Riznica: Na dana{wi dan pre 79 godina uhap{en \eneral Dra`a Mihailovi}
Intervju nedeqe: Profesor Miodrag Zec o studentskim protestima
Strana
Strana
Strana
Strane
Pre 22 godine ubijen je prvi demokratski premijer
Srbije Zoran \in|i}
U Beogradu je obele`ena 22. godi{wica ubistva premijera i nekada{weg lidera Demokratske stranke (DS) Zorana \in|i}a.
Predsednik Vlade Srbije Zoran \in|i} ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine.
Vlada je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stawe u Srbiji, a kao izvr{ioci odmah su osumwi~eni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i deo pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutra{wih poslova (MUP) Srbije. Tokom vanrednog stawa, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, policija je u akciji „Sabqa“ uhapsila vi{e od 11.000 osoba, me|u kojima i politi~are, visoke vojne oficire i nosioce pravosudnih funkcija.
U avgustu 2003. godine podignuta je optu`nica protiv 44 osobe za u~e{}e u organizovawu ubistva, a su|ewe je po~elo 22. decembra iste godine u Okru`nom sudu u Beogradu.
Sud je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optu`ene koji su osu|eni na ukupno 378 godina zatvora.
Na po 40 godina zatvora osu|eni su biv{i komandant JSO Milorad Ulemek Legija i wegov zamenik Zvezdan Jovanovi}, kao neposredni izvr{ilac ubistva.
Politi~ka pozadina ubistva \in|i}a nikada nije otkrivena.
Zoran \in|i} ro|en je 1952. godine u Bosanskom [amcu a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine.
Jedan je od osniva~a Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvr{nog odbora, a u januaru 1994. za predsednika stranke.
Od februara do septembra 1997. godine bio je na poziciji gradona~elnika Beograda, kao kandidat koalicije Zajedno.
Posle pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine, izabran je za predsednika Vlade januara 2001. godine.
Strate{ka saradwa i zajedni~ki projekti
Kako je saop{tio predsednik Srbije posle susreta, razgovarali su o bilateralnim odnosima Srbije i SAD i aktuelnim temama koje oblikuju globalnu politi~ku i ekonomsku scenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se u Beogradu sa Donald Trampom Mla|im, sinom predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.
Kako je saop{tio Vu~i} posle susreta, razgovarali su o bilateralnim odnosima Srbije i SAD i aktuelnim temama koje oblikuju globalnu politi~ku i ekonomsku scenu.
"Istakao sam zna~aj ekonomskih i politi~kih odnosa Srbije i SAD i naglasio va`nost strate{ke saradwe izme|u dve zemqe i zajedni~kih projekata u narednim godinama. Ovaj susret simbolizuje posve}enost ja~awu bilateralnih odnosa i zajedni~kom radu na re{avawu globalnih izazova", naveo je Vu~i}.
Predsednik Srbije naveo je i da je posle razgovora, gostu "pokazao pogled na Beograd sa terase Predsedni{tva". "Sre}an sam {to je na{ dragi gost mogao da oseti deo energije i vidi na{ glavni grad koji spaja pro{lost i budu}nost, tradiciju i inovacije. Nadam se da }ete u`ivati u svakom trenutku provedenom u Srbiji i verujem da }e ovo biti po~etak jo{ ja~ih odnosa izme|u na{ih zemaqa", rekao je Vu~i}.
KO JE TRAMPOV SIN?
@estoki protivnik Zelenskog do{ao u Srbiju
Donald Tramp Mla|i (Donald Tramp Xunior), sin ameri~kog predsednika, sleteo je u Beograd radi sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em.
Donald Mla|i je jedan od kqu~nih savetnika svog oca i odigrao je veliku ulogu u predizbornoj kampawi. Nedavno je posetio Grenland i isti~e se kao osoba koja }e imati kqu~ni uticaj u sprovo|ewu politike nove ameri~ke administracije.
KO JE DONALD TRAMP MLA\I?
Donald Tramp Mla|i je najstarije dete aktuelnog predsednika Amerike i jedan od ~lanova porodice koji je bio aktivniji tokom predizborne kampawe. On se uglavnom dr`ao iza kulisa, grade}i blisku vezu sa izbornom bazom MAGA (U~inimo Ameriku ponovo velikom).
naciju za potpredsednika.
Neki stru~waci smatraju da bi on mogao da bude mozak iza nove administracije. Trenutno je najuticajniji savetnik, {to je u prvom Trampovom mandatu bila wegova }erka Ivanka. NAJUTICAJNIJI SAVETNIK, SPOMIWE SE KAO PREDSEDNI^KI KANDIDAT
S obzirom da Donald Tramp prema Ustavu ne mo`e da se kandiduje na predsedni~kim izborima 2028, to otvara vrata za kandidaturu Donalda Mla|eg.
On je savetovao svog oca kada je re~ o ~lanovima wegovog novog kabineta i sumwa se da upravo Donald Mla|i stoji iza nekih od najkontroverznijih izbora, poput Roberta Kenedija Mla|eg, koji je imenovan za ministra zdravqa.
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
On je izvr{ni potpredsednik Tramp organizacije i doma}in podkasta “Trigered”, zaslu`an je {to je wegov prijateq Xej Di Vens, senator iz Ohaja koji je nekad kritikovao wegovog oca, obezbedio nomi-
Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa predstavila je novu aplikaciju koja }e omogu}iti imigrantima koji se nezakonito nalaze u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama da se „samodeportuju” umesto da se suo~e sa mogu}im hap{ewem i pritvorom, saop{tila je savezna Agencija za carine i pograni~nu za{titu.
Kao i aktuelni predsednik Amerike, Donald Mla|i najvi{e ceni lojalnost.
Izvori su pojedinim ameri~kim medijima rekli da je Donald Mla|i vi|en za novog predsednika Amerike.
Bio je o`ewen Vanesom Tramp i ima petoro dece. KRITIKE NA RA^UN ZELENSKOG
Na dru{tvenim mre`ama ~esto kritikuje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
On je izjavio da se ~ini da vojno-industrijski kompleks `eli da se pobrine da zapo~ne tre}i svetski rat pre nego {to wegov otac bude imao {ansu da stvori mir i spasi `ivote.
- Moraju da obezbede te bilione dolara. Za `ivot ih nije briga. Imbecili - napisao je Donald Tramp Mla|i na platformi "Iks".
Aplikacija Agencije za carine i pograni~nu za{titu pod nazivom CBP Home, nudi mogu}nost da se osoba izjasni da „ima nameru da ode iz SAD”, prenosi Rojters. „Aplikacija CBP Home daje strancima mogu}nost da odu odmah i sami se deportuju, kako bi mo`da imali priliku da se u budu}nosti vrate legalno u SAD i `ive ameri~ki san. Ako to ne
u~ine, mi }emo ih prona}i, deportova}emo ih i nikada se ne}e vratiti u Ameriku”, navodi se u saop{tewu ameri~ke ministarke unutra{wih poslova Kristi Noem, prenosi Tawug. Predsednik SAD Donlad Tramp obe}ao je da }e deportovati rekordan broj migranata koji se nezakonito nalaze u Sjediwenim Dr`avama.
Heroj ili `rtva - pre 19 godina umro je Slobodan Milo{evi}
Navr{ilo se 19 godina od smrti biv{eg predsednika Srbije i Savezne republike Jugoslavije SRJ Slobodana Milo{evi}a, koji je 11. marta 2006. preminuo u pritvorskoj jedinici Ha{kog tribunala.
Milo{evi}u je su|eno za ratne i zlo~ine protiv ~ove~nosti u Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji, i za genocid u Bosni i Hercegovini.
Za predsednika Srbije je izabran na prvim vi{estrana~kim izborima posle sloma komunizma, decembra 1990, a tu funkciju obavqao je u dva mandata.
Bio je predsednik Socijalisti~ke partije Srbije SPS koja je nastala ujediwewem Saveza komunista Srbije i Socijalisti~kog saveza radnog naroda Srbije.
Jula 1997. izabran je za predsednika SRJ i na toj funkciji je ostao do izbora septembra 2000. godine na kojima je pobedio kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Ko{tunica.
Milo{evi} je najpre odbio da prizna rezultate predsedni~kih izbora {to je dovelo do masovnih gra|anskih protesta koji su kulminirali 5. oktobra kada se u Beogradu okupilo vi{e stotina hiqada demonstranata.
Nova vlast uhapsila je Milo{evi}a 1. aprila 2001. u Beogradu, zbog, kako je tada saop{teno zloupotrebe slu`benog polo`aja.
Na osnovu Uredbe vlade Srbije, nekada{wi predsednik je izru~en Ha{kom tribunalu 28. juna 2001. po optu`bi za ratne zlo~ine na prostoru biv{e Jugoslavije.
Su|ewe Milo{evi}u nije zavr{eno sudskom presudom po{to je biv{i predsednik Srbije i SRJ preminuo, kako je saop{teno u pritvorskoj jedinici Tribunala, od posledica infarkta.
Telo Milo{evi}a dopremqeno je u Srbiju marta 2006. godine a sahrawen je u dvori{tu porodi~ne ku}e u Po`arevcu, podse}a Beta.
Samo sedam zemaqa na svetu ispunilo smernice SZO o kvalitetu vazduha
Samo sedam zemaqa na svetu ispunilo je u pro{loj godini smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o kvalitetu vazduha koje se odnose na prisustvo toksi~nih ~estica poznatih kao PM2.5.
To zna~i da je u skoro svakoj zemqi sveta vazduh zaga|eniji nego {to lekari preporu~uju, prenosi Gardijan. Australija, Novi Zeland, Estonija i Island, kao i neke mawe ostvrske dr`ave su me|u retkim zemqama gde koli~ina PM2.5 ~estica ne prelazi 5µg po kubnom metru.
Najzaga|enije dr`ave su ^ad, Banglade{, Pakistan, Kongo i Indija gde je 2024. nivo toksi~nih ~estica u vazduhu bio bar 10 puta ve}i nego {to predvi|aju smernice SZO, pokazala je studija. Zaga|eni vazduh je drugi najve}i faktor rizika koji doprinosi smrtnosti, odmah posle visokog krvnog pritiska, a lekari navode da bi se milioni `ivota godi{we mogli spasti kada bi se po{tovale smernice SZO. „Zaga|ewe vazduha ne ubija trenutno, pa mo`e biti potrebno dve do tri decenije pre nego {to se vide posledice po zdravqe, osim ako nije veoma ekstremno”, naveo je direktor IKUAir, Frenk Hames. Studija, koja se sprovodi ve} sedmu godinu, utvrdila je da je negde do{lo i do napretka, pa je tako procenat gradova koji su ispunili standarde o prisustvu ~estica PM 2.5 porastao sa devet odsto u 2023. na 17 posto u pro{loj godini. Kvalitet vazduha donekle je poboq{an i u Indiji, kao i u Kini gde je nivo zaga|ewa skoro prepolovqen u periodu od 2013. do 2020. Kvalitet vazduha u Pekingu je sada skoro isti kao i u Sarajevu, koje je bilo najzaga|enij grad u Evropi drugu godinu za redom, pokazala je studija. Epidemiolog Zorana Jovanovi} Andersen sa Univerziteta u Kopenhagenu rekla je da rezultati istra`ivawa ukazuju na neke alarmantne ~iwenice u vezi zaga|ewa.
PET OSKARA ZA OCRWENU „ANORU“ [ONA BEJKERA:
Ruski faktor u ameri~koj pri~i o qudima s dna
Film „Anora“ rediteqa [ona Bejkera osvojio je pet Oskara: za najboqi film, scenario, re`iju, monta`u i najboqu glumicu (Miki Medison). Kriti~ari koji ne „miri{u“ Bejkera progla{avaju ga klasnim turistom, jer se iz svoje pozicije sredwe klase spu{ta u ni`e nivoe dru{tva. Za one koji wegov rad cene i razumeju, ovo je pobeda dugotrajnog Bejkerovog bavqewa qudima sa dru{tvenog dna. I dokaz da talenat u kombinaciji sa iskreno{}u i posve}eno{}u daje vrhunske rezultate.
Desilo se i to ~udo. Nezavisni film „Anora“ rediteqa, scenariste i monta`era [ona Bejkera osvojio je pet Oskara: za najboqi film, scenario, re`iju, monta`u i najboqu glumicu (Miki Medison). Pro{le godine ovaj film, skromnog buxeta za holivudske prilike, dobio je i Zlatnu palmu Kanskog festivala.
Pri~a se delom odvija u ruskom delu Bruklina, u „Maloj Odesi“, kako se svojevremeno nazivao Brajton Bi~. Striptiz igra~ica Anora sre}e na radnom mestu mladog Vawu, sina ruskog oligarha. On je vodi u svoju gigantsku preluksuznu vilu, sve po tarifi, da bi joj predlo`io da za nedequ dana bude wegova devojka. Desi se i ludo putovawe sa dru{tvom u Las Vegas gde se Anora i Vawa ven~avaju. Anora ma{ta o svadbenom putovawu u Diznilend i apartmanu Pepequga.
Ve} po mestu stanovawa glavnih junaka, vidi se zjape}a klasna razlika. Anora `ivi u ku}ici pored nadzemnog metroa. Vawa `ivi u staklenoj vili od petnaestak hiqada kvadrata sa pogledom na zaliv Jamajka, sa svojim dokom. Mali Vawa luduje, voza dru{tvo privatnim avionom, puni bazen sokom, tro{i na stotine hiqada dolara, jer mu se mo`e.
Dok se ne pojave mama i tata. Sa naglaskom na mamu.
Od momenta kada roditeqi saznaju za skandaloznu `enidbu, kre}e furioznih dvadeset i ~etiri sata jurwave. Anga`uju svog poverqivog ~oveka, Torosa, jermenskog sve{tenika da organizuje ekipu, na|u zabludelog sina i poni{te brak. Jermenina tuma~i Karen Karagulian, jedan od omiqenih Bejkerovih glumaca, poput amajlije tako|e prisutnog u ranijim filmovima „Tangerine“, „Florida project“, „Red Rocket“, „Starlet“.
Anora se ne da tako lako, ume da se bije, da urla i vri{ti iz glasa ako je ugro`ena. Psuje za medaqu, svima sve u lice saspe. Do posledweg kadra se bori za svoj integritet neverovatnom snagom koja izlazi iz sitne devojke koju igra Miki Medison. U celoj zavrzlami tu je i batina{ Igor, poveden u potragu za mladencima za svaki slu~aj. On jedini zaista vidi Anoru,
prati {ta se de{ava i diskretno brine o woj. Glumac Jurij Borisov nominovan je za Oskara za najboqu sporednu ulogu i dobitnik je pregr{t presti`nih nagrada za ulogu Igora.
ZVEZDE SA ULICA
Antropolo{ki i sociolo{ki pristup filmu koji zastupa [on Bejker tra`i dosta istra`ivawa i autenti~nosti. Zvezde svojih filmova nalazio je na ulici, u kafeterijama, slu~ajno ih upoznavao. Ovoga puta odabrao je da se radwa odvija u Brajton Bi~u i okolini jer je to ruska enklava u Bruklinu ve} decenijama. Vibrantan deo grada, na obali, sa nadzemnom prugom metroa koja vijuga nad ulicama, i natpisima na ruskom – nestvarna atmosfera za slu~ajnog posetioca. Za Bejkera se ovaj kraj ispostavio kao vizuelno veoma uzbudqiv i kulturolo{ki bogat. Vila koja je odabrana da bude wujor{ki dom malog oligarhovog sina vlasni{tvo je pravog ruskog oligarha Vasilija Anisimova. Kako prenose mediji, dobar deo svetske proizvodwe aluminijuma bio je pod wegovom kontrolom. U vili je `ivela i wegova }erka, poznata kao „ruska Paris Hilton“. Do lokacije je Bejker do{ao tako {to je na Guglu ukucao „najve}a i najboqa vila u Brajton Bi~u“. Starinska prodavnica bombona „Williams Candy“, na pla`i Koni Ajlanda, jedno je od mesta koje je inspirisalo Bejkera i gde se odigravaju neke od scena u filmu. Gazdu prodavnice igra nekada{wi radnik, vreme{ni Bili 'O Brajen. Nije jo{ gledao film, ka`e, ima vremena. Oskar za najboqi film 2024. [on Bejker poznat je po odabiru natur{~ika i stvarnih seksualnih radnika za uloge u filmovima. Anorinu koleginicu iz kluba, Lulu – koju tuma~i Luna Sofija Miranda – rediteq je upoznao u striptiz baru. Luna te ve~eri nije trebalo da radi, ali pozvana je da usko~i u smenu – tako je i upoznala Bejkera. Roditeqi su joj ina~e profesori filma, a posao u striptiz baru joj je slu`io da pla}a fakultet. U „Anori“ je anga`ovana kao glumica i konsultant. Bavqewe `ivotom takozvanih seksualnih radnika tema je kojom se ovaj rediteq i pisac
bavi u vi{e svojih filmova. Na dodeli Oskara posebno se zahvalio i izrazio po{tovawe profesionalcima iz ove oblasti. Oni su godinama sa wim delili svoje `ivotne pri~e – on sa wima deli Oskara.
POHVALE I KRITIKE
Francuski mediji su film „Anora“ okarakterisali kao neorealisti~ki prikaz nali~ja jednog dru{tva. Sam rediteq je veliki po{tovalac italijanskog neorealizma i sla`e se da ima uticaja.
Britanski mediji nisu se bavili finesama u Bejkerovom najnovijem radu. Ocrnio ga je kako je ko stigao. „Gardijanova“ kriti~arka ga je okarakterisala kao „{upqe, lakomisleno, zbrkano, malo dosadno“ ostvarewe. „Telegraf“ je zgro`en {to su ruski glumci u~estvovali u ruskim propagandnim projektima, ka`e i da je sam film ruska propaganda.
Ovaj medij citira osniva~icu ukrajinsko britanskog Udru`ewa filmskih profesionalaca: ona ne krivi glumce ali smatra da su pioni u {iroj igri propagandnog i promotivnog predstavqawa Rusije. Kao dokaz citiraju i Jurija Borisova (filmskog Igora) koji svedo~i da mu u Rusiji qudi na ulici ~estitaju na uspehu „kao da je pobedio na Olimpijadi“, iako likovi porodice oligarha uop{te nisu prikazani u pozitivnom svetlu.
Ameri~ki biznis magazin „Forbs“ smatra da je u „Anori“ prestavqawe seksualnih radnika reakcionarno. I da taman odgovara anti-intelektualizmu Trampove Amerike. U brzini presude, nisu pogledali ostale Bejkerove filmove gde je vidqivo prisutna ironijska distanca u odnosu na pomenutog Trampa.
Kriti~ari koji ne „miri{u“ Bejkera progla{avaju ga i klasnim turistom, jer se iz svoje pozicije sredwe klase spu{ta u ni`e nivoe dru{tva. Za one koji wegov rad cene i razumeju, ovo je pobeda dugotrajnog Bejkerovog bavqewa qudima sa dru{tvenog dna. I dokaz da talenat u kombinaciji sa iskreno{}u i posve}eno{}u daje vrhunske rezultate.
Sa novcem ili bez wega, svejedno je.
Aleks Koko, [on Bejker i Samanta Kvan sa Oskarima
BUDU]NOST UKRAJINE IZME\U AMERIKE I RUSIJE:
Budu}nost Ukrajine u trouglu Va{ingtonMoskva - Brisel: Zelenski izme|u tri vatre
Nakon tri godine bezrezervne ameri~ke podr{ke, Ukrajina je zapala u }orsokak. Tramp ne samo da direktno razgovara sa Kremqom, ve} wegovi stavovi polako poprimaju rusku primesu, pa se namesto osude ruske ofanzive odjednom tra`i zaustavqawe bezumnog varvarizma i Ukrajincima spo~itava da ovaj rat nikada nije trebalo ni da po~nu. Nemo}an da uti~e na politiku Va{ingtona, Zelenski se okrenuo Evropskoj uniji.
Pi{e Rade Maroevi} za RTS-ov portal "Oko"
Ministri, sudije Vrhovnog suda, generali, senatori i ~lanovi Predstavni~kog doma – listom svi su ustali i du`e od minuta freneti~no aplaudirali supruzi novog ameri~kog predsednika, dok se odevena u Diorov kostim, neobi~no nalik na odoru Anakina Skajvokera iz „Ratova zvezda“, spu{tala niz stepenice Kongresa, zahvaquju}i se, diskretnim sme{kom, prisutnima na podr{ci.
Pre Melanije Tramp, nijedna prva dama, ukqu~uju}i Xeki Kenedi, Elenoru Ruzvelt ili Lejdi Bird Xonson, nije do`ivela ovakve ovacije pred publikom tradicionalno skepti~nom prema skoro svemu {to razbija ustaqene dru{tvene podele.
Onda je nastupio novi vladar Va{ingtona. Donald Tramp je tokom kastrovskog, vi{e od sto minuta dugog govora tog 4. marta u Kongresu objasnio {ta u naredne ~etiri godine o~ekuje Ameriku i ostatak sveta. Rekao je da }e uz pomo} Moskve i Kijeva okon~ati rat u Ukrajini, preuzeti kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom i raspaliti carinama po svim ameri~kim trgovinskim partnerima.
Trampov pokli~ „Povratak Amerike“, kojim je po~eo
govor, do~ekan je s jednakim odu{evqewem kao i wegova supruga, ali uz prili~no skepti~ne poglede iz Zapadne Evrope, {okirane {to vi{edecenijski najmo}niji saveznik po~iwe da gleda samo svoj interes. [est nedeqa duga aktuelna vladavina Donalda Trampa dramati~no je na~ela i ~er~ilovsku auru koja je u prethodne tri godine okru`ivala ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. U uniformu stalno odeven, simbol ukrajinskog otpora iz dana u dan je gubio snagu i pokazivao znake rawivosti, deluju}i gotovo nemo}no da se suprotstavi sudbini koju mu je novi {ef Bele ku}e namenio.
I dok se na istoku Ukrajine polako kruni zid otpora ukrajinske vojske, nevoqe za Zelenskog su stigle i sa zapada. Prvo su ga Tramp i Xej Di Vans posle poni`avaju}eg ribawa pred o~ima medija prakti~no najurili iz Bele ku}e, potom mu je Va{ington uskratio oru`je i obave{tajne podatke o kretawu ruskih snaga i prislu{kivawu komunikacija, {to je, tvrde eksperti, bilo bar jednako mo}no oru`je kao i milijarde dolara vredno naoru`awe koje mu je tokom tri godine slala Bajdenova administracija. Nakon tri godine bezrezervne ameri~ke podr{ke, Ukrajina je zapala u }orsokak. Tramp ne samo da direktno razgovara sa Kremqom, ve} wegovi stavovi polako poprimaju rusku primesu, pa se namesto osude ruske ofanzive odjednom tra`i zaustavqawe bezumnog varvarizma i Ukrajincima spo~itava da ovaj rat nikada nije trebalo ni da po~nu.
NASILNI^KA
DIPLOMATIJA
Sa dramati~nom promenom retorike Bele ku}e, Zelenski se odjednom na{ao u poziciji u kojoj }e morati da pristane na bolne kompromise, kakve je pre tri go-
SADA NA NOVOJ LOKACIJI: 3 PORTMAN ST. OAKLEY, VIC TEL: 03 9769 2980
dobre rezultate, ali je vremenom postalo neophodno da se Zelenski iz „kostima ^e Gevara presvu~e u normalnu ode}u i vrati u ulogu predsednika Ukrajine“. Da ne bi bilo nikakve dileme u kojem }e se pravcu kretati ameri~ka politika o Ukrajini, Trampova administracija je sa sajta Bele ku}e uklonila sporazum koji su Bajden i Zelenski potpisali u junu pro{le godine, kojim se predvi|a pomo} SAD u snabdevawu oru`jem, obuci ukrajinskih vojnika i razvoju protivvazdu{nih sistema. Iz va{ingtonskih holova nestao je odjek Bajdenovih re~i, kojima je pune tri godine hrabrio Ukrajince: „Podr`ava}emo vas dok god bude potrebno.“
Ovacije za Zelenskog u ameri~kom Kongresu, 22. decembra 2022.
dine u Istanbulu s gnu{awem odbijao.
Deo odgovornosti za takav stav Zelenskog pripisuje se tada{wem britanskom premijeru Borisu Xonsonu, koji je tokom boravka u Kijevu, navodno, rekao Zelenskom da ne potpisuje ni{ta s Rusima. „Hajde da se borimo“, navodile su se Xonsonove re~i, {to je na{iroko tuma~eno kao zabrana Zapada Kijevu da ikada pristane na bilo kakav mirovni plan sa Moskvom. Zelenski je, zatim, krajem 2022. godine doputovao u Va{ington, gde je u Kongresu do~ekan kao pre nekoliko dana Melanija Tramp. Borbe u Donbasu uporedio je sa ameri~kom revolucijom i razmetao se metaforama u`ivaju}i u statusu heroja slobodnog sveta. Kako mu je samopouzdawe raslo, u leto naredne godine u Beloj ku}i gotovo ultimativno je zatra`io ~lanstvo Ukrajine u NATO, da bi se malo naqutio na doma}ine jer mu se kona~na verzija dokumenta nije preterano dopala.
I tada je po prvi put ozbiqno naqutio Amerikance. Tada{wi savetnik za nacionalnu bezbednost Xejk Saliven odbrusio mu je da zbog pomo}i koju pru`a Kijevu, Amerika ipak zaslu`uje izvesnu zahvalnost. Gotovo iste re~i s kojima su ga Tramp i potpredsednik Xej Di Vans, tri godine kasnije, najurili iz Bele ku}e. Zelenski se tada navodno ose}ao izdanim, ali je smatrao da }e ponavqawem maksimalisti~kih zahteva kona~no posti}i ciq. To se prethodno i de{avalo kada je dobio isporuke tenkova „abrams“ i „leopard“, avione F-16 i projektile „atakms“. Upornost ga je redovno dovodila do ciqa. Wegov nekada{wi saveznik i kasniji rival Dmitro Razmkov je takvo opho|ewe Zelenskog sa Amerikom nazvao „nasilni~kom diplomatijom“, koja na po~etku sukoba sa Rusijom jeste davala
PRI^E O RATU I MIRU
„Niko od nas ne `eli beskrajni rat. Ukrajina je spremna da sedne za pregovara~ki sto {to je pre mogu}e, kako bi obezbedila trajan mir. Niko vi{e od nas ne `eli mir. Moj tim i ja smo spremni da, pod sna`nim vo|stvom predsednika Trampa, radimo na uspostavqawu trajnog mira“, napisao je Zelenski na Iksu (Tviteru), nekoliko dana po{to su se izaslanici {efa Bele ku}e u Kijevu sastali sa wegovim mogu}im konkurentima na budu}im predsedni~kim izborima, Julijom Timo{enko i Petrom Poro{enkom. Sredinom februara Zelenski je Poro{enka, pozivaju}i se na pretwe po nacionalnu bezbednost, unapred iskqu~io iz predsedni~ke trke, a kao mogu}i protivkandidat pojavio se nekada{wi komandant oru`anih snaga Valeri Zalu`wi. Novootkivenu spremnost Kijeva na mir potvrdio je i Tramp, navode}i da mu je o tome pisao Zelenski, te da je iz Moskve dobio garancije da je i Rusija spremna za mir. „Vreme je da zaustavimo ovo ludilo. Vreme je da prestane ubijawe. Vreme je da se okon~a ovaj besmisleni rat“, rekao je Tramp. Ali daleko od o~iju javnosti Tramp je u vi{e navrata upozoravao saveznike i saradnike da Zelenski nije osoba na koju mo`e da se ra~una, da je slab i neefikasan, te da predstavqa glavnu prepreku ameri~ko-ruskom sporazumu kojim bi bio okon~an rat u Ukrajini. Kona~nom dogovoru o miru nada se ~ak 60 odsto Ukrajinaca, ali protivnici ameri~ke ideje o brzom miru tvrde da bi novi predsedni~ki izbori u Ukrajini su{tinski odgovarali samo Rusima, jer se veliki deo ukrajinskih bira~a nalazi na linijama fronta ili u izbegli{tvu. Trampovi savetnici su, pak, ap-
solutno sigurni da bi Zelenski bio pora`en na takvim izborima, mada istra`ivawa javnog mnewa u Ukrajini pokazuju suprotno. Istovremeno, svega ~etvrtina ispitanika odlu~na je da nastavi rat do poraza Rusije, dok dve tre}ine smatra da fokus politike mora da se okrene ka pregovorima i okon~awu rata. Me|u pristalicama mira polovina je spremna na teritorijalne ustupke Rusiji, dok druga `eli trenutno okon~awe rata.
EVROPSKA VOJSKA
Nemo}an da uti~e na politiku Va{ingtona, Zelenski se okrenuo Evropskoj uniji, smatraju}i da bi ulaskom u tu organizaciju mogao da je promeni iznutra, a izostanak ameri~ke voqe da ga primi u NATO zameni formirawem kakve evropske vojske. Ili, kako su to opisale diplomate u Briselu: „Sunce se ugasilo i sada moramo da pla}amo grejawe. Svakog dana moramo da pla}amo oru`je i municiju, i tako narednih nekoliko godina, ili dok Tramp ne umre.“ Jo{ jasnija je bila {efica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. „Evropa je suo~ena sa jasnom i neposrednom opasno{}u kakva nije vi|ena u ovoj generaciji… Pod znakom pitawa je budu}nost slobodne i suverene Ukrajine u bezbednoj i prosperitetnoj Evropi“, rekla je Lajdenova predstavqaju}i plan prema kojem }e EU pozajmiti Ukrajini 150 milijardi dolara za naoru`awe, koje }e posle prebaciti na ra~une zemaqa ~lanica. Tako|e, predlo`eno je i da evropske dr`ave pove}aju vojne buxete za jo{ 1,5 odsto BDP-a, {to bi u periodu od ~etiri godine iznosilo dodatnih 650 milijardi dolara.
Evropqani istovremeno tvrde da su navikli na krize, ali bi ova mogla biti naj`e{}a do sada, po{to se lideri 27 zemaqa suo~avaju sa problemom da bi se sidro wihove bezbednosne arhitekture, ~vrsto ukotvqeno u Va{ingtonu, moglo raspasti svaki ~as.
Francuski predsednik Emanuel Makron zato poziva na „veli~anstveno bu|ewe“, a budu}i nema~ki kancelar Fridrih Merc tvrdi da je „pet minuta do pono}i“, nakon ~ega }e, ako je verovati bajkama, kowi postati mi{evi, a ko~ije bundeve.
Vreme za EU te~e br`e nego ikada, jer je Brisel suo~en sa opasno{}u da }e se Va{ington i Moskva dogovoriti o uslovima mira u Ukrajini i Evropu ostaviti u situaciji da prihvati ili odbije sporazum.
Osim Trampa, vo|e EU pla{e se i lidera iz svojih redova, pre svih ma|arskog premijera Viktora Orbana, pa ga i nisu pozivali na prethodne neformalne skupove u Parizu i Londonu. Za-
kqu~ci nedavnog samita u Briselu usvojeni su bez Ma|arske i sa rezervisanom Slova~kom, koja je zavr{ni dokument podr`ala tek kada je dobila ~vrsta obe}awa da }e Unija insistirati da im Kijev omogu}i isporuke ruskog gasa preko svoje teritorije.
Tako je broj ~lanica EU istinski spremnih da bezuslovno pomognu Ukrajini smawen na 26 dr`ava. One se ubrzano spremaju da formiraju neku vrstu evropskih snaga o kojima se u Briselu raspravqa ve} vi{e od ~etvrt veka.
Rusija je odmah odbacila ideju o evropskim mirovnim snagama u Ukrajini, navode}i da po ovom pitawu nema mesta kompromisu.
KOALICIJA VOQNIH
Zametak evropskih oru`anih snaga pojavio se prvi put u Makedoniji 2003. godine, kada je misija „Konkordija“ preuzela slo`enu operaciju ~uvawa mira posle vi{emese~nih krvavih etni~kih sukoba, koji su ovu dr`avu, dve godine ranije, doveli na ivicu gra|anskog rata.
Ipak, po~etkom ratova u Avganistanu i Iraku plan stvarawa evropskih snaga nekako je pao u drugi plan, sve dok posledwih meseci lideri EU, suo~eni sa povratkom „trampizma“, nisu odlu~ili da, zlu ne trebalo, iz fioka izvade ve} pra{wave smernice.
[efica EU za bezbednost i spoqnu politiku Kaja Kalas je spekulacije o novim evropskim snagama poja~ala najavom formirawa „koalicije voqnih“, kako bi se spre~ilo da neka od ~lanica EU blokira voqu ostalih. Ovaj savez spremnih da pomognu Ukrajini bi, za po~etak, trebalo da do kraja godine isporu~i Kijevu 1,5 miliona komada artiqerijske municije, te dodatnih 60 milijardi evra pomo}i iz raznih fondova.
Seriju novih ideja Kaja Kalas je predstavila po{to se vratila iz Va{ingtona, gde je podelila zlu sudbinu sa Zelenskim, po{to su ih Amerikanci, u razmaku od nekoliko sati, prakti~no oboje izbacili sa sastanaka.
Prvo su to sa Zelenskim u~inili Tramp i Vans, nezadovoqni pona{awem i na~inom odevawa ukrajinskog predsednika, koga je ispred Bele ku}e, sa osmehom, do~ekala jedino Kalasova. Ona je, pak, provela nekoliko sati u holovima Stejt departmenta pre nego {to je saznala da je navodno do{lo do zbrke u agendi dr`avnog sekretara Marka Rubija, pa je uzalud i dolazila u ameri~ku prestonicu.
Senka Kaje Kalas na zidovima holova u Va{ingtonu, te kontroverzan ishod susreta Zelenskog i Trampa u Beloj ku}i, najboqe pokazuju dubinu podela unutar NATO-a. Poku{aji Makrona i britanskog premijera Kira Stramera da u evropski orkestar potom unesu vedrije note ispostavili su se jalovim.
