Srpski Glas 20. mart

Australije od 20. do 30. marta!

U bioskopima "Hojts" u Sidneju, Melburnu, Brizbejnu, Kanberi, Adelejdu i Pertu bi}e prikazano 5 najnovijih srpskih filmskih ostvarewa

Tema nedeqe: Najmawe 59 `rtava po`ara u diskoteci i 155 te{ko povre|enih

SAD platile Salvadoru {est miliona dolara da prihvati ~lanove

bande iz Venecuele

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su platile Salvadoru {est miliona dolara da prihvati ilegalne imigrante iz Venecuele koji su bili predvi|eni za deportaciju u svoje mati~ne zemqe, saop{tila je danas Bela ku}a.

Trampova administracija Trampa je poslala najmawe 238 ~lanova venecuelanske bande Tren de Aragva, koji su nezakonito boravili u SAD, u Salvador otprilike u isto vreme kada je savezni sudija poku{ao da blokira deportacije ilegalnih imigranata prema zakonu iz ratnog vremena koji je primenio predsednik SAD Donald Tramp, preneo je Foks wuz.

Portparolka Bele ku}e Kerolajn Livit izlo`ila je tro{kove za ameri~ke poreske obveznike.

„To je bilo otprilike {est miliona dolara, Salvadoru, da zatvore ove strane teroriste”, rekla je ona novinarima.

Prema wenim re~ima, to je sme{na suma u pore|ewu sa tro{kom `ivota i tro{kom koji bi nametnuli ameri~kim poreskim obveznicima da ove teroriste smestimo u zatvore visokog nivoa bezbednosti u SAD.

Na platformi Iks tokom vikenda, predsednik Salvadora Najib Bukele rekao je da }e SAD „platiti vrlo malu naknadu” za sme{taj migranata u wegovoj zemqi, „ali visoku cenu za nas”.

„Vremenom }e ove akcije, zajedno sa proizvodwom koju ve} generi{e vi{e od 40.000 zatvorenika anga`ovanih u razli~itim radionicama u okviru programa Nula neaktivnosti, pomo}i da na{ zatvorski sistem postane samoodr`iv. Trenutno to ko{ta 200 miliona dolara godi{we”, napisao je Bukele.

Ameri~ki dr`avni sekretar Marko Rubio je proslavio predsednika Salvadora kao najja~eg lidera bezbednosti u regionu i velikog prijateqa SAD zbog prihvatawa kriminalnih ilegalnih imigranata.

Deportacije ~lanova bande usledile su nakon {to je ameri~ki okru`ni sudija Xejms Boasberg naredio Trampovoj administraciji da obustavi deportacije ilegalnih imigranata prema Zakonu o stranim neprijateqima iz 1798. godine, koji je Tramp primenio.

Tramp ukida f inansirawe Glasa Amerike, ugro`en i rad Radija Slobodna Evropa

Ameri~ki predsednik Donald Tramp potpisao je naredbu o ukidawu federalnih finanansijskih sredstava "Glasu Amerike", optu`uju}i ih za "antitrampovsko" i "radikalno" izve{tavawe. Svi honorarni saradnici dobili su otkaze, a stalno zaposleni su na prinudnom odmoru, ka`u za Internet portal RTS-a novinari "Glasa Amerike".

U saop{tewu Bele ku}e se navodi da }e ta naredba "osigurati da poreski obveznici vi{e nisu na udici za radikalnu propagandu", a ukqu~uje i citate politi~ara i desni~arskih medija koji kritikuju ovu medijsku ku}u.

Glas Amerike osnovan je tokom Drugog svetskog rata da bi se suprotstavio nacisti~koj propagandi i wihov program i onlajn sadr`aje prati milionski auditorijum {irom sveta.

Majk Abramovic, direktor Glasa Amerike, rekao je da su on i prakti~no celo wegovo osobqe od 1.300 qudi poslati na pla}eno odsustvo.

Abramovic je rekao da je nare|ewe spre~ilo Glas Amerike da izvr{i svoju "vitalnu misiju, kriti~no va`nu danas, kada ameri~ki protivnici, poput Irana, Kine i Rusije, tro{e milijarde dolara u kreirawe la`nih narativa kako bi diskreditovali Sjediwene Dr`ave".

Kako Internet portal RTS-a saznaje u redakciji Glasa Amerike, stalno zaposleni su na prinudnom odmoru, a ju~e su otpu{teni svi honorarni saradnici.

vana u Glasu Amerike", rekla je za RTS honorarna saradnica Jovana \urovi}.

Kako ka`e, u zgradu Glasa Amerike niko ne ulazi, pristup svoj federalnoj opremi je uskra}en, ukqu~uju}i i pristup kompjuterima, mejlovima i drugim sredstvima koja su kori{}ena za rad.

"Honoraci su otpu{teni, a svi zaposleni na prinudnom odmoru, tako da mi nemamo kome ni da se obratimo niti da dobijemo neku informaciju", rekla je za Internet portal RTS-a Jovana \urovi}. Stalno zaposleni ~ekaju identi~an mejl o otkazu, mada je izvesno da }e sindikat podneti tu`bu, ka`u za RTS u redakciji Glasa Amerike.

Nacionalni pres klub, vode}a reprezentativna grupa ameri~kih novinara, saop{tava da naredba "podriva ameri~ku dugogodi{wu posve}enost slobodnoj i nezavisnoj {tampi".

ciqa na mati~nu kompaniju Glasa Amerike, Ameri~ku agenciju za globalne medije koja tako|e finansira neprofitne medije kao {to su Radio Slobodna Evropa i Radio Slobodna Azija, koji su prvobitno bili osnovani da se suprotstave komunizmu.

Izvor je rekao za Si-Bi-Es da je svim slobodnim radnicima i me|unarodnim izvo|a~ima re~eno da sada nema novca da ih plate.

Imejlovi koje je dobio SiBi-Es obave{tavali su {efove Radija Slobodna Azija i Radija Slobodna Evropa o ukidawu grantova.

Ministar inostranih poslova ^e{ke Republike Jan Lipavski rekao je da se nada da bi Evropska unija mogla da pomogne da Radio Slobodna Evropa nastavi sa radom u Pragu.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

"Ja sam prvo obave{tewe dobila prakti~no usred smene u subotu. Odmah nam je obustavqen pristup mejlu, a agencije koje su nam potrebne za rad poput Rojtersa, AP-a i AFP-a su nam uga{ene jo{ u petak. U nedequ sam na privatni mejl dobila obave{tewe da od 31. marta vi{e nisam anga`o-

"Ako se ~itava redakcija mo`e ostaviti po strani preko no}i, {ta to govori o stawu slobode {tampe? ^itava institucija se demontira deo po deo. Ovo nije samo odluka o kadrovima – to je su{tinska promena koja ugro`ava budu}nost nezavisnog novinarstva Glasa Amerike", navodi se u saop{tewu.

Naredba predsednika SAD

Elon Mask, milijarder i glavni Trampov savetnik, koji je nadgledao velike rezove ameri~ke vlade, iskoristio je svoju platformu Iks da pozove da se Glas Amerike zatvori.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp tako|e je doneo naredbe o smawivawu finansirawa nekoliko drugih saveznih agencija –ukqu~uju}i i one za finasirawe muzeja, biblioteka i za pomo} besku}nicima.

Ribar spasen posle tri meseca provedenih na moru, porodica nije gubila nadu da }e biti prona|en

Ribar iz Perua prona|en je `iv nakon {to je 94 dana plutao morem, a wegova neverovatna pri~a o izdr`qivosti, nadi i snazi voqe takla je mnoge. Ovaj hrabri ~ovek je rekao da ga je razmi{qawe o majci i novoro|enoj unuci odr`ala u `ivotu.

Tri meseca neizvesnosti, straha i molitvi kona~no su se zavr{ila - ribar Maksimo Napa je prona|en `iv nakon tri meseca izgubqenih na moru. Bespomo}no je mesecima plovio beskrajnim pu~inama, borio se za `ivot, a u suzama je u intervjuu lokalnim medijima ispri~ao da je pre`iveo jedu}i buba{vabe, ptice i korwa~u.

"Nisam `eleo da umrem, zbog svoje majke. Imam unuku od dva meseca - toga sam se dr`ao. Svakog dana sam razmi{qao o majci", rekao je Napa. U subotu je otpu{ten iz bolnice, a javnost je obave{tena da je stigao u dobrom stawu - da je mogao da hoda i da se umije. "Bio je u {oku, ali u dobrom fizi~kom stawu", rekao je kapetan luke, pi{e Gardijan. Ribar je isplovio 7. decembra iz luke San Huan de Markona, ali su lo{i vremenski uslovi i struje doveli do toga da izgubi pravac. Wegov mali ~amac, koji nije imao radio-signal, zavr{io je u otvorenom moru. Spasen je tako {to ga je uo~io ekvadorski brod kod obale ^imbotea, u severnom Peruu. "^udo je da je moj otac prona|en. Mi, kao porodica, nikada nismo izgubili nadu da }emo ga prona}i", rekla je wegova }erka.

Glas Amerike osnovan je tokom Drugog svetskog rata

Jo{ jedan italijanski grad

prodaje ku}e za jedan evro

Svi koji brinu da u Italiji vi{e nema gradova koji prodaju ku}e za jedan evro, mogu da odahnu. Gradi} Pene, koji se nalazi u centralnom italijanskom regionu Abruco, na pola puta izme|u jadranske obale i planinskog lanca Gran Saso, prodaje napu{tene ku}e po ceni espresa u poku{aju da zaustavi depopulaciju.

Grad Pene u provinciji Peskara nalazi se na listi „Najlep{ih sela Italije“. [iroka upotreba cigle na svim istorijskim zgradama i poplo~anim ulicama dala je Peneu naziv Grad cigala. Pene je 2006. godine dobio Srebrnu medaqu za gra|anske zasluge tokom Drugog svetskog rata.

Jedan deo zdawa u Peneu je ve} prodat, ali uskoro }e osloboditi jo{ jednu tran{u nekretnina.

Garancija u vidu depozita nije potrebna kao predujam da bi se obezbedio tro{ni stan. Sve {to je potrebno je posve}enost kupaca da renoviraju „kupqenu“ nekretninu.

Od po~etka programa 2022. godine prodato je {est ku}a, uglavnom Italijanima. Prema re~ima gradona~elnika, slede}a tran{a „{a~ice“ imovine uskoro }e biti u prodaji „u narednih nekoliko nedeqa“ – i izgleda da }e slediti jo{.

„Potencijalno postoji preko 40 praznih zgrada u gradu koje tra`e nove vlasnike, a sve se nalaze u istorijskom centru koji je nenastawen otkako su porodice po~ele da se iseqavaju pre nekoliko decenija“, ka`e za Si-En-En gradona~elnik Penea, Gilberto Petru~i.

„Iako na{a ukupna populacija iznosi otprilike 1.200 stanovnika, ostalo je samo 1.000 qudi koji `ive u na{em predivnom starom okrugu, koji rizikuje da postane grad duhova.“

Ro|en i odrastao u Peneu, Petru~i je ose}ao da mora da uradi ne{to da udahne novi `ivot drevnom srcu svog rodnog grada pre nego {to bude prekasno: „Toliko me boli {to vidim ove ku}e koje le`e napu{tene".

Prve tri ku}e od po jedan evro prodate su 2022. Druga serija od tri oti{la je krajem pro{le godine.

Najnovija tran{a se sastoji od iste vrste ku}a kao i one koje su ranije prodate: uglavnom stare, neke datiraju iz sredweg veka sa daqim poboq{awima napravqenim tokom renesanse, ka`e Petru~i, iako su dva nedavna primerka koja su prodata oba izgra|ena po~etkom 20. veka. Imaju do tri sprata i povr{ine se od oko 70120 kvadratnih metara.

Prema Petru~iju, ve}ina ovih starih domova nekada je pripadala lokalnim porodicama koje su pobegle u potrazi za boqim `ivotom negde drugde – posebno posle Drugog svetskog rata, kada je u bombardovawu uni{ten veliki deo gradskog arhitektonskog nasle|a.

Daqi talas emigracije nastavqen je sedamdesetih kada su porodice masovno odlazile u Sjediwene Dr`ave, Belgiju, Venecuelu i u obli`we ve}e gradove da rade u fabrikama.

Istorijski centar Penea nalazi se na panoramskom polo`aju koji se prostire na dva brda, a sa~iwen je od lavirinta lu~nih kamenih portala i rasko{no ukra{enih monumentalnih fontana.

Za razliku od ve}ine drugih gradova, Pene je uveo bla`a pravila za kupce, ka`e Petru~i.

„Jedini uslov je da se kupci obave`u da }e ove ku}e preurediti za tri godine, ali ne tra`imo depozit kao garanciju za po~etak radova. Zaista `elimo da ohrabrimo i podr`imo one koji dolaze da o`ive ovaj drevni kraj“, dodaje gradona~elnik.

Ve}ina programa za ku}e od jednog evra zahtevaju od kupaca da uplate depozit od 2.000 do 5.000 evra, koji se vra}a ako i kada se radovi zavr{e.

Jo{ jedna pobedni~ka prednost Peneovog programa je agencija koja poma`e kupcima tokom restauracije.

„Imamo tim arhitekata i stru~waka koji mogu da savetuju i podr`avaju radove na renovirawu, pronalaze}i gra|evinare i geodete, pokazuju}i kupcima kroz tri-de animacije kako }e wihov dom izgledati kada se preuredi i daju}i savete tokom razli~itih faza renovirawa“, ka`e Petru~i.

Prema re~ima gradona~elnika, po~etni tro{ak za osnovno preure|ewe ku}e male i sredwe veli~ine kre}e se u rasponu od 20.000 evra. Ako bude vi{e zainteresovanih za ponu|ene ku}e, nekretnine }e biti prodate osobi sa najboqim – i najbr`im – planom renovirawa, napomiwe gradona~elnik.

[TA SU SE SVE DOGOVORILI PUTIN I TRAMP

Prekid napada, razmena zarobqenika i normalizacija odnosa

Predsednik Rusije Vladimir Putin i ameri~ki predsednik Donald Tramp imali su detaqan i otvoren razgovor o Ukrajini, saop{tio je Kremq. Ruski lider je pozitivno odreagovao na inicijativu da obe strane u sukobu prekinu udare na energetsku infrastrukturu 30 dana, isti~e se u saop{tewu.

"Predsednik Tramp i predsednik Putin su govorili o neophodnosti mira i prekida vatre u Ukrajini. Obojica su se slo`ila da taj sukob mora da se okon~a trajnim mirom", isti~e se u saop{tewu.

Tokom razgovora, Tramp je izneo predlog o tome da obe strane u sukobu prekinu napade na objekte energetske infrastrukture.

"Putin je pozitivno reagovao na tu inicijativu i odmah izdao odgovaraju}e nare|ewe vojsci", isti~e se u saop{tewu.

Glavni uslov za re{ewe ukrajinske krize mirnim putem jeste da se potpuno obustavi strana vojna pomo} Kijevu i razmena obave{tajnih podataka.

U kontekstu inicijative o uvo|ewu primirja ruska strana je ozna~ila niz kqu~nih ta~aka koje se ti~u obezbe|ivawa kontrole potencijalnog prekida vatre.

Ruska strana ukazala je i da je neophodno da se obustavi prinudna mobilizacija u Ukrajini i ponovno naoru`avawe Kijeva imaju}i u vidu primirje.

Predsednik Rusije je u razgovoru sa ameri~kim liderom izrazio zahvalnost za napore da se ostvari humani ciq - da se prekinu borbe i qudske `rtve.

Ruski predsednik je potvrdio principijelnu privr`enost mirnom re{avawu sukoba u Ukrajini. Dve zemqe postigle su dogovor

o formirawu ekspertskih grupa za re{avawe ukrajinske krize.

Putin je informisao ameri~kog predsednika da }e 19. marta izme|u Rusije i Ukrajine biti izvr{ena razmena zarobqenika - 175 ruskih za 175 ukrajinskih vojnika.

U znak dobre voqe, Rusija }e predati Kijevu 23 te{ko rawena ukrajinska vojnika.

"Skrenuta je pa`wa na varvarska dela teroristi~kog karaktera koje su izvr{ili ukrajinski vojnici nad civilima u Kurskoj oblasti", isti~u u Kremqu.

U vezi da nedavnom molbom ameri~kog predsednika da se po{tedi `ivot ukrajinskih vojnika koji su opkoqeni u Kurskoj oblasti, Tramp je potvrdio da je ruska strana spremna da se rukovodi humanitarnim principima i da u slu~aju predaje garantuje pripadnicima ukrajinskih Oru`anih snaga `ivot.

Lideri su potvrdili nameru da nastave sa naporima za re{ewe ukrajinske krize. S tim u vezi Putin je rekao da je za to potrebno otkloniti prvobitne uzroke krize i ispo{tovati zakonite interese Rusije u sferi bezbednosti.

"Kijevski re`im je vi{e puta sabotirao i kr{io postignute dogovore", navodi se u saop{tewu Kremqa.

Istovremeno, ruski predsednik je konstruktivno reagovao na Trampovu ideju da se realizuje inicijativa o bezbednosti pomorskog saobra}aja u Crnom moru. Predsednici su, kako se isti~e u saop{tewu, izrazili uzajamnu zainteresovanost za normalizaciju odnosa kada je re~ o posebnoj odgovornosti u ciqu osigurawa bezbednosti u svetu. "Bi}e preduzeti zajedni~ki napori u ciqu stabilizacije situacije kada su u pitawu krizne ta~ke, normalizacije saradwe po pitawu ne{irewa nuklearnog oru`ja i globalne bezbednosti. To }e doprineti da atmosfera u odnosima dve zemqe postane zdravija", navodi se u saop{tewu iz Moskve.

Bilo je razgovora i o saradwi u sferi sporta, a kako navodi Kremq, Tramp je podr`ao ideju ruskog lidera da se organizuju me~evi izme|u hokeja{kih liga dve zemqe.

Predsednici Rusije i SAD su razgovarali telefonom dva i po sata.

Najmawe 39 osoba stradalo u oluji koja

zahvatila velike delove Amerike

Najmawe 39 qudi poginulo u vi{e od sedam dr`ava Amerike od posledica razornih oluja. „Tri osobe su poginule u Alabami, gde se procewuje {teta u vi{e od polovine okruga. Na`alost, saznali smo da smo izgubili najmawe dvoje na{ih sugra|ana - jedan `ivot u Plantersvilu i jedan u Vinterborou. Izrazila sam sau~e{}e lokalnim zvani~nicima u oba podru~ja”, izjavila je guvernerka Kej Ivi i u nedequ uve~e potvrdila da je jo{ jedna osoba stradala u okrugu Dalas. Olujni sistem doneo je jake vetrove i izazvao po`are u Oklahomi, usmrtiv{i najmawe ~etiri osobe u ~etiri razli~ita okruga, saop{tila je portparolka Dr`avnog odeqewa za vanredne situacije te oblasti, Keli Kejn.

U okrugu Linkoln, jedan mu{karac je preminuo zbog opekotina koje je zadobio tokom po`ara, saop{tili su lokalni zvani~nici.

Ekstremni vremenski uslovi pogodili su vi{e od 100 miliona qudi u Americi, a sna`ni olujni sistem pokrenuo je vetrove koji su izazvali smrtonosne oluje pra{ine i izazvali vi{e od 100 po`ara. Od granice sa Kanadom do Teksasa predvi|ani su udari vetra do 130 kilometara na sat, koji poja~avaju opasnost od me}ava u hladnijim severnim

oblastima i rizik od po`ara u toplijim i su{nijim oblastima na jugu Amerike.

Nacionalna meteorolo{ka slu`ba izdala je upozorewa na me}ave za delove krajwe zapadne Minesote i krajwe isto~ne Ju`ne Dakote, a nare|ena je evakuacija u nekim zajednicama u Oklahomi po{to je prijavqeno vi{e od 130 po`ara {irom dr`ave, gde je skoro 300 ku}a o{te}eno ili uni{teno.

SEVERNA MAKEDONIJA U @ALOSTI I O^AJU NAKON VELIKE TRAGEDIJE U KO^ANIMA:

Najmawe 59 `rtava po`ara u diskoteci i

155 te{ko povre|enih

Ministar unutra{wih poslova Severne Makedonije

Pan~e To{kovski rekao je da je u po`aru u diskoteci u Ko~anima stradalo 59 osoba, a da je prema posledwim informacijama povre|eno 155 qudi.

On je potvrdio da me|u `rtvama ima maloletnika i naveo da je za sada identifikovano 39 `rtava, od kojih je 31 osoba iz Ko~ana, a ~etiri iz [tipa, objavila je

makedonska agencija Telma.

To{kovski je dodao da je me|u poginulima i policajac koji je tragao za nedozvoqenim supstancama u diskoteci.

Rekao je i da su do sada obavqeni razgovori sa 10 hospitalizovanih osoba, ukqu~uju}i i jednog ~lana "DNK benda", koji je nastupao u diskoteci.

Ministar je rekao i da je za ~etiri osobe raspisana central-

Vu~i}: Primi}emo 29 povre|enih

Makedonaca u Srbiju

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je, tokom posete povre|enima u po`aru u Severnoj Makedoniji koji su sme{teni u Univerzitetskom klini~kom centru Srbije, da }e u na{im zdravstvenim ustanovama biti zbrinuto 29 povre|enih i istakao da imaju najboqe uslove u Evropi.

"Imao sam priliku da obi|em lica koja su povre|ena u u`asnoj tragediji u Ko~anima. Na Klini~kom centru le`i devetoro wih," rekao je Vu~i}.

Poru~io je da Srbija uvek biti uz bratski makedonski narod.

"Verujem da }emo najve}em broju qudi koji su do{li sa u`asno te{kim povredama, a videli ste samo najja~e od wih koji mogu da komuniciraju, mo}i da pomognemo", naveo je Vu~i}.

Zamenik na~elnika Vojnomedicinske akademije pukovnik primarijus dr Ivan Lekovi} izjavio je da u tu zdravstvenu ustanovu transportovano {est pacijenata, a da je jedan pacijent zbrinut u Vojnoj bolnici Ni{, posle po`ara u Ko~anima u Republici Severnoj Makedoniji, istakav{i da su svi u te{kom i ozbiqnom stawu.

MINISTAR MU]UNSKI: U INOSTRANSTVU

NA LE^EWU 51 OSOBA

Ministar spoqnih poslova i spoqne trgovine Severne Makedonije Tim~o Mu}unski saop{tio je da je 51 osoba povre|ena u po`aru u Ko~anima upu}ena u inostranstvo na le~ewe.

Dodao je da }e jo{ 20 pacijenata biti preba~eno u bolnice u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj, Norve{koj i Ma|arskoj. Mu}unski je rekao da je razgovarao telefonom sa ministrima spoqnih poslova Gr~ke, Bugarske, Srbije, Hrvatske, Turske, Crne Gore, Holandije, Kosova*, Malte, Ma|arske, Izraela, Albanije, BiH i Slovenije, kao i sa Ri~ardom Grenelom u ime administracije predsednika SAD Donalda Trampa.

na poternica. "U toku je provera dokumentacije za dozvole za diskoteku 'Puls' koje izdaje Ministarstvo privrede", rekao je To{kovski.

STRADALI ^LANOVI

BENDA "DNK"

^lan benda "DNK" Gorgi Gorgijev, koji je nastupao u diskoteci u Ko~anima, jedna je od 59 osoba koje su izgubile `ivot u po`aru, rekao je gradona~elnik Strumice Kostadin Kostadinov.

On je naveo da je sa neizmernom tugom primio vest o tragi~nom gubitku wihovog sugra|anina Gorgija Gorgijeva isti~u}i da je Strumica izgubila talentovanog muzi~ara, prijateqa i ~oveka velikog srca, koji je svojom muzikom {irio radost i emocije.

Osim Gorgija Gorgijeva, kako javqaju makedonski mediji, `ivot su izgubila jo{ dva ~lana benda, Andrej Gorgieski i Filip Stevanovski, kao i prate}i vokal i fotograf grupe Sara Projkovska.

ISTRAGOM OBUHVA]ENO 20 QUDI

Ministarstvo unutra{wih poslova Severne Makedonije, u koordinaciji sa javnim tu`ila{tvom, do sada je osumwi~ilo vi{e od 20 osoba u vezi sa tragedijom u Ko~anima, javqa makedonski "Kurir". U policijskoj stanici se nalazi oko 15 osoba.

Prema navodima ministra policije Pan~a To{kovskog, diskoteka je radila sa dve falsifikovane dozvole koje su izdate 2024. godine.

"Makedonija pla~e, ali bi}e pozvan na odgovornost svaki ko-

rumpirani, neodgovorni i svako ko ima direktan ili poseban uticaj na ovaj krivi~nopravni doga|aj. Re~ je o nelegalnim dozvolama izdatim 2024. godine. Navodno su dobijene na koruptivni na~in", rekao je To{kovski, prenosi makedonska Telma.

Kako se navodi, privedeni su biv{i dr`avni sekretar, aktuelni na~elnik sektora u Ministarstvu privrede, biv{i direktor Uprave za za{titu i spasavawe i jo{ tri funkcionera.

To{kovski je rekao i da je u objektu bilo oko 500 qudi, a da je prodato 250 karata.

SEDAM DANA @ALOSTI

Vlada Severne Makedonije je na vanrednoj sednici, donela odluku o progla{avawu sedam Dana `alosti zbog tragedije koja se dogodila u Ko~anima, prenose skopski mediji.

Na sednici je tako|e, odlu~eno da tr`i{na inspekcija u naredna tri dana obavi vanredni pregled ugostiteqskih objekata (kabare, no}ni klub, diskoteka i diskoteka na otvorenom) na teritoriji Severne Makedonije

i da odmah obavesti Vladu o nalazima inspekcijskog nadzora, kako bi se utvrdilo da li funkcioni{u u skladu sa zate~enim stawem i propisima. Kako prenose makedonski mediji, 27 pacijenata bi}e transportovano u bolnice van zemqe. Deset povre|enih osoba bi}e zbrinuto u Bugarskoj, devet u Turskoj, pet u Srbiji i tri u Gr~koj. Bugarski medicinski evakuacioni avion stigao je iz Bugarske radi bezbednog transporta pacijenata. Tako|e, ka Makedoniji je krenulo 14 lekara iz Srbije i pet sanitetskih vozila.

Predsednica Severne Makedonija Gordana Siqanovska Davkova zahvalila je zemqama koje su pru`ile medicinsku pomo} povre|enima, me|u kojima je i Srbija i dodala da "niko od odgovornih ne sme da izbegava zakon i pravdu".

"Udru`imo snage, ne dozvolimo vi{e sebi da `rtvujemo standarde za profit pojedinaca, ni{ta nije vrednije od mladog `ivota", rekla je ona u vanrednom obra}awu.

Nakon po`ara u Ko~anima, demoliran kafi} gazde diskoteke "Puls"

Revoltirani gra|ani Ko~ana okupili su se najpre na mirnom protestu, zbog katastrofalnog po`ara u diskoteci "Puls", u kojem je poginulo 59 uglavnom mladih qudi, dok je vi{e od 150 povre|eno, ali je to okupqawe brzo preraslo u ru{ila~ko.

Oni su u potpunosti demolirali kafi} "Klasik", koji je u vlasni{tvu istog gazde kao i diskoteka "Puls".

Gra|ani su se okupili u mirnoj {etwi tra`e}i odgovornost za poginule u po`aru u diskoteci, neki od wih su potom krenuli ka zgradi op{tine, iako je gradona~elnik ranije saop{tio da podnosi ostavku. Oni su zgradu op{tine ga|ali kamenicama i hteli su nasilno da u|u, ali ih je policija zaustavila.

Tra`ili su da ispred wih iza|e gradona~elnik u ostavci

Qup~o Papazov, jer se on nije pojavio na mestu katastrofalnog po`ara, niti je, kako je navedeno, izrazio sau~e{}e zbog velike tragedije. Papazov je na svom Fejsbuk profilu saop{tio da podnosi neopozivu ostavku i da se stavqa na raspolagawe nadle`nim organima, ukoliko se

proceni da je odgovoran za po`ar. On je rekao i da nije imao snage da se pojavi na licu mesta. Kako prenose skopski mediji, deo gra|ana okupqenih na protestu uputio se ka domu Papazova. Republi~ki javni tu`ilac u Skopqu Qup~o Ko~evski izjavio je danas da }e se na osnovu dokaza izvedenih u istrazi utvrditi

odgovornost osumwi~enih za po`ar u diskoteci "Puls" u Ko~anima.

Ko~evski je saop{tio da se protiv ve}ine osumwi~enih vodi istraga za krivi~no delo "te{ka krivi~na dela protiv bezbednosti qudi", za koje su zapre}ene kazne zatvora od najmawe tri do najvi{e 20 godina.

Tako|e, rekao je, Tu`ila{tvo istra`uje i slu~ajeve u vezi sa mogu}im primawem mita, kao i nezakonitom nabavkom pirotehni~kih sredstava.

Trenutno je 14 osoba privedeno i zadr`ano u policijskim stanicama, ukqu~uju}i biv{eg ministra Kre{nika Bekte{ija.

Za sve wih Tu`ila{tvo }e zatra`iti kratkotrajnu meru pritvora, jer im se u ovoj fazi postupka mo`e odrediti samo zadr`avawe od 48 sati, ali nakon formalnog otvarawa istra-

ge postoji mogu}nost da pritvor bude produ`en na 30 dana. "Policija ima zakonsko ovla{}ewe da privede i uhapsi svako lice koje je doprinelo posledicama, bez obzira o kome je re~. Ono {to mogu da obe}am je da }e istraga biti brza i efikasna i da }e svi koji su gre{ili odgovarati. Razumem da gra|ani imaju ogromnu tugu i bol, jer i sam ose}am bes, ali apelujem da moramo da se pona{amo smireno i da se vi{e nikada ne}emo suo~iti sa sli~nim stvarima", naveo je Ko~evski, preneo je portal skopske "Republike". Povodom osumwi~enih koji su trenutno u te{kom zdravstvenom stawu, on je naveo da je postupak protiv wih privremeno stavqen na mirovawe i da }e biti nastavqen ~im wihovo zdravstveno stawe bude omogu}ilo daqe procesne radwe.

Vi{e od 400 poginulih u izraelskim napadima na

Gazu; Hamas: Nastavqamo sa oru`anim otporom Izraelu

Izrael je izveo intenzivne vazdu{ne napada na Gazu, u kojim je poginulo 413 osoba. Palestinski pokret Hamas nastavi}e da pru`a oru`ani otpor Izraelu, nakon {to je izraelska vojska nastavila masovno bombardovawe Pojasa Gaze, rekao je Basam Kalaf, ~lan politi~kog rukovodstva Hamasa u Libanu.

SAAR: DA SMO I DAQE ^EKALI, OSTALI BISMO U ]ORSOKAKU

Izraelski ministar spoqnih poslova Gideon Saar pozdravio je podr`ao je vojne napade na Pojas Gaze, istakav{i da bi bez vojnog pritiska situacija sa Hamasom ''ostala u }orsokaku''.

''Da smo i daqe ~ekali, situacija bi i daqe bila zaglavqena. Sada{we okolnosti podse}aju na prvih 20 dana rata pre kopnenog napada na Gazu, kada je postojala nada da }e Hamas mo`da pristati na dogovor, ali se ni{ta nije desilo'', rekao je Saar, prenosi Tajms of Izrael. Ministar spoqnih poslova Izraela je rekao da je Hamas odbio dve razli~ite ponude izaslanika ameri~kog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok Stiva Vitkofa, kao i ''iskrene napore'' Izraela da unapredi pregovore o prekidu vatre.

''U protekle dve i po nedeqe smo dospeli u }orsokak, nije bilo ni vazdu{nih napada ni povratka talaca, a to je ne{to

{to Izrael ne mo`e da prihvati'', naveo je Saar.

BROJ UBIJENIH U IZRAELSKIM NAPADIMA NA GAZU PORASTAO NA 413, NAJMAWE 660 RAWENIH Broj ubijenih u izraelskim napadima na Pojas Gaze porastao je na 413, a raweno je najmawe 660 qudi, saop{tilo je palestinsko Ministarstvo zdravqa. Ministarstvo je prethodno saop{tilo da je ubijeno 326 qudi, a da se o~ekuje da }e se taj broj pove}ati zbog velikog broja `rtava ispod ru{evina.

HAMAS: NASTAVQAMO SA

ORU@ANIM OTPOROM IZRAELU

NAKON NOVIH NAPADA NA GAZU Palestinski pokret Hamas nastavi}e da pru`a oru`ani otpor Izraelu, nakon {to je izraelska vojska nastavila masovno bombardovawe Pojasa Gaze, rekao je Basam Kalaf, ~lan politi~kog rukovodstva Hamasa u Libanu.

"Sve dostupne opcije su na stolu, nastavi}emo da pru`amo otpor i ne}emo pokleknuti. To smo iskusili tokom 15 meseci u nedavnoj pro{losti i nemamo drugog izbora osim da se odupremo", rekao je Kalaf za RIA Novosti.

Prema wegovim re~ima, akcije Izraela i bombardovawe Gaze bili su o~ekivani nakon {to je specijalni izaslanik

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja! 02 8781 1960

www.beotravel.com

ameri~kog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, ''dao zeleno svetlo'' za nastavak izraelskih napada u palestinskoj enklavi.

''U su{tini, to je davawe zelenog svetla SAD za povratak masovnim ubistvima u Pojasu. Osim toga, blokada enklave koja je po~ela pre dve nedeqe bila je jasan pokazateq mogu}nosti nastavka rata“, rekao je Kalaf.

HUTI: NE]EMO SMAWITI NAPADE

U CRVENOM MORU UPRKOS

PRITISCIMA SAD I IRANA

Pokret Huti iz Jemena saop{tio je da ne}e smawiti napade na izraelske brodove u Crvenom moru, uprkos vojnim pri-

tiscima Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i apelima saveznika poput Irana. Jemenski ministar spoqnih poslova Huta, Xamal Amer, rekao je da ne}e biti re~i o prekidu operacija dok se ne okon~a blokada humanitarne pomo}i za Gazu, preneo je Rojters. Amer je negirao da je primio bilo kakvu poruku od Irana u vezi sa smawewem napada, naglasiv{i da Teheran "ne diktira odluke Huta, ve} povremeno posreduje". SAD su proteklih dana intenzivirale vazdu{ne napade na teritorije pod kontrolom Huta, dok je Iran izrazio zabrinutost da bi mogao da dubqe da bude uvu~en u sukob sa Sjediwenim Dr`avama.

Netawahu tra`i smenu {efa izraelske slu`be unutra{we

Premijer Izraela odlu~an je da ostane na vlasti i ne prihvata odgovornost za napad Hamasa.

Premijer Bewamin Netawahu najavio je da }e tra`iti smenu direktora [in Beta, izraelske slu`be unutra{we bezbednosti, glasawem u kabinetu kasnije ove nedeqe.

