Srpski glas 5. novembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

29

Ve}

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 5.11.2020. z Year XXIX No.2421

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Upokojio se u Gospodu Mitropolit crnogorskoprimorski Amfilohije Strane 3, 9, 16, 17

Beli orlovi izabrali novu upravu Strana 31

10

PERT: Promocija kwige „Jasenovac Au{vic Balkana usta{ka imperija okrutnosti“

Pre `ivotnih lekcija 233 prof. dr Gideona Grajfa godine Hosea Muhike ro|en je Vuk Stefanovi} „najsiroma{nijeg predsednika na svetu“ Karaxi}

Strana 18

Strana 7

Strana 25

2

^etvrtak 5. novembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Posledwa odluka biv{e Vlade: A Premijerki vila Jovanke Broz gl

Iza napada u Be~u stoji Albanac poreklom iz Severne Makedonije Mu{karac koji je izveo teroristi~ke napade u Be~u je 20-godi{wak, poreklom iz Severne Makedonije, koji ima i dr`avqanstvo Austrije, potvrdio je ministar unutra{wih poslova Austrije.

Nehamer je rekao da je napada~, kojeg je ubila policija, bio star 20 godina, da je makedonskog porekla i da je bio osu|en za teroristi~ko udru`ivawe.

On je, agenciji APA, rekao da je terorista imao austrijsko i severno-makedonsko dr`avqanstvo.

Pre zvani~ne objave identiteta napada~a glavni i odgovorni urednik be~kog magazina "Falter" Florian Klenk objavio je da se radi o mladom Be~liji albanskog porekla iz Severne Makedonije.

"On se zove Kurtin S, ro|en je 2000. godine u Be~u, gde je i odrastao.

Albanskog je porekla, a wegovi roditeqi su iz Severne Makedonije i nemaju nikakve veze sa islamizmom", napisao je ovaj poznati austrijski istra`iva~ki novinar na Tviteru.

On je naveo da je mladi}, koji je usmrtio ~etiri osobe, a kojeg je policija ubila, bio poznat Slu`bi za borbu protiv terorizma (BVT), zato {to bio jedan od 90 austrijskih islamista koji su poku{ali da otputuju u Siriju.

U julu, tvrdi Klenk, on je spre~en u poku{aju odlaska na rati{e u Siriju.

"Me|utim, vlasti nisu verovale da bi on mogao planirati teroristi~ki napad", dodao je on.

Uhap{ene dve osobe zbog veze sa napadom?

Dve osobe uhap{ene su u austrijskom gradu Sankt Pelten zbog sumwe da su povezane sa napadima u centru Be~a, u kojima su ubijene ~etiri osobe, a 17 je povre|eno.

Kako prenosi austrijski Kurir, specijalne policijske jedinice pretra`ile su nekoliko adresa.

Racija je izvr{ena u 4.30 ujutru.

U napadima u centru Be~a, koji su se dogodili posle 20 sati ubijene u ~etiri osobe, a najmawe 17 je povre|eno.

Ubijen je i napada~, 20-godi{wi mu{karac albanskog porekla i sa dr`avqanstvom Austrije i Severne Makedonije.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Premijerka Ana Brnabi} mo`e da po~ne da koristi vilu u Beogradu gde je decenijama `ivela udovica Josipa Broza Tita Jovanka Broz. Uredbom Vlade vila u Ulici kneza Aleksandra Kara|or|evi}a uvr{tena je me|u objekte za reprezentativne potrebe Republike Srbije. Odluka je objavqena u Slu`benom glasniku i potpisala ju je li~no Ana Brnabi}.

Nije poznato kada }e Brnabi} useliti u dr`avnu vilu malo poznatu po imenu “Bor”, a vi{e po Titovoj udovici, ali kako su se nedavno uverili novinari, zdawe je gotovo u potpunosti spremno za premijerku i wenu porodicu.

“Jovankina” vila renovirana je prvi put posle gotovo {est decenija, a ni posle vi{e od mesec dana novinarima nisu stigli odgovori koliko je ko{tala rekonstrukcija, koje firme su dobile posao obnove tog objekta, kao i da li je za to bio raspisan tender.

Obnova je pla}ena od 30 do 50 miliona dinara, dok je direktor Republi~ke Direkcije za imovinu

Jovan Vorkapi} izjavio da je kompletnu rekonstrukciju tog objekta potrebno oko 2,5 miliona evra.

Mada je sve ove godine bila pod za{titom dr`ave, ova velepna vila do pre godinu dana bila je ruina, da bi u me|uvremenu preure|ena do neprepoznatqivosti.

Svaki deli} fasade, krova, stolarije… pa`qivo je obnovqen, ukqu~uju}i i dvori{te, ogradu,

ali i okolne trotoare.

Jovanka Broz je preminula 20. oktobra 2013. godine. Jovanka Broz ovde je “privremeno” `ivela pune tri decenije, od kada je nasilno iseqena iz wenog i Titovog doma u U`i~koj ulici.

Procene su da ovo zdawe, koje je dr`ava svojevremeno otkupila od starog vlasnika, vredi oko ~etiri miliona evra.

Vi{i sud u Beogradu odobrio izru~ewe 11 dr`avqana Srbije u SAD, koje ih potra`uju zbog internet prevara Vi{i sud u Beogradu saop{tio je da su utvr|ene zakonske pretpostavke za izru~ewe jedanaestoro dr`avqana Srbije, koje potra`uju Sjediwene Ameri~ke Dr`ave zbog internet prevara.

Oni se terete da su mahinacijama sa la`nim investicionim platformama o{tetili investitore u Teksasu za 70 miliona dolara, a krivi~no vanpretresno ve}e Vi{eg suda saop{tilo je da

su utvr|ene sve pretpostavke za izru~ewe ameri~kim vlastima.

Jedan osumwi~eni, A.S, ranije je dao saglasnost za izru~ewe, pa je sud ranije utvrdio da su ispuweni uslovi za wegovo izru~ewe po pojednostavqenoj proceduri.

"Krivi~no vanpretresno ve}e Vi{eg suda u Beogradu – Posebno odeqewe za organizovani kriminal je 23. oktobra ove godine donelo re{ewe kojim se utvr|uje

da su ispuwene zakonske pretpostavke za izru~ewe Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama K.K, K.F.A.K, M.P, U.S, N.K, A.S, M.M, N.D, B.R, N.M, radi vo|ewa postupka pred Okru`nim sudom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Severnom okrugu u Teksasu.

Protiv navedenog re{ewa dozvoqena je `alba Apelacionom sudu u Beogradu u roku od tri dana od dana prijema prepisa re{ewa, a preko ovog suda.

ma {ta mi re~e?!

Da ima, da bude i da se ne pose}uje „Svi treba da budemo ponosni na ~iwenicu da je otvoren jedan veliki i lep tr`ni centar i da u ova te{ka vremena kada je ekonomija u potpunom sunovratu, da smo mi u poziciji da ovako ne{to postignemo... Ne preporu~uje se da idemo ~esto, ne preporu~uje se pogotovo u ovo vreme" (Darija Kisi} Tepav~evi}, ~lanica Kriznog {taba, o otvarawu najve}eg tr`nog centra „Galerija“)

Dva virusa se {ire svetom – korona i fa{izam

Ispliva}e istina o koroni

„U gotovo svaku poru dru{tva ulaze agresija i netrpeqivost prema svemu {to je tu|e i druk~ije, ne samo po boji ko`e i po veri, nego i po nekom uspehu ili neuspehu. To moramo prepoznati i odmah reagovati. Naravno da je to te`ak posao, jer se fa{izam {iri kao ova pandemija sada"

„Ispliva}e istina o koroni, to je po mom mi{qewu potpuno politi~ka stvar.

Virus ko virus, ali svaki virus ima neku svoju politi~ku podlogu"

(Proslavqeni jugoslovenski rediteq Lordan Zafranovi} govori o ja~awu fa{izma u celom svetu i kako mu se suprotstaviti)

Pomontenegrini se plaho i lakomo „Strahovati da }e se Crna Gora posrbiti isto je kao da }e se Turska potur~iti" (Matija Be}kovi}, akademik)

(Pulmolog i nekada{wi ~lan Kriznog {taba Branimir Nestorovi} izneo je svoj stav o tome odakle nam je stigla korona)

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 5. novembar 2020. 3

Amfilohije Hristo Radovi} Oti{ao je \edo, sad gledao je daqe nego wegov narod gledajte {ta }ete!

Emir Kusturica oglasio se povodom vesti o upokojewu mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovi}a. Na portalu Iskra objavqeno je saop{tewe, koje prenosimo u celosti.

Upokojio se mitropolit Amfilohije Radovi} i sigurno po~iva u miru.

Otac i majka dali su mu ime Hristo misle}i na Hrista. To je, u stvari, bilo wegovo pravo ime i davno je postalo vidqivo da }e iza sebe ostaviti veliko djelo.

On je svoj `ivot proveo rade}i na nebeskim poslovima, s tim {to se Amfilohije Hristo Radovi} nije, kao ni wegov imewak iz Nazareta, li{avao zemaqskih poslova.

Re~eno je: „Dajte caru carevo, a Bogu bo`je.” Na{ Mitropolit se, posve}en vjerskom radu, odu`io i Bogu i narodu prepu{taju}i politiku onima koji su za to odre|eni, samo {to je preosve{teni shvatao da, kada je ra{~ovje~ewe na djelu, a kod nas je to postala vjekovna praksa, nema pravo samo da gleda, da mu nije dato da }uti i ne djeluje.

Pi{e: Predrag Vasiqevi}

Vratio je nadu narodu koji je ukqe{ten me|u svjetovima i nedjelima sunarodnika stajao na ivici ambisa. Djelovao je poput muwe nebeske kada je osjetio da su se na vagi klatila socijalna i vjerska, dakle qudska prava.

Spasavao je na{u kulturu. Mogao je wegov `ivot da izgleda druk~ije, kao {to je prva Hri{}anska crkva mogla da izbjegne progon rimskih careva, ali na sre}u, ve} tada je izabran put `rtvovawa. Kao {to je Hrist, umjesto pristanka da mu kip stoji kraj ostalih bo`anstava u rimskoj re-

publici, prihvatio staze `rtvovawa, tako je Mitropolit izlazio na crtu svim tipovima koji su ugro`avali na{e dostojanstvo.

Nije bio samo borac za pravoslavnu vjeru. Bio je ve}i borac za jednakost, bratstvo, i slobodu i gra|ansko dru{tvo, nego oni koji su to izvikivali za platu u ime vjere u vje~nu sada{wost!

Wegov mudri pogled gledao je daqe nego {to je vidio wegov narod i zato je i na{ put odre|en smjerovima koji su, zahvaquju}i Mitropolitu, pred nama vidqivo iscrtani.

Kao u nekoj mitolo{koj legendi iz davnina, glavni junak je pobedio arhetipske rivale i oti{ao pred Boga – zavr{enog posla. Ostavio je naslednike da se bore sa izazovima, dao im je put i {ansu, kao Hristos. Sad sami biraju.

Mitropolit Amfilohije, nije ni mogao druga~ije okon~ati svoju `ivotnu misiju nego istorijskom pobedom koja je bez mrqe. ^ista kao de~ja suza danas pred cetiwskim manastirom, kod wegovog posmrtnog odra.

Stao je ispred naroda kao sredwevekovni vojskovo|a, podigao zastavu, osokolio armiju, probudio orlove i sokolove, uz-

pregazio, kako bi narod u Crnoj Gori uspeo da u `ivom vaskrsnu}u trijumfuje kao nijedan u savremenom svetu.

Pomirio je posva|ane, uti{ao gorde i sujetne, ohrabrio potu~ene, obuzdao ratoborne, ukqu~io u borbu poni`ene, zastra{ene, osiroma{ene.

Srpski manastiri i crkve su odbraweni, naopaka vlast koja je pre{la liniju koja se ne prelazi – gurnuta je u tamni bezdan istorije.

U vihoru svetskih promena, apokalipti~nih virusa, geopoliti~kih lomova, velikih praskova i tektonskih preokreta, uspeo je, za kraj, da sredi sve poslove u svojoj ku}i.

Pomirio je posva|ane, uti{ao gorde i sujetne, ohrabrio potu~ene, obuzdao ratoborne, ukqu~io u borbu poni`ene, zastra{ene, osiroma{ene...

Kako druga~ije nego Bo`jom promisli, mitropolit odlazi u ve~nost u trenutku kada po~iwe bitka koja nije dostojna wegove veli~ine.

Ozbiqnija i uzve{enija posla vladika Amfilohije ima nego da u~estvuje u prizemnoj tu~i za foteqe, resore i u slatkore~ivoj potrazi za ekspertima, adekvatnim „kadrovskim re{ewima” i jagmi za nekim novim vlastodr{cima.

Odlazi mitropolit Amfilohije, a ostavqa iza sebe {ansu i opomenu.

Ostavqa beskrajne znake i pouke kojim putem bi trebalo da se ide.

Ostavqa nadu za Crnu Goru.

Ostavqa upozorewe za Kosovo i Metohiju.

Ostavqa veru za Srbe gde god `ive.

Ostavqa primer za ceo ceo hri{}anski svet.

Ostavqa uzor za svakog ~oveka.

Ostavqa i zavet pokolewima da se na Lov}en, na Jezerski vrh, kamen po kamen vrati kapela koju je podigao Petar Drugi Petrovi} Wego{.

Risto Radovi}, seqa~e ro|eno na Bo`i} 1938. godine u Doqoj Mora~i, od oca ]ira i majke Mileve, sklopio je o~i u petak 30. oktobra 2020. godine, uo~i dana Svetog Petra Cetiwskog.

Oti{ao je \edo, sad gledajte {ta }ete!

Ranko Pivqanin: Vu~i} je video novinara Za osam godina vlasti Aleksandar Vu~i} nije, barem zvani~no, posetio Crnu Goru. Onda je napravio gre{ku, oti{ao je i sada, dok li`e rane koje tamo zadobio, verovatno razmi{qa {ta mu je to trebalo i ovaj put, ali kasno je za ispravqawe gre{ke. Posle gostovawa nema kajawa. Poku{aj jo{ jednog „{verca“ koji je za ciq imao da potvrdi wegovu megalomansku projekciju o sebi kao „predsedniku svih Srba“ zavr{io se debaklom i bolnim otre`wewem. Nije mu mogao pomo}i ni patrijarh Irinej sa kojim orta~ki razmewuje ordewe, ni brat po kleptokratiji Milo \ukanovi}, ni wegova prva pratiqa Milorad Dodik sa kojim godinama paradira po pistama samopromocije i obogotvorewa, ni kamere medijske slu`in~adi.., ni{ta nije bilo na wegovoj strani. Ostao je sam sa sobom a to, prizna}ete, i nije neko dru{tvo.

Dok je trajalo opelo, Vu~i} je u Podgorici dr`ao konferenciju za novinare gde se hvalio svojim "velikim uspesima" Da je Aleksandar Vu~i} oti{ao na sahranu po~iv{em mitropolitu Amfilohiju sa idejom da, kao predsednik Srbije, izjavi sau~e{}e porodici i kliru mitropolije crnogorsko primorske, obavi to u ti{ini i uhvati tutaw, jo{ se nekako i mogao provu}i, ali on je, u skladu sa svojom nesre}nom prirodom da se u svakoj prilici politi~ki okoristi, ostao – i neslavno „poginuo“.

Onaj drugi mi{ koga je Risto Radovi}, posle tridesetogodi{weg {teto~instva, vratio u rupu, otud nije ni izlazio iako je trebao i morao do}i i odati po~ast ~oveku koga je ju~e oplakao, bezmalo, ceo narod te zemqe. Milo \ukanovi} je i ratovao, ali i sara|ivao sa mitropolitom i u najboqoj crnogorskoj tradiciji bio je red da ~oveku do|e na sahranu.

Ako ne kao M. \ukanovi}, a ono, barem, kao, jo{ uvek zvani~ni, predsednik Crne Gore, ali ostavimo Mila wegovim mukama, dilemama i sramoti.

Aleksandar Vu~i} je, pak, do{ao, ali se naspram manipulanta i {ibicara ispre~io `ivi duh upokojenog Amfilohija koji je nastavio da obitava u narodu, vernicima i istinskim vladikama na{e crkve i

stavio ga na mesto koje mu i pripada, to jest u re~itu bezna~ajnost i marginu. Govor koji je napisao – ostao je nepro~itan. Konsenzus vladika je bio jasan: Vu~i} govoriti ne}e. Jedan od vladika je pripretio i skidawem mantije ukoliko se taj {verc poku{a i Vu~i} je ostao bez `u|ene pa`we i upadqivo skrajnut. ^ak ga ni u vi{esatnom direktnom prenosu kamere Televizije Crne Gore, gotovo nijednom, nisu „uhvatile“ u kadru kroz koje je ~ak provirivao i onaj „be`a~ pred zakonom“, trenutno uhlebqen na mestu ambasadora Srbije u Crnoj Gori. U prvom redu nije bilo mesta, u Crnoj Gori se zna se gde stoje tre}erazredni.

Do~ek je, naime, bio doma}inski uqudan, ali uzdr`an i vri{te}i hladan. A onda je i sam Vu~i}, u najboqem, to jest najgorem maniru svog politi~kog marifetluka, i{ao iz gre{ke u gre{ku do potpunog nokdauna. Dok je trajalo opelo, on se bavio svojom omiqenom disciplinom – dr`awem konferencije za novinare ispred Srpske ku}e gde je ponovo lapandao o svojim velikim uspesima, obe}avao poklon od 300 kwiga iz svoje biblioteke. Trebao je znati, ili mu je neko mogao objasniti, da Crnogorcima, barem, kwiga ne fali.

Prethodne no}i je oti{ao na jednu tamo{wu televiziju da pri~a svoje bajke i `ali se na opskurne nadimke koje mu narod u Srbiji pri{iva i tamo se, prvi put, susreo sa novinarom. Novinarom koji je postavqao svoja pitawa na koje je Vu~i} imao smu{ene ili nikakve odgovore. Na jedno – ono o neizru~ewu Sveta Marovi}a – je obe}ao da }e odgovoriti „pismenim putem“ ( pazi, molim te) na {ta je mirni profesionalac samo prevrnuo o~ima.

I nije ovo prvi put da je Crna Gora o~itala lekciju „predsedniku svih Srba“ , koji je to samo u glavama Marka \uri}a i Aleksandra Vulina. Desilo mu se to i po~etkom godine kada je, u zaletu litija, nameravao tamo da skokne na Badwe ve~e ali je wegova „lo`wava“ i „la`wava“ badwaka neslavno propala, jer mu je jasno poru~eno da bi ga narod u Pqevqima, gde je nameravao da ide, izvi`dao i da mu je boqe da ne dolazi. Tada je wegov neodlazak medijski pravdan „neme{awem u unutra{we stvari suverene dr`ave“, ali da je on tamo mogao dovesti dvadesetak „esenes“ autobusa sa pla}enim tap{a~ima i slaviteqima wegovog lika i dela, „me{awe“ mu ne bi bio problem.

Bi}e zanimqivo narednih dana gledati medijsku kontrolu {tete koju je Vu~i} pretrpeo pro{log vikenda u Podgorici i na koji }e na~in tu katastrofu pre{minkati u nevi|eni uspeh i pobedu. U svakom slu~aju, Vu~i} je „popio“ re~itu lekciju ali je problem {to on iz we ne}e izvu}i nikakvu pouku, ve} }e nastaviti da `ivi u imaginarijumu svoje veli~ine sazidanom pikselima televizijske propagandne ma{inerije.

burkao more, razdrmao me|ede, razgrnuo durmitorske smetove i odbranio srpske svetiwe.

Zvani~no trideset godina je trajala ta wegova ve~na bitka za katarzu, spas, bu|ewe i kona~nu pobedu srpske crkve u Crnoj Gori.

I u posledwoj godini – mitropolit Amfilohije je dostojanstveno, mirno, stabilno, nepokorno, neodustajno, nepobedivo, do~ekao definitivnu odbranu srpskih bogomoqa.

U posledwoj godini, mitropolit Amfilohije je strpqivo, odlu~no, blago i nemilosrdno, u~estvovao u bici protiv naopakog re`ima koji je krenuo u odlu~uju}i pohod da zgazi krst. I srpsko ime u Crnoj Gori.

Osvetqen kao Ostrog, namra~en kao |ed koji mora da donese kona~nu odluku za spas porodice i potomaka, mitropolit je kora~ao i kadio, blagosiqao, preobra`avao, okrepqivao.

Vitalan kao mladi}, kilometre je pre{ao, najve}e misaone dubine dosegao, najvi{e vrhove osvojio i kamene vrleti

4

SRPSKA POSLA

^etvrtak 5. novembar 2020.

OVAKO JE IZGLEDALA SLAVSKA TRPEZA STARIH SRBA:

[ta smo sa~uvali do danas, a {ta se promenilo kroz vekove Na stolu svakog doma}ina i daqe se nalaze predmeti iz srpske tradicije bez kojih nijedna slava ne mo`e da se obele`i: slavski kola~, `ito, vino i slavska sve}a.

Doma}ice su slavski kola~ obavezno mesile od osve{tane vode, slavska sve}a je bila od pravog voska, a svaki gost koji je na slavi pio vino pio je u ~ast svetiteqa i za zdravqe doma}ina, pokazuju}i da je dostojan vere i odan hri{}anskim obi~ajima.

SVETKOVAWE SLAVA OD 13. VEKA Etnolog Vesna Marjanovi} obja{wava da je jedna od definicija slave da je to religijski dru{tveni obi~aj povezan s pravoslavnim entitetom, koji se odlikuje okupqawem porodice oko svetiteqa kao za{titnika doma i uku}anina.

Me|utim, jo{ uvek ne mo`emo da defini{emo, postoji vi{e hipoteza o nastanku slava u srpskom narodu. Ali, ono {to se zna, je da od 13. veka mo`emo da pratimo svetkovawe praznika i da je pove`emo s domom i onim {to je vezano za srpsku porodicu.

Marjanovi}eva navodi da je crkva uvek poku{avala sve to da kanonizuje i da na neki na~in pona{awe dospelo iz prehri{}anskog vremena nekako inkorporira sve ono {to je bitno za porodicu, a to je okupqawe, odlazak u crkvu, molitva i tropar svetitequ, se~ewe slavskog kola~a i, naravno, molitva za zdravqe porodice.

Isti~e da, po{to se prenosi s kolena na koleno po mu{koj liniji, u novije vreme pogotovo u u 20. veku i crkva govori da svako doma}instvo mora da ima ima slavu. Tako da, kako obja{wava, ne mora uvek da bude sa oca na sina i, ako nema mu{kih glava u ku}i, mo`e }erka da nasledi.

"Prema tome ona jeste neprekinuta u tom smislu kako se prenosi, ali se mewalo i pona{awe, sigurno se ne slavi isto kao {to se slavila u 15, 16, 17. veku, ali odre|eni elementi su prepoznatqivi a posebno oni koji su kanonizovani i sve ono {to ~ini su{tinu {to jeste slavski obred", rekla je Marjanovi}eva.

Moderno vreme je, me|utim, donelo velike izmene u pripremi slavske trpeze. Mnoge doma}ice ~ak i ne mese hleb kod ku}e nego ga naru~e u pekarama i prodavnicama. Razna alkoholna pi}a postala su nezamenqivi deo slavskog veseqa koje podsti~e raspolo`ewe gostiju, a od predjela do kola~a izbor je toliko raznolik da bi se pomislilo kako je glavni smisao slave da se ugodi stomacima.

Svaki gost koji dolazi, trebalo bi da najpre pozdravi doma}ina re~ima: “Pomozi Bog, sre}na vam slava!”, i tek onda se po~asti `itom i vinom i prekrsti. Svetac je za{titinik doma i nekada se jelo i pilo u wegovu ~ast, a ne radi li~nog zadovoqstva.

Me|utim, i na{i stari umeli su da se provedu za sve~are, pa ona Srem~eva komedija o Ivkovoj slavi nije tako daleka od prave istine.

Svetkovawe ku}nog sveca ili slava trajalo je po obi~aju 3 dana. Prvog dana su dolazili kumovi, u`a rodbina. Drugog dana, za trpezom se na|u prijateqi, a tre}eg se kom{ije pozivaju na sitne kola~e i kafu.

Evo i {ta su to doma}ice iznosile na slavsku trpezu: Predejlo nije bilo dominantno na slavskom stolu, ali ni{ta mawe nije ~inilo siroma{niju trpezu. Me|utim, jela su se iznosila redom i svako od gostiju je imao izbor.

Gibanica, ajvar, tur{ija i ren ~inili su celinu uz pe~ewe, podvarak, proju i poga~u. Ono {to se zasebno slu`ilo bili su sitni kola~i: vanilice, breskvice, rolati, oblande i slatke pite.

Danas je spektar daleko {iri i raznobojniji, a tradicija je donekle zadr`ala svoj primat. Ipak, ono {to je ~inilo slavu nekada tj. slavski sto jesu obroci organskog i prirodnog porekla. Danas, zbog tempa `ivota, doma}ice ~esto pribegavaju kupovnim proizvodima.

Ono {to je potpuno pogre{no jeste proslava sve~ara u restoranima i kafanama. Ne samo da je ambijent pogre{an, nego se time zaista slava svodi samo da jelo i pi}e, a po{tovawe svetiteqa je potpuno zanemareno. To nije slava, ve} ru~ak i ve~era za prijateqe i familiju.

M. T.

@IVETI

U SRBIJI  - Imate li Srpske narodne bajke?

- Ne, ali imamo zbirku ekspozea uo~i izglasavawa srpskih vlada.  NASA: Na Mesecu je prona|ena voda!

ZREWANINCI: Kod nas jo{ nije.  Pre nego {to otvorite kontejner poslu{ajte savet svog nutricioniste.

 Batina ima dva kraja i oba su na na{oj strani.  Me|u ovolikim budalama prava je umetnost prona}i sebe.  Zahvaquju}i sluhu, i zavezanih o~iju mo`emo igrati kako oni sviraju.  Put koji nikuda ne vodi doveo nas je dovde.

 Prodajem pancirni prsluk.

Drugi vlasnik.  U Vladi Srbije danas smo prisustvovali dirqivoj, emotivnoj sceni rastanka.

Posle mnogo godina, Rasim Qaji} oprostio se od svoje ministarske foteqe.  Oni koji odnesu pobedu, nema toga {to posle ne mogu da odnesu.

 Mi smo jako pametan narod.

Kod nas ~ak i genije smatraju budalama.  Postigao sam odli~no prolazno vreme. Uop{te ne znam gde mi je pro{ao `ivot.  Oni koji su ostvarili svoje snove, nemaju sna.  Izlazak batine iz raja na zemqi je do`ivqen bolno.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „^ovek je jako dobar advokat za svoje gre{ke i jako dobar sudija za tu|e“ „Nemoj se bojati neprijateqa koji te napada, koliko la`nog prijateqa koji te grli“ „Da bismo odr`ali svoju re~, najboqe je da je nikada ne dajemo“ Narodne poslovice

„^uvajte se ponedeqka! To je dan kada qudi na vas najvi{e navaquju, kad se poslovi javqaju sa svih strana. To je, ~esto, dan prenagqenih zakqu~aka i brzih odluka“ Ivo Andri}

„Kad umre{, ti ne zna{ da si umro i nije ti te{ko.Te{ko je drugima. Isto tako je i kad si glup“ Zoran Radmilovi}

TEMA NEDEQE

Ko god da pobedi na ameri~kim izborima, Kosovo ne}e postati nezavisna dr`ava Ko god da pobedi na ameri~kim predsedni~kim izborima SAD ne}e mewati stav da je Kosovo nezavisna dr`ava, ali ni isterati da ono to zaista postane. Ipak, za Srbe, veruje istori~ar Dragomir An|elkovi}, odluka Bajden ili Tramp zna~i crno ili belozamislite samo no} posle eventualne pobede Bajdena, gde Albanci slave i divqaju oko srpskih enklava.

Izbor izme|u dvojice kandidata za slede}eg predsednika SAD za nas je postao psiholo{ko pitawe: Srbi igraju na Trampa, Albanci na Bajdena. Ako Bajden pobedi kod Albanaca }e do}i do euforije a Srbi na Kosmetu }e se suo~iti sa mnogo vi{e agresivnosti, obja{wava An|elkovi}.

Kako ka`e, ~iwenica je da Tramp nije toliko fenomenalan za Srbe kao {to se stvara predstava jer ameri~ka politika ima kontinuitet ali on makar ostavqa mogu}nost za re{avawe kosovskog pitawa na na~in koji ne bi bio potpuno frustriraju}i za Srbe, dok Bajden takvu mogu}nost ni ne otvara, {to je jasno iz svega {to je dosad zastupao.

Za{to je za Srbe Tramp boqi „Bajden je oli~ewe svega klintonovsko-soro{evskog. Neki drugi narodi mogu da gledaju stvari vezane za ameri~ke izbore u nijansama, za nas je jasno: Bajden je crn, Tramp je beo, bez obzira {to se svemu pridaje mitska dimenzija i {to od Trampa o~ekujemo mnogo vi{e nego {to je realno“, decidan je An|elkovi}.

Analiti~ar iz Va{ingtona Obrad Kesi} podse}a na istorijat Bajdenovog lo{eg odnosa prema Srbima jer se devedesetih u Kongresu zalagao za sankcije protiv Jugoslavije, predvodio kampawu da se ocrni

srpski narod, gurao plan da se ukine embargo na oru`je i naoru`aju Hrvati i Bo{waci u BiH, a 1998. se zalagao za bombardovawe Srbije i ultimatum Beogradu oko KiM da bi se onda me|u prvima ukqu~io u kampawu za priznavawe nezavisnosti Kosova. Kasnije, kad je bio potpredsednik SAD, malo je smek{ao stav prema Srbiji i bio je za spoqnu politiku Baraka Obame - pro{irewe NATO i EU i podr{ka ~lanstvu u Uniji za sve balkanske zemqe.

Kesi} dodaje da je sada, ugledaju}i se na predstavnike Trampove kampawe, i Bajdenova kampawa poku{ala da kontaktira sa srpskom zajednicom u SAD, proceniv{i da svaka zajednica, koliko god bila mala, mo`e da doprinese pobedi u kqu~nim dr`avama. „Postoji poku{aj da kampawa Bajdena dogovori sa predstavnicima srpske zajednice za neku izjavu sli~nu onom {to su dali za predstavnike albanske i bo{wa~ke zajednice, ali to ide te`e zato {to ima vrlo

^etvrtak 5. novembar 2020. 5

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

OCTOBER - NOVEMBER SPECIAL

0

$

Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera Troškovi posredničkih banaka

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

02 8781

Za sve iznose preko $10,000 nudimo dodatne povlastice i znatno povoljniji kurs!

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed malo onog {to bi bilo prihvatqivo u kontekstu interesa srpske zajednice u SAD“, smatra analiti~ar.

Biv{i dopisnik Politike iz Va{intona Milan Mi{i} isti~e da }e i ove ameri~ke izbore re{avati unutra{wa pitawa, poput borbe protiv pandemije, a da ukoliko pobedi kandidat demokrata, na{ region ne}e biti u fokusu ameri~ke spoqne politike.

Po mi{qewu Dragomira An|elkovi}a, za na{ region se posle ameri~kih izbora ni{ta ne}e promeniti preko no}i, ali ako pobedi Bajden treba o~ekivati ve}e prisustvo Amerike i na Kosovu, i u BiH onako kako je to bilo pre pobede Trampa na prethodnim izborima. „Od Bajdena ne mo`emo da o~ekujemo ni{ta dobro, on }e svakako nastaviti ameri~ke politiku od ranije. Ne mislim da }e se ozbiqno pozabaviti uvrtawem ruku Srbima, ali }e prepustiti Nema~koj glavnu re~ na Balkanu. A wen je stav je da je Kosovo nezavisno na na~in da nema razgovora ni o ~emu. Amerika bi mo`da otvorila vrata za tako ne{to a ~ak i kad ne bi otvorila, kad bi stvari ostale na statusu kvo, Tramp prema nama ne bi postupao tako agresivno kao {to }e se desiti u slu~aju prepu{tawa kqu~ne uloge Nema~koj ako pobedi Bajden“, strahuje An|elkovi}.

Dobro je {to nema ZSO Po mi{qewu na{eg sagovornika, za Srbiju je najboqa varijanta upravo status kvo i zamrznuti konflikt, a ukoliko bi i prihvatila da se odmrzne onda bi bilo najboqe da

SInce 1994

to podrazumeva re{avawe ukupnog srpskog pitawa u regionu. „Za{to bismo mi re{avali kosovsko pitawe, da nam neko ponudi i sever Kosmeta, a da se odreknemo ostatka. Za{to bismo to radili ako nismo re{ili pitawe Rrepublike Srpske. Koliko god je Kosovo izgubilo zna~aj u globalnim odnosima ipak je Zapadu stalo da na|e neko re{ewe. Makar da bi legalizovali agresiju na Srbiju, stalo im je da se ta fascikla skloni i napi{e „re{eno“. Za{to bismo mi wima iza{li u susret ako ne dobijemo ne{to {to je nama bitno“, pita An|elkovi}.

