Srpski Glas 20. februar

Sve~ana proslava

Strana

Strana

Strana

Vu~i}: Moj stav se nije promenio po pitawu

prelazne vlade, niti }e ga mewati ulica

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je, komentari{u}i navode predstavnika inicijative "ProGlas" da je prelazna vlada najboqa opcija za izlazak iz trenutne krize, da se wegov stav nije promenio i da oni na vlast mogu da do|u samo pobedom na izborima.

Ponovio je da }e prihvatiti da oni koji bi "voleli bezbolno da do|u na vlast", da }e to mo}i samo onda kada pobede na izborima.

"Dakle oni mogu na vlast kada pobede na izborima", rekao je Vu~i} novinarima u Budimpe{ti.

Wegov stav se, kako ka`e, ne}e mewati bilo da je na ulicama sto ili milijardu qudi.

"Ja sam, kao {to je i predsednik Ma|arske rekao, postojan, dosledan, ozbiqan i odgovoran ~ovek. Meni stavove ne}e da mewa ulica. Nikada nije i nikada ne}e u budu}nosti. Tako da pobedite na izborima, formirajte vladu. Bez izbora da se do~epate vlasti nema ni bolno ni bezbolno. Vi svoj posao, mi svoj pa }emo da vidimo {ta }e narod da ka`e", poru~io je Vu~i}.

EKSPO ]E BITI ODR@AN

Na pitawe kako komentari{e navode opozicionih medija da ne}e do}i do organizacije Ekspa, Vu~i} ka`e da }e on biti odr`an kao {to je i Beograd na vodi izgra|en uprkos wihovim naporima da se to ne desi.

"Kao {to smo izgradili Prokop, pruge, auto-puteve. Kao {to }emo ponovo podi}i Srbiju kao feniks iz pepela posle tri meseca uni{tavawa i razarawa ekonomske supstance Srbije", rekao je Vu~i} isti~u}i da su najmo}nije zemqe potvrdile svoje u~e{}e na predstoje}oj specijalizovanoj izlo`bi.

Me|u tim zemqama su, kako je naveo, Kina, Nema~ka, SAD, Rusija, [vajcarska. "Kao i mnoge prijateqske zemqe poput UAE i zemaqa iz regiona", rekao je Vu~i}.

Marko \uri} i Lavrov u Moskvi o bilateralnim odnosima i pitawima od obostranog interesa

Ministar spoqnih poslova Marko \uri} sastao se u Moskvi sa ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovom sa kojim }e razgovarati o bilateralnim odnosima i pitawima od obostranig interesa. Nakon tet-a-tet sastanka dvojice ministara, sastale su se i dve delegacije.

Marko \uri} je na po~etku sastanka izrazio zadovoqstvo i ~ast {to se sastaju na po~etku godine u kojoj se obele`ava jubilej pobede nad fa{izmom i nacizmom u Drugom svetskom ratu.

Kako je naveo, drago mu je i {to imaju priliku da naglase kako su se srpski i ruski narodi borili u tom ratu za slobodu i {to danas mogu sa ponosom da istaknu ulogu Srbije i Rusije u borbi za slobodu.

[ef srpske diplomatije je kazao da smatra da se nalazimo i na po~etku godine u kojoj se tektonske promene velikom brzinom de{avaju na globalnom nivou.

"Za na{e dve zemqe od velikog zna~aja i vrednosti je {to smo sa~uvali odnose", rekao je \uri} i zahvalio li~no Lavrovu, ali i preneo zahvalnost predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu i celom ruskom rukovodstvu na postojanoj podrsci Srbiji kada

je re~ o teritorijalnom integritetu i suverenitetu po pitawu AP KiM, ali i na principijelnoj podr{ci srpskoj poziciji u me|unarodnoj zajednici.

Lavrov: Rusija i Srbija priklowene Poveqi UN Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov kazao je da su odnosi Srbije i Rusije u osnovi prijateqski i istakao odlu~nost obe strane da se takvi odnosi i sa~uvaju.

Izrazio je zadovoqstvo {to dva naroda ~uvajo zajedno se}awe na one Drugi svetski rat i na doga|aje u kojima su stradali i Rusi i Srbi.

"U svetu i Evropi poku{ava-

ju da uti~u druge snage kojima se ne svi|a istina i videli smo i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da su neki lideri dozvolili veoma agresivne izjave, prvenstveno prema mojoj zemqi", kazao je Lavrov.

Dodao je da ima i drugih glasova koji su bili realisti~niji i koji realisti~nije posmatraju de{avawa u svetu.

"Rusija i Srbija su priklowene Poveqi UN i nema sumwe da }emo sa drugim zemqama nastaviti da ih branimo i ~uvamo. Na{e dve zemqe ja~aju ~rvste odnose i u oblasti ekonomije, kulture, himanitarnih veza", naveo je Lavrov.

Ilon Mask se zalo`io za ponovno oslobo|ewe Nema~ke

Milijarder i {ef ameri~kog Odeqewa za efektivnost ameri~ke vlade Ilon Musk podr`ao je ideju o potrebi ponovnog osloba|awa moderne Nema~ke. On je objavio odgovaraju}i post na dru{tvenoj mre`i Iks.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Maskov post bio je odgovor na retori~ko pitawe pisca Devona Eriksena: „Da li je vreme da se Nema~ka ponovo oslobodi?“ Ovako je Eriksen prokomentarisao prilog iz ameri~ke TV emisije, koji govori o tome da policija u Nema~koj hapsi qude zbog rasisti~kih objava

„Da, ozbiqan sam“, odgovorio je Mask.

Ranije, 13. februara, lider nema~ke Hri{}ansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc re-

kao je da bi Musk mogao da se suo~i sa posledicama zbog podr{ke desni~arskoj partiji Alternativa za Nema~ku (AfD).

Milijarder je 1. februara AfD nazvao jedinom nadom zemqe , a u decembru pro{le godine je izjavio da samo ova partija mo`e biti spas za Nema~ku

Potpredsednik SAD Xej Di Vens je 14. februara predlo`io da Evropa toleri{e Maskove pozicije nekoliko meseci, ba{ kao {to su SAD tolerisale kritike {vedske klimatske aktivistkiwe Grete Tunberg 10 godina.

„Ili podr`avate princip da je glas naroda bitan, ili ne. „Verujte mi, ovo govorim sa humorom: ako ameri~ka demokratija mo`e da pre`ivi 10 godina moralizovawa Grete Tunberg, onda mo`e-

te pre`iveti nekoliko meseci Elona Maska“, naglasio je Vens. U Nema~koj je po~ela „vru}a“ faza predizborne kampawe – izbori za novi saziv Bundestaga odr`avaju se 23. februara. Desni~arska Alternativa za Nema~ku (AfD) u kojoj nema~ka Slu`ba za za{titu poretka vidi ekstremisti~ke elemente, mo`e da ra~una s podr{kom jedne poznate li~nosti – Ilona Maska koji otvoreno podr`ava stranku Alternativa za Nema~ku, a osim toga, provocira i napada i predsednika i kancelara Nema~ke. On je napisao da bi Alternativa za Nema~ku mogla da spre~i da Nema~ka postane senka sebe same: „Nema~ka se zadovoqila osredwo{}u – vreme je za odva`ne promene i AfD je jedina stranka koja otvara taj put.“

Prema Maskovima re~ima, AfD je „jedina iskra nade za dr`avu“ koja tetura na „ivici privrednog i kulturnog sloma“; samo ta stranka mo`e da o`ivi nema~ku ekonomiju i spre~i gubitak identiteta uvo|ewem „kontrolisane imigracione politike“. „Onima koji osu|uju AfD kao desnoekstremisti~ku, ka`em: ne dajte se omesti etiketom koja joj se pri{iva“. On je ukazao na to da kopredsednica AfD ima `ivotnu partnerku iz [ri Lanke: „Zvu~i li to Vama kao Hitler? Ajte, molim Vas!“.

Zamoli}emo Trampa da nas po{tedi

Vlada Australije }e nastojati da nagovori SAD da izuzmu Australiju iz grupe zemaqa kojima }e biti uvedene carine na izvoz aluminijuma i ~elika, izjavio je u australijskom parlamentu premijer te zemqe Entoni Elbanizi. Australijski ministar trgovine Don Farel poru~io je da australijski izvoz ~elika i aluminijuma u SAD obezbe|uje "dobro pla}ene ameri~ke poslove" i kqu~an je za zajedni~ke odbrambene interese, prenosi Rojters. Ministar odbrane Australije Ri~ard Marles sastao se sa svojim ameri~kim kolegom Pitom Hegsetom u Va{ingtonu u vezi sa dogovorom za prvu isplatu od 500 miliona dolara za nabavku ameri~kih podmornica.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp uveo je carine u visini od 25 odsto na uvoz inostranog ~elika i aluminijuma u SAD.

Zapadna Australija: Posle tropskog ciklona

Zelija otvorene luke Dampijer i Varanus

Nakon {to je tropski ciklon Zelija protutwao kroz region Pilbara u dr`avi Zapadna Australija, luke Dampijer i Varanus na istoimenom ostrvu ponovo su otvorene, saop{tio je operater luka, kompanija Pilbara Ports.

Ta kompanija je na svom sajtu objavila da su ove luke, koje su centar za skladi{tewe i preradu nafte i gasa, ponovo otvorene nakon udara tropskog ciklona Zelija, najsna`nije oluje koja je pogodila obalu Pilbare od ciklone Ilsa u aprilu 2023. godine, prenosi Rojters.

"Pilbara Ports je izvr{ila inspekciju navigacijskih pomagala, kanala i pristani{ta i potvrdila da lu~ke operacije mogu da se nastave", navodi se u saop{tewu operatera.

Zelija je donela obilne ki{e i udare vetra brzine do 290 km/h (180 mph) kada je stigla do kopna.

Wen dolazak je izazvao zatvarawe najve}e svetske luke za `eleznu rudu, Port Hedlanda,

Dvoje medicinskih tehni~ara u Sidneju suspendovani zbog anitsemitskih izjava

Dvoje medicinskih tehni~ara u bolnici u Sidneju suspendovani su sa posla zbog pretwi da }e ubiti jevrejske pacijente i odbijawa da ih le~e, objavqeno je na video-snimku na TikToku, {to je pokrenulo istragu policije, saop{tile su danas vlasti. Video-snimak je podelio korisnik TikToka po imenu Maks Vejfer, koji ka`e da je iz Izraela i koji je snimio video na kome se vidi kako razgovara sa mu{karcem i `enom u medicinskoj uniformi, preneo je Rojters.

"Tako sam uznemiren {to si Izraelac... Na kraju }e{ poginuti i oti}i u (pakao)“, rekao je ~ovek u medicinskoj uniformi, nakon {to je Vejfer spomenuo da je iz Izraela.

Na pitawe za{to bi ga ubili, `ena u medicinskoj uniformi je rekla da je to palestinska, a ne izraelska zemqa, prenosi Tawug. @ena je kazala da ne}e da le~i nijednog jevrejskog pacijenta, ve} da `eli da ih ubije.

^ovek je, prete}im gestom, rekao da je ve} poslao mnoge Izraelce, koji su posetili bolnicu, u "xahanam", {to na arapskom zna~i islamski pakao.

Ministar zdravqa dr`ave Novi Ju`ni Vels Rajan Park rekao je da su medicinski tehni~ari suspendovani i da je pokrenuta istraga protiv wih.

"Video sam ovaj antisemitski video. Pokre}e ga mr`wa i to je odvratno. Komentari su podli, snimci su mu~ni i sramotni", rekao je Albaneze u parlamentu.

U Australiji su u vi{e navrata napadane sinagoge, zgrade i automobili od po~etka rata izme|u Izraela i Gaze u oktobru 2023. godine, {to je izazvalo strah me|u skoro 115.000 Jevreja u toj zemqi.

KO JE "XON" JOVANOVI]?

Srbin iz ^ikaga na ~elu ameri~ke dr`avne banke

Donald Tramp je imenovao jednog Srbina iz ^ikaga da rukovodi kqu~nom institucijom za kreditirawe ameri~kog izvoza

Slede}i {ef Eksport-Import Banke SAD bi}e finansijer Jovan "Xon" Jovanovi}, objavio je ameri~ki predsednik Donald Tramp.

Banka koju je davne 1934. osnovao predsednik Ruzvelt ima zadatak da kreditira izvoz ameri~kih roba i usluga.

"Xon }e svoje veliko iskustvo u finansijama, investicijama i razvoju biznisa iskoristiti da Amerika opet bude DOMINANTNA u energetici i industriji", rekao je Tramp u zvani~noj objavi. Tramp je naglasio da je Jovanovi} magistar u oblasti biznisa na istom fakultetu koji je i on poha|ao, Varton na Univerzitetu Pensilvanija, kao i diplomu politi~kih nauka sa Prinstona.

"On }e neumorno raditi da za{titi rezultate na{e carinske politike, garantovati fer tretman na{eg izvoza i uvek stavqati ameri~ke kompanije i izvoz na{ih energenata na prvo mesto", dodao je Tramp, ~estitaju}i Jovanovi}u. U prethodnom Trampovom mandatu, Jovanovi} je rukovodio dr`avnom Korporacijom za finansirawe razvoja (DFC), jo{ jednim od instrumenata monetarne politike Va{ingtona. Biznismen srpskog porekla,

Jovanovi} je odrastao u ^ikagu. Prilikom posete Srbiji 2020. godine, dao je intervju za Nedeqnik u kojem je rekao da }e se wegova deca "prezivati Jovanovi}, a ne Xonson", govoriti srpski i ponositi svojim korenima. Jovanovi} je od 2010. o`ewen TV voditeqkom Dafne Oz. Wen otac, doktor Mehmet Oz, neuspe{no se kandidovao za ameri~ki Senat pre nekoliko godina, a Tramp ga je nedavno postavio za upravnika dr`avnog zdravstvenog sistema.

Ovo su najskupqa pi}a na svetu

Luksuzna pi}a su oduvek bila simbol presti`a i rasko{i, rezervisana za one koji mogu da priu{te ekskluzivna zadovoqstva. Dok ve}ina qudi bira alkoholna pi}a prema ukusu i dostupnosti, postoji jedna sasvim druga~ija dimenzija ovog sveta – pi}a ~ija cena dosti`e vrtoglave cifre, ponekad i milione dolara.

Ova izuzetna vina, viski, kowaci i {ampawci kupuju se samo zbog u`ivawa u wihovom ukusu, ve} i zbog pri~a koje stoje iza wih – bilo da je re~ o retkim i gotovo neponovqivim berbama, decenijama starim buradima, posebnim metodama proizvodwe ili pak luksuznim bocama ukra{enim dijamantima i zlatom.

U svetu kolekcionara i qubiteqa ekskluzivnih pi}a, cena je odraz kvaliteta, ali i statusa. Neke od ovih fla{a zavr{avaju u privatnim kolekcijama milijardera, na aukcijama ili u vitrinama presti`nih restorana i hotela. Wihova vrednost neprestano raste, a pojedina pi}a postaju prava umetni~ka dela, dostupna samo odabranima.

U nastavku otkrivamo koja su to najskupqa alkoholna pi}a na svetu, {ta ih ~ini toliko posebnim i za{to su neki spremni da izdvoje pravo bogatstvo za samo jedan gutqaj.

5. DIVA VOTKA – MILION DOLARA

Ako tra`ite ne{to sasvim druga~ije, a stvarno vas nije briga za ukus ili novac, onda je Diva votka mo`da pravi izbor za vas. Trostruki proces filtracije daje ovoj vodki ekstremno visoku cenu. Prvo se filtrira kroz led, zatim kroz ugaq nordijske breze i na kraju kroz pesak i drago kamewe. Osim toga, {upqa centralna cev u boci je ispuwena Svarovski kristalima koje mo`ete izvaditi i koristiti kako `elite. Sve u svemu, ipak, pla}ate milion dolara za bocu votke, koja }e najverovatnije imati isti ukus kao i bilo koja druga votka solidnog kvaliteta

4. VOTKA RUSO-BALTIK –1,35 MILIONA DOLARA Slede}e najskupqe alkoholno pi}e na listi je vodka, ~ije boce su napravqene tako da izgledaju poput starih automobila, a svaki vrh boce napravqen je od 100% ~istog zlata sa umetnutim dijamantima. Ova vodka je postala poznata po tome {to je jedna boca ukradena iz kopenhagenskog bara u 2018. godini.

3. DIDOWON HERITA@ KOWAK GRANDE [AMPAW – 2 MILIONA DOLARA Ovaj kowak je proizveden od strane porodice Didowon, koja se bavi proizvodwom kowaka ve} vi{e od 250 godina. Ovaj kowak je star 100 godina i ima 41% alkohola. Ono {to ga ~ini posebno skupim je boca koja je ukra{ena sa 6.500 dijamanata i pozla}ena sa 24-karatnim zlatom.

2. TEKILA LEJ .925 – 3,5 MILIONA DOLARA Ova tekila je proizvedena od strane meksi~ke kompanije Lej .925, koja se specijalizovala za luksuzna pi}a. Ova tekila je stara {est godina i ima 42% alkohola. Boca je napravqena od platine i belog zlata, a ukra{ena je sa vi{e od 4.000 dijamanata. Ova tekila je prodata anonimnom kupcu u Dubaiju 2006. godine.

1. „BILLIONAIRE“ VOTKA –3,7 MILIONA DOLARA Najskupqe pi}e na svetu je „Milijarder” votka sa motoom „Dobro je biti kraq“. U potpunosti je ru~no proizvedena i proizvodi se na zahtev. Svaka boca koristi dobro ~uvan ruski recept i pravi se u malim mikro-serijama kako bi se obezbedila ekskluzivnost. Ova najskupqa vrsta luksuzne vodke se proizvodi u Nema~koj. Napravqena je od pa`qivo odabrane vrste ra`i, koja daje pi}u jak i karakteristi~an ukus. Vodka se destili{e tri puta i filtrira kroz dijamante, {to joj daje kristalnu ~isto}u.

Fla{a vodke je dizajnirana od strane poznatog umetnika Leona Veresa, koji je, tako|e, kreirao i fla{e za najskupqe {ampawce na svetu. Boca “Billionaire” votke je ukra{ena sa 3.000 belih dijamanata i ima etiketu od 24-karatnog zlata i platine. Cena fla{e je neverovatnih 3,7 miliona dolara, {to ~ini ovu votku najskupqim pi}em na svetu.

Xon Jovanovi}

PO^ELE PRIPREME ZA MIROVNE PREGOVORE U RIJADU IZME\U AMERIKE I RUSIJE

Bli`i li se kraj ratu u Ukrajini?

U Parizu se odr`ava hitan sastanak evropskih lidera. Povod je ameri~ko ignorisawe Ukrajine i Evropske unije u pregovorima s Rusijom. Diplomate Rusije i Amerike sastaju se u utorak u Saudijskoj Arabiji da bi razgovarali o Ukrajini. Predsednik Zelenski poseti}e Rijad u sredu, ali ne}e u~estvovati u pregovorima.

U Rijadu je sve spremno za prvi sastanak ruskih zvani~nika

i predstavnika nove ameri~ke administracije.

[ef ameri~ke diplomatije Marko Rubio ve} je razgovarao sa doma}inom susreta, prestolonaslednikom Saudijske Arabije Mohamedom bin Salmanom. Zvani~nici Stejt departmenta ka`u da je sastanak prilika da se vidi da li su Rusi ozbiqno zainteresovani za postizawe mira. Putinovi izaslanici poru~uju da na razgovor idu u poslovnom raspolo`ewu.

Donald Tramp `eli da uspostavi mir u Ukrajini, a ruski uslovi su jasni, ka`e za RTS Slobodan Ze~evi} iz Instituta za evropske studije. Obja{wava {ta sugeri{e izbor Saudijske Arabije za mogu}e mesto pregovora i kakva je pozicija EU, koju poredi sa situacijom u vreme potpisivawa Dejtonskog sporazuma 1995. godine.

Kakve su {anse za mir, posle bezmalo tri godine rata i pod kojim uslovima za Ukrajinu i Rusiju, u kojem roku i kojom dinamikom }e te}i pregovori koji bi mogli da se odr`e u Saudijskoj Arabiji?

Slobodan Ze~evi} iz Instituta za evropske studije rekao je, gostuju}i u Dnevniku RTS-a, da su {anse za mir boqe nego ikad, po{to se odustalo od plana Bajdenove administracije da se oslobodi cela teritorija Ukrajine i da se destabilizuje i eventualno promeni re`im u Moskvi.

"Ovog puta Tramp di`e ruke od svega toga, `eli da uspostavi mir", isti~e Ze~evi}.

Prema wegovoj oceni, interesantno je da je Saudijska Arabija mesto gde bi trebalo da se sastanu Vladimir Putin i Donald Tramp, {to sugeri{e da zemqe Briksa strahovito napreduju, ulaze u politi~ku igru, Saudijska Arabija sada postaje neka vrsta zemqe koja je bliska jednima i drugima.

"USLOVI ZA MIR SU JASNI"

[to se ti~e uslova za mir, Ze~evi} smatra da su oni mawe vi{e jasni.

"Ukrajina }e ostati bez isto~nog dela zemqe i Kri-

SADA NA NOVOJ LOKACIJI: 3 PORTMAN ST. OAKLEY, VIC TEL: 03 9769 2980

gej Lavrov poru~uje da u procesu pregovora ne mo`e biti govora o teritorijalnim ustupcima Ukrajini.

"Da li `elite da na pregovorima bude prisutna i pomisao na mogu}nost da neke teritorije budu ustupqene? Kako ustupiti? Sa ruskim narodom ili bez naroda? Samo sa retkim metalima", upitao je Lavrov.

ZELENSKI NE PRIZNAJE PREGOVORE U RIJADU Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poseti}e Rijad dan posle rusko-ameri~kih pregovora na koje nije pozvan. Iz Abu Dabija, gde se sastao s predsednikom Ujediwenih Arapskih Emirata {eikom Muhamedom bin Zajedom, poru~uje da ne priznaje pregovore u Saudijskoj Arabiji.

Jurij U{akov, pomo}nik predsednika Rusije, rekao je da je pitawe kako }e se usaglasiti o po~etku pregovora, jer Amerikanci jo{ nisu imenovali glavnog pregovara~a.

"Za sada govorimo samo o bilateralnim razgovorima, zbog toga idemo u Rijad. Pored ministra Lavrova i mene, mogu}e je da }e se razgovorima prikqu~iti i {ef Ruskog fonda za direktna ulagawa", rekao je U{akov.

[ef ruske diplomatije Ser-

"Ukrajina nije znala ni{ta o tome i bilo kakve pregovore, bez Ukrajine, smatra pregovorima koji nemaju rezultat. Rekao sam predsedniku Trampu da `elimo da potpi{emo sporazum, ali kada smo razmotrili detaqe videli smo da tamo nema bezbednosnih garancija. ^ekamo ameri~kog izaslanika Kita Keloga da do|e u Kijev 20. februara", rekao je Zelenski.

Kit Kelog je u razgovoru s evropskim zvani~nicima rekao da za pregovara~kim stolom, uz Amerikance i Ruse vidi Ukrajince, ali ne i Evropqane. I {ef ruske diplomatije smatra da bi

ma. Najverovatnije }e se negde na liniji razdvajawa danas zavr{iti taj rat", o~ekuje Ze~evi}.

Ze~evi} navodi da se o Evropskoj uniji govori kao akteru koji }e odr`avati primirje izme|u dve strane, po{to Amerikanci ka`u da u tome ne}e da u~estvuju. EU je sada u panici, smatra Ze~evi}, jer je odr`avawe mira jedan strahovito komplikovan zahvat, koji zahteva ogromna sredstva i veliki broj vojnika.