Odmah zatim, Amerikanci su zamrzli vojnu pomo} i uskratili obave{tajne podatke Ukrajini. Od Evropqana se, istovremeno, o~ekuje da objasne {ta u budu}nosti ta~no o~ekuju od SAD i ~ime su spremni da doprinesu kada bude postignut dogovor o okon~awu rata. Suo~ene sa kritikama iz Amerike i Trampovim otvorenim neprijateqstvom, evropske diplomate smatraju da „paqba sa obe strane predstavqa pokazateq da EU uistinu ne{to vredi“.
Tramp je, hitro, problem prona{ao u Parizu. „Da se na|emo u nevoqi i pozovemo ih. Ka`emo Parizu da imamo problem. Mislite da bi do{li da nas za{tite? Trebalo bi, ali nisam ba{ siguran da bi se to dogodilo“, smatra Tramp. Nedugo nakon takve konstatacije, Amerikanci su razmontirali nekoliko hektara platformi za prihvat robe na aerodromu u poqskom gradu @e{ovu, glavnoj bazi za dopremawe pomo}i Ukrajini, udaqenoj samo 80 kilometara od poqsko-ukrajinske granice i 100 kilometara od Javorova, najbli`e baze oru`anih snaga Ukrajine.
Na vrhuncu, na ovaj aerodrom je sletalo i po dvadesetak ameri~kih te{kih transportnih aviona dnevno. U posledwih nekoliko dana, nijedan.
TRANSFER NOVCA širom sveta.
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate!
BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
02 8781 1960
www.beotravel.com
Taker Karlson: Ukrajina je uni{tena, Rusi su ve} pobedili u ratu
„Jednostavno izgubili smo rat i ne pregovaramo sa pozicije sile, a to je stra{no za nas", smatra Karlson
Ameri~ki novinar Taker Karlson smatra da su SAD i zapadne zemqe uni{tile Ukrajinu u `eqi da se bore protiv Rusije i isti~e da su Rusi ve} pobedili u ratu. Karlson isti~e da Rusi pobe|uju "uprkos zna~ajnoj pomo}i koju je Kijevu pru`io Va{ington, ameri~kim pla}enicima i podr{ci Oru`anim snagama Ukrajine, te okretawu oru`ja na Rusku Federaciju".
„Rusija nas je pobedila. Ako niste primetili, Moskva je po pitawu municije prestigla NATO, ukqu~uju}i i SAD, ~etiri prema jedan. Tako da smo jednostavno izgubili rat i ne pregovaramo sa pozicije sile, a to je stra{no za nas", konstatovao je Karlson.
qudi koji imaju „duboku, emotivnu mr`wu prema Rusiji".
Ameri~ki novinar upozorava da je destruktivna politika zapadnoevropskih zemaqa dovela stanovni{tvo regiona na ivicu samoubistva.
Ameri~ki novinar smatra da Ukrajina nije suverena dr`ava i da je wenu vladu postavila CIA kao rezultat dr`avnog udara 2014. godine, prenosi "Sputwik".
Kalson pode}a da su u aprilu 2022. predstavnici Rusije i Ukrajine postigli
"Problem je {to je ameri~ka spoqna politika posve}ena ratu sa Rusijom", upozorio je Karlson u intervjuu novinaru Krisu Kuomu.
Karlson misli da takvi postupci ne odgovaraju ameri~kim nacionalnim interesima, ali napomiwe da u SAD postoje
dogovor za okon~awe sukoba tokom pregovora u Turskoj.
"Odjednom se u Kijevu pojavio britanski premijer Boris Xonson i pro~itao poruku Bajdenove administracije da - nema mira i da ne smeju da se vode mirovni pregovori", naveo je Karlson.
Kursk: kad prazne cevi gasovoda Rusima poslu`e za vojni prodor
Operacija kodnog imena „Cev” koju su izvele ruske trupe u Kurskoj oblasti izazvala je slom ukrajinske odbrane, pi{e Le Figaro.
Francuski ~itaoci su smelu specijalnu operaciju Rusa koja je odjeknula svetom. nazvali novom potvrdom neizbe`nog i skorog potpunog poraza ukrajinskih oru`anih snaga.
Jedan metar i ~etrdeset cm je pre~nik praznog gasovoda kojim
pojavili Rusi, u blizini {ume i `elezni~ke pruge.
Juri Podoqak, proruski vojni bloger poreklom iz Ukrajine, objavio je da su se pripadnici specijalnih snaga ruske vojske probijali vi{e kilometara unutar velikog gasovoda i da su neki od wih proveli nekoliko dana u cevima kako bi iznenadili ukrajinske snage kod Suxe.
U Suxi se nalazi velika stanica za prenos i merewe gasa koja se ranije koristila za isporuke
su ruski vojnici u{li u pozadinu ukrajinskih polo`aja na periferiji grada Suxa u Kurskoj oblasti.
O specijalnoj operaciji, nazvanoj „Cev“, izvestili su ruski „ratni dopisnici“, a kasnije je potvrdila i ukrajinska {tampa. Na snimku koje je objavilo ukrajinsko Ministarstvo odbrane jasno se vidi artiqerijska vatra i dronovi koji ga|aju pe{adiju severno od industrijske zone gde su se
ruskog gasa u Evropu, tranzitnom rutom preko Ukrajine.
U dnevnom izve{taju o situaciji u Kursku, rusko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da su ruske snage povratile selo Lebedevka i zauzele naseqe Novenke s druge strane granice u susednom ukrajinskom regionu Sumi.
Ako je bilo gubitaka, nema dokaza koji bi to potvrdili, a oblast trenutno dr`e Rusi i po-
Oko 40.000 stanovnika Grenlanda s pravom glasa izlaze na izbore za novi saziv parlamenta koji bi mogli biti me|u najzna~ajnijim u istoriji ovog arkti~kog ostrva. Izbori se odvijaju u svetlu ponovqenih najava ameri~kog predsednika Donalda Trampa da }e preuzeti tu autonomnu dansku teritoriju i interesovawa velikih sila za wena rudna bogatstva, ali i te`wi ostrvqana ka nezavisnosti.
Glasa~i na Grenlandu, najve}em ostrvu na svetu koje je deo Danske, ali u`iva {iroku autonomiju, bira 31 ~lana svog parlamenta, Inatsisartuta, kao {to ~ine svake ~etvrte godine.
Ovog puta ulozi su od egzistencijalnog zna~aja - u pitawu je ni{ta mawe nego mesto Grenlanda u svetu, ukqu~uju}i i pitawe da li bi trebalo da ostane deo Danske, da te`i ka nezavisnosti ili da se vi{e zbli`i sa velikim silama kao {to su SAD i Evropa, pi{e "Politiko".
Izbori na Grenlandu, u fokusu globalne pa`we, mogli bi da ozna~e po~etnu ta~ku daqih geopoliti~kih preokreta u severnoj hemisferi - prvo, zato {to se zagovornici nezavisnosti nadaju da bi ishod glasawa mogao da rezultira sna`nim mandatom za potpuno odvajawe od Danske, a drugo - {to je verovatno i va`nije, zato {to Tramp najavquje da }e Grenland u~initi teritorijom SAD jo{ otkako je iza-
vezana je sa ostatkom wihove kontrolisane teritorije.
„Prodor ruskih vojnika kroz gasovod izazvao je kolaps ukrajinske centralizovane odbrane“, objasnio je francuski vojni izvor za Le Figaro. Ovaj impresivni napad bio je samo po~etna ta~ka ruske ofanzive na teritoriju pod kontrolom Ukrajine u Kurskoj oblasti, koja se iz sata u sat smawuje.
Sada ga ograni~ava samo grad Suxa, povezan sa teritorijom Ukrajine jedinim putem H07, koji u Rusiji postaje autoput R200. Drugi, mawe zgodan put bi tako|e mogao da poslu`i kao ruta logisti~ke podr{ke, ali je prese~en iznenadnom ofanzivom ruskih trupa pro{le nedeqe.
Ukrajinske oru`ane snage su efektivno po~ele povla~ewe iz Kurske oblasti, pi{e portal „Strana“. Me|utim, glavnokomanduju}i Sirski to poku{ava da prikrije kao takti~ki potez i zato ono {to se de{ava naziva „manevarom ka povoqnim pozicijama“.
Glavnokomanduju}i Oru`anih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski u su{tini je potvrdio da se ukrajinske trupe u Kurskoj oblasti povla~e.
Wegovu izjavu o ovom pitawu citira General{tab Oru`anih snaga Ukrajine.
„Jedinice preduzimaju blagovremene mere za manevrisawe na povoqne odbrambene polo`aje“, rekao je Sirski.
Istovremeno, on je uverio da nema pretwe od opkoqavawa Oru`anih snaga Ukrajine u Kur-
skoj oblasti, a „situacija na granici Sumske oblasti sa Kurskom rejonom Ruske Federacije je pod kontrolom ukrajinskih odbrambenih snaga“.
Prema wegovim re~ima, pojedina~ne diverzantsko-izvi|a~ke grupe i male pe{adijske grupe Ruske Federacije poku{avaju da prodru na teritoriju Ukrajine, ali se uni{tavaju vatrom. Doneta je odluka da se grupa Oru`anih snaga Ukrajine u ovoj oblasti oja~a „neophodnim snagama i sredstvima, posebno elektronskim
ratovawem i bespilotnom komponentom“.
Ali, ipak, nssuprot wegovoj tvrdwi Rusi posledwih dana ubrzano napreduju u Kurskoj oblasti. Dan ranije ukrajinska vojska je izvestila da su Oru`ane snage Ukrajine izgubile selo Konstantinopoq zapadno od Kurahova. Osim toga, ju~e je Rusija najavila zauzimawe sela Malaja Lokwa u Kurskoj oblasti - glavnog utvr|enog podru~ja ukrajinskih oru`anih snaga severno od Suxe.
Glasa~i na Grenlandu, najve}em ostrvu na svetu koje je deo Danske, ali u`iva {iroku autonomiju, bira 31 ~lana svog parlamenta, Inatsisartuta, kao {to ~ine svake ~etvrte godine
bran u novembru, navodi "Doj~e vele". "Gardijan" ocewuje da }e ishod biti nepredvidiv jer su Grenla|ani podeqeni - glasovi za nezavisnost su sve ja~i, ali neki `ele da sara|uju sa Va{ingtonom. [to se ti~e rasporeda snaga u parlamentu, trenutno je stranka sa najve}im brojem mesta Inuit Atakatigit (Zajednica naroda), zajedno sa svojim koalicionim partnerom Siumutim (Napred).
Obe stranke se zala`u za nezavisnost i obe}ale su da }e raspisati referendum o odvajawu ostrva od Danske, ne preciziraju}i kada bi takvo glasawe moglo da se odr`i.
U skladu sa sporazumom postignutim sa Danskom 2009. godine, Grenland zakonito mo`e da proglasi nezavisnost, ali samo
nakon {to odr`i referendum, a iako je podr{ka punom suverenitetu na ostrvu rasprostrawena, neki se pitaju {ta bi to zapravo zna~ilo za odbranu i ekonomiju te teritorije.
Ina~e, preko podru~ja ovog ostrva najmawa je udaqenost izme|u SAD i dana{we Rusije, tako da je jo{ pedesetih godina Danska, kao ~lanica NATO-a, dozvolila SAD da na severozapadu Grenlanda uspostavi vazdu{nu bazu Tule – danas se ona zove Pitufik spejs bejz i slu`i za elektronsko izvi|awe i rano otkrivawe mogu}ih sovjetskih projektila usmerenih na Sjediwene Dr`ave.
[TA GRENLAND ^INI RAWIVIM Grenland je postao zanimqiv i zbog rudnih bogatstava. Pre svega na jugu se
pretpostavqa da ima nafte i prirodnog gasa, ali i metala poput zlata, uranijuma ili cinka.
Teritorija Grenlanda, koja se prostire na vi{e od dva miliona kvadratnih kilometara, obiluje netaknutim prirodnim resursima, ukqu~uju}i retke zemne minerale koji mnogi pri`eqkuju, a ima mawe od 60.000 stanovnika.
To Grenland ~ini rawivim pred bezbednosnim pretwama - i to ne samo od strane Donalda Trampa, koji je preuzimawe ovog ostrva nazvao "apsolutnom potrebom", nije iskqu~io upotrebu vojne sile ili ekonomske prisile u tom ciqu, a pro{le nedeqe je izjavio da }e SAD to ostrvo dobiti "na ovaj ili onaj na~in".
Pritom je Tramp naveo pretwe iz Kine i Rusije, koje obe sve vi{e "bacaju oko" na Arktik. U okolnostima poja~anog interesovawa tih velikih sila za sudbinu ovog ostrva, Grenland je poo{trio zakone o stranom me{awu pro{log meseca, zabrawuju}i strane i anonimne politi~ke donacije.
Iako je Tramp u predsedni~kom obra}awu pro{log utorka obe}ao da }e ovo arkti~ko ostrvo u~initi "bogatim", velika ve}ina Grenlan|ana - oko 85 odsto wihprotivi se ideji da postane deo SAD, prema anketi iz januara.
MIODRAG ZEC, PROFESOR EKONOMIJE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU, O MASOVNIM PROTESTIMA U SVIM GRADOVIMA SRBIJE PROTIV KORUMPIRANE VLASTI:
Dva su okida~a pokrenula bunt – ogromna
nekompetencija i neznawe u dr`avi i korupcija na svim nivoima, od najni`eg do vrha vlasti
Studenti su prvi rekli da vi{e ne}e da budu posmatra~i, ve} aktivni u~esnici promena. Promena ne}e biti dok se ve}ina upla{enih podanika, koji sa ~e`wom ~ekaju mrvice sa stola vlasti, ne usprave i postanu gra|ani u pravom smislu te re~i. A radnici bi trebalo da postave pitawe za{to u drugim dr`avama za isti rad dobijaju vi{e para, a tamo su cene ni`e, ulice ~istije, javni prevoz i zdravstvo boqe organizovani.
[ta god ko mislio, svaki narod ima dr`avu kakvu zaslu`uje. Ne mo`emo samo da pri~amo da nema smisla ovo {to nam vlast radi, ve} svako od nas mora sebi da ka`e – ja ne pristajem na to, ka`e Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u penziji. On isti~e da je u toku svojevrsna bitka izme|u dru{tva, s jedne i dr`ave, s druge strane, te da su se takve bitke uvek zavr{avala pobedom dru{tva. A kao dodatni razlog za uverewe u takav ishod, nagla{ava da se vlast u Srbiji okrenula protiv dva kqu~na elementa koji ~ine dru{tvo, protiv obrazovawa i zdravstva.
U razgovoru profesor Zec isti~e da je pravna i ure|ena dr`ava i u interesu svih zaposlenih.
„Radnici bi trebalo da postave pitawe za{to oni u drugim dr`avama, u koje povremeno odlaze na rad, za isti rad dobijaju vi{e para, kroz ve}e plate, a istovremeno su tamo i ulice ~istije, javni prevoz, zdravstvo i druge javne usluge boqe organizovani. Kako je mogu}e da su plate radnika u fabrici u Leskovcu neuporedivo ni`e nego u Dortmundu, a uz to su tamo cene nekih proizvoda ni`e nego kod nas? Jedan od odgovora na to pitawe je da se kod nas zloupotrebqava deo vi{ka vrednosti koji stvaraju zaposleni i zato je nejednakost izme|u enormno bogatih i siroma{nih sve ve}a“, nagla{ava on.
Svi su, ka`e, svesni da mnogo toga u Srbiji nije u redu, ali ve}ina ~eka da neko drugi ne{to uradi. Studenti su prvi rekli da vi{e ne}e da budu posmatra~i, ve} aktivni u~esnici promena.
„Kona~ni ishod zavisi od svakog od nas. Promena ne}e biti dok se ve}ina upla{enih podanika, koji sa ~e`wom ~ekaju mrvice sa stola vlasti, ne usprave i postanu gra|ani u pravom smislu te re~i“.
Profesor Zec nagla{ava i da su mnogi Srbiju napustili zato {to nisu bili zadovoqni dr`avom. „^esto putujem i uvek ih pitam, a ko bi ovde trebalo da napravi boqu dr`avu, koja }e vama da odgovara? Mi koji smo ostali, pa da se vi posle toga vratite na gotovo? One koji su oti{li u SAD pitam da li su im tu dr`avu napravili Indijanci ili oni koji su do{li tu da `ive? U tom smislu je va`no da se kod nas probudila ideja da se ni{ta ne mo`e re{iti, ~ak ni za privilegovane, ako se dr`ava ne uredi tako da bude zaista pravna, demokratska, zasnovana na odgovornosti i podeli vlasti. Ovde se pomalo razotkriva da dr`ava nije jedan ~ovek, ve} skup institucija. Da nam dr`ava ne vaqa jasno je i stanovnicima Bogati}a, Ra~e ili Kraqeva, koji su zbog toga i upali u zgrade tih op{tina. To, me|utim, nije dovoqno. Svi pojedina~no moramo zaslu`iti da `ivimo u boqoj i ure|enoj dr`avi“. n Da li je generalni {trajk jedan od na~ina da se do|e do tog ciqa?
- Kod nas je na sceni predatorski sistem ~ija se su{tina svodi na to ko }e kome {ta da otme. To je potro{en model, koji mora da se resetuje. ^ak i bogati pojedinci bi trebalo da shvate da je i za wih boqe da se napravi sistem u kome } e biti pristojno biti bogat, ako je bogatstvo zasnovano na znawu, kompetenciji i inovacijama. A pogledajmo ko su najbogatiji qudi na Balkanu. U Hrvatskoj je, na primer, najve}a kompanija Infobip, ~iji su osniva~i, zahvaquju}i inovacijama, zaradili dve, tri milijarde dolara. A ko je najbogatiji u Srbiji? Politi~ari koji imaju zemqu i zgrade, ili se bave finansijama i trgovinom. Nijedan se nije obogatio na inovacijama ili znawem. S druge strane, iako je, prema podacima Svetske banke, bruto doma}i proizvod po stanovniku u Sloveniji dva i po puta, a u Hrvatskoj skoro duplo ve}i nego u Srbiji, kod nas ima najvi{e milijardera, dok su u Sloveniji najmawe razlike izme|u bogatih i siroma{nih i tamo niko nikome ne preti da }e ga obesiti na Terazijama. Zato bi i mi trebalo da se ugledamo na Sloveniju, koja je 30. u svetu po bogatstvu, a nema velike bogata{e, zemqoposednike. I radnici, i studenti, i intelektualci bi trebalo da shvate da ne mo`e biti prosperitetna dr`ava koja je uni{tila dve bazi~ne javne slu`be, obrazovni i zdravstveni sistem, a na{a dr`ava je upravo re{ila da sama sebi odse~e ta krila. I sve ~e{}e sre}em qude koji me pitaju za{to bi uop{te i{li u {kolu kad {kola ni{ta ne vredi. Za{to se ministarka prosvete, koja nastavnicima u {trajku smawuje plate, ne raspita na koliko su ~asova bili pojedini visoki dr`avni funkcioneri, po~ev od biv{eg predsednika dr`ave? Tim pre se sada mora izgraditi ure|en sistem u kome }e biti boqe svima, i radnicima, i nezaposlenima, i poni`enima, i dr`avnim ~inovnicima. Li~no sam uveren da bi u takvom ure|enom sistemu boqe bilo i ministrima, koji su godinama unazad verovali da im ba{ odsustvo sistema daje {ansu da re{e neka svoja pitawa. Pro-
se~an gra|anin bi trebalo da shvati da }e, ako postoji neki red, lak{e sti}i od ta~ke A do ta~ke B, da }e, ako stane u red, svi sigurno u}i u autobus, da nikom ne}e biti polomqen nos i svi }e sti}i do `eqenog odredi{ta. A bez reda, ako svi nagrnu kao da je u pitawu juri{ tokom bitke na Sutjesci, em ne}e svi mo}i da u|u, em }e se autobus prevrnuti. Da se to ne bi desilo svaki gra|anin, po~ev od predsednika dr`ave, trebalo bi da shvati blagoslovenost podele vlasti, da ona nije xaba smi{qena, ve} da ona omogu}ava da „biqka“ zvana gra|anin uspeva i ra|a plodove, i sebi i drugima, odnosno dru{tvu u celini. n Za{to su institucije toliko va`ne, jer sigurno ima i onih koji }e re}i da one ne mogu da se nama`u na hleb i utole glad?
- Pro{le godine Nobelova nagrada za ekonomiju dodeqena je autorima kwige Uzak koridor, u kojoj se obja{wavaju odnosi izme|u dru{tva i dr`ave, jer nije svaka dr`ava pravna. Postoje, naime, i odmetnute, tiranske dr`ave. Na{i studenti svojim zahtevima da institucije po~nu da rade svoj posao kao da tra`e taj „uzak koridor“ kojim bi se krenulo prema pravnoj, funkcionalnoj, demokratskoj, jeftinoj, kreativnoj dr`avi. Po tome sti~em utisak da su bar neki od wih pro~itali tu kwigu, a problem je {to na{i politi~ari na vlasti o~ito ne ~itaju kwige. Jer da ~itaju, ve} bi nau~ili kako se obi~no zavr{ava kada se krene putem kojim su oni krenuli. Nema ni{ta prakti~nije od dobre teorije. [to bi Dositej Obradovi} rekao – kwige, kwige, a ne zvona i praporci. On je 1806. u Srbiju doneo dve stvari – krompir i prosve}ivawe, ali se, na`alost, ovde primio samo – krompir.
n Studentski bunt traje ve} vi{e od 100 dana. Kakvi su dosada{wi efekti tih protesta?
- Studenti su uradili zaista veliku stvar. Zahvaquju}i wima na povr{inu
je isplivalo dugo kumulirano nezadovoqstvo i konflikt izme|u dru{tva, s jedne i partijske dr`ave, s druge strane. Dva su kqu~na okida~a pokrenula wihov bunt. Prvi je ogromna nekompetencija i neznawe u dr`avi, a drugi korupcija. Wihovi zahtevi sra~unati su na bu|ewe celog dru{tva kako bi se napravila normalna dr`ava. Vlast se stalno brani nekakvim dr`avnim interesima, ne shvataju}i prostu stvar da dru{tvo kreira sistem vrednosti i da ono kontroli{e da li se taj sistem kroz dr`avu operacionalizuje i sprovodi u praksi. Studenti su kroz svoje zahteve identifikovali probleme koji su apsolutno prepoznatqivi obi~nom ~oveku, od Brusa do Brisela. Na prvom mestu su to nekompetencija i korupcija, koja je vidqiva na svim nivoima, od najni`eg do vrha vlasti. U toku je sukob probu|enog dru{tva i agresivne dr`ave, koja sve vi{e i vi{e klizi ka diktaturi i sada je pitawe kako }e se taj sukob okon~ati. n Da li onda ishod tog sukoba zavisi i od toga ko }e jo{ stati rame uz rame sa studentima, koji su pozvali zaposlene na generalni {trajk? I mogu li oni sami, bez podr{ke ostalih gra|ana, da zavr{e ono {to su zapo~eli?
- Ne mogu. Studenti su usvajawem „Studentskog edikta“ utvrdili osnovna na~ela, koja u evropskim dru{tvima postoje od Xona Loka do danas, a svodi se na to da dr`ava funkcioni{e kroz sistem podele vlasti i odgovornosti, uz neprekidnu kontrolu dru{tva da se dr`ava ne odmetne. Na{a vlast se stalno zaklawa iza dr`ave, a ima raznih dr`ava, jer pored demokratskih i pravnih, postoje i totalitarne i koruptivne. Studenti tra`e prosve}enu, funkcionalnu, demokratsku, ure|enu, pravnu dr`avu, u kojoj se po{tuju propisane procedure. Tra`e dr`avu baziranu na podeli vlasti i odgovornosti, u kojoj }e javnost imati uvid u sve dr`avne poslove. Na drugoj strani su oni koji dr`avu tretiraju kao alat za preraspodelu postoje}ih resursa. Ovde dr`ava nije javni servis gra|ana, ve} javni novac usmerava u pogre{ne, proma{ene i koruptivne svrhe. Pa, kad se kocke na Trgu republike prevr}u i presla`u 10 puta, svakome je jasno da se iza toga krije neznawe, nekompetencija ili korupcija. Ili kombinacija sva ta tri faktora. To je samo jedan primer oportunitetnog tro{ka lo{e dr`ave, koju studenti sami ne mogu da promene, ali su oni va`ni, jer je dru{tvo dugo bilo uspavano, a na wima je budu}nost. n Kakav rasplet o~ekujete?
- Nesumwivo je da srpsko dru{tvo ulazi u veliku konfuziju i da je put do neke saglasnosti vrlo delikatan, jer te{ko se li~ni interesi podre|uju op{tim. Ovde ~esto postoji predube|ewe kad neko ne{to dobije, da neko drugi mora ne{to da izgubi, jer se stalno bavimo preraspodelom. Ne shvatamo da je dobar onaj sistem u kome svi dobijaju. U tom smislu je moto promena da svi u wima moraju da u~estvuju. Ne jedna grupa, ve} sve. Ne mo`e se do slobode do}i tako {to }e se neko za wu izboriti, a onda je svima podariti. Da parafraziram engleskog kwi`evnika Xona Dona – ne pitaj se za kim zvono zvoni, ono zvoni za svakim od nas. Uspe{ne transformacije dru{tva iz sada{we u~malosti ne}e biti dok gra|ani Srbije ne shvate da to zavisi od svakog od nas pojedina~no. Ne}e nikada cve}e niknuti u ba{ti koja se ne okopava i svaki dan zaliva.
Rubio mo`e biti i bo`anstvo, ali gre{i
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je danas da Republika Srpska ne mo`e odustati od svojih stavova ma ko bio na drugoj strani, a na taj na~in je reagovao na izjavu ameri~kog dr`avnog sekretara Marka Rubija koji je pozvao politi~ke lidere u BiH da se ukqu~e u konstruktivan i odgovoran dijalog.
„Kada progovori dr`avni sekretar SAD, to je uvek ozbiqno i ja to tako prihvatam. Ali u onome {to je on rekao vidim recidive Bajdenove administracije. Znamo da Trampovi qudi nisu u{li u sve pore. Drago mi je da Rubio zna za nas, ~ak iako negativno pi{e. Niz gre{aka je imao. Dr`avni sekretar nema vremena, i ja to razumem, da se uputi u pojedinosti. Zabrinutost oko pozicije BiH je ne{to {to smo slu{ali od Bajdenove administracije'', izjavio je Dodik, prenosi RTRS.
Dodik je podsetio na izjavu ameri~kog predsedni-
ka Donalda Trampa da se ne}e me{ati u unutra{we stvari drugih zemaqa i ocenio da je Rubiova izjava mo`da 'lobirawe koje prepoznajemo u zaostav{tinama Bajdenove administracije'.
„Kada on ka`e da je zabrinut za budu}nost BiH, i mi smo zabrinuti. Zato {to je ona ugro`ena antidejtonskim i antime|unarodno-pravnim aktima i da nije primetio da [mit nije imenovan u UN. Preuzeli su matricu kako je on imenovan u UN bez obzira na to {to nije imenovan u skladu sa procedurama“, rekao je Dodik.
Poru~io je da RS ne}e odustati od svoje politike i dodao da Rubio 'mo`e da bude bo`anstvo', ali da nije u pravu.
„Bilo bi lepo da se pro~ita {ta se ovde de{ava, a ne samo da se preuzimaju la`ni narativi koji su konstituisani u Bajdenovoj administraciji“, rekao je Dodik.
Naveo je i da jo{ misli da je Rubio prijateq svih u BiH, kao i da je naseo na narative promuslimanskih lobista.
Rubio je na svom nalogu na mre`i Iks pozvao partnere Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava da se pridru`e u suprotstavqawu "opasnom i destabilizuju}em pona{awu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika". Rubio u toj objavi tvrdi da "delovawe Dodika podriva institucije Bosne i Hercegovine i ugro`ava wenu sigurnost i stabilnost".
Ustavni sud BiH doneo je u petak privremenu meru i zaustavio primenu zakona koje je donela Skup{tina RS, kojima se zabrawuje rad Suda, Tu`ila{tva, policijske Dr`avne agencije za istrage i za{titu (SIPA), kao i Visokog sudskog i tu`ila~kog ve}a BiH na teritoriji tog entiteta BiH.
Da li }e Br~ko mewati status?
Najstarija Kozar~anka proslavila 102. ro|endan
Distriktom upravqaju oba entiteta
Ta~no pre ~etvrt veka progla{en je distrikt Br~ko, kao recidiv dejtonskog procesa. Od tada taj datum se zvani~no slavi kao Dan distrikta. Po pravilu slavqe koje podse}a na socrealisti~ko sa bogatom ikonografijom i regionalnim muzi~kim zvezdama. I ove godine je bilo sve~ano, ali u sada{woj politi~koj situaciji u BiH upravo se distrikt Br~ko pojavquje kao prostor kojim se ucewuje Republika Srpska. Bo{wa~ki lideri iz Sarajeva tra`e da se promeni status Br~kog i da ga treba dodeliti Federaciji BiH, ~ime bi se prekinuo teritorijalni kontinuitet RS. Br~ko je zami{qeno kao kondominijum dva entiteta BiH kojima je formalno poverena zajedni~ka uprava nad ovom teritorijom na severu BiH. Ovo re{ewe je ispuwavalo dva uslova – da ne bude prekinut kontinuitet teritorije RS a da FBiH ima pristup luci na Savi. Postavili smo istovetna pitawa o budu}nosti distrikta gradona~elniku Sini{i Mili}u, koji je kadar SNSD-a, i supervizoru Luisu Kri{oku.
„Distrikt Br~ko je mesto kompromisa koje je nastalo kao rezultat arbitra`e, a u ciqu o~uvawa dejtonskih pregovora o BiH. Br~ko i danas ima takvu ulogu da ~uva Dejtonski sporazum i dvoentitetsku konstrukciju BiH. I pored ~iwenice da je iz ekskluzivnog vlasni{tva RS izuzet, arbitra`om, distrikt je obezbedio kontinuitet RS, {to je bio kqu~ni zahtev RS u arbitra`i, dok je FBiH dobila pristup luci u Br~kom. Ako razvoj distrikta u politi~kom smislu bude i{ao u tom pravcu i distrikt ima perspektivu. RS, koliko nam je poznato, nijednim postupkom nije ugrozila distrikt. Tokom svih 25 godina postojawa snabdeva distrikt strujom iako je to u omeru 50:50 odsto bila i obaveza drugog entiteta, a u skladu sa Arbitra`nom odlukom, {to FBiH nikada nije ispo{tovala”, ka`e Mili}.
Zato, po wegovim re~ima, ne postoji niti jedan ni pravni ni politi~ki razlog, a koji je prouzrokovala RS, da se mewa pravni i statusni polo`aj distrikta kao kondominijuma dva entiteta.
Supervizor Luis Kri{ok ka`e: „Supervizija }e se nastaviti bez prekida sve dok kona~na odluka ne bude u potpunosti implementirana. Obaveze i uslovi definisani su samom odlukom i ukqu~uju potpuno po{tovawe obaveza oba entiteta, i po svemu sude}i, trajno funkcionisawe institucija distrikta. Ostvaren je zna~ajan napredak, a lokalne vlasti su preuzele ve}u odgovornost. Kqu~no pitawe nije samo da li Br~ko mo`e upravqati samim sobom – ve} je i da li su svi akteri, na svim nivoima vlasti, u potpunosti posve}eni o~uvawu autonomije distrikta i wegovog multietni~kog karaktera.”
Eufor saop{tio da }e privremeno poja~ati
svoje
snage u interesu svih gra|ana BiH
Snage Evropske unije (Eufor) saop{tile su da }e, kao preventivnu meru, privremeno poja~ati svoje snage u interesu svih gra|ana Bosne i Hercegovine, nagla{avaju}i da sposobnosti te misije igraju kqu~nu ulogu u kontinuiranoj podr{ci sigurnosti i stabilnosti u BiH.
U saop{tewu objavqenom na svom sajtu, Eufor isti~e da ostaje nepristrasna, multinacionalna i sna`na misija sa neophodnim vojnim resursima za podr{ku vlastima BiH u obezbe|ivawu sigurnog okru`ewa za sve gra|ane BiH i da ostaje posve}en tom zadatku.
Ustavni sud BiH doneo je privremenu meru i zaustavio primenu zakona koje je donela Skup{tina RS, kojima se zabrawuje rad Suda, Tu`ila{tva, policijske Dr`avne agencije za istrage i za{titu (SIPA), kao i Visokog sudskog i tu`ila~kog ve}a BiH na teritoriji tog entiteta BiH.
Doj~inovi}
Okru`ena brojnim potomcima, Jela Doj~inovi} iz Dowih Podgradaca kod Gradi{ke proslavila je 102. ro|endan. Ro|ena je 5. marta 1923. godine. Osetila je strahote okupatorske ~izme na Kozari i u logorima NDH-a Jasenovcu i Staroj Gradi{ci, gde je bila zato~ena. U jedinicama NOB-a Jela je pregazila mnoge vrleti, probijala se kroz nema~ki obru~, usta{ke stra`e, predvodila omladinu svoga kraja na putu do slobode, vidala rane ratnih drugova i drugarica. U toj borbi, vo|enoj pre osam decenija, te{ko je rawena. Prebolela je tifus i nastavila u slavnim ratnim jedinicama, da se bori do kona~ne slobode.
I danas vitalna, partizanska bolni~arka Pete kozarske i Jedanaeste kraji{ke brigade potomcima prenosi vrednosti svoje borbe. Ona je ~uvar uspomena i ratnih odlikovawa. Na posebnom mestu su Orden zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Medaqa za hrabrost, kao i Partizanska spomenica 1941. pokojnog supruga Mihajla.
„Mihajlo i ja bili smo u istom stroju ratnika sa Kozare. Zajedno smo do~ekali oslobo|ewe. Stekli smo petoro dece, k}erke Miqu, Rosu, Danicu, Nadu i sina Dragoju” pri~a Jela.
Kao relikviju sa~uvala je pu{ku kojom je terala usta{e i Nemce. U kozarskoj ofanzivi zarobile su je usta{e i oterale u logor.
„Sa stri~evkom Lepom Peji} pobegla sam iz Jasenovca 1942. godine”, ka`e starica koja uveliko tro{i drugi vek `ivota.