Dodaje i da je nedavno ~uo od jednog stranog diplomate da EU `eli da se pregovara a ne da se ne{to ispregovara, a da takav stav treba da sledi i Srbija.

Na pitawe treba li razgovarati ~ak i ako nije sproveden dogovor o formirawu Zajednice srpskih op{tina, An|elkovi} isti~e da mo`da i nije lo{e {to to nije sprovedeno. „Zamislite da smo dobili ZSO - onda bismo u{li u novu fazu pa bi od nas tra`ili odre|ene ustupke u domenu energetike, i tako malo po malo na{a pozicija na Kosovu bi bila i daqe potkopavana. Mo`da su nam Albanci u~inili uslugu svojim tvrdoglavim stavom jer onda ni mi vi{e ne mo`emo da popu{tamo a samim tim proces je zaustavqen. Jer {ta zna~i ZSO? Nisu to bogzna kakva ovla{}ewa. Kad se radi o Srbima ju`no od Ibra to mo`da i ima smisla, jer oni `ive u te{kim uslovima. Ali sever i bez implementacije ZSO ve} je oslabio deo svoje otporne mo}i. A zamislite da smo jo{ implementirali ZSO. Albanci su u jednom momentu pripremali sa EU ~itav niz projekata iz domena NVO pa bi onda instalirali neke kancelarije, pa bi evropski novac krenuo preko Pri{tine. To se sve nije desilo jer nije za`ivela ZSO. Mo`da je i dobro {to se to nije desilo. Ne treba `uriti pa }emo videti {ta daqe“, zakqu~uje An|elkovi}.

R. N.

6

^etvrtak 5. novembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

TOMISLAV MOMIROVI]

Borac za prava tajkuna Od svih novih ministara koji su na{li mesto u novoj vladi premijerke Ane Brnabi} mo`da je i najve}e iznena|ewe postavqawe Tomislava Momirovi}a.

Jedino ve}e iznena|ewe je {to je dobio resor gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture koji je vodila Zorana Mihajlovi}.

Iznena|ewe je zato {to je Tomislav Momirovi}, jedan od dva naslednika modne kompanije Mona koju su napravili Nada i \or|e Momirovi}, diplomirani pravnik na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dok je profesionalni anga`man vezan za vo|ewe hotela iz Mona grupe.

Dakle, ako se izuzme gradwa hotela Mona plaza na Dor}olu koji je pro{le godine zavr{en, ne ba{ mnogo veza sa saobra}ajem i infrastrukturom.

Zanimqivo je i {to je pa`wu javnosti, a mo`da i predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vu~i}a, skrenuo na sebe kori{}ewem dru{tvenih mre`a, pre svega Tvitera.

Veoma prime}en je bio wegov stav da ne treba pove}avati minimalnu zaradu radnicima, jer }e to naterati poslodavce da otpu{taju qude. Iako ovo nije bez upori{ta u ekonomskoj

Ako se izuzme gradwa hotela Mona plaza na Dor}olu koji je pro{le godine zavr{en, Tomislav Momirovi} nema ba{ nikakve veze sa saobra}ajem i infrastrukturom. Ali to nije prepreka da bi bio postavqen za ministra saobra}aja i infrastrukture... logici, na ovoj dru{tvenoj mre`i zaradio je epitet surovog kapitaliste koji je pri tome ro|en sa zlatnom ka{ikom.

O wegovom naimenovawu Vu~i} je rekao da je „Toma Momirovi} spreman da prihvati udarce politi~kih i ekonomskih neznalica.

Wemu smo dali da brine o poslu, biznisu, da pregovara o narednim poslovima izgradwe auto-puteva, on je jedini koji je rekao i imao hrabrosti da ka`e da on kao poslodavac nije za to da dr`ava pove}ava minimalac kako ho}e“, uz napomenu da zbog tog stava nije dobio resor rada i zapo{qavawa.

Pored toga, u nizu tvitova Momirovi} je podr`avao poteze vlade, pa mu se sad prebacuje da se tako preporu~ivao.

Tako|e je optu`ivao mlade da ne}e da rade, da treba raditi 12 sati dnevno da bi se uspelo, mada je pozivao i dr`avu da podigne poreze za najbogatije.

Tomislav Momirovi} ro|en 17. 10. 1983. godine u Beogradu. Od 2007. godine zaposlen je u preduze}u Mona d.o.o. na mestu savetnika.

Od osnivawa kompanije Mona Hotel Management 2011. obavqa funkciju generalnog direktora firme pod ~ijom upravom su ~etiri hotela i jedan rezidencijalni objekat u Budvi.

Od 2016. je predsednik ove kompanije.

Od 2009. do 2013. obavqao je funkciju predsednika UO HORES-a i vatreni je zagovornik smawewa PDV-a na hotelsku delatnost.

Kao hotelijeru mu to nije po{lo za rukom, a kao ministru – vide}emo.

R. N.

INTERVJU NEDEQE

Petar Bo`ovi}, legendarni srpski glumac

^emu me je sve nau~io mitropolit Amfilohije, na{ dobri \edo...

Petar Bo`ovi}, osim {to je vrhunski glumac, ozbiqan je i poetski tuma~ svakodnevice. Napustio nas je vladika Amfilohije i to je moglo da bude jedina tema. n Kako ste prihvatili ovu vest?

– Dosta te{ko. Mi smo Amfilohija do`ivqavali i videli stalno u borbi. Mislili smo da wemu nema kraja i da uop{te nije smrtan dok se ne re{e mnogi problemi. Ali, eto priroda i Bog su ga prizvali sebi, privili uz svoje skute shvativ{i da i on mo`e da se umori. ^ovek je malo zbuwen tom ~iwenicom iako smo navikli na umirawe kao deo `ivota. Naro~ito sada zbog ove situacije, koja je i sama doprinela wegovom odlasku. Ali, radujte se bra}o!

Imali ste takvog ~oveka, takvog ratnika Bo`jeg za hri{}anstvo u te{kim trenucima, takvog graditeqa crkvi, obnoviteqa manastira, ali pre svega obnoviteqa duha hri{}anskog, koji je bio zanemaren, pogotovo u Crnoj Gori. n [ta Vam prvo padne na pamet kada pomislite na vladiku Amfilohija?

– Se}am se jednog sastanka u Nik{i}u, pored dvora kraqa Nikole. Tada sam se pripremao da snimam “Gorski vijenac”. Bili smo ~esto u kontaktu. Susreli smo se na grobqu kod tih dvorova, gde smo bili svedoci kako se nasledstvo ne}aka koristilo za pravqewe grobnica. To smo komentarisali, ali ima jedna stvar koju nikada ne}u zaboraviti. Kada je dolazio i takore}i ponovo pokr{tavao stanovni{tvo, rekao mi je: ”Petre, da li verujete da nisu znali da se prekrste?”

Ako od toga krenete, pa stignete do ovih litija i velelepnih hramova, koje je on inicirao, vidite {ta je postigao za kratko vreme.

Mo`da mogu 82 godine ~oveku da izgledaju kao ne{to dugo, ali u istorijskom kontekstu ta vremenska kategorija se ne smatra velikim periodom.

To wegovo delo ostaje na dobrobit naroda i mislim da }e se tek sada preliti onaj deo naroda koji je stegnut, da }e se objediniti, ne samo kao {to je uspelo sa litijama. Ne samo u tom verskom, nego i u gra|anskom, rekao bih demokratskom smislu. Wegove zasluge }e tek timovi stru~waka da obja{wavaju i analiziraju, ali nama obi~nom narodu dobri \edo je mnogo ostavio. @alost u srcu, ali ponos {to smo ga poznavali. n Koliko ~esto ste komunicirali?

– Znao je da me zove, kada god ne{to treba. Kada je bila proslava 600 godina Mora~kog manastira dobio sam vest da treba da budem tu i tu, u toliko i toliko. Krenuo sam iz Beograda, avion je ne{to kasnio, imao sam problema

Imao je sve u malom prstu.

Van ovih duhovnih poslova, bio je jako prakti~an. Da ne pomiwemo wegovo obrazovawe, koje nikada nije isticao. Znao je tih pet-{est jezika i raznih ~uda. Stvarno je bio bogat, svaka mu ~ast

sa putovawem. Ali, nekako sam stigao na neki }o{ak u Podgoricu. Oni su nai{li, maltene su me strpali u gepek.

Krenuli smo i ja ka`em: ”Vladiko, evo zamalo da ne do|em zbog ka{wewa nekih slu`bi.” A, on se okrene i onako sugestivno izgovori: ”Mora~a Vas ne bi oprala.” Kako je bio strog prema sebi, tako je bio i prema drugima.

SLAVA NIJE SVADBA, TO JE NE[TO DRUGO n Slavite svetog Luku?

– Lu~indan je maj~ina slava. Ja sam Rov~anin, a moja piperska slava je Mitrovdan. Mi smo re{ili da to svedemo na proslavu sa najosnovnijim ~lanovima porodice, i ni{ta vi{e. Vremena za slavqe }e biti, ovo sada treba obele`iti slavskim kola~em, osve{tewem i `itom. Ne treba praviti, kao {to je u posledwe vreme po~elo, velike fe{te koje traju po nekoliko dana.

Tu se ne po{tuje svetac, ve} po~iwe takmi~ewe ~ija je slava bila rasko{nija, boqa. Kao da je svadba.

Slava nije svadba, to je ne{to drugo. Ali mi sve moramo da pretvorimo u Ivkovu slavu.

n Imali ste ba{ intezivan odnos.

– Bio sam na otkrovewu i osve{tavawu manastira u Podgorici, Baru, Beranama, ~ak sam i dr`ao konferansu, kada su sva crnogorska plemena davala po jedan krst za Saborni hram u Momi{i}ima, u Podgorici. I onda sam svako pleme komentarisao koriste}i duhovitosti koje je imao kraq Nikola, gde im je davao neke karakteristike, li{avaju}i ih velikog herojstva a dodaju}i im qudske osobine. A jednom sam u Praskvici, pa{trovi}kom manastiru iznad Svetog Stefana, koji je dosta ~uven, imao recitovawe Wego{a. Nisam ni znao da je on tu. Posle su me pozvali da do|em u neku prostoriju. Kada sam u{ao, wih 15 sedi, a on predsedava, kao da je direktor, nekog konzorcijuma.

Slu{am {ta on sve pri~a, od sitnica, nekih potreba koje su doma}inske prirode, svima potanko obja{wava {ta, gde… Znate, kao u onim velikim starim seoskim zadrugama, uvek je bio neki |ed koji je rukovodio svim tim.

Imao je sve u malom prstu. Van ovih duhovnih poslova, bio je jako prakti~an.

Da ne pomiwemo wegovo obrazovawe, koje nikada nije isticao. Znao je tih pet-{est jezika i raznih ~uda. Stvarno je bio bogat, svaka mu ~ast. Vrlo sam sre}an na neki poseban na~in {to sam slu`io svakoj wegovoj ideji, {to sam mogao da u~estvujem u tome. n Kada ste to snimali “Gorski vijenac”?

– E, sad me mnogo pitate. Bilo je davno, negde pre bombardovawa. Kada sam i{ao da tra`im manastire, to sam snimao u Jerusalimu, jordanskim pustiwama, po Gr~koj… Na kraju mi je trebala i Crna Gora, pa sam i{ao da tra`im manastire, do{ao sam u piperski manastir, koji je nekada bio ruina, i nai{ao sam na jednu prelepu, divnu gra|evinu u kojoj je bilo pet-{est devojaka i jedna mati. I mati me pitala: “Zar morate ovde da snimate?“ To sam rekao vladiki Amfilohiju, koga sam iz milo{te zvao Amfos. n Kako?

– Amfos. Zvao sam ga i Risto, po{to je on iz juna~ke ku}e Radovi}a, potomak ~uvenog vojvode Mine Radovi}a. Ovo Mine, treba kratkosilazni akcenat. Do{ao sam to da mu ka`em, i on onako ponosno krene da pri~a: “One su odlu~ile da `ive odvojeno od sveta…“ Tako su me odbili, a da sam insistirao on bi mi to dozvolio. Ali i meni je bilo `ao, jer je bilo dosta statista, trebalo je da u `enski manastir do|u momci iz kulturno-umetni~kog dru{tva. Odustao sam od toga, na{ao sam jedan objekat sasvim prigodan.

R. N.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija5.- novembar BiH ^etvrtak 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

10 `ivotnih lekcija Hosea Muhike „najsiroma{nijeg „najsiroma{niji predsednika svetu“ predsednik nanasvetu“

od-

{taaru, randaHosea Muhiku zovu i daqe am u "najsiroma{niji predsednik na sam svetu" jer je 90 odsto od svoje e}i plate davao u dobrotvorne svrola, he, za izgradwu stanova za siroike, ma{ne gra|ane Urugvaja. doBiv{i predsednik Urugvaja je nom na posao dolazio u svojoj “bubi” maiz 1986. i odbio je da `ivi u lukkoji suznoj predsedni~koj rezidenciWeju. Funkciju je obavqao iz svog sle doma u blizini Montevidea. Dva stoputa za redom je biran za preda on sednika, smawio nezaposlenost ekog za 47 odsto i zna~ajno smawio nivo siroma{tva. tniIpak, wegovu mladost obeske le`ila je pripadnost pobuweava nicima iz pokreta Tupamaros kim koji su se borili protiv vojne bio hunte. U to vreme je bio jedan tim. od najtra`enijih terorista u duUrugvaju. Pre`iveo je {est me~an. taka, a zatim je proveo 12 godina we, u zatvoru u surovim, nequdskim tih uslovima. Usamqenost, glad i varodsustvo dnevnog svetla su ga rlo odveli u psihoze. Tek posle osam {to godina zatvora je nekoga video i {to prvi put ne{to pro~itao. To mu je pomoglo da pre`ivi preostale ski ~etiri godine zato~eni{tva.

Godine 1985. je pu{ten, a 25 o je godina nakon toga je izabran za ada 40. predsednika Urugvaja. to kim i je o da perina, vnu deala: sam sam

poi}a, adozni `em, i~a: o od sam Ali osta mametoga, priR. N.

Ovo su `ivotne lekcije koje se mogu nau~iti od ovog izuzetnog ~oveka.

DROGA I ALKOHOL “Jo{ gora od droge je trgovina drogom. Mnogo gora. Droge su bolest, a ja ne mislim da postoje dobri narkotici ili da je marihuana dobro. Niti cigarete.

Nema zavisnosti koja je dobra.

Tu ukqu~ujum i alkohol. Jedina dobra zavisnost je qubav. Zaboravite sve ostalo.”

SRE]A “@ivi u skladu s tim kako misli{ da treba. Budi svoj, i ne poku{avaj da nametne{ svoje kriterijume drugima. Ja ne o~ekujem da drugi `ive poput mene. @elim da po{tujem slobodu qudi, ali branim svoju slobodu. To dolazi sa hrabro{}u da ka`e{ {ta misli{, ~ak i ako ponekad drugi ne dele to mi{qewe.”

SIROMA[TVO “Siroma{ni qudi su oni koji samo rade da bi zadr`ali skup stil `ivota i uvek `ele vi{e i vi{e.”

GUBITNICI “Jedini gubitnici na ovom svetu su oni koji prestanu da se bore i koji prestanu da sawaju.” @IVOT “Mladi bi trebalo da zna-

ju da `ivot brzo prolazi, ne mo`e se oti}i u supermarket i kupiti jo{. Zato se morate boriti da `ivite taj `ivot i da mu date smisao.”

REVOLUCIJA “Svetu }e uvek biti potrebna revolucija. Ne mislim na agresiju i ubijawe. Revolucija je kada promenite na~in na koji mislite.”

MO] “Mo} ne mewa qude, samo otkriva kakvi su zapravo.”

Snovi “Ima stvari koje nam postanu vredne tek kad ih izgubimo.

To su snovi koji hodaju ulicama jure}i emocije.”

GEJ BRAK I ABORTUS “Abortus je star koliko i svet. Gej brak, molim vas – on je stariji od sveta. Imali smo Julija Cezara, Aleksandra Velikog… Re}i da je to moderno, pa to je starije od nas. To je objektivna realnost koja postoji.

Za nas, da ih ne legalizujemo, bilo bi nepotrebno mu~ewe qudi.”

DUGOVI “Ako provede{ `ivot poku{avaju}i da naplati{ dugove koje niko ne `eli da plati, protra}io si `ivot.”

10 najboqih dr`ava za `ivot u 2020. godini Institut za ekonomiju i mir analizirao je 163 dr`ave sveta i teritorije u kojima `ivi 99,7 odsto populacije kako bi odabrao najmirnija mesta za `ivot,.

Lista najmirnijih mesta za `ivot Global Pis indeks 2020 napravqena je na osnovu tri glavna kriterijuma: dru{tvene sigurnosti, koli~ine unutra{wih i me|unarodnih sukoba kao i nivoa militarizacije.

Desetu godinu zaredom titula najmirnije zemqe sveta dodeqena je Islandu. U toj dr`avi `ivi oko 365.000 stanovnika, i nemaju vojsku. Imaju nisku stopu zlo~ina u zemqi, visoku stopu zaposlenosti, impresivan obrazovni sistem i sistem socijalne pomo}i. ^ak 97 odsto gra|ana opisuje sebe kao pripadnike sredwe ili vi{e radni~ke kase. Brzo su reagovali i na prvi talas pandemije novog virusa korona zatvarawem granica kako bi smawili {irewe bolesti.

Novi Zeland se na{ao na

drugom mestu lestvice najmirnijih dr`ava sveta, a tre}e mesto pripalo je Portugaliji, koja nadma{uje prosek industrijalizovanih zemaqa u pogledu stanovawa, ravnote`e poslovnog i privatnog `ivota, li~ne sigurnosti, ali i kvaliteta `ivotne sredine.

Najve}i broj na spisku od 10 najmirnijih dr`ava za `ivot dolazi iz Evrope. Uz Island i Portugaliju na lestvici se nalaze i Austrija, ^e{ka, Danska i [vajcarska. Na {estom mestu na{la se Kanada, na sedmom za Singapur, a na devetom Japan, prenela je Nacionalna geografija.

A gde se na listi nalazi Srbija?

Institut za ekonomiju i mir smestio je Srbiju na 51. mesto liste najmirnijih zemaqa. Najboqe rangirana u regionu je Slovenija, koja je zauzela visoko 11. mesto, a na{e kom{ije, Hrvatska i BiH, 26. i 79. mesto liste. Crna Gora na{la se na 69. poziciji.

8

^etvrtak 5. novembar 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

PRAVOSLAVNI BASTION TRETIRAJU KAO RUSKI:

Budu}i etno-kompleks kod Doboja pod budnim okom NATO alijanse Budu}i etno-kompleks sa rusko-srpskim manastirom u Rite{i}u, na trome|i Doboja, Dervente i Modri~e, pod budnim je okom NATO, ali zasigurno i stranih obave{tajaca, koji naga|aju da se i tu radi o ruskom uticaju, ~emu se na Balkanu sve vi{e pridaje pa`we.

Gradi ga Udru`ewe srpsko-ruskog prijateqstva i jedinstva pravoslavnih naroda iz Doboja, na ~ijem ~elu je predsednik Zoran Gaji}.

- Gradimo srpsko-ruski duhovni centar pravoslavqa pored manastira posve}enog Svetoj Matroni Moskovskoj, ali to o~igledno druga~ije gledaju stranci koji su naslednici ranijih snaga za stabilizaciju mira u BiH SFOR, koji imaju svoju kancelariju u prigradskom nasequ Bare na ulazu u Doboj. Godinama me zovu i tra`e razgovor, a glavna su im tema Rusi - ka`e Gaji}.

Svaki put se, ka`e, iznenadi koliko su informisani o aktivnostima Konzulata i Ambasade Rusije u BiH, posebno kada wi-

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

hovi zvani~nici posete manastir da vide kako napreduje gradwa i to uglavnom u dru{tvu sa visokim zvani~nicima RS. ^udili su se, ka`e, koliko li~i upravo na predsednika Rusije Vladimira Putina, a naro~ito kada je uz bistu cara Nikolaja Drugog naru~io izradu i Putinove.

- Trenutno je u toku gradwa vi{enamenskog objekta u blizini manastira, sagradili smo predulaz, prizemqe i glavnu konstrukciju objekta... Na predulazu su biste cara Nikolaja i Vladimira Putina, sa fotografijama i imenima ktitora - isti~e Gaji}.

Ka`e da se wegovi ~esti gosti iz NATO nisu odu{evili kada su ~uli da su tu predvi|eni brojni sadr`aji: prvi ruski vojni muzej,

restoran ruskog cara, ruski kutak sa ruskim svecima i pravoslavnim velikanima, kao i apartmani za predstavnike ruske ambasade i druge zvani~nike. Tu su planirane i prostorije udru`ewa sa salom za sastanke, bine i drugi sadr`aji.

- Pitali su me za{to se kompleks gradi uz podr{ku Ambasade Rusije i za{to tra`imo donatore iz Rusije, odnosno za{to nismo tra`ili donacije iz EU - ka`e Gaji}.

Osim stranaca za gradwu centra zanimaju se i mediji iz Federacije BiH, i oni ba{, dodaje Gaji}, podgrejavaju tezu da je "bastion pravoslavqa" na Vu~ijaku zapravo budu}i "ruski bastion" u ovom delu BiH. R. N.

CRNI BILANS U BIH: Jo{ 764 novozara`enih,

^ovi}: Dodik je u pravu, stvari u BiH ne funkcioni{u Predsednik HDZ BiH Dragan ^ovi} izjavio je da srpski ~lan Predsedni{tva Milorad Dodik s pravom ukazuje na mnoge stvari koje ne funkcioni{u u podeqenom dru{tvu, odnosno BiH, te da godinama pri~aju o tome kako napraviti funkcionalniju BiH u kojoj }e se tri naroda ose}ati „svoji na svome” u svakom delu zemqe. ^ovi} je to rekao novinarima u Mostaru komentari{u}i Dodikovu izjavu da se Hrvati spremaju da za dve godine bojkotuju op{te izbore u BiH i da je tre}i entitet mogu} kada bi ga Hrvati tra`ili. „[to se ti~e izbora 2022. godine, mi stvaramo sve preduslove da u prvih {est meseci naredne godine u parlamentu zavr{imo izmene izbornog zakonodavstva, koje }e apsolutno osigurati i legitimno predstavqawe tri konstitutivna naroda, tako da ne vidim nijedan razlog da dve godine do op{tih izbora, razmi{qamo o tome”, rekao je on.

Prema wegovim re~ima, Dodik ima ogromno iskustvo i predvi|a mogu}u situaciju u kojoj tre}i narod ne}e prihvatiti ove promene. ^ovi} je izrazio uverewe da }e do}i do izmena Izbornog zakona i da }e izbori 2022. godine biti normalno organizovani, kao i da }e Hrvati mo}i da biraju svoje legitimne predstavnike na svim nivoima vlasti.

PI[TOQEM NA STANIVUKOVI]A:

umrle 32 osobe

Zlatko Stokani} iz Bawa Luke uhap{en zbog ugro`avawa aktivista PDP

U BiH u posledwa 24 sata registrovano je 764 slu~aja korona virusa, a obavqeno je testirawe 1.641 uzorka.

Preminule su 32 osobe.

Zavodu za javno zdravqe Federacije BiH prijavqeno je 798 uzoraka, od kojih je 438 pozitivno na koronu. Novi slu~ajevi registrovani su u svim kantonima u Federaciji BiH, osim u Posavskom.

U Federaciji BiH izle~eno je 19.790 pacijenata, a u protekla 24 sata oporavak je zabele`en kod 326 pacijenata.

Trenutno je aktivno 12.326 slu~ajeva pozitivnih na koronu.

Zavodu za javno zdravqe Federacije BiH prijavqeno je 26 novih smrtnih ishoda.

Ukupan broj smrtnih ishoda na podru~ju Federacije BiH je 822, i to 543 mu{karaca i 279 `ena.

Danas su u Br~kom registrovana tri nova slu~aja zaraze.

U Republici Srpskoj u posledwa 24 sata izvr{eno je testirawe 777 laboratorijskih uzoraka, a virus korona potvr|en je kod 323 osobe.

U posledwa 24 sata Institutu za javno zdravqe RS prijavqeno je pet smrtnih slu~ajeva kod kojih je potvr|eno prisustvo korona virusa.

Zlatko Stokani} (44) iz Bawa Luke uhap{en je zbog sumwe da je uperio pi{toq u "folksvagen amarok" narodnog poslanika i kandidata za gradona~elnika Bawaluke Dra{ka Stanivukovi}a, koji u tom trenutku nije bio u vozilu.

Za volanom "amaroka" bio je Ogwen Savanovi}, kandidat za odbornika u Bawaluci na predstoje}im izborima, koji je naveo da ga je nepoznati mu{karac pratio "reno kliom", a potom s uperenim pi{toqem i{ao prema vozilu "verovatno tra`e}i Dra{ka Stanivukovi}a".

- Neposredno nakon prijave slobode je li{en Z. S. zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawe sigurnosti. Od osumwi~enog je oduzet gasni pi{toq, a alkotestirawem je utvr|eno da je imao 2,18 promila alkohola u krvi - rekla je portparolka PU Bawaluka Kandidat za gradona~elnika Bawaluke Danijela Mu~ibabi}.

Stanivukovi} se za- Dra{ko Stanivukovi} hvalio operativcima MUP RS jer su brzo identifikovali i uhapsili po~inioca, ali smatra da nedostaje nekoliko kqu~nih odgovora.

Naglasio je da ovaj incident ne treba dizati na najvi{i nivo, ali insistira da se otkrije pozadina slu~aja.

- Nikada nisam bio, niti }u biti merna jedinica za strah, ~ak i kada imate situaciju da je pi{toq uperen u moje saradnike i moj automobil.

Ovo nije zaseban slu~aj i mnogo je pretwi i nerasvetqenih slu~ajeva na koje institucije nisu dale odgovor - istakao je Stanivukovi}.

Ukazao je da su se u Bawaluci pojavile na hiqade nepotpisanih letaka sa natpisima da se on "dovodi u sumwu sa osobama koje su po~inile ubistva u RS".

- Samo jedna politi~ka kuhiwa je imala razlog da to isporu~i - kazao je Stanivukovi}.

S. G.

kao simbol Hristovih zemaq-

kqu~ivo donacijama i dobro-

zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N.

CRNA GORA

^etvrtak 5. novembar 2020. 9

LITIJA NAD LITIJAMA:

Ispra}en mitropolit Amfilohije

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Narod okupqen ispred Sabornog hrama u Podgorici kako bi odao posledwu po~ast mitropolitu Amfilohiju Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sahrawen je u kripti Sabornog hrama u Podgorici. Svetu liturgiju predvodio je patrijarh srpski Irinej, a posle opela govorili su patrijarh srpski Irinej, predsednik Sku-

p{tine Crne Gore Aleksa Be~i}, mandatar za sastav nove vlade Zdravko Krivokapi}, akademik Matije Be}kovi} i vladika Joanikije.

Pored velikog broja vernika i po{tovalaca mitropolita sahra-

ni su prisustvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik.

Amfilohije je prema sopstvenoj `eqi sahrawen u kripti Sabornog hrama u Podgorici.

POTRESAN GOVOR MATIJE BE]KOVI]A:

Sre}an put, ka`emo mi, a nebesa uzvra}aju: Dobrodo{ao Amfilohije!

"Nadao sam se da }e mitropolit Amfilohije sahraniti mene, bila je to velika ~ast za svakoga koga je sahrawivao proteklih 30 godina i tome se svako od nas nadao, ali nebo je odlu~ilo da se ja opra{tam i sahrawujem wega, a znam da ne}u ni mo}i, ni umeti onako kako bi on".

"Gospod ga je pozvao bezmalo kad i Svetog Petra Cetiwskog i Petra Drugog Lov}enskog, po{to je svetim lukom spojio wih dvojicu, dugo je birao onoga ko je dostojan da ga pribroji - Amfilohija Radovi}a Mora~kog Jasnovica", rekao je akademik Be}kovi} na sahrani mitropolita AMfilohija i dodao: "Ve} sam video wegovu ikonu, dva Sveta Petra Petrovi}a su dve `ive stene na kojima je sagra|ena mitropolija Svete Srpske pravoslavne crkve, a tre}a, najtvr|a stena odvaqena u na{e vreme, bio je i ostao mitropolit Amfilohije

Radovi}. A sve trojica nisu bili mawe verni Hristu od Apostola Petra, postoqa Hristove crkve, kako ga je opisao Sveti Luka.

Petar se Hrista odrekao tri puta, a na{a dva Petra, a ni Amfilohije, nikad i ni za {ta.

Amfilohije se rodio u Mora~i na Bo`i} i na kr{etewu dobio ime Risto, na{ narod i Hristosa zove Ristos. I dva sveta Petra bili su pesnici, drugi je jedini gorostas u srpskoj poeziji. I Amfilohije je psenik i srpski narod je pesnik, a srpski jezik je jedan od najve}ih autoriteta svetske kulture, ubrajan u najlep{e i najva`nije jezike sveta.

I Crna Gora je deo poezije, a {ta je teologija i monahologija, nego teologija i dokaz da ateisti~ke poezije nema.

Andri} je rekao da pesniku i wegovom delu ni vreme, ni qudi ne mogu ni{ta, smrt ih samo uve}ava, proslavqa i uveli~ava.

Samo sitene du{e i whova nedela poni{tava.

Danas po~iwe drugi novi ve~ni `ivot Amfilohija Radovi}a.

Kad je hirotonisan na Cetiwu, ja sam mu rekao da ako `eli biti svet, nema boqeg mesta ni zemqe za takvu priliku i ulogu.

Ka`u da Bog svakog dr`i na zemqi dok ne uradi ono za {ta se rodio, tako ga je Gospod pozvao u pravi ~as, da je ranije, ne bi vaqalo. Na nebo gde }e sad mo}i vi{e da u~ini za svoj narod i crkvu, nego da je ostao na zemqi.

Nova preporo|ena Crna Gora po~iwe od A, zato smrt nikome nije pala lak{e nego wemu, zato je na odru ovako bla`en i spokojan, zato mi pla~emo, a on i nebo se raduju.

Kao {to je Sveti \or|e nekad ubio a`daju, tako je Amfilohije pogubio koronu, ne samo kao bolest, nego i kao virus bratske mr`we."

S. G.

ATANASIJE PRO^ITAO PISMO MILUTINA SA KOSOVA:

„Na rukama svojim nosio si kosti ubijenih Srba“ Opra{taju}i se od upokojenog vladike i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, pred Hramom Hristovog vaskrsewa, vladika Atanasije pro~itao je pismo tj. posledwu poruku "Milutina Popadi}a sa okupiranog Kosova": Oprosti vladiko, \edom }u te zvati, s Kosova ti pi{em - tu `elim ostati.

Uvek si kad je te{ko ti stizao prvi, gladnom dao hleba, rawenima krvi. Na rukama svojim nosio si kosti ubijenih Srba, Bog da im du{u prosti.

Mo`da me se seti{, nije bilo davno, stao si pred dete srpsko, pravoslavno. Ja u tebe gledam, a [iptar nam preti: "Svaki Srbin sada }e mreti" A ti \ede ka`e{, zna{ li ko te brani, ~uvar Pe}kog trona na tvojoj je strani. Mene rukom grli vladika najdra`i, prizna}u po{teno - to me okura`i.

I mantijom bri{e moje suze s lica, Kosovo }e izdati samo kukavica.

Vladiko i \ede jo{ da ka`em ovo: za tebe se moli raspeto Kosovo.

UNA AMFILOHIJU U RUKE STAVILA IKONU KOJU JE NOSILA NA LITIJAMA I REKLA:

„Tata, ovde }e da spava na{ vladika. Bi}e mu lepo“ Osmogodi{wa devoj~ica iz Podgorice, Una Rajovi}, junakiwa litija, ispunila je svoju `equ i kumu mitropolitu Amfilohiju koji je krstio na Bo`i} ove godine

polo`ila na ruke ikonu Presvete Bogorodice.

To je ista ona ikona sa kojom je uzdignutih ru~ica mesecima kora~ala podgori~kim ulicama u

veli~anstvenim litijama za spas pravoslavne vere I svetiwa SPC u Crnoj Gori.

- Niko od nas iz porodice nije sugerisao {ta da ~ini, jer su sve to bile wene odluke. Na dan sahrane do{la je u 7 sati i celo vreme provela kraj odra mitropolita Amfilohija. Plakala je, pa bi onda suze stale i tako sve do ispra}aja vladike. Dan ranije obi{la je kriptu u hramu Hristovog Vaskrsewa i mesto ve~nog kona~i{ta na{eg duhovnog oca i oslonca, Una je stajala iznad kripte, jedno vreme nije re~ progovorila, da bi mi odjednom rekla: “Tata, ovde }e da spava na{ vladika. Bi}e mu lepo" - ka`e wen otac Petar.

