Srpski glas 5. novembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve}

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 5.11.2020. z Year XXIX No.2421

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Upokojio se u Gospodu Mitropolit crnogorskoprimorski Amfilohije Strane 3, 9, 16, 17

Beli orlovi izabrali novu upravu Strana 31

PERT: Promocija kwige „Jasenovac Au{vic Balkana usta{ka imperija okrutnosti“

Pre `ivotnih lekcija 233 prof. dr Gideona Grajfa godine Hosea Muhike ro|en je Vuk Stefanovi} „najsiroma{nijeg predsednika na svetu“ Karaxi}

Strana 18

Strana 7

Strana 25

^etvrtak 5. novembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Posledwa odluka biv{e Vlade: A Premijerki vila Jovanke Broz gl

Iza napada u Be~u stoji Albanac poreklom iz Severne Makedonije Mu{karac koji je izveo teroristi~ke napade u Be~u je 20-godi{wak, poreklom iz Severne Makedonije, koji ima i dràvqanstvo Austrije, potvrdio je ministar unutra{wih poslova Austrije. Nehamer je rekao da je napada~, kojeg je ubila policija, bio star 20 godina, da je makedonskog porekla i da je bio osu|en za teroristi~ko udruìvawe. On je, agenciji APA, rekao da je terorista imao austrijsko i severno-makedonsko dràvqanstvo. Pre zvani~ne objave identiteta napada~a glavni i odgovorni urednik be~kog magazina "Falter" Florian Klenk objavio je da se radi o mladom Be~liji albanskog porekla iz Severne Makedonije. "On se zove Kurtin S, ro|en je 2000. godine u Be~u, gde je i odrastao. Albanskog je porekla, a wegovi roditeqi su iz Severne Makedonije i nemaju nikakve veze sa islamizmom", napisao je ovaj poznati austrijski istraìva~ki novinar na Tviteru. On je naveo da je mladi}, koji je usmrtio ~etiri osobe, a kojeg je policija ubila, bio poznat Slu`bi za borbu protiv terorizma (BVT), zato {to bio jedan od 90 austrijskih islamista koji su poku{ali da otputuju u Siriju. U julu, tvrdi Klenk, on je spre~en u poku{aju odlaska na rati{e u Siriju. "Me|utim, vlasti nisu verovale da bi on mogao planirati teroristi~ki napad", dodao je on.

Uhap{ene dve osobe zbog veze sa napadom?

Dve osobe uhap{ene su u austrijskom gradu Sankt Pelten zbog sumwe da su povezane sa napadima u centru Be~a, u kojima su ubijene ~etiri osobe, a 17 je povre|eno. Kako prenosi austrijski Kurir, specijalne policijske jedinice pretra`ile su nekoliko adresa. Racija je izvr{ena u 4.30 ujutru. U napadima u centru Be~a, koji su se dogodili posle 20 sati ubijene u ~etiri osobe, a najmawe 17 je povre|eno. Ubijen je i napada~, 20-godi{wi mu{karac albanskog porekla i sa dr`avqanstvom Austrije i Severne Makedonije.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Premijerka Ana Brnabi} moè da po~ne da koristi vilu u Beogradu gde je decenijama ìvela udovica Josipa Broza Tita Jovanka Broz. Uredbom Vlade vila u Ulici kneza Aleksandra Kara|or|evi}a uvr{tena je me|u objekte za reprezentativne potrebe Republike Srbije. Odluka je objavqena u Slu`benom glasniku i potpisala ju je li~no Ana Brnabi}. Nije poznato kada }e Brnabi} useliti u dràvnu vilu malo poznatu po imenu “Bor”, a vi{e po Titovoj udovici, ali kako su se nedavno uverili novinari, zdawe je gotovo u potpunosti spremno za premijerku i wenu porodicu. “Jovankina” vila renovirana je prvi put posle gotovo {est decenija, a ni posle vi{e od mesec dana novinarima nisu stigli odgovori koliko je ko{tala rekonstrukcija, koje firme su dobile posao obnove tog objekta, kao i da li je za to bio raspisan tender. Obnova je pla}ena od 30 do 50 miliona dinara, dok je direktor Republi~ke Direkcije za imovinu

Jovan Vorkapi} izjavio da je kompletnu rekonstrukciju tog objekta potrebno oko 2,5 miliona evra. Mada je sve ove godine bila pod za{titom dr`ave, ova velepna vila do pre godinu dana bila je ruina, da bi u me|uvremenu preure|ena do neprepoznatqivosti. Svaki deli} fasade, krova, stolarije… pa`qivo je obnovqen, ukqu~uju}i i dvori{te, ogradu,

ali i okolne trotoare. Jovanka Broz je preminula 20. oktobra 2013. godine. Jovanka Broz ovde je “privremeno” ìvela pune tri decenije, od kada je nasilno iseqena iz wenog i Titovog doma u Uì~koj ulici. Procene su da ovo zdawe, koje je dràva svojevremeno otkupila od starog vlasnika, vredi oko ~etiri miliona evra.

Vi{i sud u Beogradu odobrio izru~ewe 11 dràvqana Srbije u SAD, koje ih potraùju zbog internet prevara Vi{i sud u Beogradu saop{tio je da su utvr|ene zakonske pretpostavke za izru~ewe jedanaestoro dràvqana Srbije, koje potraùju Sjediwene Ameri~ke Dràve zbog internet prevara. Oni se terete da su mahinacijama sa la`nim investicionim platformama o{tetili investitore u Teksasu za 70 miliona dolara, a krivi~no vanpretresno ve}e Vi{eg suda saop{tilo je da

su utvr|ene sve pretpostavke za izru~ewe ameri~kim vlastima. Jedan osumwi~eni, A.S, ranije je dao saglasnost za izru~ewe, pa je sud ranije utvrdio da su ispuweni uslovi za wegovo izru~ewe po pojednostavqenoj proceduri. "Krivi~no vanpretresno ve}e Vi{eg suda u Beogradu – Posebno odeqewe za organizovani kriminal je 23. oktobra ove godine donelo re{ewe kojim se utvr|uje

da su ispuwene zakonske pretpostavke za izru~ewe Sjediwenim Ameri~kim Dràvama K.K, K.F.A.K, M.P, U.S, N.K, A.S, M.M, N.D, B.R, N.M, radi vo|ewa postupka pred Okru`nim sudom Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Severnom okrugu u Teksasu. Protiv navedenog re{ewa dozvoqena je àlba Apelacionom sudu u Beogradu u roku od tri dana od dana prijema prepisa re{ewa, a preko ovog suda.

ma {ta mi re~e?!

Da ima, da bude i da se ne pose}uje „Svi treba da budemo ponosni na ~iwenicu da je otvoren jedan veliki i lep tr`ni centar i da u ova te{ka vremena kada je ekonomija u potpunom sunovratu, da smo mi u poziciji da ovako ne{to postignemo... Ne preporu~uje se da idemo ~esto, ne preporu~uje se pogotovo u ovo vreme" (Darija Kisi} Tepav~evi}, ~lanica Kriznog {taba, o otvarawu najve}eg tr`nog centra „Galerija“)

Dva virusa se {ire svetom – korona i fa{izam

Ispliva}e istina o koroni

„U gotovo svaku poru dru{tva ulaze agresija i netrpeqivost prema svemu {to je tu|e i druk~ije, ne samo po boji ko`e i po veri, nego i po nekom uspehu ili neuspehu. To moramo prepoznati i odmah reagovati. Naravno da je to te`ak posao, jer se fa{izam {iri kao ova pandemija sada"

„Ispliva}e istina o koroni, to je po mom mi{qewu potpuno politi~ka stvar. Virus ko virus, ali svaki virus ima neku svoju politi~ku podlogu"

(Proslavqeni jugoslovenski rediteq Lordan Zafranovi} govori o ja~awu fa{izma u celom svetu i kako mu se suprotstaviti)

Pomontenegrini se plaho i lakomo „Strahovati da }e se Crna Gora posrbiti isto je kao da }e se Turska potur~iti" (Matija Be}kovi}, akademik)

(Pulmolog i nekada{wi ~lan Kriznog {taba Branimir Nestorovi} izneo je svoj stav o tome odakle nam je stigla korona)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 5. novembar 2020. 3

Amfilohije Hristo Radovi} Oti{ao je \edo, sad gledao je daqe nego wegov narod gledajte {ta }ete! Emir Kusturica oglasio se povodom vesti o upokojewu mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovi}a. Na portalu Iskra objavqeno je saop{tewe, koje prenosimo u celosti. Upokojio se mitropolit Amfilohije Radovi} i sigurno po~iva u miru. Otac i majka dali su mu ime Hristo misle}i na Hrista. To je, u stvari, bilo wegovo pravo ime i davno je postalo vidqivo da }e iza sebe ostaviti veliko djelo. On je svoj `ivot proveo rade}i na nebeskim poslovima, s tim {to se Amfilohije Hristo Radovi} nije, kao ni wegov imewak iz Nazareta, li{avao zemaqskih poslova. Re~eno je: „Dajte caru carevo, a Bogu bo`je.” Na{ Mitropolit se, posve}en vjerskom radu, odu`io i Bogu i narodu prepu{taju}i politiku onima koji su za to odre|eni, samo {to je preosve{teni shvatao da, kada je ra{~ovje~ewe na djelu, a kod nas je to postala vjekovna praksa, nema pravo samo da gleda, da mu nije dato da }uti i ne djeluje.

Pi{e: Predrag Vasiqevi}

Vratio je nadu narodu koji je ukqe{ten me|u svjetovima i nedjelima sunarodnika stajao na ivici ambisa. Djelovao je poput muwe nebeske kada je osjetio da su se na vagi klatila socijalna i vjerska, dakle qudska prava. Spasavao je na{u kulturu. Mogao je wegov `ivot da izgleda druk~ije, kao {to je prva Hri{}anska crkva mogla da izbjegne progon rimskih careva, ali na sre}u, ve} tada je izabran put `rtvovawa. Kao {to je Hrist, umjesto pristanka da mu kip stoji kraj ostalih bo`anstava u rimskoj re-

publici, prihvatio staze `rtvovawa, tako je Mitropolit izlazio na crtu svim tipovima koji su ugro`avali na{e dostojanstvo. Nije bio samo borac za pravoslavnu vjeru. Bio je ve}i borac za jednakost, bratstvo, i slobodu i gra|ansko dru{tvo, nego oni koji su to izvikivali za platu u ime vjere u vje~nu sada{wost! Wegov mudri pogled gledao je daqe nego {to je vidio wegov narod i zato je i na{ put odre|en smjerovima koji su, zahvaquju}i Mitropolitu, pred nama vidqivo iscrtani.

Kao u nekoj mitolo{koj legendi iz davnina, glavni junak je pobedio arhetipske rivale i oti{ao pred Boga – zavr{enog posla. Ostavio je naslednike da se bore sa izazovima, dao im je put i {ansu, kao Hristos. Sad sami biraju. Mitropolit Amfilohije, nije ni mogao druga~ije okon~ati svoju `ivotnu misiju nego istorijskom pobedom koja je bez mrqe. ^ista kao de~ja suza danas pred cetiwskim manastirom, kod wegovog posmrtnog odra. Stao je ispred naroda kao sredwevekovni vojskovo|a, podigao zastavu, osokolio armiju, probudio orlove i sokolove, uz-

pregazio, kako bi narod u Crnoj Gori uspeo da u `ivom vaskrsnu}u trijumfuje kao nijedan u savremenom svetu. Pomirio je posva|ane, uti{ao gorde i sujetne, ohrabrio potu~ene, obuzdao ratoborne, ukqu~io u borbu poni`ene, zastra{ene, osiroma{ene. Srpski manastiri i crkve su odbraweni, naopaka vlast koja je pre{la liniju koja se ne prelazi – gurnuta je u tamni bezdan istorije. U vihoru svetskih promena, apokalipti~nih virusa, geopoliti~kih lomova, velikih praskova i tektonskih preokreta, uspeo je, za kraj, da sredi sve poslove u svojoj ku}i.

Pomirio je posva|ane, uti{ao gorde i sujetne, ohrabrio potu~ene, obuzdao ratoborne, ukqu~io u borbu poni`ene, zastra{ene, osiroma{ene...

Kako druga~ije nego Bo`jom promisli, mitropolit odlazi u ve~nost u trenutku kada po~iwe bitka koja nije dostojna wegove veli~ine. Ozbiqnija i uzve{enija posla vladika Amfilohije ima nego da u~estvuje u prizemnoj tu~i za foteqe, resore i u slatkore~ivoj potrazi za ekspertima, adekvatnim „kadrovskim re{ewima” i jagmi za nekim novim vlastodr{cima. Odlazi mitropolit Amfilohije, a ostavqa iza sebe {ansu i opomenu. Ostavqa beskrajne znake i pouke kojim putem bi trebalo da se ide. Ostavqa nadu za Crnu Goru. Ostavqa upozorewe za Kosovo i Metohiju. Ostavqa veru za Srbe gde god `ive. Ostavqa primer za ceo ceo hri{}anski svet. Ostavqa uzor za svakog ~oveka. Ostavqa i zavet pokolewima da se na Lov}en, na Jezerski vrh, kamen po kamen vrati kapela koju je podigao Petar Drugi Petrovi} Wego{. Risto Radovi}, seqa~e ro|eno na Bo`i} 1938. godine u Doqoj Mora~i, od oca ]ira i majke Mileve, sklopio je o~i u petak 30. oktobra 2020. godine, uo~i dana Svetog Petra Cetiwskog. Oti{ao je \edo, sad gledajte {ta }ete!

Ranko Pivqanin: Vu~i} je video novinara Za osam godina vlasti Aleksandar Vu~i} nije, barem zvani~no, posetio Crnu Goru. Onda je napravio gre{ku, oti{ao je i sada, dok li`e rane koje tamo zadobio, verovatno razmi{qa {ta mu je to trebalo i ovaj put, ali kasno je za ispravqawe gre{ke. Posle gostovawa nema kajawa. Poku{aj jo{ jednog „{verca“ koji je za ciq imao da potvrdi wegovu megalomansku projekciju o sebi kao „predsedniku svih Srba“ zavr{io se debaklom i bolnim otre`wewem. Nije mu mogao pomo}i ni patrijarh Irinej sa kojim orta~ki razmewuje ordewe, ni brat po kleptokratiji Milo \ukanovi}, ni wegova prva pratiqa Milorad Dodik sa kojim godinama paradira po pistama samopromocije i obogotvorewa, ni kamere medijske slu`in~adi.., ni{ta nije bilo na wegovoj strani. Ostao je sam sa sobom a to, prizna}ete, i nije neko dru{tvo.

Dok je trajalo opelo, Vu~i} je u Podgorici dr`ao konferenciju za novinare gde se hvalio svojim "velikim uspesima" Da je Aleksandar Vu~i} oti{ao na sahranu po~iv{em mitropolitu Amfilohiju sa idejom da, kao predsednik Srbije, izjavi sau~e{}e porodici i kliru mitropolije crnogorsko primorske, obavi to u ti{ini i uhvati tutaw, jo{ se nekako i mogao provu}i, ali on je, u skladu sa svojom nesre}nom prirodom da se u svakoj prilici politi~ki okoristi, ostao – i neslavno „poginuo“. Onaj drugi mi{ koga je Risto Radovi}, posle tridesetogodi{weg {teto~instva, vratio u rupu, otud nije ni izlazio iako je trebao i morao do}i i odati po~ast ~oveku koga je ju~e oplakao, bezmalo, ceo narod te zemqe. Milo \ukanovi} je i ratovao, ali i sara|ivao sa mitropolitom i u najboqoj crnogorskoj tradiciji bio je red da ~oveku do|e na sahranu. Ako ne kao M. \ukanovi}, a ono, barem, kao, jo{ uvek zvani~ni, predsednik Crne Gore, ali ostavimo Mila wegovim mukama, dilemama i sramoti. Aleksandar Vu~i} je, pak, do{ao, ali se naspram manipulanta i {ibicara ispre~io `ivi duh upokojenog Amfilohija koji je nastavio da obitava u narodu, vernicima i istinskim vladikama na{e crkve i

stavio ga na mesto koje mu i pripada, to jest u re~itu bezna~ajnost i marginu. Govor koji je napisao – ostao je nepro~itan. Konsenzus vladika je bio jasan: Vu~i} govoriti ne}e. Jedan od vladika je pripretio i skidawem mantije ukoliko se taj {verc poku{a i Vu~i} je ostao bez ù|ene pa`we i upadqivo skrajnut. âk ga ni u vi{esatnom direktnom prenosu kamere Televizije Crne Gore, gotovo nijednom, nisu „uhvatile“ u kadru kroz koje je ~ak provirivao i onaj „beà~ pred zakonom“, trenutno uhlebqen na mestu ambasadora Srbije u Crnoj Gori. U prvom redu nije bilo mesta, u Crnoj Gori se zna se gde stoje tre}erazredni. Do~ek je, naime, bio doma}inski uqudan, ali uzdràn i vri{te}i hladan. A onda je i sam Vu~i}, u najboqem, to jest najgorem maniru svog politi~kog marifetluka, i{ao iz gre{ke u gre{ku do potpunog nokdauna. Dok je trajalo opelo, on se bavio svojom omiqenom disciplinom – dràwem konferencije za novinare ispred Srpske ku}e gde je ponovo lapandao o svojim velikim uspesima, obe}avao poklon od 300 kwiga iz svoje biblioteke. Trebao je znati, ili mu je neko mogao objasniti, da Crnogorcima, barem, kwiga ne fali. Prethodne no}i je oti{ao na jednu tamo{wu televiziju da pri~a svoje bajke i àli se na opskurne nadimke koje mu narod u Srbiji pri{iva i tamo se, prvi put, susreo sa novinarom. Novinarom koji je postavqao svoja pitawa na koje je Vu~i} imao smu{ene ili nikakve odgovore. Na jedno – ono o neizru~ewu Sveta Marovi}a – je obe}ao da }e odgovoriti „pismenim putem“ ( pazi, molim te) na {ta je mirni profesionalac samo prevrnuo o~ima. I nije ovo prvi put da je Crna Gora o~itala lekciju „predsedniku svih Srba“ , koji je to samo u glavama Marka \uri}a i Aleksandra Vulina. Desilo mu se to i po~etkom godine kada je, u zaletu litija, nameravao tamo da skokne na Badwe ve~e ali je wegova „lo`wava“ i „la`wava“ badwaka neslavno propala, jer mu je jasno poru~eno da bi ga narod u Pqevqima, gde je nameravao da ide, izvi`dao i da mu je boqe da ne dolazi. Tada je wegov neodlazak medijski pravdan „neme{awem u unutra{we stvari suverene dràve“, ali da je on tamo mogao dovesti dvadesetak „esenes“ autobusa sa pla}enim tap{a~ima i slaviteqima wegovog lika i dela, „me{awe“ mu ne bi bio problem. Bi}e zanimqivo narednih dana gledati medijsku kontrolu {tete koju je Vu~i} pretrpeo pro{log vikenda u Podgorici i na koji }e na~in tu katastrofu pre{minkati u nevi|eni uspeh i pobedu. U svakom slu~aju, Vu~i} je „popio“ re~itu lekciju ali je problem {to on iz we ne}e izvu}i nikakvu pouku, ve} }e nastaviti da ìvi u imaginarijumu svoje veli~ine sazidanom pikselima televizijske propagandne ma{inerije.

burkao more, razdrmao me|ede, razgrnuo durmitorske smetove i odbranio srpske svetiwe. Zvani~no trideset godina je trajala ta wegova ve~na bitka za katarzu, spas, bu|ewe i kona~nu pobedu srpske crkve u Crnoj Gori. I u posledwoj godini – mitropolit Amfilohije je dostojanstveno, mirno, stabilno, nepokorno, neodustajno, nepobedivo, do~ekao definitivnu odbranu srpskih bogomoqa. U posledwoj godini, mitropolit Amfilohije je strpqivo, odlu~no, blago i nemilosrdno, u~estvovao u bici protiv naopakog re`ima koji je krenuo u odlu~uju}i pohod da zgazi krst. I srpsko ime u Crnoj Gori. Osvetqen kao Ostrog, namra~en kao |ed koji mora da donese kona~nu odluku za spas porodice i potomaka, mitropolit je kora~ao i kadio, blagosiqao, preobra`avao, okrepqivao. Vitalan kao mladi}, kilometre je pre{ao, najve}e misaone dubine dosegao, najvi{e vrhove osvojio i kamene vrleti

SRPSKA POSLA

^etvrtak 5. novembar 2020.

OVAKO JE IZGLEDALA SLAVSKA TRPEZA STARIH SRBA:

[ta smo sa~uvali do danas, a {ta se promenilo kroz vekove Na stolu svakog doma}ina i daqe se nalaze predmeti iz srpske tradicije bez kojih nijedna slava ne moè da se obeleì: slavski kola~, ìto, vino i slavska sve}a. Doma}ice su slavski kola~ obavezno mesile od osve{tane vode, slavska sve}a je bila od pravog voska, a svaki gost koji je na slavi pio vino pio je u ~ast svetiteqa i za zdravqe doma}ina, pokazuju}i da je dostojan vere i odan hri{}anskim obi~ajima.

SVETKOVAWE SLAVA OD 13. VEKA Etnolog Vesna Marjanovi} obja{wava da je jedna od definicija slave da je to religijski dru{tveni obi~aj povezan s pravoslavnim entitetom, koji se odlikuje okupqawem porodice oko svetiteqa kao za{titnika doma i uku}anina. Me|utim, jo{ uvek ne moèmo da defini{emo, postoji vi{e hipoteza o nastanku slava u srpskom narodu. Ali, ono {to se zna, je da od 13. veka moèmo da pratimo svetkovawe praznika i da je poveèmo s domom i onim {to je vezano za srpsku porodicu. Marjanovi}eva navodi da je crkva uvek poku{avala sve to da kanonizuje i da na neki na~in pona{awe dospelo iz prehri{}anskog vremena nekako inkorporira sve ono {to je bitno za porodicu, a to je okupqawe, odlazak u crkvu, molitva i tropar svetitequ, se~ewe slavskog kola~a i, naravno, molitva za zdravqe porodice. Isti~e da, po{to se prenosi s kolena na koleno po mu{koj liniji, u novije vreme pogotovo u u 20. veku i crkva govori da svako doma}instvo mora da ima ima slavu. Tako da, kako obja{wava, ne mora uvek da bude sa oca na sina i, ako nema mu{kih glava u ku}i, moè }erka da nasledi. "Prema tome ona jeste neprekinuta u tom smislu kako se prenosi, ali se mewalo i pona{awe, sigurno se ne slavi isto kao {to se slavila u 15, 16, 17. veku, ali odre|eni elementi su prepoznatqivi a posebno oni koji su kanonizovani i sve ono {to ~ini su{tinu {to jeste slavski obred", rekla je Marjanovi}eva.

Moderno vreme je, me|utim, donelo velike izmene u pripremi slavske trpeze. Mnoge doma}ice ~ak i ne mese hleb kod ku}e nego ga naru~e u pekarama i prodavnicama. Razna alkoholna pi}a postala su nezamenqivi deo slavskog veseqa koje podsti~e raspoloèwe gostiju, a od predjela do kola~a izbor je toliko raznolik da bi se pomislilo kako je glavni smisao slave da se ugodi stomacima. Svaki gost koji dolazi, trebalo bi da najpre pozdravi doma}ina re~ima: “Pomozi Bog, sre}na vam slava!”, i tek onda se po~asti ìtom i vinom i prekrsti. Svetac je za{titinik doma i nekada se jelo i pilo u wegovu ~ast, a ne radi li~nog zadovoqstva. Me|utim, i na{i stari umeli su da se provedu za sve~are, pa ona Srem~eva komedija o Ivkovoj slavi nije tako daleka od prave istine. Svetkovawe ku}nog sveca ili slava trajalo je po obi~aju 3 dana. Prvog dana su dolazili kumovi, uà rodbina. Drugog dana, za trpezom se na|u prijateqi, a tre}eg se kom{ije pozivaju na sitne kola~e i kafu. Evo i {ta su to doma}ice iznosile na slavsku trpezu: Predejlo nije bilo dominantno na slavskom stolu, ali ni{ta mawe nije ~inilo siroma{niju trpezu. Me|utim, jela su se iznosila redom i svako od gostiju je imao izbor. Gibanica, ajvar, tur{ija i ren ~inili su celinu uz pe~ewe, podvarak, proju i poga~u. Ono {to se zasebno sluìlo bili su sitni kola~i: vanilice, breskvice, rolati, oblande i slatke pite. Danas je spektar daleko {iri i raznobojniji, a tradicija je donekle zadràla svoj primat. Ipak, ono {to je ~inilo slavu nekada tj. slavski sto jesu obroci organskog i prirodnog porekla. Danas, zbog tempa ìvota, doma}ice ~esto pribegavaju kupovnim proizvodima. Ono {to je potpuno pogre{no jeste proslava sve~ara u restoranima i kafanama. Ne samo da je ambijent pogre{an, nego se time zaista slava svodi samo da jelo i pi}e, a po{tovawe svetiteqa je potpuno zanemareno. To nije slava, ve} ru~ak i ve~era za prijateqe i familiju. M. T.

@IVETI

U SRBIJI  - Imate li Srpske narodne bajke? - Ne, ali imamo zbirku ekspozea uo~i izglasavawa srpskih vlada.  NASA: Na Mesecu je prona|ena voda! ZREWANINCI: Kod nas jo{ nije.  Pre nego {to otvorite kontejner poslu{ajte savet svog nutricioniste.

 Batina ima dva kraja i oba su na na{oj strani.  Me|u ovolikim budalama prava je umetnost prona}i sebe.  Zahvaquju}i sluhu, i zavezanih o~iju mo`emo igrati kako oni sviraju.  Put koji nikuda ne vodi doveo nas je dovde.

 Prodajem pancirni prsluk. Drugi vlasnik.  U Vladi Srbije danas smo prisustvovali dirqivoj, emotivnoj sceni rastanka. Posle mnogo godina, Rasim Qaji} oprostio se od svoje ministarske foteqe.  Oni koji odnesu pobedu, nema toga {to posle ne mogu da odnesu.

 Mi smo jako pametan narod. Kod nas ~ak i genije smatraju budalama.  Postigao sam odli~no prolazno vreme. Uop{te ne znam gde mi je pro{ao `ivot.  Oni koji su ostvarili svoje snove, nemaju sna.  Izlazak batine iz raja na zemqi je do`ivqen bolno.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „^ovek je jako dobar advokat za svoje gre{ke i jako dobar sudija za tu|e“ „Nemoj se bojati neprijateqa koji te napada, koliko la`nog prijateqa koji te grli“ „Da bismo odr`ali svoju re~, najboqe je da je nikada ne dajemo“ Narodne poslovice

„^uvajte se ponedeqka! To je dan kada qudi na vas najvi{e navaquju, kad se poslovi javqaju sa svih strana. To je, ~esto, dan prenagqenih zakqu~aka i brzih odluka“ Ivo Andri}

„Kad umre{, ti ne zna{ da si umro i nije ti te{ko.Te{ko je drugima. Isto tako je i kad si glup“ Zoran Radmilovi}

TEMA NEDEQE

Ko god da pobedi na ameri~kim izborima, Kosovo ne}e postati nezavisna dràva Ko god da pobedi na ameri~kim predsedni~kim izborima SAD ne}e mewati stav da je Kosovo nezavisna dràva, ali ni isterati da ono to zaista postane. Ipak, za Srbe, veruje istori~ar Dragomir An|elkovi}, odluka Bajden ili Tramp zna~i crno ili belozamislite samo no} posle eventualne pobede Bajdena, gde Albanci slave i divqaju oko srpskih enklava. Izbor izme|u dvojice kandidata za slede}eg predsednika SAD za nas je postao psiholo{ko pitawe: Srbi igraju na Trampa, Albanci na Bajdena. Ako Bajden pobedi kod Albanaca }e do}i do euforije a Srbi na Kosmetu }e se suo~iti sa mnogo vi{e agresivnosti, obja{wava An|elkovi}. Kako kaè, ~iwenica je da Tramp nije toliko fenomenalan za Srbe kao {to se stvara predstava jer ameri~ka politika ima kontinuitet ali on makar ostavqa mogu}nost za re{avawe kosovskog pitawa na na~in koji ne bi bio potpuno frustriraju}i za Srbe, dok Bajden takvu mogu}nost ni ne otvara, {to je jasno iz svega {to je dosad zastupao. Za{to je za Srbe Tramp boqi „Bajden je oli~ewe svega klintonovsko-soro{evskog. Neki drugi narodi mogu da gledaju stvari vezane za ameri~ke izbore u nijansama, za nas je jasno: Bajden je crn, Tramp je beo, bez obzira {to se svemu pridaje mitska dimenzija i {to od Trampa o~ekujemo mnogo vi{e nego {to je realno“, decidan je An|elkovi}. Analiti~ar iz Va{ingtona Obrad Kesi} podse}a na istorijat Bajdenovog lo{eg odnosa prema Srbima jer se devedesetih u Kongresu zalagao za sankcije protiv Jugoslavije, predvodio kampawu da se ocrni

srpski narod, gurao plan da se ukine embargo na oru`je i naoruàju Hrvati i Bo{waci u BiH, a 1998. se zalagao za bombardovawe Srbije i ultimatum Beogradu oko KiM da bi se onda me|u prvima ukqu~io u kampawu za priznavawe nezavisnosti Kosova. Kasnije, kad je bio potpredsednik SAD, malo je smek{ao stav prema Srbiji i bio je za spoqnu politiku Baraka Obame - pro{irewe NATO i EU i podr{ka ~lanstvu u Uniji za sve balkanske zemqe. Kesi} dodaje da je sada, ugledaju}i se na predstavnike Trampove kampawe, i Bajdenova kampawa poku{ala da kontaktira sa srpskom zajednicom u SAD, proceniv{i da svaka zajednica, koliko god bila mala, moè da doprinese pobedi u kqu~nim dràvama. „Postoji poku{aj da kampawa Bajdena dogovori sa predstavnicima srpske zajednice za neku izjavu sli~nu onom {to su dali za predstavnike albanske i bo{wa~ke zajednice, ali to ide teè zato {to ima vrlo

^etvrtak 5. novembar 2020. 5

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

OCTOBER - NOVEMBER SPECIAL

Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera Troškovi posredničkih banaka

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

02 8781

Za sve iznose preko $10,000 nudimo dodatne povlastice i znatno povoljniji kurs!

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed malo onog {to bi bilo prihvatqivo u kontekstu interesa srpske zajednice u SAD“, smatra analiti~ar. Biv{i dopisnik Politike iz Va{intona Milan Mi{i} isti~e da }e i ove ameri~ke izbore re{avati unutra{wa pitawa, poput borbe protiv pandemije, a da ukoliko pobedi kandidat demokrata, na{ region ne}e biti u fokusu ameri~ke spoqne politike. Po mi{qewu Dragomira An|elkovi}a, za na{ region se posle ameri~kih izbora ni{ta ne}e promeniti preko no}i, ali ako pobedi Bajden treba o~ekivati ve}e prisustvo Amerike i na Kosovu, i u BiH onako kako je to bilo pre pobede Trampa na prethodnim izborima. „Od Bajdena ne mo`emo da o~ekujemo ni{ta dobro, on }e svakako nastaviti ameri~ke politiku od ranije. Ne mislim da }e se ozbiqno pozabaviti uvrtawem ruku Srbima, ali }e prepustiti Nema~koj glavnu re~ na Balkanu. A wen je stav je da je Kosovo nezavisno na na~in da nema razgovora ni o ~emu. Amerika bi mo`da otvorila vrata za tako ne{to a ~ak i kad ne bi otvorila, kad bi stvari ostale na statusu kvo, Tramp prema nama ne bi postupao tako agresivno kao {to }e se desiti u slu~aju prepu{tawa kqu~ne uloge Nema~koj ako pobedi Bajden“, strahuje An|elkovi}. Dobro je {to nema ZSO Po mi{qewu na{eg sagovornika, za Srbiju je najboqa varijanta upravo status kvo i zamrznuti konflikt, a ukoliko bi i prihvatila da se odmrzne onda bi bilo najboqe da

SInce 1994

to podrazumeva re{avawe ukupnog srpskog pitawa u regionu. „Za{to bismo mi re{avali kosovsko pitawe, da nam neko ponudi i sever Kosmeta, a da se odreknemo ostatka. Za{to bismo to radili ako nismo re{ili pitawe Rrepublike Srpske. Koliko god je Kosovo izgubilo zna~aj u globalnim odnosima ipak je Zapadu stalo da na|e neko re{ewe. Makar da bi legalizovali agresiju na Srbiju, stalo im je da se ta fascikla skloni i napi{e „re{eno“. Za{to bismo mi wima iza{li u susret ako ne dobijemo ne{to {to je nama bitno“, pita An|elkovi}. Dodaje i da je nedavno ~uo od jednog stranog diplomate da EU èli da se pregovara a ne da se ne{to ispregovara, a da takav stav treba da sledi i Srbija. Na pitawe treba li razgovarati ~ak i ako nije sproveden dogovor o formirawu Zajednice srpskih op{tina, An|elkovi} isti~e da mo`da i nije lo{e {to to nije sprovedeno. „Zamislite da smo dobili ZSO - onda bismo u{li u novu fazu pa bi od nas traìli odre|ene ustupke u domenu energetike, i tako malo po malo na{a pozicija na Kosovu bi bila i daqe potkopavana. Mo`da su nam Albanci u~inili uslugu svojim tvrdoglavim stavom jer onda ni mi vi{e ne moèmo da popu{tamo a samim tim proces je zaustavqen. Jer {ta zna~i ZSO? Nisu to bogzna kakva ovla{}ewa. Kad se radi o Srbima ju`no od Ibra to mo`da i ima smisla, jer oni ìve u te{kim uslovima. Ali sever i bez implementacije ZSO ve} je oslabio deo svoje otporne mo}i. A zamislite da smo jo{ implementirali ZSO. Albanci su u jednom momentu pripremali sa EU ~itav niz projekata iz domena NVO pa bi onda instalirali neke kancelarije, pa bi evropski novac krenuo preko Pri{tine. To se sve nije desilo jer nije zaìvela ZSO. Mo`da je i dobro {to se to nije desilo. Ne treba ùriti pa }emo videti {ta daqe“, zakqu~uje An|elkovi}. R. N.