KINA KAO ZA[TITNIK EU

Iz Pekinga, me|utim, dolazi druga~ija poruka o ulozi EU, po{to je kineski {ef diplomatije rekao da Evropa mora da bude ukqu~ena u pregovore o zavr{etku rata u Ukrajini.

Ze~evi} obja{wava da Kinezi `ele da se poka`u kao za{titnici geostrate{kih interesa Evropqana, po{to

wihovo u~e{}e bilo ve} vi|eno insistirawe na zamrzavawu sukoba, s namerom da nastave rat. HITAN SAMIT

EVROPSKIH LIDERA

Sve ~e{}e poruke Trampovih zvani~nika da Evropa nema {ta da tra`i u pregovorima o Ukrajini upalile su alarm u Briselu i Parizu, pa je francuski predsednik organizovao hitan samit. Razmatra se i slawe evropskih trupa u Ukrajinu.

Premijer Velike Britanije Kir Starmer isti~e da se mora nastaviti sa ja~awem pozicije Ukrajinaca i da, ako do|e do mira koji svi `ele, on bude trajan.

"Ovde se ne radi samo o Ukrajini ve} o bezbednosti Evrope i Ujediwenog Kraqevstva. Zato moramo u~initi vi{e da to osiguramo", kazao je Starmer.

Kancelar Nema~ke Olaf [olc se pita kako garantovati mir ako se odluke donose mimo Ukrajinaca.

"Jasno je da je potrebna jaka ukrajinska armija i to }e biti glavni zadatak za Evropu, Ameriku i me|unarodne saveznike. Tako|e je jasno da nema govora o slawu evropskih trupa dok traje rat", rekao je [olc.

Va{ington post pi{e da evropske zemqe razmatraju raspore|ivawe od 25 do 30 hiqada vojnika u Ukrajinu.

Slova~ki premijer Robert Fico ka`e da o slawu trupa treba da odlu~uju Ujediwene nacije.

imaju problem sa Amerikom zbog uvo|ewa carina, dok im je EU vrlo bitan ekonomski partner.

"STRAH EU OD TEZE

ALEKSANDRA DUGINA"

"[ta je kod Evropqana najve}i strah? Ako se zavr{i rat u Ukrajini na nepovoqan na~in po wih, u smislu da Rusija dobije mnogo ve}i uticaj Ukrajine nego {to je imala do sada. Oni se pla{e tog uticaja kasnije na balti~ke zemqe, na neke zemqe Isto~ne Evrope, poput Rumunije, Bugarske. Zna~i, to je strah u kojem `ive Evropqani i uvek oni razmi{qaju o tezi Aleksandra Dugina, da Rusija sad treba da se vrati na neke pozicije koje je imala u vreme Sovjetskog Saveza", smatra Ze~evi}.

"KO JE U DEJTONU PITAO EVROPQANE ZA BILO [TA?"

Povodom poziva ukrajinskog predsednika da EU formira oru`ane snage, Ze~evi} ka`e da Volodimir Zelenski ose}a da bi Amerikanci mogli potpuno da se povuku i da je EU jedina podr{ka koju bi imao.

"Na du`i rok, Ukrajina uz pomo} Evropqana ne bi uspela da se odupre ruskim snagama", ocewuje Ze~evi}. Me|utim, dodaje da za sada Amerikanci i Rusi apsolutno ne razmi{qaju mnogo o Evropi, mada }e je mo`da ubaciti u nekom simboli~nom smislu.

"Setite se samo pregovora u Dejtonu. Ko je pitao Evropqane za bilo {ta? To su Amerikanci vodili direktno te pregovore, kasnije su se tri lidera balkanska, Milo{evi}, Tu|man i Alija Izetbegovi} slikali u Parizu kako potpisuju ugovor, ali Evropqani nisu u~estvovali u elaboraciji tog sporazuma", podse}a Ze~evi}.

[ta `eli Tramp, a {ta zahteva Moskva?

Pre nego {to je ponovo izabran za predsednika, Donald Tramp je, 25. jula pro{le godine, imao telefonski razgovor sa Vladimirom Zelenskim.

"Pozvao me je Zelenski. Imali smo dobar razgovor. Rekao sam da moramo da prekinemo ovaj sukob". Rusi, imaju pravu 'ratnu ma{inu', koja je porazila i Hitlera i Napoleona", upozorio je tada Tramp. Prema wegovim re~ima, Rusi ratuju, a od ofanzive ukrajinske vojske nije bilo ni{ta.

"Rusi su, koliko znam, postavili na milione mina i hiqade tenkova", izjavio je Tramp u intervjuu za "Foks wuz". Tramp je ranije vi{e puta izjavqivao da }e, ukoliko bude ponovo izabran, za 24 sata re{iti sukob izme|u Rusije i Ukrajine. Sada tvrdi da bi konflikt u

Zapravo, smatra francuski publicista, oni Trampu pru`aju la`nu sliku o ulozi Rusije u ukrajinskom sukobu.

"Tramp se sada okre}e ekonomskim transakcijama, kao {to je to predlagao i za Pojas Gaze. Ovog puta, on predla`e da SAD eksploati{u retke minerale u Ukrajini".

Ali, problem je u tome {to je Rusija ve} zauzela veliko le`i{te litijuma u Doweckoj oblasti i jo{ jedno u regionu Zaporo`ja; ova dva regiona sada su deo Ruske Federacije.

Kako zakqu~uje Mejsan, uskoro Ukrajina ne}e imati vi{e ni{ta da ponudi.

PROJEKTOVAWE NA^INA

RAZMI[QAWA VA[INGTONA NA MOSKVU

Tramp je ve} imenovao svog specijalnog izaslanika za Ukrajinu, generala

Ukrajini mogao da re{i za nekoliko nedeqa. Me|utim, portparol Kremqa Dmitrij Peskov rekao je da se radi o suvi{e slo`enom problemu, za koji nije jednostavno prona}i re{ewe. Neki rusko-ameri~ki razgovori ve} su zapo~eli. Posle razgovora predsednika Putina i Trampa, koji je, prema izjavi Peskova, bio "konstruktivan i prijateqski", na inicijativu SAD obavqen je i telefonski razgovor {efova diplomatije SAD i Rusije. S jedne strane bio je vrhunski diplomata Sergej Lavrov, s druge Marko Rubio, novoizabrani ameri~ki ministar spoqnih poslova. Sada ~ekamo na vesti o sastanku pomo}nika ruskog predsednika Putina Jurija U{akova i Lavrova u Rijadu sa ameri~kim zvani~nicima...

SU[TINSKO NERAZUMEVAWE PRIRODE SUKOBA U UKRAJINI

Tramp je biv{i ameri~ki tajkun specijalizovan za nekretnine, koji sasvim ozbiqno govori o aneksiji Panamskog kanala, Kanade i Grenlanda i koji je ve} ranije, 2019. godine, uporedio kupovinu Grenlanda sa "velikim poslom sa nekretninama". On je, pre svega, ameri~ki biznismen, koji ne razume dobro geopolitiku i wene slo`ene i neumoqive zakonitosti.

Na po~etku drugog mandata, on je zaprepastio "ostatak sveta" izjavom da ima nameru da re{i pitawe rata u Pojasu Gaze tako {to }e je pretvoriti u "bliskoisto~nu rivijeru" i raseliti vi{e od dva miliona Palestinaca u susedni Egipat i Jordan. Ali, to je lak{e re}i nego u~initi.

Sada, tri nedeqe nakon povratka u Belu ku}u, pi{e francuski publicista Tijeri Mejsan na sajtu "Volternet", Tramp poku{ava da re{i ukrajinski sukob.

"Jasno je da su wegovi savetnici zaslepqeni predrasudama i da ne razumeju zabrinutost Moskve za sopstvenu bezbednost", dodaje Mejsan.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

02 8781 1950 www.beoexport.com.au

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

Kita Keloga. Jo{ tokom predizborne kampawe, Kelogov saradnik Frederik Flajc, pripremio je "mirovni plan za Ukrajinu", kojeg je 11. aprila 2024. objavio "Amerika first polisi institjut".

U tom izve{taju, nastavqa Mejsan, tvrdi se da su ruske tvrdwe da Specijalna vojna operacija ima za ciq denacifikovawe Ukrajine sme{ne i da je zabrinutost Rusije zbog ulaska Ukrajine u NATO puka "paranoja".

Nije to prvi puta da se govori o "mirovnim pregovorima" SAD o Ukrajini. Pre toga, predsednik Saveta za spoqne odnose Ri~ard Has i profesor na Univerzitetu Xorxtaun ^arls Kap~an objavili su tekst u ~asopisu "Forin afers", u kome se tvrdi da Zapad ne mo`e da pobedi u Ukrajini i da mora da sa Moskvom pregovara o miru. A to je stav koji je zastupao i Henri Kisinxer.

"Ono {to je zapawuju}e u svim tim predlozima, nastavqa francuski publicista, jeste potpuno ignorisawe ruske ta~ke gledi{ta i projektovawe na~ina razmi{qawa Va{ingtona na Moskvu. "U wima se ne pridaje nikakav zna~aj denacifikaciji Ukrajine", kao {to se ignori{e i ruski strah od postavqawa oru`ja Alijanse na wenim granicama, tuma~e}i to kao "fobiju od NATO-a".

TRAMP @ELI DA OVAJ PROBLEM

BRZO NESTANE

Tramp `eli da brzo re{i ovaj problem, kako bi se fokusirao na za wega mnogo hitnija pitawa. On ima planove za druge regione: za Panamski kanal, Grenland i Gazu. "Najmawe mu je stalo do Ukrajine. On bi `eleo da ovaj problem brzo nestane", zakqu~uje Dugin. "Me|utim, bez upu{tawa u detaqe, bez razumevawa istorije, geopolitike, etnologije, verskih pitawa, kao i ogromnog niza la`i koje je Kolektivni zapad ispleo o ukrajinskom sukobu, nemogu}e je re{iti ovo pitawe".

U{akov: Uspe{an razgovor, rano za susret Putina i Trampa; Stejt department: Saglasnost da se po~ne rad na okon~awu rata u Ukrajini

Rat u Ukrajini 1.091. dan. U Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije odr`an je prvi sastanak ruske i ameri~ke delegacije u okviru pregovora o okon~awu rata u Ukrajini. Pomo}nik predsednika Rusije Jurij U{akov ocenio sastanak kao uspe{an istakav{i da je rano za susrest Putina i Trampa. Stejt department: SAD i Rusija se sla`u da po~nu da rade na okon~awu rata. Ukrajinska vojska saop{tila je da je Rusija tokom no}i lansirala 176 dronova na zemqu.

Stejt department: SAD i Rusija se sla`u da po~nu da rade na okon~awu rata u Ukrajini

SAD i Rusija slo`ile su se da se pozabave temama u kojima se razilaze i po~nu da rade na putu za okon~awe rata u Ukrajini, saop{tio je Stejt department, jasno stavqaju}i do znawa da je proces u ranoj fazi.

“Jedan telefonski poziv nakon kojeg je usledio jedan sastanak nije dovoqan za uspostavqawe trajnog mira“, rekla je portparolka ministarstva Tami Brus posle sastanaka u Saudijskoj Arabiji.

Dimitrijev: Dve strane su po~ele da slu{aju jedna drugu, rano za kompromis [ef ruskog Fonda za direktor za direktna ulagawa Kiril Dmitrijev ocenio je da su dve strane po~ele su da slu{aju jedna drugu, ali da je prerano govoriti o kompromisima.

“Mislim da je jo{ rano govoriti o kompromisima, mo`emo re}i da su strane po~ele da komuniciraju jedna sa drugom, po~ele da slu{aju jedna drugu, zapo~ele

dijalog“, rekao je Dmitrijev za Rojters nakon razgovora u saudijskoj prestonici, Rijadu.

U{akov: Uspe{an sastanak dve delegacije

Pomo}nik predsednika Rusije Jurij U{akov ka`e da su pregovori izme|u ruske i ameri~ke delegacije pro{li dobro. "Pregovori su zavr{eni, mi sada ve} implementiramo program na saudijskoj liniji", rekao je U{akov za ruske medije nakon zavr{etka pregovora, prenose RIA novosti.

Prema wegovim re~ima, vo|ena je ozbiqna rasprava o svim pitawima, a Rusija i SAD su se slo`ile da unaprede bilateralne odnose, za {ta su zainteresovani i Moskva i Va{ington.

"Te{ko je jo{ re}i da su pozicije Rusije i SAD sve bli`e, ali se o tome razgovaralo u Rijadu. Dogovorili smo se da }emo uzeti u obzir interese jedni drugih", rekao je U{akov.

Pojasnio je i da je malo verovatno da }e se slede}e nedeqe da se odr`i odr`i sastanak predsednika Rusije i SAD, kao i da je te{ko govoriti o konkretnim datumima.

"Moskva i Va{ington }e raditi na stvarawu uslova za sastanak Putina i Trampa", rekao je U{akov i dodao da }e timovi ruskih i ameri~kih pregovara~a u dogledno vreme zapo~eti kontakte o Ukrajini. Zavr{en sastanak dve delegacije

Posle ~etiri i po sata razgovora, zavr{en je sastanak ruske i ameri~ke delegacije u Rijadu.

GOVOR XEJ DIJA VANSA KOJI JE [OKIRAO EVROPU:

Ve}i ste neprijateqi sami sebi

nego {to su vam Rusija

Najve}a pretwa za Evropu nije Rusija, ve} pretwa koja dolazi iznutra, rekao je potpredsednik SAD Xej Di Vens u petak, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Obra}aju}i se neobi~no direktno nekim od najbli`ih saradnika SAD, Vens je kritikovao evropske lidere zbog cenzure slobode govora.

Xej Di Vens rekao je da pretwa Evropi koja wega najvi{e brine nisu ni Rusija, ni Kina, ve} to {to se „Evropa odri~e svojih osnovnih vrednosti, onih koje deli sa Sjediwenim Dr`avama“.

„Bio sam iznena|en kada je biv{i evropski komesar odu{evqeno pri~ao na televiziji kako je vlada Rumunije poni{tila ~itave izbore. On je upozorio da, ako stvari ne budu i{le po planu, ista stvar bi se mogla desiti iu Nema~koj“, naveo je Vens.

Potpredsednik SAD je rekao da je ovo „{okantno za ameri~ke u{i“, jer sve {to su „godinama finansirali i podr`avali radili su u ime zajedni~kih demokratskih vrednosti“.

„Kada vidimo da evropski sudovi otkazuju izbore i visoki zvani~nici prete da }e otkazati druge, trebalo bi da se zapitamo da li se dr`imo tog visokog stan-

darda“, rekao je on. Govore}i o, kako je ocenio, oslabqenoj slobodi govora u Britaniji i Evropi, Vens je rekao da su najglasniji zagovornici cenzure do{li iz wegove zemqe.

„Prethodna administracija je pretila i maltretirala kompanije koje vode dru{tvene mre`e da cenzuri{u takozvane dezinformacije. Dezinformacije poput, na primer, ideje da je koronavirus verovatno procurio iz laboratorije u Kini; na{a vlada je podsticala privatne kompanije da u}utkaju qude koji su se usudili da izgovore ono {to se pokazalo kao o~igledna istina“, rekao je Vens. Rekao je da je u Evropu do{ao

i Kina

sa ponudom.

„U Va{ingtonu je ‘novi {erif u gradu’. I pod vo|stvom Trampa, mo`da se ne}emo saglasiti sa va{im stavovima, ali }emo se boriti da odbranimo va{e pravo da ih izrazite javno“, rekao je on. Govore}i o masovnoj imigraciji, Vens je naveo da svaki peti ~ovek koji `ivi u Nema~koj do{ao je iz inostranstva i da je ovo najhitnije pitawe.

„To je rezultat niza svesnih odluka koje su doneli politi~ari {irom sveta tokom decenije. Jo{ ju~e smo videli strahote koje su posledice takvih odluka. Za{to se ovo dogodilo? To je u`asna pri~a, ali smo je ~uli previ{e puta u Evropi, a na`alost i u SAD. Tra`ilac azila, ~esto mladi} u dvadesetim, ve} poznat policiji, zabija se automobilom u gomilu. Koliko puta moramo da pretrpimo ove u`ase pre nego {to promenimo kurs i okrenemo na{u zajedni~ku civilizaciju u novom pravcu?“, pitao je on.

Vens je kazao da glasa~i {irom sveta sve ~e{}e biraju lidere koji obe}avaju da }e spre~iti nekontrolisane masovne dolaske migranata.

„Verovati u demokratiju zna~i razumeti da svaki na{ gra|anin

ima pamet i ima glas. A ako odbijemo da slu{amo taj glas, ~ak i na{e najuspe{nije borbe }e imati mali u~inak… Ne treba da se

pla{imo na{ih qudi, ~ak i kada oni iznose stavove koji se ne sla`u sa rukovodstvom“, rekao je Vens.

Potpredsednik SAD Xej Di Vens

Do{ao samo na zamenu, a nagra|en za najboqeg nastavnika u Srbiji:

Mladen [qivovi} do{ao je na zamenu mesec dana, da kao apsolvent ne mora da fizikali{e. Ostao je u {koli. Wegovi |aci danas su istra`iva~i, doktori nauka, studenti presti`nih univerziteta. A on je sre}an u svom Zaje~aru, stvara nove fizi~are. Pi{e i objavquje poeziju. @eli da zaigra u filmu, a Oskara ve} ima - srpsku nastavni~ku nagradu Prosvetiteq.

„Prvo }u okupiti u~enike da vidim {ta su wihova interesovawa, {ta `elimo. Da li je to komplet iz robotike, mo`da dovedemo predava~e koji }e ne{to da nas nau~e. Smatram da je edukacija vrlo, vrlo, zna~ajna. Definitivno }emo da napravimo ne{to novo, ne{to veliko“!

Ovo je odgovor najboqeg edukatora u Srbiji na pitawe Sputwika na {ta }e potro{iti milion dinara od nagrade koju mu je dodelila Fondacija „Alek Kav~i}“.

Predaje u Gimnaziji u Zaje~aru, a radio je i u Medicinskoj i osnovnoj {koli u rodnom gradu. Voli da prepozna talenat i `equ za radom kod u~enika i da im pomogne da stignu {to daqe. Ponosan je {to su uspe{ni, kako ka`e, daleko boqi od wega. Toliko se zaneo rade}i u {koli, da se wegovo studirawe razvuklo na jo{ ~etiri godine:

„@ao mi je {to nisam nastavio sa doktorskim studijama, imao sam ponude. @ao mi je {to nisam uspeo, to je ono {to ka`em mojim u~enicima, nemojte da stajete sa {kolovawem, nemojte da budete kao ja, budite boqi. Tako ceo svet napreduje. Ponekad pomislim da bih mo`da mogao sada da prona|em fakultet koji bi hteo da me primi u ovim godinama. Onda vidim {ta sve radim, koliko sam umoran i `elim da radim druge stvari“, ka`e laureat.

ZNAWE NIJE SAMO U KWIGAMA

Kako da ne bude umoran, najboqi edukator u Srbiji je izveo decu iz u~ionice,

PORUKA KOJU DR@AVA

[AQE DRU[TVU JE DA OBRAZOVAWE NIJE BITNO

n Kako vidite polo`aj prosvetnih radnika u Srbiji? Za{to je do{lo do uru{avawa ugleda profesije, da li je u pitawu samo ekonomski polo`aj ili ima i drugih razloga?

- Ekonomski razlog je vi{e nego primaran. Ako bra~ni par prosvetnih radnika ne mo`e da priu{ti svom detetu {kolovawe, o ~emu daqe da pri~amo?

Ako ne mogu da priu{te kredit za stan, ako na kraju meseca moraju da sastavqaju kraj s krajem… To su fakultetski obrazovani qudi koji `ive ispod proseka u zemqi gde ve}ina stanovni{tva ima diplomu sredwe {kole. I kakva je onda poruka koju {aqemo dru{tvu? Obrazovawe nije bitno. Nastavnik je ~esto izme|u ~eki}a i nakovwa, pritisnut i od strane ministarstva i roditeqa. I on se povla~i. Osoba koja je zavr{ila fakultet, imala pripravni~ki sta` od najmawe godinu dana, polagala ispit za licencu pred komisijom, i koju mo`emo smatrati ekspertom, sad je pod kontrolom osoba koje se ne razumeju u obrazovawe i gledaju samo na zakqu~ne ocene. Celo dru{tvo je izgubilo ideju koliko je va`no biti dobar nastavnik. I dobili smo nastavnika koji je pretvoren u nepla}enog birokratu.

napravio otvorenu {kolu, radi sve da bi im pokazao da je svet mnogo vi{e od onoga {to pi{e u uxbenicima.

Ima pe{a~ku turu, obilaze kompanije u Zaje~aru koje primewuju nova znawa i tehnologije. Osnovao je Nau~ni klub koji je stalno otvoren, u kome se svake druge nedeqe odr`ava Nau~ni kviz. Osmislio je i poseban program koji ohrabruje devoj~ice da u|u u „mu{ki svet programirawa“.

U~i decu i kako da se znawem prakti~no bore kroz `ivot. U~eni~ka kompanija wegovih |aka bila je najboqa u 2023. godini, proizvode biopesticid od ~ili paprike. Nova generacija uzela je prvo mesto i ove godine, oni proizvode narukvice za pre`ivqavawe u prirodi. Svim u~enicima sada je na raspolagawu i ba{ta u dvori{tu {kole. Primeni}e automatsko zalivawe i senzor zrelosti povr}a.

NEMA REVOLUCIJE –

SAMO RAD I UPORNOST

„Bukvalno ka`em deci, morate da radite, vi }ete jednog dana da zara|ujete penziju za sve ove qude. Za{to ne bismo ulo`ili u obrazovawe, to je zaista ulagawe u budu}nost, to je jedino {to mo`e da opstane. Mo`emo da ostanemo bez fabrika i drugih stvari, ali bez inteligencije ne mo`emo nikada. Imamo je, samo moramo da je razvijamo“.

ULOGA U FILMU

NEOSTVARENA @EQA

Nastavnik [qivovi} voli da eksperimenti{e, a voli i da pi{e, autor je dve kwige poezije, jedna je dobila nagradu za najboqu kwigu mladog pesnika. Ima nekoliko nagrada sa konkursa u regionu, a trenutno pi{e kratke pri~e. Ima jo{ jednu qubav i neostvarenu `equ:

Ipak, `arko `eli da glumi, jedno vreme vodio je i dramsku sekciju, `eli da se pojavi u filmu:

„To mi je ba{ `eqa. Voleo bih da probam. Mala uloga, bio bih zadovoqan“.

U[U[KAN U SRBIJI, MEWA SUDBINE

Najboqi edukator u Srbiji ima 44 godine. Nekada je razmi{qao da ode iz Srbije, ali danas ne ma{ta o tome, nema velike tro{kove, a ima puno divne dece. Ka`e da se u svom Zaje~aru ose}a u{u{kano, „kao ispod }ebeta“. Veruje da dobar nastavnik ume da promeni sudbinu u~enika kojima predaje. Veruje da je u tome uspeo.

„Pre neki dan sam pri~ao sa dve devoj~ice, bile su sedmi razred kad sam do{ao da predajem. Nastavili smo da radimo i tokom wihove sredwe {kole, iako su oti{le, jedna u Ni{, druga u Beograd. A nova deca koja su do{la na wihovo mesto, jedna je doktorand na Kalteku, Kalifornijskom tehnolo{kom institutu, a duga na Politehni~kom u Parizu. Koja je verovatno}a da se iz jednog malog grada pojave dva vanserijska talenta, upravo kad ja dolazim i `elim da radim sa wima? I da dopru tako daleko? Zato ostajem u Srbiji“. MLADEN [QIVOVI],

[qivovi} ne zna ko ga je prijavio na konkurs za nagradu za izuzetan doprinos u obrazovawu, inovativne metode nastave i podsticawe qubavi prema u~ewu me|u mladima. Bilo je 1000 nominacija. Iznenadio se kada je video da je bilo jo{ 14 najboqih me|u najboqima, to daje veliku nadu.