M. T.

ISPUWENA POSLEDWA MITROPOLITOVA @EQA:

Pokrila ga zemqa sa Kosova, Mora~e i Jasenovca Kripta u kojoj su sahraweni ostaci mitropolita Amfilohija posuta je zemqom sa Kosova, Mora~e i iz Jasenovca.

Time je ispuwena jedna od mitropolitovih `eqa. Da po~iva u podgori~kom hramu koji je duhovni centar Mitropolije, a koji je sagra|en u wegovo vreme i da, kov~eg i kripta budu posuti zemqom sa tri dela "srpske zemqe". Zemqa iz Jasenovca sa Kosova i Metohije i Mora~e su tri mesta koja svedo~e o stradawu srpskog naroda, ali i wegovom uzdizawu i pobedi.

S. G.

10 ^etvrtak 5. novembar novembar2020.

2020. ^etvrtak 5.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

SE]AWE NA KiM NA MITROPOLITA CRNOGORSKO PRIMORSKOG AMFILOHIJA

Voleo i uvek pomiwao Kosovo

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

Mitropolit Ure|uje: sa srpskom Zoran Vla{kovi} decom u Pe}koj patrijar{iji

NACRT ZAKONA O ZA[TITI VREDNOSTI BORBE OVK PONOVO BEZ PODR[KE U SKUP[TINI

Namere protiv Srba osujetila i EU Nacrt zakona o za{titi vrednosti borbe OVK nije izglasan u Skup{tini Kosova Nacrt zakona o za{titi vrednosti borbe OVK nije izglasan ni na sednici 29. oktobra u Skup{tini Kosova, zbog nedostatka kvoruma.

Predsednica skup{tine Vjosa Osmani potvrdila je da je samo 31 poslanik bio prisutan u sali prilikom glasawa i da nije bilo kvoruma za dono{ewe odluke.

Nacrt zakona, kojim se najpre defini{u „vrednosti OVK“, me|u kojima i ta, da je „oru`ana borba naroda Kosova na ~elu sa OVK, bila u ciqu oslobo|ewa Kosova“, a potom i predvi|a obaveza javnih slu`benika i svih ostalih da te vrednosti po{tuju pod pretwom zakonskih sankcija, nai{ao je na brojne kritike.

Ambasadori SAD, Nema~ke, [vajcarske, Kancelarija EU i OEBS, poru~ili su da se takvim zakonom kriminalizuje sloboda govora i kr{e prava gra|ana, dok je iz zvani~nog Beograda stigla poruka da se kroz zakon vide namere Pri{tine uperene protiv Srba.

Od tada se nacrt vi{e puta na{ao pred kosovskim poslanicima, ali nijednom nije bio obezbe|en kvorum za glasawe.

Postupak u vezi sa usvajawem Zakona o za{titi vrednosti borbe OVK pokrenut je jo{ 2018. g. od strane tada{weg predsednika parlamenta Kadrija Veseqija, a Skup{tini je prosle|en u oktobru 2018. g.

U petak 30. oktobra 2020. godine u 8:20 ~asova, u Klini~ko Bolni~kom Centru Crne Gore, posle primawa Svete Tajne Pri~e{}a, upokojio se u Gospodu Visokopreosve}eni Arhiepiskop Cetiwski Mitropolit Crnogorsko - Primorski i Egzarh svetoga trona Pe}koga g. Amfilohije, saop{tila je Mitropolija crnogorsko-primorska.

Mitropolit Crnogorsko - Primorski Amfilohije je uvek rado dolazio na Kosovo i Metohiju a tokom 1999. godine je Mitropolit Amfilohije na sahrani ubijene srpske dece u Gora`devcu 14. avgusta po mnogim sredinama, 2003. godine. Tuga do neba - opra{tawe porodice od Ivana Jovovi}a naro~ito u Metohiji, sakupqao i sahrawivao na desetine i desetine ubijenh Srba i o tome je napisao kwige Kosov” ski dnevnici 1-4”.

Redovno je obilazio srpske svetiwe na Kosovu i Metohiji. Dr`ao je opelo srpskoj ubijenoj deci u Gora`devcu 13. avgusta 2003. godine.

Bukvalno je uvek bio sa narodom i uvek mu davao podr{ku uz re~i Mitropolit Amfilohije u Visokim De~anima da je Kosovo sveta srpska zemqa.

IZ RADA SPECIJALNOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KiM

Mustafa se izjasnio da nije kriv za zlo~ine nad Srbima Nekada{wi komadant tzv. OVK Saqih Mustafa negirao je, u sredu 28. oktobra, krivicu po svim ta~kama optu`nice Specijalizovanog tu`ila{tva Kosova koje ga terete za niz ratnih zlo~ina nad sprskim civilima od 1. do 19. aprila 1999. godine u mestu Zla{ na Kosovu i Metohiji. „Izja{wavam se da nisam kriv“, rekao je Mustafa, nakon {to se prethodno obratio sudu govore}i o svom moralu, borbi za slobodu OVK i apeluju}i na Specijalizovana ve}a da ne podle`u pritiscima.

U potvr|enoj optu`nici protiv Specijalni sud u Hagu za zlo~ine OVK na Kosmetu Mustafe se tvrdi da je on odgovoran za krivi~na dela proizvoqnog li{aIako je pro{ao rok od {est meseci za zvani~vawa slobode, surovog postupawa i mu~ewa izvr- no objavqivawe optu`nice protiv Ta~ija, neka{ena nad najmawe {est lica u periodu pribli`- da{weg predsednika kosovskog parlamenta Kano od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999. na ima- drija Veseqija i drugih pripadnika Oslobodiwu u mestu Zla{ kod Pri{tine na Kosovu koje je la~ke vojske Kosova, pretpretresni sudija mo`e slu`ilo kao zatvor. da taj rok produ`i i do januara 2021. godine ukoDaqe se navodi da je jedan zatvorenik ubijen liko zatra`i dodatne dokumente i dokaze. na toj lokaciji u periodu pribli`no od 19. apriSpecijalizovano tu`ila{tvo Kosova sa sela 1999. do kraja aprila 1999. di{tem u Hagu je 24. aprila 2020. godine, SpecijaMustafa, zvani komadant Caqi (48) uhap{en je lizovanom ve}u podnelo na ispitivawe optu`nii izru~en Hagu 24. septembra, po nalogu sudije za cu kojom se Ta~i i drugi terete za ratne zlo~ine, prehodni postupak, nakon potvr|ivawa optu`nice. ukqu~uju}i ubistva, progone i mu~ewe.

Wemu je odre|en pritvor u kojem bi trebalo da U optu`nici, za koju je javnost saznala u junu, nabude do po~etka su|ewa. vodi da se se oni sumwi~e za skoro 100 ubistava.

Na drugoj strani optu`nica protiv tzv. kosov„@rtve krivi~nih dela iz optu`nice su stotiskog predsednika Ha{ima Ta~ija i drugih koji se ne lica ~iji je identitet poznat i me|u kojima su terete za ratne zlo~ine, zasad ostaje poverqiva, kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacire~eno je pro{le nedeqe u Specijalizovanim ve- onalnosti, kao i politi~ki protivnici“, saop{te}ima u Hagu. no je iz ha{kog tu`ila{tva.

„JA SAM MOM^E SA KOSOVA“ ME\U NAJGLEDANIJIM SPOTOVIMA NA JUTJBU

Stihovi, muzika i slike osvojili Srbiju Milan Vasi}

Video-spot, tj. obradu pesme „Ja sam mom~e sa Kosova“, koju su za PGP RTS snimili glumac Milan Vasi} i truba~ Dejan Petrovi}, do sada je pogledalo vi{e od 300.000 qudi na platformi Jutjubu. Spot je me|u prvih pet najgledanijih u Srbiji.

Muziku i tekst za pesmu „Ja sam mom~e sa Kosova“ uradio je Svetomir Ili} Siki, koji je ovu kompoziciju objavio jo{ 1988. godine, tako|e za PGP RTS. Aran`man je tada uradio Zoran Vlaji}, ali za ovo izvo|ewe su se pobrinuli Aleksandar Petrovi} i Dejan Petrovi}. „Mislim da smo stvarno napravili

ne{to {to }e ostati za generacije... Kosovo }e uvek biti bolna ta~ka za nas iz Srbije i qude koji `ive dole. Mislim da Kosovo ima novu himnu“, izjavio je Dejan Petrovi}.

Video-spot za ovu pesmu sniman je u Velikoj Ho~i, Prizrenu, Gra~anici, Kosovskoj Mitrovici, na Brezovici, [ar planini, jezeru Gazivode, uz pomo} Kancelarije za Kosovo i Metohiju. „Ciq mi je bio da zajedno Deki i ja prika`emo bajku Kosova. Lepotu Kosova i Metohije. To mi je bio ciq i uspeli smo u tome“, rekao je Milan Vasi}.

Na promociji pesme i spota, Vasi} i Petrovi} posebno su zahvalili na trudu i posve}enosti reditequ Ogwenu [apkovskom, direktoru fotografije Kristijanu Teodorovu i wegovom pomo}niku Stefanu Damjanoskom, dron operateru Darku Danilovu, Ivanu Kurtevskom koji je bio zadu`en za postprodukciju.

Tako|e, kako je napomenuo Vasi}, svi koji su imali priliku da vide spot, „nisu propustili da ne pitaju za kostim, koji je radila ~uvena Tatjana Radi{i}. A u video-spotu se pojavquju i deca iz Gotovu{e, sela pored [trpca.

JA

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak 5. novembar 2020. 11

Godi{wica zlo~ina nad Srbima u isto~noj Bilogori

Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubi{no poqe, zapo~ela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za ciq likvidirati ili protjerati Srbe sa usta podru~ja isto~ne Bilogore, smje{tenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu izme|u Bjelovara, Daruvara i Virovitice.

Prema rije~ima Save [trbca, direktora Dokumentaciono - informacionog centra "Veritas", narod isto~ne Bilogore, ocjeniv{i da malobrojne srpske snage, wih oko 400, ne}e mo}i dugo izdr`ati pritisak preko {est puta brojnijih hrvatskih formacija oja~anih tenkovima i dalekometnom artiqerijom, a pou~en istorijskim iskustvom iz Drugog svjetskog rata, kada su ih usta{e ma odvodili i ubijali u logorima Jadovno i Jasenovac, krenuo je u egzodus spa{avaju}i gole `ivote.

Toga i narednog dana, kompletno stanovni{tvo iz 23 i jedan broj `iteqa iz jo{ 15 sela, napustilo je to podru~je i u izbjegli~koj koloni, u kojoj se na{lo oko 4.000 qudi i preko 600 razli~itih vozila, pre{lo u Bosnu, u kojoj se jo{ nije ratovalo. Me|u wima je bilo i oko 250 pripadnika drugih nacionalnosti, Hrvata, ^eha, Ma|ara i Roma, dio wih u mje{ovitim brakovima sa Srbima.

"Poslije povla~ewa Srba iz isto~ne Bilogore, uslijedila su ubistva preostalih stanovnika, pqa~ka, paqevine i minirawa ku}a, ukqu~uju}i i sela u kojima ranije nije ni bilo otpora. U najboqoj usta{koj tradiciji iz 1941., nastavqeno je ru{ewe i devastacija pravoslavnih hramova tako

a

da su do temeqa izgorjele drvene crkve bilogorskog stila, jedinstveni spomenici kulture nulte kategorije pod za{titom UNESCO-a: hram sv. Dimitrija u Rastovcu, sagra|en prije 1700-te godine i Uspenije Presvete Bogorodice u Dowoj Ra{enici iz 1709. godine." - ka`e [trbac.

Prema evidenciji "Veritasa" na podru~ju isto~ne Bilogore, u ratu i pora}u, od 1991. do 1997. godine, koliko je do sada utvr|eno, `ivot je izgubilo 65 osoba, ve}inom srpske nacionalnosti i onih koji su bili u rodbinskim vezama sa srpskim porodicama.

Od ukupnog broja stradalih 41 je civil, od kojih je 17 ubijeno prije akcije „Otkos-10“ tokom kampawe zastra{ivawa i zlostavqawa, te 23 pripadnika TO, dok su dvojica Srba, koji su ostali u hrvatskoj vojsci i policiji, likvidirani od strane “saboraca”. Od ukupnog broja `rtava jo{ se traga za posmrtnim ostacima 15 osoba.

"Za navedene zlo~ine nad Srbima po~iwene u isto~noj Bilogori do sada je odgovarao samo Veqko Mari}, pripadniku ZNG iz Grubi{inog poqa, kojeg je Ve}e za ratne zlo~ine u Beogradu osudilo na kaznu zatvora od 12 godina zbog

ratnog zlo~ina protiv civila zato {to je 31. oktobra 1991. godine u selu Rastovac, u op{tini Grubi{no Poqe, hicima iz vatrenog oru`ja ubio Petra Slijep~evi}a (1926) u porodi~noj ku}i. Dok je Mari} u srpskim zatvorima izdr`avao kaznu, protiv wega je srpsko pravosu|e otvorilo jo{ jednu istragu zbog sumwe da je tokom septembra 1991. u Grubi{nom Poqu likvidirao Mi}u Vasiqevi}a i Vladimira Ku~eru, te mu~io Zvjezdana Ma~ka, svi Srbi. Iako istraga nije zavr{ena, Mari} je u junu 2015. godine iz Srbije transferisan u Hrvatsku.

Prilikom transfera hrvatska strana se obavezala da }e nastaviti krivi~ni postupak protiv Mari}a zapo~et u Srbiji, ali do sada nema potvrde da preuzetu obavezu i ispuwava." - istakao je [trbac.

Do Drugog svjetskog rata na podru~ju isto~ne Bilogore `ivjelo je 18.000 `iteqa srpske nacionalnosti, a poslije usta{kih zlo~ina u Drugom i onih po~iwenih u posqedwem ratu, po podacima Mitropolije zagreba~ko-qubqanske, 2005. preostalo ih je 1.170, uglavnom starijih osoba, dok ih je popis stanovn{tva u aprilu 2011. do~ekalo mawe od 1.000.

S. G.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Ponovo onemogu}ili vra}awe }irilice u Vukovar

ni~ekaKaodio`e uko-

seijaVe}inom glasova Gradsko ve}e `niVukovara prihvatilo je zakqu~ak ine, gradona~elnika Ivana Penave da na-se u tom gradu nisu stekli uslovi va. za vra}awe }irilice u upotrebu. oti- ^lanovi Gradskog ve}a Vukoa suvara iz reda SDS S-a glasali su aci-danas protiv zakqu~ka koji je {te-predlo`io gradona~elnik Ivan Penava da se u tom gradu nisu stekli uslovi za vra}awe }irilice.

Penavin predlog zakqu~ka, me|utim, izglasan je velikom ve} i} i udu [apstiiku eru koji

svi „nikoAu oto-

inom, a zamenik gradona~elnika iz reda srpske mawine Sr|an Milakovi} rekao je da ne samo da se ne sla`e sa takvim zakqu~kom, ve} je i nekorektan i da zna~i iskqu~ivawe prava pripadnika srpske nacionalne mawine.

Reaguju}i na Penavinu konstataciju da Srbi u Vukovaru ni{ta nisu u~inili da bi se napravio iskorak u pogledu vra}awa }irilice u upotrebu, Milakovi} je rekao da za de{avawa u tom gra-

du nije iskqu~ivo kriva srpska zajednica, ali da ona snosi posledice {to je, smatra neprimereno i neprihvatqivo.

"Uslovili ste pro{irewe prava srpske nacionalne mawine potragom za nestalima i istragama ratnih zlo~ina, {to zna~i da ta prava nikada ne}e biti pro{irena jer su to stvari koje nisu u domenu pripadnika srpske nacionalne mawine", rekao je Milakovi}.

Ni ostali ~lanovi Gradskog ve}a iz SDS S-a, nisu se slo`ili sa tvrdwama Penave.

Wihov stav je, navodi se, bio u skladu sa zakqu~kom Vije}a srpske nacionalne mawine u kojem se navodi da se ''gradona~elnik nije nimalo potrudio da se odnosi izme|u dva naroda poprave, kao i da za tako ne{to nema nimalo dobre voqe, `eqe i sluha".

Na taj na~in, navodi se u zakqu~ku Vije}a, omalova`avaju se svi gra|ani Vukovara.

R. N.

Plakati za lak{e u~ewe }irilice bi}e podeqeni {kolama na istoku Hrvatske Prezentacija plakata azbuke {tampanih }irili~nim pisanim i {tampanim slovima odr`ana je u prostorijama Zajedni~kog ve}a op{tina, a bi}e podeqeni {kolama u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i }irili~nom pismu.

U saradwi sa Ministarstvom nauke i obrazovawa Republike Hrvatske, Zajedni~ko ve}e op{tina iz Vukovara provelo je projekat u kojem }e 500 ilustrovanih plakata azbuke biti podeqeno svim {kolama u Vukovarsko-sremskoj i Osje~ko-barawskoj `upaniji u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i }irili~nom pismu.

Za sada }e ovi plakati biti uru~eni 21 mati~noj i 14 podru~nih {kola koje poha|a oko 1.500 u~enika, i u kojima radi 464 odgojno-obrazovna radnika.

12

DRU[TVO

^etvrtak 5. novembar 2020.

„TESLIN NAROD“:

Novo istra`ivawe oja~ava povezanost Srba u dijaspori sa Srbijom Otkrivawe problema i pronala`ewe re{ewa u povezivawu Srba u dijaspori sa maticom – Srbijom – po~elo je da se sprovodi kroz istra`ivawe „Teslin narod“ u kom }e biti anketirano vi{e od 5.000 pripadnika srpskog naroda {irom sveta, pod pokroviteqstvom Tesline nau~ne fondacije iz Filadelfije.

Istra`ivawe je zapo~eto 22. oktobra ove godine i na wemu je anga`ovan tim sociologa, psihologa i stru~waka za komunikacije iz Srbije i Amerike okupqen oko Komunikacionog centra za saradwu srpske dijaspore i matice. Oni su osmislili upitnike za na{e qude u dijaspori i Srbiji, koji treba da uka`u na stavove o dru{tvu, politici, ekonomiji, kulturi... „Teslin narod“ – ja~a veza izme|u Srba Menaxer projekata i ~lan Upravnog odbora Tesline nau~ne fondacije Jelena [ijan naglasila je da su oni neprofitna organizacija koja nema drugi interes osim

tog da sprovede istra`ivawe stavova Srba u na{oj zemqi i dijaspori kako bi se wihov glas ~uo i povezanost srpskog naroda {irom sveta u~vrstila i unapredila. „Oni imaju prirodnu, iskonsku potrebu da se vrate matici, vu~e ih wihova zemqa, {to se u razgovoru s na{im qudima u svetu dosta ose}a. Iako su postigli izvanredne rezultate i tamo `ive vrlo urednim `ivotom, svi oni `ele da znaju {ta se de{ava u Srbiji, kako `ive wihovi najbli`i i to se nikad ne zaboravqa. Wihova `eqa i nastojawe u svakom trenutku je da se tim qudima, koji ne `ive s wima, pribli`e“, predo~ava [ijanova.

Upitnici su prosle|eni na vi{e od 5.000 imejl adresa, a svi zainteresovani mogu da ih popune i na sajtu Teslin narod (www.teslinnarod.com). Do sada je stiglo vi{e od 1.000 odgovora, a iz Fondacije se nadaju da }e se taj broj prevazi}i wihova o~ekivawa. „Neka pitawa su osmi{qena tako da od

wih o~ekujemo {ira razmi{qawa na razli~ite teme. Neke od wih su o~uvawe srpskog nacionalnog interesa {irom sveta i saradwa matice i dijaspore. Va`no nam je da se {to konkretnije odgovori na ova pitawa kako bismo prikupili {to vi{e materijala, sugestija i predloga ispitanika, a koji se ti~u odnosa matice i dijaspore“, obja{wava [ijanova.

Najkvalitetniji odgovori bi}e objavqeni, uz saglasnost ispitanika, u izve{tajima Fondacije o kojima }e se detqnije diskutovati putem dru{tvenih platformi (Tesla Tok TV, Zum video-konferencija, dru{tvenih mre`a...). Taj materijal bi}e iskori{}en i za snimawe istoimenog dokumentarnog filma „Teslin narod“.

Otvoreni za saradwu [ijanova je podvukla da Fondacija nema nikakve skrivene koristi od spro-

vo|ewa istra`ivawa i dodala da bi im bilo drago da neko prepozna i iskoristi obra|ene podatke kako bi unapredio povezanost dijaspore sa Srbijom, uz wihovu saglasnost. „Ovo je, zaista, tim entuzijasta, qudi koji vole i po{tuju svoju zemqu i `ele da na neki na~in doprinesu bilo kom segmentu poboq{awa `ivota qudi u Srbiji kroz odre|ene forme ovog tipa. Ako ovim istra`ivawem mo`emo da napravimo pomak i ukqu~imo nekoga ko je zainteresovan, a ima mo} odlu~ivawa u nekom segmentu, kako bi se napravili ve}i pomaci ili ne{to uradilo boqe, mi }emo biti sre}ni i ponosni“, istakla je ona.

Projekat istra`ivawa stavova srpske dijaspore i matice podr`ala je Uprava za dijasporu Ministarstva spoqnih poslova Republike Srbije.

S. G.

Kako Amerika namerava da prisili pet ~lanica EU da priznaju Kosovo Amerika namerava da prisili Srbiju da posredno prizna nezavisnost Kosova, tako {to se ne}e protiviti wegovom ulasku u me|unarodne institucije. Na taj na~in, pet ~lanica EU koje jo{ nisu priznale nezavisnost ju`ne srpske pokrajine, bile bi destimulisane i u~inile bi i one to.

Ovako Aleksandar Gaji} iz Instituta za evropske studije komentari{e izjavu ameri~kog diplomatskog predstavnika pri pri{tinskim institucijama Filipa Kosneta, da }e pet zemaqa EU koje ne priznaju Kosovo promeniti svoj stav ako do|e do promene u odnosima Beograda i Pri{tine.

Kosnet je kosovsko pitawe uporedio i sa drugim ameri~kim uspesima u posredovawu u me|unarodnim sporovima: „Ko je mislio da }e Severna Makedonija i Gr~ka posti}i dogovor o imenu, ali dogodilo se.

Qudi su mislili da je nemogu}e da Ujediweni Arapski Emirati, Bahrein ili Sudan izgrade odnose sa Izraelom, ali to se dogodilo.“ Amerika „zna“ da }e pet ~lanica EU priznati Kosovo Kosnetova izjava, data „Televiziji Duka|in“, upu}ena je javnosti kosovskih Albanaca, koji su navikli na bezrezervnu ameri~ku podr{ku, predstavqa karakteristiku ameri~ke politike prema Srbiji do 2016.

Od potpisivawa Briselskih sporazuma 2013 kosovski Albanci su o~ekivali da }e SAD raditi

na tome da Gr~ka, [panija, Kipar, Rumunija i Slova~ka priznaju jednostrano progla{enu nezavisnost Pri{tine, ka`e Gaji}. „Ameri~ki ambasador izra`ava stav koji je pre 2016. bio dominantan, u kome se pokazuje da je krajwi ciq da se Srbija primora da sveobuhvatnim sporazumom posredno prizna Kosovo, dopu{taju}i mu da postane ~lanica me|unarodnih organizacija. Na taj na~in, evropske zemqe koje nisu priznale nezavisnost Kosova, bile bi destimulisane.

Ra~unica je tu jasna — ako bi Srbija sklopila sporazum i pustila deo svoje teritorije koji je proklamovao otcepqewe, pozicija dr`ava koje ne priznaju nezavisnost Kosova postaje be-

spredmetna“, obja{wava Gaji}.

Karakteristi~no je da se ovaj stav aktuelizuje u predve~erje ameri~kih predsedni~kih izbora, {to indicira na to da se Stejt department nada da }e on nakon izbora ponovo postati zvani~na ameri~ka politika, dodaje na{ sagovornik.

S obzirom da se radi o starom planu, ne mora da zna~i da se iza Kosnetove izjave kriju prave ameri~ke namere koje stoje iza potpisivawa Va{ingtonskog sporazuma, ali Gaji} i tu ima nedoumica: „Ne mo`emo sa sigurno{}u da znamo ho}e li to biti zvani~na politika Va{ingtona u daqem toku pregovora, ali indikativno je {to Kosnet govori u tom pravcu.

To govori da postoje sna`ni im-

pulsi unutar Stejt departmenta, koji zastupaju stav da se ceo spor i odnosi Beograda i Pri{tine mogu re{iti tako {to }e Beograd biti prinu|en da legitimi{e separatizam Pri{tine.“ Neke dr`ave ne bi priznale Kosovo i da ga Srbija prizna Prema mi{qewu na{eg sagovornika, u Kosnetovoj izjavi postoji disproporcija izme|u onoga {to bi ameri~ki ambasador `eleo da se dogodi i realnosti, s obzirom da pet ~lanica EU ne priznaje nezavisnost Pri{tine iz svojih interesa. „Neke dr`ave ne bi, ~ak i kada bi Srbija postigla sporazum koji bi implicitno priznao postojawe druge dr`ave na delu sopstvene teritorije, to priznale. Ali,

zemqe koje nemaju neposredan problem sa sopstvenim teritorijalnim integritetom, na{le bi se u nezgodnoj poziciji, da brane stav koga se odrekla dr`ava koje se to ti~e. Jedan deo dr`ava bi u tom slu~aju verovatno odmah nakon takvog sporazuma priznao nezavisnost Kosova. Druge bi istrajavale jo{ neko vreme, ali to vi{e ne bi bilo bitno, zato {to bi Kosovo u{lo u me|unarodne organizacije i broj priznawa bi vrlo brzo prevagnuo“, smatra Gaji}.

Sve zavisi od pozicija Srbije, wene snage da odoli pritiscima i da na|e dugoro~no re{ewe u pregovorima sa Pri{tinom uz pomo} me|unarodnih posrednika, dodaje on.

Kosnetu u prilog ne idu ni primeri re{enih sporova koje je naveo, smatra Gaji}. Oni jesu bili dugotrajni, ali to je jedina wihova poveznica sa problemom Kosova i Metohije. „To nisu dr`ave koje treba da priznaju nezavisnost druge dr`ave na svojoj teritoriji, ve} koje iz odre|enih politi~kih, ideolo{kih ili verskih razloga nisu priznavale, recimo, Izrael.

Drugo, nije bilo sporno da je Makedonija suverena dr`ava, bilo je sporno samo ime. Ne mo`e se spor oko imena poistovetiti sa situacijom kada neko poku{ava da otcepi petnaest odsto neke dr`ave. Ma koliko ti sporovi bili dugodecenijski, ne mogu se staviti u istu ravan sa Kosovom i Metohijom“, kategori~an je Gaji}.

R. N.

uu

LEPA SRBIJA

Kako su hrabri momci spasli devojku u Beogradu Beograd. Podne. Qudi psuju saobra}aj u Dunavskoj ulici i poku{avaju da se probiju svojim ku}ama, poslovima i mukama. Obi~no je tiho na dowem Dor}olu, ali se izme|u biciklista koji idu ka keju i majstora koji ve~ito ne{to lupaju za~uo vrisak. Vrisak kao najo~ajniji vapaj.

"Gorim", urlala je devojka koja je skoro gola istr~ala na terasu zapaqenog stana.

"Gorim". Koliko samo u`asa staje u jednu re~.

Vrisak su ~uli svi na ulici ispod. ^uli

Da mo`e, poletela bi da spase dete, ali ne mo`e. Pla~e i moli dete da izdr`i.

Dok je kom{ija istr~avao iz zgrade da dovede pomo} petorica mladi}a su utr~ala u zgradu. U zgradu koja gori. Moleri iz Pan~eva su videli vatru i umesto da pobegnu od we potr~ali pravo ka woj. Oni nisu vatrogasci.

Niko im nije rekao kako se spa{ava osoba deset spratova iznad tla. Oni nisu znali {ta slede}e da urade, ali su znali da ne smeju u~initi ni{ta.

Dramati~no spa{avawe devoj~ice

^etvrtak 5. novembar 2020. 13

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

su ga qudi po malim prodavnicama zbuxenim po }o{kovima. ^uo se sve do reke.

Nije to bio obi~an vrisak. To je vrisak osobe zarobqene izme|u plamena i tla. Zarobqene izme|u dve smrti.

Odjeknuo je toliko da su se podigli pogledi i obavezni upaqeni telefoni. Qudi su se okupili da gledaju i snimaju. Gori stan na desetom spratu na Dor}olu. Ma, kakav stan. Izgore}e dete u wemu. Devoj~ica stara 15 godina.

I tu se u deli}u sekunde dok je vatra bespo{tedno gutala name{taj i po~ela da guta qudsku ko`u pokazalo od ~ega smo mi kao osobe napravqeni. Ko di`e telefon da snima, a ko ne podigne pogled da ka`e sebi "brate, ovo je mnogo visoko", nego bez razmi{qawa potr~i da spase `ivot.

Deseti sprat. Oko trideset metara iznad tla. Devojka zove u pomo}. Ispod zgrade sti`e i wena majka. Vidi da stana kao da vi{e nema. Ko }e sad misliti na stan.

Plamenovi idu ka wenom detetu. Majka vi~e }erki da pokupi kosu, da je vatra ne uhvati.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Deseti sprat u plamenu Kada su dotr~ali do stihije, shvatili su da }e ili preuzeti ogroman rizik ili }e dete iznad wih umreti u najgorim mukama.

Izabrali su da probaju nemogu}e. I uspeli.

Neka ostane zapam}eno ove odvratne godine da je ~ovek visio na konopcu ispod sta-

na u plamenu, 30 metara iznad tla da spase devojku koju nikada ranije nije video. I da nije bio sam.

Oni se zovu Pavle Gavura (36), Lazar Ere{a (30), Nemawa Dr`aji} (20), Nenad Jankovi} (19) i Niko David (30) i pokazali su {ta zna~i biti ~ovek.

U svima nama je strah da }emo jednog dana biti u bezizlaznoj situaciji i zvati u pomo}. Zvati iz sveg glasa, ali niko ne}e do}i. Jasno vam je da su ovu devojku mnogi ve} bili otpisali kada su se wih petorica probili na tu terasu.

Petorica molera iz Pan~eva pokazali

su da i najgora bezizlazna situacija mo`e da se pobedi kada na trenutak ugasimo sebi~nost i shvatimo da `ivot ba{ briga ko smo i ~ime se bavimo. Da li smo ra~unovo|e, taksisti, doktori, moleri. Da kada kucne ~as da poka`emo ko smo - oni koji reaguju ili oni koji snimaju, svi mi na kraju pred nebom i pred sobom odgovaramo kao qudi.

Hvala vam momci. Hvala {to ste majci ispod stana u plamenu vratili `ivo dete.

Hvala vam {to ste svima nama, umornim od lo{ih osoba i lo{ih vesti pokazali da qudi jo{ uvek postoje. ^ak i kada sve oko wih gori.

M. T.

24 uuu Kada je Nikola Kojo bio u vojsci, Gidra mu je do{ao u posetu...

Gidra me odvukao u kafanu, nahranio i dao 1000 evra. A onda smo }utali…

Dragomira Bojani}a Gidru gledamo ~esto u raznim reprizama filmskog serijala “Lude godine” u kojima je “ukrao” {ou od Bobe i Marije. Iako ga mla|e generacije prepoznaju po ovim ulogama slavni glumac se nikada nije pla{io da }e ga pamtiti samo po tome. U bogatoj karijeri on je glumio u pozori{tu, osvojio najzna~ajnije jugoslovenske gluma~ke nagrade, glumio sa inostranim zvezdama poput Romi [najder i Ani @irado, igrao u italijanskim vesternima.

Van filmskog sveta imao je te{ko odrastawe i specifi~an karakter koji ga je ~inio izuzetno dragom osobom.

Svojevremeno je jedno od najupe~atqivijih se}awa na Gidru ostavio glumac Nikola Kojo:

“Osamdeset {esta, januar. Ja mlad vojnik, jo{ uvek na obuci. Ra{ka. Hladno, uvek neka tenzija, neko vanredno stawe. Dolaze po mene i izvode me sa obuke. Ima{ posetu, ka`u… Na obuci nema posete, a kad je vanredno stawe, nema izlaska iz kasarne. Dolazim na kapiju, ~eka me komandant sa kwi`icom i dozvolom za izlaz. Ni{ta mi nije jasno. Sa druge strane stoji pored auta i pu{i Gidra. ‘[ta ~eka{? Ulazi’, ka`e mi svojim {umadijskim akcentom koga se nije nikada odrekao.

Odveo me je u kafanu, nahranio, dao kao sad vojniku da da{ 1.000 evra i oti{ao. U par re~enica koje smo izmenili, rekao mi je da je do{ao jer ima neka posla u blizini. Ostalo vreme smo }utali.