Zdrava je, ka`e, kre}e se bez {tapa: „Jedino ose}am geler u desnoj ruci, od bombe, kada smo se borili protiv usta{a, 1942. godine.”
Svaki Jelin dan je ispuwen, a interesovawa {iroka. Rano ustaje, radi u ba{ti, sadi i okopava povr}e, ure|uje dvori{te puno cve}a i zelenila. Raduje se svakom danu. Uve~e gleda televiziju i pi{e pesme.
„U mojoj glavi nema lo{ih i ru`nih misli. Samo optimizam i vera u `ivot. Radujem se suncu kada se uka`e na prozoru. A preturila sam mnoge neda}e i `alosti u porodici”, veli Jela. Prati dana{wa zbivawa i kritikuje sukobe i mr`wu me|u qudima.
„Mr`wa je opasnija od pu{ke… Da sam vlast, naredila bih poslanicima i politi~arima da zasu~u rukave. Mu{karce treba poslati da oru wive, beru vo}e, seju, `awu, sakupqaju grane po {umi, kr~e me|e pored puta. Kada to sve urede, neka se bave politikom. @ene, koje gledam na televiziji kako se sva|aju i ru`no govore, treba naterati da peru posu|e, ~uvaju decu, okopavaju ba{te, prebiraju grah, luk, da brezovim metlama metu avlije, umesto {to sede u skup{tinama i sva|aju se za velike plate”, ka`e Jela.
Jela
sa svojom slikom u partizanskoj uniformi
Andrija Mandi}: Srpski
ne mo`e da bude jezik
drugog
reda u Crnoj Gori
Predsednik Skup{tine Crne Gore
Andrija Mandi} izjavio je da niko ne mo`e osporiti pravo najbrojnijoj jezi~koj zajednici u Crnoj Gori da se izbori za status koji joj pripada, a to
Kako je naveo, inicijativa o progla{ewu srpskog jezika slu`benim u Ustavu Crne Gore je proces koji traje.
"Mi sada ulazimo u fazu otpo~iwawa {irokog dijaloga u svim sferama dru{tva", kazao je predsednik Skup{tine Crne Gore.
zna~i, naglasio je, da srpski jezik ne mo`e Ustavom biti tretiran kao jezik drugog reda.
"Polaze}i od ~iwenice da je nama potrebno veliko pomirewe posle politi~kih trauma raspada dr`ava u kojima smo `iveli, nesporazuma i te{kih politi~kih borbi koje smo vodili, do novih ustavnih i zakonskih re{ewa treba da do|emo svi zajedno kroz dijalog i propisane procedure", rekao je Mandi}.
"Borba za polo`aj na{eg jezika nije po~ela niti ju~e, niti na izborima 2023. ili 2020. ve} onog momenta kada je jedna parlamentarna ve}ina 2007. donela Ustav koji je bio suprotan realnom stawu u na{oj zemqi", rekao je Mandi}. Govore}i o svojoj poseti predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, zbog ~ega su negodovali iz crnogorske opozicije, Mandi} je u intervjuu za „Politiku“ rekao da je svima na Balkanu, a posebno srpskom narodu najpotrebniji mir i to je kqu~na poruka koju je poslao iz Bawaluke.
"Kolega Milan Kne`evi} i ja smo `eleli da po{aqemo jasnu poruku srpskog naroda iz Crne Gore koji predstavqamo, a koji `eli da se o~uva mir u regionu i po{tuje Dejtonski sporazum, koji je zaustavio rat u BiH. Zaista smatram da nepromi{qene odluke pojedinaca u ovom momentu ugro`avaju stabilnost", rekao je Mandi}.
Veliki po`ar na teritoriji @abqaka, vatra stigla do nacionalnog parka
Veliki po`ar izbio je na teritoriji crnogorske op{tine @abqak kod sela Ninkovi}i, a vatrogaci su uspeli da spasu ugro`ene ku}e, me|utim, vatrena stihija potpomognuta vetrom brzo se {iri prema gustoj borovoj {umi i preti da do|e do granice nacionalnog parka.
Kako prenose podgori~ki mediji, `abqa~ki vatrogaci o~ekuju pomo} iz vazduha, ukoliko tokom no}i ne budu uspeli da lokalizuju po`ar.
"Po`ar je ne{to posle 14 ~asova prijavqen Slu`bi za{tite. Izbio je na podru~ju izme|u zaseoka Me|u`vaqe i sela Ninkovi}i. Ugro`eno je bilo dosta stambenih objekata, ali reakcijom vatrogasaca uspeli smo da ih odbranimo.
Dva mawa pomo}na objekta su izgorela. Po`ar se {iri prema Crnom vrhu iznad sela Ninkovi}i koji je obrastao gustom borovom {umom, tako da je to dodatno ote`avaju}a okolnost. Potpomognut je vetrom i brzo se {iri prema vrhu i gori ta crnobori~na {uma", rekao je Drago Popovi} iz Slu`be za{tite i spa{avawa @abqak.
Strane investicije u Crnu Goru
Neto strane direktne investicije u Crnu Goru u januaru smawene su za 63 odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine, odnosno sa 58,7 na 21,8 miliona evra, pokazuju podaci Centralne banke Crne Gore.
Nakon smawewa prihoda od turizma i pove}awa trgovinskog deficita, ovo je tre}i bitan ~inilac koji ukazuje na smawewe ekonomskih aktivnosti i mogu}nost da }e rast BDP od 4,8 odsto koji o~ekuje Vlada Crne Gore zapravo biti ni`i, prenose Vijesti.
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Podneta krivi~na prijava protiv Mila \ukanovi}a za zloupotrebu polo`aja
Potpredsednik Vlade Crne Gore za politi~ki sistem, pravosu|e i antikorupciju Momo Koprivica podneo je danas Specijalnom dr`avnom tu`la{tvu krivi~nu prijavu protiv biv{eg predsednika Vlade Crne Gore Mila \ukanovi}a zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja iz ~lana 416 Krivi~nog zakonika Crne Gore, a u vezi slu~aja "MHE (minihidroelektrane) Bistrica".
vi}, nije mogla da zakqu~i sporni ugovor o koncesiji sa pravnim licem "BB Hidro" iz Podgorice, u kojem wegov srodnik ima privatni interes. Ukazano je i na gra|ansko-pravni aspekt Ugovora o koncesiji koji je zakqu~en izme|u Vlade kao koncedenta i pravnog
Ukupne strane direktne investicije u Crnu Goru u januaru iznosile su 56,3 miliona evra, znatno mawe u odnosu na pro{logodi{wih 85,9 miliona evra. Odliv stranih investicija za isti period iznosi 34,5 miliona evra, dok je u istom mesecu pro{le godine iznosio 27,2 miliona evra.
Najvi{e stranih investicija stiglo je iz Turske, 7,5 miliona evra, od ~ega se 5,5 miliona odnosi na kupovinu nekretnina. Na drugom mestu su investitori iz Srbije koji su ulo`ili 7,3 miliona, od ~ega u nekretnine 5,4 miliona.
Biv{i premijer je svojim ~iwewem i omogu}avawem, svom sinu da zakqu~i koncesioni ugovor sa Vladom kojom je rukovodio, te`e povredio odredbe ~l. 14 Zakona o spre~avawu korupcije, kojim je, pored ostalog, propisano da "organ vlasti u kojem javni funkcioner vr{i javnu funkciju ne mo`e da zakqu~i ugovor sa privrednim dru{tvom ili drugim pravnim licem u kojem javni funkcioner i sa wim povezano lice ima privatni interes", navedeno je u saop{tewu crnogorskog Kabineta potpredsednika Vlade za politi~ki sistem, pravosu|e i antikorupciju.
U saop{tewu se navodi da iz navedene norme proizlazi nesporan zakqu~ak da Vlada Crne Gore, kao organ izvr{ne vlasti na ~ijem je ~elu bio Milo \ukano-
lica "BB Hidro" kao koncesionara, s obzirom na prirodu odnosa izme|u, u to vreme, predsednika Vlade i wegovog sina kao suosniva~a i izvr{nog direktora dru{tva koje je zakqu~ilo ugovor sa Vladom. Zakqu~ewe predmetnog Ugovora o koncesiji za izgradwu male hidroelektrane Bistrica, u konkretnom slu~aju nije zakonski zabraweno samo jednoj strani, ve} iskqu~ivo obema, usled ~ega sporni ugovor ne mo`e ostati na pravnoj snazi, stoji u saop{tewu.
Pi{e:
Zoran Vla{kovi}
Tra`e za{titu Euleksa i Kfora
U subotu, 8. marta, vi{e stotina qudi, me|u kojima je bilo najvi{e mladih, mirno je protestovalo u severnom delu Kosovske Mitrovice zbog hap{ewa maloletnika i grubog pona{awa prema wima, u ~etvrtak ve~e 6. marta u ulici Vlade ]etkovi}a, od strane kosovske policije u Severnoj Mitrovici.
Roditeqi i gra|ani severnog dela Mitrovice okupili su se ispred stanice policije a onda krenuli glavnom ulicom prema centru i {etalistem do glavnog gradskog mosta na Ibru gde ih je do~ekala grupa pripadnika italijanskog Kfora.
Na vi{e lokacija u gradu nalazili su se pripadnici Kosovske policije, prema kojima su okupqeni izra`avali negodovawe. Jedan od roditeqa uhap{enog {esnaestogodi{waka uzvikivao je: „Hajde, ju~e su moje dete, sutra }e va{e!“ ^uli su se i povici „Ho}emo slobodu!“
Roditeqi su od predstavnika italijanskog KFOR-a zatra`ili da preduzmu konkretne mere kako bi se obezbedila sigurnost svih gra|ana.
Okupqeni su istakli da jedinu sigurnost vide u KFOR-u I da u kosovsku policiju nemaju poverewa.
Pripadnik italijanskog KFOR-a rekao je roditeqima
da razume wihovu zabrinutost i izrazio nadu da }e istraga rasvetliti {ta se dogodilo u vezi hap{ewa srpskih maloletnika. Predstavnici KFOR-a ponovili su da su posve}eni obezbe|ivawu sigurnog okru`ewa za sve zajednice, bez obzira na etni~ku i versku pripadnost. Okupqeni su na kraju naveli da }e o celokupnom doga|aju izvestiti komandanta KFOR-a Enrika Barduanija.
Protest je protekao mirno dok je u blizini mosta sa severne strane bilo vi{e policijskih auta kao I tri vozila italijanskih karabiwera na severnoj strani mosta.
PRELIMINARNI REZULTATI PARLAMENTARNIH IZBORA NA KOSOVU 9. FEBRUARA
Najvi{e glasova dobilo
Samoopredeqewe - 396.022
Pravo glasa imalo je 2.075.868 gra|ana, a na birali{ta je iza{lo wih 42,5 posto. - Ina~e, 384.285 bira~a je vi{e od 1.586.659 stanovnika koliko ih ima na Kosovu
Prema preliminarlnim rezultatima parlamentarnih izbora na Kosovu 9. Februara, nakon svih prebrojanih glasova, Pokret Samoopredeqewe, zajedno sa listom Guxo i Alternativom, dobio je najvi{e glasova – 396.022 glasa, prenosi Kosova pres.
Prema tim rezultatima CIK-a, na drugom mestu je Demokratska partija Kosova sa osvojena 196.353 glasa. Sledi Demokratski savez Kosova koji je osvojio 171.249 glasova, dok je koalicija okupqena oko Alijanse za budu}nost Kosova i Nisme osvojila 66.226 glasova.
Kada je re~ o glasovima sa bira~kih mesta na Kosovu, Samoopredeqewe je dobilo 345.760 glasova, a uz to i 31.963 glasa koji su iz dijaspore stigli po{tom, te 12.261 glas bira~a koji su glasali u diplomatskim predstavni{tvima. Uz to, vladaju}a partija i dobila je i 5.214 glasova sa uslovnog glasawa i 824 glasa koje su prikupili mobilni timovi.
Drugoplasirana Demokratska partija Kosova osvojila je 186.302 „redovnih“ glasova, 5.878 glasova koji su iz inostranstva
stigli po{tom, te 1.175 glasova bira~a koji su glasali li~no u ambasadama i konzulatima Kosova. Uz to, osvojila je 2.377 uslovnih glasova i 621 glas prikupqen od strane mobilnih timova CIK-a.
Za Demokratski savez Kosova na parlamentarnim izborima glasalo je 149.095 bira~a na redovnim glasa~kim mestima, 18.933 glasa stiglo je za tu stranku po{tom iz dijaspore, dok je u diplomatskim predstavni{tvima za DSK glasalo 1.109 bira~a. Prema rezultatima CIK-a, DSK je dobio i 1.607 uslovnih glasova i 505 koje su prikupili mobilni timovi.
Koaliciju okupqenu oko Alijanse za budu}nost Kosova i Nisme podr`alo je 63.035 bira~a na bira~kim mestima. Tako|e, iz dijaspore je za wu po{tom stiglo 2.000 glasova, dok je koaliciju u diplomatskim predstavni{tvima podr`alo 299 bira~a. Uz 663 uslovna glasa i 229 koje su prikupili mobilni timovi, koalicija je zauzela ~etvrto mesto na izborima. Na parlamentarnim izborima
PO^ETKOM MARTA NA EKONOMIJAMA VI[E MANASTIRA NA KIM: Prijateqi iz Vr{ca orezivali vo}wake i vinovu lozu
odr`anim 9. februara glasalo je 838.763 gra|ana {to predstavqa izlaznost od oko 42,5 odsto upisanih bira~a. To je mawa izlaznost nego u prethodna dva izborna ciklusa, na izborima 2021. i 2019. godine.
Pravo glasa imalo je 2.075.868 gra|ana, a na birali{ta je iza{lo wih 42,5 posto. Ukupan broj glasova koji su pristigli po{tom bira~a van Kosova iznosi 50.226, dok je na Kosovo stiglo 40.859.
Kako je saop{tila Centralna izborna komisija, ukupno je evidentirano 2.075.868 bira~a unutar i van Kosova. Ina~e, 384.285 bira~a je vi{e od 1.586.659 stanovnika koliko ih ima na Kosovu. Za 120 mandata koliko broji skup{tina Kosova, gde je deset mesta rezervisano za predstavnike Srba, u izbornu trku je bilo 28 politi~kih subjekata, od kojih {est iz redova Srba. [to se ti~e izbora za poslanike Kosova, oni su odr`avani 8. juna 2014, 11. juna 2017, 6. oktobra 2019, 14. februara 2021. godine i Srpska lista je i na wima imala svoje kandidate.
Po ve} vi{edecenijskoj tradiciji, prijateqi iz Vr{ca i okoline, iskusni oreziva~i vo}aka i vinove loze sa podmlatkom, koji ne zaostaje u ve{tini ovog posla, po~etkom marta vi{e dana su radili na orezivawu manastirskih vo}waka Visokih De~ana, Gra~anice, Pe}ke Patrijar{ije, Zo~i{ta, Svetih Arhangela, Gorio~a...
INICIJATIVA ODBORA ZA POMO] KIM
I SAVEZA SRBA U AUSTRIJI „Svaki Srbin jedan evro“
Do kraja marta kre}e, dogovoren projekat „Svaki Srbin jedan evro“ na mese~nom nivou za srpsku decu i Srbe na Kosovu i Metohiji
Savez Srba u Austriji na inicijativu Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji pokre}e kampawu "Svaki Srbin jedan evro".
Ciq kampawe je finansirawe humanitarnih projekata, pomo} ugro`enim porodicama, javnim i verskim ustanovama, te organizacijama za odr`avawe srpske tradicije i kulture.
Predsednik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawaluke, Milorad Arlov sastao se u Be~u sa {efom Predstavni{tva Republike Srpske Mladenom Filipovi}em i koordinatorom za ovaj projekat Saveza Srba Austrije Jovanom Ga~i}.
Kako je navedeno, do kraja marta kre}e, jo{ ranije dogovoren projekat „Svaki Srbin jedan evro“ na mese~nom nivou za srpsku decu i Srbe na Kosovu i Metohiji, koji }e realizovati Predstavni{tvo Republike Srpske i Savez Srba Austrije.
Ovaj projekat ukqu~i}e brojne srpske klubove i udru`ewa u Austriji, koji }e u~e{}em od jednog evra mese~no, iskazati humanost, ali i srpsku sabornost za KiM.
Ovaj projekat predvi|en je i dogovoren kao dugotrajan, a po~etak projekta bi}e usmeren na Dnevni centar „Podr`i me – 9. januar“ u Kosovskoj Mitrovici, za decu i mlade sa pote{ko}ama u razvoju, te za rad centra, ali i nabavku kombi vozila i ugra|ivawe protivpo`arne za{tite.
Razgovarano je o drugim projektima Odbora za pomo} srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, koji su u planu za naredni period. Arlov i Filipovi} su dogovorili da }e zajedni~ki, Odbor za pomo} Kosovu i Metohiji, preko Predstavni{tva Srba Republike Srpske u Austriji, ukqu~iti ove godine srpsku decu iz Austrije u veliki projekat „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“.
Ma|arska poja~ava kontingent Kfora na Kosovo {aqe helikoptere i dronove
Ma|arski kontingent Kfora zapo~eo je rotaciju u Nato mirovnoj misiji na Kosovu. Nakon primopredaje du`nosti, novi kontingent, od skoro 280 pripadnika, slu`i}e od aprila do septembra, dok }e ve} od marta kao vid podr{ke Ma|arska poslati helikopter „Erbus H145M“ i izvi|a~ki bespilotni avion. Stabilnost zapadnog Balkana je od izuzetnog zna~aja za Vladu
Srbi su razgovarali sa italijanskim Kforom
Ma|arske, stoga Ma|arska u~estvuje u najve}oj kopnenoj misiji Natoa, mirovnoj misiji Kfor na Kosovu od samog po~etka i danas je me|u najva`nijim zemqama koje doprinose trupama.
Na severu Kosova nije bilo ve}ih propusta na glasawu
Radovi u de~anskom vo}waku
U Wujorku obele`eno 90 godina od smrti Mihajla Pupina
Na grobqu Vudlon u Wujorku odr`an je pomen povodom 90 godina od smrti Mihajla Pupina, velikog srpskog patriote, nau~nika, pronalaza~a i dobrotvora. Pomen i molitvu su slu`ili protojerej-stavrofor @ivojin Jakovqevi}, stare{ina Saborne crkve Svetog Save u Wujorku, i protojerej-stavrofor \okan Majstorovi}, stare{ina srpske pravoslavne crkve Svetog Jovana Krstiteqa u Patersonu.
Nakon molitvenog dela, generalni konzul Republike Srbije dr Vladimir Bo`ovi} obratio se prisutnima, isti~u}i neizbrisiv doprinos Mihajla Pupina nauci i Univerzitetu Kolumbija, kao i wegov istorijski doprinos dobrobiti srpskog naroda. U svom govoru, Bo`ovi} je istakao da Mihajlo Pupin predstavqa jedan od najuzvi{enijih primera srpskog patriotizma, ~ija su li~na po`rtvovanost i diplomat-
„Kulturkafe – hrana iz Srbije” se odr`ava
u Stavangeru, Norve{ka
Udru`ewe Srba u Rogalandu Ivo Andri} u Stavangeru iz Norve{ke i ove godine organizuje manifestaciju „Kulturkafe – hrana iz Srbije”.
Posetioci su u`ivali u kulturno-zabavnom programu, predstavqawu srpske tradicije, izlo`bi ru~nih rukotvorina, predstavqawu turisti~kih mesta Srbije kao i kulinarskim specijalitetima. „Upoznajte kulturu i tradiciju Srbije, kroz hranu, igru, pesmu i divno dru`ewe. Ponos na{e, srpske zajednice, de~iji, folklorni ansambl Opan~i}i pod vo|stvom instruktorke Bojane Zoranovi}. Tokom doga|aja, bila je i prodaja autenti~nih i ru~no ra|enih srpskih proizvoda, kao {to su svilene marame ru~no oslikane motivima sredwovekovnog srpskog manastirskog ornamenta, ru~no ra|ene jastu~nice, papu~e i drugi suveniri sa srpskim motivima; podeqene su i bro{ure sa informacijama o Srbiji kao turisti~koj destinaciji. A na jelovniku ovoga puta su se na{le sarme sa kiflicama ili projarom i sa urnebesom; gula{ sa kupus salatom i hlebom; prebranac sa kupus salatom i hlebom (posno, vegansko); burek (puwen mesom ili sirom) sa jogurtom kao i tradicionalni srpski kola~i i torte.
POSLE 4 GODINE RADA:
Ikonopisac Vladimir zavr{io oslikavawe drugog pravoslavnog hrama na jugu Afrike!
Ikonopisac Vladimir Skerli} nedavno se vratio iz Bocvane, gde je igrao kqu~nu ulogu u oslikavawu crkve Svetog Save, drugog pravoslavnog hrama na jugu Afrike. Ova crkva, koja je podignuta u zemqi sa mawe od dva miliona stanovnika i srpskom zajednicom od oko 140 qudi, postavqa temeqe za ja~u prisutnost srpske duhovnosti na afri~kom kontinentu.
ski napori ostavili dubok i trajan pe~at na budu}nost Srbije.
Posebno je istakao Pupinova uloga tokom Prvog svetskog rata, kada je svoju celokupnu imovinu zalo`io za pomo} Srbiji, odgovaraju}i na upozorewa o rizicima re~ima koje su zlatnim slovima upisane u istoriju srpskog patriotizma: „Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja.” Wegov ugled u ameri~kom dru{tvu i blisko prijateqstvo sa tada{wim predsednikom SAD Vudro Vilsonom bili su kqu~ni u tome da delovi Austrougarske, naseqeni srpskim `ivqem, u|u u sastav Kraqevine SHS. „Srbija i srpski narod ostaju ve~no zahvalni Mihajlu Pupinu na wegovom doprinosu i inspirisani wegovom li~no{}u u patriotskom zalagawu. Wegovo nasle|e nastavqa da `ivi kroz generacije koje ga slede u duhu obrazovawa i qubavi prema otaxbini“, zakqu~io je generalni konzul dr Vladimir Bo`ovi}.
Ameri~ki grad Filadelfija
proglasio 24. februar za
Dan Nau~ne fondacije Tesla
Grad Filadelfija zvani~no je proglasio 24. februar za "Dan nau~ne fondacije Tesla", odaju}i time priznawe radu i posve}enosti fondacije na podsticawu inovativnog razmi{qawa kod mladih i o~uvawu lika i dela Nikole Tesle.
Ova rezolucija, koju je usvojilo The Philadelphia City Council (Gradsko ve}e Filadelfije) na sednici odr`anoj 20. februara, slavi i doprinos fondacije u podsticawu i uvo|ewu inovativnih programa u obrazovni sistem Amerike — ukqu~uju}i wenu kontinuiranu saradwu sa American Paradigm Schools (APS) i upoznavawu u~enika sa revolucionarnim radom Nikole Tesle.
Sednici na kojoj je izglasana Rezolucija o progla{ewu Dana nau~ne fondacije Tesla u Filadelfiji, prisustvovao je Nikola Lon~ar, osniva~ i predsednik Fondacije.
"Ovo je ogromna ~ast i priznawe naporima fondacije koja vi{e od 20 godina promovi{e `ivot i dostignu}a na{eg velikog Nikola Tesle. Na ovaj na~in, Teslino nasle|e nastavaqa da `ivi i inspiri{e mlade u Filadelfiji, gradu u kom je Tesla pre ta~no 131 godinu, 24. februara, odr`ao ~uveno predavawe na Franklin Institute", rekao je Lon~ar.
"Veliku zahvalnost za uspehe koje smo ostvarili i za ovo priznawe dugujemo na{im partnerima iz American Paradigm Schools." dodaje Lon~ar i nastavqa, "Izuzetno sam zahvalan direktorki {kole Ashley Redfearn i wenom timu na svemu {to su u~inili za promociju Nikole Tesle i popularisawe nauke u {kolama."
Dugogodi{wa saradwa Tesla nau~ne fondacije i APS-a, realizuje se, izme|u ostalog, kroz projekat "Predstavqawe Tesle u ameri~kim {kolama", koji ima za ciq da kroz umetnost, muziku
i nauku upozna u~enike {irom sveta sa Nikola Teslom i wegovim radom. Ovaj pionirski program, razvijen u partnerstvu dve organizacije, obezbe|uje da u~enici iz APS {kola steknu dubqe razumevawe inovacija Nikola Tesle u sferama kao {to su
i pomeraju granice inovacija", ka`e Ashley Redfearn, izvr{na direktorka APS-a. Tesla nau~na fondacija, osnovana u Filadelfiji 2004. godine, odigrala je kqu~nu ulogu u o~uvawu nau~ne zostav{tine Nikola Tesle. Me|u wenim broj-
elektri~a energija, be`i~na tehnologija i druge moderne inovacije. APS-ova Tacony akademija je prva {kola u SAD-u koja koristi Tesla kurikulum.
"Na{e {kole podr`avaju u~eni~ku radoznalost i osna`uju ih znawem pripremaju}i ih tako za pokretawe budu}nosti. Saradwa sa Tesla nau~nom fondacijom omogu}ila nam je da pri~u o Nikoli Tesli prenesemo u u~ionice na na~in koji inspiri{e mlade umove da razmi{qaju hrabro
nim doprinosima su u~e{}a na obrazovnim skupovima, prezentacije i promocije na Franklin institutu, kao i donirawe biste Nikole Tesle institutu koja se nalazi u centralnom delu muzejske Sobe sa elektricitetom. U svom predavawu na ovom institutu 1893. godine, Tesla je izlo`io svoja revolucionarna saznawa o visoko-frekventnom elektricitetu—postavqaju}i temeqe za be`i~nu energiju i radio tehnologiju.
Nikola Lon~ar
Stotine hiqada qudi bez struje zbog ciklona,
vetar kida drve}e, poplavqeni delovi zemqe
Jedan mu{karac je nestao u bujuci, nare|ena je evakuacija, a desetine hiqada objekata je izgubilo struju, po{to je deo isto~ne obale Australije pod udarom vetra i ki{e.
Nevreme se de{ava zbog tropskog ciklona Alfred.
Nestali mu{karac je upravqao terencem koji je odnesen sa mosta u blizini grada Dorigo u severnoj dr`avi Novi Ju`ni Vels, regionu koji je pogo|en najja~im padavinama posledwih dana.
Voza~ je uspeo da iza|e iz vozila i uhvatio se za granu drveta na 30 metara od obale reke. Policija je uspela da razgovara sa wim pre nego {to je odnesen i nestao pod vodom. Ekipe Hitne pomo}i su po~ele potragu.
Ovo je prvi tropski ciklon u posledwih pola veka u tom delu Australije.
Tropski ciklon Alfred pogodio je obalu Kvinslenda severno od Brizbejna, tre}eg najve}eg grada u Australiji, saop{tio je Biro za meteorologiju.
Cikloni su uobi~ajeni na tropskom severu Kvinslenda, ali su retki u umerenom i gusto naseqenom jugoisto~nom delu dr`ave koji se grani~i sa Novim Ju`nim Velsom. Alfred je prvi ciklon u regionu Brizbejna od
ciklona Zoe koji je pogodio tu regiju 1974. godine i doveo do poplava.
Oluja se kre}e ka zapadu sa udarima vetra i do 130 kilometara na ~as. Ali oluja je oslabila kako se pribli`avala Brizbejnu. Tako destruktivni vetrovi nisu pogodili sam Brizbejn, ali su se desili sna`ni udari vetra do 120 kilometara na ~as.
Najmawe pet qudi je spaseno iz bujica u Novom Ju`nom Velsu.
Dve osobe su za dlaku izbegle veliko drvo koje je palo na wihovu ku}u u Kvinslendu. Par je le`ao samo nekoliko centimetara od mesta gde je drvo palo u wihovoj spava}oj sobi. "Sre}om, oboje su zadobili samo lak{e povrede", navodi se u saop{tewu Slu`be hitne pomo}i Kvinslenda.
U Kvinslendu je 46.000 domova i preduze}a izgubilo struju, uglavnom u Gold Koustu. U Novom Ju`nom Velsu je 43.000 objekata je bez struje, ali je struja ubrzo obnovqena za 6.500 objekata.
Vr{ilac du`nosti {efa Dr`avne slu`be za vanredne situacije rekao je da je 19.000 qudi obave{teno da napusti svoje domove u Novom Ju`nom Velsu ili rizikuju da budu zarobqeni u poplavnim vodama.
VELIKI SKANDAL NA RELACIJI
SAD-AUSTRALIJA:
"Prodaja ameri~kih
podmornica
Australiji, ugrozila
bi ameri~ku vojsku"
Skandal na relaciji SAD i Australije oko strate{kog partnerstva. Kandidat Donalda Trampa za zamenika ministra odbrane smatra da prodaja podmornica Australiji ~ini Ameriku rawivom
Na pozadini rastu}ih napetosti u Pacifiku, Elbrix Kolbi, kandidat Donalda Trampa za zamenika ministra odbrane za politi~ka pitawa, pokrenuo je zabriwavaju}e pitawe o prodaji podmornica Australiji u okviru sporazuma AUKUS. Tokom slu{awa u senatskom odboru za oru`ane snage, Kolbi je izrazio zabrinutost da bi ovaj sporazum mogao da postane „veoma ozbiqan problem“ za SAD. On je istakao da bi opremawe Australije modernim udarnim podmornicama moglo u~initi ameri~ke mornare rawivim u slu~aju potencijalnog sukoba u regionu. Ako SAD ne budu u stawu da osiguraju dovoqan broj podmornica, mogla bi nastati situacija u kojoj bi se na{li u rawivijem polo`aju, {to definitivno nije u planovima ameri~kog komandovawa. Iako je kritikovao sporazum, on je tako|e priznao va`nost Australije kao „kqu~nog saveznika“ SAD, koji podr`ava Ameriku ~ak i u najkontroverznijim sukobima. Kolbi se slo`io da je za Australiju odli~no imati mo}ne podmorni~ke snage, ali je istakao da postoji realna pretwa za takozvani „prvi lanac ostrva“, koji ukqu~uje Tajvan, Japan, Filipine i Borneo. Kolbi je naglasio da, ako SAD budu u stawu da proizvode udarne podmornice u dovoqnoj koli~ini i dovoqno brzo, to bi bilo odli~no. Me|utim, ako to ne uspeju, snabdevawe Australije podmornicama posta}e „veoma slo`en problem“.
Tropski ciklon u Australiji otkrio
olupine brodova starije od veka
Ciklon Alfred otkrio je ostatke dva brodoloma koja su se dogodila pre vi{e od 100 godina u Australiji.
Olujni udari tropskog ciklona Alfred otkrili su istorijske olupine broda du` isto~ne obale Australije, i davno zakopane pomorske relikvije u Novom Ju`nom Velsu i Kvinslendu. U Balini, u severnom Novom Ju`nom Velsu, pod peskom je otkriveno ono za {ta se veruje da su ostaci parobroda „Kometa“ koji je uni{ten 1890. godine.
Kustos Pomorskog muzeja Balina, Ron Kreber, rekao je da je to podru~je poznato kao „grobqe brodoloma”, sa ~ak 64 takva zabele`ena slu~aja pored obale ali i u reci Ri~mond.
„Za sada je to pretpostavka, ali mislim da je najnovije otkri}e – Kometa, drveni parobrod koji je uni{ten na reci Ri~mond u martu 1890. godine“, rekao je Kreber. Dodao je da su delovi olupine nakratko izronili u oktobru pro{le godine, ali su sada defiitivnovidqiviji nego ikada, po{to peska koji ih je skrivao vi{e nema.
Oni znati`eqni, ali i stru~waci, ve} su po~eli razna istra`ivawa i obilaske. Zato se stru~waci boje da se istorijski
va`na lokacija ne uni{ti. Portparol Odeqewa za klimatske promene, energetiku, `ivotnu sredinu i vodu pozvao je javnost da se novom prizoru „divi sa distance“. U Novom Ju`nom Velsu, olupine brodova su za{ti}ene zakonom, uz kazne u iznosu do milion dolara za wihovo o{te}ewe. Osim, kako se pretpostavqa „Komete“, uzburkano more je ne{to daqe ka severu, tako|e otkrilo delove broda „SS Diki” na obali San{ajn. Olupine tog broda ina~e su bile zakopane iz bezbednosnih razloga 2015. godine.
„SS Diki”, parobrod koji je
putovao od Rokhemptona do Brizbejna 1893. godine, bio je primoran da se zaustavi kod pomenute obale zbog jakih olujnih vetrova, gde je i ostao.
Xon Grouvs, istori~ar i koautor kwige o olupinama, rekao je da je ova lokacija va`an ~inilac lokalnog nasle|a. „To je jedina pla`a za surfovawe u Australiji koja je dobila ime po nekom brodolomu“, rekao je Grouvs. Kreber je istakao da bi oblast Bajron, koja je pretrpela zna~ajnu eroziju, tako|e moglo biti mesto koje }e „iznedriti“ olupine.
„U samo jednoj no}i, u pro{losti su tamo imali i pet brodoloma“, rekao je Kreber.
Australijanci „gre{kom“ osudili
indone`ansku decu za trgovinu qudima
Stotine indone`anskih maloletnika je u Australiji osu|eno pod optu`bom da su trgovci qudima i izdr`avaju dugogodi{we zatvorske kazne. Sada se, me|utim, otkrilo da su u pitawu deca i da su pogre{no pritvoreni. Federalna policija je, naime, decu pogre{no smatrala odraslima jer se oslawala na krajwe nepouzdanu tehniku utvr|ivawa starosti koriste}i tuma~ewe rendgenskih snimaka ru~nog zgloba. Deca su imala samo 12 godina i trebalo je da budu poslati ku}i u Indoneziju u skladu sa politikom australijske vlade. Umesto toga, poslati su u imi-
gracioni pritvor i australijske zatvore, a u mnogim slu~ajevima u maksimalno obezbe|ene zatvore za odrasle, gde su ~amili godinama dok nije otkrivena gre{ka.