Izraelski premijer je objasnio da zbog "stalnog nepoverewa" nije u stawu da radi sa Ronenom Barom, koji je na ~elu [in Beta od 2021.

"Mi smo usred rata za na{ opstanak... U bilo kom trenutku, a posebno tokom takvog egzistencijalnog rata, premijer mora imati potpuno poverewe u direktora [in Beta. Na`alost, situacija je suprotna", rekao je Netawahu.

Wih dvojica su u sukobu oko odgovornosti za neuspehe koji su dozvolili iznenadni napad Hamasa 7. oktobra 2023. koji je izazvao rat u Gazi.

[in Bet je odgovoran za pra}ewe palestinskih militantnih grupa. Slu`ba je objavila izve{taj u kom prihvata odgovornost za svoj neuspeh, ali je tako|e kritikovala Netawahua, rekav{i da je jedan od uzroka napada bio i politika vlade.

Premijer Izraela Bewamin Netawahu

Netawahu nije prihvatio nikakvu odgovornost za napad u kojem je poginulo 1.200 qudi i oteto 250, iako je u to vreme bio premijer i na vlasti je skoro dve decenije.

Netawahuovi saveznici krajwe desnice pozdravili su odluku premijera da smeni Bara, dok opozicija upozorava da }e osporiti smenu {efa [in Beta na sudu. Ehud Barak, biv{i premijer, rekao je da je Netawahu "isko~io iz {ina" i da se "pobunio protiv vladavine prava".

Tenzije su dostigle vrhunac ovog vikenda kada je Barov prethodnik Nadav Argaman rekao da }e objaviti osetqive informacije o Netawahuu ako se utvrdi da je premijer prekr{io zakon. Netawahu je optu`io Argamana za ucenu i podneo tu`bu. Bar je u saop{tewu naveo da je {ef [in Beta odgovoran "pre svega gra|anima Izraela" i da je Netawahuovo "o~ekivawe li~ne lojalnosti u suprotnosti sa javnim interesom i su{tinski je pogre{no".

Bar je tako|e podr`ao formirawe istra`ne komisije za napad Hamasa. Netawahu je vi{e puta odbijao pozive za formirawe zvani~ne dr`avne komisije za istragu o napadu 2023. i vi{e puta je poku{avao da neuspehe prebaci na vojsku i bezbednosne agencije.

Posledwih meseci jedan broj visokih bezbednosnih zvani~nika, ukqu~uju}i biv{eg ministra odbrane i na~elnika general{taba, otpu{ten je ili primoran da se povu~e. Bar je jedan od retkih preostalih visokih bezbednosnih zvani~nika nakon napada koji su ostali na funkciji. Ako Bar bude smewen, o~ekuje se da }e Netawahu na wegovo mesto postaviti lojalistu kako bi onemogu}io formirawe istra`ne komisije.

Netawahu je rekao da }e uklawawe Bara pomo}i Izraelu da "ostvari svoje ratne ciqeve i spre~i slede}u katastrofu".

Postoji i teorija da je premijer, zapravo, qut {to je [in Bet pokrenuo istragu o ~lanovima wegovog osobqa za koje se tvrdi da su zaradili zna~ajne sume u poslovima sa Katarom, a smena Bara je, navodno, poku{aj "Bibija" da sabotira istragu svojih najbli`ih saradnika.

Mediji: SAD bi mogle priznati Krim kao ruski u sklopu sporazuma o Ukrajini

Prema pisawu medija, razmatra se opcija u kojoj }e SAD pozvati Ujediwene nacije da priznaju Krim kao deo Rusije , {to se "poklapa sa stavom predsednika Vladimira Putina"

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave razmatraju mogu}nost priznavawa Krima kao ruske teritorije u sklopu re{avawa ukrajinskog sukoba, prenosi "Semafor".

Prema pisawu medija, razmatra se opcija u kojoj }e SAD pozvati Ujediwene nacije da priznaju Krim kao deo Rusije, {to se, kako navode, "poklapa sa stavom predsednika Vladimira Putina".

Istovremeno, u ~lanku se precizira da odluka jo{ nije doneta, a ova opcija je jedan od mogu}ih koraka ka okon~awu sukoba. Bela ku}a je odbila da komentari{e ove navode.

Pro{log utorka odr`an je sastanak delegacija SAD i Ukrajine u Saudijskoj Arabiji. Nakon sastanka, kancelarija Vladimira

Zelenskog objavila je zajedni~ku izjavu u kojoj se navodi da je Kijev spreman da prihvati predlog Va{ingtona o prekidu vatre na 30 dana, koji mo`e biti produ`en dogovorom strana. U dokumentu se tako|e navodi da }e SAD odmah ukinuti pauzu u razmeni obave{tajnih podataka i nastaviti vojne isporuke Ukrajini. Kako je preneo Levit, specijalni izaslanik ameri~kog predsednika Stiv Vitkof posetio je Moskvu da ubedi rusku stranu da potpi{e sporazum o prekidu vatre.

Putin je rekao da generalno podr`ava inicijativu SAD, ali da postoje nijanse koje je va`no

uzeti u obzir. Posebno je postavio pitawe ukrajinskih jedinica u Kurskoj oblasti: da li }e oti}i bez borbe, ako ih Rusija oslobodi nakon masovnih zlo~ina nad civilima, da li }e im kijevsko rukovodstvo dati nare|ewe da polo`e oru`je.

Tramp je u petak zatra`io od Putina da po{tedi potpuno opkoqenu ukrajinsku vojsku. Ruski lider je rekao da za sprovo|ewe ovog poziva ukrajinske vlasti moraju narediti svojim vojnicima da se predaju. Kako je primetio pomo}nik predsednika Jurij U{akov , u ovom slu~aju, neprijateqskim trupama je zagarantovan `ivot i pristojan tretman.

SAD se povla~e iz Me|unarodnog centra

za zlo~ine u Ukrajini

Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa povla~i se iz Me|unarodnog centra za krivi~no procesuirawe zlo~ina protiv Ukrajine (ICPA), tela koje je formirano da bi istra`ilo navodnu "odgovornost za invaziju na Ukrajinu", kao posledwi signal da Bela ku}a zauzima stav u korist Vladimira Putina, pi{e "Gardijan".

Ministarstvo pravde je saop{tilo da se Amerika povla~i iz tog tela dve godine nakon {to je u wega u{la administracija biv{eg predsednika Xozefa Bajdena. "Gardijan" navodi da se o~ekuje zvani~no saop{tewe ministarstva pravde SAD.

Centar ICPA je formiran kako bi se ustanovila navodna

odgovornost Rusije i wenih saveznika u sukobu u Ukrajini.

Ameri~ki savezni tu`ilac u vreme Bajdenovog mandata, Merik Garland, je u novembru 2023. kazao da }e SAD izdvojiti milion dolara za tu organizaciju sa sedi{tem u Hagu, a SAD su postale jedina zemqa izvan Evrope koja je poslala tu`ioca da u~estvuje u istragama centra, pored Rumunije, Poqske, Ukrajine, Balti~kih zemaqa i me|unarodnog krivi~nog suda.

"Wujork tajms" je danas citirao interno pismo Agencije EU za saradwu u oblasti pravosu|a (Euroxast) u kojem su naveli da su ih ameri~ke vlasti obavestile o svojoj odluci.

"Ameri~ke vlasti su me informisale da }e okon~ati svoje

Makron: Ne treba nam dozvola Rusije za slawe vojnika u Ukrajinu

Britanski premijer Kir Starmer pre desetak dana spomenuo je mogu}nost da „koalicija voqnih", u kojoj bi vojnici iz vi{e zemaqa, rasporedi svoje snage u Ukrajini u slu~aju postizawa primirja.

u~e{}e u ICPA", naveo je u pismu predsednika Euroxasta Mihael [mid.

On je dodao da }e Centar nastaviti rad bez SAD i dodao da ta grupa ostaje u potpunosti posve}ena da privede pravdi odgovorne za me|unarodne zlo~ine.

Ministarstvo pravde SAD je tako|e saop{tilo da smawuje obim rada svog tima za istragu ratnih zlo~ina koji je formirao Garland 2022. u ciqu utvr|ivawa odgovornosti Rusije u sukobu u Ukrajini.

Odluka je usledila posle vi{enedeqnih tenzija izme|u Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog, usred napora Va{ingtona da posreduje u okon~awu trogodi{weg rata izme|u Rusije i Ukrajine.

Posle neprijatnog razgovora Trampa i Zelenskog SAD su obustavile vojnu pomo} i razmenu obave{tajnih podataka Ukrajini, iako su naknadno obnovqeni nakon {to je Kijev podr`ao ameri~ke pozive na prekid vatre.

LEVIT: NISAM ^ULA ZA TO Portparol Bele ku}e Kerolajn Levit nije potvrdila medijske izve{taje da se SAD povla~e iz me|unarodne grupe koja vodi istrage, ukqu~uju}i i protiv Rusije, o situaciji u Ukrajini. "Ne mogu to da potvrdim, jer nisam ~ula za to", rekla je Levit novinarima.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da ta inicijativa ne podrazumeva masovno raspore|ivawe vojske, ve} slawe kontingenata od nekoliko hiqada vojnika na kqu~ne lokacije u Ukrajini –bez potrebe da Rusija to odobri.

„Vi{e evropskih dr`ava izrazilo je spremnost da u~estvuje u mogu}em slawu mirotvoraca", rekao je Makron za francuske regionalne novine.

Prema wegovim re~ima, vojnici bi mogli da budu upu}eni na strate{ke ta~ke u Ukrajini kako bi provodili programe obuke i pokazali dugoro~nu podr{ku Kijevu.

Moskva se sna`no protivi toj ideji, ali Makron je poru~io da Rusija nema pravo odlu~ivati o tome: "Ako Ukrajina zatra`i prisustvo savezni~kih snaga na svom teritoriji, Rusija nema pravo da odlu~uje ho}e li ih prihvatiti ili odbiti."

Britanski premijer spreman da {aqe trupe u Ukrajinu na nekoliko godina

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da je spreman da stacionira britanske trupe u Ukrajini na nekoliko godina, preneli su britanski mediji. Do 30.000 vojnika iz nekoliko zemaqa, ukqu~uju}i Veliku Britaniju, moglo bi biti raspore|eno kao deo dugoro~ne mirovne misije u Ukrajini, navodi Tajms.

Ministri odbrane iz zemaqa koje su u koaliciji dr`ava voqnih da se ukqu~e u mirovne snage za Ukrajinu sastaja}e se u ~etvrtak u Londonu kako bi detaqno diskutovali o tome gde bi mirovne snage trebalo da budu raspore|ene.

Ve}i broj zemaqa, ukqu~uju}i Veliku Britaniju, Francusku, Tursku, Kanadu i Australiju, diskutuje o planovima da se u Ukrajinu po{aqe do 30.000 vojnika, dok su druge zemqe spremne da pomognu sa oru`jem i logistikom.

Me|utim, Starmer je odbio da ka`e da li }e mirovne snage imati odobrewe da otvore vatru na ruske vojnike u slu~aju napada, navode}i da }e „pravila anga`ovawa” verovatno biti razmotrena u narednim danima. Predsednik Tramp bi trebalo da se sastane sa predsednikom Putinom ovog vikenda u vezi sa predlogom o 30-dnevnom primirju sa Ukrajinom.

Krim

BRANKO MILANOVI], NAJUTICAJNIJI SRPSKI EKONOMISTA NA SVETU:

Uvek su se krale narodne pare, ali korupcije

nikad nije bilo ovoliko puno kao danas

Ro|en je u Parizu, `ivi i predaje u Wujorku, doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, najuticajniji je srpski ekonomista na svetu i vode}i svetski ekonomista za pitawa globalne nejednakosti. Wegove kwige su prevedene na desetine jezika, ~itaju se {irom sveta, a recenzije za wih pi{u nobelovci Xozef Stiglic i Angus Diton ili vode}i svetski ekonomisti, poput Tome Piketija.

Branko Milanovi} gostuju}i je profesor u Centru za postdiplomske studije Univerziteta u Wujorku i profesor u Londonskoj {koli ekonomije. Pre toga predavao je i na „Xons Hopkins“ i univerzitetima u Merilendu, Oksfordu, Madridu… Prvu kwigu, Odvojeni svetovi, objavio je pre dve decenije. U me|uvremenu, magazin Globalist je wegovo delo Bogata{i i siromasi proglasio za najboqu kwigu 2011, Globalna nejednakost dobila je nagradu „Bruno Krajski“ za najboqu politi~ku kwigu u 2016, dve godine kasnije i nagradu „Hans Mathefer“ za najboqu kwigu u oblasti ekonomije, a posledwu, Kapitalizam, sam, magazin Forin afers uvrstio je na listu najboqih kwiga u 2020. n Nedavno ste napisali da }e Tramp sada vladati sasvim druga~ije od Trampa 1.0. Ako je wegova ideologija u prvom mandatu bila me{avina stvari koje je nau~io kao gra|evinski preduzima~ i ~lan `irija na izborima za mis sveta, kakva je sada?

- Situacija je sada sasvim druga~ija. Prvi put nije ni o~ekivao da }e biti izabran za predsednika i na to mesto je do{ao prili~no nepripremqen, bez jasne ideje {ta ho}e da uradi, a posle dve godine, na pola mandata, do{la je pandemija. Prethodnih osam godina bio je izlo`en stra{noj medijskoj kampawi, pro{log leta skoro svaki dan morao je da sedi u sudnici, jer su ga optu`ivali za sve i sva{ta, silovawa, kra|e, da je strani agent, a pre`iveo je i dva poku{aja atentata. Mislim da je zbog svega toga postao sna`niji. A kad je ponovo pobedio shvatio je da to nije slu~ajno, kao {to je mo`da bilo 2016, i da je dovoqno sna`an da mo`e da pobe|uje. U me|uvremenu su drugi oko wega, {to potvr|uje i „Projekat 2025“ Heritix fondacije, po~eli da oblikuju ideologiju. S jedne strane, dakle, on je sazreo, a s druge su qudi oko wega pravili neku ideologiju i to je kqu~na razlika u odnosu na prvi mandat. n Kakve bi mogle biti posledice po SAD i svet nakon {to je Tramp za najbli`e saradnike postavio Ilona Maska i wegovu „veselu dru`inu ru{iteqa svih konvencija“?

- To je, tako|e, velika promena. Nikada ranije, uz Vladimira Putina i Si \inpinga, najmo}niji ~ovek, verovatno mo}niji i od wih dvojice, nije sklopio savez sa najbogatijim ~ovekom sveta. To je u svakom slu~aju do sada jedinstvena alijansa. Koliko }e ona dugo trajati, drugo je pitawe, ali je o~ito da Trampu to sada odgovara. Pogotovo {to i Ilon Mask ima neku svoju agendu i ciqeve, koje je formulisao ideolo{ki deo Trampove ekipe, koja smatra da su liberali iz „duboke dr`ave“ preuzeli sve institucije i da zato ~istka administracije mora da bude duboka, da bi na wihova mesta postavili qude koji su im direktno privr`eni ili ideolo{ki bliski. Na unutra{wem planu Tramp }e nastaviti, ~ak i poja~ati neoliberalizam, deregulisa}e, smawi}e ulogu dr`ave i najve}e poreze, dok }e na spoqnom planu viditi politiku merkantilizma, {to je vrlo neobi~na kombinacija. n Vlast u Srbiji poku{ava da sedi na vi{e stolica i da u isto vreme ima dobre odnose sa SAD, Kinom, EU i Rusijom.

Da li je to pravi recept, jer ima i onih koji misle da na kraju ne}emo imati gde da sednemo?

- Gledaju}i sa strane, spoqna politika Srbije koja se svodi na ~etiri stolice prili~no je uspe{na i u neku ruku predstavqa osavremeweni titoizam. Trenutno je to na me|unarodnom planu i najboqa politika, jer je EU suvi{e daleko i jasno je da nas oni ne}e primiti…

n Mislite da EU nikad ili jo{ neko vreme ne}e primiti Srbiju u punopravno ~lanstvo?

- Zauvek je suvi{e dug period i to niko sa sigurno{}u ne mo`e da tvrdi, ali sada nema nagove{taja da bi to moglo da se desi. Ne mislim to samo zato {to ve} dugo nije otvoren nijedan novi klaster, ve} i zbog politi~ke situacije. I ne samo kod nas, iako ni stawe u zemqi ne doprinosi napretku na tom putu, ve} i zbog situacije u svetu. Ako EU re{i da najpre primi Ukrajinu, to }e biti veoma komplikovan proces i u tom slu~aju Zapadni Balkan osta}e u zape}ku, kao {to je uostalom i sada. U takvoj situaciji neophodno je da Srbija ima dobru saradwu, recimo, i sa Kinom. n Na pomolu je novi carinski rat izme|u SAD, Kine i EU. Koga }e to vi{e pogoditi, Kineze, Evropqane ili Amerikance koji su i glasali za Trampa?

- Uvo|ewe carina svakako }e dovesti do rasta cena. Pri tome Tramp smatra da carinama mo`e da izdejstvuje neke druge povlastice za SAD, koje mogu biti i politi~ke, a ne samo ekonomske. On igra na to da }e biti dovoqno da zapreti carinama i da ostvari ciq, a da zapravo ne}e ni morati da ih uvede. Pri tome je odnos SAD i Kine kqu~an i uti~e na sve druge. Ako se ostane pri sada{wem stavu, na gubitku }e biti obe strane, s tim {to Amerika, verovatno s pravom, misli da }e izgubiti mawe nego Kina. Ako je cela Trampova strategija u tome da uspori uspon Kine, ra~unica je jasna – ako Kina gubi vi{e, onda se relativni odnos okre}e u korist SAD, iako i one apsolutno gube. To je jedan od glavnih razloga zbog ~ega mislim da }e Amerika nastaviti takvu politiku prema Kini. n To ste okarakterisali kao luz-luz situaciju, u kojoj svi gube. Ne li~i li vam to na ono na{e – da kom{iji crkne krava?

- Ta politika „osiroma{i tvog suseda“ primewivala se na Zapadu jo{ 30-ih godina pro{log veka. Ovo sada je jo{ gore. Sada se princip svodi na to da i meni crkne krava, ali da kom{iji crknu dve.

n Na Kopaonik biznis forumu ukazali ste da se odnos izme|u dohodaka u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji nije promenio vi{e od 150 godina. Ako je na{ BDP po stanovniku 100 ne~ega, u Hrvatskoj je 150 a u Sloveniji 200. Kako je to mogu}e?

- To pokazuju podaci i neko bi o tome

Branko Milanovi}: Iskreno, ne vidim da nam iko od suseda zavidi, jer sada za Rumunijom zaostajemo vi{e nego 2017. Siroma{niji smo od Hrvatske i Bugarske, a za deset godina i Albanija ima {anse da nas prestigne

trebalo da napi{e doktorsku disertaciju, jer se taj odnos nije promenio jo{ od 1860, s tim {to od 1952. imamo egzaktne podatke koji to potvr|uju. Taj odnos poreme}en je samo tokom 90-ih godina pro{log veka, kada je na{ BDP zbog sankcija i NATO bombardovawa znatno pao, pa se ta razlika zna~ajno pove}ala, ali se brzo vratila na stari nivo i danas je BDP po stanovniku, meren paritetom kupovne mo}i, u Srbiji oko 23.000-24.000, a u Sloveniji 48.000 dolara. To je prosto neverovatno, ali je tako. Jo{ ~udnije je {to smo u me|uvremenu promenili sve mogu}e politi~ke i ekonomske sisteme, od Kraqevine SHS, preko Kraqevine Jugoslavije, centralizovanog i decentralizovanog socijalizma, do tranzicije i progla{ewa nezavisnosti svih tih dr`ava. Odnosi unutar biv{e SFRJ nisu se promenili, a zemqe nastale na tom prostoru nisu bile ba{ preterano uspe{ne u tranziciji. ^ak ni Slovenija, koja jeste znatno bogatija, ali su neke druge zemqe iz okru`ewa, poput Rumunije, Bugarske i Albanije, rasle br`e od we. Da ne govorim o uspe{nim zemqama u tranziciji, Poqskoj, Estoniji, Litvaniji… n U Srbiji je sve ve}i broj i dinarskih, pa i dolarskih milijardera, dok mnogi jedva sastavqaju kraj s krajem, a vi{e od polovine zaposlenih je u decembru primilo platu mawu od 680 evra? Mo`e li rastu}a nejednakost stvoriti i druge, ne samo ekonomske probleme? - Nejednakost se sada pojavquje u o{trijem smislu i postaje socijalno neprihvatqiva jer je povezana i sa korupcijom. Ranije, pa ni tokom tranzicije, dok je Miroslav Mi{kovi} va`io za najbogatijeg ~oveka u Srbiji, ovde nije bilo dolarskih milijardera. Ranije je bilo skoro nemogu}e zaraditi tolike sume novca. Zato takva nejednakost postaje sve ve}i problem, a zbog na~ina na koji su pojedinci stekli bogatstvo postaje jo{ neprihvatqivija. n Ho}ete da ka`ete da je problem jo{ ve}i {to se na ovim prostorima bogatstvo ne sti~e inovacijama, novim tehnologijama, unapre|ewem proizvodwe, pove}awem efikasnosti…

- Kad ka`emo da je tome doprinela korupcija, to nije dovoqno precizno. U stvari se radi o pozicionoj renti, koju ostvaruju qudi bliski vlastima, jer im je omogu}eno da donose odluke koje neko drugi ne mo`e. n Ili da dobiju poslove mimo Zakona o javnim nabavkama, direktnom pogodbom?

- Ba{ tako. Na taj na~in se sti~u odre|ene beneficije, ali to u su{tini jeste neka vrsta rente, a u ekonomiji ona se tretira kao dohodak koji ulazi u obra~un BDP-a. Problem je u tome {to renta u su{tini predstavqa neki „vi{ak“ dohotka i ona nije neophodna za proizvodwu. Da bi se ne{to proizvelo, potrebni su radna snaga,

materijal i oprema, a renta nije. Zato sve vi{e i razmi{qam da ubudu}e umesto korupcije koristim re~ – renta. n Kada smo posledwi put razgovarali, rekli ste da Srbija ni za 30 godina ne mo`e da dostigne BDP po stanovniku Italije, ~ak i da tamo uop{te ne bude rasta, te da bi ogroman uspeh bio da stignemo Rumuniju i Bugarsku i ostanemo ispred Albanije. Da li se uspehom mo`e smatrati to {to ni posle osam godina nismo stigli Bugarsku i Rumuniju? - Naravno da ne mo`e, jer Srbija sada za Rumunijom, koja je skoro stigla Hrvatsku, zaostaje 50 odsto. Ne samo da je nismo stigli, nego je sad razlika jo{ ve}a nego 2017. Za deset godina na{ problem bi}e jo{ ve} i, jer sa ovim stopama rasta Albanija ima velike {anse da nas prestigne. n Za aktuelnu najgora u istoriji bila je biv{a vlast, od 2000. do 2012. Kako vama zvu~i ta tvrdwa predsednika Vu~i}a, jer jo{ pamtim da ste 2017. rekli da je „~ak i Drugi svetski rat za Srbiju bio mawa ekonomska katastrofa od Milo{evi}a“ i da su „za apsolutni neuspeh srpske tranzicije krive devedesete“?

- To su besmislene tvrdwe. Pa samo u januaru 1994. mese~na inflacija bila je 312 miliona odsto, BDP nam je ’90-ih pao za 20-30 odsto, a posle bombardovawa za jo{ 25 procenata. Sme{no je uop{te porediti ta dva perioda, jer su devedesete godine bile katastrofalne. Pa, ne mogu se negirati ~iwenice koje mogu da se provere u zvani~noj statistici.

n ^emu onda slu`e takve tvrdwe?

- One su u slu`bi politike i wima Vu~i} ho}e da ka`e da je najgori period bio kad je on bio opozicija, ali to jednostavno nije ta~no.

n Dok predsednik tvrdi da su protesti srpskoj privredi naneli veliku {tetu, Nau~no dru{tvo ekonomista i Akademija ekonomskih nauka su podr`ali zahteve studenata u uverewu da }e wihovo ispuwewe delovati pozitivno na ekonomiju zemqe. Kako vi gledate na proteste?

- S jedne strane, ja~awe institucija i smawewe korupcije bi trebalo pozitivno da uti~e na privredni rast, a s druge protesti i {trajkovi mogu negativno da uti~u na ekonomiju i strane investitore. Mogu}e je, dakle, da su i jedni i drugi u pravu, samo je pitawe {ta je va`nije. Uz to, niko ne zna kakvi }e biti rezultati ovih protesta, da li }e oni naterati institucije da se promene, kao u Poqskoj po~etkom 80ih godina pro{log veka. Tamo su masovni {trajkovi smawili BDP 1980, ali su kasnije doveli do promene vlasti i znatno br`eg rasta BDP-a po stanovniku, koji je sada, meren paritetom kupovne mo}i, skoro isti kao u Italiji.

n Nedavno ste izjavili da su svi re`imi u Srbiji na neki na~in bili klijentelisti~ki, dok srpski biznismen Zoran Drakuli} tvrdi da svaka vlast stvara svoje tajkune. Da li se na neki na~in zahtevi studenata svode i na to da se tome stane na kraj i uspostave normalna pravila igre?

- Ako pogledamo istoriju, lako }emo videti da su svi re`imi u Srbiji bili klijentelisti~ki. Od Milo{a Obrenovi}a, ~iji su brat Jevrem i ostali ~lanovi porodice pravili pare. Isto je bilo i u vreme vlasti wegovog sina Mihaila, a kasnije i Nikole Pa{i}a, pa i u vreme regenta Aleksandra. I tada su se krale narodne pare, sklawali depoziti u [vajcarskoj. ^ak je i komunisti~ki re`im bio klijentelisti~ki, jer su ~lanovi partijskog vrha bili privilegovani, samo {to je tada korupcije sigurno bilo mawe nego {to je ima danas.

Egzodus sarajevskih Srba, ve~na opomena

Na bratuna~kom grobqu je parastosom poginulim srpskim borcima, ~iji su posmrtni ostaci nakon potpisivawa Dejtonskog sporazuma, u egzodusu Srba iz sarajevskih op{tina preneseni i sahraweni u ovom

titi egzodus mrtvih. Nikada u svetu nije zabele`eno da zajedno sa skromnim zave`qajima, jedinom uspomenom iz svojih domova, u izbegli~koj koloni narod nosi i kosti svojih najmilijih", istakao je on.

grobqu, obele`eno 29 godina od prenosa wihovih mo{tiju u Bratunac.

Tom prilikom odata je po~ast poginulima, upaqene su sve}e, a delegacije i ~lanovi porodica polo`ili su cve}e kod centralnog spomen-krsta za 187 srpskih boraca sa sarajevskog rati{ta prenesenih u bratuna~ko grobqe. Najve}i broj prenesenih bili su borci Igmanske brigade iz Haxi}a, a mawi broj iz Ilija{a i drugih sarajevskih op{tina.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je egzodus `ivih i mrtvih sarajevskih Srba ve~na opomena, a da je svet `murio na ~iwenicu da je izvr{eno etni~ko ~i{}ewe Srba. Dodik je za Srnu povodom obele`avawa "Egzodusa sarajevskih Srba", rekao da je to najve}e i najpotresnije proterivawe jednog naroda na tlu Evrope u posledwim decenijama koje }e ostati upam}eno po nezaboravnim scenama iskopavawa i izno{ewa posmrtnih ostataka poginulih srpskih boraca i civila.

"Progon Srba iz Sarajeva nema broj~anu dimenziju proterivawa Jevreja iz [panije ili Grka iz Male Azije, ali istorija }e pam-

Kako je rekao, to su bile jezive scene koje niko nikada ne mo`e da zaboravi.

"U istoj koloni, po hladnoj zimi, na temperaturi od minus 20 i vi{e stepeni u istoj koloni gaze deca, starci, `ene, nose}i koste svojih predaka", naglasio je predsednik Republike Srpske.

On je podsetio da je jedan broj sarajevskih Srba koji je `iveo u ve}inskim muslimanskim delovima grada, nakon ubistva srpskog svata 1. marta 1992. godine, nelegalnog referenduma o nezavisnosti BiH i pretwi kojima su svakodnevno bili izlo`eni, morao da napusti Sarajevo, drugi srpski grad po veli~ini u biv{oj Jugoslaviji, dok je deo wih koji su `iveli u ve}inskim srpskim delovima grada ostali da brane svoja ogwi{ta i grobove.

Tokom celog rata ostali su i branili svoja ogwi{ta, rekao je predsednik republike Srpske, ali nakon Dejtona ceo grad pripao je FBiH i Srbi nisu `eleli da ostanu pod vla{}u muslimana, posebno nakon otvorenih pretwi da }e svi koji su nosili pu{ku biti izvedeni pred sud. "Pre nego {to je delove grada koji su do tada bili pod kontrolom Srba preuzela muslimanska

vlast, Srbi su se odlu~ili na egzodus `ivih i mrtvih i uputili se ka Lukavici, Palama, Sokocu... na sigurnu teritoriju. Sve svoje {to su gradili godinama, ostavili su i sa zave`qajima krenuli u ogromnoj izbegli~koj koloni u nepoznato. Tada su uvideli tu te{ku sudbinu izbeglice. Bez obzira koliko se ko trudio i koliko je ko stekao, sve je ostalo u Sarajevu, a sa sobom su poneli samo tugu i `al za svojim ogwi{tima", rekao je Dodik.

@rtvovali su sve, ali su do{li na slobodnu teritoriju, u svoju Republiku Srpsku i sa svojim narodom krenuli od po~etka i zato, ka`e predsednik Republike Srpske, stalno ponavqam da su sarajevski Srbi podneli najve}u `rtvu u proteklom Odbrambeno-otaxbinskom ratu i to je ~iwenica.

"Ono {to su oni pro{li nije niko u svetu. I zato danas svi oni koji su odlu~ili da ostanu na ovim prostorima imaju svoju Republiku Srpsku, svoj grad Isto~no Sarajevo, koji smo zajedno gradili i izgradili i koji zaslu`uje da ponese epitet prestonice sa sedi{tem na Palama, kako je to predvi|eno u nacrtu novog ustava Srpske", istakao je Dodik.

On je ukazao da, posle svega, najvi{e boli ~iwenica da ve}inski deo sveta `muri na ~iwenicu da je iz Sarajeva proteran ceo jedan narod i da danas u tom takozvanom multietni~kom gradu `ivi jedva dva do tri odsto Srba.

Slu`ewem parastosa i polagawem cve}a na Spomen obele`je u Bratuncu je obele`ena 29. godi{wica egzodusa sarajevskih Srba koji su do{li u Bratunac i Podriwe.

Prilikom napu{tawa svojih ogwi{ta Srbi iz Haxi}a i drugih sarajevskih op{tina ekshumirali su i preneli u Bratunac 185 posmrtnih ostataka poginulih vojnika Vojske Republike Srpske. Tokom martovskog egzodusa 1996. godine, prema proceni Udru`ewa "Sarajevski Srbi" u Bratunac se doselilo oko 10.000 lica.

Tu`ila{tvo BiH izdalo nalog za privo|ewe Dodika, Vi{kovi}a i Stevandi}a

Tu`ila{tvo BiH, ~ije delovawe je nedavno zabraweno u Republici Srpskoj, izdalo je naredbu za privo|ewe radi davawa iskaza predsednika RS Milorada Dodika, premijera Radovana Vi{kovi}a i predsednika Narodne skup{tine Nenada Stevandi}a.

Portparolka Agenije za istrage i za{titu (Sipa) Jelena Miovi}i} potvrdila je da je ta agencije dobila zahtev koji se odnosi na asistenciju i nared-

bu Tu`ila{tva BiH za privo|ewe trojice najvi{ih zvani~nika RS. Kako izve{tava Radio-televizija RS, naredbu je izdao tu`ilac ]azim Hasanspahi}, a tu`ila{tvo u grehe trojici zvani~nika RS stavqa da su izvr{ili krivi~no delo napad na ustavni poredak, pri ~emu se misli na odluke Vlade RS i Skup{tine RS kojima je u RS zabrawen rad Sudu BiH, Tu`ila{tvu BiH i Sipi. Dodik je odmah po dono{ewu tih zakona potpisao ukaz o wihovom progla{ewu. Navodi se kako je Tu`ila{tvo BiH naredbu za privo|ewe izdalo sudskoj policiji, zatra`iv{i navodno i asistenciju MUP-a Srpske, kao i Sipe, koja, me|utim, ima zabranu delovawa u RS. Ministar unutra{wih poslova RS Sini{a Karan rekao je da je osnovni zadatak MUP-a Srpske da {titi ustavni poredak i naglasio da „niko ne}e biti uhap{en”. „Zadatak MUP-a je da {titi ustavni poredak, svoje ustavne institucije, predstavnike svih institucija i sve svoje gra|ane. Taj zadatak }e biti ispuwen do kraja”, rekao je Karan.

Dodik: Pokre}emo postupak za novi ustav

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da Republika Srpska pokre}e postupak za dono{ewe novog ustava jer, kako je istakao, ona mora biti sna`na i nepokolebqiva. "Pokre}emo postupak za dono{ewe novog ustava jer Srpska mora biti sna`na i nepokolebqiva. Ili }emo vratiti snagu, ili ostati prazna qu{tura - mi biramo snagu!", napisao je Dodik na dru{tvenim mre`ama. On je istakao da Ustav nije avanturizam, ve} najvi{i akt jednog naroda i zato }e biti donet pa`qivo, uz javnu raspravu i stru~ne analize.

Vlada Republike Srpske nalo`ila izradu zakona o formirawu grani~ne slu`be RS

Vlada Republike Srpske (RS) saop{tila je da Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske (MUP RS) treba u {to kra}em roku da izradi predlog zakona kojim }e se formirati grani~na slu`ba RS. U saop{tewu je precizirano da entitetski MUP izradi predlog zakona kojim }e se "urediti grani~na kontrola i prelazak dr`avne granice BiH na teritoriji RS" i da "poslove grani~ne kontrole obavqaju policijski slu`benici MUP RS".

Vlada RS je zadu`ila MUP i Ministarstvo pravde da radnike iz RS zaposlene u Dr`avnoj agenciji za istrage i za{titu (SIPA), Tu`ila{tvu i Sudu BiH i Visokom sudskom i tu`ila~kom savetu (VSTS) BiH, a koji iska`u spremnost da pre|u u institucije RS, posle ~ega }e }e Vlada RS pokrenuti postupak za stavqawe van snage akata kojima je to pravo predvi|eno.

Vlada je zadu`ila ova dva entitetska ministarstva da od institucija pravosu|a i ostalih institucija RS kontinuirano prikupqaju podatke o primeni zakona kojima se na teritoriji RS zabranuje delovawe SIPA, VSTS BiH i dr`avnog suda i tu`ila{tva i Zakona o neprimewivawu odluka Ustavnog suda BiH na prostoru RS i da preduzmu mere za sankcionisawe pojedinaca i ustanova koji budu postupali suprotno.