Scena iz filma: Gidra i Nikola Kojo Po povratku iz vojske saznajem od prijateqa da me je slagao. Seo je u auto i do{ao samo zbog mene. Reko{e mi da je tako Milivoje @ivanovi} brinuo o wemu i drugim glumcima – klincima. @eleo je da vrati tu pa`wu i da se nastavi tradicija. To je bio Dragomir Bojani} Gidra”, opisao je Nikola Kojo svoju epizodu sa Gidrom, ali ne sa snimawa, ve} iz vojske, kada mu je u posetu do{ao wegov “filmski” deda.

R. N. lll U slede}em broju: Mira Stupica je posle dve decenije dobila salvetu sa qubavnom porukom velikog pesnika

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14

Kaqewe Ane Brnabi} Izbori u doba korone 14

^etvrtak 5. novembar 2020.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Prvi dr`avni izbori u Australiji nakon progla{ewa pandemije odr`ani u Kvinslendu pro{log vikenda pokazali su ono ~ega su se mnogi i pribojavali.

Koronavirus i borba protiv pandemije postali su dominatno ako ne i jedino va`no politi~ko pitawe. Sve druge politi~ke teme jednostavno su postale mawe va`ne ili ~ak i nebitne. Iako je kriminal u celom Kvinslendu u zna~ajnom porastu jo{ od 2015. godine ova tema ipak nije mogla da se nametne kao va`na ni u vreme ovih izbora. Kriminal kao i li~na bezbednost gra|ana ostali su tako u senci korone i sa sobom i nema da je svih ostalih temanameru koje suninastaostavqa, ni da je poklawa a ni le od posledica korone. da je deli.

I sa takvim baga`om aktuel„nesreAnastasija Pala{juk, }nepremijerka politi~keiprinceze“ i prena vo|a laburista dsednikovog fikusa koji narod, Kvinslenda odnela je po tre}i a i dobar deo ~lanstva SNS-a put (2015, 2017, 2020) pobedu na ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u izborima u „Sun~anoj dr`avi“. vrtlogu najnovije politi~ke kamOvog puta pobeda je postala pawe u kojoj mo`e pro}i samo jo{ kao ubedqivija ranijim bosa po trwunego koje na ni~e na dnu izkoborima.

Rezultati su mawe vi{e rita isu{enih staroplaninskih jasni reka.iako su prognoze predvi|ale veoma tesnu tako borbu.izgleda, To se ipak Ana, iako ne akumulira politi~ki kapital za nije dogodilo i pokazalo se da predstoje}e izboretvrd - da ima je Pala{juk veoma orahtakza vu ulogu, vaqda bi bila na linapredsednicu kvinslendskih predwa~koj izbornoj listi da berala Deb Freklington.

Iako je Freklington poku{ala da

loptu prebaci na temu kriminala predlo`iv{i na primer uvo|ewe policijskog ~asa za tinejxere u nekim gradovima taj isuvi{e radikalan predlog se privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, nije nimalo dopao iKvinslendeodra|uje darovani ve} potro{eni mandat.

I ako ga, kojim slurima.

Enormni porast krimina~ajem, zadr`i ili jedobije neku la mladih posebno posledwih drugu va`nu funkciju, to sigurno godina izra`en u Taunsvilu i ne}e biti na su osnovu podr{ke koKernsu gde bande maloletju }e postale sama zavrediti, ve} opet nika strah i trepet na milo{}u onog koji kampawu odraulicama ovih gradova. Imovina |uje za oboje, odnosno za celu gra|ana je svakodnevna stranku. postala Wu ne bira narod, nego meta brojnim prestupnicima ~ak Vu~i}. i uI mnogim predgra|ima Brizbejda rezultat napredwaka na na i Gold Kousta dok su polise predstoje}im izborima zavisi osigurawa iz godine uigodinu sve od wenog anga`mana doprinoskupqe u ~itavom Kvinslendu. sa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas kompanija bi Na listi prvih ideset gradova odavno odustali od bojkota. sa najve}om stopom kriminala Ranko Pivqanin u Australiji ~ak ~etiri grada su iz Kvinslenda. Osim {to je

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

AUSTRALIJA

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

qutim i odem, ali gde da be`im ulep{anih istina, gde su joj neki pred narodom? [ta }e re}i pre- qudi sasuli u lice konkretne dsednik, a tek onaj fa{ista probleme i pred wom otvorili Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u iz koje je zapahnuo opori kao da ka`e ono wegovo „Gde be- vow korupcije, otima~ine i poh`iiite“? I ostade Ana na prko- lepe lokalnih mo}nika i lakosima da plati cenu rada na tere- mih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, malo lako u ulozi strana~ke vekad ga nazove da mu se ispla~e, dete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, teren na koji je ba~ena kao pobabila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako dak primer politi~kog fenomebi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala predsednica du{ama koje joj prebacuju funkci- vlade, pa je tek onda krenula da onersku kampawu. I umesto da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanpreko puta we disciplinovani diduje{ i ide{ na izbore, pa ako ~lanovi stranke koji samo kli- pobedi{ postaje{ premijer i maju glavom i ni{ta ne pitaju, pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`i- fermanom svemogu}eg sultana vela svoje vatreno, to jest vode- koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe.

Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike du i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je stvarnosti u ponor surove realAnastasija Pala{juk, aktuelna premijerka i vo|a laburista Kvinslenda odnela onanaostala onog dr`avi“ koji je seli nosti bezje dirigovanih po tre}i put (2015,pitawa 2017, 2020)i pobedu izborimakod u „Sun~anoj

Kerns odmah iza Gosforda (Novi Ju`ni Vels) na ovoj neslavnoj listi u samom vrhu su i Taunsvil, Brizbejn i Gold Koust. Problem porasta kriminala u Kvinslendu bio je jedna od glavnih tema izbora jo{ 2012. godine kadakoje Planinski masiv Stolovi tada{wi lider opozicione ji se sa ju`ne strane izdi`e Lipovi{e Kraqeva, @i~e, beralne partijemanastira Kempbel Wumen Mataru{ke Bawe, sredwovekovizvojevao istorijsku pobedu nad nog grada Magli~a Ibarske klilaburistima.

Tadai je Kvinslend sure, minulog vikenda prepozimao od goru}i problem sa „bajkerinatqiv je po jo{ jednoj nesvakima“ koji su u nekom trenutku bili da{woj - pravoslavnom malteneatrakciji iznad zakona na ulicakrstu visokom ~ak 33 Kousta. metara! Tri ma popularnog Gold Ovo monumentalno godine kasnije uz mnogoznamewe kontrokao Hristovih verzisimbol i medijske buke oko zemaqmetoda borbe protiv bajkera i kriminala Wumen je izgubio izbore iako se relativno uspe{no izborio sa rastu}im kriminalom. Pala{juk je uspela da laburistima 2015. donese novih blizu 300.000 glasova {to je delovalo gotovo nezamislivo. I na ovim najnovijim izborima nova i stara Premijerka uspela je da svojom ~vrstom politikom odr`i glasa~ko telo.

Ova jo{ jedna veli~anstvena pobeda svrstala je tako Pala{juk u jednu od najuspe{nijih politi~kih figura u modernoj istoriji Kvinslenda. Ona je tako|e i jedna od najstabilnijih premi-

jera od svih ostalih dr`ava jer se pored premijera Viktorije Danijela Endrjua najdu`e odr`ala na vlasti. Nema sumwe da joj je narod Kvinslenda jo{ jednom odao priznawe za wen rad iako je svima jasnoi da tamo nimalo skih godina svojevrsni znak ne cvetaju ru`e.

Osim kriminaprepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen na Usovila u Kvinslendu je ijenezaposleci, vrhu ove planine, nostnajvi{em goru}i problem posebno od na nadmorskoj visini granica od 1.375 zatvarawa dr`avnih i metara.

Inicijator i nosilac prvog „lokdauna“ krajem marta. ovog ~ijatradicionalno je ideja nastaIakoprojekta Kvinslend la 2007. godine je Planinarimajo{ problem opadawa poslova u sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ hladnijim mesecima kao {to su iz Kraqeva, a finasiran je isjun, jul i avgust, stopa nezaposlekqu~ivo donacijama i dobronosti u Kvinslendu je generalno jedna od najve}ih u celoj Australiji. ^ak su i poslovi postali sporedna tema na ovim izborima u kriti~nom trenutku kada je dr`avni deficit dostigao vi{e od 8 biliona dolara. Tako }e javni dug Kvinslenda sa predvi|enih decembarskih 83,8 biliona dosti}i ~ak 102 biliona dolara u junu 2021. godine. Nije sporno da je ovaj ogroman rast javnog duga jednim delom posledica aktuelne pandemije ali i pre svega dugogodi{wom politikom tro{ewa vlade Anastasije Pala{juk. Brojni su bili primeri nenamenskog tro{ewa buxetskih sredstava

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

aktuelne vlade ali to bira~ima Kvinslennda nije mnogo zasmetalo jer je strah od korone bio presudan. Va`no je samo bilo zatvoriti dr`avne granice i spre~iti virus a to {to }e Kvinslend jo{ godinamaprilozima grcati u ogromnim dugovoqnim pojedinaca, vima postalojavnih je nebitno. institucija, preduze}a i qudi iz dijaspore.

-Naravno, Predstoji namzdravqe da uradimo op{te staosvetqewe nekena mawe poslove novni{tva jei uvek prvom mestu na ure|ewu.

O~ekujem da i toibusvakog ozbiqnog dr`avnika to de zavr{eno u kratkom roku.

Naniko ne dovodi u pitawe.

Otvakon usledi}e osve}ewe krrajutoga se samo nekaidruga pitawa sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo kao na primer {ta posle izbora? da smo uspe{no okon~ali ovaj Da li }emo nakon izbora priznazna~ajan, ali iini maloproblemi lak proti da postoje drugi jekat - ka`e Milutin Vukosavqekao {to su rastu}i kriminal i vi}, ~lan Odbora za postavqawe sve ve}a nezaposlenost ili }emo krsta na Stolovima. na neko vreme glavu u peNajvi{i vrhzabiti Usovica planski sak i ~ekati da korona re{i sve je izabran kako bi se ovaj krst, u ostale probleme?

Ovaj fenomen zavisnosti od vremenskih prina `alost samoplanivezan lika, videone}e i sabiti okolnih za izbore u Kvinslendu jer na Jastrepca, Kopaonika isada Rui ostali u pandemidnika, papoliti~ari ~ak i sa Prokletija. ji vide svoju {ansu da ostanu na On }e podse}ati naredne generavlasti. zauvek aKraqeva ono bacije da Ako su uneokolini rem dok sesrpske svi mi ne probudimo nastale svetiwe, sre-i dwovekovni manastiri @i~a i shvatimo da ovo nije samo ru`an Studenica, ali sa }e trajnim i svedo~iti o san ve} ko{mar poslestradawu dicama. vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu.

R. N. sasajankovic28

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

^etvrtak 5. novembar 2020. 15

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE U LIVERPULU

U subotu, 31. oktobra, Misionarska parohija Svetog apostola Luke u Liverpulu, proslavila je svoju hramovnu slavu.

Svetu Arhijerejsku Liturgiju slu`io je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Gospodin Siluan, uz saslu`ivawe protojereja-stavrofora Nenada \ura{inovi}a, protonamesnika: Aleksandra Milutinovi}a i Branka Vasili}a i |akona Milo{a.

Ovom prilikom, Episkop je u ~in ipo|akona rukoproizveo ~teca Nikolu Zbiqi}a.

U svojoj besedi Episkopa je rekao da je dana{wa Jevan|elska pri~a, pouka nama da budemo pravi Hristovi u~enici, narod Bo`iji, da slu{amo re~ Svete nam Crkve, jer re~ Svete Crkve je re~ Bogo~oveka, koji je ostavio svojoj Crkvi i apostolima svoju blagodatnu silu i snagu da bi mi sa zemqe pre{li na nebo, da bi bili Bogoqudi, {to je priziv ~ovekov.

Ko slu{a apostole, odnosno Crkvu, on slu{a sa-

moga Hrista, a ko odbija re~ Crkve - blagodatnu propoved Jevan|eqa i priziv na pokajawe i na preobra`ewe koje Crkva propoveda me|u svetom, taj odbija samoga Hrista.

Ukazuju}i na veli~inu i zna~aj apostolske misije, kako bi se glas Crkve ~uo po celoj vaseqeni, Episkop je istakao da je takvu misiju vr{io i bla`enopo~iv{i Mitropolit Amfilohije i potom podsetio na wegovo veliko delo apostolske misije u Crnoj Gori.

Nakon zaamvone molitve prerezan je slavski kola~ a posle Svete Liturgije, stare{ina hrama, o. Aleksandar, uru~io je zahvalnice pojedincima koji su se u prethodnom periodu istakli u radovima na gradwi hrama Svetog Luke i parohijske sale i blagodare}i svima koji poma`u izgradwu naglasio da nije va`no koliko dugo gradimo hram, ve} da ga grade}i u slozi, on ujedno izgra|uje i nas.

Potom je usledilo slavsko poslu`ewe u novoizgra|enoj parohijskoj sali.

16 ^etvrtak ^etvrtak 5. novembar novembar 2020.

16 ^etvrtak 5.

22. oktobar 2020.

2020.

IN MEMORIAM ZAJEDNICA ZAJEDNICA

UPOKOJIO SE U GOSPODU ARHIEP MITROPOLIT CRNOGORSKOEGZARH SVETOG TRONA PE]KO

@ivotopis Mitropol

U petak, 30. oktobra 2020. godine, uo~i praznika Svetog Petra Cetiwskog, u 8:20 ~asova, u Klini~kom centru Crne Gore, poslije primawa Svete Tajne Pri~e{}a, upokojio se u Gospodu Visokopreosve}eni Arhiepiskop Cetiwski Mitropolit crnogorsko-primorski i Egzarh svetoga trona pe}koga g. Amfilohije.

Mitropolit je u bolnicu primqen 6. oktobra ove godine zbog zapaqewa plu}a uzrokovanog infekcijom novog koronavirusa. Upala plu}a je zalije~ena, a virusna infekcija prestala, {to je potvrdio i negativni test, a zabiqe`eno je i zvani~nim qekarskim nalazom. Oporavak je tekao u dobrom smjeru, ali ne{to sporije nego ina~e, {to je karakteristi~no za starije pacijente.

Mitropolitovo zdravstveno stawe se pogor{alo 29. oktobra, kada je prilikom jutarweg kontrolnog pregleda primije}eno da on ote`ano di{e uz bol u grudnom ko{u. Odmah su ura|ene sve analize. Snimak je pokazao da je uzrok ote`anog disawa i bola pojava vazduha u sredogru|u ili pneumomediastinum, koji se ~esto javqa u situacijama u kojima pacijent ima osjetqiva plu}a zbog du`ine trajawa upalnog procesa i koji su na kiseoni~koj terapiji du`i period. Ta komplikacija je, na kraju, i uzrokovala ovakav ishod.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Rado 7. januara 1938. godine u Barama Radovi}a u Dowoj Mora Mileve, ro|ene Baki}.

Svetovno ime mu je bilo Risto. Potomak je po srodstv }a, jednog od prvih plemenskih kapetana crnogorskih, ko ~u Crnoj Gori 1820. godine. Budu}i mitropolit je prove halnoj porodici, koja je ostala verna Pravoslavqu i za kim posleratnim vremenima narastaju}eg ateizma pod Osnovnu {kolu je zavr{io u manastiru Mora~i, a Bogosl kovici u Beogradu. Diplomirao je na Bogoslovskom fak godine. Uporedo sa Bogoslovskim fakultetom studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Veliki uticaj na duhovno uzrastawe mitropolita A Prepodobni otac Justin Popovi}, veliki bogoslov i du lavne Crkve, i svetogorski starac Pajsije.

Posle zavr{enog fakulteta, postdiplomske studije mu, gde je magistrirao na Isto~nom pontifikalnom inst lazi u Gr~ku, gde boravi sedam godina i gde prima angel ki ~in. U tom periodu, u Atini je odbranio doktorat o Sv koji je privukao pa`wu onda{we evropske teolo{ke jav na provedenih na Svetoj Gori odlazi za profesora na Svetog Sergija u Parizu, a od 1976. godine postaje docen na Bogoslovskom fakultetu Svetog Jovana Bogoslova u voslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Be

Mitropolit Amfilohije posetio Australiju 201 Mitropolit Amfilohije i otac Strahiwa Jawi}

Mitropolit Amfilohije i protojerejstavrofor Mihailo Protopopov (Ruska Pravoslavna Crkva)

Crkvena op{tina Sv. Nikola u Xilongu imala je radost da ugosti Mitropolita i Ptarijarha Irineja

Patrijarh Irinej i mitropolit Amfilohije n Mitropolit Amfilohije je kao pratwa Wegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Irineja u martu 2016. godine doputovao u posetu Mitropoliji australijsko-novozelandskoj. Ova poseta bila je veliki blagoslov za verni narod Mitropolije Australijsko-novozelandske. Ba{ kao i patrijarh srpski g. Irinej, mitropolit Amfilohije je neumorno obilazio manastire i Crkvene op{tine {irom Australije, a narod ih je {irokog i otvorenog srca do~ekivao gde god da su dolazili.

Nakon dalekog i puta od Beograda do Australije, a tokom kra-

tke posete koja je trajala svega de pqeni i umorni, patrijarh Irinej i li su vremena da obi|u mnoge svetiw crkve, ali i da blagom re~ju ukrepe u wihovoj blizini. Svojim prisustvo iz Otaxbine, ukrpqivali su i dava na Petom kontinentu. Ve~na slava politu Amfilohiju, neka ga Gospod gde ve~no sija svetlost lica Wegov

PISMO SAU^E[]A POVODOM UPOKOJEWA BLA@ENOPO^IV[EG MITROP Wegovom Preosve{tenstvu Episkopu budimqansko-nik{i}kom i administratoru Mitropolije crnogorsko-primorske Gospodinu Joanikiju

Besjeda prilikom osve}ewa crkve Sv. Trojice u Melburnu

U poseti gr~koj Pravoslavnoj crkvi u Melburnu

Mitropolit obasjan svetlo{}u u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu

Va{e Preosve{tenstvo, dragi nam brate Joanikije, Dozvolite da u ime Svetosavske nam crkve sa Petog kontinenta izrazim najdubqe sau~e{}e Vama, blago~estivom episkopatu, sve{tenstvu, mona{tvu i vernom narodu bogomspasavane Mitropolije Crnogorsko-primorske povodom bla`enog pokoja dragog nam i mnogovoqenog Mitropolita Amfilohija.

Vest o wegovom upokojewu potresla je sve verne sinove i k}eri na{e Svetosavske crkve Petog kontinenta.

Usnuo je u Gospodu veliki jerarh Crkve Hristove, episkop ravnoapostolnog dela,

trudbenik na Wivi Gospodwoj do posledweg izdisaja, svedok pobede Hristovog Vaskrsewa!

Upokojio se onaj koji je predvodio najve}u duhovnu seobu u novijoj Crkvenoj istoriji, seobu jednog ~itavog naroda od mraka ka svetlosti, od bezbo`ja ka Hristu, ka Svetom Pravoslavqu. Zajedno sa Vama i bra}om arhijerejima, sa sve{tenstvom i bogoqubivim mona{tvom, sa vernim narodom Svetonemawi}ke Crne Gore, Mitropolit je podigao ne samo Crnu Goru na noge i wen region, ve} i rasejanu srp~ad {irom sveta.

Wegov podvig i delo, va{e kolektivno ispovedni{tvo, ostavilo je svoj neizbrisivi pe~at i trag na srcima svih nas, motivi{u}i nas da hrabro u ova burna vremena ispovedamo Hristovu pobedu pred svetskim

mo}nicima i Srpska P kva je osirom viteza vere H novim `iteq nikom pred G Mitropol fesor i voq podvigom, pa zavr{iv{i, a

Vama d

Episkop

IN ZAJEDNICA MEMORIAM ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak5.22.

5.novembar novembar 2020. 17 17 ^etvrtak oktobar 2020.

2020.

PISKOP CETIWSKI, -PRIMORSKI I OG AMFILOHIJE

lita crnogorsko-primorskog Amfilohija

ovi}) je ro|en na Bo`i} a~i, od oca ]ira i majke

vu vojvode Mine Radovioji je prisajedinio Moraeo detiwstvo u patrijaravetima predaka u te{komunisti~kom vla{}u. loviju Svetog Save u Rakultetu u Beogradu 1962. o je klasi~nu filologiju

Amfilohija izvr{ili su uhovnik Srpske Pravos-

nastavqa u Bernu i Rititutu (1965). Odatle odlski obraz i sve{teni~vetom Grigoriju Palami, vnosti. Posle godinu daa Pravoslavni institut nt, pa redovni profesor u Beogradu (kasnije Praeogradu), na katedri za

Pravoslavnu pedagogiju (katihetiku) sa metodikom nastave. U dva mandata bio je i dekan fakulteta. Doktorat honoris causa Moskovske duhovne akademije primio je 2003. godine, Instituta teologije Beloruskog dr`avnog univerziteta u Minsku 2008. godine, Pravoslavnog teolo{kog instituta Svetog Sergija u Parizu 2012. i Sankt-peterbur{ke duhovne akademije 2014. godine. Odlukom Nacionalnog komiteta dru{tvenih nagrada Ruske Federacije 2001. godine odlikovan je ordenom Lomonosova, koji mu je uru~en na sve~anosti u Kremqu u prisustvu oko 4.000 uglednih zvanica. Za po~asnog ~lana Slovenske akademije kwi`evnosti i umetnosti izabran je 2015. godine.

Govorio je gr~ki, ruski, italijanski, wema~ki i francuski jezik, dok je koristio u nau~nom radu starogr~ki, latinski i crkvenoslovenski.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve izabrao ga je maja 1985. godine za Episkopa banatskog. Hirotonisao ga je 16. juna 1985. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi Patrijarh srpski German. Odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve Episkop banatski Amfilohije je decembra 1990. godine izabran za Mitropolita crnogorsko-primorskog sa sjedi{tem na Cetiwu. Sve~ano ustoli~ewe za Mitropolita crnogorsko-primorskog, zetskobrdskog i skenderijskog izvr{io je Patrijarh srpski Pavle sa episkopima 30. decembra 1990. godine u Cetiwskom manastiru.

Mitropolit Amfilohije je bio ~lan Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve u vi{e saziva. Predsjedavao je tim tijelom i bio zamjenik oboqelog Patrijarha srpskog Pavla od kraja 2007. godine do wegovog upokojewa.

Usnuo u Gospodu 30. oktobra 2020 godine u Klini~ko-bolni~kom centru Crne Gore u Podgorici.

Svima onima koji su u `ivotu progovorili ma koliko re~i sa (sada novoprestavqenim bla`enopo~iv{im) Mitropolitom Amfilohijem, a da su ga posle toga uva`avali kao DOBROG PASTIRA izjavqujem(o) iskreno sau~e{}e, a ujedno se zahvaqujem svima koji su meni izjavili sau~e{}e povodom gubitka mi duhovnog oca.

Moli se Sveti Vladiko i daqe Bogu Stvoritequ za mene, moje i gre{ni na{ Srpski i qudski rod.

Hvala ti Vladiko Sveti!

Tvoje zahvalno duhovno ~edo, o. Dragoqub - Draja - iz Australije.

16. godine

nakon predavawa srpskoj omladini u Australiji

esetak dana, iako vidno iscri mitropolit Amfilohije na{we, mnoge sestrinske Pomesne e svakog vernika koji se na{ao om donosili su qubav i radost ali nadu i veru na{em narodu i hvala na{em dragom Mitrod nastani u naseqa pravednih vog!

POLITA AMFILOHIJA

i narodima koji nas okru`uju.

Pravoslavna Vojinstvuju}a Crma{ena za jo{ jednog velikog Hristove, ali Nebo se obogati qem, a mi, jo{ jednim molitveGospodom! lit Amfilohije, na{ dragi proqeni otac, ratovav{i dobrim ao je u borbi, trku svoju ~asno a nama primer ostaviv{i.

Carstvo mu Nebesno!

dragi Vladiko `elimo od Boga zdravqe i svaku utehu.

Sa vama u molitvi i mislima, saose}aju}i, + Siluan p australijsko-novozelandski

Dan kada je Vladika Nikolaj progla{en za svetiteqa, otac Dragoqub - Draja (u pozadini) uz Mitropolita u oltaru

Mitropolit okru`en vernim narodom u Crkvenoj op{tini Sv. Luka u Liverpulu Mitropolit svira gusle nakon osve}ewa crkve u Dowim Bandi}ima 1997. godine, otac Draja iza Mitropolita

Srpskoj Crkvi, svakom Srbinu „Sv. Save“ izjavqujem sau~e{}e povodom velikog gubitka, a upokojewa bla`enopo~iv{eg nam

Mitropolita Amfilohija Pra{taj nam Vladiko Sveti - moli Boga da nas spase gre{ne.

Vlajko \uri~anin sa porodicom.

18

^etvrtak 5. novembar 2020.

ZAJEDNICA

Promocija kwige „Jasenovac – Au{vic Balkana – usta{ka imperija okrutnosti“ prof. dr Gideona Grajfa Srpska zajednica Perta je pod okriqem Saveta srpskih zajednica Zapadne Australije, a posebno ogromnim zalagawem Nata{e i Nenada Mla|enovi}a, te ~lanova odbora Koste Mijatovi}a, Ilije Ili}a i Nene Samac, u sredu, 28. oktobra 2020. godine imala posebnu privilegiju da prisustvuje promociji monumentalne monografije, obimno dokumentovanog i bogato ilustrovanog dela „Jasenovac – Au{vic Balkana – usta{ka imperija okrutnosti“ (u nast. skra}en naz.) izraelskog istori~ara i istra`iva~a Instituta za holokaust profesora dr Gideona Grajfa. Nakon pomena ove kwige u avgustu mesecu i najave o {iroj prezentaciji, kwiga je predstavqena u Dr`avnoj biblioteci Zapadne Australije naj{irem auditorijumu – svim zainteresovanim zajednicama i gra|anima Perta. Promociji su prisustvovali predstavnici srpskih zajednica, pravoslavnih crkvenih op{tina, javrejske zajednice – predstavnik Jevrejskog instituta za holokaust Xef Kaj, Vardan Vardanijan iz jermenske zajednice i drugi.

Promociju je u kra}em govoru blagoslovio protojerej Sa{a Stojanovi} u ime mitropolita Australijsko-novozelandskog Siluana, isti~u}i da je istina o stradawu nevinih u Jasenovcu nasu{na potreba svih. Voditeq programa Ksenija Arhipova iz ruske zajednice je zatim pozvala Nenada Mla|enovi}a, koji je pozdravio prisutne i istakao va`nost prezentacije i zbog 75. godi{wice oslobo|ewa logora Jasenovac i pobede nad fa{izmom. On je pomenuo ~iwenice da svet nije znao mnogo, ili nije znao uop{te o postojawu koncentracionog logora Jasenovac, zatim da je profesor Grajf potvrdio ~iwenicu o preko sedamsto hiqada `rtava. Gopodin Mla|enovi} je tako|e izneo ~iwenicu da je od strane usta{a u takozvanoj NDH skoro zatrta porodica Tesla, i izme|u ostalog da je arhiva logora uni{tena pred wegovo osloba|awe.

Potom se prisutnima putem video-prezentacija obratila kwi`evnica dr Biqana \orovi} iz Beograda, recenzent kwige, borac protiv informativnog mraka i revizionizma istorije koji se upravo de{ava s ~iwenicama vezanim za Jasenovac.

Ona je u svom izlagawu pomenula dela i mnoge funkcije profesora Grajfa i hronolo{ki iznela podatke o wegovom radu i najva`nije ~iwenice o kwizi „Jasenovac – Au{vic Balkana“, koja je {tampana na engleskom, hebrejskom i srpskom jeziku, kao i oko tri hiqade stranica trilogije profesora Grajfa.

Pored prvog toma o Jasenovcu, drugi tom nosi naziv „Usta{ko kona~no re{ewe pre nacisti~kog kona~nog

Н. Млађеновић и К. Архипова

Координатор Наташа Млађеновић

Проф. Грајф на директној вези

Kwiga, latinica

Наступ Извора re{ewa“ i tre}i: „Alojzije Stepinac , usta{ki vikar – pokrsti se ili umri“. Autorka \orovi} je pomenula i druga dela koja su se bavila ovom tematikom i zakqu~ila da profesor Grajf nesumwivo zaslu`uje Nobelovu nagradu za svoj pregala~ki rad i izno{ewe istine o stradawu Srba, Jevreja i Roma u NDH. Nakon ovog zanimqivog izlagawa, Nata{a Mla|enovi} je pro~itala poruku izdava~a kwige Bobana Stojiqkovi}a („Kwiga Komerc“), koji je izme|u ostalog istakao va`nost ovih izdawa u prevenciji zlo~ina, za budu}e generacije i za svetsku istoriju. Nata{a Mla|enovi} je zatim pro~itala deo eseja o nedavno preminuloj gospo|i Beatris Grajf, majci profesora Grajfa, koji je napisala Smiqa Ti{ma, pre`ivela de~jeg logora

Jasenovac, poslanica srpskog parlamenta. Auditorijum je tako saznao jo{ mnogo ~iwenica o brojnim nagradama profesora Grajfa, te izlo`bama koje je organizovao i da je wegova majka, tako|e aktivni borac za izno{ewe istine na svetlo dana, veliki prijateq Srbije i Republike Srpske, bila najve}i podr`avalac rada svoga sina.

Naredni gost programa putem internet kontakta bio je dr Du{an Basta{i}, predsednik udru`ewa „Jadovno 1941“, iz Republike Srpske. On je tako|e istakao zna~aj ogromnog ulo`enog rada rofesora Grajfa, kao i onih koji poma`u da taj rad bude prezentovan javnosti, a isto tako problem revizionizma istorije i zlo~ina. On je pomenuo i druga strati{ta Drugog svetskog rata, izme|u ostalog ostrvo Pag. Potom je uspostavqena veza sa predstavnikom „Udru`ewa logora{a i potomaka“ Gojkom Ron~evi}em Mraovi}em, pre`ivelim logor Jastrebarsko, formiranog za decu Kozare, koji su partizani oslobodili 1942. godine. Gospodin Ron~evi} je podsetio da je u NDH stradalo sedamdeset hiqada dece te da su logori za decu tokom istorije ~ove~anstva postojali smo u takozvanoj NDH. Izme|u ostalog pomenuo je i veliki doprinos ambasadora dr Qiqane Nik{i}, koja je u UN organizovala prvu izlo`bu o Jasenovcu i pomogla uspostavqawu saradwe sa Izraelom i profesorom Grajfom u ciqu

o~uvawa se}awa i izno{ewa istine o stradawu Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu.

Nakon ovog pou~nog izlagawa, koje je sigurno pru`ilo mnogo do tada nepoznatih ~iwenica prili~no zastupqenom mla|em delu auditorijuma, umetni~ki deo prezentacije je bio ispuwen nastupom „Muzi~ke grupe Izvor“ pesmama „Tebe pojem“ Mokrawca i poznatom pesmom „\ur|evdan“, ~iju istoriju nastanka je pro~itala ~lanica hora Aleksandra, te su prisutni saznali da je ova tu`na pesma nastala u vozu smrti, koji je na |ur|evdansko jutro 1942. godine zato~ene Srbe iz Sarajeva povezao u nepovrat - u logor Jasenovac.

Nakon nastupa „Izvora“, uspostavqen je direktan video kontakt sa profesorom Grajfom, koji je ve} neko vreme pratio program. Koliko je vreme dozvoqavalo, on je odr`ao jedno izuzetno upe~atqivo i dragoceno predavawe, kojim je predstavio svoju kwigu „Jasenovac – Au{vic Balkana“, i motive koji su doveli do wenog stvarawa. Pre svega, profesor Grajf je hteo da prou~i i prezentuje razlike izme|u ova dva logora, jer je Jasenovac po brutalnosti i na~inu torture nad logora{ima bio druga~iji, {to je profesora motivisalo da prvi put primeni komparativnu metodologiju u prou~avawu ovih logora. Oba logora su bila sinonimi necivilizacijske okrutnosti, oba su imeno-

vana paklom na Zemqi, osnovana od nacista i wihovih eksponenata, oba antihumane prirode, bez moralnog koda, osnovana s motivom „~istih nacija“ – nema~ke, odnosno, hrvatske.

