Srpski Glas 27. februar

Intervju

Srpska dijaspora po podacima Svetske banke vredi 70 milijardi evra Novi feqton:

Strana

Strana

VU^I] SE IZVINIO GRA\ANIMA

ZBOG POSTUPKA NA GLASAWU U UN:

Srbija napravila gre{ku, morala je da bude uzdr`ana

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je da je Srbija u Generalnoj skup{tini UN glasala za evropsku rezoluciju o Ukrajini, ali da smatra da je napravila gre{ku i da je trebalo da budemo uzdr`ani. Istakao je da je wegovo mi{qewe da je Srbija trebalo da bude uzdr`ana.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vu~i}, izvinio se gra|anima zbog postupka na glasawu u Generalnoj skup{tini UN povodom rezolucije o Ukrajini.

"Ja mislim da je Srbija danas napravila gre{ku. Izviwavam se gra|anima Srbije zbog toga i sam snosim krivicu za to, zato {to sam vaqda i umoran i optere}en i ne mogu da stignem sve", rekao je Vu~i} gostuju}i u emisiji ]irilica na TV Hepi.

Ka`e da nekad ne stigne da se bavi kada dobije ne{to u materijalima, niti svim amandmanima.

"Obja{wewe koje sam dobio posle glasawa u UN, gde smo da bude jasno o ~emu je re~ glasali za evropsku rezoluciju. Ovo {to se ameri~ke rezolucije ti~e, glasali smo ba{ kako treba, bili smo uzdr`ani. Trebalo je da budemo, po mom mi{qewu, uzdr`ani i po pitawu evropske rezolucije. I kao {to vidite, to govorim u ovom trenutku kada je sasvim jasno da }u zbog toga da izgubim naklonost ili politi~ke poene u EU. Smatram da je Srbija morala da bude uzdr`ana", rekao je Vu~i}.

Kako je rekao, nema koga drugog da krivi osim sebe.

"Nisam stigao time da se bavim dovoqno, mo`da sam preumoran, mo`da mi je previ{e stvari na stolu. Izviwavam se gra|anima Srbije pre svega. Obja{wewe koje sam posle toga ~uo je da bismo mi time potvrdili na{e stavove o teritorijalnom integritetu. Pa ne bismo ih negirali i da smo bili uzdr`ani. Ne mislim da treba da se dodvoravamo bilo kojoj sili, ni Rusima, ni Amerikancima, niti bilo kome. Mislim da je u najboqem interesu dr`ave Srbije trebalo da bude na{a uzdr`anost", rekao je Vu~i}.

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila je danas rezoluciju koju su izradile Ukrajina i weni evropski saveznici povodom obele`avawa tre}e godi{wice od ruskog napada na Ukrajinu U rezoluciji se tra`i da Moskva "odmah, potpuno i bezuslovno" povu~e sve svoje oru`ane snage sa ukrajinske teritorije i poziva da prekine neprijateqstva.

GS UN usvojila rezoluciju Ukrajine i wenih saveznika EU povodom tre}e godi{wice

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila je rezoluciju koju su izradile Ukrajina i weni evropski saveznici povodom obele`avawa tre}e godi{wice od ruskog napada na Ukrajinu sa 93 glasa „za”, 65 uzdr`anih i 18 glasova „protiv”, javqa Rojters. Rezoluciju je pripremila Ukrajina u saradwi sa vi{e od 50 zemaqa, prenele su RIA Novosti.

SAD su bile uzdr`ane, a Va{ington je zauzvrat pripremio svoju, neutralnu rezoluciju o kojoj }e, tako|e, danas glasati Generalna skup{tina.

U rezoluciji se zahteva da Moskva „odmah, potpuno i bezuslovno” povu~e sve svoje oru`ane snage sa ukrajinske teritorije.

Tako|e rezolucija sadr`i jednostrani poziv Ruskoj Federaci-

ji da prekine neprijateqstva, navela je ruska agencija. Istovremeno, kako navode RIA Novosti, ''teroristi~ki napadi Kijeva na mirne gra|ane Ruske Federacije, kao i prisustvo Oru`anih snaga Ukrajine u regionu Kursk'', ni na koji na~in se ne osu|uju niti pomiwu u nacrtu rezolucije.

U tekstu se tako|e ne pomiwe pravo naroda na samoopredeqewe, kako je sadr`ano u Poveqi UN, dodaje ruska agencija. Rusija je pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. godine da bi, kako je navela, sprovela demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.

USVOJENA I AMERI^KA REZOLUCIJA O UKRAJINI:

SAD bile uzdr`ane zbog

amandmana evropskih dr`ava, Rusija protiv

Generalna skup{tina UN usvojila je rezoluciju SAD povodom obele`avawa tre}e godi{wice rata u Ukrajini, ali uz amandmane koje su predlo`ile evropske dr`ave, zbog ~ega su SAD tokom glasawa 193-~lanog tela bile uzdr`ane.

Amandmani uneti u rezoluciju SAD ukqu~ivali su dodavawe formulacije "invazija" Rusije na Ukrajinu u punom obimu i pravedan, trajan i sveobuhvatan mir u skladu sa osniva~kom Poveqom UN i reafirmisawe podr{ke UN suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, preneo je Rojters.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Na tre}u godi{wicu ruskog napada na Ukrajinu, SAD, kako je ocenio AP, nisu uspele da nateraju Generalnu skup{tinu UN da odobri wihovu verziju rezoluciju kojom se poziva na prekid rata bez pomiwawa agresije Moskve.

SAD su, kako jo{ navodi AP, poku{ale da izvr{e pritisak na Ukrajince da povuku svoju rezoluciju u korist wenog predloga, rekli su ameri~ki zvani~nik i evropski diplomata koji nisu `eleli da budu imenovani.

Oni su to odbili, a onda je skup{tina dodala formulaciju ameri~kom predlogu, jasno stavqaju}i do znawa da je Rusija izvr{ila "invaziju" na svog maweg suseda kr{e}i Povequ UN. Za izmewenu ameri~ku rezoluciju glasalo je 93 dr`ava, osam je bilo protiv, a 73 su bile uzdr`ane, pri ~emu je Ukrajina glasala "za", SAD su bile uzdr`ane, a Rusija je bila "protiv".

Zamenica ameri~kog ambasadora u UN Doroti [ej rekla je da vi{e prethodnih rezolucija UN koje osu|uju Rusiju i zahtevaju povla~ewe ruskih trupa "nisu uspele da zaustave rat", koji se "sada predugo odvija po suvi{e stra{nu cenu za qude u Ukrajini i Rusiji, i {ire".

- Ono {to nam je potrebno je rezolucija kojom se obele`ava posve}enost svih dr`ava ~lanica UN da trajno okon~aju rat - rekla je ona. U veoma kratkom nacrtu rezolucije SAD priznaje se "tragi~ni gubitak `ivota tokom rusko-ukrajinskog sukoba" i "zahteva brzi zavr{etak sukoba i daqe podsti~e trajni mir izme|u Ukrajine i Rusije". "Invazija" Moskve se nije pomiwala. SAD su, ta-

ko|e, `elele da se o wenom predlogu glasa u mo}nijem Savetu bezbednosti UN. Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila je prethodno danas rezoluciju koju su izradile Ukrajina i weni evropski saveznici povodom obele`avawa tre}e godi{wice od ruskog napada na Ukrajinu sa 93 glasa "za", 65 uzdr`anih i 18 glasova "protiv", preneo je Rojters.

Rezoluciju je pripremila Ukrajina u saradwi sa vi{e od 50 zemaqa, prenele su RIA Novosti. U rezoluciji se zahteva da Moskva "odmah, potpuno i bezuslovno" povu~e sve svoje oru`ane snage sa ukrajinske teritorije.

Tako|e rezolucija sadr`i jednostrani poziv Ruskoj Federaciji da prekine neprijateqstva, navela je ruska agencija.

Istovremeno, kako navode RIA Novosti, ''teroristi~ki napadi Kijeva na mirne gra|ane Ruske Federacije, kao i prisustvo Oru`anih snaga Ukrajine u regionu Kursk'', ni na koji na~in se ne osu|uju niti pomiwu u nacrtu rezolucije.

U tekstu se tako|e ne pomiwe pravo naroda na samoopredeqewe, kako je sadr`ano u Poveqi UN, dodaje ruska agencija. Rusija je pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. godine da bi, kako je navela, sprovela ''demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine''.

Australija kaznila platformu Telegram sa 640.000 dolara

Australijsko regulatorno telo za bezbednost na internetu kaznilo je platformu Telegram sa oko 640.000 dolara zbog ka{wewa u odgovorima na pitawa o merama koje je ta aplikacija preduzela da spre~i {irewe zlostavqawa dece i nasilnih ekstremisti~kih sadr`aja.

Australijska komesarka za bezbednost na internetu Xuli Inman Grant saop{tila je da ka{wewe Telegrama u pru`awu informacija ometa primenu mera bezbednosti na mre`i.

Regulatorno telo je u martu pro{le godine zatra`ilo odgovore od dru{tvenih medija, ukqu~uju}i Jutjub, Iks, Fejsbuk, Telegram i Redit koje su mere preduzeli za borbu protiv Regulatorno telo ih je tada okrivilo da nisu u~inili dovoqno da spre~e ekstremiste da koriste te platforme za regrutovawe korisnika u svoje redove, preneo je Rojters.

Platformama je dat rok do maja da odgovore, ali je Telegram dostavio odgovor u oktobru.

Protiv osniva~a Telegrama Pavela Durova pokrenuta je formalna istraga u Francuskoj u avgustu u vezi sa navodnom upotrebom te aplikacije u nezakonite aktivnosti.

Durov, koji je pu{ten uz kauciju, negirao je optu`be.

Mokrin: Mistral pobedio

Spasoja u finalu

U Mokrinu kod Kikinde odr`ano je finale tradicionalnog Svetskog prvenstva u borbi gusana. Jedinstvena manifestacija nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne ba{tine. Pobednici do kraja `ivota imaju status zvezde i povla{}eno mesto u dvori{tu.

Gusak Mistral seniorski je prvak 39. Svetskog prvenstva u borbi gusana u Mokrinu kod Kikinde. Petogodi{wem Mistralu bio je potreban 21 minut borbe protiv dve godine mla|eg rivala Spasoja. Obojica gusana su svojevremeno bili juniorski prvaci ovog nadmetawa.

„Gusak da bi postao {ampion pa`wa je cele godine, {etwe, kupawe, ispa{a. Sre}a, najvi{e sre}e treba imati u borbama da ne traju dugo, a mi smo imali te`ak put od po~etka pa do samog kraja“, ka`e Nenad Ogwanov, vlasnik gusana Mistrala.

Takmi~ewe je po~elo jo{ sredinom decembra uz pet kvalifikacionih i eliminacionih cilkusa u kojima je u~estvovalo ukupno 135 gusana.

„To je ne{to {to je gu{~ija biologija, kada je zima tada je sezona parewa i mu`jaci se nadme}u da bi dobili naklonost `enki i jednostavno to je kod svih mu`jaka u prirodi, pa i kod gusaka“, obja{wava @ivica Terzi} iz Udr`ewa „Belo pero“ u Mokrinu.

Svetsko prvenstvo u borbi gusana u Mokrinu uvr{teno je u listu UNESKO-ve svetske kulturne ba{tine.

Meta planira gradwu podvodnog kabla oko ~itave planete

du`ine 50.000 kilometara

Projekat „Votervort“ obuhvata gradwu i polagawe ogromnog 50.000 kilometara dugog podvodnog kabla koji }e obuhvatiti ~itavu planetu i povezati pet kontinenata.

Gigant „Meta“ –koji poseduje Fejsbuk, Instagram i Votsap – `eli da pro{iri svoje prisustvo na poqu tehnologije van dru{tvenih mre`a, ukqu~uju}i tu i ve{ta~ku inteligenciju, kao i potrebnu infrastrukturu koja }e to mo}i da podr`i.

Novi projekat za podvodni kabl obezbedi}e izuzetnu povezanost pet velikih kontinenata i pomo}i „Metinim“ budu}im planovima na poqu ve{ta~ke inteligencije.

Kabl }e biti najdu`i kabl do sada napravqen, strukture od 24 parna vlakna, {to mu omogu}ava ve}i kapacitet.

Vi{e od 95% svetskog internet saobra}aja se prenosi kroz podvodne kablove.

NOVIH 13 HAP[EWA ZBOG

U Ni{u uhap{eni ~lanovi [taba za vanredne situacije

Me|u uhap{enima i saradnici biv{e gradona~enice, ali i direktor Doma zdravqa, kao i dvojica pripadnika policije i na~elnik u vojsci

U nastavku akcije borbe protiv korupcije, policija je uhapsila 13 osoba, za koje se sumwa da su izvr{ile krivi~no delo nesavestan rad u slu`bi. Me|u wima su i saradnici biv{e gradona~elnice tog grada Dragane Sotirovski, koja je u petak uhap{ena zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Uhap{eni su: I. M. biv{i direktor JKP "Medijana", D. D. biv{a zamenica gradona~elnice Grada Ni{a, V. I. biv{a pomo} nica gradona~elnice Ni{a, M. J. direktor Doma zdravqa u Ni{u, G. M. biv{i direktor JKP "Naissus" Ni{, kao i S. R. direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomo} u Ni{u. Me|u uhap{enima su i S. S. sekretar Crvenog krsta u Ni{u, M. S. direktor Instituta za javno zdravqe u Ni{u, M. P. biv{i direktor Veterinarskog specijalisti~kog instituta „Ni{“ i M. A. direktor Veterinarskog specijalisti~kog instituta "Ni{". Za dve osobe se traga.

"Tako|e, u saradwi sa Sektorom unutra{we kontrole, uhap{eni su S. M. na~elnik Uprave

za vanredne situacije u Ni{u i D. T. policijski slu`benik PU Ni{, dok je u saradwi sa Vojnom policijom uhap{en A. T. na~elnik u Komandi Kopnene vojske", navodi se u saop{tewu MUP. Sumwa se da su, kao ~lanovi [taba za vanredne situacije Grada Ni{a, osumwi~eni nesavesno postupali tako {to su "podr`ali zakqu~ke koji su doveli do progla{ewa vanredne situacije na teritorijama gradskih op{tina". Tim zakqu~cima su anga`ovani subjekti poput "Vodomontera" iz Lalinca i PD "Sim puk gradwa" doo iz Malo{i{ta, koji su izvodili gra|evinske radove na izgradwi nove vodovodne i kanalizacione mre`e u Ni{u. Umesto da primene Zakon o javnim nabavkama, kao {to je propisano, oni su se pozivali na Zakon o smawewu rizika od katastrofa i upravqawu vanrednim situacijama, iako situacija nije zahtevala vanrednu interven-

ciju, ve} je bila re~ o redovnom investicionom odr`avawu i pro{irewu infrastrukture, navodi se u saop{tewu MUP. Ovim postupcima, osumwi~eni su, "izvr{ili malverzacije i naneli zna~ajnu finansijsku {tetu Gradu Ni{u" od 843.336.450 dinara. Radovi su pla}ani vi{e od tr`i{ne cene.

Tako|e, jedna od pomo}nica odbeglog biznismena Vladimira Vrba{kog, Milica P. uhap{ena jutros na grani~nom prelazu Horgo{ prilikom ulaska u Srbiju. Ona je privedena po nalogu Posebnog odeqewa za suzbijawe korupcije Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu kao jedna od osumwi~enih u slu~aju koji se vodi protiv Vrba{kog. Biznismen je i daqe u bekstvu, a sumwa se da je malverzacijama, na {tetu robnih rezervi i vi{e privrednih dru{tava, sebi pribavio korist od oko skoro ~etiri miliona evra.

NEVEROVATAN PRIMORSKI GRAD JE DOM NAJBOGATIJIH QUDI NA SVETU:

Ovaj primorski grad je raj za desetine milijardera, prepun luksuznih vila, odmarali{ta, luksuznih prodavnica i naravno puno sun~anih dana.

U Palm Bi~u na Floridi, 58 milijardera poseduje imovinu, a ve}ina wih `ivi du` Bulevara

Ju`ni okean, poznate ulice u ekskluzivnoj enklavi poznatije kao „Billionaire’s Row“. Od rok zvezda poput Roda Stjuarta i glumaca kao {to je Silvester Stalone do uticajnih biznismena i politi~ara, ukqu~uju}i Kenedijeve i predsednika Donalda Trampa, Palm Bi~ privla~i li~nosti sa dubokim ~epom. i tako ve} decenijama.

Henri Flagler je izgradio `eleznicu isto~ne obale Floride 1890-ih i hotel koji je navodno bio najve}i hotel na svetu u to vreme. Pruga i novi hoteli koje je izgradio Flagler u~inili su Palm Bi~ zimskim odmarali{tem za bogate.

Ukupno bogatstvo milijardera Palm Bi~a za 2024. iznosi oko 398,5 milijardi evra, prema analizi Dejli wuza.

Palm Bi~ je dugo bio igrali{te za bogate i slavne, a Billionaire's Row je prepun vila na obali i luksuzna je destinacija poznata po svojim vrhunskim hotelima, slikovitim golf terenima, odmarali{tima na pla`i, netaknutim pla`ama sa belim peskom i vrhunskim prodavnicama i restoranima.

Od vila mediteranskog stila do {panskih kolonijalnih imawa, Palm Bi~ je poznat po svojoj arhitekturi i luksuznim imawima. Tokom cele godine, grad je doma}in raznih luksuznih doga|aja, gala i kulturnih festivala kao {to je godi{wa Me|unarodna izlo`ba nauti~ara u Palm Bi~u, dobrotvorne manifestacije ili ~uveni festival hrane i vina u Palm Bi~u.

ODJECI NEUSPE[NOG SKUPA EVROPSKIH LIDERA U PARIZU:

Zemqa Rusiji, minerali Americi, slava Ukrajini!

Iako se o~ekivalo da }e

Evropqani na sastanku u Parizu sastaviti neki plan za novonastalu situaciju po pitawu pregovora Rusije i SAD o okon~awu rata u Ukrajini, Makronov neformalni samit ogolio je ~iwenicu da se posledwih meseci SAD, doju~era{wi najmo}niji evropski saveznik, pomalo pona{a i kao protivnik EU. Kako je to svojevremeno rekao Vladimir Iqi~ Lewin: „Pro|u decenije u kojima se ni{ta ne dogodi i nedeqe u kojima prolete decenije.“

Pi{e Rade Maroevi} za RTS-ov portal "Oko"

Italijanska premijerka \or|a Meloni je zakasnila 45 minuta na sastanak „koalicije pozvanih“ 17. februara u Parizu, koji je inicirao francuski predsednik Emanuel Makron. Sat vremena pre kraja sastanak je napustio nema~ki kancelar Olaf [olc. Susret evropskih lidera, sazvan kao kontrate`a mirotvornom mar{u Donalda Trampa, okon~an je bez zajedni~ke izjave i uz generalnu ocenu da je bio neuspe{an. Na hitno sazvanom sastanku u ponedeqak, u~estvovali su lideri Ujediwenog Kraqevstva, Nema~ke, Poqske, Italije, Holandije, [panije i Danske, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Ko{ta i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

Ovaj mali pariski samit se vremenski podudario sa dopisom koji su Amerikanci poslali evropskim saveznicima, tra`e}i da do u detaqe opi{u {ta su ta~no spremni da urade kako bi pomogli sprovo|ewe mogu}eg mirovnog sporazuma u Ukrajini i {ta oni o~ekuju od Va{ingtona. Zate~eni, nespremni i pomalo gnevni evropski lideri do sada nisu dali odgovore na postavqena pitawa.

Suo~ene sa najozbiqnijom bezbednosnom krizom od okon~awa Drugog svetskog rata 1945. godine, najva`nije evropske dr`ave su naprasno odustale od ve} tradicionalnog stremqewa za konsenzusom svih 27 ~lanica i na sastanku „pozvanih“ poku{ale da preokrenu proces marginalizacije Evrope u koji ih je, namerno ili ne, gurnuo ameri~ki predsednik Donald Tramp.

PANEL IZABRANIH

Na pariskom Trokaderu, gde su se slikali [olc, Makron i Melonijeva, nije bilo mesta za premijere Ma|arske i Slova~ke, Viktora Orbana i Roberta Fica, ~iji je blagonaklon stav prema Moskvi ocewen kao nepotreban u prevladavawu krize gubqewa kredibiliteta u koju je ~itava Evropska unija gurnuta sa po~etkom pregovora izme|u SAD i Ru-

SADA NA NOVOJ LOKACIJI: 3 PORTMAN ST. OAKLEY, VIC TEL: 03 9769 2980

sije o okon~awu rata u Ukrajini. Organizatori su pa`qivo izbegavali da sastanak nazovu samitom, upadqivo nagla{avaju}i da je re~ samo o po~etku procesa ~iji je ciq, o~igledno, poku{aj vra}awa va`nosti EU u me|unarodnim okvirima, debelo naru{en susretom najzna~ajnijih ruskih i ameri~kih diplomata u Rijadu, na koji nije bio pozvan niko od evropskih lidera. Dodatni razlog ovakvom potezu dr`ava koje su se samoproglasile za lidere EU le`i i u ~iwenici da su briselske institucije naba`darene na re{avawe ekonomskih problema, pre nego na vojna pitawa. Na izneti predlog o slawu mirovnih trupa u Ukrajinu, Britanija i Francuska su gledale blagonaklono, Italija, [panija i Poqska znatno mawe, a Nema~ka skoro bez ikakvih simpatija prema ideji da se mirovne snage po{aqu na teritoriju na kojoj besni rat.

Posledwi put kada su evropski lideri re{avali vojna pitawa na ovakav na~in bio je marta 2011. godine, kada je formirana „koalicija voqnih“, odnosno dr`ava koje su bile spremne na bombardovawe snaga Moamera Gadafija po{to su ustanici u Libiji bili pred porazom, a Gadafijeve snage se opasno pribli`ile ustani~kom Bengaziju. Da se u kasnijem sledu doga|aja u akciju pomo}i pobuwenicima nisu ukqu~ili Amerikanci, ova operacija bi se zavr{ila fijaskom. Tako je sramota koja je pratila kasniji raspad Libije podeqena na obe obale Atlantika.

MELONI U PARIZU

Svedoci sastanka u pariskoj Jelisejskoj palati tvrde da je pona{awe \or|e Meloni bilo najboqi pokazateq nevoqe u kojoj se Evropa nalazi posle diplomatskog cunamija novog ameri~kog predsednika Donalda Trampa. Sedela je me|u „izabranima“ vidno nezadovoqna agendom, formatom i ~iwenicom da se uop{te na{la u francuskoj prestonici. Povremeno je, ka`u svedoci, treptala poput talaca u {pijun-

skim filmovima, poku{avaju}i da partnerima u Beloj ku}i stavi do znawa u kojoj meri ne `eli da u~estvuje u Makronovoj inicijativi. Iako je za tri godine, koliko ve} sedi u rimskoj palati Ki|i, postala ve{ta politi~arka, nije uspela da sakrije nelagodu zbog ~iwenice da se na{la u timu smi{qenom kao kontrate`a Trampovoj inicijativi. I pre sastanka „koalicije pozvanih“, evropskim liderima bile su vi{e nego jasne veze italijanske premijerke i Trampove ekipe, pre svega sa Ilonom Maskom sa kojim Meloni pregovara o najve}em telekomunikacionom projektu u Evropi, a u kojem bi Italija koristila Maskov „Starlink“ za mre`e mobilne telefonije i interneta. Italija bi, tako, dobila najmoderniju telekomunikacionu kompaniju, a \or|a Meloni, koja je, pored Viktora Orbana, jedina od evropskih lidera uspela da u|e u Mar-a-Lago rizort, Trampov golferski raj na Floridi, stekla bi sjajnu po~etnu poziciju u budu}im pregovorima Amerike i Evrope.

Tenzije izme|u [olca i Melonijeve su bile vidqive sve vreme koje su wih dvoje zajedno proveli na sastanku, a lo{u vest za odlaze}eg lidera Nema~ke predstavqa i ~iwenica da osim predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, [olc u sobi nije imao ni jednog saveznika.

Nije pomoglo ni {to je Makron, kako bi izbegao {irewe jaza me|u

u~esnicima, izbegao da govori posle sastanka, ali ni {to je, suo~en sa optu`bama da je „odokativno“ sazvao koaliciju pozvanih, dan kasnije spisak u~esnika za slede}i susret pro{irio na lidere Rumunije, Norve{ke, Kanade, ^e{ke, Gr~ke, Finske, [vedske, Belgije i balti~kih zemaqa.

Diplomate navode da su Rumunija i ^e{ka bile posebno nezadovoqne po{to ih Makron nije pozvao na sastanak u Parizu, iako sa Ukrajinom dele oko 600 kilometara granice. Vlasti u Pragu su bile posebno gnevne navode}i da nijedna druga dr`ava, u odnosu na broj stanovnika, nije primila vi{e ukrajinskih izbeglica od ^e{ke. Makrona su nazvali arogantnim, smatraju}i da ^e{ka ne vidi nikakvu razliku izme|u wega i na~ina na koji Tramp tretira Evropu.

Na koncu, francuski premijer Fransoa Bajru posle sastanka u Parizu izjavio je da se Evropa vratila u tridesete godine pro{log veka, odnosno da se „ledeni bregovi pribli`avaju, ali Evropa ne uspeva da skrene sa putawe“.

LEDENI BREGOVI

NA PUTU KA RIJADU

„Ledeni bregovi“ o kojima je pri~ao francuski premijer u to vreme su se sastali u Rijadu, gde su ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov i ameri~ki dr`avni sekretar Mark Rubio za ~etiri i po sata prili~no nagrizli zid izolacije Rusije, koji su u prethodne tri godine zajedni~ki

gradili Evropqani i administracija Xozefa Bajdena.

„Dosta smo se smejali i ru~ak je bio ukusan“, rekao je reporterima jedan od ~lanova ruske delegacije posle sastanka. Mark Rubio tvrdi da su na sastanki postavqene osnove budu}ih pregovora o miru u Ukrajini i smernice „neverovatnih mogu}nosti partnerstva – ekonomskog i geopoliti~kog“, po okon~awu konflikta. „Nismo samo slu{ali jedni druge, ve} smo i ~uli“, rekao je Lavrov posle sastanka. „Mislim da je ameri~ka strana po~ela boqe da shvata na{u poziciju.“

Za po~etak, Tramp je Rusiji dao dva zna~ajna ustupka – odbacio je mogu}nost da Ukrajina postane ~lanica NATO i da mo`e da povrati teritorije koje su od po~etka rata zauzele ruske snage. Zatra`io je i da se u zavr{nom dokumentu susreta G7, grupe sedam najrazvijenijih dr`ava sveta, koji }e se odr`ati slede}e sedmice, Rusija ne pomiwe kao agresorska dr`ava, {to je formulacija koju je ova do sada koristila. Rubio je posla sastanka objasnio da }e prvi korak biti ukidawe restrikcija oko ambasada dve dr`ave u Moskvi i Va{ingtonu, koje jedva funkcioni{u posle serije deportacija diplomata. [to se ti~e rata u Ukrajini, Rubio je rekao da }e u proces biti ukqu~eni i Evropqani i Ukrajinci, ali da je uloga Rusije nezamewiva.

Rusi su, kako se ~ini, bili potpuno spremni za ovakav razvoj razgovora, pa je {ef ruskog fonda za direktna ulagawa Kiril Dmitrijev ocenio da su ameri~ke kompanije tokom tri godine ekonomskih sankcija izgubile oko 300 milijardi dolara.

Ruska delegacija je prenela Amerikancima Putinov stav da nema ni{ta protiv ~lanstva Ukrajine u Evropskoj uniji, ukoliko se pitawe primawa Kijeva u NATO nikada vi{e ne pomene. I Rusi i Amerikanci su, vi{e ili mawe diskretno, najavile da su mogu}i zajedni~ki projekti i – na Grenlandu.

Pored toga, prirodni resursi bi}e jedan od kqu~nih ruskih aduta u procesu ponovnog uspostavqawa odnosa sa SAD, {to je u potpunoj saglasnosti sa Trampovom spoqnom politikom zasnovanom na sirovinama i profitu. TRAMP PROTIV ZELENSKOG Evropski lideri su naznake Trampovog mirovnog plana za Ukrajinu protuma~ili kao stvar koju }e Amerikanci zavr{iti, ali }e sprovo|ewe morati da plate Evropqani, iako u ~itavom zame{ateqstvu nisu u~estvovali. Sa mirovnim planom bi trebalo da se slo`i i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koga u ovoj fazi pregovora niko jo{ nije ni{ta ni pitao. Zelenski je,

navodno, qutito odlo`io put u Saudijsku Arabiju u znak protesta {to Ukrajina nije bila predvi|ena da u~estvuje u pregovorima u Rijadu, te da su Rusi i Amerikanci pregovarali „iza le|a kqu~nih faktora“. „Odluke nam ne mogu biti nametnute“, napisao je Zelenski.

Svega nekoli sati kasnije, Tramp ga je nazvao „relativno uspe{nim komi~arom“ koji je Ameriku uvukao u sukob na koji je potro{ila 350 milijardi dolara. „Nagovorio je SAD da u|e u rat u kojem ne mo`e da pobedi, koji nikada nije trebalo ni da po~ne i koji se bez SAD i Trampa nikada ne bi zavr{io“, napisao je Tramp na mre`i Iks, nekada{wem Tviteru.

Tramp je naveo i da je Amerika na sukob, koji je mnogo va`niji Evropqanima nego SAD, potro{ila 200 milijardi dolara vi{e od Evropske unije, opisuju}i slikovito da SAD i EU „deli veliki, lepi okean“. „Povrh svega, Zelenski tvrdi da je polovina ovog novca nestala, i pre svega odbija da iza|e na izbore. Boqe mu je da se pokrene ili }e ostati bez zemqe. U me|uvremenu, sa Rusijom uspe{no pregovaramo o kraju rata“, napisao je Tramp.

ULOGA RETKIH METALA

U KOMPENZACIJI

AMERI^KIH TRO[KOVA

Iako je senka mogu}eg drugog Trampovog mandata ve} dugo visila nad Evropom, lideri EU su se nekako na{li zate~eni kada je predsednik Amerike obznanio da je razgovarao sa Putinom i dogovorio s wim da }e odmah zapo~eti pregovore o prekidu rata.

Pod pritiskom po~etka pregovora i tvrdwama Amerikanaca da ukrajinski predsednik vi{e nema podr{ku Ukrajinaca, Kijev je objavio novo istra`ivawe javnog mnewa prema kojem 57 odsto ispitanika podr`ava Zelenskog, naspram 4 odsto koliko je tvrdio Tramp.

Trampa je poku{ala da poklopi i {efica nema~ke diplomatije Analena Berbok, tvrde}i da „niko osim Putina nije `eleo rat u srcu Evrope“, dok je Zelenski prebacio loptu na drugi deo Trampovog plana, navode}i da prirodna bogatstva wegove dr`ave nisu na prodaju. „Ne mogu da prodam na{u zemqu i to je to“, rekao je Zelenski po{to je odbio da potpi{e sporazum o daqem finansirawu rata u zamenu za retke zemne metale. Va{ington je tra`io kontrolu nad oko 50 odsto tih metala, ~ija se vrednost procewuje na 500 milijardi dolara.

Tramp je na televizijskoj mre`i Foks rekao da je ~elnicima vlasti u Kijevu rekao da je pomo} uslovio tapijom na oko 500 milijardi dolara vrednih retkih zemnih metala. „I oni su se su{tinski slo`ili, tako da u najmawu ruku mi ne ispadnemo glupi. Rekao sam im da ne{to moramo da dobijemo zauzvrat. Ne mo`emo da nastavimo da poklawamo toliko para“, rekao je Tramp.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je jo{ u oktobru ponudio retke zemne metale kao deo „Plana pobede“, ali za sada ostaje nejasno da li }e ih Kijev mewati za oru`je ili prodavati Amerikancima po povla{}enim cenama.

Deo problema u Trampovom planu o kompenzaciji tro{kova mogla bi da predstavqa ~iwenica da je deo nalazi{ta retkih zemnih metala u Ukrajini ve} u ruskim rukama. Jo{ tokom prvih meseci rata, pi{e petrogradski list „Argumenti“, ru-

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

ske snage zauzele su najmawe dve lokacije na kojima su otkrivene zna~ajne rezerve titanijuma.

AMERIKA SUZAMA NE VERUJE

U me|uvremenu, Evropqani se jo{ oporavqaju od otre`wuju}eg govora Xej Di Vansa, drugog ~oveka Bele ku}e, koji ih je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji upozorio da prestanu da marginalizuju desni~arske snage i optu`io ih za smawivawe slobode govora.

Nedugo posle Vansovog govora, {ef konferencije Kristof Heusgen je kroz suze izustio da se „pla{i da na{e zajedni~ke vrednosti vi{e nisu toliko zajedni~ke“. Ne{to kasnije, objasnio je da se rasplakao jer odlazi sa funkcije, a ne zbog re~i potpredsednika Amerike.

Vans je izazvao burne reakcije, mada ne i suze, i me|u mnogim Nemcima koji su wegove re~i protuma~ili kao me{awe u unutra{we stvari zemqe. Dodatni strah uneo je wegov susret sa kopredsedavaju}om desni~arske Alijanse za Nema~ku Alis Vajdel nedugo po{to je izbegao susret sa Olafom [olcom.

Istim putem krenula je potom i \or|a Meloni koja je eskivirala [olca u korist sastanka sa {eficom AfD-a, koja je na posledwem partijskom predizbornom skupu rekla da je rat u Ukrajini i ne interesuje preterano. „To nije na{ rat“, rekao je i jedan od osniva~a ove partije Aleksandar Gauland i optu`io Zelenskog kako svim silama poku{ava da uvu~e Nema~ku u rat sa Rusijom.

Wegov rival iz redova demohri{}ana Norbert Rotgen je nastupe Vansa, Meloni i Gaulanda nazvao me{awem u unutra{wa pitawa Nema~ke i provokacijom, prili~no pani~no poru~uju}i da „poku{avaju da nas ubiju i podele Evropu“.