^etvrtak 5. novembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

TOMISLAV MOMIROVI]

Borac za prava tajkuna Od svih novih ministara koji su na{li mesto u novoj vladi premijerke Ane Brnabi} mo`da je i najve}e iznena|ewe postavqawe Tomislava Momirovi}a. Jedino ve}e iznena|ewe je {to je dobio resor gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture koji je vodila Zorana Mihajlovi}. Iznena|ewe je zato {to je Tomislav Momirovi}, jedan od dva naslednika modne kompanije Mona koju su napravili Nada i \or|e Momirovi}, diplomirani pravnik na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dok je profesionalni anga`man vezan za vo|ewe hotela iz Mona grupe. Dakle, ako se izuzme gradwa hotela Mona plaza na Dor}olu koji je pro{le godine zavr{en, ne ba{ mnogo veza sa saobra}ajem i infrastrukturom. Zanimqivo je i {to je pa`wu javnosti, a mo`da i predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vu~i}a, skrenuo na sebe kori{}ewem dru{tvenih mre`a, pre svega Tvitera. Veoma prime}en je bio wegov stav da ne treba pove}avati minimalnu zaradu radnicima, jer }e to naterati poslodavce da otpu{taju qude. Iako ovo nije bez upori{ta u ekonomskoj

Ako se izuzme gradwa hotela Mona plaza na Dor}olu koji je pro{le godine zavr{en, Tomislav Momirovi} nema ba{ nikakve veze sa saobra}ajem i infrastrukturom. Ali to nije prepreka da bi bio postavqen za ministra saobra}aja i infrastrukture... logici, na ovoj dru{tvenoj mreì zaradio je epitet surovog kapitaliste koji je pri tome ro|en sa zlatnom ka{ikom. O wegovom naimenovawu Vu~i} je rekao da je „Toma Momirovi} spreman da prihvati udarce politi~kih i ekonomskih neznalica. Wemu smo dali da brine o poslu, biznisu, da pregovara o narednim poslovima izgradwe auto-puteva, on je jedini koji je rekao i imao hrabrosti da kaè da on kao poslodavac nije za to da dràva pove}ava minimalac kako ho}e“, uz napomenu da zbog tog stava nije dobio resor rada i zapo{qavawa. Pored toga, u nizu tvitova Momirovi} je podràvao poteze vlade, pa mu se sad prebacuje da se tako preporu~ivao. Tako|e je optuìvao mlade da ne}e da rade, da treba raditi 12 sati dnevno da bi se uspelo, mada je pozivao i dràvu da podigne poreze za najbogatije. Tomislav Momirovi} ro|en 17. 10. 1983. godine u Beogradu. Od 2007. godine zaposlen je u preduze}u Mona d.o.o. na mestu savetnika. Od osnivawa kompanije Mona Hotel Management 2011. obavqa funkciju generalnog direktora firme pod ~ijom upravom su ~etiri hotela i jedan rezidencijalni objekat u Budvi. Od 2016. je predsednik ove kompanije. Od 2009. do 2013. obavqao je funkciju predsednika UO HORES-a i vatreni je zagovornik smawewa PDV-a na hotelsku delatnost. Kao hotelijeru mu to nije po{lo za rukom, a kao ministru – vide}emo. R. N.

INTERVJU NEDEQE

Petar Bo`ovi}, legendarni srpski glumac

êmu me je sve nau~io mitropolit Amfilohije, na{ dobri \edo... Petar Boòvi}, osim {to je vrhunski glumac, ozbiqan je i poetski tuma~ svakodnevice. Napustio nas je vladika Amfilohije i to je moglo da bude jedina tema. n Kako ste prihvatili ovu vest? – Dosta te{ko. Mi smo Amfilohija doìvqavali i videli stalno u borbi. Mislili smo da wemu nema kraja i da uop{te nije smrtan dok se ne re{e mnogi problemi. Ali, eto priroda i Bog su ga prizvali sebi, privili uz svoje skute shvativ{i da i on moè da se umori. ôvek je malo zbuwen tom ~iwenicom iako smo navikli na umirawe kao deo ìvota. Naro~ito sada zbog ove situacije, koja je i sama doprinela wegovom odlasku. Ali, radujte se bra}o! Imali ste takvog ~oveka, takvog ratnika Bo`jeg za hri{}anstvo u te{kim trenucima, takvog graditeqa crkvi, obnoviteqa manastira, ali pre svega obnoviteqa duha hri{}anskog, koji je bio zanemaren, pogotovo u Crnoj Gori. n [ta Vam prvo padne na pamet kada pomislite na vladiku Amfilohija? – Se}am se jednog sastanka u Nik{i}u, pored dvora kraqa Nikole. Tada sam se pripremao da snimam “Gorski vijenac”. Bili smo ~esto u kontaktu. Susreli smo se na grobqu kod tih dvorova, gde smo bili svedoci kako se nasledstvo ne}aka koristilo za pravqewe grobnica. To smo komentarisali, ali ima jedna stvar koju nikada ne}u zaboraviti. Kada je dolazio i takore}i ponovo pokr{tavao stanovni{tvo, rekao mi je: ”Petre, da li verujete da nisu znali da se prekrste?” Ako od toga krenete, pa stignete do ovih litija i velelepnih hramova, koje je on inicirao, vidite {ta je postigao za kratko vreme. Mo`da mogu 82 godine ~oveku da izgledaju kao ne{to dugo, ali u istorijskom kontekstu ta vremenska kategorija se ne smatra velikim periodom. To wegovo delo ostaje na dobrobit naroda i mislim da }e se tek sada preliti onaj deo naroda koji je stegnut, da }e se objediniti, ne samo kao {to je uspelo sa litijama. Ne samo u tom verskom, nego i u gra|anskom, rekao bih demokratskom smislu. Wegove zasluge }e tek timovi stru~waka da obja{wavaju i analiziraju, ali nama obi~nom narodu dobri \edo je mnogo ostavio. @alost u srcu, ali ponos {to smo ga poznavali. n Koliko ~esto ste komunicirali? – Znao je da me zove, kada god ne{to treba. Kada je bila proslava 600 godina Mora~kog manastira dobio sam vest da treba da budem tu i tu, u toliko i toliko. Krenuo sam iz Beograda, avion je ne{to kasnio, imao sam problema

Imao je sve u malom prstu. Van ovih duhovnih poslova, bio je jako prakti~an. Da ne pomiwemo wegovo obrazovawe, koje nikada nije isticao. Znao je tih pet-{est jezika i raznih ~uda. Stvarno je bio bogat, svaka mu ~ast

sa putovawem. Ali, nekako sam stigao na neki }o{ak u Podgoricu. Oni su nai{li, maltene su me strpali u gepek. Krenuli smo i ja ka`em: ”Vladiko, evo zamalo da ne do|em zbog ka{wewa nekih slu`bi.” A, on se okrene i onako sugestivno izgovori: ”Mora~a Vas ne bi oprala.” Kako je bio strog prema sebi, tako je bio i prema drugima.

SLAVA NIJE SVADBA, TO JE NE[TO DRUGO n Slavite svetog Luku? – Lu~indan je maj~ina slava. Ja sam Rov~anin, a moja piperska slava je Mitrovdan. Mi smo re{ili da to svedemo na proslavu sa najosnovnijim ~lanovima porodice, i ni{ta vi{e. Vremena za slavqe }e biti, ovo sada treba obele`iti slavskim kola~em, osve{tewem i `itom. Ne treba praviti, kao {to je u posledwe vreme po~elo, velike fe{te koje traju po nekoliko dana. Tu se ne po{tuje svetac, ve} po~iwe takmi~ewe ~ija je slava bila rasko{nija, boqa. Kao da je svadba. Slava nije svadba, to je ne{to drugo. Ali mi sve moramo da pretvorimo u Ivkovu slavu.

n Imali ste ba{ intezivan odnos. – Bio sam na otkrovewu i osve{tavawu manastira u Podgorici, Baru, Beranama, ~ak sam i drào konferansu, kada su sva crnogorska plemena davala po jedan krst za Saborni hram u Momi{i}ima, u Podgorici. I onda sam svako pleme komentarisao koriste}i duhovitosti koje je imao kraq Nikola, gde im je davao neke karakteristike, li{avaju}i ih velikog herojstva a dodaju}i im qudske osobine. A jednom sam u Praskvici, pa{trovi}kom manastiru iznad Svetog Stefana, koji je dosta ~uven, imao recitovawe Wego{a. Nisam ni znao da je on tu. Posle su me pozvali da do|em u neku prostoriju. Kada sam u{ao, wih 15 sedi, a on predsedava, kao da je direktor, nekog konzorcijuma. Slu{am {ta on sve pri~a, od sitnica, nekih potreba koje su doma}inske prirode, svima potanko obja{wava {ta, gde… Znate, kao u onim velikim starim seoskim zadrugama, uvek je bio neki |ed koji je rukovodio svim tim. Imao je sve u malom prstu. Van ovih duhovnih poslova, bio je jako prakti~an. Da ne pomiwemo wegovo obrazovawe, koje nikada nije isticao. Znao je tih pet-{est jezika i raznih ~uda. Stvarno je bio bogat, svaka mu ~ast. Vrlo sam sre}an na neki poseban na~in {to sam sluìo svakoj wegovoj ideji, {to sam mogao da u~estvujem u tome. n Kada ste to snimali “Gorski vijenac”? – E, sad me mnogo pitate. Bilo je davno, negde pre bombardovawa. Kada sam i{ao da traìm manastire, to sam snimao u Jerusalimu, jordanskim pustiwama, po Gr~koj… Na kraju mi je trebala i Crna Gora, pa sam i{ao da traìm manastire, do{ao sam u piperski manastir, koji je nekada bio ruina, i nai{ao sam na jednu prelepu, divnu gra|evinu u kojoj je bilo pet-{est devojaka i jedna mati. I mati me pitala: “Zar morate ovde da snimate?“ To sam rekao vladiki Amfilohiju, koga sam iz milo{te zvao Amfos. n Kako? – Amfos. Zvao sam ga i Risto, po{to je on iz juna~ke ku}e Radovi}a, potomak ~uvenog vojvode Mine Radovi}a. Ovo Mine, treba kratkosilazni akcenat. Do{ao sam to da mu kaèm, i on onako ponosno krene da pri~a: “One su odlu~ile da ìve odvojeno od sveta…“ Tako su me odbili, a da sam insistirao on bi mi to dozvolio. Ali i meni je bilo ào, jer je bilo dosta statista, trebalo je da u ènski manastir do|u momci iz kulturno-umetni~kog dru{tva. Odustao sam od toga, na{ao sam jedan objekat sasvim prigodan. R. N.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija5.- novembar BiH ^etvrtak 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

10 `ivotnih lekcija Hosea Muhike „najsiroma{nijeg „najsiroma{niji predsednika svetu“ predsednik nanasvetu“

od-

{taaru, randaHosea Muhiku zovu i daqe am u "najsiroma{niji predsednik na sam svetu" jer je 90 odsto od svoje e}i plate davao u dobrotvorne svrola, he, za izgradwu stanova za siroike, ma{ne gra|ane Urugvaja. doBiv{i predsednik Urugvaja je nom na posao dolazio u svojoj “bubi” maiz 1986. i odbio je da ìvi u lukkoji suznoj predsedni~koj rezidenciWeju. Funkciju je obavqao iz svog sle doma u blizini Montevidea. Dva stoputa za redom je biran za preda on sednika, smawio nezaposlenost ekog za 47 odsto i zna~ajno smawio nivo siroma{tva. tniIpak, wegovu mladost obeske leìla je pripadnost pobuweava nicima iz pokreta Tupamaros kim koji su se borili protiv vojne bio hunte. U to vreme je bio jedan tim. od najtraènijih terorista u duUrugvaju. Preìveo je {est me~an. taka, a zatim je proveo 12 godina we, u zatvoru u surovim, nequdskim tih uslovima. Usamqenost, glad i varodsustvo dnevnog svetla su ga rlo odveli u psihoze. Tek posle osam {to godina zatvora je nekoga video i {to prvi put ne{to pro~itao. To mu je pomoglo da preìvi preostale ski ~etiri godine zato~eni{tva. Godine 1985. je pu{ten, a 25 o je godina nakon toga je izabran za ada 40. predsednika Urugvaja. to kim i je o da perina, vnu deala: sam sam

poi}a, adozni `em, i~a: o od sam Ali osta mametoga, priR. N.

Ovo su ìvotne lekcije koje se mogu nau~iti od ovog izuzetnog ~oveka. DROGA I ALKOHOL “Jo{ gora od droge je trgovina drogom. Mnogo gora. Droge su bolest, a ja ne mislim da postoje dobri narkotici ili da je marihuana dobro. Niti cigarete. Nema zavisnosti koja je dobra. Tu ukqu~ujum i alkohol. Jedina dobra zavisnost je qubav. Zaboravite sve ostalo.” SRE]A “@ivi u skladu s tim kako misli{ da treba. Budi svoj, i ne poku{avaj da nametne{ svoje kriterijume drugima. Ja ne o~ekujem da drugi ìve poput mene. @elim da po{tujem slobodu qudi, ali branim svoju slobodu. To dolazi sa hrabro{}u da kaè{ {ta misli{, ~ak i ako ponekad drugi ne dele to mi{qewe.” SIROMA[TVO “Siroma{ni qudi su oni koji samo rade da bi zadràli skup stil ìvota i uvek èle vi{e i vi{e.” GUBITNICI “Jedini gubitnici na ovom svetu su oni koji prestanu da se bore i koji prestanu da sawaju.” @IVOT “Mladi bi trebalo da zna-

ju da ìvot brzo prolazi, ne moè se oti}i u supermarket i kupiti jo{. Zato se morate boriti da ìvite taj ìvot i da mu date smisao.” REVOLUCIJA “Svetu }e uvek biti potrebna revolucija. Ne mislim na agresiju i ubijawe. Revolucija je kada promenite na~in na koji mislite.” MO] “Mo} ne mewa qude, samo otkriva kakvi su zapravo.” Snovi “Ima stvari koje nam postanu vredne tek kad ih izgubimo. To su snovi koji hodaju ulicama jure}i emocije.” GEJ BRAK I ABORTUS “Abortus je star koliko i svet. Gej brak, molim vas – on je stariji od sveta. Imali smo Julija Cezara, Aleksandra Velikog… Re}i da je to moderno, pa to je starije od nas. To je objektivna realnost koja postoji. Za nas, da ih ne legalizujemo, bilo bi nepotrebno mu~ewe qudi.” DUGOVI “Ako provede{ ìvot poku{avaju}i da naplati{ dugove koje niko ne èli da plati, protra}io si ìvot.”

10 najboqih dràva za ìvot u 2020. godini Institut za ekonomiju i mir analizirao je 163 dràve sveta i teritorije u kojima ìvi 99,7 odsto populacije kako bi odabrao najmirnija mesta za ìvot,. Lista najmirnijih mesta za ìvot Global Pis indeks 2020 napravqena je na osnovu tri glavna kriterijuma: dru{tvene sigurnosti, koli~ine unutra{wih i me|unarodnih sukoba kao i nivoa militarizacije. Desetu godinu zaredom titula najmirnije zemqe sveta dodeqena je Islandu. U toj dràvi ìvi oko 365.000 stanovnika, i nemaju vojsku. Imaju nisku stopu zlo~ina u zemqi, visoku stopu zaposlenosti, impresivan obrazovni sistem i sistem socijalne pomo}i. âk 97 odsto gra|ana opisuje sebe kao pripadnike sredwe ili vi{e radni~ke kase. Brzo su reagovali i na prvi talas pandemije novog virusa korona zatvarawem granica kako bi smawili {irewe bolesti. Novi Zeland se na{ao na

drugom mestu lestvice najmirnijih dràva sveta, a tre}e mesto pripalo je Portugaliji, koja nadma{uje prosek industrijalizovanih zemaqa u pogledu stanovawa, ravnoteè poslovnog i privatnog ìvota, li~ne sigurnosti, ali i kvaliteta ìvotne sredine. Najve}i broj na spisku od 10 najmirnijih dràva za ìvot dolazi iz Evrope. Uz Island i Portugaliju na lestvici se nalaze i Austrija, ê{ka, Danska i [vajcarska. Na {estom mestu na{la se Kanada, na sedmom za Singapur, a na devetom Japan, prenela je Nacionalna geografija. A gde se na listi nalazi Srbija? Institut za ekonomiju i mir smestio je Srbiju na 51. mesto liste najmirnijih zemaqa. Najboqe rangirana u regionu je Slovenija, koja je zauzela visoko 11. mesto, a na{e kom{ije, Hrvatska i BiH, 26. i 79. mesto liste. Crna Gora na{la se na 69. poziciji.

^etvrtak 5. novembar 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

PRAVOSLAVNI BASTION TRETIRAJU KAO RUSKI:

Budu}i etno-kompleks kod Doboja pod budnim okom NATO alijanse Budu}i etno-kompleks sa rusko-srpskim manastirom u Rite{i}u, na trome|i Doboja, Dervente i Modri~e, pod budnim je okom NATO, ali zasigurno i stranih obave{tajaca, koji naga|aju da se i tu radi o ruskom uticaju, ~emu se na Balkanu sve vi{e pridaje pa`we. Gradi ga Udruèwe srpsko-ruskog prijateqstva i jedinstva pravoslavnih naroda iz Doboja, na ~ijem ~elu je predsednik Zoran Gaji}. - Gradimo srpsko-ruski duhovni centar pravoslavqa pored manastira posve}enog Svetoj Matroni Moskovskoj, ali to o~igledno druga~ije gledaju stranci koji su naslednici ranijih snaga za stabilizaciju mira u BiH SFOR, koji imaju svoju kancelariju u prigradskom nasequ Bare na ulazu u Doboj. Godinama me zovu i traè razgovor, a glavna su im tema Rusi - kaè Gaji}. Svaki put se, kaè, iznenadi koliko su informisani o aktivnostima Konzulata i Ambasade Rusije u BiH, posebno kada wi-

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

hovi zvani~nici posete manastir da vide kako napreduje gradwa i to uglavnom u dru{tvu sa visokim zvani~nicima RS. ûdili su se, kaè, koliko li~i upravo na predsednika Rusije Vladimira Putina, a naro~ito kada je uz bistu cara Nikolaja Drugog naru~io izradu i Putinove. - Trenutno je u toku gradwa vi{enamenskog objekta u blizini manastira, sagradili smo predulaz, prizemqe i glavnu konstrukciju objekta... Na predulazu su biste cara Nikolaja i Vladimira Putina, sa fotografijama i imenima ktitora - isti~e Gaji}. Kaè da se wegovi ~esti gosti iz NATO nisu odu{evili kada su ~uli da su tu predvi|eni brojni sadràji: prvi ruski vojni muzej,

restoran ruskog cara, ruski kutak sa ruskim svecima i pravoslavnim velikanima, kao i apartmani za predstavnike ruske ambasade i druge zvani~nike. Tu su planirane i prostorije udruèwa sa salom za sastanke, bine i drugi sadràji. - Pitali su me za{to se kompleks gradi uz podr{ku Ambasade Rusije i za{to traìmo donatore iz Rusije, odnosno za{to nismo traìli donacije iz EU - kaè Gaji}. Osim stranaca za gradwu centra zanimaju se i mediji iz Federacije BiH, i oni ba{, dodaje Gaji}, podgrejavaju tezu da je "bastion pravoslavqa" na Vu~ijaku zapravo budu}i "ruski bastion" u ovom delu BiH. R. N.

CRNI BILANS U BIH: Jo{ 764 novozara`enih,

ôvi}: Dodik je u pravu, stvari u BiH ne funkcioni{u Predsednik HDZ BiH Dragan ôvi} izjavio je da srpski ~lan Predsedni{tva Milorad Dodik s pravom ukazuje na mnoge stvari koje ne funkcioni{u u podeqenom dru{tvu, odnosno BiH, te da godinama pri~aju o tome kako napraviti funkcionalniju BiH u kojoj }e se tri naroda ose}ati „svoji na svome” u svakom delu zemqe. ôvi} je to rekao novinarima u Mostaru komentari{u}i Dodikovu izjavu da se Hrvati spremaju da za dve godine bojkotuju op{te izbore u BiH i da je tre}i entitet mogu} kada bi ga Hrvati traìli. „[to se ti~e izbora 2022. godine, mi stvaramo sve preduslove da u prvih {est meseci naredne godine u parlamentu zavr{imo izmene izbornog zakonodavstva, koje }e apsolutno osigurati i legitimno predstavqawe tri konstitutivna naroda, tako da ne vidim nijedan razlog da dve godine do op{tih izbora, razmi{qamo o tome”, rekao je on. Prema wegovim re~ima, Dodik ima ogromno iskustvo i predvi|a mogu}u situaciju u kojoj tre}i narod ne}e prihvatiti ove promene. ôvi} je izrazio uverewe da }e do}i do izmena Izbornog zakona i da }e izbori 2022. godine biti normalno organizovani, kao i da }e Hrvati mo}i da biraju svoje legitimne predstavnike na svim nivoima vlasti.

PI[TOQEM NA STANIVUKOVI]A:

umrle 32 osobe

Zlatko Stokani} iz Bawa Luke uhap{en zbog ugro`avawa aktivista PDP

U BiH u posledwa 24 sata registrovano je 764 slu~aja korona virusa, a obavqeno je testirawe 1.641 uzorka. Preminule su 32 osobe. Zavodu za javno zdravqe Federacije BiH prijavqeno je 798 uzoraka, od kojih je 438 pozitivno na koronu. Novi slu~ajevi registrovani su u svim kantonima u Federaciji BiH, osim u Posavskom. U Federaciji BiH izle~eno je 19.790 pacijenata, a u protekla 24 sata oporavak je zabele`en kod 326 pacijenata. Trenutno je aktivno 12.326 slu~ajeva pozitivnih na koronu. Zavodu za javno zdravqe Federacije BiH prijavqeno je 26 novih smrtnih ishoda. Ukupan broj smrtnih ishoda na podru~ju Federacije BiH je 822, i to 543 mu{karaca i 279 `ena. Danas su u Br~kom registrovana tri nova slu~aja zaraze. U Republici Srpskoj u posledwa 24 sata izvr{eno je testirawe 777 laboratorijskih uzoraka, a virus korona potvr|en je kod 323 osobe. U posledwa 24 sata Institutu za javno zdravqe RS prijavqeno je pet smrtnih slu~ajeva kod kojih je potvr|eno prisustvo korona virusa.

Zlatko Stokani} (44) iz Bawa Luke uhap{en je zbog sumwe da je uperio pi{toq u "folksvagen amarok" narodnog poslanika i kandidata za gradona~elnika Bawaluke Dra{ka Stanivukovi}a, koji u tom trenutku nije bio u vozilu. Za volanom "amaroka" bio je Ogwen Savanovi}, kandidat za odbornika u Bawaluci na predstoje}im izborima, koji je naveo da ga je nepoznati mu{karac pratio "reno kliom", a potom s uperenim pi{toqem i{ao prema vozilu "verovatno tra`e}i Dra{ka Stanivukovi}a". - Neposredno nakon prijave slobode je li{en Z. S. zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawe sigurnosti. Od osumwi~enog je oduzet gasni pi{toq, a alkotestirawem je utvr|eno da je imao 2,18 promila alkohola u krvi - rekla je portparolka PU Bawaluka Kandidat za gradona~elnika Bawaluke Danijela Mu~ibabi}. Stanivukovi} se za- Dra{ko Stanivukovi} hvalio operativcima MUP RS jer su brzo identifikovali i uhapsili po~inioca, ali smatra da nedostaje nekoliko kqu~nih odgovora. Naglasio je da ovaj incident ne treba dizati na najvi{i nivo, ali insistira da se otkrije pozadina slu~aja. - Nikada nisam bio, niti }u biti merna jedinica za strah, ~ak i kada imate situaciju da je pi{toq uperen u moje saradnike i moj automobil. Ovo nije zaseban slu~aj i mnogo je pretwi i nerasvetqenih slu~ajeva na koje institucije nisu dale odgovor - istakao je Stanivukovi}. Ukazao je da su se u Bawaluci pojavile na hiqade nepotpisanih letaka sa natpisima da se on "dovodi u sumwu sa osobama koje su po~inile ubistva u RS". - Samo jedna politi~ka kuhiwa je imala razlog da to isporu~i - kazao je Stanivukovi}. S. G.

kao simbol Hristovih zemaq-

kqu~ivo donacijama i dobro-

zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima. Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

CRNA GORA

^etvrtak 5. novembar 2020. 9

LITIJA NAD LITIJAMA:

Ispra}en mitropolit Amfilohije

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Narod okupqen ispred Sabornog hrama u Podgorici kako bi odao posledwu po~ast mitropolitu Amfilohiju Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sahrawen je u kripti Sabornog hrama u Podgorici. Svetu liturgiju predvodio je patrijarh srpski Irinej, a posle opela govorili su patrijarh srpski Irinej, predsednik Sku-

p{tine Crne Gore Aleksa Be~i}, mandatar za sastav nove vlade Zdravko Krivokapi}, akademik Matije Be}kovi} i vladika Joanikije. Pored velikog broja vernika i po{tovalaca mitropolita sahra-

ni su prisustvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik. Amfilohije je prema sopstvenoj `eqi sahrawen u kripti Sabornog hrama u Podgorici.

POTRESAN GOVOR MATIJE BE]KOVI]A:

Sre}an put, ka`emo mi, a nebesa uzvra}aju: Dobrodo{ao Amfilohije! "Nadao sam se da }e mitropolit Amfilohije sahraniti mene, bila je to velika ~ast za svakoga koga je sahrawivao proteklih 30 godina i tome se svako od nas nadao, ali nebo je odlu~ilo da se ja opra{tam i sahrawujem wega, a znam da ne}u ni mo}i, ni umeti onako kako bi on". "Gospod ga je pozvao bezmalo kad i Svetog Petra Cetiwskog i Petra Drugog Lov}enskog, po{to je svetim lukom spojio wih dvojicu, dugo je birao onoga ko je dostojan da ga pribroji - Amfilohija Radovi}a Mora~kog Jasnovica", rekao je akademik Be}kovi} na sahrani mitropolita AMfilohija i dodao: "Ve} sam video wegovu ikonu, dva Sveta Petra Petrovi}a su dve `ive stene na kojima je sagra|ena mitropolija Svete Srpske pravoslavne crkve, a tre}a, najtvr|a stena odvaqena u na{e vreme, bio je i ostao mitropolit Amfilohije

Radovi}. A sve trojica nisu bili mawe verni Hristu od Apostola Petra, postoqa Hristove crkve, kako ga je opisao Sveti Luka. Petar se Hrista odrekao tri puta, a na{a dva Petra, a ni Amfilohije, nikad i ni za {ta. Amfilohije se rodio u Mora~i na Bo`i} i na kr{etewu dobio ime Risto, na{ narod i Hristosa zove Ristos. I dva sveta Petra bili su pesnici, drugi je jedini gorostas u srpskoj poeziji. I Amfilohije je psenik i srpski narod je pesnik, a srpski jezik je jedan od najve}ih autoriteta svetske kulture, ubrajan u najlep{e i najva`nije jezike sveta. I Crna Gora je deo poezije, a {ta je teologija i monahologija, nego teologija i dokaz da ateisti~ke poezije nema. Andri} je rekao da pesniku i wegovom delu ni vreme, ni qudi ne mogu ni{ta, smrt ih samo uve}ava, proslavqa i uveli~ava.

Samo sitene du{e i whova nedela poni{tava. Danas po~iwe drugi novi ve~ni ìvot Amfilohija Radovi}a. Kad je hirotonisan na Cetiwu, ja sam mu rekao da ako èli biti svet, nema boqeg mesta ni zemqe za takvu priliku i ulogu. Kaù da Bog svakog drì na zemqi dok ne uradi ono za {ta se rodio, tako ga je Gospod pozvao u pravi ~as, da je ranije, ne bi vaqalo. Na nebo gde }e sad mo}i vi{e da u~ini za svoj narod i crkvu, nego da je ostao na zemqi. Nova preporo|ena Crna Gora po~iwe od A, zato smrt nikome nije pala lak{e nego wemu, zato je na odru ovako blaèn i spokojan, zato mi pla~emo, a on i nebo se raduju. Kao {to je Sveti \or|e nekad ubio a`daju, tako je Amfilohije pogubio koronu, ne samo kao bolest, nego i kao virus bratske mr`we." S. G.

ATANASIJE PRO^ITAO PISMO MILUTINA SA KOSOVA:

„Na rukama svojim nosio si kosti ubijenih Srba“ Opra{taju}i se od upokojenog vladike i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, pred Hramom Hristovog vaskrsewa, vladika Atanasije pro~itao je pismo tj. posledwu poruku "Milutina Popadi}a sa okupiranog Kosova": Oprosti vladiko, \edom }u te zvati, s Kosova ti pi{em - tu èlim ostati. Uvek si kad je te{ko ti stizao prvi, gladnom dao hleba, rawenima krvi. Na rukama svojim nosio si kosti ubijenih Srba, Bog da im du{u prosti. Mo`da me se seti{, nije bilo davno, stao si pred dete srpsko, pravoslavno. Ja u tebe gledam, a [iptar nam preti: "Svaki Srbin sada }e mreti" A ti \ede kaè{, zna{ li ko te brani, ~uvar Pe}kog trona na tvojoj je strani. Mene rukom grli vladika najdraì, prizna}u po{teno - to me okuraì. I mantijom bri{e moje suze s lica, Kosovo }e izdati samo kukavica. Vladiko i \ede jo{ da kaèm ovo: za tebe se moli raspeto Kosovo.

UNA AMFILOHIJU U RUKE STAVILA IKONU KOJU JE NOSILA NA LITIJAMA I REKLA:

„Tata, ovde }e da spava na{ vladika. Bi}e mu lepo“ Osmogodi{wa devoj~ica iz Podgorice, Una Rajovi}, junakiwa litija, ispunila je svoju `equ i kumu mitropolitu Amfilohiju koji je krstio na Bo`i} ove godine

polo`ila na ruke ikonu Presvete Bogorodice. To je ista ona ikona sa kojom je uzdignutih ru~ica mesecima kora~ala podgori~kim ulicama u

veli~anstvenim litijama za spas pravoslavne vere I svetiwa SPC u Crnoj Gori. - Niko od nas iz porodice nije sugerisao {ta da ~ini, jer su sve to bile wene odluke. Na dan sahrane do{la je u 7 sati i celo vreme provela kraj odra mitropolita Amfilohija. Plakala je, pa bi onda suze stale i tako sve do ispra}aja vladike. Dan ranije obi{la je kriptu u hramu Hristovog Vaskrsewa i mesto ve~nog kona~i{ta na{eg duhovnog oca i oslonca, Una je stajala iznad kripte, jedno vreme nije re~ progovorila, da bi mi odjednom rekla: “Tata, ovde }e da spava na{ vladika. Bi}e mu lepo" - ka`e wen otac Petar. M. T.