„Sada ve} imamo mre`u od nas 15, slede}e godine }e biti nova garnitura. To je jo{ ve}i broj, kad se napravi mre`a nastavnika, samo morate da budete mnogo uporni ako ho}ete promene. To se ne de{ava preko no}i, nema revolucije, nema magi~nih {tapi}a. Uporni ste, trajete du`e nego drugi, to je ono {to donosi pobedu. Ako Fondacija istraje, ako bude uporna i nastavi ovako da radi, pobeda je zagarantovana“.

Na najva`niju temu, budu}nost obrazovawa u Srbiji, razgovara i sa u~enicima. Obja{wava im, uz {alu, ali ozbiqan, da je wihova budu}nost, obrazovawe, budu}nost wegove penzije, a wemu je penzija veoma zna~ajna.

„Kao student fizike, u jednom momentu sam shvatio da sam mo`da ipak trebao da upi{em re`iju. Zami{qao sam kako osvajam Oskara za igrani film. Idol mi je bio Kevin Smit koji je pozajmio 20 hiqada dolara od roditeqa da snimi „Klerks“, fenomenalan film. Kad mo`e on, mogu i ja, pozajmi}emo kameru, snimi}emo film, ali sam se prona{ao u prosveti i evo, 20 godina kasnije sti`e nagrada, boqa nego Oskar“.

Jedan od projekata je ba{ta u dvori{tu {kole

Republika Srpska mo`e

da

ra~una na na{u podr{ku

Republika Srpska mo`e da ra~una na na{u podr{ku i na{e vezu su sve sna`nije, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} na zajedni~koj konferenciji za medije sa predsednikom RS Miloradom Dodikom u Bawaluci povodom obele`a-

u odnosu na emocije jasne, nedvosmislene i podrazumevaju}e. Ono {to je va`no, to je da na racionalnom nivou govorimo o na{im saradwama i o na{im planovima", rekao je Vu~i}.

Dodao je da su na dana{wem sastanku analizirali najve}i deo

vawa Sretewa, Dana dr`avnosti Srbije i Dana dr`avnosti Republike Srpske.

Vu~i} je zahvalio Dodiku na srda~nom gostoprimstvu i naveo da misli da o odnosu Srbije i Srpske nije potrebno mnogo da se govori.

"Svaka re~ bi bila suvi{na

projekata u razli~itim sferama dru{tvenog `ivota – od saobra}aja, infrastrukture, energetike i kulturnog se}awa.

Kako je naveo, veruje da je putna komunikacija Bijeqina-Beograd od kqu~nog zna~aja i da je stra{no va`no da se iz Bijeqine do Beograda sti`e za ne{to vi{e od sat vremena.

"Republika Srpska uvek mo`e da ra~una na podr{ku Srbije i nastavi}emo da radimo zajedno, da gradimo budu}nost ne ometaju}i nikoga i ne ru{e}i nikoga drugog, niti naru{avaju}i me|unarodne pravne principe. Jo{ jedanput vam beskrajno hvala, ponosan sam {to sve na{e nacionalne praznike zajedni~ki obele`avamo. Hvala vam za tu podr{ku, hvala vam za brojne ideje", naveo je Vu~i}. Naveo je da ne razume za{to u BiH postavqaju politi~ke barijere i otpore projektima kao {to je gradwa aerodroma u Trebiwu i ponudio da, na primer, u~estvuju u izgradwi aerodorma kod Sjenice na Pe{teru ako to `ele. "Razgovarali smo i oko aerodroma Trebiwe i ja sam rekao predsedniku Dodiku da ukoliko `eli razgovor sa qudima iz Sarajeva, da mi nemamo nikakav problem, po{to ja vidim da to neko posmatra kao neku vrstu politi~kog projekta. To je za nas va`an ekonomski projekat, biznis projekat, da mi nemamo nikakav problem sa tim ako oni `ele da u~estvuju u izgradwi ili da finansiraju izgradwu aerodroma kod Sjenice, na Pe{teru ili bilo gde, da }emo mi to sa odu{evqewem do~ekati", rekao je Vu~i}.

Bura u Sarajevu zbog Dana dr`avnosti Republike Srpske

Dvodnevno zajedni~ko obele`avawe Sretewa u Bawaluci kao Dana dr`avnosti Srbije i Republike Srpske - {to je prvi put da Srpska praznuje ovaj datum - izazvalo je politi~ku buru u Sarajevu. @eqko Kom{i}, ~lan Predsedni{tva BiH ocenio je da „Sretewe nije bosanskohercegova~ki praznik, ve} akt agresije Srbije”, {to su re~i koje je upotrebio i potpredsednik Federacije BiH Igor Stojanovi}.

Kom{i} je rekao da je „izlaz iz BiH u pravcu Srbije, na grani~nim prelazima, na istoku zemqe, na Ra~i, Karakaju i sli~no”. „[to se ti~e svih drugih qudi, srpske nacionalnosti ovo je i wihova zemqa, i boqa je od Srbije”, ka`e Kom{i}. ^lan Predsedni{tva BiH Denis Be}irovi} smatra da je ova sve~anost „brutalno kr{ewe Dejtonskog sporazuma i poku{aj kreirawa nepostoje}e dr`avnosti bosanskohercegova~kog entiteta RS”. On je dodao da „Vu~i}ev poku{aj da Dan dr`avnosti Republike Srbije nametne kao dan dr`avnosti RS predstavqa nezampam}en oblik kr{ewa me|unarodnog i nacionalnog prava”.

Minulih dana se ~esto iz Sarajevo dovodi u pitawe pravo Srpske da koristi termin „dr`avnosti”, ali Ustav BiH i Dejtonski sporazum decidno omogu}avaju pravo `iteqima tog entiteta da imaju dr`avqan-

stvo Republike Srpske, {to je potvr|eno i va`e}im pravnim normama u vezi li~nih dokumenata, gde je mogu}e izabrati entitetsko dr`avqanstvo. Ministar spoqnih poslova BiH Elmedin Konakovi} smatra da „nema nikakvog dana dr`avnosti RS” jer takva teza ne postoji, te da je u BiH dobrodo{ao svako ko `eli dobro. Iz Izetbegovi}evog SDA zahtevaju od Tu`ila{tva BiH da po slu`benoj du`nosti odmah procesuira organizatore

POTRESAN POZIV DEVOJKE KOJA SE SUMWI^I DA JE IZAZVALA NESRE]U KOD BIJEQINE

obele`avawa Dana dr`avnosti Srbije u Bawaluci. Vladaju}i SDP smatra da je u Bawaluci „prekr{en suverenitet” BiH i dodaju da je isticawem zastave i grba Srbije „omalova`avana” odluka Ustavnog suda BiH, ali su dodali i da se Vu~i} „osmelio” da dr`i politi~ke lekcije vlastima u Sarajevu. I Ambasada Velike Britanije smatra da ova proslava nije u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.

"Tata, ubila sam tri drugarice"

Tawa S. koja se pre dve ve~eri nalazila za volanom forda koji se sudario sa teretnim vozilom u Bijeqini sa mesta nesre}e odmah je pozvala svog oca i sva uznemirena rekla da je ubila drugarice, saznaje Republika.

Tawa je ocu rekla {ta se dogodilo i on se {okirao od onog {to je ~uo. "Tata, ubila sam tri drugarice, rekla je Tawa vidno uznemirena", ispri~ala je wena drugarica za Republiku.

U ovoj saobra}ajnoj nesre}i dve devojke su poginule, dok su jo{ tri osobe povre|ene. Jednoj devojci se u beogradskom Urgentnom centru bore za `ivot. Nastradale su gimnazijalke Sara Perkovi} iz Koj~inovca kod Bijeqine i Marija Viloti} iz Dvorova kod Bijeqine, dok je u Beograd preba~ena maturantkiwa Ana Gole.

Stric nastradale Marije Cvijetin Viloti} kazao je za Republiku da ne krivi Tawu, iako je prema istrazi wen auto skrivio nesre}u. "Nije kriva, jednostavno, one nisu iskusni voza~i i ta devojka je upala u rupu na putu i to ih je poremetilo i dovelo do tragedije. Nisu bile pijane", istakao je Cvijetin.

Porodica nastradale Marije nema saznawa o wenom kretawu kobne ve~e, dok drugarica ka`u da su verovatno ~etiri drugarice i{le na `urku.

"Saobra}ajna nesre}u su imale na putu od Bijeqine ka Velikoj Obarskoj. Tamo ima mnogo vikendica i po{to je bio vikend verovatno je neko od dru{tva pravio `urku, mo`da za rodjendan pa su htele da se zabave", zakqu~ila je drugarica za Republiku.

Dve nastradale devojke Marija Viloti} i Sara Perkovi} sutra }e biti sahrawene grobqima u mestima u kojima su `ivele. Marijin sprovod bi}e u 14 sati u Dvorovima, dok }e wena vr{wakiwa Sara biti sahrawena u podne u selu Koj~inovac.

Sa sve~ane akademije povodom Sretewa u Bawaluci

Dve nastradale devojke Marija Viloti} i Sara Perkovi}

Milo \ukanovi} izabran za po~asnog predsednika DPS-a

Biv{i predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} izabran je za po~asnog predsednika Demokratske partije socijalista (DPS), saop{tio je predsednik DPS-a Danijel @ivkovi} na konferenciji za novinare nakon kongresa stranke.

On je izjavio da je na kongresu izme|u ostalog razmotreno {ta je stranka uradila u prethodnom periodu na poqu svoje politike i {ta bi trebalo unaprediti,

prenli su crnogorski mediji.

Na pitawe da li je reforma partije zaokru`ena izborom \ukanovi}a i kakav je odgovor na kritike povodom wegovog izbora za po~asnog predsednika, odgovorio je da meru reforme politike i partije daju gra|ani na izborima.

"Oni su ti koji najboqe vagaju da li se neko reformisao ili nije. Ako su mera rezultati na lokalnim izborima onda mi na{u reformu sprovodimo uspe{no", istakao je @ivkovi}.

Govore}i o tome da li to zna~i da se \ukanovi} vra}a u politiku, kazao je da odluke donose ~lanovi Predsedni{tva partije i da zna da neke gra|ane ne}e ubediti, ali da su oni ti koji donose izvr{ne odluke.

Milo \ukanovi} je biv{i predsednik Crne Gore i biv{i predsednik Demokratske partije socijalista, koja je vladala 30 godina u Crnoj Gori.

Na predsedni~kim izborima 2023. godine izgubio je od Jakova Milatovi}a, kandidata Pokreta "Evropa sad!". \ukanovi} je prethodno obavqao funkciju premijera, ministra odbrane i narodnog poslanika.

Budva dobija ukras, Saborni hram Srpske pravoslavne crkve

Planirana je izgradwa multifunkcionalnog objekta uz hram, zvonika, javne gara`e i platoa za okupqawe ispred hrama. Postoje}e crkve Sv. Petke i Sv. Paraskeve bi}e posebno za{ti}ene

Ako bog da i u Budvi }emo izgraditi hram koji }e biti pravi ukras grada. Zaslu`uju to Pa{trovi}i, rekao je pre ne{to vi{e od {est godina za „Politiku” tada{wi mitropolit Crnogorsko-primorske mitropolije Amfilohije. Sada, nakon pet godina

tifunkcionalnog objekta uz hram, zvonika, javne gara`e i platoa za okupqawe ispred hrama. Autor idejnog projekta hrama je arhitekta Dragutin Dubqevi}.

Na pomenutim parcelama nalaze se crkve Sv. Petke i Sv. Paraskeve, koje }e biti posebno za{ti}ene, dok }e parohijski dom, koji je u funkciji Mitropolije crnogorsko-primorske, biti uklopqen i uskla|en sa planiranim sabornim hramom. U nacrtu urbanisti~kog projekta, u bloku 18, planira se izgradwa pravoslavnog sabornog hrama sa prate}im objektima, zvonikom i platoom. Obezbe|en je i prostor za oko 170 parking-mesta. Predvi|eno je i konzervirawe Majnskog grobqa

od kako se upokojio, odjeknula je vest da }e se u metropoli crnogorskog turizma graditi Saborni hram Srpske pravoslavne crkve jer je Savet za reviziju urbanisti~kog projekta dao pozitivno mi{qewe na izve{taj o javnoj raspravi.

Prema planskom dokumentu, velelepno pravoslavno zdawe gradi}e se nakon {to se izmesti gradska kapela iz dvori{ta Crkve Sveta Petka, na povr{ini ve}oj od tri hektara. Posebnim planskim dokumentom planirana je izgradwa mul-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Sretewe, Dan dr`avnosti Srbije, obele`en veli~anstveno u Pqevqima

"NEMA BELE, ISTI^EMO SRPSKU ZASTAVU"

Najve}e sretawe u istoriji koje se dogodilo, koje se ostvarilo, jeste bilo to sretawe od kojeg poti~e i ovo praznovawe Sretewa Gospodweg. Susrele su se dve istorije. Ono pre Hrista i ono sa Hristovim dolaskom koje nastavqa kao Crkva Hristova. Ovako je u Pqevqima besedio arhiepiskop i mitropolit mile{evski Atanasije, na Sretewskoj akademiji, odr`anoj povodom obele`avawa 221. godi{wice Prvog srpskog ustanka i 190. godi{wice dono{ewa Sretewskog ustava koju je organizovao Srpski kulturni centar Patrijarh Varnava iz Pqevaqa.

– Na{ rod je istinoqubiv i `eli da se ostvaruje u slobodi, u qubavi prema Bogu i prema bli`wemu, i da se uvrsti i zajedno `ivi sa drugim narodima. Sretewe ima dva aspekta. Prvi je te`wa ka ostvarivawu zajedni{tva, zajedni~kog `ivota. A drugi je nastojawe da se to ostvareno zajedni{tvo nikada ne razi|e nego da zauvek ostane - rekao je mitropolit Atanasije ~estitaju}i svima na u~e{}u u sve~anosti.

dine istu manifestaciju organizovala Op{tina Pqevqa.

- Tra`ili su od nas Pqevqaka da se poklonimo wihovoj la`noj istoriji koja ka`e da narod pqevaqskog kraja nije ono {to jeste i da umesto srpske treba da istaknemo belu zastavu koja treba umesto svete srpske trobojke bude zastava vodiqa. To nije bilo niti }e kad biti. Srpski narod pqevaqskog kraja nikada nije

i o~uvawe kompleksa Crkve Sv. Petke u skladu sa studijom za{tite kulturne ba{tine, izme{tawe postoje}e gradske kapele iz bloka 18 u blok 29, zavr{etak izgradwe stambeno-poslovnog objekta u skladu sa idejnim re{ewem na koje je dobijena saglasnost gradskog arhitekte. Tako|e, planirana je i revitalizacija fasade postoje}eg objekta parohijskog doma u skladu sa planiranim sabornim hramom, o~uvawe i unapre|ewe postoje}e zelene povr{ine, uvo|ewe novih zelenih povr{ina i odr`avawe i unapre|ewe parternog ure|ewa.

On je naglasio da svi, ostvaruju}i prvi aspekt Sretewa, ostaju istrajni u ostvarivawu ovog drugog aspekta.

- Kada smo pre ta~no godinu na ovom mestu sve~anom akademijom obele`ili 220 godina Prvog srpskog ustanka i 189 godina od dono{ewa Sretewskog ustava, na Pqevqa i Pqevqake su krenula jata ala i vrana, kako bi dokazali, a pre svega zapretili da Srbi iz Pqevaqa niti trebaju niti smeju da slave srpske praznike i srpske pobede - kazao je predsednik op{tine Pqevqa dr Dario Vrane{. Vrane{ je podsetio da je pro{le go-

prodavao niti kle~ao i prema sna`nijim protivnicima ni pred mnogo ve}im silama, a posebno ni pred kim, nije isticao belu zastavu. I pre godinu dana, a i sada, svesni smo da jedino po{tuju}i zavete na{ih predaka, mo`emo opstati. Uzaludno nam je svo savremeno blagostawe, ako sami sebe iskidamo iz korena i ako se predamo smutnim vetrovima, koji duvaju sa svih strana. Zato svi treba da budemo ono {to jesmo i ni{ta mawe i ni{ta vi{e - poru~io je Vrane{, isti~u}i da upravo zbog toga stoji u parku spomenik junaka sa Ko{ara Predragu Pe|i Leovcu, a mnoge ulice u gradu ponele su imena poznatih i priznatih Pqevqaka.

Izgled budu}e bogomoqe (Ilustracija iz projekta arhitekte Dragutin Dubqevi})

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Sretewe

Mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije u Gra~anici

u Manastiru Gra~anica

Mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije slu`io je svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Gra~anica na praznik Sretewa

U prazni~noj besedi, Teodosije je istakao duhovnu va`nost Sretewa kao susreta ~oveka sa Bogom, pozivaju}i vernike da u svom `ivotu prepoznaju trenutke kada Gospod ulazi u wihova srca

i vodi ih putem spasewa. “Kao {to je pravedni Simeon prepoznao u Hristu Spasiteqa sveta, tako i mi, kada mu otvorimo srce, susre}emo istinsku radost i smisao `ivota“, besedio je Teodosije, prenela je Eparhija ra{ko-prizrenska SPC. Liturgiji su prisustvovali vernici iz vi{e eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Nakon bogoslu`ewa, u mana-

stirskoj trpezariji uprili~ena je trpeza qubavi, na kojoj su sabrani podelili radost praznika u bratskoj qubavi.

Sretewe Gospodwe je praznik koji nas podse}a da je ~ovek pozvan na susret sa Bogom, a manastir Gra~anica, kao duhovno sredi{te na{eg naroda na Kosovu i Metohiji i danas ostaje mesto tog svetog susreta, poru~uju iz Eparhije ra{ko-prizrenske SPC.

STUDENTI PRI[TINSKOG UNIVERZITETA SA SEDI[TEM U KOSOVSKOJ MITROVICI

Imali protest u Mitrovici i bili u~esnici protesta u Kragujevcu

U Kosovskoj Mitrovici je 12. februara odr`ana akcija „15 minuta ti{ine“ u znak se}awa na `rtve nesre}e u Novom Sadu.

Na skupu, koji su organizovali studenti Pri{tinskog univerziteta sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, bila je i Marijana Perovi}, studentkiwa arhitekture u Beogradu, rodom iz Zubinog Potoka, kako bi podr`ala svoje kolege.

Ona je nosila transparent sa natpisom: „Student iz Beograda uz kolege iz Kosovske Mitrovice“.

„Razumem {to i daqe nisu stupili u blokadu i volela bih da i oni stupe. Imali bi punu podr{ku svih studenata iz cele Srbije, cele centralne Srbije, bilo bi nam lepo i nadam se da }e slede}eg puta biti ovde jo{ vi{e qudi“, kazala je Perovi}eva. Perovi}eva je istakla da studenti iz centralne Srbije ~esto govore o svojim kolegama iz Kosovske Mitrovice, te da `ele da ih ukqu~e u zajedni~ke aktivnosti.

A grupa studenata Pri{tinskog univerziteta sa privre-

Protest studenata u centru srpskog dela Mitrovice

menim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici bila je 15. februara deo velikog protestnog skupa studenata Srbije na Sretewe u Kragujevac.

„Idemo sa porukom da smo i mi deo Srbije i da }emo im pru`iti podr{ku kad god mo`emo“, poru~ili su stidenti iz Kosovske Mitrovice

Lokalni autoprevoznik „Joe Travel“ iz Kosovske Mitrovice organizovao je besplatni prevoz studenata do Kragujevca i on je li~no vozio studente.

Studenti zahtevaju utvr|ivawe odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, sankcionisawe svih onih koji su u ova ~etiri meseca napadali studente, pove}awe buxeta za visoko obrazovawe od 20% i politi~ku odgovornost vlasti. A iako je vlast u vi{e navrata tvrdila da su ispuweni, objavquju}i sve vi{e dokumenata u vezi sa `elezni~kom stanicom, i pozivala studente i rektorat na razgovor, studenti odgovaraju: U pravnoj dr`avi se ne pregovara o osnovnim zahtevima za vladavinu prava. Ispunite ih.

U METOHU MANASTIRA VISOKI DE^ANI U VELIKOJ HO^I PORED ORAHOVCA

Mitropolit ra{ko-prizrenski gospodin Teodosije sa sve{tenstvom, mona{tvom i vernim narodom proslavio je praznik Svetoga mu~enika Trifuna, 14. februara, za{titnika vinograda i vinogradarstva u metohu Manastira Visoki De~ani u Velikoj Ho~i pored Orahovca, kojim rukovodi protosin|el Kirilo De~anac.

Na Svetoj Liturgiji okupilo se oko stotinak vernika iz Orahovca i Velike Ho~e, ali i iz drugih krajeva Kosova i Metohije. Nakon blagosiqawa kola~a i prigodne besede u kojoj je Vladi-

Sa proslave Svetog Trifuna u Velikoj Ho~i

ka podsetio na `ivot svetiteqa i blagoslovio stanovnike ovoga kraja i wihov predstoje}i trud na uzgajawu vinove loze, Vladika je sa nekoliko de~anskih monaha

U Lapqem Selu odr`an pomen stradalim Srbima u zlo~inu u Livadicama kod Podujeva

„LIVADICE, DA SE NE ZABORAVI!“

Pod nazivom „LIVADICE, DA SE NE ZABORAVI!“ u Lapqem Selu kod Gra~anice na centralnom Kosovu je odr`an pomen, posve}en stradalim putnicima ‘’Ni{ Ekspresa’’ u Livadicama kod Podujeva, koji se desio 16.2.2001. godine, kada je eksplozivom raznet autobus i tom prilikom `ivot je izgubilo 12 Srba, ukqu~uju}i i jedno dete, a povre|eno je bilo 43 qudi. Pomen je odr`an i na grobu stradale Mirjane Dragovi}, koja je izgubila `ivot u ovom napadu, dok je wena sestra koja je bila sa wom u autobusu bila te{ko povre|ena.

“Nekako mi se ~ini uzaludnim pri~ati o pravdi posle toliko godina, posle toliko nekih neuspe{nih poku{aja da se do pravde do|e, ne samo za `rtve u Livadicama 16. februara, nego uop{te za sve `rtve na Kosovu i Metohiji. Moj otac je umro, pravdu do~ekao nije, pitawe je da li }emo je mi do~ekati, ali se nadamo pravdi svakako“, rekla je sestra stradale Mirjane. Pomenu je prisustvovala i predsednica Op{tine Gra~anica Qiqana [ubari} koja je naglasila da za ovaj zlo~in niko nije odgovarao.

U ve} tradicionalnom projektu iz Bawa Luke

“Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske’’ U REPUBLICI SRPSKOJ 16 GRADOVA I OP[TINA PRIHVATILO 13 PROJEKAT

Veliki i jedinstveni projekat u regionu Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke "Spojimo djecu Kosova i Metohije i Republike Srpske" prihvatilo i potvrdilo 16 gradova i op{tina Srpske. U~e{}e u 13. projektu uzeli i potvrdili gradovi i op{tine: Gradi{ka, Prijedor, Kozarska Dubica, Lakta{i, Bawa Luka, ^elinac, Modri~a, [amac, Brod, Bijeqina, Zvornik, Vlasenica, Isto~no Novo Sarajevo, Vi{egrad, Fo~a, Trebiwe.

