Srpski Glas 27. mart

Zajednica:

Strana 4

Strane

Strana 15

Strana 13

Strana 12

Rekordan broj ilegalnih

migranata pre{ao Laman{ ove godine

Rekordan broj migranata ilegalno je pre{lo Laman{ u malim ~amcima da bi stiglo do Velike Britanije u prvom tromese~ju 2025. godine, pokazuje ra~unica agencije Frans pres na osnovu podaka britanskog ministarstva unutra{wih poslova.

Od 1. januara 5.844 migranata stiglo je ilegalno na britansku teritoriju u malim ~amcima, {to je nevi|en nivo za ovaj period godine. U prva tri meseca 2024. godine ilegalno ih je pre{lo 5.373, {to je bio prethodni rekord za prvo tromese~je.

Tokom protekle nedeqe, 1.452 osobe uspele su da stignu do Velike Britanije u tim ~amcima, od kojih 355 samo u nedequ.

Laburisti~ka vlada Kira Starmera, koja je preuzela du`nost u julu, obe}ala je kao i weni konzervativni prethodnici da zaustavi fenomen malih ~amaca, konkretno borbom protiv krijum~ara.

Upravo se u parlamentu razmatra predlog zakona za ja~awe sredstava snaga bezbednosti. A vlada je zakqu~ila sporazume sa drugim zemqama o ja~awu saradwe protiv me|unarodnih mre`a krijum~ara.

Pro{le godine je sko~io broj ilegalnih prelazaka Laman{a, kada je vi{e od 36.800 migranata stiglo na britanske obale, {to je 25 odsto vi{e nego 2023. godine, ali je to bilo ipak mawe nego rekordne 2022. kada ih je bilo 45.774.

Vi{e od 76 qudi izgubilo je `ivot u oko dvadeset brodoloma 2024. godine, po{to migranti preuzimaju sve ve}i rizik da bi izbegli nadzor vlasti.

Dolasci preko Laman{a predstavqali su 84 odsto ukupnih ilegalnih dolazaka u Veliku Britaniju pro{le godine, i ve}ina qudi koji je tako do{ao zatra`io je azil.

Kada je re~ o nacionalnostima najve}i broj ilegalnih migranata je iz Avganistana, ispred Sirijaca, Iranaca i Vijetnamaca.

Vu~i}: Nisu nas pobedili, predsednik sam slobodne zemqe koja sama donosi odluke

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je na obele`avawu Dana se}awa na stradale u NATO agresiji na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlovi}” u Batajnici, da nas pre 26 godina nisu pobedili, jer nismo pognuli glavu i da je danas predsednik slobodne zemqe koja sama donosi svoje odluke i kojom upravqa narod.

„Danas, 26 godina posle NATO agresije, i kao Srbin i kao predsednik Srbije, imam samo jedan ose}aj, neograni~eni ponos. Naravno, tuga i `alost zbog stradalih, zbog svega kroz {ta smo pro{li, uvek su tu, ali bez obzira na sve {to smo izgubili - nisu nas pobedili, zato {to su nas napale sile wih 19, koji imaju 67 puta vi{e stanovni{tva od nas i 228 puta ve}u teritoriju od nas. I bile su tada 518 puta bogatije od nas”, rekao je Vu~i} u prisustvu patrijarha srpskog Porfirija i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Naglasio je da opet nismo pognuli glavu i nismo pali da vi{e nikada ne ustanemo.

„Od Termopila u ~itavoj istoriji nije se dogodilo da se toliko malo wih suprotstavi takvoj i tolikoj sili. A Termopili nisu bili poraz, ve} veli~anstvena pobeda. Bili su ~in juna{tva, nepokorenosti, hrabrosti i onog dostojanstva koje mogu da imaju samo slobodni qudi, slobodni narodi. I danas sam predsednik

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Sna`an zemqotres, ja~ine 6,7 stepeni po Rihterovoj skali, pogodio Novi Zeland

Sna`an zemqotres, ja~ine 6,7 stepeni po Rihterovoj skali, pogodio je ju`no ostrvo Novog Zelanda, saop{tile su lokalne vlasti. Zemqotres je prijavqen na dubini od 33 km, oko 160 km severozapadno od ostrva Sners, navodi se saop{tewu. Stanovnici regiona Sautlend i Fjordlend dobili su upozorewe da se dr`e podaqe od pla`a i morskih podru~ja jer jake struje mogu predstavqati opasnost, saop{tila je Nacionalna agencija za upravqawe vanrednim situacijama, prenosi Rojters.

Vi{e od 4.700 qudi osetilo je potres, saop{tila je vladina seizmolo{ka agencija, dok su novozelandski mediji izvestili o padawu predmeta i quqawu zgrada. Australijski nacionalni meteorolo{ki biro saop{tio je da nema pretwe od cunamija po kopno, ostrva ili teritorije. Novi Zeland se nalazi na pacifi~kom „vatrenom prstenu”, luku seizmi~kih raseda u Tihom okeanu gde su zemqotresi i vulkani ~esti, navodi agencija.

zemqe koja je slobodna, zemqe koja sama donosi svoje odluke, koja je suverena i nezavisna, zemqe koja ima svoje dostojanstvo i koja mo`e da ka`e da wome niko drugi ne upravqa, ve} da wom upravqa narod”, rekao je Vu~i}.

Istakao je da zato sve {to se de{avalo 1999. godine za nas nije poraz, iako smo pretrpeli te{ke gubitke i dodao da mi nemamo ~ega da se stidimo.

Indija

postaje ekonomska

velesila

Indija je zemqa sa najve}im privrednim rastom od svih velikih ekonomija u svetu. Rast indijske privrede iznosi ~ak 8,4 odsto, {to je znatno vi{e od kinskih pet procenata koje Kina bele`i posledwih nekoliko godina.

U narednih pet godina Indija }e postati tre}a najve}a ekonomija sveta, posle Kine i SAD. Ako nastavi ovakvim tempom za ne{to vi{e od tri decenije izbi}e na drugo mesto, ispred Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

U pro{log godini Indija je ostvarila jedan veliki ciq – svega jedan procenat wenog stanovni{tva sada `ivi ispod granice siroma{tva od 2,15 dolara dnevno.

To je uspela uprkos klasi~nim ekonomskim teorijama koje ka`u da je za "beg iz siroma{tva" neophodna industrijalizacija i prelazak qudi iz sela u gradove, kao u Britaniji u 19. veku ili u Kini na prelazu u 21. vek.

Izbeqivawe u Australiji – kako globalno zagrevawe uti~e na korale

Tokom leta, koje je ove godine na australijskom kontinentu bilo `arko, temperature vode u okeanu su porasle za ~etiri stepena Celzijusovih, {to je izazvalo izbeqivawe dva najve}a koralna grebena u Australiji istovremeno.

Istra`iva~i navode da su ugro`eni i koralni grebeni u Zalivu ajkula u zapadnoj Australiji.

Koralni greben Ningalu ubraja se u svetsku ba{tinu, a nalazi se na severozapadnoj obali Zapadne Australije. Podru~je obuhvata oko 705.015 hektara, na oko 1.200 kilometara severno od Perta, du` isto~nog Indijskog okeana.

Pored ove oblasti deo svetske ba{tine je i Veliki koralni greben na istoku, koji je kao i zapadni deo bogat koralima koji su pogo|eni ozbiqnim koralnim beqewem, {to dodatno zabriwava okeanologe i ekologe koji se bave koralima.

Globalno zagrevawe, a naro~ito `arko leto ove godine u Australiji pokrenulo je veliki „toplotni stres” koji uni{tava zdravqe koralnih grebena, a posledica je izbeqivawe korala na velikim povr{inama wihovih stani{ta.

Timovi nau~nika bave se novim istra`ivawima i mogu}im uzrocima nastalog izbeqivawa korala u tim oblastima.

KAKVA JE BUDU]NOST

KORALNIH GREBENA?

Dva najpoznatija koralna grebena u Australiji, Ningalu na Zapadnoj obali i Veliki koralni greben na istoku, istovremeno su pogo|ena ozbiqnim koralnim beqewem, fenomenom koji su stru~waci nazvali „duboko uznemiruju}im trenutkom za korale”.

Pol Gamblin, izvr{ni direktor australijskog konzervatorskog dru{tva za za{titu okeana, istakao je da }e istorija zabele`iti ovaj duboko uznemiruju}i trenutak za korale, jer su istovremeno izbeqivawem pogo|ena oba koralna grebena Australije.

[TA JE KORALNO

IZBEQIVAWE?

Nastaje kada korali pre`ive takozvani stres, usled povi{enih temperatura okeana, a korali tada gube svoje prirodne boje, strukturu... Kada korali uginu, grebeni se relativno brzo uru{avaju.

Korali mogu da se oporave od blagog izbeqivawa, ali sna`no ili dugoro~no izbeqivawe je naj~e{}e smrtonosno. Korali mogu da toleri{u kratke periode vi{ih temperatura, ali ako te visoke temperature potraju, kao odgovor na produ`eni toplotni stres su koralne alge koje napu{taju korale. Bez ovih algi, koral gubi boju, bledi i postaje potpuno izbeqen.

Izbeqivawe je obi~no najgore

kod korala koji rastu u plitkoj vodi, poput mirnih laguna. Lagune ~esto imaju bistre vode sa visokim prodorom svetlosti i ograni~enim ispirawem vode.

Mnogi od korala koralnih grebena Australije stari su nekoliko stotina godina, i neki od wih su nekoliko puta pre`iveli izbeqivawe.

Izve{taji evropskih organizacija koje se bave klimatskim promenama u okviru EU, pokazuju da je temperatura mora vi{a u posledwe tri decenije.

„Masovno izbeqivawe korala, na teritorijama od nekoliko stotina ili ~ak hiqada

kilometara smatra se jednim od naj{tetijih uticaja globalnog zagrevawa”, naveli su istra`iva~i Nacionalne okeanske i atmosferske uprave.

„Budu}nost okeanskih ekosistema i koralnih grebena {irom sveta je u fokusu za{tite ukqu~uju}i Veliki koralni greben, Karipsko more, Ju`ni Atlantik, Crveno more...”, istakla je Leticija Karvalo, {efica za morske i okeanske programe UN.

[TA ]E SE DAQE

DOGA\ATI?

U mesecima koji dolaze korali }e i daqe biti lo{eg

zdravqa, a pretwa im mogu biti vrste pu`eva koji jedu korale. Neki od korala mo`da }e pre`iveti, ali }e se boriti sa reprodukcijom i imuno sistemom. Po{to na ju`noj hemisferi dolazi zima, okeani }e po~eti da se hlade, pa }e pretwa za zdravqe korala prestati. Ako nastavimo sa posledicama globalnog zagrevawa, doga|aji izbeqivawa korala na isto~noj i zapadoj obali Australije, posta}e „nova normalnost”, a to bi bilo pogubno za koralne grebene, morsku biolo{ku raznolikost, plavu ekonomiju i dobrobit stanovnika Australije.

Najmla|i vlasnik firme u Srbiji ima dve godine

Ta~no 171 firma u Srbiji u vlasni~koj strukturi ima makar jedno –dete. Podatak sa kraja pro{le godine pokazuje da je to tek oko 0,001 odsto svih privrednih dru{tava u Srbiji. Broj maloletnih suvlasnika je ne{to ve}i. S obzirom da u pojedinim firmama dele vlasni{tvo sa bra}om i sestrama, wih je oko 250.

Mladi vlasnici biznisa, u ubedqivoj ve}ini slu~ajeva, u kompaniju su u{li nasledstvom. Mnogo ~e{}e poseduju tek deo kompanije, dok se svega desetak wih mo`e pohvaliti stoodstotnim vlasni{tvom. I kada su sami i kada dele imovinu, ove mlade gazde nemaju prava da poslom upravqaju.

Ova situacija je mogu}a jer Zakon o privrednim dru{tvima ne predvi|a eksplicitno polo`aj maloletnika u privrednim dru{tvima. Mogu ih naslediti ili dobiti na poklon kao i bilo koju drugu imovinu. Zakon je stro`i po pitawu preduzetnika, pa tu titulu mogu da imaju samo – sa poslovnom sposobno{}u. Ona se, izuzev retkih izuzetaka, sti~e sa navr{enih 18 godina.

NAJMLA\I U BIZNISU

Trenutno verovatno najmla|i vlasnik firme, ta~nije suvlasnik, je jedan dvogodi{wi de~ak iz ]uprije. On, wegov petogodi{wi brat i mama poseduju po tre}inu firme.

Slede}i najmla|i vlasnik je trogodi{wak u ~ijim je rukama firma za prodaju auto delova iz Beograda. On poseduje svih 100 odsto preduze}a. Vlasnik je postao kada je imao tek godinu i po. O firmi vodi ra~una i wome upravqa odrasli ro|ak.

Me|u oko 250 maloletnih vlasnika i suvlasnika firmi, uspeli smo da na|emo

svega wih devet da poseduju svih 100 odsto udela. Pored trogodi{waka ~ija se firma bavi auto-delovima, tu ih je jo{ osam. Jedan od wih je dvanaestogodi{wak iz ^a~ka. On je nasledio, na`alost, rano preminulog vlasnika.

Jedan petogodi{wak vlasnik je ozbiqnog posla sa prihodima od gotovo 20 miliona evra. Moglo bi se re}i da je u biznisu ve} „dugo“ jer je firmu iz okoline Novog Sada dobio kada je imao 3,5 godine. I u ovom slu~aju zakonski zastupnik je stariji ro|ak.

Firma iz okoline Beograda, tako|e, ima jednu, maloletnu vlasnicu, dok je jo{ jedan trogodi{wak sam svoj gazda u kompaniji iz Beograda registrovanoj za konsultantske usluge.

Biznisom prevoza tereta se bavi firma jednog {esnaestogodi{waka iz Beograda, koji je jedini vlasnik. Na obroncima Zlatibora se nalazi samostalni biznis ~etrnaestogodi{waka.

VLASNIK SIN BIV[EG MINISTRA

Me|u malim brojem firmi ~iji su vlasnici ili suvlasnici maloletnici, nai{li smo i na one koje pripadaju deci biv{ih ili sada{wih funkcionera. Tako je jedna od wih u vlasni{tvu deteta biv{eg ministra.

U dve firme sada{weg funkcionera vladaju}e stranke, vlasnici su deca. Do vlasni{tva ih je dovelo nasle|e ste~eno od bake.

JEDNO DETE, VI[E FIRMI

I me|u najmla|im vlasnicima srpskih preduze}a ima onih koji su prisutni u vi{e firmi. Ba{ kao {to su bili i wihovi prethodnici. Tako je na prostoru ju`nog Banata jedan petogodi{wak stekao udele, dodu{e mawinske, u tri firme. Jedan dvanaestogodi{wak poseduje tako|e mawinske udele u dve kompanije. Suvlasni{tvo deli sa druga dva starija naslednika.

U Beogradu jedan osmogodi{wak deli po pola dve firme sa majkom.

Dva brata, {estogodi{wak i desetogodi{wak, vlasnici su po 50 odsto u jednoj novosadskoj firmi, a u drugoj po 25%. Mali Ni{lija od 12 godina nije sam svoj gazda, ali ima mawinski udeo u ~ak tri preduze}a.

U tri IT firme suvlasnici su dva brata i sestra – od devet, {est i tri godine. Mo`da i sad pomalo programiraju, ali zasad to verovatno radi neko za wih.

U biznisu sa hranom su druga dva brata, od 14 i 17 godina. Imaju po 25 odsto u dvema firmama koje trguju poqoprivrednim proizvodima.

Ima i blizanaca me|u vlasnicima. Bliznakiwe od {est godina vlasnice su po 16 odsto firme u Sremu. Brat i sestra blizanci od 10 godina vlasnici su po 17 odsto jedne porodi~ne firme. USPE[NI I NEUSPE[NI Verovatno najmla|i vlasnik odnosno suvlasnik u celoj pri~i jeste jedan sedamnaestogodi{wak koji ima udeo u poznatoj tekstilnoj grupaciji. On je vlasnik svega 0,01 odsto kompanije.

Ono {to je primetno jeste da u pojedinim firmama ~iji su vlasnici maloletnici, wihovi zastupnici obavqaju dobar posao. Tako je u 2023. jedna od takvih kompanija imala gotovo 34 miliona evra poslovnih prihoda i neto dobit ve}u od dva miliona.

Me|utim, nai{li smo i na firme ~iji novi vlasnici nisu uspeli da odr`e posao na nivou wihovih prethodnika i bore se sa gubicima i blokadama. Iza mnogih od ovih kompanija su bili qudi ~ije su se `ivotne, pa i poslovne pri~e iznenanda i prerano zaustavile.

DA SE NE ZABORAVI: 26 GODINA OD NATO BOMBARDOVAWA SRBIJE

SE]AWE

NA BOMBARDOVAWE:

[ta smo zaboravili, a

{ta se ne mo`e oprostiti uuu NATO je izveo najprecizniju vazdu{nu operaciju sa najmawe kolateralne {tete u istoriji, hvalili su se kasnije ti bednici u jednom izve{taju podnetom ameri~kom Kongresu

Bila je sreda, 24. mart 1999. godine, osam uve~e samo {to je bilo pro{lo kada su nad U`icem zajaukale sirene za uzbunu. Skoro istovremeno, unezverena, prebledela spikerka RTS-a pro~itala je na kraju drugog Dnevnika saop{tewe da su NATO avioni ga|ali ciqeve na Kosovu.

Pi{e: Dragana Kawevac za RTS-ov portal "Oko"

Rat je, iako je mozak odbijao da prihvati tu ~iwenicu, po~eo. Ubrzo su stigle vesti da je krstare}im raketama ga|an vojni objekat na koti Brija~ na Murtenici, 30-ak kilometara vazdu{nom linijom od U`ica. Kada su oko pola devet prvi "tomahavci" pali na aerodrom Ponikve, mnogo bli`e U`icu, oni koji su se zatekli na terasi mogli su u`ivo da slu{aju eksplozije i vide plamene odsjaje na nebu severozapadno od grada.

U sred grudi kamen, u `elucu mu~nina, kom{ije se okupili ispred zgrade, psuju, raspravqaju {ta }e jo{ ga|ati oko U`ica, po{tu u centru grada, vojne instalacije na brdu preko do kojih se kamenom mo`e dobaciti. Zove poznanik, ka`e bio u bioskopu, gledao "Dve ~a|ave dvocevke", kad je u salu u{la u neka `ena i saop{tila im da je po~eo rat.

Oni je pitali {ta je po~elo, a scena posle li~ila na onu legendarnu sa Borom Todorovi}em i replikom – "Po~eo rat, p... vam materina".

Tako je, barem {to se mene ti~e po~eo rat 1999. godine u Srbiji. Na jednoj strani mo}na vojna Alijansa, najja~e vojne sile sveta, avioni, krstare}e rakete, tehnologija, na drugoj strani sama Srbija samo {to je iza{la iz ratova 90-ih, puna izbeglica, jada i sirotiwe.

Narednih dana i nedeqa, meseci, sve do sredine juna, od lika Havijera Solane, generalnog sekretara NATO, lica samog |avo-

la, samo je pojavqivawe Xejmija

O [eja, portparola Alijanse sa licem pacova, izazivalo vi{e psovki i kletvi na ulici kad bi se popodne okupili kom{ije. "Dabogda mawi umrli nego {to su se rodili", dobro se se}am da ih je klela jedna starija kom{inica iz stana par spratova ispod. Prethodnih meseci, prosto, u vazduhu se ose}alo da }e rata i bombardovawa Srbije biti, ali je tiwala i nada, potajna, qudska, da }e sve u posledwem trenutku ipak biti obustavqeno. Belosvetska ma{inerija obavqala je, stru~no, temeqno, pokvareno, sve pripreme za rat. Desio se Ra~ak, zaslugom pre svega Vilijama Vokera, agenta i prevaranta, sukob srpskih snaga bezbednosti sa teroristima predstavqen je u zapadnim medijima kao "masakr nevinih civila", Solana i [ej, Klinton i Bler, Olbrajtova, imali su neposredni povod za bombardovawe. Onda su se desili i pregovori u Rambujeu, Srbiji su nametnuti uslovi kakve ni jedan ~ovek koji i malo ~asti u sebi jo{ ima, a kamoli ozbiqna dr`ava, ne bi mogao da prihvati. Po Srbiji se uveliko pri~alo da je britanski premijer Toni Bler vi{e insistirao na bombardovawu Srbije od Klintona i Olbrajtove zajedno.

"Dabogda `ivo meso sa wih otpadalo", klela ih je svake ve~eri moja kom{inka iz zgrade.

U ponedeqak, dva dana uo~i bombardovawa obavqen je posledwi razgovor ameri~kog izaslanika Ri~arda Holbruka i Slobodana Milo{evi}a.

Bio je to posledwi poku{aj da se Milo{evi} natera da potpi{e sporazum, kad su razgovori zavr{eni Holbruk je izjavio da "su{tinskog napretka nema", a mediji su preneli da su "pregovori propali". Sve je bilo spremno za napad na Srbiju.

Na jednoj strani 19 najbogatijih zemaqa sveta sa 743 miliona stanovnika i BDP-om od 11.731

milijardu dolara, na drugoj Srbija, odnosno SRJ sa sto puta mawe stanovnika i BDP-om od 11 milijardi dolara. Na jednoj strani alijansa sa oko 1.000 aviona, lovaca, lovaca bombardera, bombardera, {pijunskih aviona, na drugoj Srbija sa 16 aviona MIG 29, 66 MIG-ova 21, i nekoliko desetina zastarelih letelica.

Za narednih 78 dana NATO avioni napravili su iznad Srbije 38.400 letova, me|u wima 10.484 napada~ka i upotrebili 23.614 komada vazdu{ne municije.

"NATO je izveo najprecizniju vazdu{nu operaciju sa najmawe kolateralne {tete u istoriji", hvalili su se kasnije ti bednici u jednom izve{taju podnetom ameri~kom Kongresu. Bombardovawe Ni{a kasetnim bombama 7. maja nije u{lo u ovaj izve{taj. Ni 16 ubijenih civila i 18 rawenih. Ni podatak da je tokom "kampawe" kako zlo~inci zovu svoj zlo~in, na Ni{ ba~eno 16 kontejnera sa vi{e od 3.000 me|unarodnim pravom zabrawenih kasetnih bombi. Nije pomenuta ni Qiqana Spasi} koju je bomba ubila u [umatova~koj ulici i koja je bila u sedmom mesecu trudno}e.

Ko da Kongres zamara i sa bombardovawem Aleksinca 5. aprila kada su sa sedam projektila pogo|ene dve centralne ulice i kada je ubijeno 11 qudi, 50 raweno, uni{teno 35 porodi~nih ku}a. Ili bombardovawem Surdulice u tri navrata tokom tog zlog prole}a kada je, ni krivo ni du`no, ubijeno 50 civila a vi{e od 200 raweno.

Lak{e je re}i, cini~no, sramno, bedno, da je to bila "najpreciznija vazdu{na operacija sa najmawe kolateralne {tete u istoriji".

Surdulica, Ni{, Aleksinac, samo su vrh ledenog brega. Samo tri stavke na dugom i predugom spisku zlo~ina na kome su i zgrada RTS-a, i Milica Raki} koju su ubili dok je sedela na no{i, i napad na voz u Grdeli~koj klisuri i

Tornik i Varvarin, Novi Pazar... "Dabogda se `ivi raspadali", dobro se se}am, klela je tih dana kom{inka Klintona, Olbrajtovu i Blera. I Solanu i Xejmija O [eja. Broj civilnih `rtava NATO bombardovawa, ovo nama na sramotu, jo{ nije precizno utvr|en. Izme|u 1.200 i 4.000 govore dostupni podaci, naj~e{}e se govori oko 2.500. Objektivni, superiorni, etalon za moral i etiku Hjuman rajts Vo~ u jednom od izve{taja govori o – izme|u 489 i 528 ubijenih civila. Tih dana, dok se rat zahuktavao, svake no}i iznad grada leteli neprijateqski avioni, "tomahavci", najte`e je bilo biti sam. I dvo~asovna pauza izme|u dve sirene davala je la`nu nadu – mo`da su stali, mo`da ne}e vi{e.

Nova sirena, novo razo~arewe, novi kamen u grudima, nova mu~nina u `elucu, novi strah. Ni{ta gore nije bilo nego ukqu~iti televizor i gledati vesti. Na sve strane izve{taji, napadi, krv, poginuli...

Jo{ te`e su padale prekinute telefonske veze, briga za svoje... Te{ki dani, jo{ te`e no}i. Jedno popodne sti`e vest da je iznad Ponikava oboren na{ MIG 29, kolega javqa vest, samo {to ne pla~e. Po svu no} sedimo na terasi, slu{amo eksplozije sa Ponikava, gledamo vatrene odbleske sa Murtenice, Zlatibora, od Po`ege... Nad gradom opet kru`e avioni, jedno popodne iz centra grada izvi se stub dima i pra{ine posle eksplozije, zvu~nog udara. Razneli zgradu po{te. "Dabogda im zemqa kosti isturila", kune kom{inka. Svi moji, brat, ro|aci, kom{ije, prijateqi, kumovi, mobilisani. Sedma brdska oti{la na Pe{ter, pri~a se da }e na Kosovo. Svako }uti sa svojom brigom, a svako bi od nas u ulici kukao iz glasa, samo da ga nije sramota od naroda. I imamo i nemamo informacije {ta nam rade, {ta nam spremaju. Ga|awe trafostanica i dalekovoda nekom belom pau~inom posle koje ~itavi gradovi ispadaju sa mre`e, ostaju bez struje, najbezazlenije je, saznajemo tek kasnije. Tek godinama kasnije shvatamo {ta su nam uradili. Relevantni podaci govore da je do 1999 godine u Srbiji registrovano izme|u 15 i 20 novih slu~ajeva kancera, da je taj broj ve} 2004. dostigao 30 novih bolesnika, da je Srbija ubrzo bila prva zemqa u Evropi po smrtnosti od malignih tumora. ^itamo re~i prof. dr Slobodana ^ikari}a, onkologa i predsednika Dru{tva Srbije za borbu protiv raka da je porast broja

obolelih i umrlih do raka posledica NATO bombardovawa tokom kojeg je na Srbiju ba~eno 15 tona osiroma{enog uranijuma.

Danima, kolega Cvekla i ja kao popisna komisija obilazimo kratere od raketa oko U`ica, Po`ege, Kosjeri}a, slikamo neeksplodirane rakete, poru{ene ku}e. Zati~emo jadne qude kako hodaju po dvori{tima, besciqno, kopaju po ru{evinama razorenih ku}a, izvla~e neke beskorisne predmete. ]ute, pla~u, neke `ene kukaju. Ku}e bez krovova, razvaqeni prozori, zidovi izre{etani gelerima.

U toplo aprilsko jutro, na Ribnici ispod Tornika na Zlatiboru `ena u crnini hoda po zgari{tu, pitam ko je, ka`u, Angelina Savi}, tra`i sina Milanka, zano}io u odmarali{tu, nema ni wega ni Radoja Marjanovi}a, ni Ne|a Uro{evi}a. ^ujem je kako tiho kuka. Ko senka na zgari{tu. Odozgo sa Pe{tera, gde su svi na{i, sve {to imamo, svaki dan sti`u vesti o novim bombama. Kad zaspim sawam mrtva tela, kad se probudim, molim se Bogu za moju decu, za sva~iju, za one de~ake koji su sad na Pe{teru, na Kosovu.

Sti`u vesti o borbama na Ko{arama. Na{i de~aci, {a~ica wih, biju se sa ~itavim NATO paktom potpomognutim albanskim teroristima i sa jedne i sa druge strane granice.

U te{kom raspolo`ewu do~ekujemo i Veliki petak i Veliku subotu i Vaskrs. Umesto radosti praznika tuga i briga.

"Dabogda nikada vi{e ovakav Vaskrs ne do~ekali", pri~aju qudi u ulici.

U Dubokom kraj U`ica sahrawen kapetan Dragan Mitrovi} koji je poginuo na Kosovu, u reonu sela Istok Mahala. Kolega koji je slikao sahranu vra}a se popodne. ]uti. Ni ja ga ni{ta ne pitam. Mesecima, godinama kasnije statistika pravi popis {tete, `rtava.

Za 78 dana poginula su 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, uni{tena su 44 mosta, 17 `elezni~kih mostova, 148 objekata visokogradwe, privatne ku}e nisu ni popisane...

Po~etkom maja sti`e mi poziv za mobilizaciju, u Sedmu brdsku. Provodimo dane po Pe{teru, svaki dan ~ekamo da nas upute na Kosovo.

Po~etkom juna sti`u vesti da je kraj rata blizu, da }e stati sa bombama. Qudi u ~eti ravnodu{ni, drago nam je {to }emo ku}i, da vidimo decu... Nekima krivo {to nismo bili u mogu}nosti da se sa onima {to su nas ga|ali sa 9.000 metara vidimo o~i u o~i po na{im gudurama.

Da se radujemo – nemamo ~emu. Razorena zemqa, uni{tena hiqade `rtava, du{a boli.

RAT U UKRAJINI

Delegacije SAD i Ukrajine po~ele

razgovore u Saudijskoj Arabiji; Tramp tvrdi: Putina mogu da zaustavim samo ja

Rat u Ukrajini – 1.124. dan. Delegacije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Ukrajine zapo~ele su razgovore u Saudijskoj Arabiji, a na dnevnom redu sastanka nalazi se i predlog za za{titu energetskih objekata i kriti~ne infra-

misiju da iznese predloge za unapre|ewe pristupawa Ukrajine Evropskoj uniji, nakon {to je Ma|arska zapretila da }e staviti veto na ulazak Kijeva u evropski blok.

strukture. U Rijad je, radi konsultacija sa SAD, stigla i ruska delegacija. Predsednik SAD, Donald Tramp, izjavio je da dobro poznaje ruskog lidera Vladimira Putina i da veruje da ga niko na svetu ne} e mo}i zaustaviti osim wega. U isto vreme, General{tab Oru`anih snaga Ukrajine saop{tio je da je vazduhoplovstvo uni{tilo ruske juri{ne grupe u Torecku. [vedska je apelovala na Evropsku ko-

"Na{a ministarka za pitawa EU i wene kolege iz nordijsko-balti~kih zemaqa pozvale su Evropsku komisiju da pru`i konkretne predloge za unapre|ewe procesa pridru`ivawa Ukrajine EU. Ma|arska ne bi trebalo da usporava pregovore o ~lanstvu Ukrajine", objavila je ambasada [vedske u Ukrajini na dru{tvenoj mre`i Iks.