Formirawe Grani~ne policije RS ranije je najavio i predsednik RS Milorad Dodik.

EUFOR: Ne me{amo se u politi~ke debate, za{tita stanovni{tva na prvom mestu

Snage Evropske unije (EUFOR) u Bosni i Hercegovini saop{tile su da “u skladu s Dejtonskim mirovnim sporazumom i mandatom Ujediwenih nacija ve} 20 godina obavqaju misiju podr{ke vlastima BiH, kako bi bilo odr`ano sigurno i stabilno okru`ewe”. "EUFOR je uvek delovao i deluje nepristrasno i ne me{a se u politi~ke debate", isti~e evropska misija. Saop{tewe EUFOR-a je usledilo nakon {to su mediji preneli obra}awe ~lanice Evropskog parlamenta iz Hrvatske @eqane Zovko, koja je u EP rekla da ima informacije iz EUFOR-a prema kojima je zadatak ''misije Altea'' iskqu~ivo za{tita ambasada i stranih diplomata, a da ukoliko do|e do eventualnog sukoba u BiH, "Altea" ne}e u~estvovati u smirivawu i da }e spasavati ambasadore.

EUFOR je u saop{tewu naveo i da “deluje nepristrasno u okviru svog mandata, izri~ito i definitivno po{tuju}i pravni okvir Bosne i Hercegovine i me|unarodno pravo”, kao i da }e nastaviti da deluje na transparentan na~in, i da }e “biti spreman da za{titi sigurno i stabilno okru`ewe, na prvom mestu pru`aju}i za{titu stanovni{tvu”.

“Svaka izjava koja navodi i prikazuje druga~ije stavove snaga Operacije Altea je la`na i ne odra`ava istinu", zakqu~uje se u saop{tewu EUFOR-a.

@ivi i mrtvi sarajevski Srbi u istoj izbegli~koj koloni: Zbogom Sarajevo

o na~inu na koji je do{lo do sporazuma Spaji} i DPS

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} poru~io je da ukoliko je sporazum premijera i lidera PES-a Milojka Spaji}a i Demokratske partije socijalista potpisan u stranoj ambasadi to nije dobra poruka dr`avnih institucija.

On je na konferenciji koju je organizovao Centar za monitoring i istra`ivawe, odgovaraju}i na pitawe novinara rekao da je sporazum o povratku opozicije u skup{tinske klupe korak napred, ali da je trebalo da bude potpisan u institucijama dr`ave Crne Gore.

- Nama vaqda nisu vi{e potrebne strane ambasade da se prave razni dogovori, koliko god one, ukqu~uju}i i ovu EU, bile dobronamerne. Mi imamo institucije koje

biraju gra|ani i dajte da na{a pitawa re{avamo u na{im institucijam. Nemojte da to da radimo u okviru nekih ambasada u kasnim ve~erwim satima - poru~io je Milatovi}.

Kako je istakao, u ovom trenutku, koji je reformski veoma izazovan, va`no je da Crna Gora ima funkcionalnu Skup{tinu, {to je, dodaje, nemogu}e bez opozicije i vlasti u parlamentarnim klupama.

- Voleo bih da nakon povratka opozicije u skup{tinske klupe, gra|ani od poslanika vide ve}u kontrolnu ulogu Skup{tine. Voleo bih da u Skup{tini vidim vi{e razgovora, rasprava, konkretnih re{ewa u odnosu na ono {to su svakodnevni problemi gra|ana - kzao je Milatovi}. [ef poslani~kog kluba DPS Andrija Nikoli} poru~io je da oni koji ugroze sporazum koji je potpisan sa Spaji}em pod pokroviteqstvom Delegacije EU, ugrozi}e put Crne Gore ka Briselu.

OTVORENO O DR@AVQANSTVU

Na pitawe da li podr`ava inicijativu da sudbinu jezika i dvojnog dr`avqanstva treba staviti po strani, ka`e da bi to bilo stavqawe demokratije po strani. - To nije dobro. Svaka tema je legitimna da bude otvorena, ali moramo imati dovoqno zrelosti da kroz dijalog vlasti i opozicije re{avamo probleme koji mo`da nisu laki za re{avawe - zakqu~io je Milatovi}.

EU tra`i uni{tavawe svih

zaplewenih cigareta iz Luke Bar

Evropska unija tra`i od Crne Gore da uni{ti sve zaplewewe cigarete iz Luke Bar, saop{tio je {ef Delegacije EU u Podgorici Johan Satler.

Preko hiqadu tona duvanskih proizvoda, zaplewenih 2022. godine, nalazi u Slobodnoj zoni Luke Bar.

Sada je, ka`u, sve pitawe odluke na koji na~in }e ta ogromna koli~ina cigareta biti uni{tena.

Evropska komisija je ranije upozoravala da je zabrana skladi{tewa duvanskih proizvoda u Slobodnoj zoni Luke Bar stupila na snagu u maju 2022. godine te da je to dovelo do dotad nezabele`ene zaplene koli~ine cigareta, koje su wihovi vlasnici ostavqali na tom mestu.

Vlade koje su formirane nakon politi~kih promena 2020. godine pokrenule su aktivnosti da se suzbije {verc cigareta preko Luke Bar.

Prve informacije o vrlo verovatno fiktivnom izvozu miliona {teka cigareta iz Luke Bar u Libiju pojavile su se jo{ 2015. i 2016. godine, ali uprkos medijskim izve{tajima i krivi~nim prijavama, tada{we tu`ila{tvo nikada nije reagovalo.

U toku 2020. i po~etkom 2021. godine, kompanija Playmaker –LLA 14 u vlasni{tvu \or|ija Pavi}evi}a i carinici u Slobodnoj zoni Luke Bar, Ivana Kova~evi} i Veqko \uri~i}, falsifikovali su dokumentaciju o izvozu preko 24 miliona {teka cigareta u Libiju.

Zvani~ni podaci do kojih je do{ao MANS otkrivaju da te cigarete nikada nisu ukrcane na brodove, ve} su oni dolazili u Bar iskqu~ivo da bi utovarili prazne kontejnere i produ`ili u obli`we luke.

Do konkretnih akcija zaplene cigareta do{lo je nakon {to je ranija britanska ambasadorka u Crnoj Gori Karen Medoks saop{tila u martu 2022. godine, da se samo preko Luke Bar svake godine prokrijum~ari vi{e od dve milijarde cigareta koja dospevaju na tr`i{ta Evrope.

[verc cigareta preko Crne Gore po~eo je uvo|ewem me|unarodnih sankcija tada{woj SRJ po~etkom devedesetih godina. Dok su tada{we vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) Mila \ukanovi}a tvrdile da se radi o tranzicionom poslu, kriti~ari su tvrdili da je u pitawu dr`avni {verc prema Italiji i drugim evropskim zemqama.

Istragu o {vercu cigareta iz Crne Gore prema Italiji od 1999. godine vodilo je i pravosu|e Italije, ali bez osu|uju}ih presuda.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Milioni evra za zakup pla`a u Crnoj Gori

I daqe se ne zna da li }e milionske ponude za zakup pla`a na crnogorskom primorju biti predmet istra`iteqa, jer je Javno preduze}e „Morsko dobro” tra`i od policije i tu`ila{tva da ispitaju odakle novac za takve basnoslovne poslovne poduhvate. Kao primer pojavila se vest da je za sezonski zakup pla`e „Koko bi~” na budvanskoj Slovenskoj pla`i ponu|eno neverovatnih 2,7 miliona evra.

Tek {to je JP „Morsko dobro” raspisalo tender za zakup oko 150 pla`a na crnogorskoj obali, krenula je lavina optu`bi biv{ih zakupaca koji su do sada za zakup pla}ali, sada je jasno, bezna~ajne sume imaju}i u vidu profit. Posebno im je zasmetala odluka ministra za urbanizam i prostorno planirawe Slavena Radunovi}a da od ove godine zakupci ne}e mo}i da formalno plate pla`u du`ine do 30, a u praksi da koriste ~ak do 150 metara.

Milioni evra koji se sada nude za zakup najboqi su dokaz kako se nedoma}inski gazdovalo pla`ama, odnosno kako je biv{a vlast svojim pristalicama name{tala tender i cene, dok su oni zara|ivali na tako sklopqenom poslu.

Sude}i po prvim reakcijama, najvi{e je zasmetalo ne samo zakupcima pla`a ve} i wihovim politi~kim mentorima. Zakupci iz Ulciwa su prvi okupili i podigli prst prema vladi. Odlu~ili su da se sastanu sa predsednikom op{tine Gencijem Nimanbeguom i

Do sada pla}ane bezna~ajne cene, namera vlade da uvede red nai{la na proteste i osporavawa

da sa premijerom Milojkom Spaji}em „rasprave” problem. Me|utim, predsednik vlade je ostao pri stavu da je tender transparentan, da su pravila jasna, i da je interes gra|ana Ulciwa i Crne Gore na prvom mestu. Nakon tog sastanka, Nimanbegu je rekao da }e inicirati sednicu Skup{tine op{tine Ulciw po hitnom postupku, na kojoj }e se odbornici svih partija u lokalnom parlamentu izjasniti o ovoj temi.

„Ako vlada ne preduzme konkretne korake i za{titi doma}u privredu, spremni smo na proteste jer je neprihvatqivo da oko 4,5 kilometra Velike pla`e bude dato firmi koja je registrovana pre nepunih 10 dana u Crnoj Gori”, istakao je Nimanbegu.

Predsednik Udru`ewa zakupaca pla`a u Ulciwu Preqa [kreqa izjavio je da jedan zakupac planira da zakupi 19 pla`a. Wega je podr`ao i Gra|anski pokret URA, ali i Demokratska partija socijalista, ba{ ona koja je tamo{we pla`e „kr~mila” pre-

ma partijskoj pripadnosti. Nezadovoqstvo Ulciwana kulminiralo je nakon {to je firma „Igl hils Montenegro” dala najve}e nov~ane ponude za zakup vi{e od 10 kupali{ta na Velikoj pla`i. Re~ je o kompaniji iz Abu Dabija, ~iji je predsednik Muhamed Alabar. To je gra|evinska firma koja godinama posluje u svetu i regionu, a po~etkom marta registrovana je u Podgorici. Ina~e, posebno su visoke cene zakupa budvanskih pla`a. Tako je za sezonski zakup pla`e „Ponta” du`ine 39 metara, za koju je po~etna cena zakupa bila oko 21.000 evra, firma „Neimar” iz Bara ponudila ~ak milion evra. Prema informacijama „Pomorskog portala”, i za delove petrova~ke rivijere cene su dostigle vrtoglave cifre. Za deo petrova~ke gradske pla`e du`ine 62 metra, po~etna cena 61.000 evra, D. B. je ponudila neverovatnih 800.000 evra. Za pla`u du`ine 73 metra, zakupac A. S. ponudio je 950.000 evra. Pla`a „Lu~ice” bi}e zakupqena za milion evra.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi}

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

NAVR[ILA SE 21 GODINA OD ETNI^KI

Zlo~in koji se ne mo`e niti sme zaboraviti!

u U tri dana nasiqa Albanaca nad Srbima 17. 18 i 19. marta 2004. godine nastradalo 10 Srba, sru{eno i zapaqeno 35 crkava i manastira, 935 srpskih objekata, od kojih 738 srpskih ku}a, 10 javnih objekata, {kola po{ta i domova zdravqa... u Proterano 4.012 Srba iz {est gradova i devet sela

Proteklog 17. marta navr{ilo se 21 godina od martovskog etni~ki motivisanog nasiqa i progona Srba {irom Kosova i Metohije od strane Albanaca 17. i 18. marta 2004. godine. Pred o~ima me|unarodne vojne i civilne misije na Kosovu i Metohiji, dogodio se ne~uveni zlo~in nad Srbima i wihov progon. Tada je na Kosovu i Metohiji bilo 38.000 vojnika Kfora iz 39 zemaqa kao i 8.000 UN policajaca iz 52 zemqe.

Sumirani „rezultati“ posle pet dana

U ponedeqak 22. marta 2004, u ve~erwim satima, Derek ^epel iz UNMIK - a objavquje da su uhap{ena 163 lica zbog podmetawe po`ara, pqa~ke, ubistava i drugih krivi~na dela tokom, kako se izrazio „me|uetni~kih” sukoba na Kosovu. Re~eno je da je, prema procenama, 60.000 osoba u~estvovala u 33 pojedina~na doga|aja. Po ^epelu, 28 lica iz obe zajednice je poginulo, a 870 je povre|eno. Kako je rekao, napada~i su spalili ili digli u vazduh 30 srpskih crkava, o{tetili 11 crkava i manastira i uni{tili 286 ku}a. U neredima su uni{tena i 72 vozila UN. Ukupno, tokom pogroma nad Srbima na KiM 17. i 18. marta 2004. Ubijeno je najmawe 27 osoba, od kojih 10 Srba. Povre|ene su stotine Srba, kao i desetine pripadnika me|unarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim albanskim ekstremistima {tite}i napadnute, wihove domove, imovinu, svetiwe i spomenike. Tokom pogroma poru{eno je koliko se zna 935 srpskih ku}a i zapaqeno 35 verskih objekata, ukqu~uju}i 18 spomenika kulture, me|u kojima i drevna crkva Bogorodice Qevi{ke, sa po~etka 14. veka.

SMI[QENA LA@ IZAZVALA NASIQE

Ovo je, posle juna i jula 1999. godine, bio drugi masovni nasilni progon Srba sa Kosova i Metohije od strane Albanaca pred o~ima ~itavog sveta i pored do zuba naoru`anih vojnika Kfora i UNMIK policije.

Sve je po~elo senzacionalisti~kim, tendecioznim i neistinitim izve{tavawem albanskih, prvo elektronskih a onda i {tampanih medija, {to je kasnije OEBS osudio, o utapawu dva albanska de~aka, 16. marta, u reci Ibar kod sela ^abra u op{tini Zubin Potok na severozapadu Kosova i Metohije.

Bez ikakvih ~iwenica i argumenata za to, pri{tinski mediji su proglasili Srbe kao krivce?

Senzacionalisti~ko i la`no izve{tavawe albanskih medija da su Srbi psima naterali albanske de~ake da sko~e u Ibar i utope se, navelo je Albance da orkestrirano u svim delovima Kosova i Metohije fizi~ki nasrnu na Srbe, srpsku imovinu i srpske crkve i manastire. Eskalacija, kako je ubrzo dokazano od me|unarodnih predstavnika, planski pripremanog i motivisanog nasiqa, prvo je po~ela u Kosovskoj Mitrovici, a onda u ^aglavici kod Pri{tine, Prizrenu, Pe}i, \akovici, Obili}u, Podujevu, Gwilanu, Uro{evcu, Sviwaru i skoro svim mestima ju`no od Ibra gde su `iveli Srbi.

Kfor i UNMIK su imali neobja{wiv odgovor da su bili zate~eni ovako masovnim i brutalnim nasiqem Albanaca na Srbima i da je to bio razlog wihovog neadekvatnog i neblagovremenog reagovawa!

UNMIK policija i Kfor su kasnije objavili da je u tom albanskom nasiqu 17. 18. i 19. marta na Srbima u~estvovalo 60.000 Albanaca.

ZA MARTOVSKO NASIQE

OPTU@ENA 242 LICA

Posledice velikog martovskog progona Srba ose}aju se i

danas a ni pet odsto od ukupnog broja proteranih tada se nije vratio u svoja mesta. Tako, danas u Pri{tini ima jo{ 10 Srba, Prizrenu tek 5- 6, Uro{evcu dvoje , \akovici jedna Srpkiwa, Obili}u tek nekoliko , ju`nom delu Kosovske Mitrovice, Pe}i, Vu~itrnu i Uro{evcu samo sve{teni~ke porodice u crkvama... Kfor i UNMIK su tada objavili da su za martovsko nasiqe optu`ena 242 lica, uglavnom Al-

banaca, a 157 lica je optu`eno pred sudijama za prekr{aje. Dok je uhap{eno 350 Albanaca ali je mali broj wih osu}en i izveden pred lice pravde. U martovsko etni~koma nasiqu Albanaca nad Srbima bilo je vi{e od 954 povre|enih, me|u kojima je bilo vi{e od 40 pripadnika Kfora, 65 pripadnima UNMIK policije kao i 58 pripadnika kosovske policijske slu`be. Albanci su uni{tili 72

Ubijeni Srbi 17. marta 2004. godine

Zlatibor Trajkovi} (1951) Kosovo Poqe, Nenad Vesi} (1950) Lipqan, Boban Peri}, Gwilane, Borivoje Spasojevi} (1941) Kosovska Mitrovica, Jana Tu~ev (1968) Kosovska Mitrovica, Dragan Nedeqkovi} (55 godina) Prizren, Dobri Stoli} (1954) Drajkovce kod [trpca proterani iz Uro{evca 1999.g., Borko Stoli} (1982.g.) (sin Dobrija) Drajkovce, Du{anka Petkovi} (71) Uro{evac, Mirko Lopata, Kosovo Poqe.

Osuda OEBS-a

Sve me|unardne organizacije na Kosovu i Metohiji su tada osudili etni~ki motivisano martovsko nasiqe Albanaca nad Srbima . U prvom OEBS-ovom izve{taju posle martovskih doga|aja u pisanom saop{tewu navodi se: Da nije bilo bezobzirnog i senzacionalisti~kog izve{tavawa 16. i 17. marta doga|aji su mogli da dobiju drugi obrt, mo`da ne bi dostigli intenzitet i nivo vo|ene brutalnosti, ili se mo`da uop{te ne bi ni desili. Naro~ito vest data od strane medija na ra~un kobnog davqewa dece 16. marta izgleda da nije podupruta ni jednim va`e}im novinarskim opravdawem - isti~e se u izve{taju.

Tako|e bi trebalo primetiti da su mediji naro~ito elektronski pokazali neprihvatqiv nivo emocija, pristrasnosti i nemarnosti i pogre{no primewene patriotske revnosti. Naro~ito tri glavna kosovska TV kanala zaslu`uju najve}u mogu}u kritiku za izve{tavawe 16. marta uve~e – precizira se u OEBS – ovom izve{taju.

vozila UNMIK-a. Nastradalo je 11 Albanaca (uglavnom od strane snajperista Kfora koji su pucali na one Albance koji su javno nosili i upotrebqavali vatreno oru`je) i deset Srba od strane Albanaca. [irom Kosova i Metohije uni{teno je i o{te}eno 935 srpskih objekata me|u kojima 10 {kola, po{ta i domova zdravqa - prema zvani~nim podacima OEBS –a.

17. mart, sukobi na glavnom mostu na Ibru, podeqene Kosovske Mitrovice

Majka u zagrqaju sina iz sela Sviwara kraj Mitrovice 17. marta 2004, prilikom napu{tawa sela

17. mart 2004. u Kosovskoj Mitrovici

Zapaqeni sveti Arhangeli 17. marta 2004. godine

]erka najve}eg dobrotvora Srbije i daqe po~iva

bez spomen-obele`ja

Obele`ava se 90 godina od smrti

Mihajla Pupina, a mesto gde po~iva wegova }erka je i daqe bez nadgrobne plo~e

Po~etkom decembra 2023. vode}i mediji u Srbiji su objavili vest da je kona~no otkriveno mesto gde po~iva Varvara Pupin, }erka jedinica ~uvenog nau~nika Mihajla Pupina – ali i pored toga, wena ve~na ku}a ni danas nema nikakvo obele`je. Varvara ni u jednom braku nije imala svoje potomstvo, a pre we su umrli i weni brat i sestra po majci, te na grobqu Vudlon (Wujork) nema wene nadgrobne plo~e.

Prema re~ima Suzane Olsen, direktorke za podr{ku klijentima Vudlon grobqa u Bronksu, pored oca Pupina i majke Katarine Sare – tu po~iva i ona, pa su otklowene dugogodi{we sumwe da je Varvara sahrawena na Sirotiwskom grobqu u Wujorku.

I dok se u Idvoru, rodnom mestu na{eg nau~nika, uveliko radi na rekonstrukciji stare {kole, kao jednog od objekata u sastavu Memorijalnog kompleksa Mihajlo Idvorski Pupin, a sa ciqem da se napravi nova interaktivna postavka kako bi se pri~a o Pupinu prikazala na moderniji na~in, wegova }erka je potpuno zaboravqena.

Prema re~ima oca \okana Majstorovi}a iz Amerike, pomen Pupinu i wegovoj supruzi odr`ava se svakog marta od 2006, ali sve{tenici nisu ni slutili, jer nema nikakvog spomen-obele`ja, da tu po~iva i wihova }erka jedinica. U martu 2024. prvi put je slu`en pomen i Varvari, ta~no 62 godine nakon wene smrti.

Neme}e se pitawe {ta bi (danas) na na{ nemar rekao srpski i ameri~ki nau~nik, pronalaza~, univerzitetski profesor, akademik i veliki srpski dobrotvor – Pupin.

Dr Dragoqub Cuci}, rukovodilac Regionalnog centra za talente "Mihajlo Pupin" ka`e da je Pupin bio "najve}i lobista Srbije ikada" i jedan od svetionika mnogim generacijama posle wega.

"Ne vidim nijedan razlog da se Srbija, kao dr`ava, ne zahvali Pupinu za sve {to je on nekada ~inio za otaxbinu, i to podizawem spomenika Varvari. Ako to Srbija ne u~ini, u~ini}e to, kao {to su ukazivali odre|eni iz wenih institucija, sam narod. Obi~ni qudi kojima je neprijatno da znaju da }erki, koja le`i pored majke i oca, nije imao ko ime da zapi{e. Svakako, to }e biti i pitawe presti`a. Ko god da postavi spomenik Varvari, wegovo ime }e zanavek ostati upam}eno. Naravno, to ne sme da bude motiv, ali tako }e biti", rekao je on.

Apel svim onima koje je Pupin najvi{e zadu`io uputio je i dr Dragoqub Martinovi}, profesor i direktor Visoke {kole elektrotehnike i ra~unarstva u Beogradu (sada u penziji) i pisac velikog broja kwiga o Pupinu. On je pozvao da se organizuje postavqawe spomen-obele`ja Varvari, zato {to je to "najmawe {to mo`emo da uradimo za na{eg Pupina".

"Pupin – patriota, nau~nik i dobro~initeq, nesumwivo je najve}i donator i dobrotvor koji je vi{estruko zadu`io srpski narod. Nebrojeno puta je

(1864-1952)

darivao i pomagao pojedince, svoje selo Idvor, nacionalne verske i dr`avne ustanove. Srbi, na`alost, nisu prema Pupinu pokazali posebnu zahvalnost za vreme wegovog `ivota, a {to je jo{ tu`nije, nisu uop{te obratili pa`wu na wegovu }erku. Prekr{ili su osnovni patrijarhalni kodeks da o potomcima preminulog treba voditi brigu, pratiti ih i u slu~aju potrebe prite}i im u pomo}", isti~e Martinovi}. Varvara Pupin je, ina~e, bila pronalaza~. Tako je 4. aprila 1934. prijavila svoj patent: [titnik za usne, a zaveden je pod br. US 2032 672. Naime, Pupinova }erka je prona{la re{ewe za spre~avawe nastanka mrqa od karmina na ode}i. Ovaj proizvod je svoju primenu na{ao u robnim ku}ama, radionicama za {ivewe, iza kulisa u pozori{tima, na setu prilikom snimawa filmova u Holivudu... Kasnije je ovaj patent prijavila u Francuskoj i u Britaniji 28. februara 1936. Patent su Francuzi odobrili vrlo brzo, za nekih 7 meseci, dok je Britancima trebalo oko 11 meseci.

Za `ivota, "Varvara, devojka iz visokih krugova", bila je ~esta meta novinara u Americi. Dva puta se udavala: prvi put za Hjua Vilobija, svog instruktora jahawa i upravnika ergele u Wujorku, a potom za Luisa X. Smita, pravnika i advokata.

Pored Paje Jovanovi}a, pozirala je i ~uvenom slikaru Karlu Bleneru koji je bio tra`en portretista bogatih i slavnih – i koji je u Wujorku u 57. ulici imao svoj ateqe du`e od 50 godina.

Kraji{ko prelo odr`ano u ^ikagu

U ^ikagu je odr`ano Kraji{ko prelo u manstiru Nova Gra~anica. Bila je to prilika da se poka`e `eqa da se o~uva tradicija iz rodnog kraja.

Foklorni ansambl Oko sokolovo pripremio je specijalno za 23. Kraji{ko prelo u ^ikagu igre iz Vrlike.

"Mi ve}inom imamo ovo sve ve} ali ove keceqe specijalno smo dobili od ~lanice Ivana, wena baba pravi ove keceqe, ba{ iz Vrlike, ba{ u taj stil koji nam je trebao za ve~eras", ka`e Tawa Rakovi}.

Stanko Bijeli} doputavao je iz Kanade da zasvira zvuke starog kraja na instrumentu koji se zove “Samica”.

Kako ste nau~ili da svirate instrument? Ko vas je nau~io?

"]a}a je imao tamburu sa dve `ice i ja sam u~io tako da sviram. Posle sam ja u 6. razvodu po~eo na muziku, harmoniku svirati cijelu no} i u{ao sam u to. Onda sam kasnije po~eo tamburu", ka`e Stanko Bijeli}.

Postavqena je izlo`ba o znamenitim Srbima iz Like, a prikupqena su i sredstva za obnovu srpske crkve u Bovi}u na Kordunu. Pero Stanovi} do{ao je iz Korduna u ^ikago jo{ pre {est decenija.

"Moje rodno mesto je Vrgin Most, to je mestance ispod Petrove gore, gde su nekad bile pesme, gde majke ra|aju sokolove", ka`e Pero Stanovi}.

Predsednik udru`ewa kraja{kih Srba Prelo iz ^ikaga je Qubinko [pegar.

"Ciq je da se prika`e {to vi{e kulturnih sadr`aja, {to vi{e istorijskih sadr`aja iz na{e pro{losti, iz na{ih nasle|a, iz o~uvawa srpskog jezika i kulture", ka`e [pegar.

Kakva drama, Australija preti Trampu udarom na Mekdonalds?!

Trgovinski rat Donalda Trampa mogao bi pove}ati cenu ameri~kih hamburgera, upozorio je australijski ministar trgovine, usled naga|awa da bi carine mogle biti pro{irene na govedinu i druge poqoprivredne proizvode.

Australijski ministar trgovine Don Farel poru~io je da ve}ina australijske govedine koja se izvozi u Sjediwene Dr`ave zavr{i u Mekdonaldsu, te da }e sve nove carine na australijsku robu neizbe`no pove}ati cenu koju Amerikanci pla}aju za svoje hamburgere.

Najavio je da }e nastaviti da vr{i pritisak da Australija bude izuzeta od carina.

- Voleo bih da vam mogu ta~no re}i {ta }e ameri~ka vlada kona~no uraditi. Da budem iskren sa vama, mislim da ni sami ne znaju - rekao je Farel za Skaj wuz.

AUSTRALIJA

I

Australijska vlada saop{tila je da }e nastaviti da argumentovano kritikuje ameri~ke carine od 25% na uvoz ~elika i aluminijuma.

Australijski farmeri sa strepwom ~ekaju da ~uju da li }e izvoz mesa biti pogo|en u slede}em krugu carina.

Premijer Entoni Elbanizi istakao je da ameri~ke carine protiv Australije nisu ~in prijateqske nacije.

- Imamo velike prijateqe u Sjediwenim Dr`avama i o~ekujemo da }e se pona{ati u skladu s tim. Carine nisu porez za proizvo|a~e, one su porez za Amerikance. Videli smo da tr`i{ta reaguju veoma negativno na ove poteze Trampove administracije - izjavio je.

"Treba da stvaramo vi{e slobodne trgovine."

Farel tvrdi da Australija ne}e razmatrati osvetni~ke carine prema Americi.

- Deo mog posla je da nastavim da iznosim argumente Amerikancima da su usvojili pogre{nu politiku. Zapravo bi trebalo da u~inimo suprotno. Trebalo bi da stvaramo vi{e slobodne trgovine, vi{e pravedne trgovine, a ne mawe trgovine - napomenuo je. Sjediwene Dr`ave su me|una rodno tr`i{te broj jedan za australijsku govedinu, jagwetinu i kozje meso. Australijski proizvo|a~i prodali su pro{le godine meso u SAD u vrednosti od 6,2 milijarde dolara. Upitan o mogu}im carinama na poqoprivredne proizvode poput govedine, Farel smatra da bi takva promena "imala zna~ajan uticaj" i na australijske proizvo|a~e i na ameri~ke potro{a~e.

COVID SKANDAL: Sedativi ubrzali smrt najstarijih

Tokom 2020. godine, stariji gra|ani Australije suo~ili su se sa jezivom realno{}u – zdravstvene vlasti i medicinski sistem ne samo da ih nisu za{titili, ve} su aktivno ubrzali wihovu smrt.

^ak 75% svih „covid-19 smrti“ u Australiji desilo se u stara~kim domovima (RACF), a 40% tih smrti koncentrisano je u samo deset domova, od kojih je devet bilo u Viktoriji.

Naj{okantnija istina? Sedativi poput midazolama i morfijuma masovno su kori{}eni kao „hemijska obuzdavawa“, ne

kriti~no stawe, {to je potom otvaralo put ka smrtonosnim intervencijama poput respiratora i bolni~kih infekcija.

SEDACIJA KAO „RE[EWE“ –

SISTEM IZDAO NAJRAWIVIJE

U aprilu 2020, Australijsko-novozelandsko udru`ewe za palijativnu medicinu (ANZSPM) izdalo je smernice za kori{}ewe sedativa kod kovid pacijenata, ukqu~uju}i i one u palijativnoj i „terminalnoj“ nezi.

U septembru 2020, Nacionalna radna grupa za kovid-19 (NCCET) dodatno je pro{irila ove preporuke, predla`u}i da

radi le~ewa, ve} radi kontrole i u}utkivawa pacijenata.

Ovi lekovi su pod izgovorom kontrole infekcije i palijativne nege ubrzali smrt hiqada starijih Australijanaca, postavqaju}i ozbiqna eti~ka i pravna pitawa o ovoj praksi.

STARIJI NISU LE^ENI – NEGO PREPU[TENI SMRTI

Tokom 2020. godine, Australija je zabele`ila 909 zvani~nih covid smrti, od ~ega je 678 bilo u stara~kim domovima.

Stopa smrtnosti (CFR) kod korisnika stara~kih domova bila je ~ak 33,45%, dok je kod osobqa iznosila samo 0,04%.

Ova ogromna razlika ne mo`e se objasniti samo virusom.

Ulogu u ovim smrtnim slu~ajevima igrali su sedativi poput midazolama i morfijuma, koji su prepisivani covid pacijentima i onima koji nisu mogli da se pridr`avaju mera kontrole infekcije.

Iako su zakoni u Australiji zabrawivali hemijska obuzdavawa, medicinske vlasti su ih i daqe rutinski koristile.

Sedacija nije bila samo sredstvo za smirivawe – ona je pacijente dovodila u

se sedativi koriste za „ubla`avawe simptoma“ poput ote`anog disawa.

- Ove smernice zamaglile su granicu izme|u palijativne i terminalne nege, omogu}avaju}i {iroku upotrebu sedativa ~ak i kod pacijenata koji su mogli da pre`ive.

- Preporu~eno je smawewe interakcije osobqa sa pacijentima, kori{}ewem lekova sa sporim osloba|awem, {to je dodatno izolovalo pacijente i smawilo pristup adekvatnoj nezi.

Rezultat? Katastrofa.

Midazolam i morfijum potiskuju centralni nervni sistem, pogor{avaju}i respiratorne probleme koje izaziva kovid-19.

Kod starijih pacijenata, ve} ugro`enih pridru`enim bolestima, ove supstance su verovatno ubrzale smrt.

Zvani~ni podaci Australijske administracije za lekove (TGA) i Farmaceutskog sistema beneficija (PBS) pokazuju da je do{lo do dramati~nog porasta upotrebe sedativa tokom kovid talasa 2020. godine.

Istovremeno su prijavqene nesta{ice midazolama i morfijuma, zbog „neo~e-

kivane potra`we“, naro~ito u stara~kim domovima.

Zakqu~ak? Sedativi su kori{}eni ne samo za palijativnu negu, ve} i kao hemijska obuzdavawa za pacijente koji su smatrani „problemati~nim“ ili „lutalicama“.

SKRIVENE SMRTI – HEMIJSKA

OBUZDAVAWA POVE]ALA

UKUPNU SMRTNOST

Kori{}ewe hemijskih obuzdavawa nije uticalo samo na kovid smrti. Podaci pokazuju pove}anu smrtnost od drugih uzroka, poput demencije, tokom pandemije.

U 2020. godini, broj smrtnih slu~ajeva od demencije prema{io je onaj iz najgore sezone gripa u Australiji 2019. godine, iako je u tom periodu grip gotovo nestao.

Ovo sugeri{e da su prekomerna upotreba sedativa i izolacija pacijenata u stara~kim domovima doprineli {irem naru{avawu zdravqa i pove}anoj smrtnosti. Stariji, ve} odba~eni pandemijskim merama, dodatno su bili `rtve politika koje su davale prednost socijalnom distancirawu i izolaciji nad brigom i saose}awem.

JEZIVA IZDAJA POVEREWA

Kori{}ewe sedativa u australijskim stara~kim domovima tokom pandemije predstavqa duboku izdaju poverewa.

Zdravstvene vlasti i medicinski sistem, koji su imali zadatak da za{tite najrawivije, umesto toga su ih podvrgli politikama koje su ubrzale wihovu smrt.

Sedacija je postala „lak{e re{ewe“, na~in da se re{i problem mawka osobqa i pacijenata koji su „previ{e te{ki za kontrolu“, po cenu wihovog dostojanstva i `ivota.

Stariji pacijenti, izolovani od porodica i uskra}eni za ranu terapiju, ostavqeni su da umru u ti{ini, dok su wihove smrti prikazane kao „kovid“ ili drugi uzroci.

Wihova sudbina je svedo~anstvo o propasti sistema koji je kontrolu stavio iznad brige o qudima.

NIKADA VI[E – LEKCIJE IZ

AUSTRALIJSKOG KOVID SKANDALA

Ovo nije samo pri~a o medicinskoj zloupotrebi – ovo je pri~a o sistemskom slomu, kr{ewu qudskih prava i katastrofalnim posledicama vo|ewa politike kroz strah.

Dok svet ide napred, lekcije iz australijske pandemijske reakcije ne smeju biti zaboravqene.

Stariji zaslu`uju boqe od toga da budu sedirani do smrti.

Zaslu`uju saose}awe, dostojanstvo i pravo da posledwe dane provedu sa voqenima, a ne pod sedativima.