ISPUWENA POSLEDWA MITROPOLITOVA @EQA:

Pokrila ga zemqa sa Kosova, Mora~e i Jasenovca Kripta u kojoj su sahraweni ostaci mitropolita Amfilohija posuta je zemqom sa Kosova, Mora~e i iz Jasenovca. Time je ispuwena jedna od mitropolitovih `eqa. Da po~iva u podgori~kom hramu koji je duhovni centar Mitropolije, a koji je sagra|en u wegovo vreme i da, kov~eg i kripta budu posuti zemqom sa tri dela "srpske zemqe". Zemqa iz Jasenovca sa Kosova i Metohije i Mora~e su tri mesta koja svedo~e o stradawu srpskog naroda, ali i wegovom uzdizawu i pobedi. S. G.

10 ^etvrtak 5. novembar novembar2020. 2020. ^etvrtak 5.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

SE]AWE NA KiM NA MITROPOLITA CRNOGORSKO PRIMORSKOG AMFILOHIJA

Voleo i uvek pomiwao Kosovo

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

Mitropolit Ure|uje: sa srpskom Zoran Vla{kovi} decom u Pe}koj patrijar{iji

NACRT ZAKONA O ZA[TITI VREDNOSTI BORBE OVK PONOVO BEZ PODR[KE U SKUP[TINI

Namere protiv Srba osujetila i EU Nacrt zakona o za{titi vrednosti borbe OVK nije izglasan u Skup{tini Kosova Nacrt zakona o za{titi vrednosti borbe OVK nije izglasan ni na sednici 29. oktobra u Skup{tini Kosova, zbog nedostatka kvoruma. Predsednica skup{tine Vjosa Osmani potvrdila je da je samo 31 poslanik bio prisutan u sali prilikom glasawa i da nije bilo kvoruma za dono{ewe odluke. Nacrt zakona, kojim se najpre defini{u „vrednosti OVK“, me|u kojima i ta, da je „oru`ana borba naroda Kosova na ~elu sa OVK, bila u ciqu oslobo|ewa Kosova“, a potom i predvi|a obaveza javnih slu`benika i svih ostalih da te vrednosti po{tuju pod pretwom zakonskih sankcija, nai{ao je na brojne kritike. Ambasadori SAD, Nema~ke, [vajcarske, Kancelarija EU i OEBS, poru~ili su da se takvim zakonom kriminalizuje sloboda govora i kr{e prava gra|ana, dok je iz zvani~nog Beograda stigla poruka da se kroz zakon vide namere Pri{tine uperene protiv Srba. Od tada se nacrt vi{e puta na{ao pred kosovskim poslanicima, ali nijednom nije bio obezbe|en kvorum za glasawe. Postupak u vezi sa usvajawem Zakona o za{titi vrednosti borbe OVK pokrenut je jo{ 2018. g. od strane tada{weg predsednika parlamenta Kadrija Veseqija, a Skup{tini je prosle|en u oktobru 2018. g.

U petak 30. oktobra 2020. godine u 8:20 ~asova, u Klini~ko Bolni~kom Centru Crne Gore, posle primawa Svete Tajne Pri~e{}a, upokojio se u Gospodu Visokopreosve}eni Arhiepiskop Cetiwski Mitropolit Crnogorsko - Primorski i Egzarh svetoga trona Pe}koga g. Amfilohije, saop{tila je Mitropolija crnogorsko-primorska. Mitropolit Crnogorsko - Primorski Amfilohije je uvek rado dolazio na Kosovo i Metohiju a tokom 1999. godine je Mitropolit Amfilohije na sahrani ubijene srpske dece u Gora`devcu 14. avgusta po mnogim sredinama, 2003. godine. Tuga do neba - opra{tawe porodice od Ivana Jovovi}a naro~ito u Metohiji, sakupqao i sahrawivao na desetine i desetine ubijenh Srba i o tome je napisao kwige Kosov” ski dnevnici 1-4”. Redovno je obilazio srpske svetiwe na Kosovu i Metohiji. Dr`ao je opelo srpskoj ubijenoj deci u Gora`devcu 13. avgusta 2003. godine. Bukvalno je uvek bio sa narodom i uvek mu davao podr{ku uz re~i Mitropolit Amfilohije u Visokim De~anima da je Kosovo sveta srpska zemqa.

IZ RADA SPECIJALNOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KiM

Mustafa se izjasnio da nije kriv za zlo~ine nad Srbima Nekada{wi komadant tzv. OVK Saqih Mustafa negirao je, u sredu 28. oktobra, krivicu po svim ta~kama optu`nice Specijalizovanog tuìla{tva Kosova koje ga terete za niz ratnih zlo~ina nad sprskim civilima od 1. do 19. aprila 1999. godine u mestu Zla{ na Kosovu i Metohiji. „Izja{wavam se da nisam kriv“, rekao je Mustafa, nakon {to se prethodno obratio sudu govore}i o svom moralu, borbi za slobodu OVK i apeluju}i na Specijalizovana ve}a da ne podleù pritiscima. U potvr|enoj optu`nici protiv Specijalni sud u Hagu za zlo~ine OVK na Kosmetu Mustafe se tvrdi da je on odgovoran za krivi~na dela proizvoqnog li{aIako je pro{ao rok od {est meseci za zvani~vawa slobode, surovog postupawa i mu~ewa izvr- no objavqivawe optu`nice protiv Ta~ija, neka{ena nad najmawe {est lica u periodu pribli`- da{weg predsednika kosovskog parlamenta Kano od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999. na ima- drija Veseqija i drugih pripadnika Oslobodiwu u mestu Zla{ kod Pri{tine na Kosovu koje je la~ke vojske Kosova, pretpretresni sudija moè sluìlo kao zatvor. da taj rok produì i do januara 2021. godine ukoDaqe se navodi da je jedan zatvorenik ubijen liko zatraì dodatne dokumente i dokaze. na toj lokaciji u periodu pribli`no od 19. apriSpecijalizovano tuìla{tvo Kosova sa sela 1999. do kraja aprila 1999. di{tem u Hagu je 24. aprila 2020. godine, SpecijaMustafa, zvani komadant Caqi (48) uhap{en je lizovanom ve}u podnelo na ispitivawe optu`nii izru~en Hagu 24. septembra, po nalogu sudije za cu kojom se Ta~i i drugi terete za ratne zlo~ine, prehodni postupak, nakon potvr|ivawa optu`nice. ukqu~uju}i ubistva, progone i mu~ewe. Wemu je odre|en pritvor u kojem bi trebalo da U optu`nici, za koju je javnost saznala u junu, nabude do po~etka su|ewa. vodi da se se oni sumwi~e za skoro 100 ubistava. Na drugoj strani optu`nica protiv tzv. kosov„@rtve krivi~nih dela iz optu`nice su stotiskog predsednika Ha{ima Ta~ija i drugih koji se ne lica ~iji je identitet poznat i me|u kojima su terete za ratne zlo~ine, zasad ostaje poverqiva, kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacire~eno je pro{le nedeqe u Specijalizovanim ve- onalnosti, kao i politi~ki protivnici“, saop{te}ima u Hagu. no je iz ha{kog tuìla{tva.

„JA SAM MOM^E SA KOSOVA“ ME\U NAJGLEDANIJIM SPOTOVIMA NA JUTJBU

Stihovi, muzika i slike osvojili Srbiju Milan Vasi}

Video-spot, tj. obradu pesme „Ja sam mom~e sa Kosova“, koju su za PGP RTS snimili glumac Milan Vasi} i truba~ Dejan Petrovi}, do sada je pogledalo vi{e od 300.000 qudi na platformi Jutjubu. Spot je me|u prvih pet najgledanijih u Srbiji. Muziku i tekst za pesmu „Ja sam mom~e sa Kosova“ uradio je Svetomir Ili} Siki, koji je ovu kompoziciju objavio jo{ 1988. godine, tako|e za PGP RTS. Aran`man je tada uradio Zoran Vlaji}, ali za ovo izvo|ewe su se pobrinuli Aleksandar Petrovi} i Dejan Petrovi}. „Mislim da smo stvarno napravili

ne{to {to }e ostati za generacije... Kosovo }e uvek biti bolna ta~ka za nas iz Srbije i qude koji `ive dole. Mislim da Kosovo ima novu himnu“, izjavio je Dejan Petrovi}. Video-spot za ovu pesmu sniman je u Velikoj Ho~i, Prizrenu, Gra~anici, Kosovskoj Mitrovici, na Brezovici, [ar planini, jezeru Gazivode, uz pomo} Kancelarije za Kosovo i Metohiju. „Ciq mi je bio da zajedno Deki i ja prika`emo bajku Kosova. Lepotu Kosova i Metohije. To mi je bio ciq i uspeli smo u tome“, rekao je Milan Vasi}.

Na promociji pesme i spota, Vasi} i Petrovi} posebno su zahvalili na trudu i posve}enosti reditequ Ogwenu [apkovskom, direktoru fotografije Kristijanu Teodorovu i wegovom pomo}niku Stefanu Damjanoskom, dron operateru Darku Danilovu, Ivanu Kurtevskom koji je bio zadu`en za postprodukciju. Tako|e, kako je napomenuo Vasi}, svi koji su imali priliku da vide spot, „nisu propustili da ne pitaju za kostim, koji je radila ~uvena Tatjana Radi{i}. A u video-spotu se pojavquju i deca iz Gotovu{e, sela pored [trpca.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 5. novembar 2020. 11

Godi{wica zlo~ina nad Srbima u isto~noj Bilogori

Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubi{no poqe, zapo~ela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za ciq likvidirati ili protjerati Srbe sa usta podru~ja isto~ne Bilogore, smje{tenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu izme|u Bjelovara, Daruvara i Virovitice. Prema rije~ima Save [trbca, direktora Dokumentaciono - informacionog centra "Veritas", narod isto~ne Bilogore, ocjeniv{i da malobrojne srpske snage, wih oko 400, ne}e mo}i dugo izdràti pritisak preko {est puta brojnijih hrvatskih formacija oja~anih tenkovima i dalekometnom artiqerijom, a pou~en istorijskim iskustvom iz Drugog svjetskog rata, kada su ih usta{e ma odvodili i ubijali u logorima Jadovno i Jasenovac, krenuo je u egzodus spa{avaju}i gole ìvote. Toga i narednog dana, kompletno stanovni{tvo iz 23 i jedan broj ìteqa iz jo{ 15 sela, napustilo je to podru~je i u izbjegli~koj koloni, u kojoj se na{lo oko 4.000 qudi i preko 600 razli~itih vozila, pre{lo u Bosnu, u kojoj se jo{ nije ratovalo. Me|u wima je bilo i oko 250 pripadnika drugih nacionalnosti, Hrvata, êha, Ma|ara i Roma, dio wih u mje{ovitim brakovima sa Srbima. "Poslije povla~ewa Srba iz isto~ne Bilogore, uslijedila su ubistva preostalih stanovnika, pqa~ka, paqevine i minirawa ku}a, ukqu~uju}i i sela u kojima ranije nije ni bilo otpora. U najboqoj usta{koj tradiciji iz 1941., nastavqeno je ru{ewe i devastacija pravoslavnih hramova tako

da su do temeqa izgorjele drvene crkve bilogorskog stila, jedinstveni spomenici kulture nulte kategorije pod za{titom UNESCO-a: hram sv. Dimitrija u Rastovcu, sagra|en prije 1700-te godine i Uspenije Presvete Bogorodice u Dowoj Ra{enici iz 1709. godine." - ka`e [trbac. Prema evidenciji "Veritasa" na podru~ju isto~ne Bilogore, u ratu i pora}u, od 1991. do 1997. godine, koliko je do sada utvr|eno, `ivot je izgubilo 65 osoba, ve}inom srpske nacionalnosti i onih koji su bili u rodbinskim vezama sa srpskim porodicama. Od ukupnog broja stradalih 41 je civil, od kojih je 17 ubijeno prije akcije „Otkos-10“ tokom kampawe zastra{ivawa i zlostavqawa, te 23 pripadnika TO, dok su dvojica Srba, koji su ostali u hrvatskoj vojsci i policiji, likvidirani od strane “saboraca”. Od ukupnog broja `rtava jo{ se traga za posmrtnim ostacima 15 osoba. "Za navedene zlo~ine nad Srbima po~iwene u isto~noj Bilogori do sada je odgovarao samo Veqko Mari}, pripadniku ZNG iz Grubi{inog poqa, kojeg je Ve}e za ratne zlo~ine u Beogradu osudilo na kaznu zatvora od 12 godina zbog

ratnog zlo~ina protiv civila zato {to je 31. oktobra 1991. godine u selu Rastovac, u op{tini Grubi{no Poqe, hicima iz vatrenog oru`ja ubio Petra Slijep~evi}a (1926) u porodi~noj ku}i. Dok je Mari} u srpskim zatvorima izdràvao kaznu, protiv wega je srpsko pravosu|e otvorilo jo{ jednu istragu zbog sumwe da je tokom septembra 1991. u Grubi{nom Poqu likvidirao Mi}u Vasiqevi}a i Vladimira Ku~eru, te mu~io Zvjezdana Ma~ka, svi Srbi. Iako istraga nije zavr{ena, Mari} je u junu 2015. godine iz Srbije transferisan u Hrvatsku. Prilikom transfera hrvatska strana se obavezala da }e nastaviti krivi~ni postupak protiv Mari}a zapo~et u Srbiji, ali do sada nema potvrde da preuzetu obavezu i ispuwava." - istakao je [trbac. Do Drugog svjetskog rata na podru~ju isto~ne Bilogore ìvjelo je 18.000 ìteqa srpske nacionalnosti, a poslije usta{kih zlo~ina u Drugom i onih po~iwenih u posqedwem ratu, po podacima Mitropolije zagreba~ko-qubqanske, 2005. preostalo ih je 1.170, uglavnom starijih osoba, dok ih je popis stanovn{tva u aprilu 2011. do~ekalo mawe od 1.000. S. G.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Ponovo onemogu}ili vra}awe }irilice u Vukovar

ni~ekaKaodio`e uko-

seijaVe}inom glasova Gradsko ve}e `niVukovara prihvatilo je zakqu~ak ine, gradona~elnika Ivana Penave da na-se u tom gradu nisu stekli uslovi va. za vra}awe }irilice u upotrebu. oti- ^lanovi Gradskog ve}a Vukoa suvara iz reda SDS S-a glasali su aci-danas protiv zakqu~ka koji je {te-predlo`io gradona~elnik Ivan Penava da se u tom gradu nisu stekli uslovi za vra}awe }irilice. Penavin predlog zakqu~ka, me|utim, izglasan je velikom ve} i} i udu [apstiiku eru koji

svi „nikoAu oto-

inom, a zamenik gradona~elnika iz reda srpske mawine Sr|an Milakovi} rekao je da ne samo da se ne sla`e sa takvim zakqu~kom, ve} je i nekorektan i da zna~i iskqu~ivawe prava pripadnika srpske nacionalne mawine. Reaguju}i na Penavinu konstataciju da Srbi u Vukovaru ni{ta nisu u~inili da bi se napravio iskorak u pogledu vra}awa }irilice u upotrebu, Milakovi} je rekao da za de{avawa u tom gra-

du nije iskqu~ivo kriva srpska zajednica, ali da ona snosi posledice {to je, smatra neprimereno i neprihvatqivo. "Uslovili ste pro{irewe prava srpske nacionalne mawine potragom za nestalima i istragama ratnih zlo~ina, {to zna~i da ta prava nikada ne}e biti pro{irena jer su to stvari koje nisu u domenu pripadnika srpske nacionalne mawine", rekao je Milakovi}. Ni ostali ~lanovi Gradskog ve}a iz SDS S-a, nisu se sloìli sa tvrdwama Penave. Wihov stav je, navodi se, bio u skladu sa zakqu~kom Vije}a srpske nacionalne mawine u kojem se navodi da se ''gradona~elnik nije nimalo potrudio da se odnosi izme|u dva naroda poprave, kao i da za tako ne{to nema nimalo dobre voqe, èqe i sluha". Na taj na~in, navodi se u zakqu~ku Vije}a, omalovaàvaju se svi gra|ani Vukovara. R. N.

Plakati za lak{e u~ewe }irilice bi}e podeqeni {kolama na istoku Hrvatske Prezentacija plakata azbuke {tampanih }irili~nim pisanim i {tampanim slovima odr`ana je u prostorijama Zajedni~kog ve}a op{tina, a bi}e podeqeni {kolama u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i }irili~nom pismu. U saradwi sa Ministarstvom nauke i obrazovawa Republike Hrvatske, Zajedni~ko ve}e op{tina iz Vukovara provelo je projekat u kojem }e 500 ilustrovanih plakata azbuke biti podeqeno svim {kolama u Vukovarsko-sremskoj i Osje~ko-barawskoj `upaniji u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i }irili~nom pismu. Za sada }e ovi plakati biti uru~eni 21 mati~noj i 14 podru~nih {kola koje poha|a oko 1.500 u~enika, i u kojima radi 464 odgojno-obrazovna radnika.

DRU[TVO

^etvrtak 5. novembar 2020.

„TESLIN NAROD“:

Novo istraìvawe oja~ava povezanost Srba u dijaspori sa Srbijom Otkrivawe problema i pronalaèwe re{ewa u povezivawu Srba u dijaspori sa maticom – Srbijom – po~elo je da se sprovodi kroz istraìvawe „Teslin narod“ u kom }e biti anketirano vi{e od 5.000 pripadnika srpskog naroda {irom sveta, pod pokroviteqstvom Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije. Istraìvawe je zapo~eto 22. oktobra ove godine i na wemu je angaòvan tim sociologa, psihologa i stru~waka za komunikacije iz Srbije i Amerike okupqen oko Komunikacionog centra za saradwu srpske dijaspore i matice. Oni su osmislili upitnike za na{e qude u dijaspori i Srbiji, koji treba da ukaù na stavove o dru{tvu, politici, ekonomiji, kulturi... „Teslin narod“ – ja~a veza izme|u Srba Menaxer projekata i ~lan Upravnog odbora Tesline nau~ne fondacije Jelena [ijan naglasila je da su oni neprofitna organizacija koja nema drugi interes osim

tog da sprovede istraìvawe stavova Srba u na{oj zemqi i dijaspori kako bi se wihov glas ~uo i povezanost srpskog naroda {irom sveta u~vrstila i unapredila. „Oni imaju prirodnu, iskonsku potrebu da se vrate matici, vu~e ih wihova zemqa, {to se u razgovoru s na{im qudima u svetu dosta ose}a. Iako su postigli izvanredne rezultate i tamo ìve vrlo urednim ìvotom, svi oni èle da znaju {ta se de{ava u Srbiji, kako ìve wihovi najbliì i to se nikad ne zaboravqa. Wihova èqa i nastojawe u svakom trenutku je da se tim qudima, koji ne ìve s wima, pribliè“, predo~ava [ijanova. Upitnici su prosle|eni na vi{e od 5.000 imejl adresa, a svi zainteresovani mogu da ih popune i na sajtu Teslin narod (www.teslinnarod.com). Do sada je stiglo vi{e od 1.000 odgovora, a iz Fondacije se nadaju da }e se taj broj prevazi}i wihova o~ekivawa. „Neka pitawa su osmi{qena tako da od

wih o~ekujemo {ira razmi{qawa na razli~ite teme. Neke od wih su o~uvawe srpskog nacionalnog interesa {irom sveta i saradwa matice i dijaspore. Va`no nam je da se {to konkretnije odgovori na ova pitawa kako bismo prikupili {to vi{e materijala, sugestija i predloga ispitanika, a koji se ti~u odnosa matice i dijaspore“, obja{wava [ijanova. Najkvalitetniji odgovori bi}e objavqeni, uz saglasnost ispitanika, u izve{tajima Fondacije o kojima }e se detqnije diskutovati putem dru{tvenih platformi (Tesla Tok TV, Zum video-konferencija, dru{tvenih mre`a...). Taj materijal bi}e iskori{}en i za snimawe istoimenog dokumentarnog filma „Teslin narod“. Otvoreni za saradwu [ijanova je podvukla da Fondacija nema nikakve skrivene koristi od spro-

vo|ewa istraìvawa i dodala da bi im bilo drago da neko prepozna i iskoristi obra|ene podatke kako bi unapredio povezanost dijaspore sa Srbijom, uz wihovu saglasnost. „Ovo je, zaista, tim entuzijasta, qudi koji vole i po{tuju svoju zemqu i èle da na neki na~in doprinesu bilo kom segmentu poboq{awa ìvota qudi u Srbiji kroz odre|ene forme ovog tipa. Ako ovim istraìvawem moèmo da napravimo pomak i ukqu~imo nekoga ko je zainteresovan, a ima mo} odlu~ivawa u nekom segmentu, kako bi se napravili ve}i pomaci ili ne{to uradilo boqe, mi }emo biti sre}ni i ponosni“, istakla je ona. Projekat istraìvawa stavova srpske dijaspore i matice podràla je Uprava za dijasporu Ministarstva spoqnih poslova Republike Srbije. S. G.

Kako Amerika namerava da prisili pet ~lanica EU da priznaju Kosovo Amerika namerava da prisili Srbiju da posredno prizna nezavisnost Kosova, tako {to se ne}e protiviti wegovom ulasku u me|unarodne institucije. Na taj na~in, pet ~lanica EU koje jo{ nisu priznale nezavisnost ju`ne srpske pokrajine, bile bi destimulisane i u~inile bi i one to. Ovako Aleksandar Gaji} iz Instituta za evropske studije komentari{e izjavu ameri~kog diplomatskog predstavnika pri pri{tinskim institucijama Filipa Kosneta, da }e pet zemaqa EU koje ne priznaju Kosovo promeniti svoj stav ako do|e do promene u odnosima Beograda i Pri{tine. Kosnet je kosovsko pitawe uporedio i sa drugim ameri~kim uspesima u posredovawu u me|unarodnim sporovima: „Ko je mislio da }e Severna Makedonija i Gr~ka posti}i dogovor o imenu, ali dogodilo se. Qudi su mislili da je nemogu}e da Ujediweni Arapski Emirati, Bahrein ili Sudan izgrade odnose sa Izraelom, ali to se dogodilo.“ Amerika „zna“ da }e pet ~lanica EU priznati Kosovo Kosnetova izjava, data „Televiziji Duka|in“, upu}ena je javnosti kosovskih Albanaca, koji su navikli na bezrezervnu ameri~ku podr{ku, predstavqa karakteristiku ameri~ke politike prema Srbiji do 2016. Od potpisivawa Briselskih sporazuma 2013 kosovski Albanci su o~ekivali da }e SAD raditi

na tome da Gr~ka, [panija, Kipar, Rumunija i Slova~ka priznaju jednostrano progla{enu nezavisnost Pri{tine, kaè Gaji}. „Ameri~ki ambasador izraàva stav koji je pre 2016. bio dominantan, u kome se pokazuje da je krajwi ciq da se Srbija primora da sveobuhvatnim sporazumom posredno prizna Kosovo, dopu{taju}i mu da postane ~lanica me|unarodnih organizacija. Na taj na~in, evropske zemqe koje nisu priznale nezavisnost Kosova, bile bi destimulisane. Ra~unica je tu jasna — ako bi Srbija sklopila sporazum i pustila deo svoje teritorije koji je proklamovao otcepqewe, pozicija dràva koje ne priznaju nezavisnost Kosova postaje be-

spredmetna“, obja{wava Gaji}. Karakteristi~no je da se ovaj stav aktuelizuje u predve~erje ameri~kih predsedni~kih izbora, {to indicira na to da se Stejt department nada da }e on nakon izbora ponovo postati zvani~na ameri~ka politika, dodaje na{ sagovornik. S obzirom da se radi o starom planu, ne mora da zna~i da se iza Kosnetove izjave kriju prave ameri~ke namere koje stoje iza potpisivawa Va{ingtonskog sporazuma, ali Gaji} i tu ima nedoumica: „Ne mo`emo sa sigurno{}u da znamo ho}e li to biti zvani~na politika Va{ingtona u daqem toku pregovora, ali indikativno je {to Kosnet govori u tom pravcu. To govori da postoje sna`ni im-

pulsi unutar Stejt departmenta, koji zastupaju stav da se ceo spor i odnosi Beograda i Pri{tine mogu re{iti tako {to }e Beograd biti prinu|en da legitimi{e separatizam Pri{tine.“ Neke dràve ne bi priznale Kosovo i da ga Srbija prizna Prema mi{qewu na{eg sagovornika, u Kosnetovoj izjavi postoji disproporcija izme|u onoga {to bi ameri~ki ambasador èleo da se dogodi i realnosti, s obzirom da pet ~lanica EU ne priznaje nezavisnost Pri{tine iz svojih interesa. „Neke dràve ne bi, ~ak i kada bi Srbija postigla sporazum koji bi implicitno priznao postojawe druge dràve na delu sopstvene teritorije, to priznale. Ali,

zemqe koje nemaju neposredan problem sa sopstvenim teritorijalnim integritetom, na{le bi se u nezgodnoj poziciji, da brane stav koga se odrekla dràva koje se to ti~e. Jedan deo dràva bi u tom slu~aju verovatno odmah nakon takvog sporazuma priznao nezavisnost Kosova. Druge bi istrajavale jo{ neko vreme, ali to vi{e ne bi bilo bitno, zato {to bi Kosovo u{lo u me|unarodne organizacije i broj priznawa bi vrlo brzo prevagnuo“, smatra Gaji}. Sve zavisi od pozicija Srbije, wene snage da odoli pritiscima i da na|e dugoro~no re{ewe u pregovorima sa Pri{tinom uz pomo} me|unarodnih posrednika, dodaje on. Kosnetu u prilog ne idu ni primeri re{enih sporova koje je naveo, smatra Gaji}. Oni jesu bili dugotrajni, ali to je jedina wihova poveznica sa problemom Kosova i Metohije. „To nisu dràve koje treba da priznaju nezavisnost druge dràve na svojoj teritoriji, ve} koje iz odre|enih politi~kih, ideolo{kih ili verskih razloga nisu priznavale, recimo, Izrael. Drugo, nije bilo sporno da je Makedonija suverena dràva, bilo je sporno samo ime. Ne moè se spor oko imena poistovetiti sa situacijom kada neko poku{ava da otcepi petnaest odsto neke dràve. Ma koliko ti sporovi bili dugodecenijski, ne mogu se staviti u istu ravan sa Kosovom i Metohijom“, kategori~an je Gaji}. R. N.

LEPA SRBIJA

Kako su hrabri momci spasli devojku u Beogradu Beograd. Podne. Qudi psuju saobra}aj u Dunavskoj ulici i poku{avaju da se probiju svojim ku}ama, poslovima i mukama. Obi~no je tiho na dowem Dor}olu, ali se izme|u biciklista koji idu ka keju i majstora koji ve~ito ne{to lupaju za~uo vrisak. Vrisak kao najo~ajniji vapaj. "Gorim", urlala je devojka koja je skoro gola istr~ala na terasu zapaqenog stana. "Gorim". Koliko samo u`asa staje u jednu re~. Vrisak su ~uli svi na ulici ispod. ^uli

Da moè, poletela bi da spase dete, ali ne moè. Pla~e i moli dete da izdrì. Dok je kom{ija istr~avao iz zgrade da dovede pomo} petorica mladi}a su utr~ala u zgradu. U zgradu koja gori. Moleri iz Pan~eva su videli vatru i umesto da pobegnu od we potr~ali pravo ka woj. Oni nisu vatrogasci. Niko im nije rekao kako se spa{ava osoba deset spratova iznad tla. Oni nisu znali {ta slede}e da urade, ali su znali da ne smeju u~initi ni{ta. Dramati~no spa{avawe devoj~ice

^etvrtak 5. novembar 2020. 13

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

su ga qudi po malim prodavnicama zbuxenim po }o{kovima. ûo se sve do reke. Nije to bio obi~an vrisak. To je vrisak osobe zarobqene izme|u plamena i tla. Zarobqene izme|u dve smrti. Odjeknuo je toliko da su se podigli pogledi i obavezni upaqeni telefoni. Qudi su se okupili da gledaju i snimaju. Gori stan na desetom spratu na Dor}olu. Ma, kakav stan. Izgore}e dete u wemu. Devoj~ica stara 15 godina. I tu se u deli}u sekunde dok je vatra bespo{tedno gutala name{taj i po~ela da guta qudsku koù pokazalo od ~ega smo mi kao osobe napravqeni. Ko diè telefon da snima, a ko ne podigne pogled da kaè sebi "brate, ovo je mnogo visoko", nego bez razmi{qawa potr~i da spase ìvot. Deseti sprat. Oko trideset metara iznad tla. Devojka zove u pomo}. Ispod zgrade stiè i wena majka. Vidi da stana kao da vi{e nema. Ko }e sad misliti na stan. Plamenovi idu ka wenom detetu. Majka vi~e }erki da pokupi kosu, da je vatra ne uhvati.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Deseti sprat u plamenu Kada su dotr~ali do stihije, shvatili su da }e ili preuzeti ogroman rizik ili }e dete iznad wih umreti u najgorim mukama. Izabrali su da probaju nemogu}e. I uspeli. Neka ostane zapam}eno ove odvratne godine da je ~ovek visio na konopcu ispod sta-

na u plamenu, 30 metara iznad tla da spase devojku koju nikada ranije nije video. I da nije bio sam. Oni se zovu Pavle Gavura (36), Lazar Ere{a (30), Nemawa Dr`aji} (20), Nenad Jankovi} (19) i Niko David (30) i pokazali su {ta zna~i biti ~ovek. U svima nama je strah da }emo jednog dana biti u bezizlaznoj situaciji i zvati u pomo}. Zvati iz sveg glasa, ali niko ne}e do}i. Jasno vam je da su ovu devojku mnogi ve} bili otpisali kada su se wih petorica probili na tu terasu. Petorica molera iz Pan~eva pokazali

su da i najgora bezizlazna situacija moè da se pobedi kada na trenutak ugasimo sebi~nost i shvatimo da ìvot ba{ briga ko smo i ~ime se bavimo. Da li smo ra~unovo|e, taksisti, doktori, moleri. Da kada kucne ~as da pokaèmo ko smo - oni koji reaguju ili oni koji snimaju, svi mi na kraju pred nebom i pred sobom odgovaramo kao qudi. Hvala vam momci. Hvala {to ste majci ispod stana u plamenu vratili ìvo dete. Hvala vam {to ste svima nama, umornim od lo{ih osoba i lo{ih vesti pokazali da qudi jo{ uvek postoje. âk i kada sve oko wih gori. M. T.

24 uuu Kada je Nikola Kojo bio u vojsci, Gidra mu je do{ao u posetu...

Gidra me odvukao u kafanu, nahranio i dao 1000 evra. A onda smo }utali… Dragomira Bojani}a Gidru gledamo ~esto u raznim reprizama filmskog serijala “Lude godine” u kojima je “ukrao” {ou od Bobe i Marije. Iako ga mla|e generacije prepoznaju po ovim ulogama slavni glumac se nikada nije pla{io da }e ga pamtiti samo po tome. U bogatoj karijeri on je glumio u pozori{tu, osvojio najzna~ajnije jugoslovenske gluma~ke nagrade, glumio sa inostranim zvezdama poput Romi [najder i Ani @irado, igrao u italijanskim vesternima. Van filmskog sveta imao je te{ko odrastawe i specifi~an karakter koji ga je ~inio izuzetno dragom osobom. Svojevremeno je jedno od najupe~atqivijih se}awa na Gidru ostavio glumac Nikola Kojo:

“Osamdeset {esta, januar. Ja mlad vojnik, jo{ uvek na obuci. Ra{ka. Hladno, uvek neka tenzija, neko vanredno stawe. Dolaze po mene i izvode me sa obuke. Ima{ posetu, kaù… Na obuci nema posete, a kad je vanredno stawe, nema izlaska iz kasarne. Dolazim na kapiju, ~eka me komandant sa kwiìcom i dozvolom za izlaz. Ni{ta mi nije jasno. Sa druge strane stoji pored auta i pu{i Gidra. ‘[ta ~eka{? Ulazi’, kaè mi svojim {umadijskim akcentom koga se nije nikada odrekao. Odveo me je u kafanu, nahranio, dao kao sad vojniku da da{ 1.000 evra i oti{ao. U par re~enica koje smo izmenili, rekao mi je da je do{ao jer ima neka posla u blizini. Ostalo vreme smo }utali.