Oni }e organizacijom na{eg Odbora od 15 do 22. juna sedam dana u goste primiti ukupno oko 750 dragih gostiju: 650 osnovaca, oko 60 prosvetnih radnika sa prostora ~itavog Kosmeta. Me|u wima oko 50 - oro dece i mladih sa pote{ko}ama u razvoju, wihovih roditeqa

- Sedam dana u goste do}e nam deca iz: Kosovske Mitrovice, Leposavi}a, Zubinog Potoka, Srbice, Gora`devca, Kline, Osojana, Orahovca, Velike Ho~e, Vu~itrna, Obili}a, Kosova Poqa, Lipqana, Gra~anice, Novog Brda, [trpca, Gwilana i Kosovske Kamenice, - ka`e predsednik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke Milorad Arlov. Kao nagradu besplatnih i nezaboravnih sedam dana za 650 osnovaca, odli~nih u~enika i iz porodica sa vi{e dece, dobi od 10 do 15 godina, sa Kosmeta koji }e biti sme{teni kod svojih vr{waka preko osnovnih {kola u gradovima doma}inima Republike Srpske. Nikad u projektu ne zaboravqamo na{e posebne goste decu i mlade sa pote{ko}ama u razvoju iz Dnevnog centra "Podr`i me-9.januar" Kosovska Mitrovica, wih 50 bi}e gosti Odbora u Bawa Luci. Proteklih 12 projekata od 2012.godine na{om organizacijom u dve tre}ine gradova i op{tina Republike Srpske boravilo je kod svojih vr{waka preko osam hiqada osnovaca i preko 750 prosvetnih radnika.

i vernika oti{ao i do de~anskog vinograda, gde je pro~itao molitve blagosiqawa vinove loze. Slavqe je zavr{eno ru~kom u parohijskoj trpezariji. Srpska

Први аутобус kod Livadica u Podujevu је највише страдао

deca sa KiM rado vi|eni gosti u Republici Srpskoj

Izum dvojice sunarodnika iz Kanade –za ja~u otaxbinu

SerbLink, tako se zove platforma koja treba da pove`e sve Srbe u dijaspori. Ciq povezivawa je stvarawe poslovnih veza od kojih }e koristi imati i matica Srbija. SerbLink je zapravo Gugl srpskih privrednika u dijaspori koji su osnovala dva mlada Srbina iz Kanade. Linkovawe je po~elo i van sajber prostora, jer nova generacija ima jo{ jedan va`an ciq.

Nikola Terzi} i Fedor Vrba{ki bili su cimeri tokom studirawa u Torontu. Nikola je ro|en u Kanadi pre 24 godine, a wegov drug je do{ao iz Srbije kada je imao 16. Danas su obojica mladi poslovni qudi, Nikola je ekonomista, trenutno prodaje nove tehnologije, a Fedor hemijski in`ewer, zaposlen na gasnim turbinama. Na ideju da se spoje sa drugim zemqacima do{li su tokom studirawa.

„Do ideje za SerbLink smo do{li, jer ovde nema mnogo na~ina za povezivawe na{ih qudi. Uglavnom su to mali, li~ni kontakti i dru`ewa, van posla, na slavama i ro|endanima. Crkva i folklor su najva`niji, ali dosta na{ih qudi ne ide u crkvu ili ide samo dva puta godi{we, na Bo`i} i Vaskrs. Ima i `urki dijaspore jednom mese~no, ali to je vi{e igra, nego pravo upoznavawe, umre`avawe sa nekim ciqem“, ka`e Nikola.

JAKA ZAJEDNICA

MO@E PROMENITI SVE

U vreme studirawa ovi ambiciozni momci kreirali su pomo}u platforme koju su plasirali na dru{tvenim mre`ama svoj prvi doga|aj u realnom svetu. Organizovali su susret sa Srbima u ^ikagu, predstavili dve uspe{ne kompanije iz tog grada ~iji su vlasnici Srbi. Podelili su svoje iskustvo i razmenili kontakte sa svima.

„Qudi su odli~no reagovali. Videlo se da im to treba, pre svega zbog saradwe, u vi{e sfera. Verujemo da je ceo ovaj na{ eksperiment sa SerbLinkom upravo tu, povezivawe. Poredimo se sa jevrejskom zajednicom, koja ima veliki uticaj, upravo zbog saradwe. Verujemo da mi Srbi mo`emo tako ne{to da uradimo. Treba}e mnogo vremena i truda zbog ustaqenog nepoverewa, ali verujem da }e se to vremenom promeniti“, ka`e Nikola.

Fedor dodaje da na doga|aje koje organizuju dolaze i oni koji nemaju velike ambicije, dolaze da upoznaju druge pripadnike svoje zajednice, da se dru`e za Srbima. I to je potpuno legitimno. I prelepo.

Krajem pro{le godine organizovali su jedno sabirawe koje je pre svega imalo taj ciq, ali i da bodre svog sunarodnika, najboqeg igra~a sveta, Nikolu Joki}a. Denver Nugetsi igrali su protiv Toronoto Reptorsa.

„Navijali smo zajedno, a na kraju je za one koji su do{li prire|en jedan sjajan susret. Vrhunac ve~eri bilo je dru`ewe sa trenerom Raptorsa, na{im Darkom Rajakovi}em, podelio je svoja iskustva o trenerskom poslu i govorio o zna~aju na{e zajednice u sportu. Bio je to nezaboravan doga|aj posve}en ko{arci, dru`ewu i slavqewu srpske kulture“, pri~a nam Fedor.

KUL JE BITI SRBIN

On dodaje da se polovinom marta qudi okupqeni preko SerbLinka ponovo susre}u u Kanadi, u Vankuveru. Glavni ciq okupqawa - rastimo zajedno sa srpskom zajednicom. Va`an gost bi}e nas olimpijac Milorad ^avi}, do}i }e i dama koju ovi momci nazivaju vizionarkom, Tijana Vujo{evi}, profesorka Univerziteta Britanska Kolumbija i inovator u industriji igra~aka, Zoran Kova~evi}.

„Ne mo`ete da zamislite koliko na{ih

uspe{nih qudi ima u svetu, preduzetnika, nau~nika. Za susrete se, makar nama iz Kanade, kao sjajno mesto pokazao ^ikago. U wemu su Srbi imigranti iz vi{e generacija. Mla|i, iako idu u crkvu, ne znaju srpski, ali im je kul {to su Srbi. Ima ih mnogo i to je povezana zajednica, ali mla|i znaju da nema lakog na~ina za upoznavawe sa drugim Srbima, zato su nam ukazali poverewe“, ka`e Fedor.

JAKA DIJASPORA –

JA^A SRPSKA PRIVREDA

SerbLink ima profile na svim dru{tvenim mre`ama, za vrlo kratko vreme stigao je do 25 hiqada pratilaca, a na portalu im je na raspolagawu va`na rubrika – Servisi. Tu su stotine preduzetnika i poslovnih qudi iz dijaspore koji nude svoje usluge. U pripremi je i aplikacija, da pretraga bude jo{ lak{a i br`a. „Mislim da nam za ovu misiju treba pomo} vlade Republike Srbije. Upotreba ove tehnologije ima potencijal da promeni i dijsporu i celu Srbiju. Mi smo u stvari Gugl za srpsku privredu i preduze}a. Preko SerbLinka mo`ete na}i bilo koje zanimawe po geografskom odredi{tu, doktora u Torontu ili na{eg majstora ili nau~nika u ^ikagu, bile gde u svetu. Javqaju nam se iz svih zemaqa. Boqi ekonomski status na{e zajednice utica}e i na boqi ekonomski

Neobi~na `ivotna pri~a profesora Milo{a Markovi}a:

status Srbije, preko ulagawa“, obja{wava ekonomista Nikola.

Dodaje da sve funkcioni{e lako i potpuno besplatno, svako mo`e da na SerbLink ubaci reklamu, informacije o svom biznisu. Platforma je za sada fokusirana na zapad, ali na wemu je i najvi{e Srba. PROMENITI ODNOS

SVETA PREMA SRBIJI

Osniva~i SerbLinka imaju i kona~ni ciq. Jako je daleko, ali je, veruju, ostvariv: „Ako se dobro umre`imo, umre`imo poslove, na{a zajednica }e ekonomski rasti. Tako mo`emo odavde da uti~emo i na politi~ke procese. Nova generacija, mladi u dijaspori znaju kako se mewa odnos svetske politike prema na{oj zemqi“, zakqu~uje Nikola.

S obzirom da je ro|en u Kanadi, sjajno govori srpski. Prime}ujemo to, a on ka`e da ide kod stu~waka za na{ jezik. @eli da usavr{i gramatiku, pade`e. @eli da bude spreman za nove susrete sa Srbima {irom sveta.

Proverili smo, na SerbLinku svoje usluge nude i profesori srpskog koji `ive na zapadu. Fedor i Nikola misle na svaku sitnicu u poku{aju da sa~uvaju svoj identitet i pove`u svoje sunarodnike sa istim ciqem, ja~awe dijaspore treba da ja~a Srbiju.

SRBIN POSTAO DIREKTOR [KOLE U KINI!

Vrawanac Milo{ Markovi} (34), profesor geografije, po zavr{etku studija zaposlio se u rodnom gradu, radio je godinu dana, a onda odlu~io da, poput mnogih wegovih vr{waka, posao potra`i u inostranstvu.

I ni{ta u ovih nekoliko redova ne bi bilo neobi~no, da Milo{a put nije poveo u Kinu. Danas je on direktor sredwe {kole u Liwiu, gradu od oko 11 miliona stanovnika.

- Diplomirao sam 2015. godine u Ni{u, nakon toga sam godinu dana preko programa „Prva {ansa“ radio u O[ „Branko Radi~evi}“ u Vrawu. Po isteku ugovora poku{ao sam da se zaposlim, ali nije bilo posla i ja sam po~eo da razmi{qam o odlasku, razmi{qao sam o Aziji, Tajlandu, Kini… Javqao se na konkurse i onda je stigao poziv – govori Milo{.

Roditeqi, ka`e nam, nisu bili odu{evqeni u po~etku, ali su ga podr`ali. Dodaje kako je razmi{qao da, ako ne uspe, uvek mo`e da se vrati ku}i. Spakovao je ranac i jednu putnu torbu i 2017. dolazi na svoje prvo radno mesto u Kini, kako ka`e, u malom gradu

– Lijao~eng gde je radio sa decom uzrasta od tri do {est godina. - To je zaista za ovda{we, kineske standarde, mali grad, koji broji oko {est miliona stanovnika i stranci su uslovno re~eno egzotika. Qudi su mi prilazili na ulici, tra`ili da se slikaju sa mnom… vremenom sam se navikao na to. Lepo sam bio prihva}en i od strane dece i od strane roditeqa. U {koli sam predavao na engleskom, tako i komunicirao sa kolegama, ali sam morao da u~im i kineski. Nakon {to su se zavr{ili ~asovi sa decom i sam sam postajao u~enik… i, tako iz dana u dan, savladao sam jezik – pri~a ovaj Vrawanac o svojim prvim danima u Kini.

Iskren je da mu je najte`e bilo da se navikne na hranu. U po~etku je jeo samo ono {to prepoznaje. Lepe uspomene nosi iz ovog grada gde je proveo jednu {kolsku godinu i sa osmehom prepri~ava kako su roditeqi u~enika uspeli da ga iznenade.

- Bio mi je ro|endan i nekoliko wih sa kojima sam se dru`io trebalo je da svrate kod mene. Me|utim pred vratima je bilo

15 Kineza sa decom koji su doneli hranu kako bismo zajedno proslavili ro|endan. Posle toga su ostali da pospreme stan i operu sudove – ne krije odu{evqewe Milo{, se}aju}i se tog dana. Vremenom je po`eleo da predaje ono za {ta se {kolovao. Pre-

lazi, govori nam, ~im se ukazala prilika u jednu privatnu sredwu {kolu u gradu koji broji duplo vi{e stanovnika.

- Tu sam najpre radio kao profesor. Boqi uslovi za rad i velika mogu}nost za napredovawe. Veoma su cenili moju `equ da unapredim nastavu. Desio se kovid kada smo bili na zimskom raspustu. Trebalo je prilagoditi nastavu onlajn predavawima. Ja sam tada bio na putovawu, mnogi qudi su odlu~ili da se ne vra}aju u Kinu, ali ne i ja. Vratio sam se, pomogao osobqu, upravi {kole, tako da smo ~ak i pove}ali broj u~enika. I onda, kao nagrada za sve, stigla je ponuda da rukovodim {kolom, {to sam prihvatio uz uslov da ostanem u nastavi –ponosno }e Milo{. Iskren je Milo{ da je imao sre}e da se na|e u kolektivu koji je zaista cenio rad. U~enici dolaze u {kolu u ponedeqak i odlaze u petak. Za to vreme mobilne telefone ne koriste, niti imaju pristup dru{tvenim mre`ama. - Ta pravila bespogovorno prihvataju i deca i roditeqi. Za u~enike u Kini najva`nija stvar je ispit „gao – kao“, to je prijemni ispit za fakultet i sva energija se ula`e u pripreme za ispit.

Rodni grad zauvek u srcu

Posetio je Milo{ nedavno, kada je na odmor sa devojkom do{ao u rodno Vrawe, {kolu u kojoj je radio na po~etku karijere: - Video sam se sa kolegama i spontano sa koleginicom profesorkom engleskog jezika odr`ao sam dva ~asa, pri~ao sam deci i na kineskom {to je nai{lo na pravo odu{evqewe. Moje Vrawe zauvek mi je u srcu.

Deca su svuda deca Uprkos ogromnoj razlici u kulturi `ivqewa, Milo{ ka`e da su deca svuda ista. - I ovde u Kini ima dobrih i nesta{nih, vrednih i onih koji su lewi. Mu~e ih isti problemi, prve qubavi i sve ono {to prati odrastawe.

Od toga zaista zavisi budu}nost svakog mladog Kineza – pri~a ovaj profesor. Milo{ zasad ne razmi{qa o povratku u Srbiju. @ivot gradi uz devojku Kristin, Jamajkanku koja radi u vrti}u.

Fedor i Nikola na jednom od okupqawa koje je organizovano preko platforme SerbLink

Australija uvodi dvogodi{wu zabranu kupovine nekretnina strancima

Australija }e zabraniti stranim investitorima kupovinu postoje}ih ku}a u zemqi na dve godine, saop{tila je vlada, u nastojawu da pove}a ponudu stanova pod pritiskom.

„Zabrawujemo stranim kupcima kupovinu postoje}ih stambenih objekata od 1. aprila 2025. do 31. marta 2027. godine“, rekao je ministar finansija Xim ^almers u izjavi zajedno sa ministarkom za stambena pitawa

Kler O’Nil. Dodali su da }e biti sprovedena revizija kako bi se odlu~ilo da li }e zabrana biti produ`ena.

Nezadovoqstvo stanovawem u Australiji dostiglo je rekordne nivoe pro{le godine i o~ekuje se da }e ovo pitawe dominirati na op{tim izborima koji bi trebalo da se odr`e do maja, pi{e Rojters.

O’Nil je u izjavi za Australijsku radiodifuznu korporaciju rekla da }e zabrana verovatno osloboditi oko 1.800 nekret-

NE PRELAZITE GA ODJEDNOM:

Najopasniji auto-put

Australije duga~ak

je 1.675 kilometara

Auto-put Ejr duga~ak je 1.675 kilometara i deo je dr`avnog auto-puta A1. Povezuje Zapadnu i Isto~nu Australiju, a prostire se izme|u Norsmena u regiji Goldfilds-Esperans i Port Ogasta, sedmog naseqenog grada u dr`avi.

U pitawu je, ujedno, i jedini betonski auto-put izme|u ove dve australijske savezne dr`ave.

Izgra|en je ~etrdesetih godina pro{log veka, a ime je dobio prema Edvardu Xonu Ejru, prvom evropskom istra`iva~u koji je do{ao do Nularbora. Re~ je o suvom, polupustiwskom podru~ju, bez ijednog stabla na jugu Australije, kroz koji prolazi put.

U okviru ovog auto-puta nalazi se i najdu`a najravnija putna deonica na svetu. U pitawu je potez izme|u mesta Baladonija i Kajgune, duga~ak 146,6 kilometara, koji nema nijednu krivinu.

Iako se na prvi pogled ne bi nikad reklo, Ejr se smatra najopasnijim putem u Australiji. Razlog je vrlo jednostavan: auto-put je vrlo dug, a krajolik je toliko monoton, da voza~i ~esto zaspu za volanom.

Zbog toga je lokalno stanovni{tvo na pojedinim deonicama po~elo voza~ima da deli besplatnu kafu.

Ograni~ewe brzine ve}im delom auto-puta iznosi 110 kilometara na sat, ali ako se na|ete na wemu za volanom, nemojte ni da poku{avate da ga sami pre|ete u jednom danu. Osim umora i monotonih krajolika, treba paziti i na divqe `ivotiwe poput kengura, nojeva i divqih kamila, kojih je ovde mnogo. Brzi refleksi najpotrebniji su vam u zoru i sumrak, kada se divqe `ivotiwe izvuku iz svojih skrovi{ta i mogu da izazovu brojne nezgode.

nina godi{we za doma}e kupce.

„Ove inicijative su mali, ali va`an deo na{e ve} velike i sveobuhvat ne stambene politike, koja je usmerena na pove}awe ponude i pomo} ve}em broju qudi da do|u do doma,“ navodi se u izjavi mi nistara.

Stambeno pitawe je najve}i faktor rasta tro{kova `ivota u Australiji i bi}e kqu~na tema na predstoje}im izborima. Nedavna anketa pokazala je da cen-

tristi~ko-levi~arska Laburisti~ka vlada zaostaje za svojom glavnom konzervativnom opozicijom. Vlada je nedavno usvojila reforme u oblasti stanovawa,

ukqu~uju}i program zajedni~kog vlasni{tva i poreske podsticaje za investitore, kako bi smawila tro{kove i ostvarila ciq izgradwe 1,2 miliona novih domova do 2030. godine.

Kina optu`uje Australiju za namernu provokaciju u Ju`nokineskom moru

„Australija je namerno naru{ila kineska prava u Ju`nokineskom moru i provocirala Kinu, a zatim se predstavila kao `rtva, {ire}i la`ne narative“, rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane Xang Sjaogang

Kina je optu`ila Australiju da je namerno provocira pomorskom patrolom u spornom Ju`nokineskom moru ove sedmice, tvrde}i da Australija {iri „la`ne narative“, dok je Australija insistirala da su wene akcije u skladu s me|unarodnim pravom. Incident, u kojem je, prema re~ima australijskog ministra odbrane, kineski vojni avion J-16 izbacio signalne rakete na udaqenosti od 30 metara (100 stopa) od australijskog aviona RAAF-a, doga|a se u jeku zategnutih odnosa zbog interakcija mor-

narica i vazduhoplovnih snaga koje je Australija opisala kao opasne.

Komentari koji su usledili nakon {to je Australija upozorila na „nebezbedne i neprofesionalne“ akcije kineskog aviona prema patrolnom letu, za koji tvrdi da je bio u rutinskoj nadzornoj misiji u me|unarodnim vodama, {to Peking osporava.

„Australija je namerno naru{ila kineska prava u Ju`nokineskom moru i provocirala Kinu, a zatim se predstavila kao `rtva, {ire}i la`ne narative“, rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane Xang Sjaogang.

Xang je optu`io australijski vojni avion da ignori{e glavne rute u prometnom morskom podru~ju, tvrde}i da je „upao u tu|e domove“ te dodao da je kineski odgovor bio razuman i legitiman ~in odbrane suvereniteta.

„Pozivamo Australiju da odustane od svojih iluzija o {pekulacijama i avanturizmu“, rekao je Xang.

On je apelovao na Australiju da obuzda svoje pomorske i vazduhoplovne snage na prvim linijama, umesto da „izaziva nevoqe“ u Ju`nokineskom moru na {tetu drugih, ali i same sebe.

Pre kineskih komentara,

australijski premijer Entoni Elbanizi rekao je novinarima: „Smatramo da je ova akcija nije bezbedna. Jasno smo to stavili do znawa.“

Ministar odbrane Ri~ard Marls izjavio je da se australijski avion nalazio u me|unarodnom vazdu{nom prostoru, dodaju}i: „Pilot kineskog J-16 nikako nije mogao kontrolisati gde }e signalne rakete pasti.“

Marls je upozorio da australske vojne ve`be slobodne plovidbe u Ju`nokineskom moru postaju sve rizi~nije.

„Radimo to u skladu s me|unarodnim pravom,“ rekao je za Australian Broadcasting Corporation u ranijem intervjuu.

„Nismo jedina zemqa koja to radi. Ali izuzetno je va`no da insistiramo na pravilima koja va`e za sve.“

Kina pola`e pravo na ogromne delove Ju`nokineskog mora, uprkos preklapaju}im teritorijalnim zahtevima Bruneja, Indonezije, Malezije, Filipina i Vijetnama.

Kina odbacuje presudu Stalnog arbitra`nog suda u Hagu iz 2016. godine, prema kojoj weni {iroki teritorijalni zahtevi nisu u skladu s me|unarodnim pravom.

SKANDAL - 11 HRVATA SLALO NACISTI^KE POZDRAVE!

Hitno reagovala policija, u klubu {okirani! Fotografija je zaprepastila ceo svet

Ogroman skandal potresa Australiju! Grupa Hrvata napravila je ne{to zbog ~eka nailaze na osudu tamo{we, ali i svetske javnosti. Oni su odlu~ili da se pre utakmice kluba za koji navijaju fotografi{u uz nacisti~ko salutirawe.

Javnost u Australiji ostala je u {oku vi|enim, klub Nort Gelong Voriors tako|e. Oni su ova de{avawa nazvali "uvredqivim" i "suprotnim normalnim vrednostima"

- Klub nema direktnu vezu sa pojedincima ili grupama koji se bave ta-

kvim pona{awem, i mi ne podr`avamo bilo kakve narative koji promovi{u pona{awe suprotno na{im vrednostima" navodi se u saop{tewu.

Hitno je reagovala i policija i pozvala sve da ako prepoznaju osobe sa fotografija - odmah im jave. Oni uveliko rade na identifikaciji pomenutih mu{karaca.

Doda}emo - u Viktoriji je nezakonito prikazivati ili izvoditi simbole i gestove povezane sa nacizmom. Osoba koja je osu|ena za prekr{aj mo`e se suo~iti sa kaznom od 23.000 dolara ili zatvorom do 12 meseci.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Tinejxerka koja umrla nakon napada ajkule na popularnom mestu za surfovawe u Australiji bi}e pam}ena kao "sjajna zvezda koja je volela pla`u"

[arliz Zmuda (17) je plivala na pla`i Vurim na ostrvu Bribi u Kvinslendu kada ju je napala ajkula oko 16.45.

Tinejxerka je zadobila povrede opasne po `ivot na gorwem delu tela i umrla je ubrzo nakon {to je izvu~ena iz vode.

Wen otac Stiven Zmuda je odao po~ast svojoj }erki i zahvalio se zajednici na izlivu tuge nakon wene smrti. "Kada sam dobio tragi~ne vesti, bio sam izuzetno iznuren. Ali moja `ena i ja ne `elimo da qudi prestanu da dolaze na pla`u i u`ivaju na na{oj pla`i.

sve qude u na{oj zajednici", rekao je wen otac uz podr{ku kluba Surf Life Saving

[arliz je postala Nipper (program koji decu stavqa na put da postanu spasioci) sa osam godina, pre nego {to je postala zamenik kapetana svoje spasila~ke patrole i takmi~ila se na svetskom prvenstvu u ~amcima na naduvavawe pro{le godine.

Bila je dobro poznata i svi su je voleli u zajednici.

postane spasilac Retka biqka "mrtva~ki cvet" procvetala u Kanberi tre}i put za par meseci

[arliz je bila ~lan na{eg kluba od svoje osme godine. Bila je predani spasilac koji je `eleo da u~ini samo najboqe za na{ klub i

Wena porodica je rekla da je volela da provodi mesto na pla`i.