„Gardijan” je otkrio da su datumi ro|ewa izmeweni na wihovim dokumentima kako bi se otvorio put da deca budu krivi~no gowena kao odrasli. Savezni sud radi sada na procesu identifikacije svih ovih Indone`ana i sprema se da im nadoknadi {tetu u visini od 27,5 miliona dolara,{to je tra`eno grupnom tu`bom protiv australijske dr`ave.
RUSIJA UPOZORAVA AUSTRALIJU:
Raspore|ivawe trupa u Ukrajini ima}e
te{ke posledice
Ruska ambasada u Australiji upozorila je australijsku vladu da bi raspore|ivawe trupa u Ukrajinu kao deo me|unarodne operacije o~uvawa mira dovelo do „te{kih posledica”.
Kako se navodi u saop{tewu, Rusija je vi{e puta jasno stavqala do znawa da je strano vojno prisustvo u Ukrajini „potpuno neprihvatqivo”. „Stoga, ideja o razme{tawu zapadnih vojnih kontingenata u Ukrajini pod maskom mirovnih snaga podriva mirovne napore. Kanbera ostaje ~vrsto na strani rata zajedno sa onima u Evropi koji se klade na nastavak i eskalaciju sukoba uprkos ohrabruju}im pomerawima ka mirovnim pregovorima”, navodi se u saop{tewu”, prenosi Sidnej Morning Herald.
Rusija upozorava da bi pridru`ivawe tzv. koaliciji voqnih povuklo te{ke posledice za Australiju.
„Jo{ jednom, zapadne ~izme na terenu su neprihvatqive za Rusiju i ne}emo ostati pasivni posmatra~i”, isti~e se u saop{tewu.
Dodaje se da to nije pretwa ve} „upozorewe”, „Rusija nema nameru da naudi Australijancima, a Kanbera mo`e lako da izbegne probleme jednostavnim uz-
dr`avawem od neodgovornog avanturizma u zoni specijalne vojne operacije”, isti~e se u saop{tewu.
Australijska vlada razmatra predlog za slawe mirovnih snaga u ratom razoreni region kao deo „koalicije voqnih” koju su osmislili evropski lideri, u ciqu sprovo|ewa mirovnog sporazuma izme|u dve nacije.
Australijski premijer Entoni Elbanizi je vi{e puta ponovio podr{ku Australije Ukrajini.
On je pro{le nedeqe rekao da od Australije nije zvani~no zatra`eno da prilo`i trupe.
„@elimo da vidimo mir u Ukrajini, ali i da se uverimo da nezakoniti, nemoralni postupci Rusije ne budu nagra|eni, i da (ruski predsednik) Vladimir Putin i wegovi imperijalisti~ki planovi ne budu nagra|eni ili ohrabreni”, naveo je Elbanizi.
„Koaliciju voqnih” predlo`io je britanski premijer Kir Starmer, u slu~aju da do|e do pregovora o prekidu vatre izme|u Rusije i Ukrajine. On je izneo plan da 30.000 mirovnih trupa iz cele Evrope bude stacionirano u Ukrajini kao odvra}awe od budu}ih ruskih napada ili ponovnog naoru`avawa.
Vi{e od 35 osoba povre|eno u sudaru dva vojna vozila u Australiji
Vi{e od 35 osoba povre|eno je u saobra}ajnoj nesre}i u kojoj su u~estvovala dva vozila Oru`anih snaga Australije (ADF) u blizini Lismora, na severu Novog Ju`nog Velsa. Na mestu nesre}e raspore|eno je 19 vozila hitne pomo}i, pi{e Gardijan. Povre|eni su prevezeni u bolnice u Li-
smoru i Tvidu, a prema informacijama iz policije Novog Ju`nog Velsa, nesre}a se dogodila kada su se dva vojna vozila
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
Daje
kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki
dom ALGESTER LODGE
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Nau~nici u Australiji otkrili su najstariji krater od udara meteorita zahvaquju}i savr{eno o~uvanim strukturama u stenama nastalim od udara svemirskog tela.
sudarila oko devet kilometara jugozapadno od Lismora. U tom delu Australije besni jak ciklon a pripadnici vojske su, kako se navodi na Iks-u, bili raspore|eni kako bi pomogli u spasila~kim misijama zbog bujica, ki{e i jakog udara vetra. U saop{tewu je navedeno da su spasila~ke ekipe prisutne na mestu nesre}e, uz pomo} drugih hitnih slu`bi i specijalizovanih spasila~kih timova.
Fotografije sa lica mesta prikazuju veliko vojno vozilo koje se prevrnulo na bok. Premijer Australije Entoni Albaneze i ministar odbrane Ri~ard
Marles u zajedni~kom saop{tewu su istakli da su neki od povre|enih pripadnika vojske "ozbiqno" povre|eni.
Skriven u zaba~enim delovima Australije, krater je star 3,47 milijardi godina, navodi se u studiji objavqenoj u ~asopisu „Nature Communications“.
„Pre na{eg otkri}a, najstariji udarni krater bio je star 2,2 milijarde godine, tako da je ovo sada ubedqivo najstariji poznati krater na Zemqi“, ka`e koautor studije Tim Xonson, profesor na Univerzitetu Kartin u Australiji. Krater je lociran u zapadnoaustralijskom regionu Pilbara. Xonson i wegove kolege su ga prona{le zahvaquju}i kupastim stenama, karakteristi~nim po tome {to se formiraju pod silinom udara meteorita.
Kupaste stene karakteristi~ne za udarni krater
Ekstremni pritisak izazvan udarom meteorita lomi stene ispod na takav na~in da ostavqa velike delove stene kupastog oblika, ~iji su vrhovi upereni ka epicentru udara. Kupe su „izuzetno dobro“ o~uvane, a ve} je poznato da su stare vi{e od tri milijarde godina.
Udar meteorita se najverovatnije osetio {irom planete i ostavio iza sebe krater pre~nika vi{e od 100 kilometara, mada je jo{ posla potrebno obaviti da bi se ta~no odredila wegova veli~ina. Prema procenama, meteorit se kretao brzinom od 36.000 kilometara na ~as kada
je udario u Zemqu. „Otkrivaju}i ova udarna mesta iz tog razdobqa planete mo`e da objasni dosta toga o tome kako je `ivot po~eo na Zemqi, po{to udarni krateri stvaraju povoqnu sredinu za razvoj mikrobskog `ivota“, ka`e glavni autor studije Kris Kirkland, profesor na Univerzitetu Kartin. Dokazi drevnih udara meteorita na Zemqi se retko pronalaze jer planeta konstantno „reciklira“ stene sa povr{ine zbog tektonskog pomerawa. Erozija i uticaj vremena tako|e degradiraju stene na povr{ini, pa ve}ina wih tokom duga~kih vremenskog perioda nestaje.
Uprkos tome, istra`iva~i sumwaju da je Zemqa regularno poga|ana meteoritima u svojih prvih milijardu godina postojawa, prenosi RTS. To se zna na osnovu Meseca, koji nema tektonskog pomerawa, a na wemu se mogu videti brojni krateri, {to ukazuje da su i planete poga|ane redovno.
Tropski ciklon „Alfred“
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Sada ve} biv{i tropski ciklon „Alfred“ ostavio je pravu pusto{ u jugoisto~nom Kvinslendu i severnom Novom Ju`nom Velsu. Neka od najluksuznijih i najskupqih letovali{ta u ~itavoj zemqi danas je tu`no gledati. Mnoga naseqa od San{ajn Kousta do Lizmora su jo{ uvek poplavqena, dok je stotine hiqada qudi danima bilo bez struje. Naleti vetrova i do 150 kilometara na ~as su lomili, ~upali
i Novog Ju`nog Velsa bile su pre svega fokusirane na poku{aj da se prvo spase `ivoti qudi. Naga|alo se jo{ od po~etka gde }e ciklon ta~no da udari i kojom silinom. Zato je bilo i dosta propusta, koji su verovatno mogli biti izbegnuti boqim planirawem. Mnogi biznisi, posebno u Gold Koustu koji `ivi od turizma, su nezadovoqni a neki su javno optu`ili vlasti da nisu dovoqno uradili u za{titi wihove imovine. Posebno su stradale ~uvene prelepe pla`e „Zlatne obale“ za ~ije potpuno obnavqawe }e biti potrebni meseci i milioni dolara. Lokalne vlasti su ve} obe}ale da }e ih navodno popraviti do Uskrsa, ali to je naravno nerealno. Iz prostog razloga {to fokus mora biti na drugim posledicama katastrofe, koje imaju prioritet za sve gra|ane pogo|enih podru~ja.
„Alfred“ je odlo`io i federalne izbore, koje je premijer Entoni Elbanizi prvobitno `eleo da raspi{e pro{log vikenda, i
oni su bili veoma retki u jugoisto~nom delu ove dr`ave. Posledwi put bio je to ciklon „Zoi“ u martu 1974. godine. Tada je u samo tri godine (1971-74) {ire podru~je Brizbejna pogodilo ~ak ~etiri ciklona, {to je bilo potpuno neuobi~ajeno. I tek ovog marta, nakon vi{e od pola veka, dogodio se novi tropski ciklon, ali mnogo ja~i i razorniji nego ikad. Ono {to je bilo jo{ ~udnije za ciklon „Alfred“ je ~iwenica da je on putovao skoro dve nedeqe, i to celom du`inom severno od Kernsa u Kvinslendu, pa do Kofs Harbura u Novom Ju`nom Velsu. Wegova brzina i snaga je bila konstantna ve}im delom, ali je naravno bilo realno o~ekivati da }e i oslabiti prilikom udara u kopno.
Istorijski gledano, cikloni u Australiji su mawe ili vi{e bili redovna pojava jo{ od vremena kolonizacije. Vrlo ~esto su veliki brodovi kolonizatora stradali negde u Pacifiku, ili blizu isto~nih i zapadnih
stabla, i ru{ili nepokretnosti u ovim oblastima. Ciklon je doneo ogromne koli~ine padavina u nekim mestima i do jednog metra ki{e. Mnogima nisu pomogle ni desetine i stotine vre}a peska, jer je koli~ina vode jednostavno bila prevelika u vrlo kratkom periodu. I samo nekoliko sati nakon najave da }e ciklon krenuti u pravcu Brizbejna i Gold Kousta, police u velikim supermarketima su postajale sve praznije, dok nisu postale i potpuno ispra`wene. Vlasti Kvinslenda
da nam tada saop{ti ta~an datum odr`avawa. Federalna vlada je u me|uvremenu obe}ala svu potrebnu pomo} u pogo|enim oblastima. Gra|ane su svakodnevno umirivali i premijer Kvinslenda Dejvid Krisafuli, kao i premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins. Ipak, posledice ciklona }e biti ogromne, jer se radi o zaista velikoj prirodnoj katastrofi koja se obi~no javqa jednom u pedeset ili stotinak godina. Iako su cikloni mawe snage karakteristi~ni za ceo Kvinslend
obala Australije. U to vreme se na te pojave vi{e gledalo kao na neku „lo{u karmu“, jer nije ni bilo mogu}nosti da se takve pojave predvide. I nakon stvarawa federacije, po~etkom pro{log veka, cikloni su vrlo ~esto kompletno uni{tavali mnoga mala mesta na obali. Tokom ~itavog 20. veka cikloni su uglavnom poga|ali severni Kvinslend, koji je i najosetqiviji na te pojave. Jedan od najrazornijih bio je ciklon „Marsija“, kategorije 5, koji je u februaru 2015. godine pogodio Rokhempton i okolinu. Tada su vetrovi ja~ine do 300 kilometara na sat kompletno uni{tili vi{e od 350 domova, i te{ko o{tetili oko 2000 nekretnina. Posledice ciklona „Alfred“ jo{ uvek nisu popisane, i bi} e potrebne nedeqe i meseci da se one precizno utvrde. Ipak u ovom trenutku najva`nije je da je on pro{lost, i da se iz ove katastrofe izvuku pouke koje }e nam pomo}i da se u budu}nosti boqe pripremimo za ovakve nepogode.
Dve `ene i "Bogoqub" ~ine – ~uda
Manastir Hilandar godinama u Gr~koj poma`e siroma{ne porodice preko svoje humanitarne fondacije „Teofilos“. Ova organizacija odnedavno ima brata blizanca, u srcu Srbije, u ^a~ku. Srpski Teofil ve} je zagrlio mnoga de~ja srca, gradi im i ku}e u kojima }e se smejati. U wegovim akcijama u~estvuju svi, kupuju mona{ki hleb, hleb je lek za bolesnu decu.
„Kad imamo blagoslov, sve ide daleko lak{e. Kada se osvrnem unazad, pomislim, kako smo ne{to uop{te uspeli da odradimo, ali zaista, uz blagoslov sve ide lak{e“.
Ovo nam ka`e Nela Me~anin, `ena koja je na ~elu Dobrotvorno – obrazovnog udru`ewa Svetog manastira Hilandara „Teofil 1198“.
Obja{wava da je Teofil na srpskom Bogoqub, a u doslovnom prevodu je Bo`iji
povezala sa korenima, znate i sami, ko ne `ivi u Srbiji, nema dodir sa svojim jezikom, osim u okviru porodice. Deca u~e na drugim jezicima, `elimo da im pribli`imo materwi jezik, zato su nam oni prioritet. Prioritet su i deca odavde, sa Kosova i Metohije, prioritet su i talentovani u~enici. Raznih prioriteta tu ima“, ka`e Me~anin.
Manastir Hilandar u Gr~koj poma`e porodice sa puno dece koje imaju takozvani aj di broj, lako mo`e da se vidi kakva je zaista meterijalna situacija te porodice, {ta joj treba. U Srbiji je to za sada veoma komlikovano, te{ko je napraviti klasifikaciju, mnogo je takvih porodica. Bilo bi potrebno i mnogo zaposlenih u Udru`ewu.
Ipak, na{li su na~in, za sada pomo} vi{edetnim porodicama ide preko dugih udru`ewa, wihovih partnera. Ve}ina novca sti`e iz Svete carske srpske lavre, Hiladara, ali imaju i darodavce u Srbiji.
prijateq. Manastir je hteo da ovaj prijateq ne stoluje u Beogradu, `eleo je da to bude neki grad u unutra{wosti Srbije, da se smesti, ne u administrativni centar, ve} u srce.
Gr~ki „Teofil“ iz Soluna pre svega poma`e porodicama sa puno dece, gr~kim i srpskim, a ovda{wi, iako mlad, ve} je puno u~inio. Najve}i mu je projekat izgradwa de~jeg kampa u Sijarinskoj bawi. Dve ku}e je kupio, dve iznajmio. Prvu decu, a ima mesta za wih pedesetoro, primi}e u junu, tokom raspusta.
„Do}i }e nam deca iz dijaspore da bi se
„Ovde u ^a~ku imamo sre}u da imamo pekaru Pons, imamo nekoliko wihovih maloprodajnih objekata, ima ih vi{e od 10, u ^a~ku, Gorwem Milanovcu, Lu~anima. U wima uvek ima mona{kog hleba. Distribucija je po marketima koji imaju pekaru, potrebno je da se hleb dope~e. Za devet meseci od prodaje mona{kog hleba skupqeno je oko 600 hiqada dinara“.
Iskoristili su ih za organizaciju nedavno odr`anog koncerta Pavline Radovanovi} u Ruskom domu. Bio je to humanitrani
Veliki su Po{tanska {tedionica i Telekom AD. Pomo} sti`e i od mawih kompanija, pojedinaca, dobrih qudi.
MONA[KI HLEB
ZA DIMITRIJA IZ ORAHOVCA
Inspirisano literarnim radom jedne gimnazijalke, koja je od manastira o~ekivala da se ukqu~i u akcije prikupqawa pomo}i za bolesnu decu, bratstvo Hilandara srpskom „Teofilu“ poverilo je jedinstven zadatak. Od prvog dana vakr{weg posta pro{le godine pekara „Pons“ iz ^a~ka i PIP fud grupa iz Novog Sada proizvode mona{ki hleb po originalnom receptu iz Hilandara.
Deo novca od prodaje, 7 dinara, odvaja se u fond kojim upravqa „Teofil 1198“. Iznos je mali, ali hleb se prodaje u megamarketima nekoliko lanaca. Dinar po dinar, nakupilo se novca koji mo`e da pomogne le~ewe jednog deteta.
koncert za pomo} Dimitriju Baqo{evi}u iz Orahovca.
„De~ak ima 17 godina, boluje od te`eg oblika skolioze ki~me, potrebna mu je rehabilitacija. On je tako|e iz Orahovca. Potreban je za tu terapiju iznos od najmawe 9 hiqada evra, jer je re~ o privatoj klinici u Ni{u. Nakon prve kontrole, posle mesec dana, lekarski konzilijum }e doneti odluku na osnovu Dimitrijevog stawa da li }e se terapija produ`iti jo{ mesec dana“.
Od organizacije koncerta preostalo je novca, i on je upla}en Dimitriju, a Hilandar, odnosno „Teofil“, bi}e tu i ako bude potrebe za jo{ jednom terapijom.
CVETNI VENAC ZA TROJERU^ICU U vreme letweg i zimskog raspusta, u Udru`ewu se odr`avaju kwi`evno-verska, muzi~ka i likovna radionica. Vode ih profesionalci, veliki je odziv, deca u~e i o na{im vladarima, svetiteqima, Svetom
Simeonu, Svetom Savi, Stefanu De~anskom, knezu Lazaru, slu{aju pri~e o wima, kad su bili deca.
Na likovnoj radionici ispleli su i cvetni venac pred slavu manastira, praznik Vavedewa Presvete Bogorodice.
„To je bilo takvo odu{evqewe, venac smo uspeli da im po{aqemo po prijatequ, jednom pojcu odavde iz ^a~ka koji je krenuo za manastri. Venac koji su deca svojim rukama napravila, od cveti}a koje su pravili od raznih materijala. Taj venac su sa tolikom qubavqu stavili na ikonu Trojeru~ice, a otac Milutin Hilandarac fotografisao je i poslao nam. Kako su tek bili odu{evqeni kad su to videli“.
ISPOVEST IGUMANA METODIJA
U znak zahvalnosti, na Svetog Iliju, iguman je posetio decu u ^a~ku sa dva sabrata, ocem Mitorfanom, danas bla`enopo~iv{im i jeromonahom Markom. Deca su ih do~ekala, do~ekao ih je hor, bio je to dirlqiv susret.
„Videlo se na wihovim licima da je monasima bilo toliko lepo, a ja sam videla da su oni u tom trenutku bili deca me|u decom. Ne mo`ete zamisliti de~ije ushi}ewe, a sa druge strane i tu wihovu radost“. Deca su im postavqala pitawa, zanimalo ih je {ta su oni radili kad su bili mali, kako im je izgledao `ivot pre nego {to su oti{li u manastir:
„Iguman je ispri~ao da je voleo da ide u {kolu, da mu je omiqeni predmet bila hemija. Na {aqiv na~in im se i ispovedio, rekao da je toliko voleo hemiju, da je iz kabineta, kad niko ne vidi, pozajmqivo odre|ene supstance i epruvete. Donosio ih je ku}i i u dvori{tu pravio hemisjke reakcije. Naravno, onog trenutka kad je odlu~io da krene u manastir, setio se toga, sve spakovao u jednu kutiju i vratio u {kolu“. U planu su i radionice za sredwo{kolce, prostorije Udru`ewa, galerije je u Bulevaru Vuka Karaxi}a 38. u ^a~ku su otvorene za sve. Trenutno je u toku postavka fotografija monaha Milutina, ali i likovnih i literarnih radova dece.
@ENSKO SRCE HILANDARA Po onome {to radi, reklo bi se da iza srpskog „Teofila“ stoji armija qudi koji imaju veliko iskustvo u humanitarnom radu, me|utim, ovo udru`ewe vode, i sve u wemu rade, dve `ene, Nela Me~anin i Dragana ]alovi}. Hilandar je odabrao da wegovi predstavnici u srcu Srbije budu `ene, imao je svoje razloge.
„Iguman i Sabor staraca su bili ti koji su `eleli da na ~elu ovakvog dobrotvorno - obrazovnog udru`ewa bude `ena. Verujem da je do odluke do{lo zato {to mi kao `ene, kao majke, nosimo neku emociju. Ne ka`em da mu{karci nemaju dobro i ne`no srce, ali `ene su ipak malo druga~ije, ne`nije, mo`da i bole}ivije, sve sagledavaju na neki drugi na~in. Mislim da ih je kod ove odluke to vodilo“. Srpski „Teofil“ gradi}e uskoro jo{ jednu veliku ku}u. Na Zlatiboru. U woj }e odmarati porodice koje imaju puno dece, koje nemaju novca da iznajme apartmane. Svi koji `ele da pomognu, na bilo koji na~in, dobrodo{li su.
ZAJEDNICA
Pi{e:
Nedavno smo zakora~ili u novu radnu godinu a folklorci “Kara|or|a” mogu da se pohvale sa prvim uspesima na sceni. Tako, naprimer, oni su su ve} imali par nastupa na raznim manifestacijama u srpskoj zajednici, kao {to su Omladinski svetosavski festival u manastiru Svetog Save – Novi Kaleni} kod Kanbere, Srpski festival u Darling Harboru u Sidneju, na priredbi biv{ih Srpskih logora{a u bosanskom
ratu, kao i slavi Srpskih ~etnika Australije. Ovo na{e dru{tvo okupqa 112 ~lanova raznih starosnih dobi, a folklorci su raspore|eni u 6 grupa, i to: [kola folklora sa 20 polaznika, Drugi de~ji ansambl 30, Prvi de~ji 21, Omladinski ansambl 12, Prvi ansambl 14 i Grupa veterana koja broji 15 folkloraca. U planu za ovu godinu su gostovawa kod prijateqskih dru{tava i crkvenih op{tina u Sidneju i drugim gradovima, kao i na sopstvenim
zabavama.
Prva ovogodi{wa zabava KUD „Kara|or|e“ na programu je 20. maja u crlvenoj sali u Rosmoru, gde ovda{wi folklorci ve`baju svakog petka od 6,30 ~asova uve~e. Zainteresovani da se pridru`e i aktivi{u pri ovom na{em dru{tvu treba da se jave na 0493 668 030 (Ratko).
KUD „Kara|or|e ima svoju internet i FB stranicu gde tako|e mo`ete pratiti aktivnosti dru{tva. Evo i nekoliko fotografija sa ovogodi{wih nastupa.
OBAVE[TEWE IZ CRKVE SVETOG LUKE – LIVERPUL
Tokom Vaskr{weg posta u ovda{wem hramu slu`i}e se Ve~erwe svake subote od 18.00 ~asova, a u nastavku ispovest vernika koji to `ele.
To je u nedequ 9. marta posle Liturgije, na praznik Prvo i Drugo obretewe glave Svetog Jovana Krstiteqa, saop{tio stare{ina ove na{e svetiwe, prota Aleksandar Milutinovi}.
Za vreme liturgije apostole je ~itao ipo|akon Nikola Zbiqi}, odgovarali pojci za pevnicom, a pri~estio se veliki broj vernika me|u kojima lep broj dece i mladih.
Posle verskog dela u crkvenom domu bilo je poslu`ewe za prisutan narod, koje su pripremile ovda{we vredne ~lanice Kola srpskih sestara. Evo par fotografija sa pomenutog sabrawa u Liverpulu.
Restoran pri domu ne Odbrane predgra|u ponovo marta od sve goste narodne prijateqskog Kako
sednik onalne Dragan veseqe Demirovi} lovanovi}. – Pre potrebe bavqeni lovi, kvatno modernizovana kako bi tetne usluge i onima
da proslave ro|endane, – ka`e
Joca Gajeskov
Uprava – Vale Digers
Anzak dana, ne, kada se kluba i 110
Prota Aleksandar ~ita Jeva|eqe
Apostole je ~itao ipo|akon Nikola
Pri~e{}e vernika
Poslu`ewe u crkvenom domu
LEPA VEST IZ SNO – SIDNEJ
Restoran “3 {e{ira” domu Srpske NarodOdbrane u sidnejskom predgra|u Kenli Vejl, otvara vrata 14. od 7 sati uve~e za goste qubiteqe lepe narodne pesme, gurmane i prijateqskog dru`ewa. Kako nam re~e predove na{e naciorganizacije, Boji}, za narodno brinu}e Vesna Demirovi} i Vladan Milovanovi}. Pre par meseci za potrebe restorana nabavqeni su novi stopostavqeno adeosvetqewe i modernizovana kuhiwa bi pru`ili kvaliusluge gostima, kao onima koji ovde `ele proslave kr{tewa, ro|endane, imendan, itd. Boji}.
Dragan Boji}
Za sve informacije nazvati telefon (02) 9728 6767. A kako }e biti u „3
{e{ira“ u petak 14, marta, za ~itaoce „Srpskog Glasa“ zabele`i}e na{a foto kamera.
SRBE KABRAMATE I OKOLINE
Uprava kluba ratnih veterana Kabra Digers organizuje veliku proslavu dana, u petak 25. aprila ove godise slavi 100 godina od osnivawa 110 godina od bitke na Galipoqu.
Park i ~etiri ulice u Liverpulu nosi}e srpske nazive
Gradsko ve}e Liverpula je na sednici odr`anoj protekle sedmice odalo veliko priznawe srpskoj zajednici. Ova sidnejska op{tina, na ~ijoj teritoriji ve} decenijama `ivi veliki broj srpskih doseqenika, dobi}e uskoro park i ~etiri ulice koji }e nositi srpske nazive.
Na predlog gradona~elnika Liverpula Neda Manuna, Ve}e je jednoglasno donelo odluku da u ~ast svih Srba koji su dali doprinos razvoju ovog dela grada jedan od parkova ponese ime Srpski memorijalni park, kao i da Liverpul dobije ulice posve}ene Srbiji, Beogradu, Avali i Milo{u Obili}u. Registar ulica u Liverpulu ukqu~i}e i one sa srpskim imenima: Serbia Boulevard, Belgrade Parade, Obili} Avenue i Avala Drive Iznose}i svoj predlog, gradona~elnik Manun je istakao da je nedavno prisustvovao Srpskom festivalu u sidnejskom Darling harboru, gde je tokom ceremonije sve~anog otvarawa govorio upravo o zna~ajnoj ulozi Srba u Liverpulu.
Na zasedawu je istakao da upravo ovim predlogom `eli da iska`e zahvalnost koju ova op{tina na jugozapadu Sidneja duguje srpskoj zajednici.
Gradsko ve}e Liverpula je na predlog gradona~elnika Neda Manuna jednoglasno izglasalo da ova sidnejska op{tina dobije Srpski memorijalni park i ulice posve}ene Srbiji, Beogradu, Avali i Milo{u Obili}u. Tako|e, usvojena je inicijativa prvog ~oveka op{tine da Liverpul ubudu}e bude jedan od pokroviteqa Srpskog festivala u Sidneju
ve}e Liverpula ubudu}e bude jedan od pokroviteqa Srpskog festivala u Sidneju.
Gradona~elnik Liverpula je u svom obra}awu upoznao odbornike da je 15. februara bio gost Srpskog festivala u Sidneju, nazivaju}i ovu manifestaciju „najve}om izlo`bom srpske kulture izvan Evrope“.
Manun je istakao da festival okupqa preko 80.000 qudi tokom dva dana i da predstavqa najboqi prikaz australijskog multikulturalizma.
Iskazuju}i zahvalnost gradona~elniku i Gradskom ve}u Liverpula, Organizacioni odbor Srpskog festivala u Sidneju izrazio je veliko zadovoqstvo {to je Manun prepoznao posve}enost brojnih volontera koji neumorno rade na organizaciji festivala i podr{ci srpskoj zajednici u Australiji.
Me|u ~lanovima ovog kluba nalazi se veliki broj Srba iz Kabramate i okoline. Parada ratnih veterana i gostiju na proslavi po~iwe u 5.45 ~asova ujutru, u 6 ~asova je jutarwa komemoracija u Kabra-Vale Memorijal park a zatim doru~ak i kulturni program u klubu.
Za `iteqe Kabramate obave{tewe da }e ulice Pelps, Bartli i Railvej do parka biti zatvorene za saobra}aj od 5.45 do 6.00 ~asova zbog mar{a ratnih veterana. Gosti na ovom doga|aju pre i posle mar{a mogu koristi parking kluba, ulaz je iz Pelps ulice. Lest We Forget!
Manun je predlo`io da se u saradwi sa vode}im srpskim organizacijama, Srpskim savetom Australije (SCOFA), Srpskom pravoslavnom omladinom Australije (SOYA) i Srpskom pravoslavnom crkvom, istra`e mogu}nosti da se na jednoj od narednih sednica Gradskog ve}a preda izve{taj o mogu}nosti da se jedan od parkova u Liverpulu posveti srpskoj zajednici.
Tom prilikom je predlo`io i da se izmeni registar ulica u toj op{tini, kako bi se ukqu~ile ~etiri sa srpskim nazivima: Serbia Boulevard, Belgrade Parade, Obili} Avenue i Avala Drive Tokom zasedawa, Ned Manun je tako|e predlo`io da Gradsko
"^estitam organizatorima iz Soje na sjajnoj manifestaciji i predla`em da Gradsko ve}e stupi u razgovore s ovom organizacijom o sponzorisawu Srpskog festivala u budu}nosti, kao i drugih doga|aja pod okriqem Soje", rekao je prvi ~ovek liverpulske op{tine. Odbornici su i ovaj predlog jednoglasno usvojili.
„Tako|e `elimo da izrazimo na{u zahvalnost za wegovu stalnu podr{ku, ukqu~uju}i budu}e finansirawe na{eg festivala i drugih inicijativa zajednice, kao i napore ka uspostavqawu Srpskog spomen parka i imenovawe ~etiri ulice u znak odavawa po~asti na{oj zajednici i na{em nasle|u. Zahvalni smo na stalnoj podr{ci i radujemo se {to }e na{a zajednica nastaviti da raste i napreduje“, navodi se u objavi organizatora Srpskog festivala u Sidneju. SBS na srpskom
Sednica Gradskog ve}a Liverpula
Feqton
TOPONIMI SVIH SRBA SVETA (1)
Pi{e: Marko Lopu{ina
uuu Srpski narod je mali po broju qudi, ali veliki po svojim tragovima u svetu. Srbi su prisutni na svim kontinentima toliko da su srpska imena utkana u ~ak 150.000 toponima
Osmog decembra 2024. godine na Karibima su osve{teni zvonici novog srpskog hrama, koju su vernici prozvali karibska Gra~anica. Bogoslu`io je vladika Kirilo, episkop buenosajreski i ju`no-centralno ameri~ki u Punta Kani u Dominikanskoj Republici.
Saslu`ivali su otac Simeon Sergio Lopez, Kolumbijanac, ina~e sve{tenik SPC u Medeqinu i arhimandrit Evstatije Milo{ Azdejkovi}, koji ina~e i vodi poslove oko gradwe ovog jedinog pravoslavnog hrama na Karibima. Hram Svetog Nikole je izgra|en po blagosloslovu bla`enopo~iv{eg mitropolita ju`no-ameri~kog Amfilohija i uz donacije porodica Miranovi} iz Podgorice, Trajkovski i Stefanov iz Skopqa. Ovo je prvi hram Srpske pravoslavne crkve na Karibima i prvi istorijski trag prisustva srpskog naroda na ovim prostorima Dominikanske Republike.
Samo nekoliko nedeqa ranije u ^ikagu je vladika Longin, episkop Eparhije severno-ameri~ke osve{tao srpski novi hram Svetog Nikole u prisustvu stotine vernika. Udareni su istovremeno temeqi srpske crkve u Solt Lejk sitiju. Ovo je 21. po redu nova crkva, koja je posledwih godina podignuta i osve{tana u ^ikagu i okolini, na teritoriji koju srpski narod vekovima naseqava.
Kako tvrde ameri~ki nau~nici na prostoru SAD srpski narod ima vi{e od 53.000 toponima, pa je crkva Svetog Nikole samo jo{ jedan ubedqiv i dubok trag Srba u Americi.
Istovremeno krajem 2024. godine u Velikoj Britaniji i Skandinaviji od jedne nekad celovite Eparhije britan-
Na Karibima su osve{teni zvonici novog srpskog hrama, koju su vernici prozvali karibska Gra~anica
sko-skandinavske, kojom je stolovao episkop Dositej, odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC formirane su dve nove eprhije. Na redovnom zasedawu od 14. do 18. maja 2024. godine Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve doneo je odluku da se formiraju Eparhija skandinavska sa sedi{tem u Stokholmu, vodi je vladika Dositej i Eparhija britansko-irska sa sedi{tem u Londonu, vodi je novoimenovani episkop Nektarije. Ustoli~ewu episkopa britansko-irskog Nektarija u Londonu, u prisustvu patrijarha Porfirija, prisustvovao je veliki broj episkopa i sve{tenike i na{e i drugih bratskih crkava, kao i doma}in britanskih, zatim politi~ki predstavnici kao i diplomatski kor, predstavnici Kraqevske porodice Kara|or|evi}, verni narod srpskog rasejawa.
London je dugo godina bio centar srpske politi~ke emigracije, koji ima svoj hotel “Ravna Gora”, ali i verski centar Srpske pravoslavne crkve, koja ima svoj Saborni hram Svetog Save. Imenovawem nove Eparhije britansko-irske krajem novambra 2024. godine London je opet postao centar srpskog pravoslavqa na Ostrvu i u srpskoj dijaspori u zemqama na Atlanskom okeanu.
DVANAEST BEOGRADA
Za Srbe mo`e da se ka`e da su po broju mali narod, ali po svojim tragovima i dostignu}ima na planeti zemqi su veliki narod. Srbi su u inostranstvu nazivani i obele`avani kao Bojki, Raci,
Vaci, Veneti, Serbi, Sorabi, Beli Srbi, Lu`i~ki Srbi i Srbi. Kao narod kome su seobe bile usud Srbi su kao plemena sa severa Evrope stizala do juga Starog kontintnta i Male Azije, ali se se kretali kao iseqenici i gastarbajteri na Zapad i na Istok sveta.