Scena iz filma: Gidra i Nikola Kojo Po povratku iz vojske saznajem od prijateqa da me je slagao. Seo je u auto i do{ao samo zbog mene. Reko{e mi da je tako Milivoje @ivanovi} brinuo o wemu i drugim glumcima – klincima. @eleo je da vrati tu pa`wu i da se nastavi tradicija. To je bio Dragomir Bojani} Gidra”, opisao je Nikola Kojo svoju epizodu sa Gidrom, ali ne sa snimawa, ve} iz vojske, kada mu je u posetu do{ao wegov “filmski” deda. R. N. lll U slede}em broju: Mira Stupica je posle dve decenije dobila salvetu sa qubavnom porukom velikog pesnika

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

Kaqewe Ane Brnabi} Izbori u doba korone 14

^etvrtak 5. novembar 2020.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Prvi dràvni izbori u Australiji nakon progla{ewa pandemije odràni u Kvinslendu pro{log vikenda pokazali su ono ~ega su se mnogi i pribojavali. Koronavirus i borba protiv pandemije postali su dominatno ako ne i jedino va`no politi~ko pitawe. Sve druge politi~ke teme jednostavno su postale mawe va`ne ili ~ak i nebitne. Iako je kriminal u celom Kvinslendu u zna~ajnom porastu jo{ od 2015. godine ova tema ipak nije mogla da se nametne kao va`na ni u vreme ovih izbora. Kriminal kao i li~na bezbednost gra|ana ostali su tako u senci korone i sa sobom i nema da je svih ostalih temanameru koje suninastaostavqa, ni da je poklawa a ni le od posledica korone. da je deli. I sa takvim bagaòm aktuel„nesreAnastasija Pala{juk, }nepremijerka politi~keiprinceze“ i prena vo|a laburista dsednikovog fikusa koji narod, Kvinslenda odnela je po tre}i a i dobar deo ~lanstva SNS-a put (2015, 2017, 2020) pobedu na ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u izborima u „Sun~anoj dràvi“. vrtlogu najnovije politi~ke kamOvog puta pobeda je postala pawe u kojoj moè pro}i samo jo{ kao ubedqivija ranijim bosa po trwunego koje na ni~e na dnu izkoborima. Rezultati su mawe vi{e rita isu{enih staroplaninskih jasni reka.iako su prognoze predvi|ale veoma tesnu tako borbu.izgleda, To se ipak Ana, iako ne akumulira politi~ki kapital za nije dogodilo i pokazalo se da predstoje}e izboretvrd - da ima je Pala{juk veoma orahtakza vu ulogu, vaqda bi bila na linapredsednicu kvinslendskih predwa~koj izbornoj listi da berala Deb Freklington. Iako je Freklington poku{ala da

loptu prebaci na temu kriminala predloìv{i na primer uvo|ewe policijskog ~asa za tinejxere u nekim gradovima taj isuvi{e radikalan predlog se privu~e glasa~e. Ona, zapravo, nije nimalo dopao iKvinslendeodra|uje darovani ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slurima. Enormni porast krimina~ajem, zadrì ili jedobije neku la mladih posebno posledwih drugu va`nu funkciju, to sigurno godina izraèn u Taunsvilu i ne}e biti na su osnovu podr{ke koKernsu gde bande maloletju }e postale sama zavrediti, ve} opet nika strah i trepet na milo{}u onog koji kampawu odraulicama ovih gradova. Imovina |uje za oboje, odnosno za celu gra|ana je svakodnevna stranku. postala Wu ne bira narod, nego meta brojnim prestupnicima ~ak Vu~i}. i uI mnogim predgra|ima Brizbejda rezultat napredwaka na na i Gold Kousta dok su polise predstoje}im izborima zavisi osigurawa iz godine uigodinu sve od wenog anga`mana doprinoskupqe u ~itavom Kvinslendu. sa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas kompanija bi Na listi prvih ideset gradova odavno odustali od bojkota. sa najve}om stopom kriminala Ranko Pivqanin u Australiji ~ak ~etiri grada su iz Kvinslenda. Osim {to je

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

AUSTRALIJA

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti. Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom. Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

qutim i odem, ali gde da beìm ulep{anih istina, gde su joj neki pred narodom? [ta }e re}i pre- qudi sasuli u lice konkretne dsednik, a tek onaj fa{ista probleme i pred wom otvorili Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u iz koje je zapahnuo opori kao da kaè ono wegovo „Gde be- vow korupcije, otima~ine i pohìiite“? I ostade Ana na prko- lepe lokalnih mo}nika i lakosima da plati cenu rada na tere- mih investitora. I, naravno, da joj nije bilo ninu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, malo lako u ulozi strana~ke vekad ga nazove da mu se ispla~e, dete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, teren na koji je ba~ena kao pobabila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike. Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako dak primer politi~kog fenomebi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala predsednica du{ama koje joj prebacuju funkci- vlade, pa je tek onda krenula da onersku kampawu. I umesto da traì podr{ku bira~a. Obi~no sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanpreko puta we disciplinovani diduje{ i ide{ na izbore, pa ako ~lanovi stranke koji samo kli- pobedi{ postaje{ premijer i maju glavom i ni{ta ne pitaju, pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i doì- fermanom svemogu}eg sultana vela svoje vatreno, to jest vode- koji je miropomazao èzlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike du i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je stvarnosti u ponor surove realAnastasija Pala{juk, aktuelna premijerka i vo|a laburista Kvinslenda odnela onanaostala onog dràvi“ koji je seli nosti bezje dirigovanih po tre}i put (2015,pitawa 2017, 2020)i pobedu izborimakod u „Sun~anoj

Kerns odmah iza Gosforda (Novi Ju`ni Vels) na ovoj neslavnoj listi u samom vrhu su i Taunsvil, Brizbejn i Gold Koust. Problem porasta kriminala u Kvinslendu bio je jedna od glavnih tema izbora jo{ 2012. godine kadakoje Planinski masiv Stolovi tada{wi lider opozicione ji se sa ju`ne strane izdi`e Lipovi{e Kraqeva, @i~e, beralne partijemanastira Kempbel Wumen Mataru{ke Bawe, sredwovekovizvojevao istorijsku pobedu nad nog grada Magli~a Ibarske klilaburistima. Tadai je Kvinslend sure, minulog vikenda prepozimao od goru}i problem sa „bajkerinatqiv je po jo{ jednoj nesvakima“ koji su u nekom trenutku bili da{woj - pravoslavnom malteneatrakciji iznad zakona na ulicakrstu visokom ~ak 33 Kousta. metara! Tri ma popularnog Gold Ovo monumentalno godine kasnije uz mnogoznamewe kontrokao Hristovih verzisimbol i medijske buke oko zemaqmetoda borbe protiv bajkera i kriminala Wumen je izgubio izbore iako se relativno uspe{no izborio sa rastu}im kriminalom. Pala{juk je uspela da laburistima 2015. donese novih blizu 300.000 glasova {to je delovalo gotovo nezamislivo. I na ovim najnovijim izborima nova i stara Premijerka uspela je da svojom ~vrstom politikom odr`i glasa~ko telo. Ova jo{ jedna veli~anstvena pobeda svrstala je tako Pala{juk u jednu od najuspe{nijih politi~kih figura u modernoj istoriji Kvinslenda. Ona je tako|e i jedna od najstabilnijih premi-

jera od svih ostalih dràva jer se pored premijera Viktorije Danijela Endrjua najduè odràla na vlasti. Nema sumwe da joj je narod Kvinslenda jo{ jednom odao priznawe za wen rad iako je svima jasnoi da tamo nimalo skih godina svojevrsni znak ne cvetaju ruè. Osim kriminaprepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen na Usovila u Kvinslendu je ijenezaposleci, vrhu ove planine, nostnajvi{em goru}i problem posebno od na nadmorskoj visini granica od 1.375 zatvarawa dràvnih i metara. Inicijator i nosilac prvog „lokdauna“ krajem marta. ovog ~ijatradicionalno je ideja nastaIakoprojekta Kvinslend la 2007. godine je Planinarimajo{ problem opadawa poslova u sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ hladnijim mesecima kao {to su iz Kraqeva, a finasiran je isjun, jul i avgust, stopa nezaposlekqu~ivo donacijama i dobronosti u Kvinslendu je generalno jedna od najve}ih u celoj Australiji. âk su i poslovi postali sporedna tema na ovim izborima u kriti~nom trenutku kada je dràvni deficit dostigao vi{e od 8 biliona dolara. Tako }e javni dug Kvinslenda sa predvi|enih decembarskih 83,8 biliona dosti}i ~ak 102 biliona dolara u junu 2021. godine. Nije sporno da je ovaj ogroman rast javnog duga jednim delom posledica aktuelne pandemije ali i pre svega dugogodi{wom politikom tro{ewa vlade Anastasije Pala{juk. Brojni su bili primeri nenamenskog tro{ewa buxetskih sredstava

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

aktuelne vlade ali to bira~ima Kvinslennda nije mnogo zasmetalo jer je strah od korone bio presudan. Va`no je samo bilo zatvoriti dràvne granice i spre~iti virus a to {to }e Kvinslend jo{ godinamaprilozima grcati u ogromnim dugovoqnim pojedinaca, vima postalojavnih je nebitno. institucija, preduze}a i qudi iz dijaspore. -Naravno, Predstoji namzdravqe da uradimo op{te staosvetqewe nekena mawe poslove novni{tva jei uvek prvom mestu na ure|ewu. O~ekujem da i toibusvakog ozbiqnog dràvnika to de zavr{eno u kratkom roku. Naniko ne dovodi u pitawe. Otvakon usledi}e osve}ewe krrajutoga se samo nekaidruga pitawa sta. Tada }emo mo}i da kaèmo kao na primer {ta posle izbora? da smo uspe{no okon~ali ovaj Da li }emo nakon izbora priznazna~ajan, ali iini maloproblemi lak proti da postoje drugi jekat - kaè Milutin Vukosavqekao {to su rastu}i kriminal i vi}, ~lan Odbora za postavqawe sve ve}a nezaposlenost ili }emo krsta na Stolovima. na neko vreme glavu u peNajvi{i vrhzabiti Usovica planski sak i ~ekati da korona re{i sve je izabran kako bi se ovaj krst, u ostale probleme? Ovaj fenomen zavisnosti od vremenskih prina àlost samoplanivezan lika, videone}e i sabiti okolnih za izbore u Kvinslendu jer na Jastrepca, Kopaonika isada Rui ostali u pandemidnika, papoliti~ari ~ak i sa Prokletija. ji vide svoju {ansu da ostanu na On }e podse}ati naredne generavlasti. zauvek aKraqeva ono bacije da Ako su uneokolini rem dok sesrpske svi mi ne probudimo nastale svetiwe, sre-i dwovekovni manastiri @i~a i shvatimo da ovo nije samo ruàn Studenica, ali sa }e trajnim i svedo~iti o san ve} ko{mar poslestradawu dicama. vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. R. N. sasajankovic28

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

^etvrtak 5. novembar 2020. 15

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE U LIVERPULU

U subotu, 31. oktobra, Misionarska parohija Svetog apostola Luke u Liverpulu, proslavila je svoju hramovnu slavu. Svetu Arhijerejsku Liturgiju sluìo je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Gospodin Siluan, uz sasluìvawe protojereja-stavrofora Nenada \ura{inovi}a, protonamesnika: Aleksandra Milutinovi}a i Branka Vasili}a i |akona Milo{a. Ovom prilikom, Episkop je u ~in ipo|akona rukoproizveo ~teca Nikolu Zbiqi}a. U svojoj besedi Episkopa je rekao da je dana{wa Jevan|elska pri~a, pouka nama da budemo pravi Hristovi u~enici, narod Boìji, da slu{amo re~ Svete nam Crkve, jer re~ Svete Crkve je re~ Bogo~oveka, koji je ostavio svojoj Crkvi i apostolima svoju blagodatnu silu i snagu da bi mi sa zemqe pre{li na nebo, da bi bili Bogoqudi, {to je priziv ~ovekov. Ko slu{a apostole, odnosno Crkvu, on slu{a sa-

moga Hrista, a ko odbija re~ Crkve - blagodatnu propoved Jevan|eqa i priziv na pokajawe i na preobraèwe koje Crkva propoveda me|u svetom, taj odbija samoga Hrista. Ukazuju}i na veli~inu i zna~aj apostolske misije, kako bi se glas Crkve ~uo po celoj vaseqeni, Episkop je istakao da je takvu misiju vr{io i blaènopo~iv{i Mitropolit Amfilohije i potom podsetio na wegovo veliko delo apostolske misije u Crnoj Gori. Nakon zaamvone molitve prerezan je slavski kola~ a posle Svete Liturgije, stare{ina hrama, o. Aleksandar, uru~io je zahvalnice pojedincima koji su se u prethodnom periodu istakli u radovima na gradwi hrama Svetog Luke i parohijske sale i blagodare}i svima koji pomaù izgradwu naglasio da nije va`no koliko dugo gradimo hram, ve} da ga grade}i u slozi, on ujedno izgra|uje i nas. Potom je usledilo slavsko posluèwe u novoizgra|enoj parohijskoj sali.

16 êtvrtak êtvrtak 5. novembar novembar 2020. 16 êtvrtak 5. 22. oktobar 2020. 2020.

IN MEMORIAM ZAJEDNICA ZAJEDNICA

UPOKOJIO SE U GOSPODU ARHIEP MITROPOLIT CRNOGORSKOEGZARH SVETOG TRONA PE]KO

@ivotopis Mitropol

U petak, 30. oktobra 2020. godine, uo~i praznika Svetog Petra Cetiwskog, u 8:20 ~asova, u Klini~kom centru Crne Gore, poslije primawa Svete Tajne Pri~e{}a, upokojio se u Gospodu Visokopreosve}eni Arhiepiskop Cetiwski Mitropolit crnogorsko-primorski i Egzarh svetoga trona pe}koga g. Amfilohije. Mitropolit je u bolnicu primqen 6. oktobra ove godine zbog zapaqewa plu}a uzrokovanog infekcijom novog koronavirusa. Upala plu}a je zalije~ena, a virusna infekcija prestala, {to je potvrdio i negativni test, a zabiqeèno je i zvani~nim qekarskim nalazom. Oporavak je tekao u dobrom smjeru, ali ne{to sporije nego ina~e, {to je karakteristi~no za starije pacijente. Mitropolitovo zdravstveno stawe se pogor{alo 29. oktobra, kada je prilikom jutarweg kontrolnog pregleda primije}eno da on oteàno di{e uz bol u grudnom ko{u. Odmah su ura|ene sve analize. Snimak je pokazao da je uzrok oteànog disawa i bola pojava vazduha u sredogru|u ili pneumomediastinum, koji se ~esto javqa u situacijama u kojima pacijent ima osjetqiva plu}a zbog duìne trajawa upalnog procesa i koji su na kiseoni~koj terapiji duì period. Ta komplikacija je, na kraju, i uzrokovala ovakav ishod.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Rado 7. januara 1938. godine u Barama Radovi}a u Dowoj Mora Mileve, ro|ene Baki}. Svetovno ime mu je bilo Risto. Potomak je po srodstv }a, jednog od prvih plemenskih kapetana crnogorskih, ko ~u Crnoj Gori 1820. godine. Budu}i mitropolit je prove halnoj porodici, koja je ostala verna Pravoslavqu i za kim posleratnim vremenima narastaju}eg ateizma pod Osnovnu {kolu je zavr{io u manastiru Mora~i, a Bogosl kovici u Beogradu. Diplomirao je na Bogoslovskom fak godine. Uporedo sa Bogoslovskim fakultetom studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Veliki uticaj na duhovno uzrastawe mitropolita A Prepodobni otac Justin Popovi}, veliki bogoslov i du lavne Crkve, i svetogorski starac Pajsije. Posle zavr{enog fakulteta, postdiplomske studije mu, gde je magistrirao na Isto~nom pontifikalnom inst lazi u Gr~ku, gde boravi sedam godina i gde prima angel ki ~in. U tom periodu, u Atini je odbranio doktorat o Sv koji je privukao pa`wu onda{we evropske teolo{ke jav na provedenih na Svetoj Gori odlazi za profesora na Svetog Sergija u Parizu, a od 1976. godine postaje docen na Bogoslovskom fakultetu Svetog Jovana Bogoslova u voslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Be

Mitropolit Amfilohije posetio Australiju 201 Mitropolit Amfilohije i otac Strahiwa Jawi}

Mitropolit Amfilohije i protojerejstavrofor Mihailo Protopopov (Ruska Pravoslavna Crkva)

Crkvena op{tina Sv. Nikola u Xilongu imala je radost da ugosti Mitropolita i Ptarijarha Irineja

Patrijarh Irinej i mitropolit Amfilohije n Mitropolit Amfilohije je kao pratwa Wegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja u martu 2016. godine doputovao u posetu Mitropoliji australijsko-novozelandskoj. Ova poseta bila je veliki blagoslov za verni narod Mitropolije Australijsko-novozelandske. Ba{ kao i patrijarh srpski g. Irinej, mitropolit Amfilohije je neumorno obilazio manastire i Crkvene op{tine {irom Australije, a narod ih je {irokog i otvorenog srca do~ekivao gde god da su dolazili. Nakon dalekog i puta od Beograda do Australije, a tokom kra-

tke posete koja je trajala svega de pqeni i umorni, patrijarh Irinej i li su vremena da obi|u mnoge svetiw crkve, ali i da blagom re~ju ukrepe u wihovoj blizini. Svojim prisustvo iz Otaxbine, ukrpqivali su i dava na Petom kontinentu. Ve~na slava politu Amfilohiju, neka ga Gospod gde ve~no sija svetlost lica Wegov

PISMO SAU^E[]A POVODOM UPOKOJEWA BLA@ENOPO^IV[EG MITROP Wegovom Preosve{tenstvu Episkopu budimqansko-nik{i}kom i administratoru Mitropolije crnogorsko-primorske Gospodinu Joanikiju

Besjeda prilikom osve}ewa crkve Sv. Trojice u Melburnu

U poseti gr~koj Pravoslavnoj crkvi u Melburnu

Mitropolit obasjan svetlo{}u u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu

Va{e Preosve{tenstvo, dragi nam brate Joanikije, Dozvolite da u ime Svetosavske nam crkve sa Petog kontinenta izrazim najdubqe sau~e{}e Vama, blago~estivom episkopatu, sve{tenstvu, mona{tvu i vernom narodu bogomspasavane Mitropolije Crnogorsko-primorske povodom bla`enog pokoja dragog nam i mnogovoqenog Mitropolita Amfilohija. Vest o wegovom upokojewu potresla je sve verne sinove i k}eri na{e Svetosavske crkve Petog kontinenta. Usnuo je u Gospodu veliki jerarh Crkve Hristove, episkop ravnoapostolnog dela,

trudbenik na Wivi Gospodwoj do posledweg izdisaja, svedok pobede Hristovog Vaskrsewa! Upokojio se onaj koji je predvodio najve}u duhovnu seobu u novijoj Crkvenoj istoriji, seobu jednog ~itavog naroda od mraka ka svetlosti, od bezbo`ja ka Hristu, ka Svetom Pravoslavqu. Zajedno sa Vama i bra}om arhijerejima, sa sve{tenstvom i bogoqubivim mona{tvom, sa vernim narodom Svetonemawi}ke Crne Gore, Mitropolit je podigao ne samo Crnu Goru na noge i wen region, ve} i rasejanu srp~ad {irom sveta. Wegov podvig i delo, va{e kolektivno ispovedni{tvo, ostavilo je svoj neizbrisivi pe~at i trag na srcima svih nas, motivi{u}i nas da hrabro u ova burna vremena ispovedamo Hristovu pobedu pred svetskim

mo}nicima i Srpska P kva je osirom viteza vere H novim `iteq nikom pred G Mitropol fesor i voq podvigom, pa zavr{iv{i, a

Vama d

Episkop

IN ZAJEDNICA MEMORIAM ZAJEDNICA

êtvrtak êtvrtak5.22. 5.novembar novembar 2020. 17 17 êtvrtak oktobar 2020. 2020.

PISKOP CETIWSKI, -PRIMORSKI I OG AMFILOHIJE

lita crnogorsko-primorskog Amfilohija

ovi}) je ro|en na Bo`i} a~i, od oca ]ira i majke

vu vojvode Mine Radovioji je prisajedinio Moraeo detiwstvo u patrijaravetima predaka u te{komunisti~kom vla{}u. loviju Svetog Save u Rakultetu u Beogradu 1962. o je klasi~nu filologiju

Amfilohija izvr{ili su uhovnik Srpske Pravos-

nastavqa u Bernu i Rititutu (1965). Odatle odlski obraz i sve{teni~vetom Grigoriju Palami, vnosti. Posle godinu daa Pravoslavni institut nt, pa redovni profesor u Beogradu (kasnije Praeogradu), na katedri za

Pravoslavnu pedagogiju (katihetiku) sa metodikom nastave. U dva mandata bio je i dekan fakulteta. Doktorat honoris causa Moskovske duhovne akademije primio je 2003. godine, Instituta teologije Beloruskog dr`avnog univerziteta u Minsku 2008. godine, Pravoslavnog teolo{kog instituta Svetog Sergija u Parizu 2012. i Sankt-peterbur{ke duhovne akademije 2014. godine. Odlukom Nacionalnog komiteta dru{tvenih nagrada Ruske Federacije 2001. godine odlikovan je ordenom Lomonosova, koji mu je uru~en na sve~anosti u Kremqu u prisustvu oko 4.000 uglednih zvanica. Za po~asnog ~lana Slovenske akademije kwi`evnosti i umetnosti izabran je 2015. godine. Govorio je gr~ki, ruski, italijanski, wema~ki i francuski jezik, dok je koristio u nau~nom radu starogr~ki, latinski i crkvenoslovenski. Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve izabrao ga je maja 1985. godine za Episkopa banatskog. Hirotonisao ga je 16. juna 1985. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi Patrijarh srpski German. Odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve Episkop banatski Amfilohije je decembra 1990. godine izabran za Mitropolita crnogorsko-primorskog sa sjedi{tem na Cetiwu. Sve~ano ustoli~ewe za Mitropolita crnogorsko-primorskog, zetskobrdskog i skenderijskog izvr{io je Patrijarh srpski Pavle sa episkopima 30. decembra 1990. godine u Cetiwskom manastiru. Mitropolit Amfilohije je bio ~lan Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve u vi{e saziva. Predsjedavao je tim tijelom i bio zamjenik oboqelog Patrijarha srpskog Pavla od kraja 2007. godine do wegovog upokojewa. Usnuo u Gospodu 30. oktobra 2020 godine u Klini~ko-bolni~kom centru Crne Gore u Podgorici.

Svima onima koji su u ìvotu progovorili ma koliko re~i sa (sada novoprestavqenim blaènopo~iv{im) Mitropolitom Amfilohijem, a da su ga posle toga uvaàvali kao DOBROG PASTIRA izjavqujem(o) iskreno sau~e{}e, a ujedno se zahvaqujem svima koji su meni izjavili sau~e{}e povodom gubitka mi duhovnog oca. Moli se Sveti Vladiko i daqe Bogu Stvoritequ za mene, moje i gre{ni na{ Srpski i qudski rod. Hvala ti Vladiko Sveti! Tvoje zahvalno duhovno ~edo, o. Dragoqub - Draja - iz Australije.

16. godine

nakon predavawa srpskoj omladini u Australiji

esetak dana, iako vidno iscri mitropolit Amfilohije na{we, mnoge sestrinske Pomesne e svakog vernika koji se na{ao om donosili su qubav i radost ali nadu i veru na{em narodu i hvala na{em dragom Mitrod nastani u naseqa pravednih vog!

POLITA AMFILOHIJA

i narodima koji nas okru`uju. Pravoslavna Vojinstvuju}a Crma{ena za jo{ jednog velikog Hristove, ali Nebo se obogati qem, a mi, jo{ jednim molitveGospodom! lit Amfilohije, na{ dragi proqeni otac, ratovav{i dobrim ao je u borbi, trku svoju ~asno a nama primer ostaviv{i. Carstvo mu Nebesno!

dragi Vladiko `elimo od Boga zdravqe i svaku utehu. Sa vama u molitvi i mislima, saose}aju}i, + Siluan p australijsko-novozelandski

Dan kada je Vladika Nikolaj progla{en za svetiteqa, otac Dragoqub - Draja (u pozadini) uz Mitropolita u oltaru

Mitropolit okru`en vernim narodom u Crkvenoj op{tini Sv. Luka u Liverpulu Mitropolit svira gusle nakon osve}ewa crkve u Dowim Bandi}ima 1997. godine, otac Draja iza Mitropolita

Srpskoj Crkvi, svakom Srbinu â&#x20AC;&#x17E;Sv. Saveâ&#x20AC;&#x153; izjavqujem sau~e{}e povodom velikog gubitka, a upokojewa bla`enopo~iv{eg nam

Mitropolita Amfilohija Pra{taj nam Vladiko Sveti - moli Boga da nas spase gre{ne. Vlajko \uri~anin sa porodicom.

^etvrtak 5. novembar 2020.

ZAJEDNICA

Promocija kwige „Jasenovac – Au{vic Balkana – usta{ka imperija okrutnosti“ prof. dr Gideona Grajfa Srpska zajednica Perta je pod okriqem Saveta srpskih zajednica Zapadne Australije, a posebno ogromnim zalagawem Nata{e i Nenada Mla|enovi}a, te ~lanova odbora Koste Mijatovi}a, Ilije Ili}a i Nene Samac, u sredu, 28. oktobra 2020. godine imala posebnu privilegiju da prisustvuje promociji monumentalne monografije, obimno dokumentovanog i bogato ilustrovanog dela „Jasenovac – Au{vic Balkana – usta{ka imperija okrutnosti“ (u nast. skra}en naz.) izraelskog istori~ara i istraìva~a Instituta za holokaust profesora dr Gideona Grajfa. Nakon pomena ove kwige u avgustu mesecu i najave o {iroj prezentaciji, kwiga je predstavqena u Dràvnoj biblioteci Zapadne Australije naj{irem auditorijumu – svim zainteresovanim zajednicama i gra|anima Perta. Promociji su prisustvovali predstavnici srpskih zajednica, pravoslavnih crkvenih op{tina, javrejske zajednice – predstavnik Jevrejskog instituta za holokaust Xef Kaj, Vardan Vardanijan iz jermenske zajednice i drugi. Promociju je u kra}em govoru blagoslovio protojerej Sa{a Stojanovi} u ime mitropolita Australijsko-novozelandskog Siluana, isti~u}i da je istina o stradawu nevinih u Jasenovcu nasu{na potreba svih. Voditeq programa Ksenija Arhipova iz ruske zajednice je zatim pozvala Nenada Mla|enovi}a, koji je pozdravio prisutne i istakao va`nost prezentacije i zbog 75. godi{wice oslobo|ewa logora Jasenovac i pobede nad fa{izmom. On je pomenuo ~iwenice da svet nije znao mnogo, ili nije znao uop{te o postojawu koncentracionog logora Jasenovac, zatim da je profesor Grajf potvrdio ~iwenicu o preko sedamsto hiqada `rtava. Gopodin Mla|enovi} je tako|e izneo ~iwenicu da je od strane usta{a u takozvanoj NDH skoro zatrta porodica Tesla, i izme|u ostalog da je arhiva logora uni{tena pred wegovo osloba|awe. Potom se prisutnima putem video-prezentacija obratila kwièvnica dr Biqana \orovi} iz Beograda, recenzent kwige, borac protiv informativnog mraka i revizionizma istorije koji se upravo de{ava s ~iwenicama vezanim za Jasenovac. Ona je u svom izlagawu pomenula dela i mnoge funkcije profesora Grajfa i hronolo{ki iznela podatke o wegovom radu i najva`nije ~iwenice o kwizi „Jasenovac – Au{vic Balkana“, koja je {tampana na engleskom, hebrejskom i srpskom jeziku, kao i oko tri hiqade stranica trilogije profesora Grajfa. Pored prvog toma o Jasenovcu, drugi tom nosi naziv „Usta{ko kona~no re{ewe pre nacisti~kog kona~nog

Н. Млађеновић и К. Архипова

Координатор Наташа Млађеновић

Проф. Грајф на директној вези

Kwiga, latinica

Наступ Извора re{ewa“ i tre}i: „Alojzije Stepinac , usta{ki vikar – pokrsti se ili umri“. Autorka \orovi} je pomenula i druga dela koja su se bavila ovom tematikom i zakqu~ila da profesor Grajf nesumwivo zaslu`uje Nobelovu nagradu za svoj pregala~ki rad i izno{ewe istine o stradawu Srba, Jevreja i Roma u NDH. Nakon ovog zanimqivog izlagawa, Nata{a Mla|enovi} je pro~itala poruku izdava~a kwige Bobana Stojiqkovi}a („Kwiga Komerc“), koji je izme|u ostalog istakao va`nost ovih izdawa u prevenciji zlo~ina, za budu}e generacije i za svetsku istoriju. Nata{a Mla|enovi} je zatim pro~itala deo eseja o nedavno preminuloj gospo|i Beatris Grajf, majci profesora Grajfa, koji je napisala Smiqa Ti{ma, pre`ivela de~jeg logora

Jasenovac, poslanica srpskog parlamenta. Auditorijum je tako saznao jo{ mnogo ~iwenica o brojnim nagradama profesora Grajfa, te izlo`bama koje je organizovao i da je wegova majka, tako|e aktivni borac za izno{ewe istine na svetlo dana, veliki prijateq Srbije i Republike Srpske, bila najve}i podràvalac rada svoga sina. Naredni gost programa putem internet kontakta bio je dr Du{an Basta{i}, predsednik udruèwa „Jadovno 1941“, iz Republike Srpske. On je tako|e istakao zna~aj ogromnog uloènog rada rofesora Grajfa, kao i onih koji pomaù da taj rad bude prezentovan javnosti, a isto tako problem revizionizma istorije i zlo~ina. On je pomenuo i druga strati{ta Drugog svetskog rata, izme|u ostalog ostrvo Pag. Potom je uspostavqena veza sa predstavnikom „Udruèwa logora{a i potomaka“ Gojkom Ron~evi}em Mraovi}em, preìvelim logor Jastrebarsko, formiranog za decu Kozare, koji su partizani oslobodili 1942. godine. Gospodin Ron~evi} je podsetio da je u NDH stradalo sedamdeset hiqada dece te da su logori za decu tokom istorije ~ove~anstva postojali smo u takozvanoj NDH. Izme|u ostalog pomenuo je i veliki doprinos ambasadora dr Qiqane Nik{i}, koja je u UN organizovala prvu izlo`bu o Jasenovcu i pomogla uspostavqawu saradwe sa Izraelom i profesorom Grajfom u ciqu

o~uvawa se}awa i izno{ewa istine o stradawu Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu. Nakon ovog pou~nog izlagawa, koje je sigurno pru`ilo mnogo do tada nepoznatih ~iwenica prili~no zastupqenom mla|em delu auditorijuma, umetni~ki deo prezentacije je bio ispuwen nastupom „Muzi~ke grupe Izvor“ pesmama „Tebe pojem“ Mokrawca i poznatom pesmom „\ur|evdan“, ~iju istoriju nastanka je pro~itala ~lanica hora Aleksandra, te su prisutni saznali da je ova tu`na pesma nastala u vozu smrti, koji je na |ur|evdansko jutro 1942. godine zato~ene Srbe iz Sarajeva povezao u nepovrat - u logor Jasenovac. Nakon nastupa „Izvora“, uspostavqen je direktan video kontakt sa profesorom Grajfom, koji je ve} neko vreme pratio program. Koliko je vreme dozvoqavalo, on je odr`ao jedno izuzetno upe~atqivo i dragoceno predavawe, kojim je predstavio svoju kwigu „Jasenovac – Au{vic Balkana“, i motive koji su doveli do wenog stvarawa. Pre svega, profesor Grajf je hteo da prou~i i prezentuje razlike izme|u ova dva logora, jer je Jasenovac po brutalnosti i na~inu torture nad logora{ima bio druga~iji, {to je profesora motivisalo da prvi put primeni komparativnu metodologiju u prou~avawu ovih logora. Oba logora su bila sinonimi necivilizacijske okrutnosti, oba su imeno-

vana paklom na Zemqi, osnovana od nacista i wihovih eksponenata, oba antihumane prirode, bez moralnog koda, osnovana s motivom „~istih nacija“ – nema~ke, odnosno, hrvatske. Tako|e, zajedni~ko za oba logora bilo je likvidirawe logora{a bez ikakve samilosti. Au{vic, poznat je i kao „fabrika smrti“ jer je vr{io neku vrstu industrijskog ubijawa, „odràvawa ~isto}e“ kroz ubijawe gasom i kremacije, a u Jasenovcu, poznatom po brutalnosti, se ubijalo direktnim kontaktom, ostra{}eno, mu~ewem, ekstremnije, krvavije, odnosno ru~no - hladnim oru`jem, jednom re~ju divqim, varvarskim metodama, koje podse}aju na sredwi vek. Istraìvawem ovih zverskih ubijawa, autor je izneo podatak o 57 razli~itih vrsta ubijawa, koje su se primewivale u Jasenovcu. Tako|e, Jasenovac karakteri{u brutalna takmi~ewa u ubijawu. Ubijawe u Au{vicu se zata{kavalo, za razlikuod Jasenovca, a takozvano „finalno re{ewe“ bilo je najpre pokretano od strane usta{a, a tek potom nema~kih nacista. Administrativna organizacija u Au{vicu je postojala i bila veoma razijena, dok u Jasenovcu nije postojala uop{te. Zajedni~ko za oba logora, kao i za ostale logore izme|u ostalog, bio je nedostatak hrane, prikladne ode}e, prostora, sanitarija, nedostatak lekova i medicinskog tretmana i drugog. Nakon svog predavawa, profesor Grajf je nagra|en dugim aplauzom. Koordinator i nosilac najve}eg udela u velikom i odovornom zadatku organizacije prve promocije u Australiji u multikulturalnoj zajednici kwige profesora Gideona Grajfa „Jasenovac – Au{vic Balkana“ profesor sociologije Nata{a Mla|enovi}, za promociju je pripremila malu izlo`bu fotografija skulptura mlade srpske vajarke Katarine Tripkovi} Pan~i}, kojima je umetnica u~estvovala na izlo`bi „Istina o Jasenovvcu – Pravo na nezaborav“ prof. Grajfa u Ujediwenim nacijama 2018. godine. Veliku zahvalnost gospo|a Nata{a izraàva studiju Perfect Iris Production koji je dobrovoqno pruìo tehni~ke usluge montaè i snimawa promocije i postavqawa na Jutjub kanal, gde svi zainteresovanii mogu da pogledaju ovaj snimak. Za bilo koji etnicitet, kome pripadaju kako stradali u logorima NDH, tako oni od ~ije ruke su stradali, bitno je da istina ugleda svetlo dana, jer je to jedini na~in da se do|e do katarze i te`we da se nikada ne{to sli~no ne ponovi, kakva god bi bila konstelacija tih etniciteta. A jasno je da je umawivawe, pre}utkivawe ili prikrivawe zlo~ina - jednako sau~e{}u s wim. M. Dragovi}