"Volela je pla`u i to je zaista bilo weno najsre}nije mesto na zemqi", rekla je wena porodica u saop{tewu.

Veliki broj prijateqa ali i stranaca do{ao je na pla`u i ostavio cve}e u se}awe na wu.

Da podsetimo, vode oko pla`e su dom mnogih ajkula, ali se napad dogodio blizu obale na popularnom mestu za surfovawe, koje ima mere za{tite od ajkula.

Vode u blizini pla`e za{ti}ene su bubwevima - ba~vama usidrenim za morsko dno koje imaju udice za mamac za hvatawe ajkula koje se previ{e pribli`e. Ciqne vrste uhva}ene u wima se zatim eutanaziraju, dok se druge vrste preme{taju i pu{taju.

Retka i ugro`ena biqna vrsta, poznata kao "mrtva~ki cvet" zbog neprijatnog mirisa na trule`, procvetala je po tre}i put u Australiji u roku od nekoliko meseci, {to je veoma redak slu~aj.

Biqka zvani~no poznata kao "Amorphophallus titanum" procvetala je u Botani~koj ba{ti u Kanberi, po prvi put za 15 godina koliko se ve} tu nalazi, navelo je osobqe ba{te, prenosi AP.

Jo{ jedan primerak ovog cveta nakratko je procvetao krajem januara u Kraqevskoj botani~koj ba{ti u Sidneju, privukav{i 20.000 zadivqenih posetilaca.

Prethodno je u novembru pro{le godine u Botani~koj ba{ti u gradu Gilong, severozapadno od Melburna, cvetao i tre}i primerak "mrtva~kog cveta".

Ova biqka, poreklom iz Indonezije, endemska je vrsta u pra{umama zapadne Sumatre, a procveta na nekoliko dana svakih 7 do 10 godina u prirodnom okru`ewu.

Naziv je dobila po mirisu na trule` kojim privla~i insekte koji je opra{uju, poput muva.

Veruje se da u prirodi postoji jo{ samo oko 300 ovih biqaka, dok se wih mawe od 1.000 uzgaja u ve{ta~kim uslovima.

Tri godine rata u Ukrajini

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Slede}e nedeqe, 24. februara navr{ava se tri godine od po~etka krvavog rata u Ukrajini. Ta~an broj poginulih se jo{ uvek ne zna, mogu se ~uti samo spekulacije ili naga|awa, jer obe strane ve{to kriju te podatke kao svoje najstro`e vojne tajne. Potpuno je jasno da obe strane imaju ogromne gubitke u qudstvu, koji se verovatno mere u destinama ili ~ak stotinama hiqada. Pravi sukob je naravno po~eo mnogo ranije i to pre ta~no 11 godina, 20. februara 2014. godine nakon Majdanskog pu~a, kada je tada legalno izabrani predsednik Ukrajine Viktor Janukovi~

osim brojnih retkih ruda i minerala, ovaj region poseduje i veoma bogata potvr|ena nalazi{ta litijuma. Donbas je za vreme Sovjetskog Saveza (SSSR), a kasnije i nakon nezavisnosti Ukrajine (1991), bio jedan od najva`nijih regiona ukrajinske ekonomije. Posebna pri~a je poluostrvo

Krim koji je sve do 1954. bio deo Rusije, dok ga tada{wi sovjetski predsednik Nikita Hru{~ov nije dekretom pripojio Ukrajini. Krim je oduvek uglavnom bio naseqen prevashodno Rusima, {to je ostalo i nakon {to je Ukrajina postala nezavisna od SSSR-a. Specijalnim dogovorom izme|u Rusije i Ukrajine na poluostrvu su ostale ruske pomorske snage sve do Majdanskog pu~a. Tada su ruske vojne snage na Krimu nakon nasilne promene vlasti u Kijevu iskoristile situaciju da brzo zauzmu glavne poluge vlasti u Sevastopoqu, i proglase nezavisnost od Ukrajine.

Te prve nedeqe ruske invazije na Ukrajinu bile su kqu~ne za daqi nastavak rata. Analiti~ari su kasnije ocewivali da Rusija nije najboqe izvela tu akciju, iako Ukrajina nije bila pripremqena za dolazak ruskih

umorna od tog rata, ali nije imala snage da bilo {ta ozbiqnije preduzme osim vojne i ekonomske pomo}i ukrajinskim vlastima. Ispostavilo se da to nije bilo dovoqno da slomi vojnu mo} Rusije i predsednika Putina, koji opet nije mogao sebi da dozvoli gubitak tog rata. I ne treba zaboraviti da su ameri~ki zvani~nici priznali da su aktivno u~estvovali u organizovawu Majdanskog pu~a, kako bi Ukrajinu okrenuli ka Zapadu. Za jedan deo Ukrajinaca to je mo`da obe}avalo „boqi `ivot“, ali umesto toga dobili su dugogodi{wi iscrpquju}i rat, koji }e na kraju najverovatnije rezultirati trajnim gubitkom teritorija. Danas se postavqa logi~no pitawe zar Ukrajincima nije bilo boqe da su se jo{ na po~etku sukoba dogovorili sa Putinom, i tako sa~uvaju zemqu umesto da ulaze u rat koji ne mogu dobiti. I ne treba zaboraviti da je Zelenski promenio mi{qewe o mogu}em dogovoru sa Putinom tek nakon posete tada{weg britanskog premijera Borisa Xonsona, po~etkom marta 2022. godine, koji mu je obe}ao svesrdnu zapadnu podr{ku u borbi protiv Rusije.

svrgnut s vlasti. Industrijski bogati regioni na istoku zemqe u Donbasu su tada proglasili otcepqewe od Ukrajine, i zapo~eli pobunu protiv novih prozapadnih vlasti u Kijevu. Pobuna je u regionima Doweck i Lugansk trajala 8 godina, uz prikrivenu rusku vojnu podr{ku, dok se 2022. godine Ruska federacija nije i zvani~no ume{ala. Tada su ruske oru`ane snage po prvi put od sukoba i zvani~no upale na ukrajinsku teritoriju, {to je rezultiralo zauzimawem dobrog dela isto~ne Ukrajine sve do kijevskih predgra|a. Predsednik Rusije je tu vojnu akciju nazvao „specijalnom vojnom operacijom“, koja je imala za ciq da se izvr{i „denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine“. Na Zapadu i u ve}em delu sveta je ta akcija okarakterisana kao „invazija na Ukrajinu“, {to je po me|unarodnom pravu potpuno ispravan opis novonastale situacije. Naravno, kao i u svakom vojnom sukobu uvek postoje skriveni motivi i pravi razlozi koji se nikad javno ne navode. Region Donbasa jedan je od najbogatijih delova Ukrajine,

snaga. Ruski padobranci i tenkovi su brzo {okirali ukrajinsku vojsku, koja u ve}oj meri nije mogla da se odupre boqe opremqenim ruskim specijalcima. Izgledalo je u po~etku da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije `eleo da se rat rasplamsa. ^inilo se da ni ruski predsednik Vladimir Putin nije `eleo dugogodi{wi sukob ve} kakav takav dogovor ili kompromis. Sigurno da se ni tada ne bi pregovaralo oko Krima {to je za Rusiju bila crvena linija, ali regioni Doweck i Lugansk su za Moskvu jo{ uvek zvani~no bili delovi Ukrajine. Sve do referenduma koji je ubrzo kasnije sproveden pored Dowecke i Luganske i u jo{ dve oblasti Zaporo{koj i Hersonskoj, Ukrajina je mo`da imala {ansu da ove teritorije barem zvani~no zadr`i. Nakon referenduma Rusija je podvukla crtu staviv{i do znawa velikim silama i ostatku sveta da tu ne}e biti kompromisa. U situaciji promene vlasti u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, okolnosti se mewaju i to najvi{e na {tetu Ukrajine. Evropa je ve} dugo

Na prodaju dve ku}e u Zrewaninu, na placu od 42 ara!

l Prva ku}a: prizemna od 200 m2. l Druga ku}a: dvospratna 432 m2. 31 ar gra|evinskog zemqi{ta u prvoj zoni.

Samo 600 metara do centra grada. Adresa; Solunska 16, Zrewanin.

Qiqana: mob/vajber: +381 601915633

Sava: mob/vajber: +61 429876291

Tada je Xonson, {to je malo ko verovao, rekao javno da }e sukob izme|u Rusije i Ukrajine trajati sve do 2025. godine. O~igledno da je on ve} tada imao neke bitne informacije o toku budu}eg trogodi{weg rata, koji je u to vreme bio na samom po~etku. Ameri~ki predsednik Donald Tramp je ve} vi{e puta podvukao da rat mora da stane, i da se Ukrajina mora pomiriti sa gubitkom svojih teritorija. Kremq sa druge strane upozorava da ne}e dozvoliti ulazak Ukrajine u NATO alijansu. Bez obzira na du`inu mirovnih pregovora koji su tek u pripremi, najverovatnije da }e linija trenutnog razgrani~ewa biti nova me|unarodno priznata granica izme|u Ukrajine i Rusije. I bez obzira na epilog trogodi{weg rata, koji }e samo potvrditi ono {to je i na samom po~etku moglo da se desi, va`no je da ubijawe i stradawe nedu`nih kona~no prestane.

ZAJEDNICA

OKO AUSTRALIJE U ^AST LORE HOUP

Inicijativa dr Igora Banzi}a da oda po~ast hrabrim Australijankama i wihovoj pomo}i Srbiji

Wu niko nije mobilisao da brani Srbiju od Austrougarske. Srpski vojnik je branio svoju otaxbinu i nije imao izbora ali ona je pomagala srpskog vojnika, volonterski, bez ikakvih obaveza i naknada – obja{wava nam dr Igor Banzi} dok kraj wega prolaze kamioni koji vuku po ~etiri prikolice, proizvode}i vru} vazdu{ni udar koji mo`e da vas zajedno s motorom izbaci sa puta.

Da bi stigla do onih kojima je htela da pomogne tokom Prvog svetskog rata Lora Houp je morala da pre|e 18.000 kilometara. Bila je prva `ena hirurg u Australiji. Nije joj to bilo od pomo}i. Australijska vojska anga`ovala je tada samo medicinske sestre – ne i lekarke. Lora ne odustaje. Odlazi u London gde se pridru`uje dobrovoqa~kim jedinicama Bolnice {kotskih `ena. Sa suprugom ^arlsom, tako|e hirurgom, sti`e u Srbiju 1915. godine. On je u Vaqevskoj bolnici a ona u mladenova~koj koja je vrlo brzo evakusana u Kragujevac. Lora i ^arls Houp odlikovani su srpskim Ordenom Samari}anskog krsta 1918. godine. Istim putem ka Srbiji, tokom Velikog rata, krenulo je 1.500 Australijanaca i Australijanki kao i Novozelan|ana. Wima u ~ast novembra pro{le godine u PTT muzeju, predstavqen je komplet po{tanskih marki povodom 110. godi{wice od dolaska australijske medicinske misije. Jubilarne marke kao trag se}awa na doprinos australijskog medicinskog osobqa i nesebi~nu pomo} oru`anim snagama Srbije tokom Prvog svetskog rata.

ZAHVALNOST I OBAVEZA Igor Banzi}, nekada{wi vaskularni hirurgu Druge Hirur{ke klinike Klini~kog centra Srbije, planirao je tako|e da probudi se}awe na hrabre Australijanke. Motiv je bio i profesionalan jer je prve korake u me|unarodnoj karijeri napravio upravo u Adelejdu, gradu gde je Lora Houp na kraju wene karijere bila i direktor De~je bolnice. Uz to ratna slu`ba ovu hirur{kiwu dovela je do rodnog grada srpskog hirurga - Kragujevca. - Po saznawu da je pomagala Srbiji u Prvom svetskom ratu i da je tokom rata sama bila zarobqena, osetio sam veliku zahvalnost i obavezu. Oti}i kao prva `ena hirurg u svojoj zemqi na drugi kraj sveta, da bi pomagao u ratu zemqi za koju ste samo ~uli a nikad je videli, pritom rizikovati vlastiti `ivot, vredno je svakog po{tovawa. Wu niko nije mobilisao da brani Srbiju od Austrougarske. Srpski vojnik je branio svoju otaxbinu i nije imao izbora ali ona je pomagala srpskog vojnika, volonterski, bez ikakvih obaveza i naknada – obja{wava dr Banzi}.

Lora nije `elela da napusti rawene i bolesne u ratnoj bolnici u Kragujevcu, zbog ~ega je po dolasku Austrijanaca uhap{ena i deportovana u logor u blizini Budimpe{te. Posle osloba|awa novi izazov: Indija, gde je sa suprugom provela 30 godina poma`u}i lokalnom stanovni{tvu u borbi sa najte`im bolestima. - Po povratku u Australiju umrla je u Adelejdu potpuno zaboravqena. Nije imala dece i naslednika – otkriva dr Banzi}.

Srpski hirurg je odlu~io da pomen na ovu heroinu Velikog rata obele`i na nesvakida{wi, gotovo ginisovski na~in. Krenuo je motorom na put uz obale najve}eg ostrva na svetu i najmaweg Petog kontineta. Po~etna stanica Sidnej - gde Dr Banzi} radi u St. George Hospitalu, kao i u jo{ ~etiri privatne i dr`avne bolnice. Krenuo je 19. decembra i putovao du` obala u pravcu kazaqke na satu, kroz razli~ite klimatske zone, pored tri okeana.

KENGURI SU NAJVE]A OPASNOST

- Du` puta pratile su me i velike temperaturne razlike. Dok sam vozio kroz dr`avu Viktoriju bilo je svega 12 stepeni dok je kroz pustiwu na severozapadu bilo 45 stepeni. Moj put oko Australije bio je dug blizu 20.000 kilometara {to je distanca izme|u Severnog i Ju`nog pola. Toliko je duga~ka obala Australije – obja{wava na{ sagovornik. Govore}i o najve}im izazovima napomiwe da su to pre svega bile `ivotiwe na putu, naro~ito kenguri. Jer u Australiji vo`wa mo`e biti smrtonosna sa mawim automobilima ili motociklima zbog velikih kengura koji ~esto iznenada pretr~avaju put. Neki od wih mogu biti veli~ine ~oveka, te{ki preko 80 kilograma. Gubitak kontrole vozila pri velikim brzinama ili direktan sudar sa wima lako mo`e biti smrtonosan.

- Drugi izazov su ekstremne vru}ine koje dosti`u i do 50 stepeni u pustiwama i savanama Australije. Bez obzira na termoizolaciju i adekvatnu rehidrataciju toplotni udari su sasvim mogu}i

i ne postoji nikakva dodatna priprema da se isti izbegne, osim da se ne ide na taj put. I sam sam na ovom putu iskusio toplotni udar. Vo`wa od osam sati na 45 stepeni na motociklu je ~esto neizdr`iva. Polivao sam se vodom iz velikih termoboca koje sam nosio sa sobom. Ni pijewe velikih koli~ina vode ne}e vam pomo}i da izbegnete toplotni udar. Jedino re{ewe je da kroz te regije {to pre pro|ete bez mnogo zaustavqawa – prenosi li~no iskustvo na{ sagovornik. PRVA PUMPA NA 380 KILOMETARA - De{ava se da satima vozite a da nijedno vozilo ne pro|e pored vas. Do jedne pumpe morao sam da pre|em 380 kilometara. Zato je no{ewe dodatnih kanistera za gorivo apsolutno neophodno. Pojavi se tek poneki veliki kamion koje ovde zovu “Road Trains” ili drumski voz. Takvi kamioni vuku po ~etiri prikolice. Vrlo je va`no voziti motor {to daqe od wih, skloniti se u stranu dok oni prolaze, jer topli vazdu{ni udar koji oni prozrukuju iza sebe pri velikim brzinama mo`e da vas potpuno izbaci sa puta - obja{wava dr Banzi}.

Ka`e da je u pripremi za put ipak ne{to propustio.

- Nisam dovoqno pa`we posvetio olujama. Zbog velikih vru}ina u popodnevnim ~asovima se stvaraju lokalne oluje sa gromovima koji sevaju svuda oko vas. I dok je vo`wa kroz {umu ne{to bezbednija, jer se elektri~no pra`wewe uglavnom odvija kroz visoko drve}e, vo`wa kroz stepu gde nema visokog rastiwa je prili~no zastra{uju}a, jer direktan udar groma realno preti – upozorava dr Banzi}. Ipak, po wegovom mi{qewu, najizazovnija je mentalna borba. ^etiri nedeqe, 10 do 12 sati dnevno na motoru je fizi~ki iscprquju}e...

- Prvih sedam dana je motivacija naravno visoka pa se i sve pote{ko}e prevazilaze lak{e. U drugoj nedeqi kre}u fiziolo{ki problemi. U tre}oj kre}e mentalna borba kada po`elite da ste na nekom boqem mestu za vreme godi{weg odmora kao {to ve}ina Australijanaca radi. Zatim, nedostajala mi je porodica, supruga Una i }erke Lea i Lara. Po`elite da prekinete put i odletite ku}i za Sidnej. Posledwa nedeqa je najte`a. Ve}inu stvari ste ve} videli, malo {ta mo`e da vas posebno iznenadi. Kraj je blizu a koncentracija opada i tada se prave gre{ke na putu i saobra}aju koje mogu biti opasne - pri~a dr Banzi}. U`IVAWE U PRIRODI

Bez obzira na navedene izazove sagovornik Blica otkriva da je oduvek verovao da je Australija najboqe mesto za `ivot. pa ga je i ovo putovawe nateralo da je jo{ vi{e zavoli.

- Fantasti~ni prizori prirode, razli~ite regije, reke, pla`e, jezera, okeani, `ivotiwe i naro~ito gostoprimstvo lokalnog stanovni{ta ne mogu da vas ostave ravnodu{nim. Mislim da posle ovog puta mnogo boqe razumem Australiju. U mom srcu }e naravno uvek biti Srbija kojoj se vra}am sa puno ponosa i qubavi. Ipak, svoju sre}u sa porodicom sam pre mnogo godina prona{ao upravo u ovoj divnoj zemqi - ka`e na{ sagovornik.

SIDNEJ JE NAJLEP[I

- Kao neko ko je proputovao gotovo ceo svet mislim da nisam subjektivan ako ka`em da je Sidnej jedan od najlep{ih i najboqih gradova na svetu. Deluje potpuno nestvarno. Sre}an sam {to `ivim u tom gradu sa svojom porodicom. Najlep{e pla`e koje sam video na putu su definitivno u ju`nom delu Zapadne Australije. ^ak i mi iz Sidneja, gde su pla`e odli~ne, divimo se onim u tom delu Australije. Pesak je najsitniji i potpuno beo, voda je tirkizno plava, talasi veliki. Po`elite da zauvek ostanete na takvom mestu - ka`e dr Banzi}. Na putu oko Australije proveo je izvesno vreme u Adelejdu, istra`uju}i `ivotno delo Lore Houp, `ene vredne svakog divqewa. Dr Igor Banzi} planira da obe-

le`i wen doprinos hirurgiji i srpskom narodu ne samo u Australiji ve} i u Srbiji...

Dr Lora Houp u uniformi Bolnice {kotskih `ena pred polazak u Srbiju

Mapa puta dugog 20.000 km du` obale Australije

mediji pratili su nesvakida{wi poduhvat srpskog vaskularnog hirurga

SVE^ANA PROSLAVA DANA DR@AVNOSTI SRBIJE

Na centralnom trgu op{tine Dandenong u Melburnu, u subotu je sve~ano obele`en Dan dr`avnosti Republike Srbije - Sretewe. Ovaj zna~ajan doga|aj okupio je par stotina ~lanova srpske zajednice, kao i predstavnike australijskih vlasti i drugih multikulturalnih zajednica.

Centralni deo ceremonije bilo je podizawe zastava Srbije i Australije uz intonirawe himni, {to predstavqa simbol prijateqstva i uzajamnog po{tovawa dve zemqe. Me|u prisutnima su bili ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanovi}, wegova zamenica Svetlana Petrovi}, poslanik Parlamenta Viktorije Li Tarlamis, gradona~elnica Dandenonga

Lana Formozo, gradona~elnica op{tine Bimbank Katarina Nikoli}, predstavnici srpske pravoslavne crkve, nastavnici i u~enici srpskih {kola iz Dandenonga i Sent Albansa, kao i gradski odbornik Bob Miqkovi}.

Gradona~elnica Dandenonga Lana Formozo, koja je prva osoba srpskog porekla na toj funkciji, istakla je zna~aj ovog doga|aja: "Apsolutno mi je veliko zadovoqstvo da vas sve ponovo pozdravim ovde na Harmony Square-u kako bismo proslavili ovu neverovatno zna~ajnu priliku – Dan dr`avnosti Srbije. Te{ko je poverovati da je pro{le godine prvi put srpska zastava bila podignuta na javnom mestu u Australiji. Bila je to velika ~ast za mene kao prvog gradona~elnika Greater Dandenonga srpskog porekla i nadam se da }e i mnogi drugi gradovi {irom Australije slediti ovaj primer."

Ona je naglasila da u Dandenongu `ivi gotovo 5.000 gra|ana srpskog porekla, dok ih u {iroj regiji Viktorije ima preko 33.000, a u Australiji vi{e od 100.000.

"Mi, kao srpska zajednica, vredno smo radili da prona|emo svoje mesto u multikulturalnoj Australiji, i s ponosom odgajamo svoju decu, budu}e generacije, da po{tuju svoje srpsko nasle|e, ali i da cene i prihvate multikulturalnost, koja na{u zemqu ~ini tako posebnom, vrednom i prijatnom za `ivot", istakla je Formozo.

Ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanovi} u svom govoru osvrnuo se na zna~aj obele`avawa Sretewa:

"Veliko mi je zadovoqstvo da vas sve ponovo pozdravim i ove godine. Kao {to ste mogli ~uti, 2001. godine Narodna skup{tina Republike Srbije proglasila je 15. februar dr`avnim praznikom u znak se}awa na 1804. godinu, kada je zapo~eo Prvi srpski ustanak protiv Osmanskog carstva, i na isti datum 1835. godine,

kada je donet prvi demokratski ustav Srbije. Sretewski ustav bio je jedan od najliberalnijih i najmodernijih ustava tog vremena, sa posebnim naglaskom na modernizaciju i qudska prava." Poseban deo sve~anosti bio je kulturno-umetni~ki program. Folklorna grupa "[umadija" iz srpske crkve Sveti arhi|akon Stefan iz Kizboroa predstavila je

tradicionalne srpske igre, prikazuju}i deo bogate narodne tradicije. Tokom manifestacije emitovana je i video poruka ministra spoqnih poslova Srbije Marka \uri}a, koji je govorio o zna~aju Dana dr`avnosti i ulozi srpske zajednice u dijaspori. Na kraju sve~anosti, prisutni su imali priliku da pogledaju promotivni film o organizaciji svetske izlo`be

Expo 2027, koju }e ugostiti Beograd. Jedan od prisutnih, sve{tenik Aleksandar Savi}, istakao je va`nost ovakvih doga|aja za o~uvawe identiteta srpske zajednice u Australiji: "Ovakvi doga|aji imaju ogroman zna~aj jer omogu}avaju na{im mladima da se upoznaju sa svojom istorijom i kulturom. Sretewe je praznik koji simbolizuje na{u borbu za slobodu i na{e pravo na suverenitet." Branka Stefanovi}, nastavnica srpske {kole "Vuk Karaxi}" iz Sent Albansa, osvrnula se na napore zajednice u o~uvawu srpskog jezika i kulture: "Velika mi je ~ast da zajedno sa svojim u~enicima ju. Republika nama u~inila {kolama nog zna~aja identiteta @eqka folklorne je koliko o~uvawu "Ples istorije. ~uvamo tradiciju, mo novim imale priliku kroz igru

SRBIJE U MELBURNU

u~enicima prisustvujem ovom doga|aRepublika Srbija je u proteklim godiu~inila mnogo za podr{ku srpskim u Australiji, {to je od izuzetzna~aja za o~uvawe jezika i kulturnog identiteta na{e dece." @eqka Milutinovi} Stankovi} iz folklorne grupe "[umadija" istakla koliko je ponosna na svoju ulogu u srpske tradicije u dijaspori: je deo na{e du{e, deo na{e Na{im nastupima ne samo da tradiciju, ve} je i predstavqanovim generacijama, koje mo`da nisu priliku da odrastu u Srbiji, ali i pesmu ose}aju pripadnost svo-

Proslava srpske kulture i nasle|a u srcu Sidneja

Tokom proteklog vikenda, 15. i 16. februara, u sidnejskoj luci Darling Harbor odr`an je 12. Srpski festival, najve} a manifestacija srpske zajednice izvan Evrope. Desetine hiqada posetilaca u`ivalo je u bogatom dvodnevnom programu, u kojem su u~estvovale mnogobrojne folklorne grupe, horovi, bendovi i solisti iz svih velikih gradova Australije.