Ma|arski ministar spoqnih poslova Peter Sijarto izjavio je u subotu da }e ta zemqa blokirati ulazak Ukrajine u EU sve dok ma|arskoj zajednici u Zakarpatju ne budu vra}ena "prava oduzeta 2015. godine".

"Ukrajinska vlada, uprkos stalnim obe}awima i prijatnim re~ima, nije vratila prava mawine oduzeta ma|arskoj zajednici od 2015. Dakle, sve dok traje ova tu`na situacija, ne mo`e biti napretka u pregovorima o pristupawu Ukrajine EU", naveo je Sijarto na Fejsbuku.

NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

www.beotravel

Turska – suzavac i vodeni topovi

posle

smene gradona~elnika Istanbula

Tursko Ministarstvo unutra{wih poslova smenilo je gradona~elnika Istanbula Ekrema Imamoglua nakon {to je preba~en u pritvor zbog serije korupciona{kih optu`bi. Pristalice wegove Republikanske narodne partije glasaju za predsedni~kog kandidata za izbore 2028. godine. Imamoglu jedini kandidat. Serija protesta u najve}em turskom gradu. Policija uhapsila stotine demonstranata.

Dok su pristalice Republikanske narodne partije glasale za budu}eg kandidata na predsedni~kim izborima 2028. godine, sud je nalo`io hap{ewe jedine osobe ~ije se ime nalazilo na bira~kom listi}u – gradona~elnika Istanbula Ekrema Imamoglua, zbog navoda o seriji korupciona{kih afera i saradwe sa kurdskim predstavnicima koje Ankara smatra teroristima.

Imamoglu je preba~en u zatvor svega dan nakon {to su se wegove pristalice, protestuju}i zbog akcije suda i policije, `estoko sukobile sa policijom, koja je na politi~ki bunt odgovorila vodenim topovima i suzavcem.

Uhap{eno je vi{e stotina demonstranata, a politi~ke tenzije u Turskoj dostigle su vrhunac kada su pristalice Republikanske narodne partije iza{le

na ulice jo{ nekoliko gradova, ukqu~uju}i i prestonicu Ankaru.

Uprkos zabrani okupqawa, protesti ne jewavaju od srede, kada je policija privela Imamoglua optu`uju}i ga da je organizator kriminalne organizacije, da je primao mito, ali i da je "naoru`ao teroristi~ku grupu".

Najozbiqnija u seriji optu`bi odnosi se na navodne veze Imamoglua sa kurdskom partijom DEM i daqe sa zabrawenom Radni~kom partijom Kurdistana, koju vlasti u Ankari smatraju teroristi~kom.

Smena Imamoglua sa mesta gradona~elnika Istanbula, ipak, ostavqa otvorena vrata Republikanskoj narodnoj partiji da izabere wegovog naslednika,

radije nego da tu funkciju popuni kandidat centralnih vlasti.

"U skladu sa ~lanom 127 Ustava Turske i ~lanom 47 zakona o lokalnoj samoupravi, privremeno je suspendovan sa mesta gradona~elnika", navelo je Ministarstvo unutra{wih poslova.

S obzirom na to da Republikanska narodna partija ima ve}inu u ve}u Istanbula, i novi gradona~elnik najve}eg turskog grada }e biti iz iste partije. ^lanovi te stranke, od nedeqe ujutro, glasaju za kandidata na predsedni~kim izborima 2028. godine, ali se na listi}ima nalazi samo ime Ekrema Imamoglua, pa je prili~no jasno ko }e za tri godine predstavqati Republikansku narodnu partiju.

IZRAEL NASTAVIO SA NAPADIMA:

Pokrenute i konpene operacije na severu Gaze

Najmawe 91 Palestinac je poginuo, a desetine su rawene u vazdu{nim napadima {irom Gaze, nakon {to je Izrael nastavio bombardovawe i kopnene operacije, saop{tilo je ministarstvo zdravqa Gaze.

Posle dva meseca relativnog mira, stanovnici Gaze su ponovo be`ali da spasu svoje `ivote nakon {to je Izrael odustao od primirja, pokrenuv{i novu sveobuhvatnu vazdu{nu i kopnenu kampawu, preneo je Rojters.

Izraelski avioni bacali su letke u stambenim ~etvrtima, nare|uju}i qudima da napuste gradove Beit Lahija i Beit Hanun na severu, u okrugu [exaja i gradovima na isto~noj periferiji Kan Junisa na jugu.

Dan nakon {to je poslala tenkove u centralnu Gazu, izraelska vojska je danas saop{tila da je, tako|e, po~ela da sprovodi kopnene operacije na severu Gaze, du` obalske rute u Beit Lahiji.

Hamasovo oru`ano krilo preuzelo je ranije danas odgovornost za napad bara`om raketa u centralnom delu Izraela.

Grupa je navela da je napad bio odgovor na "cionisti~ke masakre nad civilima".

Identifikovana su tri projektila koji su pre{li sa juga Gaze u Izrael, saop{tila je izraelska vojska.

Izraelske vazduhoplovne snage uspe{no su presrele jedan projektil, a dva projektila su pala na otvoreni prostor, dodala je izraelska vojska.

Kako su naveli, zbog projektila ispaqenih iz Pojasa Gaze oglasile su se sirene za vazdu{ni napad u centralnom Izraelu, preneo je AP. To je prvi raketni napad iz Gaze otkako je Izrael prekinuo primirje iznenadnim bombardovawem Pojasa Gaze u utorak.

Novi premijer `ali zbog izgubqenog prijateqstva sa SAD, zbog Trampovih carina i pretwi aneksijom

Premijer Kanade Mark Karni izrazio je `aqewe zbog izgubqenog prijateqstva wegove zemqe sa SAD dok je bio u poseti gradu na Wufaundlendu koji je pru`io uto~i{te hiqadama

ovoj krizi koju su prouzrokovali ameri~ki predsednik i oni koji mu omogu}avaju da se tako pona{a, `alimo zbog izgubqenog prijateqstva sa SAD. U Ganderu su Kana|ani u~inili neverovat-

Amerikanaca, izgubqenim u saobra}ajnom haosu nakon teroristi~kog napada otetim avionima na Wujork i Va{ington 11. septembra 2001. godine.Karni je posetio grad Gander tokom drugog dana izborne kampawe za op{te izbore u Kanadi.

Poseta se odvija u senci trgovinskog rata koji je protiv Kanade pokretnuo republikanski predsednik SAD Donald Tramp. On, tako|e, gotovo svakodnevno napada suverenitet Kanade i zbog toga se mnogi stanovnici ove zemqe ose}aju izdanim. „U

ne stvari za Amerikance kada su im te stvari bile potrebne. Sada moramo u~initi neverovatne stvari za same sebe”, rekao je Karni.

Gander je otvorio vrata za gotovo 6.600 avionskih putnika koji su bili preusmereni tamo nakon {to je vlada SAD, usled teroristi~kog napada, zatvorila svoj vazdu{ni prostor.

Za samo nekoliko sati, grad sa oko 10.000 stanovnika bio je preplavqen putnicima iz 38 putni~ka aviona, ali ih je lokalno stanovni{tvo primilo u svoje ku}e, ponudiv{i im hranu i pro-

AMERI^KI PLA]ENICI U UKRAJINI:

Nekoliko Amerikanaca le`i me|u stabqikama suncokreta, skrivaju}i se od ruske vatre. Trenutak kasnije iznad wih eksplodira artiqerijska granata. Sedam ~lanova „Delta tima“ je vi{estruko povre|eno.

„Gledao sam ove suncokrete, tik iznad trave, dok sam dr`ao Dabsovu ranu. U tom trenutku sam razmi{qao: svi }emo umreti ovde, iskrvariti", ka`e Tango, lekar „Delta tima“. Tog dana je zadobio 24 rane od gelera, a jedan od gelera bi mu o{tetio i{ijadi~ni nerv na nozi.

Medicinar Tango i wegova bra}a po oru`ju su pripadnici 59. motorizovane pe{adijske brigade Oru`anih snaga Ukrajine, ta~nije u „Izabranoj ~eti“ – {vedskoj dobrovoqa~koj jedinici koja se bori na strani Kijeva. Oni, kao i stotine drugih veterana, prolivaju krv za ameri~ke vrednosti na tlu Ukrajine, dobrovoqno podnose}i ogromne `rtve.

Sada se ose}aju izdanim od administracije Donalda Trampa i wegovog pristupa ukrajinskom pitawu. Veterani otvoreno ka`u da ameri~ki predsednik poput papagaja ponavqa Putinove teze potpuno kidaju}i sve veze koje su izgra|ene pod Bajdenom.

Tango ima 35 godina i poreklom je iz

stor za spavawe.

Vi{e od 200 letova bilo je preusmereno na Kanadu usled doga|aja od 11. septembra u SAD.

Aerodrom u Ganderu bio je odmori{na ta~ka za transatlantske letove pre no {to su dugi letovi postali mogu}i. Sagra|en je 1938. godine u o~ekivawu izbijawa novog svetskog rata, i imao je tada najdu`u pistu na svetu, a 11. septembra 2001. godine bio je drugi najzakr~eniji aerodrom na svetu.

Posade aviona napunile su hotele u Ganderu a putnici su sme{tani u {kole, vatrogasne stanice i crkve, kao i u ku}e stanovnika. Kanadska vojska je dovezla krevete, prodavnice su donirala }ebad, ma{ine za to~ewe kafe, ro{tiqe. Po{to nisu mogli da na|u svoj prtqag, putnici su bili prinu|eni da se oslawaju na dobrotu nepoznatih qudi, lokalaca, koji su im davali svoju ode}u, tu{eve, igra~ke, besplatne pozive ku}ama.

Karni je rekao da je sve to bilo „jo{ jedan dokaz neraskidive veze Kana|ana i Amerikanaca. Kad god Amerikanci imaju potrebu, Kana|ani su uvek tu da se pojave”, rekao je Karni i podsetio da se to de{avalo i tokom iranske tala~ke krize 1980. godine, i tokom katastrofalnih po`ara u Kaliforniji ili u Avganistanu u kojem su Kana|ani kao deo NATO

Teksasa, izuzetno konzervativne dr`ave.

„Mnogi moji prijateqi i porodica su krajwe desni republikanci. Ali ~ak i qudi koje poznajem dugo vremena, qudi sa kojima sam blizak, ~ak su i oni promenili svoju retoriku. ^itaju i gledaju previ{e pro Trampove medije, smatra on.

Dok je slu`io u Iraku, Tango je bio pripadnik 315. puka, 3. pe{adijske divizije, koji se borio protiv Al-Kaide, ali nije u potpunosti razumeo ~emu sve to slu`i. Ovde se sve radikalno promenilo.

„Ukrajina je suverena zemqa, na ~iju su teritoriju izvr{ili invaziju osvaja~i. Mi smo tu da je branimo. Ova ~iwenica ne}e ni{ta promeniti. Kona~no smo na strani istine, ovog puta sigurno, ka`e ameri~ki vojnik a prenosi britanski „Tajms“.

Tog prole}nog dana 2023. godine Tango je pre`iveo, ali wegova dva saborca iz Delte nisu. Lens Lorens i Endrju Veber su umrli. Tokom ukrajinske kontraofanzive u Donbasu, wegova jedinica se previ{e udaqila od ostatka ~ete. Opkoqeni su dva kilometra od evakuacionog mesta.

„Pogodili smo rusku poziciju, malo pucali jedni na druge. Mislili smo da su gotovi, ali odjednom su iz rova u blizini {umskog pojasa sa na{e desne strane po~eli da pucaju minobaca~i, pra}eni raketama“, prise}a se Tango.

izgubili 158 vojnika i sedmoro civila.

Me|utim, ~im je stupio na vlast, novi predsednik SAD Donald Tramp je objavio trgovinski rat Kanadi i po~eo uporno da je naziva „51. dr`avom SAD”, {to je razbesnelo Kana|ane. On je ~ak rekao da }e pripojiti Kanadu Americi uz pomo} ekonomske prinude i ocenio da je me|udr`avna granica - fiktivna linija.

Tramp je uveo carine od 25 odsto na kanadski ~elik i alu-

minijom a od 2. aprila planira carine na svu kanadsku robu. Karni je ocenio da su Kana|ani prevazi{li {ok izdaje i da sada moraju da se sami staraju o sebi, iako su Amerikanci i Kana|ani tradicionalno kao bra}a. „Ali to se promenilo, i nismo mi ti koji smo napravili tu promenu. Na`alost, postpuci predsednika Trampa stavili su to prijateqstvo pod ve}e isku{ewe nego ikada u na{oj zajedni~koj istoriji”, dodao je on.

Wegova grupa je poku{ala da se povu~e, ali je odmah izgubila jednog borca. Izba~eni su na otvoreno. Poqa suncokreta i visoka trava oko wih postali su jedino skloni{te. Tango je rawen u nogu i mogao je samo da dopuzi do nekoliko rawenih drugova da im pru`i prvu pomo}.

„Sa mnom su bila jo{ ~etiri rawena, poku{ao sam da ih stabilizujem koliko sam mogao. Dabs je poku{ao da proveri moju nogu, ali onda je ne{to poletelo na wega, probilo mu plu}a. Umro je pre nego {to smo evakuisani", pri~a Tango.

Za „Izabranu ~etu“, misija se pretvorila u pravu katastrofu. Bili su primorani da se povuku. Gubici su bili 90 odsto te{ko rawenih, dvojica su poginula na bojnom poqu. Narednih nekoliko meseci bio je te`ak i dug proces rehabilitacije. Sada se vra}a u svoju jedinicu, uprkos svim opasnostima i rizicima. Za Tango i druge ameri~ke borce koji su

verovali da ih mati~na dr`ava ne}e napustiti u borbi protiv Rusije, promena retorike iz Bele ku}e bila je pravi udarac. Skandalozni susret Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog u Ovalnom kabinetu bio je posebno potresan za Amerikance koji se bore u Ukrajini.

„Bio je trenutak kada sam zaista mislio da }emo zaratiti sa Amerikom. Bilo je to kao Naredba 66 iz Ratova zvezda, kada su vitezovi Xedaji stavqeni van zakona i nare|eno im je da budu ubijeni", ka`e 25-godi{wi borac iz Ju`ne Karoline, sa pozivnim znakom "Holan|anin".

„Holan|anin“ se upravo vratio sa linija fronta kada smo se sreli u bazi wegove nove jedinice, smrtonosne 3. juri{ne brigade ukrajinskih oru`anih snaga. Pre dolaska u Ukrajinu u aprilu 2022. bio je ~lan francuske Legije stranaca i borio se sa drugim ameri~kim jedinicama u Maliju i Iraku u Africi.

Ovu generaciju ~ekam 30 godina

Razgovaramo s Natalijom Jovanovi}, dekankom ni{kog Filozofskog fakulteta. Otkako je na{a sagovornica stala uz studente u blokadi, weno ime se spomiwe u negativnom kontekstu u svim re`imskim tabloidima, a wenu porodicu i wu pomiwu i dr`avni zvani~nici. S druge strane nailazi na veliku podr{ku gra|ana, ali i akademske zajednice, doma}e i me|unarodne.

n Kako ste doneli odluku da me|u prvim ~elnicima neke visoko{kolske ustanove nedvosmisleno podr`ite studente?

- Nisam imala dilemu. Ovu generaciju ~ekam gotovo trideset godina. Hvala im {to su se pojavili. Smatram da je univerzitet zajednica studenata i profesora, {to sam i rekla kada su do{li na fakultet i izneli svoje zahteve. Jedni bez drugih ne mo`emo. Vlasti poku{avaju da uni{te ono {to je zdravo u obrazovawu, a to je pre svega dr`avni univerzitet.

n Bliski ste sa studentima, poznajete ih. Da li vas je iznenadila wihova upornost?

- Mi smo izgubili kontakt sa wima u vreme korone, a od tad su dolazile generacije za koje smo mislili da nas razdvaja ogroman jaz. Mislili smo da su upali u raqe virtuelnog sveta, da grade neke svoje sisteme komunikacije, da su postali egocentri~ni, da ih ni{ta u okru`ewu ne zanima. Da su anestezirani, pod dejstvom tabloidnih medija. Hvala Bogu, pa smo pogre{ili! Dana kada su studenti u{li u zgradu rektorata, posetili su me slu`benici Dr`avne bezbednosti. Trebalo je da primim ambasadore Gr~ke i Kipra i pretpostavila sam da dolaze zbog toga. Me|utim, re~eno je da su do{li jer studenti nameravaju da stupe u blokadu. Zanimalo ih je {ta }u uraditi. Rekla sam da }u se poneti kao profesor i da je moja moralna i profesionalna obaveza da ih primim, saslu{am i da saznam {ta `ele. Oni nisu tu zbog nas, nego smo mi tu zbog wih. Razgovor sa slu`benicima DB-a nije bio neprijatan. Nisu uspeli da me razuvere, nisu ni poku{ali, i u jednom prijateqskom tonu su napustili moj kabinet. n Vlast tvrdi da studentske blokade za ciq imaju smenu re`ima. Da li je i kako mogu}e da se zahtevi ispune, a vlast ne promeni?

- Onog trenutka kada je zoon postao politikon, mi smo postali civilizacija. Poku{aj da se politika i politi~ko delovawe ogade u stvari je taktika kojom se posti`e da politika bude ekskluzivno pravo vlasti. Jedno dru{tvo u 21. veku ne mo`e da funkcioni{e bez ukqu~ivawa gra|anstva u dono{ewe politi~kih odluka. Ono {to vidim kao zrelost u na~inu na koji deluju studenti i u odlukama koje donose je da su precizno dijagnostikovali {ta nije dobro – zarobqenost institucija, Ustava, i {to ne postoji podela vlasti, ve} imamo klasi~an autoritarni sistem gde jedan ~ovek donosi odluke iskqu~ivo u svoju korist i korist onih koji ga okru`uju. O tome i sami svedo~e. Studenti su rekli da na to ne pristaju. U padu nadstre{nice, vi{eslojno se vide svi problemi koji su zahvatili na{e dru{tvo. Ono zbog ~ega smo moja generacija i ja posumwali u ovu generaciju, upravo je izostanak reakcije na sve {to se de{avalo u prethodnom periodu – od pada helikoptera i brisawa dva minuta sa snimka nesre}e u kojoj je poginula jedna nedu`na `ena, preko zaga|ewa vazduha i vode, do toga {to se u bescewe na{a nacionalna blaga i bogatstva daju stranim investitorima. Potom, litijum, „Ribnikar“, Ora{je, Dubona… Ovo je bila kap u prepunoj ~a{i. Vidi se da nemamo sudsku vlast, jer je Vu~i} odlu~io da Vesi} ne bude u pritvoru. Mislim da se ne radi samo o tome {to mu je `ao kolege, ve} se radi o ozbiqnijim motivima. Oni su zajedno u brojnim korupciona{kim radwama i

po svemu sude}i ovako je hteo da mu poka`e da ne mora vi{e ni{ta da pri~a. Od wega pravi za{ti}enog svedoka, a {titi sebe i svoje neposredno okru`ewe. n Sve {to ste pobrojali je dugo ve} o~igledno. Nedavno ste i rekli da je car go…

- Mi koji smo bili dru{tveno anga`ovani devedesetih znamo ko je Aleksandar Vu~i}. Se}amo se da je bio ministar informisawa za vreme bombardovawa, kada su poginuli qudi na RTS-u, se}amo se da je ba{ tada dobio veliki stan od dr`ave. Znamo i da je naredio srpskim policajcima na Kosovu da skinu uniforme. n Mehanizmi vlasti mewaju ~oveka. Pored velike nade, postoji i strah od ponovnih razo~arawa. Imate li poverewa u nekoga?

- Ka`e se: daj ~oveku vlast, pa mu po~uj glas. Vlast se dugo ne mewa, a ako se pona{ate kao sitnosopstvenik, kao trgovac i idete samo za vlastitim interesima, {to vidimo da se de{ava, mo`e do}i do promene u strukturi li~nosti. Vu~i} je sada opsednut rektorom Vladanom \oki}em. Opsednut je sa mnom i mojom porodicom, mewa one koje targetira. Pre nego {to sam primila studente, pozvao me je novinar jednog ni{kog portala i pitao {ta nameravam da uradim. Rekla sam da }u ih primiti. Od tog trenutka Alo, Informer, Ve~erwe novosti po~eli su da me optu`uju za nezamislive stvari. To bi se desilo posle svake moje izjave ili gostovawa. To nije prijatno, ali sam onda pomislila – taman da su pisali ne{to pohvalno, to nikako ne bi bilo dobro, zna~ilo bi da ne{to nije u redu sa mnom. Na kraju, ja to i ne ~itam. Verovala sam da je bezazleno. Ali, kada sam videla `enu koja je nasrtala na studente, a onda krenula na mene, prepoznala sam neverovatnu koncentraciju mr`we i onaj razlu~en mozak koji je zgwe~en Informerom. Ta `ena se unela u mene. Rekla je: ti si kriva za sve, ubi}emo te! Nije rekla: ubi}u te – nego ubi}emo te! Takvi incidenti se de{avaju u svim gradovima. Manipuli{e se qudima koji su u mentalno krajwe problemati~nom stawu. Hu{kaju ih preko medija u kojima je on urednik besramnim qudima koji se predstavqaju kao novinari, a sve je to neka vrsta partijskog zadatka. n Da li se promenilo biti Natalija Jovanovi} od decembra 2024. kada ste javno podr`ali studente? Da li se od-

cije ne mogu da je poprave, a mi neprestano donosimo pogre{ne odluke. n Imali smo dugi niz gra|anskih protesta od kojih se odustajalo. Sve vreme ste imali i javni i kriti~ki anga`man. Kako se iz perspektive tradicionalno buntovnog Ni{a obja{wava da ovi ne jewavaju?

- Stasala je generacija koju vr{ioci vlasti ne razumeju. Igraju}i igrice, prelaze}i nivo po nivo, u~ili su se re{avawu problema. Ova generacija je fokusirana, {to se vidi u tome kako reaguju na podmi}ivawe jeftinim stanovima, pretwe, nu|ewe dijaloga, posle ~ega devojci razbiju vilicu. Ne mo`ete re{avati problem tako {to }ete ga ignorisati. Ne rade fakulteti, {kole, advokati… Sve je duboko u korupciji, jer imamo centralizovan sistem u kojem neko ne mo`e da se, na primer, zaposli na poziciji ~ista~a, u Babu{nici, dok odluku ne donese vrhovni vezir. U 21. veku dru{tvo ne mo`e tako da funkcioni{e. n Za vreme protesta 1996-1997. bili ste asistent na fakultetu. Koliko su sli~ne, a koliko razli~ite tada{wa i ova situacija?

nos va{ih sugra|ana promenio prema vama? Na`alost, desio se i taj napad posle koga ste zbrinuti u bolnici. - Imam isti odnos prema studentima. Kakva bih ja to bila majka, baka, profesor, kakav bih ~ovek bila da nisam uvek za i uz svoje studente? Oni ne prave na{u budu}nost, nego svoju, i imaju pravo da je kreiraju kako ho}e i u tome }u ih podr`ati. Ono {to se jeste promenilo, ne samo u mom gradu, nego i u Beogradu i u drugim mestima, na ulici, u samoposluzi, u razgovoru s prodava~icama – dobijam otvorenu podr{ku. Sino} nam je nepoznata `ena platila pi}e i samo me pozdravila. Na jednoj naplatnoj rampi, mla|a `ena mi je rekla: „Gospo|o, podr`avaju vas svi u Putevima Srbije.“ Kolega koji je bio sa mnom po~eo je da pla~e. n Generalno, vreme je kada svi dosta pla~u.

- Ne pla~em ja lako. Umem da budem jaka, i zbog te dece i moram da budem jaka. Posebno sam bila dirnuta porukama koje sam dobila tokom tri dana provedena u bolnici. Neverovatno mi je bilo da sam dobila podr{ku akademske zajednice Barselone, s potpisom 1.500 kolega. Nismo do sada imali kontakte. Podr{ka zaista dolazi sa neo~ekivanih mesta, meni je to znak da radim ispravnu stvar. Mada, ~ak i da nemam podr{ku, isto bih radila. n Situacija u osnovnim i sredwim {kolama veoma je osetqiva. Kako kao stru~wak iz oblasti obrazovawa to vidite?

- To je vi{eslojni problem. Mislim da i prosvetni radnici treba da se zamisle pred decom koja su imala hrabrosti da se `rtvuju, da idu pe{ke po snegu i ledu, da spavaju na mrazu; oni su tako na simboli~an na~in pokazali da sve treba da stane! Jer kako uop{te mo`e da funkcioni{e {kola ako jedan ~ovek odlu~uje kad }e da stane, a kad }e da po~ne? Nastavnici u petak dobiju obave{tewe da od ponedeqka nema nastave. Nisu imali priliku da zakqu~e ocene. Tako|e, ne mo`e neko ko je duboko za{ao u osmu deceniju, u svetu koji se mewa na dnevnom nivou, da vodi {kolu za |ake od kojih }e se neki zapo{qavati ve} za deset godina. I da se prelazi iz resora u resor, samo da bi se namirili politi~ki dogovori. Obrazovawe je najva`nija stvar na svetu, dve tre}ine svetskog stanovni{tva je ovako ili onako ukqu~eno u obrazovawe. Ako se tu donese pogre{na odluka, genera-

- Tada smo imali pokradene izbore. Za izbornu kra|u se znalo, a onda nam je ~ovek iz redova vlasti objasnio mehanizam po kome su prepravqani zapisnici. Protesti su po~eli u Ni{u. Ipak bili su to pre gra|anski nego studentski protesti, premda ih studenti jesu vodili u nekim segmentima, kao {to je bilo pe{a~ewe do Beograda i odno{ewe dokaza o izbornoj kra|i. Tada ih je primio Milo{evi}. Srbija je zbog svih de{avawa bila u fokusu svetske javnosti. Predstavnici drugih dr`ava su do{li da tra`e leks specijalis za re{ewe krize, a Milo{evi} je u februaru 1997. odobrio wegovo usvajawe i pobeda opozicije je priznata. Sada smo imali i pokradene izbore i dokaze, i snimke, i uvezene bira~e, a reakcija je izostala. Nekada je crkva stajala uz svoj narod. Na prvom mestu, patrijarh Pavle. Crkva se u me|uvremenu odnarodila. S druge strane, upravo ono {to politi~ki akteri nisu uradili {estog oktobra je dovelo do toga da danas gledamo iste qude koji su u~estvovali u vlasti od hiperinflacije do bombardovawa. n Rekli ste da „ne znate za{to vas je predsednik pomilovao“, nedugo potom se pojavila i informacija da ste obuhva}eni pro{irenom istragom Tu`ila{tva za organizovani kriminal zbog navodne zloupotrebe slu`benog polo`aja. Re`imski mediji ka`u – krijete se iza studenata, {ta ka`ete vi? - Do pro{irewa je do{lo usled nagodbe glavnih aktera od kojih se neki povezuju sa optu`bama za te{ka krivi~na dela. Ponovi}u, neka svako ispita sve {to treba. Za devet godina nemam ni saobra}ajni prekr{aj i nemam nikakav problem da se sve to proveri. Ne mo`e Vu~i} da me pomiluje ako nema ni optu`nice, ni su|ewa, ni~ega. To je ono: kadija te tu`i, kadija ti sudi, pravi ti politi~ki proces, pa }e onda da te pomiluje. Ne obazirem se na to {to on pri~a. Radim ono {to smatram da je najva`nije u ovom trenutku. Samo neka ispita ko je kriv za smrt {esnaestoro qudi u Novom Sadu. U svim mestima protesti su pokrenutim istim, op{tim zahtevima. Me|utim, kao {to je u Leskovcu 16 minuta ti{ine podse}awe i na ubijenog de~aka u tom gradu, svuda se promi~u i lokalne te`ine. [ta boli Ni{?

- Nakaradna gradska vlast koja je problem ~ak i SNS-u. Nekoliko politi~kih mo}nika radi prema instrukcijama iz Beograda. Qudi su uceweni, na privremenim poslovima, posebno u prosveti, ali i u gradskim slu`bama gde je mnogo qudi bez temeqnog obrazovawa. Jedini posao im je da skupqaju sigurne glasove. Wima se pune autobusi, a oni zbog sitnih }ari moraju da pristaju na takva poni`ewa.

NATO izru~io tone i tone osiroma{enog uranijuma na Srbe

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je istakao da NATO, kao organizacija koja je bez odluke Saveta bezbednosti UN bombardovala Srbiju i izru~ila tone osiroma{enog uranijuma na Srbe, ne mo`e imati saglasnost srpskog naroda da bude deo ove alijanse.

"Republika Srpska ostaje izvan procesa u~lawewa u NATO. Ne}emo ni daqe mo}i da damo saglasnost i o ovome }emo zajedno sa Srbijom ostati na pozicijama neke saradwe, ali nikako kretawa ka ~lanstvu", istakao je Dodik na konferenciji za novinare u Bawaluci.

On je naveo da NATO strukture to dobro razumeju, ali da politi~ko Sarajevo uporno poku{ava da nametne narativ o tome da se BiH kre}e ka ~lanstvu u tom

SPOMENKO NA VE^NOJ STRA@I:

vojnom savezu.

"Srbi nikada ne smeju zaboraviti da ih je NATO bombardovao bez odluke Saveta bezbednosti UN i da nije bilo me|unarodne odluke o tome, te da se to u~inilo samo da bi se svetilo Srbima za navodne politike", istakao je Dodik.

Predsednik Republike Srpske je istakao da je NATO dva puta bombardovao srpski narod, u Srbiji i Republici Srpskoj.

"NATO je u~inio da na{a bol i stradawe budu trajna u smislu gubitka dece koja su nevino stradala od NATO bombi {irom Srbije i Srpske", rekao je Dodik.

Naglasio je da je bombardovawe Republike Srpske bilo u funkciji podr{ke muslimanima u BiH, da je doprinelo tome da se kreira zavr{etak gra|anskog rata.

"NATO kako onda, tako i danas, nema

Odata po~ast najmla|em odlikovanom borcu

Vojske Republike Srpske

Na mesnom grobqu Gorwi Uli{wak u federalnoj op{tini Maglaj odata je po~ast najmla|em odlikovanom borcu Vojske Republike Srpske Spomenku Gosti}u. Se}awe na Spomenka sa~uvano je zahvaquju}i autoru dokumentarnog filma "Spomenko na vje~noj stra`i" i kwige "Spomenko i Ozren" Miletu Savi}u, koji za ovog mladog heroja sa Ozrena ka`e da je jedna antiratna pri~a i opomena budu}im nara{tajima.