I dok Vans svakim potezom iznova {okira Nemce, Tramp je Evropskoj uniji zapretio novim carinama koje bi mogle ozna~iti i kraj evropskih ambicija da oja~aju odbranu. Ukqu~io se i {ef NATO, Mark Rute, koji je ~lanice pozvao da tro{kove odbrane pove}aju na zna~ajno vi{e od tri odsto bruto dru{tvenog proizvoda, odnosno tri puta vi{e nego {to je Nema~ka potro{ila na vojsku u 2023. godini, {to bi dodatno opteretilo ionako nategnute buxete.

Ipak, najzna~ajnija stvar o kojoj se u posledwe vreme pri~a u Briselu je naoru`awe. „I to mnogo naoru`awa, kako bi se pokrpile sve postoje}e rupe i odagnali strahovi od neke, mogu}e, budu}e ruske invazije“, rekao je RTS-u izvor iz sedi{ta Evropske unije.

Slogan je koji kola evropskim prestonicama nakon diplomatskog blica ameri~kog predsednika Donalda Trampa u vezi sa po~etkom pregovora Rusije i SAD, i povodom nesnala`ewa evropskih lidera u novim i za wih prili~no neo~ekivanim okolnostima glasi: „Zemqa Rusiji, minerali Americi, slava Ukrajini“.

Iako se o~ekivalo da }e Evropqani u Parizu, svesni Trampovih namera, sastaviti kakav plan za slu~aj potrebe, Makronov neformalni samit otkrio je ~iwenicu da se posledwih meseci SAD, doju~era{wi najmo}niji evropski saveznik pomalo pona{a i kao protivnik. Kako je to svojevremeno rekao Vladimir Iqi~ Lewin: „Pro|u decenije u kojima se ni{ta ne dogodi i nedeqe u kojima prolete decenije.“ Војници

.com.au

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

DOKUMENTA VIKILIKSA POKAZALA:

Zapad je znao {ta }e biti sa Ukrajinom

Ameri~ki i evropski zvani~nici dugo su bili svesni visokog rizika od sukoba koji proizilazi iz ambicija Kijeva za ~lanstvo NATO, otkriva Vikiliks. Pozivaju}i se na mno{tvo dokumenata koje je dobio, Vikiliks je detaqno opisao kako je Va{ington tra`io na~ine da prevazi|e protivqewe nekih zemaqa toj ideji uprkos upozorewima zapadnih izaslanika.

Moskva je vi{e puta upozoravala diplomate da bi pristupawe Ukrajine bloku predvo|enom SAD moglo da izazove gra|anski rat ili destabilizuje ceo region, primoravaju}i Rusiju da donese odluku sa kojom "ne `eli da se suo~i", navodi se u 24-minutnom video snimku koji je Vikiliks objavio na Iksu.

Organizacija je tako|e citirala depe{u tada{weg ameri~kog ambasadora u Moskvi Vilijama Bernsa iz februara 2008, koji je upozorio da Rusija vidi {irewe NATO-a kao bezbednosnu pretwu.

"Ne samo da Rusija uo~ava opkoqavawe i napore da se potkopa ruski uticaj u regionu, ve} se tako|e pla{i nepredvidivih i nekontrolisanih posledica koje bi ozbiqno ugrozile ruske bezbednosne interese", naveo je Berns.

To mi{qewe su delili i neki saveznici NATO-a u Evropi u to vreme, sugeri{e drugi dokument. Depe{a iz 2005. koja je dokumentovala sastanak tada{weg pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara za evropska i evroazijska pitawa Danijela Frida i nekoliko visokih francuskih zvani~nika ka`e da je Pariz zabrinut zbog putawe Ukrajine u NATO koja bi mogla da

izazove oru`ani sukob na kontinentu. "Ako je ostao jedan potencijalni uzrok rata u Evropi, to je bila Ukrajina", navodi se u dokumentu koji se poziva na diplomatskog savetnika francuskog predsednika Morisa Gurdo-Montawa. On je upozorio da SAD i wihovi saveznici upadaju u "kqu~nu interesnu zonu" Rusije, {to bi moglo da izazove sna`an odgovor. Uprkos ponovqenim upozorewima, Va{ington se i daqe zalagao za ulazak Ukrajine i nameravao je da "namerno, ali tiho te`i zapadwa~koj integraciji i pro{irewu NATO-a", dok se "~vrsto" ne sla`e sa Rusijom, prema depe{i tada{weg ameri~kog ambasadora u Moskvi Xona Bejrlija iz septembra 2009.

Rusija je dosledno navodila te`wu Ukrajine da se pridru`i NATO-u i izglede da se vojna infrastruktura bloka pojavi u susednoj dr`avi kao jedan od glavnih razloga za sukob. Moskva ga je tako|e vi{e puta opisala kao "posredni~ki rat" protiv Rusije, koji Zapad vodi preko Ukrajine.

Procena ameri~kog i francuskog predsednika posle sastanka u Va{ingtonu povodom sukoba u Ukrajini

Nekoliko sedmica }e biti potrebno da se zavr{i rat u Ukrajini, ako budemo dovoqno mudri, a ruski predsednik Vladimir Putin }e prihvatiti evropske mirovne snage.

To bi mogle da budu dve najva`nije poruke ameri~kog predsednika Donalda Trampa posle

stavimo rat. Ve} smo dosta napravili, posledwih sedmica. Predsednik Makron nam je puno pomogao. Imamo posebne odnose s Francuskom – kazao je Tramp koji je Makrona sa~ekao ispred ulaza u Belu ku}u i srda~no se s wim pozravio, mada tu nije bilo one topline koja je ranije krasila wihove susrete. Na kraju je,

sino}nog sastanka s francuskim kolegom Emanulom Makronom koji je u Va{ington do{ao da zastupa evropske interese u mirovnim pregovorima. Neki su ovaj susret nazvali i "posledwom {ansom" da EU uhvati prikqu~ak s SAD i Rusijom u tra`ewu re{ewa za ukrajinsku krizu ~iji se kraj nazire.

- Gledamo kako }emo da zau-

posle odr`ane konferencije za medije, ipak, do{lo je do ~vrstog stiska ruku koji je podsetio na "stare dane".

Tramp je istakao da je da su aktuelni pregovori veoma pozitivni i da je do{lo vreme da se sklopi mirovni sporazum.

- Ovo je mo`da jedini mogu}i trenutak da se dobije taj mir –upozorio je.

"IZGUBQENI U PREVODU"

- Kada smo bili u Parizu kod Ajfelove kule i ve~erali, sve je bilo fantasti~no, govorio se samo francuski, nije bilo prevoda, ali kada sam sutradan otvorio novine, ni{ta od toga nisam rekao! Pazite se, ovo je mudar momak – na{alio se Tramp, dok je francuski predsednik u Ovalnom kabinetu, pre po~etka susreta, deo svog obra}awa izgovorio na svom jeziku, pre nego {to je prevodilac ipak preneo wegove re~i i na engleski. Tramp je tom prilikom ocenio da je "francuski jezik izuzetno lep, iako ne razume ni re~."

Upitan da li svojim dosada{wim izjavama "napu{ta Ukrajinu", Tramp je novinarima na nepredvi|enoj konfenrenciji za medije, prvoj, pre po~etka razgovora s Makronom, poru~io:

- Pomogli smo Ukrajini kao niko do sada. Da sam ja bio predsednik, rat ne bi ni izbio. Moja uloga je da se sada zaustavi. Ovo je stra{an rat sa stotinama hiqada mrtvih. Moramo da na|emo re{ewe. Ina~e, to bi moglo da rezultira i tre}im svetskim ratom.

Najavio je ~ak i da bi bi slawe evropskih trupa moglo da do|e u obzir, {to je velika novina u odnosu na dosada{we stavove.

- Moglo bi da ih bude, da bi garantovale mir. Za mene to ne predstava problem. Ako mo`emo da ostvarimo mirovne snage, to bi bilo dobra stvar, umesto hiqada mrtvih – kazao je Tramp, naglasiv{i ~ak da bi "cenu tog mira trebalo da snose evropske nacije, a ne samo SAD". – Evropa mora da preuzme centralnu ulogu u odr`avawu bezbednosti u Ukrajini, {to ona i o~ekuje.

Ujedno je najavio i skori mogu}i dolazak Vladimira Zelenskog u Va{ington na potpisivawe sporazuma o rudama. Dodao je i da }e, kada bude postignut mir, da se sretne i s Vladimirom Putinom, oceniv{i da je 9. maj "mo`da malo preuraweno".

- Vladimir Putin `eli da napredujemo. Rusija zaista ima interes da potpi{e sporazum –istakao je Tramp, dok je Makron povodom najavqenog susreta Tramp-Putin dodao da je "uvek dobro razgovarati s drugim liderima".

Ameri~ki predsednik je istakao odlu~nost da se na rat stavi ta~ka, uz opasku da "Bajden nije ni razgovarao s Putinom tri godine":

- Ovaj rat je izuzetno tu`an i nikada nije trebalo ni da zapo~ne. Pre susreta sa Makronom, Tramp je francuskog predsednika ugostio tokom video-konferencije zemaqa ~lanica G7 gde je, prema re~ima stanara Bele ku}e, iskazano veliko jedinstvo. Makron i Tramp su posle toga proveli sat u odvojenom razgovoru, pre radnog ru~ka i popodnevnog drugog bilateralnog susreta. Tom prilikom bilo je re~i i o teritorijama koje je Ukrajina izgubila. Tramp je istakao da ih nije lako povratiti, ali i da bi ovo pitawe trebalo da bude deo sporazuma. Makron je potvrdio da su imali dobre razgovore.

- Na{ zajedni~ki ciq je kako da zasnujemo stabilni mir. Pozdravqam hrabrost ukrajinskog naroda. Potrebne su garancije. Do{ao sam ovde kao prijateq, Francuska i SAD su

vekovni prijateqi, uvek na pravoj strani istorije. Tako|e, i va`ni ekonomski partneri –kazao je Makron. Govore}i o stabilnom miru, stanar Jeliseja je istakao da je ve} postojalo primirje, sa prvim i drugim sporazumom iz Minska, koje nije funkcionisalo. Jedna od mogu}nosti evropskog involvirawa je i pru`awe podr{ke ukrajinskoj vojsci, da bi mir bio odr`iv. Pomiwao je u tom smislu i mogu}nost novih vojnih struktura u Ukrajini. - Delimo isti ciq – naglasio je Makron, obrativ{i se svom doma}inu. Francuski predsednik je naglasio da uslovi garantovawa mira treba da se preciziraju sporazumom, a da treba voditi i ra~una o ukrajinskom suverenitetu. Kada je re~ o 300 milijardi zale|enih ruskih sredstava u zapadnoj Evropi, Makron je poru~io da i oni treba da budu deo pregovora.

Emanuel Makron: Primirje izme|u Ukrajine

i

Rusije mogu}e u narednim nedeqama

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da bi primirje izme|u Ukrajine i Rusije moglo da bude postignuto u narednim nedeqama.

U intervjuu za Foks wuz, nakon sastanka sa ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj ku}i, Makron je naglasio da je u kontaktu sa evropskim liderima i da su mnogi od wih spremni da pru`e bezbednosne garancije Ukrajini.

Makron je istakao da je potrebno ne{to su{tinsko za Ukrajinu i Evropu i da je trenutno osnovni ciq postizawe primirja, preneo je Rojters.

„Moramo brzo da delujemo, ali prvo je potrebno da se postave temeqi za primirje u Ukrajini”, rekao je Makron i dodao da je razgovarao sa Trampom i da su se slo`ili u vezi sa kqu~nim pitawima. Tako|e je rekao da su po~eli pregovori o bezbednosti u regionu.

U tom kontekstu, Makron je spomenuo i potencijalne ekonomske i vojno-strate{ke inicijative, ukqu~uju}i ameri~ke interese u mineralima i ja~awe vojne mo}i Ukrajine.

Kada je re~ o trgovniskim pitawima, predsednik Francuske je rekao da se ne sme u}i u trgovinski rat. Tako|e, najavio je da bi Evropska komisija mogla uskoro da donese odluku o pove}awu finansirawa za ja~awe odbrane. „Nije nam potreban trgovinski rat sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama”, rekao je Makron i podsetio na potrebu za ve}im ulagawima u odbranu i bezbednost Evrope. Francuski predsednik Emanuel Makron doputovao je u nedequ uve~e u Va{ington, a predsednik SAD Donald Tramp primio ga je u ponedeqak u Beloj ku}i.

Kako je ranije navela BFM televizija, re~ je o „hitnoj misiji”, tokom koje }e Makron poku{ati da „omek{a”

ameri~ki stav kad je re~ o Ukrajini, u trenutku kada Francuska upozorava da ne treba srqati u „na brzinu sklepan” sporazom o primirju u toj zemqi.

QUBOMIR SIMOVI], PESNIK I DRAMSKI PISAC, SRPSKI AKADEMIK, O STUDENTIMA, SRPSKOJ DR@AVNOSTI NA KOSOVU

I VOJVODINI, SANU:

„Studenti su probudili Srbiju“

U {trajku ve}ine prestoni~kih, novosadskih i ostalih teatara u Srbiji, na velikom protestu nazvanom „Putuju}e pozori{te“ mogao se videti i ovaj transparent: „Ja }u da ustanem, zga`en, zgromqen, tla~en, na ~eli~ne vojske sa drvenim ma~em!“

Citat iz „Putuju}eg pozori{ta [opalovi}“ Qubomira Simovi}a izme|u ostalih nosili su prvaci Jugoslovenskog dramskog pozori{ta Dragan Mi}anovi}, Anita Man~i}, Marko Janketi}, Branka Petri}, An|elika Simi}…

Tako je jedan od na{ih najve}ih savremenih pesnika i dramskih pisaca bio prisutan na ovom skupu, ba{ kao {to je protestima studentskim i inim svedo~io u`ivo i ’68. i po~etkom i sredinom devedesetih i 2000-te, kada je nastala wegova ~uvena pesma „^izme“ potaknuta brutalno{}u policije…

Sve to bio je povod za intervju na Dan dr`avnosti sa srpskim akademikom. n Imate li ideju – kako su nam se dogodili ovi studenti? ^ime smo zaslu`ili ovako pametnu, vaspitanu, pravdoqubivu i ~ovekoqubivu decu, ako ih tome nismo mi nau~ili? A po onome kako na{e dana{we dru{tvo i svet izgledaju ~ini se da tako ne{to nismo mogli, oni zaista izgledaju kao samonikli.

– Nisu oni samonikli, i nisu od ju~e. Setite se pobune mladih {ezdeset osme, setite se studentskih protesta devedeset sedme, koji su trajali preko sto dana. Mladi su tu, prate {ta se doga|a, i kada su shvatili kuda ambicije i konfuzije predsednika republike vode ovu zemqu, a da neslo`na i nepreduzimqiva opozicija nema snage da ga spre~i i zaustavi, iza{li su na ulice. Obra}aju}i se narodu, svoje sudove i zahteve formuli{u i obrazla`u ubedqivo i pametno, i uspeli su da za kratko vreme probude i podignu maltene celu Srbiju.

Tokom devedesetih, iz no}i u no}, bio sam sa demonstrantima na svim skupovima, na Terazijskoj ~esmi, na Platou, u Kolar~evoj i Vasinoj ulici, na fakultetima. Sada, blokiran nevoqama koje donose godine, mogu samo na ovaj na~in da ih pozdravim i podr`im.

n Da li upravo pred plemenito{}u i znawem, mudro{}u, poslovi~no nesvojstvenoj mladosti, zastaju bahati, osioni, primitivni, oni koji i diplome kupuju, a prodaju i {to nije wihovo – ovu zemqu?

– Bio sam zaprepa{}en dok sam ~itao {ta o wima govori Milo{ Vu~evi}, premijer u ostavci. „Dosta tih wihovih gluposti, ko im je dao pravo da odre|uju ko je kakav i ko je {ta uradio, ko su oni da o tome pri~aju? Nemaju empatiju ni prema ~emu, osim {to `ele da zadwice smeste u foteqe, to im je jedini ciq!“ Vu~evi} ovakvom izjavom, i ovakvim re~nikom, nije rekao ni{ta o studentima, ali jeste rekao o sebi.

Za to vreme, onaj koji nije nadle`an ali o svemu odlu~uje narod na Kosovu poziva da iza|e na izbore jednako kao {to ih je onomad pozivao da to ne ~ine. Kada ovaj razgovor bude objavqen, na dan srpske dr`avnosti, ve} }emo znati rezultate tih izbora. A da li }emo ili ve} uveliko znamo {ta je sa srpskim narodom i dr`avom Srbijom na Kosovu?

Pri~a o Kosovu je duga i tragi~na. Ova dana{wa situacija je rezime i zbir svih politika srpskih i jugoslovenskih vlada. Srbi na Kosovu su `rtve tih politika. Imali su i tu sre}u da wihovu sudbinu dokusuri i zape~ati na{ aktuelni predsednik. Setite se: poru~io je Srbima da

napuste kosovsku policiju. oni su je napustili, i u gradove sa srpskim stanovni{tvom do{li su albanski policajci. Rekao je Srbima da ne izlaze na kosovske izbore, i u srpske gradove su do{li albanski gradona~elnici i predsednici op{tina.

n [ta god da je rekao, kao da je rekao: Sko~ite u Ibar!

- [tavi{e, ovih dana, predsednik ove dr`ave kao da jo{ zdu{nije radi na wenom razjediwavawu, govore}i da Vojvodina nikad ne}e biti van Srbije kao da je neko u Vojvodini tako ne{to rekao. To-

da }e Loznica postati kao ^ikago, kao Peking i Moskva!

Koji je mozak mogao da obe}a takvo ~udo? I koji je mozak mogao pomisliti da }e tom obe}awu iko normalan poverovati? Loznica kao ^ikago! Kao Peking i Moskva!

I to nije sve. Vu~i} na scenu izlazi sa novom predstavom.

Na programu je odbrana od vojvo|anskog separatizma! Me|utim, da bi se dobila prava slika, treba osvetliti neke ranije scenarije iz te predstave.

Taj Vu~i}, koji i pred kamerama, kroz oluju, spasava neko dete nose}i ga u naru~ju do helikoptera, i koji, u drugoj vrsti oluje, ogrnut trobojkom, brani Srbiju u Ujediwenim nacijama, taj Vu~i} nam se predstavqa i kao {ahista. Taj {ahista igra {ah sa qudskim figurama. I za saradnike bira qude koji pristaju da budu figure na wegovoj tabli. Me|utim, u {ahu postoji i izraz „`rtvovawe figure“. I tako daqe, i tako daqe. Kad sve ovo saberemo i sagledamo, shvati}emo prave razloge, i prave razmere i zna~aj ove studentske pobune.

bo`wim patriotizmom prikriva se prava izdaja – pogibija, ubijawe sopstvenog naroda zbog nemara, korupcije, pohlepe, java{luka, koristoqubqa kao vrhovnog principa upravqawa dr`avom.

Institucija predsednika dr`ave je potpuno devalvirana. Zar u foteqi predsednika nije sedeo i Toma Nikoli}, koji je u narodu, zbog kupovine diplome, upam}en kao Toma Diploma? I koji je svoje dr`avni~ke kapacitete obelodanio izjavom da ne bi imao ni{ta protiv da Srbije bude ruska gubernija!

Dokopav{i se polo`aja predsednika, sam Vu~i} je, uveren da mu visoko mi{qewe koje ima o sebi daje pravo da ignori{e Ustav i zakone, uzeo u svoje ruke nadle`nost svih institucija u zemqi. Ovaj {ampion prepotencije i arogancije,

Kada je Orban, pre nekoliko godina, objavio mapu velike Ma|arske, protestovale su sve zemqe ~ije su se teritorije na{le na toj mapi. Samo je Vu~i} }utao. Ni A.

Kada su demonstranti o{tetili prozor Gradske ku}e u Novom Sadu, Vu~i} je zagrmeo: Hortijeve fa{isti~ke jedinice nisu o{tetile prozor Gradske ku}e. Zaboravio je da su Hortijevci izvr{ili ~uvenu Novosadsku raciju, tokom koje su streqali i bacili u Dunav stotine Novosa|ana! A masovno su ubijali i po gradovima i naseqima Ba~ke.

I to nije sve.

Uo~i nekih izbora, slede}i politiku definisanu onim crtawem granice na liniji Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, [e{eq je izjavio da }e, ako po-

Mladi su tu, prate {ta se doga|a, i kada su shvatili kuda ambicije i konfuzije predsednika republike vode ovu zemqu, a da neslo`na i nepreduzimqiva opozicija nema snage da ga spre~i i zaustavi, iza{li su na ulice. Obra}aju}i se narodu, svoje sudove i zahteve formuli{u i obrazla`u ubedqivo i pametno, i uspeli su da za kratko vreme probude i podignu maltene celu Srbiju

ovaj maneken i kraq {mirantske glume, kao da je na svim granicama objavio rasprodaju Srbije. Dokle je u toj rasprodaji i{ao pokazuje wegova podr{ka Rio Tintu da u Jadru otvori rudnik litijuma. Kad se se gra|ani Jadra i Ra|evine pobunili protiv otvarawa tog rudnika, Vu~i} je izjavio da }e Srbija, zahvaquju}i tom rudniku, do`iveti toliki prosperitet, i da }e ovi krajevi toliko napredovati,

bedi, prvo ukinuti autonomiju Vojvodine. Vu~i} ni na to nije rekao ni A. Nije te{ko zakqu~iti da bi ukidawe vojvo|anske autonomije imalo iste posledice kao i crtawe pomenute granice.

I sad Vu~i}, koji je grmeo: „Nikad Glina, nikad Banija ne}e biti Hrvatska!“, organizuje odbranu od vojvo|anskog separatizma! A priprema i dono{ewe neke deklaracije o Vojvodini!

n Ipak, sve vi{e qudi staje na stranu studenata, prosvetnih radnika, poqoprivrednika, javqaju se i lekari, advokati… Kako me|u wima vidite ulogu Srpske akademije nauka i umetnosti? Da li se oglasila dovoqno sna`no i nedvosmisleno i je li taj glas dovoqno jak da doprinese re{avawu krize u srpskom dru{tvu? – To nas vra}a problemu litijuma, zbog koga je javnost s razlogom bila uznemirena i zabrinuta. SANU je organizovala veliki nau~ni skup o tom problemu. Sa tog skupa je objavqen zbornik, u kome su se na{la izlagawa, analize, dokazi i zakqu~ci qudi najkompetentnijih za te probleme. Zakqu~ci su ukazivali na totalnu devastaciju velikog i najplodnijeg dela na{e zemqe. Vu~i} ni{ta od toga nije uzeo u obzir.

Da vas podsetim: pre mnogo godina, SANU je i Mokru goru, i druge na{e krajeve, odbranila od otvarawa nikla. Ali tada se glas nauke slu{ao. n Kao neko ko je u svom veku svedo~io dvema studentskim pobunama, vidite li na~in da se i idealizam ove tre}e ne protra}i ve} da se, makar u onom svom delu ostvarivom u ovakvom svetu, prelije u realnost ove zemqe? – To je pitawe svih pitawa. Ova pobuna mora da dovede do politi~kog rezultata koji }e obezbediti da se sve nadle`nosti vrate u legalne institucije, da se uspostavi i obezbedi demokratski karakter ove zemqe, da se uspostave dobri odnosi pre svega sa susedima, i da Srbija, kao evropska zemqa, ozbiqnije pristupi problemu svog ulaska u Evropsku uniju.

Dodik saop{tio da ne}e

i}i na izricawe presude

Suda BiH u Sarajevu

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je u Bawaluci, da ne}e i}i u Sarajevo na izricawe presude Suda Bosne i Hercegovine (BiH) protiv wega, za ne-

sude) i ne moram. Niko me na to ne obavezuje. Davno je pro{lo da se neko progawa iz politi~kih razloga. Poku{a}emo do iznemoglosti da razgovaramo, ako to ne ide, imamo plan B", kazao je Do-

izvr{avawe odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana [mita.

Dodik je pozvao gra|ane, koji su se proteklih godinu dana okupqali ispred Suda BiH u Sarajevu i pru`ali mu podr{ku, da se tog dana okupe ispred Narodne skup{tine RS u Bawaluci. "Ne}u i}i (na izricawe pre-

dik novinarima, posle sednice Gradskog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Bawaluka. Naveo je da }e RS "u~initi sve u skladu sa Ustavom BiH", dodav{i da }e prvo pozvati Federaciju BiH da pregovara o vra}awu na, kako je kazao, dejtonski ustav.

"Ako to ne}e, onda }emo mo-

rati da donesemo odluke. RS }e u tom slu~aju proglasiti da je Ustav BiH propao, da su ga sru{ili oni i da prihvataju da se zakoni donose vanustavno, jer Ustav ka`e da zakone mo`e da donosi samo Parlamentarna skup{tina BiH i niko vi{e", naveo je Dodik.

Plan B je, kako je naveo, odluka RS o wenom samostalnom putu.

Prema wegovim re~ima, na delu je "pakleni plan" da se trenutno najve}i autoritet u RS, odnosno on, uru{i do mere da ga spre~e da se bavi politikom, a ako nastavi to da radi, da ga stave u zatvor iz politi~kih razloga.

"Davno je pro{lo vreme da se ovde neko progawa iz politi~kih razloga. Mene gawaju zbog politike, a sve s ciqem da ubrzano, videv{i da se mewa geostrate{ka pozicija, {to pre zavr{e pri~u o imovini u kojoj, ako mene presude, niko se `iv vi{e ne}e `aliti, jer ide u sudski posatupak", rekao je Dodik. Ponovo je predstavnike Srpske demokratske stranke (SDS) nazvao izdajnicima, zbog toga {to su ga pozvali da podnese ostavku i tako "spre~i uni{tewe RS".

SDS pozvao Dodika da podnese ostavku i spasi RS

Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Milan Mili~evi} ponovo je pozvao Milorada Dodika da podnese ostavku na mesto predsednika Republike Srpske (RS), a da potom svi politi~ki faktori u RS razmotre budu}e korake na za{titi institucija ovog bh. entiteta.

"Sastanku s Vama, mi iz SDS }emo se odazvati nakon {to podnesete ostavku na mesto predsednika RS, u skladu sa Ustavom RS, jer zbog toga {to niste u stawu okupiti sve Srbe u ovom zna~ajnom momentu to zaista trebate uraditi upravo radi RS", napisao je Mili~evi} u otvorenom pismu Dodiku.

Dodao je da }e poslanici SDS-a u~estvovati u radu Narodne skup{tine RS, kao najve}eg zakonodavnog tela u RS, i ~initi sve da, kako je rekao, spre~e Dodikovu "hazardersku politiku uvla~ewa RS u ambis i put wenog nestanka".

Komentari{u}i poziv Dodika opoziciji da do|u na sastanak s wim pre nego {to mu Sud Bosne i Hercegovine (BiH) izrekne presudu zbog neizvr{avawa odluka visokog predstavnika u BiH, predsednik SDS-a je ocenio da je Dodikov poziv veoma neobi~an, jer on uz poziv istovremeno "vre|a, poni`ava i govori neistine o SDS".

"Proces koji se vodi protiv Vas je proizvod lo{ih politi~kih odluka koje ste u kontinuitetu, od svog prvog dolaska na politi~ku scenu pa sve do danas, donosili", ocenio je Mili~evi}.

Dodao je da je sam Dodik otvorio Pandorinu kutiju jo{ 1998. godine, kada je, kako je istakao, uz pomo} stranog faktora prvi put do{ao na vlast "brutalnim poni{tavawem tada{we voqe srpskog naroda, sankcijama koje su usledile posle toga, nametawima koja je prihvatio i kao najservilniji igra~ me|unarodne zajednice opstao na politi~kom nebu do danas".

"Na tako lo{u politiku smo Vas sve vreme upozoravali i danas ste do{li u situaciju da se

mehanizmi i nametawa koja ste prihvatili okre}u protiv vas li~no", ocenio je lider SDS-a. Ocenio je da je Dodik u dvadeset jednoj godini ukupnog vr{ewa vlasti "zagospodario" svime, a najvi{e medijima, putem kojih je, u tri mandata i kao predsednik RS, konstantno vre|ao SDS, isti}u~i da je sve to vreme Dodik bio "najve}i faktor srpskog razdora i podela".

"Zbog toga je va`no da se, u ovakvim okolnostima i situaciji u kojoj se nalazimo, izdignete iznad Va{ih li~nih interesa i prihvatite na{u ponudu (da podnese ostavku) kako bi razumno dogovorili budu}e korake za za{titu institucija Republike Srpske", zakqu~io je Mili~evi}.

Bawaluka: Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Milan Mili~evi} ponovo je pozvao Milorada Dodika da podnese ostavku na mesto predsednika Republike Srpske (RS)

Fila: Ciq su|ewa Dodiku je ru{ewe Republike Srpske i

stvarawe unitarne BiH

One koji stoje iza su|ewa predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku u Sudu BiH pre svega interesuje da mu zabrane politi~ko delovawe kako bi ostvarili kona~ni ciq, a to je stvarawe jednonacionalne dr`ave Bo{waka sa Srbima i Hrvatima kao nacionalnim mawinama, ka`e advokat Toma Fila.

"Tu`ilac pri~a gluposti (u zavr{noj re~i na su|ewu pred Sudom BiH), jer ne o~ekuje da Dodik dobije 10 godina zatvora, ali o~ekuje da mu se zabrani bavqewe politikom bar pet godina", rekao je Fila u izjavi za Srnu.

Nadaju se, ka`e Fila, da bi u takvim uslovima uspeli da sru{e Republiku Srpsku.

"^im Dodiku zabranite da se bavi politikom, onda iza toga ide ru{ewe Republike Srpske. To je krajwi ciq – stvarawe jednonacionalne dr`ave u kojoj bi Bo{waci bili najbrojniji, a Srbi i Hrvati nacionalne mawine, a ne ravnopravni, kao po sporazumu u Dejtonu", naveo je Fila.

On isti~e da bi cela situacija oko su|ewa bila vrlo jednostavna kada bi se po{tovalo me|unarodno pravo.

"Ni po me|unarodnom pravu, ni po ovom, Dodik ne mo`e nikako biti krivi~no odgovoran zato {to Kristijan [mit nije izabran kako treba. Ali, wih ne interesuje kazna, nego pravna posledica, a to je zabrana bavqewem politikom", jasan je Fila.

On je podsetio na to da su sloboda govora i mi{qewa svakog ~oveka, pa i Dodika, zagarantovani Ustavom BiH i svakim ustavom i to ne mo`e da se zabrani nijednim aktom.

U Sudu BiH je izno{ewem zavr{nih re~i, zavr{eno su|ewe predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i v.d. direktoru Slu`benog glasnika Milo{u Luki}u, zbog "nepo{tovawa odluka" Kristijana [mita, a izricawe presude zakazano je za sredu, 26. februara. Tu`ila{tvo BiH zatra`ilo je za Dodika zatvorsku kaznu blizu maksimalne i 10 godina zabrane bavqewa javnim poslom.

Toma Fila

\ukanovi}: Ne}u delovati iz senke, ve} sa scene

\ukanovi} je pohvalio izborne rezultate te stranke u periodu otkad je on podneo ostavku.

"To nas neizostavno vodi ka vrlo doglednoj pobedi na parlamentarnim izborima i preuzimawu odgovornosti za boqu dr`avnu budu}nost Crne Gore", rekao je on.

Kako ka`e, to {to je izabran za po~asnog predsednika partije ne razume samo kao po{tovawe prema wemu, ve} kao po{tovawe prema u~incima politi~ke ge-

neracije sa kojom je nastojao da doprinese "vrednim ostvarewima partije i savremene Crne Gore".

"To je generacija koja je, mogu slobodno kazati, imala privilegiju da u najte`oj etapi novije istorije Crne Gore do|e do nekih najuzvi{enijih ciqeva, kojima su stremile i koje su `elele mnoge generacije pre nas. Obnova nezavisnosti, me|unarodno priznawe, prekretni~ki ulazak

Crne Gore u NATO, ozbiqni rezultati na planu pribli`avawa Crne Gore porodici razvijenih evropskih dr`ava i naroda, uzorna stabilnost, uz izuzetno po{tovawe u regionu i {ire u evropskoj i me|unarodnoj javnosti, koja je doprinosila animaciji ozbiqnog kruga doma}ih i inostranih investitora, o ~emu najboqe svedo~i jedanaest milijardi evra direktnih stranih investicija u periodu od 2006. do 2020. samo su neka od ostvarewa savremene Crne Gore u tom periodu, kojima je presudno doprinosila upravo Demokratska partija socijalista kao sto`er dr`avne vlasti", poru~io je \ukanovi}.

Ipak, dodaje da je pred Crnom Gorom doba novih izazova, kako ka`e, slo`enijih od vremena zavr{etka Drugog svetskog rata.

\ukanovi} je potom citirao Wego{eve re~i: "Nove nu`de ra|u nove sile".

Poru~io je da nema ambiciju da deluje iz senke.

"Nisam od onih koji imaju ambiciju da deluju iz senke. Nikada nisam tako radio, vaqda zato {to sam imao dovoqno prilika da budem deo vlasti i sve {to sam `eleo da radim, radio sam sa scene. I ose}am se vrlo ispuwenim", rekao je \ukanovi}.

Kako je dodao, wegov ose}aj ispuwenosti zasnovan je na "brojnim kontinuiranim izbornim, politi~kim i diplomatskim pobedama".

On je ocenio da je DPS 30. avgusta 2020. pokazao da se i u porazu mo`e biti veliki.

"Pokazali smo da se i u porazu mo`e sa~uvati li~no, politi~ko i nacionalno dostojanstvo", ka`e \ukanovi}.

Pozvao je pristalice da ostanu verni vrednostima koje propagira ta partija, kako ka`e, ~ak i kada im se u~ini da aktuelna politika u Evropi nije takva.

Crnogorci najvi{e veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Gra|ani Crne Gore najvi{e veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a od politi~ara premijeru Milojku Spaji}u, pokazali su rezultati najnovijeg istra`ivawa Ipsosa.

Istra`ivawe je sprovedeno od 2. do 11. februara na uzorku od 1.010 punolet-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

nici posti`u u obrazovnom procesa, pa je sasvim o~ekivano i zabele`eno pove}awe broja zemaqa koje generalno ili unutar pojedina~nih obrazovnih institucija, uvode razli~ite forme delimi~ne ili potpune zabrane upotrebe mobilnih telefona u {kolama.

nih gra|ana, a predstavqeno je u emisiji Argumenti na TVCG.