Tako|e, zajedni~ko za oba logora bilo je likvidirawe logora{a bez ikakve samilosti. Au{vic, poznat je i kao „fabrika smrti“ jer je vr{io neku vrstu industrijskog ubijawa, „odr`avawa ~isto}e“ kroz ubijawe gasom i kremacije, a u Jasenovcu, poznatom po brutalnosti, se ubijalo direktnim kontaktom, ostra{}eno, mu~ewem, ekstremnije, krvavije, odnosno ru~no - hladnim oru`jem, jednom re~ju divqim, varvarskim metodama, koje podse}aju na sredwi vek. Istra`ivawem ovih zverskih ubijawa, autor je izneo podatak o 57 razli~itih vrsta ubijawa, koje su se primewivale u Jasenovcu. Tako|e, Jasenovac karakteri{u brutalna takmi~ewa u ubijawu. Ubijawe u Au{vicu se zata{kavalo, za razlikuod Jasenovca, a takozvano „finalno re{ewe“ bilo je najpre pokretano od strane usta{a, a tek potom nema~kih nacista. Administrativna organizacija u Au{vicu je postojala i bila veoma razijena, dok u Jasenovcu nije postojala uop{te. Zajedni~ko za oba logora, kao i za ostale logore izme|u ostalog, bio je nedostatak hrane, prikladne ode}e, prostora, sanitarija, nedostatak lekova i medicinskog tretmana i drugog. Nakon svog predavawa, profesor Grajf je nagra|en dugim aplauzom.

Koordinator i nosilac najve}eg udela u velikom i odovornom zadatku organizacije prve promocije u Australiji u multikulturalnoj zajednici kwige profesora Gideona Grajfa „Jasenovac – Au{vic Balkana“ profesor sociologije Nata{a Mla|enovi}, za promociju je pripremila malu izlo`bu fotografija skulptura mlade srpske vajarke Katarine Tripkovi} Pan~i}, kojima je umetnica u~estvovala na izlo`bi „Istina o Jasenovvcu – Pravo na nezaborav“ prof. Grajfa u Ujediwenim nacijama 2018. godine. Veliku zahvalnost gospo|a Nata{a izra`ava studiju Perfect Iris Production koji je dobrovoqno pru`io tehni~ke usluge monta`e i snimawa promocije i postavqawa na Jutjub kanal, gde svi zainteresovanii mogu da pogledaju ovaj snimak.

Za bilo koji etnicitet, kome pripadaju kako stradali u logorima NDH, tako oni od ~ije ruke su stradali, bitno je da istina ugleda svetlo dana, jer je to jedini na~in da se do|e do katarze i te`we da se nikada ne{to sli~no ne ponovi, kakva god bi bila konstelacija tih etniciteta. A jasno je da je umawivawe, pre}utkivawe ili prikrivawe zlo~ina - jednako sau~e{}u s wim.

M. Dragovi}

PUTOPIS

U tem Somboru, svega na voqu, ka`e poznata starogradska pesma koja se najlep{e peva i slu{a uz tamburice, a razume se na mnogo na~ina. To opevano obiqe pru`a plodna ba~ka ravnica, iznose}i na astale sve same poslastice {to se nikad na brzinu, ve} satima i sa pijetetom kusaju. Zemqu napajaju vodeni tokovi u`eg Podunavqa i gusta mre`a kanala, bogate su i stoletne {ume posebno hrastovima, a okolna lovi{ta raznom divqa~i. „I sam Sombor svojom atmosferom odi{e otmeno{}u i gospodstveno{}u, dok o~uvano staro gradsko jezgro predstavqa vrstu arhitektonskog vremeplova koji putuje kroz sve va`nije stilove graditeqstva posledwa tri veka”, ovako svoj grad opisuje Milan Stepanovi}, zavi~ajni istori~ar i publicista. „Kada se tome pridodaju i zeleni tuneli, {to ih po somborskim sokacima ~ine drvoredi koprivi}a, u lokalu poznatijih ka bo|o{, te barokni gradski parkovi, topot nekolicine zaostalih fijakerskih kowa i {um starih arteskih bunara – tada postaje jasna i fascinacija Somborom pesni~kog barda Miroslava Mike Anti}a”, Stepanovi} dodaje.

I svoje divqewe gradu potkrepquje citatom poznatog pesnika: „Sombor je jedan od onih jakih gradova koji su ulazili u istoriju plahovito i naglo, u paorskim ~izmama, preko pijace i trgovine, u vojni~kim cokulama preko rana, medaqa i grobova, u lakovanim gra|anskim cipelama preko osmeha i poklowene ru`e.”

Ne{to ranije, ~uveni somborski slikar i akademik Milan Kowovi}, kao „iskusni esteta”, pronalazio je sli~nosti ovda{wih urbanih re{ewa sa Parizom u kojem je godinama boravio. Sombor bi u tim pore|ewima pobe|ivao, opisivan ekspresionisti~ki, strasno obojen, ba{ kakve su i slike somborskog „maestra”, potomka jedne od najuglednijih patricijskih porodica.

Tako o glavne ~etiri ulice, danas zvane vencem, a nekada {ancem, ili Unutra{wom varo{i, Kowovi} pri~a da se iz wih granaju spoqne centrifugalne ulice, svaka krivudaju}i, kao da se me|usobno grle. „To grqewe Somboru daje dragocenu intimnost, toplinu i qupkost”, zakqu~uje Kowovi}.

Puna rasko{ grada uvek je u qudima, a u Somboru `ivi vi{e od 20 nacija, u wemu se prepli}u razli~ite vere i jezici, u beskrajnoj toleranciji. U slozi biti{u Srbi i Buwevci, koji su se ovde naselili tokom 17. veka, pre i posle odlaska Turaka, te su osnovali svoju miliciju koja se hrabro borila uz austrijsku vojsku u ~uvenim bitkama i pobedama nad Turcima kod Slankamena (1691) i kod Sente (1697), zbog ~ega je Sombor 1702. dobio status vojni~kog {anca na Potiskoj vojnoj granici.

U vreme jednoipovekovne turske vlasti grad je urbanizovan, dobija svoje dana{we ime i postaje sedi{te velike nahije i sna`no trgova~ko i administrativno sredi{te Ba~ke. Osim Srba, Buwevaca i Ma|ara, u Somboru, tokom 18, 19. i 20. veka, `ive i Nemci, Slovaci, Jevreji, Grci, Bugari, Hrvati, Rusini, Romi… Ba{tine}i najboqe iz svojih kultura, uspe{ni pojedinci svih nacija ste~enom su imovinom mewali lice Sombora, ugledaju}i se na arhitektonski sjaj velikih gradova Habsbur{ke monarhije poput Be~a, Praga, Bratislave, Pe{te.

Neprestano ga ulep{avaju}i, zapravo su odr`avali wegov rang slobodnog i kraqevskog grada, koji mu je dodelila carica Marija Terezija 1749. godine. Nakon {to je Sombor 1745. izgubio status vojni~kog {anca, somborski grani~ari su odredili deputaciju koja je skoro tri godine pregovarala sa Be~kim dvorom oko novog statusa grada.

Kona~no, nakon uplate visokog iznosa od 150.000 srebrnih forinti u carsku blagajnu, carica je 17. februara 1749. godine Somboru dodelila povlastice i status slobodnog i kraqevskog grada, koji je ovda{wim `iteqima zna~ajno omogu}io sudske, materijalne i verske slobode, dok su svi gra|ani dobili i kolektivni plemi}ki status.

Gradska uprava ili Magistrat useqena je

SOMBOR

^etvrtak 5. novembar 2020. 19

Grad u kojem se ulice grle

Somborski sir iz ka~ice - ~uveni delikates

Laza Kosti} (1841-910) je bio srpski kwi`evnik, pesnik, advokat, poliglota, novinar, dramski pisac i esteti~ar. Iako je ro|en u Koviqu, i `iveo u vi{e mesta, svoje posledwe godine `ivota Laza Kosti} je proveo u Somboru (1895-1910) u kome je `iveo sa Somborkom Julkom Palana~ki. Za svoj ve~ni po~inak odabrao je Sombor te je i sahrawen na Velikom pravoslavnom grobqu. Napisao je po mi{qewima mnogih kwi`evnih kriti~ara, najlep{u srpsku pesmu "Santa Maria della Salute" iste godine u zdawe kapetana Brankovi}a, na ~ijoj osnovi }e kasnije biti dozidana dana{wa Gradska ku}a, a kada Sombor 1786. godine postane i administrativno sedi{te velike Ba~ke, kasnije Ba~ko-bodro{ke `upanije, po~etkom 19. veka bi}e podignuto i rasko{no upravno `upanijsko zdawe.

Poseban zna~aj za Sombor imala je i izgradwa Velikog ba~kog kanala, krajem 18. i po~etkom 19. veka – najve}eg graditeqskog poduhvata u tada{woj Evropi, kojim su regulisane podzemne vode. Istovremeno je omogu}ena i plovidba hiqada trgova~kih la|i, te su Somborci nadaleko mogli da prodaju bogate plodove svojih wiva.

Dugom nizu u~enih i znamenitih Somboraca, koji, osim ostalih, ~ine i Platon Atanackovi}, episkop budimski i ba~ki, kwi`evnik, dvostruki predsednik Mati-

ce srpske i poznati narodni dobrotvor, pa Laza Kosti}, ~uveni pesnik srpskog romantizma, potom Antal Koh, geolog evropskog ugleda i akademik, pesnik i pripoveda~ „Ravangrada” Veqko Petrovi}, slikar i „dobri duh ravnice” Sava Stojkov i brojni drugi Somborci, jedino je i odgovarala tako podsticajna sredina ili su je oni takvom napravili. Sad, osim @upanijom, Sombor odaje neodoqiv utisak i Gradskom ku}om ili Magistratom, Gradskim muzejem, Srpskom ~itaonicom, Istorijskim arhivom i Pa{inom kulom, Gra{alkovi}evom palatom, Preparandijom, Kroni} palatom i nizom drugih sa~uvanih starih gra|evina…

Ni{ta graditeqstvo i prosvetiteqstvo nije u~inilo na`ao gastronomiji, koja zapravo ide na ruku kompletnom do`ivqaju, me{aju}i sve ukuse raznih nacionalnih

Gradska ku}a u Somboru

kuhiwa. pravo ide na ruku kompletnom do`ivqaju, me{aju}i sve ukuse raznih nacionalnih kuhiwa. Do{qaku se, ipak, preporu~uje specijalitet alasa – ribqi paprika{, simbol grada. „^uven je bio somborski ov~iji sir, koji se pravio na okolnim sala{ima sti`u}i do trpeza Beograda, Zagreba, Pe{te, Be~a, Pariza… Recept za wegovu izradu majke nikada nisu predavale }erkama, da ne bi wihovom udajom recept oti{ao u tu|u ku}u, ve} se prenosio iskqu~ivo snahama kako bi ostao u porodici”, obja{wava Stepanovi}.

I mada poznata pesma s po~etka ka`e U tom Somboru, svega na voqu, Stepanovi} bi dodao: „Jeste svega, ali u pravoj meri i sa vaqanim smislom za lepo i gospodstveno.”

I sa punom sve{}u o svemu {to je grad ikada predstavqao.

M. T.

20

RIZNICA

^etvrtak 5. novembar 2020.

Beograd, Terazije, novembar 1918. godine: Sve~ani ulazak srpske vojske pozdravqen hiqadama Beogra|ana

PREDVO\ENI VOJVODOM BOJOVI]EM, PRE 102 GODINE, BEOGRAD JE DO^EKAO SLOBODU U PRVOM SVETSKOM RATU

Kako je srpska prestonica oslobo|ena nezaustavqivim mar{om Prve armije!

Ne postoji ni jedna prestonica u Evropi, oko koje se vodilo vi{e borbi nego {to je to slu~aj sa Beogradom, koji je bezbroj puta bio skoro potpuno sru{en i ponovo obnavqan - ~ak 44 puta!

Na dan 1. novembra 1918. godine, Beograd je oslobo|en od austrougarske okupacije u Prvom svetskom ratu.

Ujutro, 1. novembra 1918, posle nezadr`ivog naleta elitnih srpskih divizija – Dunavske, Moravske i Drinske, na ulicama srpske prestonice pojavili su se prvi oslobodioci! U grad su oko 11 ~asova prodrli prvi vojnici Dunavske divizije i izbili na Kalemegdan. Ve} dva sata kasnije posledwi nema~ki vojnici napustili su Beograd pred naletom Prve armije predvo|ene vojvodom Petrom Bojovi}em. Po podne, oko 15 ~asova, Moravska i Dunavska divizija nalazile su se na liniji Veliki Vra~ar – Bawica – Top~idersko i Banovo brdo.

Vo|ena neponovqivom `eqom, `arom i elanom, od oslobo|ewa Ni{a 1. oktobra, ka`u istori~ari, srpska Prva armija je slede}ih mesec dana potiskivala nema~ku 11. armiju u nezaustavqivom “mar{u” prema Beogradu.

“Sve akcije srpske vojske proizlazile su iz dogovora sa saveznicima”, ka`e dr Danilo [arenac, istori~ar Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

“Polovinom oktobra odlu~eno je da srpska vojska osloba|a teritoriju Srbije zapadno, a savezni~ka isto~no od Morave. Ve} oko 20. oktobra, sa saveznicima je postignut jo{ jedan vrlo va`an dogovor: da se srpskoj vojsci prepusti ulazak u Beograd. Tada je odre|eno i da u prestonicu prvi u|e 7. pe{adijski puk, ba{ zato {to su ga ~inili vojnici iz Beograda, kao i 1. eskadron kowice i jedna baterija. Svi oni su bili deo ~uvene Dunavske divizije.”

U napredovawu prema Beogra-

@RTVE Zavr{etak Velikog rata, Beograd je do~ekao kao jedan od najrazorenijih gradova Evrope.

Za hrabro dr`awe u ratu, srpska prestonica je 1920. odlikovana francuskim “Krstom viteza Legije ~asti”. Postao je i prestonica Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je skupo platila – izgubila je izme|u 1,1 i 1,3 miliona stanovnika, {to je ~inilo gotovo tre}inu ukupnog stanovni{tva i ~ak oko 60 odsto mu{ke populacije. du, po re~ima na{eg sagovornika, vrlo va`no je bilo i to {to je srpska vojna komanda o svakoj akciji razmi{qala unapred.

“Strahovalo se, naime, od uli~nih borbi i neprijateqske artiqerije”, obja{wava [arenac.

“Nepobitno je da su Beogra|ani sa velikom rado{}u i odu{evqewem do~ekali prve oslobodioce koji su u{li u grad. No, istovremeno srpska komanda je `elela da pri osloba|awu prestonice gubici budu {to mawi i da se ne ponovi stravi~no artiqerijsko bombardovawa grada kao 1915. godine. @eleli su da, kao oslobodioci, sa~uvaju bar ono malo gra|evina i infrastrukture koji su ostali iz predratnog Beograda. Glavnina Dunavske divizije i francuska te{ka artiqerija, na Torlak su stigle 1. novembra oko 17 ~asova.”

Prema re~ima dr Mili}a Mili}evi}a, istori~ara Istorijskog instituta u Beogradu, kona~no oslobo|ewe Beograda u Prvom svetskom ratu, kao i bitka za oslobo|ewe ~itave Srbije, po~eli su zapravo probojem Solunskog fronta. On je primorao bugarske i nema~ke snage da se hitno povuku.

“Kowi~ka divizija je ve} 25. septembra zauzela [tip, a za-

tim Ko~ane i Ov~e Poqe”, ka`e Mili}evi}. “Oslobo|eni su Veles, Kru{evo, Skopqe, potom Vrawe, Pirot, Ni{… A kada je re~ o moralu srpske vojske, mo`da ga najboqe opisuje podatak da su za dva meseca od Dobrog Poqa na jugu Makedonije do Beograda vojnici pre{li 800 kilometara.

Po zauzimawu prestonice, srpske trupe ne staju, ve} 2. novembra nastavqaju borbe i osloba|aju Banat, Srem, Ba~ku, Slavoniju…

Tre}eg novembra oslobo|ena je ~itava Srbija, uz strahovite gubitke. To je bio deo taktike, jer je ve} 6. novembra bila @enevska konferencija i srpsko rukovodstvo je `elelo da vojska zauzme {to vi{e teritorije.”

Ono {to nisu odneli Austrijanci, dovr{ili su Nemci, pqa~kaju}i tokom posledweg dana boravka sve radwe od Terazija do Slavije. Prekinuli su struju i vodu, poru{ili most na Savi…

R. N.

NAPU[TENA USRED VOJVODINE:

Crkva stara 1.000 godina krije tajnu kraqa Ri~arda Lavqeg Srca!

Bazilika Ara~a, koja se nalazi u ataru izme|u Novog Be~eja i Novog Milo{eva na Tisi, jedan je od najzna~ajnijih kulturno-istorijskih spomenika prvog reda. Uprkos tome, malo qudi uop{te zna da Ara~a postoji, a kamoli da se tu prema legendi oporavqao i engleski kraq Ri~ard Lavqe Srce, iscrpqen od pohoda na Svetu zemqu.

Ostaci ovog spomenika kulture, koji su danas prakti~no napu{teni usred vojvo|anske ravnice, redak su svedok toga kako je izgledao Sredwi vek u ovom delu Srbije, {to Ara~i tako|e daje na va`nosti!

Iako je katedrala u prili~no lo{em stawu, dobar deo je sa~uvan i predstavqa impozantnu gra|evinu, sa masivnim stubovima, lukovima, prozorima i jednom visokom kulom. Ubedqivo najve}a gra|evina u bli`oj i daqoj okolini, podignuta u beskrajnoj ravnici, katedrala Ara~a izgleda kao da izrawa iz zemqe.

Romani~ka bazilika podignuta je oko 1230. godine, od tesanog kamena, tesanika mermera i opeke, a iznutra je izuzetno prostrana, sa obiqem zanimqivih arhitektonskih detaqa. Ara~a je uni{tavana i obnavqana nekoliko puta, a naro~ito zna~ajna je obnova koju je sprovela kraqica Jelisaveta An`ujska 1370. godine.

Ara~u je 1417. u posed dobio despot Stefan Lazarevi}, a nakon wega 1441. godine i despot \ura| Brankovi}.

Turci su je spalili 1551. godine i od tada vi{e nije obnavqana. Wene neza{ti}ene zidine, koje nagove{tavaju nekada{wu monumentalnost, ipak i daqe stoje, prepu{tene na nemilost vremenu, suncu i ki{i ve} skoro 470 godina!

“Prvobitna crkva gra|ena u 11 ili 12 veku i posve}ena je Svetom Arhangelu Mihajlu, Svetom Jovanu Krstitequ ili Svetim Kozmi i Damjanu. Prvi pisani trag o woj imamo iz 13. veka. Bazilika podignuta oko 1230. godine gra|ena je za vreme Bele 4 i mo`e se pripisati benediktincima”, ka`u iz Zavoda za za{titu spomenika kulture u Zrewaninu.

Na vrhu se nalazi kapela tipi~na za 13. vek, kakve su podizali vite{ki redovi, Jovanovaca, Templara i Krsta{a.

Jedna legenda ka`e da se u Ara~u nakon Tre}eg krsta{kog pohoda sklonio i najpoznatiji krsta{, kraq Ri~ard Lavqe Srce.

Krenuo je ku}i mawe poznatim putem obalama reka, koje su zale|ene ote`avale povratak. Kod dana{weg Slankamena na Dunavu sreo je monahe iz Ara~e koji su mu ponudili da prezimi kod wih.

Ugrejano banatsko blato je izle~ilo malaksalog kraqa koji je po legendi tu zakopao i svoj {tit sa zlatnim lavovima.

“Po{to je ovo podru~je bilo uveliko izlo`eno sukobima sa Turcima, nastanak brojnih utvr|ewa u ju`noj Ugarskoj ubrzao je i razvoj manastira i wegove fortifikacije. Napadi na manastir su bili veoma sna`ni {to potvr|uju ostaci spaqenih konaka, po{to je u wima na|eno topovsko |ule, koje je verovatno ispaqeno iz katapulta ili bombarde. Ipak ni manastir nije bio bez odbrane, na {ta ukazuju ostaci samostrela”, izjavili su iz Zavoda.

Svuda oko Ara~e vidqive su rupe koje su ostavqali traga~i za zakopanim blagom. Koliko je bilo traga~a, toliko je ot-

prilike bilo i legendi o blagu.

Jedna od najve}ih je ona o hunskom osvaja~u Atili, poznatijem po nadimku “Bi~ bo`iji”, koji je u ovom delu dana{we Vojvodine kovao plan o zauzimawu tada prebogatog Sirmijuma.

Opqa~kano blago, prema legendi, nakon Atiline smrti 454. godine, zajedno sa kov~egom, zavr{ilo je u Tisi i do danas nije otkriveno ta~no gde je.

Nadmorska visina od 82 metra {titila je qude od poplava i osvaja~a zbog ~ega su i naseqavali ovaj kraj 7500 godina. Posledwi stanovnici Ara~u su napustili u prvoj polovini 18. veka. Danas se weni ostaci nalaze u sred “ni~ega” me|u nepreglednim vojvo|anskim wivama.

M. T.

AUSTRALIJA

BILI SU @EDNI KRVI, UBIJALI SU I KLALI CIVILE:

Tajni izve{taj o australijskim specijalcima Australijski specijalci bili su `edni krvi, ubijali su i klali civile u Avganistanu i zata{kavali svoje zlo~ine, stoji u poverqivom izve{taju koji je naru~io na~elnik general{taba Angus Kembel.

Australijski specijalci su mu~ili i ubijali zarobqenike, stoji u izve{taju koji je naru~en pre ~etiri godine, a bavi

nadmetali u ubijawu i nehumanom tretirawu zatvorenika i bili su `edni krvi.

Pojedini zlo~ini su zata{kavani“, stoji u izve{taju.

Australijski medij navodi da se ovakvi zlo~ini mogu porediti sa onim ameri~kih snaga u Vijetnamskom ratu, kao {to je zlo~in u Mi Laju, ili sa torturom u Abu Graibu u Iraku.

^etvrtak 5. novembar 2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega se ratnim zlo~inima i skandalima u periodu od 2001. do 2015. godine i predo~en je vojnom vrhu, pi{e jedan od najstarijih i najuglednijih australijskih listova „Ejx“.

Taj izve{taj bio je osnova za istragu o ratnim zlo~inima koja }e uskoro biti zavr{ena.

U izve{taju, u koji je australijski list imao uvid, navodi se da su australijski vojnici ubijali nenaoru`ane civile iz vatrenog oru`ja i klali ih, i da su po~inili veliki broj ubistava, ~esto ih proslavqaju}i.

Brojna i detaqna svedo~ewa vojnika i drugih svedoka nalaze se u izve{taju, a istraga, koja bi trebalo da rezultira optu`nicom, identifikovala je deo pripadnika specijalaca osumwi~enih za ratne zlo~ine. „Zlo~ini su bili normalni specijalcima, oni koji bi se tome usprotivili, bili bi marginalizovani. Vojnici su se

Stru~waci koji su istra`ivali australijski okean prona{li su podvodni toraw 20. oktobra ove godine. To je prvi novi odvojeni koralni greben otkriven u posledwih 120 godina.

Ogroman podvodni koralni neboder, otkriven je u australijskom Velikom koralnom grebenu, sa visinom ve}om od poznate wujor{ke gra|evine Empajer Stejt Bildinga, na 1640. stopa (500 metara).

Istra`iva~i iz SAD-a i Australije mapirali su koralni toraw kod obale rta Jork. I to je prvi otkriveni toraw posle otprilike 120 godina.

Uzdi`u}i se iznad morskog dna u okru`ewu, toraw je rastao odvojeno od ve}e mase koralnih grebena. Wegova visina

Racije u avganistanskim selima izgledale su tako {to bi specijalci upali u wih, zarobili mu{karce i de~ake, vezali ih i mu~ili dok su ih ispitivali. „Doga|alo se da su neki od zarobqenika na|eni posle toga upucani u glavu, sa prerezanim grlima, a o~i su im bile vezane. Dvojica de~aka od 14 godina, koji su osumwi~eni za saradwu sa Talibanima, tako su na|eni prerezanih grla, wihova tela su uba~ena u vre}e i ba~ena u reku. Ovo su potkrepqene tvrdwe“, stoji u izve{taju.

Kako se dodaje, i oni koji nisu ~inili zlo~ine, znali su za wih, ili su u~estvovali u zata{kavawu.

Izve{taj ukazuje na propuste u australijskom odbrambenom sistemu zbog neadekvatnog izbora komandnog kadra u specijalnim jedinicama i odsustva mogu}nosti da vojnici nadre|enima prijave ratne zlo~ine bez straha od osvete.

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Vojnici su ~inili zlo~ine kako bi se dokazali i bili prihva}eni unutar jedinice, a svedo~ewa pojedinih pripadnika specijalnih snaga koja su u izve{taju navode da je u wihovim redovima bilo „pravih psihopata `ednih krvi koje smo mi odgajili“.

U izve{taju je obja{weno i da su pripadnici specijalnih snaga zloupotrebqavali pravila upotrebe oru`ja kako bi ~inili zlo~ine. Tako se navode primeri da su nenaoru`ani Avganistanci, koji su be`ali, bili ubijani uz obja{wewe da su poku{ali da se domognu oru`ja.

Australijski list navodi da su pod najve}om sumwom za ratne zlo~ine komandiri pojedinih specijalnih jedinica.

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

„Oni su, sa svojim grupama od ~etiri do {est vojnika, po~inili neke od najgorih zabele`enih zlo~ina koji se istra`uju“, navodi australijski list „Ex“.

To je potvrdio i general Angus Kembel.

On je, me|utim, izjavio i da se sli~no mo`e tvrditi i za wihove saveznike Britance i Amerikance, koji su ~esto imali zajedni~ke patrole sa australijskim specijalcima.

To je navedeno i u poverqivom izve{taju, gde je citirana izjava jednog od australijskih vojnika koji je rekao „sve lo{e {to smo mi radili, radili su i Amerikanci i Britanci, i to jo{ gore“. Ameri~ka vojska procesuirala je nekoliko svojih pripadnika zbog zlo~ina u Avganistanu, dok su u Britaniji u toku istrage.

Nau~nici su prona{li ogroman objekat na dnu mora i shvatili da je `iv je tolika da su Ajfelov toraw u Parizu, kao i [ard u Britaniji (~ije visine iznose 324 i 310metara) "patuqci" za ovu veli~anstvenu pojavu.

Nau~nici koji rade na istra`ivawu broda "Falkor", trenutno preduzimaju dvanaestomese~no istra`ivawe okeana koji okru`uje Australiju.

"Iznena|eni smo i ushi}eni onim {to smo prona{li" rekao je autor rada dr. Robin Biman, sa Univerziteta Xejms Kuk u Australiji.

Grebeni nastaju rastom

uzastopnih generacija korala - prvo vezanih za stene na morskom dnu, a kasnije za "kosture" svojih prethodnika. Oni odrastaju dok ne dosegnu idealnu dubinu ispod morske povr{ine, i tokom hiqade godina mogu da formiraju ogromne strukture prilago|avaju~i se promenama nivoa mora.

Pored ovog ~uda, tokom godina, jo{ sedam drugih visokih odvojenih grebena u ovom podru~ju. Od koji je ve}ina mapirana 1800. godina.

S. G.

22

^etvrtak 5. novembar 2020.

DRU[TVO

PROMOCIJA ANTOLOGIJE PESAMA

Bogorodica Qevi{ka u pesmama

BOGORODICA QEVI[KA Mislila sam da }e{ me ~ekati Qevi{ko draga, da Ti svoju du{u opet poverim, mislila sam da }e{ ostati tamo da mi kao nekad freske svoje otvori{...

Znam da si me ~ekala, znam da si se nadala, znam da si Metohijom pogled upirala, ruke {irila, zagrqaj mi svoj davala Ne `elim da vidim zgari{te Tvoje, ne `elim da pokopam uspomene svoje, ne `elim da ~ujem pucketawe vatre, ne `elim da znam da Te nevernik satre... @elim da stoji{ u mislima mojim

Proteklih par dana odr`ane su dve sve~ane promocije antologije pesama ”Bogorodica Qevi{ka u pesmama” autorki Lele Markovi} i Radmile Kne`evi}. Prva promocija odr`ana je u manastiru Fenek u Jakovu, nedaleko od Beograda, a druga promocija u sali beogradske op{tine ^ukarica.

Pored prire|iva~a Radmile, Lele i pesnika koji su zastupqeni u ovoj zbirci, na promociji su u~estovali umetnici iz Novog Sada, Beograda i ~lanovi nekoliko horova, kao i poznati estradni umetnik Ranko [emi}. Prire|iva~i su blagoslov za izdavawe kwige dobile od oca \or|a Stefanovi}a, stare{ine crkve Bogorodice Qevi{ke iz Prizrena, koji je napisao predgovor.

U zbirci su zastupqeni radovi 91 autora, oni su svojim pesmama utkali sebe, svoju qubav i `equ za trajnim o~uvawem ove zadu`bine kraqa Milutina iz 14. veka.

Malo se crkava mo`e pohvaliti ovolikim brojem pesnika, koje je Bogorodica Qevi{ka inspirisala kroz vekove i koji su joj posvetili svoje stihove. Da kwiga nastane i iza|e iz {tampe, kao i da bude {to kvalitetnija potrudili su se i pomogli prenumeranti, fotografi i darodavci iz vi{e zemaqa i mnogi drugi koji su svesni zna~aja ove svetiwe, na ~emu su im autorke veoma zahvalne.

Ove dve ro|ene Prizrenke do{le su na ideju da izdaju kwigu i da sav prihod od prodaje doniraju i na taj na~in pomognu obnovu

tamo gde Ti srpska ruka prvi kamen dade tamo gde Te Milutin sjajem fresaka zagrnu tamo gde si ostala kad po|oh bez nade Da me opet u skute privije{ svoje, toplinom plama Hristovog zagreje{, da mi mir i spokoj srcu vrati{, da tragawe za zavi~ajem otvorenom kapijom skrati{...

Jo{ Ti nisam sve svoje misli dala, jo{ je suza koje nisam s Tobom isplakala, jo{ je rana srpskih {to peku i bole, ruke moje vape da se Tebi za opro{taj mole...

Lela Markovi}

Crkve Bogorodice Qevi{ke, koja je jako postradala u martovskom pogromu 2004. godine i koja jo{ uvek nije obnovqena. Ne{to su malo freske o~i{}ene i radovi sanirani, zvona su podignuta ali ima tu jo{ mnogo da se radi kako bi se crkva makar pribli`no vratila u prethodno stawe. ^ini mi

se da se ova kwiga pojavila ba{ u pravom momentu, da nas malo trgne i probudi iz sna. Da nas podseti na ne{to {to ne smemo zaboraviti i prepustiti drugima. Kako je pre neki dan u svom govoru rekla jedna od autorki Radmila Kne`evi}: „Ne smemo dozvoliti da nam Prizren i Bogorodica Qevi{ka spavaju u tu|oj kolevci kao {to spavaju Skadar, Dubrovnik, Knin i mnogi gradovi gde nas je jako malo ili nas vi{e nema“.

Ovo je i apel na{em srpskom narodu {irom planete, da se probudimo i da ne pi{emo samo poruke po fejsbuku „Dogodine u Prizrenu“ ili „Onamo namo da vi|u Prizren“. Da se udru`imo i da pomognemo obnovu ove svetiwe, kupovinom kwige ili drugim prilozima. I ko god i kad god je u prilici treba da ode i obi|e Prizren, Qevi{ku i ostale svetiwe na Kosovu i Metohiji, i onaj narod koji `ivi tamo.

Nemojmo prolaziti i zaobilaziti, na hiqade nas godi{we pro|e na more u Gr~ku i Albaniju, da makar polovina svrati preko na{e ju`ne pokrajine bilo bi vi{e nego dobro. Kad smo mogli

500 godina ~ekati da se oslobodimo okupatora, do}i }e dan da se oslobodimo i trenutnih okupatora, zato pomognimo i obnovimo svetiwe, jer su one uvek i svuda okupqale na{ srpski narod.

To nam je du`nost i obaveza prema na{im precima, prema carevima i kraqevima i mnogim drugim na{im velikim i slavnim Srbima koji su ro|eni ili koji su stolovali u carskom Prizrenu.

Kraq Milutin je podigao preko 40 crkava i manastira, na svim prostorima gde `ive Srbi, pa mo`e-

mo i mi obnoviti jednu Bogorodicu Qevi{ku.

Udru`imo se, kako u obnovi ove svetiwe tako i u svemu ostalom, jer samo slo`ni i udru`eni mo`emo ostati i opstati, ne dozvolimo da nam otmu sve, na{u kolevku, istoriju i sve ono {to nam je najsvetije i najvrednije, ne dozvolimo da nas zgaze i da nas zatru da kao narod nestanemo.

Kako radili tako nam Bog pomogao! ZAUVEK U PRIZRENU! Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

LITERARNA STRANA

^etvrtak 5. novembar 2020. 23

DU[KO RADOVI]

No} u {ifoweru "^AS SMRTNO CRNE, ^AS KÔ OSMEH NE@NE":

Qubavna pesma Milutina Boji}a za koju mnogi nikada nisu ~uli Milutin Boji} je po`iveo samo 25 godina, ali je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj kwi`evnosti. U toku sna`nog pesni~kog zanosa napustio je ovaj svet, preminuv{i 1917. u bolnici u Solunu. Bio je sahrawen na vojnom grobqu na Zejtinliku, a pet godina kasnije wegovi posmrtni ostaci su preneti u porodi~nu grobnicu na Novom grobqu u Beogradu.