PUTOPIS

U tem Somboru, svega na voqu, kaè poznata starogradska pesma koja se najlep{e peva i slu{a uz tamburice, a razume se na mnogo na~ina. To opevano obiqe pruà plodna ba~ka ravnica, iznose}i na astale sve same poslastice {to se nikad na brzinu, ve} satima i sa pijetetom kusaju. Zemqu napajaju vodeni tokovi uèg Podunavqa i gusta mreà kanala, bogate su i stoletne {ume posebno hrastovima, a okolna lovi{ta raznom divqa~i. „I sam Sombor svojom atmosferom odi{e otmeno{}u i gospodstveno{}u, dok o~uvano staro gradsko jezgro predstavqa vrstu arhitektonskog vremeplova koji putuje kroz sve va`nije stilove graditeqstva posledwa tri veka”, ovako svoj grad opisuje Milan Stepanovi}, zavi~ajni istori~ar i publicista. „Kada se tome pridodaju i zeleni tuneli, {to ih po somborskim sokacima ~ine drvoredi koprivi}a, u lokalu poznatijih ka bo|o{, te barokni gradski parkovi, topot nekolicine zaostalih fijakerskih kowa i {um starih arteskih bunara – tada postaje jasna i fascinacija Somborom pesni~kog barda Miroslava Mike Anti}a”, Stepanovi} dodaje. I svoje divqewe gradu potkrepquje citatom poznatog pesnika: „Sombor je jedan od onih jakih gradova koji su ulazili u istoriju plahovito i naglo, u paorskim ~izmama, preko pijace i trgovine, u vojni~kim cokulama preko rana, medaqa i grobova, u lakovanim gra|anskim cipelama preko osmeha i poklowene ruè.” Ne{to ranije, ~uveni somborski slikar i akademik Milan Kowovi}, kao „iskusni esteta”, pronalazio je sli~nosti ovda{wih urbanih re{ewa sa Parizom u kojem je godinama boravio. Sombor bi u tim pore|ewima pobe|ivao, opisivan ekspresionisti~ki, strasno obojen, ba{ kakve su i slike somborskog „maestra”, potomka jedne od najuglednijih patricijskih porodica. Tako o glavne ~etiri ulice, danas zvane vencem, a nekada {ancem, ili Unutra{wom varo{i, Kowovi} pri~a da se iz wih granaju spoqne centrifugalne ulice, svaka krivudaju}i, kao da se me|usobno grle. „To grqewe Somboru daje dragocenu intimnost, toplinu i qupkost”, zakqu~uje Kowovi}. Puna rasko{ grada uvek je u qudima, a u Somboru ìvi vi{e od 20 nacija, u wemu se prepli}u razli~ite vere i jezici, u beskrajnoj toleranciji. U slozi biti{u Srbi i Buwevci, koji su se ovde naselili tokom 17. veka, pre i posle odlaska Turaka, te su osnovali svoju miliciju koja se hrabro borila uz austrijsku vojsku u ~uvenim bitkama i pobedama nad Turcima kod Slankamena (1691) i kod Sente (1697), zbog ~ega je Sombor 1702. dobio status vojni~kog {anca na Potiskoj vojnoj granici. U vreme jednoipovekovne turske vlasti grad je urbanizovan, dobija svoje dana{we ime i postaje sedi{te velike nahije i sna`no trgova~ko i administrativno sredi{te Ba~ke. Osim Srba, Buwevaca i Ma|ara, u Somboru, tokom 18, 19. i 20. veka, ìve i Nemci, Slovaci, Jevreji, Grci, Bugari, Hrvati, Rusini, Romi… Ba{tine}i najboqe iz svojih kultura, uspe{ni pojedinci svih nacija ste~enom su imovinom mewali lice Sombora, ugledaju}i se na arhitektonski sjaj velikih gradova Habsbur{ke monarhije poput Be~a, Praga, Bratislave, Pe{te. Neprestano ga ulep{avaju}i, zapravo su odràvali wegov rang slobodnog i kraqevskog grada, koji mu je dodelila carica Marija Terezija 1749. godine. Nakon {to je Sombor 1745. izgubio status vojni~kog {anca, somborski grani~ari su odredili deputaciju koja je skoro tri godine pregovarala sa Be~kim dvorom oko novog statusa grada. Kona~no, nakon uplate visokog iznosa od 150.000 srebrnih forinti u carsku blagajnu, carica je 17. februara 1749. godine Somboru dodelila povlastice i status slobodnog i kraqevskog grada, koji je ovda{wim ìteqima zna~ajno omogu}io sudske, materijalne i verske slobode, dok su svi gra|ani dobili i kolektivni plemi}ki status. Gradska uprava ili Magistrat useqena je

SOMBOR

^etvrtak 5. novembar 2020. 19

Grad u kojem se ulice grle

Somborski sir iz ka~ice - ~uveni delikates

Laza Kosti} (1841-910) je bio srpski kwièvnik, pesnik, advokat, poliglota, novinar, dramski pisac i esteti~ar. Iako je ro|en u Koviqu, i ìveo u vi{e mesta, svoje posledwe godine ìvota Laza Kosti} je proveo u Somboru (1895-1910) u kome je ìveo sa Somborkom Julkom Palana~ki. Za svoj ve~ni po~inak odabrao je Sombor te je i sahrawen na Velikom pravoslavnom grobqu. Napisao je po mi{qewima mnogih kwièvnih kriti~ara, najlep{u srpsku pesmu "Santa Maria della Salute" iste godine u zdawe kapetana Brankovi}a, na ~ijoj osnovi }e kasnije biti dozidana dana{wa Gradska ku}a, a kada Sombor 1786. godine postane i administrativno sedi{te velike Ba~ke, kasnije Ba~ko-bodro{ke ùpanije, po~etkom 19. veka bi}e podignuto i rasko{no upravno ùpanijsko zdawe. Poseban zna~aj za Sombor imala je i izgradwa Velikog ba~kog kanala, krajem 18. i po~etkom 19. veka – najve}eg graditeqskog poduhvata u tada{woj Evropi, kojim su regulisane podzemne vode. Istovremeno je omogu}ena i plovidba hiqada trgova~kih la|i, te su Somborci nadaleko mogli da prodaju bogate plodove svojih wiva. Dugom nizu u~enih i znamenitih Somboraca, koji, osim ostalih, ~ine i Platon Atanackovi}, episkop budimski i ba~ki, kwièvnik, dvostruki predsednik Mati-

ce srpske i poznati narodni dobrotvor, pa Laza Kosti}, ~uveni pesnik srpskog romantizma, potom Antal Koh, geolog evropskog ugleda i akademik, pesnik i pripoveda~ „Ravangrada” Veqko Petrovi}, slikar i „dobri duh ravnice” Sava Stojkov i brojni drugi Somborci, jedino je i odgovarala tako podsticajna sredina ili su je oni takvom napravili. Sad, osim @upanijom, Sombor odaje neodoqiv utisak i Gradskom ku}om ili Magistratom, Gradskim muzejem, Srpskom ~itaonicom, Istorijskim arhivom i Pa{inom kulom, Gra{alkovi}evom palatom, Preparandijom, Kroni} palatom i nizom drugih sa~uvanih starih gra|evina… Ni{ta graditeqstvo i prosvetiteqstvo nije u~inilo na`ao gastronomiji, koja zapravo ide na ruku kompletnom do`ivqaju, me{aju}i sve ukuse raznih nacionalnih

Gradska ku}a u Somboru

kuhiwa. pravo ide na ruku kompletnom doìvqaju, me{aju}i sve ukuse raznih nacionalnih kuhiwa. Do{qaku se, ipak, preporu~uje specijalitet alasa – ribqi paprika{, simbol grada. „ûven je bio somborski ov~iji sir, koji se pravio na okolnim sala{ima stiù}i do trpeza Beograda, Zagreba, Pe{te, Be~a, Pariza… Recept za wegovu izradu majke nikada nisu predavale }erkama, da ne bi wihovom udajom recept oti{ao u tu|u ku}u, ve} se prenosio iskqu~ivo snahama kako bi ostao u porodici”, obja{wava Stepanovi}. I mada poznata pesma s po~etka kaè U tom Somboru, svega na voqu, Stepanovi} bi dodao: „Jeste svega, ali u pravoj meri i sa vaqanim smislom za lepo i gospodstveno.” I sa punom sve{}u o svemu {to je grad ikada predstavqao. M. T.

RIZNICA

^etvrtak 5. novembar 2020.

Beograd, Terazije, novembar 1918. godine: Sve~ani ulazak srpske vojske pozdravqen hiqadama Beogra|ana

PREDVO\ENI VOJVODOM BOJOVI]EM, PRE 102 GODINE, BEOGRAD JE DO^EKAO SLOBODU U PRVOM SVETSKOM RATU

Kako je srpska prestonica oslobo|ena nezaustavqivim mar{om Prve armije! Ne postoji ni jedna prestonica u Evropi, oko koje se vodilo vi{e borbi nego {to je to slu~aj sa Beogradom, koji je bezbroj puta bio skoro potpuno sru{en i ponovo obnavqan - ~ak 44 puta! Na dan 1. novembra 1918. godine, Beograd je oslobo|en od austrougarske okupacije u Prvom svetskom ratu. Ujutro, 1. novembra 1918, posle nezadr`ivog naleta elitnih srpskih divizija – Dunavske, Moravske i Drinske, na ulicama srpske prestonice pojavili su se prvi oslobodioci! U grad su oko 11 ~asova prodrli prvi vojnici Dunavske divizije i izbili na Kalemegdan. Ve} dva sata kasnije posledwi nema~ki vojnici napustili su Beograd pred naletom Prve armije predvo|ene vojvodom Petrom Bojovi}em. Po podne, oko 15 ~asova, Moravska i Dunavska divizija nalazile su se na liniji Veliki Vra~ar – Bawica – Top~idersko i Banovo brdo.

Vo|ena neponovqivom èqom, àrom i elanom, od oslobo|ewa Ni{a 1. oktobra, kaù istori~ari, srpska Prva armija je slede}ih mesec dana potiskivala nema~ku 11. armiju u nezaustavqivom “mar{u” prema Beogradu. “Sve akcije srpske vojske proizlazile su iz dogovora sa saveznicima”, kaè dr Danilo [arenac, istori~ar Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. “Polovinom oktobra odlu~eno je da srpska vojska osloba|a teritoriju Srbije zapadno, a savezni~ka isto~no od Morave. Ve} oko 20. oktobra, sa saveznicima je postignut jo{ jedan vrlo vaàn dogovor: da se srpskoj vojsci prepusti ulazak u Beograd. Tada je odre|eno i da u prestonicu prvi u|e 7. pe{adijski puk, ba{ zato {to su ga ~inili vojnici iz Beograda, kao i 1. eskadron kowice i jedna baterija. Svi oni su bili deo ~uvene Dunavske divizije.” U napredovawu prema Beogra-

@RTVE Zavr{etak Velikog rata, Beograd je do~ekao kao jedan od najrazorenijih gradova Evrope. Za hrabro dr`awe u ratu, srpska prestonica je 1920. odlikovana francuskim “Krstom viteza Legije ~asti”. Postao je i prestonica Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je skupo platila – izgubila je izme|u 1,1 i 1,3 miliona stanovnika, {to je ~inilo gotovo tre}inu ukupnog stanovni{tva i ~ak oko 60 odsto mu{ke populacije. du, po re~ima na{eg sagovornika, vrlo va`no je bilo i to {to je srpska vojna komanda o svakoj akciji razmi{qala unapred. “Strahovalo se, naime, od uli~nih borbi i neprijateqske artiqerije”, obja{wava [arenac.

“Nepobitno je da su Beogra|ani sa velikom rado{}u i odu{evqewem do~ekali prve oslobodioce koji su u{li u grad. No, istovremeno srpska komanda je `elela da pri osloba|awu prestonice gubici budu {to mawi i da se ne ponovi stravi~no artiqerijsko bombardovawa grada kao 1915. godine. @eleli su da, kao oslobodioci, sa~uvaju bar ono malo gra|evina i infrastrukture koji su ostali iz predratnog Beograda. Glavnina Dunavske divizije i francuska te{ka artiqerija, na Torlak su stigle 1. novembra oko 17 ~asova.” Prema re~ima dr Mili}a Mili}evi}a, istori~ara Istorijskog instituta u Beogradu, kona~no oslobo|ewe Beograda u Prvom svetskom ratu, kao i bitka za oslobo|ewe ~itave Srbije, po~eli su zapravo probojem Solunskog fronta. On je primorao bugarske i nema~ke snage da se hitno povuku. “Kowi~ka divizija je ve} 25. septembra zauzela [tip, a za-

tim Ko~ane i Ov~e Poqe”, ka`e Mili}evi}. “Oslobo|eni su Veles, Kru{evo, Skopqe, potom Vrawe, Pirot, Ni{… A kada je re~ o moralu srpske vojske, mo`da ga najboqe opisuje podatak da su za dva meseca od Dobrog Poqa na jugu Makedonije do Beograda vojnici pre{li 800 kilometara. Po zauzimawu prestonice, srpske trupe ne staju, ve} 2. novembra nastavqaju borbe i osloba|aju Banat, Srem, Ba~ku, Slavoniju… Tre}eg novembra oslobo|ena je ~itava Srbija, uz strahovite gubitke. To je bio deo taktike, jer je ve} 6. novembra bila @enevska konferencija i srpsko rukovodstvo je `elelo da vojska zauzme {to vi{e teritorije.” Ono {to nisu odneli Austrijanci, dovr{ili su Nemci, pqa~kaju}i tokom posledweg dana boravka sve radwe od Terazija do Slavije. Prekinuli su struju i vodu, poru{ili most na Savi… R. N.

NAPU[TENA USRED VOJVODINE:

Crkva stara 1.000 godina krije tajnu kraqa Ri~arda Lavqeg Srca! Bazilika Ara~a, koja se nalazi u ataru izme|u Novog Be~eja i Novog Milo{eva na Tisi, jedan je od najzna~ajnijih kulturno-istorijskih spomenika prvog reda. Uprkos tome, malo qudi uop{te zna da Ara~a postoji, a kamoli da se tu prema legendi oporavqao i engleski kraq Ri~ard Lavqe Srce, iscrpqen od pohoda na Svetu zemqu. Ostaci ovog spomenika kulture, koji su danas prakti~no napu{teni usred vojvo|anske ravnice, redak su svedok toga kako je izgledao Sredwi vek u ovom delu Srbije, {to Ara~i tako|e daje na va`nosti! Iako je katedrala u prili~no lo{em stawu, dobar deo je sa~uvan i predstavqa impozantnu gra|evinu, sa masivnim stubovima, lukovima, prozorima i jednom visokom kulom. Ubedqivo najve}a gra|evina u bli`oj i daqoj okolini, podignuta u beskrajnoj ravnici, katedrala Ara~a izgleda kao da izrawa iz zemqe. Romani~ka bazilika podignuta je oko 1230. godine, od tesanog kamena, tesanika mermera i opeke, a iznutra je izuzetno prostrana, sa obiqem zanimqivih arhitektonskih detaqa. Ara~a je uni{tavana i obnavqana nekoliko puta, a naro~ito zna~ajna je obnova koju je sprovela kraqica Jelisaveta An`ujska 1370. godine.

Ara~u je 1417. u posed dobio despot Stefan Lazarevi}, a nakon wega 1441. godine i despot \ura| Brankovi}. Turci su je spalili 1551. godine i od tada vi{e nije obnavqana. Wene neza{ti}ene zidine, koje nagove{tavaju nekada{wu monumentalnost, ipak i daqe stoje, prepu{tene na nemilost vremenu, suncu i ki{i ve} skoro 470 godina! “Prvobitna crkva gra|ena u 11 ili 12 veku i posve}ena je Svetom Arhangelu Mihajlu, Svetom Jovanu Krstitequ ili Svetim Kozmi i Damjanu. Prvi pisani trag o woj imamo iz 13. veka. Bazilika podignuta oko 1230. godine gra|ena je za vreme Bele 4 i moè se pripisati benediktincima”, kaù iz Zavoda za za{titu spomenika kulture u Zrewaninu. Na vrhu se nalazi kapela tipi~na za 13. vek, kakve su podizali vite{ki redovi, Jovanovaca, Templara i Krsta{a. Jedna legenda kaè da se u Ara~u nakon Tre}eg krsta{kog pohoda sklonio i najpoznatiji krsta{, kraq Ri~ard Lavqe Srce. Krenuo je ku}i mawe poznatim putem obalama reka, koje su zale|ene oteàvale povratak. Kod dana{weg Slankamena na Dunavu sreo je monahe iz Ara~e koji su mu ponudili da prezimi kod wih.

Ugrejano banatsko blato je izle~ilo malaksalog kraqa koji je po legendi tu zakopao i svoj {tit sa zlatnim lavovima. “Po{to je ovo podru~je bilo uveliko izlo`eno sukobima sa Turcima, nastanak brojnih utvr|ewa u ju`noj Ugarskoj ubrzao je i razvoj manastira i wegove fortifikacije. Napadi na manastir su bili veoma sna`ni {to potvr|uju ostaci spaqenih konaka, po{to je u wima na|eno topovsko |ule, koje je verovatno ispaqeno iz katapulta ili bombarde. Ipak ni manastir nije bio bez odbrane, na {ta ukazuju ostaci samostrela”, izjavili su iz Zavoda. Svuda oko Ara~e vidqive su rupe koje su ostavqali traga~i za zakopanim blagom. Koliko je bilo traga~a, toliko je ot-

prilike bilo i legendi o blagu. Jedna od najve}ih je ona o hunskom osvaja~u Atili, poznatijem po nadimku “Bi~ bo`iji”, koji je u ovom delu dana{we Vojvodine kovao plan o zauzimawu tada prebogatog Sirmijuma. Opqa~kano blago, prema legendi, nakon Atiline smrti 454. godine, zajedno sa kov~egom, zavr{ilo je u Tisi i do danas nije otkriveno ta~no gde je. Nadmorska visina od 82 metra {titila je qude od poplava i osvaja~a zbog ~ega su i naseqavali ovaj kraj 7500 godina. Posledwi stanovnici Ara~u su napustili u prvoj polovini 18. veka. Danas se weni ostaci nalaze u sred “ni~ega” me|u nepreglednim vojvo|anskim wivama. M. T.

AUSTRALIJA

BILI SU @EDNI KRVI, UBIJALI SU I KLALI CIVILE:

Tajni izve{taj o australijskim specijalcima Australijski specijalci bili su `edni krvi, ubijali su i klali civile u Avganistanu i zata{kavali svoje zlo~ine, stoji u poverqivom izve{taju koji je naru~io na~elnik general{taba Angus Kembel. Australijski specijalci su mu~ili i ubijali zarobqenike, stoji u izve{taju koji je naru~en pre ~etiri godine, a bavi

nadmetali u ubijawu i nehumanom tretirawu zatvorenika i bili su `edni krvi. Pojedini zlo~ini su zata{kavani“, stoji u izve{taju. Australijski medij navodi da se ovakvi zlo~ini mogu porediti sa onim ameri~kih snaga u Vijetnamskom ratu, kao {to je zlo~in u Mi Laju, ili sa torturom u Abu Graibu u Iraku.

^etvrtak 5. novembar 2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega se ratnim zlo~inima i skandalima u periodu od 2001. do 2015. godine i predo~en je vojnom vrhu, pi{e jedan od najstarijih i najuglednijih australijskih listova „Ejx“. Taj izve{taj bio je osnova za istragu o ratnim zlo~inima koja }e uskoro biti zavr{ena. U izve{taju, u koji je australijski list imao uvid, navodi se da su australijski vojnici ubijali nenaoru`ane civile iz vatrenog oru`ja i klali ih, i da su po~inili veliki broj ubistava, ~esto ih proslavqaju}i. Brojna i detaqna svedo~ewa vojnika i drugih svedoka nalaze se u izve{taju, a istraga, koja bi trebalo da rezultira optu`nicom, identifikovala je deo pripadnika specijalaca osumwi~enih za ratne zlo~ine. „Zlo~ini su bili normalni specijalcima, oni koji bi se tome usprotivili, bili bi marginalizovani. Vojnici su se

Stru~waci koji su istraìvali australijski okean prona{li su podvodni toraw 20. oktobra ove godine. To je prvi novi odvojeni koralni greben otkriven u posledwih 120 godina. Ogroman podvodni koralni neboder, otkriven je u australijskom Velikom koralnom grebenu, sa visinom ve}om od poznate wujor{ke gra|evine Empajer Stejt Bildinga, na 1640. stopa (500 metara). Istraìva~i iz SAD-a i Australije mapirali su koralni toraw kod obale rta Jork. I to je prvi otkriveni toraw posle otprilike 120 godina. Uzdiù}i se iznad morskog dna u okruèwu, toraw je rastao odvojeno od ve}e mase koralnih grebena. Wegova visina

Racije u avganistanskim selima izgledale su tako {to bi specijalci upali u wih, zarobili mu{karce i de~ake, vezali ih i mu~ili dok su ih ispitivali. „Doga|alo se da su neki od zarobqenika na|eni posle toga upucani u glavu, sa prerezanim grlima, a o~i su im bile vezane. Dvojica de~aka od 14 godina, koji su osumwi~eni za saradwu sa Talibanima, tako su na|eni prerezanih grla, wihova tela su uba~ena u vre}e i ba~ena u reku. Ovo su potkrepqene tvrdwe“, stoji u izve{taju. Kako se dodaje, i oni koji nisu ~inili zlo~ine, znali su za wih, ili su u~estvovali u zata{kavawu. Izve{taj ukazuje na propuste u australijskom odbrambenom sistemu zbog neadekvatnog izbora komandnog kadra u specijalnim jedinicama i odsustva mogu}nosti da vojnici nadre|enima prijave ratne zlo~ine bez straha od osvete.

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Vojnici su ~inili zlo~ine kako bi se dokazali i bili prihva}eni unutar jedinice, a svedo~ewa pojedinih pripadnika specijalnih snaga koja su u izve{taju navode da je u wihovim redovima bilo „pravih psihopata èdnih krvi koje smo mi odgajili“. U izve{taju je obja{weno i da su pripadnici specijalnih snaga zloupotrebqavali pravila upotrebe oru`ja kako bi ~inili zlo~ine. Tako se navode primeri da su nenaoruàni Avganistanci, koji su beàli, bili ubijani uz obja{wewe da su poku{ali da se domognu oru`ja. Australijski list navodi da su pod najve}om sumwom za ratne zlo~ine komandiri pojedinih specijalnih jedinica.

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

„Oni su, sa svojim grupama od ~etiri do {est vojnika, po~inili neke od najgorih zabeleènih zlo~ina koji se istraùju“, navodi australijski list „Ex“. To je potvrdio i general Angus Kembel. On je, me|utim, izjavio i da se sli~no moè tvrditi i za wihove saveznike Britance i Amerikance, koji su ~esto imali zajedni~ke patrole sa australijskim specijalcima. To je navedeno i u poverqivom izve{taju, gde je citirana izjava jednog od australijskih vojnika koji je rekao „sve lo{e {to smo mi radili, radili su i Amerikanci i Britanci, i to jo{ gore“. Ameri~ka vojska procesuirala je nekoliko svojih pripadnika zbog zlo~ina u Avganistanu, dok su u Britaniji u toku istrage.

Nau~nici su prona{li ogroman objekat na dnu mora i shvatili da je ìv je tolika da su Ajfelov toraw u Parizu, kao i [ard u Britaniji (~ije visine iznose 324 i 310metara) "patuqci" za ovu veli~anstvenu pojavu. Nau~nici koji rade na istraìvawu broda "Falkor", trenutno preduzimaju dvanaestomese~no istraìvawe okeana koji okruùje Australiju. "Iznena|eni smo i ushi}eni onim {to smo prona{li" rekao je autor rada dr. Robin Biman, sa Univerziteta Xejms Kuk u Australiji. Grebeni nastaju rastom

uzastopnih generacija korala - prvo vezanih za stene na morskom dnu, a kasnije za "kosture" svojih prethodnika. Oni odrastaju dok ne dosegnu idealnu dubinu ispod morske povr{ine, i tokom hiqade godina mogu da formiraju ogromne strukture prilago|avaju~i se promenama nivoa mora. Pored ovog ~uda, tokom godina, jo{ sedam drugih visokih odvojenih grebena u ovom podru~ju. Od koji je ve}ina mapirana 1800. godina. S. G.

^etvrtak 5. novembar 2020.

DRU[TVO

PROMOCIJA ANTOLOGIJE PESAMA

Bogorodica Qevi{ka u pesmama

BOGORODICA QEVI[KA Mislila sam da }e{ me ~ekati Qevi{ko draga, da Ti svoju du{u opet poverim, mislila sam da }e{ ostati tamo da mi kao nekad freske svoje otvori{... Znam da si me ~ekala, znam da si se nadala, znam da si Metohijom pogled upirala, ruke {irila, zagrqaj mi svoj davala Ne èlim da vidim zgari{te Tvoje, ne èlim da pokopam uspomene svoje, ne èlim da ~ujem pucketawe vatre, ne èlim da znam da Te nevernik satre... @elim da stoji{ u mislima mojim

Proteklih par dana odràne su dve sve~ane promocije antologije pesama ”Bogorodica Qevi{ka u pesmama” autorki Lele Markovi} i Radmile Kneèvi}. Prva promocija odràna je u manastiru Fenek u Jakovu, nedaleko od Beograda, a druga promocija u sali beogradske op{tine ûkarica. Pored prire|iva~a Radmile, Lele i pesnika koji su zastupqeni u ovoj zbirci, na promociji su u~estovali umetnici iz Novog Sada, Beograda i ~lanovi nekoliko horova, kao i poznati estradni umetnik Ranko [emi}. Prire|iva~i su blagoslov za izdavawe kwige dobile od oca \or|a Stefanovi}a, stare{ine crkve Bogorodice Qevi{ke iz Prizrena, koji je napisao predgovor. U zbirci su zastupqeni radovi 91 autora, oni su svojim pesmama utkali sebe, svoju qubav i èqu za trajnim o~uvawem ove zadu`bine kraqa Milutina iz 14. veka. Malo se crkava moè pohvaliti ovolikim brojem pesnika, koje je Bogorodica Qevi{ka inspirisala kroz vekove i koji su joj posvetili svoje stihove. Da kwiga nastane i iza|e iz {tampe, kao i da bude {to kvalitetnija potrudili su se i pomogli prenumeranti, fotografi i darodavci iz vi{e zemaqa i mnogi drugi koji su svesni zna~aja ove svetiwe, na ~emu su im autorke veoma zahvalne. Ove dve ro|ene Prizrenke do{le su na ideju da izdaju kwigu i da sav prihod od prodaje doniraju i na taj na~in pomognu obnovu

tamo gde Ti srpska ruka prvi kamen dade tamo gde Te Milutin sjajem fresaka zagrnu tamo gde si ostala kad po|oh bez nade Da me opet u skute privije{ svoje, toplinom plama Hristovog zagreje{, da mi mir i spokoj srcu vrati{, da tragawe za zavi~ajem otvorenom kapijom skrati{... Jo{ Ti nisam sve svoje misli dala, jo{ je suza koje nisam s Tobom isplakala, jo{ je rana srpskih {to peku i bole, ruke moje vape da se Tebi za opro{taj mole... Lela Markovi}

Crkve Bogorodice Qevi{ke, koja je jako postradala u martovskom pogromu 2004. godine i koja jo{ uvek nije obnovqena. Ne{to su malo freske o~i{}ene i radovi sanirani, zvona su podignuta ali ima tu jo{ mnogo da se radi kako bi se crkva makar pribli`no vratila u prethodno stawe. ^ini mi

se da se ova kwiga pojavila ba{ u pravom momentu, da nas malo trgne i probudi iz sna. Da nas podseti na ne{to {to ne smemo zaboraviti i prepustiti drugima. Kako je pre neki dan u svom govoru rekla jedna od autorki Radmila Kneèvi}: „Ne smemo dozvoliti da nam Prizren i Bogorodica Qevi{ka spavaju u tu|oj kolevci kao {to spavaju Skadar, Dubrovnik, Knin i mnogi gradovi gde nas je jako malo ili nas vi{e nema“. Ovo je i apel na{em srpskom narodu {irom planete, da se probudimo i da ne pi{emo samo poruke po fejsbuku „Dogodine u Prizrenu“ ili „Onamo namo da vi|u Prizren“. Da se udruìmo i da pomognemo obnovu ove svetiwe, kupovinom kwige ili drugim prilozima. I ko god i kad god je u prilici treba da ode i obi|e Prizren, Qevi{ku i ostale svetiwe na Kosovu i Metohiji, i onaj narod koji ìvi tamo. Nemojmo prolaziti i zaobilaziti, na hiqade nas godi{we pro|e na more u Gr~ku i Albaniju, da makar polovina svrati preko na{e ju`ne pokrajine bilo bi vi{e nego dobro. Kad smo mogli

500 godina ~ekati da se oslobodimo okupatora, do}i }e dan da se oslobodimo i trenutnih okupatora, zato pomognimo i obnovimo svetiwe, jer su one uvek i svuda okupqale na{ srpski narod. To nam je du`nost i obaveza prema na{im precima, prema carevima i kraqevima i mnogim drugim na{im velikim i slavnim Srbima koji su ro|eni ili koji su stolovali u carskom Prizrenu. Kraq Milutin je podigao preko 40 crkava i manastira, na svim prostorima gde `ive Srbi, pa mo`e-

mo i mi obnoviti jednu Bogorodicu Qevi{ku. Udruìmo se, kako u obnovi ove svetiwe tako i u svemu ostalom, jer samo slo`ni i udruèni moèmo ostati i opstati, ne dozvolimo da nam otmu sve, na{u kolevku, istoriju i sve ono {to nam je najsvetije i najvrednije, ne dozvolimo da nas zgaze i da nas zatru da kao narod nestanemo. Kako radili tako nam Bog pomogao! ZAUVEK U PRIZRENU! Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

LITERARNA STRANA

^etvrtak 5. novembar 2020. 23

DU[KO RADOVI]

No} u {ifoweru "^AS SMRTNO CRNE, ^AS KÔ OSMEH NE@NE":

Qubavna pesma Milutina Boji}a za koju mnogi nikada nisu ~uli Milutin Boji} je po`iveo samo 25 godina, ali je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj kwi`evnosti. U toku sna`nog pesni~kog zanosa napustio je ovaj svet, preminuv{i 1917. u bolnici u Solunu. Bio je sahrawen na vojnom grobqu na Zejtinliku, a pet godina kasnije wegovi posmrtni ostaci su preneti u porodi~nu grobnicu na Novom grobqu u Beogradu. Pesmom "Plava grobnica" za sva vremena je ovekove~io viziju ostrva Vido i Jonskog mora i wihovu povezanost sa srpskim narodom, li~no gledaju}i spu{tawe velikog broja tela u morske dubine. Ovom prilikom prenosimo i wegovu mawe poznatu qubavnu pesmu "O~i" - ~as smrtno crne, ~as kô osmeh ne`ne...