Nezvani~no se tvrdi da Srbi van otaxbinskih zemaqa Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i hrvatske `ive u 159 dr`ava sveta. Srpska imena, toponimi i materijalna kulturna ba{tina srpskog porekla, me|utim nalaze na svim kontinentima. Imamo van ovih otaxbina 150.000 srpskih toponima na planeti. Imamo 660 memorijala, kosturnica, grobaqa i kapela, imamo 23 eparhije SPC, 300 hramova, crkava i bogomoqa SPC, 88 ambasada Republike Srbije, oko 300
klubova, udru`ewa i saveza iselejnih Srba. Imamo samo u SAD osam Oskarovaca, ~etiri vlasnika Pulicerove nagrade, dva nobelovca – kwi`evnika Ivana Ivu Andri}a i Nenada Grkovi}a, ~lana Svetskog programa za hranu UN. U toponime srpskog porekla Isto~ne Evrope, na primer, ubrajaju se nazivi Sarbia, Bela Serbia, Nova Serbia, Slaveno-Serbia, Sarbinovo, Sarbka, Sarbskie Huby, Serbin, selo u Slavjanskom rejonu Rusije. U Poqskoj nalazi se moderan grad i jezero sa etnonimom Serb, naime Sarbske ili Sarbske jezero. U Ukrajini smo imali dva grada-dr`ave, Novu Srbiju i Slavenoserbiju. U spomen na wih danas ~uva spomenik podignut u slavu ukrajinskim Srbima.
SPOMENICI [IROM SVETA
U slovenskim zemqama svoje spomenike, biste i spomen-plo~e imaju srpski velikani Petar Petrovi} Wego{, Vuk Karaxi}, Mihailo Pupin, Nikola Tesla, Milutin Milankovi}. Rusija je podigla spomenike grofu Savi Vladislavi}u i caru Ivanu Vasiqevi~u Silnom. U SAD postoji 20 spomenika i bisti srpskom geniju Nikoli Tesli, dva gradi}a nose wegovo ime. Tesla je mesto u Kaliforniji. Nekad rudarski grad, kome je Xon Tredvel krajem 1897. dao ime u ~ast Nikole Tesle. Grad bio je najve}i proizvo|a~ ugqa u Kaliforniji krajem XIX i po~etkom XX veka. Tesla je i ameri~ki zaselak u Zapadnoj Virxiniji. Nazvan je 1900. od strane srpskih doseqenika iz Like po Nikoli Tesli.
Interesantno je da SAD imaju i 12 gradova i varo{ica koji nose ime srpske prestonice Beograd, u znak po{tovawa prema srpskom narodu i dr`avi. Belgrejd je, na primer, varo{ica u dr`avi Kolorado, koja nema istorijsko poreklo svog imena. Mogu}e je da je po{tanska kancelarija izabrala ime sa liste neiskori{}enih imena evropskih gradova. Belgrejd je i grad dr`ave Ilinois. Osnovan je oktobra 1822. godine i le`i kao i na{ Beograd na u{}u dve reke. Okrug Belgrejd, dr`ava Mejn, osnovan je 1796. Ime mu je dao Xon Dejvis, koji je krajem 18. veka putovao Evropom. Kroz grad te~e potok Belgrejd. Okru`uju ga sela Nort Belgrejd, Belgrejd Depot, Belgrejd Lejks i Belgrejd Mils. U blizini se nalaze i Beigradsko jezera. Belgrejd je i selo, dr`ava Minesota, nastalo 1881. godine. Ime mu dao srpski `elezni~ki zemqomer. Belgrejd grad, dr`ava Misuri, uspostavqen je1876. godine. Ime mu dodelila po{tanska kancelarija po srpskoj prestonici, po{to je odbila predlog za ime Brajanvil.
(Kraj u slede}em broju)
Hotel Ravna Gora u Londonu
Spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima u Kanadi
Grad Belgrejd, dr`ava Montana
Kipar, ostrvo na raskrsnici tri kontinenta
Omiqena letwa destinacija gde su sun~ani dani gotovo zagarantovani a more tirkizno, ostrvska zemqa burne pro{losti, ali i komplikovane sada{wosti, Kipar, nalazi se na raskrsnici tri kontinenta – Evrope, Azije i Afrike ~emu delimi~no duguje svoju posebnost.
Kipar je ostrvska dr`ava u isto~nom Mediteranu. Ima povr{inu od 9.251 kvadratnih kilometara. Lefkozija (Nikozija) je wegov glavni i ujedno najve}i grad. Gr~ki i turski su slu`beni jezici. Zva-
ZANIMQIVE ^IWENICE O KIPRU
l Kipar je tre}e po veli~ini ostrvo u Mediteranu (nakon Sicilije i Sardinije) i jedna od najpopularnijih turisti~kih destinacija. Du`ina ostrva je 240 kilometara, a {irina u naj{irem delu je 100 kilometara.
l Sezona na Kipru traje ~ak 8 meseci: od aprila do novembra.
l Najve}a banka na Kipru je u vlasni{tvu Kiparske pravoslavne crkve. Crkva tako|e igra zna~ajnu ulogu u dru{tvenom i politi~kom `ivotu qudi na ostrvu.
l Kipar je jedna od samo ~etiri zemqe u Evropi u kojoj se automobili kre}u levom stranom. Volan se nalazi na desnoj strani. Ostale tri zemqe su Velika Britanija, Irska i Malta.
l Aleksandar Veliki osvojio je ostrvo od Asiraca, Egip}ana i Persijanaca 333. p.n.e.
l Legenda ka`e da je gr~ka bogiwa qubavi Afrodita ro|ena na Kipru. Zemqa je poznata i kao igrali{te bogova. Prema legendi Afrodita je izronila iz stene na pla`i Latsi (koja se danas naziva Afroditina pla`a) u mestu Poli Hrisohous.
ni~na valuta na Kipru je evro (EUR). Starosedeoci ili stanovnici Kipra zovu se Kiprani. Gr~ka i Kipar imaju istu himnu! Najbli`i susedi Kipru su Turska na severu (udaqena 113 km), Sirija i Liban na istoku (udaqeni 120 km), Izrael i Egipat na jugu (200 km i 380 km udaqeni) i Gr~ka na zapadu (najbli`e ostrvo Kastelorizo udaqeno je oko 300 km). Rodos je od Kipra udaqen 400 km, a gr~ko kopno 800 km. Zbog svog strate{kog polo`aja na wega su uticale najrazli~itije civilizacije, te je prvobitno bio okupiran od strane drevnih Asiraca, zatim Persijanaca, te Helena i Rimqana, pa pod vla{}u Vizantije i Mletaka, da bi ga od Osmanlija 1878. godine preuzeli Britanci. Od wih je oslobo|en 1960, kada je postao nezavisna dr`ava. Naredna politi~ka bura desila se 1974. kada je Turska vojno intervenisala i okupirala severni deo ostrva, kada po~iwe period podeqenosti, dok “granicu” ~uva UN mirovna misija.
Ostrvo je danas podeqeno na gr~ki (60% teritorije) i turski (40% teritorije) deo. Zvu~i komplikovano, me|utim, turisti ovu granicu mogu pre}i kroz kontrolne punktove bez problema, a prvi utisak je da se radi ne samo o dve razgrani~ene teritorije, ve} o dva razli~ita sveta. Kipar je idealna lokacija za qubiteqe kristalno ~istog mora, ali i istorije i kulture, budu}i da vrvi arheolo{kim nalazi{tima, crkvama, manastirima, tvr|avama i drugim znamenitostima.
Neki od najzna~ajnijih istorijskih spomenika ukqu~uju arheolo{ko nalazi{te Kourion, tvr|avu Larnaka, ru{evine drevnog grada Salamina. Kad su u pitawu pla`e, za titulu omiqene u trci su Fig Tree Bay, Nissi Beach i Mackenzie Beach – sve idealne za kupawe, sun~awe i u`ivawe u vodenim sportovima. Pla`a “Fig Tree Bay”, u prevo-
du “Zaliv smokvinog drveta” ime je dobila po – smokvama koje se mogu videti uz put. Duga je oko 500 metara, voqena je me|u posetiocima svih uzrasta i idealna za sportove na vodi. More je kao i na ve}ini drugih kiparskih pla`a i ovde kristalno ~isto, pesak zlatan i mek, a tu je i ostrvce do kog se mo`e doplivati i koje dodaje na fotogeni~nosti pla`e.
Kipar je malo ostrvo ali poseduje izuzetnu raznovrsnost. Na samo nekoliko kilometara odavde pejza` se dramati~no mewa te se mogu prona}i brojne mawe pla`e obrubqene stenama.
Zemqa je poznata i po odli~noj hrani, a tradicionalna kuhiwa se odlikuje bogatim ukusima. Najpoznatija jela su meze (male porcije razli~itih specijaliteta), kleftiko (jagwe}i ili ov~iji specijalitet pripremqen u rerni), i haloumi (sir od ov~ijeg i kozjeg mleka).
Te{ko je parirati kiparskim pla`ama, te su gradovi na ostru ~esto (nepravedno) zanemareni. Jedan od wih je i sama prestonica – Nikozija (ili Lefkozija, kako je zvani~no poznata), koja se nalazi na granici izme|u gr~kog i turskog dela ostrva i kulturno je srce Kipra.
Nikozija je fascinantna me{avina `ivopisnog uli~nog `ivota, suprotstavqenih podela i bogate istorije ~uvane me|u gradskim zidinama interesantnog oblika, i u isto vreme posledwa podeqena prestonica na svetu. Restorane, kafi}e i druge lokacije na kojima se odvija nezaboravni no}ni `ivot nemogu}e je popisati.
Kipar ima i jedinstvenu floru i faunu, kao {to su endemske vrste biqaka i `ivotiwa, ukqu~uju}i ptice i zmije koje se mogu na}i samo na ovom ostrvu. Kipar je tako|e poznat po proizvodwi kvalitetnih vina i maslinovog uqa. Bogata istorija proizvodwe vina traje ve} vi{e od 5.000 godina, a turistima su na raspolagawu 41 vinarija kao i sedam poznatih ruta vina koje mogu pratiti kako bi iskusili ne samo sa ukusna kiparska vina ve} i gostoqubivost lokalnog stanovni{tva.
ZANIMQIVE ^IWENICE O KIPRU
l Kipar je poznat po svom suncu! Tokom godine ima oko 340 sun~anih dana.
l ^udno, iako su ostrvska dr`ava Kiprani ne vole ribolov i ne pecaju mnogo ribu.
l Kipar nije deo Gr~ke i nije ostrvo u Gr~koj. Nezavisna je dr`ava sa svojim zakonima, svojom vladom i svojim ustavom, a ranije i svojom valutom (kiparska funta).
l Kiparske pla`e su tokom posledwe decenije kontinuirano progla{avane naj~istijim u Evropi. Ukupno 65 pla`a je 2019. godine dobile sertifikat Plava zastava!
l Prose~na mese~na plata na Kipru je 2.160 evra.
l Kipar ima veoma razu|enu obalu du`ine 648 kilometara: stenovitu sa mnogo rtova i uvala.
l Najstarija etiketa vina na svetu pripada Kipru. Vino „Commandaria“ je prepoznato kao najstarije vino na svetu od pre 5.000 godina.
l Sa vrlo niskom stopom kriminala, Kipar je me|u najsigurnijim dr`avama na svetu.
l Kipar je prva zemqa na svetu koja je svoju mapu postavila na svoju zastavu.
l Nekoliko britanskih vojnih baza i daqe postoji na ostrvu, jer su zemqom nekada upravqali Britanci. l Od ukupno 1.950 vrsta cvetnih biqaka {irom sveta, 140 se nalazi iskqu~ivo na Kipru. Na ostrvu se mo`e videti dvadeset retkih vrsta orhideja i 371 vrsta ptica selica.
Nikozija, jedini podeqeni glavni grad na svetu
Na dana{wi dan umro srpski kwi`evnik
i nobelovac Ivo Andri}
Veliki srpski kwi`evnik i nobelovac Ivo Andri} umro je na dana{wi dan, a iza sebe je ostavio veliki kwi`evni opus.
U Andri}evom `ivotu smewivale su se kwi`evna i uspe{na diplomatska faza.
Andri}, ro|en u mestu Dolac 9. oktobra 1892. godine, a preminuo u Beogradu 13. marta 1975, bio je srpski i jugoslovenski kwi`evnik i diplomata Kraqevine Jugoslavije.
Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za kwi`evnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine qudi tokom istorije svoje zemqe“. Andri} je u mladosti bio pripadnik naprednog pokreta Mlada Bosna i strastveni borac za oslobo|ewe ju`noslovenskih naroda od Austrougarske monarhije.
U austrijskom Gracu diplomirao je i doktorirao, a vreme izme|u dva svetska rata proveo je u slu`bi u konzulatima i poslanstvima Kraqevine Jugoslavije u Rimu, Bukure{tu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, @enevi i Berlinu.
Bio je ~lan Srpske akademije nauka i umjetnosti. Wegova najpoznatija dela su „Na Drini }uprija“, „Travni~ka hronika“, „Prokleta avlija“, „Gospo|ica“ i „Jelena, `ena koje nema“, zatim niz uzbudqivih pripovedaka, poetski zapisi…
HALED HOSEINI:
U svojim delima uglavnom se bavio opisivawem `ivota u Bosni za vrijeme otomanske vlasti.
U Beogradu postoji Zadu`bina Ive Andri}a, a prva i najva`nija odredba pi{~eve oporuke bila je da se wegova zaostav{tina sa~uva kao celina i da se, kao legat odnosno, zadu`bina, namijeni za op{te kulturne i humanitarne potrebe.
Na osnovu pi{~eve testamentarne voqe, svake godine dodequje se Andri}eva nagrada za pri~u ili zbirku pri~a napisanu na srpskom jeziku. Tokom wema~ke okupacije Srbije i Jugoslavije Andri} je odbio da prima penziju i insistirao da se wegova dela ne objaquju.
Odbio je da potpi{e „Apel srpskom narodu“ kojim se „osu|uje otpor okupatoru“.
Iz moralnih razloga odbio je poziv kulturnih radnika da se wegove pripovetke ukqu~e u „Antologiju savremene srpske pripovetke“ za vreme dok „narod pati i strada“: – Kao srpski pripoveda~, kao dugogodi{wi saradnik Srpske kwi`evne zadruge i ~lan wenog biv{eg Kwi`evnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumqivo, odazvao ovom pozivu.
Danas mi to nije mogu}e, jer u sada{wim izuzetnim prilikama, ne `elim i ne mogu da u~estvujem ni u kakvim publikacijama, ni sa novim, ni sa ranije ve} objavqenim svojim radovima-
objasnio je Andri}. U ti{ini iznajmqene sobe u Prizrenskoj ulici, napisao je „Travni~ku hroniku“, a krajem 1944. godine i roman „Na Drini }uprija“. Oba romana objavio je u Beogradu nekoliko meseci po zavr{etku rata. Andri} je sahrawen u Aleji zaslu`nih gra|ana na beogradskom Novom grobqu.
U okviru Zadu`bine Ive Andri}a spada i Spomen-muzej koji se nalazi u sastavu Muzeja grada Beograda i otvoren je 1976. godine u stanu na Andri}evom vencu 8, u kome je pisac `ivio sa suprugom Milicom Babi} od 1958. godine. Na inicijativu velikog srpskog i svetskog filmskog autora Emira Kusturice u Vi{egradu je
podignut Andri}grad ili Kamengrad – kulturni centar koji se nalazi na lokaciji U{}e na samom u{}u rijeka Drina i Rzav, a otvoren je 5. jula 2012. Grad je izgra|en od kamena i u wemu se nalazi pedesetak objekata – pozori{te, moderni bioskop, gradska uprava, akademija lepih umetnosti, re~na marina i pristani{te, hoteli, trgovi, crkva, stari han, du}ani i spomen-ku}a Ive Andri}a… Ivo Andri} se direktno i nedvosmisleno izja{wavao kao Srbin i srpski pisac. U svom pismu komesaru Srpske kwi`evne zadruge /1942/ isti~e da je srpski pisac. U svojim li~nim dokumentima, li~noj karti /1951/, vojnoj kwi`i-
ci /1951/, partijskoj kwi`ici /1954/, izvodima iz mati~ne kwige ro|enih i ven~anih, u rubrici „narodnost“ upisao je – „srpska“. Andri} je dva puta odbio da wegove pesme u|u u „Antologiju hrvatske lirike“, a 1954. odbija da se u wegovoj biografiji u Jugoslovenskoj enciklopediji pomene da je hrvatskog porekla. Kao neku vrstu potvrde Ivine narodnosti, kanadsko-ameri~ki istori~ar Vilijam Meknil pi{e da su roditeqi Ivine majke bili Srbi, te Vojnovi}evo pismo wegovom bratu Luji u kome ka`e: – [aqem to delo “Eks ponto koje je probudilo veliku senzaciju. Pisac mladi katoli~ki Srbin iz Bosne, idealan mladi}, 26 godina.
Odlomci iz kwige "Hiqadu ~udesnih sunaca"
Mu{ko srce ti je jadna, jadna stvar, Marijam. Nije kao maj~ina utroba. Ne}e da krvari, ne}e da se rastegne da ti napravi mesta. Jedino te ja volim, i niko vi{e. Ja sam sve {to ima{ na ovom svetu, Marijam, i kada mene ne bude bilo, ne}e{ imati ni{ta. Ni{ta! Jer si i sama ni{ta!" lll
Mogla je da pita Nanu za{to ova ne}e da ide kod Xalilovih doktora, {to je on uporno zahtevao, za{to ne}e da pije lekove koje joj je kupovao. Da je umela to da sro~i, mo`da bi rekla Nani kako joj je dojadilo da bude orude, da je la`u, da je svojataju, koriste. Da joj je muka od Naninog krivqewa istine o wihovom `ivotu i toga {to od we, Marijam, pravi jo{ jedan razlog da se `ali na `ivot. Boji{ se, Nana, mogla je da ka`e. Boji{ se da }u mo`da na}i sre}u koju ti nikada nisi. A ti ne `eli{ da ja budem sre}na. Ne `eli{ mi lep `ivot. Ti si ta ~ije je srce jadno.
lll
Marijam je le`ala na sofi, ruku gurnutih izme|u kolena, gledaju}i sne`ni vrtlog kako se izvija i kovitla s druge strane prozora. Setila se kako je Nana jednom rekla da je svaka pahuqa uzdah jedne rawene `ene negde u svetu. Da svi uzdasi lete u nebo, skupqaju se u oblacima, a onda se lome u si}u{ne deli}e koji tiho padaju dole na qude. Da podsete kako `ene poput nas pate, kazala je tad. Kako nemo trpimo sve {to nas zadesi.
"[ta je to toliko ~arobno kod prvog snega? Prilika da vidimo ne{to jo{ neokaqano, jo{ neoskrnavqeno? Da u`ivamo u
dra`i trenutka kada sti`e novo godi{we doba, u divnom po~etku, pre nego {to postane izga`eno i pokvareno?"
lll
Marijam ga je poslu{ala. Nije bilo lako, trpeti ga da tako razgovara s wom, trpeti wegov prezir, wegov podsmeh, wegove uvrede, wegovo hodawe pored we kao da je ku}na ma~ka. Ali posle ~etiri godine braka, Marijam je dobro znala koliko toga `ena mo`e da istrpi kada se boji. A Marijam se jeste bojala. @ivela je u strahu od wegovog promenqivog raspolo`ewa, wegove za-
paqive naravi, wegove uporne sklonosti da ~ak i najobi~niji razgovor pretvori u svadu, koju je, povremeno, re{avao pesnicama, {amarima, {utirawem, {to je ponekad kasnije poku{avao da izgladi traqavim izviwavawem, a ponekad nije. Za ~etiri godine od onog dana u kupatilu, bilo je jo{ {est ciklusa nade koja se rada pa umire, i svaki gubitak, svaka propast, svaki odlazak doktoru te`e je padao Marijam od prethodnog. Sa svakim razo~arawem, Ra{id je postajao sve daqi i ogor~eniji. lll
"Nekih dana", rekla je mami grubim glasom, "slu{am onaj sat kako kuca u hodniku. Onda pomislim na sve otkucaje, sve minute, sve sate i dane i nedeqe i mesece i godine koji me ~ekaju. Sve bez wih. I onda ne mogu da di{em, kao da mi je neko zgazio na srce, Lejla. Malak{em. Samo bih se negde sru{ila."
lll
Mami je ubrzo zaspala, ostaviv{i Lejlu sa sukobqenim ose}awima: uverena da mami `eli da `ivi, povredena {to ona nije razlog za to. Ona nikada nece ostaviti belege na maminom srcu kao {to su to u~inila wena bra}a, zato {to je mamino srce kao bleduwavo `alo, sa koga Lejline otiske ve~ito spiraju talasi tuge, koji nadiru i udaraju, nadiru i udaraju.
lll
Godi{wa doba su dolazila i prolazila; predsednici su u Kabulu preuzimali vlast i bili ubijani; jedno carstvo je pora`eno; stari ratovi su se okon~ali, a novi izbili. Medutim, Marijam to jedva da je prime}ivala, jedva da ju je za to bilo briga. Pro-
vela je te godine u nekom dalekom kutku svog uma. Na suvom, jalovom poqu, daleko od tuge i `eqa, daleko od snova, daleko od razo~arawa. Tu, budu}nost nije bila bitna. A pro{lost je sadr`ala samo ovu mudrost: qubav je opasna gre{ka, a wen sau~esnik nada varqiva je iluzija. A kad god bi ta dva otrovna cveta procvetala na tom spe~enom poqu, Marijam bi ih i{~upala. I{~upala i bacila, pre nego {to puste korena. lll
Pomislila je kako je do{la na ovaj svet, kao arami jedne bedne seqanke, ne`eqen stvor, `alostan, nesre}an slu~aj, korov. A ipak, odlazi sa sveta kao `ena koja je volela i koju su voleli. Ostavqa ga kao prijateqica, pratiqa, ~uvar. Kao majka. Napokon neko. Ne. Nije tako lo{e, pomislila je Marijam, {to }e ovako umreti. Nije tako lo{e. Ovo je smislen kraj za slu~ajno za~et `ivot. lll
Marijamine posledwe misli bile su re~i iz Kur'ana, koje je tiho pro{aputala. Nebesa i Zemqu je sa ciqem stvorio; On no}u zavija dan i danom zavija no}, On je Sunce i Mesec pot~inio, svako se kre}e do roka odre|enog. On je Silni, On mnogo pra{ta!
lll
"Kada su se vratili u Kabul, Lejlu je mu~ilo {to ne zna gde su talibani sahranili Marijam. @elela je da poseti Marijamin grob, da posedi malo s wom, ostavi neki cvet. Ali Lejli je sada jasno da to nije va`no. Marijam nikada nije daleko... Marijam je u Lejlinom srcu, gde sija blistavim zracima hiqadu sunaca."
Studenti tra`e da RTS objavi snimak napada na policajca u civilu, koga je povredio wegov
kolega
`andarm
Pravni fakultet u blokadi napisao je na dru{tvenoj mre`i Iks da zahtevaju da Radio televizija Srbije objavi snimak napada na policajca.
Kako su objavili, razli~iti mediji i pojedinci „neprekidno obmawuju javnost tvrdwom da su studenti ispred RTS-a napali policajca Lazara Ba}i}a, iako postoji video-snimak na kojem se jasno vidi ko je pomenutog policajca napao i time mu povredio oko – drugi policajac“.
„Zbog toga zahtevamo da RTS danas u „Dnevniku 2” pusti taj snimak, kao i snimak na kojem se vidi da studenti - redari nude pomo} povre|enom policajcu. Nepu{tawem ovih snimaka, RTS bi se otvoreno svrstao na stranu la`i kojima se targetiraju studenti i izaziva nasiqe u dru{tvu“, poru~ili su s Pravnog u blokadi.
Studenti Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi odgovorili su na la`i predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da su policajca ispred RTS povredili „boq{evi~ki plenuma{i“, tako {to su na svom Instagram nalogu objavili video snimak na kom se jasno vidi da je pomenutog policajca udario pripadnik @andarmerije.
Podsetimo, na dru{tvenim mre`ama objavqeno je vi{e video snimaka na kojima se jasno vidi da je policajca u civilu Lazara Ba~i}a, kojem je povre|eno oko na protestu ispred RTS-a, udario pripadnik `andarmerije.
NIKOLA KOJO POVRE\ENOM POLICAJCU: Istinom }e{ spasiti i svoju du{u i ugled slu`be za koju radi{
Glumac Nikola Kojo obratio se policajcu Lazaru Ba~i}u, koji je povre|en ispred RTS i za koga predsednika dr`ave tvrdi da su ga napali studenti, dok snimci sa lica mesta pokazuju da je ovaj policajac u civilu udarac dobio od svojih kolega u uniformi. Kojo je poru~io Ba~i}u da }e istinom spasiti i svoju du{u i ugled slu`be za koju radi.
Istinom }e{ spasiti i svoju du{u i ugled slu`be za koju radi{. … Snimci kada si udaren, traja}e zauvek. Glavu gore, Lazare. Samo hrabro“, poru~uje glumac povre|enom policajcu.
Pravni fakultet u blokadi napisao je na dru{tvenoj mre`i Iks da zahtevaju da Radio televizija Srbije objavi snimak napada na policajca.
Studenti Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi odgovorili su na optu`be predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da su policajca ispred RTS povredili „boq{evi~ki plenuma{i“, tako {to su na svom Instagram nalogu objavili video snimak na kom se jasno vidi da je pomenutog policajca udario pripadnik @andarmerije.
Predsednik poslani~ke grupe „Aleksandar Vu~i} – Srbija ne sme da stane“ Milenko Jovanov ocenio je da je „hibridni rat protiv Srbije u{ao u zavr{nicu“, a poku{ao je i da dovede u pitawe autenti~nost snimka na kom se jasno vidi kako su policajca u civilu Lazara Ba~i}a ispred RTS-a udarili pripadnici @andarmerije.
Ceo dan {iri la`i: Policajca u civilu sa kojim se slikao Vu~i} slu~ajno je udario kolega `andarm
Gde se kriju Dragan Bujo{evi} i Nenad Q. Stefanovi}
Beogradski studenti su iznenada blokirali zgradu Radio-televizije Srbije (RTS), nakon {to ih je, kako su rekli, voditeqka "Dnevnika 2" u razgovoru sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em nazvala "ruqom". I mada je u Takovskoj skoro pa opsadno stawe, glavni qudi Javnog servisa - direktor Dragan Bujo{evi} i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad Q. Stefanovi} i daqe }ute. Direktor Javnog servisa Radio-televizije Srbije Dragan Bujo{evi} i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad Q. Stefanovi} jo{ se nisu, imenom i prezimenom, ali i funkcijama koje imaju, oglasili zbog toga {to su studenti blokirali zgradu televizije. Samo je RTS kao Javni servis uputio kratko saop{tewe da je „studentska blokada u potpunoj suprotnosti sa dosada{wim izjavama studenata u blokadi da se zala`u za slobodan rad institucija“.
U me|uvremenu, oglasila se voditeqka RTS-a, ~ije re~i su u emisiji „Dnevnik 2“, tokom razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em, bile povod studentima da otpo~nu iznenadnu blokadu Javnog servisa. Ona se ogradila od izjave i rekla da kad je izgovorila „ruqa“ nije mislila na studente.
„Reagovao“ je i novinar Dane Ili} koji je odbio da danas ure|uje i vodi Jutarwi dnevnik na RTS-u, a tako|e i Branko Stankovi}, kreator kultne „Kvadrature kruga“.
Dragana Bujo{evi}a i Nenada Q. Stefanovi}a i daqe nema.
Odsustvo wihovih reakcija, donekle, ne treba da iznena|uje jer ovo, naravno, nije prvi put da }ute na de{avawa i doga|aje u vezi sa studentima u blokadi (RTS je po~eo da izve{tava o protestima tek pre mesec dana) i predstavnicima re`ima u Srbiji (mislimo na one mawe lepe doga|aje), kao {to je to bilo pre samo osam dana. Setimo se da se nijedan od wih nije oglasio niti javno istupio kada je predsednik Srbije Aleksanar Vu~i} javno uvredio koleginicu RTS-a Lidiju Georgijev, dopisnicu iz Ni{a time {to ju je nazvao „imbecilom“, jer je izve{tavala sa protesta.
I tada je od RTS-a ta~nije od
Studenti i gra|ani u 1 sat ujutru, pred zgradom RTS-a
programskog kolegijuma stiglo saop{tewe da je predsednikova izjava „nedoli~na“.
Vu~i} se prividno“ izvinio na{oj koleginici po{to je u istom pismu izviwewa ponovio da o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara misli jednako lo{e i da su sramota za svoju profesiju.
VU^I] NA RTS-U 8 DANA NAKON VRE\AWA NOVINARKE OVOG MEDIJA
I ne samo {to nisu reagovali, nego su glavni qudi RTS-a, osam dana od tog doga|aja, ugostili predsednika u „Dnevniku 2“, kao da se ni{ta prethodno nije dogodilo.
Bujo{evi} i wegov kolega Stefanovi} ne mare mnogo ni na dopise koje dobijaju od zaposlenih u RTS-u.
Kako je za NUNS istakao glavni poverenik Sindikata RTS Nezavisnost Dane Markoviski, reprezentativni Sindikati Radio-televizije Srbije uputili su vi{e dopisa Bujo{evi}u i Upravnom odboru RTS-a, kojima zahtevaju da javni servis izve{tava u skladu sa zakonom, kao i smenu glavnog i odgvornog urednika Informativnog programa Nenada Stefanovi}a.
Bujo{evi}, me|utim, jo{ nije odgovorio.
Godinama deo opozicionih stranaka i javnosti kritikuje informativni program na ~ijem su ~elu Bujo{evi} i Stefanovi}, a optu`uju ih da slepo prate naloge vladaju}e partije.
Tako|e, ~uvena parola RTS-a “Va{e pravo da znate sve”, okrenuta je naopa~ke, pa su ih kolege
Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je da policija nije napala studente i da nikakve intervencije policije nije ni bilo.
"Moram da ka`em da nikakve intervencije policije nije bilo. Kao i uvek do sada...", rekao je Da~i}, ali nije uspeo da zavr{i re~enicu.
Ministar je to govorio pred kamerama TV Pink, stoje}i zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em.
Vu~i} ga je prekinuo, rekao mu: "Izvini, ja ne mogu vi{e da slu{am ovo pravdawe" i potom qutito oti{ao.
Da~i} je potom rekao: "Oni (studenti) su napali `andarmeriju".
u brojnim medijima kritikovale da se neobjektivno i nedovoqno bave temama u koje su direktno ukqu~eni pojedini pripadnici vlasti, poput Savamale, Kru{ika, Jovawice, „Helikoptera“, Doqevca i sli~no. SVI ZAHTEVAJU ISTO –OBJEKTIVNO IZVE[TAVAWE
Setimo se i da je u pandemijskoj 2020. godini, grupa od skoro 140 doktora nauka zatra`ila od RTS-a da istinito, objektivno i profesionalno izve{tava o svim aktuelnim pitawima i akutnim problemima u tada{woj politi~koj i dru{tvenoj sferi. Na wihov dopis, direktor Javnog servisa je, po obi~aju, }utao. Deo opozicionih stranaka vi{e puta tra`io je od Bujo{evi} a ve}e prisustvo na RTS-u, ali su wihovi zahtevi i daqe u sferi nemogu}e misije. Sli~na situacija je i sa aktuelnim protestima. Tokom velikih studentskih protesta koji traju skoro ~etiri meseca, studenti {irom Srbije optu`il su RTS da ne izve{tava objektivno, ni dovoqno obimno o protestima i blokadama, na {ta direktor televizije ponovo, nije reagovao. Ipak, krajem februara predsednik Programskog saveta RTS-a @arko Raki}, priznao je da RTS nije u o~ekivanom obimu blagovremeno izve{tavala o po~eku studentskih protesta, ali da su ti propusti ispravqeni i da je u programu sada vi{e diskusije o toj temi. Od Bujo{evi}a i Stefanovi}a jo{ nismo ~uli obja{wewe za{to im je trebalo 100 dana da se probude, a i to bu|ewe je – delimi~no.
Na snimcima koji su objavqeni na dru{tvenim mre`ama, me|utim, jasno se vidi da je u jednom momentu policija krenula kroz masu studenata.
Na hiqade studenata pe{a~i ka Beogradu
na veliki protest 15. marta
Studenti iz svih delova Srbije krenuli su pe{ke ka istom ciqu, odnosno moglo bi se re}i da ovih dana “svi putevi vode u Beograd”. Iz Subotice, ^a~ka, [apca, Ni{a, U`ica, Loznice, Kragujevca, Kraqeva, Smedereva, Pan~eva, Novog Sada... krenili su studenti, me|u wima i grupe sredwo{kolaca i gra|ana voqnih da pru`e podr{ku, kako bi svi do subote, 15. marta, stigli u Beograd, na dugo o~ekivani, najve}i protest do sada.
Posle blokade mostova u Novom Sadu, velikih protesta u Kragujevcu, a potom i istorijskog “majawa” u Ni{u, logi~an sled, ta~nije ono {to je cela zemqa ~ekala, jeste najve}i do sada skup u glavnom gradu. Naime, studenti su ve} uveliko krenuli na put – nogama. Iz vi{e delova Srbije pe{ke sti`u na protest najavqen za 15. mart.
Veliki broj wih krenuo je iz Ni{a, napravili su pauzu i prespavali u Svilajncu, da bi nastavili do Smederevske Palanke, {to je, kako su naveli neki od wih, najte`a deonica.
„Atmosfera je prelepa, {etamo… Vide}emo od tempa kad }emo sti}i do Smederevske Palanke. Nekih devet sati smo pe{a~ili do Svilajnca“, rekao je jedan od studenata.
On je naveo da je odu{evqen i {to su me|u wih 500 i sredwo{kolci.
„Nisam o~ekivao sredwo{kolce da }e da pe{a~e, jer su jo{ mladi, ali su o~igledno svesni stawa u dr`avi i ove zajedni~ke borbe“, rekao je ovaj student. @UQEVI OD „PUMPAWA“
Veliki put prevali}e i studenti koji dolaze iz Subotice. Nakon jedne no}i u Srbobranu nastavili su put ka Novom Sadu, potom su danas krenuli ka Beogradu.