- Zna~aj za SAD u vezi sa na{im izvozom govedine je to {to ve}ina ide u Mekdonaldsove hamburgere. Ako povisite cenu te izvozne govedine za 25% ili 10% ili koja god brojka bila, tada }ete jednostavno pove}ati cenu hamburgera u Sjediwenim Dr`avama. Nema smisla - zakqu~io je.

Da li }e ve{ta~ka inteligencija uticati na bira~e u Australiji?

Stru~waci smatraju da bi nova tehnologija mogla zna~ajno da se odrazi na poverewe glasa~a u demokratiju.

U Australiji ne postoje posebni zakoni koji reguli{u upotrebu ve{ta~ke inteligencije.

Po{to su savezni izbori sve bli`e, jer treba da se odr`e najkasnije 17. maja, zamenica izvr{nog direktora Instituta za dizajn tehnolo{kih politika Zoi Xej Hokins ka`e da je „prekasno za veliku zakonodavnu reformu u Australiji“, da bi se ona desila pre glasawa.

Zbog toga }e na bira~ima biti da tokom predizborne kampawe prepoznaju ili procene {ta je stvarno, a {ta la`no kada je re~ o sadr`ajima generisanim ve{ta~kom inteligencijom.

Portparol australijske izborne komisije Aleks Moris istakao je da qudi „treba da budu oprezni, ali ne i uznemireni“.

„Ako vidite ne{to za {ta ne mo`ete sa sigurno{}u da tvrdite da je ta~no, ili ako niste sigurni da je sasvim ispravno, nemojte deliti taj sadr`aj s drugima pre nego {to proverite wegovu verodostojnost“, ka`e Moris.

SBS na srpskom

Australijski Strickland bu{i

50.000 metara na jugu Srbije u lovu na skoro 200 tona ekvivalenta zlata

Australijski Strickland Metals pokrenuo je program dijamantskog bu{ewa od 50.000 metara, najve}i do sada na projektu zlata i bakra na Rogozni na jugu Srbije.

Kampawa ima za ciq da pro{iri postoje}e resurse u zlatnom ekvivalentu od 6,69 miliona unci (oko 189 tona) na Rogozni, prenosi Sidnej morning herald. Kontinuirani uspesi Strickland Metalsa u bu{ewu na projektu Rogozna osiguravaju da je mnogo o~iju uprto u wegove uzorke jezgra koji se ~uvaju u wihovom operativnom centru u Ra{koj. Dve platforme ve} bu{e na vode}em visokokvalitetnom nalazi{tu zlata u [ancu koji je identifikovan pro{le godine.

Program istra`ivawa za 2025. bi}e najve}i ikad sproveden na projektu, sa najmawe 50.000m bu{otina, rekao je generalni direktor Strickland Metalsa Pol L’Erpinije.

Ovogodi{wi program bu{ewa ciqa pro{irewe nalazi{ta visokokvalitetnog zlata. Kompanija je tamo predvidela

minimum od oko 5.000 m bu{ewa na zapadnoj strani centralnog domena le`i{ta, dok je pro{logodi{we bu{ewe fokusiralo na isto~nu stranu centralnog domena. Sa bu{ewem u toku, Strickland o~ekuje da }e a`urirati trenutnu procenu resursa na [ancu u zlatnom ekvivalentu od 131 tone, do kraja ovog meseca. Kompanija tako`e predvi|a da }e im uskoro biti na raspolagawu jo{ ~etiri bu{ilice za nalazi{te Gradina, 1,9 kilometara jugo-jugozapadno od [anca. Isti~e se da je novi program bu{ewa najobimniji koji je preduzeo Strikland i najve}i u istoriji Rogozne, te da }e pru`icti veliki podsticaj projektu od kada ga je kompanija kupila pre oko osam meseci. Menaxment vidi 2025. godinu kao kqu~nu godinu za projekat Rogozne.

Strickland je i daqe dobro finansiran za realizaciju najve}eg istra`iva~kog programa Rogozne ikada, sa 33,8 mil USD u gotovini i akcijama Northern Star na kraju decembarskog kvartala, navodi Sidnej morning herald.

TIP VE[TA^KOG SRCA PRO[AO VA@AN TEST:

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

sa titanijumskom pumpom u grudima

Pacijent iz Australije postao je prva osoba na svetu koja je napustila bolnicu sa novim tipom ve{ta~kog srca.

Mu{karac iz Novog Ju`nog Velsa, u ~etrdesetim godinama, koji je pre`iveo infarkt, dobio je implant u novembru tokom {est sati duge operacije u bolnici "Sent Vinsent" u Sidneju. Nakon nekoliko nedeqa provedenih na odeqewu intenzivne nege, a zatim dodatnog perioda pod nadzorom na odeqewu op{te nege, ot-

pu{ten je iz bolnice pro{log meseca.

Ve{ta~ko srce, napravqeno od titanijuma, razvila je medicinsko-tehnolo{ka kompanija BiVACOR. Dizajnirano je da odr`ava pacijente u `ivotu dok se ne prona|e adekvatan donor. Za Australijanca je po~etkom marta prona|eno srce donora, pa je podvrgnut transplantaciji posle vi{e od sto dana, {to je najdu`i period koji je neki pacijent `iveo sa potpuno ve{ta~kim srcem izvan bolni~kog nadzora. Ovaj ure|aj koristi pumpu za obavqawe kqu~nih funkcija srca, a

wegov izumiteq, australijski nau~nik dr Danijel Tims, rekao je da je ponosan {to vidi napredak tehnologije.

"Biti u mogu}nosti da Australiju uvedemo u ovaj proces i u~estvujemo u prvim klini~kim ispitivawima za mene je izuzetno va`no i ne{to ~emu sam te`io od samog po~etka," rekao je Tims.

"Ceo BiVACOR tim duboko je zahvalan pacijentu i wegovoj porodici {to su nam ukazali poverewe u na{ Total Artificial Heart. Wihova hrabrost otvori}e put mnogim drugim pacijentima da dobiju ovu `ivotno va`nu tehnologiju", dodao je on.

Dr Pol Jans iz bolnice Sent Vinsent u Sidneju, koji je bio deo tima hirurga, opisao je u~e{}e u ovom revolucionarnom zahvatu kao privilegiju.

"Zastoj rada srca svake godine odnese skoro 5.000 `ivota u Australiji. Godinama smo radili na ovome i izuzetno smo ponosni {to smo prvi tim u Australiji koji je uspe{no izveo ovu proceduru", rekao je Jans, prenosi 9News. Vi{e od 23 miliona qudi godi{we u svetu do`ivi infarkt, ali se za samo oko 6.000 prona|e srce donora, pokazuju podaci australijske vlade koja je izdvojila 50 miliona dolara za projekat ve{ta~kog srca. Dugoro~ni ciq ovog projekta je da implant BiVACOR omogu}i pacijentu da `ivi sa wim, bez potrebe za transplantacijom srca.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Sud u Novom Ju`nom Velsu zabranio mu da vozi automobil do 2117. godine

Sud u Novom Ju`nom Velsu u Australiji doneo je odluku da je 73-godi{wi mu{karac ne sme da upravqa motornim vozilom do 2117. godine.

Sve je po~elo rutinskom kontrolom saobra}aju u Bathurstu u Novom Ju`nom Velsu u Australiji. Policija je zaustavila automobil kojim je upravqao 73-godi{wi Gari Vilijam Niperes. Nakon rutinskog testa na alkohol, koji je u po~etku bio negativan, naknadna provera otkrila je da je starijem gospodinu ve} oduzeta voza~ka dozvola. I to sve do 2117. godine. Naime, ispostavilo se da ima duga~ku istoriju saobra}ajnih prekr{aja. Jo{ 2012. godine osu|en je na dve godine zatvora zbog vo`we u pijanom stawu. Tada mu je zabrawena vo`wa do 2058. godine. Od 2015. do 2018. godine svake godine je bio u zatvoru zbog ignorisawa zabrane vo`we. Pet slede}ih kazni rezultiralo je boravkom u zatvoru izme|u {est i dvanaest meseci. Na kraju je dobio zabranu do 2117. godine.

Ovaj ure|aj koristi pumpu za obavqawe kqu~nih funkcija srca

U susret velikom jubileju

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Nedeqnik „Srpski glas“ (SG) je ju~e 19. marta napunio 34 godine postojawa. Na taj va`an datum sada ve} daleke 1991. godine, po~ela je na{a misija u nameri da na Petom kontinentu o~uvamo }irilicu i srpski jezik u pisanoj formi. Obi~no ro|endan „Srpskog glasa“ obele`avamo skromno, i {to bi se reklo u krugu

Pro{log ponedeqka iza{ao je posledwi broj „Vesti“ jedinog dnevnog lista van Srbije. Nakon dve i po decenije izla`ewa u Australiji „Vesti“ su oti{le u arhivu, kao i mnoga druga srpska glasila u dijaspori pre toga. Bio je to jo{ jedan tu`an dan za srpsku zajednicu, jer su i „Vesti kao i „Srpski glas“ bile na svim doga|ajima i manifestacijama koje je u posledwih 25 godina organizovala srpska zajednica {irom Australije. Istina, posledica zatvarawa „Vesti“ u Australiji su finansijski problemi koje je imala centrala ove kompanije u Frankfurtu i Beogradu. Izdava~ „Vesti“ u Australiji ceweni i uspe{ni biznismen Vaso Despotovi} iz Sidneja nije imao mnogo izbora, iako je ovaj list na Petom kontinentu po nekim saznawima poslovao solidno. Zavr{ila se tako jedna era kada je srpska zajednica mogla da bude ponosna na

meti~ki zatvoreni za bilo kakav glas podr{ke, koji bi bio upu}en na{im sunarodnicima u Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, gde je gra|anski rat odnosio `ivote. Nije bilo mnogo na~ina da se suprostavimo nepravdi, osim poku{aja da ka`emo istinu iz na{eg ugla i onako kako mi vidimo stvari. SG nije na`alost promenio tada{we stavove australijske vlade o ratu u biv{oj Jugoslaviji, ali jeste pomogao australijskim bira~ima srpskog porekla da razumeju de{avawa na balkanskim prostorima. Tako je bilo i pre 3 godine, kada je najtrofejniji svetski i srpski teniser Novak \okovi} bio nepravedno zaustavqen na aerodromu u Melburnu, i kada mu je ukinuta viza, a samim tim i u~e{}e na Australijen openu. I tada je SG `estoko reagovao i podr`ao srpskog tenisera, i to ne samo zato {to je \okovi} Srbin ve} zato

porodice, ali bez neke la`ne skromnosti ponosni smo na svaku novu godi{wicu. Nadamo se i radujemo velikom jubileju i magi~nom broju „35“, kada bi vaqalo taj datum obele`iti na jedan dostojanstven na~in u krugu ~itave srpske zajednice {irom Australije. Po~eci SG bili su neumorni entuzijazam osniva~a lista \or|a Marinkovi}a, i wegovih bliskih prijateqa koji su zajedno imali snage i vere da istraju u toj prvoj verovatno i najte`oj godini. Nakon toga godi{wice su se nizale same, a SG je prerastao u jednu vrlo ozbiqnu i respektabilnu novinu. Na tom istom putu smo i danas sa `eqom da nastavimo istim tempom i u bliskoj budu}nosti.

~iwenicu da poput gr~ke i italijanske ima svoje dnevno glasilo i na svom jeziku. Ostao nam je jo{ „Srpski glas“ kao jedan od dana{wih bastiona srpskog jezika na najmawem kontinentu. Srpska zajednica ima razloga da ~uva i brine o SG, jer je va`no sa~uvati {tampano i digitalno glasilo gde uvek mo`emo re}i ono {to iskreno mislimo ili ose}amo. Va`no je i da imamo neki ventil gde mo`emo da se oslonimo jedan na drugog, i da se ako treba i izjadamo jedni drugima. SG je tako i po~eo pre vi{e od tri decenije kada je bilo va`no da dignemo glas protiv jednoumqa, i poka`emo da nismo „tikva bez korena“. Australijski mediji su tada bili gotovo her-

{to smo smatrali da je pravda naru{ena.

SG redovno promovi{e i podr`ava sve manifestacije i doga|aje koje organizuje na{a zajednica od Brizbejna, preko Sidneja i Melburna do Adelejda i Perta. SG je uvek tu da podr`i svaki doga|aj koji u Australiji slavi srpsku kulturu, jezik ili tradiciju. U svemu tome svesrdno nam poma`u na{i brojni saradnici {irom Australije, koji nam redovno {aqu tekstove i fotografije sa lica mesta. Bez na{ih vernih saradnika i reportera razume se da ne bi ni bilo „Srpskog glasa“ u ovom formatu. I na kraju ne treba zaboraviti da je na{a osnovna misija da postojimo zbog na{ih vernih ~italaca koji nas prate i podr`avaju. Mnogi na{i ~itaoci prate nas i ~itaju jo{ od samog po~etka. Zato je va`no da postojimo i da nastavimo hrabro u susret velikom jubileju „35“, ali i nekim drugim va`nim jubilejima u bliskoj i daqoj budu}nosti. Zato obe}avamo da ne}emo stati, sve dok je i posledwe iskre `ara u na{oj `eqi i nameri da slu`imo na{im vernim ~itaocima {irom ove predivne zemqe.

Osniva~ Srpskog Glasa \or|e Marinkovi} sa patrijarhom Pavlom

“SVETLOST

^ovek koji voli insekte i bube

Te{ko je odoleti ~arima Kvinslenda u kome se krije izobiqe prirodnih lepota i jedno od sedam svetskih ~uda veliki koralni grebeni mame turiste i posetioce ne samo {irom Australije, ve} i ~itavog sveta. ^arima Kvinslenda nije odoleo ni u svetu nauke uva`eni i ceweni biolog profesor doktor Tomislav Terzin koji je nedavno doputovao u Kvinslend u `eqi da istra`i i u`iva u lepoti prirode koja nas okru`uje ali koju mi ~esto gotovo da i ne prime}ujemo. Profesor dr. Terzin je ro|en u Somboru, Srbiji gde je na Beogradskom univerzitetu diplomirao biologiju i fiziologiju, bio zaposlen na institutu za molekularnu genetiku i genetsko in`ewerstvo. Dugi niz godina sa porodicom `ivi u Kanadi gde na presti`nom univerzitetu Alberta predaje biologiju, radi istra`ivawa na poqu razvi}a {ara na krilima leptira.

Profesor Terzin je u~esnik brojnih me|unarodnih nau~nih kongresa u oblasti genetike, biologije razvi}a i entomologije koja je va`na grana biologije i bavi se prou~avawem insekata o kojima nau~nici tvrde da znamo veoma malo i dodaju: kada bismo uni{tili sve insekte sveta ne bi bilo ni nas.

Za profesora Terzina insekti i bube su najlep{a stvorewa koja postoje. Pre dolaska u Kvinslend, boravio je na Filipinima gde je otkrio 6 novih vrsta insekata kojima je dodatno obogatio svoju ionako veliku kolekciju. Kvinslend je profesoru privla~an i izazovan ne samo kao lepo mesto, u wemu se kako ka`e, krije najbogatiji svet i `ivot insekata,

`ivotiwica od interesa u svrhu wegovih studija i istra`ivawa.

Profesor Terzin je {irom Kvinslenda odr`ao seriju nau~nih predavawa na kojima je prisustvovao veliki broj srpskih intelektualaca raznih profesi-

Se}a{ li se…

U predstavi Se}a{ li se… Qiqana Blagojevi} i Sowa Kola~ari} govore o mladosti u vreme svoje mladosti i o mladosti u vreme svoje starosti, o umetni~kim i drugim slobodama, o detaqima koje im ru`e ili ulep{avaju svet. Kao kod Godoa, gde vreme stoji, a svaki sekund je ispuwen, predstava podsti~e publiku na smeh, setu, zapitanost i kolektivni odnos prema trajnim vrednostima.

onalnih profila. Do nedavno za neke od nas, “bliski” susreti sa insektima i bubama budili su u nama neodoqivu `equ da brzinom svetlosti “posegnemo” za insekticidom a pogotovo kada su u pitawu buba{vabe i dosadne muve, nesvesni ~iwenice i velike i va`ne uloge koju imaju u na{em eko sistemu.

Neke bube i insekti su “prirodni insekticidi” jer jedu i uni{tavaju jedna drugu, razla`u biolo{ke strukture i time oboga}uju zemqu, opra{uju cvetne biqke poput medonosnih p~ela i leptira a leptiri su tako|e najboqi pokazateqi ~iste ekolo{ke sredine. Insekti i bube slu`e kao hrana pticama, raznim `ivotiwama pa ~ak i qudima u raznim delovima sveta poput Tajlanda. Buba{vabe pr`ene u dubokom uqu, skakavac na ra`wu i suvi bra{wavi crv nalaze se na meniu kao visoko proteinska hrana. I pored neutoqive gladi koju smo u poseti Tajlandu ose}ali, nismo “prionuli” degustaciji ove vrste specijaliteta pa ~ak ni zelene salate u slu~aju da se u woj krije “u{u{kani” protein ove vrste u presnom stawu.

Ovo su samo neki od razloga za{to su nam potrebni insekti i bube.

Profesor je prisutne upoznao i sa u svetu fascinantnim insektima, bubama i duboko morskim ribama koje poseduju mo} i sposobnost da iz svojih tela proizvode svetlost a taj proces naziva se bioluminiscencija. Tu svetlost insekti, bube i duboko morske ribe izme|u ostalog koriste i u svrhu zastra{ivawa predatora. Jedan

od nama poznatih proizvo|a~a “prirodne svetlosti” su svici zvani “no}ne lampe” a lepi svetlucavi prizori u mra~nim vla`nim {umama su gqive.

Uprkos kompleksnoj stru~noj terminologiji iz oblasti biologije, genetskog in`ewerstva i td. profesor dr Tomislav Terzin je svojim preciznim izlagawem, samouvereno{}u i zanimqivim sadr`ajima tako|e i harizmom, plenio pa`wu prisutnih koji su pa`qivo slu{aju}i ga jedva ~ekali wegovu slede}u re~enicu.

Po zavr{etku predavawa pedagog Sa{a Todorovi} postavio je profesoru niz pitawa jedno od kojih je glasilo: “Da li vam vera u Boga poma`e ili odma`e u istra`iva~kom radu?” na koje je profesor odgovorio: “Vera u Boga mi daje mnogo vi{e mogu}nosti da se bavim ovim {to volim u jednom novom svetlu, u jednom dubqem smislu, ona ne sputava ve} samo pro{iruje na{e vidike i mo`e da pomogne ~oveku bilo kojim poslom da se bavi zanatliji, umetniku ili nau~niku da jo{ boqe prou~i svoju oblast i da joj da dubqi smisao”. Nau~nik koji je zadu`io ~ove~anstvo svojim otkri}em Nikola Tesla bi se nesumwivo slo`io sa tim. Tesla je jednom prilikom rekao da svaki pojedinac u `ivotu treba da ima neki ideal, verski, umetni~ki, nau~ni ili humanitarni da bi dao zna~aj svom `ivotu i dodajemo: sve {to na zemqi planeti `ivi i postoji, tu je sa razlogom i svrhom. U to nema sumwe. Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

Pi{e:

NAGRADE ZA MAJSTORE „BUBA – MARE“

Uprava na{eg kluba FK Orlovi na ~elu sa Duletom Draga{om je odlu~ila da nagradi na{e biv{e fudbalske asove Mirka Radosavqevi}a – Dor}olca i Tomu Divqaka plaketama za zasluge 80. i 90-tih godina na fudbalskim terenima, koji su ponosom nose}i i brane}i na{u crveno - plavu - belu zastavu (dres) dali neprocewiv doprinos razvoju fudbala na ovim australijskim prostorima.

„Toma i ja smo jako dirnuti ovim potezom, naro~ito {to smo do{li ovde iz Srbije, i na{ nacionalni naboj je bio mnogo ja~i od na{ih saigra~a

koji su uglavnom bili ro|eni ovde, ili neki druge nacionalnosti. Nama je svaka utakmica bila kao rat, jer nismo predstavqali samo sebe ili klub, nego i sve na{e zemqake koji `ive daleko od na{e Srbije, i koji su jedva ~ekali da do|e subota ili nedeqa, pa da do|u da nas bodre a posle idemo u klub na dru`ewe. Nezaboravno“ – rekao je za „Srpski Glas“ popularni Mirko Dor}olac. ^estitke na{im majstorima „buba-mare“ na zna~ajnom priznawu, kao i svima u FK Orlovi na lepom primeru kako se ceni i po{tuje doprinos biv{ih asova u promociji fudbala i srpske zajednice u multikulturnoj Australiji.

VE^E PESME I U@IVAWA U „3 [E[IRA“

Kao {to je „Srpski Glas“ najavio u svom pro{lonedeqnom izdawu, restoran “3 {e{ira” pri domu Srpske Narodne Odbrane u sidnejskom predgra|u Kenli Vejl, ponovo je otvorio vrata 14. marta za sve qubiteqe lepe narodne pesme, gurmane i prijateqskog dru`ewa.

Doti~no ve~e mnogobrojni gosti koji su ispunili ovaj objekat u`ivali su prijatnoj atmosferi kakva se samo po`eleti mo`e.

Za dobar {timung i narodno veseqe brinuli su na{i umetnici Vesna Demirovi} i Vladan Milovanovi}, kao i osobqe bara i kuhiwe.

Ne zaboravite da ve} ovog petka od 7 ~asova uve~e do|ete u Kenli Vejl na ovo dru`ewe uz pesmu i svirku.

U pro{lom broj na{eg lista obe}ali smo ~itaocima da }e na{a kamera biti u petak 14. marta u „3 {e{ira“, a {ta je zabele`ila evo u prilogu.

SRBI VOLE USKR[WI SAJAM

Kraqevsko udru`ewe poqoprivrednika Novog Ju`nog Velsa organizuje od 11. do 22. aprila svoj tradicionalni Uskr{wi poqoprivredni sajam kod Olimpijskog stadiona u Hombu{u, koji svake godine privla~i stotine hiqade posetilaca.

Me|u posetiocima sajma uvek je veliki broj Srba Sidneja i okoline, koji

ovde dovode decu i unu~i}e, ro|eni u gradu, mnogi od wih da po prvi put vide razli~ite doma}e `ivotiwe i u`ivaju u sportskim takmi~ewima, koncertima, vatrometu.

Sidnejski poqoprivredni sajam je najve}i sajam ovakve vrste ne samo u ovom delu sveta ve} i {ire.

Prvi sajam je odr`an pre vi{e od 200 godine, ta~nije 1823. u sidnejskom predgra|u Paramata, godine 1869. seli se u parku Princ Alfred, zatim u Mur parku, da bi kona~no 1998. godine bio preme{ten na dana{wu lokaciju u Olimpijskom parku.

Posledwih godina sajam poseti izme|u 800.000 i 900.000 hiqada gostiju, a rekord je bio 2017. godine kada je bilo 922.827 posetilaca.

Organizatori sajma pripremaju razne poqoprivredne izlo`be, od doma}ih `ivotiwa do najmodernije mehanizacije, zatim tu su takmi~ewa u disciplinima tipi~na za qude koji `ive u “bu{u”, tako|e na izlo`benim {tandovima posetioci mogu nabaviti poqoprivredne proizvode po umerenim cenama, probati i sladiti se ukusnim gurmanskim specijalitetima, prisustvovati ve~erwim koncertima kantri i rok muzike, vatrometu i svemu {to jedan va{ar mo`e da ponudi.

Zbog priliva velikog broja gostiju na [ougrandu u Olimpijskom parku, organizatori preporu~uju kori{}ewe javnog prevoza, odnosno `eleznice preko Stratfilda ili Lidkomba.

Ne propustite priliku da sa va{om porodicom i prijateqima u`ivate u ovom izuzetnom doga|aju.

Joca Gajeskov

Plaketa za Mirka

^lanovi „Orlova“ sa na{im majstorima fudbala

Tomo, Dule i Mirko

Narodno veseqe trajalo do pono}i

Vesna i Vlado bili na visini zadatka

ZAJEDNICA

‘Rezonantno srce’ sti`e u Brizbejn pod upravom

Dr Nele Trifkovi}

Dr Nela Trifkovi} iz Melburna se bavi nezavisnom umetno{}u i akademskim radom. Publika iz Melburna je najboqe poznaje po ansamblu ‘Sarai Luminado’ koji se bavi bosansko-hercegova~kom sevdalinkom i sefardskom pesmom onakvom kakvase ~uje na Balkanu. Povod ovog intervjua je tako|e i novi rad sa `enskim kolektivom ‘Rezonantno Srce’ u kome se okupqaju umetnice sa svih strana sveta. U ovom projektu sakupilo se sedam umetnica poreklom sa Balkana, iz Novog Zelanda, Indije, Irana i Ju`nog Sudana. Po prvi put u Brizbejnu Dr Nela Trifkovi} nudi vokalnu radionicu sevdalinke i sefardijske muzike a ta radionica je pripremqena na takav na~in da mogu svi da u~estvuju u woj. Dr Trifkovi} obja{wava da ne o~ekuju samo qude sa na{eg govornog podru~ja, nego pozivaju sve qubiteqe muzike i konkretno Balkanske muzike da im se pridru`e i da se prepuste ovoj divnoj muzici.

n Kako bi nam vi objasnili svojim re~ima koja je razlika izme|u sevdalinke i sevdaha? Tako|e ste spomenuli kako u ju`nom delu Srbije postoji sevdah.

NT: Va`no je razgrani~iti te definicije, sevdalinka i sevdah. Sevdalinka je konkretno naziv pjesme koja je tradicionalna pjesma Bosne i Hercegovine. Ali sevdah kao jedno psiholo{ko stawe u umjetnosti, pojavquje se svuda na prostorima zapadnog Balkana naro~ito u ju`noj Srbiji, u Makedoniji, u Crnoj Gori, ~ak i u Bugarskoj, i u Bosni i Hercegovini. Sevdah je to nostalgi~no, emotivno stawe kroz koje izvo|a~ prolazi kad se susre}e sa tim repertoarom. U ju`no Srpskim pjesmama tako|e naro~ito se susre}emo sa tim patosom sa tim emocijama, sa tom povezano{}u sa sobom, povezano{}u sa prirodom {to je vrlo specifi~no za sevdah, i {to je vrlo specifi~no tako|e za makedonsku muziku. Jedan primer bi bio melodija pjesme ‘Moj Golube’, i to jedna od najpoznatijih melodija koja se mo`e opisati kara sevdahom. ‘Kara’ je rije~ turskog porijekla, koja zna~i tamno ili crno i to se povezuje sa tim patosom i emocijama s kojima se mi susre}emo u izvo|ewu tihmelodija bilo da su one qubavne ili istorijske, epske. Bilo da govorimo o romanti~nom bolu, porodi~nom bolu, nacionalnom bolu ili nekom egzistencijalnom bolu, susre}emo se sa tom emocijom sevdaha. Ima jedna vrlo interesantna definicija. Dolazi vi{e iz proze i poezije nego iz muzike, ali ka`e da je jako va`no shvatiti neku neprevodqivu rje~ ili frazu jednog naroda da bi se shvatio wegov mentalitet. E sevdah je ta na{a neprevodqiva izjava. Ne mo`e se lako na}i na~in da se prevede ta rije~i mnoge druge kulture je imaju kaoc‘duende’ u [panskom, ‘sauda|i’

u Portugalskom i sve vode ka toj jednoj nostalgiji. Zna~i svaka kultura ima svoju rije~ i svaka kultura ima svoje poneko osje}awe da je ta rije~ neprevodqiva na neki drugi jezik.

n Osnovali ste grupu sa multikulturnim umetnicama pod nazivom ‘Rezonantno Srce’. [ta mo`ete re}i ~itaocima o tome?

NT: To je bila otvorenost za saradwu i `eqa da se sara|uje sa drugim qudima ne samo emotivno nego i konkretno u muzi~koj kolaboraciji. Ja u ovom projektu prvi put stajem na pozornicu i kao vokalista, ina~e kao izvo|a~ sa `enama iz Indije i Perzije, i prvi put se susre}em sa tim repertoarom. U~im wihov jezik, u~im ih svoj. U~imo jedne druge na~in tog pjevawa, na~in tradicionalnog pojewa koji pripada svakoj kulturi i na taj neki na~in se dru`imo i razmewujemo kreativne informacije.

n Sa va{im ansamblom ‘Sarai Luminado’ pevate sefardijsku romansu. Da li je bilo te{ko nau~iti jezik?

NT: Nije, zato {to je i to dio mog porijekla i porijekla par drugih ~lanova iz na{e grupe. Sefardska romansa je romansa sefardskih jevreja koji su tokom {panske inkvizicije do{li iz [panije i Portugala na na{e prostore. Odnosno krenuli sa juga kroz Osmansko carstvo. Najvi{e su se naselili u dana{woj Turskoj i dana{woj Gr~koj, donekle i Bugarskoj, me|utim jedan dio populacije je do{ao i u na{e prostore naro~ito u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru. To su tri biv{e jugoslovenske republike sa sefardskom populacijom. Sefardi sa sobom donose staro-{panski jezik, na{ ju`no-slovenski prevod je staro-{panski ali jezik se ina~e zove ladino i to je neki predak modernog {panskog ali je zale|en u nekom sredwem dobu i tako|e oboga}en finesama lokal-

nih jezika gde su se qudi naselili. n [ta nam mo`ete re}i o va{oj akademskoj strani kao Dr Trifkovi}?

NT: Radim kao predava~ i u sredwoj {koli i na fakultetima. Najvi{e trenutno radim po pitawu tog vi{eg obrazovawa. Vi{e se koncentri{em da radim sa drugim marginalizovanim glasovima. Prete`no se bavim nezavisno, i istra`ivawem kojem se bavim. Radila sam puno u poqu besku}stva u Australiji, sa `enama koje su predhodno iskusile {ta zna~i biti besku}nik u modernom Australskom dru{tvu i ~esto sam radila u tim prostorima kao osoba koja je organizovala radionice. Radila sam na pozori{nim predstavama kao kompozitor i kao wihov vokalni pomo}nik, i vrlo mi je va`no da radim u prostorima koji se izbegavaju mnogo vi{e nego u prostorima koje znamo da imaju podr{ku. n Gde ste sve imali turneje po Australiji sa ‘Rezonantnim Srcem’ i gde nameravate daqe?

NT: ‘Rezonantno Srce’ je ve} nastupalo u Melburnu. Ovaj rad koji donosimo sad u Brizbejn to smo izvodili u novembru, izvodili smo ga jo{ jednom ranije. A ‘Rezonantno Srce’ }e se oglasiti u Brizbejnu u martu, u Kanberi na nacionalnom folk festivalu u aprilu, u Sidneju u maju u Riversajd pozori{tu u Paramati, i tako|e verovatno }e biti jo{ nekih anga`mana za koje nismo jo{ sigurni u drugoj polovini godine. ‘Sarai Iluminado’, moj sevdah i sefardski ansambl trenutno planira koncerte u drugoj polovini godine. Naro~ito pripremamo koncert koji }e se zvati ‘Baklava i Blinc’, kolaboracija izme|u Balkanskih, Mediteranskih i Jevrejskih muzi~ara Melburna, i to }e se odr`avati u avgustu u St Kildi u Melburnu. Drugi ansambl se zove ‘Klec Dispensers Daun Ander’. Mogu vam re}i ve} da }e se servirati {qivovica, baklava i blinc. Blinc je tradicionalni a{kena{ki-jevrejski dezert, ne{to izme|u knedle i pala~inke. Kao malo debqa pala~inka puwena raznim stvarima.

Na kraju godine Sarai Iluminado }e praviti koncert sa jo{ nekoliko saradnika, s obzirom na to da je sevdah upisan u nematerijalno Uneskovo blago od decembra 2024. Tako da }emo u decembru 2025.-te praviti koncert za prvu godi{wicu sevdaha kao nematerijalnog internacionalnog blaga. Meni je jako va`no da u doba svih ovih kompleksnih de{avawa

mi radimo na zajedni{tvu, na povezanosti na muzici, i hrani i pi}u. To nas na kraju krajeva sve povezuje i mislim da je mnogo interesantnije od politike. Brizbejnska publika je pozvana na besplatnu radionicu „Pesme iz ru`i~waka“ – Balkanska i sefardsko-jevrejska muzi~ka radionica dr Nele Trifkovi} 21. mart u 19:00 - 20:30 (BEMAC – Brisbane Multicultural Arts Centre) https://bemac.org.au/event/songs-from-the-rose-garden-balkan-andsephardic-jewish-music-workshopby-dr-nela-trifkovic/ Ova radionica je besplatna i dr Trifkovi} je nudi u okviru Nacionalne turneje Rezonant Hart Kolektiv.

Slede}e no}i, u subotu 22. marta od 19:30 - 21:00, dr Trifkovi} i kolektiv Rezonantno srce predstavi}e svoj najnoviji rad, „Srce {apu}e i vrti se“, na istom mestu u okviru BEMAK-ovog umetni~kog programa za 2025. godinu. https://bemac.org.au/event/ the-resonant-heart-the-heart-whispers-and-whirls/ „Srce {apu}e i vrti se“, je kaleidoskop vi{ejezi~ne poezije, pesama i instrumentalne muzike, plesa i lutkarstva iz senki, `enske grupe interdisciplinarnih umetnica. Svaka od multikulturnih umetnica u programu prestavqa svoju tradicionalnu kulturu, pesmu, poeziju i ples u modernom australskom kontekstu. Ciq izvo|a~a je da nas vode kroz svoje pri~e, istoriju, i obi~aje dele}i tradicionalnu, klasi~nu i originalnu muziku iz Indije, Persije, Balkana, Australije i sefardske jevrejske dijaspore. Pesnikiwe i umetnice performansa se kre}u kroz ceremonijalne i poetske aspekte dela kroz vi{ejezi~nu izgovorenu re~, pokret i gest, oslikavaju}i zajedni~ke rituale, dok svako ispoqava svoj identitet i kulturu kroz umetnost iz svoje li~ne perspektive.

Tekst: Biqana Leti}

Foto: Dr Nela Trifkovi} Arhiva

Feqton

TOPONIMI SVIH SRBA SVETA (2)

Pi{e: Marko Lopu{ina

uuu Srpski narod je mali po broju qudi, ali veliki po svojim tragovima u svetu. Srbi su prisutni na svim kontinentima toliko da su srpska imena utkana u ~ak 150.000 toponima

Grad Belgrejd, dr`ava Montana, osnovan je 1882. godine od strane Tomasa Kvoa. Nazvan po srpskom kapitalisti iz Beograda, prijatequ lokalnog predsednika firme i graditeqa pruge. Belgrejd grad u Nebraski ja krstio na~elnik po{te gospodin Hejford, po svom rodnom gradu Belgrejdu u Mejnu. Selo Belgrejd u Severnoj Karolini krstio je Fredrik Henderson, u~iteq i na~elnik po{te krajem 19. veka. Henderson je ure|ivao i izdavao i list „Belgrejd Kurijer” (1901.)