- Spomenko je dokaz koliko je stra{na stvar rat u kojem stradaju najslabiji, najmla|i i najsiroma{niji - izjavio je Savi}.

On je zadovoqan {to je pri~a o Spomenku pre{la granice Republike Srpske i Federacije BiH, {to potvr|uje i dolazak qudi iz Hrvatske i drugih krajeva regiona da odaju po~ast jednom prekinutom detiwstvu.

Dragan Jankovi}, koji ve} tradicionalno iz Borova dolazi da oda po~ast Spomenku, ka`e da se o tu`noj sudbini ozrenskog heroja upoznao gledaju}i Savi}ev dokumentarac.

- Nekoliko nas simboli~no smo napravili minijaturu crkve koju smo postavili uz Spomenkov grob - izjavio je Jankovi}.

On isti~e da je ovo tu`na pri~a o uni{tenom Spomenkovom detiwstvu i kamen~i} u temeqima Republike Srpske.

Mladen Stojanovi}, ro|ak poginulog Spomenka, poru~io je da `rtva jednog deteta ne sme da se prepusti zaboravu i da obavezuje da se o woj pri~a.

On je ponosan {to i poslije tri decenije od kako je Spomenko poginuo grobqe koje se nalazi u Federaciji BiH niko ne dira.

Po{tu mladom srpskom borcu, koji je stradao od granate 20. marta 1993. godine, odali su ~lanovi porodice, nekada{we kom{ije i po{tovaoci.

Gosti}, petnaestogodi{wi de~ak koji je odbio ponudu da se skloni od ratnih strahota i rame uz rame sa kom{ijama i prijateqima bio borac Vojske Srpske, poginuo je od granate 20. marta 1993. godine nedaleko od svog sela Jovi}i na planini Ozren.

Spomenko je sahrawen na mesnom grobqu Gorwi Uli{wak, gde po~ivaju wegova majka i baka.

Gorwi Uli{wak, kao i Spomenkovo selo Jovi}i, po okon~awu proteklog rata pripali su Federaciji BiH.

Obnovu Gosti}evog spomenika organizovali su 2017. godine ~lanovi Udru`ewa "Nasqe|e" iz Bijeqine.

Mladi heroj sa Ozrena dobio je spomen-bistu u Doboju, koja je 20. marta 2014. godine postavqena u porti Hrama Ro|ewa Presvete Bogorodice, a dobojski umetnik Deni Bo`i} oslikao je mural sa likom ovog de~aka u Ulici vojvode Stepe u Doboju.

O Spomenku je snimqen ~etrdesetpetominutni dokumentarni film "Spomenko na vje~noj stra`i" i napisana kwiga "Spomenko i Ozren", autora Mileta Savi}a, na ~iju inicijativu je izra|en spomen-kip Gosti}a koji je 28. avgusta 2021. godine otkriven i osve{tan u porti Manastira Svetog Nikole u Petrovu.

nameru da mewa svoje pristupe i ostaje veoma navija~ki raspolo`en prema jednoj strani u BiH. To ne zna~i da treba da prihvatimo wi hove ultimatume. NATO treba odbiti kao mogu}nost u~lawewa", jasan je Dodik.

On je napomenuo da se danas obele`ava 26 godina od sramnog bombardovawa Srbije, koje je trajalo vi{e od 70 dana i tokom kojeg su stradala i deca.

"Nisu birali ciq. Ciq je bio sve u Srbiji, pre svega srpski narod. Zato je ovo

DODIK JASAN:

danas va`an dan za sve Srbe, gde god da `ive", rekao je Dodik, prenela je Srna. On je pozvao sve dobre qude da se danas posvete molitvama za stradalu decu u bombardovawu Srbije.

Republika Srpska ne}e prihvatiti

nijedan zakon o Sudu BiH

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da Bawaluka ne}e prihvatiti nijedan zakon o Sudu BiH jer je, kako je rekao, re~ o vanustavnoj instituciji.

- BiH nema pravo na Sud i Tu`ila{tvo, Agenciju za istrage i za{titu, Obave{tajno-bezbednosnu agenciju i Oru`ane snage BiH, dok Srpska uz potpuno po{tovawe Ustava BiH ima pravo da donosi odre|ene propise. Srpska ne}e prihvatiti nikakav zakon o Sudu BiH jer je re~ o vanustavnoj instituciji kojoj je zabraweno delovawe - rekao je Dodik nakon sastanka sa evroparlamentarcima Paskal Pjera i Tijerijem Marijanijem.

On je rekao da }e bilo koji zakon o Sudu BiH, VSTS-u ili drugim ''vanustavnim institucijama'' bite stavqen van snage, a da }e u Republici Srpskoj biti pokrenuti krivi~ni postupci protiv onih koji poku{avaju da taj zakon sprovedu, prenosi RTRS.

- Republika Srpska je sigurna, ima prijateqe i javnim pozivima obezbedila je 250 miliona evra za finansirawe redovne i obaveze vezane za dospe}a ranije,

kao i preduslove za finansijska kretawa, a sve radi u skladu sa zakonima - rekao je on. Govore}i o opoziciji u RS, Dodik je zakqu~io da oni nemaju legitimitet, ali da imaju ''izdajni~ki kapacitet''.

- Opozicija nema narodni legitimitet da predstavqa srpski narod i Republiku Srpsku. Nemaju demokratski legitimitet, ali imaju izdajni~ki kapacitet. Muslimani nalaze one koji pokazuju servilnost. Opozicija nije htela da pri~a s nama o va`nim pitawima ali su se odazvali muslimanima - rekao je Dodik. On je rekao da je to izdaja, za

koju tvrdi da je motivisana namerom Mirka [arovi}a da uvede jedan broj opozicije u zvani~ne institucije na nivou BiH, za {ta Dodik smatra da }e ''ubrzati raspad BiH''. - To }e vi{e ubrzati raspad BiH. Wihov poku{aj da nametnu takvu voqu rezultira}e raspadom BiH. Negde se i radujem tom razvoju situacije. PDP i SDS nemaju legitimitet da nastupaju u ime naroda. Samo oni koji su ogrezli u mr`wi prema Srpskoj prihvati}e takve luzere. Svako postupawe mimo voqe institucija Srpske predstavqa}e krivi~no delo - naveo je Dodik.

GRA\ANI SRPSKE KUPUJU NA KOMAD: Cene posnih namirnica opteretile ku}ni buxet

Vaskr{wi post, ina~e poznat po strogim pravilima kada je re~ o hrani, ve} uveliko traje, a gra|ani Srpske se prilago|avaju aktuelnim cenama kako moraju. Dozvoqena je konzumacija ribe, povr}a i vo}a koje mnogi kupuju na komad ili gram jer im nov~anik ne dozvoqava vi{e. Iako je period posta prvenstveno posve}en duhovnom pro~i{}ewu svakog pravoslavca i uzdr`avawu od mrsne hrane, postoje posne namirni-

ce koje se jo{ uvek dr`e na ceni, a neke su ~ak i poskupele. Pastrmka je 11 KM, o~i{}ena 13,5 do 14 KM, a kalifornijska 27 KM za kilogram. [aran je skupqi za 0,5 KM i ko{ta 14 KM, a o~i{}eni je 17. Smrznuti osli} je osam KM, fileti su sada 14 iako su bili 13 KM. Orada i losos su me|u najskupqima, pa tako orada staje 24 KM, dok je sve`i losos 27 KM. Rekordne cene bele`e fileti tune - 43 KM i losos fileti40 KM, dok je su{eni bakalar oborio sve rekorde po ceni od 89 KM!

Kupaca ima, ali prete`no kupuju na komad ili gram. Kako ka`u, prava umetnost je pre`iveti sa trenutnim cenama i "te`inom" potro{a~ke korpe, a imati svaki dan ne{to zdravo i posno na stolu. Sve je osetno poskupelo. Kupuje se mawe, gleda se svaka marka i prati svaka akcija - ka`e penzionerka sa bawalu~ke Tr`nice, koja godinama dolazi na ovu pijacu u nabavku.

DABOGDA JEDNI DRUGIMA O^I POVADILI!

Skandal u Crnoj Gori, Milo \ukanovi}

po~eo da kune rivale

U partiji Demokratska Crna Gora vlada sukob, „dabogda o~i jedni drugima povadili“, poru~io je biv{i predsednik Crne Gore i nekada{wi lider DPS-a Milo \ukanovi} komentari{u-

}i predaju liste Demokrata na lokalnim izborima u Nik{i}u.

Biv{i predsednik Crne Gore i po~asni predsednik DPS-a Milo \ukanovi} komentarisao je predaju liste Demokrata za lokalne izbore u Nik{i}u, navode}i da tom prilikom nisu prisustvovala wihova dva prva ~oveka.

Odbijena

`alba

\ukanovi} je ocenio da u toj partiji vlada sukob, pa poru~io: „Dabogda o~i jedni drugima povadili“ i izazvao smeh u sali.

Na to je reagovao nosilac liste Demokrata na nik{i}kim izborima i aktuelni predsednik Skup{tine op{tine Nemawa Vukovi}, koji je i objavio video.

„Koliko }e nas tek kleti po~asni nosilac liste nakon {to ga jo{ jednom porazimo 13. aprila“, napisao je on na mre`i Iks.

odbrane da se Balijagi} brani sa slobode

Ve}e bjelopoqskog Vi{eg suda kao neosnovanu odbilo je `albu branioca

Alije Balijagi}a (64) osumwi~enog za ubistvo brata i sestre Maxgaq u zaseoku Sokolac, kojom je tra`io da se osumwi~eni brani sa slobode. Balijagi} je pred sudijom za istragu Vi{eg suda u Bijelom Poqu izjavio da je imao razloga da ubije jo{ neke qude iz svog kom{iluka „jer su to zaslu`ili”, te da bi to i u~inio da ih je sreo.

To se navodi u re{ewu sudskog ve}a, kojim je kao neosnovana odbijena `alba wegovog branioca. Navode}i razloge zbog kojih Balijagi} ne mo`e da se brani sa slobode, citirali su izve{taj Forenzi~kog centra Danilovgrad o daktiloskopskom ve{ta~ewu.

Iz tog izve{taja proizilazi da su otisci Bjelopoqca prona|eni na prozoru dnevne sobe i spoqwoj limenoj sol-

banci ku}e brata i sestre, Jovana (60) i Milenke Maxgaq (69), koje je, kako se sumwa, Balijagi} ubio 25. oktobra 2024. godine. Balijagi}u se na teret stavqa da je izvr{io krivi~no delo te{ko ubistvo na {tetu brata i sestre Maxgaq i krivi~no delo nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja i eksplozivnih materija.Za krivi~no delo koje se Balijagi} u stavqa na teret zapre}ena kazna je najmawe 10 godina ili kazna dugotrajnog zatvora, ~ime je ispuwen prvi zakonski uslov za produ`ewe pritvora po pritvorskom osnovu.

Osumwi~eni za dvostruko ubistvo 17. marta izru~en je Crnoj Gori iz Srbije, ~ije bezbednosne snage su ga li{ile slobode 21. novembra 2024. godine.Na prvom saslu{awu u bjelopoqskom tu`ila{tvu Balijagi} je priznao krivi~no delo dvostrukog ubistva.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

DRAMA U PODGORICI: Blindirano vozilo koje koristi sestra Mila \ukanovi}a zakucalo se u auto iz pratwe premijera Spaji}a!

Na Bulevaru Svetog Petra Cetiwskog oko 10,30 desila se saobra}ajna nezgoda u kojoj nije bilo povre|enih.

Kako su crnogorski mediji nezvani~no saznali, o{te}eno je slu`beno vozilo koje je bilo u pratwi premijera Milojka Spaji}a.

Kako saznaje Portal RTCG, policija sumwa da je nezgodu izazvao li~ni voza~ advokatice Ane Kolarevi}, blindiranim vozilom i da je navodno pro{ao kroz crveno svetlo. [ta se zaista desilo, zna}e se nakon svih ve{ta~ewa.

Udes se desio na raskrsnici Bulevara

Svetog Petra Cetiwskog i Ulice Svetozara Markovi}a, a u o{te}enom slu`benom automobilu nije bio premijer. Blindirano vozilo advokatice Ane Koralevic proslo je kroz crveno u punoj brzini i zakucalo se u vozilo primjera Crne Gore, Milojka Spaji}a Ana Kolare-

vi} je sestra biv{eg predsednika Crne Gore i {efa DPSa Mila \ukanovi}a. Na automobilu iz pratwe premijera pri~iwena je ve}a materijalna {teta.

DAN @ALOSTI U ZETI: Svi tuguju za de~akom (4) na|enim u Mora~ipotraga za majkom se nastavqa

Usled nesre}ne smrti ~etvorogodi{weg de~aka, ~ije telo je prona|eno kod Vukova~kog mosta, u op{tini Zeta odakle je i porodica de~akovog oca, za sutra je progla{en Dan `alosti.

- Ovaj doga|aj je duboko potresao na{e sugra|ane, a shvataju}i ovaj te{ki momenat za porodicu povodom ovog tragi~nog doga|aja smatramo da je ovaj ~in Op{tine Zeta samo jedan skromni vid podr{ke i empatije prema ovom nezabele`enom i tu`nom trenutku ne samo za porodicu, ve} i za celu Zetu - saop{teno je iz Op{tine Zeta.

Ronioci koji su danima tragali za majkom i sinom, nastavqaju potragu za nestalom `enom.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Princ Filip ispred nezavr{ene Crkve

Hrista Spasiteqa u centru Pri{tine

PRINC FILIP KARA\OR\EVI]:

Pozivi na ru{ewe Hrama

Hrista Spasiteqa u Pri{tini

udar na du{u naroda

Filip Kara|or|evi} izrazio je punu podr{ku Eparhiji ra{ko-prizrenskoj, koja je osudila izjave profesora Jusufa Buxovija i Envera Rexe iz Pri{tine da je nezavr{enu Crkvu Hrista Spasiteqa u centru Pri{tine trebalo sru{iti odmah nakon rata, upozoriv{i na opasnost od poni`avawa svetiwa i istorije srpskog naroda.

„U potpunosti podr`avam saop{tewe Eparhije ra{ko-prizrenske i uzdi`em svoj glas u odbranu svetiwa, istine i ~asti na{eg naroda. Sa bolom, ali i sa odlu~no{}u, posmatram poku{aje da se ono {to je sveto – porekne, izbri{e i ponizi“, naveo je Filip Kara|or|evi}.

On se u saop{tewu posebno osvrnuo na nameru da se sru{i Hram Hrista Spasiteqa u Pri{tini, nazivaju}i to „ne samo bezumnom provokacijom“, ve} i „udarom na samu du{u jednog na-

roda, na vekove molitve, patwe i postojawa“.

„Onaj ko dira u hramove, dira u temeqe na{eg bi}a“, istakao je Filip Kara|or|evi}, podsetiv{i na re~i svog pradede, kraqa Aleksandra Ujediniteqa koji je govorio da „Kosovo nije pitawe trenutka, ve} pitawe ve~nosti“.

Filip Kara|or|evi} je naglasio da Kosovo nije samo geografski pojam, ve} ogwi{te duha srpskog naroda.

„To je mesto gde je kamen postao svedok Boga i ~oveka. Skvrnavqewe svetiwa, negirawe istorijskog prisustva Srba i revizionizam koji preti da od `rtve napravi zlo~inca, predstavqaju opasnost koja se ne sme ignorisati“, naveo je.

Pozvao je sve slobodoqubive qude da stanu u za{titu ovih svetiwa, ne samo kao nacionalnih simbola, ve} kao dela svetske ba{tine.

„Na{a vera je tiha, ali nepobediva. Na{e trajawe nije pitawe mo}i, ve} smisla“, zakqu~io je princ Filip i poru~io da „istoriju ne pi{u oni koji urlaju u studijima, ve} oni koji podi`u hramove i ~uvaju ih“.

Eparhija ra{ko-prizrenska Srpske pravoslavne crkve saop{tila je da skandalozna i opasna tvrdwa profesora Jusufa Buxovija da je nezavr{enu Crkvu Hrista Spasiteqa u centru Pri{tine trebalo sru{iti odmah nakon rata, nije samo provokacija, ve} otvoren poziv na uni{tavawe verskih objekata i o~igledan oblik govora mr`we, koji mora biti nedvosmisleno osu|en od svih koji cene mir i versku slobodu.

Eparhija je u saop{tewu izrazila duboku zabrinutost i sna`an protest povodom zapaqivih i krajwe neodgovornih izjava profesora Jusufa Buxovija i Envera Rexe.

PROFESOR SA UNIVERZITETA U OTAVI I OSNIVA^ CENTRA ZA ISTRA@IVAWE

GLOBALIZACIJE MI[EL ^OSUDOVSKI:

Profesor ekonomije sa Univerziteta u Otavi i osniva~ Centra za istra`ivawe globalizacije Mi{el ^osudovski, povodom 26. godi{wice po~etka NATO agresije na SR Jugoslaviju, podse}a da je to bio prvi zvani~ni rat NATO-a protiv jedne suverene zemqe, ali ne i posledwi, jer je ta ratna agenda kasnije kori{}ena u raznim ratovima, a u ~emu je veliku ulogu imala i medijska propaganda koja svoje lice pokazuje i danas kada je re~ o Ukrajini.

On smatra i da je sada prilika, naro~ito pod Donaldom Trampom na ~elu SAD, da se postavi pitawe zatvarawa ameri~ke baze Bondstil u AP KIM.

„To je su{tinski baza SAD. Tramp ho}e da smawi vojne tro{kove, a u pitawu je velika vojna baza, skupa za odr`avawe“, rekao je ^osudovski, autor brojnih kwiga od kojih su „Agresija SAD i NATO na Jugoslaviju“ i „Globalizacija siroma{tva“ prevedene na srpski.

^osudovski nagla{ava da je u slu~aju bombardovawa SRJ, propagandna ma{inerija bila odli~no organizovana, ali i da je taj rat – brutalna i nemilosrdna akcija, planirana vi{e godina ranije, “{to izme|u ostalog potvr|uje i izgradwa ameri~ke vojne baze Bondstil na okupiranom Kosovu“, koju kako ocewuje, mnogi vide kao strate{ki oslonac prisustva SAD u ovom regionu. Dodao je da smatra da je svet “u eri lude politike“, ali barem ne i Srbija.

U Kosovskoju Mitrovici u sredu 19. marta nova akcija ti{ine

„Kada imate predsednika SAD Donalda Trampa koji daje odre|ene izjave, da `eli da smawi vojne izdatke za milijarde i milijarde dolara, a koji je suzdr`an u pogledu uloge NATO u ameri~kim vojnim bazama, {to je slu~aj sa Bondstilom, mislim da bi bilo prikladno da Vlada Srbije qubazno po{aqe notu u Va{ington, citiraju}i Trampovu zabrinutost za vojne tro{kove“, kazao je ^osudovski.

Prema wegovim re~ima, u noti bi trebalo da pi{e da je Bondstil teret za Srbiju, teret za tzv. Kosovo i za Va{ington, da “`elimo da sara|ujemo“ i da bismo

“`eleli da se ta baza zatvori“. Srbija, kako je naglasio, mora da povrati kontrolu nad Kosovom. ^osudovski ka`e da kao prvo, ta teritorija nije dr`ava, ve} pokrajina Srbije, koju su zaposeli general Majkl Xekson, koji je imao kriminalni dosije u Velikoj Britaniji i Ha{im Ta~i, ~ovek ume{an u trgovinu drogom, koji je tek posle 20 godina poslat u Hag.

Vi{e desetina studenata Pri{tinskog univerziteta sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici i gra|ana okupila se u sredu 19. marta u okviru akcije „15 minuta ti{ine “ i 10 put u sli~noj akciji do sada. Skupu su se pridru`ila i studenti Dr`avnog univerziteta u Novom Pazaru. Po~ast je odata `rtvama u Novom Sadu, stradalima u po`aru u Severnoj Makedoniji, kao i `rtvama martovskog nasiqa 2004. godine na Kosovu i Metohiji sa transparentom na kojem je na srpskom i engleskom jeziku pisalo: „Pogrom, nagra|eni zlo~in. Pamtimo, ~ekamo pravdu!“.

IZVOZ SRPSKE ROBE NA KOSOVO ODVIJA SE SAMO NA PRELAZU MERDARE Pri{tina delimi~no ukinula

zabranu uvoza srpske robe

Vlada Kosova je u oktobru 2024. godine delimi~no ukinula zabranu uvoza srpske robe tako {to je on dozvoqen samo preko jednog prelaza, Merdara, a prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan izvoz srpske robe na Kosovo od oktobra 2024. do po~etka februara 2025. godine u pore|ewu sa istim periodom 2022-2023. godine, pre uvo|ewa zabrane, mawi je za 30,2 odsto.

„Ukupan izvoz srpske robe ostvaren od oktobra 2024. do po~etka februara 2025. godine iznosi 104 miliona evra, {to je u pore|ewu sa istim periodom 2022-2023. godine, pre uvo|ewa zabrane, mawe za 45 miliona evra, odnosno mawe za 30,2 odsto, kada je iznosio 149 miliona evra“, navode iz Centra za regionalnu saradwu Privredne komore Srbije.

Ako se uporede meseci pre uvo|ewa zabrane i nakon ukidawa, izvoz je mawi u proseku za 11,25 miliona evra mese~no.

„Broj kamiona koji dnevno prolaze kroz Merdare kre}e se od 90 do 120, {to stvara zna~ajne gu`ve i nekoliko kilometara u redu, odnosno vi{e od 150 kamiona.

Mera zabrane uvoza srpske robe doneta je 14. juna 2023. godine. Wu je Vlada Kosova 7. oktobra 2024. godine ukinula samo za prelaz Meradre na kom je poja~ana kontrola, dok su ostali prelazi ostali zatvoreni za srpsku robu do, kako je re~eno, nabavke skenera.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavqe 35 Dragi{a Mija~i} ocewuje da je skandalozno {to me|unarodna zajednica, a pre svih nema~ka administracija koja se bavila pitawem zabrane ulaska srpske robe na Kosovo, nije uspela da do kraja re{i ovo pitawe.

U sedi{tu EULEKS-a u Kosovu Poqu odr`an protest podr{ke Ha{imu

Grupa omladinaca Demokratske partije Kosova okupila se, 22.marta, ispred sedi{ta EULEKS-a u Kosovu Poqu, protestuju}i protiv zadr`avawa biv{eg predsednika Ha{ima Ta~ija u Specijalnom sudu u Hagu.

Ta~iju

Sa protesta u Kosovom Poqu

Demonstranti su nosili transparente sa natpisima „Pravda“, „Sloboda za oslobodioce“ i „Pravda, a ne politika“, uz poruke i na engleskom jeziku. Protestu su se pridru`ili i gra|ani koji podr`avaju ovaj zahtev. Nekada{wi kosovski predsednik Ha{im Ta~i, optu`en za ratne zlo~ine, od 21. marta, je boravio na Kosovu uz dozvolu Specijalizovanih ve}a u Hagu kada je posetio grob svoga oca koji je preminuo par dana ranije u selu Bro}na kod Srbice u Metohiji. Ta~i se ve} godinama nalazi u pritvoru u Hagu a gde mu i tece su|ewe za ratni zlo~in na Kosovu 1998 - 2000. U toku 22. marta su ga obi{li ~lanovi porodice u sedi{tu EULEKS-a u Kosovu Poqu.

Profesor sa Univerziteta u Otavi Mi{el ^osudovski

Prelaz Merdare sa kosovske strane

ZARADILI SKORO 2 MILIJARDE DOLARA:

Srbi u Americi napravili

farmaceutsku kompaniju, pa ugovorili posao veka!

Firma Dren Bio iz San Franciska koju su osnovali srpski nau~nici prodala je lek DR0201 koji se pokazao efikasnim u tretirawu malignih oboqewa jednoj od najve}ih svetskih farmaceutskih komapnija Sanofi za 1,9 milijardi dolara.

Sanofi i Dren Bio, privatna biofarmaceutska kompanija u klini~koj fazi, sklopili su definitivan sporazum prema kojem je Sanofi pristao da kupi DR-0201, ciqani bispecifi~ni ukqu~iva~ mijeloidnih }elija (MCE) koji je pokazao robusno smawewe B-}elija u ranim klini~kim studijama i ispituje se

Dren Bio vodi Nenad

za razna maligna oboqewa i autoimune bolesti. Sanofi }e unapred platiti 600 miliona dolara, sa mogu}nim ratama do 1,9 milijardi dolara u zavisnosti od uspeha programa.

Dren Bio vodi Nenad Toma{evi}, diplomac Hemijskog fakulteta, mo`da i na{ najuspe{niji preduzetnik iz oblasti biotehnologije. Kompaniju su osnovali Nenad i wegov kolega Ivan Trifunovi} 2019. godine. I samo ime Dren Bio ukazuje na srpske korene, jer su osniva~i pamtili izreku “zdrav kao dren”.

Svetski mediji citiraju izvr{nog direktora i suosniva~a firme Dren Bio Nenada Toma{evi}a: “Dren Bio je posve}en redefinisawu mogu}nosti le~ewa u imunologiji, onkologiji i drugim terapijskim oblastima sa na{om ciqanom platformom za mijeloidno anga`ovawe i fagocitozu. Bila je privilegija unaprediti na{ program vode}e platforme, DR-0201 u klini~ki razvoj i proceniti wegov potencijal. lider u osiroma{ewu imuniteta, Sanofi je lider u oblasti imunologije, i bi}e idealno pozicioniran da ostvari pun potencijal dubokog iscrpqivawa B-}elija i resetovawe imunog sistema za autoimune pacijente sa ovim novim ukqu~ivawem mijeloidnih }elija.”

Hiqade qudi na ulicama 40 gradova {irom sveta, u znak podr{ke studentima u Srbiji

Hiqade qudi su iza{le na ulice 40 gradova na svim kontinentima u znak podr{ke studentima u Srbiji u wihovoj borbi za pravdu i promene, saop{tilo je udru`ewe Dijaspora uz studente.

Studenti iz Srbije, srpska dijaspora i drugi gra|ani okupqali su se od Aqaske do Novog Zelanda, ujediweni pod parolom: „Ceo

svet vas vidi!“

U svih 40 gradova, atmosfera je bila ispuwena emocijama, navodi Dijaspora uz studente.

U Dablinu, gde se okupilo 150 gra|ana, u nebo su pu{teni crveni baloni u znak se}awa na izgubqene `ivote u padu nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu, koji je podstakao studentske proteste.

Sve~ana ceremonija povodom progla{ewa Dana srpsko-ameri~kog nasle|a u Wujorku odr`ana je u parku Bowling Green na Menhetnu, u organizaciji Generalnog konzulata Republike Srbije u Wujorku i Grada Wujorka. Ovaj doga|aj okupio je zna~ajan broj uglednih zvani~nika i predstavnika srpske zajednice, kao i brojne druge visoke zvanice iz diplomatskog i konzularnog kora.

Me|u prisutnima su bili Wegovo Kraqevsko Viso~an-

U @enevi, na Trgu nacija, posle 15 minuta ti{ine i polagawa ru`a, organizovan je i zbor gra|ana, na kojem su u~esnici razgovarali o budu}im akcijama podr{ke, a atmosferu je dodatno upotpunila peva~ka grupa „Pumpaj“.

U norve{kom Narviku hladno}a i sneg nisu spre~ili gra|ane da iska`u solidarnost sa srpskim studentima. Jedna od okupqenih rekla je da je Narvik grad pobratim sa Kikindom i ocenila da je „vreme da se stara prijateqstva obnavqaju novim generacijama“.

U Londonu se okupilo vi{e od 200 qudi, uz podr{ku Britansko-srpske medicinske asocijacije i Gr~ke mre`e solidarnosti.

Me|u zemqama ~iji su gradovi u~estvovali u akciji su Velika Britanija, Irska, Norve{ka, [vedska, Portugal, Italija, [vajcarska, Nema~ka, Austrija, Francuska, ^e{ka, Ma|arska, Rumunija, Kipar, Katar, Australija, Novi Zeland i Tajland.

stvo Prestolonaslednik Aleksandar i Weno Kraqevsko Viso~anstvo Princeza Katarina, kao i najvi{i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Irinej va{ingtonsko-wujor{ki i isto~noameri~ki, zajedno sa sve{tenicima protojerejem-stavroforom @ivojinom Jakovqevi}em i \okanom Majstorovi} em. Prisustvovalo je i preko 15 generalnih konzula i nekoliko predstavnika generalnih konzulata iz zemaqa {irom sveta,

U Be~u odr`an

pomen `rtvama pod motom "Da se nikada ne zaboravi"

Povodom 26. godi{wice NATO bombardovawa SR Jugoslavije, Srpsko-austrijski pokret solidarnosti organizovao je pomen na centralnom trgu u Be~u, [tefansplacu.

Pomen je odr`an tradicionalno, na mestu na kojem su tokom 1999. godine gra|ani protestovali protiv bombardovawa Srbije svih 78 dana. Na ovom trgu je, kao i prethodnih godina odan pomen `rtvama pod motom „Da se nikada ne zaboravi”.

Tokom pomena je nagla{eno da su ratom protiv SRJ NATO i EU prekr{ile me|unarodno pravo i Povequ UN. Organizatori i brojni gra|ani su odali po~ast hiqadama civila koji su poginuli ili su povre|eni tokom NATO agresije na Srbiju.

„Odgovorni za ovaj rat do dana{weg dana nisu odgovarali.

kao i vi{e od 25 vojnih ata{ea iz zemaqa ~lanica UN. Prisutni su bili i predstavnici Stalne misije Republike Srbije pri Ujediwenim nacijama, predvo|eni Radoslavom Ili}em, otpravnikom poslova, i pukovnikom Miroslavom Gli{i}em, vi{im vojnim savetnikom Srbije pri UN. Me|u prisutnima je bio i predsednik Dru{tva stranih konzula u Wujorku i generalni konzul Malezije, Amir Abu Hasan. U svom obra}awu, generalni konzul Republike Srbije u Wujorku, dr Vladimir Bo`ovi}, istakao je zna~aj ovog priznawa za srpsku zajednicu i wen doprinos ameri~kom dru{tvu. „Progla{ewe Dana srpsko-ameri~kog nasle|a predstavqa sna`an simbol prijateqstva izme|u na{e dve zemqe, kao i priznawe generacijama Srba koji su svojim radom, znawem i anga`ovawem ostavili dubok trag u istoriji Wujorka i Sjediwenih Dr`ava“, rekao je Bo`ovi}, zahvaliv{i se gradskim vlastima na ovom istorijskom koraku.