Kada je o institucijama u Crnoj Gori re~, gra|ani najvi{e veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zatim Vojsci Crne Gore, predsedniku Vlade, pa policiji i predsedniku dr`ave.

Podr{ka ~lanstvu u EU je i daqe vrlo visoka, za EU je 75 odsto gra|ana, dok je 22 odsto protiv.

Gra|ani najvi{e poverewa imaju u premijera Milojka Spaji}a, na drugom mestu je biv{i crnogorski predsednik Milo \ukanovi}, koji je nedavno izabran za po~asnog predsednika najuticajnije opozicione DPS, a slede lider URA Dritan Abazovi}, predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Kne`evi}. Predsednik dr`ave Jakov Milatovi} je na petom mestu, a iza wega je predsednik DPS Danijel @ivkovi}. Premijer Spaji} je i najboqe oceweni politi~ar, na drugom mestu je Milan Kne`evi}, a slede Jakov Milatovi}, Dritan Abazovi}, Milo \ukanovi} i Aleksa Be~i}, predsednik Demokrata Crne Gore. Anketa je pokazala i da svi politi~ari imaju ve}i broj negativnih ocena.

Na pitawe o izborima, ukoliko bi parlamentarni izbori u Crnoj Gori bili odr`ani u nedequ, sigurno bi iza{lo 58 odsto anketiranih, najverovatnije bi iza{lo 13 odsto, devet odsto najverovatnije ne bi, dok 18 odsto anketiranih sigurno ne bi iza{lo na izbore.

Prema ovom istra`ivawu, ve}ina gra|ana smatra da je Crna Gora krenula pogre{nim putem (46 odsto), dok je 39 odsto istaklo da je Crna Gora na pravom putu. Kojim pravcem ide Crna Gora ne zna 15 odsto anketiranih.

U Crnoj Gori zabrawena upotreba mobilnih telefona u toku nastave

[kolski odbori osnovnih i sredwih {kola u Crnoj Gori doneli su odluku o zabrani upotrebe mobilnih telefona u toku nastave, osim u slu~ajevima kada je predvi|eno da ih upotrebqava predmetni nastavnik, u okviru dnevne pripreme, kao nastavno sredstvo za realizaciju odre|enih nastavnih jedinica.

Odluka je doneta na inicijativu Ministarstva prosvete, nauke i inovacija.

"Odlukom su predvi|ene i posebne okolnosti, kao {to su hitne situacije, zdravstveni razlozi, u kojima u~enici, po odobrewu predmetnog nastavnika ili uprave {kole mogu da koriste mobilni telefon. Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija }e narednih dana, u saradwi sa {kolama, stvoriti neophodne preduslove kako bi se usvojena odluka u potpunosti sprovela", saop{tilo je Ministarstvo. Navode da je uporedna praksa u odre|enom broju zemaqa pokazala da ukidawe mobilnih telefona u {kolama generi{e pozitivne efekte na rezultate koje u~e-

U Crnoj Gori izmerene sibirske temperature

Instrumenti Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore su u ~etvrtak ujutro u 7.30 ~asova u selu Kosanica udaqenom tridesetak kilometara od Pqevaqa izmerili temepraturu -28,59 stepeni Celzijusa.

Temperatura od minus 20 stepeni konstantna je bila u tom selu u periodu od 22.40 pa do ujutru. Kada su u pitawu gradovi, najhladnije je bilo na @abqaku gde je bilo 17 stepeni ispod nule.

Prema podacima Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju, u Kola{inu i Pqevqima je izmereno minus 15 stepeni, Beranama minus 13, Nik{i}u minus osam, Podgorici i Ulciwu nula, Herceg Novom jedan i u Baru pet stepeni.

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

Zatvarawe Centra za socijalni rad u srpskom delu Kosovske Mitrovice

Centri sa socijalni rad

zatvoreni u ~etiri op{tine na severu Kosova

Kosovska policija je po nalogu Tu`ila{tva, 21. februara izvr{ila proveru Centara za socijalni rad na severu Kosova u srpskim op{tinama u Severnoj Mitrovici, Zve~anu, Leposavi}u i Zubinom Potoku i nakon toga zatvorila objekte.

Kako je rekao zamenik direktora Kosovske policije za region sever Veton Eq{ani, akcija je izvedena sa ciqem prikupqawa dokaza o falsifikovawu dokumenata.

“Mislimo da smo na{li evidencije, dokaze, dokumente, pe~ate, kompjutere, a sve je kofniskovano i to sada {aqemo u tu`ila{tvo. Qudi }e biti intervjuisani kao menaxeri ovih centara, a ina~e }e da budu pu{teni u redovnoj proceduri” rekao je Eq{ani.

Eq{ani je rekao da se zbog sumwe da se u centrima za socijalni rad doga|alo isto {to i u centru u Zubinom Potoku, izvr{ena kontrola i u ostalim centrima na severu Kosova.

On je precizirao da se slu~aj povezuje sa slu~ajem od 8. februara, kada su u Op{tini Zubin Potok uhap{ene ~etiri `enske osobe zbog sumwe da su telefonskim putem poku{ale da uti~u na izbornu voqu korisnika centra za socijalni rad.

Pripadnici policije su iz prostorija izneli dokumentaciju, dok su zaposleni izneli svoje li~ne stvari, nakon ~ega je objekat plombiran. Tokom ak-

cije bili su prisutni i pripadnici EULEX-a a troje zaposlenih odvedeno je na ispitivawe.

Evropska unija (EU) podsetila je Kosovo u 22. februara da status struktura i slu`bi koje podr`ava Srbija treba re{iti kroz Dijalog koji vodi EU.

“Nijedna zdravstvena i obrazovna institucija koju podr`ava Srbija, niti druge strukture koje podr`ava Srbija koje pru`aju osnovne socijalne usluge ne bi trebalo da budu zatvorene”, navedeno je u pisanom odgovoru iz pres slu`be Evropske komisije.

“Zatvarawe postoje}ih struktura koje pru`aju osnovne socijalne usluge za kosovske Srbe i druge zajednice, bez prethodnog dogovorenog alternativnog aran`mana, negativno uti~e na svakodnevni `ivot i uslove `ivota ovih zajednica i direktno podriva napore za normalizaciju. Ova pitawa treba da budu re{ena izme|u strana”, navodi Evropska komisija, pi{e Radio Slobodna Evropa.

I ambasada Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Pri{tini saop{tila je da je zabrinuta „zbog iznenadnog i nekoordinisanog zatvarawa centara za socijalni rad na Kosovu kojima rukovodi Srbija“.

„Ove i sli~ne akcije negativno uti~u na hiqade gra|ana Kosova i rizikuju stvarawe negativnih posledica po budu}nost Kosova u Evropi i na{e bilateralne odnose“, navela je Ambasada u objavi na dru{tvenoj mre`i Iks.

Vernici iz Republike Srpske u Gra~anici

NAKON UKIDAWA VIZE

Vernici iz Republike

Srpske prvi put na Kosovu

Grupa od 140 vernika iz Nevesiwa, i nekoliko drugih gradova Republike Srpske, proteklog vikenda, 23. februara, je doputovala na pokloni~ko putovawe po Kosovu, prvi put od kako je u januaru Kosovo donelo odluku da se ukine vizni re`im za dr`avqane Bosne i Hercegovine. Grupu hodo~asnika predvodio je sve{tenik Slavko Lalevi}. On je istakao da je zahvalan Bogu {to sada qudi iz BiH sa svojim dokumentima mogu nesmetano da do|u i da pose}uju svetiwe na Kosovu.

„U ove velike dane na Zadu{nice, kada se pripremamo za praznik Hristovog Vaskrsewa do{ao sam i doveo sa sobom grupu od 140 vernika iz vi{e hercegova~kih gradova. Hvala milom i dragom Gospodu od prvog januara su nama koji smo dr`avqani BiH omogu}ili da u|emo ovde na teritoriju samoprogla{enog Kosova. Mi smo odmah iskoristili tu priliku. Na odu{evqewe mnogih ~lanova grupe smo posjetili Prizren. Posjetili smo Saborni hram Svetog \or|a, Svete Arhangele, Bogorodicu Qevi{ku i Gra~anicu”.

UDRU@EWE ^E[KIH PRIJATEQA SRBA NA KOSOVU Protest protiv otimawa

KiM u Pragu

Udru`ewe ^e{kih prijateqa Srba na Kosovu kojim predsedava ~uveni re`iser Vaclav Dvor`ak, autor dokumentarnog filma ‘’Oteto Kosovo’’ odr`alo je 17. februara, tradicionalni protest protiv nelegalne secesije Kosova i Metohije u Pragu na Vaclavskim namestima.

Pred vi{e oozicionih medija i stotinak u~esnika govorili su osim re`isera Dvor`aka koji je rekao da se Srbima mora kad tad vratiti oteta pokrajina i Milutin Ili} izvr{ni direktor Instituta Geopolitikon iz Praga koji je rekao da ve} prisustvujemo novoj raspodeli mo}i u svetu te da su wegova nadawa usmerena u najboqi scenario, kompromis dvojice velikih suverenih vo|a dve supersile , Trampa i Putina koji bi mogao doneti stabilnost sredwoj Evropi i Balkanu.

Slede}i govornik poslanik parlamenta ^e{ke Republike i predsednik grupacije me|uparlamentarne saradwe sa Srbijom, Foldina Jaroslav je rekao da se nepravda mora ispraviti i oteto Kosovo vratiti mati~noj dr`avi.

Poslanica parlamenta za SPD, Marija Po{arova naglasila je da je u pitawu ~in grubog naru{avawa me|unarodnog prava na {tetu Srbije. Predsednik opozicione vanparlamentarne stranke PRO advokat Jindrih Rajhl podsetio je na bratstvo Srba, Slovaka i ^eha kroz istoriju ,istakao da hri{}anska bra}a trpe islamski teror i da se mora delovati.

Posledwi govornik Milan Kraj}a, levi~ar, izrazio je solidarnost sa Srbijom i tako|e rekao da se nepravda ka Srbiji mora ispraviti.

POSLE REDOVNIH PARALAMENTARNIH IZBORA

NA KIM 9. FEBRUARA

SPECIJALNO TU@ILA[TVO U PRI[TINI

Tra`i od suda da nalo`i Kurtiju da svedo~i o dr`avnim rezervama

Specijalno tu`ila{tvo Kosova (STK) je Osnovnom sudu u Pri{tini podnelo zahtev da se sudskom odlukom premijer Kosova Aqbin Kurti obave`e da svedo~i pred STK u vezi sa slu~ajem dr`avnih rezervi.

Taj zahtev pro{le nedeqe podnet sudu. Do sada je Tu`ila{tvo tri puta zaredom pozivalo premijera Aqbina Kurtija, ali on nije pozitivno odgovorio ni na jedan poziv.

Ako sud prihvati zahtev, Kurti mora dobrovoqno da do|e da svedo~i, a u suprotnom se po zakonu ka`wava nov~anom kaznom i potom premijer mo`e ~ak i da bude priveden.

Ukoliko se Kurti ne do|e na dan koji sud odredi, policiji se dostavqa nalog za privo|ewe radi svedo~ewa.

Specijalno tu`ila{tvo Kosova je Kurtija pozvalo kao svedoka da iznese svoju verziju doga|aja u vezi sa zloupotrebom dr`avnih rezervi, u kojem su osumwi~eni biznismen Ridvan Muharemi i zvani~nici Ministarstva trgovine i industrije Irfan Lipovica i Hafiz Gara.

Obra|eno

bira~kih mesta

Centralna izborna komisija (CIK) objavila je, 20. februara, preliminarne rezultate politi~kih stranaka, nakon {to su prebrojana sva bira~ka mesta, a na osnovu kojih je na parlamentarnim izborima Pokret Samoopredeqewe osvojio 40,80 odsto glasova.

Prema podacima sa 100 odsto prebrojanih bira~kih mesta, Pokret Samoopredeqewe dobio je 342.281 glas ili 40,80 odsto. Demokratska partija Kosova ima 184.811 glasova ili 22,03 odsto, dok je Demokratski savez Kosova dobio 147.888 glasova ili 17,63 odsto.

Koalicija ABK – Nisma i drugi osvojila je 62.588 glasova ili 7,46 odsto.

Prema podacima CIK-a, Srpska lista na izborima 9. februara dobila je 38.719 glasova ili 4,61 odsto.

Sa ovim rezultatom verifikacije glasova, Samoopredeqewe }e i daqe imati 47 poslanika, PDK }e imati 25, LDK 20, dok }e AAK imati 8 poslanika.

Dvadeset mesta u Skup{tini Kosova rezervisano je za mawine od ~ega 10 za Srbe.

Srpska lista prema posledwem a`urirawu rezultata od strane Centralne izborne komisije ima 4,75 odsto osvojenih glasova. [to se ti~e partija iz srpske zajednice – po broju osvojenih glasova, vodi Srpska lista – 38.719, odnosno 4,62 odsto glasova. Potom ide partija koju predvodi Nenad Ra{i} „Za Slobodu, Pravdu i Opstanak“ (SPO) sa 3.997, odnosno 0,48 glasova.

Slede Srpska demokratija sa 3.082 (0,37 odsto), Srpski narodni pokret (SNP) – 1,777 (0,21 odsto), GI „Narodna pravda“ – 734 (0,09 odsto), i Partija kosovskih Srba (PKS) – 458 (0,05 odsto).

Protest u Pragu

CIK u Pri{tini

BORBA

TRADICIJU I NASLE\E:

Evo kako srpski roditeqi i deca u Americi ~uvaju na{ jezik i kulturu!

Pre dve godine najavqeno je da }e u nekoliko ameri~kih gradova – ^ikagu, Milvokiju, Finiksu i Dalasu – po~eti realizacija dopunske nastave za u~enike srpskog porekla po nastavnom programu iz Srbije.

Ideja je bila da se podstakne u~ewe srpskog jezika, kao i poznavawe kulture i tradicije me|u novim generacijama, koje su ro|ene u Americi.

Iako nije poznato koliko dece na{eg porekla te~no govori srpski jezik, Forbes Srbija istra`ivao je kakvo je interesovawe za ovaj vid nastave. I kako deca u~e srpski jezik.

Srbi koji godinama `ive i rade u Americi i nastavnici srpskog jezika ka`u da nije lako odr`ati govor materweg jezika. Na prvom mestu to zavisi od roditeqa.

POVE]AN BROJ ^ASOVA

Pravoslavna {kola „Sveti Sava“ u Milvokiju pre dve godine dobila je nastavnicu dopunske nastave za srpski jezik. S wenim dolaskom je pove}an broj ~asova sa dva na tri nedeqno. Na to mesto je poslalo Ministarstvo prosvete iz Srbije. U {koli ka`u da vide napredak kod |aka. „Ve}i broj ~asova i intenzivniji rad uticali su da deca poboq{aju re~nik, gramatiku i komunikacione sposobnosti“, ka`e Jelena Rosi} direktorka {kole. Rosi} ka`e da interesovawe i broj dece koja bi da poha|aju dopunsku nastavu iz srpskog jezika raste. Trenutno je poha|a 180 |aka uzrasta od {est do 18 godina. Tako|e, u okviru aktivnosti imaju i sekciju folklora, ~asove religije i fudbal. Organizuju i povremena gostovawa predava~a iz Srbije, kwi`evne ve~eri i radionice kako bi mla|im generacijama pribli`ili srpsku kulturu i tradiciju.

[kola je osnovana 1997. Deca srpske zajednice imaju predmete poput religije, srpskog jezika, kulture i tradicije, zajedno sa op{tim obrazovawem. Osim wih, {kolu poha|aju Amerikanci, ali i deca ruskog porekla.

DOSTA ZAVISI OD RODITEQA

U zabavi{tu i pred{kolskom uzrastu imaju nekoliko u~iteqica koje su srpskog porekla i koje pri~aju sa decom na oba jezika. U vi{im razredima je samo jedna nastavnica poreklom iz Srbije.

„Neophodno je da roditeqi insistiraju na tome da se kod ku}e pri~a iskqu~ivo srpski, ako im je stalo do toga da i deca govore te~no jezik“, smatra Rosi}. „Imamo recimo porodica u kojima nisu oba roditeqa srpskog porekla, me|utim, wihova deca jesu bilingvalna. Na`alost, postoje porodice u kojima su oba roditeqa srpskog porekla, a wihova deca govore srpski prili~no slabo“.

PITAWE NA SRPSKOM –ODGOVOR NA ENGLESKOM Sli~no zapa`a i nastavnica engleskog jezika Ivana Milenkovi} iz Zaje~ara. Ona dr`i onlajn ~asove mnogima koji se odlu~e da se presele u Ameriku pa im je potrebno da usavr{e jezik. Istovremeno i deci srpskog porekla poma`e da nau~e srpski. Ka`e da je primetila da je mnogima stalo da im deca govore materwi jezik. Naro~ito ako su oba supru`nika poreklom iz Srbije. Deca su ipak za to sve mawe zainteresovana. „Pru`aju otpor jer ina~e imaju dosta obaveza oko {kole i vannastavnih aktivnosti. Sve je mawe vremena za dodatne ~asove srpskog“.

Ono {to je imala priliku da ~uje od roditeqa je da deca kada se okupqaju prilikom obele`avawa va`nih praznika u crkvi pri~aju uglavnom na engleskom. „Ponekad i kada roditeqi komuniciraju sa wima i ne{to ih pitaju na srpskom oni im odgova-

raju na engleskom“, ka`e profesorka Ivana.

Trenutno jednog de~aka od 10 godina u~i srpski. Da je izazovno na ovaj na~in nau~iti srpski pokazuje i to {to, osim rada sa wom, de~ak na u~ewu gramatike radi i sa svojom nastavnicom u Americi.

DECA NA[EG POREKLA SVE MAWE

GOVORE SRPSKI JEZIK

Weno dosada{we iskustvo pokazalo je da starija deca koja su ro|ena krajem devedesetih godina u Srbiji, a sada `ive u Americi, perfektno govore srpski, dok ona ro|ena 10 godina kasnije – sasvim slabo.

„Treba to razumeti. Mla|a deca su ro|ena tamo. Roditeqi sa wima retko dolaze u Srbiju. Prili~no im je dalek na{ svet i sve ono {to se de{ava kod nas“, ka`e profesorka.

U onlajn {koli stranih jezika iz Kru{evca najve}i broj polaznika imaju upravo iz dijaspore. Uglavnom je to druga ili tre}a generacija na{ih qudi koji `ive u Americi. Kako ka`e vlasnica {kole Sowa Pani}, svake godine raste interesovawe za u~ewe srpskog kao stranog jezika i srpskog „kao zavi~ajnog jezika“.

„Imamo me|u polaznicima i decu od svega tri-~etiri godine. Roditeqi zbog poslovnih obaveza ne sti`u da sa wima pri~aju na srpskom, a ne `ele da im deca zaborave jezik. U Americi ima dosta na{ih qudi, pa je veliki broj u~enika ba{ odatle, ali i iz Norve{ke, [vajcarske, Engleske, pa ~ak i Australije i Ju`ne Afrike“, ka`e Sowa.

KOMUNIKACIJA SA RODBINOM

POSTAJE SVE TE@A

Zbog obaveza roditeqa, jezik nove zemqe lako postaje jezik sporazumevawa u ku}i.

„Svi su svesni da ako izgube materwi jezik, gube i deo sebe, a onda i sporazumevawe sa porodicom i rodbinom, a ponajvi{e sa starijim ~lanovima, postaje ote`ano i retko. Najdra`e nam je kada se roditeqi jave nakon ~asova i podele sa nama odu{evqewe baka i deka koji kona~no mogu da razgovaraju sa unucima“, ka`e sagovornica.

STRANCI U^E SRPSKI

ZBOG \OKOVI]A

Ono {to je neobi~no, a {to se mo`da ne bi o~ekivalo je da se pored na{ih qudi, ovoj {koli javqaju i stranci koji su odlu~ili da u~e srpski jer im se, kako ka`u, svidela srpska kultura.

„To su qudi koji nemaju direktne veze sa Srbijom, nemaju ovde ro|ake i porodicu. Rade onlajn i nisu vezani za jednu zemqu, pa puno putuju i istra`uju. Nedavno nam je ba{ stigao jedan simpati~an upit za ~asove gde je kao razlog za u~ewe polaznik naveo slede}e: ,,Mnogo volim \okovi}a i zbog

wega sam zavoleo i Srbiju”, pri~a Sowa.

Da ima onih koji bi da ukorene svojoj deci na{ jezik, ali i poprave izgovor svedo~i pri~a logopeda Marine Ran|elovi}.

Ona je pokrenula aplikaciju Mobili} koja sadr`i programe i za obradu glasova, zadatke i kartice koje mogu pomo}i u savla|ivawu odre|enih glasova.

MNOGI RODITEQI TRA@E DODATNU POMO] STRU^WAKA Ovu aplikaciju nedavno su poru~ili i na{i qudi koji `ive u Nema~koj, Holandiji, ali i Americi kako bi pomogli deci da lak{e savladaju na{ jezik i specifi~ne glasove, ka`e Marina.

Ona pri~a iskustvo jedne mame koja `ivi u Americi i koja je poru~ila Mobili} za sinove stare devet i 11 godina. Oni razumeju srpski, ali govore sa akcentom i neka slova poput ] i ^ uvek pogre{no izgovore.

„Imali smo nekoliko onlajn ~asova, a zatim su krenuli da ve`baju i nakon nekog perioda zadovoqni su napretkom u savladavawu izgovora te`ih glasova na{eg jezika“, pri~a Marina.

U^EWE KROZ ZABAVU – JEDNA KWI@EVNICA JE NA[LA RE[EWE Misiju da pomogne u o~uvawu i olak{a na{oj deci u~ewe srpskog jezika je preuzela i spisateqica poreklom iz Beograda Silvija Ota{evi} koja godinama `ivi u Majamiju.

Osmislila je digitalnu slovaricu kao i autorski serijal ,“Caka za |aka“, koja ima dva dela – „Kreativnu pre~icu“ i trilogiju „Vukova }irili~ina barka“. Ciq je da najmla|ima olak{a pisawe sastava i u~ewe azbuke.

Pri~a da je `elela da „Caka za |aka” bude platforma za sticawe znawa i ve{tina na zabavan na~in i da se konstatno razvija: „To je jedna vrsta kreativne pre~ice, jednostavan interaktivni metod koji najmla|ima poma`e da zavole pisawe kako im sastavi i doma}i zadaci iz srpskog, a samim tim i svakog drugog jezika, ne bi predstavqali problem“. PREDSTAVE ZA DECU NA SRPSKOM Po wenom delu “Ko se ‘zadwi’ smeje“ osmi{qena je i predstava Srpskog dramskog pozori{ta iz ^ikaga koje je osnovano pre dve godine. Na pitawe kako su se deca koja su ro|ena u Americi uspela da prevazi|u jezi~ku barijeru i znaju li srpski da bi mogla i da glume u predstavi, ona ka`e da su upravo zbog toga predstavu veoma dugo pripremali.

“Ideja nam je bila da to bude ‘upakovano’ na interesantan na~in. Recimo, da se deca raspravqaju ko je od koga prepisivao i da kroz to prepirawe na vr{wake iz publike prenose znawe o najzna~ajnijim trenucima srpsko-ameri~ke istorije, o prirodnim le-

potama Srbije, de~ijim piscima…Tako|e smo uveli i deo u kojem deca ~itaju pisma, ne bismo li ih podstakli da ~itaju }irilicu“.

OD DEVETORO DECE GLUMACA SAMO JEDNO ZNALO SRPSKI JEZIK Silvija pri~a da je devetoro malih glumaca igralo u predstavi od kojih je samo jedna devoj~ica te~no znala srpski. Ona je do{la u ^ikago relativno skoro kada joj je majka stupila na du`nost u konzulatu Republike Srpske, odnosno nije od ro|ewa u Americi.

„Tekst smo vi{e puta mewali i prilago|avali jer je bilo te{ko odr`ati ansambl. Neka deca su morala da putuju, de{avalo se, i po dva sata na probe. Na kraju se sve isplatilo. Najva`nije je i to da su deca savladala srpski“, ka`e Silvija.

JEZIK SE GUBI

ALARMANTNOM BRZINOM

Predstavnik platforme Serb Link koja je nastala sa ciqem da pomogne i ponudi usluge Srbima i wihovim preduze}ima da se me|usobno pove`u i podr`e jedni druge na globalnom nivou Nikola Terzi} ka`e da se srpske zajednice razlikuju od grada do grada. Samim tim i u~ewe srpskog nije ujedna~eno.

Mawe zajednice, poput one u Vankuveru vi{e su povezane i pru`aju ve}u podr{ku jedni drugima, prime}uje.

„Me|utim, osim crkava, folklornih grupa i povremenih koncerata, postoji vrlo malo drugih prilika da se me|usobno pove`u. Neki Srbi se brzo integri{u u nove sredine i udaqavaju od nasle|a, dok drugi te`e da ostanu bli`i svojim korenima. Me|u onima koji su ro|eni van Srbije, skoro svi govore engleski, a na{ jezik se gubi alarmantnom brzinom“, upozorava on.

NEPOZNANICA KOLIKO QUDI GOVORI SRPSKI

Obi~no, kada su oba roditeqa iz Srbije, razgovaraju sa svojom decom na srpskom. Me|utim, ka`e, kada deca krenu u {kolu, fluentnost srpskog jezika brzo opada.

„Iako ve}ina izra`ava `equ da im deca govore srpski, realnost je da mnogi roditeqi ne podsti~u upotrebu srpskog kod ku}e ili u dru`ewu sa drugim Srbima. Srpske {kole postoje u dijaspori, ali nisu uvek prakti~no re{ewe za svaku porodicu“, pri~a Nikola.

Dodaje da je ideja i da naprave analizu koliko qudi na{eg porekla govori srpski jezik jer je to, za sada nepoznanica. KAKO PREBRODITI JEZI^KU

BARIJERU, ALI I NOSTALGIJU

Sne`ana Bobi} se pre nekoliko meseci preselila kod supruga koji ve} nekoliko godina radi u Milvokiju.

Ka`e da joj je jezi~ku, ali i psiholo{ku barijeru i veliku promenu olak{alo upravo to {to je videla koliko je zajednica qudi ne samo iz Srbije ve} celog prostora SFRJ usmerena jedna na druge. Ali i brojna.

„Na{a okupqawa su veoma ~esta, svi na{i obi~aji su zastupqeni, slave i praznici se obele`avaju, slu`be u crkvi su na srpskom i engleskom jer ne znaju svi srpski“, pri~a Sne`ana.

^esto organizuju i sportska takmi~ewa, akcije pomo}i na{im qudima kojima je potrebna finansijska podr{ka tokom le~ewa.

Ka`e da je iz kontakta sa na{im qudima primetila da `ele da im deca govore srpski. Ako nisu u mogu}nosti da po{aqu decu na dodatnu nastavu u {kole gde se u~i srpski, anga`uju profesore iz Srbije onlajn.

Tako|e, podsti~u i dru`ewa sa decom na{ih qudi. I nastoje da za neke usluge, poput majstora, lekara, stomatologa i sli~no odlaze kod prijateqa.

Avio-rute izmewene zbog kineskih vojnih ve`bi kod Australije

Avio-kompanije promenile su rute izme|u Australije i Novog Zelanda nakon {to je Kina obavestila Australiju da }e mornarica Narodnooslobodila~ke vojske Kine (PLA) sprovesti ve`be sa `ivim vatrom uz obalu Novog Ju`nog Velsa.

Premijer Australije Entoni Elbanizi rekao je novinarima da je period ve`bi kineske mornarice istekao i da nije jasno da li je kori{}ena `iva vatra, preneo je Rojters. „Kako praksa i nala`e, Kina je izdala obave{tewe da }e sprovesti te aktivnosti, ukqu~uju}i

mogu}u upotrebu `ive vatre. To je izvan ekonomske zone Australije. Prema izve{taju odbrane, nije bilo neposredne opasnosti po australijske i novozelandske resurse, zbog ~ega je obave{tewe bilo izdato”, rekao je Elbanizi i naglasio da su ve`be bile najmawe 370 kilometara od obale.

Prethodne nedeqe, brodovi kineske mornarice u{li su u vode Australije, a tokom ove nedeqe pratila ih je mornarica i vazduhoplovstvo Australije i Novog Zelanda. „Kvantas” i wegov ogranak „Xetstar” pratili su vazdu{ni prostor i privremeno prilagodili neke letove izme|u Australije i Novog Zelanda. Ministarka spoqnih poslova Peni Vong rekla je da }e tu situaciju izlo`iti svom kineskom kolegi na sastanku G20 ministara spoqnih poslova u Ju`noj Africi, dodaju}i da je upotreba `ive vatre „situacija koja se razvija”.

Australija usvojila najve}i

paket sankcija Rusiji od 2022

Vlasti Australije usvojile su novi paket antiruskih sankcija, izjavila je australijski ministar spoqnih poslova Peni Vong.

- Vlada Australije uvela je dodatne finansijske sankcije i zabranu putovawa za 70 lica, kao i ciqane finansijske restrikcije za 79 subjekata. To je najve}i paket sankcija Australije od februara 2022. - rekla je Vongova. Prema wenim re~ima, Australija je dodatno poo{trila zabrane trgovine sa Rusijom, tako {to je zabranila isporuku komercijalnih dronova i komponenata, ukqu~uju}i pru`awe relevantnih usluga. Vlada Australije usvojila je sankcije

od marta 2014.

Australija i Papua Nova Gvineja zapo~ele pregovore o odbrambenom sporazumu

Mawe od mesec dana od formalizacije statusa Kanbere kao glavnog bezbednosnog partnera Papue Nove Gvineje delegacije ministarstava odbrane dve zemqe zapo~ele su nove pregovore ~iji je ciq sklapawe jo{ jednog bezbednosnog sporazuma koji bi, prema re~ima australijskog ministra odbrane Ri~arda Marlsa, trebalo da prodube integraciju dve armije uz zna~ajne posledice po kolektivnu bezbednost regiona. Dok se konkretne odbredbe sporazuma, ba{ kao i pre mesec dana, za sada dr`e daleko od o~iju javnosti, neki analiti~ari smatraju da }e primarni ciq budu}eg sporazuma biti omogu}avawe gra|anima Papue Nove Gvineje da slu`e u oru`anim snagama Australije - ove spekulacije potvrdio je premijer ostrvske zemqe Xejms Marape poru~uju}i:

Australija je nesumwivo ukazala na to da se suo~ava sa problemima u pogledu qudstva, i to ne samo neposredno u oru`anim snagama, ve} i da sa pote{ko}ama pronalazi one koji su spremni da rade u namenskoj industriji.

Drugim re~ima, ~ini se da Australija poku{ava da, u istinskom duhu neokolonijalizma, iskoristi svoj uticaj na ostrvsku dr`avu kako bi pove}ala brojnost sopstvene armije, ali i pro{irila svoj vojno-industrijski kompleks oslawaju}i se pritom na uvezenu jeftinu radnu snagu iz Papue Nove Gvineje. Do ovog razvoja doga|aja dolazi u svetlu sve otvorenijih poku{aja Kanbere da se nametne kao dominantna vojno-politi~ka sila u Okeaniji, a sa primarnim ciqem spre~avawa {irewa uticaja Kine u ju`nom delu Tihog okeana.

Australija je u prethodnim danima i nedeqama tako|e po~ela da deluje i znatno agresivnije protiv Pekinga, ~ak naru{avaju}i vazdu{ni prostor Kine u rejonu Paracelskih ostrva u Ju`nom Kineskom Moru. Ministar odbrane Australije Ri~ard Marls tako|e je 9. februara boravio u zvani~noj poseti Va{ingtonu gde je razgovarao sa svojim ameri~kim kolegom Pitom Hegsetom - tom prilikom, Kanbera se obavezala na udvostru~avawe svog vojnog buxeta u narednih 10 godina, ali je i isplatila SAD prvih 500 miliona dolara za nabavku ameri~kih nuklearnih podmornica klase Virginia (SSN-774).

PRVI PUT POSLE 5 GODINA AUSTRALIJA SNIZILA KAMATE!

Inflacija mawa, ali mnoga doma}instva se bore sa visokim tro{kovima

Australijska centralna banka snizila je kamatne stope prvi put od novembra 2020, upozoriv{i da bi globalna previrawa mogla da spre~e daqe rezove, iako je inflacija zna~ajno pala u odnosu na rekord iz 2022.

Centralna banka snizila je baznu kamatnu stopu 0,25 procentnih poena na 4,1 odsto.

- Geopoliti~ke i politi~ke neizvesnosti zna~ajne su i mogle bi uticati na aktivnosti u mnogim zemqama, ako doma}instva i preduze}a po~nu da donose odluke o potro{wi tek nakon {to izgledi budu jasniji - navodi se u saop{tewu banke.

Centralne banke i berze {irom sveta u posledwe vreme gledaju prvenstveno prema Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i postupcima wihovog predsednika Donalda Trampa. Najvi{e ih zabriwavaju nejasno}e u vezi sa uvo|ewem novih carina.

Kao i ve}ina velikih centralnih banaka, australijska je ubrzano podigla kamatne stope kako bi ukrotila inflaciju, koja je naglo porasla zbog pandemije korona virusa i po~etka rata u Ukrajini.

Inflacija je dostigla vrhunac u decembru 2022. godine, kada je iznosila 7,8 odsto, dok sada iznosi 2,4 odsto. Iako je inflacija smawena, mnoga doma}instva i daqe se suo~avaju sa visokim tro{kovima za hranu, gorivo i stanovawe.

Severna Koreja kritikovala SAD zbog plana isporu~ivawa nuklearnih podmornica Australiji

Severna Koreja kritikovala je SAD zbog sporazuma koji je Va{ington postigao sa Australijom o isporu~ivawu nuklearnih podmornica u okviru partnerstva Aukus potpisanog 2021. godine, ocewuju}i da to predstavqa "pretwu regionalnom miru".

Pjongjang je naveo da SAD vide Severnu Koreju kao prepreku za uspostavqawe "ameri~ke hegemonije u regionu", kao i da }e odgovoriti na sve ameri~ke provokacije.