U Teksasu grad Belgrejd uspostavqen je 1838. godine od strane Tomasa Mek Farlanda, na visokoj litici iznad u{}a dveju reka. Ime izabrano „u ~ast srpske prestonice, koja je tako|e re~na luka i ~esto je pomiwana u vestima 1830-tih godina.” Belgrejd mesto, dr`ava Virxinija, upisano je prvi put 1895. godine u atlasu SAD. Nema istorijskih detaqa o poreklu imena. I Belgrejd je rudnik Majn u Minesoti. Otvoren je 1908. godine. Nazvan po obli`wem gradi}u Belgrejdu u op{tini Balkan. Ova ameri~ka op{tina Beograd organizovana je krajem aprila 1858. godine. Dobila je ime po srpskoj prestonici. U okolini se nalazi i Belgrejd brdo.

U ^e{koj postoji 25 imena mesta i naseqa, kao {to su, na primer, Visoka i Niska Srpska u Kralovenhradskom kraju, u okrugu Doma`lice, Srbi u Plzewu, Srbi u okrugu Kladno, deo naseqa Mohtin, Srbska, kvart u Brnu, Srbce, deo naseqa Lu`e u okrugu Hrudim, Srpska Kamewica, mesto u okrugu Dje~in. Slova~ka na svojim kartama ima mesta Srbova u okrugu Svidwik, Osrbqanka, potok okruga Brezno i Osrbqe, mesto u okrugu Brezno. U francuskoj prestonici, podignut je spomenik kraqevima Aleksandru i Petru Kara|or|evi}u, jedna avenija nosi ime

kraqa Petra Prvog, a na ~uvena Marsova poqa izlazi Beogradska ulica. U Parizu je i ku}a kraqa Petra Kara|or|evi}a, kao i hotel "De la Tremoaj", ~iji je vlasnik bio 1936. godine Bo`idar Puri}, diplomatski poslanik Kraqevine Jugoslavije i zet srpskog politi~ara Nikole Pa{i}a, ~ija se bista i danas nalazi u holu zgrade. U Parizu je i ku}a kneza Pavla Kara|or|evi}a, u kojoj danas `ivi porodica Milana Jankovi}a (Filip Cepter). Srpski trag predstavqa i rezidencija ambasadora Srbije, kao i Kulturni centar Srbije.

BEOGRADSKA [UMA U ISTANBULU

Francuska ima 30 naziva mesta i naseqa srpskog porekla (Serba u Nantu, Serban u op{tini Overwat, Serva u departmanima Gar i En, Serbiqe, naseqe u op{tini Angu. U samom centru Kana nalazi se Srpska ulica nazvana u ~ast srpskog naroda. Naziv je dobila 11. februara 1918. godine.

Beogradska {uma postoji u Istanbulu, a Beogradsku ulicu imaju Istanbul i Minhen. U Kanadi postoji planina Putnik, kr{tena po imenu srpskog vojvode. A u [vajcarskoj je spomenik-plo~a nau~nici Milevi Mari} Aj{tajn.

Italija ima Serbariju, naseqe u Karboniji, sela Sorbo, Serbadone, naseqe kod Riminija. U [paniji i Portugalu neka mesta su nazvana po Srbima i zovu se Seurbi ili Sevri. Na saveru Evrope koristi se ime Sorb, pa tako u Skandinaviji postoje naseqa Srbin i Sorbo. Nema~ka Saksonija ima gradove Serbica, Srbi{te i naseqe Srbica. Neki istori~ari tvrde da je i prestonica Berlin, nekad bila srpska varo{. Austrija najvi{e srpskih toponima

ima u Be~u. Svoje spomenike imaju knez Aleksandar Kara|or|evi} i Vuk Karaxi}, a biste Nikola Tesla, Ru|er Bo{kovi}, Matija Vukovi}, ku}e Dositej Obradovi}, Laza Kosti}, P. P. Wego{, Branko Radi~evi}, Petar i Paula Preradovi}, koji imaju i svoje ulice. Postoji i Beogradski trg, u desetom distriktu Be~a. U razvijenim zemqama Starog kontinenta ima i oko 4.000 vrednih srpskih rukopisa. Najve}i broj nalazi se u manastiru Hilandar, Oksfordu, Londonu, Berlinu, Pragu, Krakovu, Sankt Peterburgu, Moskvi, Kijevu, Odesi, Plovdivu, Solunu, Rimu, Parizu. Srpski rukopis "Nikoqsko jevan|eqe" iz 14. veka nalazi se u Gradskoj biblioteci u Dablinu. Tu su ga doneli srpski vojnici tokom Velikog rata. Austrijska nacionalna biblioteka poseduje zbirku od 27 zna~ajnih srpskih rukopisa koje su posle gr~kog ustanka 1827. godine, prodali monasi manastira Hilandara,

prinu|eni na to zbog gladi koja je tada zavladala na Svetoj Gori. U Britanskom muzeju ~uva se srpsko "^etvorojevan|eqe" iz 14. veka.

[IROM BALKANA SRPSKI TOPONIMI

Najvi{e imene nazvanih po Srbima danas ima u balkanskim zemqama, gde postoje srpski toponimi naseqenih mesta, gradova i sela, regiona i oblasti, pa raznih predela, {uma, jezera, reka, ali i raznih qudskih proizvoda, koje imaju korene od srpskih re~i i izreka. Nezvani~no na podru~ju Balkana zabele`eno je oko 200 toponima, koji ovo poluostvru ~ine srpskim. Nave{}u samo neke toponime Srba u susednim dr`ava. Selo Srbica, danas selo [kjeza u op{tini Bu{at, nalazi se u okrugu Skadar u Albaniji. U Bugarskoj je tridesetak srpskih toponima, od kojih su najprepoznatqiviji Serbija, srez Trn 1877. godine, Srbanovo, danas Rupite, selo u oblasti Blagoevgrad, Srbenica — najvi{i vrh planine Ponor, na lancu Stare Planine, Srbi, danas Brani~evo — selo u [umenskoj oblasti i Srpska Mahala, kao deo grada Aprilci u Love~koj oblasti,i dva Srpska sela u Sofijskoj oblasti. Gr~ka ima sela Serbi i Srbica, kao i Op{tinu Srbica. Srbenica je selo u primorskom delu Slovenije. Ma|arska ima najvi{e srpskih naziva Srpska Varo{, Srpska Boja, Srpska Me~ka, Srpska Reka, Srpski Kovin, Srpski Potok, Srpski ^anad, selo u blizini Makoa, `upanija ^ongrad. U Makedoniji su selo Srbinovo u op{tini Gostivar, u op{tini Ki~evo, Makedonija i selo Srpci u op{tini Bitoq, Makedonija. Varo{ica Aleksandrovo, po kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u je uni{teno 1945. godine. U rumunskom Banatu postoji 37 srpskih crkava i desetak naseqa srpskog porekla, kao {to su, na primer, Aradski Srb u okrugu Arad, Serban Voda, deo grada Bukure{ta, Srbi de Gratia u op{tini Gratia i Srbova u okrugu Timi{. U Temi{varu postoji Srpska ku}e, sedi{te Saveza Srba. Turski Grad Srba ili Gordoservon, spomiwe se u vizantijskim zapisima 680. godine. Saribelen je selo u okrugu Ka{, vilajet Anadolija, dok je Serban selo u vilajetu ^orum. Sirpsindigi (doslovno „Mesto uni{tewa Srba”) je danas Sarajkpinar u vilajetu Jedrene.

Veliki broj srpskih imena na Balkanu posledica je ~iwenice da je srpski narod nekada u velikom broju `iveo u Turskoj (400.000), Staroj Srbiji (500.000) ili Makedoniji i Rumuniji (60000). U me|uvremenenu Srbi su se asimilirali toliko da su skoro nestali, ali opstali srpska imena i srpska mesta kao svetski tragovi srpskog naroda.

(Kraj)

Beogradska ulica u Parizu

Beogradska {uma u Istanbulu

Spomenik Vuku Karaxi}u u Be~u

Srpski rukopis "Nikoqsko jevan|eqe" iz 14. veka nalazi se u Gradskoj biblioteci u Dablinu

Palma de Majorka – gospodski {arm prestonice Baleara

Majorka je najve}e od Balearskih ostrva, kako mu i samo ime govori.

Gde ima veliko, ima i malo, pa je u sastavu arhipelaga i Menorka, te mondenska Ibica, zatim i ostrva Formentera i Kabrera.

Osim {panskog, slu`beni jezik je i katalonski, a u mawim mestima i zale|u dominantan je majorkin, balearski dijalekt katalonskog.

Ostrvo je raj za qubiteqe mora, sunca i mediteranske kulture, a zbog svojih prelepih pla`a, `ivopisnih gradova, bogate istorije i impresivnih gra|evina, steci{te je stotina hiqada turista iz Evrope i sveta.

Prestonica Palma de Majorka spoj je tradicionalnog i modernog. Delom }e vas podsetiti na obli`wu Barselonu, ne samo zbog ~iwenice da se jedna od glavnih ulica, koja poput `ile kucavice vijuga centrom grada, tako|e zove Rambla.

Na glavnom gradskom trgu, Plasa de Espawa, spomenik osniva~u dinastije Aragon, Haimeu I Osvaja~u, koji je pobedio Arape i vratio Baleare pod hri{}ansku vlast po~etkom 13. veka.

Na wegovom grbu neobi~an detaq{i{mi{, koji ima posebnu simboliku. Kada je kraqeva vojska oslobodila Valensiju, jedne mirne no}i dok su svi spavali, probudio ih je neobi~an zvuk i kraq je naredio da trupe budu u pripravnosti.

Ispostavilo se da su mavarske snage pripremale prepad, ali ih je hri{}anska vojska spremno do~ekala i odbranila grad. Kraqa je zanimalo kakav ih je to ~udan zvuk upozorio na napad i otkriveno je da je u pitawu bio {i{mi{, pa je u znak zahvalnosti {i{mi{ ostao kao simbol na grbu grada Valensije.

[etwa {armantnim uskim uli~icama starog grada u Palmi poseban je do`ivqaj. Osim drevnih znamenitosti, nai}i }ete na mnogobrojne galerije, suvenirnice, prodavnice, restorane i poslasti~arnice, u kojima mo`ete degustirati lokalne specijalitete i slatki{e.

Jedan od najpoznatijih je pita ensaimadas, vazdu{asto testo poput krofne, pravqeno sa sviwskom ma{}u radi dobijawa posebnog ukusa, koji me je podsetio na detiwstvo i neke starinske kola~e koje mi je mesila majka.

Vizurom grada dominira velelepna katedrala Santa Marija de Majorka, ~iju je gradwu, koja je trajala ~etiri veka, inicirao upravo Haime I. Gra|evina poznatija pod imenom La Seu, koja ostavqa bez daha, jedna je od najlep{ih i najve}ih gotskih katedrala u svetu.

Ve}ina gotskih katedrala ostavqa, bar na mene, taj bo`anski utisak, kao da se u wih neka divinska snaga i lepota direktno spu{ta s neba. Ovde posebno imam taj ose}aj. Koliko god da je grandiozna i impresivna spoqa, u unutra{wosti katedrale srce mi bukvalno zaigra od radosti, a re~i ustuknu.

Opto~ena ~ipkom u kamenu i zadivquju}im rozetama i vitra`ima, tera vas da satima ostanete unutra, u`ivaju}i u igri svetlosti koja se prelama i poigrava na zidovima u svim bojama duge.

Zanimqivo je da svakog drugog februara i jedanaestog novembra, datuma koji nose neku posebnu numerolo{ku simboliku, sa svoje dve dvojke ili ~etiri jedinice, rozete prave poseban svetlosni fenomen, jer zraci sunca kroz jednu, prave na suprotnom zidu novu rozetu ta~no ispod druge, ~ine}i vizuelni efekat u obliku osmice. Taj specifi~ni Festival svetlosti dvaput godi{we posebna je atrakcija za posetioce, koji se `eqno i{~ekuje.

Neposredno ispred, puca spektakularan pogled na palme i {etali{te uz more, koji vas mame da protegnete noge, ali i zaplivate, jer je na par koraka odatle i jedna od gradskih pla`a.

Najlep{a u gradu, Kala Major, nalazi se u blizini kraqevske palate Palasio de Marivent, gde {panska kraqevska porodica tradicionalno provodi letwi odmor. Sitan pesak, palme i ~isto tirkizno more usred gradske vreve imaju pomalo kanski ambijent.

Na ostrvu je mnogo prodavnica, kafi}a i restoran~i}a sa imenom Nadal, ne zato {to imaju veze sa {panskom teniskom legendom, najpoznatijim ro|enim Major~aninom, nego zato {to je prezime Rafaela Nadala ovde izuzetno ~esto. Pa za{to ne iskoristiti popularnost svog zemqaka u marketin{ke svrhe.

Bilo mi je neobi~no prvog dana boravka {to sam, gledaju}i fizionomije qudi na ulici i slu{aju}i wihov izgovor, imala utisak da se nalazim u nekoj latinoameri~koj zemqi, a ne u [paniji, ali ubrzo sam shvatila. Ogroman je broj imigranata na ostrvu, koji su do{li ovde u potrazi za boqim `ivotom. ^ini se da ih je najvi{e iz Latinske Amerike. Verovatno zbog odsustva jezi~ke barijere, ovde najlak{e nalaze posao, a s obzirom na procvat turizma posledwih decenija, toga uvek ima.

Snala`qivi mladi Argentinac Federiko, student veterine i instruktor tenisa, do{ao je ovde pre tri godine i sa nekoliko prijateqa zapo~eo unosan biznis. Voze svakodnevno putnike udobnim kombijima do najpoznatijih pla`a u okolini, koje su na oko sat vo`we od grada. Jednodnevni izlet napla}uju papreno, ali turistima koji ne unajmquju automobil na ostrvu, ovo je jedinstvena prilika da se okupaju u tirkiznom raju Kalo des Mores ili Kala Qombards. Ka`e da prakti~no nemaju konkurenciju.

Dru{tvene mre`e su ~udo. Iako }ete na Majorki na}i sijaset uvala gde se mediteranski smaragdi i akvamarini tako|e pretapaju, stvaraju}i najlep{e palete, ovih nekoliko pla`a najpopularnije je na Tik-toku, i turisti ih opsedaju u tolikoj meri da vam je neprijatno da plivate. ^ak i u drugoj polovini oktobra, kada su okolni parkinzi gotovo pusti, na pla`ama niste imali gde da stavite pe{kir. Mo`e se samo zamisliti kako to izgleda usred sezone kada je ogroman parking plato, na kilometar udaqenosti od pla`e, „pun k'o oko". Nema igla gde da se udene. Na stranu to {to u vreme promene temperature mora, morate i da se pomu~ite da tokom plivawa eskivirate mnogobrojne meduze. Moju saputnicu na izletu jedna je po{teno o`arila. Ja sam iz predostro`nosti istra`ivawe morskih dubina delimi~no zamenila veslawem na dasci po zalivu. Od davnog susreta s jednom malte{kom meduzom jo{ nosim trag na ruci. Vlasnicima brojnih luksuznih vila u okolini, koji su svoje kvadrate pla}ali suvim zlatom, ali i Major~anima zabrinutim za budu}nost ostrva pod invazijom prevelikog broja posetilaca, najezde turista predstavqaju ozbiqan problem, i bilo je masovnih protesta.

Do Kalodes Mores put vas vodi preko privatnog poseda jednog Nemca, koji je imawe tu kupio pre vi{e od trideset godina i ~ija kamena vila na brdu krasi pejza`. Federiko i wegove kolege kompenzuju to {to dovoze turiste tokom godine, tako {to ~esto ~iste i odr`avaju pla`e, trude}i se da o~uvaju wihovu autenti~nost. Argentinac na Majorki bude osam meseci, od marta do novembra, koliko traje sezona. Ostatak godine uglavnom putuje po svetu i svrati ku}i ponekad.

A Nemac? Pitawe je da li uop{te uspeva da se okupa se u toj lepoti pod opsadom turista, na koju mu s terase puca pogled.

Preko privatnog poseda do pla`e

Pla`a Kalo des Mores

u Decenijama `ivimo pod traumama koje nam dolaze sa politi~ke scene. U Srbiji traje gra|anski rat izme|u pozicije, naroda i opozicije. Nisam u petak na subotu ~itavu no} spavao, jer sam se bojao da od 15. marta Srbije vi{e ne}e biti

Pi{e: Marko Lopu{ina

- [ta }e biti s ku}om ? - Zapali}u je !

Ovaj dijalog iz filma “Maratonci tr~e po~ani krug” mi se vrti po glavi dok svi}e Dan D za Srbiju. Po~iwe 15. marta –danu sudara vlasti i naroda. Studentski pokret je najavio veliki miting u Beogradu, na kome }e biti akademski gra|ani, obi~ni gra|ani, profesori, nastavnici, |aci i simpatizeri mladih, koji demonstiraju zemqom ve} ~etvrti mesec. Vlast je najavila mir i dijalog, ali weni funkcioneri i mediji govore o poku{aju dr`avnog udara, ru{ewa Srbije, atentata na predsednika, otimawu vlasti...

U petak na subotu 14/15. marta ~itavu no} nisam spavao, jer sam se bojao da od subote Srbije vi{e ne}e biti. Taj strah sam stekao, jer sam video da su svi u~esnici sudara dva sveta, mladog i starog, u petak bili u napetom stawu. Zaustavqen je vozni saobra}aj iz Srbije ka Beogradu, iz Novog Sada ka prestonici, zbog “najave bombe”. Dr`avni autobuski prevoznici obustavqaju prevoz qudi, traktorima su pregra|ene beogradske ulice, pripremqeni su policijaci da hapse one koji “ru{e sistem”. Pre predsednikovog govora u 18 sati neki studentski aktivisti su uhap{eni. Mladen S. i jo{ 6 lica je uhap{eno zbog planirawa dr`avnog udara !?

Srbija je u petak bila pod nevidqivom blokadom, koju je sprovodila vlast. Nagove{tava se hap{ewe i vo|a opozicije, ina~e narodnih poslanika. Narodna skup{tina Srbije je zatvorena i zakqu~ana da ne radi do ponedeqka. ^ini se kao da vlast tajno uvodi vanredno stawe u Beogradu i Srbiji.

Studenti u protestu se snalaze da zaobi|u dr`avnu blokadu. Idu pe{ice na beogradski miting. Prevoze ih dobrovoqno gra|ani i taksisti, kojima je za besplatnu vo`wu dovoqno da poka`u svoj indeks. Do petka u pono} u centar prestonice stiglo je vi{e od 33.000 protestanata. Oni koji su pe{ice stigli do Beograda iz pravca Ni{a slavili su ro|endan uz kolo. Mladi}, sredwo{kolac proslavio je 18 ro|endan i sre}an rekao: - Ovo je dan koji nikada ne}u zaboraviti! Tokom nedeqe bilo je ~arki izme|u studenata, opozicije i pozicije. Studenti su provocirali “studente koji u~e”, a koji su pla}eni da postoje u Pionirskom parku, pored kabineta predsednika Srbije. Opozicija je bacila dimnu bombu i koristila suzavac u Narodnoj skup{tini. Pozicija je tukla, hapsila qude, optu`ila demonstrante da su udarili u oko skrivenog policajca prilikom blokade RTS-a. Socijalisti sa {akom momaka poku{ali su da blokiraju ameri~ku TV stanicu N1. A zaboravili su da je RTS narodna televizija koju gra|ani pla}aju, a da je N1 privatna ameri~ka televizija, koju socijalisti kao deo naroda ne pla}aju.

Ne{to se te{ko sprema. U Beogradu su nagove{taji nemira. U Bosni i Hercegovini nagove{taj hap{ewa Milorada Dodi-

ka i drugih ~elnika Republike Srpske. U Velikoj Britaniji u zatvoru pod psima ~uvaju i mu~e Radovana Karaxi}a, tvorca Republike Srpske. Ambasadori EU u Beogradu upozoravaju predsednika Srbije da dr`i red i mir i da pusti studente da protestvuju... Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije {aqe ~uvare reda i mira po gradu. Zgrada TV Pink je ogra|ena betonskim zaprekama. Studenti su uputili apel policiji da mirno radi svoj posao. Predsednik Srbije im garantuje bezbednost. Opozicija tvrdi da je to samo alibi pred dr`avama EU. MUP apeluje na sve ~lanove medijskih ekipa koje }e 15. marta izve{tavati sa terena, da na sebi obavezno imaju PRESS marker prsluke, da imaju pored li~nih dokumenta i novinarske legitimacije. Slovena~kom novinaru zabraweno je da u|e u Srbiju i da izve{tava iz Beograda 15. marta.

Sve su to politi~ke predstave na ivici no`a, u kojima se naivni te{ko snalaze jer ne znaju {ta je od toga realni politi~ki doga|aj, a {ta samo propaganda predstava i studenata, i opozicije, i pozicije. Vlast u politi~koj propagandi predwa~i jer ima sve medije kao instrument za informisawe i dezinformisawe. Glavni urednici dr`avnih medija su odli~no pla}eni da rade {ta im se naredi, pa makar i da la`u narod ili da od wega skrivaju istinu. Ti mediji napadaju studente iz protesta koji, navodno, nose skupe “roleks” satove, a ne pomiwu funkcionere koji imaju preskupu garderobu, ilegalno sagra|ene vile i svoje milionsko privatno carstvo. Novinar sam koji se stidi dana{weg srpskog novinarstva, glavnih urednika i novinara, onih koji se pona{aju kao da su armija i policija za o~uvawe SNS-a i vladara. Dr`avnim medijima u Srbiji posledwih godina narod nije bitan. Novine propadaju zbog malog prodajnog tira`a, a uspiwu se portali i tabloidi sa politi~kim i estradnim senzacijama. Pravih i objektivnih informacija nema. Treba pregledati 20 medija svakog dana da bi se saznala istine o `ivotu u Srbiji. I to je jedna vrsta traume.

@ivot pod politi~kim traumama u Srbiji i posebno u Beogradu traje od maja 1980. godine. Od smrti do`ivotnog predsednika Jugoslaviji u Srbiji traje gra|anski rat izme|u pozicije, naroda i opozicije. Nisam u petak na subotu 14/15. marta ~itavu no} spavao, jer sam se bojao da od subote Srbije vi{e ne}e biti. Taj strah sam stekao, jer sam video da su svi u~esnici sudara dva sveta, mladog i starog, u petak bili u napetom stawu. Studenti, koji su iz ~itave zemqe krenuli u prestonicu na proteste su strepeli kako }e biti do~ekani u Beogradu. Opozicija koja je nejedinstvena, slaba i nefunkcionalna, strepela je da li }e biti pohap{ena. Vlast je bila u panici, jer sem dr`avne

represije ne ume da koristi druga~ije metode demokratije radi suzbijawa protesta, blokada i prate}eg nereda. Nekoga je vlast zvani~no uhapsila. Neko je spremio Molotovqeve koktele, neko sekiru. Zato sam o~ekivao da }e se dogoditi ne{to jako ru`no na osnovu ~ega }e biti procesuirani krivci i strpani u zatvor. Prognozeri vremena ka`u da }e 15. mart biti jako topao. U Beogradu do 29 stepeni Celzijusa. Meni se ~ini da }e biti vrelije. Jedni govore da dolazi Dan D – uli~ni obra~un naroda i vlasti i uklawawe dr`avnih lica. Drugi ka`u da Dana D ne}e biti. Tre}i }ute. Ne znam kome da verujem i {ta da o~ekujem da }e se dogoditi tokom subote 15. marta. A treba da idemo na proslavu prvog ro|endana jedne curice sa prezimenom Lopu{ina. Otkazan je koncert Jelene Toma{evi}. I jo{ neke druge javne priredbe. Mo`da }e biti otkazana i proslava ro|endana male Lopu{inke. Mo`da }e ~itav na{ `ivot biti otkazan voqom studenata i voqom vlasti. Posledwih decenija imam visok krvni pritisak i {e}er u krvi, ali ne od mesa, masnih sireva, slatki{a ve} od sekiracije. Pola veka `ivim pod traumama, a za wih medicina nema lek. Kada sam bio u Toskani 21 dan sa mojom `enom na odmoru, nisam imao ni pritisak, ni {e}er. A onda se dogodilo prvo zlo u {koli, potom u mladenova~kim selima, i razboleo sam se pre nego sam se vratio u Zemun iz Italije. Decenijama `ivimo pod traumama koje nam dolaze sa srpske politi~ke scene. Prvo je umro Tito, predsednik omiqene Jugoslavije. Potom je Sloba izveo doga|awa naroda i oteo vlast za sebe, SPS i svoju porodicu. Smenili su ga Amerikanci 5. oktobra i postavili Zorana \in|i}a, kog su milo{evi}evci ubili. Danas u martu 2025. obele`avaju se i Slobina i Zoranova smrt. Milo{evi}eva se obele`ava privatno u Po`arevcu, a \in|i}eva dr`avno i javno u Beogradu. Sloba ima mali spomenik u dvori{tu svoje ku}e, a Zoran nema spomenik u Beogradu, koji mu je vlast obe}ala.

Na televizijama govore tvorci na{e pro{losti, funkcioneri koji su izgubili rat sa NATO, izgubili Kosovo i Metohiju, a Srbiju pretvorili u crnu rupu Evrope. Oni su i daqe na vlasti, iako su Sloba i \in|a mrtvi. Na televizijama defiluju pre`iveli prevaranti, koji ne govore istinu o tome – ko je i za{to ubio srpskog premijera usred centra Beograda. Na televizijama govore kako Putin i Tramp podr`avaju srpsku vlast, kako }e nam ameri~ki predsednik vratiti Kosmet, a kako nas EZ satire.

Oni koji su branili Milo{evi}a i kobajagi i Srbiju danas su `ivi i bogati. Oni koji su bili uz DOS i \in|i}a danas su bogati i mo}ni u senci. Neki su u vlasti ministri i ambasadori. Oni koji su pre`i-

veli gra|anski rat u SFRJ devedesetih, pa NATO bombardovawe, smenu vlasti i dolazak novih vladara, danas su u funkciji pozicije, da bi oprali svoje prqave obraze, da bi sa~uvali svoje privatno bogatstvo i privilegije i da bi bili ulizice vlasti. Takvi se neodgovorno pona{aju kao da nisu `iveli u Srbiji, kao da nisu bili deo odgovorne vlasti SPS-a, kapetani srpske vojske, specijalci sa crvenim beretkama, koji su sve ratove izgubili. I sada ho}e da ratuju protiv na{e dece, protiv na{e pameti, protiv studenata, protiv budu}nosti. Studenti su narod, jer uz wih su gra|ani Srbije i srpska dijaspora. Opozicija nije narod, jer je malobrojna i nesposobna za ozbiqne politi~ke aktivnosti. Vlast nije narod, jer wu ~ine samo ~lanovi SNS, wihove koalicije i simpatizeri. Vlast nema svoja upori{ta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i drugim mestima gde se ~uje glas sredwe klase, intelektualnog sveta i normalnih qudi. Iz naroda uz vlast su sirotani i gubitnici svih vrsta, kao i poltroni. Mnogi su uz vlast jer su odli~no pla}eni za svaku svoju akciju podr{ke predsedniku i stranci, mada govore da je to nihova podr{ka dr`avi i narodu. Zato se vlast sekira da ne do|e do odliva wenih simpatizera. Anga`uje ih ne po politi~kom i li~nom uverewu da rade za SNS, ve} ih pla}a da budu uz wu. Neki profesori tvrde da }e 15. marta sve o~i biti uprte u qude u uniformama, odnosno u policiju i vojsku, da se ne dogodi da opet tuku svoj narod ili da opet odustaju da tuku narod. Toga se boje i jedni i drugi, i narod, i vlast. Studenti su tra`ili od vlasti da rasturi kamp “studenata koji u~e” kod Predsedni{tva Srbije, da bi se oslobdio prostor za protestante. Predsednik je zamolio svoje studente, ali su mu oni odgovorili u petak da ostaju u svom parku, okru`eni nekim traktorima. Tokom no}i bilo je napada na traktore i studente koji u~e, iako je predsednik Srbije predve~e javno molio za mir i boqu Srbiju. Patrijarh Porfirije se moli da ne ide Srbin na Srbina i da ne bude nasiqa. Da}e Bog – ka`em ja. Jedni tvrde da ~itav politi~ki sukob vodi vlast. Drugi da ga vode studenti. Tre}i tvrde da sukob vode ameri~ke tajne slu`be. ^etvrti ne znaju ni{ta i samo ~ekaju kraj, pa ma kakav bio. Samo da se i ova trauma zavr{i, pa {ta nam bude. Studenti su ujedinili narod, koji je shvatio da u Srbiji mo`e boqe da se `ivi. Gra|ani iz provincije ih pozdravqaju, hrane, grle i qube. A neki pla~u od radosti {to vide lepe i pametne mlade qude kako se bore za budu}nost. Pan~evo je ove nedeqe postalo doma}in Ni{lijama koji su krenuli na miting u Beograd. Studenti su objavili lokacije svojih doga|awa u Beogradu 15. marta. I da }e glavni miting biti u 16 sati ispred Narodne skup{tine. Vlast nije objavila lokacije svojih stranaka i svoje uniformisane sile. Igre su javne, ali i podmukle. Zbog toga najvi{e strepim. Mnogo je re~i, upozorewa i pretwi prosuto, kao da se benzin rasuo po Srbiji. Napetost je velika i dovoqno je da neka budala kresne upaqa~ i zapali i studente, i narod, i vlast. Vojska Srbije je odbila da u~estvuje u “prqavim poslovima”, da li to zna~i i u ovim doga|awima. To se o~ekuje i od Da~i}eve policije. Bojim se, me|utim, da u zemqi ima mnogo nedogovornih qudi. To su oni koje nije briga za smrt pripadnika Vojske Srbije na radnom mestu, za masovno ubistvo mladih u Lazarevcu i Beogradu, za stradawe qudi ispod nadstre{nice u Novom Sadu. Dr`e}i se devize “{to gore, to boqe”, takvi brinu samo o svojim interesima, li~noj karijeri i bogatstvu. Oni }e poku{ati da poka`u da su gazde i vlast. Zapali}e nam ku}u !

Vi{e stotina hiqada mirnih protestanata slilo se u Beograd iz cele Srbije tra`e}i pravdu i dr`avu bez korupcije

Vi{e od 500.000 gra|ana Srbije preplavilo prestonicu tra`e}i dr`avu bez korupcije i kriminala

U Beogradu je u subotu 15. marta 2025. ispisana nova stranica srpske istorije. Studenti su organizovali skup nevi|enih razmera, koji je pro{ao mirno i koji }e ostaviti dubok trag i na organizaciju svih budu}ih protesta.

Beograd je u subotu svedo~io najve}em skupu u istoriji dr`ave. Na ulicama srpske prestonice nije moglo da se pro|e. Skup do sada nevi|enih razmera pro{ao je mirno, sa izolovanim incidentima i, na kraju, prekinut pre vremena.

Sve je proticalo mirno do 19 ~asova, kada je po~eo petnaestominutni muk. Pet minuta pre kraja ti{ine za~uo se zvu~ni top, {to je veliki broj gra|ana u jednom delu grada nateralo da se pani~no evakui{e. MUP Srbije negirao je wegovo kori{}ewe.

Na okupqene gra|ane iz Pionirskog parka, gde je vlast dovela na stotine kriminalaca, poletele su i fla{e i kamenice, a grupa momaka po~ela je da razbija prozore i bu{i gume traktora, koji su bili parkirani ispred kampova studenata koji se protive blokadama.

Sve to navelo je studente u blokadi da dva sata ranije prekinu skup, istakav{i da on vi{e nije studentski. Wihovi redari skinuli su markere i pozvali okupqene da {to pre napuste prostor oko Skup{tine, ogradiv{i se od svih organizovanih nemira od strane vlasti, koji su bile mimo wihove kontrole.

REKE QUDI IZ SVIH

PRAVACA - PRVO

KA SKUP[TINI

PA PREMA SLAVIJI

Me|utim, reklo bi se da izolovani incidenti nisu mogli da bace senku na celokupan dan, koji je pozitivnom energijom na ulice Beograda izveo na stotine hiqada gra|ana.

Na protest se kretalo iz pet

ta~aka – od Vidikovca, sa Vo`dovca, iz pravca Novog Beograda, Vukovog spomenika i Trga republike. Te grupe predvodili su studenti fakulteta i vi{ih {kola. Ipak, ogroman broj qudi dolazio je iz razli~itih pravaca, a ~ak i pre planiranog vremena uputili su se ka Narodnoj skup{tini, gde je u 16 ~asova trebalo da po~ne veliki skup. Me|utim, studenti u blokadi ju~e su u ranim jutarwim ~asovima obavestili gra|ane da se centralni deo protesta izme{ta. Kako bi se izbegle tenzije oko Skup{tine, gde se nalaze i kampovi Vu~i}evih "studenata" koji se protive blokadama, studenti u blokadi su glavnu binu prebacili na Trg Slavije i pozvali gra|ane da im se tamo pridru`e. Tokom celog dana ulicama glavnog grada prolamala se buka, zvuk pi{taqki, lupawa o posu|e i prepoznatqivo „Pumpaj" i „Ko ne ska~e taj je }aci". Oko 14 ~asova po~ela je da pada i ki{a, vetar je sve vi{e duvao, ali ni{ta od toga nije obeshrabrivalo gra|ane koji nisu prestajali da budu glasni. Viorilo

Profesor Elektrotehni~kog fakulteta (ETF) Dra`en Dra{kovi} izjavio je da se na subotwem protestu u Beogradu "15. za 15" ta~no u 19.12 ~asova dogodio sinhronizovan napad na studente, od kojih su jedan izvele osobe koje su boravile u Pionirskom parku, a drugi je izveden do sada neidentifikovanim zvu~nim oru`jem u centralnoj beogradskoj ulici.

- To je tuga i tragedija srpskog dru{tva da se to desilo ba{ tada. U 19.12 sinhronizovana je akcija bila, ga|awe kamewa iz Pionirskog parka od strane huligana ka na{im studentima koji su bili redari, istovremeno @andarmerija koja reaguje suzavcem na drugoj strani ulice, i za sada akcija nepoznati oru`jem koju }e sigurno i doma}i i strani stru~waci analiziratinaveo je on.

se bezbroj srpskih trobojki, a kao i do sada bilo je mnogo dosetqivih i emotivnih transparenata.

Jedan od wih bio je transparent „Mama vam ~uva le|a" Dragane iz Beograda. Wu smo sreli u masi qudi koja se iz Resavske ulice spu{tala prema Slaviji. „Dosta je svega – korupcije, mita, zloupotrebe polo`aja, nepo{tovawa zakona, ustava, kr{ewa svih qudskih prava. Moja deca su me|u okupqenima i ne bojim se uop{te, jer smo svi sjediweni u qubavi", kazala nam je ona. „O~ekujem da se zavr{i ovo {to su deca po~ela, mo`da ne danas, ali u skorije vreme".