Pesmom "Plava grobnica" za sva vremena je ovekove~io viziju ostrva Vido i Jonskog mora i wihovu povezanost sa srpskim narodom, li~no gledaju}i spu{tawe velikog broja tela u morske dubine.

Ovom prilikom prenosimo i wegovu mawe poznatu qubavnu pesmu "O~i" - ~as smrtno crne, ~as kô osmeh ne`ne...

O~i Mu~e me tvoje o~i nikad stalne, ~as smrtno crne, ~as kô osmeh ne`ne, ^as modro plave, zeleno opalne, kristalne i meke k'o pahuqe sne`ne.

Win gospodski pogled svud me prati.

Ja bivam nema i bezvoqna lutka iznad koje se niz oblaka jati, a pati {to krv }e tvoja u wu da se utka. ^ujem re~ winu k'o vlastitu gri`u, u zvezdama ih vidim kad se rode; ~eli~ne, one do kosti mi sti`u i si`u razorne, mutne kô proletwe vode.

Neizgladive kao ve~no klete poqane, koje mrtve use zgr}u, za tu|i ujed na meni se svete i prete te o~i koje ne tamne ni smr}u.

Vozio Ba~vanin Grka u Pe{tu. Jedan dan kupi Grk od ~obana na putu mlado jagwe. Kad do|u uve~e u kr~mu na konak, Grk re~e Ba~vaninu: - More, ko~ija{u, zakoqi to jagwe i oderi, a ja }u ga zgotoviti, pak }emo zajedno jesti.

Ba~vanin rado pristane u taj ortakluk. Kad Grk zgotovi jagwe, u~ini mu se malo za obojicu, zato re~e Ba~vaninu: - More, ko~ija{u, ovo je za nas dvojicu malo, nego 'ajde da spavamo, pa koji lep{i san usni, onaj sam neka pojede sve.

Ba~vanin pristane i na to, pak legne spavati. Po{to Grk zaspi, Ba~vanin ustane, pak uzev{i hleba iz svoje torbe, metne gvozdewak s kuvanim jagwetom preda

Pogledajte me dobro! Ja sam celu jednu no} proveo u {ifoweru! Jeste! Od deset uve~e do sedam izjutra! Devet sati na nogama, potpuno go, u onom mraku u naftalinu! Da sam samo jednom kinuo danas vi{e ne bih bio me|u `ivima! No, ipak, sve se sre}no zavr{ilo... Iza{ao sam `iv iz {ifowera. Naravno, sa jednim dragocenim iskustvom i mnogo nekih i veoma zna~ajnih misli.

U ovoj ludoj glavi...

Vidite, kad danas o tome razmi{qam, provetren od naftalina i oslobo|en straha... kako da vam ka`em... sve se ukazuje u jednom novom svetlu.

Pogledajte... Bilo nas je troje.

Ona, wen mu` i ja u {ifoweru.

Kome je bilo najte`e? Mu`u?

Ne, on ni{ta nije znao! Meni?

Ne, ni meni... Slu{ajte, pa ja sam ipak pobegao... ja sam se sa-

krio! ONA, ona je podnela sve strahote te duge, duge no}i!

Molim vas, poku{ajte da zamislite tu stravi~nu situaciju: mu` se, posle dugog putovawa, iznenada vratio ku}i, `eqan ne`nosti... A ona, koja treba i mora da mu pru`i tu ne`nost, ona zna da sam ja tu, u {ifoweru, da slu{am i ~ujem svaku re~ i svaki {um! Ona je, dakle, tu jezivu no} morala provesti sa dva mu{karca... trude}i se da nijednog ne uvredi, da bude podjednako ne`na i pa`qiva i prema jednom i prema drugom!?

To je bio podvig i ona ga je uspe{no izvela! Sa ve{tinom, dostojnom svakog divqewa!

Ona je mu`u poklonila... ono {to je morala, dok je meni posvetila sve svoje misli i sav tekst! Jedino {to je meni, u toj situaciji, mogla da pru`i...

Sve {to je govorila mu`u - govorila je glasno, vikala je da ja u {ifoweru ~ujem. Ona je govorila meni, ja to dobro znam, shvatio sam - a wen mu` je odgovarao umesto mene. Budi jak! Izdr`i jo{ malo! Izdr`i! ^uje{ li me, ja sam tvoja! ^ujem!

Mu` je odgovarao glasno, a ja sam {aputao u {ifoweru: „Jak

sam... Izdr`a}u... ^ujem te, ti si moja!"

O, kako sam je razumeo i voleo... Kako sam bio pun po{tovawa i divqewa prema takvoj wenoj `rtvi!... I danas, sada, ovo iznosim iskqu~ivo kao svoj mali prilog, svoj kompliment ovoj `eni i `eni uop{te...

Hvala vam!

„OD VELIKIH QUBAVI STARI SE BR@E“:

Citati Milorada Pavi}a koji }e vam promeniti pogled na `ivot "Do tajne se ne sti`e drumom, nego stranputicom. Ona nije na kraju pravog, nego na kraju pogre{nog puta"

Milorad Pavi} (1929 - 2009) je bio srpski prozni pisac, istori~ar srpske kwi`evnosti 17-19. veka, stru~wak za barok i simbolizam, prevodilac Pu{kina i Bajrona, profesor univerziteta. Bio je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti.

Pavi} je doma}u i svetsku slavu stekao romanom "Hazarski re~nik" koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 re~i kriti~ari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim {tivom novoga veka.

Prema re~ima autora ^aslava \or|evi}a, Pavi} je evropski Borhes jer u svojim delima - unose}i u wih nau~no i fantasti~no - oblikuje prozne forme i umetni~ke svetove koji ne prestaju da zbuwuju i plene ~itaoce svuda u svetu. lll Qubav je kao ptica u kavezu, ako je svaki dan ne nahrani{, ugine. lll ^ovek je kao brodski kompas: vrti se u krug oko svoje ose, i vidi sve ~etiri strane sveta u tom okretawu, ali ne vidi

ni{ta iznad i ispod sebe. A upravo to su dve stvari do kojih mu je stalo i o kojima ho}e da zna: qubav ispod wega, i smrt nad wime. lll Kada bacimo pogled na svoje srce vidimo ga kakvo je u tom trenutku. Kada se zagledamo u svoju du{u, vidimo je kakva je bila pre mnogo hiqada godina, a ne kakva je sad, jer toliko treba da nam pogled stigne do du{e i da je osmotri, to jest, toliko vremena treba da svetlost du{e stige do na{eg unutra{weg oka i da ga obasja. lll Kao {to je svaki ~ovek ne~ije dete, tako je neminovno svaki ~ovek i ne~ija smrt. Kao {to su ne~iji `ivoti ponovio ovaplo}uju}i se u tebe, tako }e se u tebi reinkarnirati i ovaplotiti ne~ija smrt. To zna~i da }e se taj nasle|eni

`ivot i ta nasle|ena smrt ven~ati u tebi kao drugi otac i majka. lll U wegovoj samo}i samovao je jo{ neko. I on zakqu~i da je to za usamqenog ~oveka ~ista sre}a. lll Od velikih qubavi stari se br`e nego od dugog, te{kog i nesre}nog `ivota. lll Ko ho}e da mewa svet, mora da bude gori od tog sveta, ina~e od posla nema ni{ta. lll @ivot nije lek od smrti kao {to je smrt lek od `ivota. lll ^ovek ne stari ravnomerno uz ~asovnik nego ponekad za tri dana vi{e no za godinu. lll Vreme istini mo`e da na{kodi vi{e nego la`i. lll Svaka vrlina je samo stanica na jednakom odstojawu dve susedne mane. lll [to se u `ivotu proma{i, u snu se ne ulovi. lll ^ovek jednostavno nije stvoren tako da gleda samo napred. lll Do tajne se ne sti`e drumom, nego stranputicom. Ona nije na kraju pravog, nego na kraju pogre{nog puta. lll Qudski `ivot je ~udna trka: ciq nije na kraju, nego na sredini staze; tr~i{, i mo`da si ve} odavno pro{ao kroz ciq, a ne zna{, nisi ni primetio kad, i ne}e{ nikad ni primetiti kada. I zato tr~i{ i daqe.

NARODNE [AQIVE PRI^E

Ba~vanin i Grk se i pojede sve; pa onda ostaviv{i gvozdewak prazan na svoje mesto, legne i on te zaspi. Kad se Grk probudi, on povi~e Ba~vaninu: - Ej, more, ko~ija{u! Ustaj, kazuj {ta si snio?

Probudiv{i se, Ba~vanin mu odgovori: - Ti si, gospodaru, stariji, ti si gospodar; kazuj ti najpre.

Onda Grk po~ne:

- Ja sam snio gde se otvorilo nebo, pa tamo sedi Bog na prestolu svome. To je tako lepo da se ne mo`e kazati; pa onda Bog spusti odozgo velike merdevine, pa zovne i mene da idem gore k wemu. A ja onda uz merdevine ajde gore.

- Stani, gospodaru, dosta je, povi~e Ba~vanin. Ja sam gledao kad si ti gore po{ao, pak pomislim da ne}e{ vi{e amo ni do}i; pa onda uzmem te pojedem sve meso.

- [ta more bre, povi~e Grk popla{en, ja se {alim, more!

- Bogme, gospodaru, odgovori Ba~vanin, ti se {alio ili ne {alio, ja sam za istinu primio.

24

^etvrtak 5. novembar 2020.

FEQTON

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (16)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera.

U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Pukovnik Nikola Nik Stepanovi} - ameri~ki agent zadu`en za Jugoslaviju Srbi naseqavaju SAD ve} dva veka. U me|uvremenu uspeli su da ostave duboke tragove u ameri~koj zajednici sa vi{e od pedeset dr`ava. Na{ narod, iako ~ini svega jedan promil `iteqa SAD, ima u Americi ~ak 30.000 toponima sa srpskim imenima, stotinu pravoslavnih hramova i grobaqa, dvadeset manastira, desetak velikih nacionalnih organizacija i na stotine li~nosti koje su u{le u isto- Poseta kraqa Petra Drugog Americi zapo~eta je 24. juna 1942. godine prijemom u Beloj ku}i, koji mu je veoma toplo priredio predsednik Ruzvelt. Kraq je do~ekan riju ameri~kog naroda. Me|u je sa najvi{im dr`avnim po~astima, koje su prevazilazile zvani~an protokol tim li~nostima ima qudi koji su radili kao poverqivi `ene svih zanimawa. Oni }e u potpisala sporazum o uzajaoficiri i obave{tajci SAD, ratnim godinama koje }e usle- mnoj pomo}i u vo|ewu rata, a koji su kao patriote pred- diti dati veliki doprinos u koji je predvi|ao snabdevawe vlade Kraqevine Jugoslavistavqale Srbiju ili radili borbi protiv sila Osovine.

Kada je 1942. godine je obave{tewima, oru`jem i i za svoj narod.

U izve{tajima Udbe i ka- kraq Petar Drugi posetio materijalima za odbranu, koje snije jugoslovenske Slu`be SAD, Stepanovi} je dobio predsednik SAD odobri.

U {tabu Dra`e Mihailodr`avne bezbednosti - SDB, zadu`ewe da bude u wegovoj kao ameri~ki agent u emi- pratwi. Kraq Petar Drugi vi}a, u to vreme, SAD su ve} graciji i na tlu na{e zemqe posetio je Ameriku prvi put imale svog obave{tajca Bila naj~e{}e se pomiwao Nikola kao zvani~ni gost predsedni- Hadsona. Kada su, me|utim, Stepanovi}, ina~e ~lan Cen- ka Ruzvelta krajem juna 1942. Amerikanci po~eli da di`u tralne uprave SNO, biv{i godine. Kraqu je prire|ena ruke od kraqa Petra Drugog i izaslanik kraqevske vlade ve~era u Beloj ku}i, a slede- Dra`e Mihailovi}a wihove u Kairu, rezervni pukovnik }eg dana je posetio Kongres. vojne misije, u drugoj poloviameri~ke armije i profesi- Bio je gost na ve~eri kod mi- ni 1943. godine prelaze kod onalni obave{tajac. Stepa- nistra spoqnih poslova Kor- Tita.

To poznanstvo Stepanonovi} je u vreme vladavine dela Hala. Posetio je i Vojnu vi}a i kraqa Petra Drugog Dvajta Ajzenhauera bio i sa- akademiju u Vest Pointu.

Po~etkom jula kraq Petar Kara|or|evi}a }e u potowim vetnik u Stejt departmentu za emigraciju. Ujedno, kao Drugi Kara|or|evi} je kre- doga|ajima biti od velike kraqev oficir iz ^ikaga nuo na turneju po ameri~kim va`nosti.

U leto 1943. godine, major pukovnik Stepanovi} je bio gradovima. Pre odlaska za i najuspe{niji Srbin u ame- Kanadu predsednik Ruzvelt i Stepanovi} je preme{ten u ri~koj vojsci. Ro|en je 21. kraq su objavili saop{tewe ambasadu SAD u Londonu, u novembra 1896. godine. @i- u kome je re~eno da je ova svojstvu vojnog ata{ea zaveo je skoro sedam decenija i poseta "izraz prijateqstva du`enog za vezu sa jugoslopreminuo u decembru 1964. u ameri~kog naroda prema na- venskom vladom u egzilu. rodu Jugoslavije". Obznawe- Pored ostalog, bio je zaPensilvaniji.

Neposredno pre nego {to no je i da su dvojica vladara du`en i za sve informacije su SAD u{le u rat, Amerikanci su formirali jaku slu`bu za tajne vojne operacije, u kojoj Pukovnik Nikola Stepanovi} bio je samo jedan od 40 }e svoje mesto prona}i i major anga`ovanih srpskih vojnika i oficira u armiji i obaNikola Stepanovi}. To specive{tajnim slu`bama SAD. Stepanovi} je anga`ovao vi{e jalno odeqewe najpre se zvaod trideset ameri~kih Srba za rad u toj slu`bi. Uslov je lo Slu`ba za koordinirawe bio da su fizi~ki sposobni za rad u neprijateqskoj pozainformacija (S.O.I. - Office of dini. Mnoge je poznavao iz Srpskog narodnog saveza, a o neCoordinator of Information), a kima je saznao iz srpskog lista "Amerikanski Srbobran" od jula 1942. godine Slu`ba koji je izlazio u Pitsburgu. U toj grupi na{li su se \or|e za strate{ke poslove (O.S.S. Gov Musulin, iz Pitsburga, Eli Popovi}, iz ju`nog ^ikaga, - Office of Strategic Services). zatim Nikola Nik Lali}, Mirko Raja~i}, Xorx Vujnovi}, Za ovaj posao regrutovani Stiv Bi`i}, Nik Draga{, Xon Milodragovi} i drugi. su podjednako i mu{karci i

RAD U NEPRIJATEQSKOJ POZADINI

o Jugoslaviji, odnosno za informisawe jugoslovenske vlade o savezni~kim operacijama koje su bile vezane za Jugoslaviju i za informisawe komande ameri~ke armije o akcijama koje je vlada u izbegli{tvu preduzimala u Jugoslaviji.

Komanda savezni~kih snaga za Mediteran, u to vreme, nalazila se u Al`iru. Stepanovi} je mnogo putovao po Severnoj Africi. Odlazio je na Sardiniju, Korziku, [vajcarsku, Francusku i u ve} oslobo|enu Italiju, u Bari i Kazertu.

Preme{ten je u Italiju u leto 1944. godine i postavqen za {tabnog oficira generala Vilsona.

U Italiji, s wim su radili Nik Lali}, Mirko Raja~i} i Xo Veselinovi}. Oni su, po Stepanovi}evom nare|ewu, u leto 1945. posetili logore za raseqena lica u Italiji u kojima su bili i Srbi, da bi dobili podatke o tome ko je i za{to napustio Jugoslaviju.

Potom se potpukovnik Stepanovi} pridru`io generalu Vilijamu Morganu u Trstu, i bio je wegov li~ni prevodilac. Stepanovi} se septembra 1945. vratio u Va{ington, u Departman za rat. Proveo je u vojsci 54 meseca, od kojih 34 u Evropi. Vojnu karijeru zavr{io je kao pukovnik.

Za vojne zasluge Nikola Nik Stepanovi} je dobio brojna priznawa. Od SAD je dobio Legion of Merit za zasluge u obave{tajnoj slu`bi savezni~kih snaga, kao "ekspert za Jugoslaviju i Balkan". Dobio je odlikovawa i od Francuske, Gr~ke, Italije i Malte.

Kraq Petar Drugi Kara|or|evi} odlikovao je Nikolu Stepanovi}a Ordenom belog orla petog reda, za pomo} u vreme kraqeve posete SAD 1942. godine i Ordenom belog orla tre}eg reda sa ma~evima, za pomo} kraqu u Kairu. Pukovnik Stepanovi} je to cenio i bio je uz kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a u wegovim najte`im trenucima smrti u Denveru 1970. godine. lll U slede}em broju: Eli Popovi}, potomak Li~ana, ro|en u Denveru, ameri~ki je obave{tajac koji je kontrolisao Tita

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

5. novembar

1882. - U Zagrebu je umro nau~nik i filolog \ura Dani~i}, sekretar Dru{tva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike {kole u Beogradu. Podr`ao je Vuka Karaxi}a u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa ("Rat za srpski jezik i pravopis", 1847). Kao sekretar Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu 1880. je pokrenuo izradu kapitalnog dela "Rje~nik hrvatskog ili srpskog jezika". Sa latinskog je preveo Stari zavet.

1909. - U Po`arevcu je ro|ena slikarka i pesnikiwa Milena Pavlovi} - Barili, najzna~ajnija predstavnica nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. `ivela je u SAD gde je bila ilustratorka modnog ~asopisa "Vog", scenografkiwa i kostimografkiwa u wujor{kim pozori{tima. Umrla je u Wujorku u 36. godini, posle pada s kowa.

1914. - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Otomanskom carstvu.

1914. - Pod komandom generala Oskara Po}oreka u Prvom svetskom ratu po~ela je nova austrougarska ofanziva na Srbiju ~ije su snage prisiqene da se povuku. Kontraofanziva pod komandom @ivojina Mi{i}a usledila je 3. decembra u Kolubarskoj bici, zavr{enoj polovinom decembra pobedom vojske Srbije.

1926. - Posle ~etvrtog atentata na Musolinija, u Italiji je donet Zakon o za{titi dr`ave kojim je uveden totalitarni fa{isti~ki re`im.

1930. - Umro je holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalaza~ uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkri}e vitamina B. 1943. - U Jajcu je u Drugom svetskom ratu osnovana Telegrafska agencija Nove Jugoslavije - Tanjug. Prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar.

1989. - Umro je ameri~ki pijanista, poreklom ruski Jevrejin, Vladimir Horovic, jedan od najve}ih majstora klavira 20. veka.

SSSR je napustio 1925, da bi se prvi put vratio 1986. kada su wegovi koncerti u Moskvi i Lewingradu propra}eni ovacijama.

2000. - Posledwi car Etiopije Hajle Selasije sve~ano je sahrawen u Sabornoj crkvi Svete Trojice u Adis Abebi, 25 godina po{to je umro pod sumwivim okolnostima, a potom bio sahrawen na na~in koji ne dolikuje vladaru. Harizmati~ni afri~ki vo|a koji je po legendi direktni potomak kraqa Solomona i kraqice od Sabe, svrgnut je vojnim udarom 1974, posle 44 godine vladavine.

2006. - Biv{i ira~ki predsednik Sadam Husein osu|en je na smrt ve{awem, zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti. Bio je na ~elu dr`ave od 1979. do 2003. Pogubqen je 30. decembra 2006. godine.

2013. - Indija je lansirala svoju prvu me|uplanetarnu sondu Mars Orbiter Mission.

2013. - Popisom stanovni{tva u Bosni i Hercegovini je utvr|eno da ona ima 3.791.662 stanovnika.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Vuk Stefanovi} Karaxi} je bio pisac, filolog i reformator srpske azbuke i pravopisa. Ro|en je 7. novembra 1787. godine u selu Tr{i}, nedaleko od Loznice. Preminuo je 7. februara 1864. godine u Be~u.

Vuk je jedna od najzna~ajnijih li~nosti srpske kulture i kwi`evnosti prve polovine 19. veka. Sakupqao je srpske narodne pesme i reformisao azbuku i }irili~no pismo, a wegovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, ~ime je slavenosrpski jezik zamewen srpskim jezikom.

Detiwstvo i obrazovawe Vuk Karaxi} je ro|en 1787. godine u Tr{i}u kod Loznice. Otac mu se zvao Stefan, a majka Jegda (devoja~ki Zrni}).

Porodica Karaxi} je u Tr{i} do{la iz Drobwaka, dok Zrni}i poti~u iz Ozrini}a kod Nik{i}a. Stefanova i Jegdina deca mahom su umirala pa su mu dali ime Vuk, kako bi ga za{titi od „ve{tica i duhova“.

Da ~ita i pi{e Vuk je nau~io od ro|aka Jevte Savi}a ^otri}a, u to vreme jedinog pismenog ~oveka u kraju. Nakon toga {kolovawe je nastavio u Loznici, ali je zbog bolesti morao da napusti {kolu. Roditeqi su ga poslali u manastir Trono{a kod [apca kako bi nastavio {kolovawe, ali kada je Stefan uvideo da Vuk vi{e ~uva stoku nego {to se obrazuje odlu~io je da ga vrati ku}i.

Mladost Pred po~etak Prvog srpskog ustanka Vuk je radio kao pisar kod \or|a ]ur~ije, cerskog hajdu~kog haramba{e. Godine 1804. poku{ao je da upi{e gimnaziju u Sremskim Karlovcima, ali je odbijen jer je sa sedamnaest godina bio prestar. Nakon toga neko vreme je proveo u karlova~koj bogosloviji kod profesora Lukijana Mu{ickog, a posle toga odselio u Petriwu gde je u~io nema~ki jezik. Uporan u nameri da se {koluje Vuk odlazi u Beograd kod Dositeja Obradovi}a mole}i da mu pomogne. Me|utim, Dositej ga odbija, a Vuk se seli u Jadar. Neko vreme je radio kao pisar kod vojvode Jakova Nenadovi}a, jednog od osniva~a Praviteqstvuju{~eg sovjeta serbskog. Po{to je wegov ro|ak Jevto Savi} postao ~lan Sovjeta Vuk seli u Beograd te postaje pisar. U septembru 1808. godine Dositej Obradovi} je otvorio prvu Visoku {kolu u Beogradu. Odelewe od 20 u~enika formirali su, izme|u ostalih Aleksa Kara|or|evi}, Milan i Ivan Stojkovi}, Milosav Zdravkovi} i Vuk Karaxi}. Osim op{tih nauka u~enici Dositejeve Velike {kole prou~avali su i institucije modernih evropskih dr`ava, te wihov pravni sistem. U~ili su i filozofiju i strane jezike, tako da se ova {kola mo`e posmatrati kao prete~a univerziteta.

Vuk je ubrzo oboleo, te oti{ao na le~ewe u Novi Sad i Pe{tu. Na `alost, mukotrpni proces izle~ewa nije doneo `eqene rezultate, pa je wegova noga ostala zgr~ena.

Godine 1810. vratio se u Srbiju, te je radio kao u~iteq u osnovnoj {koli. Nakon toga je pre{ao u Negotinsku krajinu gde je zajedno sa Jevtom Savi}em obavqao ~inovni~ke poslove. Slomom Prvog srpskog ustanka 1813.

^etvrtak 5. novembar 2020. 25

Pre 233 godine ro|en je Vuk Stefanovi} Karaxi} godine iz Negotinske krajine odselio se u Zemun, odakle je ubrzo oti{ao u Be~. @ivot u Be~u U austrijskoj prestonici upoznao je osamnaestogodi{wu Anu Mariju Kraus, }erku bogatog trgovca i wegovog stanodavca.

Iako je pre we voleo samo dve `ene, Ru`u Todorovu, lepoticu iz Tr{i}a i Saru Karapanxi}, udovicu iz Negotinske krajine, Vuk se zaqubio u Anu i odlu~io da je o`eni.

Imali su trinaestoro dece, od kojih je ~ak jedanaestoro umrlo u detiwstvu ili ranoj mladosti. Milutin, Milica, Bo`idar, Vasilija, Sava Ru`a, Amajlija, Aleksandrina i dvoje nekr{tenih preminuli su veoma rano, a }erka Mina i sin Dimitrije bili su sve {to je ostalo nesre}nim roditeqima.

Ana je uglavnom decu odgajala sama jer je Vuk ~esto putovao u Srbiju gde je sakupqao narodne umotvorine i istorijsku gra|u. Iz wenih pisama da se zakqu~iti da ona nije ni `elela da `ivi u Srbiji, te da su joj srpski obi~aji i na~in `ivota bili veoma strani i ~udni.

Pjesnarica i Pismenica Vuk je Be~u objavio jedan spis o propasti Prvog srpskog ustanka {to je privuklo pa`wu cenzora Jerneja Kopitara. Na wegov nagovor, ali i uz pomo} i savete, Karaxi} je po~eo da sakupqa narodne pesme i radi na gramatici narodnog govora. Godine 1814. u Be~u je objavio zbirku narodnih pesama pod nazivom „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. Ubrzo nakon toga, iste godine objavio je i „Pismenicu srbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“. Iako je bila nepotpuna i nesavr{ena, ovo je bila prva gramatika srpskog jezika na narodnom dijalektu.

Prvi srpski rje~nik i reforma azbuke Godine 1818. objavio je prvo izdawe „Srpskog rje~nika“. Gra|u za ovaj re~nik Vuk je prona{ao u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini, a sastojao se od ukupno 26.270 re~i. Iste godine objavio je i pro{ireno izdawe svoje gramatike koje je radikalno promenilo dotada{we poimawe jezi~kih pravila. U wemu je u mnogome uprostio azbuku i pravopis, te je upotrebio Adelungov princip „Pi{i kao {to govori{, a ~itaj kao {to je napisano“. Za razliku od filologa Save Mrkaqa, Vuk je smatrao da svaki glas mora da ima samo jedno slovo {to je uveliko pojednostavilo gramatiku i pravopis. Iz dotada{we azbuke izbacio je sve nepotrebne znakove koji su se pisali, ali se nisu izgovarali.

Vuk je iz staroslovenske azbuke uzeo 24 slova: Aa, Bb, Vv, Gg, Dd, Ee, @`, Zz, Ii, Kk, Ll, Mm, Nn, Oo, Pp, Rr, Ss, Tt, Uu, Ff, Hh, Cc, ^~, [{.

Wima je iz latinice dodao slovo: Jj Osim toga stvorio je pet novih slova: Qq Ww, ]}, \|, Xx, a izbacio sva ostala nepotrebna slova Iako je Vuk svoj re~nik priredio 1816. godine, nije mogao da ga objavi dve godine.

Razlog za to bio je nedostatak novca, ali i o{tro protivqewe mitropolita Stevana Stratimirovi}a koji je u Karaxi}u video neprijateqa srpske crkve i dr`ave.

Osim toga, postojao je jo{ jedan problem.

Naime, u srpski re~nik Karaxi} je, na nagovor Kopitara i Grima uneo veliki broj psovki. Nema~ki pisac je bio naro~ito impresioniran psovkama u srpskom jeziku, te je tra`io wihov ekvivalent u nema~kom.

Jakob Grim je 1824. godine srpsku gramatiku preveo na nema~ki jezik.

Vukova azbuka u po~etku nije imala slova „f“ i „h“. Slovo „h“ Vuk je dodao 1836. godine u cetiwskom izdawu „Narodnih srpskih poslovica“.

Drugo izdawe „Srpskog rje~nika“ Drugo izdawe „Srpskog rje~nika“ Karaxi} je objavio 1852. godine u Be~u. U wemu se nalazilo 47.427 re~i, a gra|u je sakupqao iz govora stanovni{tva Dubrovnika, Dalmacije, Hrvatske i Crne Gore. I drugo izdawe preveo je nema~ki kwi`evnik i filolog Jakob Grim.

Vuk je u drugo izdawe re~nika uneo mnogo vi{e. U wemu su opisani narodni obi~aji, verovawa i no{we, te se mo`e smatrati i istorijskim zapisom o dru{tvu, politi~kim prilikama, obrazovawu i svemu onom {to ~ini srpsko dru{tvo. Re~nik je bio ilustrovan narodnim poslovicama, pripovetkama, zagonetkama, te stihovima iz epskih i lirskih pesama.

Rad na sakupqawu narodnih pesama, umotvorina, poslovica i istorijske gra|e Potaknut savetima Jerneja Kopitara Vuk je veliki deo svog `ivota proveo sakupqaju}i narodne pripovetke, pri~e, pesme i poslovice. Prvu zbirku narodnih pesama objavio je 1814. godine pod naslovom „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. U woj je {tampano oko stotinu lirskih i {est epskih pesama. Godine 1815. objavio je drugu zbirku pod naslovom „Narodna serbska pesnarica“ gde je napisao oko 100 lirskih i 17 epskih pesama. To su bile pesme iz Srema i wegove okoline, te pesme koje su otpevali Te{an Podlugovi} i Filip Vi{wi}. Kopitar je pesme preveo na nema~ki jezik, a izazvale su veliku pa`wu uglednih nema~kih pisaca, poput Getea i bra}e Grim.

Uporedo sa prikupqawem pesama i pripovetki Vuk je bele`io i narodne poslovice. Ipak, mitropolit Stratimirovi} koji se nije slagao s wegovim idejama uspeo je da zaustavi izdavawe zbirke. Ipak, 1836. godine u Cetiwu je objavqena zbirka „Narodne srpske poslovice“, posve}ena vladiki Petru Drugom Petrovi}u Wego{u. Bele{ke o narodnim obi~ajima i verovawima Karaxi} je integrisao i u svoj re~nik. Tuma~ewima pojedinih re~i dodavao je i bogate opise `ivota u Srbiji i okolini. Zato prvi srpski re~nik nije samo veliko leksikografsko, nego i dokumentarno delo. Osim toga, kao u~esnik Prvog srpskog ustanka prikupio je ogromnu gra|u o doga|ajima koji su se odigrali u Srbiji sve do 1814. godine.

Doga|aje tokom vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a Vuk je opisao u kwizi „Milo{ Obrenovi} kwaz Serbiju“ {tampanoj 1828. godine. Pisao je i istorijske monografije o poznatim li~nostima poput Hajduk Veqka Petrovi}a, Miloja Petrovi}a, Milenka Stojkovi}a, Petra Dobrwca i Haxi Ruvima. Materijale o Prvom srpskom ustanku predao je nema~kom istori~aru Leopoldu Rankeu, koji ih je kasnije objavio u kwizi „Srpska revolucija“.

Borba za narodni jezik i kwi`evnost Sakupqawe narodnih umotvorina, reforma azbuke i }irilice i sve ostalo {to je Vuk Stefanovi} Karaxi} decenijama ~inio kako bi opstao jezik naroda, Evropa je prihvatila s odu{evqewem. Me|utim, srpski intelektualci toga vremena bili su

o{tri protivnici wegovih ideja. Me|u prvima mitropolit Stratimirovi} i Jovan Haxi}, osniva~ i prvi predsednik Matice Srpske. Sve do 1814. godine kada je Vuk objavio svoju prvu zbirku pesama na narodnom jeziku, zvani~no prihva}eni jezik na ovim prostorima bio je slavenosrpski – svojevrsna me{avina staroslovenskog i rusko-slovenskog jezika na kome su pisane crkvene kwige. Vuk je vodio o{tre polemike s Vidakovi}em, Joakimom Vuji}em, Lukijanom Mu{ickim, Pavlom Beri}em i Gli{om Ger{i}em. Ipak, ona najdu`a polemika koju je vodio sa Jovanom Haxi}em trajala je skoro deset godina.

Iako su bili saradnici Karaxi} i Haxi} su se potpuno razi{li po pitawima jezika.

Smernice za rad budu}im gramati~arima Haxi} je dao u spisu „Sitnice jezikoslovne“, a Vuk je reagovao objavquju}i „Odgovor na sitnice jezikoslovne“ kritikuju}i Haxi}evo nepoznavawe narodnog jezika. Polemika se nastavila sve do 1847. godine koja se smatra pobedom Vukovih ideja. Naime, te godine objavqena su ~etiri velika dela na narodnom jeziku – Vukov prevod „Novog zaveta“, rasprava o jeziku „Rat za srpski jezik i pravopis“ \ure Dani~i}a, „Pesme“ Branka Radi~evi}a i „Gorski vijenac“ Petra Petrovi}a Wego{a. Naime, vladika crnogorski i brdski Petar Petrovi} Wego{ podr`ao je Vukove ideje i reformu jezika nazvav{i ih „du{evnim spasewem srpskog naroda“.