Australija je izvr{ila prvu uplatu od 500 miliona dolara Va{ingtonu za dobijawe nuklearnih podmornica u okviru sporazuma Aukus.

Na osnovu tog sporazuma, Australija }e platiti SAD tri milijarde dolara za ja~awe ameri~kih kapaciteta za proizvodwu nuklearnih podmornica, a Va{ington }e isporu~iti nekoliko takvih podmornica u Australiju po~etkom 2030-tih, preneo je Rojters.

Ministarstvo odbrane Ju`ne Koreje saop{tilo je da se odr`ava zajedni~ka vazdu{na vojna ve`ba sa SAD koja treba da poka`e pro{irene mogu}nosti odvra}awa kao odgovor na pretwe iz Severne Koreje. Pjongjang kritikuje zajedni~ke vojne ve`be SAD, Ju`ne Koreje i Japana, navode}i da one pove}avaju tenzije na Korejskom poluostrvu. Velika Britanija, SAD i Australija sklopile su bezbednosni pakt Aukus 2021. godine na osnovu kojeg je predvi|ena saradwa vojski tri zemqe.

protiv Rusije vi{e od 30 puta

La`ni kitovi ubice, vrsta delfina, nasukali su se na severozapadu Tasmanije

Kitovima preti eutanazija posle masovnog nasukavawa na obalama Australije

Vlasti Australije odlu~ile su se na eutanaziju oko 90 la`nih kitova ubica, koji su pre`iveli masovno nasukavawe na udaqenoj pla`i u Tasmaniji.

Tim stru~waka, koji radi na slu~aju, zakqu~io je da je spasavawe nemogu}e usled te{kih uslova.

Jato od 157 kitova se nasukalo na severozapadu ostrva, ali je {ezdesetak ve} uginulo.

Posledwih godina, u Tasmaniji sve ~e{}e dolazi do masovnog nasukavawa kitova, ali je ovo prvi put u pola veka da se radi o la`nim kitovima ubicamavrsti delfina.

La`ni kitovi ubice li~e na orke.

Zapravo se radi o jednoj od najkrupnijih vrsta delfina na svetu, koji mogu da narastu do {est metara u du`inu, a te{ki su oko tonu i po.

U sredu, vlasti Australije saop{tile su da je prime}eno jato kitova, za koje se procewuje da su nasukani izme|u 24 i 48 sati.

@ivotiwe, koje jo{ uvek nisu uginule, nalaze se pod ekstremnim stresom, rekli su stru~waci.

Xoselin Flint, koja `ivi u okolini

pla`e, ispri~ala je za ABC da je jato primetio wen sin dok je pecao tokom no}i.

„Ima beba-kitova... ^itave porodice. O~i su im otvorene, gledaju u mene, kao da tra`e pomo}'."

„Prizor je u`asan".

Pla`a se nalazi na oko 300 kilometara od grada Lonsestona.

Pristup pla`i je ote`an, pa samim tim i transport opreme za spasavawe, rekao je morski biolog Kris Karlion.

„Ovo je jedna od najzahtevnijih lokacija koju sam video za 16 godina u ovom poslu", istakao je.

Povratak `ivotiwa u vodu je prakti~no nemogu}.

Stru~waci su poku{ali da ih premeste i pomognu im da isplivaju, ali bezuspe{no.

„@ivotiwe jednostavno ne mogu da iza|u, samo se okre}u i vra}aju ka pla`i", ka`e [eli Grejem iz Tasmanijske slu`be za parkove i divqe `ivotiwe.

U narednim danima o~ekuju se sli~ni uslovi, pa su veterinari doneli te{ku odluku da eutanaziraju preostale kitove.

„[to su du`e nasukani, du`e i pate. Svi drugi poku{aji su bili bezuspe{ni, pa je eutanazija posledwe sredstvo", dodao je Karlion.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Sumoran zadatak pucawa na `ivotiwe traja}e tokom srede i ~etvrtka.

Pla`a je od posebnog zna~aja za australijske starosedeoce Aborixine, pa je portparol lokalnih vlasti predlo`io da se „pusti da priroda odradi sopstveni posao".

Vlasti su apelovale na gra|ane da izbegavaju lokaciju, jer u blizini bukte po`ari.

Vi{e od 80 odsto nasukavawa australijskih kitova de{ava se na Tasmaniji, naj~e{}e upravo na zapadnoj obali.

Oko 470 kitova se nasukalo 2020. godi-

Australijski milijarder Klajv Palmer osnovao politi~ku stranku inspirisanu Trampom

Australijski milijarder i rudarski magnat Klajv Palmer pokrenuo je politi~ku stranku pod nazivom "Truba patriota" (Trumpet of Patriots) uo~i ovogodi{wih saveznih izbora, obe}avaju}i da }e usvojiti mnoge politike ameri~kog predsednika Donalda Trampa.

"U~ini}emo Australiju velikom sa Trubom patriota - registrovanom politi~kom strankom u Australijskoj izbornoj komisiji", rekao je on na konferenciji za novinare i najavio kandidaturu za Predstavni~ki dom i Senat na predstoje}im izborima, prenosi australijski portal 9News. Palmer je obe}ao da }e se stranka fokusirati na rodnu politiku, promenu imigracione politike, smawewe tro{kova `ivota i slobodu govora.

On je ohrabrio bira~e da stanu iza stranke, rekav{i da su ovi izbori "kqu~ni za budu}nost nacije i va{e porodice".

"Na{a zemqa je jedva prepoznatqiva. Za samo nekoliko kratkih godina na{ `ivotni standard je naglo pao zahvaquju}i lo{oj vladinoj politici i ministrima... Vreme je da oslobodimo sve Australijance i za{titimo na{u slobodu govora i slobodu da donosimo odluke u na{im `ivotima", rekao je on. Tako|e je kritikovao masovnu imigraciju i rekao

je da }e wegova stranka priznati samo dva pola, odra`avaju}i stavove koje je favorizovao Tramp. "Mislimo da je Donald Tramp bio veoma efikasan u smawewu javnih rashoda", rekao je Palmer, koji je osnovao novu stranku pre predstoje}ih saveznih izbora nakon {to nije uspeo ponovo da registruje svoju Ujediwenu australijsku partiju (UAP) u Vi{em sudu pre ne{to vi{e od nedequ dana. Palmer, 18. najbogatija osoba Australije sa neto vredno{}u od 2,1 milijardu dolara prema Forbsu, prethodno je predvodio desni~arsku stranku Ujediwene Australije (UAP) i bio poslanik u dowem domu tri godine od 2013. godine.

ne u luci na zapadu Tasmanije, a od tog broja oko 350 je preminulo uprkos poku{ajima da ih spasu.

Oko 200 se u toj luci nasukalo 2022. godine.

Kitovi su veoma dru{tvene `ivotiwe i uglavnom se kre}u u jatima. Brojne su teorije o tome za{to dolazi do nasukavawa.

Pojedini stru~waci ka`u da `ivotiwe mogu da se izgube dok prate ribu tokom lova, dok drugi veruju da predvodnici jata mogu gre{kom da ih dovedu previ{e blizu obale.

Australijska policija vratila je nov~i} ukraden iz poqskog muzeja nakon {to je zavr{io u rukama kolekcionara u Pertu.

Kovanica "Holey Dollar" ({upqi dolar) iz 1813. ukradena je iz muzeja u Torunu u Poqskoj izme|u 2011. i 2018, nakon ~ega su se poqske vlasti dale u globalnu potragu.

Nov~i} je najpre izvezen u Nema~ku, gde je ponu|en na prodaju u dve aukcije. Od tamo je oti{ao u Melburn u Australiji, gde je prodat na aukciji kolekcionaru u Pertu za 525.000 australijskih dolara (319.000 evra).

Nov~i} je dobrovoqno predat policiji, javio je AFP, dodaju}i da nijedna od australijskih strana nije znala da je ukraden. Vra}en je predstavnicima poqske vlade na ceremoniji. Nov~i} je iskovan iz {panskog srebrnog dolara iz 1777. godine za vreme vladavine {panskog kraqa Karla Tre}eg. Kovanica tako|e ima zna~aj za Australiju jer su "Holey Dollars" stvoreni kako bi se re{io nedostatak kovanica u saveznoj dr`avi Novom Ju`nom Velsu.

No}ne more i drugi snovi

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Pro{lonedeqna odluka Centralne banke Australije (Reserve Bank of Australia) da nakon vi{e od ~etiri godine smawi nominalnu kamatnu stopu na 4,10 procenta je o~ekivana, i dobrim delom najavqivana i od zvani~nika i od ekonomskih eksperata. Nakon vi{egodi{we borbe sa inflacijom guvernerka Rezervne banke Mi{el Bulok je obelodanila odluku borda, i tako obradovala pre svega

kraja godine ne bi se bitnije odrazilo na `ivotni standard ve}ine du`nika, ve} bi samo imalo kontra efekat eventualnog porasta cena nekretnina.

Jo{ jedna bitna odluka, ovog puta Federalne vlade aktuelnog premijera Elbanizija, o zabrani prodaja nekretnina strancima na dve godine, mogla bi da ima pozitivan efekat na tr`i{te nekretnina. Veruje se da }e ova odluka delimi~no oboriti ili zaustaviti rast cena ku}a i stanova, i na taj na~in direktno pomo}i novim kupcima u celoj zemqi. Ova odluka stupa na snagu 1. aprila ove godine i va`i}e naredne dve godine sa mogu}no{}u da bude produ`ena pre isteka. Bogati stranci kao i rezidenti sa privremenim boravi{tem, pre svega iz Kine i Indije, ubrzavali su rast cena nekretnina posebno u velikim australijskim gradovima Sidneju, Melburnu i Brizbejnu. Cene su toliko porasle da je mladim

kretnine sladili astronomskim cenama koje nisu ni sawali. U me|uvremenu je i Australijancima postalo interesantno da kupuju ku}e, dr`e ih neko vreme, a onda ih nakon par ili desetak godina prodaju strancima po mnogo ve}im cenama. Bogatim Kinezima cena vrlo ~esto nije bila bitna, jer su samo `eleli da se {to pre otarase ke{a i da ulo`e negde. Ta qubav je u po~etku bila obostrana, a onda su u nekom trenutku mnogi Australijanci shvatili da }e im se pohlepa vratiti kao bumerang. U me|uvremenu cene nekretnina postale su previsoke ~ak i za potencilajne investitore, dok je kupovina prve ku}e jednostavno postala no}na mora.

U novembru 2024. godine prose~na (sredwa) cena ku}e u Melburnu bila je 923 hiqade i 500 dolara, a u Sidneju ~ak 1,65 miliona. U odnosu na 2014. godinu u Melburnu su cene porasle za 80 odsto, a u Sidneju za ~ak 120

Nakon vi{egodi{we borbe sa inflacijom guvernerka Rezervne banke Mi{el Bulok je obelodanila odluku borda, i tako obradovala pre svega one Australijance koji su zadu`eni kod doma}ih banaka. U prevodu to zna~i da }e du`nici koji na primer imaju zadu`enih pola miliona dolara pla}ati stotinak dolara mawe nego prethodnog meseca

one Australijance koji su zadu`eni kod doma}ih banaka. U prevodu to zna~i da }e du`nici koji na primer imaju zadu`enih pola miliona dolara pla}ati stotinak dolara mawe nego prethodnog meseca. Zaista, ovo jeste neki simboli~an ~in koji }e dobijati na zna~aju tek ako taj trend bude nastavqen i sve do kraja 2025. godine. Neki ekonomisti optimisti~no predvi|aju da bi do kraja ove godine mogli da o~ekujemo i do ~etiri smawewa kamatne stope. Tek takav razvoj doga|aja bi mogao da donese neko realno olak{awe onim Australijancima koji vra}aju kredit za nekretninu. Eventualno samo jedno smawewe do

Australijancima kupovina prve ku}e postala i „no}na mora“ i „nemogu}a misija“ u isto vreme. Zato }e ova odluka da se bogati stranci i takozvani ke{ investitori, barem na neko vreme iskqu~e iz na{eg ekonomskog `ivota kao nelojalna konkurencija imati ozbiqan efekat na tr`i{te.

Ovaj problem generalno postoji jo{ od po~etka novog milenijuma, kada su stranci masovno po~eli da kupuju nekretnine u Australiji. U po~etku je to bilo mawe vi{e zabavno, dr`avi je odgovaralo da stranci donose pune kofere para u zemqu, dok su se oni koji prodaju te iste ne-

Na prodaju dve ku}e u Zrewaninu, na placu od 42 ara!

l Prva ku}a: prizemna od 200 m2. l Druga ku}a: dvospratna 432 m2. 31 ar gra|evinskog zemqi{ta u prvoj zoni.

Samo 600 metara do centra grada. Adresa; Solunska 16, Zrewanin.

Qiqana: mob/vajber: +381 601915633

Sava: mob/vajber: +61 429876291

odsto. Sa druge strane prose~na godi{wa zarada u Sidneju u tih deset godina porasla je za mawe od osam odsto. Naime, godi{wa zarada u istom periodu pro{le godine, prema Australijskom zavodu za statistiku iznosila je 83.000 dolara, dok je u 2014. godini bila tek ne{to mawe od 77.000 dolara. Ovaj posledwi podatak najboqe govori o situaciji u kojoj se nalazi ve}ina Australijanaca koji `ele da sebi i svojim porodicama obezbede krov nad glavom. Sti~e se tako ozbiqan utisak da je odluka o privremenoj zabrani prodaja nekretnina strancima zakasnela, i da ne}e imati mnogo efekta na ionako ve} poludelo tr`i{te. Sa druge strane najavqena smawewa nominalne kamatne stope }e verovatno ponovo uzburkati cene nekretnina u velikim gradovima koje trenutno stagniraju. I bez obzira na trenutnu dobru voqu federalne vlade, zato malo ko veruje da }e dosada{we no}ne more prvih kupaca nekretnina tek tako postati „snovi otvorenih o~iju“.

Ni{: Gra|ani organizuju besplatan sme{taj za studente povodom velikog protesta

Policija bacila suzavac,

sednica odlo`ena jer nije bilo kvoruma

Gra|ani Zaje~ara poku{ali su da blokiraju rad Skup{tine ovog grada i da u|u u zgradu, ali je na ulazu bio prisutan veliki broj policije u opremi. Do{lo je do fizi~kog obra~una policije i demonstranata, a na wih je ba~en i suzavac. Policija je potom formirala kordon ispred zgrade, a sednica je odlo`ena jer nije bilo kvoruma.

Odbornik Dejan Krsti} kazao je da je on uspeo da u|e u Skup{tinu, ali nije prisustvovao sednici. Dodao je da je sednica odlo`ena za 5. mart, jer nije bilo kvoruma. Kazao je i da }e tada biti isti dnevni red kao {to je trebalo da bude danas.

„Neki wihovi su se upla{ili, nisu do{li, neki odbornici kao opozicije koji su do sada bili uz vlast nisu dali kvorum. Narod je uspeo“, naveo je.

Rekao je i da ne smeju vi{e da dozvole nijednu {tetnu sednicu, na kojima se donose odluke kojima se ispumpavaju milioni iz gradskog buxeta.

„Narod mora da ustane, jer ina~e nema vi{e `ivota u Zaje~aru“, poru~io je.

Po{to je sednica odlo`ena, gra|ani su krenuli ka zadwem, kolskom ulazu, kroz koji su odbornici vlasti napu{tali skup{tinu, gde su stupili u verbalni okr{aj sa pripadnicima privatnog obezbe|ewa gradona~elnika.

Pre toga su gra|ani ga|ali zgradu skup{tine jajima, a doneli su i crvenu boju. Policija je potom iza{la iz zgrade da izgura gra|ane, a iz zadwih redova poletela su ka wima jaja. Gra|ani iz prvih redova su vikali da ne ga|aju policiju.

Jedna gra|anka je upitala policiju: „Momci, jeste li na{i ili niste?! Jesmo li svi Zaje~arci?!“

„Narod se okupio jer `eli da ka`e dosta ovoj {tetnoj vlasti koja donosi odluke. Ne}e biti kopawa, ne}e biti rudarawe, a sve govori da su odluke koje se donose u Skup{tini grada {tetne. Ovde je puno qudi, ali do~ekali su nas qudi sa {titovima, a iza wih je policijski kordon u specijalnoj opremi. Gra|ani su probali da u|u unutra, ali po~elo je gurawe. Ima i povre|enih. Prskali su biber sprejem. Nema nazad. Dovedeni smo u situaciju da se na ovaj na~in borimo. Narod je rekao dosta“, kazala je poslanica Dragana Ra{i} dok su gra|ani poku{avali da u|u na sednicu.

DOBRO JE ^INITI DOBRO

Ni{lije

se organizuju za do~ek studenata 1. marta

Veliki broj gra|ana Ni{a ukqu~io se u pripreme za do~ek studenata i gra|ana koji }e 1. marta do}i u Ni{ na veliki protest pod nazivom "Studentski edikt".

Ni{lije se prijavquju za obezbe|ivawe besplatnog sme{taja, hrane i pi}a za sve oni koji }e toga dana do}i u Ni{, napravqen je i sajt na kome se mogu videti lokacije parkinga, prodavnica, restorana i kafana, a me|u onima koji su se veoma ozbiqno posvetili pripremama za do~ek je i grupa nekada{wih u~enika Elektrotehni~ke {kole „Mija Stanimirovi}“.

Jedan od organizatora {tanda Bratislav Tomi} rekao je agenciji Beta da }e na Trgu kraqa Milana postaviti {tand „ET[ Mija Stanimirovi} generacija 1991, klasa profesora Stani{e“. „Mi smo se organizovali i pravimo ‘ozbiqan’ {tand za

hranu. Ponudi}emo doma}e pite, gibanice, kiflice i mafine, a na licu mesta pr`i}emo mekike (slane i slatke). Osu{io sam 50 kilograma mesa i su{enice }emo tako|e ponuditi svima koji tog dana do|u u Ni{“, rekao je Tomi}.

Prema wegovim re~ima, na {tand }e postaviti i dva televizora, a osim srpske vijori}e se i gr~ka zastava jer }e imati i goste iz Gr~ke.

„Nasnimili smo sve proteste od 1968. godine i to }e se ‘vrteti’ na jednom televizoru, a na drugom }e se mo}i da se vide svi novi studenski protesti“, kazao je Tomi}. On je pozvao svoje nekada{we {kolske drugove, ali i i sve ostale Ni{lije da se prikqu~e wihovoj akciji, kako bi ponuda hrane na {tandu bila {to bogatija.

„Ono {to nas je posebno motivisalo da ugostimo sve koji 1. marta budu dolazili u Ni{ je to

kako su se qudi u Kragujevcu organizovali da do~ekaju sve nas koji smo tamo bili na protestu. Kragujev~ani su se organizovali i svima delili hranu i pi}e besplatno“, istakao je Tomi}. Tomi} je rekao da za postavqawe {tanda i do~ek studenata i gra|ana nekada{wi u~enici {kole „Mija Stanimirovi}“ imaju punu podr{ku svog razrednog stare{ine Stani{e Dimitrijevi}a.

„Razredni je najavio da }e biti na na{em {tandu, a wegova supruga }e napraviti ne{to od hrane za poslu`ewe. On je pozvao sve svoje u~enike da do|u na {tand kako bi odr`ali ~as razredne nastave i tako podr`ali borbu studenata“, izjavio je Tomi}.

Studentski protest „Studentski edikt“, prema najavi Neformalne grupe studenata, traja}e od 9 ~asova 1. marta do 3 ~asa iza pono}i 2. marta.

Nuklearni fizi~ar svetskog formata u toplom zagrqaju rodnog Trstenika

Nije tajna da se sve vi{e qudi vra}a u Srbiju a motivi i razlozi za odlazak bili su ~esto karijera, studije itd. Za neke je odlazak bio primamqiv i lep a za neke te`ak. Putevi su qude odvodili na sve ~etiri strane sveta i ono najdragocenije {to je ~ovek mogao da ponose sa sobom su uspomene na rodni kraj koje mu nikakvim lukavstvom niko ne mo`e oduzeti. Nikola Tesla je jednom prilikom rekao: “Rodni kraj je qubav koja traje ~ak i kad su na{i koraci daleko”. Ta snaga qubavi prema rodnom kraju navela je i nuklearnog fizi~ara svetskog formata Radenka Stojakovi}a da se nakon vi{edecenijskog odsustva iz Srbije, `ivota i rada u Americi i Kini zauvek vrati i baci u topli zagrqaj svog zavi~aja koji pleni svojom prirodnom lepotom i nikoga ne ostavqa ravnodu{nim.

U `eqi da saznamo ne{to vi{e o Radenku Stojakovi}u na predlog i nagovor na{e reporterke diplomiranog psihologa ro|ene Trsteni~anke, krenuli smo putem ka bajkovitom starom srpskom gradu blagostawa u dolini Zapadne Morave. Trstenik u kome `ive vredni i izuzetno snala`qivi qudi odvajkada poznati kao “~arapani”. Postoje razne pretpostavke i naga|awa od kuda im naziv “~arapani” a jedna od pretpostavki mogla bi da datira iz vremena Turakaka da su pronicqivi i snala`qivi qudi izuvali opanke i ne~ujno u ~arapama na prepad napadali Turke. Bilo kako bilo, qudi sa ovih prostora ostali su “~arapani” do dan danas i ponose se time kao i svojim prepoznatqivim regionalnim akcentom od koga se ni za {ta na svetu ne odri~u. Uz posredstvo mladog u narodu omiqe-

nog, cewenog i uva`enog stare{ine hrama Sv.Trojica u Trsteniku Miroquba Simeunovi}a pru`ila nam se jedinstvena prilika da upoznamo Radenka Stojakovi}a nosioca najve}eg priznawa op{tine Trstenik Oktobarske nagrade za nesebi~an doprinos gradu. Kao donator i ~ovek plemenitog srca ulo`io je velika nov~ana sredstava u oslikvawe hrama Sv.Trojica u kome su kr{teni on i wegov otac pa ~ak i deda. Radenko je do sada samo za majstorske ruke utro{io 90.000 hiqada evra a celokupni poduhvat }e ko{tati 130.000 hiqada evra. U narodu se ka`e da je dobro ~initi dobro i ako ~ovek u `ivotu ne u~ini bar jedno dobro delo koje }e da govori o wemu i onda kada ga vi{e ne bude bilo, kao da nije ni postojao. Za Radenka se sasigurno{}u

mo`e re}i da je ~ovek koji se ne mo`e i ne}e zaustaviti samo na jednom dobrom delu. Izme|u ostalog, planira da bez o~ekivawa i~ega za uzvrat, pomogne i podr`i mlade talentovane u~enike i decu iz svog kraja. Svoje dece sticajem okolnosti sa suprugom u Americi nije imao. Radenko je pre odlaska u SAD i Kinu kao vrhunski in`ewer radio na institutu “Vin~a” u SAD-u kompaniji “Xeneral nuklear enerxi”, u Bostonu bio predstavnik kompanije. Radenko Stojakovi} sada u Srbiji `ivi svoj `ivot u te`wi da svojim velikodu{nim doprinosom pozitivno uti~e na dru{tvo i sredinu iz koje je potekao. Ne tra`i slavu ni zahvalnost za sebe jer sve {to radi, radi iz qubavi. Se}awe kada vidi da je neko sre}an.

Za Radenka se slobodno mo`e re}i da je jedan od retkih primera qudi koji sebi nisu dozvolili da zavole i budu opsednuti ovozemaqsko ste~enim bogatstvom jer samo takvi qudi mogu imati istinski ose}aj za zajednicu. Ka`u da najve}a dela u~iwena iz qubavi, dobrote i davawa su uvek ura|ena u ti{ini, o wima pri~aju oni koji su ih primili a to su u ovom slu~aju Trsteni~ani koji su to umeli da prepoznaju i cene. I za kraj, ne preostaje nam ni{ta drugo osim da ka`emo: Budimo dobri qudi i ~inimo dobro jer DOBRO JE ^INITI DOBRO.

Za Srpski Glas: Jelena Nedeqkovi}

Ro{tiqijada u Liverpulu

Pi{e: Joca Gajeskov

Uprava crkve Svetog Luke u sidnejskom nasequ Liverpul, ve} godinama organizuje pred bo`i}ni i vaskr{wi post, zajedni~ki ru~ak za svoje parohijane i vernike.

Tako je bilo i u nedequ 23. februara, kada je posle liturgije na Mesne poklade, u crkvenom domu i porti odr`an tradicionalni zajedni~ki ru~ak pred po~etak Vaskr{weg posta.

Prisutni su u`ivali u speci-

jalitetima sa ro{tiqa, „masnom“ kotli}u, poslasticama i drugim |akonijama za sve uzraste. Naravno, za starije bila je tu dobra kapqica a atmosfera je bila zaista na nivou.

Kao {to je poznato u 2025. godini pravoslavni Uskrs pada na isti datum kada je i katoli~ki, a to je 20. aprila.

Veliki Vaskr{wi post po~iwe 3. marta i traje do 19. aprila, post koji nala`e uzdr`avawe od mesa, jaja, sira, mleka, odnosno bilo kakve hrane sa `ivo-

tiwskim masno}ama.

Odvajkada se prva tri dana prve nedeqe Velikog posta poste posebno strogo, a isto va`i i za posledwu nedequ posta, izuzev Velikog ~etvrtka kada se mo`e posegnuti za vinom i uqem.

Va`no je na umu imati i duhovnu stranu posta, koja podrazumeva uzdr`avawe od r|avih misli, `eqa i dela, te umno`avawu molitvi i dobro~instava!

A kako je bilo pro{le nedeqe u Liverpulu najboqe }e potvrditi prilo`ene fotografije.

Ovog vikenda u Rosmoru

Kao {to je „Srpski Glas“ ranije najavio, Srbi iz

Ka{i}a i okoline koji `ive u Sidneju i okolini, organizuju humanitarni piknik na crkvenom imawu u Rosmoru u korist crkve u wihovom rodnom kraju o{te}ena tokom rata 1991.-1995. Piknik se odr`ava u nedequ 2. marta ove godine sa po~etkom u 11 ~asova pre podne pa do ve~erwih sati, a ulaz i hrana besplatno.

Kako ka`u organizatori piknika, crkvi Svetog Ilije u Ka{i}u su potrebna finansijska sredstva za dodatno ure|ewe i adaptaciju pomenute svetiwe, instalirawe rashladnih ure|aja, zamena stolarije, spoqa{wi radovi, farbawe, itd. Recimo i ovom prilikom da se toga dana priprema bogat kulturni i sportski program, obezbe|ena muzika u`ivo a za gurmane posebna atrakcija bi}e pe~eni vo na ra`wu.

Crkva u Ka{i}u je nedavno obnovqena nesebi~nim prilozima qudi iz tih krajeva koji `ive u inostranstvu, a predwa~e rodoqubi iz Australiji. Razlog vi{e da se u nedequ okupimo u {to ve} em broju u Rosmoru i pomognemo ovu humanitarnu akciju.

Proslavqen 15. februar u politi~kom,

u U crkvenoj sali Saborne crkve Sveta Trojica u Melburnu, i saradwa je okupio srpsku zajednicu iz razli~itih predgra|a u Molitva "O~e na{", jerej Bogdan Mili} u Direktor servisa, gospodin Milan Puali} po`eleo dobrodo{licu i dao kratku istoriju Dana dr`avnosti u Intonirane srpska i australijska himna u Muzi~ki ansambl "Prelo" je zabavio sve prisutne svojim bogatim u Poslu`ena bogata ve~era, vi{e od 200 prisutnih

15. februar, Sretewe - Dan dr`avnosti Republike Srbije, je jedan od najbitnijih datuma u politi~kom, kulturnom i istorijskom kalendaru Republike Srbije. Pored toga {to je Dan dr`avnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan se}awa na po~etak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka 1804. godine). Dan dr`avnosti Srbije se slavio do nastanka Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, nakon ~ega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo po~eo da se slavi od 2002.

godine. Podizawem Prvog srpskog ustanka 1804. godine krenulo se u kona~no oslobo|ewe od osmanskog ropstva. Ustavom iz 1835. godine koji je izradio Dimitrije Davidovi}, li~ni sekretar Kneza Milo{a Obrenovi}a, vlast je podeqena na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku, {to predstavqa osnovu demokratije i ustavnosti. Sretewe kao praznik je simbol slobode i dr`avnosti. Na sam dan praznika, 15. februara 2025. godine, organizacija na ~ijem je ~elu od wenog osnivawa g.

ZAJEDNICA

februar kao jedan od najbitnijih datuma kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije

Srpski socijalni servis predgra|a Melburna

dobrodo{licu svim prisutnima

bogatim repertoarom

Milan Puali}, pripremila je proslavu u crkvenoj sali Saborne crkve Sveta Trojica u Melburnu, sa zadovoqstvom svedo~e}i koliko je qudi poziv prihvatilo ne samo zbog odli~ne hrane, srpske muzike i gostoprimstva, ve} nadasve zbog poverewa koje je ova srpska ku}a uspela da stvori u zajednici.

Sve~ana proslava otvorena je molitvom “O~e na{” stare{ine sabornog hrama, jereja Bogdana Mili}.

“Poma`e Bog i dobrodo{li”, obratio se svim prisutnima direktor Milan Puali}.

G. Milan Puali} se najpre zahvalio crkveno-{kolskoj op{tini Sveta Trojica u Bransviku na izuzetnoj saradwi i posebno hvala uputio blagajnici Svetlani Jeremi}, zatim Sla|ani Cukani}, protojerej-stavroforu Petru Damwanovi}u, jereju Bogdanu Mili}u, predsedniku Vladimiru \or|evi}u i svima koji su to ve~e prisustvovali.

Zatim je g. Milan sa jednom od svojih saradnica Milom Hr`ewak dao priznawe zemqi, a potom je muzi~ki ansambl “Prelo” intonirao srpsku i australijsku himnu. Direktor Srpskog socijalnog servisa i saradwe ink. je u nastavku govora izjavio da je ovo okupqawe finansirano iz buxeta Republike Srbije, Ministarstva spoqnih poslova. “Uveren sam da je na{a organizacija jedina u Viktoriji kojoj su ove godine dodeqene finansije od strane Republike Srbije za proslavu ovog dana. Hvala Republici Srbiji, hvala Arnou Gujonu, direktoru Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu i hvala Radetu Stefanovi}, ambasadoru Republike Srbije u Australiji na velikoj podr{ci”. Specijano hvala je uputio i svom radnom kolektivu, zamenici Aleksandri Jovi}, Mili Hr`ewak i Nadi Martin, upravnom odboru, a posebno g. Dragutinu Ivanovi}u, koji je na ~elu upravnog odbora, kao i dugogodi{wim klijentima, volonterima i ~lanovima.

Mila Hr`ewak je potom pro~itala izviwewa i zahvalnost pozvanih, koji iz opravdanih razloga nisu mogli da uveli~aju ovo okupqawe, me|u kojima su i ambasador Republike Srbije Rade Stefanovi}, sve{tenik Neboj{a Tumara, kao i odbornik iz op{tine Dandenong Lana Formoso.

Svoje izlagawe je g. Milan zavr{io izrekama “Nije va`no gde si ro|en i gde sada `ivi{, svi smo mi ro|eni pod zlatnim suncem Srbije. Srbija je ve~na dok su joj deca verna”. “Mi smo ta verna deca. Jo{ jednom Srbijo Majko sre}an ti praznik i Bog vas blagoslovio”, rekao je emotivno i kroz suze g. Milan. Nakon govora, muzi~ki ansambl “Prelo” iz Melburna, koji je posve}en o~uvawu i negovawu srpske

tradicionalne muzike u Australiji je oraspolo`io sve prisutne svojim repertoarom.

Bilo je ovo jo{ jedno lepo okupqawe koje }e svim prisutnima ostati u lepom se}awu, u is~ekivawu novih dru`ewa i okupqawa. Slike i snimak ovog okupqawa pogledajte na na{em YouTube kanalu: Serbian Social Services and Support Inc.

A. J.

Kfor se ne ogla{ava, u bazi bez promena

Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

uuu Baza zauzima povr{inu od 3,86 kvadratnih kilometara, nepravilnog je oblika, a wen obim iznosi oko 11,3 km uuu „Bondstil“ se pot~iwava direktno Pentagonu i u`iva eksteritorijalnost uuu Danas je u bazi oko 630 vojnika

Posle najave iz Amerike o smawewu broja ameri~kih vojnika u Evropi brojni mediji iz Evrope ali i iz Srbije najavquju odlazak ameri~kih vojnika i sa Kosova, ta~nije iz baze ‘’Bondstil’’ kod Uro{evca.

No, bilo kako da bude, danas je vojna baza "Bondstil" daleko od one baze koja je bila po~etkom 2.000. godine kada je u woj bilo 6.000 vojnika, 40 tenkova, isto toliko helikoptera na devet heliodroma i drugog te{kog i lakog naoru`awa.

Prema podacima iz 2024. KFOR je u svom sastavu imao 4.302 vojnika iz 27 dr`ava od ~ega je ne{to vi{e od 630 u "Bondstilu".

Da podsetimo da su Amerikanci bez ikakvog po{tovawa neprikosnovenosti, svuda u svetu zagarantovanog prava privatne svojine, na srpskoj teritoriji u Sojevu kod Uro{evca, uzurpirali vi{e stotina hektara za svoju vojnu bazu.

Baza "Bondstil"dobila je ime po ameri~kom heroju iz Vijetnamskog rata Xejmsu Liroju Bondstilu, a prevedeno sa engleskog wegovo prezime zna~i otprilike „~eli~na veza“. Taj naziv umnogome odgovara glavnoj nameni baze, jer je ona pre svega najrazvijeniji visokotehnolo{ki vojni komunikacioni centar u ovom delu sveta, u koji se slivaju i gde se razmewuju podaci ne samo iz regiona, ve} i iz dela koji pokriva Bliski i Sredwi istok.