NASTAVNICA: „STUDENTI

SU NAM POKAZALI

PRAVI PUT"

Sa barjakom u ruci i medaqom oko vrata svojom prestonicom ju~e je defilovao i mladi Ogwen Jevti}. U wu je preksino} u{etao nakon dva dana pe{a~ewa iz Lazarevca. Osamdeset kilometara pod |onovima, ka`e, nije mu te{ko palo – „kad se do|e tamo gde treba". Sabiraju}i utiske sa

do~eka na Terazijama, ka`e:

„Bilo je veli~anstveno, jo{ sam u {oku, ne mogu da do|em sebi", pri~ao nam je dok smo se od Autokomande kretali prema Hramu Svetog Save. „Zato danas o~ekujem kraj", kratko je rekao student Elektrotehni~kog fakulteta.

Na „`ari{nim" ta~kama gu`va je bila najintenzivnija, a mimoila`ewe sa okupqenima bio je svojevrstan poduhvat.

Jasnu Krsti}, nastavnicu biologije iz Negotina, sreli smo kod velike drvene makete Trojanskog kowa.

„Ovde smo da podr`imo studente, koji su smogli snage da se izdignu iznad svega. Prosvetni radnici su nezadovoqni ve} vi{e od dve decnije, ali nismo smeli. Oni su nam pokazali pravi put", istakla je ova nastavnica, koja je i sama u blokadi nastave. STAMENKOVI}: „STUDENTI SU POSTALI DOMINANTAN POLITI^KI AKTER" Iako je dan protesta bio kulminacija svega {to se de{avalo od 1. novembra, doktorand Faku-

ocewuju}i da je re~ o ataku na mlade qude koji su mirno protestovali.

leta politi~kih nauka Viktor Stamenkovi} ocewuje da ovo nikako nije finalni akt studentskog protesta.

„Akcije }e se sigurno daqe razvijati i postajati radikalnije. Nalazimo se u pat-poziciji, gde studenti ka`u da zahtevi nisu ispuweni, vlast da jesu, i u tome ne vidimo nikakave korake za pronalazak kompromisa", obja{wava Stamenkovi}.

„Studenti su postali dominantan politi~ki akter, ne samo u odnosu na opoziciju, ve} i na vlast. To se to najboqe vidi u tome {to oni diktiraju tempo, politi~ke teme i narativ", zbog ~ega protest ocewuje kao „najdostojanstveniji skup u novijoj srpskoj istoriji". Bez obzira na wihov ishod, politikolog Stamenkovi} ocewuje da su ovi protesti promenili mnogo toga u Srbiji, ali da je najupe~atqivije „krwewe" legitimiteta vlasti i organizaciona promena budu}ih protesta.

„OVI PROTESTI ]E OSTAVITI DUBOK TRAG I NA ORGANIZACIJU SVIH BUDU]IH PROTESTA"

„Vlast nikada vi{e ne}e mo}i da vlada na na~in na koji je to ~inila do 1. novembra. Ona je u velikoj meri izgubila legitimitet. To se najboqe vidi po tome {to ne mogu da organizuju jednu sednicu lokalnog parlamenta bez prisustva policije, ali i po tome {to veliki broj pristalica SNS-a podr`ava zahteve studenata".

Ovi protesti }e, isti~e Stamenkovi}, ostaviti dubok trag i na organizaciju svih budu}ih protesta, „u pogledu organizovanosti kojoj }e se te`iti, ali i patriotske obojenosti – kroz zastavu, himnu i patriotske pesme".

Ipak, ~ini se da se rasplet trenutne dru{tveno-politi~ke krize ne nazire. „Jako je te{ko prognozirati {ta }e se daqe de{avati. Verujem da to ~ak ni studenti ne znaju u ovom trenutku", zakqu~uje Stamenkovi}.

je da sakupimo i obradimo pedantno sve materijale, kako bismo utvrdili {ta se desilo. Postoje razli~ite vr{e naoru`awa, ukqu~uju}i zvu~ne topove, sa mikrotalasima, vazdu{ne topove. Sigurno je ne{to bilo. To mo`emo da ka`emo po zvuku, ali i liniji talasa koja je i{la. Linija talasa je u jednom trenutku stala tako da mo`emo da ka`emo da nije bio klasi~an stampedo, jer da je to bilo on bi se pro{irio i do Slavije - precizirao je profesor ETF.

Istovremeno, kako je primetio, neke osobe su u jednoj medijskoj ku}i (Informer TV) - "slavili taj udar".

On dodaje da se tokom ti{ine na protestu definitivno ne{to krupno desilo,

- Sve to ukazuje da nije bila tajna, ve} instruisana akcija sprovedena ba{ u trenutku petnaestominutne ti{ine - ka`e Dra{kovi} i dodaje da je dosta studenata povre|eno - neki imaju prelome, uganu}a, mnogi imaju problema sa sluhom, neki su do`iveli {ok, a postoje qudi koji su imali i smetwe na pejsmejkerima. Profesor

- Ovo je bio udar na sopstveni narod i tu`no da se to desilo u jednoj evropskoj zemqi - smatra Dra{kovi}. Govore}i o prekidu tokom petnaestomi-

nutne ti{ine, on je kazao da je siguran da je upotrebqeno neko sredstvo, sude}i prema snimcima.

- Imamo eksperte na fakultetu koji se bave zvukom, u kontaktu smo i sa ekspertima sa drugih fakulteta. Ciq nam

Pionirski park

Da~i}: Ure|aji sa audio opremom za upozorewe nabavqeni 2021. godine, ali nisu u sastavu policije, zabraweni su

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je Ministarstvo unutra{wih poslova (MUP) nabavilo 2021. ure|aje sa "audio opremom za upozorewe", ali da ta sredstva nisu u{la u sastav policije, jer o wihovoj upotrebi nije donet zakon.

„Ta sredstva niko nije ukrao, sva su na broju“, rekao je Da~i} na sednici Odbora Skup{tine Srbije za odbranu i unutra{we poslove na kome je raspravqano o navodima da je na protestu 15. marta kori{}en zvu~ni top {to vlasti odbacuju.

„Da bi se to sredstvo upotrebilo, direktor policije treba da da nalog. Kako mo`e da da nalog za kori{}ewe sredstva koje je zabraweno? Ne mo`e“, tvrdi Da~i}.

Bilo je poku{aja 2022. da se donesu izmene zakona kojima bi se u Srbiji legalizovali zvu~ni ure|aji za razbijawe demonstracija, ali je nakon pritiska javnosti, nacrt zakona povu~en iz procedure.

Da~i} je demantovao da MUP poseduje LRAD (zvu~ni top), Vortex ili bilo koja sredstva druge proizvodwe.

On je rekao i da nije bilo razloga za upotrebom bilo kakvih sredstava i da policija do kasno uve~e 15. marta nije imala nikakvih informacija o tome.

„Kada smo ~uli za te informacije, tra`io sam izja{wewe od svih komandanata svih jedinica i mogu da ka`em da policija nije upotrebila nikakvo zabraweno sredstvo. Policija ne koristi ta sredstva“, poru~io je Da~i}.

V.d. direktora policije Dragan Vasiqevi} ponovio je da policija nije koristila zabrawena sredstva.

„Akusti~na sredstva nijednom nisu upotrebqena“, tvrdi Vasiqevi}.

Ministar odbrane Bratislav Ga{i} rekao je da Ministarstvo odbrane preduzelo mere provere podataka o doga|aju u Ulici Kraqa Milana u centru Beograda.

On je naveo da Vojska nije bila anga`ovana na protestu 15. marta i ponovio da Vojska Srbije nije upotrebila zvu~ni top

kao i bilo koje drugo sredstvo sa istom svrhom.

Ga{i} je rekao da su pripadnici specijalne jedinice Kobre na zgradi Predsedni{tva dr`ale anti-dron pu{ku.

Prethodno su se na dru{tvenim mre`ama pojavile fotografije na kojima uniformisana lica dr`e na zgradi Predsedni{tva napravu, za koju deo javnosti smatra da je re~ o zabrawenom sredstvu za razbijawe demonstracija.

Miroslav Aleksi}, predsednik opozicionog Narodnog pokreta Srbije i ~lan odbora izjavio je da nije dato obja{wewe {ta se dogodilo na protestu15. marta.

„Niko od vas nije rekao {ta se dogodilo. To zna~i da niste sposobni da za{titite gra|ane Srbije. Na wih je izvr{en napad, monstrouzan i zlo~ina~ki. Zna~i da institucije ne rade svoj posao i to je dokaz da studentski zahtevi nisu ispuweni“, rekao je Aleksi}.

Studenti u blokadi blokiraju fakultete {irom zemqe insistiraju}i na ispuwavawu zahteva, me|u kojima je najva`niji utvr|ivawe krivi~ne i politi~ke odgovornosti za pad betonske nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu 1. novembra kada je stradalo 15 qudi i te{ko povre|eno dvoje.

Aleksi} je upitao i za{to bi FBI (ameri~ki Federalni istra`ni biro) i FSB (ruska Federalna slu`ba bezbednosti) istra`ivali taj doga|aj nakon {to je premijer u ostavci Milo{ Vu~evi} najavio da je Vlada spremna da ih pozove.

„Onda mi nemamo dr`avu koja treba da utvrdi ko je izvr{io napad na na{e gra|ane“, rekao je Aleksi}.

Na to je ministar policije Ivica Da~i} odgovorio da niko ne govori o tome da se zove FBI niti bilo ko drugi sa strane da vodi istragu niti da utvr|uje {ta je bilo.

„Mo`e samo da pomogne u ekspertskom mi{qewu. Jer, mi u Srbiji ovo nikad nismo primewivali“, rekao je Da~i}.

Premijer Srbije u ostavci Milo{ Vu~evi} izjavio je 17. marta da je Vlada spremna

da uputi zvani~an poziv ameri~kom FBI i FSB da provere navode o upotrebi zvu~nog topa na protestu.

Ministar odbrane Bra tislav Ga{i} rekao je opo zicionom poslaniku Miroslavu Aleksi}u da su (opozicija) izmislili pri~u o zvu~nom topu.

„Naknadna pamet i dolazak navodnih bolesnika posle 36 sati“, rekao je Ga{i} osporavaju}i svedo~ewa qudi o tegobama sa kojima se su suo~ili kada su se 15. marta zatekli na potezu kod Ulice Kraqa Milana, kada je do{lo do stampeda u~esnika, za {ta nadle`ni organi jo{ nisu pru`ili obja{wewe.

Na video snimcima, objavqenim na dru{tvenim mre`ama, vide se okupqeni gra|ani na subotwem protestu nedaleko od Trga Slavija, tokom odavawa po{te stradalima u padu nadstre{nice u Novom Sadu, koji su se, nakon {to se za~ula buka, masovno pomerili u stranu.

Doga|aj je izazvao paniku me|u gra|anima, a za sada nema zvani~nih informacija {ta je izazvalo takvu reakciju okupqenih. Studenti u blokadi, koji su pozvali na subotwu protest insistiraju}i na utvr|ivawu odgovornosti za pad betonske nadstre{nice u Novom Sadu, optu`ili su vlast za upotrebu zvu~nog topa tokom 15-ominutne ti{ine zbog 15 poginulih.

I pojedine opozicione stranke optu`ile su vlast za upotrebu zvu~nog topa, {to vlasti odbacuju.

U me|uvremenu je Prvo osnovno javno tu`ila{tvo u Beogradu saop{tilo da na protestu 15. marta nijedna od dr`avnih institucija nije upotrebila takozvani „zvu~ni top“.

Tu`ila{tvo je 18. marta navelo da je zakqu~ak donet na osnovu izve{taja Ministarstva unutra{wih poslova i dostavqenih podataka Ministarstva odbrane, Ministarstva zdravqa i Bezbednosno-informativne agencije.

„Iz izve{taja svih navedenih institucija, nedvosmisleno se utvr|uje da niko od navedenih organizacionih jedinica i pripadnika anga`ovanih na obezbe|ewu protesta 15. marta nije ~uo, video i upotrebio takozvani ‘zvu~ni top'“, navodi se u saop{tewu Tu`ila{tva. Zvani~nici su demantovali i navode me|unarodne nevladine organizacije „Earshot“, koja je na osnovu analiziranih video i audio snimaka sa protesta 15. marta, navela da se na wima ~uje zvuk koji proizvodi oru`je Vortex Ring Gun, odnosno top Vortex.

Nevladina organizacija Beogradski centar za qudska prava saop{tila je 16. marta da im se javio veliki broj gra|ana koji je osetio dejstvo zvu~nog topa na subotwem protestu.

Navodi se i da su gra|ani osetili jak vru} talas, huk i ne{to {to li~i na zvuk aviona ili automobila koji ide velikom brzinom i zatim „kao neki vetar koji ih pomera i obara, kao da je pro{la raketa“.

„Zvu~ni top“ spada u grupu nesmrtonosnog oru`ja koje se mo`e koristiti u policijske i vojne svrhe – za kontrolu nereda, odbijawe napada ili komunikaciju na velikim udaqenostima.

U smernicama Ujediwenih nacija iz 2020. godine se navodi da, iako su takvi tipovi oru`ja dizajnirani da smawe rizik od smrti u pore|ewu sa konvencionalnim vatrenim oru`jem, wihova upotreba i daqe mo`e izazvati ozbiqne povrede ili smrt.

Zvu~ni top je ciqano kori{}en da se izazovu haos, ga`ewe, povrede

MUP, BIA, ministar zdravqa... svi negiraju da se ne{to desilo na protestu 15. marta. Prof. dr Goran Belojevi}, koji se bavi uticajem buke na zdravqe je druga~ijeg mi{qewa. [ta se zapravo dogodilo u toku odavawa po~asti nastradalima u Novom Sadu na velikom protestu u centru Beograda?

Svoju ocenu incidenta na studentskom protestu 15. marta do kog je do{lo tokom petnaestominutnog odavawa po~asti nastradalima u Novom Sadu, dao je profesor Medicinskog fakulteta u penziji dr Goran Belojevi}, ~ija je naju`a oblast istra`ivawa bioakustika, a to je predavao i na fakultetu. Glavni urednik je jedinog specijalizovanog me|unarodnog ~asopisa za efekte buke na zdravqe „Noise and Health“.

Kako sam ka`e, nije prisustvovao protestima, ali je mnogo puta pregledao sve dostupne video snimke.

„Gotovo da nikakvu dilemu nemam da je primewen LRAD (Long Range Acoustic Device) – zvu~ni

top i to direkcioni, koji je sa usko usmerenim dejstvom, i to iz pravca Terazija, odnosno Palate „Albanija“. O~igledno je da je iz tog pravca zvuk dolazio jer su se qudi prema Terazijama prvo okrenuli“, smatra profesor. Tako|e isti~e da je „primewen ciqano u Ulici kraqa Milana, zato {to je to bila idealna situacija za primenu, jer je u pitawu takozvana kawonska ulica – obostrano su visoke zgrade, i idealno je za propagaciju zvuka, odno-

sno koncentraciju zvu~ne energije koja se ne rasipa ve} ide pravo“. „Mislim da je meta bila potez izme|u raskrsnice kod „Londona“ i Cvetnog trga. Ta~nije, najve}i udar je bio kod Cvetnog trga, jer se tu drve}e sna`no klatilo pod udarnom silom. Nemam gotovo nikakvu dilemu da je primewen LRAD“, obja{wava prof. dr Belojevi}.

Kako i odakle je primewen mo`e da se pretpostavi, smatra profesor i dodaje da on uvek po-

ku{a da se stavi na mesto izvr{ioca i ka`e: „Da sam ja dobio zadatak da to uradim, popeo bih se na vrh Palate „Albanija“ i odatle bih izvr{io udar i to ru~nim ure|ajem, po{to su ru~ni LRAD-ovi dostupniji i oni mogu imati veliku snagu. Dakle oni ne moraju da budu na vozilu, mo`e da se emituje zvu~ni udar iz ure|aja obe{enog o oba ramena jednog ~oveka“, obja{wava.

Profesor misli da je „ra|eno sa visine, ne sa zemqe, jer bi takva wegova primena obarala qude kao snopqe i dovela do akutne gluvo}e, i ne bi izvr{ilac mogao da se sakrije, dok kada se primewuje sa visine, te{ko mo`e odmah da se utvrdi odakle udar dolazi“.

„Na Terazijama se gotovo ni{ta nije ~ulo, fokus je bio na raskrsnicu kod „Londona“ i na Cvetni trg. Moja pretpostavka je da je zvu~ni udar izveden sa visine“, ka`e on.

„Ciq bio da se izazove haos, ga`ewe, povrede i verovatno i smrtni ishodi“

Profesor ka`e da su se qudi u panici kretali posle tog de-

lovawa, o~igledno je bilo da je propagacija zvuk i{la uglavnom sredinom ulice.

„Taj ure|aj verovatno nema toliku snagu da se usmeri od Palate „Albanija“ do Slavije, ipak je udar bio fokusiran na potez raskrsnica „London“ i Cvetni trg, i to sa namerom da se izazove paniku kod qudi. Videli smo da tu nije bilo nasilnih demonstracija, qudi su mirno stajali i odavali po~ast nastradalima u Novom Sadu. Nije bilo nikakvog upozorewa na primenu zvu~nog udara, {to je apsolutno neophodno i radi se u svetu. Pretpostavqam da je ciq bio da se izazove haos, tr~awe na sve strane i ga`ewe, povrede i verovatno i smrtni ishodi, posebno dece. To mo`e biti okarakterisano i kao poku{aj ubistva“, smatra prof. Belojevi}.

Kako daqe ka`e profesor to nije bilo odvra}awe od nasiqa, ve} namerna primena odre|enog sredstva na qude koji su u ogromnom broju u kawonskoj ulici. Na sre}u nije bilo te{kih povreda, ali je bilo lak{ih povreda sa krvnim podlivima, prema izjavama izlo`enih qudi.

BLAGOJE JOVOVI]:

Srpski heroj

u vu~joj jazbini (14)

u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?

Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi} DOGODILO

ATENTATOR NA PAVELI]A PI[E RADOVANU KARAXI]U:

Posle ispaqenih hitaca na Paveli}a Blagoje nije bacio oru`je, ve} ga je, za svaki slu~aj, nosio sa sobom.

Potr~ao je ka `elezni~koj stanici bez zaustavqawa. Uspeo je da u|e u voz koji je upravo krenuo i tek kad se nalazio u vagonu, shvatio je da je rawen. Jedna ~arapa mu je bila poprili~no krvava, ali video je da ga je metak samo okrznuo. Bio je opu{teniji, ali je izgledao umorno i bledo. Kada je stigao u Buenos Ajres, posetio je bliskog prijateqa da mu ispri~a {ta se dogodilo, a on je te ve~eri uspeo da mu zale~i ranu. Na Blagojevo zaprepa{}ewe, ta vest se nije pojavila u sutra{wim novinama, ve} tek od jedanaestog. Ta vest se tokom godi{wice, desetog, krila od sveta. Paveli} je smatrao da je to bio na~in da se ne odaje utisak slabosti na samu godi{wicu. Sve{tenik Popovi} se obradovao kada je video veliku vest, a kada je ~uo celu pri~u svog prijateqa Blagoja, bio je jo{ sre}niji. [to se ti~e policije 3. Okruga San Martina, Kaseros, wu je o doga|aju obavestila 47. stanica glavnog grada. Kada je novinar upitao slu`benika policijske ispostave Kaseros da li su uzeli izjavu od Paveli}a, ovaj je odgovorio da nisu mogli to da urade, jer je Paveli} ostao u sirijsko-libanskoj bolnici, u glavnom gradu, a da je slede}eg dana, navodno, 11. uve~e preba~en svojoj ku}i u Vrtni grad Lomas del Palomar, i da se nalazio u vrlo delikatnom stawu, zbog ~ega nisu hteli da ga uznemiravaju. Neobi~no je da za dva-tri dana policija Kaserosa nije uzela Paveli}evu izjavu, jer, ako je ve} otpu{ten ku}i, zna~i da se, navodno, oporavqao. Pre svega, neverovatno je da je stariji ~ovek, sa dva metka u svom telu, tako brzo otpu{ten. Paveli} je morao {to pre da be`i, jer je znao svoju sudbinu ako bi odugovla~io. S druge strane, jasno je da su atentat tokom jednog dana krili od {tampe, po{to Paveli} nije mogao da provede mawe od dvadeset ~etiri sata u bolnici, u tako delikatnom stawu sa te{kim dijabetesom.

Izve{taj: Foto iz argentinskog lista La Prensa od 12. aprila 1957.

Kada je bolnici prijavqen prijem rawenika u pucwavi, nije bilo mogu}e nastaviti skrivawe. Kada je dospela u {tampu, vest je eksplodirala {irom sveta. Blagoje je postigao svoj ciq. Sada vi{e niko nije mogao pore}i gde se nalazila vu~ja jazbina. Sve je kona~no iza{lo na videlo. Policija je napravila crte` osobe koja je pucala u Paveli}a, ali on sam nije odavao mnogo o napada~u jer je, kako je sam naveo, bilo veoma mra~no, a iznena|en je s le|a, tako da nije mogao da mu vidi lice, koje mu je velikim delom bilo prekriveno {e{irom. Istina, taj crte` nije bio nimalo nalik Blagoju. Meci kalibra 32, prema navodima policije, nisu napravili izlaznu rupu na Paveli}evom telu.

Usta{ka vlada u emigraciji je 10. aprila 1957. obele`ila 16. godi{wicu stvarawa NDH.

Me|utim, atentat je promenio sve planirane sve~anosti namewene Poglavniku, koji je u Buenos Ajresu organizovao veliko slavqe. Sudbina je htela da on ne bude prisutan. Savez hrvatskih zajednica u Republici Argentini organizovao je sve~anost koja je odr`ana u nedequ, 14. aprila, prvo misom u crkvi

Na{a Gospa od Milosti, uz hor „Jadran“ u 8 sati. Neophodno je ista}i pronalazak jedne stvari koju sam dugo imala kod sebe, pismo od 11. januara 1999. godine, koje je Blagoje napisao u danima boravka u Kosi}u, u svom rodnom mestu u Crnoj Gori, koje sam me|u mnogim papirima i dokumentima nedavno otkrila. To pismo je upu}eno biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u.

U tom pismu, Blagoje govori: „Po{tovani Gospodine Predsjedni~e, po{tovani Brate Radovane

Pi{e Vam ~ovjek koji je ne~im dokazao da je `ivio. Napravio ili izvr{io istorijski akt, tj. ispalio dva metka 9. aprila 1957. godine u Argentini na najve}eg srpskog neprijateqa i krvoloka Antu Paveli}a, koji je od tih rana preminuo.

Po{tovani gospodine predsjedni~e prve kr{tene srpske dr`ave Republike Srpske, dragi brate Radovane, Vi ste ponos i dika svakog ~estitoga Srbina. Vi osvetiste sve nevine srpske `rtve koje pado{e na srpskim prostorima Republike Srpske, Republike Srpske Krajine, kao i du` BiH i Hr-

PRIPREME ZA BEKSTVO

Uprkos svom zdravstvenom stawu, Paveli} se sklonio u svoj dom i pripremao za neminovni beg. Nadle`ni policije Kaserosa intervenisali su, kako su naveli, u ciqu hap{ewa po~inilaca, ali su imali vrlo malo podataka i Paveli}a je vi{e brinulo bekstvo nego pronalazak odgovornih lica. Vreme mu nije i{lo naruku. Usred tog haosa, Paveli} je okrivio jugoslovensko Poslanstvo, koje je navodno delovalo preko neke organizacije. U intervjuu sa novinarom wegova }erka Vi{wa je izjavila da Hrvati nisu mogli biti odgovorni za atentat, jer su kod wih komunisti~ke struje bile svedene na minimum.

vatske od srpskih zlikovaca. Vi se brate Radovane ~asno borite za Krst ^asni i Slobodu Zlatnu. Vi u|oste u red srpskih velikana Milo{a Obili}a, Cara Lazara, Banovi} Strahiwe, Bra}e Jugovi}a, Kara|or|a Petrovi}a, Dra`e Mihajlovi}a, Steva Jovovi}a, Nikole Kalabi}a, Baja Stani{i}a, Pavla \uri{i}a, \or|a La{i}a, pukovnika Pileti}a, Vojvodu Mom~ila \uji}a, Vojvodu Dangi}a i drugih srpskih vitezova i svetosavskih mu~enika. Po{tovani gospodine Karaxi}u, `elim Vam sre}u i snagu da izdr`ite sve muke sa kojima se susrije}ete, mada je to te{ko, a ponekad i neizdr`ivo.

Dani sre}e i zadovoqstva brzo i sa zaboravom prolaze, ali dani muke i patwi kojima ste Vi svakodnevno izlo`eni i va{a porodica, dugi su kada su mu~eni~ki i gorki, ali ja `elim da izdr`ite, jer jedna {panska poslovica ka`e „Bog ste`e ali ne zami~e“.

Brate Radovane, `elio sam da Vam pri|em {to bli`e i da Vas zamolim da se spustite nekoliko stepenica ni`e i meni dozvolite da se ja popnem nekoliko stepenica vi{e pa da Vam pru`im ruku i da Vas zagrlim i budem sa Vama nekoliko trenutaka i tako budemo zagrqeni i stegnemo toplo i bratski na{e srpske juna~ke desnice i poqubimo se u bijela lica. Stegnimo brate Radovane, na{a srca, nadahnimo se nadom u Gospoda Boga i vjerujmo ~vrsto da }e na{a pravedna stvar pobijediti. Na kraju primite srda~ni i bratski pozdrav od brata u vjeri Blagoja Jovovi}a iz daleke Argentine koji je do{ao u otaxbinu nakon 56 godina i `elio da Vas na trenutak vidi, ali kako reko{e na{i zajedni~ki prijateqi to je za sad nemogu}e i ja to po{tujem. Srda~no Va{ Blagoje Jovovi} 11-01-1999. Kosi}, kraj Danilovgrada. Srpska Crna Gora.“

l U slede}em broju: ^etnici koji su dolazili u Argentinu, imali su traumati~na se}awa na rat

1809. - Ro|en je ruski kwi`evnik Nikolaj Vasiqevi~ Gogoq, jedan od najzna~ajnijih predstavnika ruske realisti~ne {kole. Na osnovu wegovog dela, kriti~ar Visarion Bjelinski formulisao je principe naturalne {kole ruske kwi`evnosti ("Taras Buqba", "Revizor", "Mrtve du{e", "[iwel").

1933. - Nema~ki nacisti su u Dahauu otvorili prvi koncentracioni logor. Tokom Drugog svetskog rata (1939-45), broj logora u Nema~koj i okupiranim zemqama dostigao je 2.000, a u wima je ubijeno oko 11 miliona qudi, od kojih je bilo {est miliona Jevreja.

1956. - Francuska je priznala nezavisnost Tunisa, s Habibom Burgibom kao prvim predsednikom.

1970. - Pored obala [vedske u zalivu Tralvet izlilo se 57.000 tona nafte u sudaru brodova "Imperijal" i "Otelo".

1972. - U sne`noj lavini na planini Fu|i, u Japanu, poginulo je 19 alpinista.

1995. - Oko 35.000 turskih vojnika upalo je u Irak, u operaciji protiv kurdskih pobuwenika.

1995. - Pripadnici japanske verske sekte AUM [inri Kjo pustili su nervni gas u tokijsku podzemnu `eleznicu, od ~ega je umrlo 12 qudi, a vi{e od 5.500 povre|eno. Osniva~ sekte [oko Asahara osu|en je 27. februara 2004. na smrtnu kaznu zbog organizovawa napada u tokijskom metrou.

1995. - Armija BiH pokrenula je tokom bosanskog rata, sna`nu ofanzivu protiv srpskih snaga na Majevici i Vla{i}u, 40 dana pre isteka ~etvoromese~nog primirja, zakqu~enog uz posredovawe biv{eg predsednika SAD Ximija Kartera.

1997. - Beogradski studenti proslavili su pobedni~kom {etwom centrom grada ispuwewe wihovog posledweg zahteva - ostavke rektora i studenta prorektora. To je bio i posledwi dan studentskog protesta koji je po~eo 20. novembra 1996. zbog falsifikovawa rezultata lokalnih izbora u Srbiji. Studenti su postigli svetski rekord sa 119 dana svakodnevnih protesta i saop{tili da su spremni da ponovo iza|u na ulice ako budu ugro`ene demokratske institucije, Ustav, zakoni i voqa naroda.

2003. - SAD i Velika Britanija zapo~ele su vojnu operaciju protiv Iraka, nakon {to je ira~ki predsednik Sadam Husein odbio ameri~ki ultimatum da napusti Irak. Ameri~ke i britanske trupe u{le su u Irak iz Kuvajta, preko grani~nog grada Um Kasr, 50-tak kilometara ju`no od Basre.

2017. - Milijarder i filantrop Dejvid Rokfeler, posledwi iz svoje generacije u toj porodici, preminuo je u Wujorku u 101. godini.

2020. - Preminuo je trener i ko{arka{ki funkcioner Borislav Stankovi}. Bio je jedan od utemeqiva~a jugoslovenske ko{arke, generalni sekretar Me|unarodne ko{arka{ke federacije od 1976. do 2002. godine i ~lan Me|unarodnog olimpijskog komiteta.

Blagoje Jovovi}

Najskupqa violina sveta stigla na ^uburu pravo iz logora

Po~etkom 20. veka jedan deo Beograda, ^ubura, bio je na~i~kan kafanama, a kada su se ovde doselili Romi, otvorena je i najpoznatija ciganska kafana u celom Beogradu, nazvana i ona “^ubura”. Najve}u slavu doneo joj je muzi~ar koga su svi znali po nadimku Ciga, a koji je svirao na violini donetoj iz Ma|arske. Kako }e se ispostaviti, bila je to svetski raritetna i astronomski vredna – Stradivarijus violina!

Ovaj samouki ~uburski muzi~ar, ~ije pravo ime istorija nije zapamtila ve} samo taj kafanski nadimak, bio je prethodno mobilisan 1914. godine kada je po~eo Prvi svetski rat, za odbranu otaxbine. U jednoj borbi zarobili su ga agresori Austrougari. U zarobqeni{tvu u logoru Ne`ider u Ma|arskoj do~ekao je kraj rata 1918. godine. Logori su bili raspu{teni i zarobqenici su krenuli svojim ku}ama.

Na{ ^uburac je usput nai{ao na ma|arske Rome i sa wima je zajedno proslavio slobodu, onako po ciganski, sa pesmom i veseqem. Od te ~erge je dobio na poklon za sre}an put – jednu violinu.

Nije mu bilo lako. Nastradao je u logoru u kome su po dvadeset tela bacali u jednu raku, a pokojnici su sahrawivani bez opela, kao `ivotiwe. Ovaj logor za srpsku vojsku i civilne internirce, nastao je po~etkom pro{log veka u zgradama i kowu{nicama stare husarske kasarne. Kroz logor je pro{lo oko 15.000 qudi, a tre}ina nije pre`ivela. U logoru su prema svedo~ewima bili tada{wi glumci, lekari, profesori, novinari, nau~nici, advokati, sudije… Me|u wima pesnik Sima Pandurovi}, nau~nik Milutin Milankovi}, novinar Krsta Cicvari}, slikar Marko Murat, arhitekta Jovan Ilki}, Jelisa-

veta Na~i}, o ~emu se malo zna. U takozvanom “elitnom” logoru Ne`ider, bilo je zato~eno mnogo srpskih intelektualaca. Svi su oslobo|eni i logor raspu{ten 31. oktobra 1918. godine. Kada se Ciga posle dugog su`awstva ponovo obreo na ^uburi videlo se da kafanu nije zaboravio. Po~eo je ponovo da svira, ali sada je bio glavni muzikant – u wegovim rukama bila je fascinantna, ispostavi}e se ubrzo, nadaleko ~uvena violina. Zvuci koje je ona proizvodila bili su posebni i ~inilo mu se da ranije to nije mogao da izvede ni na jednoj drugoj. Samo svirawe donelo mu je veliku popularnost i svi su dolazili samo wega da slu{aju.

Shvatao je da svira mnogo boqe, ali nije bio svestan da je u rukama dr`ao pune dve godine violinu legendarnog majstora iz Kremone.

Na `alost, par godina kasnije, 1921. slavom oven~ani ~uburski maestro je preminuo, namu~en patwama iz zloglasnog logora. Wegovu violinu, logora{ku uspomenu, u kafani “Zadruga” na Slaviji kupio je ~uveni ma|arski virtuoz Fransis Arawi. On je ve} dugo znao da se “^uburom” svake no}i razle`u zvuci sa Stradivarijus violine, i dr`ao je mre`u dou{nika koji su imali zadatak da prate violinu i sudbinu wenog neplaniranog vlasnika.

Slu~aj sa beogradske ^ubure dospeo je i do be~ke {tampe. Na{iroko i naveliko se pisalo o instrumentu koji je spadao u red najboqih koje je proizvela radi-

onica Stradivari, a koji je, kako su tvrdili, nestao za vreme rata iz grofovskog zamka u Ma|arskoj. Nema muzi~ara na svetu koji ne bi po`eleo da svira na violinama iz Kremone, a u “^uburi” su se gosti zabavqali, a da nisu ni znali koliko vrednu stvar dr`i u rukama Ciga koji ih je uveseqavao pesmom.

Pore|ewa radi, Stradivarijeva violina „Lejdi Blunt” dugo je va`ila je za najskupqu na svetu sa cenom od preko 15 miliona evra. Naravno s po~etka 20. veka ona nije toliko vredela, ali je svakako cena za obi~nog ~oveka bila gotovo nezamisliva.

Od instrumenata koje je napravio taj graditeq violina koji je `iveo od 1698. do 1744. godine, {irom sveta ostalo ih je samo oko 200, {to im naravno dodatno i pove}ava cenu.

Gde su zaista spaqene mo{ti Svetog Save

O Svetom Savi, najve}em srpskom prosvetitequ postoji mnogo sa~uvanih istorijskih ~iwenica, koje se smatraju univerzalnim istinama. Ipak, ako biste pitali prose~nog gra|anina da li zna gde su spaqene mo{ti Svetog Save, prakti~no svi bi odgovorili da se to desilo na brdu Vra~ar, na mestu gde se danas nalazi velelepni Hram podignut u wegovu ~ast. Ova informacija se u~i u {kolama, i prenosi se redovno u medijima, kada se govori o Hramu.

U istoriji zaista jeste ostalo zapisano da je Sinan pa{a spalio mo{ti Svetog Save 1594. godine na vrhu brda Vra~ar, i to nije sporno. Me|utim, postoji jedan problem u celoj pri~i – u to vreme Vra~ar nije bio tu gde je danas. Jedan od istori~ara koji se prvi ozbiqnije bavio ovim istra`ivawem je Sreten Popovi}, koji je u vreme kneza Milo{a bio na visokim polo`ajima u dr`avi. U novije vreme, to je uradio i istori~ar Vojin Puqevi}.