Intonirawem dr`avnih himni Australije i Srbije, u subotu 15. februara je u sidnejskom Darling Harboru otvoren 12. Srpski festival, najve}a manifestacija u organizaciji srpske zajednice na prostorima Australije.

Tokom sve~ane ceremonije otvarawa, hiqade posetilaca okupqenih u Tambalong parku pozdravio je Mihailo Mijatovi}, od ove godine predsednik Festi-

vala i jedan od ~lanova naju`eg rukovodstva Organizacije srpske pravoslavne omladine Australije.

Mijatovi} je istakao da je tokom proteklih {est godina na

joj kulturi."

Proslava Dana dr`avnosti Republike Srbije u Dandenongu bila je prilika za izra`avawe zajedni{tva i ponosa srpske zajednice u Australiji. Ovaj doga|aj postao je zna~ajan simbol priznawa srpske dijaspore i wenog doprinosa multikulturalnom dru{tvu Australije. Organizatori su izrazili nadu da }e se ova manifestacija nastaviti i u narednim godinama, postaju}i tradicionalni deo kalendara proslava srpske zajednice u Viktoriji.

Tekst i foto: Krste Markovi}

funkciji direktora festivala imao privilegiju da radi sa mnogobrojnim talentovanim i inspirativnim mladim qudima, koji

Nastavak na 18. strani uuu

ula`u veliki trud u organizaciju ovog zna~ajnog doga|aja.

„Festival je ne samo prilika da se okupimo u centru jednog od najlep{ih gradova na svetu kako bismo se dru`ili i promovisali na{u srpsku klulturu i nasle|e, ve} je i najboqa mogu}a platforma za mlade ~lanove australijsko-srpske zajednice da se razvijaju i stasaju iz talentovanih tinejxera koji obe}avaju u mlade lidere pune samopouzdawa", rekao je Mijatovi}.

Tako|e je podsetio koliko je veliki napor ulo`en da kako bi Srpski festival postao ono {to je danas.

Mnogobrojnim posetiocima obratili su se i predstavnici gradskih, dr`avnih i federalnih vlasti, koji su po`eleli Srpskom festivalu uspeh i dugove~nost, isti~u}i zna~aj i doprinos srp~skog naroda i kulture u {iroj australijskoj zajednici.

Tako|e, putem velikog ekrana emitovani su i pozdravni govori guvernerke Novog Ju`nog Velsa Margaret Bizli i ministra inostranih poslova Srbije Marka \ uri}a, a sve~anosti su prisustvovali generalni konzul Srbije u Sidneju Jakov Rogan i vicekonzul Borisav Petkovi}.

Festival je zvani~no otvorio Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit australijsko-novozelandski Siluan.

U svom govoru posebno je istakao ~iwenicu da festival po~iwe na jedan od najzana~jinijih datuma u srpskoj istoriji - Sretewe, koje je istovremeno i Dan dr`avnosti Republike Srbije. Tokom dvodnevnog izvo|akog programa nastupilo je vi{e od 40 folklornih grupa, horova, muzi~kih bendova i solista.

Na sceni su se na{li izvo|a~i iz svih velikih gradova Australije –od Melburna, preko Adelejda, Kanbere, Vulongonga, do Brizbejna i Perta, uz najbrojnije ansamble iz grada doma}ina –Sidneja.

Publika je u`ivala u svojevrsnom putovawu kroz Srbiju, po{to su u nastupima folklornih grupa bile zastupqene koreografije i rasko{ne tradicionalne no{we iz svih krajeva zemqe.

Tekst i fotografije: Nina Markovi}

Piter Trasvel (Peter Truswell

) je novi ambasador Australije u Beogradu

Ove sedmice u Beograd sti`e novoimenovani ambasador Australije, gospodin Piter Trasvel (Mr Peter Truswell).

"Vrlo sam uzbu|en. Za nas je veoma va`an odnos koji imamo sa Srbijom. Bi}e mi velika ~ast da odem tamo", rekao je on za SBS tokom prijema povodom Dana dr`avnosti RS u Kanberi, u pro{li utorak.

17. januara ove godine ministarka spoqnih poslova Australije, gospo|a Peni Vong (Penny Wong) objavila je imenovawe gospodina Pitera Trasvela (Mr Peter Truswell) za slede}eg ambasadora Australije u Republici Srbiji.

Ambasador u Srbiji je tako|e je akreditovan i u Crnoj Gori i Republici Severnoj Makedoniji, pi{e u obave{tewu na interenet stranici ministarske spoqnih poslova i dodaje se:

"Australija ima pozitivne bilateralne odnose sa sve tri zemqe, podr`ane sna`nom zajednicom i kulturnim vezama. Preko 210.000 Australijanaca tvrdi da su poreklom iz ovog regiona."

"Radujemo se pro{irewu na{ih trgovinskih i investicionih odnosa, ukqu~uju}i rudarstvo, rudarske usluge i IT sektore", napisala je Peni Vong. Novi ambasador Australije u Srbiji g. Piter Trasvel je bio prisutan na prijemu povodom Dana dr`avnosti Srbije u Kanberi, u hotelu Hajat Kanbera.

"Vrlo sam uzbu|en. Za nas je veoma va`an odnos koji imamo sa Srbijom. Bi}e mi velika ~ast da odem tamo", rekao je on za SBS

Tokom razgovora u utorak, 11. februara g. Trasvel je rekao da planira da putuje u Srbiju za oko sedmicu dana a {to se ti~e planova, rekao je da postoji mnogo toga na ~emu treba raditi.

"Trenutno se mnoge dobre investicije doga|aju u oba smera, mnogo kontakata sa pripadnicima srpske zajednice ovde i mnogi razgovori na koje se mo`emo pozvati."

Ka`e da nema na umu neke specijalne projekte u ovom momentu, ve} da `eli da podigne trgovinske i investicione projekte na vi{i nivo i izgradi prijateqske odnose izme|u dve zemqe.

G. Trasvel je karijerni slu`benik u Ministarstvu za spoqne poslove i trgovinu, a posledwa funkcija pred imenovawe mu je bila direktor Radne grupe za ekonomsku mapu puta u odnosima sa Indijom (Director, India Economic Roadmap Taskforce).

Prethodno je slu`io u inostranstvu kao generalni konzul Australije u Mumbaju, zamenik {efa misije u Australijskoj ambasadi u Kabulu i bio je na du`nostima u diplomatskim misijama Australije u Seulu i Ujediwenim nacijama u @enevi.

Ministarka spoqnih poslova Peni Vong, prilikom imenovawa novog ambasadora, u istom saop{tewu se zahvalila i odlaze}em.

"Zahvaqujem se odlaze}em ambasadoru Danijelu Emeriju na wegovom doprinosu unapre|ewu interesa Australije u Srbiji od 2021." Gospodin Emeri je tako|e bio na prijemu povodom Dana dr`avnosti Srbije u Kanmebri.

"Vrlo sam tu`an {to odlazim, u`ivao sam tokom svog mandata tamo", rekao je on za SBS

"Dok sam bio tamo napravili smo veoma dobra progres po nekim pitawima, ukqu~uju}i socijalno-penzioni sporazum izme|u Srbije i Australije, {to je verujem toplo pozdravqeno od strane dijaspore ovde u Australiji. Tako|e smo videli rast rudarskih investicija u Srbiji, ukqu~uju}i velike rudarske kompanije, ali mnogo mawih. Verujem da }e u budu}nosti to biti va`an most izme|u na{e dve zemqe. Investira}e se mnogo vi{e u Srbiji."

"Tako|e }e mi nedostajati kulturni `ivot Beograda. Za grad te veli~ine, broj i raznolikost kulturnih doga|aja, ukqu~uju}i muzi~ke i pozori{ne, i tako daqe - umetnost, izlo`be, jednostavno je neverovatna. To je ne{to {to }e mi nedostajati i verujem da }u se s vremena na vreme vra}ati i dru`iti sa qudima koje sam tamo upoznao."

Ostavqaju}i Beograd u neizvesnsom stawu u smislu protesta g. Emeri ka`e da se u politi~kom `ivotu Srbije uvek ne{to de{ava i da nikada nije dosadno, i da to nije izuzetak. "Posmatra}u iz daqine sa pa`wom, {ta se tamo de{ava i kako se stvari odvijaju", ka`e on.

Gospodina Emerija je na du`nost ambasadora Australije u Srbiji imenovala tada{wa ministarka spoqnih poslova Maris Pejn (Marise Payne) 6. oktobra 2021.

Gospodin Emeri je karijerni slu`benik u Ministarstvu spoqnih poslova i trgovine, a pre imenovawa za ambasador u Beogradu bio je otpravnik poslova u australijskoj ambasadi u Zagrebu. Prethodno je slu`io u inostranstvu kao zamenik {efa misije u Ambasadi Australije u Ankari, kao i u Seulu i Moskvi.

Gospodin Emeri je zamenio na du`nosti u Beogradu ambasadorku Rut Stjuart (Ruth Stewart), koja je na to j funkciji bila od 2018. do 2021.

SBS na srpskom

Nastavak sa 17. strane uuu

Piter Trasvel

Danijel Emeri

Feqton (5)

ZVANI^NA VERZIJA SMRTI

Pi{e: Marko Lopu{ina

Legenda o @eqku Ra`natovi}u je toliko sna`na i danas ~etvrt veka od wegovog ubistva u Beogradu da mnogi Srbi misle da Arkan nije mrtav

Ha{ka optu`nica je teretila @eqka Ra`natovi}a za ubistva, hotimi~no nano{ewe velikih patwi, silovawa i druga nehumana dela po BiH i Hrvatskoj. Arkanovo ime se, tako|e, nalazilo i u Ha{koj optu`nici protiv Slobodana Milo{evi}a, objavqenoj gotovo istovremeno, gde se Ra`natovi} navodi kao jedan od sau~esnika “udru`enog zlo~ina~kog poduhvata”. @eqko Ra`natovi} optu`en za ratne zlo~ine nikada nije izveden pred Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju. Likvidiran je sa dvojicom prijateqa u Beogradu 15. januara 2000. godine u foajeu hotela “Interkontinental”. Wegovom smr}u, me|utim, dosije Arkan nije zatvoren. Mnogi i danas smatraju da je Arkanovo ubistvo politi~ki motivisano, jer je navodno pregovarao sa Ha{kim tribunalom o dokazima protiv Milo{evi}a u zamenu za osloba|awe od optu`nice.

UBI[E I ARKANA!

Vest o smrtnom rawavawu @eqka Ra`natovi}a u beogradskom hotelu “Interkontinental” objavqena je 15. januara 2000. godine prvo kao kajron usred popodnevne subotwe emisije TV Politika. U me|uvremenu, dok je srpska javnost ~itala tu vest, televizije RTS i Pink, na primer, su na ve} ranije snimqenim matricama emitovale spotove Cece Ra`natovi}. A neke od beogradskih radio stanica su, izgovaraju}i se pijetetom, do besvesti emitovale, tada i narednog dana, hitove Arkanove supruge Svetlane Cece Ra`natovi}, ispuwavaju}i nekrofilne `eqe svojih slu{alaca. Najtra`eniji su bili naslovi i stihovi:

"Kad bi bio rawen, krvi bih ti dala, Oba svoja oka kad bi bio slep”.

To je dirnulo i Cecu, wenu porodicu, i wene obo`avaoce i dobar deo javnosti.

- Ubi{e i Arkana!

Ovaj uzvik izgovaran iz usta miliona Jugoslovena, pronosio se od subote uve~e do nedeqe ujutro {irom zemqe. Mnogi u vest nisu poverovali, jer samo nekoliko sati pre atentata, poklonici “Pink” televizije mogli su da gledaju @eqka Ra`natovi}a i Svetlanu Ra`natovi} u reprizi popularne "Maksovizije", gde je Arkan iz prvog reda publike pratio nastup svoje supruge Cece.

Tada mu je neko preko pejxera Milovana Ili}a poru~io da vrati crni sako koji je imao na sebi, a neko drugi je Cecu pitao za Gocu Bo`inovsku. Arkan je u toj emisiji bio neobi~no tih i dosta bled, {to nije uobi~ajeno, s obzirom da je u ranijim gostovawima bio veseo i burno je dobacivao voditequ svoje mi{qewe o Ceci i porodici. To mi je rekao i sam Milovan Ili}: - Ono {to mi je za Arkana tom prilikom bilo neobi~no je ~iwenica da je do{ao u ko`noj jakni i "duksu", jer je uvek do tada, u moje emisije dolazio u odelu i kravati.

Osim toga, primetio sam da je smr{ao. To mi je ba{ bilo neobi~no, jer znam da je imao problema sa kilogramima. Svojevremeno sam mu donosio iz Francuske sir sa biberom i belim lukom, koji je mnogo voleo. Ceca me je par puta molila da mu ga vi{e ne donosim zbog vi{ka kilograma koje je imao. Neke druge neobi~ne stvari nisam primetio - jer pre emisije nismo stigli ni{ta posebno da razgovaramo, bila je uobi~ajena gu`va. Posle zavr{etka, pozdravili smo se i svako je oti{ao na svoju stranu. Nisam ni slutio da }e se tako ne{to dogoditi.

Kako je u januaru 2000. godine Svetlana Ra`natovi} objavila svoj singl i spot pesme “Dokaz”, u kome puca iz pi{toqa na oca svoje }erke, koji je vara sa drugom `enom, i taj spot je izazvao mnoge neobi~ne komentare. Sve je to qudima u Jugoslaviji do{lo u pamet kada je objavqena vest da je Arkan preminuo u Urgentom centru, u Beogradu, od povreda zadobijenih u atentatu na wega.

@eqko Ra`natovi} je bio ~est gost beogradskog hotela "Interkontinental", posebno posle agresije NATO, kada je iz bombardovanog hotela "Jugoslavija" u "Interkontinental" prebacio ekskluzivni butik svoje supruge Svetlane Cece Ra`natovi}. U ovom hotelu ose}ao se opu{teno, a po nekim informacijama supru`nici Ra`natovi} su jedno vreme ~ak i `iveli u "Interkontinentalu". Mo`da upravo zbog takve atmosfere, odnosno ose}aja sigurnosti, uz wega nije bilo izra`eno prisustvo li~nog obezbe|ewa.

Arkan nije bio optere}en strahom od smrti. ^esto je vi|an u gradu kako sa `enom {eta ulicom, bez pratwe. Pose}ivao je sam sina Mihajla u ^umi}evom soka~etu, gde je ovam mladi ~ovek imao svoju radwu za prodaju i servis mobilnih tele-

fona. Sreli smo se tu jednom prilikom i pozdravili.

Znao je da ode u Ko{utwak, tek sa nekim od qudi iz wegovog okru`ewa i da istr~i desetak kilometara. Govorio je da "ako neko ho}e da ga ubije, to }e i u~initi". Obezbe|ewe je, ipak, imao, ali je ono bilo u Cecinom butiku kada su ubice krenule na Arkana i drugove.

ARKAN POGO\EN

SA TRI HICA U GLAVU Informacije koje su se pojavile u beogradskoj {tampi svedo~ile su o te{kom zlo~inu na javnom mestu u Beogradu: - Ubijen je @eqko Ra`natovi} Arkan, star 48 godina, biznismen, vlasnik FK “Obili}”, Komandant Srpske dobrovoqa~ke garde, predsednik Stranke srpskog jedinstva, lice sa raznih poternica od Interpola do Haga i jedna od najkontroverznijih li~nosti sa kraja dvadesetog veka u Evropi. Pored wega `ivote su izgubili i wegov bliski saradnik i telohraniteq Milenko Mandi}, star 44 kao i Arkanov dugogodi{wi prijateq Dragan Gari}, star 47 godina, za koga se tvrdilo tada da je bio pripadnik Saveznog MUP. Na licu mesta izdahnuo je Milenko Mandi}, dok je Arkan pogo|en sa tri hica u glavu, od kojih jednim u levo oko, izvesno vreme davao znake `ivota i hitno nekim privatnim autom je preba~en u Urgentni centar. Ceca ga je dr`ala rawenog u krilu. Haqina joj je bila krvava od @eqkove krvi.

U Uregntom centru u Beogradu video ih je glumac Qubi{a Samarxi}, koji mi je pet godina kasnije rekao:

- Ceca je dr`ala jednom rukom Arkanovu glavu na kojoj je bila rana od metka, a drugom je gurala kolica, u koja ga je smestila. Tra`ila je pogledom pomo}. Lekari i se-

stre su joj pritr~ali i preuzeli rawenog @eqka. Negde oko 18.30 lekari Neurohirurgije u Urgentnom centru konstatovali su smrt @eqka Ra`natovi}a. Na`alost, ja sam se li~no uverio da Arkan nije `iv, on je mrtav ve} godinama. I po~iva na Novom grobqu u Beogradu. Pet dana kasnije, u subotu 22. januara 2000. godine, MUP Beograda je na konferenciji za novinare saop{tio ime ubice i dvojice wegovih pomaga~a i sau~esnika prilikom ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana, Milenka Mandi}a Mande i Dragana Gari}a, kao i te{kog rawavawa Qiqane Albijani}, go{}e hotela "Interkontinental" koju je okrznuo jedan metak.

MNOGE DILEME

SU OSTALE NERAZJA[WENE - Provere za sada nisu kona~ne, ali je definitivno ustanovqeno da je Dobrosav Gavri}, star 23, iz sela Trubu{nica, op{tina Loznica, uhap{en, jer je izvr{ilac krivi~nog dela ubistva 15. januara ove godine, u 17.10 sati, u separeu hotela "Interkontinental". Kao Gavri}evi pomaga~i i sau~esnici, tako|e, su uhap{eni Dejan Pituli}, star 33 iz Beograda i Vujadin Krsti}, star 36 iz Malog Zvornika - izjavio je potpukovnik Miodrag Guti}, na~elnik Odeqewa za suzbijawe krvnih i seksualnih delikata SUP u Beogradu i dodao da je beogradska policija u kratkom roku otkrila izvr{ioca i wegove pomaga~e "na `alost svih onih koji su `eleli da to bude druga~ije".

Policija je dala svoju verziju likvidacije u "Interkontinentalu", ali mnoge dileme su ostale nerazja{wene. Stekao se utisak da je policija po`urila da zadovoqi glad javnosti, ali i potrebu politi~kog vrha zemqe da se poka`e da je efikasna. U rukama je imala rawenog ~oveka Dobroslava Gavri}a koji je }utao, iako je bio optu`en da je ubio narodnog heroja. @eqko Ra`natovi} Arkan sahrawen je pet dana nakon zlo~ina u hotelu "Interkontinental", uz vojne po~asti SDG, na Novom grobqu u Beogradu. Bio je to doga|aj za Beogra|ane i `iteqe biv{e Jugoslavije. Arkan je bio dete komunisti~ke Jugoslavije. Ona ga je stvorila. Do`iveo je sudbinu Jugoslavije, raspala se i umrla, i Arkan je `iveo kao SFRJ i umro kao SRJ, ta dr`ava ga je ubila. Danas, 25 godina kasnije, 15. januara na Arkanov grob i pomen dolaze samo najbli`i i najverniji: `ena i deca, kum, saborci...Svi oni, za koje je on, iako mrtav, jo{ uvek - `iv. Argan je legenda, mit, novi Milo{ Obili}, junak svih izgubqenih bitaka srpskog naroda u 20. i 21. veku.

(Kraj)

Pre 25 godina Arkan je ubijen u hotelu Interkontinental u Beogradu

Grob @eqka Ra`natovi}a Arkana

JE CELOM SVETU:

Sveti grad usred Srbije - {ta }e tek

da iza|e na videlo u naredna dva veka

Srbija ima, u Evropi jedinstven, Cari~in Grad, podignut kao centar {irewa hri{}anstva na zapad i ja~awa Vizantije. ^ak 13 crkava podigao je car Justinijan u srpskoj Pompeji koja je `ivela svega sedam decenija. Toliko dugo nije bilo ni pravog poku{aja da se ~udesni lokalitet predstavi. Justinijana Prima kona~no otkriva svoje tajne Srbiji i svetu.

„Drugi sli~ni gradovi su kroz vreme raseqavani, naseqavani, pa ponovo, me|utim Cari~in Grad je `iveo oko 80 godina i vi{e nikad nije naseqen. Zbog toga je ostao ceo, neuru{en, qudi su se iz wega iselili i ostao je netaknut, zato je toliko toga i sa~uvano“.

Ovo nam pri~a Darko Stankovi}, upravnik Centra za posetioce Cari~inog Grada koga je Lebane ~ekalo decenijama. Arhiepiskopsko i administrativno sedi{te provincije Ilirik, utvr|eno naseqe iz 6. veka, nalazi se na obroncima planine Radan, u dolini Puste Reke, daleko od glavnih puteva. I to ga je sa~uvalo.

„Prvi je zabele`io postojawe zidina Mitar Raki}, otac na{eg velikog pesnika Milana Raki}a, koji je ovim krajevima pro{ao 1879. po nalogu srpske vrhovne komande da bi opisao stawe u oslobo|enim oblastima, u Topli~kom, Jablani~kom, Pustore~kom i P~iwskom kraju“, dodaje mr Aleksandar Miqkovi}, kustos – istori~ar Centra za posetioce Cari~in Grad.

SAVREMENI CENTAR

ZA POSETIOCE

Prva arheolo{ka istra`ivawa su po~ela 1912. godine, ali ratna sudbina Srbije stalno ih je prekidala. Tada je otkrivena i monumentalna gra|evina, episkopska bazilika, katedrala koja je jedan od retkih objekata koji je do kraja istra`en.

Miqkovi} ka`e da je do danas istra`eno tek oko 9, a grad sa podgra|em prostirao se na 40 hektara.

„Da se istra`uje narednih 200 godina ne mo`e da bude sve istra`eno“, dodaje.

Najva`nije je da je ono {to je poznato, kona~no dostupno i javnosti. Lokalitet je tek nedavno ogra|en, kako bi bio za{ti}en od kopa~a blaga, a pre {est meseci dobio je i Centar za posetioce, jedan od najmodernijih u Evropi.

Svakog dana, osim ponedeqkom, od 10 do 18 ~asova organizovane su ture po gradu - hramu, a sve o tome kako je izgra|en i kako se u wemu `ivelo mogu}e je saznati u Centru, uz pomo} savremene tehnologije.