BAZA OD 3,86

KVADRATNIH KILOMETARA

Baza je uvedena u upotrebu u leto 2000. Sama izgradwa je trajala od jula do oktobra 1999. Baza zauzima povr{inu od 3,86 kvadratnih kilometara, nepravilnog je oblika, a wen obim iznosi oko 11,3 km. Po povr{ini najve}a vojna baza u Evropi Bondstil, na petom kilometru puta, sa desne strane, Uro{evac – Kosovska Vitina, pro{irena je 2018 za 100 hektara. Sada baza zauzima povr{inu ve}u od 500 hektara i najve}im delom se prostire u ataru sela Sojevo iz kojeg su Srbi svi do jednog proterani 1999. godine.

Katastarske povr{ine koje zauzima baza, najve}im delom su bile u privatnom vlasni{tvu 140 Srba i Albanaca a vlasnici jo{ ni danas nisu dobili pravi~nu

Nije tra`ena saglasnost Srbije, ni Saveta bezbednosti UN

Za izgradwu baze ‘’Bondstil’’ nije tra`ena saglasnost ni Srbije, ni Saveta bezbednosti UN iako je ovaj deo Srbije, privremeno pod mandatom Saveta bezbednosti.

Zato Beogradski forum za svet ravnopravnih pozdravqa najavu predsednika SAD Donalda Trampa za povla~ewe vojnih efektiva iz Evrope i o~ekuje ne samo odustajawe od uspostavqawa novih vojnih baza, ve} i zatvarawe postoje}ih.

Beogradski forum smatra da nova ameri~ka administracija nema interesa da nastavqa kompromitovanu, agresivnu i nadmenu politiku administracija Bila Klintona, Nulandove, Olbrajtove, Obame i administracije Xoa Bajdena.

Zatvarawe Bondstila bi bilo pokazateq opredeqawa za mirno, pravedno i uravnote`eno re{avawe pitawa Kosova i Metohije u skladu sa Rezolcijom SB UN 1244, Poveqom UN, Zavr{nog dokumentom OEBS, - navodi Beogradski forum za svet ravnopravnih ovog februara.

nov~anu nadoknadu za nezakonito uzurpiranu imovinu.

Ameri~ka vojna baza Bondstil, gde je i vojna komanda Kfora sektora „Istok“, sada broji oko 630 vojnika. Svojevremeno je u bazi, posle 2.000. godine, bilo vi{e od 6.000 ameri~kih i drugih vojnika. Dugo je baza va`ila kao najve}i ameri~ki grad u Evropi. U woj je radilo ~ak 2.500 civila sa Kosova i Metohije, uglavnom Albanaca iz Uro{evca.

„Bondstil“ od samog otvarawa ima i zadatak da sprovodi tajne operacije koje ne mogu da kontroli{u ni UN, ni evropske i evroatlantske organizacije, ukqu~uju}i NATO. To omogu}ava ~iwenica da se

„Bondstil“ pot~iwava direktno Pentagonu i u`iva eksteritorijalnost.

Iz baze je posle 2015. povu~en veliki broj te{kog naoru`awa, helikoptera, tenkova, haubica… Procene ka`u da je gradwa ove baze Amerikance ko{tala vi{e od 500 miliona dolara, a u woj je izgra|eno 240 objekata. Samo u bolnicu koja je podignuta 2002. godine ulo`eno je 34 miliona dolara.

„BONDSTIL“ POT^IWEN DIREKTNO PENTAGONU U okviru „Bondstila“ su bile tenkovska, helikopterska i artiqerijska baza, kao i radarski centar.

Ovaj „najve}i ameri~ki grad u Evropi“ ima sopstveni vodovod, internu televiziju, bioskop, dve crkve, tr`ni centar, sportske terene za fudbal, ko{arku, odbojku, golf, biblioteku, pokriveni bazen, 19 osmatra~nica i druge sadr`aje. U okvi-

ru „Bondstila” izgra|eno je i 25 kilometara puteva. Baza je opasana sa tri reda bodqikave `ice na betonskim stubovima i da se u bazi nalazi zatvor sa velikim metalnim re{etkama, sa dodatnim visokim ogradama i jo{ tri reda bodqikave `ice. No, i iz takvog zatvora je 2001. pobegao Fqorim Ejupi, albanski terorista koji je podmetnuo eksploziv pod autobus sa Srbima u mestu Livadice kod Podujeva 16. febrauara 2001. godine, kada je poginulo 14 Srba. Lavdrim Muhaxeri, iz Ka~anika, ubijeni albanski terorista sa Kosova u Siriji (2017.) koji je odsecao glavu sirijskom vojniku, bio je radnik u Bondstilu, boqe re}i pro{ao je obuku kod ameri~kih marinaca. Iz Bondstila je u Nema~ku, tajno, preba~en i Ramu{ Haradinaj kada je rawen u obra~unu sa rivalskim klanom Musaj 2001, a ameri~ki policajci su sa mesta okr{aja odneli sav dokazni materijal.

Posete ameri~kih predsednika

Bazu „Bondstil“ posetio je, od osnivawa, ~itav niz poznatih javnih li~nosti i politi~ara Amerike, po~ev od Bila Klintona, koji je u bazu do{ao jo{ novembra 1999. godine, pa do Medlin Olbrajt i sekretara odbrane SAD Donalda Ramsfelda, juna 2001. godine. Mesec dana kasnije obi{ao ju je i tada{wi predsednik SAD Xorx Bu{.

Xorx Bu{ je bio u ''Bondstilu'' 2001. godine

Sвуда бетонске пирамиде

Baza zauzima povr{inu od 3,86 kvadratnih kilometara, nepravilnog je oblika, a wen obim iznosi oko 11,3 km

U ''Bondstilu'' ~esto ima ve`bi

Feqton

NAJBOGATIJI SRBI SVETA (1)

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Srpska dijaspora po podacima Svetske banke vredi 70 milijardi evra u Srbija u rasejawu ima jedaneset deviznih milijardera, koji poma`u otaxbinu i srpski narod

Nikada niko nije zvani~no izra~unao koliko je finanijski mo}na i bogata srpska dijaspora. Neke nezvani~ne procene govore da srpsko rasejawe ima ne{to vi{e od 200.000 poslovnih qudi i vlasnika firmi i nekretnina, ~ija se vrednost meri sa oko 70 milijardi evra.

- Od toga 10 milijardi evra srpskog kapitala u inostranstvu je spremno za ulagawe u maticu Srbiju i otaxbinske zemqe Republiku Srpsku i Crnu Goru – tvrdi \uro Plavi{i}, gra|evinar i patriota iz Nema~ke.

Meni je li~no poznato da 2,5 miliona Srba rasutih po svetu {aqe ku}i svojim porodicama, ali i humanitarnim institucijama godi{we oko 5 milijardi evra, koje su registrovane u Narodnoj banci Srbije. Koliko jo{ milijardi stigne u otaxbinu iz rasejawa nezvani~nim i tajnim putevima, ne zna se.

Poznato mi je, tako|e, da Srbi u rasejawu imaju 11 istinskih deviznih milijardera. Ve}ina wih `ivi i radi u Severnoj Americi, ali ima ih i u Evropi.

Mogu da pomenem neki na{e milijardere, koji su oti{li u pro{lost, ali su svoje dolare ostavqali narodu i crkvi: Petar Salata, Petar Gaji}, Aleksandar Radi~evi}, \or|e Voinovi}, \or|e Jeri}, Milan Pani}, Nikola Petrovi}. U Evropi su bili Boris Vukobrat, Dragan @ivanovi}, Du{an Gruden, Stanko Bokun, Mirko Vu~urovi}. U Australiji i ostatku sveta su \ura \uka Radan, Bo{ko Te{anovi}, \ur|e Eri}, Tatjana Teja, Du{an Vasiqevi}... Me|u aktuelnim srpskim milijarderima i milionerima u dijaspori danas su i biznismeni sa petog kontinenta, bra}a Nikoli}i iz Melburna, fabrikant Miroslav Aran|elovi}, bankar Vaso Despotovi} iz Liverpula, Ilija Banovi} iz Perta, Milo{ i Zvezdan ]ur~i}, Bora i Stana Radi} iz Kuluma, Dragan Mladenovi} i Milorad Ar~aba, bankar iz Liverpula. Najstariji i najpoznatiji srpski milijarder u rasejawuje je Miomir Glav~i}, humanitarac iz Kanade. U{ao je u 101 godinu `ivota. Poznat je po tome {to daruje kanadske Srbe i svoj zavi~aj dobrotom i zadu`binama.

ZADU@BINAR IZ KANADE

Ro|en je u zaseoku Kova~i sela Pope kod Jo{ani~ke Bawe 1924. godine. Bio je dete u siroma{noj porodici. Kada je zavr{io osnovnu {kolu i zanat 1941. Miomir je krenuo za Beograd. Prikqu~io se vojsci |enerala Dra`e Mihailovi}a i kraj rata do~ekao u zavi~aju na Kopaoniku. Kada je shvatio da ne}e `iveti spokojno i sre}no u Jugoslaviji emigrirao je 1948. godine u Kanadu.

Glav~i} je na severu Amerike bio zanatlija i rudar u Sadberi, hotelijer u Nijagari Folks, vlasnik motela „Arkona”, hotela „Amerikana” sa 120 soba i bioskopa “Piramida”. Nau~en u Kanadi da novac ne treba da stoji u banci ili u du{eku, nego da se vrti, kupio je 300 hektara zemqe na Nijagarinim vodopadima. ^etrdeset godina kasnije, kada su Nijagarini vodopadi postali svetska turisti~ka atrakcija, a Teslina hidrocentrala dr`avna kanadska institucija, Glav~i}evi posedi su dostigli milijardersku cenu.

- Sre}an zbog poklona koji su mu Bog i Kanada dali na{ Miomir je odlu~io da svoje milijarde podeli sa srpskim narodom u tu|ini i u otaxbini – govorio mi je wegov poznanik \or|e Jeri}, vlasnik torwa na Nijagari.

Kao vernik SPC milijarder Miomir Glav~i} postao je ktitor hrama Sv. \or|e u Nijagari Folks i dobrotvor parohije Sv. Ilija u Kanadi. Obnovio je poru{ene crkve u zavi~ajnim selima Kova~i i @era|e. Finansirao je izgradwu dva puta, dve osnovne {kole, mosta na Ibru kod Ribnice, Doma kulture, ku}u za stradalnike od zemqotresa.

- Miomir izdr`ava mnogobrojnu porodicu u otaxbini, poma`e KUD „Jo{ani~ka Bawa”, op{tinu Ra{ka, decu bez roditeqa u Gorwem Milanovcu. Srbiji je poslao pomo} od oko osam miliona evra. Iako ne `ivi u gradu Kraqevu podigao je most na Ibru, vrti} i Zdravstvenom centru darivao magnentnu rezonancu, skener i sanitet – pri~ali su mi Kraqev~ani, koji su ovog kanadskog Srbina i dobrotvora proglasili po~anim gra|aninom.

Narod i dr`ava su odlikovali Miomira Glav~i}a Ordenom Svetog Save tre}eg

stepena i Zlatnom medaqom za humanost i dobro~instvo.

Stoletni Miomir Glav~i} `ivi na Nijagarinim vodopadima. Nije mu se dalo da poseti svoj rodni kraj i otaxbinu. Umesto wega u Srbiji deluju wegovi ro|aci, ali i fondacija koja nosi wegovo ime i koja dodequje godi{we nagrade za humanost i dobro~instvo.

MILIJARDER IZ KALIFORNIJE

U vreme kada je Glav~i} zavr{avao osnovnu {kolu 1938. godine u selu Zrebac kod Gospi}a u Lici rodio se Milan Mandari}. Otac Du{an mu je bio kazanxija, koji se sa sinom i }erkom iza Drugog svetskog rata preselio u Novi Sad. Tu su se deca {kolovala, pa je Milan diplomirao ma{instvo i radio sa ocem u kazanxijskom pogonu i radwi. Kradom od oca Milan mandari} je igrao fudbal na {qaci, a retko kad i na poqani FK „Novi Sad“. Du{an Mandari} je `eleo da mu sin bude ma{inac, a ne siroma{ni fudbaler. - Sa dvadeset godina sam vodio pogone u Sremskoj Kamenici, In|iji, a potom i u Beogradu. Shvatio sam da u na{oj dr`avi nema uslove za {irewe privatnog biznisa, pa sam sa suprugom Gordanom oti{ao u Ameriku. Imao sam sre}e da je po~etkom sedamdesetih godina proradila Silikonska dolina u Kaliforniji, da sklopim posao sa genijalnim Stivom Xobsom, koji mi je omogu}io da proizvodim i prodajem digitalne plo~e za ~itavu Afriku. Tako sam postao ameri~ki milioner – pri~ao mi je gospodina Mandari}.

Kao jako uspe{an biznismen Mandari} je dobio ameri~ko dr`avqanstvo i postao republikanac. Imao je sedam fabrika digitalnih elemenata i opreme, koje su se zvale „Lika 1,2,3,4,5,6“. Ve} 1976. Milan

Mandari} je progla{en za biznismena godine u Kaliforniji. Tim povodom primio ga je li~no Ronald Regan. Osamdesete godine Mandari} je prodao fabrike “Lika”, kupio druge fabrike u ste~aju i formirao kompaniju “Sanmina”, koja je dobila ime po wegovim }erkama Sandri i Jasmini. I daqe je bio najuspe{niji proizvo|a~ IT tehnologije u SAD. Po~etkom devedesetih Mandari} je kao vlasnik i akcionar ove kompanije, koja je procewena na 14,5 milijardi dolara, postao najbogatiji Srbin na svetu. - Sve {to sam zaradio u industriji ja sam ulo`io i potro{io na svoje najve}e zadovoqstvo – fudbal. Opet sam bio u pravom trenutku na pravom mestu, u vreme kada su SAD sa politi~arem Henrijem Kisinxerom, po~ele da razvijaju profesionalni evropski fudbal. Sve je krenulo u Kaliforniji, gde sam imao klub “San Hoze zemlotresi”, a zavr{ilo se u Engleskoj, gde sam bio jedini stranac vlasnik tri profesionalna fudbalska kluba, koji su igrali u Premijer ligi – kazivao mi je Mandari}, koji je fudbalske klubove vodio kao poslovne firme.

U Ameriku je doveo Pelea, Bobi Mura i Xorxa Besta da igraju u Severno-ameri~koj ligi. Izgradio je sa Kisinxerom prvu Profesionalnu fudbalsku ligu SAD. Od predsednika Ronalda Regana nagra|en za razvoj sportske kulture. U Francuskoj je postao heroj FK „Nica“ i grada Nice, a u britanskom Portsmutu po~asni gra|anin i vlasnik Kqu~eva ovog pomorskog grada. Uveo je Engleze iz ovog grada u Premijer ligu i postao bogat i sre}an ~ovek. Milan Mandari} je bio ~lan britanske elite, poznanik kraqice Elizabete i prica ^arlsa, ~lan upravnih odbora mnogih svetskih banaka, aktivista Srpskog kongresa ujediwewa i veliki donator Srpske pravoslavne crkve. Danas Mandari} u 86. godini `ivota ima tri firme, sa kojima posluje u Sloveniji i Srbiji.

KRAQ LONACA Drugi najve}i milijarder u svetu je Filip Cepter, vlasnik kompanije „Zepter internacional“. Prozvao sam ga da je kraq lonaca i {erpi. Prvo se qutio, a potom odqutio. Ro|en je 1950. godine kao Milan Jankovi}. Zavr{io gimnaziju u rodnoj Kozarskoj Dubici, a studije ekonomije u Beogradu, gde upoznaje i `eni Madlenu Horvat Jankovi}. Odlaze 1979. u Austriju na usavr{avawe nema~kog jezika i ostaju da rade u fabrici posu|a i u fakultetu za gastarbajtere u Be~u. Godine 1986. osnivaju u Lincu vlastito preduze}e „Zepter internacional“ za proizvodwu i prodaju orginalnog ekolo{kog posu|a.

- Zepter je ime za plemenito `elezo, pa smo radi prepoznatiqivosti u svetu biznisa uzeli takvo prezime – izjavila je jednom prilikom gospo|a Madlena Cepter. Agencija Forbs je procenila da kompanija „Zepter“ vredi 5,5 milijardi evra. A sama kompanija ja objavila da zapo{qava vi{e od 250.000 qudi u ~etrdeset dr`ava sveta. Cepterovi su danas najuspe{niji srpski biznismeni u rasejawu u svetu, filantropi i zadu`binari.

Sam Filip Cepter je osniva~ Fondacije za sport, sponozor je „Formule 1“, donator sportskih manifestacija i humanitarnih akcija. Bio je (2005) predsednik Olimijskog komiteta SCG. ^lan je Akademije nauka Ukrajine. Pripadnik je svetske i evropske poslovne elite. Dobitnik je priznawa Vitez rada za razvoj Italije, Medaqe ostrva Elis (2010) za doprinos SAD, kao i li~nih priznawa pape Jovana Pavla Drugog i patrijarha Alekseja, poglavara Ruske pravoslavne crkve. Jedno nebesko telo nosi wegovo ime.

(Nastavqa se)

Milan Mandari} (levo) i Marko Lopu{ina

Milomir Glav~i}, milijarder i dobrotvor iz Kanade

Filip Cepter sa Teslinom medaqom i Marko Lopu{ina

Milano - prestonica mode i privredno srce Italije

Milano je po veli~ini drugi grad u Italiji. Ekonomsko sredi{te Italije, grad bankarstva, industrije i modnih ku}a, koji le`i na temeqima impresivnog kulturnog nasle|a umetni~kih galerija i crkava.

Ovaj fascinantan italijanski grad sme{ten je u podno`ju ju`nih masiva Alpa, u sredi{tu pokrajine Lombardija, na samom severu Italije. Ima oko 1,3 miliona stavnovnika. Tokom svoje duge istorije, Milano je sa pravom poneo naziv „privredno srce“ Italije.

Ono zbog ~ega je Milano nadaleko poznat je svakako to da va`i za prestonicu italijanske i svetske mode, te ujedno i jedan od najpose}enijih gradova u Italiji i to s razlogom. Prva asocijacija za Milano su svetski poznata Milanska katedrala, tipi~na italijanska pica, Castello Sforzesco, Galerija Vittorio Emanuele i mnoge druge stvari koje }e vas ostaviti bez daha u ovom predivnom gradu sa veoma bogatom istorijom.

MILANSKA KATEDRALA

^uvena Milanska katedrala je centar turisti~kih zbivawa i ujedno je najpoznatija milanska gra|evina, i to sa punim pravom. Bili su potrebni vekovi za wenu izgradwu, a nakon posledwe restauracije izgleda impresivnije nego ikad. [etwa oko katerdale podseti}e vas na wenu veli~inu, a ako `elite pogledati kako izgleda iznutra, pobrinite se da za to budete prikladno odeveni, pokrivenih ruku i nogu, ina~e vam ulaz ne}e biti dozvoqen. Uzmite audio vodi~ i obi|ite wegovu unutra{wosti jer to je najboqi na~in da izvu~ete najvi{e iz va{eg posete. Nikako ne propustite da posetite krov Duoma: liftom ili stepenicama i u`ivajte u panoramskom pogledu na grad. GALERIJA VITORIO EMANUELE

Galerija Vitorio Emanuele je definitivno jedan od najve}ih, najglamuroznih i najstarijih tr`nih centara na svetu, sagra|en davne 1867. godine. Sa svojom stakleno - ~eli~nom kupolom, predivinim mozaicima i mermernim podovima o~arava sve one koje ga posete. Interesantno je da se u wemu nalazi i prva radwa poznatog brenda Prada, otvorena daleke 1913. godine. Ipak, ve}ina posetioca pored {opinga, ovde dolazi da zavrti petom po poznatim testisima bika, kao delom podnog mozaika, sa uverewem da }e im doneti sre}u. Nikako ne propustite ovaj „ples“. Ova milanska tradicija ne va`i samo za turiste. ZAMAK SFORCA

Nedaleko od same milanske katedrale, preko pe{a~ke ulice Via Dante, nalazi se impresivan renesansni dvorac porodice Sforzesco koja je nekad vladala Milanom. On je sada doma}in zbirke gra|anskih muzeja i nudi pristup velikom parku Simeone. [etaju}i kroz dvori{ta, mo`ete se diviti arhitekturi i plafonima oslikanim prema nacrtima Leonarda da Vin~ija. Dvorac vredi posetiti ~ak i ako ne idete u muzeje. Interesatno je da se ovde nalazi posledwa Mikelan|elova skulptura, u okviru koga su i Muzej anti~ke umetnosti, Muzej muzi~kih instrumenata, Arheolo{ki muzej i Egipatski muzej. Obilazak zamka (bez vodi~a) je besplatan, dok se ulaz u muzejima napla}uje 10 evra (jedinstvena karta za sve muzeje).

^ETVRT QUADRILATERO D’ORO Milano je pre svega poznat kao svetski centar mode. Grad je doma}in brojnih butika sa ode}om koje ~esto mo`eze videti na modnim pista, a neki od wih su Armani, Versace, Alberta Ferretti, Dolce & Gabbana, Prada, Fendi, Louis Vuitton, Chanel, Gucci, Bulgari, Cartier, Valentino i Gianfranco Ferre. Zaista nije ~udno {to se ovaj deo grada

popularno naziva 'zlatna ~etvrt' (Quadrilatero d'oro). Via Montenapoleone va`i kao jedna od najskupqih ulica na svetu - zajedno s wujor{kom Petom avenijom i pariskim Champs-Elysées-om.

MILANSKA SKALA

Ova ~uvena milanska operska dvorana sagra|ena je u 18. veku i poznata je po tome {to su u woj nastupali neki od najpoznatijih svetskih operskih peva~a, kompozitora i muzi~ara. U woj se nalazi i muzej koji tako|e mo`ete posetiti. Skala je jo{ uvek jedna od naj~uvenijih operskih dvorana u celom svetu i u woj se tako|e izvode baleti i koncerti. ^ak i ako niste qubiteq opere, videti jednu operu u Skali je iskustvo koje se ne propu{ta. Dvorana ima oko 3000 sedi{ta i svojim rasko{nim enterijerom obara s nogu. Ulaznice za svetske opere i baletne predstave nije tako te{ko nabaviti ukoliko ste spremni biti fleksibilni oko sedewa.

PINACOTECA DI BRERA

Pinacoteca di Brera jedan je od najzna~ajnijih muzeja u Milanu, ali i u Evropi. Sme{ten u predivnoj palati Palazzo Brera, a stvoren je u isto vreme kad i Akademija likovnih umetnosti 1776. a slu`io je kao fundus za studente koji su studirali na akademiji. Galerija je ispuwena razli~itim delima, zahvaquju}i Napoleonu koji je preuzeo rukovodstvo nad Italijom i proglasio Milano glavnim gradom dr`ave. To je jedan od retkih muzeja u Italiji koji nije formiran iz privatnih zbirki, ve} od strane italijanske dr`ave. Ulaz je besplatan svake prve nedeqe u mesecu.

SEMPIONE PARK

Ako se odlu~ite da posetite Zamak Sforca nikako ne porpustite da zavirite u susedni park Sempione (Parco Sempione) otvoren 1888. godine, a dizajniran od strane arhitekta Emilija Alemagna koji je dvorac hteo okru`iti zelenilom. KANALI NAVIGLI

Veliki grad poput Milana u 12.veku bila je potrebna luka, te je iskopan veliki darsenski bazen. Mre`a kanala je delomi~no dizajnirana od strane Leonarda da Vin~ija, nekada se pru`ala preko celog Milana, ali danas Navigli prvenstveno predstavqaju dva glavna plovna puta - Naviglio Grande i Naviglio Pavese - na jugu grada. Distrikt Navigli predstavqa boemsku ~etvrt, mesto gde se uve~e okupqaju i stari i mladi, u`ivaju}i u koktelima, hrani, i pogledu na kanale. ^ak i da ne sednete nigde, sama {etwa ovim delom grada doprine}e tome da osetite pravi duh grada. Popularni sajam antikviteta se odr`ava na Naviglio Grande zadwe nedeqe u mesecu.

CRKVA SANTA MARIA

DELLA GRAZIE

Crkva i manastir Santa Maria delle Grazie su jedne od najpoznatijih turisti~kih atrakcija grada Milana. Freska “Tajna ve~era” koju je naslikao veliki majstor Leonardo da Vin~i je jedna od wegovih najpopularnijih i najcewenijih dela a samim tim i razlog tolike pose}enosti crkve. Freska se nalazi u manastiru crkve, preciznije u trpezariji manastira. Zbog osetqivog stawa freske, ulaz u manastir je regulisan. Neophodno je napraviti razervaciju naj~e{}e par meseci unapred.

NACIONALNI MUZEJ ZNAWA I NAUKE LEONARDO DA VIN^I

Leonardo da Vin~i je bio istinski genije i mnogo vi{e od umetnika - bio je pravi vizionar, izumiteq i nau~nik. Razumqivo je da muzej nazvan po ovom ~oveku koji sadr`i mnoge wegove radove i veliku zbirku drugih va`nih nau~nih i tehnolo{kih prikaza. Kao jedan od najzna~ajnijih muzeja na svetu, mo`ete o~ekivati da }ete u wemu na}i kolekcije i mno{tvo modela automobila napravqenih od Da Vin~ijevih crte`a, rekonstrukcije wegovih lete}ih ma{ina i mno{tvo wegovih crte`a, nacrta i skica.

Milanska katedrala

Galerija Vitorio Emanuele

Zamak Sforca

Milanska opera Skala

22. februara 1935. pre 90 godina ro|en je Danilo Ki{, moderni klasik srpske i svetske kwi`evnosti.

Danilo Ki{ je ro|en u Subotici. Otac mu je Eduard Ki{, ma|arski Jevrejin, majka Milica Dragi}evi}, rodom sa Cetiwa. Posle ranog detiwstva, obele`enog Drugim svetskim ratom, {to }e postati jedan od najsna`nijih izvora wegove literature, Ki{ }e se na}i na Cetiwu, gde }e zavr{iti gimnaziju. Studirao je u Beogradu, gde je bio prvi diplomirani student Svetske kwi`evnosti.

PO^EO KAO PESNIK, PA SE OKRENUO PROZI

Ki{ je zapo~eo kao pesnik, da bi se od po~etka {ezdesetih godina okrenuo prozi: kratkim pri~ama i pripovetkama, novelama i romanima.

kojih Ki{ovi junaci poku{avaju da sa~uvaju makar neki trag porodi~ne istorije i postojawa sveta u kome su oblikovani. Dok je "porodi~ni cirkus" pripovedna rekonstrukcija logorskog sveta nacizma, novele u "Grobnici za Borisa Davidovi~a" (1976) i "Enciklopediji mrtvih" (1983) i u posthumno objavqenoj kwizi "Lauta i o`iqci" (1994) govore o staqinisti~kim montiranim procesima i ~istkama. Tako se u Ki{ovoj prozi zaokru`uje velika slika epohe druge polovine XX veka.

OVO JE JEDAN OD WEGOVIH

NAJVA@NIJIH OPUSA

je od najva`nijih opusa te vrste u ukupnoj istoriji srpske kwi`evnosti. Pored nekoliko kwiga eseja i kwige razgovora Gorki talog iskustva, posebno mesto u ovom opusu ima polemi~ka kwiga "^as anatomije" (1978). Ki{ je pisao drame i filmske scenarije. Prevodio je s francuskog, ma|arskog i ruskog jezika. Ki{ove kwige prevedene su na veliki broj svetskih jezika, u izdawima vode}ih svetskih izdava~a i u edicijama modernih klasika svetske kwi`evnosti. "PI[EM, DA BIH PRE@IVEO!"

MELBOURNE BRISBANE GEELONG

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Prve Ki{ove kwige objavqene su 1962. godine, kada su se u jednom tomu pojavili kratki romani Mansarda i Psalam 44. Potom sledi Ki{ov "porodi~ni cirkus", jedan od dva najva`nija toka u pi{~evoj kwi`evnosti. Romani Ba{ta, pepeo (1965) i Pe{~anik (1972), zajedno s kwigom kratkih pri~a Rani jadi (1970), o`ivqavaju misteriju detiwstva koja se doga|a usred u`asa logorskog sveta Drugog svetskog rata. Tek spoznati svet se ru{i u vihorima istorije, od

JAROSLAV

KOMBIQ:

Za roman "Pe{~anik" dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine, za "Grobnicu za Borisa Davidovi~a" Goranovu nagradu, za "^as anatomije" Nagradu @eqezare Sisak, za "Enciklopediju mrtvih" Andri}evu nagradu. Za ukupan kwi`evni rad dobio je Nagradu "Skender Kulenovi}", "Sedmojulsku nagradu" i Nagradu AVNOJ-a.

Dobio je i niz me|unarodnih kwi`evnih nagrada, me|u kojima se nalaze: "Veliki Zlatni orao grada Nice" za ukupan kwi`evni rad, francuski Orden Viteza umetnosti i kwi`evnosti, italijanska kwi`evna nagrada "Tevere" i Nagrada "PEN Bruno [ulc" koja mu je dodeqena u SAD. Izabran je za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti (1988). 90 GODINA OD RO\EWA DANILA KI[A

Uporedo s pisawem proze, Ki{ je sve vreme pisao autopoeti~ke eseje, dragoceno svedo~anstvo o wegovom `ivotu i delu. Ki{ov autopoeti~ki opus jedan

Velika riba i trudna `ena

Jednog letweg popodneva srela se u gradu dva prijateqa (mada je to moglo biti i u bilo kom selu), pa svratili u restoran da se ispri~aju.

Poru~e oni pi}e, svako po svome: Mile, po{to je bio do|o{ iz Bosne, poru~i {qivovicu, a me{tanin Braca, tako su ga svi znali i zvali, a pravo ime mu ni ja ne znam, poru~i ladno pivo, al` da ne bude vi{e pene nego piva. I polako krenu razgovor.

Najpre Mile priupita Bracu:

- [ta je tebi s tobom, prijatequ? U koju si se mi{ju rupu zavukao? Nigde te nema.

- Pa zna{ i sam, prijatequ,odgovori Braca, - poqoprivrednicima posla nikad ne fali, ako ho}e{ da radi{. A kad imam malo slobodnog vremena, idem na pecawe…

- Znam, znam, - prekide ga

Mile, - vama ribolovcima za stolom treba bar tri mesta da bi mogli pokazivati koliko ste veliku ribu upecali.

- Ali prijatequ… - poku{a Braca da ga prekine.

- Vama i kad ruke ve`u, - nastavi Mile, - vi }ete pokazivati koliko je veliko oko imala riba!

- Ali prijatequ… - i daqe je Braca poku{avao da ga prekine,ja sam ti hteo ispri~ati istinu…

- Ama, kod vas pecaro{a, istina od vode do ku}e poraste vi{estruko, - nije popu{tao Mile. - Nego, batali ribe. ^ujem da ti je `ena u drugom stawu. Je l' to istina?

- Dobro si ~uo, - oraspolo`i se Braca. - Jeste. Pa, tako mu do|e, da ja jo{ nisam za bacawe!

- Dobro, dobro. To je lepo, - nastavi Mile, - samo pazi {ta `ena sada ~ita.

- Za{to? - zbuweno priupita Braca. - I kakve to veze ima sa trudno}om?

- Pa to ni meni nije jasno,po~e da obja{wava Mile, - ali znam da je moja `ena, kad je bila u drugom stawu, ~itala „Tri sestre“ od ^ehova i…

- I {ta? - nestrpqivo upita Braca.

- I rodila je tri devoj~icesnu`deno }e Mile.

- Kuku meni, - zavapi Braca, - moja ~ita „Alibabu i 40 hajduka“…

Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank

Govorio je da je pisao da bi pre`iveo, ovo su najpoznatija dela jednog od najve}ih srpskih pisaca

Kwige Danila Ki{a, boqe od ma ~ega drugog, pokazuju da sve nije kwi`evnost, ali da kwi`evnost mo`e biti najboqi deo na{eg iskustva. Delo Danila Ki{a potvr|uje pi{~eve re~i s po~etka osamdesetih o "veli~anstvenom mehanizmu koji ne dozvoqava da se svet obesmisli, da re~i izgube svoje zna~ewe". U kratkom eseju "Za{to

pi{em?" iz 1985. godine Ki{ ka`e: – Pi{em, dakle, jer sam nezadovoqan sobom i svetom. I da bih iskazao to nezadovoqstvo. Da bih pre`iveo!

Danilo Ki{ je pisac koji ima i ~itaoce i tuma~e. I on svoje ~itaoce neprestano sti~e u novim generacijama. Upravo zato je neophodno da dela Danila Ki{a stalno budu dostupna.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au Australian - West

Istra`ivawe: Otkriveno koliko gra|ana podr`ava studentske proteste – brojka je ogromna

Oko 80 odsto gra|ana Srbije podr`ava ve}inu zahteva studenata, a tre}ina populacije navodi da je u~estvovala u aktuelnim protestima. Studentske proteste podr`ava 64 odsto gra|ana, saop{tila je Crta posle najnovijeg istra`ivawa.

Studentski protesti postali su kqu~ni faktor politi~kih i dru{tvenih promena u Srbiji, s potencijalom za daqe {irewe i ja~awe podr{ke, pokazuju rezultati novog istra`ivawa javnog mwewa koje je sprovela Crta.

I posle skoro tri meseca protesti studenata ne samo da ne jewavaju, ve} dobijaju sve ve}u podr{ku, navodi se u saop{tewu.

„Umesto straha i zabrinutosti, me|u gra|anima sada preovladavaju nada i optimizam, i to upravo zahvaquju}i protestima i studenti-

ma. Studentske proteste podr`ava 64 odsto gra|ana, a najve}i rast podr{ke u posledwih mesec dana bele`i se me|u onima koji ina~e podr`avaju partije na vlasti.

Sada svaki peti gra|anin kojem su bli`e partije vlasti podr`ava

proteste, a krajem decembra bilo ih je upola mawe“, dodaje se. Gra|ani veruju da protesti mogu doneti pozitivne promene – 46 odsto wih smatra da zemqa ide u dobrom pravcu naspram 38 odsto koji misle suprotno. Rast

optimizma u pogledu budu}nosti zemqe, kako pokazuju podaci iz istra`ivawa, jasno proizilazi iz energije koju su doneli studentski protesti, a ne iz poverewa u dr`avnu politiku i stawe ekonomije.

Studentima veruje gotovo 60 odsto gra|ana a isto toliko smatra i da predsednik Republike nije nadle`an za re{avawe studentskih zahteva, isti~e se u saop{tewu.