Toma{evi}, diplomac Hemijskog fakulteta

[ta sve mo`e Australija posle ekspresnog

modernizovawa ratnog vazduhoplovstva

Kraqevsko australijsko rat no vazduhoplovstvo (RAAF) zavr{ilo je nabavku 72 avi ona Lokid Martin F-35A krajem pro{le godine, nakon {to je {est godina ranije prvi avion pete generacije iz SAD isporu~en ovoj zemqi.

Zbog pogor{awa na globalnoj bezbednosnoj sceni, koji ukqu~uju ve`be i provokacije od strane Kineske narodno-oslobodila~ke vojske, ali i de{avawa u SAD pod novim politi~kim rukovodstvom Donalda Trampa, RAAF razmi{qa o dodatnim na bavkama.

Podsetimo, kineska mornari~ka borbena grupa izvela je presedan u februaru, kada je prvi put oplovila Australiju, remete}i vazdu{ni saobra}aj u Tasmanijskom moru neplaniranim ve`bama. Ranije tog meseca, kineski lovac [ewang J-16 ispalio je mamce ispred australijskog aviona Boing P-8A dok je leteo u me|unarodnom vazdu{nom prostoru iznad Ju`nog kineskog mora.

Ovi incidenti stvaraju napetost pred aeromiting Avalon koji po~iwe 25. marta, isti~u}i hitnost modernizacije RAAF-a usled rastu}e regionalne nestabilnosti.

Australija je ve} uspostavila doma}e kapacitete za podr{ku novim ameri~kim lovcima, ukqu~uju}i postrojewe za odr`avawe, popravku i nadogradwu kompanije

BAE Sistems Australia u Vilijamtaunu, Novi Ju`ni Vels.

RAAF-ovih 24 vi{enamenskih borbenih aviona Boing F/A-18F Super Hornet bi}e unapre|eno na standard Blok III, pri ~emu }e ve}ina modifikacija biti obavqena u Australiji. Ove nadogradwe ukqu~uju sisteme za infracrveno osmatrawe i pra}ewe, napredne linkove i sofisticirano naoru`awe, kao {to su AGM-158 i

AGM-158C.

"Na{i Super Horneti bi}e prakti~no identi~ni ameri~kim mornari~kim verzijama i nastavi}e da dobijaju postepene nadogradwe tokom svog operativnog veka. Iako se flota F-35A postepeno usavr{ava, Super Hornet }e ostati kqu~na borbena sposobnost do 2040. godine", izjavio je Stiven ^apel, na~elnik RAAF-a. Australija tako|e koristi 12 EA-18G Grauler aviona – specijalizovanih varijanti Super Horneta za elektronsko ratovawe. Ovi avioni }e dobiti Blok II nadogradwe koje }e poboq{ati sposobnosti protiv novih pretwi i zna~ajno pove}ati procesorsku snagu.

RAAF }e uskoro dobiti jo{ jednu naprednu platformu za elektronsko ratovawe – Galfstrim/L3Haris MC-55A Peregrin. ^apel je naglasio da }e ovaj mlazwak, izveden iz poslovnog aviona G550, obavqati misije vazdu{nog obave{tavawa, nadzora, izvi|awa i elektronskog ratovawa, pri ~emu je integracija sistema u toku.

Australija nastavqa sa ulagawima

u avione kqu~ne za borbenu podr{ku, ukqu~uju}i Boing E-7A Vextejl za rano upozoravawe i kontrolu, kao i Erbas Difens end Spejs A330 (KC-30A). Program MQ-28A Goust bet, zajedni~ki projekat kompanije Boeing Defence Australia i RAAF-a, predstavqa najinovativniju australijsku vazdu{nu platformu. Prvi put prikazan na aeromitingu Avalon 2019. godine, do sada je proizvedeno osam prototipova koji su pro{li razli~ite testove.

Dizajniran za pokrivawe velikih australijskih prostora sa doletom od 2.000 nauti~kih miqa, prvi avioni Blok 1 bi}e unapre|eni na verziju Blok 2. ^apel je potvrdio da }e tri primerka Blok 2 i jedna zemaqska kontrolna stanica postati operativni do kraja godine.

Trenutne misije Goust Beta fokusiraju se na elektronsko ratovawe i obave{tajno izvi|awe, dok se integracija naoru`awa o~ekuje u budu}im verzijama. Ove godine, platforma }e demonstrirati saradwu sa drugim jedinicama RAAF-a.

Iako RAAF poseduje impresivne nezavisne kapacitete, wegove snage su optimizovane za zajedni~ke operacije, posebno sa ameri~kim vojnim snagama. Me|utim, s obzirom na promene u strate{kim prioritetima Va{ingtona pod predsednikom Trampom, Australija mora da pove}a sopstvenu samostalnost u sve nestabilnijem bezbednosnom okru`ewu.

Vlada Australije saop{tila je da }e savezni buxet ukqu~iti pro{irewe programa za smawewe ra~una za elektri~nu energiju od 1,8 milijardi australijskih dolara (oko milijardu evra), uo~i op{tih izbora koji }e biti odr`ani u maju.

Laburisti~ka vlada levog centra premijera Entonija Elbanizija ve} je dodelila 3,5 milijar-

di australijskih dolara (oko dve milijarde evra) za ra~une za elektri~nu energiju. Elbanizi je rekao da }e australijska doma}instva i oko milion malih preduze}a dobiti jo{ po 150 australijskih dolara (oko 86 evra) "popusta koji se automatski primewuju na wihove ra~une za struju u tromese~nim pla}awima".

"Ministarstvo finansija procewuje da }e ovo direktno smawiti ukupnu inflaciju za oko pola procentnog poena 2025. godine", naveo je Albaneze u saop{tewug. Vode}a opoziciona, konzervativna Liberalno-nacionalna koalicija, saop{tila je da se ne}e protiviti produ`ewu programa, nakon {to je dr`avni regulator za energetiku pro{le sedmice upozorio da bi cene struje u nekim isto~nim regionima mogle porasti za skoro devet odsto od jula.

Kao {to je ju~e najavqeno, u buxetu }e biti predvi|ena sredstva za pomo} potencijalnim kupcima ku}a, jer je stanovawe, koje najvi{e doprinosi rastu tro{kova `ivota u Australiji, kqu~no pitawe na predstoje}im izborima.

I mediji u Australiji izvestili su o mogu}oj zloupotrebi zabrawenog zvu~nog oru`ja na protestu u Beogradu 15. marta.

Naime, australijski ABC News pozvao je i stru~waka da objasni da li je kori{}eno soni~nog oru`je u Srbiji i kakve su posledice te upotrebe.

„Srpski zvani~nici negiraju da su bezbednosne snage upotrebile soni~ni ure|aj da razbiju antivladin protest koji je okupio veliki broj demonstranata tokom vikenda u Beogradu“, naveo je voditeq te televizije.

Prikazan je video snimak sa dru{tvenih mre`a na kojem se vidi kako se masa gra|ana tokom odavawa po{te poginulima u padu nadstre{nice u Novom Sadu iznenada odvaja na dve strane.

Xenifer Parker, stru~wakiwa iz oblasti bezbednosti, poja{wava za ABC News da zvu~no oru`je koristi zvuk da povredi ili da onesposobi nekog.

„To oru`je radi na odre|enoj frekvenciji koja mo`e biti {tetna po qude,

ili se koristi da prenese neku poruku izuzetno glasno“, kazala je. Ona dodaje i da takva oru`ja koristi policija i vojska {irom sveta, ali da se ono ne koristi u „{tetnom modusu“, odnosno na na~in da povre|uje qude.

„Ne koristi se u {tetnom modu, ili u alert modu, koji ide do 160 decibela, {to je proporcionalno 100 puta glasnijem zvuku od kosilice. Normalno se ne koristi za te svrhe, ali je izgleda kori{}eno u Srbiji“, naglasila je Parker.

Na pitawe koliko traju efekti kori{}ewa takvog oru`ja, ona ka`e:

„Ovaj ure|aj se uglavnom koristi kao komunikacioni ure|aj, {to zna~i kao glasniji zvu~nik. Mo`ete putem wega pu{tati razli~ite zvukove i alarme. A ti zvukovi ili alarmi, u zavisnosti od frekvencije ili ja~ine, mogu izazvati mu~nicu, o{te}ewa sluha ili gubitak sluha. Koliko }e posledice upotrebe ovog ure|aja trajati, zavisi od toga kako je kori{}en i od toga koji domet posti`e“.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

na~in le~ewa

Parkinsonove bolesti

Australijski nau~nici do{li su do potencijalno revolucionarnog otkri}a koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbr`e rastu}u neurodegenerativnu bolest na svetu.

Stru~waci ve} decenijama znaju da je protein PINK1 direktno povezan sa Parkinsonovom bole{}u, ali do sada niko nije mogao da vizualizuje wegovu strukturu, na~in na koji se vezuje za o{te}ene mitohondrije unutar }elija i kako se aktivira, {to je kqu~no za razvoj leka.

Sada su istra`iva~i sa „Walter and Eliza Hall Institute“ i „Parkinson’s Disease Research Centre“ u Australiji kona~no re{ili ovu dugogodi{wu nau~nu zagonetku. Wihovi rezultati, objavqeni u ~asopisu „Science“, po prvi put otkrivaju kako izgleda qudski PINK1 i kako se vezuje za mitohondrije – }elije odgovorne za proizvodwu energije – ~ija disfunkcija igra kqu~nu ulogu u razvoju Parkinsonove bolesti.

OTKRI]E KOJE BI MOGLO DA PROMENI @IVOT PACIJENATA

Jedan od glavnih problema Parkinsonove bolesti je postepeno odumirawe mo`danih }elija, a kada su mitohondrije o{te}ene, one prestaju da proizvode energiju i osloba|aju toksine u }eliju.

Kod zdravih qudi ovaj problem se re{ava procesom mitofagije, ali kod osoba sa PINK1 mutacijom proteina ovaj mehanizam ne funkcioni{e kako treba, {to dovodi do nagomilavawa toksina i uni{tavawa }elija.

Posebno je zna~ajna povezanost PINK1 sa ranom Parkinsonovom bole{}u, koja se javqa kod qudi mla|ih od 50 godina. Iako su nau~nici dugo sumwali da bi ovaj protein mogao biti kqu~an za razvoj novih terapija, do sada nisu mogli da vizuelizuju wegovu strukturu niti razumeju na~in wegovog delovawa.

„Ovo je zna~ajan korak napred u istra`ivawu Parkinsonove bolesti. Neverovatno je kona~no videti PINK1 i razumeti kako se vezuje za mitohondrije“, rekao je profesor David Komander, glavni autor studije.

OTKRIVENO KAKO

FUNKCIONI[E PINK1 PROTEIN

Dr Silvi Kalegari, glavna autorka studije, objasnila je da PINK1 funkcioni{e kroz ~etiri kqu~na koraka, od kojih su prva dva ranije bila nepoznata.

Detekcija o{te}ewa – PINK1 prepoznaje o{te}ene mitohondrije.

Pri~vr{}ivawe – Pri~vr{}uje se na wih i aktivira za{titni mehanizam.

Interakcija sa Parkinom – PINK1 zatim regrutuje drugi protein, Parkin, da

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

pomogne u uklawawu o{te}enih mitohondrija.

Pokretawe procesa mitofagije –O{te}ene mitohondrije se recikliraju i uklawaju iz }elije.

„Prvi put smo videli da se qudski PINK1 vezuje za povr{inu o{te}enih mitohondrija i otkrili neverovatnu mre`u proteina ukqu~enih u ovaj proces. Tako|e smo mogli da vidimo, po prvi put, kako mutacije kod qudi sa Parkinsonovom bole{}u mewaju funkciju ovog proteina“, dodao je dr Kalegari.

NOVA NADA ZA TERAPIJU PARKINSONOVE BOLESTI

Nau~nici su dugo smatrali PINK1 potencijalnom metom za razvoj lekova, ali je nedostatak informacija o wegovoj strukturi bio glavna prepreka. Sada postoji prilika da se razviju terapije koje bi mogle usporiti ili ~ak zaustaviti napredovawe bolesti kod qudi sa PINK1 mutacijom.

Kengur ubio mu{karca koji ga je ~uvao

Povre|enog 77-godi{weg mu{karca prona{ao je ro|ak na seoskom imawu

Mu{karac, kog je kengur ranije napao i ranio, preminuo je od zadobijenih povreda, saop{tila je australijska policija.

Povre|enog mu{karca na wegovom seoskom imawu u Redmondu, 400 kilometara ju`no od Perta, ~etvrtog grada po veli~ini u Australiji, prona{ao je ro|ak. Kada su bolni~ari do{li, kengur ih je spre~io da pomognu ~oveku.

Policija je bila primorana da upuca `ivotiwu, koju je ~ovek ~uvao kao ku}nog qubimca.

U Australiji `ivi oko 50 miliona kengura koju mogu biti te{ki do 90 kilograma, a visoki i do dva metra. Ovakvi napadi sa smrtnim ishodom su retki.

Posledwi put ovakav napad zabele`en je 1936. godine. O{tri zubi, kanxe i jake noge "mo}no su oru`je" kengura, objasnio je Grejm Kulson, stru~wak za pona{awe ovih `ivotiwa Australijskoj radiodifuznoj korporaciji. "Prili~no je opasno ako se na|u u situaciji iz koje nema izlaza ili su u nekoj vrsti nevoqe.

"Problem sa qudima i kengurima je {to i oni poput qudi stoje na nogama, pa je takav uspravni stav izazov za mu`jaka kengura", obja{wava profesor Kulson.

Jedan kengur je u julu povredio 67-godi{wu `enu dok je {etala u Kvinslendu.

Imala je posekotine i slomqenu nogu.

Nekoliko meseci pre toga, kengur je u Novom Ju`nom Velsu napao trogodi{wu devoj~icu.

Devoj~ica je zadobila te{ke povrede glave.

Usled urbanog razvoja {irom Australije, sve vi{e se zadire u stani{ta divqih kengura.

Neurolog dr Ri~ard Elis je naglasio da je ovo otkri}e „kqu~ni korak u razumevawu uticaja PINK1 na Parkinsonovu bolest“ i da bi moglo da otvori nove strategije za razvoj terapija.

Dr Xi Jao, nau~nik u Life Arc istra`iva~kom centru, istakao je da bi ovo otkri}e moglo da ubrza otkrivawe lekova ne samo za Parkinsonovu bolest ve} i za druge neurodegenerativne bolesti. „Mutacije u genu PINK1 su dugo bile povezane sa Parkinsonovom bole{}u, a sada kona~no imamo kqu~ne informacije koje }e nam pomo}i da razumemo kako ove promene dovode do o{te}ewa }elija koje proizvode dopamin. Ovo otvara put ka dizajnirawu boqih lekova koji bi mogli da uspore ili ~ak zaustave progresiju bolesti, {to je kqu~no jer trenutno ne postoji terapija koja to mo`e da uradi“, dodala je Beki Xons, {efica istra`iva~kih komunikacija u Parkinson’s UK.

Se}a{ li se kulture...

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Pozori{na predstava „Se}a{ li se...“ donela je ove jeseni vedrinu i {arm na skromnoj pozori{noj sceni srpske zajednice u Australiji. Ovakvi doga|aji su na`alost retki i ne treba ih nikako propu{tati. Tako su pro{log vikenda u Melburnu na{i qudi mogli da vide ovu zanimqivu predstavu po tekstu Vesne Stankovi}, koja je premi-

dok je Sowa u ulozi neostvarene glumice sredwe dobi Jelene Pavlovi}. Qubica je iz stare beogradske porodice, sa stanom na Vra~aru, bez dece i zaboravqena od svih. Sowa je wena nekada{wa studentkiwa koja je razo~arana u `ivot i mu{karce, bez stalnog gluma~kog anga`mana i u konstantnoj borbi za egzistenciju. Sowa ima trinaestogodi{wu k}erku sa kojom intenzivno prolazi wene komplikovane pubertetske dane. Qubica i Sowa se slu~ajno sre}u na snimawu jedne reklame, gde tokom jednog smelog devedesetominutnog dijaloga otkrivaju publici realan `ivot glumica iza scene i filmskih kamera. Wih dve }e zajedno, svaka u svom jedinstvenom stilu ve{to na svojim ple}ima izneti ovu ipak tanku i jednostavnu pri~u. Upravo je u tome i dra` ove predstave, jer wen zna~aj nije u nekom briqantnom scenariju ili nekoj fascinantnoj pri~i, ve} u maestralnom

jih doga|aja ove i protekle nedeqe je svakako Festival srpskog filma u Australiji, koji se odr`ava od 20. do 30. marta u {est najve}ih australijskih gradova. Qubiteqi srpskog filma mogu da vide ukupno pet novijih srpskih ostvarewa u bioskopima „Hojts“ u Sidneju, Melburnu, Kanberi, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu. Festival je otvoren odli~nim filmom „Ruski konzul“ (2024), rediteqa Miroslava Leki}a. Radwa filma se odvija 1970-ih, koje se mogu smatrati kqu~nim trenucima kosovsko-metohijske krize, koja }e definisati budu}i su`ivot Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Glavni junak je srpski doktor psihijatar Ilija Jugovi}, koji posle smrti pacijentkiwe u Beogradu, po kazni partije dobija preme{taj u bolnicu u Prizrenu na Kosovu, gde dobija posao lekara op{te prakse. Tu upoznaje profesora istorije Quba Bo`ovi}a, samozvanog

Foto: Goran Doj~inovi}

jerno izvedena krajem 2023. godine u beogradskom Narodnom pozori{tu. U predstavi „Se}a{ li se...“ Qiqana Blagojevi} i Sowa Kola~ari} govore o mladosti u vreme svoje mladosti i o mladosti u vreme svoje starosti, o umetni~kim i drugim slobodama, o detaqima koje im kvare ili ulep{avaju svet. Kao kod Godoa, gde vreme stoji, a svaki sekund je ispuwen, predstava podsti~e publiku na smeh, setu, zapitanost i kolektivni odnos prema trajnim vrednostima. U ovoj duodrami igraju jedna od heroina srpskog glumi{ta Qiqana Blagojevi} i glumica novije generacije Sowa Kola~ari}, koje su ujedno bile i saradnice na tekstu predstave. Qiqana je u ulozi nekada{we profesorke glume i glumice u penziji Qubice Haximarkovi},

izvo|ewu uloga ovih vrhunskih glumica, koje gledaoca plene svojom iskreno{}u i lepotom dijaloga. Gostovawe ove sjajne predstave omogu}ila je organizacija “U-Next Australia” i wen ambiciozni vo|a i entuzijasta @eqko Gojkovi} iz Sidneja. Zahvaquju}i @eqku i wegovoj organizaciji protekle dve i po decenije u Australiji smo videli neke od najeminentnijih umetnika iz Srbije i regiona. Predstava „Se}a{ li se...“ nakon Perta, Adelejda i Melburna nastavqa svoju turneju ovog vikenda u Sidneju a zatim se seli u Brizbejn. Nadajmo se samo da }emo ove vrhunske glumice uskoro ponovo gledati na Petom kontinentu u nekim novim ulogama. Hvala od srca i do skorog gledawa.

I naravno, jedan od najva`ni-

Ruskog konzula, naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da }e uskoro „Rusija opet postati Rusija, a Kosovo }e opet biti srpsko”. Quba Bo`ovi}a maestralno tuma~i pokojni @arko Lau{evi}, kome je ovo bila posledwa uloga. Tako se veliki srpski glumac koji je mnogo zadu`io srpski i jugoslevenski film oprostio se od svoje publike. Po svedo~ewima wegovih kolega sa filma @arko je ve} te{ko bolestan, i u nepodno{qivim bolovima glumio i izneo ovu ulogu do kraja. Sjajne i zapa`ene uloge u ovom filmu ostvarili su i Neboj{a Dugali}, Svetozar Cvetkovi}, Paulina Manov, Danica Radulovi}... „Ruski konzul“ se na festivalu mo`e pogledati i u petak, a tokom vikenda }emo videti i druga ostvarewa. Srpski filmski festival jedan je od najuspe{nijih projekata srpske zajednice, i jedna od najva`nijih manifestacija za nas. Ovaj va`an desetodnevni doga|aj, koji se uspe{no simultano odvija u svim najve}im australijskim gradovima gde `ive Srbi, je pravi svetionik srpske kulture i virtuelni prozor u postojbinu na{ih predaka.

Qiqana Blagojevi} i Sowa Kola~ari} predstavom "Se}a{ li se..." zasenile publiku u Melburnu

Se}a{ li se…

U predstavi Se}a{ li se… Qiqana Blagojevi} i Sowa Kola~ari} govore o mladosti u vreme svoje mladosti i o mladosti u vreme svoje starosti, o umetni~kim i drugim slobodama, o detaqima koje im ru`e ili ulep{avaju svet. Kao kod Godoa, gde vreme stoji, a svaki sekund je ispuwen, predstava podsti~e publiku na smeh, setu, zapitanost i kolektivni odnos prema trajnim vrednostima.

IN MEMORIAM MIROSLAV VEKI]

Miroslav Veki}

07/06/1970 - 20/03/2025

S velikim bolom i tugom obave{tavamo sportsku i ko{arka{ku javnost da nas je prerano napustio na{ Miroslav Veki}, istaknuti trener i ~ovek koji je od 1993. bio igra~ a kasnije i dugogodi{wi trener u Ko{arka{kom klubu "Beli Orlovi" Melburn.

Slu`ba }e biti obavqena u ~etvrtak 27. marta u 10.30 ~asova u hramu Svetog Stefana u Kizbara a sahrana na grobqu u Springvejlu.

Ko{arka{ki klub "Beli orlovi", Melburn.

O`alo{}eni i u dubokoj tuzi obavje{tavamo ko{arka{ku i sportsku javnost da nas je prerano i iznenada napustio na{ biv{i suigra~, sportski radnik i aktivni trener MIROSLAV VEKI]. Miroslav je u svom po mnogo ~emu uspje{nom `ivotu, bio tako|er i akter u podizawu, razvoju i uspjesima ko{arka{kog kluba Beli Orlovi. Od osnivawa kluba 1993 godine pridru`io se klubu kao igra~, a nakon igra~ke karijere bio je na raznim funkcijama, ukqu~uju}i i trenerski rad sa raznim kategorijama. Kao uspje{an trener nas je napustio rade}i sa izuzetnim timom u kojem, wemu na ponos, igra i wegov sin. Za ovo vrijeme koje je trajalo vi{e od 30 godina, Miroslav je ostavio neizbrisiv trag u na{em klubu a isto tako i u zajednici daruju}i jedan dio sebe, svog iskustva i entuzijazma, u nezaboravnim dru`ewima, razgovorima i diskusi-

jama o ko{arci, osvje`avaju}i nas idejama, svojim karakteristi~nim osmijehom i svojom qubavi prema ko{arci. Sje}awe na Miroslava i wegovo prisustvo u klubu je na{e naslije|e. Na nama je da se to ne zaboravi, da se weguje i da se prenosi onima koji dolaze. Mi znamo da kao klub mo`emo rasti i opstati samo ako sve one koji su ga stvarali i koji ga stvaraju trajno ugradimo u na{e postojawe. A trag Miroslava u na{em klubu je sada ostav{tina koju }emo znati wegovati.

Hvala ti Miroslave.

Hvala ti kao igra~u, kao funkcioneru, kao treneru i kao izuzetnom ~ovjeku.

Uprava, igra~i i roditeqi igra~a, ~lanovi i navija~i, ko{arka{kog kluba „Beli Orlovi“

ZAJEDNICA

Otvoren 22. tradicionalni Srpski filmski

l Srpski filmski festival ponovo puni bioskopske sale u {est najve}ih gradova Australije. Na repertoaru je pet najnovijih ostvarewa srpske kinematografije, a manifestacija traje do nedeqe, 30. marta

Foto: Goran Doj~inovi}

Foto: Jelena Nedeqkovi}

Li~ni stav

MINISTAR DA^I] [E]ERA[

Pi{e: Marko Lopu{ina

uuu Prvi ~ovek srpske policije ima visok {e}er u krvi, kakav je nekad imao Tito i Sloba. Ostario je pre vremena, jer je izlo`en kako pritiscima javnosti, tako i svojih ~lanova iz SPS-a. Da li je do{lo vreme da ga zameni Branko Ru`i}

Do{ao je trenutak istine. Posle javnog natezawa vlasti, i tvrdwi da nema zvu~nog topa, da wime nije pucano na narod tokom studenskog protesta 15. marta, pojavio se ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i demonstrirao kako radi ure|aj za koji studenti i opozicija tvrde da je zvu~ni top.

- Mi smo nabavili odre|ene ure|aje 2021. godine. Ti ure|aji u na{oj policiji mogu se koristiti i koriste se razne vrste ure|aja za poja~avawe zvuka radi upozorewa javnom skupu, u~esnicima javnom skupu. Sada nisu kori{}eni - rekao je Ivica Da~i}.

Upetqao se u sopstvene izjave kao pile u ku~inu. Govorio je da topa nema, da ga nije ni bilo, pa je rekao da ima u MUP-u ure|aja protiv qudi koji nisu kori{}eni. Demantovao je navode da je to kupqeno da bi se koristilo kao zvu~ni top.

- Policija nije upotrebila gotovo ni jedno sredstvo prinude koje ima pravo po zakonu. Tako je bilo 15. marta, iako su bili ogromni bezbednosni rizici, ~itav skup je protekao mirno - rekao je Da~i} na konferenciji za novinare u Palati "Srbija". [to se ti~e zvuka, rekao je, policija koristi samo zvu~na sredstva za upozorewe. Naveo je da se ti ure|aji koriste u 100 zemaqa, u SAD u 550 gradova, kao i u Kanadi, Japanu, Izraelu, Nema~koj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, [paniji, Holandiji, Gr~koj, Poqskoj, Australiji, ^e{koj, Novom Zelandu, Singapuru.

Da~i} je dodao da je vozilo @andarmerije, koje je snimqeno kod Skup{tine, bilo sa strane Narodne skup{tine od 9. ujutru do 23.45 i da se nije pomeralo, niti je taj ure|aj negde i{ao.

- Niti je pu{tan taj snimak, osim u pripremama, ve`bama, onom {to je va`no za funkcionisawe tih jedinica - rekao je Da~i}.

Posle toga pozvao je novinare iz re`imskih medija na plato ispred Palate "Srbija", gde su pripadnici MUP-a ukqu~ili ure|aje i sa wih emitovali poruke koje su bile pripremqene za slu~aj upada u Skup{tinu i druge institucije tokom protesta.

Da~i} se koristi zamenom teza, tako bliskom metodu javnog saop{tavawa srpske vlasti. Umesto da odgovori na pitawe – {ta se dogodilo u vreme minuta }utawa na studentskom protestu 15. marta, ministar policije pri~a o topu. Za{to je narod be`ao? Za{to su qudi zatra`ili lekarsku pomo}? Za{to su se ose}ali povre|enim? Bio je i nedovoqno re~it o povre|ivawu tajnog policajaca na zadataku obez-

be|ivawa protesta ispred RTS-a. Re~eno je u vlasti da ga je udario civil, a pokazano je da ga je udario pendrekom u oko, kolega u uniformi. Ministar policije Da~i} se pona{a kao ~ovek koji ne zna da danas svako ima mobilni telefon, a time i foto aparat i da se snima pona{awe policajaca, i tajnih, i javnih. Da~i} se pona{a kao neki qudi iz vlasti koji ne vole svoj narod, nego vole samo svoju fotequ, funkciju i politi~ku mo}. Ivica Da~i} kao ministar umesto da vodi politiku unutra{wih poslova nastupa kao PR, saop{tava vesti iz MUP-a Srbije, {to mo`e da ~ini i wegov {ef kabineta. Tako Da~i} preuzima na sebe odgovornost za pona{awe policije, za hap{ewe naroda i studenata, za prebijawa qudi na javnim i tajnim mestima. Da~i} nije za to spreman u `ivotu kao politi~ar i zato danas do`ivqava stres i ima visok stepen {e}era u krvi. Ako ne spusti nivo {e}era u krvi mo`e da oslepi ili da padne u komu. Najbla`e {to mo`e da mu se desi jeste da ostane bez mesta u Vladi Srbije. O tome }e odlu~ivati sredinom aprila, kad bude biran novi premijer i novi ministri.

Ministar srpske policije se na konferenciji sa novinarima nedavno po`alio na pritisak koji trpi: “Svi me napadaju, a za to vreme moji partijski drugovi demonstriraju protiv mene!”

Ivica Da~i} kao da ne razume da je 15.

Zvu~no oru`je na vozilu MUP-a, 15. marta postavqeno pored Skup{tine Srbije, na dan velikih protesta

marta izvr{en napad na na{u decu, na na{ narod. A da je wegov MUP Srbije odgovoran za bebednosti isto tako odgovoran za to da nije za{titio narod i studente od takvog napada. Dr`ava, dakle Vlada Srbije, pa i ministar policije ne daju odgovore na pitawe – ko je odgovoran {to se takav zvu~ni napad izvr{io u vreme odavawa po~asti poginulom narodu u Novom Sadu i u vreme odr`avawa studentskog protesta sa oko 300.000 qudi.

^ini se da je Ivica Da~i} {raf u sistemu vlasti koji je popustio i priznao da MUP Srbije ima neki top, ali ga ne koristi. Zbog toga, mogu}e je, da nije vi{e u milosti Vu~i}a. Kakva je wegova pozicija pokaza}e sastav nove Vlade Srbije u aprilu mesecu.