„Imamo pozitivnu tremu. Ovaj tre}i dan kao da nam je prvi. Niko se ne `ali da ga bole noge, da je umoran i moram vam re}i da jo{ ni{ta nema od ‘plik revolucije’. Imamo ve}e pauze u Sirigu i ^eneju, onda nastavqamo do Novog Sada. Idemo na @elezni~ku stanicu gde }emo ostaviti 15 bu-
keta cve}a i zajedno sa kolegama iz Novog Sada odr`ati 15 minuta ti{ine. Posle toga odlazimo zajedno u kampus“, rekao je student Vedran.
Grupa studenata koja je iz Subotice krenula pe{ke za Novi Sad, svoj put }e, razume se, zavr{iti u Beogradu na velikom skupu 15. marta, a na tom putu pre}i }e ukupno 103 kilometra.
Lazar, jedan od studenata iz Subotice, koji je u grupi koja ide ka Novom Sadu, rekao je da je atmosfera u „timu“ izuzetno pozitivna. On, ina~e, hoda u papu~ama, jer je ka`e, mnogo pumpao.
„Imam zavoje zbog `uqeva, jer sam mnogo pumpao, ali ne smeta“, kazao je on.
Naime, studenti iz Subotice, koji pe{ke idu do Beograda, prespavali su pre dva dana u Ba~koj Topoli.
Oni su se tada uz pesmu, ali i policijsku pratwu, uzvikuju}i parolu „Subotica – Novi Sad, idemo u Beograd“ i „Iza|ite napoqe“ zajedno uputili ka Manifestacionom trgu, gde su maturanti uz podr{ku profesora i gra|ana organizovali do~ek, dok su ih drugi usput pozdravqali.
150 KILOMETARA PE[KE
Suboti~anka Ivana Ivanovi}, studentkiwa `urnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, izjavila je za portal 021.rs da prvi put pe{a~i, ali da joj prvih 40 kilometara nije palo te{ko.
Tako|e, studenti iz Zapadne Srbije, iz ^a~ka, Kraqeva i U`ica, pe{a~i}e ~ak pet dana Ibarskom magistralom. Ovo je tre}i put da „ekipa“ iz Zapadne Srbije pe{a~i zajedno, a do sada su hodali do Kragujevca i Ni{a.
Student ~etvrte godine prava u Beogradu, Aleksa Radovanovi}, izjavio je da }e ih ovog puta biti najvi{e, oko 300.
„Svi imamo iskustvo, prati nas velika pozitivna energija, samo da bude sve kako treba“, naveo je on.
Iz Malog Zvornika studenti su krenuli na put ka Beogradu 8. marta, a danas su im se pridru`ile i kolege iz Loznice. Wihovo pe{a~ewe }e sa pauzama trajati ukupno pet dana, a pre}i }e, pe{ke, blizu 150 kilometara.
U proteklih sedam dana {irom Srbije je odr`ano najmawe 410 protesta, objavila je u nedequ NVO CRTA (Centar za istra`ivawe, transparentnost i odgovornost).
To je najmawe 63 protesta vi{e nego prethodne nedeqe, objavqeno je na zvani~nom nalogu organizacije na tviteru (X). U pomenutom periodu protesti su odr`ani u najmawe 196 naseqa, uz spisak svih tih mesta po azbu~nom redu.
Na protest u Beograd krenuli su i studenti sa Univerziteta u Kragujevcu. Tako|e, studenti iz Novog Pazara dolaze organizovano na protest u subotu u velikom broju, ali ne}e pe{a~iti, pa }e krenuti kroz nekoliko dana.
STUDENTSKI APEL
Studenti u blokadi pozvali su gra|ane da u svojim gradovima, op{tinama i selima istaknu obele`ja protesta pred veliki skup u Beogradu.
„Pozivamo sve gra|ane da svojim delovawem upletu niti podr{ke u veliku zastavu otpora. Svaki transparent na prozoru, svaki poster u radwi, svaka poruka na automobilu – to su iskre koje pale plamen jedinstva. Zamislite Srbiju kao reku koja te~e ka jednom ciqu – neka svaki grad, svako selo, svaka ulica postane wena pri-
toka, nose}i sna`nu poruku ka 15. martu, danu kada Srbija mora biti u Beogradu, na najmasovnijem skupu ikad“, naveli su studenti.
Oni su dodali da su fakulteti koje studenti blokiraju ve} du`e od tri meseca obele`eni transparentima i porukama otpora i naveli da je sada vreme da „svoje domove, lokale, ulice i naseqa pretvorimo u `ivi mozaik podr{ke“.
„Zamislite kako bi izgledalo da svaki izlog, svaki balkon, svaka kapija {apu}e istu poruku – da je ovaj protest svuda, u srcu svakog grada, u svakoj ulici, u svakom pogledu prolaznika. Ovo nije samo simboli~na akcija – ovo je znak da je cela Srbija budna, da svaki kutak zemqe odjekuje jednim glasom“, poru~ili su studenti u saop{tewu.
Advokat o litijumu: Dr`ava ne mo`e da sprovodi adekvatan nadzor ni nad luna parkovima, a kamoli nad takvim rudarskim projektima, s tri inspektora
Advokat i borac za za{titu `ivotne sredine i prirode Luka \or|evi}, u emisiji "Litijum: Stru~waci govore", poku{ao je da nam pomogne da i sa pravnog aspekta razumemo potencijalno rudarewe u Jadru.
"Na{a dr`ava, ako posmatramo inspekcije na primeru, nije u stawu da kontroli{e i sprovodi adekvatan nadzor nad luna parkovima. A kamoli nad takvim rudarskim projektima koji ne postoje nigde u svetu. Na{a rudarska inspekcija nije inspekcija. To su tri osobe", nagla{ava advokat.
On dodaje da kada se saberu sva istra`na, eksploataciona poqa i lokacije (rudnik Jadar, na primer, ima 500 lokacija) i taj broj podeli sa troje qudi, do|emo do toga da je potrebno oko 200 godina da troje qudi obi|e svaku lokaciju, ako svaki dan rade.
Studentski mar{ pod nazivom "Ide Ni{, sti`e Ni{", pozdravqaju ih svi putnici iz svojih vozila
Studente do~ekuju u svakom gradu, mestu, selu, sa bogatom trpezom, gomilom qubavi i velikom podr{kom u wihovim namerama da od Srbije naprave pristojnu dr`avu
Beogra|ani svakodnevnim masovnim protestima ~ekaju goste iz cele Srbije na protestu u subotu 15. marta
BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (13)
u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?
Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}
PRO[LOST JE SUSTIGLA POGLAVNIKA PAVELI]A:
Dani su prolazili, a Milo i Blagoje su raspravqali o tome koji bi bio pravi dan za atentat.
Bli`io se 9. april, a Blagoje je ostao pri svojoj odluci. Plan se morao realizovati te ve~eri. Video je da vreme isti~e. Nije vi{e bilo odlagawa, i to je Milu i rekao. Bilo je jasno da }e se desiti {ta mora da se desi. Bila je to posledwa prilika koju su imali da zasene proslavu 16. godi{wice od osnivawa NDH. Prijateqi su se sreli na peronu stanice Retiro, kao i mnogo puta do tad. Kada je ugledao Mila, Blagoje se iznenadio.
Prijateq ga nije izneverio. Ukrcali su se u voz i tra`ili mesto u blizini Paveli}a koji je, kao i uvek, u{ao u pratwi svog usta{kog telohraniteqa. Blagoje i Milo su nekoliko puta razmenili poglede, ali vrlo malo re~i. Tokom puta, Blagoje je iznova u mislima prolazio plan koji je tako pa`qivo osmislio. Posledwi dani nisu bili nimalo laki. U restoranu El Ciervo posmatrao je kako su usta{e pripremale veliku proslavu. Paveli} je si{ao na stanici El Palomar, zajedno sa svojim telohraniteqem i mnogo qudi. Milo i Blagoje su ostali iza Paveli}a, na prili~noj udaqenosti, ali to je bilo vreme kada su se qudi posle posla vra}ali ku}ama, zbog ~ega je nastao veliki mete`. Blagoje je, me|u qudima koji su silazili iz autobusa, izgubio Mila iz vida. Iako je bio zbuwen, nastavio je. Srce mu je sna`no lupalo. Znao je da ne sme gubiti ni sekundu. Paveli} i wegov ~uvar krenuli su niz ulicu Alas Argentinas...U trenutku kada je izgubio Mila, znao je da mora da nastavi sa planom.
Na sve na~ine je poku{avao da ima partnera koji bi brinuo o ~uvaru, ali stvari su se zakomplikovale. Milo se nije pojavqivao. Morao je sam da ra~una sa koje udaqenosti da puca i kako uspe{no da izvede misiju. Poglavnikov telohraniteq je sigurno bio naoru`an. Pomolio se Bogu i nastavio ~vrstim korakom. Na wegovo ~u|ewe, nekoliko metara daqe, dogodilo se ne{to neo~ekivano. U trenutku kada su pro{li skoro ispred kluba AFALP, telohraniteq je Paveli}u rekao da `eli ne{to tamo da popije i da }e uskoro krenuti ku}i.
O^I U O^I SA ZLO^INCEM
Kazna: Ante Paveli} na le~ewu posle atentata
Paveli}u je ostalo jo{ nekoliko metara da stigne, tako da nije bilo problema. Kada je Blagoje video da je stra`ar nastavio pravo prema klubu, a da je Paveli} skrenuo desno putem Imelman ulice, dok su me|u sobom razmewivali jo{ nekoliko re~i, sakrio se da ne bi bio prime}en. Blagoje je ubrzao svoj korak da bi skrenuo udesno, iza Paveli}a. Do ulice Mermoz ostalo je jo{ samo 100 metara. Ovo je bila jedina prilika koju je imao. Jo{ vi{e je ubrzao korake, a Paveli} koji je sporo hodao, ~uo ga je. Bilo je previ{e mra~no pa nije uspeo da vidi lice onoga ko ga je pratio, ali mogao je da vidi siluetu mladog ~oveka. Okrenuo se i odmah shvatio u kakvoj situaciji se nalazi. Pro{lost ga je sustigla. Bio je sateran u }o{ak. Paveli} je iz sveg glasa vikao, vre|aju}i srpsku i komunisti~ku majku osobi koja ga je pratila, a koja mu se sve vi{e pribli`avala tr~e}im korakom. Paveli} nije prestajao da vi~e, da bi mu neko pomogao. Blagoje je samo mislio o tome kako da ga uhvati. Nijedna druga misao mu nije prolazila kroz glavu. U tim trenucima, po~eli su iz daqine da se ~uju pucwi. Blagoje je bio na samo tri metra od Paveli}a. Sa te udaqenosti ispalio mu je dva pucwa u le|a, od kojih mu se jedan zario u ki~mu, a drugi s desne strane kqu~ne kosti. Paveli} je sa sobom imao
Prolazili su dani, puni neodlu~nosti, Blagoje i Milo su u stopu pratili su Paveli}a. Blagoje je tih dana ose}ao da je Milo nesiguran, pa su iz dana u dan odlagali plan do 9. aprila, {to je Blagoja ~inilo sve nervoznijim. Pla{io se da }e zbog odlagawa sve propasti. Blagoje je imao smelosti da u vozu sedne iza Paveli}a, ili blizu wega. Pored wega je prolazio vrlo dobro preru{en, i uvek je tra`io mesto u wegovoj blizini. Nije oklevao pred ovim izuzetno opasnim ~ovekom. Gledao ga je ravno u o~i, kao i bilo koga drugog, i prolazio je kroz gomilu. Voz je uvek bio pun qudi. I autobusi su obi~no bili krcati, zbog ~ega su Blagoje i Milo mogli da se izme{aju sa ostalim putnicima.
aktovku. Posle nekoliko metara je pao, a aktovka je letela kroz vazduh. Blagoje je pri{ao ~oveku koji je le`ao na zemqi. Sve misli su mu proletele u sekundi, sve {to nije mogao ni slutiti, ni zamisliti. [ta je sad trebalo da uradi s Paveli}em? Da jo{ jednom puca u wega, ovaj put u glavu i tako da zavr{i svoju misiju? [ta je trebalo da uradi sa aktovkom? Da je ponese sa sobom? Da je ostavi? A {ta ako je tu bilo neke va`ne dokumentacije? Blagoju su u magnovewu prolazile misli koje mu je wegovo pleme Bjelopavli}a usadilo o dostojanstvu i pravdi. Pro{le su mu kroz misli re~i sve{tenika Radojice Popovi}a, kada mu je rekao da ga ubije kao ~oveka, dostojanstveno. Tada je zakqu~io da je boqe da ga ostavi na samrti, da svet vidi gde se nalazila vu~ja jazbina, {to je argentinska vlada godinama opovrgavala. [tavi{e, bilo je veoma va`no da svet sazna ko je bio Paveli} i za{to je u Argentini, i to je bila prilika da mu se sudi kao ratnom zlo~incu i Poglavniku NDH. Dok je be`ao, za~ula se pucwava. ^uli su se krici koji su dozivali usta{kog telohraniteqa. Blagoje nije uspeo da vidi odakle dolaze. Neko je pucao odnekud u blizini. ^uvar je bio u klubu, skoro 200 metara daqe, tako da to nije mogao biti on. Jedan hitac je pogodio Blagoja u nogu i okrznuo ga. U tom trenutku, nije to ni shvatio. Ispalio je tri metka kao odgovor i pobegao u `urbi. U me|uvremenu, iako je Blagoje izgubio Milovu lokaciju, ovaj je uspeo da vidi telohraniteqa kada je u{ao u klub AFALP i ostao na svom mestu nekoliko metara daqe, paze}i da ne iza|e. Tu se zadr`ao na svom polo`aju, dok Blagoje, vidno uznemiren nije dotr~ao istom ulicom kojom je jurio Paveli}a. Prema naknadnoj Paveli}evoj izjavi za novinara koji ga je intervjuisao, za list La Prensa, rekao je da je uspeo da vidi da mu se Blagoje pribli`avao sa jo{ jednim ~ovekom. I kom{ije koje su iza{le iz Kluba AFALP da vide kakvi su to pucwi, videle su dva ~oveka kako su se susrela na uglu, vrlo blizu malog trga ispred Kluba AFALP. Blagoje i Milo su se susreli na uglu Imelman i Gablenc, ba{ kako su qudi koji su iza{li iz Kluba videli. Nakon toga su pre{li ulicu pre~icom i zaobi{li trg ispred kluba. Nisu razmenili nijednu re~, samo su ukrstili poglede u tih nekoliko sekundi susreta. Blagoje je izgledao iscrpqeno. Zatim je svako pobegao svojim putem. Videv{i Blagoja kako sti`e `iv i zdrav, Milo je shvatio da je misija bila uspe{na.
l U slede}em broju: Dva metka, prema navodima policije, nisu napravili izlaznu rupu na Paveli}evom telu
1325. - Asteci su osnovali svoju naseobinu Teno~titlan, kasnije prestonicu Aste{kog carstva, na mestu gde je dana{wi grad glavni grad Mkesika, Sijudad Meksiko.
1781. - Engleski astronom nema~kog porekla Vilijam Her{el otkrio je sedmu planetu Sun~evog sistema, koja je kasnije nazvana Uran.
1913. - Kanbera je postala glavni grad Australije.
1928. - Posle pucawa brane "St. Frensis", oko 60 kilometara severno od Los An|elesa, u vodi koja je preplavila dolinu utopilo se vi{e od 450 qudi.
1972. - Velika Britanija i Kina saglasile su se da razmene ambasadore 22 godine po{to je London priznao vladu u Pekingu Britanci su zatvorili konzulat na Tajvanu.
1990. - Sovjetski parlament izglasao je uvo|ewe vi{epartijskog sistema, nakon 72-godi{weg monopola na vlast Komunisti~ke partije.
1992. - U zemqotresu na istoku Turske je poginulo najmawe 570 qudi.
1995. - U Beogradu je u 72. godini umro popularni pozori{ni i filmski glumac Mija Aleksi}.
1996. - U mestu Danblejn, oko 40 kilometara severno od Glazgova, naoru`ani ~ovek je u gimnasti~koj sali osnovne {kole ubio 16 u~enika prvog razreda, uzrasta izme|u pet i {est godina i wihovu u~iteqicu, ranio jo{ 13 |aka i potom izvr{io samoubistvo.
1998. - Predsednik Ju`ne Koreje Kim Dae Xong, koji je i sam bio zatvaran zbog politi~kih uverewa, doneo je odluku o masovnoj amnestiji koja je obuhvatila preko pet miliona osoba, od politi~kih zatvorenika do pijanih voza~a kojima su bile oduzete voza~ke dozvole.
1999. - Na Kosovu, u eksplozijama bombi u centru Podujeva i na pijaci u Kosovskoj Mitrovici poginulo je {estoro i raweno vi{e od 50 qudi, a u napadima oru`ane formacije kosovskih Albanaca "Oslobodila~ka vojska Kosova" kod Vu~itrna poginula su dva pripadnika Vojske Jugoslavije.
2004. - Umro je austrijski kardinal Franc Kenig, poznat po zaslugama u povezivawu vera. Godinama je radio na uspostavqawu veza izme|u Vatikana i komunisti~kih dr`ava, na wegovu inicijativu 1964. godine osnovana je Fondacija "Pro orijente", koja se bavi dijalogom izme|u rimokatoli~ke i pravoslavne crkve.
2012. - U saobra}ajnoj nesre}i u tunelu Sijera u [vajcarskoj poginulo je 28 osoba, ukqu~uju}i 22 dece. U autobusu, koji je udario u betonski zid tunela, bilo je 52 dece iz Belgije, koja su se vra}ala ku}i posle zimskog odmora.
2013. - Novi papa postao je Argentinac Horhe Mario Bergoqo, koji je izabrao ime papa Frawa. Na mesto poglavara Rimokatoli~ke crkve izabran je po{to se wegov prethodnik Benedikt [esnaesti povukao sa te du`nosti 28. februara.
Blagoje Jovovi}
Na dana{wi dan 1946. godine u okolini Vi{egrada uhap{en je \eneral Dragoqub Dra`a Mihailovi}
Operacija hap{ewa Dragoquba Dra`e Mihailovi}a, biv{eg na~elnika Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otaxbini (JVuO), izvedena je u periodu januar—mart 1946. godine, a sam ~in hap{ewa odigrao se u no}i 12/13. marta 1946. u selu Dobrunska Rijeka u okolini Vi{egrada. Operaciju hap{ewa su organizovali i izveli pripadnici Odeqewe za za{titu naroda (OZNA), dok je potraga za Mihailovi}em otpo~ela jo{ maja 1945. godine, nakon sloma wegovih snaga na Zelengori.
Vest o hap{ewu Dra`e Mihailovi}a javnosti je objavqena nekoliko dana kasnije, 24. marta 1946, a nakon par nedeqa on je izveden na javno su|ewe na kome je osu|en na smrt i 17. jula iste godine pogubqen. Dugi niz godina pri~a o wegovom hap{ewu je bila obavijena velom tajne, a po{to su se u inostranstvu, u ~etni~koj emigraciji, po~ele javqati razli~ite verzije Mihailovi}evog hap{ewa, u listu „Politika” je avgusta 1962. godine objavqen feqton o wegovom hap{ewu u kome je izneta zvani~na verzija, prema kojoj je kqu~ni faktor u hap{ewu bio Nikola Kalabi}, komandant Gorske kraqeve garde. Po zvani~noj verziji, jedan agent OZNE je u jesen 1945. godine uspeo da se ubaci u ilegalnu beogradsku ~etni~ku organizaciju i preko we stupi u vezu sa ~etnicima u vaqevskom kraju, a posredstvom wih i sa Kalabi}em, koga je pri~om o prebacivawu u inostranstvo, po~etkom decembra namamio u Beograd, gde je uhap{en. U toku istrage Kalabi} je pristao na saradwu sa OZNOM i sa grupom od desetak oficira preru{enih u ~etnike se uputio na teren u potragu za Dra`om Mihailovi}em, koji se ve{to skrivao u selima u okolini Vi{egrada. Zbog stalnih potera, koje su neprekidno vr{ile jedinice Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), Dra`a je ~esto mewao mesto boravka, pa je „Kalabi}eva grupa” imala te{ko}e da uspostavi vezu sa wim, preko nepoverqivih ~etni~kih jataka. Nakon dva neuspe{na izlaska na teren, grupa je tek iz tre}eg puta uspela da uspostave vezu sa Budimirom Gaji}em, ~etni~kim komandantom iz Dobruna i preko wega do|e
do Mihailovi}a. Nakon susreta sa Kalabi}em i preru{enim oficirima OZNE, Mihailovi} je poverovao u pri~u o povoqnom stawu u Srbiji i odlu~io da krene sa wima, nakon ~ega je u blizini puta Dobrun-Priboj, bio uhap{en i potom sproveden u Beograd. Organizacijom hap{ewa Dra`e Mihailovi}a rukovodio je li~no Aleksandar Rankovi}, ministar unutra{wih poslova FNRJ, dok je neposrednom realizacijom rukovodio Slobodan Penezi} Krcun, na~elnik OZNE za Srbiju, koji je i sam u~estvovao u prve dve potrage za Mihailovi}em. Grupom oficira OZNE, u tre}oj potrazi za Mihailovi}em, kada je i izvre{no hap{ewe, rukovodio je Svetolik Lazarevi} Laza, zamenik na~elnika OZNE za Srbiju. Uporedo sa grupom, koja je preobu~ena u ~etnike zajedno sa Kalabi}em, vr{ila tajnu potragu za Mihailovi}em, jedinice Narodne milicije, KNOJ-a i Jugoslovenske armije su vr{ile javne potere za Dra`om i preostalim ~etnicima. Tako|e, zna~ajan
doprinos akciji dala je i grupa operativaca OZNE, predvo|ena Jovom Kapi~i}em, koja je preru{ena u meteorologe, boravila u Vi{egradu i okolini i sakupqala informacije o kretawu ~etnika na ovom terenu. Zvani~na verzija Mihailovi}evog hap{ewa kasnije je u javnosti potkrepqena kwigom Velika igra sa Dra`om Mihailovi}em, objavqenom 1971. godine, kao i dosta romantizovanim filmom Klopka za generala snimqenim iste godine. Ipak najve}u pa`wu javnosti, imala je televizijska serija Posledwi ~in snimqena 1981. godine, u kojoj je veoma realno prikazana zvani~na verzija operacije hap{ewa Dra`e Mihailovi}a, a posebnu popularnost kod publike imao je lik Nikole Kalabi}a, koga je veoma nadahnuto tuma~io glumac Zoran Ranki}. Tako|e, pa`wu javnosti je privukla i kwiga Kako sam hvatao Dra`u Mihailovi}a, izdata 1988. godine, koja predstavqa ranije napisanu ispovest Slobodana Krsti}a U~e, jednog od u~esnika akcije hap{ewa.
Po~etkom 1990-ih godina, nakon uvo|ewa vi{epartijskog sistema u Srbiji, otpo~eo je proces politi~ke rehabilitacije ~etni~kog pokreta, kao i samog Dra`e Mihailovi}a, dovode}i u sumwu mnoge do tada nesporne istorijske ~iwenice na kojima je po~ivala jugoslovenska posleratna istoriografija. Nakon mnogo godina, tada su se u javnosti u Srbiji i Jugoslaviji pojavile, u emigraciji ranije nastale, alternativne verzije hap{ewa Dra`e Mihailovi}a, koje su imale za ciq da ospore zvani~nu verziju, po kojoj je Kalabi} izdao Mihailovi}a. Prema alternativnoj verziji Mihailovi}evog hap{ewa, koju zastupa istra`iva~ ~etni~kog pokreta Miloslav Samarxi}, operativci OZNE su uz pomo} britanskih oficira, koji su im predali {ifre, uspeli da preko radio-stanice prate Dra`u Mihailovi}a i lociraju mesto wegovog boravka. Dok je sama akcija hap{ewa izvedena uz pomo} aviona, koji su bili prepravqeni da izgledaju kao savezni~ki. U jedan takav avion koji se spustio nedaleko od Vi{egrada, pripadnici OZNE su preobu~eni u savezni~ke uniforme i snabdeveni savezni~kim propusnicama nagovorili ve} bolesnog Dra`u da po|e sa wima u inostranstvo, ali je umesto inostranstva avion odleteo za Beograd.
Alternativna verzija Mihailovi}evog hap{ewa, osporena je od strane pojedinih istori~ara, me|u kojima su i oni koji zastupaju revizionisti~ki pogled na period Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, a sama akcija hap{ewa bila je jedna od tema „Komisije za otkrivawe ~iwenica o izvr{ewu smrtne kazne nad generalom Dragoqubom Dra`om Mihailovi}em”, formirane 2009. godine. Iako ova Komisija nije uspela u svojoj nameri da otkrije mesto na kome su sahraweni posmrtni ostaci Dra`e Mihailovi}a, ~lanovi Komisije, me|u kojima su bili istori~ari Instituta za savremenu istoriju — Bojan Dimitrijevi} i Kosta Nikoli}, imali su priliku da pregledaju dokumenta iz arhive Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kao i druga dostupna dokumenta vezana za operaciju hap{ewa Mihailovi}a, ~ime su se uverili u wihovu autenti~nost.
Dragoqub Dra`a Mihailovi} – najodlikovaniji srpski oficir
Dra`a Mihailovi} nikad nije osu|en kao ratni zlo~inac, kako se kasnije na{lo u istorijskim uxbenicima, ve} uglavnom zbog borbe protiv NOB-a.
General Mihailovi} je na kraju su|ewa izneo svoju zavr{nu re~: "Ostao sam ipak samo vojnik. Ube|en sam bio da sam na pravom putu i pozivao sam svakog stranog dopisnik, pa ~ak i jednu misiju Crvene armije da do|u u moj Glavni {tab. Sudbina je bila nemislosrdna prema meni, kada me je okrutno ubacila u ovakav vihor, najte`i mogu}i koji mo`e jednog ~oveka sna}i. Mnogo sam hteo, mnogo sam zapo~eo, mnogo verovao, ali svetski vihor odneo je mene i moj rad."
General Mihailovi} je 15. jula 1946. godine osu|en na smrt streqawem, trajan gubitak politi~kih i gra|anskih prava kao i oduzimawe celokupne imovine. Kazna je izvr{ena 17. jula 1946. godine. Tokom procesa rehabilitacije predo~ene su ~iwenice iz kojih je jasno da je su|ewe Dragoqubu Mihailovi}u bilo pristrasno, neutemeqeno na ~iwenicama, i da je komunisti~ki re`im
usmeravao tok su|ewa i direktno kreirao preduslove za osudu na smrt. I danas ne znamo ko su xelati ove sramne presude, tako|e ni danas nije poznato mesto gre je streqan i gde se nalaze zemni ostaci srpskog xenerala. Dragoqub M. Mihailovi} je ro|en 26. aprila (po julijanskom kalendaru 14. aprila) 1893. godine u Ivawici, od roditeqa Mihaila i Smiqane Mihailovi}. Ime je dobio ime po maj~inom ocu Dragoqubu Dra`i Petrovi}u, doma}inu ra{kog sela Tisovica.
Po{to je zavr{io ~etiri razreda osnovne {kole, Mihailovi} je u jesen 1904. godine upisan u prvi razred Tre}e mu{ke gimnazije. U ovoj gimnaziji zavr{io je prva tri razreda, a slede}a tri u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Prvog septembra 1910. godine Dra`a je stupio u 43. klasu Ni`e {kole Vojne akademije u Beogradu. Posle {est meseci, 1. marta 1911. godine bio je unapre|en u ~in pitomca-kaplara, a posle dve godine, 1. septembra 1912, u ~in pitomca-podnarednika. U septembru 1912. 43. klasa Ni`e {kole vojne akademije je krenula u rat protiv Turske, a odmah potom, po~etkom 1913, i u rat protiv Bugarske.
General Dragoqub Dra`a Mihailovi} u~estvovao je u Prvom balkanskom ratu (1912.), Drugom balkanskom ratu (1913.), borbi protiv Albanske pobune 1913, Prvom svetskom ratu (1914-1918.), Albanskoj golgoti (1915.), Solunskom frontu (1916-1918.), Drugom svetskom ratu (1941. -1945.).
ODLIKOVAWA
l Srebrna medaqa za hrabrost, uru~ena 1913.
l Spomenica za Srpsko – turski rat, uru~ena 1913.
l Spomenica za Srpsko – bugarski rat, uru~ena 1913.
l Zlatna medaqa za hrabrost, uru~ena 1915.
l Engleski Vojni krst, uru~en 1917.
l Beli orao sa ma~evima ~etvrtog reda, uru~en 1918.
l Beli orao sa ma~evima petog reda, uru~en 1920.
l Spomenica za rat 1914 –1918., uru~ena 1920.
l Zlatna medaqa za hrabrost, uru~ena 1920.
l Albanska spomenica, uru~ena 1921.
l Orden Svetog Save ~etvrtog reda, uru~en 1928.
l Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, uru~io li~no car Boris u Sofiji 1936.
l ^ehoslova~ki Orden belog lava tre}eg stepena za vojne zasluge, uru~io li~no predsednik 1937.
l Francuski Ratni krst, dodelio general [arl de Gol, 1943.
l Ameri~ka Legija zasluga prvog stepena, najvi{i orden namewen strancima, dodelio predsednik Hari Truman 29. marta
1948. Uru~en Dra`inoj k}erki Gordani 2005.
Dra`a je uo~i Drugog svetskog rata poslao paket sa svim ordenima dobijenim do 1938. po{tom iz Mostara, gde je bio sa vojnom slu`bom 1940., porodici u Beograd. Ali, porodica nije nikad primila paket. Svi Dra`ini ordeni su bespovratno izgubqeni u po{tanskom saobra}aju. Posledwa dva odlikovawa koja su dodeqena Dra`i, francuski Ratni krst i ameri~ka Legija zasluga prvog stepena, dodeqen posthumno, danas se nalaze u Muzeju na Ravnoj gori. Dragoqub Mihailovi} je najodlikovaniji srpski oficir u istoriji.
U toku drugog svetskog rada u Holivudu je snimqen film o Dra`i pod imenom "^etnici –borbena gerila".
Komandant francuskog pokreta otpora, general [arl de Gol, odlikovao je generala Dra`u Mihailovi}a Ratnim krstom. Uz ovaj orden on je izdao i pohvalnu naredbu, koja je 2. februara 1943. godine pro~itana svim francuskim jedinicama.
Ve~na ti slava i hvala!
REVOLUCIJA U ROBOTICI: Paralizovan
~ovek pomerao ve{ta~ku ruku uz pomo}
misli
Istra`iva~i Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) omogu}ili su paralizovanoj osobi da kontroli{e robotsku ruku samo signalima iz mozga. On je uspeo da hvata, pomera i pu{ta predmete samo zami{qaju}i da izvodi tu akciju.
Ure|aj, neurokompjuterski interfejs, radio je rekordnih sedam meseci bez potrebe za pode{avawem. Dosad su sli~ni ure|aji radili samo dan ili dva. Ovaj interfejs zasnovan je na modelu ve{ta~ke inteligencije (AI) koji mo`e da prilagodi mawe promene u mozgu dok osoba ponavqa pokrete, ili u ovom slu~aju zami{qeni pokret, a onda u~i kako da to uradi {to preciznije, saop{tio je Univerzitet.
„Povezivawe u~ewa qudi i AI je slede}a faza neurokompjuterskog interfejsa. To nam je potrebno da postignemo sofisticirane, normalne funkcije“, rekao je dr Karune{ Ganguli, profesor neurologije na UCSF Kqu~ je bilo, navodi se u saop{tewu, otkriti kako se aktivnost mewa u mozgu iz dana u dan dok je u~esnik studije ponavqao specifi~ne pokrete. Kada je AI programiran da prepozna te pokrete, radio je mesecima.
Ganguli i wegov kolega Nikile{ Natrax radili su sa u~esnikom studije koji je bio paralizovan nakon {loga godinu dana ranije, pa nije vi{e mogao da pri~a.
Wemu su ugradili male senzore na povr{inu mozga kako bi mogla da hvata mo`danu aktivnost kad on zami{qa da izvodi pokret. Da bi videli kako se obrasci u mozgu mewaju, Ganguli je tra`io od u~esnika da zami{qa pokrete razli~itih delova tela, poput ruku, nogu ili glave.
Iako nije mogao stvarno da ih pomera, mozak je proizvodio te signale za pokrete. Interfejs je snimao signale, pa su oni poja~ani. Kada je na kraju po~eo da ve`ba sa robotskom rukom, bilo je potrebno samo nekoliko sesija da pretvori signale u stvarne pokrete. Bio je sposoban da uzme ~a{u i prebaci je do slavine.
Mesecima kasnije u~esnik je mogao da kontroli{e robotsku ruku nakon 15 minuta {telovawa.
Ovaj interfejs i robotska ruka mogli bi zna~ajno da poboq{aju `ivote paralizovanih osoba.