Zna~aj Vuk Stefanovi} Karaxi} je umro 7. februara 1864. godine u Be~u. Wegovi posmrtni ostaci prenesni su 12. oktobra 1987. godine u Beograd, te sahraweni uz najvi{e dr`avne po~asti u porti Saborne crkve. Sahrawen je pored Dosteja Obradovi}a. Wegov jezik je zvani~no usvojen kao kwi`evni jezik tek 1868. godine, ~etiri godine nakon Vukove smrti. Iako hvaqen od strane uglednih evropskih filologa i kwi`evnika, a osporavan na ovim prostorima, Vuk Stefanovi} Karaxi} zaslu`an je za jednostavnost jezika i pisma kojim danas govorimo i pi{emo. Wegov filolo{ki, etnografski i istorijski rad zadu`io je mnoge generacije. Zahvaquju}i wemu mnoge istorijske ~iwenice, narodni obi~aji i verovawa sa~uvani su od zaborava. Koliki je ugled imao u svetu svedo~i i ~iwenica da bio ~lan Pruske akademije nauka i umetnosti. Sara|ivao je s brojnim nema~kim filolozima i kwi`evnicima, a ve} 1826. godine dobio je stalnu penziju od ruske dr`ave. Osim rada na reformi jezika i pisma i rada na o~uvawu identiteta naroda.

Pisao je o na~inu `ivota, bolestima, obi~ajima i na~inu ishrane, ukratko, dao nam je detaqan uvid u stawe dru{tva i vremena u kome je `iveo.

R. N.

26

ZAJEDNICA

^etvrtak 5. novembar 2020.

SRBIJA USAVR[AVA DALEKOMETNU ARTIQERIJU:

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Ako prona|ete zadovoqstvo u radu, oslobodi}ete se gr~a, a samim tim i neprijatne potrebe da ne{to na brzinu promenite. QUBAV: Voqena osoba od vas o~ekuje ne{to {to je vama nerazumqivo. Razmi{qate o konkretnim koracima kako biste uobli~ili qubavnu vezu. Ne donosite odluke pod takvim pritiskom ako niste sigurni da je to ono {to `elite. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ovo je period stagnacije, pa je za vas boqe da se pravovremeno pripremite. Ne poku{avajte po svaku cenu da sprovedete svoje zamisli u delo, pogre{no je vreme za to. QUBAV: Ovo je period kada vam se ~ini da je najboqe da se povu~ete.

Mu~i vas neodlu~nost, ne uspevate da se opredelite i donesete odluku kojom biste re{ili sve qubavne nedoumice. ZDRAVQE: Prekontroli{ite vid.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: ^eka vas va`na lekcija u kojoj morate da savladate nestrpqivost koja je jedna od va{ih glavnih osobina i ~esto radi protiv vas. Nerealno je da sve mora biti gotovo sad i odmah. QUBAV: Ose}ate se kao da ste pod stalnom kontrolom, a to je u potpunoj suprotnosti s va{im temperamentom. Voqenoj osobi je potrebna podr{ka i nema dovoqno razumevawa za va{u neozbiqnost. ZDRAVQE: Alergije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Dobijate informaciju koja je znak kuda treba da ide va{ razvojni put. Svesni ste da je pred vama naporan period na svim poqima. Puni ste energije, a strpqivost vas ~ini jo{ ja~im. QUBAV: Voqena osoba vas bezazlenim komentarima, dodatno destabilizuje, pa to preti da prelije ionako ve} napuwenu ~a{u. Kriza jeste neprijatna, ali je i prolazna. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Oslu{kujete mi{qewe drugih, dok istovremeno, radite po svom naho|ewu. Opredelite se, ili }ete igrati kako drugi sviraju, ili ignorisati {ta drugi qudi govore. QUBAV: Okru`eni ste qudima koje privla~i va{a pozitivna energija. U zanosu dobrog raspolo`ewa mo`e vam se dogoditi da zaboravite na svog partnera i ~iwenicu ko vam je iskren prijateq. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Situacija na poslu se mewa ali vi ostajete po strani. Oslonite se iskqu~ivo na svoje sposobnosti i budite oprezni, o~ekuju vas i pote{ko}e s autoritetima. QUBAV: Uz malo vi{e strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli.

Bilo kakvo skra}eno komunicirawe mo`e biti uzrok nesporazuma. ZDRAVQE: Premor.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Privodite kraju zaostale poslove kojima ste se mu~ili izvesno vreme. Kona~no se nazire epilog ne~ega na ~emu ste dugo radili. Povoqno je vreme i za istra`ivawe i za u~ewe. QUBAV: Glavna tema u va{em qubavnom `ivotu su ne~ije la`i ili pre}utkivawa. Neizvesnost ishoda mo`e prouzrokovati veliku neprijatnost zbog koje }ete se ose}ati ~ak i bolesno. ZDRAVQE: Bronhitis.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Nepromi{qeni ste, pbespotrebno komplikujete odnose s qudima koji su va`ni. Ne name}ite svoj stav jer ne}e pro}i. Ne komentari{ite osobe koje nisu prisutne da se ne biste kasnije izviwavali. QUBAV: U centru pa`we je partner, iz nekog razloga wemu je potrebna va{a dodatna podr{ka. Od vas se o~ekuje tolerancija, a to vam ne polazi za rukom. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Strpqewe vam nije ja~a strana, pa su izvesni tenzija i neraspolo`ewe. Neophodno je da stvari zadr`ite pod kontrolom i obuzdate temperament, u suprotnom vam slede ozbiqni stresovi. QUBAV: Razmi{qate o zabavi i putovawima. Mislima ste daleko od mesta boravka, pa bi bilo po`eqno da se koncentri{ete, u protivnom, sledi vam bolan povratak u realnost. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Previ{e je mogu}nosti da unapredite svoj `ivot, ali nijedna nije dovoqno jaka da biste se kona~no odlu~ili. Ukoliko imate neke nedefinisane odnose, vreme je da ih razjasnite. QUBAV: Prepuni ste emocija. Kad nemate gde da kanali{ete tenziju, po~iwete da je prenosite na okolinu. Na udaru je voqena osoba, a znate da nemate razloga za to. ZDRAVQE: Poja~ana nervoza i nesanica.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Povukli ste brzoplete poteze, pa ste se zbog toga na{li u prividno bezizlaznoj situaciji.

Da biste ubla`ili posledice, dobrovoqno preuzmite odgovornost i razre{ite problem. QUBAV: Period po~iwe velikim i ambicioznim planovima.

Lovite svaku priliku ne bi li nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s komplikacijama u odnosu. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Pronalazite na~in da opravdate razloge zbog kojih se nalazite jo{ na mestu s koga su mnogi va{i saradnici odavno oti{li. Do vas dolazi vest koja bitno mo`e uticati na ishod va{ih poslovnih planova. QUBAV: Neko li~no nezadovoqstvo preti da postane uzrok ozbiqnog sukoba izme|u voqene osobe i vas. Odnos ste sveli na dopisivawe i telefonske razgovore. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

Domet novih raketa do 50 kilometara U senci Ratnog vazduhoplovstva i nabavki aviona, helikoptera i dronova, najve}i pomak u modernizaciji kopnenih snaga Vojske Srbije napravqen je u artiqerijskim i raketnim sistemima. U toku je i razvoj raketa „ko{ava 1“ i „ko{ava2“, ~ime }e se domet srpske raketne artiqerije podi}i na vi{e od 50 kilometara.

za svega sedam minuta paqbe na prostor okupiran zami{qenim neprijateqskim snagama povr{ine nekoliko kvadratnih kilometara ispalila su ~ak 500 projektila ili oko 20 tona razornog ~elika.

Srbija je me|u svega 10 dr`ava u svetu koje imaju mogu}nosti da razvijaju ovakve dalekometne artiqerijske sisteme, oru|a,

„Огањ“ испаљује ракете за три минута Samo u posledwe tri godine u naoru`awe je uvedeno vi{e od 20 razli~itih vrsta artiqerijskog naoru`awa i opreme, a najve}i iskorak napravqen na samohodnom modularnom sistemu „ogaw“ od koga se o~ekuje da naredne decenije bude okosnica vatrene podr{ke jedinicama.

Efektna paqba na nedavno odr`anoj ve`bi „Sadejstvo 2020“ na Pe{teru iz gotovo svih savremenih oru|a potvrdila je opredeqewe vojnog vrha da digne na noge ovaj segment armije.

Uvo|ewem u naoru`awe samohodne haubice „nora B52“, modernizovane guseni~ke haubice 122 milimetra „gvozdika“, digitalizovane i modularne verzije „ogwa“, kao i vi{ecevnog lansera raketa „morava“ Vojska Srbije dobila je na mo}i, ali i dometu koji sada dosti`e 40 kilometara.

O snazi ovog roda oru`anih snaga svedo~i i u~inak sa Pe{tera - artiqerijsko-raketna oru|a

municiju i opremu za upravqawe vatrom.

Sistem „ogaw“, sem {to mo`e da ispaquje gotovo sve nevo|ene projektile, ima mogu}nost i za puwewe sofisticiranom municijom kakva je raketa „alas“.

Ovaj model „ogwa“, osim {to ima novi inercioni navigacioni sistem (INS) i {to je dobio brojne digitalne elemente omogu}io je daleko ve}u brzinu upotrebe — od trenutka izdavawa komande do spremnosti za dejstvo, modularnom „Ogwu“ potrebna su svega tri minuta, dok je wegovoj starijoj verziji bilo potrebno neuporedivo vi{e vremena.

U Vojnotehni~kom institutu razvijaju se i rakete „ko{ava 1“ i „ko{ava 2“, ~ime }e se domet na{e raketne artiqerije podi}i na vi{e od 50 kilometara i one }e imati bojeve glave velike razorne mo}i, sposobne da uni{te utvr|ene ciqeve i zna~ajne stacionarne objekte.

R. N.

O@ENIO SE U 53. GODINI, PA JO[ TRI PUTA:

Jedina mana mu je {to se brzo zaqubi Nema ko ne poznaje Milovana Dragutinovi}a, "seoskog lolu" i dobri~inu iz sela Kaleni} kod Po`ege. Prvi put se o`enio u 53. godini, me|utim bra~na sre}a ga nije ba{ poslu`ila, pa je u dvori{tu podizao {atru jo{ tri puta i isto toliko sakupqao svatove.

Niko nije odbio wegov poziv na veseqe, jer kom{ije i rodbina vole Mila, a kako ka`u jedina mana mu je {to se brzo zaqubi.

"Dugo sam ja momkovao, zabavqao se sa devojkama i tek kad sam u{ao u pedesete re{ih da se o`enim. Prva nevesta mi je imala osamnaest godina i bila je mnogo

dobra. U mojoj ku}i zadra`ala se oko dve godine, kako je po~ela da radi u gradu tako je vrlo brzo i oti{la. Sa drugom sam bio u braku samo dva meseca, a tre}a se zadr`ala oko pola godine", pri~a Milovan.

Za ~etvrti brak Dragutinovi} misli da mu je sudbinski, jer Sla|ana je `ena Srpski Kazanova: ^etiri ven~awa za sedam godina kakvu je oduvek `eleo. Nada se da je ove jeseni posledwi put razipiwao {atru u iako su zbog koronavirusa, ovaj put pridvori{tu, sazivao muziku, fotografe i sustvovali samo najbli`i pevalo se i igralo duboko u no} - ~etvrti put u istom okupqao svatove.

"Sla|ana je prva `ena koja je u ovu dvori{tu.

"Na svakoj wegovoj svadbi sam bio, ali bra~nu zajednicu ne{to i donela. Upoznali smo se na buvqaku u Pan~evu i 12 godi- mogu re}i da je ova najboqa. I ponovo bih na je ona mene ~ekala, pretrpela sve ove ja do{ao i na slede}u, ali se nadam da moje brakove i ~uda i nakon toga stupila u ne}e biti potrebe. Vidi se da se Mile i bra~nu zajednicu sa mnom. Dokazala je da je Sla|a ba{ vole i da je brak sklopqen iz qubavi, a ne iz koristi", rekao je jedan od `ena za sve".

Novopo~eni bra~ni par najvi{e od sve- Milovih ro|aka.

I nema sumwe da }e me{tani sela Kaga `eli da svoju qubav kruni{e sinom, a ako zbog godina to ne bude bilo mogu}e pri- leni}, ove zime imati {ta da prepri~arodnim putem, kako ka`u, pokrenu}e postu- vaju, a jedna od najinteresantnijih ku}a bi}e svakako ona u kojoj `ive Milovan i pak za usvajawe.

M. T. Svadba je bila i vi{e nego vesela i Sla|ana.

[ta je gastritis i kako se le~i goru{ica u stomaku Gastritis ili goru{ica, je neugodan poreme}aj rada `eludca - upala sluznice `eludca sa pojavom kiseline, koji izaziva niz neprijatnih simptoma kao {to su mu~nina, bol, kiselost u grlu, nadra`enost jedwaka.

Gastritis mo`e biti uzrokovan infekcijom, iritacijom, autoimunim poreme}ajima ili povratom `u~i u `eludac (`u~ni refluks). Infekcije mogu biti bakterijske ili virusne. Iritacija mo`e biti prouzrokovana lekovima (kao {to je acetilsalicilna kiselina ili drugi antiupalni lekovi - zato je aspirin zabrawen za qude koji imaju vi{ak kiseline), alkoholom, hroni~nim povra}awem, preteranim izlu~ivawem `elud~ane kiseline (zbog stresa), jelom ili pijewem korozivnih stvari (kao {to su otrovi). Gastritis se mo`e pojaviti iznenada i pro|e u kratkom vremenskom periodu (akutni gastritis) ili traje du`e vreme (hroni~ni gastritis).

Neki oblici gastritisa su: z erozivni gastritis z stresni gastritis

DOMA]A KUJNA

Posni recept

^orba od pe~uraka i krompira Priprema: Priprema: Potrebno je: 500 g krompira 150 g {ampiwona 100 g bra{na malo margarina celerov i per{unov list so

prie i tom

ali bih m da le i n iz n od

Kai~aku}a an i M. T.

U 1,5 l vode skuvati krompir iseckan na kockice. Kad omek{a, posoliti ga. [ampiwone izrezane na listi}e propr`iti na margarinu pa im dodati seckan celerov i per{unov list.

Od 100 grama bra{na napraviti zapr{ku koju treba razrediti sa malo vode.

Sve sastojke staviti u ~orbu od krompira, prome{ati i posoliti po ukusu.

tis)

^etvrtak ^etvrtak5.5.novembar novembar2020.

2020. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE Zdrav `eludac

z hroni~ni (Helicobacter pylori-gastri-

z autoimuni gastritis Uzroci akutnog gastritisa su alkohol, probavqawe korozivnih tvari (erozivni) ili jak fiziolo{ki stres.

Akutni gastritis je ~esto povezan sa ozbiqnom akutnom bole{}u (zatajewe bubrega, jetre, opekotine, sepsa) ili povredom (prelomi). Faktori rizika za gastritis su uzimawe nesteroidnih antiupalnih lekova (npr. acetilsalicilna kiselina - aspirin), uzimawe ve}e koli~ine alkoholnih pi}a ili jak fiziolo{ki stres kao {to je velika operacija, ozleda itd. Hroni~ni gastritis mo`e biti uzrokovan dugotrajnom iritacijom sluzoko`e `eludca zbog upotrebe nesteroidnih antiupalnih lekova (NSAID) - na primer brufen, infekcije s bakterijom Helicobacter pylori, pernicioznom anemijom, autoimunim poreme}ajem, degeneracijom sluzoko`e `eludca zbog starosti ili dugotrajnom iritacijom sluznice zbog povrata `u~i u `eludac. Postoji sna`na povezanost izme|u bakterije

Qudi u posledwe vreme sve mawe i mawe spavaju. A zbog toga pate i um i telo.

Bez obzira ostajemo li du`e budni kako bi pogledali jo{ jednu epizodu omiqeneserije, ili se ne mo`emo odvojiti od Fejsbuka, ~iwenica je da gotovo 40 odsto qudi spava mawe od sedam sati tokom no}i, govore rezultati nedavnog ispitivawa.

Kako bismo vas uverili u korist spavawa, navodimo listu od osam stra{nih stvari koje vam se mogu dogoditi ako nemate dovoqno sna: 1) Prehlada - istra`ivawe sprovedeno na 164 zdravih qudi pokazalo je da su oni koji su spavali mawe od 5 sati po no}i imali ve}u verovatno}u da se prehlade u pore|ewu s onima koji su spavali sedam i vi{e sati, bez obzira na demografiju i telesnu te`inu.

2) @eluda~ni problemi - nespavawe mo`e da dovede do simptoma upalnih bolesti `eluca i pove}ava se rizik od razvijawa gastritisa.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com [ampiwoni su jedna od najpoznatijih vrsta jestivih gqiva, svojstvenog mirisa i ukusa, koja je sve vi{e zastupqena u svakodnevnoj prehrani. Imaju pravilan, polukuglast klobuk, belo-sive do sme}kaste boje.

Mogu}nosti pripreme su neograni~ene.

Dostupne su tokom cele godine, konzervirane ili sve`e.

Zatvoreni najmla|a su vrsta {ampiwona, mle~no bele boje, a beru se u vrlo ranom stadijumu razvoja. Ukus im nije toliko izra`ajan po{to nije bilo dovoqno vremena da sazru, a koriste se sami ili u kombinaciji u kojima wihovo hrskavo tkivo izvrsno dolazi do izra`aja sa zatvorenim klobukom izgledom se jedva mogu razlikovati od onih s nerazvijenim klobukom, no wihov je ukus izra`ajniji.

`eludca i duodenuma - ispijawem barijeve ka{e dobija se jasna slika ciqanih organa i ulkusa zzz krvna slika pokazuje anemiju (ako postoji krvarewe) zzz pozitivna krv u stolici (mogu}e)

Gastritis

Helicobacter pylori i nekih bolesti probavnog sistema.

Simptomi gastritisa z bol u gorwem delu abdomena z {tucawe i podrigivawe z neprobavqivost z gubitak apetita z mu~nina z povra}awe z povra}awe krvi ili sadr`aja sli~nog crnoj kafi z tamna stolica Znaci gastritisa i testovi za goru{icu zzz EGD (ezofageogastroduodenoskopija) i biopsija (uzimawe komadi}a tkiva) pokazuju gastritis (vr{i se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetqene cevi koja na svome kraju ima malu kameru; pacijent je blago pod sedativima, a lekar pa`qivo uvodi endoskop kroz wegova usta i grlo sve do `eludca i dvanaesterca. Na taj na~in mogu}e je posmatrati sluznicu jedwaka, `eludca i dvanaesterca zzz rendgenska pretraga jedwaka,

[ta nedostatak sna ~ini va{em mozgu i telu

Le~ewe gastritisa Le~ewe `garavice zavisi od uzrokagastritisa. Lekovi koji neutrali{u `eluda~nu kiselinu (antacidi) ili drugi lekovi koji smawuju lu~ewe `eluda~ne kiseline obi~no }e eliminisati simptome i poboq{ati tok bolesti.

Lekovi koji mogu uzrokovati goru{icu trebaju se prestati uzimati.

Dobro je da se bolni~kim pacijentima koji su pod stresom i koji ne jedu daju lekovi za smawewe proizvodwe `eluda~ne kiseline ili lekovi koji neutrali{u `eluda~nu kiselinu.

Antibiotska terapija se koristi u le~ewu gastritisa uzrokovanog bakterijom Helicobacter pylori.

O~ekivawa (prognoza) izle~ewa gastritisa Ve}ina gastritisa dobro prolazi na uzimawe lekova.

Komplikacije kod gastritisa Komplikaciju predstavqa ozbiqan gubitak krvi i pove}an rizik od raka `eludca.

Kada posetiti svog lekara?

Oti|ite lekaru ako simptomi potraju du`e od 2 do 3 dana. Nazovite lekara (hitnu slu`bu) ako povra}ate krv ili imate krvavu stolicu.

Prevencija za gastritis Kontrola faktora rizika igrati preventivnu ulogu.

Od `eluda~nih problema do iritabilnosti i naglih promena raspolo`ewa, navodimo osam stra{nih stvari koje vam se mogu dogoditi ako ne spavate dovoqno

3) Te{ko}e pri u~ewu - nedostatak sna lo{e uti~e na na{u sposobnost da se se}amo i procesujemo nove informacije. Nau~nici preporu~uju pomerawe po~etka posla i po~etka nastave na kasnije kako bi imali vi{e sna.

4) Iritabilnost i nagle promene raspolo`ewa - otkriveno je kako nam razno-

mo`e S. G.

razni prekidi i ometawa vi{e smetaju ako smo neispavani.

5) Glavoboqe i migrene - lo{ kvalitet sna povezan je s migrenama a apneja tokom sna s glavoboqama.

6) Smaweni seksualni poriv dobijawe dovoqnih koli~ina sna va`no je za zdravu seksualnu `equ.

Izgleda da ima i ulogu u tome koliko se ~esto upu{tamo u seksualne aktivnosti s na{im partnerima.

7) Slab vid - mawak sna povezan je sa su`ewem vidnog poqa (tunelski vid), diplopijom (duplim vidom) i zamagqenim vidom. [to ste du`e budni, to }ete iskusiti vi{e vizualnih gre{aka i ve}a je verovatno}a da halucinirate.

8) Pove}awe telesne te`ine - kada se dovoqno ne naspavamo, istra`ivawa su pokazala, vi{e i jedemo i ~e{}e biramo hranu bogatu kalorijama, a posebno deca. M. T.

Le~ewe biqem [ampiwoni (Agaricus bisporus) Od vitamina, {ampiwoni su odli~an izvor riboflavina i niacina.

Od kiselina, u gqivama su najva`nije oksalna i fosforna kiselina, a od mineralnih tvari zna~ajne su koli~ine kalijuma.

Uz plodove mora, najve}i su prirodni izvor selena, koji je organizmu potreban u malim koli~inama i

ubraja se u najja~e antioksidanse, a posjeduje i antikancerogeno delovawe.

Retka je biqna hrana koja se mo`e na tako razli~ite na~ine prirediti, ima dobar ukus, podi`e apetit, a ujedno ima i visoku hrawivu vrednost kao {to to imaju gqive. Budu}i da su gqive bogate proteinima, mogu obogatiti prehranu, posebno osobama koje ne konzumiraju meso ili onima koje ga retko konzumiraju.

Gqive su ve} dugo poznate kao dobar izvor visokokvalitetnih proteina.

Proteini odr`avaju telesnu strukturu, nalaze se u svakoj stanici i tkivu. Telo proteine koristi za rast, izgradwu i zaceqivawe kostiju, vezivnog tkiva, ko`e, unutarwih organa i krvi.

28 ^etvrtak 5. novembar novembar2020.

2020. ^etvrtak 5.

ENIGMATIKA

TENISKI KLUB

POND SRPSKI SLAVNI RASTUNAU^NIK RAWE, RASIPAWE (1856-1943)

SVETA PETKA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 REKA U FRANCUSKOJ OPASNE SITUACIJE

TEMPERATURA

BIV[I KOJI JE DOTERATI SLOVEREKA U AMERI^KI XEZ LOZNICA MJANMARU OTVORESE, UDESI- NA^KI MUZI^AR, GLUMAC, NIH TI SE (BURMA) SAVALAS OSE]AWA SOS

NASUTI TE^NOST MILIONSKI GRAD U BRAZILU

VENECUELANSKA GLUMICA („KASANDRA“) JEDINICE ZA POVR[INSKI PRITISAK JEDNA NOTA SOLMIZACIJE

JEDINICA ALKALITETA MAJ^IN BRAT, UJAK UVIRAWE VELIKA REKA U SIBIRU

RAZDAQINE, RASTOJAWA

Sr Gl pski as

ZAO[TRAVAWE SUKOBA, ESKALIRAWE

ENERGIJA TRE]ABETOVENOVA SIMFONIJA POP PEVA^ICA SA SLIKE MU@JAK LISICE

JEDINICA VRSTA TEZGA ZA NARODNI SRPSKO HEROJ, ELEKVARNICA ZA PRODAJU ZDRAVKO TRI^NU SPORTSKE @ENSKO (NEM.) IME (1917-1942) ENERGIJU JEDRILICE

IRIDIJUM JEDINICA ZA MEREWE NEKE VELI^INE

ITALIJANSKI FUDBALER, FRAN^ESKO

VRSTA RUSKE ^ORBE SE^EWE DRVA TESTEROM

ZAJEDNICA MU@A I @ENE

Skandinavka 1: VODORAVNO P, T, ARN, NALITI, KORAIMA TORES, PASKALI, ALK, RASPONI, UVIR, ESKALACIJA, E, NEDA UKRADEN, [^I, KILOVAT-SAT, IR, TESTERISAWE, TIM, OB, ALKO-TEST, ESKI[EHIR, NART, NAIL, LOS, RIKA, DRAINAC, DVADESETAK

REKA U SIBIRU POPULARNA PESMA

EKIPA UZ, PORED GRAD U TURSKOJ LI^NI DOHODAK (SKR.)

PROVERA PIJANSTVA VOZA^A MUSLIMANSKO MU[KO IME NEPER

GRADI] U KINI U PUSTIWI GOBI

SEVERNI JELEN VOLUMEN

SRPSKI PESNIK, RADE

GLAS @IVOTIWA SEVER

OKO DVADESET

OBIM

AMERI^KA PROFESIONALNA KO[ARKA[KA LIGA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 DOBRO JAK IZVR[NI ^LANOVI SPARTAIZUDARATI, EKSPLOZIV ODBOR KISTI^KE IZMLATITI , TROTIL (SKR.) LIGE

GLUMICA, GRUPA ARNERI] OSTRVA UZRAST, KOD ISTRE STAS

GRADITEQ BRODOVA STANOVNICE [VEDSKE

ISTOK

SRPSKA POPULARNA TV SERIJA

POKRIVA^ OD ABE (TUR.) PERSIJSKI KRAQ

PLATINA

REOMIR

NEPER TAJNO DOGOVARAWE

VEOMA VA@NA UTAKMICA RAZRED

PODNI PROSTIRA^

SVE@AW @ITA

KOMPLEKS PLANINA MESTO KOD MLADENOVCA

TE^NO TKIVO U ^OVEKU RODNA KU]A

MUKAWE RADIONICA ZA PRERADU VOSKA

OBOR ZAUZIMAWE SEDE]EG POLO@AJA NARODNI UNIVERZITET (SKR.) POSUDE ZA CVE]E

ENGLESKA GLUMICA (1888-1976) SRPSKI MUZI^AR I PEVA^ SA SLIKE

JUG ZAPAD

VOLUMEN VOLT

ZEMFIR ODMILA

PISAC IZ GRAD I HRVATSKE, LUKA U ALBANIJI VIKTOR CAR

MUZI^KO TAKMI^EWE NA PINKU DVOJE

PAMET, INTELEKT AMERI^KO MU[KO IME ODRE\ENO VREME (MN.) 13. I 19. SLOVO AZBUKE

PO^IWAWE PRSKAWA NE^EGA TANTAL

Sr Gl pski as

STANOVNIK IRSKE

1 2 3 4 5 6 7

Sr Gl pski as

STEPENAST VODOPAD PRIMER (SKR.)

IMENICA (SKR.)

OBLIK BUDIZMA URANIJUM

GOWEWE KULON BIV[I MAKEDONSKI BOKSER, RUSEVSKI

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

ONI KOJI UZROKUJU NE[TO

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

DESNA PRITOKA AMERI^KA GLUMICA, UNE U ROXERS BOSNI

Skandinavka 2: VODORAVNO N, ITISON, DERBI, SNOP, BRODAR, PT, A[A, MASIV, R, KRV, MU, TOR, EDIT EVANS, NU, BORA \OR\EVI], IM, KASKADA, V, J, PINKOVE ZVEZDE, UM, ZAPRSKAVAWE, TERMINI, TA, TERAWE, LAMAIZAM, IRCI, ACE, UZRO^NICI Ukr{tenica: VODORAVNO ALESANDRO VOLTA, LU, AMERIKANER, GK, VODONO[A, OO, E, CARINITI, PSS, BUONAROTI, ALKE, R, BALAVITI, AOK, AVE, KISIQEVKA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Italijanski fizi~ar (1745-1827), 2.

Simbol lutecijuma - Ru~na bu{ilica, 3. Gimnasti~ki klub (skr.) - Onaj koji nosi vodu - Dva ista vokala, 4. Oznaka za elektron - Odre|ivati visinu carine - Pliva~ki savez Srbije (skr.), 5. Italijanski slikar Mikelan|elo (14751564) - Karika (mn.), 6. Oznaka za reomir - Ispu{tati bale, sliniti - Akademski odbojka{ki klub (skr.), 7. Starorimski pozdrav - Vrsta kola nazvanog po mestu Kisiqevo.

USPRAVNO: 1. Deo matematike, 2. Vrsta povr}a - Simbol urana - Oznaka za volumen, 3. Oznaka za energiju - Nadimak folk peva~a Slobodana Batjarevi}a, 4. Tropska stepa, 5. Odsustvo morala, nemoral, 6. Vrsta zeqaste biqke, prskavac, 7. Bespilotne letelice, 8. Upala nosa, kijavica (med.), 9. Doneti na svet mladun~e, 10. Vrsta insekta parazita, u{ (mn.) - Deseto i ~etrnaesto slovo azbuke, 11. Li~na zamenica - Oznaka za amper - Drugi vokal, 12. Auto-oznaka za Leskovac - Mesto u Crnoj Gori, 13. Jedna atletska disciplina, 14. Auto-oznaka za Austriju - Periodi~no spu{tawe nivoa mora.

SPORT

^etvrtak 5. novembar 2020. 29

Stevanovi} Sitijev za 6,5 miliona evra, ali tu su i bonusi!

Partizanov vunderkind overi}e 1. januara petogodi{wu saradwu s klubom iz Man~estera i osta}e {est meseci na pozajmici u Humskoj Filip Stevanovi} je definitivno novi ~lan Man~ester Sitija!

Partizan je prihvatio ponudu Gra|ana vrednu 6,5 miliona evra i srpski vunderkind 1. januara 2021. potpisa}e petogodi{wi ugovor s viceprvakom Engleske, uz obavezu da do kraja sezone ostane na pozajmici u Humskoj.

Na sagu na relaciji Humska – plava strana Man~estera kona~no je stavqena ta~ka: pregovori su traja-

li skoro sedam dana i, potom, sa Ostrva je stigao „zavr{ni” papir neophodan za finalizaciju transfera.

Na Top~iderskom brdu su, nije tajna, o~ekivali da „sve`eg” 18 godi{waka (25. septembra postao punoletan) prodaju za vi{e novca, biv{i trener Savo Milo{evi} pomiwao je 15 miliona evra (?!), me|utim...

Parnom vaqku nikad takva ponuda u zvani~noj formi ni od jednog kluba nije stigla za Stevanovi}a!

Britanski mediji su spekulisali sa {est miliona funti, u srpskim fudbalskim krugovima jo{ prvog dana oktobra pomiwalo se osam miliona evra, ali... „To~ak sre}e” zaustavio se na milion i po mawe, interesantno – bez procenata od naredne prodaje.

Filip Stevanovi} }e, po mnogima, uskoro mnogo vi{e da vredi, ali... Partizanovo rukovodstvo nije smelo da se kocka, ubudu}e – trebalo bi mnogo vi{e pa`we da posveti retorici, naro~ito qudi kojima transfer politika nije primarna u opisu poslova!

Kakva je sudbina ro|enog U`i~anina (ina~e, iz Ariqa) po okon~awu no{ewa crno-belog dresa, od 30. juna 2021?

Iz Man~ester sitija mu je predo~eno da }e prve sezone ponovo negde na pozajmicu – u Holandiju ili [paniju, pa, ako zaslu`i, izvadi}e kartu za „Etihad”, igrawe u dru{tvu De Brujnea, Aguera, @ezusa, Sterlinga, Vokera..., {to bi Partizanu, shodno u~inku, moglo da donese jo{ dva miliona evra kroz bonuse (otom-potom).

KOLIKO JE TO U DINARIMA?

Ronaldo prvi fudbalski milijarder Kristijano Ronaldo je oborio mnoge rekorde od kojih neki mo`da nikad ne}e biti nadma{eni.

Najnoviji rekord napada~a Juventusa ne ti~e se postignutih golova, bar ne direktno, nego wegovog bankovnog ra~una. Portugalac je postao prvi fudbaler i tek tre}i sportista u istoriji koji je tokom aktivne karijere zaradio milijardu dolara!

On se tako pridru`io golferu Tajgeru Vudsu koji je 2009. probio led i bokseru Flojdu Mejvederu koji je ovaj podvig ostvario 2017. godine.

Ronaldo je prethodne godine inkasirao 105 miliona dolara i zauzeo ~etvrto mesto na Forbsovoj listi "100 selebritija", iznad svog ve~itog rivala Lea Mesija.

U isto vreme, najpla}enija sportistkiwa bila je teniserka Naomi Osaka, koja je inkasirala 37,4 miliona dolara. Time je oborila rekord Marije [arapove koja je 2015. zaradila 29,7 miliona zelenih nov~anica.

Aleksandar Katai: Zvezda potez karijere Zvu~i neverovatno, ali je istinito – Aleksandar Katai prvi put u karijeri igra grupnu fazu UEFA takmi~ewa.