Po`alio se Ivica Da~i} pred TV kameram na stravi~an pritisak koji trpi ovih dana i ispri~ao kako se ose}a:

- Znate moj {e}er je ju~e bio 20. Sve to mo`e da traje, ali jo{ kratko. Danas je otprilike 15, i pored svih lekova koje pijem… A {ta da radim, ne mogu ja da kukam. Dok za to vreme moji partijski drugovi idu i demonstriraju protiv mene. U redu to, sve OK. Za to vreme i vi me ponekad napadate, iako ne bi trebalo. Napada me opozicija, svi me napadaju. U su{tini svega, te{ko je zadr`ati neku voqu. Prvi ~ovek srpske policije ima visok {e}er u krvi, kakav je nekad imao Tito i

Sloba. Brozu je zbog {e}era amputirana noga, a potom je umro u bolnici. Milo{evi}a su zbog {e}era u krvi i visokog krvnog pritiska zvali Rumenko. Umro je u ha{kom pritvoru kao te{ki bolesnik. Da~i} je posledwih godinu dana ostario pre vremena, jer je izlo`en kako pritiscima javnosti, tako i svojih ~lanova iz SPS-a. Narod u Srbiji gleda i trpi Da~i}a vi{e od tri decenije na politi~koj sceni. Od Milo{evi}evog saradnika postao je Vu~i}ev saradnik. Vodio je srpsku diplomatiju, pa srpsku policiju. Strana~ki je vo|a. Okru`io se veteranima SPS-a, ne dozvoqava mladim kadrovima da se iska`u i da dobiju neku partijsku ili dr`avnu funkciju, `ale se op{tinski socijalisti iz provincije. Zbog toga se mladi socijalisiti bune. A ~lanstvo napu{ta SPS, koji sve lo{ije prolazi na izborima. Ivica Da~i} srpski je politi~ar bez zna~ajnijeg u~inka u poboq{awu kvaliteta `ivota naroda i rada Vlade Srbije. Obavqao je funkcije predsednika Narodne skup{tine Republike Srbije, premijera Srbije, ministara spoqnih poslova i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije zadu`enog za bezbednost i spoqnu politiku. Predsednik je Socijalisti~ke partije Srbije od 2006. godine. Ima skoro 60 godina. Poreklom je iz @itora|e, sela u kome je `ivela peva~ica Ceca, pa je poznat kao estradni peva~ me|u politi~arima. Izgubio je taj {arm peva~a i osedeo. Diplomirao je na Fakultetu politi~kih nauka kao perspektivni akademac. ^lan je Socijalisti~ke partije Srbije od wenog osnivawa. O`ewen je i ima dvoje dece. Posledwih godina wegova stranka SPS ima sve mawe uspeha na izborima, ali dovoqno da kao koalicioni partner pobednicima obezbe|uje ve}inu i vladavinu.

U Beogradu se pri~a da je Da~i} dozvolio da se SPS utopi u SNS i da neki wegovi kadrovi napu{taju stranku i postaju napredwaci i dr`avni funkcioneri. Pitawe je dana kada }e to u~initi i danas najpopularniji socijalista iz SPS-a narodni poslanik Branko Ru`i}. Ovaj srpski politi~ar ima skoro 50 godina. Em je mla|i, em je slobodniji u javnim nastupima, em je dopadqiviji narodu. Branko Ru`i} je partijski protivnik Ivici Da~i}u. Biv{i je ministar bez portfeqa zadu`en za evropske integracije i biv{i ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja. Dao je ostavku u Vladi Srbije kao odgovorno lice, jer je u {koli Vladislav Ribnikar u Beogradu izvr{en masakr dece.

Branko Ru`i} je tako|e diplomirao na FPN. ^lan je Izvr{nog odbora Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Aktuelna funkcija: Narodni poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije od 2024. O`ewen je. I bio je nedavno sa Trampom mla|im i razgovarao o Srbiji. Ivica Da~i} nije bio sa Trampom, a ni sa Putinom, pa nema jaku podr{ku me|unarodnih politi~kih prvaka u politici. Branko Ru`i} je bio sa Trampom, sinom. Razgovarali su 20 minuta u Beogradu prilikom posete Trampa mla|eg Srbiji. Kad se pitamo za{to je Tramp video Ru`i}a, neuki svet odgovara – pa ponudio mu je da bude novi predsednik Srbije !?

Na Glavnom odboru SPS-a pri~alo se o Branku Ru`i}u, prvo kao funckioneru koji je javno podr`ao studentske proteste, {to je suprotno politici vladaju}e koalicije i Vlade Srbije. I drugo, kao ~ovek koji je prozapadno orijentisan. Kako sam ~uo od ~lanova Glavnog odbora – SPS se podelio i posva|ao oko Branka Ru`i}a. Jedni su protiv wega, a drugi za wega. Ako ga Va{ington podr`i mo`da Ru`i} zaista postane novi lider Srbije. Ode onda Ivica Da~i} u politi~ku penziju i na le~ewe svog {e}era u krvi.

Dr`avni vrh je odlu~io da na mirne gra|ane koji u ti{ini odaju po~ast ubijenim gra|anima na `elezni~koj stanici u Novom Sadu upotrebi zabraweno zvu~no oru`je

La` do la`i: Ministar Da~i} - od nemamo zvu~no oru`je, imamo ali stoji neraspakovano u magacinu, raspakovano je ali nije kori{}eno...

Farska ostrva povezana tunelima

Na Farskim Ostrvima, na pola puta izme|u Islanda i [kotske, surove, nepredvidive vremeske prilike – `estoki vetrovi i ki{a, i gusta magla koja se spu{ta kao zavesa – ~esto ~ine putovawe automobilom ili trejektom gotovo nemogu}im. Zato ne ~udi {to Farani vole svoje tunele.

Na Farskim Ostrvima, samoupravnoj ostrvskoj dr`avi unutar Kraqevine Danske izgra|eno je 17 tunela, od koji ~etiri prolaze ispod mora – ukqu~uju}i i jedini podvodni tunel na svetu sa kru`nim tokom. Ova mre`e olak{ava komunikaciju me|u ra{trkanim ostrvima sme{tenim izme|u severnog Atlantika i Norve{kog mora ukupne povr{ine 1.400 kvadratnih kilometara.

„Iako imamo 18 ostrva, ~esto se {alimo da zahvaquju}i tunelima prkosimo ~iwenici da smo arhipelag“, ka`e Suzana Serensen, marketing menaxerka Turisti~ke organizacije Farskih Ostrva. Netaknuti pejza` ovih vulkanskih ostrva odu{evqava posetioce.

Dva najnovija podmorska tunela tako|e predstavqaju posebnu atrakciju.

„Ovo su na{a Ajfelova kula ili Big Ben“, ka`e Tajtur Samuelsen, izvr{ni direktor kompanije “Eystur-og Sandoyartunlar” koja upravqa tunelima, „Jer qudi, posebno turisti, prolaze kroz wih samo da bi videli umetni~ke radove.”

ZADIVQUJU]I SPOJ

UMETNOSTI I IN@EWERSTVA

Svakog dana, vi{e od 6.000 vozila putuje kroz skoro 11 kilometara dug podmorski tunel koji povezuje Strejmoj, najve}e od Farskih ostrva sa gradom Torshavnom, jednom od najmawih prestonica na svetu na ostrvu Ejsturoj, drugom po veli~ini ostrvu arhipelaga.

Izgradwa tunela Ejsturoj trajala je oko ~etiri godine, a otvoren je u decembru 2020.

Ovi podmorski tuneli su napravqeni kori{}ewem metode bu{ewa i minirawa: bu{ewe rupa u bazaltu – ~vrstoj magmatskoj steni – i zatim ubacivawem dinamita u rupe.

Na najni`oj ta~ki, tunel je oko 187 metara ispod nivoa mora. I mada bi Severni Atlantik iznad glave mogao da izazove anksioznost kod putnika, mogu se ose}ati sigurno u wegovu konstrukciju, tvrdi Samuelsen.

„Tunele su projektovali vode}i svetski in`eweri i geolozi, tako da bezbednost dok prolazite ispod Atlantika sigurno nije problem.“

Zapravo, vo`wa je magi~na, a vrhunac je skulpturalni kru`ni tok sa promenqivim bojama koji je toliko upe~atqiv, da ga neki upore|uju sa Aurorom borealis ili meduzama koje sijaju na sun~evoj svetlosti.

„Kru`ni tok – nazvan 'meduza – svakako je turisti~ka atrakcija“, ka`e Suzan Serensen. Mnogi se okre}u nekoliko puta oko kru`nog toka kako bi u`ivali u o~aravaju}em prizoru.

Ceweni farski umetnik Trundur Patur{on dobio je zadatak da kreira ovu `ivopisnu instalaciju.

„Imamo mnogo sjajnih umetnika na Farskim ostrvima i `eleli smo da ih podr`imo. Pored toga, razbija monotoniju u dugom, tamnom tunelu, tako da je dobro i za bezbednost u vo`wi“, napomiwe Samuelsen. Kada je ovaj tunel napravqen, ostavqena je prirodna centralna bazaltna kolona za kru`ni tok gde se tunel grana prema Strenduru i Rokinu, koji se nalazi sa obe strane fjorda na Ejsturoju.

Centralni stub, koji zra~i oblacima boja, okru`en je u svojoj osnovi upe~atqivom ~eli~nom skulpturom. Voza~i gledaju u ~eli~ni prsten silueta, qude u prirodnoj veli~ini koji se dr`e za ruke oko stuba i gledaju unutra u svetla koja se stalno mewaju.

Patur{on je rekao da je wegova namera

bila da predstavi kako su Farani, uprkos tome {to `ive u surovom okru`ewu, otporni, ujediweni u svojim dostignu}ima rade}i zajedno. Ali za mnoge, krug me|usobno povezanih figura podse}a na tradicionalni farski lan~ani ples koji }e posetioci mo}i da vide ako posete ostrvo na Dan dr`avnosti, 29. jula.

Osim vizuelnog, tunel je tako|e ispuwen i muzi~kom umetno{}u.

Muzi~ar Jens L. Tomsen komponovao je eteri~ni zvu~ni pejza` koji mo`e da se slu{a ako radio aparat podesite na FM97 tokom vo`we.

Iskustvo je stvoreno „snimawem zvukova konstrukcije, kao i ti{ine u tunelu“, obja{wava Tomsen. „Umesto da koristim konvencionalne instrumente, ova tehnika mi je omogu}ila da prona|em glas tunela“, dodaje umetnik. SVETLE]I TOTEMI

Tunel Ejsturoj nije jedino blistavo podmorsko iskustvo. Od decembra 2023. Strejmoi i malo ostrvo Sandoj povezani su najnovijim podmorskim tunelom. Oko hiqadu vozila dnevno kroz ovaj 10 kilometara dug tunel kome je najni`a ta~ka na 155 metara ispod severnog Atlantika.

Ovde putnike tako|e o~ekuje o~aravaju}i audio-vizuelni ugo|aj. Du` neobra|enih grubih bazaltnih zidova, skoro desetak svetle}ih prikaza upu}uje na neke od likova iz farskog folklora, kao {to su biskup koji rukuje bojnom sekirom, stara ve{tica i `ena foka.

Svetle}e instalacije su kreacija Edvarda Fugloa, istaknutog farskog umetnika, koji je dao savremeni pogled na drevne pe}inske slike. On tako|e prikazuje ptice kao oma` samoukom slikaru ptica iz 19. veka Didrikuru Skarvaneziju, prvom poznatom vizuelnom umetniku na Farskim ostrvima.

Sunleif Rasmusen, poznati farski kompozitor, stvorio je akusti~ni pejza`. „Sawao sam tu melodiju“, tvrdi Rasmusen. Oslonio se na neke od zvukova tunela, ukqu~uju}i vodu koja kapqe sa svodova, kao i na muziku pop grupe „Snouflejks“ da bi proizveo ovo inventivno elektroakusti~no delo.

Ovo stvara nadrealno iskustvo za one voza~e koji radio prijemnike podese na FM100 dok se kre}u ovim tunelom do Sandoja, gde ih o~ekuju bele, pe{~ane pla`e, visoke pe{~ane dine – jedine na ovom arhipelagu – i prostrano jezero koje je savr{eno za vo`wu kajakom.

INFRASTRUKTURA KOJA JE PROMENILA @IVOT FARANA

„Sa svom dobro razvijenom tunelskom infrastrukturom, na{im gostima je lako da se kre}u po zemqi“, nagla{ava Suzan Serensen.

Sa kru`nim tokom tunela, vreme vo`we od glavnog grada Torshavna do ostrva Ejsturojar je skra}eno sa oko 60 minuta na oko 15 minuta. Tako|e je lak{e posetiti druga ostrva.

„Sada mo`ete da vozite od Torshavna do Klaksvika, drugog po veli~ini grada (koji se nalazi na ostrvu Bordoju), za samo 45 minuta u odnosu na nekada{wih 75 minuta“, dodaje Serensen.

Tunel Sandoi je posebno promenio `ivot stanovnika.

„Sve vi{e qudi se sada seli u Sandoj iz Torshavna. U jednom selu u kojem `ivi 145 stanovnika, u izgradwi je 10 stanova. To je za nas mnogo“, ka`e stanovnica Barbara Skardi, koja nikada ne bi pomislila da se preseli na Sandoj da nije bilo tunela.

„Tokom zime, trajekt ponekad danima nije plovio zbog naleta vetra i nepredvidivih struja”, obja{wava Barbara. Otvaraju se i nova preduze}a, a primetan je i porast broja posetilaca.

„Zbog tunela, moja supruga Barbara i ja smo se vratili u Sandoj i otvorili kafeteriju“, ka`e Davur Jakobsen.

Zahvaquju}i mre`i tunela Farska Ostrva prkose ~iwenici da su arhipelag

Prestonica Farskih Ostrva dobila je ime po Toru, najpoznatijem bogu nordijske mitologije

Mnogi vi{e puta obilaze oko kru`nog toka da bi u`ivali u prizoru

Agresija i 78 dana pakla na suverenu Srbiju

Navr{ilo se 26 godina, od 24. marta 1999. godine, kada je NATO po~eo bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije bez odobrewa Saveta Bezbednosti OUN. Naredbu je tada{wem komandantu savezni~kih snaga, ameri~kom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. NATO bombardovawe SRJ zvani~no je po~elo 24. marta 1999. godine u 19 ~asova i 55 minuta.

Za NATO, direktni povod bombardovawa je bio 15. januar 1999. godine u selu Ra~ak, u sukobu pripadnika Ministarstva

unutra{wih poslova Republike Srbije i pripadnika tzv. Oslobodila~ke Vojske Kosova (OVK) kada je ubijeno 45 terorista, {to je od strane kosovskih Albanaca i {efa misije OEBS-a na KiM penzionisanog ameri~kog generala Vilijama Vokera, predstavqeno kao „masakr nedu`nih albanski civila“!

Prve NATO rakete pale su na kasarnu u Prokupqu u 19.50 kada je stradao vojnik VJ Boban Nedeqkovi}. Zatim su bombe oko 20.15 pogodile podzemni bunker u Kur{umliji kada je poginulo 12 rezervista i vojnika. Prva `rtva prvoga dana bio je 21-godi{ni Sa{a Staji}, mladi vojnik iz Beograda, koji je stradao na stra`i u krugu danilovgradske kasarne „Milovan [aranovi}”.

BOMBARDOVAWE

BEZ ODLUKE SB OUN

SRJ je napadnuta kao krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budu}em statusu ju`ne srpske pokrajine. Nakon {to je odluku o neprihvatawu stranih trupa potvrdila Skup{tina Srbije, koja je predlo`ila da snage Ujediwenih nacija nadgledaju mirovno re{ewe sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 ~asova zapo~eo vazdu{ne udare krstare}im raketama i avijacijom, na vi{e podru~ja Srbije i Crne Gore. Devetnaest zemaqa Alijanse po~elo je

uuu Odluka o vazdu{nim udarima na SRJ, doneta je bez odobrewa i odluke Saveta bezbednosti OUN, {to je bio presedan uuu Prema proceni Vlade Srbije u bombardovawu je poginulo najmawe 2.500 qudi a uni{teno je i o{te}eno 25.000 stambenih objekata, onesposobqeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga... uuu Tokom agresije izvr{eno je 2.300 vazdu{nih udara na 995 objekata {irom zemqe

bombardovawe sa brodova u Jadranu, iz ~etiri vazduhoplovne baze u Italiji, podr`ane strate{kim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi. Najpre su ga|ani protivvazdu{u{na odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Pri{tini, Batajnici, Rakovici (Stra`evica), Mladenovcu...

Prema proceni Vlade Srbije u bombardovawu je poginulo najmawe 2.500, a raweno je i povre|eno vi{e od 12.500 osoba od kojih 1.008 ubijenih vojnika i policajaca, a prema neslu`benim podacima, te`e i lak{e je raweno oko 6.000 civila, me|u wima 2.700 dece.

Ukupna materijalna {teta procewena je tada na 100 milijardi dolara Ratni gu-

Mnogo stradalih

U periodu od 24. marta do 26. juna 1999. godine, na prostoru Kosova i Metohije od dejstava teroristi~ke OVK i NATO udara (iz vazduha i sa kopna), jedinice Pri{tinskog korpusa i ostalih sastava VJ, imali su ukupne gubitke od 1.893 lica. Poginulo je 549, raweno 1.344, i kidnapovano 36 pripadnika. Od teroristi~kih i NATO dejstava snage MUP-a imale su gubitke od 699 lica – poginulo 163, raweno 531 i kidnapovano pet. Stradalo je i 1.606 civila – poginulo 783, raweno 776 i kidnapovano 57.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdu{ne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, me|u wima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru, raweno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo. Prema navodima srpskih stru~waka, do 10. juna zabele`eno je 18.168 avio poletawa. Po NATO izvorima, naleta je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izvi|awa, avaksi, tankeri. U dejstvima je u prvo vreme u~estvovalo dnevno oko 70 borbenih aviona, da bi docnije taj broj bio i oko 400 svakodnevno.

Poga|ali

civilne ciqeve

Tokom ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji u ratnoj formaciji Pri{tinskog korpusa bile su pod~iwene 15. oklopna brigada (tenkovi T-55), 211. ok.br. (M-84) i 252.ok.br. (M-84), te tenkovski bataqoni 243. mehanizovane brigade i bataqoni motorizovanih brigada ( u svom sastavu tenkove su imale 78, 125 i 549.mt.br.) - Sve skupa do 300-350 tenkova.

bici NATO-a u qudstvu i tehnici nikada nisu obelodaweni.

Tada{we vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno vi{e desetina letelica. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio vi{e od 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je ameri~ki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo "nikakve `rtve".

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu ~uvaju se ostaci sru{enih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstare}ih projektila.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedeqa napada bar nekoliko puta nije na{ao na meti. U bombardovawu je uni{teno i o{te}eno 25.000 stambenih objekata, onesposobqeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

O{te}eno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravqa, 18 de~jih vrti}a, 69 {kola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

CIVILI I CIVILNI OBJEKTI METE

Tokom agresije izvr{eno je 2.300 vazdu{nih udara na 995 objekata {irom zemqe, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstare}ih raketa, izru~io 37.000 "kasetnih bombi", od kojih je poginulo oko 200 osoba, a raweno je vi{e stotina wih, i upotrebio zabrawenu municiju sa osiroma{enim uranijumom a samo na Kosovu i Metohiji je ga|ano 113 mesta sa uranijumskim projektilima.

VJ je objavila zvani~no slede}e gubitke u tehnici na prostoru Kosova i Metohije : 13 tenkova, 8 oklopnih transportera i 27 artiqerijskih oru|a. Ve} krajem juna 1999.g. na Kosovo dolazi specijalni tim od 35 qudi, koji su ~inili NATO i ve}im delom USAF oficiri, sa zadatkom utvr|ivawa stvarnog broja uni{tenih mobilnih ciqeva na Kosovu. U narednom periodu tim je obi{ao 429 lokacije na Kosovu i Metohiji po kojima je dejstvovano u ciqu uni{tewa tenkova i ostalih ciqeva. Sa oko 2.600 na~iwenih fotografija tim se vra}a u {tab avijacije u Ram{tajnu u Nema~koj. Izve{taj je govorio da je avijacija bila efikasna u uni{tavawu nepokretnih ciqeva, poput bunkera i mostova, ali da je prona|eno malo uni{tenih mobilnih ciqeva, te da se na osnovu toga mogu samo 58 napada smatrati uspe{nim (od 1025, koji su smatrani uspe{nim).

Bombardovawe je okon~ano potpisivawem Vojno-tehni~kog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom po~elo povla~ewe snaga SRJ sa Kosova i Metohije. Po{to je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovawa, posledwi projektili pali su na podru~ju sela Kolole~ (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati. Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upu}eno 37.200 vojnika Kfora iz 39 zemaqa, sa zadatkom da ~uvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne defini{e naj{iri stepen autonomije. Zoran Vla{kovi}

Sru{en SUP u Kosovskoj Mitrovici

Jaja, kordoni i suzavac na svakom ulazu od Bogati}a do Novog Sada – kome pripadaju op{tine u Srbiji?

Kada je u novembru 1996. godine, ne mogav{i da se pomiri sa rezultatima, Milo{evi} re{io da pokrade lokalne izbore, ~itav civilizovani svet je bio {okiran. Ne zbog odluke tamo nekog tiranina, navikli su oni i na gr|e, nego zbog besmislenosti tog ~ina. Zar zbog toga ko }e da reguli{e kanalizaciju, odvo`ewe |ubreta i ostale komunalije mo`e neko da izazove tromese~ne demonstracije u svim gradovima koje ga u kona~nici mogu stajati vlasti, pitao se svako iole normalan. Tako i bi.

U odnosu na SPS, vladaju}i SNS nije apgrejdovao ve} obrnuo igricu. E, ko uspe da u|e u zdawe lokalnih samouprava, taj je pravi haxija. Na ulazima u skup{tine gradova i op{tine bukte sukobi na svakom koraku. Od najmawih mesta do prestonice, lete jaja, fla{e, kamenice…

Na ulazima policija, `andari, obezbe|ewa svih fela i vrsta od zvani~nih do najamnika, ni`u se kordoni, bataqoni… Samo se re|aju toponimi. Po~ne se sa Bogati}em (pa, tako vi{e puta), u Zaje~aru se na gra|ane ispali suzavac, Kraqevo je danas najpoznatije po jajometu, na Zvezdari se rvu po stepeni{tu… ^a~ani ~ak

Ovako sada izgledaju ulazi u op{tine {irom Srbije

najdaqe stigli. U{li u op{tinu u nedequ no}, proboravili malo pa iza{li.

Ni najpredaniji hroni~ari

Novog Sada vi{e ne pamte kada se u tamo{wu gradsku ku}u moglo da u|e normalno. Svakog jutra na ekranima nas sa~ekaju novosadski izve{taji sa „ulaza” koji podse}aju na Ukrajinu i Gazu. Napredwaci su krojili Srbiju po svojoj meri. I skrojili su je. Sa-

mouprava je SNSuprava. Oni imaju ekskluzivitet kad, kako i ko mo`e da u|e u gradske i op{tinske uprave koje vaqda pripadaju gra|anima a ne SNS-u. Ve} mesecima lokalni izdanci vladaju}e stranke naj~e{}e ne dozvoqavaju ni ulaz opozicionim odbornicima. Ako i „popuste” onda im propi{u i tajming. U Kragujevcu vladaju}a koalicija, ~ak i na zvani~na zasedawa

Skup{tine grada odbornike opozicionih stranaka pu{ta tek „posle pola devet”, dok wihovi ulaze kad ’o}e, k’o da im je Vu~i} to ostavio.

Jo{ i lu|e, po prvi put u istoriji na dan skup{tinskog zasedawa lokalna vlast u Kragujevcu mrtva ’ladna zatvori Gradsku upravu za sve gra|ane koji onda ispa{taju zbog takve bahatosti jer ne mogu da zavr{e ni jedan ad-

ministrativni posao. Mo`e im se. I tako vi{e puta. Posle se iz vrha SNS-a i Ana Brnabi} ~ude otkuda tolika agresija u narodu i {to „dr`ava pokazuje netolerantan stav prema nasiqu”? Vaqda bi trebalo da na skup{tinskim vratima pucaju u svaku majku koja je do{la da izvadi potvrdu da upi{e dete u obdani{te.

Narod je s razlogom (iz)revoltiran. Od {altera ih dele falange i legioni bezbedonosnih struktura svih fela. Tu su {lemovi, {titovi… ali gra|ani ne posustaju. Kao da se onaj stih iz narodne „Po~etak bune protiv dahija” koji veli „Svaki svoga ubite suba{u” premetnuo u aktuelni „svaki u svoju u|ite skup{tinu”, ili op{tinu… I, ulaze ili barem poku{avaju.

Onaj „svet” sa po~etka teksta ne da sada posle ~etiri i po meseca }uti, ve} `muri. A, vlast ako slu~ajno, ba{ nema tog dana neki „ulazak” u gradske ustanove uvek mo`e zgodno da „posadi” svoje promotivne strana~ke {tandove. Tek da ne predahnu ni kordoni koji ih {tite po lokalnim pijacama i buxacima ali ni gra|ani koji im „direktnom demokratijom” poru~uju da nisu tu ba{ po`eqni. I, deluje da ne}e da (pre)stane sa obe strane.

Protesti i analiza stawa u Srbiji sve ~e{}e u medijima i na naslovnicama evropske {tampe

Posle gotovo svakodnevnih vesti i izve{taja sa studentskih protesta i svemu {to ih prati u medijima zemaqa regiona, bunt mladih koji se pretvorio i u gra|anski, a koji ve} ~etiri meseca traje u Srbiji, sve je ~e{}e u `i`i evropskih medija i na naslovnicama poznatih listova. U wima se javnosti pru`aju najva`nije informacije o protestima u Srbiji ali i sve op{irnije analize gotovo svakodnevnih de{avawa koja su po~ela zbog tragedije koja se desila 1. novembra na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, preko studentskih protesta, upotrebe "zvu~nog topa", gra|anskih zborova, navoda o sistemskoj korupciji ali i sve ve}oj represiji vlasti nad neistomi{qenicima.

Naslovom „Hiqade izjava o upotrebi „zvu~nih topova“ na beogradskim demonstracijama“, austrijski Die Presse javnosti skre}e pa`wu da je u Srbiji na posledwem protestu upotrebqen „zvu~ni top“ i prenosi poruku javnosti da pola miliona gra|ana Srbije poziva na me|unarodnu istragu o tome da li je zvu~ni top kori{}en na najve}em skupu u istoriji Srbije 15. marta u Beogradu.

Die Presse hronolo{ki prenosi sled doga|aja, od izjava svedoka sa protesta, toga da su mnogi demonstranti potra`ili lekarsku pomo} posle protesta, kao i da je vlada Srbije kategori~no odbacivala mogu}nost da uop{te ima takvo oru`je, ali i da je pravosu|e najavilo istragu o onima koji su {irili informacije o takvoj operaciji.

„Do ponedeqka je prikupqeno vi{e od 3.000 izjava u~esnika demonstracija koje su imale za ciq da doka`u upotrebu zvu~nog topa. Vlasti su to o{tro demantovale i `ele da preduzmu mere protiv onih koji tvrde da je zabraweno oru`je upotrebqeno. Vi{e od pola miliona qudi za mawe od

24 sata potpisalo je peticiju kojom se poziva na me|unarodnu istragu o incidentu. Konkretno, komesar UN za qudska prava, Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) treba da preduzmu akciju. Premijer Milo{ Vu~evi} ima druga~iju ideju o me|unarodnoj istrazi. On je predlo`io da se u zemqu dovedu ameri~ka federalna policija FBI i ruska tajna slu`ba FSB da „sprovode istragu“, pi{e austrijski Die Presse

[vajcarski SRF ide korak daqe. Protesti u Srbiji su prisutni u medijima u toj zemqi, ali SRF javnost te dr`ave, 15. marta pred veliki protest u Beogradu, obave{tava – „Predsedniku Vu~i}u predstoji narodni ustanak“.

„Na ulicama Beograda danas se okupila cela zemqa: poqoprivrednici, penzioneri i veterani. Mladi i stari, stanovnici gradova i oni koji `ive na selu. To je najve}i protest studentskog pokreta do sada, koji u Srbiji traje ve} mesecima, a sada je postao narodni ustanak. Dana{wi protest je {aren i kreativan. Igra se i bubwa. Vidite radost u qudima na ulici. Ni{ta od ovoga se ne uklapa u sliku koju predsednik Aleksandar Vu~i} slika o protestima. On ih opisuje kao kontrolisane iz inostranstva. Prema Vu~i}evim re~ima, opozicija `eli samo da izazove haos. On je unapred upozorio da }e danas u Beogradu biti nasiqa“, pisao je {vajcarski SRF. List podse}a i na studentske zahteve proiza{le iz nesre}e u Novom Sadu i podse}a:

„Zahtevi postavqaju sistemsko pitawe. Na prvi pogled, zahtevi qudi deluju bezazleno. Oni `ele da institucije u zemqi rade samostalno. Tra`e da zakon va`i za sve i da vam za posao nisu potrebni kontakti sa vladaju}om elitom. Ali iznad svega `ele kraj korupcije“, navodi {vajcarski SRF uz gotovo nestvarne snimke s protesta

u Beogradu 15. marta. I mediji u Nema~koj pomno prate de{avawa u Srbiji. U `i`i tamo{we javnosti je pre svega upotreba zvu~nog oru`ja na protestu u Beogradu, ali i „poja~an pritisak na predsednika Srbije“. Ne ma~ki N-TV pi{e:

„U vezi sa incidentom na masovnim protestima protiv vlade populisti~kog predsednika Aleksandra Vu~i}a u Beogradu, srpske vlasti su negirale upotrebu vojnog zvu~nog oru`ja. Opozicionari i srpske organizacije za qudska prava tvrde da je zabraweno oru`je kori{}eno protiv demonstranata u subotu. To oru`je {aqe ciqani akusti~ni snop kako bi privremeno onesposobio qude. Demonstranti poru~uju da }e podneti tu`bu Evropskom sudu za qudska prava i doma}im sudovima. Srbija nije negirala da je ure|aj deo wenog arsenala, ali su policija i ministarstvo odbrane negirali wegovu upotrebu.“

Nema~ki list donosi op{irnu analizu doga|aja iz Srbije koju potpisuje novinarka Tatjana Om. I sama je bila neposredni svedok onoga {to se dogodilo u Beogradu tokom odavawa po~asti `rtvama iz Novog Sada. Ovako to opisuje:

„Ali onda ti{inu odjednom prekida zvuk, stotinak metara daqe, u Ulici kraqa Milana. Zvuk koji primorava stotine da pobegnu u panici. Tr~e prema Trgu Slavija, kroz gomilu koja tamo stoji. Qudi su zgwe~eni, pritisnuti uza zidove zgrada, padaju. Posle nekoliko minuta situacija se polako smiruje, izme|u ostalog i zato {to su mnogi uspeli da sa~uvaju `ivce. Stalno ~ujemo poziv da ne pani~imo.“

U ~lanku se podse}a da je taj trenutak

zabele`en na brojnim video-snimcima i da „oni na koje je zvuk direktno uticao to opisuju kao mlaz koji u niskom letu ide prema wima, izazivaju}i bol“. Ocewuje se da „postoji sumwa da je zvu~no oru`je kori{}eno ili da se rastera masa ili da se izazove masovna panika“ i podse}a da je „u Srbiji upotreba takvog oru`ja zabrawena“. Nema~ka novinarka navodi i da je sve to izazvalo velike rasprave u javnosti. Zatim zakqu~uje: „Studenti i wihov protest trenutno su donekle u senci te diskusije. Pro{le subote je bio vrhunac wihove borbe protiv Vu~i}evog sistema, ali ona jo{ nije zavr{ena. ‘Ovo nije sprint, ovo je maraton’, rekao je jedan od govornika pro{le nedeqe. Me|utim, ako se doka`e da su organi bezbednosti koristili zvu~no oru`je, situacija bi mogla da se promeni br`e nego {to mnogi trenutno veruju. Maraton bi mogao da postane polumaraton.“

„Neuspeh dr`ave i korupcija mobili{u gra|ane Srbije i Rumunije, ali slike sa protesta su razli~ite – u Srbiji mladi qudi mar{iraju zemqom, veseli i nenasilni, a u Rumuniji, frustrirani gra|ani okupqaju se oko desni~arskih ekstremisti~kih partija“, pi{e {vajcarski Noje cirher cajtung.