„Siguran sam da smo nau~ili da pravimo ovaj sistem i da ovo mo`e da funkcioni{e“, rekao je Ganguli.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Ova sedmica donosi priliku za ostvarewe va`nih poslovnih kontakata i napredak u kreativnim projektima. Po~etak nedeqe je idealan za odmor i planirawe, dok kraj donosi poja~anu ambiciju i ja~u komunikaciju sa saradnicima. Qubavni odnosi su stabilni, uz obostrano po{tovawe i razumevawe. Obratite pa`wu na zdravqe – izbegavajte stres i posvetite se odmoru.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Ova nedeqa donosi nalet energije i priliku za brzo dono{ewe va`nih odluka. Mogu se otvoriti neplanirane poslovne mogu}nosti, pa budite spremni da ih iskoristite. Emotivni `ivot }e biti bogat. I zauzete i slobodne o~ekuju nova iskustva i sna`ne emocije, s tim {to }e oni koji nisu u vezi imati i priliku da upoznaju nekoga interesantnog. Obratite pa`wu na ishranu.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Pred vama je period ispuwen dinami~nim idejama i intelektualnim izazovima. Poslovni segment donosi nova saznawa i korisne kontakte sa kojima biste mogli da ostvarite saradwu u budu}nosti. Qubavni `ivot se osve`ava kroz nepredvi|ene situacije, donose}i romantiku i uzbu|ewe. Odr`avajte ravnote`u izme|u obaveza i odmora kako biste o~uvali unutra{wu harmoniju.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Ove sedmice u fokusu }e biti emocionalna stabilnost i porodi~ne vrednosti. U`ivate u vremenu provedenom sa familijom. Poslovno, napredak je mogu} ukoliko preuzmete inicijativu i istrajete u svojim planovima. Va`no je da obratite pa`wu na imunitet i unos vitamina. Prijateqski odnosi donose podr{ku i razumevawe. Dobre vesti vezane za va{ li~ni `ivot.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Ova nedeqa donosi sna`an talas inspiracije i priliku da ostvarite ambicije. Poslovne mogu}nosti su ove sedmice povoqne, a va{ liderski duh dolazi do izra`aja. Qubavni `ivot }e biti dinami~an, bilo da ste u vezi ili singl, obe}ava sedmicu punu strasti i nepredvidivih susreta. Ne zaboravite na fizi~ku aktivnost kako biste o~uvali energiju, malo ste se ulewili.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Ova nedeqa donosi potrebu za analizom i postavqawem prioriteta. Bi}ete posebno fokusirani na re{avawe va`nih pitawa, kako poslovnih, tako i privatnih. Vi{e brinite o zdravqu, potrudite se da vam ishrana bude uravnote`ena, kao i da poja~ate fizi~ku aktivnost. [to se qubavi ti~e, ovaj period je dobar za one u vezi, o~ekujte stabilnost i iskrenost.
Za{to se jaja za Vaskrs boje u crveno?
Mnogi tvrde da hri{}anski vernici ne bi trebalo da boje jaja za Vaskrs ni u jednu drugu osim crvene, a iza svega se krije simbolika povezana sa Hristom i raspe}em.
Hri{}anska crkva je obi~aj bojewa jaja za Vaskrs prihvatila dosta kasno, negde oko 12. veka. Iako to ne zna~i da su ga odmah i svi prihvatili, pa je tako u na{im krajevima za`iveo tek oko 16. veka.
On je do danas opstao, a za to vreme su utvr|ena i neka osnovna pravila od kojih je najpoznatije da se farbaju u crveno i da se ono zove „~uvarku}a“.
NEKOLIKO VERZIJA
POREKLA OBI^AJA
Naime, zasluge za obi~aj se uglavnom pripisuju Bogorodici i postoji bezbroj verzija o poreklu. Iako danas niko ne zna {ta je istina, ovo su neke od najpoznatijih.
Prema jednoj legendi Bogorodica je ponela sa sobom kuvana jaja na Golgotu i tom prilikom je slu~ajno kanula krv sa Isusovih rana. Dok je prema drugoj verziji ona poklonila kuvana jaja rimskim vojnicima i uplakana ih molila da ne budu okrutni prema wenom sinu, dok je to radila jedna
od wenih suza je pala na jaje i obojila ih u crvenu boju.
Ipak, to nisu i najpopularnija obja{wewa, ve} ona prema kojima je Marija, prilikom izlaska na grob - ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Kada je u nedequ Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hri{}ani farbaju jaja crvenom bojom.
Ili ono prema kom je Marija i{la caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsewe, a na poklon mu donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla „Hristos vaskrse“ i sva jaja su postala crvena.
Pored wih postoji i verzija u kojoj se ne spomiwe Bogorodica ve} samo Isus, a prema kojoj je narod bacao kamewe na wega dok je i{ao ka Golgoti, da bi se ono u jednom trenutku pretvorilo u crvena jaja.
MAGI^NE MO]I „^UVARKU]E“
Sve navedeno je uticalo na to da se za Veliki petak farbaju crvena jaja kao simbol vaskrsnu}a i nevino prolivene krvi na Golgoti. Taj dan se ni{ta ne radi i sve misli vernika su upu}ene na stradawa koja je Isus pro`iveo.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Ova nedeqa donosi balans izme|u privatnog i poslovnog `ivota. Va{ {arm i komunikativnost done}e pozitivne promene u odnosima s kolegama. U prvi plan }e iza}i karijerna i finansijska pitawa koja zahtevaju jasno planirawe. Qubavni segment obe}ava romanti~ne trenutke, a slobodni su inspirisani za flert. Fizi~ko zdravqe je stabilno, ali obratite pa`wu na odmor.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
O~ekuju vas intenzivne promene koje mogu da uti~u na du`e staze na odluke i prioritete na poslovnom i privatnom planu. Poka`ite odlu~nost i ne bojte se da preuzmete rizik. Mogu}e su promene u karijeri i neplanirani susreti sa qudima sa kojima biste mogli da ostvarite dobru saradwu. Slobodnima se sme{i veza koja obe}ava. Obratite pa`wu na mentalnu ravnote`u.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Pred vama je aktivan period koji donosi priliku za usvajawe novih znawa i {irewe profesionalnih horizonta. Optimizam i energija privla~e zanimqive qude i korisne kontakte. [to se qubavi ti~e, o~ekujte izazove koji }e prvenstveno biti uzrokovani qubomorom i nesigurno{}u. Veliki ste oslonac partneru. Potrudite se da prona|ete unutra{wi mir i izbegavate stres.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Fokus ove nedeqe }e biti na dugoro~nim planovima i poslovnim strategijama. Na profesionalnom planu dolaze nove odgovornosti koje zahtevaju da iom se vi{e posvetite. Oni u vezama ili braku mogu da o~ekuju podr{ku i stabilnost, dok slobodni }e se zamajavati flertovawem na dru{tvenim mre`ama. Fizi~ko zdravqe je solidno, ali obratite pa`wu na umor i odmor.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Kreativna inspiracija i nekonvencionalna re{ewa }e dominirati ove nedeqe. Poslovni planovi }e vam doneti priliku za inovacije i uspe{ne projekte. Usamqene Vodolije imaju {ansu da upoznaju nekoga posebnog. Kod zauzetih je sve u najboqem redu. Vodite ra~una o unosu te~nosti i fizi~koj aktivnosti. Posvetite vreme omiqenim aktivnostima koje donose du{evni mir.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Ova sedmica donosi jaku intuiciju i priliku za otkrivawe novih profesionalnih mogu}nosti. Neki planovi koji su vezani za nekretnine, mora}e da sa~ekaju du`i vremenski period. [to se finansija ti~e, o~ekujte pozitivne promene. Obratite pa`wu na unutra{wi glas pri dono{ewu odluka. Potrudite se da o~uvate emocionalnu stabilnost, to je kqu~no za ovaj period.
Iako je tokom vremena narod po~eo da farba jaja i u druge boje, poput `ute, braon, zelene, plave i u retkim slu~ajevima kada je porodica u `alosti u crnu, prvo jaje je uvek crveno i ono se ~uva narednih godinu dana. Zbog ~ega je u narodu dobio naziv „~uvarku}a“ ili „stra{nik“, a tokom vremena su mu pripisivane mnoge magi~ne mo}i.
Pre svega smatralo se da on svojim uku}anima donosi blagostawe i sre}u, ali ukoliko je postojala potreba za za{titom useva onda bi se ono zakopavalo u dvori{te ili u poqe. Ipak, narod je verovao i da sa wim nije mogao da rukuje neko nestru~an jer bi i najmawa gre{ka prilikom izvo|ewa ovih rituala mogla da donese nesre}u, pi{e Nacionalna geografija.
Kako najbr`e izle~iti ~mi~ak
Svako od nas je bar jednom u `ivotu iskusio neprijatnost i nelagodu koje donosi ~mi~ak - ona bolna, crvena kvr`ica na ivici kapka koja mo`e drasti~no uticati na svakodnevne aktivnosti.
Iako ~mi~ak uglavnom nije opasan po zdravqe, mo`e biti izuzetno neprijatan i bolan, pa je razumqivo da `elimo da ga se otarasimo {to pre. Bilo da ste upravo primetili prvi znak pojave ~mi~ka ili se borite sa wim ve} nekoliko dana, postoje efikasni na~ini da ubrzate proces izle~ewa i spre~ite wegovo ponovno javqawe.
[TA JE ZAPRAVO ^MI^AK
I KAKO NASTAJE
^mi~ak, stru~no nazvan hordeolum ili u narodnoj medicini poznat kao je~menac, predstavqa zapaqenski proces koji se javqa na ivici o~nog kapka. Ovaj neprijatni problem nastaje kada se za~epe lojne `lezde ili do|e do bakterijske infekcije, naj~e{}e uzrokovane stafilokokama. Bakterije koje prirodno `ive na ko`i ponekad u|u u folikule trepavica ili u lojne `lezde na kapku, {to dovodi do upale.
Postoje dva osnovna tipa ~mi~ka: spoqa{wi, koji se javqa u korenu trepavica i izaziva jak otok ruba kapka, i unutra{wi, koji nastaje u lojnim `lezdama unutar kapka i mo`e biti te`i
POSNI RECEPT
POSNA MUSAKA
OD PATLIXANA
SA PARADAJZOM
POTREBNO JE:
n 2 ve}a patlixana, n 2 {oqe paradajz sosa, n 1 crveni luk, n 2 ~ena belog luka, n 1 {oqa vode, n so po ukusu, n biber po ukusu, n suvi za~ini po ukusu (po `eqi).
PRIPREMA:
Zagrejte malo vode u tigawu i dodajte crveni luk i beli luk. Dinstajte dok luk ne postane staklast.
Dodajte paradajz sos i za~inite po ukusu. Ostavite da se kr~ka nekoliko minuta.
Na drugom tigawu dinstajte kolutove patlixana dok ne omek{aju.
U vatrostalnu posudu slo`ite red patlixana, red paradajz sosa sa lukom, pa ponovite postupak dok ne potro{ite sve sastojke.
Na kraju, prelijte preostalom vodom i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 30-40 minuta ili dok musaka ne postane zlatno sme|a.
za dijagnostikovawe. Iako se oba tipa manifestuju kao bolna crvena kvr`ica, razlikuju se po lokaciji i ponekad po na~inu le~ewa. Va`no je napomenuti da se ~mi~ak ~esto zamewuje sa halacionom, koji tako|e predstavqa otok na kapku, ali uzrokovan za~epqewem meibomovih `lezda, a ne bakterijskom infekcijom. Halacion se obi~no javqa daqe od ivice kapka i nije toliko bolan koliko ~mi~ak mo`e biti. PRIRODNI I BRZI NA^INI ZA LE^EWE ^MI^KA KOD KU]E
Dobra vest je da u ve}ini slu~ajeva ~mi~ak ne zahteva medicinsku intervenciju i mo`e se uspe{no le~iti ku}nim metodama. Evo nekoliko dokazanih na~ina koji mogu zna~ajno ubrzati izle~ewe:
Redovno nano{ewe toplih obloga predstavqa jedan od najefikasnijih prirodnih na~ina le~ewa. Topla obloga poma`e u poboq{awu cirkulacije, smawuje upalu i podsti~e prirodno drenirawe gnoja. Zagrejte ~istu krpu u toploj vodi, iscedite vi{ak vode i ne`no pritisnite na zatvoreni kapak najmawe 1015 minuta. Ovaj postupak ponovite 3-4 puta dnevno za najboqe rezultate. Toplota poma`e da
se za~epqene `lezde otvore i oslobode sadr`aja, {to ubrzava proces izle~ewa. Pravilna higijena o~iju je kqu~na u le~ewu ~mi~ka. Koristite blagi {ampon za bebe sa formulom „bez suza“ razbla`en vodom da biste ne`no o~istili podru~je oko o~iju.
Natopite pamu~ni tufer ili ~istu krpu u ovaj rastvor i pa`qivo o~istite kapke, posebno obra~aju}i pa`wu na korene trepavica gde se bakterije ~esto nakupqaju. Nakon ~i{}ewa, temeqno isperite toplom vodom i osu{ite ~istim pe{kirom. Ova procedura, kada se sprovodi redovno, ne samo da poma`e u le~ewu postoje}eg ~mi~ka ve} i spre~ava pojavu novih.
Kesice ~aja, posebno kamilice ili zelenog ~aja, mogu poslu`iti kao odli~na alternativa obi~nim toplim oblogama. Pripremite kesicu ~aja, sa~ekajte da se malo ohladi da ne bi bila prevru}a, a zatim je nanesite na zatvoreni kapak na 5-10 minuta. Va`no je koristiti nove kesice ~aja za svaki tretman kako biste izbegli {irewe bakterija.
[TA NIKAKO NE SMETE
RADITI KADA
IMATE ^MI^AK
Iako je isku{ewe veliko, postoje stvari koje apsolutno mora-
te izbegavati kada imate ~mi~ak: Nikada nemojte poku{avati da istiskate ili probijate ~mi~ak. Ovo mo`e dovesti do {irewa infekcije na okolno tkivo ili ~ak uzrokovati ozbiqnije probleme sa o~ima. ^mi~ak sadr`i infektivni materijal koji mo`e kontaminirati druge delove oka ili lica ako se istisne na neodgovaraju}i na~in. Umesto toga, dozvolite ~mi~ku da se prirodno drenira uz pomo} toplih obloga i odgovaraju}e higijene. Izbegavajte no{ewe {minke za o~i dok imate ~mi~ak. Kozmeti~ki proizvodi mogu sadr`ati bakterije koje pogor{avaju infekciju ili usporavaju proces izle~ewa. Ako redovno koristite {minku za o~i, razmislite o bacawu starih proizvoda koji su mo`da kontaminirani i nabavite nove.
Tokom perioda le~ewa ~mi~ka, najboqe je izbegavati kontaktna so~iva i umesto wih nositi nao~are. Kontaktna so~iva mogu dodatno iritirati ve} upaqeno oko i potencijalno produ`iti vreme oporavka. Pored toga, bakterije sa ~mi~ka mogu se preneti na so~iva, {to pove}ava rizik od {irewa infekcije ili wenog ponovnog javqawa.
KADA POTRA@ITI MEDICINSKU POMO]
ZBOG ^MI^KA U ve}ini slu~ajeva, ~mi~ak }e pro}i sam od sebe uz pravilnu negu kod ku}e u roku od 5-7 dana. Me|utim, postoje situacije kada je neophodno potra`iti stru~nu medicinsku pomo}. Oko 5-10% slu~ajeva ~mi~ka zahteva medicinsku intervenciju zbog komplikacija ili upornosti simptoma.
Tri simptoma sr~ane bolesti – nemojte ih zanemariti
Iako su simptomi kao {to su bol u grudima, kratak dah ili nepravilan rad srca dobro poznati, postoje i suptilniji znaci koji mogu ukazivati na probleme sa srcem.
Prema re~ima dr Bavini [ah, ignorisawe ovih znakova mo`e pove}ati rizik od sr~anog udara.
ZADEBQANI PRSTI NA RUKAMA, NOKTI ILI PRSTI NA NOGAMA
Ako primetimo da su nam prsti ili nokti zadebqani i blago deformisani, to mo`e biti znak ozbiqnog sr~anog problema.
Takvi nokti mogu poprimiti oblik ka{ike i izgledati ote~eno ili jednostavno promeweno.
Po{to ovaj simptom mo`e biti povezan i sa plu}nim oboqewima, preporu~uje se konsultacija sa lekarom da bi se utvrdio uzrok.
NASLAGE OKO RO@WA^E OKA
Pojava sivkastih ili plavkastih prstenova oko {arenice, poznatih kao arcus senilis, mo`e biti rani znak visokog ho-
Indijski orasi su hranqivi orasi blagog, puterastog ukusa, idealni za u`inu ili kao dodatak raznim jelima.
Pored toga {to su bogate zdravim mastima, proteinima i antioksidansima, imaju brojne zdravstvene prednosti.
POBOQ[AVA ZDRAVQE SRCA
Konzumirawe ora{astih plodova smawuje rizik od sr~anih bolesti zbog wihovog povoqnog profila masti. Indijski orasi su izvor zdravih mononezasi}enih i polinezasi}enih masti, koje mogu pomo}i u odr`avawu zdravqa srca. Zamena zasi}enih masti iz crvenog mesa
lesterola, {to pove}ava rizik od sr~anih oboqewa.
„Ovi prstenovi se uglavnom sastoje od lipida i, iako ne uti~u na vid, mogu signalizirati povi{ene masti u krvi“, prema Ameri~koj akademiji za oftalmologiju.
Ukoliko primetimo ove promene na o~ima, preporu~qivo je proveriti nivo holesterola kako bi se na vreme spre~ile mogu} e komplikacije.
OTICAWE NOGU I STOPALA
Oticawe nogu i stopala mo`e biti znak edema, nakupqawa te~nosti u dowim ekstremitetima, uzrokovano lo{im radom srca.
Kada srce ne pumpa krv dovoqno efikasno, dolazi do zadr`avawa te~nosti u telu, {to mo`e izazvati otok.
Osim toga, odre|ena hrana mo`e pogor{ati ovaj problem, pa lekari ~esto preporu~uju ishranu zdravu za srce. U te`im slu~ajevima mo`e do}i do otoka ruku, stomaka i {aka, {to zahteva hitnu medicinsku pomo}.
Prepoznavawe ovih znakova mo`e biti kqu~no za rano otkrivawe sr~anih problema. Ukoliko primetimo bilo koju od wih, ne smemo da ih zanemarimo, jer pravovremena reakcija mo`e zna~ajno smawiti rizik od ozbiqnih sr~anih komplikacija.
ili putera indijskim orahom mo`e poboq{ati holesterol.
POMA@E U REGULACIJI TE@INE
Indijski orasi mogu pomo}i u kontroli te`ine jer telo ne apsorbuje sve wihove kalorije – vlakna zadr`avaju deo masti i izbacuju ih iz tela. Tako|e, wihova kombinacija proteina i zdravih masti usporava varewe i produ`ava ose}aj sitosti. Oni sadr`e malo {e}era, {to ih ~ini boqim izborom od grickalica poput ~ipsa ili slatki{a. POBOQ[AVA REGULACIJU [E]ERA U KRVI
Indijski orasi su korisni za regulisawe
{e}era u krvi jer imaju malo ugqenih hidrata i visok sadr`aj proteina, vlakana i zdravih masti.
PODR@AVA ZDRAVQE KOSTIJU
Indijski ora{~i}i su odli~an izvor vitamina K, magnezijuma i fosfora, koji doprinose zdravqu kostiju.
OBEZBE\UJU ANTIOKSIDANTE
KOJI [TITE OD BOLESTI
Prirodno bogati antioksidansima, kao {to su polifenoli i flavonoidi, indijski orah poma`e u borbi protiv zapaqewa i oksidativnog stresa, {to mo`e dovesti do hroni~nih bolesti, kao {to su bolesti srca i kancer.
MLADA SRPSKA SKAKA^ICA
SKANDINAVKA UKR[TENICA
GRAM LI^NA ZAMENICA DODATAK TE^NOSTI
NARE\EWE, UKAZ (LAT.)
VINOGRADARSKA BIQKA
MIRAZ, DOTA (LAT.)
ONOMATOPEJA LAVE@A
STAROGR^KI LEKAR IZ KAPADOKIJE
KANADSKE PEVA^ICE MORISET
U MA\ARSKOJ, ZAPADNO OD BUDIMPE[TE
POSEBAN OTISAK TEKSTA VE[TA^KA KOSA(MN.)
ZIDNA PREVLAKA NI[TICE VISOKI VOJNI ^IN
STARA MERAZA TE@INU (MN.)
NA[ RANIJI TENISER, ZOLTAN
OGLA[AVAWE POPUT ]UKA MU[KO IME, ISAILO MIRISNA MATERIJA STIH OD
STRI@EWE STOKE
INICIJALI SLIKARA ARALICE @ITEQI OGARA GRAD U NEMA^KOJ
TREPEREWE, TITRAWE TONA (MUZ.)
ERBIJUMA OVAMO IME POLITI^ARA QAJI]A
INICIJALI PESNIKA ANTI]A SMRZLA MAGLA OBLASTPOD IMAMOM AUTO OZNAKA [PANIJE DINAMO MA[INE
GENERATORI
EGIPAT, P, RAJETIN, ILIN, NA^IN, ]UKAWE, ISA, PETERAC, B, SA, OGARANI, TREMOLO, ER, RASIM, MAMA, IWE, IMAMAT,
VODORAVNO: 1. Nasesti na prevare, 2. Pro`drqivac - Oblast u Italiji i Austriji, 3. Uzimati te~nost - Stru~waci za gra|u qudskog tela, 4. Ujediwene nacije (skr.) - Osnovni ton muzi~ke lestvice - Zmijski otrov (nar.), 5. Varo{ u Makedoniji - Prefiweni, suptilni, 6. Sprava za usisavawe (lat.) - Orijentalno mu{ko ime, 7. Deo re~enice - @iteqka nekog atara - Prvi vokal, 8. Veznik - Zamuckivati - Kra}i naziv za Internet, 9. Kosmos, vasiona - Stra`ariti, paziti, 10. Reka u Italiji, u ToskaniPra`iteqi Potisja, 11. Simbol telura - Vrsta zanatlija, strugari - Dr{ka na violini, 12. Ispijawe do dna, do posledwe kapi - Zamr{eno stawe, te{ko}a, 13. Glavni grad Sao Tome i Prinsipe - [epav ~ovek, 14. Ravnote`a, stabilnost (lat.).
USPRAVNO: 1. Napra{iti se puderom, 2. Novi red u pisawu (mn.)@bunasta biqka, 3. Lopov, lupe` - Mesto kod Sur~ina - Vrsta, soj, 4. Omot, uvija~ - Upakovati, uviti, 5. Simbol kalcijuma - Partneri u poslu - Vrsta crvenkastog vina, 6. Mu{ko ime odmila, Ilija - Krpa za brisawe, otira~ - Li~na zamenica, 7. Auto oznaka Qubqane - Azotno jediwewe - Prehlada, 8. Juri{, napad - Ribarnica - Oznaka za polupre~nik, 9. Simbol brodoloma - Prostaci, barabe, 10. Prosjak iz „Odiseje - Zavet, zave{tawe - Poqska avio kompanija, 11. Veliki somovi - Nalepnice, 12. Izostaviti samoglasnik (gram.) - [uma odre|ena za se~u (fr.).
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: NATOCIQATI SE, ALAVAC, TIROL, PITI, ANATOMI, UN, TINIKA, ID, DEBAR, TANANI, EJEKTOR, IMER, RE^, ATARKA, A, I, MUCATI, NET, SVEMIR, BDETI, ARNO, ANARTI, TE, TOKARI, KE, ISKAP, ZAPLET, SAO TOME, COTA, EKVILIBRITET.
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i
ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
MARIJA [ERIFOVI] ZAKAZALA
[ESTI KONCERT U BEOGRADU:
„Izgleda da vam nije dovoqno“
Zbog ogromnog interesovawa publike, Marija [erifovi} odlu~ila je da zaka`e jo{ jedan beogradski koncert u Sava centru.
Marija je obradovala svoju publiku, a posebno one koji nisu stigli da kupe karte za prvih pet ve~eri, i saop{tila da su dostupne karte i za {esti koncert koji je zakazan za 8. maj.
– Iako sam `elela u maju da odem na odmor i da u`ivam, izgleda da ne}u mo}i! Izgleda da vam nije dovoqno – zato otvaramo i 8.maj – izjavila je Marija [erifovi}.
Turneja „Dolazi qubav“, koja traje punih godinu dana bli`i se kraju, a interesovawe, i pored pet potpuno rasprodatih koncerata, ~ini se ne jewava.
Nastupe u Beogradu obele`ila je i rekordna prodaja karata –naime Marija je prvi u nizu koncerata rasprodala za samo dva sata, a ostala ~etiri su, tako|e, bukvalno planula.
SPLIT NA NOGAMA:
Dragana Mirkovi} priredila spektakl u Hrvatskoj za Dan `ena
Dragana Mirkovi} je od prvog pojavqivawa va`ila za peva~icu koja je omiqena me|u `enama, a koliko je to ta~no jo{ jednom je potvr|enao na koncertu koji je ba{ na osmi mart odr`ala u hali Gripe u Splitu.
Publika, mahom sastavqena od pripadnica lep{eg pola, ispunila je halu do posledweg mesta i uglas pevala sa svojom omiqenom peva~icom tokom trosatnog spektakla koji im je priredila.
Kao i uvek, Dragana je `elela da izme|u we i publike ne postoji ograda pa je si{la u publiku, ispuwavala `eqe obo`avalaca i fotografisala se sa wima.
Turneja Do posledweg daha, kojom je pro{le godine zapo~ela obele`avawe ~etiri decenije karijere nastavqa se i u ovoj godini pa }e tako regionalna muzi~ka zvezda imati, me|u ostalima, i velike koncerte 29.3. U Sofiji u Areni Armec, i u Skopqu 24.5. u SC Boris Trajkovski.
„TU SAM NULA, BOG TE PITA DA LI SAM IKADA VOLELA“: Kako je Seka Sabli} priznala da nikada nije bila zaqubqena
Jelisaveta Seka Sabli} iza sebe ima sijaset vrsnih uloga, cewena je u na{em dru{tvu i kao glumica i o{tar kriti~ar negativnih pojava, ali na qubavnom planu nije imala sre}e.
Kako je sama priznala u emisiji „Slu~ajni partneri“, na tom `ivotnom poqu se nikada nije sna{la.
„U bukvalnoj qubavi se nikada nisam sna{la, ko zna da li sam ikada… Bila sam zaqubqena, ali da li sam ikoga volela, to je Bog te pita… Tu di`em ruke, predajem se“, rekla je Seka sa prepoznatqivim osmehom, pa dodala:
„Tu sam nula stvarno, nikad se u to nisam razumela. Razumem qubav preko scene, ali ovako… evo odmah mucam“, iskrena je bila legendarna glumica.
Seka je uvek nerado govorila o svom privatnom `ivotu, te nije poznato sa kim je dobila sina Stefana, ali se pri~alo da on rodio iz vanbra~ne veze sa jednim glumcem.
Danas ka`e da je ponosna na svog sina koji je uspe{ni pozori{ni rediteq i pijanista, a od 2013. godine najvi{e u`iva u dru{tvu svog unuka Leona.
^UVENA
OLIVERA KATARINA
NAPUNILA 85 GODINA: Talentom i lepotom
je op~inila svet, Tito ju je obo`avao, a danas `ivi u samo}i
Glumica i peva~ica Olivera Katarina u mladosti je va`ila za jednu od najlep{ih `ena, ne samo na na{im prostorima, ve} i u ~itavom svetu.
Olivera Katarina je ro|ena 5. marta 1940. u Beogradu kao Olivera Petrovi}, a kasnije je svoju karijeru gradila pod imenima Olivera Katarina i Olivera Vu~o.
Zavr{ila je Akademiju za pozori{te, film, radio i televiziju, a svoju karijeru zapo~ela je glume}i u pozori{tu. Pozori{na publika imala je priliku na samom po~etku wene karijere da je gleda u predstavi „Ko{tana“, posle ~ega se Olivera opredelila za filmsku umetnost, pa se predstavila {iroj publici i na bioskopskim platnima.
Glumila je u filmovima „San“, „Polenov prah“, „Dervi{ i smrt“, „Skupqa~i perja“. Drama Sa{e Petrovi}a „Skupqa~i perja“ donela joj je i prvu nagradu u Kanu, kada je ceo svet primetio mladu, telentovanu glumicu rasko{ne lepote.
U PARIZU JE IMALA
72 UZASTOPNA KONCERTA
Pokorila je svet, a direktor pariske Olimpije Bruno Kokvatriks je do{ao u Beograd kako bi potpisao ugovor sa wom, iako je nije ~uo kako peva.
U Parizu je imala 72 uzastopna koncerta, a u svojoj autobiografiji je istakla i da je Tito bio wen veliki obo`avateq, zbog ~ega je prva dama Jovanka Broz bila qubomorna.
„Dok sam `ivela tamo bila sam jako upadqiva zbog svoje lepote i dr`awa, a to je bilo vrlo opasno. Qudi su stalno nasrtali na mene. Ozbiqno mi se udvarao jedan ri|okosi monarh, ~ije ime ne mogu da otkrijem jer je i danas kraq jedne dr`ave, ali odbila
sam ga jer sam bila zaqubqena u Milana Galeta Mu{katirovi}a, svoju prvu veliku qubav, ~uvenog vaterpolo golmana“, ispri~ala je o svom `ivotu u Parizu jednom prilikom. BRAKOVI
OLIVERE KATARINE
Kada je do`ivela krah prve qubavi i raskinula vezu sa Mu{katirovi}em, udala se za rediteqa Vuka Vu~a i u braku su bili dve godine.
Posle wega je sedam godina bila u vezi s Ratkom Dra`evi}em, a zatim je u{la u drugi brak – sa pravnikom Miladinom [aki}em, sa kojim je dobila sina Maneta.
„Upoznala sam Tita, prvi put kad sam snimala ‘Ni{ku bawu‘. Odjednom sam ~ula da je Tito u studiju, a on je seo za kameru i gledao me. Otpustio je kamermana da me sam snima. Drugi put je bilo kad sam sa suprugom Miladinom [aki}em ~ekala Novu godinu. Pri{ao nam je Milan Vukos i rekao da Tito `eli da mu pevam. Tu se nije moglo re}i ‘ne‘“, prisetila se glumica i peva~ica.
„Uvek je lepo reagovao kad bih pevala i svidela sam mu se kao pojava. Jednom kad sam se pojavila, Jovanka ga je gurnula i rekla: ‘Evo ti je‘. To sam ~ula. Mo`da je bila qubomorna, on se ~inio kao `enskaro{. Bio je pravi mu{karac, to sigurno“, dodala je Olivera.
Dogodio se i wihov tre}i susret, ali taj nije ba{ dobro pro{ao.
„To maltretirawe koje sam tamo do`ivela nije bilo ni za film. Pozvali su me da mu pevam na Tari i to bih odbila da nisam bila udata, ali ovako nisam mu`u htela da pravim probleme. Tamo je po~elo nevi|eno {ikanirawe. Nema ko me nije preslu{avao, razne slu`be: hrvatska, savezni
SUP, republi~ka, vojna i svako vu~e na svoju stranu. Rekli su mi da moram da mu pevam kad krene u {etwu. Od ranog sam jutra ve`bala sa truba~ima dok nisam promukla. Odjednom, Tito dolazi, a nema orkestra. U onoj gu`vi, prilaze mi qudi u civilu i ka`u da odem iza. Tu nije bilo govora o qubaznosti, bili su jako bezobrazni. A onda mi prilaze ovi otpozadi i deru se na mene da iza|em i pevam pred Tita, ali pro{lo je to nekako“, napisala je u autobiografiji.
Olivera Katarina je tada otkrila da ju je neko tamo otrovao. „Otrovana sam tamo. Dali su mi ne{to od ~ega sam dobila rane u ustima. Grlo, usta, sve je to bilo u ranama. Hranili su me kap po kap. Ne znam ko me je ta~no otrovao“, ispri~ala je peva~ica. USAMQENOST
Pre nekoliko godina, Olivera je priznala za medije da je usamqena `ena. Otkrila je da ni sa kim nije bila vi{e od 20 godina. Doma}i mediji pisali su kako jedna od nekada najpopularwih peva~ica i glumica `ivi u siroma{tvu i nema{tini u Srbiji. Navodno je `ivela u iznajmqenom stanu u Beogradu. Nacionalnu penziju uspela je da dobije 2013. godine.
„Samujem u ~etiri zida, zaboravqena od ve}ine prijateqa i kolega. Sa~uvala sam dostojanstvo, pak, i nisam depresivna. Ne}u nikoga moliti“, zakqu~ila je Olivera Katarina.
Mnogi su se pitali zbog ~ega Olivera Katarina ima dva imena. Kako je vi{e puta sama objasnila, Katarina je bilo ime wene pokojne majke za koju je bila veoma vezana. Nakon wene smrti, Olivera {est meseci nije mogla da govori od {oka, te je rekla da je „najmawe {to je mogla da uradi“ bilo da uz svoje doda i weno ime.
VODITEQKA DOBILA DETE U 42. GODINI: „Bog mi je vratio za sve {to sam uradila“
Voditeqka Tamara Gruji} (47) postala je majka pre pet godina, a godinama se borila za potomstvo, o ~emu je otvoreno govorila.
Tamara Gruji} je dobila }erku Lenu, a veruje da ju je Bog nagradio detetom kako bi joj vratio za dobra dela koja je ~iila.
– Mislim da je sve ovo {to smo ekipa i ja radili, meni na neki na~in Bog vratio. Na~in na koji sam ostala u drugom stawu u ovim godinama… Na~in na koji sam iznela trudno}u… Ti silni qudi kojima smo pomogli i oni koji su nam `eleli dobro, mislim da se to na takav na~in vra}a – izjavila je Tamara. Tamara je istakla da je planirala da ide na vantelesnu oplodwu kada je saznala da je ostala u drugom stawu.
– Vuk i ja dugo smo `eleli da postanemo roditeqi, a otkad smo po~eli da radimo na terenu, imala sam u vidu da }u jednog dana, bo`e zdravqa, biti u drugom stawu. Zato sam odmah po~ela da smi{qam kako }emo mi, kao ekipa, tada funkcionisati. Na kraju svake sezone snimali smo nekoliko emisija unapred. Ove zime, Vuk i ja videli smo da imamo dovoqnu zalihu da na prole}e, bez optere}ewa s te strane, odemo na vantelesnu oplodwu. Ra~unaju}i da }e to biti za par meseci, bili smo potpuno opu{teni. Ba{ u tom periodu Bog nas je pogledao i ja sam, potpuno prirodno, ostala u drugom stawu –ispri~ala je ona.
JOKI] PROGOVORIO O MVP TRCI:
„Ako je to dovoqno…“
Nikola Joki} odigrao je jo{ jednu briqantnu partiju na parketima NBA lige.
On je uspeo da se revan{ira sa Denverom Oklahomi za poraz od pre dva dana i briqantnom igrom razbije najboqi tim lige u dosada{wem toku sezone.
Joki} je u pobedi od 140:127 ubacio 35 poena uz 18 skokova i osam asistencija i tak odgovorio na izazov koji mu je bacio [ej Gilxeus Aleksander u prethodnom me~u kad je ubacio 35 poena. Wih dvojica su i dva glavna kandidata za MVP nagradu ove sezone.