U vreme spaqivawa, krajem 16. veka, Beograd je bio mnogo mawi nego sada. Prostirao se u jednom pojasu oko Kalemegdanske tvr|ave, na mestu dana{weg Dor}ola i op{tine koja se logi~no i zove Stari grad. Kraj Beograda bio je na dana{wem Trgu Republike, a tu je bila Stambol kapija – ulaz u grad. Odatle je i{ao glavni put iz Beograda, dana{wi Bulevar kraqa Aleksandra, koji se produ`ava u Smederevski put. Bila je to glavna saobra}ajnica kojom se dolazi u Beograd.

Ovaj put je prolazio pored dana{weg parka Ta{majdan. Na tom proplanku su `iveli Cigani kojima je bio zabrawen pristup u grad jer su se neki od wih bavili sumwivim poslovima. Pored puta, du` celog dana{weg Ta{majdanskog parka, bile su pore|ane Ciganke koje su putnicima prolaznicima gatale sudbinu, jer je tada odlazak na dug put zna~io veliku neizvesnost. Zbog ovog „vra~awa”, ceo taj prostor bio je nazvan Vra~ar. Dana{wi Ta{majdan. Sinan pa{a je 1594.godine dolazio uBeograd preko Smedereva, nose}i sa sobom mo{ti Svetog Save. Namera mu je bila da zapali veliku loma~u na nekom uzvi{ewu pored Beograda, kako bi qudi sa svih strana videli prizor i zapla{ili se. Znao je da je kult Svetog Save kod Srba veoma jak i da }e ih to pogoditi. Put kojim je i{ao prolazio je pored ovog proplanka, koji je tada bio brdo Vra~ar. Tada nije bilo nikakvih gra|evina u okolini sve do dana{weg Trga Republike, i to je zaista bio najvi{i vrh u bli`oj okolini grada, sa kojeg se nesmetano prosti-

rao pogled na ceo Beograd. Na tom mestu Sinan pa{a je zapalio loma~u. Ostalo je zapisano da se to desilo na brdu Vra~ar, a sa {irewem Beograda ,,Vra~ar” se pomerao sve daqe i daqe. Krajem 19. veka Odbor za podizawe Hrama Svetog Save gre{kom je odlu~io da se hram podigne na mestu koje je tada bilo vrh Vra~ara. Ovo mesto je mo`da istorijski pogre{no, ali je urbanisti~ki ispalo vi{e nego idealno, jer se Hram lepo vidi iz svih delova grada, i najuo~qiviji je objekat qudima koji dolaze autoputem. Sasvim je mogu}e da su u Odboru za podizawe hrama znali za pravu lokaciju ali su iz prakti~nih razloga odlu~ili da malo ,,koriguju istoriju” pomeriv{i lokaciju za kilometar daqe.

U vreme Turaka, ina~e, na dana{wem mestu Hrama nalazila se neprohodna mo~vara. Dana{wa ,,Slavija” je bila bara na koju su Beogra|ani dolazili da pecaju. Po~etkom devetnaestog veka bilo je vi{e poku{aja da

se odgonetne gde je mesto spaqivawa Svetog Save. Jedan od wih je bio istori~ar amater Gli{a Vozarevi}, koji je na periferiji Beograda prona{ao nepoznati drveni krst. Misle}i da je otkrio pravo mesto, podigao je tu veliki krst od crvenog kamena, i taj deo grada se i dan-danas zove Crveni krst.

Ina~e, tokom celog devetnaestog veka Ta{majdan je bio gradsko grobqe, a knez Milo{ je nedaleko od mesta na kome je Sveti Sava spaqen napravio crkvu koju nije nazvao po wemu, ve} po svetom Marku. Postoji vi{e teorija za{to je to tako, a jedna od wih je da nije `eleo da razquti Turke podse}awem na taj doga|aj. U svakom slu~aju, mesto na kome je zaista spaqen Sveti Sava najverovatnije nije na mestu dana{weg Hrama, ve} na najvi{oj ta~ki dana{weg Ta{majdana. Danas se na tom svetom srpskom mestu ne nalazi apsolutno nikakvo duhovno obele`je. Nalazi se samo kafana koja se zove ,,Posledwa {ansa”. Zanimqiva simbolika.

Kafana "Posledwa {ansa" na Ta{majdanu

Hram Svetog Save, na Vra~aru

Kafana "^ubura"

Vez po vez, do ~uda koje }e da zavr{i na - Hilandaru

Biqana E}imovi} je u posebnoj misiji, ve} deceniju veze Miroslavqevo jevan|eqe. Postoje fototipska i kaligrafska izdawa, ali se niko nije usudio da iglom i koncem prepi{e najzna~ajniji }irili~ni spomenik srpske pismenosti. Za wu ovo kapitalno delo nije samo umetni~ki projekat. Svoje zave{tawe, slovo po slovo, ostavqa na platnu. Raduje se, kao dete.

Biqana je Beogra|anka, a wena porodica je korenima vezana za Hrvatsku, okolinu Slavonsnkog broda. U Oku~anima ru~nom radu nau~ila ju je baka:

"Sa otprilike pet godina sam po~ela da vezem, zato {to su kod wih devoj~ice u tim godinama ve} po~iwale da pripremaju svoj miraz, da vezu pe{kire, jastu~nice, cveti}e. Zna~i, ja unazad 70 godina stalno ne{to imam u rukama, vezem, pletem, umem i da krojim i {ijem".

Profesionalno je anga`ovana da veze po~etkom 80-tih kada je na{a modna kreatorka Verica Rako~evi} imala veoma zapa`enu reviju u Rimu. Weni modeli bili su ukra{eni narodnim vezom, na kome je bilo puno hri{}anskih simbola, svet je bio zadivqen.

"Me|utim, mi smo bili izvo|a~i radova, nije nas nigde spomenula. Onda je moj pokojni brat, ~uveni arhitekta Dejan E}imovi}, rekao, Biqana, ako ba{ ne{to ho}e{ da radi{, pravi kolekciju lutaka u narodnim no{wama. Tako sam po~ela da radim lutke Balkana", pri~a.

U srpske no{we je obukla lutke iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, a posebna inspiracija su joj narodne no{we iz Gr~ke. Ima oko 40 lutaka u narodnim no{wama balkanskih zemaqa.

"Sve sam to radila, a onda sam na kraju rekla, hajde da ostavim ne{to iza sebe, jednog dana kad ne budem hodala ovom planetom, da ostane ne{to iza mene, da neko eventualno ka`e, postojala je neka Biqana, vezla je. Radi}u Miroslavqevo jevan|eqe - to je na{e bogatstvo".

Bilo joj je potrebno dve godine samo za pripremne radove, prou~ila je istorijat Miroslavqevog jevan|eqa. Posebno je prou~avala ilustracije, kwiga je posebna i zato {to je oslikana.

Jevan|eqe veze od 14. februara 2015., izvezla je oko 50 od 362

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Talas energije koji }e vas motivisati da krenete u akciju. Bi}ete puni entuzijazma i `eqe da ostvarite ciqeve, ali pazite da ne donosite ishitrene odluke, naro~ito u finansijama. Mo`e da se javi prilika za pro{irewe znawa ili u~ewe novih ve{tina koje }e vam koristiti u karijeri. Krajem nedeqe posvetite se porodici i prijateqima, wihova podr{ka bi}e vam od velike pomo}i.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Fokus na postizawe ravnote`e izme|u posla i privatnog `ivota. Mogu}e su promene na poslu koje }e zahtevati dodatni trud i strpqewe. O~ekuje vas nalet inspiracije, pa }e ovo biti odli~an period za kreativne projekte i umetni~ke aktivnosti. Vikend je povoqan za porodi~ne odnose i re{avawe privatnih pitawa. Nemojte zanemariti svoje potrebe, posebno kada je u pitawu odmor.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

strane. ^ak vodi i evidenciju koliko sati je radila koju stranicu. U po~etku joj je trebalo bezmalo 400 sati za jednu, sad je br`a.

VEZE I RADUJE SE KAO DETE Tragala je svuda, i{la u Narodnu biblioteku, Patrijar{ijsku biblioteku, Narodni muzej, nigde nije dobila odgovor na pitawe, da li postoji prevod Miroslavqevog jevan|eqa. Veruje da je {teta {to ga nema i ne razume za{to.

U potrazi za prevodom, jer volela bi da zna {ta ta~no veze, do{la je do informacije da su ga pisala dva ~oveka. To je sama primetila. Posle 88. strane, po~iwe za nijansu druga~iji rukopis. Uspela je da ga prati.

Autorka dodaje da mo`da zbog {tedwe ko`e i mastila u tekstu nema interpunkcije. Nema ni odvajawa re~i, sva su slova jedno uz drugo, ali nije monotono. Na stranicama jevan|eqa postoje i crvena slova, natpisi kojima je odvojen pasus. Ona su kao naslovi. Tu se javqa i mala slika. "Upotrebqene su crvene, zelene, zlatne boje, to je zapravo prvo slovo u slede}em paususu koje je ukra{eno. Ne znam iz kojih razloga, jako puno re~enica po~iwe slovom "r", onda su pravili mnogo kombinacija. Da li je to vez, da li floralni ukras, ptice. Ali ni jedan taj inicijal, kako se zvani~no te sli~ice zovu, nije isti. Gotovo na svakoj strani, ima oko 350 razli~itih inicijala oslikanih na jevan|equ".

One su joj, kako ka`e, odmor, ~etiri godine je pauzirala u ve`ewu Jevan|eqa, jer je operisala kataraktu. I sada, kad ponovo dobro vidi, sli~ice u ovoj, najvrednijoj srpskoj kwizi, su joj blagoslov, jer crna slova jako umaraju o~i.

Dinamika ove nedeqe bi}e vam veoma zanimqiva! Bi}ete puni energije i voqe da zapo~nete nove projekte. Potencijalne nove poslovne prilike, ali va`no je da budete realni i ne donosite odluke na osnovu praznih obe}awa. Mogu}i su mawi problemi u porodici, ali uz malo organizacije, sve }ete re{iti brzo. Kraj nedeqe donosi opu{tawe mo`da ~ak i novo romanti~no poznanstvo.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ose}ate potrebu da se povu~ete i analizirate svoja ose}awa. Mogu}i su izazovi na poslu koji }e zahtevati strpqewe i prilagodqivost. Mo`e da se pojavi prilika da poboq{ate finansijsku situaciju, ali budite sigurni da dobro pregovarate. Idealan period za provo|ewe vremena sa porodicom i vra}awe unutra{weg mira. Ne zanemarujte svoje zdravqe, prona|ite vremena za opu{tawe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ova nedeqa donosi niz prilika za dokazivawe i napredak. Mo`ete da se istaknete na poslu i dobijete poverewe nadre|enih. Mogu}i su izazovi u komunikaciji s partnerom ili bliskim osobama, pa je va`no da budete takti~ni i ne name}ete svoje mi{qewe. Krajem nedeqe o~ekuju vas lepi trenuci sa porodicom ili partnerom, a mo`da i neo~ekivano prijatno iznena|ewe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Bi}ete izuzetno fokusirani na obaveze i detaqe ove nedeqe. Mo`ete da se suo~ite sa slo`enim poslovnim zadacima, ali ako budete strpqivi i temeqni, uspeh ne}e izostati. Mogu}i su iznenadni finansijski dobici ili prilike za dodatni prihod. Kraj nedeqe je savr{en za opu{tawe, {etwe u prirodi i rad na sebi. Ne zaboravite na zdravqe, obratite pa`wu na ishranu i odmor.

"Ostala sam veliko dete, mada imam puno godina, vezem ovo crno i radujem se. Ka`em, Biqana, jo{ samo malo i dobi}e{ nagradu, da izveze{ inicijal. Radujem se kao dete, `urim da {to pre zavr{im, oba stupca uradim, a onda do|e relaksacija, opu{tawe, jer tu su boje! Imam pet, {est razli~itih zlatnih klup~i}a konca. Ima i srebrne boje, a zlatne u nekoliko nijansi".

I Miroslavqevo jevan|eqe veze po {emi, na stranicama od{tampanim na platnu, kaligrafiju je u~ila davno, umela bi

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqa u kojoj }ete imati priliku da se istaknete i poka`ete svoje talente. Bi}e va`no da odr`ite unutra{wi balans, jer vas o~ekuju situacije koje }e zahtevati strpqewe i diplomatiju. Sredinom nedeqe dobijate priliku da napredujete u karijeri, a va`no je da ne propustite {ansu. Vikend donosi potrebu za kreativnim izra`avawem i beg od svakodnevne rutine.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ova nedeqa donosi promene i va`ne odluke. Mo`ete da vodite ozbiqne razgovore koji }e vam pomo}i da re{ite nedoumice u privatnom ili poslovnom `ivotu. Finansijska situacija dolazi u fokus, mogu}e su nove prilike, ali i nepredvi|eni tro{kovi. Posvetite se sebi i razmislite o svojim dugoro~nim ciqevima. O~ekuje vas i zanimqivo poznanstvo koje bi moglo da ima poseban zna~aj.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Energi~ni ste i spremni za nove izazove! Dobijate inspiraciju za nove planove, a kontakti koje ostvarite mogu da vam budu veoma korisni u budu}nosti. Mogu}e su nove poslovne ponude, ali je va`no da ih detaqno analizirate pre nego {to donesete odluku. Zdravi ste, poradite na kondiciji. Vikend je pravo vreme za putovawa, dru`ewe i avanture. Iskoristite ga na najboqi na~in!

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Pred vama je produktivna i stabilna nedeqa. Suo~i}ete se sa izazovima koji }e testirati va{u izdr`qivost i strpqewe, ali ako budete dosledni, uspeh ne}e izostati. Dolazi prilika za napredak u karijeri, a va`no je da se poka`ete u najboqem svetlu. Nemojte insistirati na sitnicama, di`ete nervozu oko sebe tim postupcima. Posvetite se porodici i odmoru, potreban vam je predah.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ova nedeqa donosi neo~ekivane prilike i nova saznawa. Dobi}ete nalet inspiracije koji }e vam pomo}i da realizujete kreativne ideje. Mogu}i su poslovni sastanci ili putovawa koja }e vam otvoriti nove mogu}nosti. Prona|ite pod hitno neki hobi, u{li ste u dosadnu kolote~inu. Vikend iskoristite za regeneraciju, potrebno vam je i malo dobrog dru`ewa za podizawe raspolo`ewa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Bi}ete posebno emotivni i intuitivni ove nedeqe. Oslonite se na unutra{wi ose}aj kada budete donosili odluke, intuicija }e vas voditi u pravom smeru. Mawe cinizma prema drugima. Mogu}i su izazovi u me|uqudskim odnosima, ali uz malo strpqewa sve }ete re{iti. Kraj nedeqe je savr{en za posve}ivawe sebi. Bavite se hobijima, meditacijom ili ne~im {to vam donosi radost.

i bez {eme, ali svako ima svoj rukopis, wena slova bila bi druga~ija, ne bi bilo autenti~no. Mastilo je zamenila crnim koncem za ma{insko {ivewe, sinteti~kim. Ra~unala je, kad se stranice budu okretale, ako uzme pamu~ni konac, najvi{i greben slova }e do`iveti trewe. Ovako }e biti dugotrajnije. Na{a sagovornica vodi i evidenciju izlo`bi, Moskovska 2019., Muzej fresaka, sajmovi, Sajam kwiga, {tand Udru`ewa gra|ana "Kultura }irilice". Jedna od ve}ih izlo`bi bila je u Goluba~kom gradu pre nekoliko godina. "U toku je izlo`ba u Istorijskom muzeju u Beogradu, tamo je izlo`ena prva stranica. Obja{weno mi je da ta izlo`ba tek treba da putuje, da bude u Srpskoj ku}i u Parizu. Ako sve bude u redu, ako budem u `ivotu, kad bude EKSPO i tamo bi trebalo da bude izlo`eno".

POSVETA HILANDARU

Bilo bi dobro kada bi se posvetila iskqu~ivo Jevan|equ, ka`e, ali ne mo`e, rad na

o~uvawu kulturnog nasle|a je obavezan, toliko je {irok, prebogat, kao i na{e nasle|e. Treba ga qudima pokazati, celom svetu. A kada ga zavr{i, Miroslavqevo jevan|eqe }e pokloniti Hilandaru. To je po~etna ideja ulaska u izazov koji traje deceniju. Jako joj je va`no da se na|e na manastirskoj polici. "U nekom }o{ku neka bude, ali neka bude u Hilandaru, jer manastir nam je dao originalno jevan|eqe, svi znamo da je u Narodnom muzeju, da mo`emo da ga vidimo nekoliko puta godi{we. Imala sam ideju da ga uradim i da na neki na~in bude original. Ovo je ipak jedinstveno, da je neko pristupio tako jednoj obimnoj temi, da je izveze", ka`e Biqana. U jednom danu trebalo bi 9 sati da radi, da bi postigla normu sa po~etka misije, ali posle operacije oka, radi samo uve~e, po pet sati. Ne uspeva da uradi tri stranice mese~no, ali posao ipak odmi~e:

"To me toliko dr`i, da sam rekla, sa neba ne primam nikakve pozivnice, dok ne zavr{im Jevan|eqe", ka`e uz osmeh.

Za{to je jutarwe bu|ewe u isto vreme kqu~ dobrog zdravqa i zadovoqstva

Jutarwe bu|ewe u isto vreme postaje kqu~ transformacije va{eg dana – ne samo da poboq{ava energiju i raspolo`ewe, ve} i postavqa temeqe za uspeh. Otkrijte kako dosledna jutarwa rutina mo`e da bude va{ put ka boqem zdravqu i ve}oj produktivnosti.

Spavawe je temeq zdravqa, a kvalitetan san ne zavisi samo od broja sati provedenih u krevetu, ve} i od rutine bu|ewa.

[TA KA@U

ISTRA@IVAWA?

Istra`ivawe na preko 1.000 ispitanika je otkrilo da je dosledno vreme bu|ewa jednako va`no kao i vreme odlaska na spavawe. Oni koji svakog jutra ustaju u isto vreme izve{tavaju o ve}em zadovoqstvu u svim aspektima `ivota. U pore|ewu s qudima bez rutine ustajawa, ovi „rutineri“ su 13% zadovoqniji li~nim `ivotom, 45% finansijskom situacijom i ~ak 42% poslom i radnim u~inkom. Ovo ukazuju na sna`nu vezu izme|u rituala spavawa i kvaliteta `ivota.

TRI RAZLOGA ZA[TO RUTINA MEWA SVE

1. Struktura dana kao osnova produktivnosti Fiksno vreme bu|ewa daje danu okvir sli~an voznom redu autobusa – pouzdan i pred-

POSNI RECEPT

POSNE MAKARONE SA SPANA]EM I TOFUOM

POTREBNO JE:

n 200 g makarona (po izboru), n 200 g sve`eg spana}a, n 150 g tofua, n 2 ~ena belog luka, n 2 ka{ike maslinovog uqa, n sok od pola limuna, n so i biber po ukusu.

PRIPREMA:

Skuvajte makarone prema uputstvu na pakovawu, pa ih procedite i sa~uvajte malo vode od kuvawa.

U tigawu zagrejte maslinovo uqe na sredwoj temperaturi. Dodajte sitno seckani beli luk i propr`ite ga dok ne postane zlatan i mirisan. Dodajte spana} i propr`ite dok ne svene, otprilike 3-4 minuta.

Tofu izgwe~ite viqu{kom i dodajte u tigaw sa spana}em. Pr`ite sve zajedno jo{ par minuta.

Dodajte sok od limuna, so i biber po ukusu, a zatim ume{ajte kuvane makarone. Ako je potrebno, dodajte malo vode od kuvawa makarona da se sve lepo pove`e.

vidqiv. Ova stabilnost smawuje stres i pove}ava ose}aj kontrole, {to mo`e objasniti ve}u finansijsku i poslovnu uspe{nost onih koji rano ustaju. Na primer, studija Univerziteta u Lajpcigu pokazala je da rani ustaja~i imaju boqe kognitivne sposobnosti ujutru, {to im daje prednost u planirawu i obavqawu zadataka.

2. Vreme za dru{tvo umesto „hvatawa sna“

U u`urbanom svetu ~esto nadokna|ujemo san vikendom, {to remeti ritam i smawuje socijalne interakcije. Neredovan raspored spavawa pove}ava rizik od dijabetesa, sr~anih oboqewa i gojaznosti, dok istovremeno naru{ava mentalno zdravqe. Dosledno ustajawe osloba|a vreme za porodicu i prijateqe, umesto kasnog le`awa u krevetu.

3. Odlagawe alarma – neprijateq odmora

Pritiskawe dugmeta za od-

Starewe

lagawe alarma ne donosi pravi odmor. Isprekidan san izme|u „dremki“ spre~ava ulazak u duboke faze sna, koje su kqu~ne za oporavak. Stru~waci upozoravaju da ovaj lo{ jutarwi ritual pove}ava umor i smawuje motivaciju, ostavqaju}i nas bez energije za dan.

KAKO USVOJITI NAVIKU?

Za „no}ne ptice“ ideja o strogom jutarwem re`imu bu|ewa mo`e delovati zastra{uju}e, ali male promene donose velike rezultate. Po~nite s jednostavnom rutinom – jutarwom kafom, laganim istezawem ili ~itawem vesti. Studija Nacionalnog instituta za zdravqe (NIH) pokazuje da dosledna jutarwa rutina smawuje jutarwu mrzovoqnost za 25%, ~ak i kod onih koji nisu prirodno „jutarwi tipovi“.

DOBAR SAN KAO

PREDUSLOV ZA DOBAR DAN

Dosledno bu|ewe ne}e pomo} i ako san prethodne no}i nije

kvalitetan. Stru~waci preporu~uju odlazak na spavawe u isto vreme, izbegavawe alkohola, kofeina i kasnih obroka. Umesto skrolovawa po telefonu, meditacija ili lagani film mogu opustiti um. Zanimqivo je da ~ak 20 minuta izlo`enosti prirodnom svetlu ujutru, prema istra`ivawu Univerziteta u Koloradu, poma`e u regulaciji unutra{weg sata i olak{ava rano ustajawe.

ULAGAWE U SAN JE VELIKA INVESTICIJA

Bu|ewe u isto vreme nije samo navika – to je investicija u fizi~ko i mentalno zdravqe. Iako `ivot ~esto donosi prepreke, istra`ivawa potvr|uju: oni koji odr`avaju ovu rutinu imaju vi{i nivo energije, boqe raspolo`ewe i ve}u produktivnost. Mo`da je vreme da podesite alarm – i `ivot – na novi ritam.

mozga – otkrivamo koje godine su najkriti~nije

Tim je tako|e uspeo da identifikuje potencijalni glavni pokreta~ ovog propadawa: neuronsku insulinsku rezistenciju.

Rezultati ukazuju da kako na{ mozak stari, insulin ima smaweni efekat na neurone, {to zna~i da se mawe glukoze uzima kao energija – {to onda po~iwe da prekida mo`danu signalizaciju.

Ova ideja da metabolizam uti~e na starewe mozga podr`ana je genetskom analizom koju su sproveli istra`iva~i. Aktivnost u vezi sa proteinom koji apsorbuje glukozu GLUT4 i proteinom za transport masti APOE odgovara znacima istro{enosti mozga.

Kao {to je [ekspir rekao, svi mi imamo svoje ulaze i izlaze na ovoj velikoj sceni koju zovemo `ivot, a sada su istra`iva~i identifikovali specifi~nu ta~ku u sredwim godinama kada na{e mo`dane }elije pokazuju prve znake opadawa.

Ta starost, na osnovu skenirawa mozga i testova na 19.300 pojedinaca, u proseku je oko 44 godine. Ovde po~iwe da se prime}uje degeneracija, pre nego {to je dostigla svoju najbr`u stopu u 67. godini.

Dok dostignemo 90, brzina starewa mozga se smawuje.

Nalazi bi mogli biti od pomo}i u pronala`ewu na~ina da se promovi{e boqe zdravqe mozga u kasnijim fazama `ivota.

NEURONSKI STRES

„Razumevawe ta~no kada i kako se starewe mozga ubrzava daje nam strate{ke vremenske ta~ke za intervenciju“, ka`e neuronau~nica Univerziteta Stoni Bruk Lilian Muhica-Parodi.

Ona dodaje da su „identifikovali kriti~ni period sredwe `ivotne dobi u kojoj mozak po~iwe da do`ivqava opadawe pristupa energiji, ali pre nego {to do|e do nepovratnog o{te}ewa“.

ODLA@U STAREWE I [TITE OD MNOGIH BOLESTI

Istra`ivawa pokazuju da se me|u vo}em i povr}em koje se ~esto konzumira, borovnica svrstava u red najvi{ih u antioksidativnoj aktivnosti. Dokazano je da weni antioksidansi zaustavqaju upale i smawuju oksidativni stres. Do oksidativnog stresa dolazi kad postoji neravnote`a izme|u proizvodwe slobodnih radikala koji o{te}uju }elije i sposobnosti tela da se suprotstavi wihovim {tetnim efektima. Iz tog razloga, borovnice su vezane za spre~avawe o{te}ewa i starewa }elije, kao i za smawewe rizika od nekoliko

Iz toga sledi da bi na neki na~in zamena ili popravka izvora energije za neurone mogla pomo}i u usporavawu starewa mozga – i potencijalno nam dati drugu opciju le~ewa neurodegenerativnih bolesti (APOE je tako|e bio sna`no povezan sa Alchajmerovom bole{}u u pro{losti).

„Tokom sredweg `ivota, neuroni su metaboli~ki pod stresom zbog nedovoqnog „goriva“, bore se, ali su i daqe odr`ivi“, ka`e Muhica-Parodi.

Kako dodaje,“obezbe|ivawe alternativnog goriva tokom ovog kriti~nog perioda mo`e pomo}i u obnavqawu funkcije“.

Me|utim, navodi ona u kasnijim godinama, produ`eno „gladovawe“ neurona moglo je da izazove niz drugih fiziolo{kih efekata koji intervenciju ~ine mawe efikasnom“.

Istra`iva~i su testirali hipotezu sa grupom od 101 pojedinca koji su dobijali suplemente ketona, koji izgleda podsti~u osetqivost na insulin u mo`danim }elijama i potiskuju metaboli~ka o{te}ewa.

Degradacija mozga se stabilizovala nakon uzimawa ketonskih suplemenata, a najve}e koristi su se pojavile za one u sredwim godinama (40 do 59 u ovom slu~aju). To ukazuje da bi tretman ove vrste mogao da funkcioni{e, ali }e vreme biti kqu~no, prenosi Science alert.

hroni~nih bolesti, ukqu~uju}i gojaznost, rak i dijabetes tipa 2. ^UVAJU SRCE

Bolesti srca jedan su od glavnih uzroka smrti u svetu, a borovnice bi mogle da pru`e sna`nu za{titu od ovih zdravstvenih problema. Zbog svoje sposobnosti da smawi upalu i oksidativni stres, borovnica ~uva elasti~nost arterija, i time smawuje rizik od sr~anog i mo`danog udara. POMA@U MO@DANE FUNKCIJE Konzumirawe borovnica poma`e dugoro~nu memoriju, izvr{ne funkcije i psihomotorne funkcije.

OPORAVQAJU MI[I]E

Napor koji mi{i}i ose}aju tokom ve`bawa, nekad mo`e da rezultira pove}anim bolom u mi{i}ima, smawenom snagom i slabim performansama. Me|utim, ono {to sportisti jedu pre ili posle ve`bawa mo`e potencijalno da ubrza oporavak. Konzumirawe borovnice pokre}e adaptivne procese u telu koji ubrzavaju obnavqawe mi{i}a.

JEDITE IH TOKOM CELE GODINE

Borovnice su toliko blagotvorne, da zaslu`uju mesto u ishrani tokom cele godine. Mo`ete da ih zamrznete sve`e ili da kupite ve} smrznute bez dodanih sastojaka.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

PRITKA[

ELEKTROMOTOR (SKR.) UPITNA ZAMENICA IZNOSITI IZ ^EGA

VISINA VODE JAKO DU[EVNO UZBU\EWE

MESTO KOD SMEDEREVSKE PALANKE

OBLOGAS UNUTRA[WE STRANE [KOQKI LAGANI ^AMCI ITEM (SKR.) DOWI DEO STOPALA

OTROVNI ALKALOID IZ KORENABIQKE JEDI] AUTOMOBILSKO SVETLO

JEDNOCIFREN BROJ NADGROBNI NATPIS OBLASTPOD IMAMOM

SIMBOL URANA OTKUCAVAWE SATA @ITEQI RESAVICE

POKRAJINAU INDIJI

PO SE]AWU, NE GLEDAJU]I

NILAC SKLADI[TE

TANTALA KOTITI MA^I]E NARODNO MU[KO IME PISAC ZOLA IME RANIJEG FUDBALERAPETKOVI]A REKAU AFRICI DR@AVA U LAT. AMERICI, GVAJANA RAKOVI ^AROBWAK GRA[AK (POKR.)

VODONIKA @IVOTIWSKI POROD DEO NOGE U @IVINE (MN.) MESTO U ISTRI MERAZA POVR[INU

ZA^ETNIK GAJITI @IVINU

EMIL, NIL, GIJANA, ^ARALAC, H, BATACI, IKA, INICIJATOR, @IVINARITI.

PRIMAS, BOR, QE, ATAMAN, ASAM, RANIK, NAPAMET, TA, IVETA,

EM, KO, NIVO, AZAWA, SEDEF, TRI, EPITAF, U, TIKATAKA,

VODORAVNO: JAVKA, ETORE, LOZAR,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Atraktivna atletska disciplina, 2. Period u razvoju Zemqe - Podela, 3. Vrisak - Prkosnik, 4. Ultraviolentni (skr.)Glavni grad Albanije - Osamnaesto i 14. slovo azbuke, 5. Izra|iva~ lepeza - Reka u Banatu, 6. Kraq Huna, Bi~ Bo`ji - Amajlija, talisman, 7. Vrsta `itarice - Tu}i se - Veznik, 8. Veznik - @ivotiwa (lat.) - Liveno gvo`|e, 9. Legendarni {panski fudbalski golman, Rikardo - Delovi trke, 10. Pro`drqiv - Prepodnevna priredba, 11. Simbol kalcijuma - Zeleni mineral nazvan po Avali - Inicijali glumca Redforda, 12. Patvorine, falsifikati - Pitawe, 13. Ime slikara Mesaro{aKretati se po pisti (o avionu), 14. Raniji srpski odbojka{. USPRAVNO: 1. Osloba|awe od uticaja crkve, 2. Brzi ratni brodPro`drqivac, `derowa, 3. Ime engleskog muzi~ara Ozborna - Ode}a za spavawe - Reka u Pakistanu, 4. Napitak od raznih pi}a - Pronalaza~, inovator, 5. Simbol silicijuma - Izbor, odabir - Va{ke, 6. Ime japanskog re`isera Kurosave - Oblast pod upravom imama - Oznaka za jug, 7. Oznaka za metar - Pri~a (lat.) - Vrsta kowskog hoda, 8. Veran, privr`en - Sporo se kretati, puziti - Dvadeset ~etvrto i 4. slovo azbuke, 9. Zarazno oboqewe - Po~asno ili ste~eno zvawe (mn.), 10. Srpski pop peva~ Marko - Otmen mu{karac - Dvoje, 11. Ime fudbalera Odite - Nani{aniti, upraviti, 12. @estoko se tu}i - Mali rt, rtak.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SKOK SAMOTKOM, EOZOIK, DEOBA, KRIK, INATNIK, UV, TIRANA, OQ, LEPEZAR, NERA, ATILA, AMULET, RA@, BITI SE, I, I, ANIMAL, GUS, ZAMORA, ETAPE, ALAV, MATINE, CA, AVALIT,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

CELA PORODICA JOVANOVI] NA PROTESTU:

Gagi krenuo sa frulom

An|ela Jovanovi} objavila je na dru{tvenim mre`ama da je zajedno sa suprugom i wenim roditeqima krenula na protest u centru grada.

An|ela je sa suprugom Mihailom Duda{em nosila transparent, dok su Gagi Jovanovi} i Branka Puji} i{li za wima. Glumica je sa sobom ponela pi{taqku, dok je glumac poneo frulu {to je mnoge odu{evilo.

Gluma~ka porodica od po~etka je podr`avala studentske zahteve, a Gagi je nedavno pozvao na protest uz pesmu koju je napisao.

ZDRAVKO ^OLI] SE O@ENIO NA DR@AVNI PRAZNIK:

Svi su mislili da je skrivena kamera

Ovako glasi po~etak wegove bajke.

Zdravko ^oli} jedan je od najpopularnijih peva~a na ovim prostorima, a nikada se nije mnogo eksponirao u medijima.

Mnoge zanima i wegov privatni `ivot, a jednom prilikom, ^ola je otvorio du{u o svojoj supruzi Aleksandri koja mu je podarila dve }erke, Unu i Laru.

Posebno je zanimqiva situacija kada je ^oli} o`enio Aleksandru, sve je bilo neobi~no, pa je on sve opisao.

„Nas dvoje smo se ven~ali potpuno spontano na Prvi maj. Svi su mislili da je skrivena kamera jer smo po{li na uranak. Dugo smo bili u vezi pa je to bilo xa ili bu. Da bi veza ili brak trajali, moraju da postoje po{tovawe i prijateqstvo“, zapo~eo je ranije Zdravko.

„Svaki mu{karac voli da neko brine o wemu. Mislim da je to bilo presudno. Upoznali smo se davnih dana u Makarskoj. Aleksandra je studirala u Beogradu pa smo nastavili da se vi|amo, a s vremenom smo po~eli vezu. Osvojila me je svojom jednostavno{}u i privr`eno{}u. Posvetila mi se, misli o meni, brine moje brige“, ispri~ao je ^oli} ranije za Stori.

Ina~e, ^oline naslednice izrasle su u prave lepotice, koje mnogo pa`we privla~e na dru{tvenim mre`ama.

VERA MATOVI] SA KOLEGOM PRO[LA KROZ NAJTE@E @IVOTNE TRENUTKE:

„O~evi nam umrli, a mi posle toga pevali na ispra}aju“

Vera Matovi} ve} nekoliko decenija je na estradnoj sceni, tokom kojih je pro{la kroz mnoge neprijatne trenutke, jedan od wih svakako je i smrt roditeqa koja se dogodila ba{ kada je imala ugovorene nastupe.