Prema tom istra`ivawu, vi{e od polovine gra|ana (52 odsto) deli stav da studentski zahtevi nisu ispuweni, smatraju}i da su studenti i predstavnici fakulteta jedini pozvani da ocene da li su zahtevi ispuweni.

Ve}ina gra|ana ne veruje medijskim i politi~kim manipulacijama kojima se poku{avaju diskreditovati studenti. Za 72 odsto gra|ana protesti su posledica dr`avnog nemara i korupcije, a ne poku{aj „obojene revolucije” ili „vojvo|anskog separatizma”. [tavi{e, korupcija se vidi kao ubedqivo najve}i problem u Srbiji, isti~e Crta.

U Srbiji nije „vest“ kad se predsednik pojavi na TV, ve} kad ga nema: A kako je u Britaniji i Nema~koj?

uuu Za samo 48 dana tokom ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} javnosti se u`ivo putem medija obratio ~ak 59 puta! uuu Po~etak pandemije koronavirusa bio je i povod za jedino vanredno TV obra}awe nema~ke kancelarke Angele Merkel tokom 16 godina vladavine!

Za samo 48 dana tokom ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} javnosti se putem medija obratio ~ak 59 puta. Ako se osvrnemo na godine za nama, ~iwenica je da bi lak{e bilo prebrojati dane kada predsednika nema u medijima, {to je vrlo neuobi~ajena pojava za demokratska dru{tva. Da je Vu~i} redovan gost u medijima nije novost, pa je tako monitoring CRTE pokazao da je u 2024. godini na malim ekranima bio vi{e od 330 puta. Sli~ni su i podaci CRTE za period od 1. juna 2022. do 31. maja 2023. godine, kada je predsednik imao 300 direktnih obra}awa putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, i kada mu je pripalo gotovo dve tre}ine od ukupnog vremena posve}enog politi~kim akterima u centralnim vestima.

Mo} i monopol vladaju}e stranke i predsednika Srbije u medijima pokazuje i situacija iz januara pro{le godine, kada je Vu~i}evo obra}awe javnosti i predstavqawe plana „Srbija 2027 – skok u budu}nost“ emitovano na 48 kanala, u isto vreme.

I bez monitorniga i prebrojavawa, svakom gra|aninu lako je vidqivo kolika je prisutnost predsednika u medijima, pa je vest, ne kad se Vu~i} pojavi na televiziji, ve} kad ga nema. Jedno wegovo takvo }utawe bila je vest na Televiziji Pink.

„Predsednik se ne ogla{ava du`e od 24 sata, {to nije uobi~ajeno“, stajalo je u kajronu koji je i{ao na ekranu te televizije po~etkom februara.

^iwenica je da bi lak{e bilo prebrojati dane kada predsednika nema u medijima, a koliko je to neuobi~ajena pojava za demokratska dru{tva pokazuju i primeri nekih ure|enih evropskih dr`ava, sa kojima je situaciju u Srbiji nemogu}e i porediti.

Novinarka BBC-ja Danica Ili} ka`e da

i u Velikoj Britaniji postoje teme ili krizne situacije u kojima su se britanski politi~ari i predsednici institucija obra}ali vi{e puta na dan, a posledwi put to je bila kriza izazvana koronavirusom.

Po~etak pandemije koronavirusa bio je i povod za jedino vanredno TV obra}awe nekada{we nema~ke kancelarke Angele Merkel tokom 16 godina vladavine, ka`e novinar DW Sre}ko Mati}.

„To se desilo 18. marta 2020. godine, kada su u`ivo javni servisi i neke druge TV ku}e objavili wen govor, odnosno obra}awe, povodom po~etka {irewa pandemije koronavirusa. Posmatra~i su ga ozna~ili istorijskim, trajao je 13 minuta i u wemu je Merkel nazvala tu pandemiju najve}im izazovom od Drugog svetskog rata. Wena kqu~na poruka. Tada je bila poruka upozorewa nema~kim gra|anima, a u komentarima se tada zapravo ~itava ta poruka sa`ela u jednu kratku re~enicu – to je ozbiqno i shvatite to je ozbiqno“, obja{wava novinar iz Nema~ke.

U NEMA^KOJ PUNO TOGA STROGO REGULISANO, PA I KADA SU U PITAWU JAVNA OBRA]AWA

Kada su u pitawu nema~ki najvi{i zvani~nici, Mati} navodi da postoje fiksni termini kada oni nastupaju, isti~u}i da je to rezervisano za posebne prilike.

„U Nema~koj je puno toga strogo regulisano, tako je i kada su u pitawu javna obra}awa, odnosno TV nastupi, pre svega najvi{ih dr`avnih funkcija, odnosno saveznih kancelara ili kancelarki i saveznih predsednika, koji se pojavquju u unapred definisanim terminima na televizijama. To su poruke sa prigodnim karakterom. Radi se konkretno o tzv. Bo`i}noj poruci i Novogodi{woj poruci. Bo`i}nu poruku preuzima savezni predsednik, a novogodi{wa poruka je deo posla koji preuzimaju kancelari, i emituju se na televizijama s nacionalnom frekvencijom“, obja{wava novinar DW

Ono {to je, kako navodi, specifi~no za nema~ki sistem je institut Bundes preskonferens.

„Ta institucija je posebna po tome {to novinari sami organizuju preskonferencije na koje pozivaju predstavnike nema~ke Vlade ili ministre, dr`avne sekretare, ali i kancelare, odnosno kancelarke. Oni dolaze na te konferencije za novinare, iako ne bi morali, ali dolaze zbog toga {to je to jedna demokratska praksa, zbog jednostavne ~iwenice, da i oni do`ivqa-

vaju taj ~in kao svojevrstno polagawe ra~una gra|anima, odnosno celoj zemqi, da i gra|ani preko tog instituta mogu videti da li politi~ari ono {to obe}aju u predizbornoj kampawi ispuwavaju ili ne ispuwavaju i {ta se sve doga|a u tom procesu vladawa nekom zemqom. Te se konferencije odr`avaju redovno. To je bilo dosta akutno tokom korona krize, a kasnije onda, s po~etkom rata u Ukrajini“, navodi Mati}.

Dodaje i da kancelari imaju i svoje komunikacijske platforme od Iksa, Jutjuba, Instagrama ili objavquju svoje sedmi~ne videopodkaste.

„To je Merkel ~esto radila, a [olc isto preuzeo, na kojima se u sedmi~nom videopodkastu, u par minuta dotaknu neke aktuelne teme, ali to se ne mo`e uporediti sa ovim obra}awima u Srbiji, koja traju nekada i satima“, ka`e Mati}.

POLARIZACIJA MEDIJA U VELIKOJ BRITANIJI VE]A, ^IME JE KONTROLA NAD WIMA MAWA Novinarka iz Londona Danica Ili} isti~e da je, kada je u pitawu Velika Britanija, va`no shvatiti da su konteksti u kojima mediji funkcioni{u u Srbiji i Velikoj Britaniji potpuno druga~iji.

„To pre svega ima veze sa vlasni{tvom medija. Polarizacija medija u Britaniji je mnogo ve}a. Samim tim, ~im je polarizacija ve}a, kontrola je mawa“, ka`e ona. Isti~e i da je, kada se uporedi kvalitet izve{tavawa, razlika velika, te da i britanski tabloidi, koji mogu da se upore|uju sa srpskim medijima, potpuno druga~ije rade.

„Ovde }e retko koje vesti krenuti sa predsednikom vlade, da je izjavio to i to. Pri~e se prave iz ugla gra|ana. Pre svega javni servis BBC, kojeg gra|ani pla}aju, trudi se da wihov ugao izve{tavawa kre}e od gra|ana i gra|anki, a ne od predstavnika vlasti. Iako, moram da budem iskrena, i u Velikoj Britaniji i u Americi, imate novinare koji su bliski vlasti, koji se i vode na putovawa, na vojne ture po Iraku, Avganistanu, koji prate dr`avne ceremonije. Dakle uvek imate u svakoj zemqi te novinare koji su bliski vlasti, to imamo i kod nas, ali ovde je polarizacija ve}a i vidqivi su ti nezavisni kriti~ki novinari koji izve{tavaju onako kako treba – u javnom interesu. I ovde tabloidi pi{u sva{ta i u`asno izve{tavaju, ali va`an je javni servis, to je kqu~ nezavisnog medijskog delovawa“, ka`e Danica Ili}, koja `ivi i radi u Velikoj Britaniji.

Dodaje i da je bitno ista}i koliko je va`na i velika uloga parlamenta, odnosno zakonodavne vlasti.

„Vi imate primere populista koji su na vlasti, poput Vu~i}a, Donalda Trampa… Oni imaju specifi~an odnos sa medijima. U Velikoj Britaniji posledwi populista, najve}i populista kojeg smo imali, je Boris Xonson, ali i wegovo pona{awe, iako je bilo nekakvih napada na novinare wega i wegove Vlade, kada su novinare nazivali bizarnim, koji su izve{tavali o mnogim skandalima koji su potresali britansku Vladu, ~ak i wega kao populistu ne bismo mogli da uporedimo sa ovom dvojicom“, ka`e novinarka BBC-ja.

„Vi

ste

odgovorni, od vas zavisi“

Ispred Ministarstva prosvete je odr`an ~etvoro~asovni protest u organizaciji prosvetnih radnika koji tra`e ispuwewe studentskih zahteva. Nemawina ulica je bila potpuno blokirana, prisutan je veliki broj prosvetara iz

odgovorni, od vas zavisi“. Tu su zaposleni iz Zrewanina, Novog Sada, Ba~ke Palanke i mnogih drugih gradova. Prosvetnim radnicima su se na protestu pridru`ili i novosadski profesori koji tr~e {tafetni maraton iz Novog Sada koje su okupqeni

Beograda, ali i drugih gradova Srbije, u~enika, roditeqa, studenata, profesora univerziteta. Nakon {to su pro~itani zahtevi zaposlenih u osnovnim i sredwim {kolama, po~ela je buka. Poru~uju da, sa maturantima, studentima tra`e istinu i pokretawe Srbije u pravom pravcu.

Okupqeni nose transparente podr{ke prosvetarima, |acima, tu su i transparenti „Ariqe uz Studente i prosvetare“, „Po`arevac je uz studente“, „Vi ste

do~ekali gromoglasnim aplauzom.

Tokom skupa, petnaestominutnom ti{inom, odata je po{ta stradalima u padu nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu.

Prosvetni radnici smatraju da su u Ministarstvu prosvete odgovorni za to {to se ne ispuwavaju zahtevi studenata, tra`i se poboq{awe wihovog materijalnog polo`aja i sigurnost.

Nastavnica filozofije Marija Keneski rekla je da su tu da se obrate Ministarstvu prosve-

Potpredsednica Stranke slobode i Pravde Marinika Tepi} kazala je da poseduje podatke u kojima se navodi da nekada{wi direktor Elektroprivrede Srbije Milorad Gr~i} uhap{en ne zbog korupcije, ve} jer poseduje dokaze o tajnom prislu{nom centru u EPS-u predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, a koji su napravili wegovi qudi.

„Vu~i}ev dugogodi{wi direktor EPS-a Milorad Gr~i} nije uhap{en zbog milion evra, kako se navodi, ve} zbog dokaza o Vu~i}evom tajnu prislu{nom centru u EPS-u koji su Vu~i}evi qudi napravili. Ovo je prvi put da imamo dokaze o tome kako je napravqen nelegalni {pijunski centar i {ta se sve tu radilo i kako je to po~elo 2016. godine kada je Vu~i} bio premijer. Gr~i} mu je bio dobar za obavqawe prqavih poslova, a sada mo`e da ga ugrozi“, kazala je Marinika Tepi} na konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije. Tepi} dodaje da su podaci redovno no{eni Dijani Hrkalovi}, koja je bila dr`avna sekretarka u MUP-u, a pro~itala je i dokument UKP-a u kome se navodi kako je taj centar izgledao i ko je u wemu radio.

„Podaci iz {pijunskog centra su redovno no{eni Dijani Hrkalovi}, on (Gr~i}) je uhap{en preventivno,

te, podse}aju}i da su vi{e od pet nedeqa u obustavi na {ta su ih, kako ka`e, inspirisali studenti.

„Sastavili smo zahteve, ali nemamo odgovora“, navela je ona.

Pritisci postoje sa svih strana, navela je ona dodaju}i da je, to {to ne odgovaraju na zahteve, najzna~ajnije.

„Za{to se niko ne zapita zbog ~ega smo ovde. Nama se niko ne obra}a“, navela je.

Profesor tehni~ke {kole Mileva Mari} Ajn{tajn iz Novog Sada koji je na skupu u Beogradu Ivan Pivni~ki rekao je da se prosvetni radnici, sa studentima i maturantima zala`u za istinu, pravdu, Ustav i zakon.

„Mi sa na{eg kursa ne skre} emo bez obzira na sve pretwe“, istakao je on.

Profesor U~iteqskog fakulteta Vladimir Vukomanovi} rekao je okupqenima da nema univerziteta bez pred{kolskih ustanova i {kola, kao {to nema nema pred{kolskih ustanova i {kola bez univerziteta.

„Tra`imo da se znawe uva`ava i zakon po{tuje. Borba za studente je borba za decu i dr`avu“, naveo je on.

Kako je istakao, du`ni smo da prestanemo da trpimo i svi zajedno – deca, roditeqi, vaspita~i, u~iteqi, nastavnici, profesori poru~imo „Od vas zavisi, va{a je odluka“.

„Promena je ve} u nama i ni{ta ne mo`e da je zaustavi“, kazao je. Profesor informatike iz Prve beogradske gimnazije rekao je da je obe}awa previ{e ali praznih kao uvek.

„Ni{ta lak{e nego obe}ati, ali kada do|e do realizacije, suo~eni smo sa odsustvom sluha, ~ak i potpisani ugovori se ne po{tuju. Ali su nas deca pozvala da tri kqu~ne stvari – slobodu, istinu i pravdu stavimo u prvi plan i da se za to izborimo“, rekao je on.

To su, kako je istakao, jedini faktori oko kojih mo`emo svi da stanemo i gradimo dr`avu, i od te borbe ne mo`emo odustati.

SERIJA

PREDAVAWA: "NEKA BUDE SVETLOST"

lll 28.2. Petak 19 ~asova: "Priroda Svetlosti"

lll 1.3. Subota 10 ~asova: "@iva Svetlost"

Predava~: prof. Dr Tomislav Terzin - Molekularni Biolog, predava~ na Univerzitetu Alberta u Kanadi.

Mesto odr`avawa: 12 Greer Rd, Salisbury, QLD 4107.

ULAZ SLOBODAN!

Prof. dr Tomislav Terzin ro|en je u Somboru, u Srbiji, 1971. godine, diplomirao je molekularnu biologiju i fiziologiju na Beogradskom Univerzitetu 1996. godine. Od tada do 2001. je radio u Institutu za molekularnu genetiku i geneti~ko in`ewerstvo u Beogradu. Nakon postdoktorskih studija na Univerzitetu Guelph, gde je radio na DNK barkodirawu insekata, 2009. dobija poziciju asistent profesora biologije razvi}a i genetike na Univerzitetu Alberta u Kanadi.

Dr Terzin je u~esnik ve}eg broja internacionalnih kongresa iz oblasti genetike, biologije razvi}a i entomologije. Autor je nekoliko nau~nih radova regionalnog i internacionalnog zna~aja. Najva`nija dosada{wa stru~na publikacija objavqena je u vode}em svetskom stru~nom ~asopisu za prirodne nauke Nature, u decembru 2004. godine (Nature, 432, 764-769). Odr`ao je preko 600 javnih predavawa i tribina na temu odnosa nauke i religije. Autor je vi{e kwiga me|u kojima su: ”Nau~na cenzurisana otkri}a” “Medonosna p~ela jevan|eqe prirode” i “Poreklo ~oveka”.

zbog inkrimini{u}ih podataka o najvi{im Vu~i}evim funkcionerima, ali i kriminalcima. Vu~i}ev Gr~i} je uhap{en jer ima puno informacija. U policijskom dokumentu Uprave kriminalisti~ke polcije pi{e kako je IT stru~wak Nemawa Panti} pravio i montirao taj {pijunski centar, {ta je sve ubacivao i u koje privatne automobile i telefone da se prate, prislu{kuju i snimaju.

Pi{e i o nare|enima koga je trebalo prebijati, a sve su povezivali Gr~i} i Hrkalovi}, jer su se woj, kao {to }ete videti, redovno nosili u MUP svi podaci iz Vu~i}evog tajnog prislu{nog centra“, navodi poslanica na konferenciji.

Policija za ovo zna ve} ~etiri godine ali ni{ta ne sme da preduzme, navodi ona.

„Kao {to da znaju da su baze podataka MUP-a i najte`ih istraha o kriminalu prebacivane u Vu~i}ev tajni prislu{ni centar u EPS-u. Iz dr`avnog MUP-a je izneta baza o podaci Darka [ari}a i kopirana u tajni prislu{ni centar. anga`ovana lica su nosila slu`bene legitmacije i oru`je, kancelarija programera su bile zakamuflirane i u woj se ulazilo kroz ormar“, kazala je Marinika Tepi}.

Pro~itala je i iskaz o 4. marta 2021. godine Uprave kriminalisti~ke policije.

„Ne znamo {ta }e biti u optu`nici protiv Gr~i}a, ali ako tu`ila{tvo sada ne pro{iri istragu i ne privede Vu~i}a da da izjavu, smatra}emo da Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu je sau~esnik u zata{kavawu ovih kriminalnih radwi. Ovo je do sada ne samo neotkriven materijal, ve} i najve}i skandal u Srbiji koji su bra}a Vu~i} i SNS organizovali i radili“, zakqu~ila je poslanica.

BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (11)

u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?

Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

PRIPREME ZA UBISTVO NAJVE]EG SRPSKOG ZLOTVORA:

Blagoje Jovovi} je otputovao iz Mar del Plate u Buenos Ajres da bi se sastao sa Josom Defran~eskim, kako bi prikupio {to vi{e informacija.

Kada je proverio verodostojnost onoga {to je objavqeno u novinama, odlu~io je da deo hotela koji je posedovao proda ostalim partnerima kako bi se nastanio u Buenos Ajresu, prikupio dovoqno novca i na{ao drugi posao dok je pose}ivao „vu~ju jazbinu“ i planirao atentat. Joso Defran~eski mu je tako|e otkrio da je Paveli} imao velike poslovne planove u gra|evinskom sektoru i da ga je {titio general Peron. Osim toga, saznao je i da se ovaj potpuno neka`weno {etao Buenos Ajresom i uvek u pratwi svoje usta{ke stra`e. Kao {to smo prethodno napomenuli, Paveli} je `iveo u velikom Buenos Ajresu, u Vrtnom gradu Lomas del Palomar, na adresi 27 kilometara udaqenoj od prestonice, u odabranoj ~etvrti koju je gradio nema~ki emigrant, Erih Zejen.

Pre svega, Blagoje je iznajmio sobu i po~eo da tra`i posao da bi se izdr`avao. Kada je stigao u glavni grad, po~eo je da razmatra strategiju kako da do|e do Paveli}a, a da zaobi|e usta{kog stra`ara. Pre svega, `eleo je da locira Paveli}evo skrovi{te, pa je jednog dana uzeo voz na liniji General San Martin na stanici Retiro, prema malom mestu pod imenom Vrtni grad Lomas del Palomar, u okolini Buenos Ajresa. Putovao je vi{e od sat vremena, pre{ao devet stanica dok nije stigao na stanicu El Palomar, gde je si{ao.

Po~eo je prvo da istra`uje mesto osmatraju}i ga. Kada je si{ao sa stanice, video je da je to podru~je veoma prometno i okru`eno trgova~kim radwama. Sve je bilo okru`eno kro{wama. Nastavio je desnom stranom trga i skrenuo desno, prema aveniji Pereira Iraola (koja je s godinama promewena u Aveniju Rikardo Balbin). I{ao je dva bloka, sve dok nije stao da popije pi}e u baru koji se nalazio jedan blok od Pereira Iraola i

Ulaz u restoran El Ciervo u koji je Paveli} ~esto svra}ao (Foto Iz kwige "Srpski heroj u vu~joj jazbini")

Mermoz (danas Bulevar Finka), gde je razmi{qao kako da se pribli`i Paveli}evom domu. Znao je da `ivi tamo, ali nije znao ta~no gde. Diskretnim raspitivawem uspeo je da dobije ta~nu lokaciju ku}e, Mermoz 643. To nije bilo ne{to {to se otvoreno moglo pitati, ali je Blagoje, svojom komunikativno{}u i dovitqivo{}u uspeo da dobije sve odgovore koji su mu bili potrebni. Uspeo je da uo~i autobus broj 5. Pratio ga je pogledom i video da se zaustavio jedan blok kasnije, u mestu Pereira Iraola i Alas Argentinas. Tu informaciju je zapamtio. I{ao je jo{ jedan blok dok nije stigao do ugla, skrenuo desno za Mermoz. Ne{to od bloka daqe bila je ku}a usta{kog Poglavara, sa desne strane na, u to vreme, strani neparnih brojeva. Kada je pro{ao ispred we, bio je zadivqen. Iznenadila ga je i wena lepota i susednih ku}a. Bilo je to ogromno imawe, sa crvenim plo~icama, sa predivnom ba{tom ispred i ogromnom palmom, u stambenoj ~etvrti. Kao i susedne ku}e, sve su bile veoma velike, nedavno izgra|ene. Nakon {to je malo istra`io okolinu i skrenuo nekoliko puta po obli`wim ulicama, pro{ao je pored kluba AFALP. Primetio je mali trougao od trave i drve}a ispred kluba. To je bilo nalik platformi.

SLOBODNO SE KRETAO

Nastavio je kroz taj mali trg i krenuo nazad, istim putem kojim je stigao na aveniju Pereira Iraola. Po~eo je da broji ulice koje su vodile do `elezni~ke stanice. Izbrojao je ne{to oko jedanaest ili dvanaest blokova. Nije bio dug put. Po~eo je da zami{qa bekstvo sa tog mesta. Sa~ekao je kratko na stanici i ukrcao se na slede}i voz za glavni grad. Bio je uznemiren i uzbu|en. Misija nije izgledala tako te{ko.

I imao je plan. Sada je preostalo samo da prona|e partnera koji }e mu pomo}i da to ostvari. Nakon {to je prona{ao gde se nalazi Paveli}eva ku}a, morao je da prona|e pravu osobu koja }e sa wim sprovesti plan, pa je po~eo da tra`i sunarodnika od poverewa. Sakupio je dovoqno novca od prodaje svog dela hotela, ali je znao da }e tro{kovi biti veliki i da prilikom organizovawa savr{ene strategije, ne sme nedostajati sredstava. Blagoje je jednu stvar isticao uvek i u svakom razgovoru koji je vodio sa emigrantima. Plan je trebalo sprovoditi iskqu~ivo iz patriotskih motiva i ne bi smele da postoje bilo kakve li~ne ambicije kao ni ekonomski interesi. Blagoje tako|e nije bio spreman da od bilo koga tra`i finansijsku pomo}. Li~ni ponos je bilo ne{to {to je oduvek

Kao {to je Joso Defran~eski, predsednik Jugoslovenskog kluba iz Buenos Ajresa govorio, Paveli} nije bio tako sakriven, ve} se nao~igled svih slobodno kretao. Jedan stariji iseqenik iz Crne Gore, koji se prezivao Xawevi}, i koji je bio obave{ten o Paveli}evom kretawu u Argentini, dao je Blagoju informaciju da su se sreli u restoranu u centru Buenos Ajresa, ta~nije, u restoranu El Ciervo, koji se nalazio na uglu ulica Korijentes i Kaqao, u blizini drugih, veoma poznatih barova.

stavqao na prvo mesto. Samo je tra`io nekoga ko bi mu pomogao oko re{avawa usta{ke stra`e. Veoma pa`qivo je tra`io partnera koji bi mu pomogao da izvr{i to ubistvo, ali je odgovor uvek bio isti: „Znam ko je Paveli} i znam za genocid koji je po~inio u NDH, ali imam porodicu da izdr`avam i o woj brinem. Kao imigrantu, ako se meni ne{to desi, ako me ubiju, niko se ne}e brinuti o mojoj porodici“. Blagoje je bezuspe{no tra`io, od prijateqa do prijateqa, sve dok nije odlu~io da razgovara sa Milanom Ga}e{om, Li~aninom, koji je pripadao srpskom narodu tog kraja, sa kojim je mogao da nastavi sa planovima. Kada je Blagoje pitao Milana da li `eli da mu pomogne u izvr{ewu atentata na Paveli}a, on je prihvatio, i iako su zajedno imali dosta informacija o Paveli}evom svakodnevnom kretawu, razumevawe me|u wima je bledelo, da bi na kraju Blagoje odlu~io da nastavi da tra`i drugog partnera za ovaj ~in. Restoran El Ciervo svakodnevno su pose}ivali nacisti i usta{e. Wegova unutra{wost je bila rasko{no ukra{ena, u nema~kom stilu, brojnim bronzanim i drvenim detaqima, kao i foteqama i te{kim zavesama. Separei su imali tamne drvene klupe. Ovakav separe omogu}avao je privatnost posetiocima, jer su ove tamne klupe bile 1,80 m visoke, a istovremeno su se sa wih neprime}eno mogli posmatrati oni {to su ulazili. Izme|u tih separea sa zavesama, prolazio je violinista da o`ivi atmosferu. Blagoje je smi{qao strategiju kako da do|e na lice mesta, a da ga ne otkriju ili da ne probudi sumwu. U te svrhe, promenio je izgled, kako bi zakamuflirao svoje crte lica ispod velikih brkova. Po~eo je ~esto da odlazi u taj restoran sa svojim drugovima, kako bi prona{ao Poglavnika.

l U slede}em broju: Blagoje Jovovi} i Milo Krivokapi} postali su tim koji }e obele`iti istoriju

280. - Ro|en je rimski imperator Konstantin I (Konstantin Veliki), koji je po~eo hristijanizaciju Rimskog carstva (prema nekim izvorima ro|en je u Naisusu, dana{wem Ni{u). Godine 313. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hri{}anstvo izjedna~io sa ostalim verama, a 325. je sazvao Prvi vaseqenski sabor u Nikeji na kojem je stvoren temeq dogmatskog i kanonskog sistema hri{}anske crkve. Osnovao je 330. Konstantinopoq (Carigrad), novu prestonicu Rimskog carstva.

1905. - Reorganizacijom Velike {kole osnovan je Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji.

1932. - Ro|ena je Elizabet Tejlor, ameri~ka filmska glumica, dobitnica Oskara za filmove "Baterfild 8" i "Ko se boji Virxinije Vulf"

1933. - U po`aru, koji su podmetnuli nacisti, izgorela je zgrada nema~kog parlamenta, Rajhstag, u Berlinu. Optu`iv{i komuniste, nacisti su taj doga|aj iskoristili za obra~un s politi~kim oponentima i zavode}i teror uni{tili posledwe ostatke parlamentarno-demokratskog sistema u zemqi.

1952. - Odr`ana je prva sednica UN u novom stalnom sedi{tu svetske organizacije u Wujorku.

1993. - Na pruzi Beograd-Bar u stanici [trpci naoru`ani otmi~ari izveli su iz voza 20 putnika, jugoslovenskih dr`avqana muslimanske nacionalnosti i odveli ih u nepoznatom pravcu. Neboj{a Ranisavqevi}, jedan od u~esnika, osu|en je 9. septembra 2002. na 15 godina zatvora zbog ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva.

1996. - SR Jugoslavija je ukinula sankcije protiv Republike Srpske (blokada na Drini) uvedene 4. avgusta 1994.

1999. - Me|unarodne organizacije za borbu protiv kori{}ewa nagaznih mina procenile su da je u 64 zemqe {irom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od ~ega se sedam miliona nalazi na prostoru biv{e Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 qudi od kojih su 90 odsto civili, me|u kojima je najve}i broj dece.

2003. - Tribunal u Hagu osudio je biv{u predsednicu RS Biqanu Plav{i} na 11 godina zatvora, koja je krajem 2002. godine priznala krivicu za progon nesrpskog stanovni{tva tokom rata u BiH. Iz zatvora je prevremeno pu{tena 27. oktobra 2009. nakon {to je odslu`ila dve tre}ine kazne.

2013. - Papa Benedikt XVI posledwi put se obratio vernicima na Trgu Svetog Petra u Rimu emotivnim govorom pred 150.000 qudi, aludiraju}i na neke od skandala koji su obele`ili wegovo osmogodi{we papinstvo. Benedikt je prvi papa koji je abdicirao u posqedwih {est vekova, a odluku o povla~ewu doneo je 17. decembra 2012., upravo na dan kada je dobio dosije o aferi "Vatiliks", koja je iznela papinu privatnu prepisku gde se Vatikan predstavqa kao leglo intriga.

Blagoje Jovovi}

Otkrivena sveta bela krila koja

Srbiju ~uvaju sa - istoka

Beli an|eo iz Mile{eve otputovao je u kosmos kao najlep{a tekovina na{e civilizacije, me|utim, Srbija ima jo{ jednog an|ela koji svojim krilima {titi wen isto~ni deo. Sedam vekova ~eka da ga otkrijemo, u crkvi Svetog Nikole u Stani~ewu kod Pirota. Poptuno jedinstven, druga~iji od svega poznatog u na{em crkvenom slikarstvu, najvi{e po belim krilima.

Crkva u Stani~ewu sazidana je u vreme Bugarskog cara Jovana Asena, u 13. veku, a iznad ulaza na zapadnom zidu stoji natpis sa imenima ktitora – Arsenije, Jefimija i Konstantin. Oslikana je freskama vek kasnije. U wihovoj lepoti posebno se isti~e freska Belog an|ela.

Iz perioda od 12. do 15. veka sa~uvana su svega tri dragocena svedo~anstva o duhovnom vi|ewu Belog an|ela, ~uvena freska u manastiru Mile{eva, u studeni~koj crkvi Svetog Nikole i istom svetitequ posve~enoj crkvi u selu Stani~ewe.

Prof. dr Dragan Miti}, jedan od autora nedavno {tampane monografije "Beli An|eo iz Stani~ewa - sedam vekova tihovawa", ma{inski je in`ewer koji je dve i po decenije radio u industriji, a karijeru nastavio kao univerzitetski profesor u Ni{u.

Istra`ivawem koje ga je dovelo do Belog an|ela bavi se od gimnazijskih dana, a istorijom svog kraja isto~no od Morave, uz doline Timoka i Poni{avqe, od kad zna za sebe. Sam je tra`io arheolo{ke dokaze tvrdwama koje stoje u istorijskim kwigama, jer je taj deo istorije, kako ka`e maglovit, nedovoqno razja{wen.

"U {koli se u~i uglavnom o zapadnoj Srbiji, o Nemawi}ima. A o isto~noj se jako malo zna, zato sam tra`io ktitore crkava i manastira tog kraja. Postojala je tu jedna dinastija Uro{evi}a, ~iji su potomci iz vremena kraqa Bodina, preko Nemawi}a do najsve`ije istorije, vladali ovim podru~jem nasledno. I sa promewqivom sre}om. Vladali su od Vidina, preko Timo~kih dolina, Poni{avqa, pa sve do Sofije, sa jedne i sa druge strane Stare planine, sve do Velike Morave. Mi o tome ne znamo ni{ta. To sam poku{avao da ra{~istim i tako do{ao do Belog an|ela".

TAJNA VLASTELINA

IZ OKOLINE PIROTA

Mala, ali impozantna crkva sa mo}nim polo`ajem na uzvi{ewu pored reke, na starom frekventnom putu Ni{Serdika ka Konstantinopoqu, nije mogla biti zaobi|ena. Paqena je i pqa~kana mnogo puta, a najvi{e {tete nanele su joj Osmanlije. Ipak, wen freskopis ostao je. Bo`anstvene freske ~ak otkrivaju i da je ktitor u vreme izgradwe bio monah.

Arheolozi su do najva`nijih zakqu~aka do{li na osnovu nalaza iz nekropole, prona|eno je 113 grobova, u porti, ali i u samoj crkvi, gde je sahrawena vlastelinska porodica. Sticajem oklonosti trebalo je 40 godina da nau~ni rad arheologa iza|e u javnost, ali samo u stru~nu.

"Posle pisawa tog rada, u na{u javnost nije iza{la informacija koja bi intrigirala qude, u woj nije bio opis Belog an|ela o kome sam pisao u kwizi. Sedam stotina godina tihovao je taj Beli an|eo neotrkriven, pod kre~om. ^etrdeset godina je ~ekao od otkrivawa crkve. I od tada, dok mi nismo uradili kopiju freske, dok se gospoda Coli}, Nikoli} i ja nismo anga`ovali oko toga, pro{lo je vi{e od dve decenije. Poku{avamo da afirmi{emo taj freskopis, posebno tu fresku", ka`e Miti}.

Po{to, kako ka`e, nikako nije uspevao da udene u u{i istori~arima umetnosti posebnost Belog an|ela, sam se upustio u taj posao. Obi{ao je celu Srbiju, celo Kosovao, Makedoniju, i{ao i u Svetu zemqu, nigde nije na{ao analogiju Belom an|elu iz Stani~ewa.

KRILA KOJA SVE GRLE - SVETLO[]U

Iskusni slikar, kopista fresaka ^aslav Coli}, jedan od posledwih ~uvara srpskog duhovnog blaga svetiwa na

"Arheolozi su na osnovu grobova otkrili da je vlastelinska porodica veoma bogata, {to se vidi i na samom freskopisu. Na{li su u grobovima artefakte identi~ne onome {to je naslikano na zidu crkve, na freskama. Naravno, nisu na{li wihove li~ne karte, moraju da se poslo`e kockice, da se vidi {ta je {ta, da se na osnovu drugih istorijskih izvora pove`e ko je ko", ka`e Miti} poku{avaju}i da nam pribli`i ~iwenicu da nas u Stani~ewu tek ~ekaju iznena|ewa.

I ode`ede otkrivaju koliko je mo}na ktitorka porodica bila. Na jednoj, koju arheolozi smatraju poklonom po tada{wem obi~aju Vizantije, ime je bugarskog cara Jovana Aleksandra. O bogastvu vlastele svedo~i i nakit prona|en u grobovima.