Posle me~a, jedno od pitawa je bilo upravo vezano i za tu MVP trku, a dobio ga je Nikola Joki}.
„Ovo je moja tre}a ili ~etvrta godina uzastopno, tako da… Ja sam stvarno, ne znam, ne mogu da kontroli{em to. Ja }u re}i da mislim da igram najboqu ko{arku svog `ivota, ako je to dovoqno, onda je dovoqno. Ako ne, onda on zaslu`uje to. On je stvarno neverovatan“.
Partizanu ve}e {anse za prvih {est
Shodno rastu popularnosti Evrolige, u ekosistem elitnog takmi~ewa ukqu~ila se i napredna statistika. Iako se u NBA ligi matemati~ke predikcije prate odavno, ~esto i uzimaju u ozbiqno razmatrawe od strane stru~nih {tabova, javnost na Starom kontinentu doskoro nije imala priliku da putem inovativnih kalkulacija prati sezonu.
Stoga, prazninu je popunila agencija „Figurejt” i izbacila najnoviju projekciju, srcu bli`u navija~ima Partizana.
Prema proceni, Olimpijakos ima 100 odsto {anse da zavr{i me|u najboqih {est, Fenerbah~e 99.5%, Panatinaikos 98.9%, Monako 86%, Bajern 57.8%, crno-beli 36.4%, a crveno-beli 33.8%. [to se ti~e plasmana u plej-in, brojevi govore da su ve~iti prili~no sigurni, te nam je do kona~ne potvrde preostalo jo{ samo mawe od mesec dana.
Nemawa Nedovi} na udaru kritika posle slabog izdawa u Qubqani
Nekada je Nemawa Nedovi} va`io za najboqeg kombo beka Starog kontinenta. Kao mlad, ali veoma talentovan NBA „prospekt” vratio se u Evropu i odmah postao zvezda elitnog ko{arka{kog takmi~ewa. Prepoznatqiva eksplozivnost, brzina i atleticizam ~inili su prodore Zvezdine trideset{estice gotovo nezaustavqivim, tokom prvog mandata u klubu, ali i wegovih dana u gr~kom Panatinaikosu.
Ubita~ni procenti {uta za tri poena, bili su dodatno oru`je u arsenalu, ono koje je primoravalo rivale da biraju „mawe od dva zla” - da ga puste da {utira, ili da ide na prodor...
Neki su i{li ~ak i toliko daleko da su dete kluba terali, iako bi on vrlo verovatno voleo da ostane i do kraja karijere.
Nezadovoqstvo navija~a eskaliralo je u drugoj polovini ove takmi~arske godine, kad je sezona iz snova po~ela da poprima karakteristike ko{marne.
Vezani porazi, posledwi protiv Cedevita Olimpije u ABA ligi, bili su kap koja je prelila ~a{u. Lo{e izdawe cele ekipe, naro~ito Nedovi}a, koji je za 20 minuta na terenu ubacio jedan poen, a iz igre {utirao 0/5 izazvalo je bes me|u pristalicama crveno-belih.
Te{ke, ne ba{ tako lepe re~i stizale su na adresu nekada{weg reprezentativca Srbije i to od qudi, koji bi trebalo najvi{e da ga podr`avaju... Nedovi} je na lo{u individualnu igru, ali i onu timsku imao da ka`e samo jedno, kratko obe}awe, sa primesama sete i emocije. - Izviwavam se svima, bi}u i bi}emo boqi – podelio je as na svom Instagram profilu.
Nema sumwe da je upravo igra~ima najte`e, posebno onim doma}im, koji vole i osete klub kao niko drugi, a mo`e li Nedovi} da se uzdigne iznad te{ke i nepovoqne situacije, te ponovo zavredi po{tovawe, divqewe i simpatije navija~a kao kad je sipao trojke na po~etku sezone, pokaza}e naredni me~evi. Bez obzira na rezultate, koji }e uslediti jedno je sigurno – Nemawi je stalo i uradi}e sve {to je u wegovoj mo}i da pomogne voqenom klubu.
Milano je Zvezdina prilika za reakciju!
Ko{arka{e Crvene zvezde u ~etvrtak (19.00) do~ekuju Olimpiju Milano u utakmici 29. kola Evrolige, a u kojoj tim sa Malog Kalemegdana ima imperativ pobede.
Nalazi se ~eta Joanisa Sferopulosa u padu forme. I pored ~iwenice da je Crvena zvezda u Ni{u osvojila Kup Radivoj Kora} i tako stigla do prvog pehara u sezoni, nakon toga se beogradski tim nije pokazao u najboqem svetlu.
Izgubila je Zvezda neo~ekivano od @algirisa u Beogradu, zatim i od Bajerna u Minhenu, {to samo po sebi nije problem, ali igra jeste, da bi kao potvrda problema stigao poraz u Qubqani od Cedevita Olimpije.
Ovim neuspehom se Crvena zvezda dodatno udaqila od prvog mesta na kraju regularnog dela ABA lige, koje donosi prednost doma}eg terena tokom plejofa.
Danas je bilo o~igledno da smo izgubili zbog lo{ih procenata {uta sa distance i sa linije penala. Defanzivno smo odigrali dobro, jer Cedevita Olimpija je postigla samo 74 poena, a ina~e ovde posti`u mnogo vi{e kada pobe|uju. Propustili smo svoje prilike da povedemo, tim se borio druga~ije nego na
prethodnim utakmicama, imali smo vi{e fokusa i zalagawa, ali nismo {utirali dobro. Verovao sam svojim igra~ima, znam da nismo u dobrom momentu, ali veoma je va`no da `elimo iza}i iz ove situacije, gde je mnogo igra~a povre|eno, neki su bolesni. Moramo da se skupimo kao tim i prevazi|emo ove probleme. Pre nego zavr{im, `elim ~estitati Cedevita Olimpiji na pobedi i po`eleti im sre}u u Evrokupu, ka`e Joanis Sferopulos. Ovo nije prvi put da crveno-beli imaju lo{ momentum tokom sezone. Prvi put se sli~na stvar desila u novembru, kada je Zvezda, tako|e pomalo neo~ekivano, izgubila od Asvela u
SLUTI NA BOQE DANE:
Francuskoj. Nakon toga je Partizan savladao najve}eg rivala u Ve~itom derbiju.
Usledilo je kratko bu|ewe protiv Bajerna u Areni, ali je seriju od tri poraza u ~etiri utakmice Zvezda okon~ala lo{om predstavom i porazom u Milanu, protiv slede}eg rivala.
Ipak, nakon toga su se stvari okrenule. Crveno-beli su se probudili, sve je krenulo trijumfom u Bolowi, koji je izvojevan u samom fini{u, a nakon toga je ekipa Joanisa Sferopulosa stigla do {est pobeda u sedam me~eva u Evroligi.
Duel protiv Armanija je prava prilika za po~etak nove takve serije.
Da li je kona~no po~eo Partizanov preporod?
Fudbalski klub Partizan kona~no je dao znake `ivota i situacija se malo popravila u odnosu na nekoliko prethodnih godina
Promena uprave usred sezone dala je odre|ene rezultate na vi{e nivoa, dugovi se i daqe otpla}uju, oporavak }e trajati godinama, ali kona~no je celokupna slika Partizana malo lep{a i boqa.
U ovom trenutku najboqe je da pri~amo o rezultatima na terenu, po{to su trener Sr|an Blagojevi} i wegovi izabranici pokazali da su ipak zaslu`eno drugi u Srbiji, te da bi u budu}nosti uz odre|ene promene u igra~kom kadru i stabilizaciju finansija mogli da se suprotstave ~ak i Crvenoj zvezdi, ali o tom potom. Mnogi navija~i bili su skepti~ni kada je Blagojevi} dobio posao prvog trenera, smatrali su da je moglo da se dovede i neko zvu~nije ime, iako su mnoge legende ve} „potro{ene“ zbog svega {to se de{avalo u Humskoj dugi niz godina.
Ipak, Blagojevi} je za kratko vreme uspeo da slo`i kockice, nastavqa da napreduje zajedno sa timom i zaista je zaslu`io po{tovawe. Odradio je zimske pripreme sa ekipom, a onda je i na zvani~nim utakmicama pokazao da je ipak s razlogom tu gde jeste. Partizan je skoro osigurao drugu poziciju na kraju Superlige Srbije, iako ima jo{ mnogo da se igra. Od starta prole}enog dela sezone crno-beli imaju tri remija i ~etiri pobede, a posledwi je
u Humskoj pao Novi Pazar sa 3:2 posle neo~ekivane drame. Jasno je da Partizanova igra mora da bude daleko boqa za bilo koji evropski nivo, ali isto tako treba re}i da je napravqen iskorak u odnosu na ono {to smo dugo gledali i da poja~awa tek treba da stignu, a i sa omladincima je malo boqa situacija. Ako nastave ovako, crno-beli }e sigurno dobiti priliku da se bore za Evropu, ali sada treba i}i i razmi{qati korak po korak. Partizan za poraz ne zna jo{ od 12. decembra, a nedavno je izvu~en i remi sa Zvezdom na Marakani (3:3), {to je dalo crno-belima novu dozu samopouzdawa. Blagojevi} je uspeo da ohrabri ekipu i da iz nekih igra~a izvu~e, bar za sada, malo vi{e u odnosu na wegove prethodnike. Kalulu igra odli~no u posledwe vreme, Nemawa Nikoli} je dao {est golova na pet posledwih utakmica, ~ak je i Goh `ivnuo, Zubairu i golman Jovanovi} su ve} standardno dobri.
Jasno je da }e biti potrebno mnogo vi{e od sedam uzastopnih utakmica bez poraza da bismo pri~ali o preporo|enom Partizanu, ali ne{to dobro je krenulo da se de{ava u Humskoj i to treba pohvaliti, jer kad je bilo za kritiku, to smo i te kako znali da ispratimo.
PARTIZANU JE KUP
[ANSA ZA PREKID SU[E Ova sezona bi}e osma uzastopna u kojoj Partizan ne}e biti {ampion Srbije, mada to jo{ uvek nije i matemati~ki potvr|eno, ali moglo bi biti uskoro. [to se Kupa Srbije ti~e, tamo je Zvezda ~etiri godine zaredom osvajala trofej, dok je u sezoni 2019/20 najboqa bila Vojvodina, {to zna~i da Partizan ni tu dugo nije video pehara.
To bi trebalo da budu dodatni motivi za Blagojevi}a i wegove izabranike da ove sezone zagrizu za trofej u Kupu, u kom se stiglo do osmine finala.
Junajted pravi stadion od 2,3 milijarde, izgleda kao u filmovima nau~ne fantastike i prima}e 100.000
Man~ester junajted je objavio planove za izgradwu najve}eg stadiona u Velikoj Britaniji, novog stadiona sa 100.000 mesta u blizini Old Traforda, vrednog 2,34 milijarde evra. Suvlasnik Junajteda Xim Retklif `eli da izgradi najboqi fudbalski stadion na svetu, a klub se nada da }e ga zavr{iti u roku od pet godina. Odluka je doneta nakon opse`nog procesa konsultacija o tome da li da se izgradi postoje}i stadion ili da se izgradi novi. Old Traford je dom Man~ester junajteda od 1910. godine. Arhitekte iz kompanije Foster and Partners, koji }e dizajnirati projekat, rekli su da }e stadion imati krovni dizajn.
Man~ester junajted, koji trenutno ima dugove od 1,17 milijardi evra, jo{ nije objasnio kako planira da finansira stadion. To }e biti deo {ire regeneracije podru~ja Old Traforda, koji se smatra najve}im takvim projektom u Ujediwenom Kraqevstvu od transformacije Stratforda tokom Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine. Kancelarka Rej~el Rivs je ve} dala podr{ku vlade ovim planovima.
Klub tvrdi da }e ceo projekat otvoriti 92.000 novih radnih mesta, ukqu~ivati izgradwu 17.000 domova i privu}i dodatnih 1,8 miliona posetilaca godi{we. Projekat bi dodao dodatnih 8,5 milijardi evra britanskoj ekonomiji godi{we.
^ETVRT VEKA EVROLIGE: Teodosi}, Bodiroga, Don~i}, Printezis i Tavares u tre}em paketu
Veqkovi} i zvani~no
potpisao za Zvezdu
Veqkovi} i zvani~no potpisao za Zvezdu
Kao {to je i najavqeno, Milo{ Veqkovi} je novo poja~awe Crvene zvezde.
Kao {to je i najavqeno, Milo{ Veqkovi} je novo poja~awe Crvene zvezde.
[ampion Srbije je i zvani~no potvrdio ovu informaciju.
[ampion Srbije je i zvani~no potvrdio ovu informaciju.
Crvena zvezda obave{tava javnost da je ugovor sa na{im klubom potpisao {toper Milo{ Veqkovi}. Stameni defanzivac }e se staviti na raspologawe {efu stru~nog {taba Vladanu Milojevi}u od predstoje}eg leta, a nosi}e crveno-beli dres u naredne tri godine.
Crvena zvezda obave{tava javnost da je ugovor sa na{im klubom potpisao {toper Milo{ Veqkovi}. Stameni defanzivac }e se staviti na raspologawe {efu stru~nog {taba Vladanu Milojevi}u od predstoje}eg leta, a nosi}e crveno-beli dres u naredne tri godine.
„Veoma sam sre}an i ponosan {to sam potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom, klubom koji volim od detiwstva i koji zauzima posebno mesto u mom `ivotu. Svestan sam veli~ine i tradicije Zvezde, ali i odgovornosti koju nosi igrawe za ovako veliki klub“ rekao je Veqkovi}.
„Veoma sam sre}an i ponosan {to sam potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom, klubom koji volim od detiwstva i koji zauzima posebno mesto u mom `ivotu. Svestan sam veli~ine i tradicije Zvezde, ali i odgovornosti koju nosi igrawe za ovako veliki klub“ rekao je Veqkovi}.
Naglasio je reprezentativac Srbije da u crveno-belom dresu `eli da ostvari nove ambicije.
Naglasio je reprezentativac Srbije da u crveno-belom dresu `eli da ostvari nove ambicije.
„Crvena zvezda je danas sna`an evropski klub, sa jasno postavqenim ciqevima i verujem da mogu da ostvarim sve svoje profesionalne i li~ne ambicije. Iza mene je izuzetno lepo i uspe{no razdobqe provedeno u Bremenu, gde sam bio lepo prihva}en i gde sam imao priliku da doka`em svoje kvalitete“.
„Crvena zvezda je danas sna`an evropski klub, sa jasno postavqenim ciqevima i verujem da mogu da ostvarim sve svoje profesionalne i li~ne ambicije. Iza mene je izuzetno lepo i uspe{no razdobqe provedeno u Bremenu, gde sam bio lepo prihva}en i gde sam imao priliku da doka`em svoje kvalitete“.
Iskusni defanzivac sa nestrpqewem o~ekuje nastupe pred
Iskusni defanzivac sa nestrpqewem o~ekuje nastupe pred
navija~ima, ali i utakmice u najkvalitetnijem evropskom takmi~ewu.
navija~ima, ali i utakmice u najkvalitetnijem evropskom takmi~ewu.
„Sada je do{lo vreme za novo poglavqe u mojoj karijeri. Moj ciq je da dam svoj maksimum i pomognem Crvenoj zvezdi da na najboqi na~in predstavqa srpski fudbal na evropskoj sceni. Tako|e, radujem se {to }u imati priliku da igram pred Delijama i nadam se da }emo zajedno slaviti velike pobede, ukqu~uju}i i one u Ligi {ampiona“, zakqu~io je Veqkovi}. Milo{ Veqkovi} je ro|en 1995. godine u Bazelu. Omladinski sta` je zapo~eo u istoimenom fudbalskom klubu sa samo pet godina, da bi potom karijeru nastavio u Engleskoj u redovima
„Sada je do{lo vreme za novo poglavqe u mojoj karijeri. Moj ciq je da dam svoj maksimum i pomognem Crvenoj zvezdi da na najboqi na~in predstavqa srpski fudbal na evropskoj sceni. Tako|e, radujem se {to }u imati priliku da igram pred Delijama i nadam se da }emo zajedno slaviti velike pobede, ukqu~uju}i i one u Ligi {ampiona“, zakqu~io je Veqkovi}.
Milo{ Veqkovi} je ro|en 1995. godine u Bazelu. Omladinski sta` je zapo~eo u istoimenom fudbalskom klubu sa samo pet godina, da bi potom karijeru nastavio u Engleskoj u redovima
Totenhema. Kalio se u ^empion{ipu, a nosio je dres Mildzbroa i ^arltona. U februaru 2016. godine je poja~ao nema~ki Verder iz Bremena, za koji je odigrao 242 utakmice i bio kapiten, kao jedan od najstandarnijih fudbalera u timu. Veqkovi} je blistao u dresu reprezentacije Srbije, pa se tako mo`e pohvaliti osvojenim Evropskim prvenstvom 2013. godine za igra~e do 19 godina, ali i peharom Svetskog prvenstva 2015. godina za selekciju do 20 godina. Za A nacionalni tim je odigrao 35 utakmica, a bio je u~esnik dva Mondijala 2018. godine u Rusiji i 2022. godine u Kataru, ali i Evropskog prvenstva u Nema~koj.
Totenhema. Kalio se u ^empion{ipu, a nosio je dres Mildzbroa i ^arltona. U februaru 2016. godine je poja~ao nema~ki Verder iz Bremena, za koji je odigrao 242 utakmice i bio kapiten, kao jedan od najstandarnijih fudbalera u timu. Veqkovi} je blistao u dresu reprezentacije Srbije, pa se tako mo`e pohvaliti osvojenim Evropskim prvenstvom 2013. godine za igra~e do 19 godina, ali i peharom Svetskog prvenstva 2015. godina za selekciju do 20 godina. Za A nacionalni tim je odigrao 35 utakmica, a bio je u~esnik dva Mondijala 2018. godine u Rusiji i 2022. godine u Kataru, ali i Evropskog prvenstva u Nema~koj.
Povodom ~etvrt veka postojawa, Evroliga je odlu~ila da objavi imena najuspe{nijih igra~a u proteklih 25 godina
Povodom ~etvrt veka postojawa, Evroliga je odlu~ila da objavi imena najuspe{nijih igra~a u proteklih 25 godina. Luka Don~i}, Milo{ Teodosi}, Dejan Bodiroga, Georgios Printezis i Valter Tavares su petorica igra~a koji su imenovani me|u 25 najve}ih igra~a u istoriji takmi~ewa.
U prvoj petorci su Nando De Kolo, Serhio Quq, Ramunas Siskauskas, Vasilis Spanulis i Nikola Vuj~i}. Drugi set izabranih u ekipi Ol 25 Evrolige ukqu~uje pet MVP Evrolige, me|u kojima je i jedan Srbin. Dimitris Dijamantidis, Majk Xejms, Vasilije Mici}, Entoni Parker i Serhio Rodrigez izabrani su da budu me|u 25 najve}ih zvezda prve ~etvrtine veka ovog takmi~ewa.
Od prvog u~e{}a u Evroligi tokom sezone 2007/08, Milo{ Teodosi} odu{evqava qubiteqe ko{arke {irom Evrope. Bilo da je igrao za Olimpijakos (2007-2011), CSKA Moskvu (2011-2017), Virtus Bolowu (2022-2023) ili sada za Crvenu zvezdu (2023 - danas), srpski plejmejker je neverovatnom vizijom igre donosi radost publici u arenama i ispred TV ekrana, kao i svojim saigra~ima. Do sada je podelio 1.477 asistencija, {to ga svrstava na peto mesto svih vremena u Evroligi, uz 305 odigranih utakmica. - Teodosi} je zablistao u Olimpijakosu, gde je osvojio nagradu za MVP Evrolige u sezoni 2009/10, a iste godine je prvi put izabran u prvi tim Evrolige. Usledila su jo{ dva izbora u prvi tim 2014/15 i 2015/16 tokom wegovih sezona u CSKA, kao i tri izbora u drugi tim Evrolige 2011/12, 2012/13 i 2016/17 – navodi se u saop{tewu Evrolige.
Vrhunac karijere u Evroligi dostigao je 2016. godine kada je, posle sjajne partije u finalu protiv Fenerbah~ea (96:101 posle produ`etka), kona~no osvojio trofej. Kao ~lan Evroliginog tima decenije (2010-2020), teodosi}eve majstorije osta}e upam}ene i gleda}e se decenijama.
Dejan Bodiroga i danas predstavqa jedan od najboqih primera onoga {to je evropska ko{arka oduvek zna~ila. Kao vrhunski strelac sa neverovatnim ose}ajem za igru, Bodiroga je jedan od najuspe{nijih ko{arka{a u istoriji. Wegova karijera je po~ela devedesetih godina, a vrhunac do`ivela u pet sezona Evrolige, izme|u 2001. i 2007.
Bodiroga je jedini igra~ u istoriji Evrolige koji je osvojio titule sa dva razli~ita kluba kao MVP fajnal-fora u dve uzastopne sezone. Prvo je trijumfovao sa Panatinaikosom 2002. godine, a ve} slede}e sezone sa Barselonom. Jednu sezonu proveo je u Panatinaikosu, tri u Barseloni, a karijeru je zavr{io u Lotomatici Romi 2006/07.
Spisak Stojkovi}a, bez Mitrovi}a i bez Sergeja
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} saop{tio je danas {iri spisak igra~a za predstoje}e bara` me~eve protiv Austrije za ostanak u A diviziji Lige nacija.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} saop{tio je danas {iri spisak igra~a za predstoje}e bara` me~eve protiv Austrije za ostanak u A diviziji Lige nacija.
Na spisku igra~a nema Aleksandra Mitrovi}a i Sergeja Milinkovi}-Savi}a. Mitrovi} je trenutno povre|en, dok je Milinkovi}-Savi} iz privatnih razloga odlu~io da ne igra za Orlove protiv Austrije.
Na spisku igra~a nema Aleksandra Mitrovi}a i Sergeja Milinkovi}-Savi}a. Mitrovi} je trenutno povre|en, dok je Milinkovi}-Savi} iz privatnih razloga odlu~io da ne igra za Orlove protiv Austrije.
Prvi me~ izme|u Austrije i Srbije bi}e odigran 20. marta u Be~u, a revan{ je tri dana kasnije u Beogradu.
Prvi me~ izme|u Austrije i Srbije bi}e odigran 20. marta u Be~u, a revan{ je tri dana kasnije u Beogradu.
Na spisku se nalaze: golmani Predrag Rajkovi}, \or|e Petrovi}, Aleksandar Jovanovi}, odbrambeni igra~i Nikola Milenkovi}, Strahiwa Pavlovi}, Milo{ Veqkovi}, Strahiwa Erakovi}, Jan Karlo Simi}, Sr|an Babi}, Nemawa Gudeq, Aleksa Terzi}, Ogwen Mimovi}; igra~i sredine terena Sa{a Luki}, Nemawa Maksimovi}, Mirko Topi}, Sa{a Zdjelar, Lazar Samarxi}, Andrija Maksimovi}, Veqko Birman~evi}, Stefan Mitrovi}, Andrija @ivkovi}; napada~i: Aleksandar Mitrovi}, Luka Jovi}, Mihajlo Cvetkovi}, Nikola [tuli}.
Na spisku se nalaze: golmani Predrag Rajkovi}, \or|e Petrovi}, Aleksandar Jovanovi}, odbrambeni igra~i Nikola Milenkovi}, Strahiwa Pavlovi}, Milo{ Veqkovi}, Strahiwa Erakovi}, Jan Karlo Simi}, Sr|an Babi}, Nemawa Gudeq, Aleksa Terzi}, Ogwen Mimovi}; igra~i sredine terena Sa{a Luki}, Nemawa Maksimovi}, Mirko Topi}, Sa{a Zdjelar, Lazar Samarxi}, Andrija Maksimovi}, Veqko Birman~evi}, Stefan Mitrovi}, Andrija @ivkovi}; napada~i: Aleksandar Mitrovi}, Luka Jovi}, Mihajlo Cvetkovi}, Nikola [tuli}.
THURSDAY l ^ETVRTAK 13. 3. 2025.
GDE JE NESTAO \OKOVI]?
Pred Novakom su dva puta, sumwe ve}e nego ikad pre
Novak \okovi} veoma motivisan je u{ao u 2025. godinu, ~inilo se da je spreman da osvaja trofeje i ponovo se bori za svetski vrh, ali realnost je trenutno malo druga~ija
Ve} na turniru u Brizbejnu (serija 250), koji je trebalo da poslu`i kao odli~na priprema za Australijan open, bili su primetni odre|eni problemi, pa je Novak ve} u ~etvrtfinalu ispao od Rajlija Opelke sa 2:0.
Taj poraz pripisivao se Novakovoj neuigranosti, posledwi put na terenu pre Brizbejna bio je u oktobru, a imao je izuzetno lo{ riternerski dan protiv Opelke, koji je odigrao jedan od najboqih me~eva u karijeri.
Ve} na Australijan openu Novak je zvani~no zapo~eo saradwu sa Endijem Marijem, boqitak u igri bio je primetan, pa je u ~etvrtfinalu „stradao“ Karlos Alkaraz posle preokreta sa 3:1. Me|utim, upravo u tom me~u \okovi} se povredio, napravio je nezgodan pokret i uz bolove je poku{ao da igra u polufinalu, ali je morao da preda Aleksanderu Zverevu posle tek jednog odigranog seta.
Iako povre|en, za {ta je dao i dokaze preko dru{tvenih mre`a, Novak je odlu~io ponovo da iznenadi i pojavi se na terenu mnogo br`e nego {to mu se prognoziralo. Do{ao je u Dohu, nije imao sre}e na `rebu, a ve} je u prvom kolu pora`en od Matea Beretinija sa 2:0.
Bio je to jo{ jedan lo{ \okovi}ev dan u „kancelariji“, Beretini jeste odigrao odli~an me~, ali Novak ponovo nije stigao ni do jednog brejka, {to je bila jo{ jedna potvrda da zaista ima ozbiqnih problema u igri.
Imao je srpski teniser oko 20 dana da se spremi za Indijan Vels, posle kratke pauze na posao se vratio i Mari kao trener i delovalo je da Novak u Americi zaista mo`e da digne formu i uhvati zalet za nastavak sezone. Postoji i motiv osvajawa jubilarne 100. titule u karijeri, ali na wu }e \okovi} morati jo{ da sa~eka.
Bio je slobodan u prvom kolu Indijan Velsa, mogao je da zaigra protiv Nika Kirjos u drugom, ali je Botik van de Zand{ulp napravio iznena|ewe i kao „laki luzer“ stigao do duela sa najboqim ikad. Nisu se Holan|aninu dava-
le velike {anse, ali je uspeo da slavi sa 2:1 i produbi Novakovu krizu.
Kroz ceo me~ \okovi} nije uspevao da prona|e pravi ritam, tek na momente je bio sr~an i emotivan, poku{avao je da savlada prvu prepreku, ali je lo{e servirao, proma{ivao je zicere, imao je 11 vinera mawe i 12 neiznu|enih gre{aka vi{e, {to je zaista mnogo. Nije \okovi} li~io na starog sebe, na onog Novaka koji se bori za najve}e titule, iako }e uskoro napuniti 38 godina.
„Stvari su definitivno druga~ije za mene u posledwih nekoliko godina. Mu~im se da igram na `eqenom nivou. Tu i tamo imam nekoliko dobrih turnira, ali je ve}inom veliki izazov. Velika je borba. To je trenutno {ta jeste. Ni{ta ne mo`e da vam pripremi za ovakav momenat. Morate da iskusite i da probate da se izborite u najboqem mogu}em svetlu“, kazao je \okovi} posle poraza.
DVA PUTA – JEDAN VODI
KA GREND SLEMU, DRUGI U PENZIJU \okovi} ~esto prkosi zakonima fizike, jo{ uvek nije pokazivao `equ da ode u penziju, ali jasno je da je sumwa u wega nikad ve}a.
Dugo Novak ne uspeva da prona|e sebe na terenu, pro{le godine osvojio je „samo“ zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, a ukoliko to ne ra~unamo, posledwi trofej podigao je jo{ krajem 2023. godine, koja mu je bila jedna od najboqih u karijeri.
Jeste \okovi} pro{le sezone s vremena na vreme pokazivao da jo{ nije za penziju, videli smo to i u Australiji ove godine, ali sada kada su povrede sve ~e{}e, a protivnici posebno motivisani i samouvereni kada igraju protiv Novaka, srpski teniser mora da podigne nivo igre ako
Angelina Topi}, srpska atleti~arka, osvojila je srebrnu medaqu u skoku u vis na Evropskom prvenstvu u dvorani odr`anom u Apeldornu u Holandiji, a 19-godi{wakiwa je do tog rezultata stigla uprkos povredi.
Ona je iz drugog poku{aja presko~ila 195 centimetara i tako po prvi put u dvoranskim uslovima osvojila srebrnu medaqu, {to je ujedno i jedino priznawe za Srbiju na ovom takmi~ewu.
A malo je nedostajalo da do we ne do|e: „Iskreno, presre}na sam i prezadovoqna. Nisam mogla ni da zamislim da }u mo}i da ska~em na ovom nivou, uprkos povredi koju sam imala i koja se na neki na~in jo{ uvek le~i. Borila sam se do samog kraja i presre}na sam {to sam uspela da osvojim srebro. Hvala svima na podr{ci, ovo je samo po~etak“, rekla je Angelina nakon takmi~ewa.
Topi}eva je bila druga iza Jaroslave Mahu~ik iz Ukrajine, koja je presko~ila 199 centimetara, dok je tre}a bila Engla Nilson iz [vedske sa 192 centimetra presko~ena.
planira da se u budu}nosti bori za titule.
I daqe nije ispao iz prvih 10 na svetu, mada nije imao ba{ ni sre}e na posledwih nekoliko `rebova. Kolo sre}e se okre}e i Novak to zna, zato i treba da bude maksimalno spreman za ono {to ga ~eka. Mnogo toga se sada u vezi \okovi}a dovodi u pitawe, verovatno i on sam svakodnevno vodi unutra{wu borbu, ali uprkos porazima deluje da u sebi i daqe ima to ne{to {to je potrebno za osvajawe grend slema, samim tim i titula na ostalim turnirima. Potrebno je \okovi}u da sa Marijem prona|e dobitnu formulu, mo`da je i preveliko po{tovawe izme|u wih dvojice problem u nekim situacijama, ali radi}e zajedno i u Majamiju i tokom sezone na {qaci, a verovatno i na Vimbldonu, pa da vidimo koliko su zaista dobar tandem. Jasno je da Novak mo`e da krene i drugim putem, protivnici su osetili „krv“ i sada vi{e nema onog oreola nepobedivosti, pa treba ostaviti prostora za to da je ovaj \okovi}ev pad ipak o~ekivan i sasvim normalan za wegove godine. Da li }e Novakova kola krenuti uzbrdo, brzo }e se pokazati, ali jasno je od wega dugo nismo videli ono najboqe. S obzirom da znamo {ta se sve ve} mesecima doga|a u Srbiji, mogu}e je i da to sve uti~e emotivno na Novaka, mada to zaista ne mo`emo znati sve dok nam \okovi} ne otkrije. Primetno je da u posledwe vreme uglavnom ni glavom, ni srcem, ni telom nije u potpunosti prisutan na turnirima, ali mo`da je potrebno samo malo strpqewa, vremena i vi{e me~eva kako bi sve leglo na pravo mesto.
Prilika za popravni je ve} u Majamiju, koji Novaku nije ba{ omiqeni turnir, ali zna kako se tamo osvajaju titule. Polako, do}i }e i ta 100. I ne zaboravite, Novak je uvek bio najboqi kada se najvi{e sumwalo u wega.
Maradoninim lekarima preti duga robija
Lekarima, koji su vodili ra~una o zdravstvenom stawu nekada{weg argentinskog fudbalera Dijega Maradone, sudi}e se za kriminalni nemar - preneli su svetski mediji.
Radi se o sedmorici doktora koji su brinuli o Maradoni u periodu pre wegove smrti novembra 2020. godine, navodi „Gardijan”. Maradona je umro u {ezdesetoj godini dok se oporavqao od operacije na mozgu zbog krvnog ugru{ka, nakon {to se dugo borio sa zavisno{}u od kokaina i alkohola.
Svako od optu`enih suo~ava se sa kaznom od osam do 25 godina zatvora, ukoliko se proglase krivim za "ubistvo sa mogu}im umi{qajem" i to zbog navodnog preduzimawa odre|enih postupaka za koje su znali da bi mogle dovesti do Maradonine smrti. Maradona je umro u iznajmqenoj ku}i u Buenos Ajresu dve nedeqe nakon operacije. Kad je bio prona|en, re~eno je da je umro od posledica sr~anog udara - navodi „Gardijan”.
Crvena zvezda: U prodaji `uti dresovi samo sa osmicom
na le|ima
Fudbalski klub Crvena zvezda saop{tio je da }e u prodaju biti pu{teni samo `uti dresovi sa brojem osam, koji simbolizuje broj decenija postojawa kluba. Crvena zvezda je osnovana 4. marta 1945. godine. Crveno-beli }e 16. marta od 16 ~asova proslaviti 80. ro|endan na stadionu „Rajko Miti}“ na utakmici 28. kola Super lige Srbije protiv Spartaka.
Fudbaleri Crvene zvezde }e na me~u protiv Spartaka prvi put posle 80 godina istr~ati u istorijskim `utim dresovima. - Crveno-beli podse}aju da }e ~lanovi kluba imati ekskluzivnu priliku da pre svih naru~e dresove sa simboli~nim brojem osam od 12. do 14. marta. Veliko interesovawe vlada za `ute dresove koji predstvaqaju zna~ajan deo istorije na{eg kluba. Ovaj jedinstveni dres bi}e prava retkost i savr{en na~in da se obele`i 80. ro|endan kroz prise}awe na po~etke kluba koji je kasnije izrastao u evropskog i svetskog prvaka, ali i da se pove`e pro{lost sa sada{wo{}u - navodi se na zvani~nom sajtu Zvezde.