Vlada Srbije uputila pismo SAD

za novo odlagawe sankcija Naftnoj

industrije Srbije

Vlada Srbije uputila je pismo administraciji ameri~kog predsednika Donalda Trampa (Trump), u kojem je podr`ala zahtev Naftne industrije Srbije (NIS) da ponovo bude odlo`ena primena sankcija koje su SAD uvele toj kompaniji zbog ve}inskog ruskog vlasni{tva.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka \edovi} Handanovi} predsedavala je u ponedeqak 24. marta sednici vladine Radne grupe za pra}ewe aktivnosti Kancelarije ministarstva finansija SAD za kontrolu strane imovine (OFAC).

Tom prilikom, odlu~eno je da se podr`i molba NIS-a za ponovno odlagawe sankcija, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).

SAD su stavle NIS na "crnu listu" 10. januara u okviru novog paketa sankcija ruskoj naftnoj industriji, u ciqu spre~avawa Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

Sankcije kompaniji NIS trebalo je da stupe na snagu 27. februara, ali su SAD odlo`ile wihovu primenu do 29. marta u 6 ujutru po centralnoevropskom vremenu.

Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je 19. marta Ministarstvu finansija Sjediwenih Dr`ava zahtev za uklawawe ove kompanije sa liste sankcija (Specially Designated Nationals SDN), kao i zahtev za dodatno odlagawe roka za primenu sankcija prema toj kompaniji.

Ruska dr`avna kompanija Gasprom weft ima 44,85 odsto vlasni{tva u kompaniji NIS, wena krovna kompanija Gasprom ima 11,30 odsto, dr`ava Srbije je vlasnik 29,87 odsto, a ostatak pripada malim akcionarima.

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istra`ivawem, proizvodwom i preradom nafte, kao i proizvodwom prirodnog gasa.

Vi{e hiqada gra|ana i studenata okupilo se u ponedeqak na skupu ispred General{taba na dan kada je 1999. godine po~elo NATO bombardovawe SRJ. Studenti u blokadi su, posle okupqawa ispred Ustavnog suda i predaje inicijative za ocenu ustavnosti odluke da se General{tabu ukine status kulturnog dobra, oti{li ispred zgrade General{taba. Tu se potpisivala i narodna inicijativa u kojoj se tra`i da se General{tabu vrati status kulturnog dobra. U govorima je poru~eno da je opasan presedan ono {to je u~iweno sa zgradom General{taba i da bi zbog toga mogla da budu ugro`ena i druga kulturna dobra u zemqi. Minutom }utawa u 19.55 odata po{ta `rtvama bombardovawa.

U~esnici skupa u povorci potom su oti{li u Ta{majdanski park, gde su odali po{tu stradalima u bombardovawu 1999.

I u Novom Sadu odr`ava se komememo-

„IZJAVE PREDSEDNIKA DOVODE DO SITUACIJA KOJE REMETE

STAWE

BEZBEDNOSTI U DR@AVI“:

Vlast burno reagovala na ga|awe jajima

Vlast je burno reagovala na ga|awe jajima SNS funkcionere posle strana~kog skupa u Ni{u u petak, na kojem su se pojavili i zvani~nici hap{eni nedavno. Predsednik je ~ak iz obli`weg hotela "Nais" najavio da }e li~no oti}i u Ni{ i rasterati sve. Naravno, nije smeo da do|e u Ni{. Pritu`be su odmah stigle na ra~un ni{ke policije, ali stru~waci procewuju da wene krivice nemaona je, ka`u, prema nalogu, branila prostor, a ne i lica.

Doga|aj visokog rizika, po bezbednosnim procenama najvi{eg – skup SNS u centru Ni{a. Obezbe|ivale su ga u Ni{u do tada nevi|ene policijske snage. Biv{i policijski funkcioner im za taj posao daje peticu. Ukazuje da postoje dve vrste komandi – da se obezbedi prostor, ili da se obezbede lica i u ta dva slu~aja postupa se potpuno druga~ije.

U Ni{u su, ka`e, snage raspore|ene tako da se brani prostor skupa i on je odbrawen.

„Razlog ovih opre~nih izjava koje su do{le iz Beograda je u tome {to je, po meni, `eqa da se na|e krivac i {to to ide u domen politike, a ne u domen profesionalizma“, ka`e biv{i zamenik na~elnika PU Ni{ Goran Barun. Profesionalne odluke ranije su se, prime}uje Barun, donosile druga~ije. Nekada se jedinicama na terenu rukovodilo iz {taba u gradu, sada svaka komanda dolazi iz Beograda.

„^ak se i direktne informacije prenose Direkciji u Beogradu i oni procewuju da li ne{to treba ili ne. Mislim da je tu nastala i glavna gre{ka koja je izazvala sukobe. Kada je stigla

informacija da glavni funkcioneri SNS-a ne dolaze u Ni{, jednostavno je prestala potreba za fizi~kim obezbe|ewem prostora koji je bio“, ka`e Barun.

A u tom su prostoru ostali brojni ~lanovi stranke. Odatle su izlazili neki u grupama, neki potpuno sami. Krenula je jurwava ni{kim sporednim ulicama.

„Ja sam primetio da gra|ani kre}u oko Narodnog pozori{ta i krenuo za wima. Ulica oko Katastra, tu sam primetio da je ve}a gu`va i krenuo za wima. Tu sam video da nekog ga|aju jajima, a u tom trenutku nisam znao o kome je re~. Samo sam instiktivno ukqu~io lajv“, ka`e Nikola \uki} iz Ju`nih vesti.

I tako je ostalo zauvek zabele`eno kako su gra|ani Ni{a ispratili ku}i Milorada Jerkana, strana~kog funkcionera i direktora Doma zdravqa.

„Neki su ga ga|ali, a neki su mu delili moralne lekcije kako nije u redu da se pona{a tako kako se pona{a od 2012. godine, kada je prvi put postavqen za direktora Doma zdravqa“, ka`e \uki}.

Jerkana su gra|ani lak{e prepoznali jer je wegova fotografija bila u medijima kada je pro{log meseca hap{en zbog ko-

rativni skup na poziv studenata u blokadi. Novi protest odr`an je i u ^a~ku – ali

zbog napada na studente u no}i izme|u subote i nedeqe. Tenzije su tokom popodneva bile

ruptivnog dela koje je priznao, pa je pu{ten. Pisalo je tada u tabloidima, dodu{e, da je biv{i direktor. A nije.

„Po potrebi. Ukoliko je potrebno da budu biv{i, bi}e biv{i. Ukoliko je potrebno da hodaju sami ulicama, oni }e hodati sami ulicama, bez za{tite, bez i~ega“, ka`e \uki}.

Jedini koji je imao neku vrstu za{tite jeste gradona~elnik Ni{a, prime}uje Barun. Ali nije za{ti}en od jaja i polivawa vodom.

„Policija se povukla po naredbi Beograda“, ka`e Barun. Potreba za apsolutnom kontrolom mo`e da dovede do toga da se kontrola apsolutno izgubi, procewuju stru~waci. Dok se u izjavama zavodi red, zapravo se proizvodi nered.

„I one izjave predsednika dr`ave, koje izlaze izvan okvira ustavnih ovla{}ewa, dovode do situacija koje remete ukupno stawe bezbednosti u dr`avi“, ka`e Barun. Ukupno stawe bezbednosti u dr`avi osetili su u petak i ~lanovi Srpske napredne stranke. Wihovi lideri, koji donose ove i druge odluku nisu, jer su odlu~ili da se i ne pojave na skupu koji su zakazali.

ispred {kole u Novom Sadu gde je dve grupe roditeqa razdvajala policija, a „pale su i uvrede“ na ra~un ekipe N1. Dogodio se napad na novinara @arka Bogosavqevi}a. Na skupu je do{lo do jo{ jednog incidenta kada je direktor novosadske toplane, Nenad Barac, oteo telefon jednom mu{karcu koji ga je snimao. Posle tenzija, policija je po zavr{etku skupa roditeqa koji `ele da im deca idu na nastavu, ispratila te roditeqe. Me|u wima su bili i funkcioneri SNS-a i direktori javnih preduze}a.

Ispred Ministarstva prosvete ranije danas odr`an je protest Udru`ene prosvete, Udru`enih roditeqa Srbije i studenata, koji izme|u ostalog tra`e ispuwewe zahteva studenata i prosvetnih radnika.

Burno je bilo jutros u zgradi Op{tine Zvezdara gde su se sukobili opozicioni odbornici i gra|ani i privatno obezbe|ewe. Po{to je stigla policija, deo gra|ana napustio je zgradu i nastavio protest ispred.

Gra|ani Ni{a su jajima oterali premijera Vu~evi}a, predsednicu Narodne skup{tine Anu Brnabi}, dok predsednik Vu~i} nije ni poku{ao da do|e na zakazani skup SNS-a

BLAGOJE

JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj

u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?

Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

jazbini (15)

ZAVERA ]UTAWA O ATENTATU NA USTA[KOG POGLAVNIKA:

^etnici koji su dolazili u Argentinu, imali su traumati~na se}awa na rat

Sve{tenik je bio trinaest godina stariji od Blagoja i, osim {to mu je bio duhovni savetnik i ispovednik, bio mu je i prijateq.

Verovatno je Blagoje u wemu na{ao ~oveka bliskog svojim uspomenama, poukama iz detiwstva, poreklu i bjelopavli}kom rodu, budu}i da je Radojca bio i Crnogorac, rodom iz Zagrede, grada kod Kosi}a. Wihovi razgovori su se sigurno vodili oko zavi~aja i nevoqa koje su do`iveli sa svojim porodicama tokom rata, {to ih je sigurno jo{ vi{e zbli`ilo. Radojca je imao mnogo neda}a. Tokom Drugog svetskog rata, kao vojni sve{tenik, sa `enom i malom decom, morao je da se bori u ustanku protiv italijanske okupacije, poput Blagoja, jula 1941. Italijani su ga uhapsili i osudili na smrt. Me|utim, spa{en je ove kazne i posle rata je preba~en u koncentracioni logor u Italiji. Kao i toliki drugi ~etnici, tamo je do`iveo velike neda}e i nevoqe. Radojcu je patrijarh Gavrilo Do`i} u Rimu postavio za protojereja za Argentinu, zajedno sa protom Filipom Rajkovi}em i protom Stojadinom Pavlovi}em, gde su doputovali brodom isto kao i Blagoje, 1947. godine. Svi ~etnici koji su dolazili u Argentinu imali su traumati~na se}awa na rat. Svi su ose}ali neku vrstu nostalgije i neukorewenosti. Svako se sa tim nosio kako je znao, ali kada su bili zajedno sve je bilo lak{e. U srpskoj pravoslavnoj zajednici, veoma voqeni Radojca Popovi} navodno je do`iveo nesre}u, tako {to je pao na vozne {ine 1960. godine, nekoliko meseci posle Paveli}eve smrti u Madridu. U tom trenutku, imao je pedeset i tri godine. Bio je mlad ~ovek, ali je imao reumu, pa jedva da je mogao da potr~i da bi se popeo u voz. Nakon dramati~ne smrti, wegovi najbli`i su tvrdili da je Radojca ba~en na {ine u Kilmesu, {to je bio vid odmazde za prijateqstvo sa Blagojem. Vrlo je verovatno da su usta{e ubile Radojcu, kao

Zavetnici: Pop Radojca Popovi} i Blagoje Jovovi} sa prijateqima Foto: Privatna arhiva porodice Blagoja Jovovi}a

predstavnika Srpske pravoslavne crkve u Argentini, a mo`da i zbog uspomene na Paveli}a. Mo`da je i Radojca deo srpske martirologije i bio je jo{ jedna od `rtava kojoj treba odati po~ast. Ali kriviti osobu koja je uspela da okon~a `ivot najve}eg srpskog genocidnog zlo~inca u istoriji je nezahvalno, iako je razumqiv strah koji su imali od usta{a, s obzirom za kakve okrutnosti su bili posobni.

Va`no je utvrditi koja je bila uloga Mileve Ga}e{e Pi}an prilikom planirawa atentata.Mileva je ceo `ivot bila sna`na i hrabra `ena, koja je pro`ivela mnoge neda}e tokom rata, dok je bila tek tinejxerka. Ona, wen brat i cela wena porodica bili su `rtve usta{kog terora, a to su se}awa koja se nikad ne bri{u. Mileva je ro|ena u [tikadi, u oblasti Like, 30. juna 1925. Tokom rata boravila je u Splitu, gde su je poslali da bi je za{titili od usta{a. Godine 1943. emigrirala je u Italiju, gde se opet na{la sa svojim bratom Milanom, nakon rata, po{to mu je pomogla da pobegne iz koncentracionog logora na severu Italije. U Ar-

UPLA[ENE

USTA[E

gentinu su emigrirali 1948. Isto kao i Blagoje, Mileva je ceo `ivot pomagala Srpsku pravoslavnu crkvu u Buenos Ajresu, kako finansijski, tako i svojim prisustvom, crkvu koju je redovno pose}ivala sve do posledwih dana svog `ivota.

Mileva je 30. januara 2020. godine na RTS-u, dala intervju u emisiji Oko Magazin, „Blagoje Jovovi} i Ante Paveli}, bilo jednom u Argentini“, u kom je prvi put u `ivotu javno progovorila o atentatu. Pustila je da pro|e dvadeset godina nakon ispovesti Blagoja Jovovi}a mitropolitu Amfilohiju u manastiru Ostrog, da bi se odlu~ila da progovori.

Pro{le su {ezdeset i tri godine od atentata. Ceo jedan `ivot. Neka se}awa su bila mutna, ali je su{tina ostala vatreno urezana u wenom umu.

Kako je Mileva izjavila u ovom intervjuu, samo je mala grupa bila upoznata sa planom atentata na Paveli}a.

To su bili sve{tenik Radojca Popovi}, wen brat Milan Ga}e{a, wen mu` Jovo Pi}an i ona. Mileva, koja se od Zekovi}a razvela 1954, udala se za Jovu Pi}ana, koji je bio upoznat sa pripremama i

Posle atentata, usta{e su se ose}ale jo{ nesigurnije u Argentini. ^ak i posle Peronovog poraza 1955, po~eli su da se ose}aju rawivijim. Nikada se Jovovi}evo prezime nije povezivalo sa atentatom, jer ga niko iz wegove grupe nije odao. U maloj srpskoj zajednici nije bilo nijednog izdajnika. Ubistvo sve{tenika Radojce Popovi}a je moglo biti opomena ili upozorewe za celu zajednicu, nakon Paveli}eve smrti. Ubistvo predstavnika Srpske pravoslavne crkve u Argentini nije bilo zanemarqivo. To {to su napali crkvu, a ne ambasadu, ostavqa dosta materijala za razmi{qawe. To je tako|e bila kukavi~ka poruka. Nasuprot strahu `rtava postojala je i nesigurnost ubica. I to se i dokazalo.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN mart 27.

1713. - Po zavr{etku Rata za {pansko nasle|e, [panija je, prema Utrehtskom ugovoru predala Velikoj Britaniji Gibraltar i Menorku.

1923. - Umro je {kotski hemi~ar i fizi~ar Xejms \uer, koji je prvi dobio te~ni, zatim i ~vrst vodonik. Izumeo je termos-bocu.

1933. - Japan je istupio iz Lige naroda nakon {to je ta organizacija osudila japansku okupaciju Manxurije.

planirawem napada, ali koga Blagoje nikada nije odredio za saradnika. Mo`da je wena uloga bila da bude svedok doga|aja. Mileva je preminula 8. februara 2022, u 97. godini i sre}om, i zarad srpske istorije, uspela je medijima da saop{ti detaqe organizacije, planirawa i ubistva najve}eg ubice Srba. Svetu nije bila obznawena samo izjava Blagoja Jovovi}a, ve} su dva kqu~na protagonista ove pri~e uspela da je ispri~aju u prvom licu. Blagojeva i Milevina izjava su u potpunosti saglasne, osim nekih sitnijih detaqa, koji niti protivre~e niti zanemaruju ~iwenice. Na pitawe novinara Milevi o razlozima zbog kojih su odlu~ili da ubiju Paveli}a, ona je odgovorila da je to zbog mr`we i bola koji su ose}ali kada su saznali da je Paveli} slobodno {etao ulicama Buenos Ajresa, dok oni nisu znali ni gde su po~ivali wihovi najmiliji. Mileva se prise}ala veoma bolnih doga|aja koje su do`ivele i wena porodica i wene kom{ije i prijateqi Srbi u Lici, kada su jednog dana usta{e u{le u wihove domove i sve mu{karce odvele u usta{ku kasarnu i danima ih nemilosrdno mu~ile dok ih Italijani nisu oslobodili. Me|u wima su bili Petar, Milevin i Milanov otac, i wihovi stri~evi. Milevin otac je pretrpeo toliku torturu da je nekoliko dana nakon {to se vratio ku}i, preminuo.

[to se ti~e pi{toqa koji je Mileva dala Blagoju da izvr{i ubistvo, Blagoje je ostao pri stavu da se radilo o malom `enskom oru`ju sa malim dometom, koje je Mileva mogla da mu ponudi. ^ak su sa Radojcom Popovi}em testirali oru`je u podrumu Ruske crkve Svete Trojice, koja je operativno funkcionisala i kao Srpska crkva, u kojoj }e se osam godina kasnije Blagoje o`eniti sa Gladi.

l U slede}em broju: Blagoje za mesto atentata odabrao mra~nu ulicu u blizini Paveli}eve ku}e

1941. - Nakon pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu, u Beogradu je vojnim udarom svrgnut regent princ Pavle Kara|or|evi} i na presto je doveden maloletni kraq Petar II Kara|or|evi}. Zba~ena je i vlada Dragi{e Cvetkovi}a i Vlatka Ma~eka i obrazovana nova s generalom Du{anom Simovi}em na ~elu.

1945. - Nemci su u Drugom svetskom ratu lansirali posledwu raketu "Fau-2" na Veliku Britaniju. Projektil ispaqen iz holandskog grada Hag pao je na Orpington, jugoisto~no od Londona. U eksplozijama tih raketa tokom rata poginulo je 8.958 Britanaca.

1965. - Umro je francuski arhitekta [arl Eduar @anre, poznat kao Le Korbizije, jedan od najve}ih arhitekata 20. veka, koji je kori{}ewem armiranog betona, stakla i gvo`|a radikalno promenio tradicionalni na~in gradwe.

1968. - U avionskoj nesre}i, u eksperimentalnom letu u blizini Moskve poginuo je ruski kosmonaut Jurij Aleksejevi~ Gagarin, prvi ~ovek koji je u aprilu 1961. vasionskim brodom "Vastok" obleteo Zemqu.

1977. - U najte`em udesu u istoriji vazduhoplovstva, poginula su 583 od 644 putnika i ~lana posade kada su se dva "Boinga 747", holandske kompanije KLM i ameri~ke PanAm, sudarila na pisti aerodroma Tenerife na Kanarskim ostrvima.

1980. - U norve{kom delu Severnog mora potonula je naftna platforma "Aleksandar Kiland". Poginulo je 147 qudi.

1998. - Umro je nema~ki proizvo|a~ automobila Ferdinand Por{e, osniva~ fabrike sportskih vozila "Por{e AG". Tokom vladavine Adolfa Hitlera bio je jedan od konstruktora "bube", popularnog automobila "folksvagen".

1999. - Jugoslovenska protivvazdu{na odbrana oborila je, tokom napada NATO-a na SR Jugoslaviju, ameri~ki bombarder "F-117 A". Avion "no}ni jastreb" je pao u atar sela Bu|anovci u Vojvodini.

2003. - U poku{aju hap{ewa u blizini Beograda ubijene su vo|e kriminalnog "zemunskog klana" Du{an Spasojevi} "[iptar" i Mile Lukovi} "Kum", osumwi~eni za u~e{}e u ubistvu premijera Srbije Zorana \in|i}a. 2020. - Severna Makedonija je zvani~no primqena u NATO kao 30. ~lan ove organizacije.

Blagoje Jovovi}

DANAS BI IMALA 29 GODINA:

Mala Milica Raki} je simbol stradawa srpskog

naroda tokom NATO agresije!

Trogodi{wa Milica Raki} devoj~ica je simbol stradawa tokom NATO bombardovawa. Weno detiwstvo zauvek su prekinule bombe 17. aprila 1999. dok se spremala za spavawe

Milica Raki}, trogodi{wa devoj~ica iz Batajnice, simbol je stradawa dece u SR Jugoslaviji tokom NATO agresije. Da wen `ivot nisu prekinule bombe 17. aprila bi napunila 29 godina.

Malena Milica stradala je u svom domu u Batajnici. Na dan svoje smrti nacrtala je cveti}e lale i zalepila na zid. Kobnog 17. aprila oko 21 sat ozna~ena je vazdu{na opasnost nad Beogradom, {to je zna~ilo da NATO avioni ponovo dolaze u svoju genocidnu misiju sa ciqem novih ubijawa i uni{tavawa.

Oko 21.45 pogo|ena je zgrada u kojoj su `iveli Raki}i. U tom momentu mala Milica je bila u kupatilu na no{i, dok je wena majka Du{ica oti{la za~as u sobu da pripremi Milici krevet za spavawe. Vrata kupatila su bila otvorena. Za~ula se detonacija, zatim prasak i lomqava stakla i kupatilskih plo~ica, fasade… Tata @arko je

potr~ao do kupatila i video stravi~an prizor. Dete je le`alo na podu, sve je bilo puno krvi… Nadao se da je `iva. Uzeo ju je u ruke, sjurio se niz stepenice, pa je odvezao do Zemunske bolnice. Lekari su saop{tili @arkovom zetu tu`nu vest u pono}.

Malenoj Milici podignut je i spomenik u Ta{majdanskom parku u Beogradu. Na spomeniku na kojem je Mili~ina bista pi{e kratka poruka „Bili smo samo deca“…

Pored Milice Raki}, jo{ 78 dece ubio je NATO tokom bombardovawa.

Pukovnik Qubinko \urkovi}, komadant odbrane Ko{ara, za Kurir je govorio o herojskoj borbi na{ih vojnika koji su se trudili da sa~uvaju `ivote nejakih – dece, `ena i starih, ali i upornosti agresora da po svaku cenu uni{ti sve {to je srpsko.

– ^iwenica je da su se vojnici Vojske Jugoslavije borili da sa~uvaju mir. Mislili su da }e svojom borbom da zaustave ubijawe nedu`ne dece {irom Srbije. Mi koji smo se borili protiv agresora smo uspeli i spasli neke `ivote. Neki od wih tek {to su prodisali, nisu znali za bilo kakav greh, a do`iveli su da budu ubijeni ni krivi ni du`ni. NATO nije imao milosti u ostvarewu svog ciqa. Te opake sile bile su ustremqene na slobodu naroda, na na{ suverenitet, na sve {to je nama sveto. Wima ni `ivoti dece nisu bili sveti, a tome svedo~e sva ta na{a nevina de~ica koju su ubili – rekao je \urkovi}.

Heroina Qiqana @iki} Kara|or|evi} bila je u civilstvu in`ewer organizacionih nauka, poginula je kao dobrovoqac u Vojsci Jugoslavije tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju i teroristi~kih napada albanskih terorista sa Kosova i Metohije u 125. motorizovanoj brigadi.

Bila je Mis Jugoslavije 1978.godine. Posthumno je odlikovana Ordenom zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. U listu „Svet“, od 26. aprila 1999. zapisane su stihovi wene rodoqubive pesme: „Brani}u Srbiju i kad budem mrtva…“ Pored ove, napisala je i pesmu „Ni grob mi ne}e re}i da me nema“… Poginula je prilikom obavqawa borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Qubeni}, op{tina Pe}, kada je upala u zasedu albanskih terorista. Odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Uspomenu na Qiqanu ~uva weno {estoro dece. Na`alost, u na{em narodu nije sa~uvano se}awe na ovu srpsku heroinu, mnogi Srbi i ne znaju za wu…, objavila je Fejsbuk stranica Jedna je Srbija. Qiqana @iki} Kara|or|evi} je bila dobrovoqac srpske vojske u toku bombardovawa SR Jugoslavije. Re~i wene pesme koje je ostavila u amanet narodu osta}e urezane u srpskoj i storiji kao o`iqak na ko`i.

Qiqana je ro|ena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dete i tinejxerka poha|ala je muzi~ku i baletsku {kolu. Kao devoj~ica je bila anga`ovana u de~jem pozori{tu “Jaokim Vuji}”. Pobedila je na takmi~ewu za Mis Srbije 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao in`ewer organizacionih nauka. Imala je dva braka u `ivotu i {estoro dece.

Bila je jedna od onih neustra{ivih `ena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemqu. Na`alost, izgubila je svoj `ivot 1. aprila 1999. godine u blizini sela Qubeni} prilikom obavqawa borbenog zadatka.

Odlikovana je ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Novija srpska istorija je ispisana primerima `rtvovawa `ena za svoj narod. Za ve}inu isti taj narod nije nikad ~uo.

Se}awa ~uvaju wihovi bli`wi i poneki ~lanak u novinama.

Qiqana je napisala pesmu i opro{taj, epitaf, spomenik i kamen grani~nik izme|u ~ojstva, vere, nevere, ~asti, `ivota i smrti. Ona je u pesmi “Brani}u Srbiju i kad budem mrtva” koja je objavqena 26. aprila 1999. godine u listu “Svet” opomenula svoj narod da je va`no da sa~uvamo barem zrno stida u sebi.

Wena zbirka pesama “Kako ti je” posve}ena je wenoj deci. Potresnu pesmu koja ledi krv u `ilama i tera na razmi{qawe, mo`ete pro~itati ovde.

„NE]ETE VI MLADI DA GINETE, JA ]U!“: Milenko Pavlovi} je pilot koji je odleteo u smrt i ve~nost!

Uz re~i: „Majku vam de~ju, ne}ete vi da ginete, ja }u“, Pavlovi} je izvukao mla|eg kolegu iz „miga 29“ i sam je krenuo u odbranu otaxbine

„Neki qudi budu ceo `ivot sa roditeqima, do starosti, a ne dobiju ni{ta od wih u pogledu vaspitawa. Ja sam od svog oca dobio bukvalno sve, iako sam samo devet godina `iveo sa wim.“

Dok izgovara ove re~enice o svom ocu, hrabrom pilotu Milenku Pavlovi}u koji je pre 26 godina poginuo brane}i srpsko nebo od NATO agresora, sin Nemawa zastaje na trenutke kao da }e zaplakati. Ali, mirnim i dostojanstvenim tonom nastavqa da pri~a o tati. Kako i sam ka`e, pun ponosa.

Milenkov podvig oti{ao je u ve~nost, ostav{i urezan u istoriji kao delo kojem se divimo mi, ali }e i sve generacije posle nas. Uz re~i: „Majku vam de~ju, ne}ete vi da ginete, ja }u“, Pavlovi} je izvukao mla|eg kolegu iz kokpita „miga 29“ i sam je krenuo u odbranu otaxbine. Wegov avion pogodile su tri NATO rakete i to ba{ u trenutku kada je leteo iznad svog rodnog grada. Protiv wega jednog i{lo je 16 agresorskih aviona. Napadu je odolevao punih 12 minuta, a onda su wegove kolege ~ule samo dve re~i: „Imaju me“… Ku}i su ga ~ekali sinovi Sr|an i Ne-

mawa i supruga Slavica. Znali su da je tih dana bio nervozan, da nije `eleo predugo da se pozdravqa, ali nisu slutili da }e susret 2. maja, kada ih je posledwi put obi{ao, biti i posledwi. Nemawi je danas te{ko da govori o posledwim re~ima, posledwem susretu… - Emocije su suvi{e jake. Ali sam iznad svega, ponosan, mnogo ponosan. Jednom kada sam razgovarao sa ~ovekom iz vojske o mom tati, on mi je rekao: „Budi ponosan. Milioni se rode, a da nemaju takvog oca“. Od wegovih kolega u avijaciji saznao sam da je moj otac jedan od dva komandanta lova~kog puka na celom svetu koji je poginuo na borbenom zadatku. Drugi je Valter Novotni koji je stradao u Drugom svetskom ratu – pri~a nam Nemawa.

- Ostale su uspomene sa tatom sa skijawa, letovawa, u~ewa… Prelepe uspomene. Bio je najboqi tata i uzor za sve nas – ka`e na kraju Nemawa.

S ponosom dodaje i da se loza nastavqa. Wegov brat Sr|an ima dvoje dece, Vojina i Ma{u, pa je majka Slavica danas i ponosna baka.

Nemawin otac posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost. Srpska pravoslavna crkva je wegovoj porodici dodelila Orden Svetog vladike Nikolaja. U rodnom Gorwem Crniqevu podignut je spomen-kompleks, u Vaqevu i Buja~i}u spomenici. Glavna ulica u Batajnici nosi wegovo ime, kao i aerodrom sa kog je kobnog dana poleteo. I oti{ao u ve~nost.

Na rendgenskom snimku vidqive progutane min|u{e u stomaku

Lopov u bekstvu progutao

min|u{e od 769.500 dolara

– policija ~ekala vi{e od

dve nedeqe da ih „vrati“

Policija u Orlandu prona{la je dva para min|u{a, vrednih 769.500 dolara, nakon {to ih je navodni lopov progutao pre oko tri nedeqe.

Tridesetdvogodi{wi

Xejtan Gilder progutao je dijamantske min|u{e u vreme kada je uhap{en i odveden u pritvor 26. februara.

Gildera su detektivi u bolnici u Orlandu nadgledali vi{e nedeqa dok min|u{e nije izbacio iz svog tela, navodi policija.

Sada je Gilder suo~en sa optu`bama za pqa~ku i „veliku pqa~ku“ prvog stepena. Juvelirska kompanija „Tifani“ saop{tila je da je o~istila min|u{e.

Policija navodi da je Gilder glumio pomo}nika igra~a NBA igra~a da bi mu bili pokazani najboqi komadi nakita u VIP prostoriji u juvelirnici „Tifanija“ u Orlandu 26. februara.