On za to vremena nema, u devetoj deceniji `ivota radi kopiju loze Nemawi~a iz De~ana, da imaju oni koji dolaze. Posmatran izdaleka an|eo je na fresci u beloj ode}i. Izbliza izgleda druga~ije. Ima dva odevna detaqa, hiton i hemation. Dowi deo ode}e je oslikan sa naborima diskretne crvenomrke boje, {to je boja Bo`je strpqive mudrosti koja qubi i istovremeno podse}a na prolivenu Hristovu krv. Maslinasta boje hemationa asocira da kroz an|ela govori Duh Sveti, onaj koji daje `ivot, ali i na masline

Kosovu i Meothiji, tako|e nije mogao da se pomiri sa ~iwenicom da je Beli an|eo iz Stani~ewa nepoznat. Uradio je wegovu kopiju, ne samo za potrebe Miti}eve monografije.

"Taj an|eo govori ne{to zagonetno. Za{to je majstor koji ga je naslikao, jedini majstor koji je slikao bela krila. Ja sam radio u Galeriji fresaka Narodnog muzeja u Beogradu 30 godina, obi{ao sve na{e manastire od 11. do 16. veka, kopirao skoro u svakom, i u crkvi, nisam nai{ao ni na jednog sa belim krilima. Stalno sam razmi{qao o tome. I kako su stilski ura|ena krila, {ta je on hteo da ka`e... To je za mene zagonetka i treba da se ispita detaqno", pri~a Coli}.

ispod kojih se Hristos naj~e{}e molio i propovedao.

Ovaj Beli an|eo pleni svojom jednostavnom postavkom, pedantnom obradom i originalnim koloritom sa malom pale-

tom boja, ali toplog tonaliteta. Majstor je itekako znao {ta radi.

BELI AN\EO PONOVO PROGLEDAO Freske u Stani~ewu su dugo bile pod kre~om, a lice Belog an|ela uni{teno je mnogo ranije, verovatno u pohodu Turaka. Ovog stru~waka smo pitali kako je na sebe mogao da preuzme tako veliku odgovornost, da mu rekonstrui{e lice: "Po{to freska podnosi kva{ewe vodom, ~istom vodom, mogao sam da pokvasim lice da bi video dokle su o{te}ewa, gde je original. Mnogo sam vodio ra~una da ga ne izgubim, da ne radim napamet. Na sre}u, ostali su krajevi od oka, krajevi lica, gledao sam da bude {to vernije. Sama zenica ne vidi se u potpunosti, ali slikar ima obi~aj da sli~ne o~i stavqa na druge figure. I to sam gledao, pa sam preneo iz drugih figura ne{to {to je sli~no", obja{wava kopista.

Dodaje da je i sama kompozicija Vaskrsewa i ostale figure jedinstvena, wega podse}a na neke ikone, ali dok ne na|e one sa kojima mo`e da ih apsolutno uporedi, dok ne na|e ba{ taj rukopis, ne}e imati mira.

Jo{ je jedna specifi~nost freskopisa u crkvi Svetog Nikole, hram je mali, pa ktitori izgledaju potpuno realno, kao da su ve{tom slikaru ba{ tu i pozirali, "samo {to ne progovore". Mnogo pa`we autor je posvetio i ode`dama.

"U to vreme qudi su se tako obla~ili, to je stara srpska sredwovekovna no{wa, tu je i narativno slikarstvo, detaqi, verujem da je kori{}ena ornamentika preuzeta iz tog okruga gde je freskopisac radio. Mo} kroz ode`du nije im data ma{tom. Autor je sigurno poznavao i druge narode u okolini, unosio je dosta nepoznatih stvari za nas".

On isti~e jedinstvenu teksturu krila, podse}aju na labudova, ura|ena su sa paperjem. Ne{to sli~no, ka`e, vi|ao je na starim ikonama, ali nisu ista. Ovo je ne{to posebno. Evenutalnu analogiju trebalo bi potra`iti u drugim zemqama koje su nekada bile pod vla{}u Vizantije.

ZAVE[TAWE ZA BUDU]E GENERACIJE Za{ti}en od Uneska, Beli an|eo iz Mile{eve oti{ao je i u kosmos statelitskim signalom kao jedno od najve}ih dostignu}a stanovnika planete Zemqe i vrhunsko dostignu}e u evropskom slikarstvu. Stani~evski an|eo jo{ ~eka da blagost svog lica otkrije svetu. Posle sedam vekova na{ao je mesto na kome }emo mo}i da ga vidimo, Coli} je svoj rad zave{tao Muzeju Poni{avqa. Pre nego {to se tamo smesti, wegova do sada neotkrivena lepota prati}e promociju monografije na{ih sagovornika. Odr`ana je u Novom Sadu i Beogradu, a sledi u kulturnom centru kraja odakle je potekao, u Ni{u.

Originalnog Belog an|ela Poni{avqa mogu}e je videti u samom hramu. Zadu`bina nepoznate mo}ne vlastelinske porodice danas je seoska parohijska crkva u kojoj se slu`i praznicima. OVO SE ^EKALO SEDAM VEKOVA:

SIMA JE PO^EO NI OD ^EGA, A DANAS IMA JEDNU OD NAJBOQIH ERGELA NA BALKANU!

Gorostas Zamfir te`i od 1.000

kila!

Nekada sin siroma{nog rabaxije, a danas veliki doma}in sa najsilnijim kowima u kraju. Sima Simi} iz zaseoka Greda u blizini Vaqeva, ve} decenijama posve}uje svoj `ivot uzgoju ovih plemenitih `ivotiwa. Wegova ergela danas je me|u najcewenijima na Balkanu, a kruna wegovog rada je najve}i kow u regionu, visok preko dva metra i te`ak gotovo tonu, koji dominira na svakom takmi~ewu na kojem se pojavi.

Kowi su deo mog identiteta. Jo{ kao dete, dok sam s ocem vukao {oder i pesak iz Kolubare, razmi{qao sam o tome kako bi bilo imati najboqe kowe u Srbiji. Danas, s ponosom mogu re}i da su moji kowi ne samo najboqi, ve} i prepoznati {irom Balkana,“ ka`e Simi}.

Simina ergela trenutno broji dvadesetak grla, me|u kojima se isti~u {ampionski pastuvi, rasne kobile i perspektivna `drebad. Wegov najve}i kow Zamfir, koji je dobio nadimak „Gorostas iz Grede“, pravi je fenomen. Te`ak ~ak preko 1.000 kilograma.

Wegova visina, snaga i dr`awe su ono {to svi prime}uju na prvi pogled. Ipak, ono {to ga zaista izdvaja jeste mirno}a i inteligencija. Takvi kowi se retko ra|aju,“ ka`e Simi} dok sa ponosom pokazuje svog {ampiona.

Osim impresivnih proporcija, ovaj neverovatni gorostas se mo`e pohvaliti zavidnim rezultatima na takmi~ewima.

Ovaj kow je nepobediv u svojoj kategoriji. Na svim doma}im i me|unarodnim smotrama nosi zlatne medaqe. Qudi dolaze iz cele Srbije, ali i iz inostranstva, da ga vide u`ivo,“ dodaje Simi}.

Pored Zamfira, Simi}evi kowi poznati su po vrhunskoj genetici.

Imamo nekoliko linija kowa koje pa`qivo odr`avamo. Svako grlo u ergelama nosi gene {ampiona, a svaka nova generacija sve vi{e nadma{uje prethodnu. Kada imate ovakve kowe, svaki korak u uzgoju mora biti promi{qen,“ isti~e on.

Simina staja nije samo mesto za uzgoj, ve} i prilago|ena vrhunskim uslovima za kowe te veli~ine.

Kad je Gorostas stigao, morali smo da pro{irimo boksove, podignemo krovove i oja~amo konstrukciju. Takav kow zahteva posebne uslove, ali se trud isplatio,“ obja{wava Simi}.

Wegova posve}enost kowima ide i daqe od uzgoja. Simi} ~esto organizuje smotre i manifestacije posve}ene kowarstvu, gde promovi{e zna~aj o~uvawa ove tradicije.

Kowi su deo na{e istorije, kulture i `ivota. Ulagawe u wih nije samo moj posao, ve} i moja misija – da o~uvam ono {to su generacije pre mene radile,“ dodaje on.

Pored uzgoja, Simi} pa`qivo prati zdravqe i ishranu svojih kowa.

„Svaki kow ima poseban tretman. Wihova ishrana je prilago|ena potrebama, a veterinarska nega je na najvi{em nivou. Veliki kowi poput Zamfira zahtevaju dodatnu pa`wu, ali svaki trud je vredan kada vidite rezultate,“ obja{wava.

Simina ergela postala je simbol kvaliteta i tradicije. Wegovi {ampioni dominiraju arenama, dok najve}i kow Balkana, ostaje neprevazi|ena ikona snage i plemenitosti.

„Ovi kowi nisu samo `ivotiwe. Oni su deo mog `ivota, deo mog nasle|a i deo na{e zajedni~ke budu}nosti,“ zakqu~uje Simi} sa osmehom.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

U profesionalnoj sferi do`ive}ete nalet inicijative: ne propustite priliku da poka`ete svoje liderske kvalitete, ~ak i ako okolnosti zahtevaju nestandardna re{ewa. U qubavi poka`ite malo vi{e strpqewa i pa`we, dozvoqavaju}i impulsima da ustupe mesto smislenim akcijama. Mo`ete da prevazi|ete prepreke ako odr`ite ravnote`u izme|u odlu~nosti i razboritosti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Energija samopouzdawa obavija}e vas tokom cele nedeqe. Ovaj period je najboqe da posvetite dubokoj analizi i strate{kom planirawu, posebno u finansijskim pitawima. Pa`wa prema detaqima }e pomo}i da izbegnete neo~ekivane gre{ke. U qubavnim odnosima dajte prednost iskrenoj komunikaciji, koja vam omogu}ava da prona|ete harmoniju ~ak i u te{kim situacijama.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Va{a prirodna radoznalost otvori}e vam nove horizonte. Na poslu }e biti mogu}nosti za kreativne eksperimente koji mogu dovesti do va`nih otkri}a, a intelektualna aktivnost }e biti u centru pa`we. Poku{ajte da rasporedite energiju kako se ne biste preopteretili beskorisnim informacijama. Neo~ekivani dijalozi i razmena ideja doda}e sve`inu i raznolikost qubavnim ose}awima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Va{a emocionalna dubina i intuitivna osetqivost pomo}i vam da se samopouzdano kre}ete u te{kim situacijama. Nedeqa je povoqna za rad na porodi~nim i li~nim pitawima: poku{ajte da date slobodu svojim ose}awima, a da pritom ne zaboravite da ostanete objektivni. Finansijska pitawa zahtevaju oprez - donosite odluke nakon pa`qive analize. Ose}ate se dobro i poletno..

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

^eka vas talas kreativne energije, sposobne da jarkim bojama oboji i radne projekte i li~ne odnose. Va{ prirodni {arm i harizma privu}i }e pa`wu novih poznanika i partnera. Nemojte se pla{iti eksperimentisawa sa novim pristupima, ali zapamtite da treba da razmislite o svojoj strategiji. U poslovnim stvarima izbegavajte ishitrene korake da biste odr`ali stabilnost.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Efikasno i precizno planirawe posta}e va{i verni saveznici u narednim danima. Inteligentan pristup re{avawu problema omogu}i}e vam da realizujete ~ak i najslo`enije projekte, a pa`wa na detaqe }e pomo}i da izbegnete nesporazume. Na emocionalnom frontu, mo`da }ete morati da birate izme|u racionalne analize i topline ose}awa – poku{ajte da prona|ete sredinu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Mo}i }ete lako da na|ete kompromise ~ak i u kontroverznim situacijama zahvaquju}i svojoj sposobnosti da slu{ate i ~ujete druge. Diplomatski pristup }e se pokazati korisnim kako u poslovnim pregovorima tako i u li~nim odnosima. Mudra raspodela resursa }e pomo}i da izbegnete nepotrebne rizike. Vreme za kreativne projekte obe}ava zadovoqstvo i inspiraciju.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Za [korpije ova sedmica done}e emocionalne i mentalne promene. Duboka iskustva mogu otvoriti nove horizonte u va{em profesionalnom i li~nom `ivotu ako mo`ete da kontroli{ete svoju strast i ne prepustite se trenutnim impulsima. Dolazi vreme kada je va`no da reorganizujete prioritete i preispitate utvr|ene pozicije. Posvetite se telu i duhu, vodite ra~una o ishrani i zdravqu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Optimizam i `eqa za novitetima prati}e vas tokom cele nedeqe. Va{a potraga za istinom mo`e dovesti do neo~ekivanih otkri}a koja mogu promeniti va{ uobi~ajeni na~in `ivota. U svom profesionalnom `ivotu, iskoristite trenutak da sprovedete svoje ideje, a u finansijskim pitawima da preispitate sopstvene prioritete. U qubavnoj vezi nisu iskqu~eni neprijatni trenuci i sumwe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Disciplina }e vam pomo}i da samouvereno prevazi|ete sve izazove. [to se ti~e posla, va`no je odvojiti vreme i delovati po osmi{qenom planu, {to }e vam pomo}i da izbegnete gre{ke u va`nim projektima. Li~ni odnosi zahtevaju vreme kako biste razvili duboko razumevawe - iskreni razgovori mogu pomo}i u izgradwi veze ~ak i kada postoje razlike. Pokrenite telo, ulewili ste se.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

O~ekuje vas sedmica puna inovativnih ideja i sve`ih koncepata. Nekonvencionalan pogled na poznate situacije omogu}i}e vam da odete daqe od uobi~ajenih i prona|ete nova re{ewa kako na poslu tako i u li~nim stvarima. Budite spremni da se prilagodite novom tempu doga|aja, a da zadr`ite individualnost. Emocionalna ravnote`a }e vam pomo}i da odr`ite jasno}u misli.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Treba da slu{ate intuiciju - ona }e vam re}i pravi pravac u poslu i li~nom `ivotu. Mogu}e su neo~ekivane ponude koje }e vam otvoriti nove perspektive, odmerite prednosti i nedostatke. Mo`da }ete se ose}ati kao da `elite da budete sami i da dovedete svoje misli u red – dajte sebi vremena. Harmonija sa voqenom osobom ako poka`ete strpqewe i pa`wu prema najmilijima.

Par iz Brazila oborio Ginisov rekord, u braku su 84 godine!

Vreme{ni par iz Brazila, Maria i Manoel, oborili su Ginisov rekord u kategoriji najdu`e bra~ne zajednice - wihova qubavna pri~a traje 84 godine i skoro 3 meseca, a podelili su i jedan savet za dug i sre}an (su)`ivot. Maria i Manoel su se upoznali davne 1936. godine, kada su se slu~ajno sreli u jednom poqoprivrednom gazdinstvu. Me|utim, taj susret nije iznedrio ni{ta, ~ak ni prijateqstvo. Putevi su im se ponovo ukrstili tek 4 godine kasnije i tada je Manoel shvatio da je Maria osoba sa kojom on `eli provesti ostatak `ivota. Pozvao ju je na sastanak i tamo izrazio svoja ose}awa, nakon ~ega su uplovili u romansu. Naravno, nije sve i{lo ba{ glatko kao u nekoj holivudskoj romanti~koj komediji, iako je po~etak ba{ takav: majka Marie je u po~etku bila protiv wihove veze, pa je Manoel morao iznova i iznova da sti~e poverewe wene porodice. Kako bi dokazao da je dobar par za wihovu }erku, on je ~ak po~eo da gradi zajedni~ki dom. Blagoslov na brak zaqubqeni par je dobio nakon nekoliko meseci, kada su se i ven~ali. Po{to su se uzeli, Maria i Manoel su vredno radili rame uz rame na planta`i duvana, kako bi mogli da imaju kakvu-takvu finansijsku sigurnost. Bila je to prava borba za opstanak, koja se, u wiho-

vom slu~aju, itekako isplatila. U braku su dobili 13 dece, koja su im kasnije na svet donela 55 unu~adi, 54 praunu~adi i, sada, 12 pra-praunu~adi. Da, bogatstvo se ne meri novcem i oni su dokaz ove tvrdwe. Danas Maria (101) i Manoel (105) imaju mnogo razloga za slavqe: ovog februara oni su zajedno proslavili Dan zaqubqenih 84. put, a ujedno su oborili i Ginisov rekord po du`ini trajawa braka. Kada je rekord ozvani~en, 14. februara, wihova zajednica je trajala ravno 84 godine i 77 dana. Kada je upitana za recept za skladan `ivot sa partnerom, Maria nije mnogo toga rekla, ali wene re~i ga|aju u centar. "Qubav", odgovorila je ona.

Bogata porodica: Maria i Manoel imaju vi{e od 100 naslednika

Doktori naveli simptome koji ukazuju na ozbiqne probleme sa jetrom

Jetra je najve}i unutra{wi organ u qudskom telu i igra kqu~nu ulogu u mnogim vitalnim funkcijama.

Ovaj organ reguli{e zgru{avawe krvi, uklawa toksine (kao {to je alkohol) iz krvotoka, u~estvuje u proizvodwi `u~i i obavqa niz drugih va`nih zadataka. Me|utim, jetra mo`e biti o{te}ena zbog bolesti ili lo{ih `ivotnih navika, {to dovodi do smawene funkcije.

Bolest jetre je veoma ~esta, a obuhvata {irok spektar stawa koja remete normalno funkcionisawe ovog organa, ukqu~uju}i nealkoholnu masnu bolest jetre, hepatitis, pa ~ak i kancer, obja{wava gastroenterolog dr Daglas Vajn.

Simptomi se ponekad javqaju odmah, ali to nije uvek slu~aj.

„Znaci oboqewa jetre se obi~no ne manifestuju sve dok ne do|e do ozbiqnog o{te}ewa organa“, isti~e hepatolog dr Bubu Banini.

Kako prepoznati da ne{to nije u redu sa jetrom? Donosimo vam pet naj~e{}ih znakova upozorewa koji ukazuju na probleme sa jetrom i {ta da radite ako ih primetite.

@UTILO KO@E ILI O^IJU

„Jedan od skrivenih znakova bolesti jetre je `uta boja

RECEPT

DOMA]A SUPA

POTREBNO JE:

n oko 500 g piletine (bataci, belo meso)

n 1 ve}a glavica crnog luka n 2 {argarepe n biber u zrnu n lovorov list n po `eqi rezanci za supu n suvi biqni za~in n biber n 1 l vode

PRIPREMA:

Piletinu staviti u {erpu, luk oqu{titi oprati tako|e ceo staviti u {erpu sa piletinom, dodati tako|e i dve {argarepe, nekoliko listova lovora i koje zrno bibera sve naliti sa vodom, kuvati dok se piletina ne skuva, kad je kuvano povaditi piletinu, {argarepu i luk, bujon procediti u drugu {erpu.

Piletinu odvojiti od kostiju iseckati na sitno, dodati u supu, {argarepu iseckati na krugove dodati u supu, rezance dodati po `eqi kako volite, za~initi sa vegetom i biberom po ukusu i dodati seckan per{un. Ostaviti tako jo{ 10 minuta da obavri.

beowa~a ili ko`e, poznata kao `utica“, obja{wava dr Banini. @utica se javqa kada se u telu nakupi previ{e bilirubina, pigmenta koji nastaje tokom razgradwe crvenih krvnih zrnaca. Bilirubin se normalno obra|uje u jetri i uklawa iz tela, ali prevelika koli~ina mo`e ukazivati na probleme sa jetrom. Iako visoki nivoi bilirubina nisu uvek opasni za odrasle, osnovni uzrok mo`e biti ozbiqan. Zbog toga je va`no konsultovati lekara ako primetite `utilo ko`e ili o~iju.

TAMAN URIN

Tamna boja urina se obi~no povezuje sa nedostatkom te~nosti, ali mo`e biti i znak oboqewa jetre, isti~e dr Vejn. Nakupqawe bilirubina mo`e dati urinu tamno naranxastu, braon ili `utu boju. Ako redovno pijete dovoqno vode, a va{ urin

je jo{ uvek taman, to mo`e ukazivati na problem sa jetrom.

KONFUZIJA ILI PROMENE

U MENTALNOM STATUSU

Povremeni zaborav je normalan, ali ozbiqne mentalne promene ne treba zanemariti. Oni mogu biti znak problema sa jetrom ili drugih zdravstvenih stawa.

„Ina~e zdrava osoba mo`e razviti akutno otkazivawe jetre, {to se mo`e manifestovati kao promena mentalnog statusa ili li~nosti, kao {to su dezorijentacija, konfuzija ili pospanost“, obja{wava dr Banini.

Ako primetite takve simptome, odmah potra`ite medicinsku pomo}.

OTICAWE NOGU, ^LANAKA

ILI STOMAKA

Oticawe nogu, stopala ili stomaka mo`e biti povezano sa problemima jetre, posebno kod

osoba sa cirozom, {to je ozbiqno o{te}ewe jetre koje uzrokuje o`iqke na organu. Ciroza usporava protok krvi kroz jetru i pove}ava pritisak u portalnoj veni, koja krvqu snabdeva organe. Pove}an pritisak mo`e izazvati nakupqawe te~nosti u nogama (edem) ili abdomenu (ascites).

Otok se mo`e javiti i zbog nedostatka odre|enih proteina

u krvi, kao {to je albumin, koje proizvodi jetra.

LAKO STVARAWE MODRICA I KRVAREWA

Qudi sa o{te}ewem jetre ~esto imaju modrice ili lako krvare. To je zbog smawene proizvodwe proteina potrebnih za zgru{avawe krvi. Ako jetra ne funkcioni{e ispravno, telo gubi sposobnost da zaustavi krvarewe.

Faktori koji naj~e{}e usporavaju metabolizam

Usporen metabolizam pored toga {to ote`ava razmenu materija u organizmu i odr`avawe zdrave telesne te`ine, tako|e uti~e i na smawen nivo energije za svakodnevne aktivnosti.

Ukoliko imate ovaj problem, u nastavku otkrijte koji faktori naj~e{}e usporavaju metabolizam.

HORMONI

Promena nivoa hormona mo`e usporiti potro{wu energije va{eg tela {to vas mo`e u~initi zna~ajno umornim. Neka stawa, kao {to su slaba ili prekomerna funkcija {titne `lezde i poreme}aji u proizvodwi estrogena, uti~u na va{ metabolizam.

Stres je tako|e odgovoran za osloba|awe hormona koji mogu uzrokovati usporavawe metabolizma. Upravo zbog toga je va`no svesti stres na minimum za pravilan metabolizam i proveriti nivoe hormona ako sumwate na neravnote`u.

NEDOSTATAK SNA

Spavawe poma`e metabolizmu da normalno funkcioni{e, a kada ne spavate dovoqno, mo`ete to osetiti. Lo{ kvalitet sna i premalo sna mogu dovesti do neravnote`e hormona odgovornih za kontrolu metabolizma.

Upravo zbog toga je va`no spavati najmawe {est sati dnevno, ali je najboqe spavati sedam do devet sati. Tako|e je va`no kada spavate.

Laneno seme se smatra jednom od najmo}nijih namirnica na svetu. Sr~ane bolesti, karcinom, {log i dijabetes su bolesti ~iji je rizik od dobijawa drasti~no smawen konzumirawem ove uqarice.

Vlakna, omega 3 masne kiseline, vitamin E, vitamin D, magnezijum, selen i cink su zna~ajne komponente lanenog semena, ali su za wegovu delotvornost najbitniji lignini kao wegovi glavni sastojci. Lignini predstavqaju fitoestrogene koji imaju antioksidansna svojstva i pokazuju dobre efekte u le~ewu hormonski zavisnih tumora.

Ako ~esto ostajete budni do kasno u no} i poku{avate da nadoknadite nedostatak sna tokom dana, velike su {anse da }e vam se metabolizam usporiti.

STROGE DIJETE

Ako je va{ ciq da smr{ate, stroge dijete nisu pravi izbor. Iako na po~etku mogu pokazati zna~ajan gubitak te`ine, posledica }e biti usporen metabolizam.

Kroz veoma restriktivnu ishranu, navi}i}ete svoje telo na nizak unos kalorija i va{ metabolizam }e se prilagoditi i raditi sporije.

Poku{ajte da izgubite te`inu uvo|ewem razumnijeg kalorijskog deficita u kombinaciji sa uravnote`enom ishranom i ve`bawem.

SO BEZ JODA

Himalajska so ili cvet soli omiqeni je izbor gurmana i kuvara, pa se ~esto mo`e na}i u vrhunskim restoranima.

Takva so je dobra kada se konzumira povremeno, ali joj nedostaje jod, koji je potreban {titnoj `lezdi za upravqawe metabolizmom.

U svakodnevnoj upotrebi i daqe treba da koristite jodiranu so ili u svoj meni uvrstite namirnice bogate jodom, poput {kampa.

NEDOSTATAK VODE

Voda je kqu~ za pravilno funkcionisawe organizma, a kada je telo `edno, pati}e i metabolizam.

Istra`ivawa su pokazala da smaweni unos vode mo`e da uspori proizvodwu energije, pa je potrebno piti osam i vi{e ~a{a dnevno. Ako se bavite sportom ili drugim fizi~ki zahtevnim aktivnostima, potrebno je da pijete jo{ vi{e vode.

NEDOSTATAK KALCIJUMA

Kalcijum u telu nije potreban samo za odr`avawe zdravih kostiju, ve} je i kqu~ni mineral za pravilno funkcionisawe tela. Hranom bi trebalo da unosite dovoqnu koli~inu kalcijuma, a ako imate ozbiqan nedostatak pomo}i }e vam i suplementi. Budite oprezni kada uzimate suplemente jer se kalcijum u velikim koli~inama mo`e deponovati u krvnim sudovima i time stvoriti dodatne probleme.

Vlakna u sastav lanenog semena ulaze kao rastvorqiva i nerastvorqiva, blagotvorna su za probavu, zdravqe creva, odr`avawe idealne telesne te`ine i regulaciju holesterola.

Omega 3 masne kiseline su tako|e jako bitne komponente lanenog semena jer spre~avaju bolesti srca i krvnih sudova. Ove kiseline i lignini smawuju upalu koja prati Parkinsonovu bolest, artritis i astmu, blokiraju}i lu~ewe odre|enih protivupalnih agensa. Zahvaquju}i pozitivnom dejstvu vlakana na digestivni trakt, laneno seme reguli{e crevnu floru koju ujedno i obnavqa, elimi-

ni{u}i toksine iz organizma i poboq{avaju}i probavu.

Na `eludac deluje obla`u}i wegovu sluzoko`u, te smawuje probleme s pove}anom kiselinom. Osim toga, semenke lana su korisne za zdravqe kose i ko`e, a mogu ubla`iti i bolove u grudima za vreme menstruacije. Lekari ~esto preporu~uju laneno seme kao lek za miome – u vidu dodatne terapije i prevencije. Ove uqarice pozitivno deluju na nervni i imunolo{ki sistem (ubla`avaju alergije i simptome lupusa), igraju va`nu ulogu u metabolizmu kalcijuma i imaju blag diureti~ki efekat.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

OZNAKA ZAJUG PISAC VLADISLAV PETKOVI] ^ETVRTINA

@ITEQ [KOTSKE SVETIQKE SA @I[KOM

SITNA LOZICA NA ^OKOTU

RANIJI INDIJSKI PREMIJER NARASIMA VEZNIK REZANA VRATIMA POHVALNA PESMA (CRKV.)

LISTI^KA TAKMI^EWAIZVAN TRKALI[TA INICIJALI PEVA^A ALI^I]A

VLAST KVASITI

STRM OBRONAK, STRMINA POGODBENI VEZNIK BLAGAJNICA

SVE^ANA IGRANKA TREM LAMPA, FEWER (LAT.) PRA@I-

KRSTO, SIRTAKI, S, AN, NAZARET, SILABA, ATR, ACO, OTARAK,

DOKSAT, ITALI, AUTO, [, @ALOSNIK, IMITATI, SR, ]ATE,

ORALA, J, DIS, [KOT, AVRIK, QA, CARIZAM, URVINA, AKO, BAL,

VODORAVNO: NAPAD, EMINA, BOKAL,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Atraktivna atletska disciplina, 2. Vrsta ptica selica - Nojeva barka, 3. [tamparske gre{ke (lat.) - Gorwi, vr{ni deo drveta, 4. Simbol kalcijuma - Konac kojim je ne{to ujam~eno, jemstvenikInicijali pesnika Anti}a, 5. Persijanac - Gra|evinski poslovo|a, 6. Jevrem odmila - Stanovnik E~ke, 7. Prvi vokal - Starogr~ki lekar iz Kapadokije - Pevawe, 8. Engleski filmski re`iser Dejvid - Ispiti sve - Oznaka za amper, 9. Ilindan - Praotac Italijana, 10. Majstorsko zanimawe - Zavarivati, 11. Mera za povr{inu - Veliki pas - Uzvik bola, 12. Italijanski politi~ki teoreti~ar Makijaveli - Vrsta tropske biqke, 13. Ameri~ki ko{arka{ Otis - Stric odmila, 14. Ravnodu{nost, pasivnost.

USPRAVNO: 1. Lekari na specijalizaciji, 2. Biqni otrov za streleIme istori~ara Ruvarca, 3. Uzvik pri skoku - TV voditeqka An|ela - Stado, krdo, 4. Pastiri na katunu - Ime italijanskog fudbalera Balestrija, 5. Svastika - Povr{inski sloj ko`e - Oznaka na vozilima za obuku, 6. Simbol aktinijuma - Skida~ laka - Mesto u Crnoj Gori, na poluostrvu Lu{tica, 7. Benigni tumor - Zapu{a~i - Inicijali glumca Na~i}a, 8. Simbol kiseonika - Krici, jauci - Pra`iteq Potisja, 9. Biqka iz porodice glavo~ika, tarkaw - Strahovladar, 10. Kamewar, vrlet - Naglo pote}i (pokr.) - Organ ~ula vida, 11. Fosil, okamenotine - Starinsko mu{ko ime, 12. U najmawu ruku, barem, bar - Junak Valtera Skota, princ.

VODORAVNO: SKOK SAMOTKOM, PUPAVCI, ARKA, ERATA, OVR[AK, CA, UJAMAK, MA, IRANAC, PALIR, JE[A, E^ANIN, A, ARETEJ, PEV, LIN, POPITI, A, ILIJINO, ITAL, ZANAT, VARITI, AR, KERINA, AJ, NIKOLO, ANONA, TORP, STRIKAN, INDOLENTNOST.

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

"OTKAZUJE SVE NASTUPE" Radi{ Trajkovi} \ani do`iveo je te{ku povredu na skijawu u Italiji

\aniju je pomo} ukazana na stazi, odmah su mu zavili ruku i stavili ga na nosila, a potom prebacili do kola Hitne pomo}i.

\ani nam je otkrio da je polomio ruku na pet mesta i da mora na operaciju.

- Vra}am se ku}i polako, pao sam, razvalio sam se. Pukla mi je ruka na pet mesta. Kada otok spadne, idem na operaciju - rekao nam je kratko \ani, a wegov menaxer, Goran Le~i} Leka, oglasio se i potvrdio lo{e vesti.

- Prinu|eni smo da otka`emo sve nastupe u narednom periodu, ali najva`nije je da operacija i oporavak pro|u kako treba i da on bude dobro - rekao je Goran .

OVAKO SU JELISAVETA ORA[ANIN I VUK KOSTI]

GOVORILI O SVOJOJ QUBAVI DOK SU BILI U VEZI:

„Ona me je umirila, zbog we sam ostavio

lo{e

navike“

Ko{arka{ Milo{ Teodosi} i glumica Jelisaveta Ora{anin u braku su od 2017. godine i imaju dvoje dece, }erku Petru i sina Bogdana.

Kao {to je mnogima poznato, pre qubavi sa Milo{em, Jelisaveta je bila u vezi sa kolegom Vukom Kosti}em, a pri~alo se da je sa wim raskinula upravo zbog Teodosi}a. Ipak, ni ovo nikada nije potvr|eno, a Kosti} je jednom prilikom bra~nom paru Teodosi} po`eleo sve najboqe.

„Sre}an sam zbog we, mi smo prijateqi na prvom mestu, toliko vremena smo proveli zajedno. Oni su slobodni qudi, ovo je slobodna zemqa“, rekao je glumac svojevremeno.

Tokom svoje veze, Jelisaveta i Vuk su dali i zajedni~ki intervju u kom su otkrili da li romanti~ni gest i skupoceni poklon mogu da zamene pa`wu u vezi.

„Nisam imao takva iskustva. Mislim da nisam najboqi sagovornik da polemi{em o konstantnim pa`wama i povremenim formalnim izrazima qubavi“, rekao je Vuk, a glumica se nadovezala:

„Sve skupocene poklone i romanti~ne gestove dala bih za konstantnu pa`wu. Formalnost prezirem“.

Ona je tada priznala i ~ime ju je Kosti} osvojio.

„Ba{ pre neko ve~e zaspala sam u dnevnoj sobi, a on me je odneo u krevet. Osvojio me je svojom iskreno{}u, neposredno{}u i duhovito{}u“, istakla je Ora{aninova.

„Iznenadim je kada joj po povratku ku}i ka`em da je volim, kao i svakodnevnom pa`wom. Bitno je da su ti trenuci spontani i iskreni“, objasnio je Vuk.

„Otkako sam sa Jelisavetom, promenio sam se naboqe. Ona je u moj `ivot u{la u trenutku kada mi je bila potrebnija nego ja woj. Umirila me je, ozdravila, a ja sam se ostavio nekih lo{ih navika“, zakqu~io je tada Vuk Kosti} .