O~i Mu~e me tvoje o~i nikad stalne, ~as smrtno crne, ~as kô osmeh ne`ne, âs modro plave, zeleno opalne, kristalne i meke k'o pahuqe sne`ne. Win gospodski pogled svud me prati. Ja bivam nema i bezvoqna lutka iznad koje se niz oblaka jati, a pati {to krv }e tvoja u wu da se utka. ûjem re~ winu k'o vlastitu griù, u zvezdama ih vidim kad se rode; ~eli~ne, one do kosti mi stiù i siù razorne, mutne kô proletwe vode. Neizgladive kao ve~no klete poqane, koje mrtve use zgr}u, za tu|i ujed na meni se svete i prete te o~i koje ne tamne ni smr}u. Vozio Ba~vanin Grka u Pe{tu. Jedan dan kupi Grk od ~obana na putu mlado jagwe. Kad do|u uve~e u kr~mu na konak, Grk re~e Ba~vaninu: - More, ko~ija{u, zakoqi to jagwe i oderi, a ja }u ga zgotoviti, pak }emo zajedno jesti. Ba~vanin rado pristane u taj ortakluk. Kad Grk zgotovi jagwe, u~ini mu se malo za obojicu, zato re~e Ba~vaninu: - More, ko~ija{u, ovo je za nas dvojicu malo, nego 'ajde da spavamo, pa koji lep{i san usni, onaj sam neka pojede sve. Ba~vanin pristane i na to, pak legne spavati. Po{to Grk zaspi, Ba~vanin ustane, pak uzev{i hleba iz svoje torbe, metne gvozdewak s kuvanim jagwetom preda

Pogledajte me dobro! Ja sam celu jednu no} proveo u {ifoweru! Jeste! Od deset uve~e do sedam izjutra! Devet sati na nogama, potpuno go, u onom mraku u naftalinu! Da sam samo jednom kinuo danas vi{e ne bih bio me|u ìvima! No, ipak, sve se sre}no zavr{ilo... Iza{ao sam ìv iz {ifowera. Naravno, sa jednim dragocenim iskustvom i mnogo nekih i veoma zna~ajnih misli. U ovoj ludoj glavi... Vidite, kad danas o tome razmi{qam, provetren od naftalina i oslobo|en straha... kako da vam kaèm... sve se ukazuje u jednom novom svetlu. Pogledajte... Bilo nas je troje. Ona, wen mu` i ja u {ifoweru. Kome je bilo najteè? Muù? Ne, on ni{ta nije znao! Meni? Ne, ni meni... Slu{ajte, pa ja sam ipak pobegao... ja sam se sa-

krio! ONA, ona je podnela sve strahote te duge, duge no}i! Molim vas, poku{ajte da zamislite tu stravi~nu situaciju: mu` se, posle dugog putovawa, iznenada vratio ku}i, èqan ne`nosti... A ona, koja treba i mora da mu pruì tu ne`nost, ona zna da sam ja tu, u {ifoweru, da slu{am i ~ujem svaku re~ i svaki {um! Ona je, dakle, tu jezivu no} morala provesti sa dva mu{karca... trude}i se da nijednog ne uvredi, da bude podjednako ne`na i pa`qiva i prema jednom i prema drugom!? To je bio podvig i ona ga je uspe{no izvela! Sa ve{tinom, dostojnom svakog divqewa! Ona je muù poklonila... ono {to je morala, dok je meni posvetila sve svoje misli i sav tekst! Jedino {to je meni, u toj situaciji, mogla da pruì...

Sve {to je govorila muù - govorila je glasno, vikala je da ja u {ifoweru ~ujem. Ona je govorila meni, ja to dobro znam, shvatio sam - a wen mu` je odgovarao umesto mene. Budi jak! Izdrì jo{ malo! Izdrì! ûje{ li me, ja sam tvoja! ûjem! Mu` je odgovarao glasno, a ja sam {aputao u {ifoweru: „Jak

sam... Izdrà}u... ûjem te, ti si moja!" O, kako sam je razumeo i voleo... Kako sam bio pun po{tovawa i divqewa prema takvoj wenoj `rtvi!... I danas, sada, ovo iznosim iskqu~ivo kao svoj mali prilog, svoj kompliment ovoj èni i èni uop{te... Hvala vam!

„OD VELIKIH QUBAVI STARI SE BR@E“:

Citati Milorada Pavi}a koji }e vam promeniti pogled na `ivot "Do tajne se ne sti`e drumom, nego stranputicom. Ona nije na kraju pravog, nego na kraju pogre{nog puta"

Milorad Pavi} (1929 - 2009) je bio srpski prozni pisac, istori~ar srpske kwièvnosti 17-19. veka, stru~wak za barok i simbolizam, prevodilac Pu{kina i Bajrona, profesor univerziteta. Bio je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti. Pavi} je doma}u i svetsku slavu stekao romanom "Hazarski re~nik" koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 re~i kriti~ari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim {tivom novoga veka. Prema re~ima autora âslava \or|evi}a, Pavi} je evropski Borhes jer u svojim delima - unose}i u wih nau~no i fantasti~no - oblikuje prozne forme i umetni~ke svetove koji ne prestaju da zbuwuju i plene ~itaoce svuda u svetu. lll Qubav je kao ptica u kavezu, ako je svaki dan ne nahrani{, ugine. lll ôvek je kao brodski kompas: vrti se u krug oko svoje ose, i vidi sve ~etiri strane sveta u tom okretawu, ali ne vidi

ni{ta iznad i ispod sebe. A upravo to su dve stvari do kojih mu je stalo i o kojima ho}e da zna: qubav ispod wega, i smrt nad wime. lll Kada bacimo pogled na svoje srce vidimo ga kakvo je u tom trenutku. Kada se zagledamo u svoju du{u, vidimo je kakva je bila pre mnogo hiqada godina, a ne kakva je sad, jer toliko treba da nam pogled stigne do du{e i da je osmotri, to jest, toliko vremena treba da svetlost du{e stige do na{eg unutra{weg oka i da ga obasja. lll Kao {to je svaki ~ovek ne~ije dete, tako je neminovno svaki ~ovek i ne~ija smrt. Kao {to su ne~iji `ivoti ponovio ovaplo}uju}i se u tebe, tako }e se u tebi reinkarnirati i ovaplotiti ne~ija smrt. To zna~i da }e se taj nasle|eni

ìvot i ta nasle|ena smrt ven~ati u tebi kao drugi otac i majka. lll U wegovoj samo}i samovao je jo{ neko. I on zakqu~i da je to za usamqenog ~oveka ~ista sre}a. lll Od velikih qubavi stari se brè nego od dugog, te{kog i nesre}nog ìvota. lll Ko ho}e da mewa svet, mora da bude gori od tog sveta, ina~e od posla nema ni{ta. lll @ivot nije lek od smrti kao {to je smrt lek od ìvota. lll ôvek ne stari ravnomerno uz ~asovnik nego ponekad za tri dana vi{e no za godinu. lll Vreme istini moè da na{kodi vi{e nego laì. lll Svaka vrlina je samo stanica na jednakom odstojawu dve susedne mane. lll [to se u ìvotu proma{i, u snu se ne ulovi. lll ôvek jednostavno nije stvoren tako da gleda samo napred. lll Do tajne se ne stiè drumom, nego stranputicom. Ona nije na kraju pravog, nego na kraju pogre{nog puta. lll Qudski ìvot je ~udna trka: ciq nije na kraju, nego na sredini staze; tr~i{, i mo`da si ve} odavno pro{ao kroz ciq, a ne zna{, nisi ni primetio kad, i ne}e{ nikad ni primetiti kada. I zato tr~i{ i daqe.

NARODNE [AQIVE PRI^E

Ba~vanin i Grk se i pojede sve; pa onda ostaviv{i gvozdewak prazan na svoje mesto, legne i on te zaspi. Kad se Grk probudi, on povi~e Ba~vaninu: - Ej, more, ko~ija{u! Ustaj, kazuj {ta si snio? Probudiv{i se, Ba~vanin mu odgovori: - Ti si, gospodaru, stariji, ti si gospodar; kazuj ti najpre. Onda Grk po~ne:

- Ja sam snio gde se otvorilo nebo, pa tamo sedi Bog na prestolu svome. To je tako lepo da se ne mo`e kazati; pa onda Bog spusti odozgo velike merdevine, pa zovne i mene da idem gore k wemu. A ja onda uz merdevine ajde gore. - Stani, gospodaru, dosta je, povi~e Ba~vanin. Ja sam gledao kad si ti gore po{ao, pak pomislim da ne}e{ vi{e amo ni do}i; pa onda uzmem te pojedem sve meso.

- [ta more bre, povi~e Grk popla{en, ja se {alim, more! - Bogme, gospodaru, odgovori Ba~vanin, ti se {alio ili ne {alio, ja sam za istinu primio.

^etvrtak 5. novembar 2020.

FEQTON

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (16)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera. U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Pukovnik Nikola Nik Stepanovi} - ameri~ki agent zaduèn za Jugoslaviju Srbi naseqavaju SAD ve} dva veka. U me|uvremenu uspeli su da ostave duboke tragove u ameri~koj zajednici sa vi{e od pedeset dràva. Na{ narod, iako ~ini svega jedan promil ìteqa SAD, ima u Americi ~ak 30.000 toponima sa srpskim imenima, stotinu pravoslavnih hramova i grobaqa, dvadeset manastira, desetak velikih nacionalnih organizacija i na stotine li~nosti koje su u{le u isto- Poseta kraqa Petra Drugog Americi zapo~eta je 24. juna 1942. godine prijemom u Beloj ku}i, koji mu je veoma toplo priredio predsednik Ruzvelt. Kraq je do~ekan riju ameri~kog naroda. Me|u je sa najvi{im dràvnim po~astima, koje su prevazilazile zvani~an protokol tim li~nostima ima qudi koji su radili kao poverqivi ène svih zanimawa. Oni }e u potpisala sporazum o uzajaoficiri i obave{tajci SAD, ratnim godinama koje }e usle- mnoj pomo}i u vo|ewu rata, a koji su kao patriote pred- diti dati veliki doprinos u koji je predvi|ao snabdevawe vlade Kraqevine Jugoslavistavqale Srbiju ili radili borbi protiv sila Osovine. Kada je 1942. godine je obave{tewima, oru`jem i i za svoj narod. U izve{tajima Udbe i ka- kraq Petar Drugi posetio materijalima za odbranu, koje snije jugoslovenske Slu`be SAD, Stepanovi} je dobio predsednik SAD odobri. U {tabu Draè Mihailodràvne bezbednosti - SDB, zaduèwe da bude u wegovoj kao ameri~ki agent u emi- pratwi. Kraq Petar Drugi vi}a, u to vreme, SAD su ve} graciji i na tlu na{e zemqe posetio je Ameriku prvi put imale svog obave{tajca Bila naj~e{}e se pomiwao Nikola kao zvani~ni gost predsedni- Hadsona. Kada su, me|utim, Stepanovi}, ina~e ~lan Cen- ka Ruzvelta krajem juna 1942. Amerikanci po~eli da diù tralne uprave SNO, biv{i godine. Kraqu je prire|ena ruke od kraqa Petra Drugog i izaslanik kraqevske vlade ve~era u Beloj ku}i, a slede- Draè Mihailovi}a wihove u Kairu, rezervni pukovnik }eg dana je posetio Kongres. vojne misije, u drugoj poloviameri~ke armije i profesi- Bio je gost na ve~eri kod mini 1943. godine prelaze kod onalni obave{tajac. Stepa- nistra spoqnih poslova Kor- Tita. To poznanstvo Stepanonovi} je u vreme vladavine dela Hala. Posetio je i Vojnu vi}a i kraqa Petra Drugog Dvajta Ajzenhauera bio i sa- akademiju u Vest Pointu. Po~etkom jula kraq Petar Kara|or|evi}a }e u potowim vetnik u Stejt departmentu za emigraciju. Ujedno, kao Drugi Kara|or|evi} je kre- doga|ajima biti od velike kraqev oficir iz îkaga nuo na turneju po ameri~kim va`nosti. U leto 1943. godine, major pukovnik Stepanovi} je bio gradovima. Pre odlaska za i najuspe{niji Srbin u ame- Kanadu predsednik Ruzvelt i Stepanovi} je preme{ten u ri~koj vojsci. Ro|en je 21. kraq su objavili saop{tewe ambasadu SAD u Londonu, u novembra 1896. godine. @i- u kome je re~eno da je ova svojstvu vojnog ata{ea zaveo je skoro sedam decenija i poseta "izraz prijateqstva duènog za vezu sa jugoslopreminuo u decembru 1964. u ameri~kog naroda prema na- venskom vladom u egzilu. rodu Jugoslavije". Obznawe- Pored ostalog, bio je zaPensilvaniji. Neposredno pre nego {to no je i da su dvojica vladara duèn i za sve informacije su SAD u{le u rat, Amerikanci su formirali jaku slu`bu za tajne vojne operacije, u kojoj Pukovnik Nikola Stepanovi} bio je samo jedan od 40 }e svoje mesto prona}i i major angaòvanih srpskih vojnika i oficira u armiji i obaNikola Stepanovi}. To specive{tajnim slu`bama SAD. Stepanovi} je angaòvao vi{e jalno odeqewe najpre se zvaod trideset ameri~kih Srba za rad u toj slu`bi. Uslov je lo Slu`ba za koordinirawe bio da su fizi~ki sposobni za rad u neprijateqskoj pozainformacija (S.O.I. - Office of dini. Mnoge je poznavao iz Srpskog narodnog saveza, a o neCoordinator of Information), a kima je saznao iz srpskog lista "Amerikanski Srbobran" od jula 1942. godine Slu`ba koji je izlazio u Pitsburgu. U toj grupi na{li su se \or|e za strate{ke poslove (O.S.S. Gov Musulin, iz Pitsburga, Eli Popovi}, iz ju`nog îkaga, - Office of Strategic Services). zatim Nikola Nik Lali}, Mirko Raja~i}, Xorx Vujnovi}, Za ovaj posao regrutovani Stiv Biì}, Nik Draga{, Xon Milodragovi} i drugi. su podjednako i mu{karci i

RAD U NEPRIJATEQSKOJ POZADINI

o Jugoslaviji, odnosno za informisawe jugoslovenske vlade o savezni~kim operacijama koje su bile vezane za Jugoslaviju i za informisawe komande ameri~ke armije o akcijama koje je vlada u izbegli{tvu preduzimala u Jugoslaviji. Komanda savezni~kih snaga za Mediteran, u to vreme, nalazila se u Alìru. Stepanovi} je mnogo putovao po Severnoj Africi. Odlazio je na Sardiniju, Korziku, [vajcarsku, Francusku i u ve} oslobo|enu Italiju, u Bari i Kazertu. Preme{ten je u Italiju u leto 1944. godine i postavqen za {tabnog oficira generala Vilsona. U Italiji, s wim su radili Nik Lali}, Mirko Raja~i} i Xo Veselinovi}. Oni su, po Stepanovi}evom nare|ewu, u leto 1945. posetili logore za raseqena lica u Italiji u kojima su bili i Srbi, da bi dobili podatke o tome ko je i za{to napustio Jugoslaviju. Potom se potpukovnik Stepanovi} pridruìo generalu Vilijamu Morganu u Trstu, i bio je wegov li~ni prevodilac. Stepanovi} se septembra 1945. vratio u Va{ington, u Departman za rat. Proveo je u vojsci 54 meseca, od kojih 34 u Evropi. Vojnu karijeru zavr{io je kao pukovnik. Za vojne zasluge Nikola Nik Stepanovi} je dobio brojna priznawa. Od SAD je dobio Legion of Merit za zasluge u obave{tajnoj slu`bi savezni~kih snaga, kao "ekspert za Jugoslaviju i Balkan". Dobio je odlikovawa i od Francuske, Gr~ke, Italije i Malte. Kraq Petar Drugi Kara|or|evi} odlikovao je Nikolu Stepanovi}a Ordenom belog orla petog reda, za pomo} u vreme kraqeve posete SAD 1942. godine i Ordenom belog orla tre}eg reda sa ma~evima, za pomo} kraqu u Kairu. Pukovnik Stepanovi} je to cenio i bio je uz kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a u wegovim najteìm trenucima smrti u Denveru 1970. godine. lll U slede}em broju: Eli Popovi}, potomak Li~ana, ro|en u Denveru, ameri~ki je obave{tajac koji je kontrolisao Tita

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

5. novembar

1882. - U Zagrebu je umro nau~nik i filolog \ura Dani~i}, sekretar Dru{tva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike {kole u Beogradu. Podrào je Vuka Karaxi}a u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa ("Rat za srpski jezik i pravopis", 1847). Kao sekretar Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu 1880. je pokrenuo izradu kapitalnog dela "Rje~nik hrvatskog ili srpskog jezika". Sa latinskog je preveo Stari zavet. 1909. - U Poàrevcu je ro|ena slikarka i pesnikiwa Milena Pavlovi} - Barili, najzna~ajnija predstavnica nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. ìvela je u SAD gde je bila ilustratorka modnog ~asopisa "Vog", scenografkiwa i kostimografkiwa u wujor{kim pozori{tima. Umrla je u Wujorku u 36. godini, posle pada s kowa. 1914. - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Otomanskom carstvu. 1914. - Pod komandom generala Oskara Po}oreka u Prvom svetskom ratu po~ela je nova austrougarska ofanziva na Srbiju ~ije su snage prisiqene da se povuku. Kontraofanziva pod komandom @ivojina Mi{i}a usledila je 3. decembra u Kolubarskoj bici, zavr{enoj polovinom decembra pobedom vojske Srbije. 1926. - Posle ~etvrtog atentata na Musolinija, u Italiji je donet Zakon o za{titi dràve kojim je uveden totalitarni fa{isti~ki reìm. 1930. - Umro je holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalaza~ uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkri}e vitamina B. 1943. - U Jajcu je u Drugom svetskom ratu osnovana Telegrafska agencija Nove Jugoslavije - Tanjug. Prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar. 1989. - Umro je ameri~ki pijanista, poreklom ruski Jevrejin, Vladimir Horovic, jedan od najve}ih majstora klavira 20. veka. SSSR je napustio 1925, da bi se prvi put vratio 1986. kada su wegovi koncerti u Moskvi i Lewingradu propra}eni ovacijama. 2000. - Posledwi car Etiopije Hajle Selasije sve~ano je sahrawen u Sabornoj crkvi Svete Trojice u Adis Abebi, 25 godina po{to je umro pod sumwivim okolnostima, a potom bio sahrawen na na~in koji ne dolikuje vladaru. Harizmati~ni afri~ki vo|a koji je po legendi direktni potomak kraqa Solomona i kraqice od Sabe, svrgnut je vojnim udarom 1974, posle 44 godine vladavine. 2006. - Biv{i ira~ki predsednik Sadam Husein osu|en je na smrt ve{awem, zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti. Bio je na ~elu dràve od 1979. do 2003. Pogubqen je 30. decembra 2006. godine. 2013. - Indija je lansirala svoju prvu me|uplanetarnu sondu Mars Orbiter Mission. 2013. - Popisom stanovni{tva u Bosni i Hercegovini je utvr|eno da ona ima 3.791.662 stanovnika.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Vuk Stefanovi} Karaxi} je bio pisac, filolog i reformator srpske azbuke i pravopisa. Ro|en je 7. novembra 1787. godine u selu Tr{i}, nedaleko od Loznice. Preminuo je 7. februara 1864. godine u Be~u. Vuk je jedna od najzna~ajnijih li~nosti srpske kulture i kwièvnosti prve polovine 19. veka. Sakupqao je srpske narodne pesme i reformisao azbuku i }irili~no pismo, a wegovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, ~ime je slavenosrpski jezik zamewen srpskim jezikom. Detiwstvo i obrazovawe Vuk Karaxi} je ro|en 1787. godine u Tr{i}u kod Loznice. Otac mu se zvao Stefan, a majka Jegda (devoja~ki Zrni}). Porodica Karaxi} je u Tr{i} do{la iz Drobwaka, dok Zrni}i poti~u iz Ozrini}a kod Nik{i}a. Stefanova i Jegdina deca mahom su umirala pa su mu dali ime Vuk, kako bi ga za{titi od „ve{tica i duhova“. Da ~ita i pi{e Vuk je nau~io od ro|aka Jevte Savi}a ôtri}a, u to vreme jedinog pismenog ~oveka u kraju. Nakon toga {kolovawe je nastavio u Loznici, ali je zbog bolesti morao da napusti {kolu. Roditeqi su ga poslali u manastir Trono{a kod [apca kako bi nastavio {kolovawe, ali kada je Stefan uvideo da Vuk vi{e ~uva stoku nego {to se obrazuje odlu~io je da ga vrati ku}i. Mladost Pred po~etak Prvog srpskog ustanka Vuk je radio kao pisar kod \or|a ]ur~ije, cerskog hajdu~kog haramba{e. Godine 1804. poku{ao je da upi{e gimnaziju u Sremskim Karlovcima, ali je odbijen jer je sa sedamnaest godina bio prestar. Nakon toga neko vreme je proveo u karlova~koj bogosloviji kod profesora Lukijana Mu{ickog, a posle toga odselio u Petriwu gde je u~io nema~ki jezik. Uporan u nameri da se {koluje Vuk odlazi u Beograd kod Dositeja Obradovi}a mole}i da mu pomogne. Me|utim, Dositej ga odbija, a Vuk se seli u Jadar. Neko vreme je radio kao pisar kod vojvode Jakova Nenadovi}a, jednog od osniva~a Praviteqstvuju{~eg sovjeta serbskog. Po{to je wegov ro|ak Jevto Savi} postao ~lan Sovjeta Vuk seli u Beograd te postaje pisar. U septembru 1808. godine Dositej Obradovi} je otvorio prvu Visoku {kolu u Beogradu. Odelewe od 20 u~enika formirali su, izme|u ostalih Aleksa Kara|or|evi}, Milan i Ivan Stojkovi}, Milosav Zdravkovi} i Vuk Karaxi}. Osim op{tih nauka u~enici Dositejeve Velike {kole prou~avali su i institucije modernih evropskih dràva, te wihov pravni sistem. U~ili su i filozofiju i strane jezike, tako da se ova {kola moè posmatrati kao prete~a univerziteta. Vuk je ubrzo oboleo, te oti{ao na le~ewe u Novi Sad i Pe{tu. Na àlost, mukotrpni proces izle~ewa nije doneo èqene rezultate, pa je wegova noga ostala zgr~ena. Godine 1810. vratio se u Srbiju, te je radio kao u~iteq u osnovnoj {koli. Nakon toga je pre{ao u Negotinsku krajinu gde je zajedno sa Jevtom Savi}em obavqao ~inovni~ke poslove. Slomom Prvog srpskog ustanka 1813.

^etvrtak 5. novembar 2020. 25

Pre 233 godine ro|en je Vuk Stefanovi} Karaxi} godine iz Negotinske krajine odselio se u Zemun, odakle je ubrzo oti{ao u Be~. @ivot u Be~u U austrijskoj prestonici upoznao je osamnaestogodi{wu Anu Mariju Kraus, }erku bogatog trgovca i wegovog stanodavca. Iako je pre we voleo samo dve ène, Ruù Todorovu, lepoticu iz Tr{i}a i Saru Karapanxi}, udovicu iz Negotinske krajine, Vuk se zaqubio u Anu i odlu~io da je oèni. Imali su trinaestoro dece, od kojih je ~ak jedanaestoro umrlo u detiwstvu ili ranoj mladosti. Milutin, Milica, Boìdar, Vasilija, Sava Ruà, Amajlija, Aleksandrina i dvoje nekr{tenih preminuli su veoma rano, a }erka Mina i sin Dimitrije bili su sve {to je ostalo nesre}nim roditeqima. Ana je uglavnom decu odgajala sama jer je Vuk ~esto putovao u Srbiju gde je sakupqao narodne umotvorine i istorijsku gra|u. Iz wenih pisama da se zakqu~iti da ona nije ni èlela da ìvi u Srbiji, te da su joj srpski obi~aji i na~in ìvota bili veoma strani i ~udni. Pjesnarica i Pismenica Vuk je Be~u objavio jedan spis o propasti Prvog srpskog ustanka {to je privuklo pa`wu cenzora Jerneja Kopitara. Na wegov nagovor, ali i uz pomo} i savete, Karaxi} je po~eo da sakupqa narodne pesme i radi na gramatici narodnog govora. Godine 1814. u Be~u je objavio zbirku narodnih pesama pod nazivom „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. Ubrzo nakon toga, iste godine objavio je i „Pismenicu srbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“. Iako je bila nepotpuna i nesavr{ena, ovo je bila prva gramatika srpskog jezika na narodnom dijalektu. Prvi srpski rje~nik i reforma azbuke Godine 1818. objavio je prvo izdawe „Srpskog rje~nika“. Gra|u za ovaj re~nik Vuk je prona{ao u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini, a sastojao se od ukupno 26.270 re~i. Iste godine objavio je i pro{ireno izdawe svoje gramatike koje je radikalno promenilo dotada{we poimawe jezi~kih pravila. U wemu je u mnogome uprostio azbuku i pravopis, te je upotrebio Adelungov princip „Pi{i kao {to govori{, a ~itaj kao {to je napisano“. Za razliku od filologa Save Mrkaqa, Vuk je smatrao da svaki glas mora da ima samo jedno slovo {to je uveliko pojednostavilo gramatiku i pravopis. Iz dotada{we azbuke izbacio je sve nepotrebne znakove koji su se pisali, ali se nisu izgovarali. Vuk je iz staroslovenske azbuke uzeo 24 slova: Aa, Bb, Vv, Gg, Dd, Ee, @`, Zz, Ii, Kk, Ll, Mm, Nn, Oo, Pp, Rr, Ss, Tt, Uu, Ff, Hh, Cc, ^~, [{. Wima je iz latinice dodao slovo: Jj Osim toga stvorio je pet novih slova: Qq Ww, ]}, \|, Xx, a izbacio sva ostala nepotrebna slova Iako je Vuk svoj re~nik priredio 1816. godine, nije mogao da ga objavi dve godine. Razlog za to bio je nedostatak novca, ali i o{tro protivqewe mitropolita Stevana Stratimirovi}a koji je u Karaxi}u video neprijateqa srpske crkve i dràve. Osim toga, postojao je jo{ jedan problem. Naime, u srpski re~nik Karaxi} je, na nagovor Kopitara i Grima uneo veliki broj psovki. Nema~ki pisac je bio naro~ito impresioniran psovkama u srpskom jeziku, te je traìo wihov ekvivalent u nema~kom. Jakob Grim je 1824. godine srpsku gramatiku preveo na nema~ki jezik. Vukova azbuka u po~etku nije imala slova „f“ i „h“. Slovo „h“ Vuk je dodao 1836. godine u cetiwskom izdawu „Narodnih srpskih poslovica“.

Drugo izdawe „Srpskog rje~nika“ Drugo izdawe „Srpskog rje~nika“ Karaxi} je objavio 1852. godine u Be~u. U wemu se nalazilo 47.427 re~i, a gra|u je sakupqao iz govora stanovni{tva Dubrovnika, Dalmacije, Hrvatske i Crne Gore. I drugo izdawe preveo je nema~ki kwièvnik i filolog Jakob Grim. Vuk je u drugo izdawe re~nika uneo mnogo vi{e. U wemu su opisani narodni obi~aji, verovawa i no{we, te se moè smatrati i istorijskim zapisom o dru{tvu, politi~kim prilikama, obrazovawu i svemu onom {to ~ini srpsko dru{tvo. Re~nik je bio ilustrovan narodnim poslovicama, pripovetkama, zagonetkama, te stihovima iz epskih i lirskih pesama. Rad na sakupqawu narodnih pesama, umotvorina, poslovica i istorijske gra|e Potaknut savetima Jerneja Kopitara Vuk je veliki deo svog ìvota proveo sakupqaju}i narodne pripovetke, pri~e, pesme i poslovice. Prvu zbirku narodnih pesama objavio je 1814. godine pod naslovom „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. U woj je {tampano oko stotinu lirskih i {est epskih pesama. Godine 1815. objavio je drugu zbirku pod naslovom „Narodna serbska pesnarica“ gde je napisao oko 100 lirskih i 17 epskih pesama. To su bile pesme iz Srema i wegove okoline, te pesme koje su otpevali Te{an Podlugovi} i Filip Vi{wi}. Kopitar je pesme preveo na nema~ki jezik, a izazvale su veliku pa`wu uglednih nema~kih pisaca, poput Getea i bra}e Grim. Uporedo sa prikupqawem pesama i pripovetki Vuk je beleìo i narodne poslovice. Ipak, mitropolit Stratimirovi} koji se nije slagao s wegovim idejama uspeo je da zaustavi izdavawe zbirke. Ipak, 1836. godine u Cetiwu je objavqena zbirka „Narodne srpske poslovice“, posve}ena vladiki Petru Drugom Petrovi}u Wego{u. Bele{ke o narodnim obi~ajima i verovawima Karaxi} je integrisao i u svoj re~nik. Tuma~ewima pojedinih re~i dodavao je i bogate opise ìvota u Srbiji i okolini. Zato prvi srpski re~nik nije samo veliko leksikografsko, nego i dokumentarno delo. Osim toga, kao u~esnik Prvog srpskog ustanka prikupio je ogromnu gra|u o doga|ajima koji su se odigrali u Srbiji sve do 1814. godine. Doga|aje tokom vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a Vuk je opisao u kwizi „Milo{ Obrenovi} kwaz Serbiju“ {tampanoj 1828. godine. Pisao je i istorijske monografije o poznatim li~nostima poput Hajduk Veqka Petrovi}a, Miloja Petrovi}a, Milenka Stojkovi}a, Petra Dobrwca i Haxi Ruvima. Materijale o Prvom srpskom ustanku predao je nema~kom istori~aru Leopoldu Rankeu, koji ih je kasnije objavio u kwizi „Srpska revolucija“. Borba za narodni jezik i kwièvnost Sakupqawe narodnih umotvorina, reforma azbuke i }irilice i sve ostalo {to je Vuk Stefanovi} Karaxi} decenijama ~inio kako bi opstao jezik naroda, Evropa je prihvatila s odu{evqewem. Me|utim, srpski intelektualci toga vremena bili su

o{tri protivnici wegovih ideja. Me|u prvima mitropolit Stratimirovi} i Jovan Haxi}, osniva~ i prvi predsednik Matice Srpske. Sve do 1814. godine kada je Vuk objavio svoju prvu zbirku pesama na narodnom jeziku, zvani~no prihva}eni jezik na ovim prostorima bio je slavenosrpski – svojevrsna me{avina staroslovenskog i rusko-slovenskog jezika na kome su pisane crkvene kwige. Vuk je vodio o{tre polemike s Vidakovi}em, Joakimom Vuji}em, Lukijanom Mu{ickim, Pavlom Beri}em i Gli{om Ger{i}em. Ipak, ona najduà polemika koju je vodio sa Jovanom Haxi}em trajala je skoro deset godina. Iako su bili saradnici Karaxi} i Haxi} su se potpuno razi{li po pitawima jezika. Smernice za rad budu}im gramati~arima Haxi} je dao u spisu „Sitnice jezikoslovne“, a Vuk je reagovao objavquju}i „Odgovor na sitnice jezikoslovne“ kritikuju}i Haxi}evo nepoznavawe narodnog jezika. Polemika se nastavila sve do 1847. godine koja se smatra pobedom Vukovih ideja. Naime, te godine objavqena su ~etiri velika dela na narodnom jeziku – Vukov prevod „Novog zaveta“, rasprava o jeziku „Rat za srpski jezik i pravopis“ \ure Dani~i}a, „Pesme“ Branka Radi~evi}a i „Gorski vijenac“ Petra Petrovi}a Wego{a. Naime, vladika crnogorski i brdski Petar Petrovi} Wego{ podrào je Vukove ideje i reformu jezika nazvav{i ih „du{evnim spasewem srpskog naroda“. Zna~aj Vuk Stefanovi} Karaxi} je umro 7. februara 1864. godine u Be~u. Wegovi posmrtni ostaci prenesni su 12. oktobra 1987. godine u Beograd, te sahraweni uz najvi{e dràvne po~asti u porti Saborne crkve. Sahrawen je pored Dosteja Obradovi}a. Wegov jezik je zvani~no usvojen kao kwièvni jezik tek 1868. godine, ~etiri godine nakon Vukove smrti. Iako hvaqen od strane uglednih evropskih filologa i kwièvnika, a osporavan na ovim prostorima, Vuk Stefanovi} Karaxi} zasluàn je za jednostavnost jezika i pisma kojim danas govorimo i pi{emo. Wegov filolo{ki, etnografski i istorijski rad zaduìo je mnoge generacije. Zahvaquju}i wemu mnoge istorijske ~iwenice, narodni obi~aji i verovawa sa~uvani su od zaborava. Koliki je ugled imao u svetu svedo~i i ~iwenica da bio ~lan Pruske akademije nauka i umetnosti. Sara|ivao je s brojnim nema~kim filolozima i kwièvnicima, a ve} 1826. godine dobio je stalnu penziju od ruske dràve. Osim rada na reformi jezika i pisma i rada na o~uvawu identiteta naroda. Pisao je o na~inu ìvota, bolestima, obi~ajima i na~inu ishrane, ukratko, dao nam je detaqan uvid u stawe dru{tva i vremena u kome je ìveo. R. N.