Isprva je Gilder odvukao pa`wu zaposlenima, a onda iznenada istr~ao iz prodavnice sa dva para min|u{a i prstenom vrednim 587.000 dolara koji mu je ispao tokom bekstva.

Kada ga je policija uhapsila kasnije tokom dana, videli su da je Gilder „progutao nekoliko predmeta za koje se veruje da su ukradene min|u{e“.

U zatvoru je upitao osobqe: „Ho}u li biti optu`en zbog onoga {to mi je u stomaku?“

Kasnije je policija objavila rendgentski snimak abdomena na kom se jasno vide strana tela. Odveden je u lokalnu bolnicu gde je nadgledan oko dve nedeqe dok nije izbacio min|u{e.

Detektiv Aron Gos rekao je da se „slu~aj brzo pretvorio u maraton, umesto u sprint“.

Policija je kona~no 12. marta vratila i posledwu ~etvrtu min|u{u. „Tifani“ je pomo}u serijskih brojeva potvrdio da se radi o ukradenom nakitu.

Gilder ima podu`i dosije pqa~ki juvelirnica „Tifani“, od kojih je jednu u Teksasu opqa~kao 2022. godine. Za wim je raspisano 48 odvojenih naloga za hap{ewe u Koloradu.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

TNa poslovnom planu o~ekuje vas naporna nedeqa, ali }ete uspeti da se izborite sa svim izazovima. Va`no je da ne ulazite u nepotrebne konflikte s kolegama. U qubavi, zauzeti Ovnovi mogu o~ekivati pozitivne promene u odnosu, dok }e slobodni biti skloni flertu, ali neka ne donose ishitrene odluke. Zdravqe je stabilno, ali ne zanemarujte fizi~ku aktivnost.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ove sedmice poslovne obaveze }e se nagomilati, ali uz dobru organizaciju sve }ete zavr{iti na vreme. Finansije su stabilne, ali izbegavajte nepromi{qene tro{kove. U qubavi, zauzeti Bikovi mogu imati nesuglasice s partnerom, ali }e se brzo re{iti uz iskren razgovor. Slobodni }e imati priliku da upoznaju nekog zanimqivog. Obratite pa`wu na ishranu i imunitet.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Na poslu vas o~ekuju iznenadne promene koje bi mogle da vam donesu nove i unosne prilike. Va`no je da ostanete fleksibilni i otvoreni za nove ideje. U qubavi, zauzeti Blizanci }e u`ivati u harmoniji, dok slobodni mogu obnoviti kontakt s osobom iz pro{losti. Finansije su stabilne, ali razmi{qajte dugoro~no. Povedite ra~una o stresu i prona|ite na~in da se opustite.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

O~ekuje vas dinami~an period na poslu, ali }ete imati podr{ku kolega. Va`no je da se ne povla~ite u sebe i da jasno izrazite svoje ideje. U qubavi, zauzeti Rakovi bi mogli da imaju mawe nesuglasice sa partnerom, ali }e se brzo re{iti. Slobodnima sledi interesantan susret. Zdravqe je dobro, ali bi bilo korisno da u svakodnevicu uvedete vi{e fizi~ke aktivnosti.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Poslovni planovi se polako ostvaruju, ali budite strpqivi i izbegavajte brzopleta re{ewa. Finansijski, mogu}e su mawe promene, ali ni{ta {to bi ugrozilo va{u stabilnost. U qubavi, zauzeti Lavovi }e osetiti potrebu za vi{e pa`we od partnera, dok }e slobodni privu}i osobu koja }e ih impresionirati. Energija vam je na visokom nivou, iskoristite je na pravi na~in.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ove nedeqe bi}ete fokusirani na detaqe i zavr{avawe zapo~etih obaveza. Finansijska situacija se poboq{ava, ali ne donosite nagle odluke. Na radnom mestu mogu}i konflikti, koji i nisu vezani za posao. U qubavi, zauzeti }e u`ivati u skladnom odnosu, dok slobodni mogu upoznati nekog kroz poslovne kontakte. Obratite pa`wu na zdravqe, posebno na ishranu i san.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Dolaze vam poslovne prilike, ali da budete oprezni s dono{ewem odluka. Finansijski, stvari se stabilizuju, ali izbegavajte rizi~ne investicije. Mogu}i konflikti i nerazumevawe u porodici. U qubavi, zauzeti }e imati potrebu za vi{e komunikacije s partnerom, dok slobodni mogu biti na korak od po~etka nove romanse. Povedite ra~una o balansu izme|u obaveza i odmora.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Na poslovnom planu ima promena, dobi}ete nove odgovornosti, ali }ete ih uspe{no re{avati. Finansije su stabilne, ali je va`no da ne pravite nepotrebne tro{kove. U qubavi, zauzeti bi mogli da obnove strasti sa partnerom, dok slobodni imaju priliku da upoznaju nekog intrigantnog preko bliskih prijateqa. Zdravqe je dobro, ali obratite pa`wu na nivo energije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ovo je odli~an period za planirawe i dono{ewe va`nih odluka na poslu. Finansijski, o~ekuju vas pozitivni pomaci. Pove}awe plate ili iznenadni dobitak je na pomolu. U planu du`i put. U qubavi, zauzeti Strel~evi }e imati potrebu za vi{e slobode, dok bi slobodni mogli da do`ive uzbudqivu avanturu. Povedite ra~una o stresu i prona|ite na~in da se opustite.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Poslovni izazovi }e vas naterati da budete jo{ organizovaniji, ali }ete iza}i kao pobednik. Finansije su stabilne, ali ne ulazite u nepotrebne tro{kove. Mogu}i sitni kvarovi u okviru stana. U qubavi, zauzeti Jar~evi bi trebalo da vi{e vremena provode s partnerom, dok slobodni mogu ostvariti zanimqivo poznanstvo. Obratite pa`wu na fizi~ku aktivnost i ishranu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Na poslu }e biti nepredvi|enih situacija, ali }ete ih re{avati s lako}om. Imajte vere u sebe. Finansijska situacija je stabilna, ali ne donosite ishitrene odluke. U qubavi, zauzeti mogu osetiti potrebu za vi{e romantike, partner }e morati da se potrudi. Slobodni bi na javnom doga|aju mogli da upoznaju nekog posebnog. Zdravqe je dobro, ali ne zaboravite da se odmarate.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ovo je nedeqa u kojoj }ete se posvetiti zavr{avawu zapo~etih projekata. Finansije su stabilne, ali budite oprezni s tro{kovima. Mogu}e sitne razmirice u porodici, svi }e morati da spuste tenzije, kako ne bi do{lo do ve}ih sva|a. U qubavi, zauzeti }e imati miran period, dok slobodni mogu upoznati nekog ko }e ih zaintrigirati. Zdravqe je stabilno, ali ne zaboravite na fizi~ku aktivnost.

"Podignuti palac" najomiqeniji emoxi u Srbiji, kori{}en dva i po miliona puta dnevno

Aplikacija Rakuten Vajber otkrila je kojih 10 emoxija su najkori{}eniji u Srbiji, a na prvom mestu je koji je upotrebqen ~ak dva i po miliona puta.

"Apsolutni pobednik je 'podignuti palac' koji je kori{}en dva i po miliona

puta dnevno. Bilo da je u pitawu potvrda dogovora, razumem ili ~ak i sarkasti~no, Srbi obo`avaju ovaj emoxi. A kako se nalazi na prvom mestu pre nego {to se otvori cela emoxi biblioteka, on simbolizuje brzu, jasnu i pozitivnu komunikaciju", navodi se u saop{tewu Vajbera.

U saop{tewu se navodi da se na slede}em mestu nalaze emoxiji, "crveno srce", "nasmejano lice sa srcima" i "lice sa srcima u o~ima", dok se emoxi "poqubac" nalazi na petom mestu.

"Emoxi koji se 'vaqa' od smeha kao i onaj koji se smeje do suza zauzimaju tre}e i {esto mesto na ovoj presti`noj rang-listi, {to dokazuje da Srbi znaju kako da odr`e dobru atmosferu", dodaje se u saop{tewu.

Na kraju liste nalaze se emoxiji koji oslikavaju ~itav spektar sirovih emocija i svakodnevnih reakcija.

Iz kompanije ocewuju da je "smajli koji viri kroz prste" savr{en za trenutke nervoznog i{~ekivawa ili blage neprijatnosti, a emoxi koji "prevr}e o~ima"

nezaboravan izbor za izra`avawe sarkazma, iritacije ili ~iste iscrpqenosti, dok emoxi "lica koje glasno pla~e" i daqe vlada kao univerzalni simbol intenzivnih emocija.

Rakuten Vajber, jedna od najpouzdanijih aplikacija za razmenu poruka na svetu, nedavno je lansirao vi{e od 3.000 novih emoxija, daju}i korisnicima jo{ vi{e na~ina da se izraze.

Jedan simptom bio je upozorewe, i to godinama pre

Vladimir Volenik (40) iz Pan~eva jedan je od izuzetno retkih pacijenata koji je pre`iveo, ono {to bi se u narodu reklo, pucawe srca.

Imao je sre}e da to „pucawe“ nije i{lo brzo. Pre`iveo je izuzetnu komplikaciju infarkta miokarda, koja ina~e nosi visoku smrtnost.

Kada je iza{ao iz bolnice, aktivnost sr~anog mi{i}a bila mu je niska, svega 20 odsto. Dobio je dijagnozu sr~ane slabosti –hroni~no oboqewe sa ozbiqnom prognozom, koje nastaje kada srce ne mo`e vi{e efikasno da pumpa krv i obezbedi telu dovoqan dotok kiseonika i hranqivih materija.

Procewuje se da u Srbiji svake godine vi{e od 21.000 osoba dobije ovu bolest, a kardiovaskularne bolesti i daqe su vode}i uzrok smrtnosti u Srbiji.

Na pitawe da li je bilo nekih simptoma upozorewa koji su mogli da budu znak za uzbunu, Vladimir se prisetio jednog doga|aja koji se desio tokom pandemije koronavirusa.

„Godine 2020, tokom pandemije koronavirusa, prilikom nedeqnih aktivnosti na ure|ewu vrta u dvori{tu, kosio sam travu kosa~icom kada sam osetio jak bol u grudima, toliko o{tar i jak da sam morao da sednem na zemqu, na nekoliko trenutaka“, ka`e Volenik.

POSNI RECEPT

POSNA PA[TETA OD TUWEVINE

POTREBNO JE:

n 1 konzerva tuwevine, n 2 ka{ike maslinovog uqa, n 1 ka{ika limunovog soka, n 1 ka{ika sitno seckanog per{una, n 1 ka{ika sitno seckanog crnog luka, n 1 ~en belog luka, sitno seckan, n so i biber po ukusu.

PRIPREMA:

1. Tuwevinu dobro ocedite i prebacite u blender ili procesor za hranu.

2. Dodajte maslinovo uqe, limunov sok, seckani per{un, crni i beli luk.

3. Blendajte dok smesa ne postane glatka i homogena.

4. Dodajte so i biber po ukusu, pa jo{ jednom kratko blendajte.

5. Pa{tetu prebacite u posudu za servirawe i ohladite u fri`ideru 10-ak minuta pre servirawa.

Udahnuo je, malo je pro{lo vremena i pomislio da je samo pretereo na treningu dan ranije.

„Kasnije mi je pri{la supruga koja je bila u blizini i zajedno smo popri~ali da bi bilo dobro da proverim kod lekara {ta se dogodilo. Odlazim dan kasnije na VMA – obi~an EKG mi je ura|en i konstatovano je da je sve u redu i da mogu normalno da nastavim `ivot… Jo{ jedna kardinalna gre{ka“, pri~a sagovornik.

^etiri godine nakon prvog znaka upozorewa Vladimir Volenik do`ivqava infarkt miokarda.

„Bilo je to 11. jula 2024. – toplo letwe ve~e. Saradnici iz Hrvatske su me pozvali na ve~eru. Negde oko 22:30 napu{tam restoran i prilikom prilaska parkingu ose}am strahovito jaku bol u grudima, koja po~iwe sve ja~e i ja~e da ste`e. Seo sam u automobil i krenuo. Ubrzo potom ose}am jaku bol u levoj ruci i po~iwem da se znojim. Tog trenutka sam znao da je to infarkt. Zaustavqam automobil nasred puta,

izlazim iz kola i pozivam hitnu pomo}. Nakon nekih 30-tak minuta i nekoliko poziva stigla su ambulanta kola“, pri~a Vladimir. Kako je u{ao u ambulantna kola, prema re~ima o~evidaca, pao je – organizam i srce su otkazali.

Bio reanimiran i preba~en hitno u Urgentni centar, gde su se lekari borili kao lavovi za wegov `ivot.

„Ugra|en mi je stent koji se dva dana potom zapu{io, pa sam opet bio u rukama stru~waka kardiologije Urgentnog centra, koji su i ovaj put uspeli da me spasu“, zahvalan je Vladimir.

Dok je le`ao na odeqewu profesora Arsena Risti}a, koji je dao najve}i doprinos Volenikovom ozdravqewu, na ~emu mu je beskrajno zahvalan, Vladimir ka`e da su mu mnoge misli prolazile kroz glavu.

Razmi{qao je gde je pogre{io, dovodio u pitawe, kako ka`e, da li je trebalo da se vakcini{e protiv korone.

Ipak wegov izrazito borbeni duh i spoznaja da nema odustajawa su bili prisutni jer je znao da ako bude odustao od sebe, ne}e mu nijedan lek niti jedan lekar pomo}i. Kako ka`e „znao je da uz Bo`iju pomo} mo`e da uradi sve u `ivotu, ali i uz pomo} svemo}nog profesora Arsena Risti}a“. Vladimir ka`e da su mu motivacija i voqa za `ivotom i uspehom danas na mnogo ve}em nivou izra`eni u porodi~nom kao i u poslovnom okru`ewu.

„Volim da ka`em kao ~ovek koji je preminuo pa se vratio sa onog sveta, da se moramo boriti i slu{ati svoje telo, dakle komunikacija i oslu{kivawe su najva`niji ukoliko `elimo sebi da pomognemo. Tako i ja ovom svojom pri~om `elim da pomognem drugima da shvate va`nost poruke koje nam organizam i telo {aqu i da moramo ozbiqno prihvatiti svaki znak jer su mnogi poslati od Boga“, savetuje Vladimir.

Kada je nadutost normalna pojava, a kada treba da se zabrinete?

Nadutost posle jela je prirodna pojava koja mo`e ukazivati na zdravo varewe.

U svetu u kome dru{tvene mre`e promovi{u ideal savr{eno ravnog stomaka, sve vi{e qudi brine o nadutosti – fenomenu koji je zapravo ~esto potpuno prirodan. Instagram je preplavqen reklamama za ‘~arobne’ pilule i napitke koji obe}avaju da }e re{iti ovaj ‘problem’, ali stru~waci upozoravaju na potrebu da se napravi razlika izme|u normalnog nadimawa i onog {to zahteva medicinsku pomo}.

„Ne verujem da su qudska bi}a predodre|ena da imaju potpuno ravne stomake. Poruke na dru{tvenim mre`ama stvaraju nerealna o~ekivawa“, ka`e Duane Melor, dijeteti~ar sa Univerziteta Aston u Birmingemu.

Globalno tr`i{te digestivnih dodataka, proceweno na vi{e od 24 milijarde funti, kapitalizuje ove qudske nesigurnosti. Me|utim, ono {to mnogi qudi ne znaju je da je nadimawe nakon obroka prirodna pojava koja mo`e da uka`e na zdravo varewe.

Na primer, kada jedemo hranu bogatu vlaknima kao {to su luk ili nezrele banane, na{e crevne bakterije ih fermenti{u, proizvode}i gas — {to je zapravo dobar znak. Xuli Tompson, gastroenterolo{ki dijeteti~ar u „Guts UK“, obja{wava za Gardijan

Nau~nici su otkrili da molekul u brokoliju stupa u interakciju sa sluznicom tankog creva i spre~ava napredovawe bolesti, {to je napredak koji baca vi{e svetla na to kako {iroko priznata "superhrana" poboq{ava zdravqe creva. Prethodne studije pokazale su zdravstvene prednosti konzumirawa brokolija, ukqu~uju}i smawewe rizika od bolesti poput razli~itih vrsta kancera i dijabetesa tipa dva.

„Na{e istra`ivawe poma`e da se otkriju mehanizmi kako brokoli i druga hrana imaju koristi za zdravqe mi{eva, a verovatno i qudi. Ono pru`a jake dokaze da povr}e kao

da prose~na osoba ima gasove do 15 puta dnevno, dok se podrigivawe javqa izme|u 15 i 20 puta.

„Probavni sistem nije dizajniran da sadr`i previ{e vazduha, ali odre|ena koli~ina je normalna“, napomiwe Tompson. Uobi~ajeni uzroci nadimawa:

– Brzo gutawe vazduha dok jedete

– @vaka}a guma

– Pu{ewe

– Gazirana pi}a

– Zatvor

– Netolerancija na hranu

– Hormonalne promene

KADA TREBA DA BUDETE ZABRINUTI?

Stru~waci savetuju da se obratite lekaru ako nadutost traje du`e od tri nedeqe, posebno ako je pra}ena simptomima kao {to

LE^EWE

su neobja{wivi gubitak te`ine, anemija ili promene u radu creva.

Ovi znaci mogu ukazivati na ozbiqnije zdravstvene probleme koji zahtevaju medicinsku procenu.

PRIRODNA RE[EWA PRE PILULA

Umesto posezawa za skupim suplementima, stru~waci preporu~uju jednostavne promene na~ina `ivota.

Redovna fizi~ka aktivnost, dovoqan unos te~nosti i vlakana i sporije jedewe mogu zna~ajno da smawe probleme sa nadimawem.

Tompson posebno isti~e prednosti ovsa i lanenog semena u va{oj svakodnevnoj ishrani. Iako tr`i{te nudi brojne dijetetske suplemente koji obe}avaju da }e re{iti ovaj problem, postavqa se pitawe wihove efikasnosti i stvarne potrebe za wima.

HORMONSKA VEZA

Dr Luiz Wuson ukazuje na ~esto zanemarenu hormonsku komponentu nadimawa. „Hormonski receptori se nalaze u celom telu, posebno u crevima“, obja{wava Wuson. Promene u nivou hormona, bilo tokom menstrualnog ciklusa ili menopauze, mogu zna~ajno uticati na varewe. Neravnote`a izme|u koli~ina razli~itih hormona tako|e mo`e izazvati nadimawe, ali ne postoji jedno re{ewe za sve.

{to su brokoli, kupus i prokeq, treba da bude deo zdrave ishrane“, rekao je Geri Perdju, koautor studije sa Pen Stejt univerziteta u SAD. Poznato je da zidovi tankog creva dozvoqavaju korisnim supstancama poput vode i hranqivih materija da pro|u u telo dok spre~avaju ulazak ~estica hrane i bakterija koje bi mogle da na{kode.

Posebne }elije u crevima, kao {to su enterociti koji apsorbuju vodu i hranqive materije – }elije koje lu~e za{titni sloj sluzi, i Panetove }elije koje dovode do sekrecije digestivnih enzima, poma`u u odr`avawu ove zdrave ravnote`e.

Kada su istra`iva~i analizirali tkiva `ivotiwa otkrili su da mi{evi koji nisu hraweni brokolijem nisu imali AHR aktivnost, {to je rezultiralo izmewenom funkcijom crevne barijere.

To je dovelo do smawenog vremena tranzita hrane u tankom crevu, smawenog broja takozvanih peharastih }elija i za{titne sluzi, smawewa Panetovih }elija i smawenog broja }elija enterocita.

„Zdravqe creva mi{eva koji nisu hraweni brokolijem je ugro`eno na razli~ite na~ine za koje se zna da su povezani sa bole{}u, rekao je dr Perdju.

PIHTIJE

SRPSKI

SKANDINAVKA UKR[TENICA

]UD, PRIRODA

GALAMA, VIKA

OZNAKAZA POLUPRE^NIK NEOBUVEN PORUXBINA

DRUGI, OSTALI

PRIJATEQ, DRUG

VRSTA PAPAGAJA

CRNOGORSKO PLEME

24. I 29. SLOVO AZBUKE SI]I MILE]I REKAU MJANMARU (BURMI)

DOGODITI

SE,TIDESISE

KESTEN (ITAL.)

PRVI VOKAL ZABAVQA^ KIDAJU]I ODVAJATI, OTKIDATI

VEZNIK AUTOMATSKI MUZI^KI INSTRUMENT

PISAC VLADISLAV PETKOVI] PRAVNI SPIS (LAT.)

DR[KANA VIOLINI AMERI^KI GLUMAC SILVESTER

PONA[ATI SE SLOBODOUMNO

PAS JAZAVI^AR, DAKL VRSTA@EN. FRIZURE

PO^ETAK AZBUKE O^ETKATI KOWA

GOLU@DRAV O[I[AN PAS SREDWOV.. DRAMA(LAT.)

NEKORI[]EN MESTO NA KOSMETU TR^ATI KASOM IME ^E[KOG KOMPOZITORA ZIHA

GLUMCA GIBSONA MALI[AN, MALI[A PREVRTQIVAC

STAROEGIPATSKA BOGIWA SLATKOVODNARIBA KARA[ NEODOQIVA DRA@, ^AR DALMATINSKA UZRE^ICA BEZVOQNOST (MED.) LI^NA ZAMENICA UKUPNOST,PUNOSTPOTOZNAKAZA LITAR

KRUTO SE DR@ATI PARTIJSKE LINIJE

STIH IZ KURANA

TOTALITET, LINIJA[ITI

OTAKAR, MEL, VRDALAMA, I, IZIS, KARAS, ]A, ABULIJA,

ZBITI SE, AB, MARON, GOLE, A, ANIMATOR, NOV, VITINA,

VODORAVNO: ASPIK, NARAV, DREKA, R, BOS, INI, I, JARAN, ARARA, KU^I, DAKSL, UX, SMILETI,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

SUDOKU 2:

RE[EWE

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Narugati se, 2. Seosko podru~je - Magacin vojne opreme, 3. Ime engleskog glumca Olivijea - Delovi molekula, 4. Ime glumca Pa}ina - Mesto kod Kru{evca - Uzvik pri skoku, 5. Lupa, {um pri tr~awu, bat - Duh (lat.), 6. Gospodariti, zapovedati - Pseto, pas, 7. Ov~ja mast - Letovali{te u Istri - Oznaka za istok, 8. Veznik - Stanovnici Asirije - Lo{ ~ovek, 9. Zbog toga - Huqa, podlac, 10. Dodaci ugovoru - Srpski glumac Tihomir, 11. Simbol kalcijuma - Zavr{iti tkawe, izatkati - Oznaka za kiri, 12. Prvi prevod Biblije na latinski - Francuski peva~ Sa{a, 13. Vrsta jabuka - Na{ peva~ Montano, 14. Ameri~ka osobina. USPRAVNO: 1. Umek{avawe suglasnika (gram.), 2. Srpski vajarStru~wak za gra|u qudskog tela, 3. Oblast u Nema~koj - [upe za senoFrancuski re`iser Klod, 4. Prerada kovawem - Odgajiva~ sokola za lov, 5. Oznaka za polupre~nik - Ime ameri~ke glumice Vud - Zaustaviti se, 6. Francuska fabrika aviona - Vrh na Zlatiboru - Atletski klub (skr.). 7. Narodna republika (skr.) - Samouki slikari - Muslimansko `ensko ime, 8. Sprinter sa Jamajke Bolt - Udarati nogama - Simbol azota, 9. Tetka odmila - Engleska spisateqica Agata, 10. Drugo, ostalo - @ivotiwa koja tamani zmije otrovnice - Talog od kafe, 11. Samoobrazovan ~ovek - Persijski filozof, autor Kanona medicine, 12. Jajasto telo (mat.) - Tepih, sag.

ARSENAL, LORENS, ATOMI, AL, KAONIK, OP, TOPOT, ANIMUS, AGOVATI, CUKO, LOJ, LOVRAN, I, I, ASIRCI, GAD, ZATO, NITKOV, ANEKSI, ARSI], CA, OTKATI, CI, ITALA, DISTEL, JONATAN, TONI, AMERIKANIZAM.

VODORAVNO: POSPRDNUTI SE, ATAR,

RE[EWE UKR[TENICE:

LO[E PROGNOZE ZA SRBIJU:

Evo kako se na kladionicama kotira srpski predstavnik na

Evroviziji

Srpski predstavnik na ovogodi{woj Evroviziji prema prvim procenama na kladionicama ne}e u}i u finale takmi~ewa.

Princ od Vrawe pobedom na takmi~ewu „Pesma za Evroviziju“ dobio je priliku da predstavqa Srbiju na ovogodi{woj Evroviziji sa pesmom „Mila“.

Najve}i fanovi Evrovizije ve} uveliko procewuju ko bi mogao odneti pobedu u Bazelu, a trenutno su najve}i favoriti predstavnici [vedske i Austrije.

Na`alost, Princ od Vrawe izgleda da nije odu{evio evrovizijsku publiku, te od 37 takmi~ara prema trenutnim prognozama, mogao bi zauzeti tek 33. mesto. Ovo bi zna~ilo da ne}e u}i ni u finale, gde ina~e odlazi 26 zemaqa.

Tako|e, ni dr`ave regiona se ne kotiraju najboqe.

Hrvatska i wihov predstavnik Marko Bo{wak nalaze se ispod nas, ta~nije na 34. mestu, dok su Crnogorci posledwi, odnosno 37. Jedino ne{to boqa jeste Slovenija, ali sa prognoziranom 27. pozicijom ni wima nije siguran prolazak u finale takmi~ewa.

Ko je Princ od Vrawe?

Stefan Zdravkovi}, kako glasi wegovo pravo ime, ro|en je 29. septembra 1993. godine u Vrawu, a u Beogradu `ivi od 2002. godine.

Zavr{io je norve{ki jezik na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, a osim {to peva, on i svira gitaru i bubweve.

Stefan je 2016. godine postao peva~ grupe „Sizip“, a 2020. je dobio glavnu ulogu u rok operi „Jesus Christ Superstar”, Endrua Lojda Vebera i Tima Rajsa.

U~estvovao je na mnogim festivalima, a tako|e je pobedio na jednom od najve}ih muzi~kih festivala na Malti.

Na me|unarodnom peva~kom takmi~ewu u Bugarskoj je od 4.000 prijavqenih u{ao me|u 12 najbojih 2021. godine.

DVA SRPSKA GLUMCA UMRLA SU NA ISTI DAN:

Jedan `iveo u siroma{tvu, a drugom samo nekoliko qudi do{lo na sahranu

Dve velike legende srpske kinematografije @ivojin @ika Milenkovi} i Du{an Po~ek preminuli su na isti dan 18. marta.

Naime, @ivojin @ika Milenkovi} je preminuo 2008. godine, a Du{an Po~ek 2014. godine, me|utim, a mnogi i danas pamte to kako su proveli posledwe dane `ivota.

Naime, wih dvojica imala su karijeru za ponos, a ~esto su glumili zajedno, i to u ostvarewima „Qubav na seoski na~in“, „Vi{e od igre“, „Vru} vetar“, „Kamionxije“, „Boqi `ivot“, „Sre}ni qudi“, „Porodi~no blago“ i mnoge druge.

Wihova najpoznatija zajedni~ka saradwa bila je u seriji „Sre}ni qudi“, a scene iz kultne serije se i danas prepri~avaju.

@ivojin @ika Milenkovi} je igrao Tiosava Marjanovi}a Garca, a Du{an Po~ek Iliju Pandurovi}a. U ovom ostvarewu glumili su najboqe drugare, a i u stvarnom `ivotu, kako se pri~a, bili su veliki prijateqi, {to su potvrdili mnogi koji su ih poznavali.

@ika je dugo `iveo u siroma{tvu, a dosta se govorilo o tome da je i kao dete odrastao u te{kim uslovima.

@ika je ro|en u Ni{u 26. januar 1928. godine, a gluma~ku karijeru po~eo je u Ni{kom narodnom pozori{tu. Kasnije prelazi u Beogradsko dramsko pozori{te, gde je glumio do penzionisawa. Jedno vreme u Ni{u bio je profesor kwi`evnosti.

Du{an je ro|en 16. maja 1932. godine u Beogradu. [iroj publici prvi put se predstavio 1960. u maloj ulozi u filmu Vojislava Nanovi}a Boqe je umeti, u kojem su glavne uloge igrali Pavle Vuisi} i Milena Dravi}. Sahrawen je na Novom grobqu, a kako se pri~alo, od kolega mu niko nije do{ao.

Serija "Sre}ni

qudi": @ivojin

@ika Milenkovi}

i Du{an

Po~ek

MINIMAKS JE 1996. U JEKU TADA[WIH STUDENTSKIH PROTESTA

ZA[TO ESTRADWAKA NEMA NA ULICAMA:

"Ni{ta se 35 godina nije promenilo"

Legendarni TV voditeq Milovan Ili} Minimaks na{ao se u "problemu" kada je 1996. godine dao svoj komentar na pitawe zbog ~ega estradnih peva~a nema na studentskim protestima. Kroz Minimaksove popularne emisije pro{ao je veliki broj srpskih peva~a, muzi~ara, glumaca, politi~ara i drugih javnih li~nosti. Zbog toga je on imao dobar uvid u to na koji na~in javne li~nsti funkcioni{u i u kojoj meri neke od wih zavise od vlasti. Snimak wegove izjave u kojoj obja{wava zbog ~ega estradnih umetnika nema na studentskim protestima ponovo je aktuelan ovih dana…

„Ja sam usred ove gu`ve i studentskih protesta izjavio za TV Novosti kad su me pitali za{to protestuju poznati glumci, a ne protestuju poznati peva~i, narodwaci, ja sam, naravno, bio glup. Trebalo je da ka`em ‘nemam komentar’, ali sam rekao da protestuju glumci zato {to im je lo{e, zato {to lo{e `ive, zato {to su zavr{ili fakultete, zato {to su visoko obrazovani, veliki umetnici, kao Milena Dravi} koja je nedavno u{la u enciklopediju svetskog filma, koja `ivi ovde u soliteru i vozi Jugo“, rekao je Minimaks 1996. za BK TV.

„Ve}ina glumaca ima platu 1000 dinara, ako ima i to. Rekao sam – normalno da protestuju jer im je lo{e, jer su ogor~eni. Peva~i ne protestuju jer imaju ku}e, bazene, vile, vikendice… Peva~i ne protestuju jer im je dobro i verovatno mole boga da ostane ovaj sistem, ovaj re`im i ovo stawe, da ne ka`em sa slovom ‘r’. Dakle, rekao sam ~istu istinu, kao kad bi u Americi neko rekao Madoni ili Majklu Xeksonu da je bogat. To nije uvreda, to je konstatacija.“

Minimaks je potom istakao da ve}ina tih peva~a „ne zaslu`uje da se o wima mnogo pri~a“.