„Mo`e se saznati bukvalno sve {to je do sad poznato o Cari~inom Gradu uz pomo} interaktivnih totema i interaktivnih stolova. I uz pomo} panoa u stalnoj postavci, kao i uvidom u replike artefakata koji su prona|eni na samom lokalitetu Cari~in Grad. Odlaskom na lokalitet svako mo`e da stekne sliku kako je grad nekad izgledao, ali mi imamo i 3D prikaz kako je nekada izgledalo, odlaskom na lokalitet jasno je kako izgleda sada, a zajedno to je kompletna slika mo}ne Justinijane Prime“, obja{wava Stankovi}.

MO]NO MESTO HODO^A[]A

NA JUGU SRBIJE

Koliko je grad bio mo}an obja{wava kustos koji ka`e da iz ranovizantijskog perioda ne postoji ni jedan ovakav grad na teritoriji Evrope. Bio je to grad u koji se dolazilo na hodo~a{}e.

„U Dowem gradu u potpunosti je istra`ena bazilika sa transeptom, a pre nekoliko godina arheolozi su po~eli da istra`uju i baziliku koja je u obliku detaline sa ~etiri ~ista. Smatraju da je bila martirijum, grobna crkva nekog hri{}anina, mu~enika za veru, ~ije su mo{ti dopremqene iz Carigrada po nalogu cara Justinijana. Podignuta je da bi bila centar hodo~a{}a, da bi qudi iz razli~itih delova carstva dolazili i celivali Svete mo{ti. U tom nizu na isto~noj strani su jo{ dve jednobrodne crkve koje jo{ nisu otkopane. Izvan zidina imamo jednu istra`enu jednobrodnu crkvu, zatim trikonhalnu crkvu i jo{ jednu veliku baziliku koja se nalazi na brdu Svetog Ilije neposredno preko puta lokaliteta“, otkriva Miqkovi}.

U Gorwem gradu su tri crkve, krstoobrazna, u obliku gr~kog krsta, a preko puta je velika trobrodna crkva. Severoisto~no od foruma, gradskog trga, sme{tena je bazilika sa kriptom. Na takozvanom Akropoqu je prva crkva u samom gradu koja je upotpunosti istra`ena, episkopska bazilika. A pored we, jo{ jedna, bila je to krstionica. Centar arhieposkopije koja je obuhvatala prostor od Beograda do Soluna podigao je vizantijski car Justinijan I u blizini svog mesta ro|ewa. Imao je razvijenu vodovodnu i kanalizacionu mre`u, kupatila i ~esme. Akvaduktom dugim 17 km voda je dovo|ena u grad do velikog rezervoara. Pro{le godine rekonstruisane su terme.

SVE JE SPREMNO, SAMO DO\ITE

Arheolo{ko nalazi{te Justinijana Prima - Cari~in grad nominovano je jo{ 2010. godine za listu Svetske ba{tine Uneska kao jedno od najve}ih kulturnih dobara Srbije. Petnaest godina kasnije, i daqe postoji nada da }e na wu u}i i pomo}i turizmu jugoisto~ne Srbije. Ipak, pre nego {to stranci pohrle da posete grad jedinstvene istorije, to bi trebalo da u~ine doma}i. Zato je Centar za posetioce zami{qen kao mesto koje }e pose}ivati pre svega |aci u okviru ekskurzija. On je i mesto kongresnog turizma, ima konferencijsku salu sa 50 mesta. Mo`e da primi arheologe i kolege stru~wake iz drugih oblasti. Miqkovi} ka`e da je kroz Centar za posetioce u posledwih {est meseci od kad je otvoren pro{lo vi{e od pet hiqada turista. Stankovi} dodaje da dolaze svakodnevno, ali pojedina~no, jo{ uvek ne i autobusima. To bih ih obradovalo, zato poziva i turisti~ke agencije da se jave.

„Dan nakon {to je Centar otvoren, pojavili su se stranci, jedan par Rusa, arheologa koji su do{li iz Francuske. Bili su nam i Kinezi, posetioci iz drugih zemaqa, ali bi smo voleli da vidimo vi{e, pre svega, doma}ih turista. Na par stotina metara od Cari~inog Grada nalazi se arheolo{ko nalazi{te iz ranog neolita, Sviwari~ka ~uka, naseqe nastalo bezmalo 8 hiqada godina pre nove ere. I tamo se mo`e se oti}i sa na{im istori~arima“, dodaje.

Svake godine stru~waci Arheolo{kog instituta iz Beograda, kao i wihove kolege iz Francuske dolaze na mesec dana i obavqaju nova iskopavawa.

U Republi~kom zavodu za za{titu spomenika kulture u januaru pro{le godine formiran je stru~ni tim za izradu nominacionog dosijea za upis „Arheolo{kog nalazi{ta Cari~in grad – Iustiniana Prima“ na Uneskovu Listu svetske ba{tine.

NAPREDWACI – STUDENTI 5:1

Kada saberem rezultate politi~kog sudara dva danas najmasovnija pokreta, studentskog i napredwa~kog u Srbiji na Dan dr`avnosti, pokazalo se da SNS nadma{io studente i wihove simpatizere

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kada sam pro{le nedeqe u osvrtu na politi~ki performans studenata i napredwaka zakqu~io da je “definitiva odluka je u rukama Aleksandra Vu~i}a, koji nezadovoqstvo naroda `eli da pretvori u svoj dobitak” – to se i dogodilo. Vu~i} i SNS su prvo slavili Dan dr`avnosti Srbije, praznik Sretewe tri dana – u Bawa Luci sa Miloradom Dodikom, u Ora{cu sa premijerom u ostavci Milo{om Vu~evi}em i u Sremskoj Mitrovici sa napredwacima i narodom.

Uz to predsednik Srbije je izveo operaciju borbe protiv korupcije, pri ~emu je uhap{eno tridesetak qudi, biv{ih dr`avnih slu`benika i biznismena. Odr`ao je govore u varo{ima Rasinskog okruga i u [umadiji, na tv stanicama i u samoj Sremskoj Mitrovici, gde ga je gledalo u `ivo oko 120.000 qudi.

U Srbiji su u toku politi~ka nadmetawa studenata i napredwaka, koji se iskazuju kao Studentski pokret i kao Narodni pokret. Ovaj politi~ki igrokaz po~eo je 13. februara, a kulminirao je 15. februara, na Dan dr`avnosti, kada su u tom danu odr`ana dva paralelna skupa, "Vojvodina je Srbija – Srbija je Vojvodina”, u organizaciji SNS u Sremskoj Mitrovici, i studentski protest "Sretnimo se na Sretewe" u Kragujevcu. Kraqvska porodica Kara|or|evi} proslavila je Sretewe na Oplencu u porodi~noj crkvi Svetog \or|a uz pedesetak u~esnika.

Na velikom mitingu SNS i vlasti Srbije u~estvovali su ~lanovi vladaju}e stranke, ali i pla}ena publika iz Srbije i Republike Srpske, sa dnevnicama i sendivi~ima, verovatno o dr`avnom tro{ku. Milorad Dodik je ranijih dana ugostio Aleksandra Vu~i}a u Republici Srpskoj i dao mu punu podr{ku, a onda je predsednik Srbije ugostio prvaka Srpske u Sremskoj Mitrovici. Studenti svih dr`avnih univerziteta pristigli iz Novog Sada, Beograda, Ni{a, Kraqeva, ^a~ka, U`ica Novog Pazara su u Kragujevcu. Imali su podr{ku lokalnog stanovni{tva, gra|ana Srbije i same dr`ave, koja je brinula o wihovoj bezbednosti i sme{taju. Studentska manifestacija „Sretnimo se na Sretewe“ odr`ana je sa ciqem da se oda po~ast stradalima u Novom Sadu 1. novembra, da se iska`e nezadovoqstvo krizom u Srbiji, ali i da se Studentski pokret oja~a okupqawem i slogom akademaca i gra|ana. Manifestacija SNS-a u Sremskoj Mitrovici je izvedena, tako|e, sa ciqem da se ujedini

vladaju}a koalicija, da se narod motivi{e za podr{ku predsedniku Srbije, koji je javno upozorio na poku{aje separatista da odvoje pokrajinu Vojvodinu od dr`ave Srbije, tako {to iz inostranstva vr{e pritisak da Vojvodini daju status republike. Vu~i} je danima najavqivao ovu svoju politi~ku akciju. Tako je na skupu SNS u Jagodini ukazao na pokrete na severu Vojvodine, koji su pod spoqnim uticajem: - Ima jedna va`na stvar, opasni se pokreti na severu Srbije doga|aju. Opasni i sve spoqa podstaknuti. Oni bi da vra}aju nekakve autonomije i da daju Vojvodini status republike, misle}i da }e tako da je odvajaju od Srbije. Neki su me, ~ak spoqa savetovali "prihvati tu {iru autonomiju, daj im to dok jo{ mo`e{", a time }e{ ubla`iti o{tricu napada i na sebe i na Srbiju. Ja sam samo rekao da ja `rtvujem svoju zemqu zbog svoje foteqe, pa vi niste normalni. Za mene ni{ta na svetu nije va`nije od moje Srbije. Ja vama da dajem Vojvodinu da biste vi odustali od ru{ewa na ulici. Srbiju vam ne damo i nikada je ne}emo dati. Nego {ta nego Kosovo je Srbija, hvala vama rudarima iz Resavice, Kostolca, svim rudarima koji su ve~eras sa nama - istakao je tada, a i sada Aleksandar Vu~i}.

Pitawe statusa Vojvodine i wenog “otimawa od Srbije” staro je skoro pet decenija. Prvo je pokrenuto kroz Ustav Jugoslavije iz 1974. godine, a potom desetak godina kasnije zahtevima autonoma{a iz Novog Sada za “mnogo ve}om samostalno{}u Vojvodine od Srbije, odnosno od Beograda”.

Kada su pobuweni Srbi u Vojvodini nizom mitinga i “doga|aniima naroda”, smenili separatisti~ko rukovodstvo i po~etkom devedesetih godina “vratili Vojvodinu u Srbiju”, veoma va`ni narodni skupovi i protesti odr`ani su u Sremskoj Mitrovici. Wihov glavni organizator bio je Trivun Ivkovi}, mitrova~ki socijalista i patriota. ^ini se da je Vu~i} znaju}i za tu va`nu ulogu Mitrov~ana u odbrani Vojvodine pre tri decenije, sada odlu~io da svoju politi~ku akciju fini{ira upravo u Sremskoj Mitrovici. Vu~i}evu tezu “Vojvodina je Srbija – Srbija je Vojvodina” javno su promovisali premijer Vu~evi}, predsednica parlamenta Brnabi}, vojvo|anska premijerka Gojkovi}, ministarka Stamenovski, ugledni napredwaci i dr`avni mediji, a posebno dva @eqka . Mitrovi} i Joksimovi}, koji vode TV Pink i Agenciju Tawug. Maja Gojkovi} je, na primer, rekla da “ideja o odvajawu Vojvodine ne mo`e da pro|e...”

Opozicija i kriti~ari Aleksandra Vu~i}a reagovali su na ovu politi~ku kampawu ocenama da je to “jo{ jedan politi~ki spin SNS-a”, da nema dovoqno dokaza za separatisti~ke aktivnosti. I da na{i politi~ari umeju sami da prizivaju nevoqu, tako {to su govorili da }e nam oduzeti Kosovo, pa Kninsku krajinu, {to se i dogodilo, a sada se “priziva oduzimawe Vojvodine”. Posle }e se prizivati Sanxak i Srbija svesti na Beogradski pa{aluk.

Sam Trivun Ivkovi}, borac za srpsku Vojvodinu mi je rekao da “smo u opasnosti”, jer “bitka za otcepeqewe Vojvodine nije zavr{ena”:

- Mi smo po~etkom devedeseti spasili Vojvodinu od izdvajawa iz Srbije i time porazili autonoma{e. Me|utim, prilikom deobe vlasti SPS i Slobodan Milo{evi} su primili natrag u politi~ki vrh zemqe preobu~ene autonoma{e, koji su nastavili da tiho rovare protiv Srbije. Danas strane sile spoqa podsti~u autonoma{tvo, tra`e saveznike iznutra, tra`e specijalni status Vojvodine, tra`e vojvo|ansku naciju, tra`e poseban telefonski broj. Mi to ne smemo da dozvolimo –poru~io je Trivun Ivkovi}. Aleksandar Vu~i} posledwih godina radi na ja~awu jedinstvenog fronta patriotskih snaga u Srbiji i Srpskoj. Lane je 8. juna na zajedni~koj sednici vlasti iz Beograda i iz Bawa Luke, usvojena Dekleracija svesrpskog sabora o jedinstvu srpskog naroda. Ove godine je predlo`io Narodnu dekleraciju o Vojvodini, koja je usvojena na skupu u Sremskoj Mitrovici na Sretewa, kao akt srpskog jedinstva, potvrde nacionalnog identiteta srpskog naroda i dr`avnosti Republike Srbije. Bilo je u Sremskoj Mitrovici gra|ana koji su negodovali zbog Mitinga SNS-a i Aleksandra Vu~i}a. Mitrov~ani su Srpskoj naprednoj stranci i predsedniku Srbije na mawem skupu i dru{tvenim mre`ama poru~ili „“Sremska Mitrovica je protiv Vu~i}eve la`ne deklaracije“. “Ovo je na{ grad, nepo`eqni ste u wemu“. I javno su podr`ali studente u protestu.

Opozicioni mediji su bili mi{qewa da je Aleksandar Vu~i} odabrao Sremsku Mitrovicu za miting SNS i vlasti kao “~in odmazde Vojvo|anima zbog pobuwene Srbije”. Opozicionare nije interesovao sadr`aj same dekleracije o Vojvodini. Usvojena Narodna deklaracija predla`e pet ta~aka za za{titu teritorijalnog integriteta i celovitosti srpske dr`ave:

- Vojvodina je neraskidivi deo nacionalnog politi~kog, ustavnog i kulturnog identiteta moderne Srbije i kao {to Srbije nema bez Vojvodine, tako ni Vojvodina ne mo`e postojati izvan Srbije. Vojvodina nije tek deo Srbije,

De~ji parki} u Mitrovici prekriven |ubretom

Dva mitinga - dve Srbije

u

Vojvodina jeste Srbija, Vojvodina je ime, a Srbija prezime - ka`e se u tekstu Narodne deklaracije o Vojvodini.

Posle uspe{nog mitinga u Sremskoj Mitrovici sam predsednik Srbije je rekao:

- Propala im je obojena revolucija, pobedila je Srbija!

Miting SNS je trajao od zore do ve~erwih sati, kada je okon~an vatrometom, dok je studentski protest trajao 15 sati zbog 15 nastradalih u padu nadstre{nice 1. novembra pro{le godine. Na Lepeni~kom bulevaru u Kragujevcu bilo je vi{e desetina hiqada

Srbije

i

protestanata. Kada saberem rezultate ovog politi~kog sudara dva danas najmasovnija pokreta u Srbiji na Dan dr`avnosti napredwaci su nadma{ili studente sa 5 prema 1. Aleksandar Vu~i} je poru~io studentima da su pobedili. I pozvao ih na dijalog. Studenti su odgovorili da wihovi zahtevi nisu ispuweni i da }e protest i blokada biti nastavqeni. Studenti su najavili da }e naredni protest biti organizovan u Ni{u, u subotu 1. marta. Kako }e na to reagovati SNS, Aleksandar Vu~i} i vlast vide}emo.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

Budu}nost Srbije 1: Vu~i}evi napredwaci posle mitinga u Sremskoj Mitrovici pobacali zastave Srbije u blato

Budu}nost

2: Studenti

gra|ani posle mitinga

Kragujevcu pokupili |ubre i ostavili grad ~istim

Rekonstrukciju

`elezni~ke pruge i stanice u Novom Sadu platili smo

Kinezima vi{e

od 1,2 milijarde dolara, stru~waci tvrde –duplo vi{e nego {to bi trebalo

Gra|ani Srbije platili su najmawe 1,25 milijardi dolara modernizaciju `elezni~ke pruge od Novog Sada preko Subotice do dr`avne granice, a koja ukqu~uje i rekonstrukciju stani~ne zgrade @elezni~ke stanice u Novom Sadu. To pro-

stanici u Novom Sadu. Me|u dokumentima je i Komercijalni ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji Ma|arsko-srpske `elezni~ke veze na teritoriji Srbije, za deonicu Novi Sad – Subotica – dr`avna granica, koji je potpisan 7. jula 2018. godine. Du`ina

izilazi iz novoobjavqenog komercijalnog ugovora sa kineskim kompanijama, aneksa 4 i prate}e dokumentacije, koja i daqe nije u celosti dostupna. Danijel Da{i}, gra|evinski in`ewer i ~lan Anketne komisije za ispitivawe odgovornosti za pad nadstre{nice, navodi da smo, sude}i po tim podacima, modernizaciju pruge pla}ali oko 10 miliona po kilometru, a da je realna cena izme|u ~etiri i pet miliona za potpuno novu konstrukciju.

Na sajtu Ministarstva gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture objavqena je nova dokumentacija koja se, kako pi{e, ti~e mogu}eg izvr{ewa krivi~nog dela povodom pada nadstre{nice na @elezni~koj

rekonstruisane pruge iznosi 108,1 kilometara. Ugovor je sklopqen izme|u Vlade Republike Srbije kao finansijera, koju je zastupala tada{awa ministarka gra|evinarstva Zorana Mihajlovi}, AD Infrastrukture `eleznica Srbije kao investitora, koga je zastupao tada{wi v.d. Direktor Miroqub Jevti}, i kineskih kompanija China Railway International Co.Ltd (CRIC) i China Communications Construction Company Ltd (CCCC) kao izvo|a~a. U Preambuli Ugovora strane su se izme|u ostalog pozvale na Sporazum o ekonomskoj i tehni~koj saradwi u oblasti infrastrukture izme|u Vlade Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, u javnosti poznat i kao dr`avni sporazum. U tom dokumentu pi{e da je

NEMA^KO MINISTARSTVO: Situacija u Srbiji duboko zabriwavaju}a, o~ekujemo po{tovawe vladavine prava

Nema~ko ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da je situacija u Srbiji "zabriwavaju}a" i da se aktivisti suo~avaju sa mnogim pretwama zbog iskazivawa mi{qewa.

„Situacija u Srbiji ostaje duboko zabriwavaju}a. Aktivisti se suo~avaju sa napadima i kampawama bla}ewa zbog podizawa glasa. Mediji i politi~ari moraju da se pona{aju odgovorno. Srbija je kandidat za EU i kao takva, od we o~ekujemo da po{tuje vladavinu prava i qudska prava“, navodi se u saop{tewu ove institucije na platformi Iks. Podse}amo, Uprava za spre~avawe prawa novca zapo~ela je, kako je objavio Radar, proveru ra~una pojedninaca iz nevladinih, ekolo{kih organizacija i grupa gra|ana. Na osnovu ~ega se to de{ava jo{ nije poznato. Uprava je saop{tila da je proces zapo~ela po zahtevu drugog dr`avnog organa, ali ne i na osnovu kog krivi~nog dela se istraga sprovodi.

prihva}eni ugovorni iznos za usluge i radove 1.162.810.000 dolara. Za toliko novca trebalo je da budu pla}ene usluge, nabavka, izgradwa, isporuka i monta`a svih elemenata potrebnih za rekonstrukciju deonice te `elezni~ke pruge, kao i radove na rekonstrukciji poddeonica Stanica Novi Sad i rekonstrukciju i izgradwu poddeonica Novi Sad – Subotica i Subotica – dr`avna granica, a radi uspostavqawa dvokolose~ne `elezni~ke pruge za kombinovani saobra}aj i za brzine do 200 kilometara na ~as.

Me|utim, iz prate}e dokumentacije mo`e se zakqu~iti da su sa kineskim kompanijama potpisana minimum ~etiri aneksa, koja su pove}ala ukupnu cenu za najmawe 86,9 miliona dolara. Na sajtu Ministarstva gra|evinarstva objavqen je samo Aneks broj 4, koji je vredan 52.301.209 dolara, a koji se odnosi na realizaciju naknadnih radova i varijacija odnorenih odlukom in`ewera.

Nije poznato za koliko je uve}ana cena rekonstrukcije predvi|ena Aneksom 1. U dokumentaciji pi{e da je wime definisana i Tabela cena, ali se detaqi ne vide. Ipak, u dokumentu koji se odnosi na “razmatrawe predloga Odluke o prihvatawu i potpisivawu Aneksa 4 Komercijalnog ugovora” navodi se da je Aneks 2 vredan 6.512.453 dolara, a Aneks 3 28.137.000 dolara.

Danijel Da{i}, gra|evinski in`ewer i ~lan Anketne komisije za ispitivawe odgovornosti za pad nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu, navodi za Nova.rs da smo, sude}i po prethodno navedenim podacima, modernizaciju pruge pla}ali oko 10 miliona po kilometru, a da

je realna cena izme|u ~etiri i pet miliona za potpuno novu konstrukciju.

“Potpuna nova konstrukcija podrazumevala bi maksimalno pet miliona evra po kilometru, imaju}i vidu da se radi o ravni~arskom predelu i da nema ve}ih prepreka do granice, da imamo gro konstrukcije ura|ene, nadvo`wake, podvo`wake… Iz-

gradwe poddeonica ne mewa mnogo stvar kad je re~ o 108 kilometara”, zakqu~uje Da{i}. On smatra da je jedini aneks koji je Ministarstvo objavilo, objavilo verovatno gre{kom, jer “na{a vlast ne podnosi ra~une”, kao i da je “nepreporu~qivo kada na jednom ugovoru imate ve}i broj aneksa”. To, kako navodi, ukazuje da ne{to nije dobro ura|eno.

POQOPRIVREDNICI U[LI U ZGRADU OP[TINE RA^A:

Grupa poqoprivrednika u Ra~i Kragujeva~koj blokirala je Kara|or|evu ulicu u tom mestu, a potom su u{li u zgradu Op{tine. Najavili su da je ne}e napustiti dok se ne ispune wihovi zahtevi. Predsednik Op{tine Branko Radosavqevi} tvrdi da su se obratili Ministarstvu finansija za pronala`ewe re{ewa. Poqoprivrednici protestuju u Ra~i od 30. januara i tra`e vra}awe poreza na imovinu na nivo 2024. godine, jer je novi uve}an za 60 odsto, kao i ostavke kompletnog op{tinskog rukovodstva.

Ovog jutra protest poqoprivrednika otpo~eo je u Ra~i Kragujeva~koj. Predsednik Pokreta poqoprivrednika Srbije Milan Milo{evi} rekao je za televiziju Nova da }e u zgradi Op{tine Ra~a biti narednih nekoliko dana, nakon ~ega }e odlu~iti o daqoj radikalizaciji protesta.

„[esnaesti dan smo na ulici, ovo je na{a ku}a, na{a zgrada. Osta}emo u zgradi Op{tine do daqeg i ne}emo izlaziti iz we dok nam ne odgovore na zahteve. Osta}emo tu do ispuwewa zahteva. Bi}emo tu, u toplim prostorijama. Oni od na{ih poreza i do-

prinosa primaju plate i tra`imo da rade svoj posao, {to do sada nije bila praksa. Osta}emo ovde do kraja“, rekao je Milo{evi}.

Prema wegovim re~ima, op{tinske vlasti moraju da shvate „da `ive od poqoprivrednika, da dobijaju plate od wihovih doprinosa i pla}awa“.

„Jednostavno tra`imo da rade svoj posao… Ne}emo sedeti mirno, radikalizova}emo ako bude potrebe“, kazao je Milo{evi}.