RADA

MANOJLOVI] ISKRENO

O PEVA^ICAMA:

"Bude mi neprijatno kada neko ka`e da smo Ceca, Brena i ja koleginice"

Peva~ica Rada Manojlovi} u najnovijem intervjuu govorila je o koleginicama, kada je otkrila kakvo mi{qewe ima o Ceci Ra`natovi} i Lepoj Breni. Naime, Rada je istakla da joj je ~ast {to su joj tako velike zvezde koleginice. - Meni nekada bude neprijatno kada neko ka`e da smo Ceca, Brena, Dragana i ja koleginice. Jako dobro znam gde su one, a gde sam ja i treba se nazvati wihovim koleginicama. To je velika ~ast, wih tri su na{e najve}e dive i zvede, od wh treba da u~imo i treba da nam budu uzori. Od nastupa, pesama, pristupa karijeri. Uvek mi je bilo krivo to {to kada nekoga voli{ malo vi{e, podrazumeva se da onog drugog mrzi{. To mi nije jasno, nisam tako vaspitana. Na primer, ja navijam za Partizan, nekako kada Zvezda igra, navijam za wih, imam pesmu Marakana. ^ak i kada igraju Zvezda i Partizan, to ni ne gledam. Nikada nisam bila takva da ako nekoga volim, da nekog drugog moram da mrzim ili da ga mawe volim.“

„Studenti su vapaj za istinom“

Seka Aleksi} je pro{le nedeqe odr`ala veliki koncert u ^ikagu, a pre izlaska na binu govorila je za medije, te otkrila svoje planove za budu}nost.

Peva~ica Seka Aleksi} je navela da uskoro planira jo{ jednu trudno}u.

„U ^ikagu nisam bila 15 godina, u me|uvremenu sam postala mama dva de~aka, pa sam sada stigla da do|em ovde. Kad se vratim u Srbiju o~ekuju me pripreme za veliki beogradski koncert, nakon toga planiram jo{ jednu trudno}u. Ne bih `elela da stanem sada sa ra|awem, kad je Bog dao. U septembru planiram turneju, pa krajem godine koncert u Beogradskoj Areni“, zapo~ela je ona.

Seka je odmah nakon izlaska na binu poru~ila posetiocima da ose}a da je na pravoj strani aludiraju}i na te{ku sitauciju u Srbiji i proteste koji se de{avaju {irom na{e zemqe. U intervju je tako|e govorila o svom stavu koji iznosi javno: „Uradila sam ono {to u sebi duboko ose}am i {to mislim da je u redu. Nemam problem {to se ti~e politi~kog stava, nikome ni{ta ne zameram, nemam ni{ta ni protiv koga, samo imam svoj jasan stav – da `elim kao i svi qudi u na{oj zemqi da `ivimo boqe i imamo lep{e statuse i da budemo odgovorni. U odgovornosti i jeste taj problem koji mi imamo u na{oj dr`avi. Kada se sve tako izde{avalo, obzirom da sam jedna od retkih koja je tako istupila – mislim da se qudi, po{to nisu imali vi{e nas da ka`u ‘ovaj je na strani pravde’ i tako daqe. Ja sam bila jedna od retkih koju su qudi zagrqajem prihvatili jer sam javno isputila. Nemam politi~kih simpatizera, nisam ni~ija, ja sam svoja. Narod je odabrao da budem ovo {to jesam. Niko ne mo`e da me kupi i da ka`e da sam ja ne~ija. Nikada ne}u podr`avati politiku jer smatram da je politika ku*va“, rekla je peva~ica.

Na pitawe novinara da li studentski protesti imaju veze sa politikom, Aleksi}eva je odgovorila:

Rado{

„Ne, studenti su vapaj za istinom. To je ono {to ja mislim, u {ta sam sigurna, to je i moje mi{qewe. Oni tra`e istinu i odgovorne osobe. Bili smo blizu da postanemo bezose}ajni, da na ulici neko nekome uradi {ta god. Me|utim, sada mislim da smo se ujedinili. Sada svi tra`imo isto – odgovornost. Kada ka`u opozicija – ja, verujte mi, ne znam ni ko je opozicija. Mene sada zanimaju ti na{i seqaci, oni su najugro`eniji. Seqak ne mo`e da `ivi od svog rada, da ne{to napravi i `ivi od toga. Sve mu je ukinuto i sa`eto u jedan }o{ak. Narod je o~ajan, ja sam u svemu tome neko ko wih podr`ava.“

Peva~ica je prokomentarisala i studentsku borbu za boqu budu}nost:

„Iskreno se nadam da se niko tu ne}e o~e{ati o studente i sve ono {to su napravili… Mislim da }e biti boqe, svi tra`e jednu istu stvar, a to je odgovor na pitawe – ko je odgovoran za sve ono {to se de{ava? Mislim da }e oni istrajati u tome, oni su jako uporni i ne}e se tek tako lako odre}i svega ovoga.“

Baji} otkrio kolika mu je penzija i koji projekat smatra krunom svoje karijere

Rediteq i glumac Rado{ Baji} na{ao se na spisku umetnika koji su dobili nacionalnu penziju odlukom Vlade Srbije, a zajedno sa jo{ nekoliko kolega.

Naime, Rado{ Baji} nije o ovome hteo na{iroko da govori, ali je poznato da mu na mese~nom nivou le`e svota koja je, po mi{qewu mnogih, dobra.

U pitawu je iznos od 64.730 dinara, ne{to mawe nego {to ima recimo glumac Zoran Cvijanovi}, pi{e „Blic“.

Rado{evu karijeru, po mi{qewu mnogih obele`ila je serija „Selo gori, a baba se ~e{qa“, te je o ovom prijektu na{iroko pri~ao.

„‘Selo gori, a baba se ~e{qa’ je moj kapitalni projekat, ali ja mogu re}i da su ‘Heroji Halijar-

da’ kruna moje karijere“, rekao je Baji}.

Projekat „Selo gori“ je jedinstven, to je neverovatno, ne mo`e se vi{e nikada ponoviti, to je 10 godina snimawa, rada, istra`ivawa.

„Danas me zaustavqaju na ulici, jer sam ponovo pustio brkove i pitaju me da li se nastavqa snimawe serije, ali odmah da odgovorim da ne}e biti nastavka jer je Rada{in oti{ao u ve~nost zajedno sa Dragojlom, sa @otom sa Mila{inom, na`alost mnogi od tih qudi danas nisu `ivi. Ja se wih se}am sa velikim pijetetom, po{tovawem, sa nostalgijom i velikom emocijom“, rekao je Baji} za pomenuti medij nedavno.

NA[A GLUMICA SE NAKON KRAHA BRAKA SA KOLEGOM DUGO BORILA SA DEPRESIJOM: Imali su neobi~no ven~awe, a

nakon 13 godina – usledio je razvod

Glumica Ana Sofrenovi} 13 godina je provela u braku sa kolegom Draganom Mi}anovi}em, a pre nego {to su se ven~ali, godinama su se zabavqali.

Wihovo sklapawe braka bilo je specifi~no i po tome {to su `eleli da se ven~aju samo u prisustvu roditeqa, a mati~arki su tra`ili da ih ven~a ta~no u pono}. Tako je i bilo. U braku su dobili dve ~erke, Ivu, i {est godina mla|u Lenu. Razveli su se 2011. godine, ali su ostali u dobrim odnosima. Ipak, Ana ne krije da joj je sve ovo te{ko palo, te je nakon razvoda bila u depresiji. „U `ivotu sam se najvi{e borila za stvari u koje sam verovala kao {to su iskrenost, snaga, ta~nost, otkri}e novog… Nisam uvek bila uspe{na u tome, ali borba i nije da uvek uspete. @ivot je sastavqen i od lepih i od ru`nih trenutaka. Da nema te{kih, ne bih znala da je to `ivot. Jedna od te`ih faza je bila depresija. Pro{la sam dobar dril, osna`ila sam. Imalo je puno veze sa sazrevawem i ne mislim na godine, mislim na to da `ivotne faze ne teku uvek sa godinama“, rekla je ona.

Jelisaveta i Vuk nekada

Zvezda: Navijajte fer i sportski protiv @algirisa

Crvena zvezda je pozvala navija~e da u ~etvrtak navijaju fer, sportski i korektno tokom utakmice 27. kola Evrolige protiv @algirisa.

- Me~ sa @algirisom u „Beogradskoj areni” pru`a priliku na{em timu da do|e do nove pobede, koja bi donela nove mogu} nosti i jo{ ve}e {anse u borbi za doigravawe. Interesovawe zvezda{a za ovu utakmicu je ogromno, sve karte su rasprodate i crveno-bele u ~etvrtak o~ekuju pune tribine i velika podr{ka u va`noj utakmici - navodi se na zvani~nom sajtu Zvezde.

Crveno-beli su istakli da se klub nalazi pod posebnom "lupom" Evrolige.

- Crvena zvezda apeluje na sve pristalice da navijaju fer, sportski, korektno i fokusiraju i pru`aju podr{ku iskqu~ivo na{im momcima. Podse}amo da je Crvena zvezda pod posebnom „lupom“ Evrolige, ali i da je do sada na ime kazni po vi{e osnova (bacawe predmeta na teren, vre|awe protivnika, upotreba lasera...) platila preko 200 hiqada evra u posledwe dve sezone.

Crveno-beli se nalaze na deobi ~etvrtog i petog mesta na tabeli Evrolige sa 16 pobeda i deset poraza.

Mekintajer o navija~ima: Ovako ne{to ne mo`ete do`iveti nigde u Americi

Nedavni trijumf u Ni{u osta}e zapam}en kao prvi veliki uspeh u karijeri Kodija Milera Mekintejera. Sa statusom neo~ekivanog heroja, bio je kqu~na figura u pobedi nad Partizanom, osvojiv{i trofej koji je ozna~io prekretnicu u wegovom profesionalnom putu.

Dolazak u Evropu nije bio lak – bilo je to iskustvo puno izazova, ali nikada nije izgubio veru u sebe: – Igrao sam u timovima koji ~esto nisu pobe|ivali, ali nikad nisam izgubio samopouzdawe. Verujem u proces i u slede}i korak. Razmi{qao sam ~ak i o tome da odustanem jedne godine, ali sam ostao fokusiran na to da svakog dana budem boqi nego prethodnog.

Dolazak u Crvenu zvezdu ostavio je sna`an utisak na Mekintajera, koji sada ose}a posebnu vezu sa klubom i navija~ima: – Svaki dan u Zvezdi je neverovatan. Qubav prema ovom mestu sve vi{e raste. Kada iza|em na teren i vidim publiku, ose}am da ovako ne{to ne mo`ete do`iveti nigde u Americi. Navija~i su na{a pokreta~ka snaga – daju vam energiju i onda kada ste iscrpqeni posle napornih utakmica.

Kada je upitan o svojim planovima, Mekintajer nije iskqu~io mogu}nost da dugo ostane u Beogradu:

– Mo`da }u i za pet godina biti ovde, u`ivati u Beogradu i navija~ima. A mo`da }u biti na jahti na Majorci, sa porodicom, odmarati i gledati Zvezdu u Evroligi. Ko zna {ta nosi budu}nost?

Svetski {ampion i Red bul uvereni u dobre izmene na ovogodi{wem bolidu

Voza~ Red bula Maks Fer{tapen rekao je da su u ekipi uvereni da su napravili prave izmene u bolidu za predstoje}u sezonu u Formuli 1, u kojoj }e poku{ati da osvoji petu uzastopnu titulu.

On je pro{le sezone bio prvak sveta zahvaquju}i dobrim rezultatima u prvom delu sezone, pre nego se Meklaren poja~ao, nadoknadio zaostatak za Red bulom i osvojio titulu u konkurenciji konstruktora.

- Pravac razvoja koji smo tada ra-

Legenda se vra}a u pustiwu

Organizatori Indijan Velsa, na dru{tvenim mre`ama, najavili u~e{}e Novaka \okovi}a

Kako najaviti Novaka \okovi}a, petostrukog {ampiona na mastersu u Indijan Velsu, ako ne re~enicom: Legenda se vra}a u pustiwu.

Tako su organizatori prvog takmi~ewa iz serije 1.000 napisali ispod objave o srpskom asu i nagovestili wegov dolazak na turnir, koji je na programu od 2. do 16. marta.

Dodu{e, na Novakovom zvani~nom sajtu ne pi{e koji je slede}i turnir u wegovom kalendaru. Vlasnik 24 gren slem trofeja izgubio je na startu serije 500 u Dohi od Matea Beretinija, ali istakao je da nije ose}ao bol tokom me~a. Me|utim, Novakova povreda zadwe lo`e desne noge ponovo je tema u teniskom svetu, pogotovo posle snimka koji je objavio {panski list “As” na kom se vidi kako Nole {epaju}i ulazi u aerodromsku zgradu u Kataru.

Najdugove~niji vladar na vrhu ATP liste pro{le godine igrao je na Indijan Velsu posle pet godina pauze. Izgubio je od Italijana Luke Nardija u tre}em kolu, ali i pti~ice na grani znaju da je u 2024. Novak bio fokusiran na zlatnu medaqu na Olimpijskim igrama u Parizu.

MALOLETNA RUSKIWA PRAVI ^UDA U TENISU, A SVE PARE DAJE OCU:

„Nemam svoju kreditnu karticu, nadam se da }e mi ostaviti ne{to“

Mira Andrejeva, 17-godi{wakiwa iz Rusije, odu{evqava teniski svet ve} nekoliko meseci unazad, a nedavno je napravila novi iskorak u karijeri.

Osvojila je titulu u Dubaiju, na turniru iz serije 1.000, {to joj je donelo skok na devetu poziciju na WTA listi, ali i mnogo novca. Zaradila je Andrejeva preko pola miliona evra zbog titule (skoro 600.000), a tek je na po~etku karijere.

Postala je najmla|a {ampionka jednog WTA turnira iz serije 1.000 i pred wom je blistava budu}nost. Ako ovako nastavi, mogla bi da nadma{i ~ak i legendarnu Mariju [arapovu.

zvili pokazao je da mnogo obe}ava, ali na`alost nije tako funkcionisao na stazi pa smo morali da promenimo nekoliko stvari. Uvereni smo da je to dobar smer, ali vide}emo koliko mo`emo da izvu~emo iz toga za posledwu sezonu sa ovim automobilom - rekao je Fer{tapen, preneo je „Bi-Bi-Si”.

Novi bolid RB21 }e u Bahreinu prvi put biti na stazi za potrebe snimawa, uo~i po~etka trodnevnih zvani~nih predsezonskih testirawa na istoj stazi.

Red bul je objavio zvani~ne fotografije bolida, ali su one napravqene u studiju pri slabijem osvetqewu, pa su va`ni aerodinami~ki detaqi ostali prikriveni.

- Motivisan sam. Pro{la godina nije bila jednostavna, ali smo osvojili titu-

Ono {to je zanimqivo jeste da jo{ uvek ne upravqa samostalno svojim finansijama, ve} ima poverewe u svog oca.

“Sva pitawa mom tati. Sve ide na wegovu kreditnu karticu jer ja jo{ nemam svoju. Ne mogu imati svoj bankovni ra~un jer nemam 18 godina. Nadam se da }e mi ostaviti ne{to da potro{im negde, da kupim ~ips i koka kolu. Pita}u ga…“, rekla je Andrejeva kroz osmeh.

Jo{ uvek nije sigurna ~ime }e se po~astiti nakon titule.

„Iskreno, ni sama ne znam {ta `elim. Sada razmi{qam o tome i ose}am se kao da imam sve {to sam ikada `elela.“

Mira }e punoletna postati 29. aprila ove godine, po prvi put je napravila proboj u top 10 i najmla|a je u tom dru{tvu jo{ od Nikol Vaidi{ove 2006. godine.

Otkrila je Andrejeva da u svom stru~nom {tabu ima i sportskog psihologa.

„Kada smo po~eli da radimo zajedno, bilo mi je te{ko. Ona bi mi rekla {ta treba da uradim tokom me~a kako da sebi pomognem, a ja bih to zaboravila. Jednostavno, nisam imala takvu naviku.“

U Dubaiju je osetila napredak, a tek treba da dostigne svoj vrhunac.

„Sve je po~elo da funkcioni{e. Odjednom mi je bilo lak{e i odmah sam osetila razliku. Po~ela sam sebe da bodrim mnogo boqe. Bilo je gre{aka kada sam proma{ivala ~iste lopte na mre`i. Ne znam kako sam to uspevala, ali sam posle takvih gluposti nalazila snagu da podr`im sama sebe i usredsredim se na slede}i poen. Pre, kada sam pravila takve velike gre{ke, bacala sam reket i loptice, drala se na svakoga i govorila da ne `elim vi{e da igram ovaj glupi tenis.“

lu. Veoma sam uzbu|en i nadam se da }emo unaprediti bolid, a to je samo po sebi motivacija - naveo je Fer{tapen. To }e biti prvi put od 2005. godine da }e Red bul u}i u sezonu bez glavnog dizajnera Adrijana Wuija, koji }e od 3. marta raditi u Aston Martinu.

- Mislim da ne treba da mislimo previ{e o tome. Gotovo je, on vi{e nije ovde. Tako stoje stvari. Tako je bilo pro{le godine i verujem qudima koji su ovog trenutka u ekipi, moramo to da uradimo svi zajedno. To je timski rad, ali mnogo po{tujem ono {to je Adrijan uradio za ekipu, imam sjajan odnos sa wim i uzbu|en sam {to }e po~eti novi projekat. Novog timskog kolegu ima od ove sezone Lijama Losona, nakon {to je Serhio Peres

napustio ekipu posle lo{ih rezultata. - Ciq je da osvojimo titulu konstruktora, to nisu uspeli da urade pro{le godine i to je jasan ciq ove godine. Radimo najboqe {to mo`emo da napravimo automobil {to br`e mo`emo i ako smo u poziciji da se borimo za titulu konstruktora, onda radim svoj posao - rekao je Loson. [ampionat }e po~eti 16. marta trkom za Veliku nagradu Australije u Melburnu.

Beli orlovi brane ~ast u Australiji

U ligama Australije takmi~i se osam klubova koji su osnovali srpski iseqenici.

Najvi{u poziciju zauzimaju Beli orlovi iz Kanbere (Canberra White eagels), ~lan je Kapital Premijer lige, drugog nivoa australijske piramide. Ostali su uglavnom ~lanovi regionalnih liga, tre}eg i ~etvrtog ranga.

Ve}ina klubova vi{e nema ime koje ukazuje na pripadnost, jer ih je na to primorao zakon Australije, ali imaju jasno upe~atqiva obele`ja i boje.

Jedini klub koji ima ime sa jasno srpskim obele`jem je FK Beograd. Osnovan je jo{ 1949. u Adelejdu i ~lan je Nacionalne Premijer lige Ju`ne Australije, drugog ranga, me|utim, taj klub se zbog profesionalne ambicije udaqio od matice.

Objavqena lista 10 najskupqih fudbalera u Srbiji i Hrvatskoj - svi su iz tri kluba, najvredniji 21,6 miliona evra!

Me|unarodni centar za sportske studije i fudbalska observatorija za statistiku koja va`i za jednu od najmerodavnijih u svetu fudbala, objavila je listu deset najskupqih fudbalera u Srbiji i Hrvatskoj, odnosno u Superligi i Prvoj HNL.

Nakon detaqnih analiza, CIES je objavio listu dest najvrednijih igra~a u dva {ampionata i zanimqivo je da su sva desetorica iz tri kluba - Crvene zvezde, Dinama iz Zagreba i Partizana.

Crveno-beli imaju pet fudbalera na listi, ali dvojica najvrednijih igraju za Dinamo - vrednost Martina Baturine je procewena na 21,6 miliona evra, a Petra Su~i}a na 12.100.000 evra. Obojica se povezuju sa velikim transferima na leto.

Potom sledi dvojac Zvezde - Andrija Maksimovi} (9,8 miliona) i Timi Maks El{nik (6,5 miliona), a na petom mestu je Ibrahim Zubairu sa cenom tek za 100.000 evra mawom od El{nikove.

Na listi su jo{ i Zvezdin Felisio Milson koji vredi 5,4 miliona, sledi jo{ jedan Dinamovac Raul Torente sa ta~no 5.000.000, pa Silas sa 4,9 miliona, [erif Endiaje iz redova {ampiona Srbije i Niko Gale{i} iz zagreba~kog Dinama imaju istu vrednost od 4,8 miliona evra.

Maksimir, stadion

koji je spaqen zbog usta{a

Stadion u Maksimirskoj {umi sagradio je HA[K (Hrvatski akademski {portski klub) na placu kupqenom od Zagreba~ke nadbiskupije. Stadion je imao jednu veliku drvenu tribinu za 6.000 gledalaca. Na prvoj utakmici 5. maja 1912. gost je bio mla|i, godinu ranije osnivani, Gra|anski. Na Maksimiru se odigralo vi{e doga|aja zapisanih u krvavoj istoriji Jugoslavije, a prvi se dogodio 26. maja 1941. kad je tokom skupa mladih sportista predstavnik usta{ke marionetske vlasti tra`io da se Srbi i Jevreji odvoje od Hrvata. Sportisti nisu poslu{ali, a odgovor Usta{a bilo je izazivawe nereda. Posledica je bilo spaqivaqe stadiona. U~inili su to omladinci iznervirani {to Usta{e malo po malo rastavqaju stadion kako bi koristili drvenu gra|u za svoje potrebe. Posle dve neuspe{ne akcije uspeli su 22. juna 1941. da spale stadion do temeqa. O tim doga|ajima je 1977. snimqen film „Akcija stadion“.

Posle Drugog svetskog rata i u Zagrebu je, po ugledu na Beograd gde je dekretom zabrawen daqi rad BSK i Jugoslavije, uga{en HA[K. Osnovan je Dinamo koji je uz dresove nasledio i ostatke stadiona na kome je 1948. sagra|en novi Maksimir. Renoviran je 1998. i 2011, a posle sna`nog zemqotresa u martu 2020. zatvorena je isto~na tribina. Sada ga o~ekuje ru{ewe, novi bi trebalo da nikne do 2029.

Zvezda sedmi put sa tri lopte u mre`i

Crveno-beli i u pro{losti vi{e puta kapitulirali u okr{ajima sa Partizanom kao doma}ini

Minuli 175. ve~iti derbi polako odlazi u zaborav. Osta }e upam}en i po izostanku izjava iz tabora Crvene zvezde, izuzimaju}i jo{ maloletnog Veqka Milosavqevi}a, {to se jo{ nije promenilo.

Crveno-beli su ina~e samo primila vi{e golova od Partizana nego u subotu. Bilo je to 24. februara 2007. u 128. prvenstvenom odmeravawu snaga kad je Miroslav \uki} o~itao lekciju Du{anu Bajevi}u - 4:2.

Jo{ sedam puta u mre`i na{eg najtrofejnijeg kluba zavr{avale su bar tri lopte. Prvi put se to desilo 18. marta 1956. kad su na stadionu JNA poga|ali su Borozan u 28, Kaloperovi} u 62, dok je sopstvenu mre`u zatresao Vladica Popovi}. Po~asni gol za Zvezdu ujedno i prvi gol na me~u bilo je delo Rudinskog.

Drugi put na istom mestu istovetan ishod postignut je 10. maja 1959. u 24. ve~itom derbiju. Strelci za crno-bele bili su

Miladinovi} u 17, Kaloperovi} u 77. i Gali} u 85, dok je precizan za crveno-bele bio Maravi} u 42. minutu. Zvezda je prvi put na Marakani primila tri gola od Partizana 23. oktobra 1977. – 1:3. Strelci su bili Trifunovi} u 5, Vukoti} u 8. i Zavi{i} u 87, dok je jedini precizan za doma}ina bio Zoran Filipovi} u 33. minutu. Do 103, odnosno 105. ve~itog derbija ~ekalo se na nove tri lopte u mre`i crveno-belih na na{em najve}em stadionu. Partizan je 10. marta 1996. slavio sa 3:2. Strelci za Parni vaqak bili su Pa`in u 39, Na| u 42. i

^akar u 47. minutu, precizni su na drugoj strani bili Krupnikovi} u 31. i Panteli} u 62. minutu. Crno-beli su 21. septembra 1996. slavili sa 3:1, nakon golova Hristova u 18, Saveqi}a u 29. i Svetli~i}a u 43, dok je po~asni gol za Zvezdu postigao Dragan Mi}i}.

Posledwi put Zvezda je bila pora`ena od ve~itog rivala kao doma}in 18. aprila 2017. na 154. ve~itom derbiju – 1:3. Svi strelci bili su stranci, za crno-bele dva puta je bio precizan qubimac navija~a Leonardo i jednom Tavamba u 68. minutu. Gol za Zvezdu postigao je Boa}i u 48. minutu.

Partizan ima vi{e para, Zvezda boqe pla}a

Specijalizovani ko{arka{ki portal otkrio godi{we buxete evroliga{a

"Basket wuz" je objavio ovosezonske buxete 16 evroliga{kih timova, nama najzanimqivije – Crvene zvezde i Partizana.

Oba kluba su me|u deset najgalantnijih, s tim da potowi ima ve}i za milion i iznosi bruto 23 miliona evra. Ali, Zvezda tro{i vi{e na plate stru~nog {taba i igra~a u neto vrednosti od 14,4 miliona evra, crno-beli 13,2. Istra`ivawe uglednog portala je bilo usmereno ka platama stru~nog {taba i igra~a, kao i operativnim tro{kovima timova.

Najve}i celokupan bruto buxet za sportske aktivnosti, shodno o~ekivawima, imaju Real Madrid (45 miliona), Panatinaikos i Olimpijakos (po 37), slede Efes (34,5) i Fenerbah~e (33,5)...

THURSDAY l ^ETVRTAK 27. 2. 2025.

Pe{i} stvorio ma{inu

koja meqe i bez najve}ih zvezda

Ko{arka{i Srbije savladali su Gru ziju sa 63:54 i tako trijumfalno zavr{ili kvalifikacije za Evropsko prvenstvo koje }e se od 27. avgusta do 14. septembra odr`ati u Letoniji, Poqskoj, Finskoj i Kipru.

Srbija je tako u{la u red izabranih jer je samo jedna od tri selekcije koja je upisala svih {est pobeda u kvalifikacijama.

Uz izabranike Svetislava Pe{i}a (probao oko 50 igra~a u ovom periodu) kontinentalne kvalifikacije su bez poraza jo{ zavr{ili Francuska i Letonija.

Srbija je po dva puta bila boqa od Finske, Gruzije i Finske.

@reb za Evropsko prvenstvo je na programu 27. marta.

Za „orlove“ je u ovom trenutku izuzetno bitno gde }e igrati grupnu fazu (daqe u nokaut fazu prolazi ~etiri ekipa). Naime, Letonija, Poqska, Finska i Kipar (jedini debitant na kontinentalnoj smotri) organizuju Evrobasket, pa bi idealan scenario za izabranike Svetislava Pe{i}a bio da se na|u odmah u Rigi jer }e se svi me~evi nokaut faze igrati u prestonici Letonije.

Naime, ukoliko reprezentacija bude igrala bilo gde drugde mora}e da mewa hotel usred prvenstva, a da se onda navikava na druge uslove u drugom gradu. U najgorem od svih scenarija }e srpski igra~i grupnu fazu igrati u Limasolu koji je od Rige udaqen ~ak 2.562 kilometra. Veliki je to put u jeku najve}ih napora.

Doma}in A grupe }e biti Letonija u Rigi, doma}in grupe B }e biti Finska u Tampereu, doma}in grupe C }e biti Kipar u Limasolu, a doma}in grupe D }e biti Poqska u Katovicama.

Mnogo toga }e postati jasno nakon `reba krajem marta, ali je ~ak i tu uvedena jedna novina. Svaka

od ~etiri reprezentacije doma}ina ima pravo da bira „partnersku federaciju na osnovu komercijalnih i markentin{kih kriterijuma“. To zna~i da }e Srbija u neku ruku biti „udava~a“ koju }e izabrati jedna od ~etiri zemqe doma}ina. Barem se tako ~ini sada.

Ovo prvenstvo }e jo{ jednom biti bez Hrvatske, Bugarske, Danske, Severne Makedonije, Ukrajine koja je najve}i gubitnik jer je najpre trebalo da bude jedan od ~etiri organizatora (to je zabraweno zbog rata), a na kraju nije uspela da se plasira… Tako }e qubiteqi ko{arke biti uskra}eni za bravure Ivice Zubca, Marija Hezowe, Sa{e Vezenkova, Ifea Lundberga, Kodija Milera-Mekintajera, Ti Xej [orts. Velike zvezde Evrolige }e tako prvenstvo ispratiti sa malih ekrana.

Aktuelni {ampion je [panija koja je pre tri godine postala {ampion, ali se sada o~ekuje izuzetno sna`ne reprezentacije Francuske, Slovenije, Nema~ke, pa i Letonije, Turske. Za razliku od fudbala vrlo ~esto je Evropsko prvenstvo imalo i ja~u konkurenciju od svetskog, pa se zbog toga o~ekuje da se obori mnogi rekordi gledanosti.

REPREZENTACIJE KOJE SU IZBORILE

PLASMAN NA EVROBASKET 2025

Iz Grupe A: Slovenija, Izrael i Portugal

Iz Grupe B: Italija, Turska i Island

Iz Grupe C: Letonija, Belgija i [panija

Iz Grupe D: Nema~ka, Crna Gora i [vedska

Iz Grupe E: Francuska, BiH i Kipar

Iz Grupe F: Gr~ka, Velika Britanija i ^e{ka

Iz Grupe G: Srbija, Gruzija i Finska

Iz Grupe H: Litvanija, Estonija i Poqska

TRENUTAK KOJI SRBI NIKAD NE]E ZABORAVITI:

Amerikanci se hvatali za glave, jedan potez je mogao promeni istoriju sporta

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije je na leto pro{le godine izgubila u polufinalu Olimpijskih igara u Parizu od selekcije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava rezultatom 95:91.

„Orlovi“ su odigrali jedan od najboqih me~eva u novijoj istoriji ko{arke, vodili su ve}im delom utakmice protiv jednog od najboqih timova ikada, ali su posle drame pora`eni nakon velikog preokreta.

I daqe Srbi, kako igra~i, tako i svi qubiteqi ko{arke, ne zaboravqaju otvorenu trojku koju je proma{io Ogwen Dobri} na mawe od tri minuta do kraja utakmice.

Netfliksov dokumentarac

Ovaj podatak potvr|uje da

Joki} igra najboqu sezonu do sada – sramota bi bila da ne dobije MVP nagradu

Nikola Joki} ponovo je prona{ao na~in da pomeri granice i ispi{e istoriju NBA lige, deluje da je na vrhuncu karijere i Denver je sa wim opet u pri~i za titulu.

Srpski centar je do sada u sezoni odigrao 52 me~a, a ~ak 26 puta je zabele`io tripl-dabl u~inak. Pore|ewa radi, u prvoj MVP sezoni Joki} je imao 16 tripl-dablova. U drugoj MVP sezoni taj broj je porastao na 19, dok je u tre}oj stigao do 25.

Sada, kada je do kraja regularnog dela ostalo jo{ vi{e od 20 utakmica, on je ve} oborio sopstveni rekord i ima priliku da dodatno probije granice.

Posledwi tripl-dabl Joki} je upisao protiv Los An|eles Lejkersa, dodu{e u porazu, dok mu je u pobedi protiv Indijane nedostajao samo jedan skok za tripl-dabl, ali je zato oborio rekord u asistencijama – 19.

Utakmica protiv Indijane bila je ~ak deveta ove sezone u kojoj je Joki}u zafalio ili skok ili asistencija za tripl-dabl, {to je tako|e dokaz dominacije.

Joki} nikada u karijeri nije imao tripl-dabl na nivou sezone, ali sada je na dobrom putu da i na taj na~in ispi{e istoriju. Trenutno je na proseku od 29,2 poena, 12,6 skokova i 10,4 asistencije. Najve}i Joki}ev rival u borbi za MVP nagradu je [ej Gilxus-Aleksander, koji tako|e bele`i neverovatne brojke, wegova Oklahoma je prva na Zapadu, ali deluje da je Nikola ipak liga za sebe.

JANIS OBO@AVA DERBI PARTIZANA I ZVEZDE:

„Potpuno ludo, voleo bih da je

u NBA

tako“

Janis Adetokumbo, ko{arka{ Milvoki Baksa i jedna od najve}ih NBA zvezda, izjavio je da obo`ava da gleda derbi Partizana i Crvene zvezde.

Janis Adetokumbo aktivno prati derbi Panatinaikosa i Olimpijakosa, kao i derbi izme|u Partizana i Crvene zvezde.

^uveni Grk vi{e voli da gleda Evroligu nego NBA.

„Derbi Olimpijakosa i Panatinaikosa je najve}i. Volim tako|e da gledam duele Zvezde i Partizana, ali je gr~ki derbi ipak uni-

za Srbiju. Posle toga je Stef Kari imao svoj {ou i bio je najzaslu`niji za pobedu Amerike.

Na dru{tvenim mre`ama pojavile su se i slike na kojima su zumirani Amerikanci u trenutku kada se Dobri} sprema na {ut. Adebajo se uhvatio za glavu, kao i ~lan stru~nog {taba, dok Tajris Haliburton i Entoni Edvards dr`e ruku pre usta, {to potvr|uje da Amerikancima uopte nije bilo prijatno u tim trenucima.

katnije iskustvo. To su dva najve}a derbija i oba su posebna, ali po{to sam Grk, vi{e podr`avam gr~ke klubove“, rekao je Janis Adetokumbo.

„Court of gold“, koji je nedavno objavqen, ponovo je o`iveo uspomene sa Olimpijskih igara, a na dru{tvenim mre`ama se opet „zavrtela“ slika na kojoj je Dobri} potpuno sam na liniji za tri poena.

I da je Dobri} pogodio, me~ ne bi bio re{en, ali bi Srbija imala mnogo vi{e {ansi da pro|e u finale.

Imao je bek Crvene zvezde vremena da se namesti, ali je proma{io i to pri rezultatu 86:84

Iako su na kraju pobedili, Amerikanci su osetili za{to im je Srbija najve}a pretwa, pa mo`da nekada do|e i prilika za slatku osvetu.

Objasnio je kako izgleda u`ivo gledati ove utakmice.

„Ludo, potpuno ludo. To je prava ludnica. Zabava, druga~ija atmosfera, voleo bih da je u NBA takva atmosfera, ali nije. Ako to niste iskusili ranije, utica}e na vas kada ih do`ivite. Treba biti oprezan kada ste tamo, jer ipak je derbi. Naravno, {alim se, ali definitivno }ete se ose}ati druga~ije, jer je stvarno jedinstveno iskustvo“, rekao je Adetokumbo.