ZAJEDNICA

^etvrtak 5. novembar 2020.

SRBIJA USAVR[AVA DALEKOMETNU ARTIQERIJU:

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Ako prona|ete zadovoqstvo u radu, oslobodi}ete se gr~a, a samim tim i neprijatne potrebe da ne{to na brzinu promenite. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to {to je vama nerazumqivo. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste uobli~ili qubavnu vezu. Ne donosite odluke pod takvim pritiskom ako niste sigurni da je to ono {to `elite. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Ovo je period stagnacije, pa je za vas boqe da se pravovremeno pripremite. Ne poku{avajte po svaku cenu da sprovedete svoje zamisli u delo, pogre{no je vreme za to. QUBAV: Ovo je period kada vam se ~ini da je najboqe da se povu~ete. Mu~i vas neodlu~nost, ne uspevate da se opredelite i donesete odluku kojom biste re{ili sve qubavne nedoumice. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: ^eka vas va`na lekcija u kojoj morate da savladate nestrpqivost koja je jedna od va{ih glavnih osobina i ~esto radi protiv vas. Nerealno je da sve mora biti gotovo sad i odmah. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod stalnom kontrolom, a to je u potpunoj suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u neozbiqnost. ZDRAVQE: Alergije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Dobijate informaciju koja je znak kuda treba da ide va{ razvojni put. Svesni ste da je pred vama naporan period na svim poqima. Puni ste energije, a strpqivost vas ~ini jo{ ja~im. QUBAV: Voqena osoba vas bezazlenim komentarima, dodatno destabilizuje, pa to preti da prelije ionako ve} napuwenu ~a{u. Kriza jeste neprijatna, ali je i prolazna. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: Oslu{kujete mi{qewe drugih, dok istovremeno, radite po svom naho|ewu. Opredelite se, ili }ete igrati kako drugi sviraju, ili ignorisati {ta drugi qudi govore. QUBAV: Okruèni ste qudima koje privla~i va{a pozitivna energija. U zanosu dobrog raspoloèwa moè vam se dogoditi da zaboravite na svog partnera i ~iwenicu ko vam je iskren prijateq. ZDRAVQE: ûvajte se prehlade.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Situacija na poslu se mewa ali vi ostajete po strani. Oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti i budite oprezni, o~ekuju vas i pote{ko}e s autoritetima. QUBAV: Uz malo vi{e strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli. Bilo kakvo skra}eno komunicirawe mo`e biti uzrok nesporazuma. ZDRAVQE: Premor.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Privodite kraju zaostale poslove kojima ste se mu~ili izvesno vreme. Kona~no se nazire epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Povoqno je vreme i za istraìvawe i za u~ewe. QUBAV: Glavna tema u va{em qubavnom ìvotu su ne~ije laì ili pre}utkivawa. Neizvesnost ishoda moè prouzrokovati veliku neprijatnost zbog koje }ete se ose}ati ~ak i bolesno. ZDRAVQE: Bronhitis.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Nepromi{qeni ste, pbespotrebno komplikujete odnose s qudima koji su va`ni. Ne name}ite svoj stav jer ne}e pro}i. Ne komentari{ite osobe koje nisu prisutne da se ne biste kasnije izviwavali. QUBAV: U centru pa`we je partner, iz nekog razloga wemu je potrebna va{a dodatna podr{ka. Od vas se o~ekuje tolerancija, a to vam ne polazi za rukom. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Strpqewe vam nije ja~a strana, pa su izvesni tenzija i neraspoloèwe. Neophodno je da stvari zadrìte pod kontrolom i obuzdate temperament, u suprotnom vam slede ozbiqni stresovi. QUBAV: Razmi{qate o zabavi i putovawima. Mislima ste daleko od mesta boravka, pa bi bilo poèqno da se koncentri{ete, u protivnom, sledi vam bolan povratak u realnost. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Previ{e je mogu}nosti da unapredite svoj `ivot, ali nijedna nije dovoqno jaka da biste se kona~no odlu~ili. Ukoliko imate neke nedefinisane odnose, vreme je da ih razjasnite. QUBAV: Prepuni ste emocija. Kad nemate gde da kanali{ete tenziju, po~iwete da je prenosite na okolinu. Na udaru je voqena osoba, a znate da nemate razloga za to. ZDRAVQE: Poja~ana nervoza i nesanica.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Povukli ste brzoplete poteze, pa ste se zbog toga na{li u prividno bezizlaznoj situaciji. Da biste ubla`ili posledice, dobrovoqno preuzmite odgovornost i razre{ite problem. QUBAV: Period po~iwe velikim i ambicioznim planovima. Lovite svaku priliku ne bi li nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s komplikacijama u odnosu. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Pronalazite na~in da opravdate razloge zbog kojih se nalazite jo{ na mestu s koga su mnogi va{i saradnici odavno oti{li. Do vas dolazi vest koja bitno mo`e uticati na ishod va{ih poslovnih planova. QUBAV: Neko li~no nezadovoqstvo preti da postane uzrok ozbiqnog sukoba izme|u voqene osobe i vas. Odnos ste sveli na dopisivawe i telefonske razgovore. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

Domet novih raketa do 50 kilometara U senci Ratnog vazduhoplovstva i nabavki aviona, helikoptera i dronova, najve}i pomak u modernizaciji kopnenih snaga Vojske Srbije napravqen je u artiqerijskim i raketnim sistemima. U toku je i razvoj raketa „ko{ava 1“ i „ko{ava2“, ~ime }e se domet srpske raketne artiqerije podi}i na vi{e od 50 kilometara.

za svega sedam minuta paqbe na prostor okupiran zami{qenim neprijateqskim snagama povr{ine nekoliko kvadratnih kilometara ispalila su ~ak 500 projektila ili oko 20 tona razornog ~elika. Srbija je me|u svega 10 dr`ava u svetu koje imaju mogu}nosti da razvijaju ovakve dalekometne artiqerijske sisteme, oru|a,

„Огањ“ испаљује ракете за три минута Samo u posledwe tri godine u naoruàwe je uvedeno vi{e od 20 razli~itih vrsta artiqerijskog naoruàwa i opreme, a najve}i iskorak napravqen na samohodnom modularnom sistemu „ogaw“ od koga se o~ekuje da naredne decenije bude okosnica vatrene podr{ke jedinicama. Efektna paqba na nedavno odrànoj ve`bi „Sadejstvo 2020“ na Pe{teru iz gotovo svih savremenih oru|a potvrdila je opredeqewe vojnog vrha da digne na noge ovaj segment armije. Uvo|ewem u naoruàwe samohodne haubice „nora B52“, modernizovane guseni~ke haubice 122 milimetra „gvozdika“, digitalizovane i modularne verzije „ogwa“, kao i vi{ecevnog lansera raketa „morava“ Vojska Srbije dobila je na mo}i, ali i dometu koji sada dostiè 40 kilometara. O snazi ovog roda oruànih snaga svedo~i i u~inak sa Pe{tera - artiqerijsko-raketna oru|a

municiju i opremu za upravqawe vatrom. Sistem „ogaw“, sem {to mo`e da ispaquje gotovo sve nevo|ene projektile, ima mogu}nost i za puwewe sofisticiranom municijom kakva je raketa „alas“. Ovaj model „ogwa“, osim {to ima novi inercioni navigacioni sistem (INS) i {to je dobio brojne digitalne elemente omogu}io je daleko ve}u brzinu upotrebe — od trenutka izdavawa komande do spremnosti za dejstvo, modularnom „Ogwu“ potrebna su svega tri minuta, dok je wegovoj starijoj verziji bilo potrebno neuporedivo vi{e vremena. U Vojnotehni~kom institutu razvijaju se i rakete „ko{ava 1“ i „ko{ava 2“, ~ime }e se domet na{e raketne artiqerije podi}i na vi{e od 50 kilometara i one }e imati bojeve glave velike razorne mo}i, sposobne da uni{te utvr|ene ciqeve i zna~ajne stacionarne objekte. R. N.

O@ENIO SE U 53. GODINI, PA JO[ TRI PUTA:

Jedina mana mu je {to se brzo zaqubi Nema ko ne poznaje Milovana Dragutinovi}a, "seoskog lolu" i dobri~inu iz sela Kaleni} kod Poège. Prvi put se oènio u 53. godini, me|utim bra~na sre}a ga nije ba{ posluìla, pa je u dvori{tu podizao {atru jo{ tri puta i isto toliko sakupqao svatove.

Niko nije odbio wegov poziv na veseqe, jer kom{ije i rodbina vole Mila, a kako ka`u jedina mana mu je {to se brzo zaqubi. "Dugo sam ja momkovao, zabavqao se sa devojkama i tek kad sam u{ao u pedesete re{ih da se o`enim. Prva nevesta mi je imala osamnaest godina i bila je mnogo

dobra. U mojoj ku}i zadraàla se oko dve godine, kako je po~ela da radi u gradu tako je vrlo brzo i oti{la. Sa drugom sam bio u braku samo dva meseca, a tre}a se zadràla oko pola godine", pri~a Milovan. Za ~etvrti brak Dragutinovi} misli da mu je sudbinski, jer Sla|ana je èna Srpski Kazanova: êtiri ven~awa za sedam godina kakvu je oduvek èleo. Nada se da je ove jeseni posledwi put razipiwao {atru u iako su zbog koronavirusa, ovaj put pridvori{tu, sazivao muziku, fotografe i sustvovali samo najbliì pevalo se i igralo duboko u no} - ~etvrti put u istom okupqao svatove. "Sla|ana je prva èna koja je u ovu dvori{tu. "Na svakoj wegovoj svadbi sam bio, ali bra~nu zajednicu ne{to i donela. Upoznali smo se na buvqaku u Pan~evu i 12 godi- mogu re}i da je ova najboqa. I ponovo bih na je ona mene ~ekala, pretrpela sve ove ja do{ao i na slede}u, ali se nadam da moje brakove i ~uda i nakon toga stupila u ne}e biti potrebe. Vidi se da se Mile i bra~nu zajednicu sa mnom. Dokazala je da je Sla|a ba{ vole i da je brak sklopqen iz qubavi, a ne iz koristi", rekao je jedan od èna za sve". Novopo~eni bra~ni par najvi{e od sve- Milovih ro|aka. I nema sumwe da }e me{tani sela Kaga èli da svoju qubav kruni{e sinom, a ako zbog godina to ne bude bilo mogu}e pri- leni}, ove zime imati {ta da prepri~arodnim putem, kako kaù, pokrenu}e postu- vaju, a jedna od najinteresantnijih ku}a bi}e svakako ona u kojoj ìve Milovan i pak za usvajawe. M. T. Svadba je bila i vi{e nego vesela i Sla|ana.

[ta je gastritis i kako se le~i goru{ica u stomaku Gastritis ili goru{ica, je neugodan poreme}aj rada èludca - upala sluznice èludca sa pojavom kiseline, koji izaziva niz neprijatnih simptoma kao {to su mu~nina, bol, kiselost u grlu, nadraènost jedwaka. Gastritis moè biti uzrokovan infekcijom, iritacijom, autoimunim poreme}ajima ili povratom ù~i u èludac (ù~ni refluks). Infekcije mogu biti bakterijske ili virusne. Iritacija moè biti prouzrokovana lekovima (kao {to je acetilsalicilna kiselina ili drugi antiupalni lekovi - zato je aspirin zabrawen za qude koji imaju vi{ak kiseline), alkoholom, hroni~nim povra}awem, preteranim izlu~ivawem èlud~ane kiseline (zbog stresa), jelom ili pijewem korozivnih stvari (kao {to su otrovi). Gastritis se moè pojaviti iznenada i pro|e u kratkom vremenskom periodu (akutni gastritis) ili traje duè vreme (hroni~ni gastritis). Neki oblici gastritisa su: z erozivni gastritis z stresni gastritis

DOMA]A KUJNA

Posni recept

^orba od pe~uraka i krompira Priprema: Priprema: Potrebno je: 500 g krompira 150 g {ampiwona 100 g bra{na malo margarina celerov i per{unov list so

prie i tom

ali bih m da le i n iz n od

Kai~aku}a an i M. T.

U 1,5 l vode skuvati krompir iseckan na kockice. Kad omek{a, posoliti ga. [ampiwone izrezane na listi}e propr`iti na margarinu pa im dodati seckan celerov i per{unov list. Od 100 grama bra{na napraviti zapr{ku koju treba razrediti sa malo vode. Sve sastojke staviti u ~orbu od krompira, prome{ati i posoliti po ukusu.

tis)

^etvrtak ^etvrtak5.5.novembar novembar2020. 2020. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE Zdrav `eludac

z hroni~ni (Helicobacter pylori-gastri-

z autoimuni gastritis Uzroci akutnog gastritisa su alkohol, probavqawe korozivnih tvari (erozivni) ili jak fiziolo{ki stres. Akutni gastritis je ~esto povezan sa ozbiqnom akutnom bole{}u (zatajewe bubrega, jetre, opekotine, sepsa) ili povredom (prelomi). Faktori rizika za gastritis su uzimawe nesteroidnih antiupalnih lekova (npr. acetilsalicilna kiselina - aspirin), uzimawe ve}e koli~ine alkoholnih pi}a ili jak fiziolo{ki stres kao {to je velika operacija, ozleda itd. Hroni~ni gastritis moè biti uzrokovan dugotrajnom iritacijom sluzokoè èludca zbog upotrebe nesteroidnih antiupalnih lekova (NSAID) - na primer brufen, infekcije s bakterijom Helicobacter pylori, pernicioznom anemijom, autoimunim poreme}ajem, degeneracijom sluzokoè èludca zbog starosti ili dugotrajnom iritacijom sluznice zbog povrata ù~i u èludac. Postoji sna`na povezanost izme|u bakterije

Qudi u posledwe vreme sve mawe i mawe spavaju. A zbog toga pate i um i telo. Bez obzira ostajemo li duè budni kako bi pogledali jo{ jednu epizodu omiqeneserije, ili se ne moèmo odvojiti od Fejsbuka, ~iwenica je da gotovo 40 odsto qudi spava mawe od sedam sati tokom no}i, govore rezultati nedavnog ispitivawa. Kako bismo vas uverili u korist spavawa, navodimo listu od osam stra{nih stvari koje vam se mogu dogoditi ako nemate dovoqno sna: 1) Prehlada - istraìvawe sprovedeno na 164 zdravih qudi pokazalo je da su oni koji su spavali mawe od 5 sati po no}i imali ve}u verovatno}u da se prehlade u pore|ewu s onima koji su spavali sedam i vi{e sati, bez obzira na demografiju i telesnu teìnu. 2) @eluda~ni problemi - nespavawe moè da dovede do simptoma upalnih bolesti èluca i pove}ava se rizik od razvijawa gastritisa.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com [ampiwoni su jedna od najpoznatijih vrsta jestivih gqiva, svojstvenog mirisa i ukusa, koja je sve vi{e zastupqena u svakodnevnoj prehrani. Imaju pravilan, polukuglast klobuk, belo-sive do sme}kaste boje. Mogu}nosti pripreme su neograni~ene. Dostupne su tokom cele godine, konzervirane ili sveè. Zatvoreni najmla|a su vrsta {ampiwona, mle~no bele boje, a beru se u vrlo ranom stadijumu razvoja. Ukus im nije toliko izraàjan po{to nije bilo dovoqno vremena da sazru, a koriste se sami ili u kombinaciji u kojima wihovo hrskavo tkivo izvrsno dolazi do izraàja sa zatvorenim klobukom izgledom se jedva mogu razlikovati od onih s nerazvijenim klobukom, no wihov je ukus izraàjniji.

`eludca i duodenuma - ispijawem barijeve ka{e dobija se jasna slika ciqanih organa i ulkusa zzz krvna slika pokazuje anemiju (ako postoji krvarewe) zzz pozitivna krv u stolici (mogu}e)

Gastritis

Helicobacter pylori i nekih bolesti probavnog sistema. Simptomi gastritisa z bol u gorwem delu abdomena z {tucawe i podrigivawe z neprobavqivost z gubitak apetita z mu~nina z povra}awe z povra}awe krvi ili sadràja sli~nog crnoj kafi z tamna stolica Znaci gastritisa i testovi za goru{icu zzz EGD (ezofageogastroduodenoskopija) i biopsija (uzimawe komadi}a tkiva) pokazuju gastritis (vr{i se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetqene cevi koja na svome kraju ima malu kameru; pacijent je blago pod sedativima, a lekar pa`qivo uvodi endoskop kroz wegova usta i grlo sve do èludca i dvanaesterca. Na taj na~in mogu}e je posmatrati sluznicu jedwaka, èludca i dvanaesterca zzz rendgenska pretraga jedwaka,

[ta nedostatak sna ~ini va{em mozgu i telu

Le~ewe gastritisa Le~ewe `garavice zavisi od uzrokagastritisa. Lekovi koji neutrali{u èluda~nu kiselinu (antacidi) ili drugi lekovi koji smawuju lu~ewe èluda~ne kiseline obi~no }e eliminisati simptome i poboq{ati tok bolesti. Lekovi koji mogu uzrokovati goru{icu trebaju se prestati uzimati. Dobro je da se bolni~kim pacijentima koji su pod stresom i koji ne jedu daju lekovi za smawewe proizvodwe èluda~ne kiseline ili lekovi koji neutrali{u èluda~nu kiselinu. Antibiotska terapija se koristi u le~ewu gastritisa uzrokovanog bakterijom Helicobacter pylori. O~ekivawa (prognoza) izle~ewa gastritisa Ve}ina gastritisa dobro prolazi na uzimawe lekova. Komplikacije kod gastritisa Komplikaciju predstavqa ozbiqan gubitak krvi i pove}an rizik od raka èludca. Kada posetiti svog lekara? Oti|ite lekaru ako simptomi potraju duè od 2 do 3 dana. Nazovite lekara (hitnu slu`bu) ako povra}ate krv ili imate krvavu stolicu. Prevencija za gastritis Kontrola faktora rizika igrati preventivnu ulogu.

Od `eluda~nih problema do iritabilnosti i naglih promena raspolo`ewa, navodimo osam stra{nih stvari koje vam se mogu dogoditi ako ne spavate dovoqno

3) Te{ko}e pri u~ewu - nedostatak sna lo{e uti~e na na{u sposobnost da se se}amo i procesujemo nove informacije. Nau~nici preporu~uju pomerawe po~etka posla i po~etka nastave na kasnije kako bi imali vi{e sna. 4) Iritabilnost i nagle promene raspolo`ewa - otkriveno je kako nam razno-

mo`e S. G.

razni prekidi i ometawa vi{e smetaju ako smo neispavani. 5) Glavoboqe i migrene - lo{ kvalitet sna povezan je s migrenama a apneja tokom sna s glavoboqama. 6) Smaweni seksualni poriv dobijawe dovoqnih koli~ina sna va`no je za zdravu seksualnu `equ. Izgleda da ima i ulogu u tome koliko se ~esto upu{tamo u seksualne aktivnosti s na{im partnerima.

7) Slab vid - mawak sna povezan je sa suèwem vidnog poqa (tunelski vid), diplopijom (duplim vidom) i zamagqenim vidom. [to ste duè budni, to }ete iskusiti vi{e vizualnih gre{aka i ve}a je verovatno}a da halucinirate. 8) Pove}awe telesne teìne - kada se dovoqno ne naspavamo, istraìvawa su pokazala, vi{e i jedemo i ~e{}e biramo hranu bogatu kalorijama, a posebno deca. M. T.

Le~ewe biqem [ampiwoni (Agaricus bisporus) Od vitamina, {ampiwoni su odli~an izvor riboflavina i niacina. Od kiselina, u gqivama su najva`nije oksalna i fosforna kiselina, a od mineralnih tvari zna~ajne su koli~ine kalijuma. Uz plodove mora, najve}i su prirodni izvor selena, koji je organizmu potreban u malim koli~inama i

ubraja se u najja~e antioksidanse, a posjeduje i antikancerogeno delovawe. Retka je biqna hrana koja se moè na tako razli~ite na~ine prirediti, ima dobar ukus, podiè apetit, a ujedno ima i visoku hrawivu vrednost kao {to to imaju gqive. Budu}i da su gqive bogate proteinima, mogu obogatiti prehranu, posebno osobama koje ne konzumiraju meso ili onima koje ga retko konzumiraju. Gqive su ve} dugo poznate kao dobar izvor visokokvalitetnih proteina. Proteini odràvaju telesnu strukturu, nalaze se u svakoj stanici i tkivu. Telo proteine koristi za rast, izgradwu i zaceqivawe kostiju, vezivnog tkiva, koè, unutarwih organa i krvi.

28 ^etvrtak 5. novembar novembar2020. 2020. ^etvrtak 5.

ENIGMATIKA

TENISKI KLUB

POND SRPSKI SLAVNI RASTUNAU^NIK RAWE, RASIPAWE (1856-1943)

SVETA PETKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 REKA U FRANCUSKOJ OPASNE SITUACIJE

TEMPERATURA

BIV[I KOJI JE DOTERATI SLOVEREKA U AMERI^KI XEZ LOZNICA MJANMARU OTVORESE, UDESI- NA^KI MUZI^AR, GLUMAC, NIH TI SE (BURMA) SAVALAS OSE]AWA SOS

NASUTI TE^NOST MILIONSKI GRAD U BRAZILU

VENECUELANSKA GLUMICA („KASANDRA“) JEDINICE ZA POVR[INSKI PRITISAK JEDNA NOTA SOLMIZACIJE

JEDINICA ALKALITETA MAJ^IN BRAT, UJAK UVIRAWE VELIKA REKA U SIBIRU

RAZDAQINE, RASTOJAWA

Sr Gl pski as

ZAO[TRAVAWE SUKOBA, ESKALIRAWE

ENERGIJA TRE]ABETOVENOVA SIMFONIJA POP PEVA^ICA SA SLIKE MU@JAK LISICE

JEDINICA VRSTA TEZGA ZA NARODNI SRPSKO HEROJ, ELEKVARNICA ZA PRODAJU ZDRAVKO TRI^NU SPORTSKE @ENSKO (NEM.) IME (1917-1942) ENERGIJU JEDRILICE

IRIDIJUM JEDINICA ZA MEREWE NEKE VELI^INE

ITALIJANSKI FUDBALER, FRAN^ESKO

VRSTA RUSKE ^ORBE SE^EWE DRVA TESTEROM

ZAJEDNICA MU@A I @ENE

Skandinavka 1: VODORAVNO P, T, ARN, NALITI, KORAIMA TORES, PASKALI, ALK, RASPONI, UVIR, ESKALACIJA, E, NEDA UKRADEN, [^I, KILOVAT-SAT, IR, TESTERISAWE, TIM, OB, ALKO-TEST, ESKI[EHIR, NART, NAIL, LOS, RIKA, DRAINAC, DVADESETAK

REKA U SIBIRU POPULARNA PESMA

EKIPA UZ, PORED GRAD U TURSKOJ LI^NI DOHODAK (SKR.)

PROVERA PIJANSTVA VOZA^A MUSLIMANSKO MU[KO IME NEPER

GRADI] U KINI U PUSTIWI GOBI

SEVERNI JELEN VOLUMEN

SRPSKI PESNIK, RADE

GLAS @IVOTIWA SEVER

OKO DVADESET

OBIM

AMERI^KA PROFESIONALNA KO[ARKA[KA LIGA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 DOBRO JAK IZVR[NI ^LANOVI SPARTAIZUDARATI, EKSPLOZIV ODBOR KISTI^KE IZMLATITI , TROTIL (SKR.) LIGE

GLUMICA, GRUPA ARNERI] OSTRVA UZRAST, KOD ISTRE STAS

GRADITEQ BRODOVA STANOVNICE [VEDSKE

ISTOK

SRPSKA POPULARNA TV SERIJA

POKRIVA^ OD ABE (TUR.) PERSIJSKI KRAQ

PLATINA

REOMIR

NEPER TAJNO DOGOVARAWE

VEOMA VA@NA UTAKMICA RAZRED

PODNI PROSTIRA^

SVE@AW @ITA

KOMPLEKS PLANINA MESTO KOD MLADENOVCA

TE^NO TKIVO U ^OVEKU RODNA KU]A

MUKAWE RADIONICA ZA PRERADU VOSKA

OBOR ZAUZIMAWE SEDE]EG POLO@AJA NARODNI UNIVERZITET (SKR.) POSUDE ZA CVE]E

ENGLESKA GLUMICA (1888-1976) SRPSKI MUZI^AR I PEVA^ SA SLIKE

JUG ZAPAD

VOLUMEN VOLT

ZEMFIR ODMILA

PISAC IZ GRAD I HRVATSKE, LUKA U ALBANIJI VIKTOR CAR

MUZI^KO TAKMI^EWE NA PINKU DVOJE

PAMET, INTELEKT AMERI^KO MU[KO IME ODRE\ENO VREME (MN.) 13. I 19. SLOVO AZBUKE

PO^IWAWE PRSKAWA NE^EGA TANTAL

Sr Gl pski as

STANOVNIK IRSKE

1 2 3 4 5 6 7

Sr Gl pski as

STEPENAST VODOPAD PRIMER (SKR.)

IMENICA (SKR.)

OBLIK BUDIZMA URANIJUM

GOWEWE KULON BIV[I MAKEDONSKI BOKSER, RUSEVSKI

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

ONI KOJI UZROKUJU NE[TO

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

DESNA PRITOKA AMERI^KA GLUMICA, UNE U ROXERS BOSNI

Skandinavka 2: VODORAVNO N, ITISON, DERBI, SNOP, BRODAR, PT, A[A, MASIV, R, KRV, MU, TOR, EDIT EVANS, NU, BORA \OR\EVI], IM, KASKADA, V, J, PINKOVE ZVEZDE, UM, ZAPRSKAVAWE, TERMINI, TA, TERAWE, LAMAIZAM, IRCI, ACE, UZRO^NICI Ukr{tenica: VODORAVNO ALESANDRO VOLTA, LU, AMERIKANER, GK, VODONO[A, OO, E, CARINITI, PSS, BUONAROTI, ALKE, R, BALAVITI, AOK, AVE, KISIQEVKA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Italijanski fizi~ar (1745-1827), 2. Simbol lutecijuma - Ru~na bu{ilica, 3. Gimnasti~ki klub (skr.) - Onaj koji nosi vodu - Dva ista vokala, 4. Oznaka za elektron - Odre|ivati visinu carine - Pliva~ki savez Srbije (skr.), 5. Italijanski slikar Mikelan|elo (14751564) - Karika (mn.), 6. Oznaka za reomir - Ispu{tati bale, sliniti - Akademski odbojka{ki klub (skr.), 7. Starorimski pozdrav - Vrsta kola nazvanog po mestu Kisiqevo. USPRAVNO: 1. Deo matematike, 2. Vrsta povr}a - Simbol urana - Oznaka za volumen, 3. Oznaka za energiju - Nadimak folk peva~a Slobodana Batjarevi}a, 4. Tropska stepa, 5. Odsustvo morala, nemoral, 6. Vrsta zeqaste biqke, prskavac, 7. Bespilotne letelice, 8. Upala nosa, kijavica (med.), 9. Doneti na svet mladun~e, 10. Vrsta insekta parazita, u{ (mn.) - Deseto i ~etrnaesto slovo azbuke, 11. Li~na zamenica - Oznaka za amper - Drugi vokal, 12. Auto-oznaka za Leskovac - Mesto u Crnoj Gori, 13. Jedna atletska disciplina, 14. Auto-oznaka za Austriju - Periodi~no spu{tawe nivoa mora.

SPORT

^etvrtak 5. novembar 2020. 29

Stevanovi} Sitijev za 6,5 miliona evra, ali tu su i bonusi! Partizanov vunderkind overi}e 1. januara petogodi{wu saradwu s klubom iz Man~estera i osta}e {est meseci na pozajmici u Humskoj Filip Stevanovi} je definitivno novi ~lan Man~ester Sitija! Partizan je prihvatio ponudu Gra|ana vrednu 6,5 miliona evra i srpski vunderkind 1. januara 2021. potpisa}e petogodi{wi ugovor s viceprvakom Engleske, uz obavezu da do kraja sezone ostane na pozajmici u Humskoj. Na sagu na relaciji Humska – plava strana Man~estera kona~no je stavqena ta~ka: pregovori su traja-

li skoro sedam dana i, potom, sa Ostrva je stigao „zavr{ni” papir neophodan za finalizaciju transfera. Na Top~iderskom brdu su, nije tajna, o~ekivali da „sveèg” 18 godi{waka (25. septembra postao punoletan) prodaju za vi{e novca, biv{i trener Savo Milo{evi} pomiwao je 15 miliona evra (?!), me|utim... Parnom vaqku nikad takva ponuda u zvani~noj formi ni od jednog kluba nije stigla za Stevanovi}a! Britanski mediji su spekulisali sa {est miliona funti, u srpskim fudbalskim krugovima jo{ prvog dana oktobra pomiwalo se osam miliona evra, ali... „To~ak sre}e” zaustavio se na milion i po mawe, interesantno – bez procenata od naredne prodaje. Filip Stevanovi} }e, po mnogima, uskoro mnogo vi{e da vredi, ali... Partizanovo rukovodstvo nije smelo da se kocka, ubudu}e – trebalo bi mnogo vi{e pa`we da posveti retorici, naro~ito qudi kojima transfer politika nije primarna u opisu poslova! Kakva je sudbina ro|enog Uì~anina (ina~e, iz Ariqa) po okon~awu no{ewa crno-belog dresa, od 30. juna 2021? Iz Man~ester sitija mu je predo~eno da }e prve sezone ponovo negde na pozajmicu – u Holandiju ili [paniju, pa, ako zasluì, izvadi}e kartu za „Etihad”, igrawe u dru{tvu De Brujnea, Aguera, @ezusa, Sterlinga, Vokera..., {to bi Partizanu, shodno u~inku, moglo da donese jo{ dva miliona evra kroz bonuse (otom-potom).

KOLIKO JE TO U DINARIMA?

Ronaldo prvi fudbalski milijarder Kristijano Ronaldo je oborio mnoge rekorde od kojih neki mo`da nikad ne}e biti nadma{eni. Najnoviji rekord napada~a Juventusa ne ti~e se postignutih golova, bar ne direktno, nego wegovog bankovnog ra~una. Portugalac je postao prvi fudbaler i tek tre}i sportista u istoriji koji je tokom aktivne karijere zaradio milijardu dolara! On se tako pridru`io golferu Tajgeru Vudsu koji je 2009. probio led i bokseru Flojdu Mejvederu koji je ovaj podvig ostvario 2017. godine. Ronaldo je prethodne godine inkasirao 105 miliona dolara i zauzeo ~etvrto mesto na Forbsovoj listi "100 selebritija", iznad svog ve~itog rivala Lea Mesija. U isto vreme, najpla}enija sportistkiwa bila je teniserka Naomi Osaka, koja je inkasirala 37,4 miliona dolara. Time je oborila rekord Marije [arapove koja je 2015. zaradila 29,7 miliona zelenih nov~anica.