Dok je plesao na terenu protiv Libereca skoro svakim potezom kao da je slao poruku: „Gledajte {ta se propu{tali“.

Svestan je i Zvezdin as magi~nog driblinga da je i sam mnogo propustio i mogao da postigne vi{e u karijeri, ali kad podvu~e crtu ne mo`e da bude nezadovoqan jer se ve} svrstao u grupu fudbalera sa Marakane prefiwene tehnike ~iji }e se potezi pamtiti i prepri~avati.

Nepredvidivost, padovi i usponi pratili su Kataijevu karijeru, a nigde mu nije bilo lep{e nego u Crvenoj zvezdi.

Prvi poku{aj da u tom klubu do|e do grupnog nadmetawa na UEFA niovu doneo je kao rane Ludogorec i Sasuolo, a drugi je bio uspe{an i sada je lider tima na putu ka plasmanu u {esnaestinu finala Lige Evrope.

- Jeste ~udno, ali se nisu sklopile ranije kockice da se na|em u grupi Lige Evrope ili Lige {ampiona. Ludogorec nas je pro{ao uz dosta sre}e, a onda je Sasuolo igrao fantasti~no. Sada je sve dobro i sre}an sam da se nalazimo na ovom nivou, a posebno da smo ostvarili pobedu na prikazan na~in protiv Libereca – isti~e najupe~atqiviji srpski sportista ove sedmice i uz Mohameda Bena najzaslu`niji za demolirawe Libereca Aleksandar Katai. n Mo`e li igra protiv Libereca da postane Zvezdina konstanta kad ima ulogu favorita na me|unardonoj sceni?

- Trebalo bi da bude tako, mada su sve utakmice u Evropi nezgodne. U{li smo u ovaj me~ fenomenalno, a iz prve gre{ke primili gol kad smo mogli i ubedqivije da odemo na odmor. Niko nije zalutao u Ligu Evrope i nema lakog posla. Zadovoqan sam kako idemo kroz sezonu, bili smo boqi i od Omonije, presudio je faktor nepredevidivosti jedne utakmice. n Posle pobede ovakvog karaktera sve je lak{e?

- Zna~i celom timu i rezultat i na~in na koji smo do{li do wega, a optimizam daje i pogled da smo u prvom kolu protiv Hofenhejma dosta dobrog uradili. Nemci imaju skroz druga~iju ekipu od ^eha, ali ostvarili smo lepe akcije i nismo imali prostora da ~e{}e ulazimo u {anse. Kad se sve sabere, mogli smo do boqeg rezultata. n Sada niko i ne pomi{qa od zvezda{a da mo`e da izmakne pobeda ovog ~etvrtka protiv Genta?

- Nema ni sekunde opu{tawa, bez obzira {to Gent nema bod u grupi i ne ide mu dobro u prvenstvu Belgije. Idemo na pobedu i dobro znamo koliko nam za kona~an rasplet zna~i ako uspemo da je ostvarimo. n Nedostajale su samo ovacije Delija da utiska bude potpun minulog ~etvrtka?

- Ba{ mnogo nedostaju. Zvezdina igra u velikom procentu zavisi od slike sa tribina. Uspeli smo sada da se izdignemo, ali svi znamo koliko neverovatnu atmosferu mogu da naprave na{i navija~i. Moramo da se naviknemo na ovo stawe, ni{ta ne}e zavisi od nas.

n Brzo ste doneli odluku da prihvatite Zvezdinu ponudu posle neo~ekivanog napu{tawa Los An|elesa?

- Pre bilo kakve odluke, prespava{.

Iz Zvezde su me odmah zvali da se vratim, razmislio sam i brzo smo se dogovorili. Lak{e mi je bilo da prelomim u tom smeru jer sam ve} bio tu i ostavio lep trag, a i klub se rezultataski dosta podigao i do{ao na visok nivo. n Zvezda je htela i ranije da vas dovede, generalni direktor Terzi} poku{avao da vas anga`uje dok ste bili u ^ikagu?

- Istina je da je Zvezda htela i ranije da me vrati, ali nije moglo da se namesti u tom smeru. ^ikago je platio za mene obe{te}ewe, ne znam da li su sa Marakane bili u mogu}nosti da to isprate, ali svakako se do ovog leta nisu slo`ile kockice. n Bilo je i sumwi~avih komentara da }ete posle gubqewa bogatijeg ugovora u Americi imati voqni momenat da igrate punom snagom za Crvenu zvezdu?

- Da sam imao jedna odsto sumwe u tom smeru, ne bih ni do{ao. To su mogli da govore samo oni koji me ne poznaju.

Bio sam tu, znam {ta je Crvena zvezda. Maksimalno sam bio spreman na sve, stigao sam motivisan i `eqan uspeha u ovom velikom klubu. n Porodici prija `ivot u Srbiji?

- Tu smo na svome. Mnogo je lak{e sa na{im qudima, gde smo ro|eni. n Jeste li ~esto na relaciji Srbobran-Novi Sad-Beograd?

- Naj~e{}e sam na relaciji karantin-stan. Ha, ha...Raspored je ba{ zgusnut dosta je putovawa. Povremeno uspem da odem do svojih u Srbobran. n Kad vratite film na 2014. godinu i odluku da prihvatite pozajmicu iz Olimpijakosa Crvenoj zvezdi, {ta vam prvo padne na pamet?

- Velika borba u svakom smislu. I moja da preporodim karijeru i kluba da ostvario {to boqi rezultat. Nije po~elo dobro, mu~ewe je bilo obostrano. n Retko ko bi se opredelio da posle takve sezone ostane u Crvenoj zvezdi, imali ste dobar ose}aj?

- Definitivno, potez karijere! Ne verujem da bi mi se bilo gde na drugom mestu tako namestilo da krenem napred. Prva godina je bila borba, druga sastavqena od uspeha. n Se}ate li se Lalatovi}evih kondicionih trenera u Kopru, kad je pri svakom istr~avawu deonioca tra`io od vas vi{e?

- Hteo je na taj na~in da me podigne. Lala me je zvao da do|em u Crvenu zvezdu, `ao mi je {to nisam uspeo na te-

Nema ni sekunde opu{tawa, bez obzira {to Gent nema bod u grupi i ne ide mu dobro u prvenstvu Belgije, idemo na pobedu i dobro znamo koliko nam za kona~an rasplet zna~i ako uspemo da je ostvarimo renu da uzvratim kako je o~ekivao. Kad te trener stalno opomiwe i tra`i od tebe najvi{e, to zna~i da te vidi u svojoj viziji i veruje u tebe. Ako ti ne pri~a ni{ta i pusti da radi {ta ho}e{, nije to dobro. n Vojvodina je sa Lalatovi}em na klupi najbli`a Crvenoj zvezdi na tabeli, vidite li je kao ozbiqnog konkurenta za titulu?

- Sigurno. Lala to dobro vodi, pravi sjajne rezultate u razli~itim sredinama Veliki je uspeh da je osvojio kup sa Vojvodinom, trenirao je uspe{no i Radni~ki iz Ni{a, Borac... n Da se sastanu Bo`ovi}eva i Stankovi}eva Zvezda, timovi ~ija ste va`na karika upravo vi, kako bi se zavr{ila utakmica?

- Nere{eno. Ha, ha...Tim iz 2015. i 2016. godine, na `alost, nije dobio evropsku potvrdu. [teta ba{. Mogli smo vi{e, a iz te ekipe su mnogo nastavili karijeru u jakim ligama. Le Talek je standardan u Francuskoj, Gruji} se dokazao u Nema~koj... n Ovaj tim je na dobrom putu da ostvari evropsko prole}e?

- Osnovni ciq letos je bio da se do|e do grupne faze evropskog takmi~ewa. Ostvarili smo to i logi~no je da se sada ambicije pove}avaju, `elimo i mo`emo da pro|emo grupu. Naravno, osnovni prioritet je titula u prvenstvu Srbije.

N. R.

30

^etvrtak 5. novembar 2020.

SPORT

LIGA U BO]AMA ''KUP MOM^ILO \UJI]''

Borba za naslov prvaka

MILO[ NINKOVI]:

@elim jo{ trofeja, foteqa mo`e da ~eka Ono {to je Mesi u Primeri, Ronaldo u Seriji A, to je na{ Milo{ Ninkovi} (35) u australijskoj ligi.

Biv{i fudbaler ^ukari~kog i Crvene zvezde nedavno je svoju petu sezonu u dresu Sidneja krunisao tre}om titulom. Tu ne planira da se zaustavi, iako je duboko zagazio u ~etvrtu deceniju.

Ponude pqu{te, svi bi u svojim redovima hteli "Nineta kapitena", u ~ijim rukama je ove sezone zasijao i pehar namewen osvaja~u nacionalnog Kupa.

- Nema tih para za koje bih napustio Sidnej - pri~a Ninkovi}.

- U klubu vlada idealna atmosfera, a grad, kao grad, u mnogim anketama je najpo`eqnija metropola za stanovawe. To se na svakom koraku da i primetiti. Sve besprekorno funkcioni{e, a u godinama sam kada mi je to i najpotrebnije.

Klima je idealna, za nekoga ko ne voli zimu.

- Jaknu imam, ali se ne se}am kada sam posledwi put imao potrebu da je obu~em. Temperatura ~esto prelazi 40. podelak, {orts i majica su za takvo vreme prava kombinacija. Australija je daleka, i iz tih razloga verovatno jo{ neiskvarena zemqa. Ovde pravi, istinski milioneri {etaju bosi. Ne isti~u se skupocenim automobilima ili markiranom garderobom... Bitno mi je i to {to ovde decu ne kvare razne rijaliti emisije. U odnosu na Evropqane, qudi su mnogo opu{teniji. Iz tih razloga, porodica i ja ne pomi{qamo na promenu adrese.

Virus korona nije zaobi{ao ni Australiju, pa su svi me~evi u fini{u prvenstva odigrani upravo u Sidneju.

- Kolaju pri~e da smo tim potezom bili privilegovani. Mada, regularni deo prvenstva zavr{ili smo kao ubedqivo prvi, a u me~evima velikog finala dokazali smo da to nije bilo slu~ajno.

Me|utim, zbog pandemije slavqe je bilo skromno, ni pribli`no kao dva prethodna. Mislim da }u prvu krunu, 2017. da pamtim dok sam `iv, jer je finale odlu~eno mojim pogotkom.

Milo{ je zvani~no postao dr`avqanin Australije. Miqenik je uprave, koja po okon~awu igra~ke karijere ~eka da joj se pridru`i.

- Jo{ dve godine sam ugovorom vezan za Sidnej. Tim smo zadr`ali i `elim jo{ trofeja. O ponu|enoj foteqi naknadno }u da odlu~im - otkrio je Ninkovi}.

U@IVAM U IGRI Ninkovi}eva karijera bila je bogata. Ponikao je u ^ukari~kom, fudbalski stasao u Crvenoj zvezdi i Dinamu iz Kijeva.

U Evijanu, tada{wem ~lanu tre}e lige Francuske, sa~ekao ga je "dril".

- Tra`io sam ligu u kojoj bih karijeru mogao da produ`im.

U Ukrajini, kao i Francuskoj, nisam bio spreman da robujem defanzivnoj taktici i dva puta dnevno teram sebe da treniram. @eleo sam, i `elim da u`ivam u fudbalu. Slu~ajno sam izabrao Sidnej 2015. i nisam pogre{io - ka`e Ninkovi}.

^udo se desilo u posledwem 11. kolu lige u bo}ama koje se ve} vi{e od mesec dana igra u Bonirigu. Naime, ekipa Joja je ostvarila nemogu}u misiju i u posledwoj rundi sa ~etvrte pozicije istisnula je Jankovi} Stojana. Za ovaj neverovatan podvig ekipi Joje sve se poklopilo. Trojac Dopu|, Cupa} i Vitas pobedili su lidera Bukovicu, kojoj je ovo bio tek drugi poraz u celom prvenstvu. Sa druge strane, ekipa Jankovi} Stojana namerila se na Buru, koja je jo{ pre ovog kola izgubila sve {anse za prolaz u polufinale. Me|utim Radovan Stegwai}, Vawa [trbac i Sergej Stegwaja odigrali su po onoj narodnoj ''ni po babi, ni po stri~evima.'' Oni su zapeli i borili se za svaki poen u rezultatski neva`noj utakmici za wih. Na kraju su ostvarili pobedu od 10 poena razlike nad demoralisanim Janovi} Stojanom, koji je u pretposledwem 10. kolu u duelu sa Bukovicom bio ~ak u direktnoj borbi za titulu liga{kog prvaka.

A sada, nakon dva poraza uzastopce u 10. i u posledwem 11. kolu

Буковица најбоља од почетка до краја првенства

KUP MOM^ILO \UJI] ZAVR[NA TABELA 1. BUKOVICA

11

9 2 71 27

2. SV. ILIJA KA[I]

11

9 2 67 27

3. KRAJINA EKSPRES

11

8 3 37 24

4. JOJA

11

7 4 55 21

5. JANKOVI] STOJAN 11

7 4 36 21

6. BURA

11

6 5 32 18

7. DINARA

11

5 6 -22 15

8. BRKAJLIJE

11

5 6 -23 15

9. HAJDUK VEQKO

11

4 7 -17 12

10. ZEMUNIK GORWI

11

4 7 -57 12

11. GAGI]I

11

1 10 -79 3

12. RSK STABAW

11

1 10 -100 3

zbog lo{ijeg bodovnog koli~nika Jankovi} Stojan se oprostio od daqweg takmi~ewa.

Poraz koji je ekipa Joja nanela Bukovici, ipak nije bio poguban za Mrkelu, Gwidi}a i Bjelana, pa su oni sa 27 bodova i uz boqu poen razliku od samo 4 poena ipak sa~uvali prvo mesto ispred Ka{i}a. Bukovici je kao potvrdu da je bila najboqa ekipa tokom regularnog dela lige uru~ena nov~ana premija, kao {to je i bilo planirano na po~etku lige.

Оштра ''Бура'' погурала ''Јоју'' до полуфинала

RASPORED POLUFINALA (23. 10. 2020.)

15:00 Me~ #1 Bukovica - Joja 16:00 Me~ #2 Sv. Ilija Ka{i} - Krajina ekspres

FINALE

18:00 Pobednik Me~ #1 - Pobednik Me~ #2

У чијим ће рукама завршити ''ушати'' пехар?

SPEKTAKULARNO FINALNO VE^E Slede}e subote 7. novembra na rasporedu su polufinala, te veliko finale u Centru u Bonirigu. Pored borbe za najboqu ekipu u bo}awu u Zapadnom Sidneju, organizatori su pripremili pravi spektakl sa bogatim programom.

Planirano je i revijalno takmi~ewe za najboqeg puca~a u bo}ama u kojem }e snage odmeriti Milan Gwidi} (\evrske), @eqko Cupa} (Korlat), Branislav Lacmanovi} (Karin Gorwi) i Aleksandar Veselinovi} (Ka{i}). Pored toga, nakon finalne utakmice bi}e progla{ewe {ampiona, najboqeg igra~a, najboqeg puca~a po zemqi, te najboqeg vaqa~a.

Za sve posetioce i igra~e bi}e spremqeni srne}i gula{ i vo na ra`wu. U svakom slu~aju, sve aktere ove popularne igre o~ekuje i vi{e nego zanimqivo finalno ve~e lige u bo}ama u Centru u Bonirigu slede}eg vikenda.

S. G.

Turnir u bri{kuli se zahuktava

Nakon opu{tawa mera restrikcija uvedenih zbog pandemije korona virusa, Sportski centar u Bonirigu proradio je, ne kao u stara vremena, ali ipak sa nekoliko ustaqenih manifestacija. Igrawe karata, ta~nije bri{kule je bilo jedno od prvih de{avawa koje je organizovano nakon otvarawa kluba u julu ove godine.

Naime, bri{kula (tal. briscola) je karta{ka igra ra{irena u Istri i {irom Dalmacije i Krajine. Igra se italijanskim kartama (triestine).

S obzirom da je veliki broj Kraji{nika silom prilika emigrirao u Zapadni Sidnej u posledwe dve decenije, otud i ne ~udi da je bri{kula veoma popularna u ovda{woj srpskoj zajednici. Dalmatinski Srbi tako ve} puna ~etiri meseca bacaju ~etiri boje - kope, {pade, ba{to-

Детаљ са турнира у бришкули ne i dinare u sklopu bri{kula turnira. Naime, svake nedeqe odigra se mini takmi~ewe gde pobednik ide daqe. Tako su pro{le nedeqi {ampioni bili par Radomir Mrkela i Brani-

slav Lacmanovi}, koji su se plasirali u daqe takmi~ewe i borbu za glavnu premiju i veliko finale koje je na rasporedu prve nedeqe u decembru.

S. G.

SPORT

^etvrtak 5. novembar 2020. 31

[ест чланова управе

Beli orlovi izabrali novu upravu Godi{wa uprava odr`ana pro{log vikenda osta}e upam}ena po mnogo ~emu. A najvi{e po tome da je imala neuobi~ajen tok de{avawa i da je ova bila prava javna diskusija gotovo svih vru}ih tema koje okru`uju ovaj sidnejski klub. Ve}a nego uobi~ajena poseta svakako je za svaku pohvalu. Jer na{ najpoznatiji klub na Petom kontinentu svakako zaslu`uje ve}u pa`wu zajednice i da {to vi{e qudi bude upoznato sa de{avawima u klubu i da budu u stawu da mu pomognu.

Po~etak sastanka nije nagove{tavao na ono {ta }e uslediti.

Dosada{wi predsednik Nikola Jugovi} obavestio je sve prisut-

Стари чланови управе током скупштине

Pro{le nedeqe 1. novembra u Srpskom centru u Bonirigu fudbalski klub Beli orlovi odr`ao je Godi{wu skup{tinu.

Podvu~ena je crta na rad u protekloj godini, izabrani su novi a skup{tinu su napustili neki stari ~lanovi ne da je proces u protokolu da se stara kompanija pod kojom se klub vodio u potpunosti zatvori do januara 2021, i da klub ve} uveliko posluje pod novom kompanijom (aso-

cijacijom). Finansijski izve{taj prisutnima je izneo Qubi{a Kos rekav{i da klub ima pozitivan saldo na ra~unu, za razliku od deficita vi|enog u proteklim

Увек уз клуб на и ван терена

Ve}a nego uobi~ajena poseta svakako je za svaku pohvalu

BEZ DOGOVORA ЧELNIKA KLUBA I MILANA [U[KA Након три године Милан Шушак напустио клуб

Na ~istac je isterana, barem na osnovu onog {to je izlo`eno ''propu{tena'' {ansa sa doskora{wim trenerom Milanom [u{kom.

Naime, [u{ak je sa svojim mladim timom bio jedan od retkih koji je zabele`io uspehe, ali nije do{lo do dogovora ~elnika kluba i [u{ka da on

preuzme celokupnu omladinsku {kolu Belih orlova.

Na osnovu izlo`enog, da se zakqu~iti da je [u{ak imao druge planove i da je preusmerio svoju akademiju ka FK Beogradu i pre nego {to su ~elnici Orlova uspeli da odreaguju.

Љубиша Кос изнео финансијски извештај

sezonama. On je tako|e pomenuo nekoliko neostvarenih prihoda od sponzora i ostalih saradnika, kao i nekoliko nesre|enih ra~una koje klub jo{ nije platio. Neki od wih su prema fudbalskoj Federaciji NJV, kojem Bonirig duguje novac, ali isto tako i o~ekuje i mogu} povratak sredstava od Federacije jer je klub lani unapred uplatio ceo iznos za u~e{}e u NPL2, a sama liga je bila skra}ena, pa nije iskqu~ena mogu}nost povratka dela upla}enog novca.

Zatim je usledila rasprava nezadovoqnih ~lanova o stawu u mla|im kategorijama. Pored ove nere{ive teme o omladinskim kategorijama, potegnuto je pitawe prioriteta kluba. Da li da klub te`i povratku u NPL1 u najelitnije rang takmi~ewa, koje je mnogo skupqe za u~estvovawe? Smaweni broj navija~a i stvarawe srpskih fudbalskih talenata bila su jo{ neka pitawa koja su bila diskutovana na licu mesta. Goru}e pitawe o tome kako finansirati Prvi tim i izdatak od oko 200.000 australijskih dolara potreban za plate i tro{kove Bonirigovog prvog tima koji eventualnim osvajawem Druge premijer lige mo`e da vrati klub u NPL1.

Uz put su pomenuti i svi ostali popratni tro{kovi koje bi klub trebao da plati ukoliko bi se vratio u najelitnije takmi~ewe.

A sa druge strane, napomenuto je da eventualno igrawe u ni`im rangovima takmi~ewa, npr. u NPL4 bi zna~io i kraj brenda i kulta koje je Bonirig stvorio u pro{losti. Jer neigrawem u NPL2 ili NPL1 bilo bi te{ko privu}i renomirane fudbalere a i uz to klub bi dodatno izgubio na popularnosti.

Diskusija se tako otegla sat i po. Uobi~ajen izve{taj o sportskim rezultatima nije ni do{ao

Тетка Олга Рњак са пријатељима

na red, kao i neke druge uobi~ajene ta~ke dnevnog reda.

STAROSEDEOCI SMIRILI SITUACIJU U trenucima kada je delovalo da }e se sveop{ta rasprava izma}i kontroli, na scenu su stupili starosedeoci kluba. Rade Falkon, Bo`o Vrankovi}, Dane Blanu{a izme|u ostalih su svojim autoritetom i pozivom da se skup{tina privede kraju i uspeli u tome.

Ubrzo je uz pomo} Radenka [u}ura raspu{tena stara uprava i prisutni ~lanovi su pozvani da se prikqu~e novoj upravi. Nakon nekoliko trenutaka nedoumice, nova uprava je ipak formirana. ^ETIRI STARA ^LANA U NOVOJ UPRAVI ^etiri stara ~lana uprave Qubi{a Kos, Sini{a Kos, Dragan [kori} i Zoran Petkovi}, su volontirali i ostali u upravi. Na poziv Radenka [u}ura wima su se pridru`ili novi ~lanovi Xorx Novakovi} i Aqo{a Vrankovi}.

Po{to nije bilo drugih volontera voqnih da se prikqu~e da vode klub, na licu mesta je odlu~eno da se za sada stane sa {est ~lanova, a da }e dodatni ~lanovi biti naknadno izabrani kao i sam predsednik i ostale pozicije ~elnika kluba. Upravu kluba je napustio doskora{wi predsednik Nikola Jugovi}, kao i Nikola Pozder, Elvis [trbac, Miroslav Lojanica, i bra}a Milan i Mom~ilo Medi}.

Na osnovu izlo`enog u ovoj otvorenoj diskusiji dalo se primetiti da problemi u klubu postoje i da ~elnike kluba o~ekuje te`ak zadatak da bi klub krenuo u boqe sutra i putevima stare slave. Za to }e svakako biti potrebna ve}a ukqu~enost zajednice i podr{ka ostalih organizacija. S. G.

Korak po korak – Roxere, sti`e Novak!

THURSDAY  ^ETVRTAK 5. 11.

2020.

Tumbakovi}: Imamo veliki motiv da odemo na EP Imamo veliki motiv i `equ da pobedimo [kotsku i prvi put pod imenom Srbija odemo na EURO, izjavio je selektor Qubi{a Tumbakovi} "Nikad nije lak{e igrati bez publike nego pred punim tribinama, mi }emo sada biti hendikepirani, ali kako nama, tako i na{em protivniku. Imamo veliki motiv da se plasiramo na Prvenstvo Evrope tako da ta ~iwenica anulira i ove stvari koje su vi{a sila zbog koronavirusa", rekao je selektor Tumbakovi}.

On je dodao da je pritisak normalan jer je ulog veliki.

"Igraju finalisti bara`a, Srbija kao samostalna dr`ava nikad nije bila na prvenstvu Evrope, [koti nisu bili u~esnici jo{ od 1992. godine. I ako je nama uslovno re~eno optere}ewe {to igramo kao doma}ini, [kotima je mo`da optere}ewe upravo to da su oni doma}ini prvenstva Evrope na kojem mo`da ne}e u~e-

stvovati. A ko vi{e `eli i ~iji je motiv ve}i pokaza}e se na terenu.

Koncentracija mora biti na visokom nivou". [koti, kako ka`e nemaju Halanda kao Norve`ani, ali imaju veoma dobar tim.

"Imamo jednu dimenziju o {kotskom fudbalu koja nije realna. Oni imaju posebnu tradiciju, `ive za fudbal, imaju derbi koji sadr`i posebnu dimenziju. Imaju oni kvalitet, imaju i vanserijske igra~e, tipa Robertsona koji je mo`da i najboqi na toj poziciji u svetu. Te{ko primaju golove, veoma su ~vrsti i disciplinovani.

Nemaju individualni kvalitet tipa Halanda, ali imaju kompaktnost, karakter koji je veoma izra`en, upornost, `equ. I sve }e to pokazati verovatno u Beogradu. O detaqima igre, to su usko

DANCI PRAVILI PODVALU

Tadi} nema koronu, igra}e za "orlove"

Kao bomba odjeknula je vest da je najboqi srpski fudbaler Du{an Tadi} pozitivan na virus koronu i da ne}e igrati za "orlove" u me~u decenije protiv [kotske.

Ipak, kapiten kopqanika i reprezentacije Srbije je demantovao da ima pozitivan test na koronu, ve} da je ustanovqeno da ima antitela i da }e verovatno da otputuje za Dansku.

Podse}awa radi, trener Ajaksa Ten Hag je na konferenciji za medije optu`io Dance za nekorektno pona{awe i sabotirawe holanskog tima.

- Kako to mogu da igraju u Holandiji, a ne mogu da u|u u Dansku, ~udno. To prema mom mi{qewu ne zvu~i kao fer-plej.

Odluku da ne povedemo igra~e na kraju smo doneli u ponedeqak popodne i to po{to smo se posavetovali sa UEFA i Fudbalskim savezom Holandije. Mogu da ka`em i potvrdim da niko od igra~a nema simptome, niti se `ale na bilo kakav problem - rekao je on.

Navodno, danske vlasti nisu dozvolile Tadi}u i jo{ trojici igra~a Ajaksa da u|u u dr`avu zbog toga {to su u prethodnim mesecima u jednom trenutku imala pozitivan Kovid nalaz, a ne jer su trenutno pozitivni.

Srpski fudbaler }e biti u konkurenciji za me~ protiv [kotske 12. novembra.

stru~ne stvari, na{ skauting je sve odradio. Mi `elimo da nama bude ugodno protiv jednog takvog protivnika i sve uradimo da se mi pitamo", zakqu~io je Tumbakovi}.

Srpski fudbaler Filip \uri~i} pozitivan je na korona virus, nije igrao za Sasuolo protiv Napolija, ali se u FSS nadaju da }e biti spreman za [kotsku. "\uri~i} ima problem sa koronom, ali se nadamo da }e se oporaviti i biti 9. novembra sa nama. On je u posledwe vreme skrenuo pa`wu igrama i za reprezentaciju i klub", rekao je selektor Qubi{a Tumbakovi}, koji je dodao da o~ekuje i da Mihailo Risti} i Filip Kosti} budu na raspolagawu za [kotsku, uprkos tome {to nisu igrali za klubove u posledwe vreme.

N. R.

Sa ovim igra~ima napadamo [kotsku u najva`nijem me~u fudbalera Srbije u posledwe dve decenije!

“Orlove” u novembru o~ekuje najva`niji me~ u posledwih 20 godina, kada u Beograd dolazi [kotska koja }e Srbiji biti rival u duelu koji }e odlu~iti putnika za Evropsko prvenstvo. Me~ je zakazan za 12. novembar.

Golmani: Marko Dmitrovi}, Predrag Rajkovi}, Emil Rockov, \or|e Nikoli}; Odbrana: Nikola Milenkovi}, Uro{ Spaji}, Stefan Mitrovi}, Strahiwa Pavlovi}, Aleksandar Kolarov, Filip Mladenovi}, Milo{ Veqkovi}; SREDINA: Lazar Ran|elovi}, Sa{a Luki}, Nemawa Maksimovi}, Nemawa Gudeq, Marko Gruji}, Nemawa Radowi}, Du{an Tadi}, Adem Qaji}, Sergej Milinkovi} Savi}, Filip \uri~i}, Mijat Ga}inovi}, Filip Kosti}, Darko Lazovi}, Luka Milivojevi}, Mihailo Risti}, Sa{a Zdjelar, Aleksandar Katai; Napad: Aleksandar Mitrovi}, Luka Jovi}, Du{an Vlahovi}, \or|e Despotovi}.

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, zapo~eo je jo{ jednu nedequ na vrhu ATP liste.

On je stigao do 293. nedeqe na prvoj poziciji i sve je bli`i rekordu koji dr`i Roxer Federer. [vajcarac je na ~elnom mestu proveo ukupno 310 nedeqa. \okovi} na prvom mestu ima 11.830 poena, 90 vi{e u odnosu na prethodnu listu, dok Rafael Nadal na drugoj poziciji ima 9.850 poena.

Tre}i je Dominik Tim sa 9.126, ~etvrti Roxer Federer sa 6.630, a Danil Medvedev je uspeo da presko~i Stefanosa Cicipasa i sada se on nalazi na petom mestu liste.

Najboqih deset kompletiraju Aleksandar Zverev, Andrej Rubqov, Dijego [varcman i Mateo Beretini. [to se ti~e ostalih srpskih tenisera, Du{an Lajovi} je ostao na 26. mestu, Filip Krajinovi} je 30, a Miomir Kecmanovi} je pao za dve pozicije i sada je 42.

U najboqih 60 je i Laslo \ere, trenutno 54. igra~ na ATP listi.

Jedan teniser je ove godine uspe{niji od \okovi}a, a to nije ni Nadal ni Federer Rus u finalu pobedio Italijana Sonega sada ima jednu titulu vi{e od Srbina u 2020, a po broju pobeda se izjedna~io sa wim Novak \okovi} vi{e nije najuspe{niji teniser sezone, bar kada je u pitawu broj titula i broj pobeda. Andrej Rubqov, fantasti~ni Rus koji od po~etka godine briqira i koga ni pauza zbog korone nije mogla da zaustavi, nadma{io je najboqeg tenisera sveta u jednom segmentu a stigao u drugom.

Rubqov je u Be~u (dvorana, 1.550.950 evra) osvojio petu ovogodi{wu titulu, jednu vi{e od Srbina, a izjedna~io se sa wim u broju pobeda. Da simbolika bude jo{ o~iglednija, Rus je sa 6:4, 6:4 u finalu savladao Italijana Lorenca Sonega, ba{ onog tenisera koji je dva dana ranije u ~etvrtfinalu zadao \okovi}u jedan od najte`ih poraza u karijeri.

Me|utim, ako se cifre ogole, onda je \okovi} i daqe najuspe{niji teniser 2020. Jer iako osvojio jednu titulu mawe od Rubqova, wegove su mnogo zna~ajnije. Rus ima tri trofeja na seriji 500 (Hamburg, Sankt Peterburg i Be~) i dva na seriji 250 (Doha i Adelejd), a Srbin jedan gren slem (Australijski open), dva mastersa 1.000 (Sinsinati i Rim) i jednu seriju 500 (Dubai).

Ne treba zaboraviti ni da je \okovi} imao glavnu ulogu u trijumfu Srbije na ATP kupu koji se ra~una kao ekipni trofej a ne pojedina~ni. Sve ovo nimalo ne}e pomutiti sre}u Rubqova koji juri{a kao voz bez ko~nica.

Ova titula je veoma specijalna za mene jer je moja baka bila Austrijanka – otkrio je Rubqov na ceremoniji predaje pehara.

Da wegova sre}a bude jo{ ve}a, be~ki valcer mu je doneo i debi na Mastersu u Londonu. Postao je sedmi u~esnik, posle \okovi}a, Nadala, Tima, Medvedeva, Cicipasa i Zvereva. Argentinac [varcman je najbli`i osmom mestu u O2 areni.

Mnogo sam sre}an i {to sam osvojio titulu i {to }u prvi put u karijeri igrati na Mastersu – istakao je Rubqov koji je u 2020. dobio svih pet finala u kojima je igrao. Ukupno sada ima sedam titula. Bi}e to veliki izazov za mene, da vidim {ta jo{ treba da popravim da bih igrao sa najboqima na svetu.

Ovo mu je druga titula u 2020, koju je osvojio ne izgubiv{i set. Isti podvig je ostvario i u Dohi na po~etku sezone. Jo{ impresivniji je podatak da tokom celog turnira nije izgubio nijedan brejk.

Iako Rubqov nema topovski servis, on igra toliko agresivno da je gotovo nemogu}e odbraniti se.

Rubqov je prvi Rus od 2009, koji je osvojio pet trofeja u istoj godini. Tada je Nikolaj Davidenko blistao, ali u gotovo duplo vi{e turnira. Rubqov je sada odigrao 12, a Davidenko tada 23.