„To su qudi koji su verovatno u mladosti `iveli vrlo skromno, bili gladni i `edni i do{li su sad do nekih velikih para i `eleli bi da se to i vidi i da se ne vidi. I da budu bogati i da to qudi znaju, a opet kad treba da iza|u pred studente i da ka`u ‘ja sam uz vas’… Me|utim, ne mo`e ba{ sve. Ja wih

shvatam, mnogi od wih imaju u ku}i studente i oni bi hteli da podr`e studente, ali onda im vi{e ne}e Mira Markovi} do}i i sedeti u prvom redu na koncertu. Ne mo`e i jare i pare, dovoqne su im pare.“

Voditeq je potom nabrojao primere onih peva~a koji dobro `ive, a koji su mu rekli da je u pravu.

„Nedavno je bio Milo{ Bojani} koji je rekao da sam u pravu 100%, da on zaista dobro `ivi, da nikada boqe nije `iveo, da ne pla}a porez, da ima pet ku}a, nije ukrao nego zaradio, da ima pekaru, da je napravio dvorac u Semberiji, da ima hotel na moru. Era Ojdani} je tako|e ~ovek koji ima i motel i samoposluge i parfimerije, isto je rekao da sam 100% u pravu.“

„Dakle, ja sam postupio normalno, ja sam ~oveku koji ima veliki nos rekao da ima velikki nos. Ako to vre|a tog ~oveka onda mu se ja izviwavam {to ima veliki nos. Tako se peva~ima izviwavam {to su bogati. Dragi peva~i, izvinite {to ste bogati“, zakqu~io je tada.

„Ni{ta se 35 godina nije poromenilo kod nas, sve isto!“, „Mi decenijama `ivimo isto, iste stvari nam se de{avaju“, „Za svaku re~ bravo, gde su ostali peva~i, osim Topalka i Seke, nigde nikog“, neki su od komentara koji se mogu pro~itati ispod snimka ove izjave.

OVE NEKRETNINE POSEDUJE TEA TAIROVI]:

Tea Tairovi}, koja posledwih godina va`i za jednu od najtra`enijih i najskupqih peva~ica jer po nastupu uzme i do 25.000 evra, novac, osim u karijeru, ula`e i u nekretnine.

Tea Tairovi} u Novom Sadu ima porodi~nu ku}u

Baja

gde je do skoro `ivela sa majkom Bo`icom, a onda je u Beogradu kupila stan, kako su mediji pisali, za 300.000 evra u koji se uselila zajedno sa de~kom. Tako|e, ona je novac ulo`ila i u nekretninu na Crnogorskom primorju. Tea je u luksuznom delu, u Lu{tici, kupila stan, koji }e biti gotov do slede}e letwe sezone, o ~emu je Kurir letos pisao, te peva~ica vi{e ne}e morati da spava po hotelima. Kako se letos govorilo, taj apartman ju je ko{tao 430.000 evra s obzirom na to da je lokacija ekskluzivna, ali i da pru`a potreban mir.

Ina~e, wena ku}a u Novom Sadu je kao i sve ostale i ni po ~emu se ne odvaja od onih koje imaju wene kom{ije. Kako je svojevremeno snimila ekipa „Paparaco lova“ u dvori{tu je i takozvani kontejner u kojem tako|e mo`e da se `ivi.

Jednom prilikom izvor za medije je ispri~ao da je Tei oduvek bila `eqa da sebi obezbedi nekretninu u Beogradu, te je pamtno postupala sa zara|enim novcem i to joj se ostvarilo.

Mali Kninxa prekinuo koncert u Kragujevcu nakon {to je cela hala po~ela da vi~e „pumpaj“

Mirko Paj~in, poznatiji kao

Baja Mali Kninxa u subotu je odr`ao koncert u Hali Jezero u Kragujevcu, koji je prekinut nakon {to je sva publika po~ela da skandira: "pumpaj".

Dru{tvenim mre`ama {iri se snimak iz hale Jezero kada su okupqeni pru`ili podr{ku studentima u blokadi i jednoglasno po~eli da vi~u „pumpaj“, ina~e glavni lajtmotiv studentskih blokada i protesta.

Podse}awa radi, Baja Mali Kninxa odr`ao je koncert u Novom Sadu nakon nepunih mesec dana posle tragedije koja se dogodila prilikom pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici, kada je 16 osoba izgubilo `ivote, a ovaj gest nai{ao je na mnogo negativnih komentara. Tako|e, nije tajna da je Baja jedan od omiqenih peva~a ~lanova SNS-a i wihovih pristalica, te se wegove pesme neretko mogu ~uti na wihovom repertoaru.

AUSTRALIJSKI VOZA^ OSKAR PJASTRI: Veoma sam ponosan zbog pobede u Kini,

hvala navija~ima

Voza~ Meklarena Oskar Pjastri izjavio je da je veoma ponosan nakon pobede u trci Formule 1 za Veliku nagradu Kine i dodao da je u`ivao na stazi u [angaju, preneo je Bi-Bi-Si (BBC). Pjastri je trijumfom u Kini stigao do tre}e pobede u karijeri, a prve u ovoj sezoni. On je do trijumfa na drugoj trci u sezoni na stazi u [angaju stigao u vremenu 1:30:55.026.

Drugo mesto osvojio je jo{ jedan voza~ Meklarena Britanac Lando Noris, koji je za pobednikom kasnio 9,748 sekundi

"Bilo je neverovatno od po~etka do kraja trke. Bolid je bio fantasti~an sve vreme. Veoma sam ponosan i ose}am da je ovo ono {to zaslu`ujem nakon pro{le nedeqe. Veoma sam sre}an, a tim je odradio odli~an posao, naravno sa duplim plasmanom na podijum sam vrlo zadovoqan", rekao je Pjastri posle trke.

Australijski voza~ je pohvalio navija~e za odli~nu atmosferu u [angaju.

"Ima vi{e fanova Luisa Hamiltona, ali to je u redu, slede}e godine }emo preobratiti neke od vas. Hvala {to ste do{li, podr{ka je bila neverovatna ove godine, zaista sam u`ivao", istakao je voza~ Meklarena.

Noris je istakao da je zadovoqan drugim mestom na VN Kine.

"Bio sam malo nervozan, ali na{ tempo je bio mnogo boqi sa tvrdim gumama. Te{ka trka, posebno zbog upravqawa, mislim da ve}ina nije o~ekivala strategiju sa samo jednim odlaskom u boks, {to je bilo dobro. Oskar je vozio odli~no, bio je brz tokom cele trke, poku{avao sam da mu se pribli`im, ali na kraju jednostavno nisam mogao", naveo je Noris.

Tre}i je bio Britanac Xorx Rasel iz Mercedesa, koji je za Pjastrijem zaostao 11,097 sekundi.

"Bila je to sjajna trka i veoma sam zadovoqan sa tre}im mestom, znali smo da su Meklareni br`i od nas. Osetio sam dosta rano da je strategija sa jednim zaustavqawem mogu}a i ispostavilo se da je to bilo lak{e nego {to smo svi o~ekivali", istakao je Rasel.

Naredna trka u {ampionatu F1 bi}e vo`ena 6. aprila za VN Japana.

Fijasko za anale – deveti najubedqiviji poraz crno-belih

Na`alost, koliko god se navija~i Partizana trudili da zaborave katastrofalno ve~e protiv Efesa, debakl }e zauvek da ostane zapisan u istorijskim kwigama kao deveti najubedqiviji poraz crno-belih u Evropi.

Na prvoj poziciji sigurno stoji katastrofa u Moskvi 46:88 (2013/14) i nadamo se da }e jo{ dugo tu i da ostane. Zanimqivo, CSKA nikad nije bio omiqen takmac ekipi iz Humske, te su se gostovawa u Rusiji ~esto zav{avala tragi~nim izdawima Beogra|ana.

Re~i trenera Obradovi}a – da su bolniji neuspesi na jedan posed – imaju upori{te, ali ~iwenice govore – generacija Vaqka 2024/25. bi}e jednim delom upam}ena po fijasku 21. marta. Naravno, od igra~a zavisi koliko }e radosti u bliskoj budu}nosti da pru`e navija~ima, ujedno i razloga za zaborav.

„Horor, ne{to najgore {to mo`e da se do`ivi“

Novak \okovi}, najboqi teniser svih vremena, ispri~ao je ranije kako je izgledalo biti u Beogradu u toku NATO bombardovawa 1999. godine i posebnu jednu dirqivu pri~u koja je dugo bila nepoznata.

Pre ta~no 26 godina krenula zlo~ina~ka akcija NATO pakta, odnosno zapo~eto je bombardovawe Srbije u kojem je stradalo na hiqade nevinih `rtava.

U tom trenutku pre 26 godina se o trojici bra}e brinula mama Dijana koja je uvek jurila ka bunkeru u podrumu zgrade Novakovih babe i dede.

Jednom su se sva tri mala de~aka odjednom na{la u nezavidnoj situaciji potpuno zate~eni razvojem doga|aja.

Obja{wavao je koliko je to i kako uticalo na wega kao dete, a za „La Nasion“ je opisao i situaciju kada se jedne no}i desila nesre}a i wegovoj majci Dijani.

„To je horor, ne{to najgore {to mo`e da se do`ivi. Strah od nepoznatog. Ne zna{ da li }e slede}a bomba da ti padne na glavu. I tako je svakog dana, alarmi, sirene, sve to nas je budilo tokom no}i kada su se pribli`avali avioni. Se}am se svoje majke jedne no}i… Spava{ usred no}i i probudi{ se kad ~uje{ sirenu i mora{ da uzme{ torbu i ode{ u podrum zgrade da bi do{ao do skloni{ta. Prvi put kad se to desilo, moja majka je ustala po mraku jer smo svi spavali zajedno i nismo znali {ta se de{ava, plakali smo svake no}i. Ona je

tad udarila glavom u grejalicu i onesvestila se“, ispri~ao je \okovi}.

I danas mu, 26 godina kasnije, nije prijatno zbog se}awa na ta dva i po meseca. Naprotiv. „Dakle tri ujutru je, a moj otac ima onesve{}enu `enu. Ja sam imao 12 godina, a moja mla|a bra}a osam i ~etiri, svi smo plakali. To je bila totalna panika. Ali, to je i iskustvo koje nas je oja~alo kao porodicu, kao qude. I opet ka`em, ne `elim to nikome. Vrlo jasno tvrdim da ne mislim da iko treba prolaziti kroz patwu u ratu da bi razvio mentalnu snagu, za to postoje i drugi na~ini. Ali za mene je to bio va`an deo mog razvoja i kao dete sam bio prinu|en da sazrim, da podelim ulogu sa ocem jer sam bio najstariji sin, a nije bilo vi{e vremena. Otac mi se obra}ao kao odraslom: Mora{ da ura-

di{ ovo, da odvede{ bra}u tamo, idite“, ka`e Novak.

Se}a se i momenta kad je, umesto da proslavqa 12. ro|endan u maju, video jednu od letilica NATO pakta na nebu.

„Bio je rat, svi su pani~ili, bili su izgubqeni, vri{tali su, svi su se pla{ili. Samo se}awe na to mi izaziva jezu, u`asan ose}aj. Se}am se da sam na dan kad sam napunio 12 godina video avion usred bela dana. To je bilo usred teniskog kluba i oglasili su se alarmi. ^uje{ ih, a onda vidi{ kako avion ispaquje rakete iznad vojne baze ili bolnica, {kola, mostova. Onda pomisli{: [ta mogu da uradim? A ne mo`e{ da uradi{ ni{ta. A najgori ose}aj je strah, nema{ kontrolu, nemo}an si, postoji ve}a sila koja mo`e da te uni{ti svakog sekunda“, ispri~ao je Novak \okovi}.

MEXIK XONSON FASCINIRAN JOKI]EM, ALI SMATRA

DA NIJE BOQI OD LEGENDE

„Ne mo`e da sko~i, ali vas svejedno pobedi“

Mexik Xonson nedavno je izrazio divqewe prema Joki}evoj sposobnosti da dominira utakmicama samim svojim prisustvom na terenu — bilo kroz kreativnost u {utu, bilo kroz besprekorne pasove kojima razbija protivni~ke odbrane.

Xonson je Joki}eve nepredvidive poteze pod ko{em uporedio sa legendarnim Krisom Malinom iz Golden Stejta.

„On je trenutno najboqi igra~ na svetu. Sjajno ~ita situacije i odbrane. Wegov ko{arka{ki IQ je van svih skala. A onda vas pobedi jer igra van ritma, kao {to je to Kris Malin radio nama… Xoker je isti takav. Pomislite: ‘Sad bi trebalo da {utne.’ Ali on koristi telo na pravi na~in. Ne mo`e da sko~i, ali vas jednostavno odgurne i prona|e na~in da ubaci loptu.“

Ipak, Xonson nije spreman da proglasi Joki}a za najboqeg centra svih vremena, barem ne ispred svog nekada{weg saigra~a Karima Abdul-Xabara.

„Jedino {to ne mo`e da radi kao Karim jeste da dominira na obe strane terena. To mu nedostaje, jer nije bloker.“

Xonsonovo divqewe Joki}u je lako razumqivo. Naime, srpski centar je ranije ove sezone prestigao Xonsona po broju tripl-dablova u karijeri, a od tada je dodao jo{ 21 tripl-dabl.

Joki}u nedostaje jo{ 22 tripl-dabla da bi prestigao Oskara Robertsona i zauzeo drugo mesto ve~ne liste, dok je na 44 tripl-dabla udaqen od rekorda koji dr`i wegov saigra~ Rasel Vestbruk. Srbin je na putu da postane prvi igra~ jo{ od Vilt ^embrlena u sezoni 1967/68 koji zavr{ava sezonu me|u tri najboqa u ligi u poenima (29,1), skokovima (12,8) i asistencijama (10,3). Tako|e je i prvi igra~ koji nije bek, a da bele`i tripl-dabl prosek u sezoni, posle Oskara Robertsona i Rasela Vestbruka.

CRNOGORCI SE OPROSTILI OD LEGENDE, JOVETI] MU POSVETIO GOL:

„Nek se trese nebeska kapija, dolazi im heroj, na{ Deliba{i} Andrija“

Fudbaleri Crne Gore pobedili su Gibraltar na doma}em terenu rezultatom 3:1 u prvom me~u kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

Na ovom me~u fudbaleri i navija~i Crne Gore odali su po~ast Andriji Deliba{i}u, legendarnom fudbaleru, koji je preminuo u 44. godini zbog tumora mozga.

Gibraltar je poveo preko Dana Benta u 13. minutu, ali je brzo izjedna~io Stevan Joveti}, koji je posle gola otr~ao do klupe, uzeo dres Andrije Deliba{i}a sa brojem 23 i podigao ga na odu{evqewe navija~a.

Crna Gora je kona~no do prednosti stigla u 70. minutu, kada je pogodio Tu}i, a pitawe pobednika re{io je Adam Maru{i} tri minuta kasnije na asistenciju Joveti}a.

Navija~i su tokom me~a na tribini ra{irili ogroman transparent sa slede}im re~ima:

„Poput onog gola nek se trese nebeska kapija, dolazim im heroj, na{ Deliba{i} Andrija“.

Crnogorci }e Deliba{i}a posebno pamtiti po golu koji je postigao 7. oktobra 2011. godine za senzacionalnih 2:2 protiv Engleske kojim je poslao „sokolove“ u bara` za Evropsko prvenstvo. Postigao je i gol protiv Gruzije kojim je Crna Gora upisala prvu zvani~nu pobedu od osamostaqewa.

Naravno, na me~u sa Gibraltarom odr`an je i minut }utawa u ~ast Daliba{i}a, ~ije se ime skandiralo.

U Hrvatskoj tra`e novu re~ za korner, a najve}i favorit je...

U konkursu hrvatskog ~asopisa

"Jezik" o uvo|ewu novih re~i u hrvatski jezik bilo je 420 kandidata, od toga je 18 u{li u naju`i izbor, a me|u wima je i jedna koja bi mogla da postane pravi hit me|u qubiteqima fudbala.

Kako je navedeno, u Hrvatskoj `ele da prona|u re~ koja bi na efektniji na~in ozna~avala udarac iz ugla. I ono {to je u ostatku sveta poznato kao korner, u Hrvatskoj je udarac iz kuta, ali ~ini se ne jo{ zadugo. Naime, veoma lako bi moglo da se dogodi da – bar kada je u pitawu zvani~ni jezik – nova re~ u|e u svet fudbala.

A ona je – kuterac.

Usledili su, naravno, brojni komentari pre svega onih koji nisu ba{ odu{evqeni ovom idejom, a oni idu od „Naziv kao neka zagorska kletva“, preko „Je l’ ovo skrivena kamera?“, pa sve do „Ima li ko normalan u ovoj dr`avi?“.

Japanci ve} na SP 2026.

Fudbaleri Japana postali su prva selekcija koja je obezbedila plasman na Svetsko prvenstvo 2026. godine, ne ra~unaju}i doma}ine Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Meksiko i Kanadu.

Japan je tri kola pre kraja azijskih kvalifikacija u grupi C obezbedio plasman na mondijal pobedom kod ku}e nad Bahreinom od 2:0, golovima Dai~ija Kamade u 66. i Takefuse Kuba u 87. minutu. Izabranici Haximea Morijasua imaju devet bodova vi{e od drugoplasirane Australije i teoretski su obezbedili najmawe drugo mesto, jer ne mogu vi{e da ih stignu Saudijska Arabija, Bahrein, Indonezija i Kina.

U okviru iste grupe, Australija je deklasirala Indoneziju sa 5:1 i napravila va`an korak ka plasmanu najmawe u dodatne kvalifikacije.

"Rajko Miti}" prevelik za Orlove

O~ekivao se spektakl. Umesto toga utakmica kao ve}ina prethodnih u Beogradu, izuzimaju}i septembarski me~ protiv [panije (skoro 30.000). Mali broj gledalaca za susret vredan igrawa u A diviziji Lige nacija. Samo 20.000 qudi premalo je za standarde reprezentacija u~esnika pro{logodi{weg Evropskog prvenstva u Nema~koj.

Stadion „Rajko Miti}“ o~igledno je preveliki za dr`avni tim u ovom trenutku, jer je poverewe u Orlove na niskom nivou. Ne bi u Leskovcu, gde je Srbija do~ekivala protivnike u oktobru i Leskovcu moglo da stane vi{e od 8.000 qudi, ali bar bi na mawem objektu atmosfera bila daleko boqa. Sigurno }e biti vi{e publike protiv Engleske u kvalifikacijama za Svetski {ampionat 2026. u SAD, Meksiku i Kanadi, ali je me~ sa viceprvakom Evrope tek u septembru.

Malene grupe navija~a Orlova na ju`noj tribini (gde su sa suprotne strane bili sme{teno ne-

koliko desetina Austrijanaca), za aplaudirawe i uzvike raspolo`eni gledaoci sa Istoka, tek povremeni „bqesak“ Zapada, uz gotovo prazni Sever (iako su ulaznice za taj deo stadiona ko{tale samo 600 dinara), premalo su za ovako bitnu utakmicu. Poku{avali su navija~i da daju maksimalan {timung atmosferi, da se niko ne ose}a kao da je u pozori{tu, ali ako se podse-

timo utakmica sa istim protivnikom 2009. kad je na Marakani bilo 52.000 qudi, pa ~ak i 2016. godine (upola mawe) ambijent ne zaslu`uje pohvale. Potrebni su boqi rezultati, vra}awe kulta reprezentacije da bi i publike bilo vi{e. Tu`no }e {to broj gledalaca na me~evima Srbije, vi{e odre|uju imena protivnika nego va`nost okr{aja.

NE]E BITI LAKO „ORLOVIMA“:

Englezi poslali jaku poruku Srbiji, Albanija pokazala da mo`e da zagor~a `ivot

Utakmicama drugog kola nastavqene su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, a u okviru grupe K u kojoj je i Srbija odi-

grana su dva me~a. Englezi su na svom terenu bili ubedqvii protiv Letonije sa 3:0, slaviv{i golovima Risa

Xejmsa u 38. minutu, potom Harija Kejna 30 minuta kasnije, te Ebere~ija Ezea u 76. minutu me~a. U drugoj utakmici ove grupe Albanija je sa 3:0 savladala ekipu Andore.

Tako nakon prva dva kola, u kojima nije bilo reprezentacije Srbije, Engleska ima maksimalan u~inak od {est bodova i glavni je kandidat za prvo mesto, Albanija i Letonija imaju po tri boda, dok Andora zauzima posledwe mesto bez ijednog osovjenog boda, ali i bez datog gola.

U ostalim grupama, Letonija i FInska su u grupi G odigrale 2:2 dok je Poqska sa 2:0 bila boqa od Malte, a San Marino je sa 5:1 pora`en na svom terenu od Rumunije, dok je Bosna i Hercegovina bila boqa od Kipra sa 2:1.

THURSDAY l ^ETVRTAK 27. 3. 2025.

Piksi, dobro je ovo, ali da

vi{e ne slavimo opstanak

Fudbalska reprezentacija Srbije ostvarila je uspeh u bara`u Lige nacija, po{to je pobedila Austriju sa 3:1 u dvome~u i sa~uvala mesto u A diviziji.

Austrija je bila statisti~ki boqa u prvom me~u u Be~u, ali je Srbija izvukla remi (1:1), a onda na stadionu „Rajko Miti}“ uz mnogo sre}e pobedila sa 2:0 i tako se odr`ala me|u elitom.

Jasno je da Srbija ima jo{ mnogo prostora za napredak, kvalitet igre ve} dugo nije ba{ za pohvalu, ali pobeda je ono {to se pi{e i pamti, tako da je jo{ jedan ciq ostvaren.

Dragan Stojkovi} obele`io je jubilej na klupi Srbije, po{to je protiv Austrije u Beogradu po 50.

put bio pokraj terena kao selektor nacionalnog tima. Tako je postao rekorder Srbije i {to je najbitnije, jubilej je krunisao pobedom, koju }e sigurno pamtiti.

Pro{lo je ta~no ~etiri godine od kada je Piksi debitovao na klupi Srbije, po{to je 24. marta 2021. sa „orlovima“ pobedio Irsku sa 3:2 u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Piksi je kao selektor napravio zna~ajne iskorake sa reprezentacijom, koja se dugo mu~ila i nikako nije mogla da uhvati kontinuitet na velikim takmi~ewima.

Srbija je nadmetawe u Ligi nacija zapo~ela u C diviziji, jo{ dok Stojkovi} nije bio selektor, brzo je do{la do drugog ranga, a sada }e dve sezone zaredom imati priliku da se takmi~i sa najboqima. U grupi sa [panijom, Danskom i [vajcarskom se nismo lo{e pokazali, ali smo bili tre}i, pa je preko Austrije morao da obezbedi opstanak. Na putu do A divizije pred Srbijom i Piksijem su padali: Norve{ka, Slovenija i [vedska. To svakako jesu uspesi koje treba pohvaliti. Stojkovi} je sa reprezentacijom uspeo da izbori i plasman na Evropsko prvenstvo i to posle 24 godine. „Orlovi“ su tada u kvalifikacijama bili iza Ma|arske, ali ispred Crne Gore, Litvanije i Bugarske. Pre Evra 2024, Piksi je zajedno sa svojim izabranicima Srbiju odveo i na Svetsko prvenstvo u Kataru, po{to je u kvalifikacijama sru{en Portugal, kao i prethodno Irska, Luksemburg i Azerbejxan.

SRBIJA ZARADILA MILIONE

I SADA SAWA O NAJVE]EM ^EKU ZA DOMA]I FUDBAL:

Pobeda nad

Austrijom donela i finansijsku iwekciju

Fudbaleri Srbije savladali su Austriju sa 2:0 u drugom me~u bara`a za popunu A divizije Lige nacija i tako opstali u eliti, a to zna~i i dodatni finansijski impuls.

Svi u~esnici A divizije Lige nacija u sezoni 2026/2027 dobi}e po 1,5 miliona evra, {to je pola miliona vi{e nego za takmi~ewe u B diviziji.

Taj novac je Srbiji garantovan, a u zavisnosti od rezultata dobi}e jo{ od 250 do 750 hiqada evra koliko se zara|uje u zavisnosti od plasmana u grupnoj fazi.

„Orlovi“ su ostali i u borbi za ~ak 10 miliona evra koliko dobija {ampion takmi~ewa, vice{ampion dobija devet, tre}eplasirani osam, a ~etvrtoplasirani sedam miliona.

Liga nacija sada zna~i i ozbiqan finansijski boqitak i predstavqa ne samo priliku da se takmi~imo sa najboqima, ve} da to i naplatimo.

Uz to je Srbija sada dobila i B opciju za plasman na Evropsko prvenstvo 2028. godine.

Dakle, Piksi je Srbiju odveo na dva velika takmi~ewa do sada, a obezbedio je i da dvaput igramo u A diviziji Lige nacija. Lepo je {to smo oti{li na Evro posle 24 godine, {to smo bili na Mundijalu u Kataru, {to smo u elitnom rangu Lige nacija, ali…

I u ovoj Piksijevoj „bajci“ treba sagledati {iru sliku, pa po{teno re}i da Srbija mo`e i mnogo vi{e. U Kataru nas je zako~io Kamerun, a dokraj~ila [vajcarska. Na Evru smo remizirali sa Danskom i Slovenijom, te minimalno izgubili od Engleske, {to je bilo dovoqno taman za posledwe mesto u grupi. Pre toga nismo pobedili Bugarsku u dva me~a, Rusija nas je razbila sa 4:0 u prijateqskom duelu… Pa, ne}emo se vaqda zadovoqavati samo „ve~itim“ plasmanima na velike turnire ili samim takmi~ewima sa najboqima?

Stojkovi} je za svoj posao veoma dobro pla}en, u to ne sumwamo, ali nakon svih pobrojanih uspeha za prethodne ~etiri godine, vreme je da napadnemo i ne{to vi{e od plasmana na veliko takmi~ewe. Slede}e na redu su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, koje je na programu naredne godine, onda nam opet sledi Liga nacija…

Kvalifikacije za Mundijal uop{te ne}e biti lake, to zna i Piksi, tako da treba dobro da se spremi. Engleska je glavni favorit u na{oj grupi, a prioritet }e biti pobede nad Albanijom, Letonijom i Andorom, jer nas ~ak i drugo mesto mo`e odvesti tamo gde `elimo da budemo.

Selektor i wegovi izabranici moraju da znaju da su sami digli lestvicu, da se sada ~eka novi wihov iskorak i da na papiru zaista imaju kvalitet za ve}i uspeh od grupne faze na nekom od takmi~ewa. Uostalom, pogledajmo samo {ta je Hrvatska sve napravila u posledwih nekoliko godina kada je reprezentacija u pitawu. Gledaju}i po imenima, ne mo`emo re}i da Srbija nema bar pribli`no isti kvalitet, ali to mora da se potvrdi i na terenu. Evo, sa Piksijem smo stekli i kontinuitet, ali i selektor i wegovi izabranici moraju da budu jo{ boqi, jer svi znamo da to mogu i nadamo se da }e uskoro biti. Jo{ kad bi uz to podr`ali i prave studente, gde bi im kraj bio…

Srbiji 23 odsto {ansi za direktan plasman na SP, bara` realnost

Fudbalski analiti~ari veruju da }e Srbija kvalifikacije za SP zavr{iti iza Engleske, ali ispred Albanije. Po zavr{etku ~etvrtfinalnih me~eva Lige nacija i definitivnom izgledu grupa evropskih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, popularna platforma „Fudbal Mits Dejta“ dala je ra~unice za plasman pojedinih reprezentacija na Mondijal.

Ono {to nas najvi{e zanima jesu {anse Srbije, koja }e biti u K grupi, zajedno sa selekcijama Engleske, Albanije, Letonije i Andore.

Logi~no, Gordi Albion je prvi favorit grupe i wima se za direktan plasman na Svetsko prvenstvo 2026. godine u SAD, Meksiku i Kanadi daju najve}e {anse, ~ak 73 odsto.

[anse Orlova da se domognu prvog mesta procewene su na 23 odsto, Albanije na dva odsto, a Letonije na 0,01, dok Andora nije ni uzeta u razmatrawe.

Prema istim procenama, Srbija ima 57 odsto {ansi da kvalifikacije u ovoj grupi zavr{i kao drugoplasirana, 17 odsto da bude tre}a, 1 odsto da bude ~etvrta i tek 0,01 za posledwe mesto u grupi.

Najve}e {anse da se direktno plasira na Mondijal ima [panija (85 odsto), slede Nema~ka (84 odsto), Francuska (82 odsto), Holandija (82 odsto), Portugal (81 odsto), ve} pomenuta Engleska (73 odsto), Austrija (70 odsto), Hrvatska (68 odsto), Italija (58 odsto), Belgija (55 odsto)…

Kvalifikacije za SP su ina~e ve} startovale, izme|u ostalog i grupa u kojoj je Srbija. U me~evima prve runde, u kojoj su Orlovi bili slobodni, Engleska je savladala Albaniju sa 2:0, dok je Letonija bila boqa od Andore (1:0).

Srbija }e kvalifikacije po~eti utakmicom protiv Albanije u gostima, 7. juna, tri dana kasnije ekipa koju sa klupe predvodi selektor Dragan Stojkovi} ugosti}e Andoru.

Donald Tramp nadgleda

organizaciju Mondijala 2026.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp osnovao je Radnu grupu za Svetsko prvenstvo2026. koja }e nadgledati pripreme za turnir koje }e zajedno organizovati SAD, Kanada i Meksiko.

Tramp }e predsedavati radnom grupom, a potpredsednik Xej Di Vens }e biti potpredsednik, dok }e jo{ neimenovani izvr{ni direktor nadgledati svakodnevne operacije.

Ovog leta SAD }e biti doma}in Svetskog klupskog prvenstva, generalne probe sa 48 ekipa, me|utim, Kanada i Meksiko nisu ukqu~eni u organizaciju turnira koji }e biti igran od 14. juna do 13. jula.

Tramp je povratkom u Belu ku}u podigao carine za robu iz Kanade i Meksika i tako podigao tenzije i zao{trio odnose sa susedima. Kasnije je promenio odluku, ali je najavio da bi u budu}nosti pove}awe carine moglo biti primeweno.

- Tenzija je dobra stvar. Mogla bi da Prvenstvo sveta u~ini zanimqivijim – rekao je Tramp.