Aleksandar Katai: Zvezda potez karijere Zvu~i neverovatno, ali je istinito – Aleksandar Katai prvi put u karijeri igra grupnu fazu UEFA takmi~ewa. Dok je plesao na terenu protiv Libereca skoro svakim potezom kao da je slao poruku: „Gledajte {ta se propu{tali“. Svestan je i Zvezdin as magi~nog driblinga da je i sam mnogo propustio i mogao da postigne vi{e u karijeri, ali kad podvu~e crtu ne moè da bude nezadovoqan jer se ve} svrstao u grupu fudbalera sa Marakane prefiwene tehnike ~iji }e se potezi pamtiti i prepri~avati. Nepredvidivost, padovi i usponi pratili su Kataijevu karijeru, a nigde mu nije bilo lep{e nego u Crvenoj zvezdi. Prvi poku{aj da u tom klubu do|e do grupnog nadmetawa na UEFA niovu doneo je kao rane Ludogorec i Sasuolo, a drugi je bio uspe{an i sada je lider tima na putu ka plasmanu u {esnaestinu finala Lige Evrope. - Jeste ~udno, ali se nisu sklopile ranije kockice da se na|em u grupi Lige Evrope ili Lige {ampiona. Ludogorec nas je pro{ao uz dosta sre}e, a onda je Sasuolo igrao fantasti~no. Sada je sve dobro i sre}an sam da se nalazimo na ovom nivou, a posebno da smo ostvarili pobedu na prikazan na~in protiv Libereca – isti~e najupe~atqiviji srpski sportista ove sedmice i uz Mohameda Bena najzaslu`niji za demolirawe Libereca Aleksandar Katai. n Moè li igra protiv Libereca da postane Zvezdina konstanta kad ima ulogu favorita na me|unardonoj sceni? - Trebalo bi da bude tako, mada su sve utakmice u Evropi nezgodne. U{li smo u ovaj me~ fenomenalno, a iz prve gre{ke primili gol kad smo mogli i ubedqivije da odemo na odmor. Niko nije zalutao u Ligu Evrope i nema lakog posla. Zadovoqan sam kako idemo kroz sezonu, bili smo boqi i od Omonije, presudio je faktor nepredevidivosti jedne utakmice. n Posle pobede ovakvog karaktera sve je lak{e? - Zna~i celom timu i rezultat i na~in na koji smo do{li do wega, a optimizam daje i pogled da smo u prvom kolu protiv Hofenhejma dosta dobrog uradili. Nemci imaju skroz druga~iju ekipu od êha, ali ostvarili smo lepe akcije i nismo imali prostora da ~e{}e ulazimo u {anse. Kad se sve sabere, mogli smo do boqeg rezultata. n Sada niko i ne pomi{qa od zvezda{a da moè da izmakne pobeda ovog ~etvrtka protiv Genta? - Nema ni sekunde opu{tawa, bez obzira {to Gent nema bod u grupi i ne ide mu dobro u prvenstvu Belgije. Idemo na pobedu i dobro znamo koliko nam za kona~an rasplet zna~i ako uspemo da je ostvarimo. n Nedostajale su samo ovacije Delija da utiska bude potpun minulog ~etvrtka? - Ba{ mnogo nedostaju. Zvezdina igra u velikom procentu zavisi od slike sa tribina. Uspeli smo sada da se izdignemo, ali svi znamo koliko neverovatnu atmosferu mogu da naprave na{i navija~i. Moramo da se naviknemo na ovo stawe, ni{ta ne}e zavisi od nas.

n Brzo ste doneli odluku da prihvatite Zvezdinu ponudu posle neo~ekivanog napu{tawa Los An|elesa? - Pre bilo kakve odluke, prespava{. Iz Zvezde su me odmah zvali da se vratim, razmislio sam i brzo smo se dogovorili. Lak{e mi je bilo da prelomim u tom smeru jer sam ve} bio tu i ostavio lep trag, a i klub se rezultataski dosta podigao i do{ao na visok nivo. n Zvezda je htela i ranije da vas dovede, generalni direktor Terzi} poku{avao da vas angaùje dok ste bili u îkagu? - Istina je da je Zvezda htela i ranije da me vrati, ali nije moglo da se namesti u tom smeru. îkago je platio za mene obe{te}ewe, ne znam da li su sa Marakane bili u mogu}nosti da to isprate, ali svakako se do ovog leta nisu sloìle kockice. n Bilo je i sumwi~avih komentara da }ete posle gubqewa bogatijeg ugovora u Americi imati voqni momenat da igrate punom snagom za Crvenu zvezdu? - Da sam imao jedna odsto sumwe u tom smeru, ne bih ni do{ao. To su mogli da govore samo oni koji me ne poznaju. Bio sam tu, znam {ta je Crvena zvezda. Maksimalno sam bio spreman na sve, stigao sam motivisan i èqan uspeha u ovom velikom klubu. n Porodici prija ìvot u Srbiji? - Tu smo na svome. Mnogo je lak{e sa na{im qudima, gde smo ro|eni. n Jeste li ~esto na relaciji Srbobran-Novi Sad-Beograd? - Naj~e{}e sam na relaciji karantin-stan. Ha, ha...Raspored je ba{ zgusnut dosta je putovawa. Povremeno uspem da odem do svojih u Srbobran. n Kad vratite film na 2014. godinu i odluku da prihvatite pozajmicu iz Olimpijakosa Crvenoj zvezdi, {ta vam prvo padne na pamet? - Velika borba u svakom smislu. I moja da preporodim karijeru i kluba da ostvario {to boqi rezultat. Nije po~elo dobro, mu~ewe je bilo obostrano. n Retko ko bi se opredelio da posle takve sezone ostane u Crvenoj zvezdi, imali ste dobar ose}aj? - Definitivno, potez karijere! Ne verujem da bi mi se bilo gde na drugom mestu tako namestilo da krenem napred. Prva godina je bila borba, druga sastavqena od uspeha. n Se}ate li se Lalatovi}evih kondicionih trenera u Kopru, kad je pri svakom istr~avawu deonioca traìo od vas vi{e? - Hteo je na taj na~in da me podigne. Lala me je zvao da do|em u Crvenu zvezdu, ào mi je {to nisam uspeo na te-

Nema ni sekunde opu{tawa, bez obzira {to Gent nema bod u grupi i ne ide mu dobro u prvenstvu Belgije, idemo na pobedu i dobro znamo koliko nam za kona~an rasplet zna~i ako uspemo da je ostvarimo renu da uzvratim kako je o~ekivao. Kad te trener stalno opomiwe i traì od tebe najvi{e, to zna~i da te vidi u svojoj viziji i veruje u tebe. Ako ti ne pri~a ni{ta i pusti da radi {ta ho}e{, nije to dobro. n Vojvodina je sa Lalatovi}em na klupi najblià Crvenoj zvezdi na tabeli, vidite li je kao ozbiqnog konkurenta za titulu? - Sigurno. Lala to dobro vodi, pravi sjajne rezultate u razli~itim sredinama Veliki je uspeh da je osvojio kup sa Vojvodinom, trenirao je uspe{no i Radni~ki iz Ni{a, Borac... n Da se sastanu Boòvi}eva i Stankovi}eva Zvezda, timovi ~ija ste va`na karika upravo vi, kako bi se zavr{ila utakmica? - Nere{eno. Ha, ha...Tim iz 2015. i 2016. godine, na àlost, nije dobio evropsku potvrdu. [teta ba{. Mogli smo vi{e, a iz te ekipe su mnogo nastavili karijeru u jakim ligama. Le Talek je standardan u Francuskoj, Gruji} se dokazao u Nema~koj... n Ovaj tim je na dobrom putu da ostvari evropsko prole}e? - Osnovni ciq letos je bio da se do|e do grupne faze evropskog takmi~ewa. Ostvarili smo to i logi~no je da se sada ambicije pove}avaju, èlimo i moèmo da pro|emo grupu. Naravno, osnovni prioritet je titula u prvenstvu Srbije. N. R.

^etvrtak 5. novembar 2020.

SPORT

LIGA U BO]AMA ''KUP MOM^ILO \UJI]''

Borba za naslov prvaka

MILO[ NINKOVI]:

@elim jo{ trofeja, foteqa moè da ~eka Ono {to je Mesi u Primeri, Ronaldo u Seriji A, to je na{ Milo{ Ninkovi} (35) u australijskoj ligi. Biv{i fudbaler ûkari~kog i Crvene zvezde nedavno je svoju petu sezonu u dresu Sidneja krunisao tre}om titulom. Tu ne planira da se zaustavi, iako je duboko zagazio u ~etvrtu deceniju. Ponude pqu{te, svi bi u svojim redovima hteli "Nineta kapitena", u ~ijim rukama je ove sezone zasijao i pehar namewen osvaja~u nacionalnog Kupa. - Nema tih para za koje bih napustio Sidnej - pri~a Ninkovi}. - U klubu vlada idealna atmosfera, a grad, kao grad, u mnogim anketama je najpoèqnija metropola za stanovawe. To se na svakom koraku da i primetiti. Sve besprekorno funkcioni{e, a u godinama sam kada mi je to i najpotrebnije. Klima je idealna, za nekoga ko ne voli zimu. - Jaknu imam, ali se ne se}am kada sam posledwi put imao potrebu da je obu~em. Temperatura ~esto prelazi 40. podelak, {orts i majica su za takvo vreme prava kombinacija. Australija je daleka, i iz tih razloga verovatno jo{ neiskvarena zemqa. Ovde pravi, istinski milioneri {etaju bosi. Ne isti~u se skupocenim automobilima ili markiranom garderobom... Bitno mi je i to {to ovde decu ne kvare razne rijaliti emisije. U odnosu na Evropqane, qudi su mnogo opu{teniji. Iz tih razloga, porodica i ja ne pomi{qamo na promenu adrese. Virus korona nije zaobi{ao ni Australiju, pa su svi me~evi u fini{u prvenstva odigrani upravo u Sidneju. - Kolaju pri~e da smo tim potezom bili privilegovani. Mada, regularni deo prvenstva zavr{ili smo kao ubedqivo prvi, a u me~evima velikog finala dokazali smo da to nije bilo slu~ajno. Me|utim, zbog pandemije slavqe je bilo skromno, ni pribli`no kao dva prethodna. Mislim da }u prvu krunu, 2017. da pamtim dok sam ìv, jer je finale odlu~eno mojim pogotkom. Milo{ je zvani~no postao dràvqanin Australije. Miqenik je uprave, koja po okon~awu igra~ke karijere ~eka da joj se pridruì. - Jo{ dve godine sam ugovorom vezan za Sidnej. Tim smo zadràli i èlim jo{ trofeja. O ponu|enoj foteqi naknadno }u da odlu~im - otkrio je Ninkovi}.

U@IVAM U IGRI Ninkovi}eva karijera bila je bogata. Ponikao je u ûkari~kom, fudbalski stasao u Crvenoj zvezdi i Dinamu iz Kijeva. U Evijanu, tada{wem ~lanu tre}e lige Francuske, sa~ekao ga je "dril". - Traìo sam ligu u kojoj bih karijeru mogao da produìm. U Ukrajini, kao i Francuskoj, nisam bio spreman da robujem defanzivnoj taktici i dva puta dnevno teram sebe da treniram. @eleo sam, i èlim da uìvam u fudbalu. Slu~ajno sam izabrao Sidnej 2015. i nisam pogre{io - kaè Ninkovi}.

^udo se desilo u posledwem 11. kolu lige u bo}ama koje se ve} vi{e od mesec dana igra u Bonirigu. Naime, ekipa Joja je ostvarila nemogu}u misiju i u posledwoj rundi sa ~etvrte pozicije istisnula je Jankovi} Stojana. Za ovaj neverovatan podvig ekipi Joje sve se poklopilo. Trojac Dopu|, Cupa} i Vitas pobedili su lidera Bukovicu, kojoj je ovo bio tek drugi poraz u celom prvenstvu. Sa druge strane, ekipa Jankovi} Stojana namerila se na Buru, koja je jo{ pre ovog kola izgubila sve {anse za prolaz u polufinale. Me|utim Radovan Stegwai}, Vawa [trbac i Sergej Stegwaja odigrali su po onoj narodnoj ''ni po babi, ni po stri~evima.'' Oni su zapeli i borili se za svaki poen u rezultatski neva`noj utakmici za wih. Na kraju su ostvarili pobedu od 10 poena razlike nad demoralisanim Janovi} Stojanom, koji je u pretposledwem 10. kolu u duelu sa Bukovicom bio ~ak u direktnoj borbi za titulu liga{kog prvaka. A sada, nakon dva poraza uzastopce u 10. i u posledwem 11. kolu

Буковица најбоља од почетка до краја првенства

KUP MOM^ILO \UJI] ZAVR[NA TABELA 1. BUKOVICA

9 2 71 27

2. SV. ILIJA KA[I]

9 2 67 27

3. KRAJINA EKSPRES

8 3 37 24

4. JOJA

7 4 55 21

5. JANKOVI] STOJAN 11

7 4 36 21

6. BURA

6 5 32 18

7. DINARA

5 6 -22 15

8. BRKAJLIJE

5 6 -23 15

9. HAJDUK VEQKO

4 7 -17 12

10. ZEMUNIK GORWI

4 7 -57 12

11. GAGI]I

1 10 -79 3

12. RSK STABAW

1 10 -100 3

zbog lo{ijeg bodovnog koli~nika Jankovi} Stojan se oprostio od daqweg takmi~ewa. Poraz koji je ekipa Joja nanela Bukovici, ipak nije bio poguban za Mrkelu, Gwidi}a i Bjelana, pa su oni sa 27 bodova i uz boqu poen razliku od samo 4 poena ipak sa~uvali prvo mesto ispred Ka{i}a. Bukovici je kao potvrdu da je bila najboqa ekipa tokom regularnog dela lige uru~ena nov~ana premija, kao {to je i bilo planirano na po~etku lige.

Оштра ''Бура'' погурала ''Јоју'' до полуфинала

RASPORED POLUFINALA (23. 10. 2020.)

15:00 Me~ #1 Bukovica - Joja 16:00 Me~ #2 Sv. Ilija Ka{i} - Krajina ekspres

FINALE

18:00 Pobednik Me~ #1 - Pobednik Me~ #2

У чијим ће рукама завршити ''ушати'' пехар?

SPEKTAKULARNO FINALNO VE^E Slede}e subote 7. novembra na rasporedu su polufinala, te veliko finale u Centru u Bonirigu. Pored borbe za najboqu ekipu u bo}awu u Zapadnom Sidneju, organizatori su pripremili pravi spektakl sa bogatim programom. Planirano je i revijalno takmi~ewe za najboqeg puca~a u bo}ama u kojem }e snage odmeriti Milan Gwidi} (\evrske), @eqko Cupa} (Korlat), Branislav Lacmanovi} (Karin Gorwi) i Aleksandar Veselinovi} (Ka{i}). Pored toga, nakon finalne utakmice bi}e progla{ewe {ampiona, najboqeg igra~a, najboqeg puca~a po zemqi, te najboqeg vaqa~a. Za sve posetioce i igra~e bi}e spremqeni srne}i gula{ i vo na ra`wu. U svakom slu~aju, sve aktere ove popularne igre o~ekuje i vi{e nego zanimqivo finalno ve~e lige u bo}ama u Centru u Bonirigu slede}eg vikenda. S. G.

Turnir u bri{kuli se zahuktava

Nakon opu{tawa mera restrikcija uvedenih zbog pandemije korona virusa, Sportski centar u Bonirigu proradio je, ne kao u stara vremena, ali ipak sa nekoliko ustaqenih manifestacija. Igrawe karata, ta~nije bri{kule je bilo jedno od prvih de{avawa koje je organizovano nakon otvarawa kluba u julu ove godine. Naime, bri{kula (tal. briscola) je karta{ka igra ra{irena u Istri i {irom Dalmacije i Krajine. Igra se italijanskim kartama (triestine). S obzirom da je veliki broj Kraji{nika silom prilika emigrirao u Zapadni Sidnej u posledwe dve decenije, otud i ne ~udi da je bri{kula veoma popularna u ovda{woj srpskoj zajednici. Dalmatinski Srbi tako ve} puna ~etiri meseca bacaju ~etiri boje - kope, {pade, ba{to-

Детаљ са турнира у бришкули ne i dinare u sklopu bri{kula turnira. Naime, svake nedeqe odigra se mini takmi~ewe gde pobednik ide daqe. Tako su pro{le nedeqi {ampioni bili par Radomir Mrkela i Brani-

slav Lacmanovi}, koji su se plasirali u daqe takmi~ewe i borbu za glavnu premiju i veliko finale koje je na rasporedu prve nedeqe u decembru. S. G.

SPORT

^etvrtak 5. novembar 2020. 31

[ест чланова управе

Beli orlovi izabrali novu upravu Godi{wa uprava odràna pro{log vikenda osta}e upam}ena po mnogo ~emu. A najvi{e po tome da je imala neuobi~ajen tok de{avawa i da je ova bila prava javna diskusija gotovo svih vru}ih tema koje okruùju ovaj sidnejski klub. Ve}a nego uobi~ajena poseta svakako je za svaku pohvalu. Jer na{ najpoznatiji klub na Petom kontinentu svakako zasluùje ve}u pa`wu zajednice i da {to vi{e qudi bude upoznato sa de{avawima u klubu i da budu u stawu da mu pomognu. Po~etak sastanka nije nagove{tavao na ono {ta }e uslediti. Dosada{wi predsednik Nikola Jugovi} obavestio je sve prisut-

Стари чланови управе током скупштине

Pro{le nedeqe 1. novembra u Srpskom centru u Bonirigu fudbalski klub Beli orlovi odr`ao je Godi{wu skup{tinu. Podvu~ena je crta na rad u protekloj godini, izabrani su novi a skup{tinu su napustili neki stari ~lanovi ne da je proces u protokolu da se stara kompanija pod kojom se klub vodio u potpunosti zatvori do januara 2021, i da klub ve} uveliko posluje pod novom kompanijom (aso-

cijacijom). Finansijski izve{taj prisutnima je izneo Qubi{a Kos rekav{i da klub ima pozitivan saldo na ra~unu, za razliku od deficita vi|enog u proteklim

Увек уз клуб на и ван терена

Ve}a nego uobi~ajena poseta svakako je za svaku pohvalu

BEZ DOGOVORA ЧELNIKA KLUBA I MILANA [U[KA Након три године Милан Шушак напустио клуб

Na ~istac je isterana, barem na osnovu onog {to je izlo`eno ''propu{tena'' {ansa sa doskora{wim trenerom Milanom [u{kom. Naime, [u{ak je sa svojim mladim timom bio jedan od retkih koji je zabele`io uspehe, ali nije do{lo do dogovora ~elnika kluba i [u{ka da on

preuzme celokupnu omladinsku {kolu Belih orlova. Na osnovu izlo`enog, da se zakqu~iti da je [u{ak imao druge planove i da je preusmerio svoju akademiju ka FK Beogradu i pre nego {to su ~elnici Orlova uspeli da odreaguju.

Љубиша Кос изнео финансијски извештај

sezonama. On je tako|e pomenuo nekoliko neostvarenih prihoda od sponzora i ostalih saradnika, kao i nekoliko nesre|enih ra~una koje klub jo{ nije platio. Neki od wih su prema fudbalskoj Federaciji NJV, kojem Bonirig duguje novac, ali isto tako i o~ekuje i mogu} povratak sredstava od Federacije jer je klub lani unapred uplatio ceo iznos za u~e{}e u NPL2, a sama liga je bila skra}ena, pa nije iskqu~ena mogu}nost povratka dela upla}enog novca. Zatim je usledila rasprava nezadovoqnih ~lanova o stawu u mla|im kategorijama. Pored ove nere{ive teme o omladinskim kategorijama, potegnuto je pitawe prioriteta kluba. Da li da klub teì povratku u NPL1 u najelitnije rang takmi~ewa, koje je mnogo skupqe za u~estvovawe? Smaweni broj navija~a i stvarawe srpskih fudbalskih talenata bila su jo{ neka pitawa koja su bila diskutovana na licu mesta. Goru}e pitawe o tome kako finansirati Prvi tim i izdatak od oko 200.000 australijskih dolara potreban za plate i tro{kove Bonirigovog prvog tima koji eventualnim osvajawem Druge premijer lige moè da vrati klub u NPL1. Uz put su pomenuti i svi ostali popratni tro{kovi koje bi klub trebao da plati ukoliko bi se vratio u najelitnije takmi~ewe. A sa druge strane, napomenuto je da eventualno igrawe u niìm rangovima takmi~ewa, npr. u NPL4 bi zna~io i kraj brenda i kulta koje je Bonirig stvorio u pro{losti. Jer neigrawem u NPL2 ili NPL1 bilo bi te{ko privu}i renomirane fudbalere a i uz to klub bi dodatno izgubio na popularnosti. Diskusija se tako otegla sat i po. Uobi~ajen izve{taj o sportskim rezultatima nije ni do{ao

Тетка Олга Рњак са пријатељима

na red, kao i neke druge uobi~ajene ta~ke dnevnog reda. STAROSEDEOCI SMIRILI SITUACIJU U trenucima kada je delovalo da }e se sveop{ta rasprava izma}i kontroli, na scenu su stupili starosedeoci kluba. Rade Falkon, Boò Vrankovi}, Dane Blanu{a izme|u ostalih su svojim autoritetom i pozivom da se skup{tina privede kraju i uspeli u tome. Ubrzo je uz pomo} Radenka [u}ura raspu{tena stara uprava i prisutni ~lanovi su pozvani da se prikqu~e novoj upravi. Nakon nekoliko trenutaka nedoumice, nova uprava je ipak formirana. ÊTIRI STARA ^LANA U NOVOJ UPRAVI êtiri stara ~lana uprave Qubi{a Kos, Sini{a Kos, Dragan [kori} i Zoran Petkovi}, su volontirali i ostali u upravi. Na poziv Radenka [u}ura wima su se pridruìli novi ~lanovi Xorx Novakovi} i Aqo{a Vrankovi}. Po{to nije bilo drugih volontera voqnih da se prikqu~e da vode klub, na licu mesta je odlu~eno da se za sada stane sa {est ~lanova, a da }e dodatni ~lanovi biti naknadno izabrani kao i sam predsednik i ostale pozicije ~elnika kluba. Upravu kluba je napustio doskora{wi predsednik Nikola Jugovi}, kao i Nikola Pozder, Elvis [trbac, Miroslav Lojanica, i bra}a Milan i Mom~ilo Medi}. Na osnovu izloènog u ovoj otvorenoj diskusiji dalo se primetiti da problemi u klubu postoje i da ~elnike kluba o~ekuje teàk zadatak da bi klub krenuo u boqe sutra i putevima stare slave. Za to }e svakako biti potrebna ve}a ukqu~enost zajednice i podr{ka ostalih organizacija. S. G.

Korak po korak – Roxere, sti`e Novak! THURSDAY  ^ETVRTAK 5. 11.

2020.

Tumbakovi}: Imamo veliki motiv da odemo na EP Imamo veliki motiv i èqu da pobedimo [kotsku i prvi put pod imenom Srbija odemo na EURO, izjavio je selektor Qubi{a Tumbakovi} "Nikad nije lak{e igrati bez publike nego pred punim tribinama, mi }emo sada biti hendikepirani, ali kako nama, tako i na{em protivniku. Imamo veliki motiv da se plasiramo na Prvenstvo Evrope tako da ta ~iwenica anulira i ove stvari koje su vi{a sila zbog koronavirusa", rekao je selektor Tumbakovi}. On je dodao da je pritisak normalan jer je ulog veliki. "Igraju finalisti baraà, Srbija kao samostalna dràva nikad nije bila na prvenstvu Evrope, [koti nisu bili u~esnici jo{ od 1992. godine. I ako je nama uslovno re~eno optere}ewe {to igramo kao doma}ini, [kotima je mo`da optere}ewe upravo to da su oni doma}ini prvenstva Evrope na kojem mo`da ne}e u~e-

stvovati. A ko vi{e èli i ~iji je motiv ve}i pokaza}e se na terenu. Koncentracija mora biti na visokom nivou". [koti, kako kaè nemaju Halanda kao Norveàni, ali imaju veoma dobar tim. "Imamo jednu dimenziju o {kotskom fudbalu koja nije realna. Oni imaju posebnu tradiciju, ìve za fudbal, imaju derbi koji sadrì posebnu dimenziju. Imaju oni kvalitet, imaju i vanserijske igra~e, tipa Robertsona koji je mo`da i najboqi na toj poziciji u svetu. Te{ko primaju golove, veoma su ~vrsti i disciplinovani. Nemaju individualni kvalitet tipa Halanda, ali imaju kompaktnost, karakter koji je veoma izraèn, upornost, èqu. I sve }e to pokazati verovatno u Beogradu. O detaqima igre, to su usko

DANCI PRAVILI PODVALU

Tadi} nema koronu, igra}e za "orlove"

Kao bomba odjeknula je vest da je najboqi srpski fudbaler Du{an Tadi} pozitivan na virus koronu i da ne}e igrati za "orlove" u me~u decenije protiv [kotske. Ipak, kapiten kopqanika i reprezentacije Srbije je demantovao da ima pozitivan test na koronu, ve} da je ustanovqeno da ima antitela i da }e verovatno da otputuje za Dansku. Podse}awa radi, trener Ajaksa Ten Hag je na konferenciji za medije optuìo Dance za nekorektno pona{awe i sabotirawe holanskog tima. - Kako to mogu da igraju u Holandiji, a ne mogu da u|u u Dansku, ~udno. To prema mom mi{qewu ne zvu~i kao fer-plej. Odluku da ne povedemo igra~e na kraju smo doneli u ponedeqak popodne i to po{to smo se posavetovali sa UEFA i Fudbalskim savezom Holandije. Mogu da kaèm i potvrdim da niko od igra~a nema simptome, niti se àle na bilo kakav problem - rekao je on. Navodno, danske vlasti nisu dozvolile Tadi}u i jo{ trojici igra~a Ajaksa da u|u u dràvu zbog toga {to su u prethodnim mesecima u jednom trenutku imala pozitivan Kovid nalaz, a ne jer su trenutno pozitivni. Srpski fudbaler }e biti u konkurenciji za me~ protiv [kotske 12. novembra.

stru~ne stvari, na{ skauting je sve odradio. Mi `elimo da nama bude ugodno protiv jednog takvog protivnika i sve uradimo da se mi pitamo", zakqu~io je Tumbakovi}. Srpski fudbaler Filip \uri~i} pozitivan je na korona virus, nije igrao za Sasuolo protiv Napolija, ali se u FSS nadaju da }e biti spreman za [kotsku. "\uri~i} ima problem sa koronom, ali se nadamo da }e se oporaviti i biti 9. novembra sa nama. On je u posledwe vreme skrenuo pa`wu igrama i za reprezentaciju i klub", rekao je selektor Qubi{a Tumbakovi}, koji je dodao da o~ekuje i da Mihailo Risti} i Filip Kosti} budu na raspolagawu za [kotsku, uprkos tome {to nisu igrali za klubove u posledwe vreme. N. R.

Sa ovim igra~ima napadamo [kotsku u najva`nijem me~u fudbalera Srbije u posledwe dve decenije! “Orlove” u novembru o~ekuje najva`niji me~ u posledwih 20 godina, kada u Beograd dolazi [kotska koja }e Srbiji biti rival u duelu koji }e odlu~iti putnika za Evropsko prvenstvo. Me~ je zakazan za 12. novembar. Golmani: Marko Dmitrovi}, Predrag Rajkovi}, Emil Rockov, \or|e Nikoli}; Odbrana: Nikola Milenkovi}, Uro{ Spaji}, Stefan Mitrovi}, Strahiwa Pavlovi}, Aleksandar Kolarov, Filip Mladenovi}, Milo{ Veqkovi}; SREDINA: Lazar Ran|elovi}, Sa{a Luki}, Nemawa Maksimovi}, Nemawa Gudeq, Marko Gruji}, Nemawa Radowi}, Du{an Tadi}, Adem Qaji}, Sergej Milinkovi} Savi}, Filip \uri~i}, Mijat Ga}inovi}, Filip Kosti}, Darko Lazovi}, Luka Milivojevi}, Mihailo Risti}, Sa{a Zdjelar, Aleksandar Katai; Napad: Aleksandar Mitrovi}, Luka Jovi}, Du{an Vlahovi}, \or|e Despotovi}.

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, zapo~eo je jo{ jednu nedequ na vrhu ATP liste. On je stigao do 293. nedeqe na prvoj poziciji i sve je bli`i rekordu koji dr`i Roxer Federer. [vajcarac je na ~elnom mestu proveo ukupno 310 nedeqa. \okovi} na prvom mestu ima 11.830 poena, 90 vi{e u odnosu na prethodnu listu, dok Rafael Nadal na drugoj poziciji ima 9.850 poena. Tre}i je Dominik Tim sa 9.126, ~etvrti Roxer Federer sa 6.630, a Danil Medvedev je uspeo da presko~i Stefanosa Cicipasa i sada se on nalazi na petom mestu liste. Najboqih deset kompletiraju Aleksandar Zverev, Andrej Rubqov, Dijego [varcman i Mateo Beretini. [to se ti~e ostalih srpskih tenisera, Du{an Lajovi} je ostao na 26. mestu, Filip Krajinovi} je 30, a Miomir Kecmanovi} je pao za dve pozicije i sada je 42. U najboqih 60 je i Laslo \ere, trenutno 54. igra~ na ATP listi.

Jedan teniser je ove godine uspe{niji od \okovi}a, a to nije ni Nadal ni Federer Rus u finalu pobedio Italijana Sonega sada ima jednu titulu vi{e od Srbina u 2020, a po broju pobeda se izjedna~io sa wim Novak \okovi} vi{e nije najuspe{niji teniser sezone, bar kada je u pitawu broj titula i broj pobeda. Andrej Rubqov, fantasti~ni Rus koji od po~etka godine briqira i koga ni pauza zbog korone nije mogla da zaustavi, nadma{io je najboqeg tenisera sveta u jednom segmentu a stigao u drugom. Rubqov je u Be~u (dvorana, 1.550.950 evra) osvojio petu ovogodi{wu titulu, jednu vi{e od Srbina, a izjedna~io se sa wim u broju pobeda. Da simbolika bude jo{ o~iglednija, Rus je sa 6:4, 6:4 u finalu savladao Italijana Lorenca Sonega, ba{ onog tenisera koji je dva dana ranije u ~etvrtfinalu zadao \okovi}u jedan od najte`ih poraza u karijeri. Me|utim, ako se cifre ogole, onda je \okovi} i daqe najuspe{niji teniser 2020. Jer iako osvojio jednu titulu mawe od Rubqova, wegove su mnogo zna~ajnije. Rus ima tri trofeja na seriji 500 (Hamburg, Sankt Peterburg i Be~) i dva na seriji 250 (Doha i Adelejd), a Srbin jedan gren slem (Australijski open), dva mastersa 1.000 (Sinsinati i Rim) i jednu seriju 500 (Dubai). Ne treba zaboraviti ni da je \okovi} imao glavnu ulogu u trijumfu Srbije na ATP kupu koji se ra~una kao ekipni trofej a ne pojedina~ni. Sve ovo nimalo ne}e pomutiti sre}u Rubqova koji juri{a kao voz bez ko~nica. Ova titula je veoma specijalna za mene jer je moja baka bila Austrijanka – otkrio je Rubqov na ceremoniji predaje pehara. Da wegova sre}a bude jo{ ve}a, be~ki valcer mu je doneo i debi na Mastersu u Londonu. Postao je sedmi u~esnik, posle \okovi}a, Nadala, Tima, Medvedeva, Cicipasa i Zvereva. Argentinac [varcman je najbli`i osmom mestu u O2 areni. Mnogo sam sre}an i {to sam osvojio titulu i {to }u prvi put u karijeri igrati na Mastersu – istakao je Rubqov koji je u 2020. dobio svih pet finala u kojima je igrao. Ukupno sada ima sedam titula. Bi}e to veliki izazov za mene, da vidim {ta jo{ treba da popravim da bih igrao sa najboqima na svetu. Ovo mu je druga titula u 2020, koju je osvojio ne izgubiv{i set. Isti podvig je ostvario i u Dohi na po~etku sezone. Jo{ impresivniji je podatak da tokom celog turnira nije izgubio nijedan brejk. Iako Rubqov nema topovski servis, on igra toliko agresivno da je gotovo nemogu}e odbraniti se. Rubqov je prvi Rus od 2009, koji je osvojio pet trofeja u istoj godini. Tada je Nikolaj Davidenko blistao, ali u gotovo duplo vi{e turnira. Rubqov je sada odigrao 12, a Davidenko tada 23.