Peva~ica je ispala profesionalac i u najte`im `ivotnim momentima je oti{la da radi,

„Meni je majka umrla u ~etvrtak, a ja sam u ponedeqak oti{la da pevam. Ona je za to vreme bila u kapeli dok smo ~ekali da je sahranimo. Otac mi je umro, otprilike kad je otac Ere Ojdani}a preminuo. I zajedno nas dvoje idemo da pevamo ispra}aj ~oveku, a o~evi nam le`e u kapelama. To me ponekad boli i danas, ali sve je za qude“, po~ela je peva~ica da obja{wava jezive detaqe, pa daqe nastavqa:

„To je bilo stra{an ose}aj. Oboje do|emo u crnini, i ja ga pitam: „Eki, kako da u|emo u crnini, ~ovek ispra}a sina u armiju“, rekla je davno peva~ica za medije.

Tako|e, ona je dodala da wene kolege ponekad zloupotrebqavaju ovakve situacije.

„Mi smo bili toliki profesionalci da se na na{im licima nije videla tuga koju smo nosili u srcu. Neke kolege su lagale da im je otac preminuo, a oti{le na drugu tezgu da pevaju. Ima tu svega, ne bih ni mogla da se setim sad kad bih pri~ala na tu temu.“

BRANKO STANKOVI] OTVORENO O RTS:

Posle

onoga {to je rekla Bojana Mla|enovi}, da su studenti ruqa, rekao sam kolegama – do}i }e opet da nas zapale

Voditeq i autor emisije "Kvadratura kruga" Branko Stankovi} gostovao je u emisiji "24 minuta sa Zoranom Kesi}em" na TV Nova.

Tokom gostovawa razgovarali su o svim aktuelnim temama u dr`avi, a Branko se osvrnuo na brojne sistemske promene koje su potrebne u dru{tvu. Prema wegovim re~ima, neophodno je institucije vratiti u slu`bu gra|ana, kao i iskqu~ivawe nasiqa iz javnog `ivota.

„Prvo osloba|awe medija sa nacionalnom frekvncijom, jer nacionalna frekvencija nije partijsko nego javno dobro. Druga stvar je da tu`ila{tvo i sudstvo po~nu da rade svoj posao kako treba, a ne po nalogu. Istovremeno da po~ne da se po{tuje zakoni o policiji i Bezbednosno informativnoj agenciji. Slede}a stvar je da se urede ti bira~ki spiskovi, da re{avamo op{tu kvadraturu kruga u dru{tvu. Slede}a stvar je da se ~lanovi REM-a biraju iz redova ~asnih, profesionalnih i dokazanih qudi. Potom da se SPC vrati svojim izvornim vrednostima i duhu pravoslavqa. Slede}a stvar je da se razdvoje pravda od nepravde, time }emo razdvojiti

`ito od kukoqa, kada po~nu da va`e isti zakoni za sve. Mislim da se mora voditi nova kultura dijaloga, ne samo u medijima, ve} od lokalnih skup{tina do republi~ke. Da se iz javnog `ivota izbaci nasiqe, kako fizi~ko tako i verbalno. To je put ka boqoj Srbiji. Mislim da smo kao narod koji je u toku pro{log veka izgubio polovinu svog stanovni{tva u dva svetska rata to zaslu`io“, objasnio je Branko. Podsetimo, Branko je prvo u svojoj emisiji tokom reporta`e o jednom profesoru, razgovarao i sa wegovim u~enicima, te se sa wima na{alio upitav{i ih da li su „}aci ili |aci“. Studentima je potom pru`io podr{ku i nakon

{to je odlu~io da „nema snimawa dok pojedine kolege narod nazivaju ruqom“, aludiraju}i na spornu izjavu novinarke RTS-a Bojane Mla|enovi}.

„Posle onoga {to je izgovorila koleginica Bojana Mla|enovi}, da je narod ruqa i da su studenti ruqa, rekao sam kolegama – do}i }e ponovo da nas zapale“, naveo je Stankovi}.

Poru~io je i da je stra{no kada „tako ostra{}eni novinari rade u javnom servisu, gde bi odnos prema svakom gra|aninu trebalo da bude isti“.

„To je bolno za mena kao ~oveka koji se trudi da bude profesionalac i negujem to qudsko“, zakqu~io je Stankovi} za FoNet.

BOBA @IVOJINOVI] PONOVO U CENTRU SKANDALA ZBOG JAHTE:

Biv{i teniser pro{le godine tvrdio da je izmanipulisan i prevaren

Slobodan Boba @ivojinovi} i nedavno uhap{eni biznismen Aleksandar Papi} saslu{ani su u Tre}em osnovnom javnom tu`ila{tvu, zbog sumwe da su upleteni u malverzaciju firme "Harvinter d.o.o".

Biv{i teniser i kontroverzni biznismen optu`eni su da su deo prevare vezano za kupoprodaju jahte marke „Pershing 54”.

„Povodom prevare u vezi sa kupoprodajom plovila – jahte marke “Pershing 54”, za koju je o{te}eno pravno lice “Harvinter d.o.o.” podnelo Tre}em osnovom javnom tu`ila{tvu u Beogradu krivi~nu prijavu, javni tu`ilac je u istra`nom postupku saslu{ao osumwi~ene S.@. , N.R. i A.P. na okolnosti izvr{ewa krivi~nog dela Prevara iz ~lana 208. stav 4. Krivi~nog zakonika, ispitao svedoka o{te}enog M.S. (ro|en 1982. godine), privremeno oduzeo telefone svi u~esnika u postupku i nalo`io sme{tawe istih u depozit tu`ila{tva i doneo naredbe za informati~ko – telekomunikaciono ve{ta~ewe i za

grafoskopsko ve{ta~ewe rukopisa“, saop{teno je iz Tre}eg osnovnog javnog tu`ila{tva. Navodno re~ je o jahti vrednoj 300.000 evra, koju su osumwi~eni prodali dva puta i tako zaradili 600.000 evra, prenose doma}i mediji.

Prema pisawu, re~ je o jahti „Mama Mia“ koja je usidrena u Kumboru.

Ovaj slu~aj je ve} poznat javnosti, po{to je iz istog razloga biv{i teniser saslu{an u oktobru pro{le godine u policijskoj stanici na Novom Beogradu. Tada je wegov advokat iza{ao u javnost, te demantovao ovakve optu`be, isti~u}i da je re~ o manipulaciji i da je Boba taj koji je o{te}en.

„Boba ima dva broda, nakon ~ega je odlu~io da ovaj mawi proda. To je starije plovilo iz 1999. godine dugo 15-16 metara. Stajalo je u marini u Herceg Novom, ali je registracija bila Hrvatska. Doti~ni N. R. je do{ao kod @ivojinovi}a, kao kupac. Dogovorili su se oko cene i sa~inili ugovor jer je N. R. to pla}ao na rate. Potpisao je i punomo}je da N. R. mo`e da vozi brod. Kada je isplatio brod, trebalo je sa~initi ugovor koji je trebalo da overe u Beogradu. Tu po~iwe taj deo manipulacije, Boba jednostrano potpisuje ugovor veruju}i da je N. R. predstavnik firme “Harinter” i da se papiri, iz nekih razloga, moraju overiti u Crnoj Gori. Boba tada nije video nikoga od drugih qudi iz te firme, veruju}i da je N. R. wihov predstavnik“, obja{wava Mi{a Petrovski i nastavqa:

„Ispostavqa se da je N. R. preprodao brod za drugi novac i da je Bobu doveo u zabludu da je predstavnik te firme. Mi smo ju~e odneli sve dokaze, potpisane ugovore, skrin{otove poruka i prilo`ili. @ivojinovi} je dao izjavu u Tu`ila{tvu, i danas bi trebalo da budu saslu{ani vlasnik i direktor te firme. N. R. je priznao da je prevario Bobu i pu{ten je da se brani sa slobode. UKP je razre{io sve {to je trebalo. Su{tina je samo da je Boba izmanipulisan“, poja{wava advokat Petrovski.

Partizan na pragu dobijawa vi{egodi{we licence u Evroligi

Ostoja Mijailovi}, predsednik KK Partizan, oglasio se povodom vi{egodi{we licence koju crno-beli ~ekaju od Evrolige. Partizan je ve} tre}u godinu uzastopno u Evroligi, ali ni crno-beli ni Crvena zvezda nemaju vi{egodi{we licence za elitno takmi~ewe.

„Tokom posledwih godinu dana, imao sam sastanke sa mnogim vlasnicima ili predsednicima klubova koji imaju vlasni~ki udeo u Evroligi. Mi{qewe svakog od wih je da smo uspeli da zaslu`imo poverewe i danas nas gledaju kao dugoro~nog partnera. Stabilizacija Kluba na kojoj smo radili godinama, danas se jasno vidi“, napisao je Mijailovi} na dru{tvenoj mre`i X.

Crno-beli su za samo nekoliko godina napravili ozbiqan pomak na evropskom nivou, pa se i ove sezone bore za plasman u plejin ili plej-of, a situacija u klubu iz Humske izgleda je dobra na vi{e nivoa.

„KK Partizan nema dug i ispla}uje sve svoje obaveze na vreme. Uz sistem koji smo napravili, sa jakom upravom, sa qudima koji su u stru~nom {tabu, a imaju decenijisko iskustvo u EL, sa punim tribinama na{ih navija~a, na korak smo od dobijawa vi{egodi{weg ugovora za igrawe u najja~em evropskom ko{arka{kom takmi~ewu. Izuzetno sam ponosan {to smo uspeli od gotovo uga{enog, najve}eg ko{arka{kog brenda na na{im prostorima, napravimo jedan od najstabilnijih ko{arka{kih sistema u Evropi“, istakao je Mijailovi}.

Partizan trenutno u Evroligi ima skor 15-14, {to je dovoqno za 10. poziciju na tabeli posle 29 od 34 kola.

OGLASIO SE VAWA GRBI] POSLE NAJVE]EG

OKUPQAWA U ISTORIJI SRBIJE:

„Prijatequ pozlilo tokom protesta, hitno preba~en u Urgentni centar, hvala studentima“

Vladimir Vawa Grbi}, legendarni srpski odbojka{, podelio je potresnu sliku svog prijateqa i biv{eg saigra~a nakon protesta u Beogradu.

Veliki incident se dogodio usred odavawa po~asti `rtvama koje su poginule ispod nadstre{nice u Novom Sadu. U centru Beograda ~uo se uznemiruju}i zvuk, zbog kog je nastao stampedo u kom je neko mogao da nastrada. Iako su mnogi iz vlasti i policije negirali da se radilo o upotrebi zvu~nog topa, oni koji su bili na licu mesta svesni su koliko je bilo opasno i stra{no, bez obzira da li se radilo o zvu~nom topu ili nekoj drugoj napravi koja je proizvela haos.

„Reprezentativac SCG i Srbije Marko Samarxi}, moj saigra~ i prijateq tokom sino}weg protesta usled udara zvu~nog topa obzirom da ima pejsmejker pretrpeo je nekoliko (7) sr~anih udara, preba~en je u Urgentni centar gde su mu se doktori izborili za `ivot o`ivqavaju}i ga vi{e puta. Sada je stabilan i oporavqa se. Hvala medicinskom osobqu Urgentnog {to je spasilo mog saborca kao i svim dobrim qudima koji su reagovali u pravo vreme. Dragi Marko, oporavqaj se. Sve najboqe tebi i tvojoj porodici“, pisalo je najpre u opisu Grbi}eve objave.

Grbi} je nekoliko minuta nakon objavqivawa slike uz opis koji smo gore napisali, obrisao tu objavu sa Instagrama, a onda se ubrzo ponovo oglasio. Ponovo je Grbi} objavio istu sliku, ali uz druga~iji opis.

„Tokom sino}weg protesta mom saigra~u i prijatequ reprezentativcu Marku Samarxi}u koji ina~e ima pejsmejker je pozlilo i hitno je preba~en u Urgentni centar. Trenutno je stabilan. Hvala studentima i medicinskom osobqu na brzoj intervenciji. Marko oporavqaj se sve najboqe tebi i porodici“, napisao je Grbi}.

Zavr{nica Majamija }e biti pakleni zadatak

Posle {est godina se vratio u Majami, ali nije bio miqenik sre}e iako je ~etvrti nosilac. Najboqi svih vremena sada mora da poka`e da je spreman za sve {to ga ~eka i to }e morati da poka`e ve} u potencijalnom srpskom derbiju.

Indijan Vels je zavr{en trijumfom Xeka Drejpera (prva masters titula u karijeri), a gotovo preko no}i se pa`wa svih preselila na isto~nu obalu SAD. Odmah posle `rebawa je postalo jasno da \okovi} ne}e imati nimalo lak put u Majamiju.

Napad na 100. titulu na mastersu koji ima posebno simboli~ko zna~ewe za wega je sve samo ne lak zadatak. Na ovom mastersu je trijmfovao {est puta (dr`i rekord sa Andreom Agasijem), ali je posledwi put trofej podigao jo{ pre devet godina. Ruku na srce, {est godina se nije ni pojavio na Floridi (ta~nije pro{le godine je do{ao, ali nije u~estvovao na turniru), a sada je stigao sa Endijem Marijem kog Britanci ve} vide na drugom mestu. \okovi} se nalazi u seriji od tri vezana poraza (po drugi put u karijeri mu se to de{ava) i nakon slobodnog prvog kola bi ve} u drugom mogli da vidimo srpski derbi. Da bi se to i ostvarilo neophodno je da Hamad Me|edovi} savlada Rinkija Hixikatu na otvarawu mastersa. Koliko to ne}e biti nimalo lak zadatak najboqe govori podatak da Me|edovi} ima 76,9 odsto pobeda na ATP turu ove godine i po tome je ~etvrti na listi. Sa u~inkom od 10-3 ispred wega su samo Laslo \ere, Drejper i suspendovani Janik Siner.

Ironi~no je da bi \okovi} potencijalno lak{i zadatak mogao da ima u tre}oj rundi gde mu se projektuje mladi Amerikanac Aleks Mikelsen koji jo{ uvek

nema titulu na ATP turu (tri poraza u finalima turnira iz serije 250).

Kada igra~i ve} u drugoj rundi dobiju igra~a koji se nalazi u sasvim solidnoj formi naravno da postoji razlog za strepwu. Pogotovo {to je Me|edovi} posebno neugodan rival na betonu sa razornim servisima. Nakon toga sledi pakleni zadatak i prepreka koja je ~esto bila nesavladiva za Novaka u Majamiju. Zapravo, kada god je \okovi} slavio u osmini finala kasnije bi osvajao titulu u Majamiju, pa i ne ~udi {to na Floridi ima ~ak 86 odsto pobeda (trenutno wegov najuspe{niji masters).

Na Floridi je tri puta u karijeri ispadao u drugoj rundi, dva puta u ~etvrtom kolu, a u preostalih {est slu~ajeva je osvajao titulu.

Tu ga ~eka veliki izazov u vidu Feliksa O`e-Alijasima ili Lorenca Musetija. Kana|anin je ove sezone ve} osvojio titule u Adelejdu i Monpeqeu, pa }e biti sve samo ne lak zadatak. A tek onda sledi spektakl za spektaklom. Naravno, ukoliko opet ne do|e do potopa favorita kao u Indijan Velsu kada je do ~etvrtfinala eliminisano gotovo ~itavo Top 10 dru{tvo.

SRBIN POD ZASTAVOM AUSTRALIJE PRIVUKAO

Mladi australijski teniser srpskog porekla Pavle Marinkov ima najboqu sedmicu u dosada{woj karijeri po{to je pobedom protiv Xejka Dilejnija sa 7:6(5), 3:6, 6:3 uspeo da se plasira u svoje prvo ITF polufinale u Milduri.

Od ranije ve} Australijanci pola`u velike nade u Pavla, ~iji je otac Srbin iz Titela, a majka Srpkiwa iz Gospi}a, pa mu je tamo{wa federacija ~ak dala priliku pre dva meseca da se oku{a u kvalifikacijama za Australijan Open.

Sada mu je 19 godina, a kao i mnogi igra~i iz te zemqe ne{to kasnije zasrevaju. Sada je napravio veliki iskorak pobedom koja se kovala vi{e od dva i po sata

protiv igra~a koji je skoro duplo boqe rangiran i me|u svetskih Top 500.

U ~etvrtfinalu se Novaku projektuje duel protiv Danila Medvedeva, Stefanosa Cicipasa ili Jir`ija Lehe~ke. Cicipas je prona{ao kona~no malo forme nakon {to je gotovo godinu dana bio u limbu nesigurnosti, Medvedev je sve vi{e rawiv i deluje da nije potpuno fokusiran na tenis, a Lehe~ka i daqe tra`i trenutak da eksplodira. Ipak, kako po pravilu svi ponude najboqe tenis protiv Novaka to bi mogao da bude ozbiqno neugodan zadatak. I za kraj, ne i najmawe bitno sledi potencijalno finale u kom mesto mo`e da prona|e veliki broj igra~a. Sa druge strane `reba se nalaze Drejper, Aleksander Zverev, Tejlor Fric, Ben [elton, Aleks de Minor i Holger Rune. Svi oni zna~e da }e \okovi} imati ozbiqno te`ak put do jubilarne 100. titule, ali }e ona biti utoliko sla|a kada je kona~no iskuje. Jednostavno jedan ovakav jubilej nije mogao da do|e tako „obi~no“, pa je neophodno da se mnogo toga `rtvuje zbog toga. Sada je to ve} jasno. \okovi} trenira punom parom u Majamiju i ~ini se da je potpuno posve}en tome da napravi dobar rezultat.

Napredovao je Marinkov, bi}e od ponedeqka najmawe nadomak planetarnih Top 800, a mogao bi i da u|e u tu dru`inu ukoliko bude uspe{an i u narednom susretu. U polufinalu }e imati najve}i ispit po{to }e igrati protiv momka iz Top 300, zemqaka Blejka Elisa, koji je postavqen za drugog nosioca. Na turniru su ostali jo{ prvi i sedmi kostura{i, Omar Ja{ika i Dejni Svini, koji }e me|usobno odlu~iti putnika u finale. Ovog momka }emo sigurno gledati i naredne godine minimum u kvalifikacijama za prvi Grend slem u sezoni, a ako se tokom ove sezone bude ovako dokazivao, ko zna, mo`da dobije i vajld kartu za glavni `reb Australijan Opena.

KI[A NAPRAVILA HAOS NA STARTU FORMULE 1 U MELBURNU:

Hamilton razo~arao, Ferstapen pao posle drame

Voza~ Meklarena Lando Noris pobednik je trke za Veliku nagradu Australije, kojom je po~ela nova sezona u {ampionatu Formule 1.

Noris je na ki{noj stazi u Melburnu zabele`io svoju petu pobedu u karijeri, dok je u uzbudqivoj zavr{nici drugo mesto pripalo aktuelnom svetskom prvaku Maksu Ferstapenu iz Red Bula.

Na posledwe mesto pobedni~kog podijuma popeo se voza~ Mercedesa Xorx Rasel.

^etvrtu poziciju je zauzeo Aleksander Albon iz Vilijamsa, peti je trku zavr{io Andrea Kimi Antoneli iz Mercedesa, dok je {esti kroz ciq pro{ao voza~ Aston Martina Lens Strol. Niko Hulkenberg iz Zaubera zauzeo je sedmo mesto, osmi je zavr{io [arl Lekler iz Ferarija, deveto mesto je pripalo Oskaru Pjastriju iz Meklarena, dok je u prvoj trci za Ferari do boda do{ao i Luis Hamilton.

[ampionat Formule 1 nastavqa se za sedam dana trkom za Veliku nagradu Kine u [angaju.

Zvezda i Vardar zakazali me~

za prikupqawe novca za porodice stradalih u Ko~anima

Fudbaleri Crvene zvezde i Vardara }e 16. aprila u Skopqu odigrati humanitarni me~, sa ciqem prikupqawa novca za porodice stradalih u po`aru u Severnoj Makedoniji.

„Sve u Crvenoj zvezdi duboko je potresla tragedija koja se dogodila u Ko~anima u Severnoj Makedoniji. Odmah smo kontaktirali nase igra~ke legende iz Skopqa, Darka Pan~eva i Iliju Najdoskog, uz wihovu pomo} stupili u kontakt s rukovodstvom Vardara i dogovorili da 16. aprila gostujemo u Skopqu i odigramo humanitarni me~. Sav prihod od ove utakmice bi}e usmeren porodicama stradalih u ovoj stra{noj nesre}i“, naveo je danas generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzi}, a preneo klub.

„To je najmawe sto je Crvena zvezda mogla u ovom te{kom trenutku da uradi za svoju bratsku Severnu Makedoniju. Izra`avamo iskreno sau~e{}e svim porodicama nastradalih, kao i svim gra|anima Severne Makedonije, uz nadu da }emo ovim gestom pokazati koliko nas je ova tragedija pogodila i da smo ujediweni u bolu sa porodicama stradalih“, dodao je Terzi}.

U Srbiji je zbog nesre}e u Ko~anima ovog utorka Dan `alosti.

Ovako izgleda Zvezda u `utim

dresovima – ispisana istorija tima sa Marakane

Fudbaleri Crvene zvezde iza{li su na me~ protiv Spartaka iz Subotice u `utim dresovima, ~ime je obele`eno 80 godina od osnivawa kluba sa Marakane.

U Zvezdi su za ovu priliku pripremili posebne dresove u znak se}awa na prvu utakmicu koju je klub odigrao, i to na dan osnivawa, 4. marta 1945. godine.

Tada je Zvezda nosila dres `ute boje uz beli {orts i crne ~arape.

SRBIJO, BUDI PONOSNA NA

WU: Od ostavqene bebe u porodili{tu, do {ampionke sveta u boksu – ovo je filmska pri~a koju svako treba da pro~ita

An|ela Brankovi}, srpska reprezentativka u boksu, zasijala je u Ni{u na Svetskom prvenstvu, po{to je osvojila zlatnu medaqu. Sportska heroina Srbije i `ivota ima filmsku pri~u, koja nije laka, ali kroz takve se ra|aju najja~i qudi. ^esto ka`emo „{ta ti je `ivot“, pa i u `ivotnoj pri~i {ampionske sveta u boksu, An|ele Brankovi}, isto to va`i. Ostavqena je u porodili{tu odmah po ro|ewu u bolnici u Novom Sadu 1998. godine, pa je odnesena u Ku}u za ostavqenu decu u Rumi, gde je provela kao beba i bombardovawe Srbije 1999. Uzeta je u topli dom 2000. godine i obasuta qubavqu od qudi koji su u tim o~ima male An|ele videli sav svoj svet i `ivot, podarili joj dom i dali sve od sebe da ide sna`no u `ivot i kroz wega.

„Re}i }u to da je sve Bo`ije davawe i da nas on vodi, usmerava kroz `ivot na ovom svetu. Da, to znam i tvrdim jer sam se u to uverila milion puta u svojih

26 godina `ivota. Danas sam postala {ampionka sveta u boksu, a kako su tekli svi dani mog `ivota, od prvog do danas to samo znamo Bog i ja. Veliko po{tovawe imam za to i to je velika hrabrost usvojiti dete i veliku zahvalnost imam za sve {to su u~inili za mene“, po~iwe pri~u jedina zlatna bokserka sveta iz Srbije u istoriji.

DEGENEK PONOVO

NA SPISKU

Nekada ostavqena beba u porodili{tu, danas je sportska, bokserska heroina planete –zvu~i kao odli~an scenario za film. Tokom intonirawa himne Srbije kada je sa zlatom oko vrata stajala i pevala „Bo`e pravde“ suze su krenule niz lice

An|ele, srpskog an|ela, te duboko ganule sve kako u hali „^air“ tako i {irom Srbije i sveta koji su ovaj momenat gledali.

An|ela je na Prvenstvu Evrope u hali “Aleksandar Nikoli}” osvojila bronzu u kategoriji do 57 kg. Pre vi{e od deceniju krenula je u pobedni~ke pohode sa boks rukavicama, nizala pobede i medaqe, ali je imala i pauzu od tri i po godine kako zbog povrede tako i studija. Zavr{ila je DIF kao jedan od najboqih studenata sa prosekom od 9,8.

Na nagovor selektora svih srpskih `enskih boks reprezentacija Mirka @drale napustila je Novi Sad, preselila se u Zvornik i u klubu “Obili}” postala pravi srpski `enski Obili}.

AUSTRALIJE:

Fudbaler TSC-a igra u kvalifikacijama za Mundijal

Mo`da Milo{ Degenek ne igra na tako vrhunskom nivou kao kada je nosio dres Crvene zvezde, ali i daqe dobija pozive od strane selektora Australije.

Tako se fudbaler TSC na{ao na spisku selektora Tonija Popovi}a u sklopu kvalifikacija za plasman na Mundijal 2026. godine.

Pred Australijancima su dve veoma bitne utakmice protiv Kine i Indonezije i po svemu sude}i Degenek }e imati bitnu ulogu na tom me~u.

Australija ima najvi{e problema ba{ u posledwoj liniji, gde imaju dosta povre|enih igra~a, koji su bili standardni u reprezentaciji, a sada ih ne}e biti na spisku.

"Povre|eno nam je nekoliko kqu~nih igra~a, ali uvek ka`em da takvge situacije otvaraju prostor za druge. Uveren sam da }e neki od onih koje sam pozvao iskoristiti tu priliku i da }e zaslu`iti poziv i za naredno okupqawe. Nama su pobede u ova dva me~a o~igledno veoma va`ne i da bismo ih ostvarili stvarno je bitno da imamo isti pristup kao kada smo u oktobru savladali Kinu na doma}em terenu. Sve je u na{im rukama, ne treba da se pla{imo pritiska i velikih o~ekivawa jer }emo igrati pred stadionom punim na{ih navija~a. Tre-

ba da prihvatimo taj izazov i obavimo posao kakop se od nas o~ekuje", poru~io je Toni Popovi}. Australija se u sklopu drugog kruga azijskih kvalifikacija nalazi na drugom mestu sa svega sedam bodova, dok ekipe koje su plasirane ispod imaju samo jedan bod mawe.

THURSDAY l ^ETVRTAK 20. 3. 2025.

KAKO ]E OSLABQENA SRBIJA IZGLEDATI PROTIV AUSTRIJE?

Piksijeve dileme za dva odlu~uju}a me~a

Fudbaleri Srbije 20. i 23. marta igraju protiv Austrije me~eve bara`a za opstanak u A diviziji Lige nacije.

Prvi duel na programu je u ~etvrtak od 20.45 u Be~u, dok je revan{ zakazan za nedequ na stadionu „Rajko Miti}“. I u Be~u bi Srbija trebalo da ima veliku podr{ku sa tribina, ali bi}e potrebno i da izabranici Dragana Stojkovi}a poka`u da zaslu`uju ponovo da igraju u najvi{em rangu Lige nacija.

U pomenutom takmi~ewu „orlovi“ se nisu lo{e pokazali, ali Dansku nisu uspeli da savladaju, pa su morali da se zadovoqe tre}im mestom i sada }e protiv Austrije imati i odli~nu pripremu za ono {to ih ~eka po~etkom januara, kada kre}u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, koje je na programu naredne godine.

Srbija pred Austriju nema problema samo sa golmanima, dok Piksija i wegove saradnike najvi{e mu~e kartoni, odnosno suspenzije, kao i izostanci pojedinih igra~a, koji bi trebalo da budu nosioci.

Na prvom me~u sa Austrijom na{a reprezentacija ne mo`e da ra~una na Strahiwu Pavlovi}a, Nikolu Milenkovi}a, Aleksu Terzi}a i Andriju @ivkovi} a, koji su suspendovani. Peh je do`iveo Milo{ Veqkovi}, koji je imao potres mozga, te }e propustiti duele sa Austrijom, dok se na spisku ponovo nisu na{la bra}a Milinkovi}-Savi}, kao ni Aleksandar Mitrovi}.

Veliko je pitawe da li }emo bra}u ikada ponovo gledati u

dresu reprezentacije, po{to je o~igledno da su sa wom redovno u raskoraku, dok Mitrovi} ve} mesecima ima zdravstvenih problema i zbog toga odsustvuje. Piksi je odlu~io da i ovog puta ne pozove Filipa Kosti}a i Kostu Nedeqkovi}a, a bi}e veoma zanimqivo videti u kom }e sastavu igrati Srbija u Be~u i da li }e Piksi posegnuti za promenom uobi~ajene formacije sa trojicom u zadwoj liniji. Veliku dilemu selektor bi mogao da ima i oko golmana, mada se ~ini da }e Predrag Rajkovi} dobiti prednost u odnosu na \or|a Petrovi}a i Aleksandra Jovanovi}a.

[to se zadwe linije ti~e, dobro je da su makar Strahiwa Erakovi} i Sr|an Babi} na raspolagawu, a imaju bitne uloge i u svojim klubovima u Rusiji. Izme|u wih dvojice mogao bi da se na|e mladi Jan-Karlo Simi} iz Anderlehta, mada nije nemogu}e da selektor povu~e Nemawu Gudeqa u zadwu liniju, ako je 100 odsto spreman da odgovori izazovima nakon povrede.

Po desnoj strani trebalo bi da debituje Ogwen Mimovi}, koji je u prvom delu sezone imao zapa`ene partije u dresu Crvene zvezde, pogotovo u Ligi {ampiona, a kako sada @ivkovi}a nema u Be~u, otvorio mu se prostor da poka`e {ta zna.

Sa suprotne strane trebalo bi da dejstvuje Veqko Birman~evi}, koji je imao nekoliko dobrih partija za Srbiju u Ligi nacija, ali sada vi{e nije standardan u Sparti iz Praga, te je pitawe koliko }e mu Piksi verovati u narednom periodu.

DRAGOVI] OTKRIO DA LI JE HTEO DA NASTUPA ZA SRBIJU:

„Zvezda je moj drugi omiqeni klub, Austrija je apsolutni favorit“

Aleksandar Dragovi}, biv{i reprezentativac Austrije i fudbaler Austrije Be~, pri~ao je za tamo{we medije pred me~ sa Srbijom u bara`u Lige nacija.

Austrija i Srbija sastaju se najpre u Be~u 20. marta, a onda tri dana kasnije u Beogradu i pobednik dvome~a }e igrati u A diviziji Lige nacija, dok }e pora`eni morati da se zadovoqi drugim rangom takmi~ewa.

„Austrija je apsolutni favorit. U Be~u smo uvek dominantni. Protiv Slovenije u novembru smo odigrali samo 1:1, ali smo zaslu`ili pobedu“, rekao je Dragovi} za „Heute“.

Iako ima srpske korene, Dragovi} isti~e da nikada nije razmi{qao o nastupu za srpsku reprezentaciju.

„Nikad nisam razmi{qao da igram za Srbiju. Odrastao sam u Be~u, ovde su mi prijateqi i `ivot. Mnogo toga mi je omogu}eno u Austriji, ali ni{ta mi nije pokloweno. Svako leto provedem nekoliko dana u Srbiji na odmoru, a tri godine u Crvenoj zvezdi i tri osvojene dupla krune su mi ostale u lepom se}awu. Zvezda je moj drugi omiqeni klub, odmah posle Austrije Be~, i svakako najve}i klub na Balkanu“, istakao je Dragovi}.

Za istu poziciju konkuri{e i Stefan Mitrovi}, dok bi pravo iznena|ewe bilo da po levoj strani vidimo nekog tre}eg.

Na sredini terena Sa{a Luki} bi trebalo da vodi glavnu re~, a pored wega bi mogao da se na|e Zdjelar, mada su u konkurenciji i Nemawa Maksimovi}, Mirko Topi} i Andrija Maksimovi}. Biser Zvezde bi mogao da igra i kao predwi vezni, mada bi na toj poziciji trebalo da bude Lazar Samarxi}. Fudbaler Atalante se za sada nije ba{ najboqe pokazao u dresu Srbije, nije standardan ni u klubu i jo{ mnogo }e morati da radi da bi opravdao epitet naslednika Du{ana Tadi}a.

U srcu napada na}i }e se Du{an Vlahovi}, koji jeste u krizi u Juventusu, ali bi trebalo da bude predvodnik ove reprezentacije u narednim me~evima.

Veliko je pitawe da li }e se Piksi odlu~iti za formaciju sa Vlahovi}em kao jedini napada~em (u tom slu~aju bi oja~ao vezni red, a mo`da i kreaciju sa Samarxi}em i Maksimovi}em zajedno) ili }e se fudbaleru Juventusa pridru`iti neko od slede}ih fudbalera: Luka Jovi}, Mihajlo Cvetkovi} i Nikola [tuli}.

Jasno je da }e sastav Srbije u Beogradu biti mnogo druga~iji u odnosu na onaj koji bude na terenu u Be~u. Milenkovi} i Pavlovi} imaju zakucana mesta u timu, me|u startnih 11 mogao bi da se na|e i Terzi}, a kod @ivkovi} a ulogu igra i povreda koju je nedavno do`iveo, pa }e se wegovo stawe naknadno proceniti.

Iskusni defanzivac osvrnuo se i na izostanke u reprezentaciji Srbije, koja }e biti oslabqena pre svega neigrawem Aleksandra Mitrovi}a i Sergeja Milinkovi}-Savi}, ali i nekoliko suspendovanih i povre|enih fudbalera.

„Selektor Dragan Stojkovi} fokusiran je na podmla|ivawe ekipe. Mitrovi} kao rekordni strelac nije u timu, a Sergej Milinkovi}-Savi} je tako|e van sastava nakon Evropskog prvenstva.“

Selektor Srbije na raspolagawu ne}e imati ni ~etvoricu standardnih prvotimaca, po{to problema sa kartonima imaju Aleksa Terzi}, Strahiwa Pavlovi}, Andrija @ivkovi} i Nikola Milenkovi}.

„Izostanci su zna~ajni, Austrija ima boqu dubinu sastava. Nama }e faliti Sabicer, Danso i [lager, ali Rangnik ima vi{e opcija i lak{e mo`e da ih zameni. Rangnik mo`e da iznenadi startnom postavom. Imamo igra~e poput Lajmera, koji mogu igrati na vi{e pozicija. To nas ~ini te{kim za ~itawe.“

Bugari odr`ali minut }utawa za `ivog ~oveka

Pre po~etka utakmice Prve lige Bugarske izme|u Arde i Levskog (1:1) iz Sofije odr`an je minut }utawa za Petka Gan~eva, biv{eg fudbalera Arde, za koga se ispostavilo da je `iv. Nestvaran gaf desio se tokom 25. kola Prve lige Bugarske, a na dru{tvenim mre`ama krenuo je da kru`i snimak o kome se pri~a. Uprava doma}ina je do{la do informacije da je ~ovek preminuo, ali umest da to prvo provere, re{ili su samo da odr`e minut }utawa. Ve} u toku utakmice klubu su se javili ~lanovi porodice Gan~ev, koji su rekli da je Petko `iv, posle ~ega je klub objavio izviwewe.

„Dragi novinari i navija~i Arde, menaxment kluba `eli da izrazi veliko izviwewe na{em biv{em fudbaleru Petku Gan~evu i wegovoj porodici po{to je do nas stigla neta~na informacija koja se ti~e wegove smrti. @elimo Petku jo{ mnogo godina zdravqa i da u`iva u uspesima Arde“, stoji u saop{tewu.