DU[AN IZ NI[A IZDAJE APARTMAN NA DAN PROTESTA ZA NEVEROVATNIH 600 EVRA:

“Pove}ao sam cenu tri puta, to je moje pravo”

Ostalo je jo{ desetak dana do novog velikog studentskog i gra|anskog protesta, koji je zakazan za 1. mart u Ni{u. I dok mnoge Ni{lije sa svih strana nude besplatan sme{taj studentima koji dolaze iz drugih gradova, ima i onih vlasnika (naravno, wih je mawe) koji poku{avaju da iskoriste prili-

veliki bra~ni krevet“, ko{ta ~ak 270 evra, {to zna~i da vam je za dve no}i, koliko }e mahom svi koji do|u u Ni{ ostati, potrebno skoro 550 evra. Naravno, preostalo je onih apartmana ~ija je cena za dan od 40 do 60/70 evra, a ostalo je i onih ~ija cena se kre}e od 300, pa ~ak i do 700 evra.

Sa jednog od svakodnevnih masovnih protesta u Ni{u zadwa tri

ku i profitiraju, pa tako nude apartmane na dan po ceni i do 700 evra.

Studenti koji blokiraju fakultete sva ~etiri univerziteta saop{tili su da }e naredni, veliki protest biti u Ni{u, 1. marta.

Od tada, doslovno re~eno, kre}e potraga za sme{tajem u tre}em najve}em gradu u Srbiji, kako studenata, tako i mnogobrojnih gra|ana koji `ele da do|u i pru`e studentima podr{ku.

Sme{taja gotovo da nema, {to i pokazuju aktuelni podaci sa dve platforme – Booking i Airbnb. Prvobitno je potra`wa sme{taja u Ni{u izuzetno porasla i tada se moglo prona}i dosta oglasa stanova na dan, apartmana, vikendica i sli~no koje su se mahom izdavale po ceni koja je bila istaknuta i pre objave da }e 1. marta biti protest.

A onda je „kwiga spala na dva slova“, te je ostalo vrlo malo apartmana. Me|utim, wihova cena je, doslovno re~eno, oti{la u nebesa.

Cena izdavawa apartmana na jedan dan, a koji ima jedan „ekstra

Zanimqivo je da je oglas sa apartmanom ~ija je cena izdavawa iznosila ~ak 700 evra, ubrzo uklowen.

Tu su i ne{to ni`e cene, ali opet skupqe od prvobitnih.

Tako je za dve no}i cena 260 evra.

A ima i od 300 evra po danu, s tim {to je apartman koji se nudi prostran, te je mogu}e primiti {estoro qudi.

S obzirom da su dru{tvene mre`e takve da se na wima vrlo lako ra{iri ono {to je dobro ili nije dobro, ne ~udi {to se me|u vlasnicima apartmana u Ni{u izdvojio izvesni Du{an, ~iji apartman, po osobi, za jedna dan ko{ta ~ak 600 evra.

Kako pi{u korisnici dru{tvenih mre`a, on je podigao cene apartmana ~ak tri puta, a tvrde i da je mnogima otkazivao rezervacije, kako bi ih zakazao drugima po ve}oj ceni.

Kontaktirali smo Du{ana Mili}a, koji nam je potvrdio da je pove}ao cenu izdavawa apartmana ~ak tri puta.

„Ne znam za{to sam ja na meti, kada to rade svi ugostiteqi. No, nije va`no. To je moje pravo.

Ali bih napomenuo da me nijedan student nije pozvao i pitao za sme{taj, nego su to mahom firme koje upla}uju novac za goste. Ovo nije politi~ko pitawe, kako me prozivaju da sam SNS bot i tako daqe, ne. Ovo je strogo poslovno pitawe. Mi smo iza{li u susret onim rezervacijama koje su preko ‘Airbnb-a’ i nijednu nismo otkazali, kao {to mnogi jesu“, obja{wava Mili}.

Dodaje da qudi znaju da cene rastu „tako kako rastu“ jer je, isti~e Mili}, nenormalna potra`wa.

„Primili smo sve koji su preko bukinga uplazili avans na ra~un, oni koj isu preko ‘Airbnb-a’ pla}aju karticom… Problem su bile rezervacije koje su pristigle nekoliko dana pre nego {to je objavqeno da }e biti protest 1. marta i oni su bukirali ceo grad po tim aktuelnim cenama. Mi zadr`avamo pravo da odre|ujemo cene u skladu sa potra`wom, naro~ito u situaciji kada gost nije izvr{io pla}awe. Mi ne moramo da izdamo apartmane, u krajwem slu~aju, ali smo nepotrebno primili napade“.

Vlasnik apartmana nagla{ava da cene na Kopaoniku nisu iste zimi i leti, te da se tako i sada mewa situacija sa cenama.

„Petak i subota su najskupqi dani, ono {to je ranije bilo stotinak evra za dve osobe, sada je mnogo vi}e. Cene su varirale od 500, 600, pa i do 1.000 evra. Qudi }e i daqe otkazivati i pove}avati cene, vide}ete“, isti~e Mili}.

Fejsbuk grupa „Protesti Ni{ 1. mart“ je za samo nekoliko sati skupila preko 1.500 ~lanova. Napravqen je i ~et za svaku od stavki, gde se mogu javiti oni koji nude besplatan sme{taj, hranu ili mogu na neki drugi na~in da doprinesu kao doma}ini 1. marta.

I kao {to je to bilo u Kragujevcu, tako i sada Ni{lije na svakom }o{ku nude svoje domove potpuno besplatno studentima koji dolaze iz drugih gradova. Nude sobe, garsowere, apartmane, vikendice, brvnare, toplu i zatvorenu gara`u (ko nema mesta u stanu)….

SERIJA

PREDAVAWA: "NEKA BUDE SVETLOST"

lll 28.2. Petak 19 ~asova: "Priroda Svetlosti"

lll 1.3. Subota 10 ~asova: "@iva Svetlost"

Predava~: prof. Dr Tomislav Terzin - Molekularni Biolog, predava~ na Univerzitetu Alberta u Kanadi.

Mesto odr`avawa: 12 Greer Rd, Salisbury, QLD 4107.

ULAZ SLOBODAN!

Prof. dr Tomislav Terzin ro|en je u Somboru, u Srbiji, 1971. godine, diplomirao je molekularnu biologiju i fiziologiju na Beogradskom Univerzitetu 1996. godine. Od tada do 2001. je radio u Institutu za molekularnu genetiku i geneti~ko in`ewerstvo u Beogradu. Nakon postdoktorskih studija na Univerzitetu Guelph, gde je radio na DNK barkodirawu insekata, 2009. dobija poziciju asistent profesora biologije razvi}a i genetike na Univerzitetu Alberta u Kanadi.

Dr Terzin je u~esnik ve}eg broja internacionalnih kongresa iz oblasti genetike, biologije razvi}a i entomologije. Autor je nekoliko nau~nih radova regionalnog i internacionalnog zna~aja. Najva`nija dosada{wa stru~na publikacija objavqena je u vode}em svetskom stru~nom ~asopisu za prirodne nauke Nature, u decembru 2004. godine (Nature, 432, 764-769). Odr`ao je preko 600 javnih predavawa i tribina na temu odnosa nauke i religije. Autor je vi{e kwiga me|u kojima su: ”Nau~na cenzurisana otkri}a” “Medonosna p~ela jevan|eqe prirode” i “Poreklo ~oveka”.

rewa mo`e da bude otkazan ukoliko, u me|uvremenu, rukovodstvo prihvati wihov zahtev. U petak jedno~asovni

U petak, 21. februara, na Aerodromu Nikola Tesla bi}e odr`an {trajk upozorewa.

Kako je re~eno u sindikatu Zajedno, u planu je da se tog dana obustavi rad u periodu izme|u 12 i 13 sati.

„Deo zaposlenih, iako podr`ava {trajk, ne}e mo}i da u~estvuje, jer mora po zakonu da se sa~uva minimum procesa rada. Tra`imo da se zarade usaglase sa prose~nom u Beogradu“, navode u Sindikatu i dodaju da }e tokom

perioda obustave rada na Aerodromu biti odr`an skup. Kako isti~u, {trajk upozo-

05. 06. 1952. Papri{te, Po`ega –18. 02. 2023., Sent Albans, Melburn

Hvala ti za svu qubav koju si nam pru`ao celog `ivota.

Supruga Milenka, sin Vlado, }erka Vesna, brat Ratko sa porodicom. DVOGODI[WI

meseca

BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (10)

u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?

Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

HITLER JE ARGENTINU VRBOVAO JO[ PRE RATA:

Jovovi}

DOGODILO SE NA DANA[WI

Vrtni grad Lomas del Palomar bio je savr{eno skrovi{te ne samo za Paveli}a i wegove usta{e, ve} i za Nemce.

Sve ure|ewe, administraciju, finansirawe i prodaju ku}a u kom{iluku, obavqali su Nemci. Paveli} je govorio italijanski, pome{an sa malo {panskog i veoma dobrim nema~kim, i zato se tamo i ose} ao bezbednije, okru`en asovima nema~ke avijacije, poput Galanda, i za{ti}en brojnim nema~kim institucijama. Zejen, Nemac koji je u zemqu u{ao 1929, bio je partner sa Germanom Vernikeom iz kompanije za {tedwu, izgradwu i novogradwu, pod nazivom FINCA, koja je osnovana u februaru 1935. G- din Zejen, osim finansirawa i izgradwe Vrtnog grada, bio je odgovoran i za wegovo projektovawe. Godine 1933. ovi partneri su tra`ili zemqi{te za izgradwu ku}a u Velikom Buenos Ajresu. Ku}e su gra|ene skladno, tako da, kada su se Paveli} i nacisti nema~ke avijacije doselili, u{li su u veoma ukusno projektovane i izgra|ene domove, velikih dimenzija. Sve projekte koji su se do 1947. u tom mestu odvijali, osmislili su Nemci, a mnoge od wih za Nemce: prvi restoran koji je u februaru 1947. otvoren, pod imenom Taki, bio je u znak se}awa na Zejnov rodni grad Keln, u Nema~koj, zatim izgradwa Kugla{kog kluba Blitz, koji je sve~ano otvoren u oktobru iste godine, bili su steci{te mnogih izbeglica iz nacisti~ke Nema~ke i wenih saradnika.

Mnogi imigranti koji su iz Nema~ke, Italije i zemaqa pristalica sila Osovine dolazili u Argentinu tokom perioda izgradwe Vrtnog grada, izme|u 1943. i 1955, bili su begunci od me|unarodne pravde i u{li su u zemqu sa la`nim identitetima.

Izgradwa Vrtnog grada Lomas del Palomar toliko je bila inovativna da ga je 1. marta 2019. Predstavni~ki dom Provincije Buenos Ajres proglasio mestom od provincijskog interesa kao pionirski projekat u zemqi i Ju`noj Americi, koji predstavqa urbanisti~ko i istorijsko na-

Bekstvo: Ante Paveli} u emigraciji

sle|e Regiona Tres de Febrera, gde se i nalazi. Projekat je ispratila i predsednica spomenika i istorijskih dobara nacije, g-|a Teresa de An}orena, koja je tom prilikom taj kraj definisala kao „mesto blagostawa i lepote". Ipak, tragovi tog kraja kao jednog od skloni{ta mnogih ratnih zlo~inaca, izbrisana su sa mape, kao da se to nikada nije ni desilo. Vrlo malo spisa ukazuje na Lomas del Palomar kao na jedno od skrovi{ta i nacisti~kih i usta{kih jazbina krajem Drugog svetskog rata. Dezinformisawe veoma uspe{no radi svoj posao kada je u pitawu brisawe tragova istorije, bez obzira na ve{ta~ku inteligenciju koja nam je danas dostupna. Postoje internet sajtovi koji tvrde da je Paveli}eva ku}a sru{ena i da je na wenom mestu podignuta zgrada, {to je la`, jer je fizionomija tih ku}a o~uvana i sasvim je netaknuta, sa svojim karakteristikama brvnara. Istorija Palomara se uslo`wava od trenutka kada se uspostavqa poslovna veza izme|u ~lanova nacisti~ke partije koji su pobegli iz Nema~ke sa svojim saradnicima i argentinskim vazduhoplov-

stvom, dok je sve to zapravo isplanirao Peron. Ne{to ranije oformqeno argentinsko vazduhoplovstvo moralo je biti modernizovano i snabdeveno tehni~arima i ekspertima, a Peron je u tehni~arima i pilotima Luftvafea prona{ao pravu snagu, koja bi dala zaokret u modernizaciji i razvoju vojnog vazduhoplovstva u zemqi, zbog ~ega ih je {titio, osiguravao im azil i posao. Specifi~an slu~aj je bio slu~aj generala Adolfa Galanda, koji je u u novembru 1948. stigao u Argentinu brodom Andrea iz \enove, sa la`nim paso{em koji mu je omogu}io Crveni krst na ime Rolf Jeger. Nastanio se sa porodicom, suprugom i wenom decom u ku}i na raskrsnici ulica Paraisos i Pensamientos, samo pet ulica daqe od Paveli}evog doma u Vrtnom gradu Lomas del Palomar, da bi unapredio svoj rad kao savetnik argentinskog vazduhoplovstva.

Tokom Drugog svetskog rata, Galand je bio vrhunski i odlikovan borbeni pilot, koga su smatrali nema~kim leta~kim asom. U avgustu 1940. godine, unapre|en je u ~in generalmajora i rukovodio je svim lova~kim jedinicama na frontovima. Nakon

UNI[TENA DOKUMENTA

Va`no je razjasniti neke promene u nazivima ulica i brojevima koje su napravqene u Vrtnom gradu Lomas del Palomar. Pre nekoliko godina, naziv i numerisawe ulice gde je `iveo Ante Paveli}, Mermoz 643, promewen je u naziv Finka, a pored toga, promewen je i broj ulice sa 600 na 6000. Tako|e je promewena i orijentacija brojeva. Na onoj strani gde su bili parni brojevi, naro~ito u toj ulici, stavqeni su neparni, i obrnuto. Nisu sve ulice promenile imena, ve} samo nekoliko. Sve ovo me podse}a na verzije koje su ranije postojale da je Paveli} imao tri ku}e jednu do druge - za sebe i za svoje usta{e - ali na`alost za ovu tvrdwu ne postoje ~vrsti dokazi, jer su mnoga dokumenta u me|uvremenu i{~ezla.

rata, najistaknutiji oficiri Luftvafea izgubili su privilegije i ukloweni su sa javnih mesta i polo`aja, pa su po~eli da razmi{qaju o novim poqima delovawa za koja }e im se pru`iti prilika. Zajedno sa Galandom, u Argentinu je stigla takozvana „Grupa Tank", koju su ~inili Tank, Horten, Henrici, Baumbah, Behrens i Rudel. Svi ~lanovi „Grupe Tank“ dobili su la`ne paso{e zahvaquju}i sve{teniku Draganovi}u. Kao i usta{e, mnogi Nemci su bili sme{teni u samostanima, ~ekaju}i la`na dokumenta i pravi trenutak za bekstvo. Kurt Tank, nema~ki vazduhoplovni in`ewer, stigao je u Argentinu 1948, komercijalnom avio-kompanijom, preko Danske, sa la`nim paso{em na ime Pedro Maties. Da bi „Grupa Tank“ mogla do}i u zemqu, prethodno su se organizovali i pregovarali sa Peronom, u vezi sa vazduhoplovnim projektom koji su `eleli da sprovedu i osobqem koje bi Peron anga`ovao. Na~in na koji je uspeo da uvede Nemce, bio je formirawem DAIE u Rimu, preko rute \enova-Buenos Ajres, uz pomo} argentinskog konzulata u \enovi i Me|unarodnog crvenog krsta. Va`no je setiti se da dobri odnosi Hitlera i Argentine datiraju iz vremena pre po~etka Drugog svetskog rata. Hitler je 1933. poslao barona Fon Termana koji je bio povezan sa nacisti~kom partijom, da bude {ef diplomatskog predstavni{tva. Sa wim su u{li nema~ki oficiri kako bi obu~ili argentinske oru`ane snage, koje je direktno anga`ovalo Ministarstvo odbrane. Mnogi od onih koje su nema~ki oficiri obu~avali, bili su deo vojne grupe nacisti~kog profila, kreirane 1943. (GOU), ukqu~uju}i Perona, tako da nije bilo iznena|uju}e {to je Peron anga`ovao nema~ke naciste posle rata.

l U slede}em broju: Odluku da likvidira Paveli}a Blagoje doneo iskqu~ivo iz patriotskih razloga

1860. - U Novom Sadu je iza{ao prvi broj "Danice", najzna~ajnijeg kwi`evnog ~asopisa srpskog romantizma koji je pokrenuo i ure|ivao \or|e Popovi}. "Danica" je okupila stotinak pisaca, me|u kojima Jakova Igwatovi}a, \uru Jak{i}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja, Lazu Kosti}a, Qubu Nenadovi}a.

1908. - Umro je pisac Simo Matavuq, ~lan Srpske kraqevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Wegovo najzna~ajnije delo je roman "Bakowa fra Brne".

1920. - Umro je ameri~ki istra`iva~, admiral Robert Edvin Piri koji je aprila 1909. prvi stigao na Severni pol. Ispitao je i najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga i 1901. ustanovio da je ostrvo.

1938. - [ef britanske diplomatije Entoni Idn podneo je ostavku u znak protesta zbog popustqive politike premijera Nevila ^emberlena prema nema~kom diktatoru Hitleru.

1962. - Posle uspe{nih podorbitalnih letova s qudskom posadom, SAD su u orbitu oko Zemqe lansirale svemirski brod "Merkjuri-Atlas 6", kojim je prvi ameri~ki astronaut Xon Glen tri puta obleteo oko Zemqe. Let je trajao ~etiri sata, 55 minuta i 23 sekunde.

1979. - Od erupcije indone`anskog vulkana Sinira poginulo je 175 qudi.

1985. - U Irskoj je, i pored `estokog protivqewa rimokatoli~ke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.

1986. - Verski sukobi Hindusa, muslimana i Sika zahvatili su Indiju, a u tri indijske dr`ave je zaveden policijski ~as.

1991. - Usvajawem amandmana 99. na Ustav kojim je Slovenija definisana kao samostalna dr`ava, Skup{tina Slovenije je pokrenula inicijativu za izdvajawe iz SFR Jugoslavije, dok je Vlada Hrvatske podnela Saboru dopunu Ustava po kojoj u Hrvatskoj va`e samo weni zakoni ~ime je suspendovan Ustav SFRJ.

2000. - Srpska policija je privela 24 aktivista studentske organizacije "Otpor" zbog antire`imskih plakata i grafita. Hap{ewe aktivista "Otpora" i onemogu}avawe rada nezavisnih medija trajali su do izbora u septembru, na kojima je pobedom Demokratske opozicije Srbije sru{en re`im Slobodana Milo{evi}a.

2003. - U po`aru na rok-koncertu grupe Great White u jednom no}nom klubu u Vest Vorviku, na ostrvu Roud (SAD), poginulo je 100, a povre|eno 200 qudi.

2006. - Umro je penzionisani nadbiskup Pol Mar~inkus bliski saradnik papa ~iji je dugogodi{wi sta` na ~elu Vatikanske banke obele`en finansijskim skandalima, misterioznim smrtima i kriminalom.

2009. - Na osnovu odluke Osnovnog suda u Bawaluci Islamska zajednica u Bosni dobila je oko 32 miliona evra od Republike Srpske i grada Bawaluke, na ime od{tete za ru{ewe 16 xamija na podru~ju Bawaluke tokom ratnih sukoba od 1992. do 1995.

Blagoje

\acima nikada nije davala jedinice

Desanka Maksimovi} je bila jedna od najpoznatijih srpskih pesnikiwa, profesorka kwi`evnosti i ~lanica Srpske akademije nauka i umetnosti.

Bila je rodom iz Rabrovice kod Vaqeva. Ro|ena je 1898. godine kao najstarije od osmoro dece u~iteqa Mihaila i sve{teni~ke }erke Dragiwe Maksimovi}.

Detiwstvo je provela u Brankovini, gde joj je otac preme{ten sa slu`bom. Gimnaziju je zavr{ila u Vaqevu, a studije svetske kwi`evnosti, op{te istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon zavr{enog Filozofskog fakulteta najpre je radila u Obrenova~koj gimnaziji, a potom u Tre}oj `enskoj gimnaziji u Beogradu, da bi potom dobila stipendiju Vlade Francuske za nastavak {kolovawa u Parizu. Radila je potom godinu dana u Dubrovniku, da bi se zatim vratila u Beograd, gde je radila u Prvoj `enskoj realnoj gimnaziji, odnosno dana{woj Petoj beogradskoj gimnaziji.

Od 1933. `ivela je u skladnom braku sa glumcem i pesnikom Sergejem Slastikovim Kalu`aninom sve do wegove smrti 1976. godine.

Pesme Desanke Maksimovi} su mladala~ke i pune entuzijazma, a ona je bila plemenitog srca i sve je obasjavala svojom dobrotom i ~istom du{om. Omiqena i me|u |acima kojima je predavala.

Jednom je na pitawe kakva je bila u~iteqica svojim |acima, objasnila zapravo su{tinu.

„Pa kako da ka`em, ja sam verovala da sam mnogo stroga, a |aci su govorili da sam blaga. To zna~i da sam bila stroga u pogledu zahteva da ono {to zadam da se nau~i, da se lepo nau~i, a kad je do{la kazna kad moram dati jedinicu, nisam se radovala i nisam ih ni davala, nego sam pustila |aka sutradan ili prekosutra da ka`e ono {to sam zadala“, rekla je Desanka Maksimovi} i nastavila:

„Ne mora neko znati znawe danas, mo`e ga znati i posle tri dana. Ja nisam bila tako glupa da zahtevam od deteta do tog dana. Znawe je znawe, makar se steklo i posle pet dana, i mogla sam, volela sam i htela da sa~ekam dete nau~i. Nekome je mama bolesna, nekome je tata oti{ao na operaciju, neko je bio istu~en ujutru {to nije oprao zube, i kako }e on meni lepo govoriti… Pa ga ja sa~ekam da sve te nevoqe pro|u. U tom po-

gledu sam bila ne blaga, nego normalna“, objasnila je pesnikiwa.

^uvena srpska kwi`evnica uvek je isticala zna~aj obrazovawa i lepog pona{awa, kulture, ali i rodoqubqa kojim ~ovek oplemewuje sve oko sebe - Svaka kwiga donosi jednu novu oblast znawa. Pa zaboga, ova jedna {etwa po ovoj porti i meni samoj koja sam petsto puta ovde bila donela je neka znawa, a kamoli detetu. Sve ~ega se dotaknemo i {to pogledamo, donosi nam znawa, ali ja samo mlade qude opomiwem. Ja sam se starala da tako radim, ne znam jesam li uspela, drugi }e o tome kazati – re~i su Desanke Maksimovi} koje su, mo`da, danas aktuelnije vi{e nego ikada pre.

Desanka je napisala mnogo pesama, a me|u najpoznatijima su dve potpuno razli~ite: „Strepwa“ i „Krvava bajka“. STREPWA

Svi dobro znaju stihove pesme „Strepwa“, „Ne, nemoj mi pri}i! Ho}u izdaleka da volim i `elim oka tvoja dva. Jer sre}a lepa samo dok se ~eka, kad od sebe samo nagove{taj da“, ali malo je poznato da je dugo Desanka tako i `ivela – ~ekaju}i qubav i istinsku sre}u u woj.

Dok je radila u Prvoj `enskoj realnoj gimnaziji, upoznala je ~oveka svog `ivota.

- Pozvali su me Rusi jednog dana da u wihovom klubu odr`im predavawe i pro~itam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila qubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva qubav i prvi mu{karac s kojim

sam se poqubila. Bila sam ve} zrela devojka. Kasnije smo se zbli`ili – ispri~ala je jednom prilikom pesnikiwa.

Kako je ona objasnila, zbog patrijarhalnog vaspitawa i obaveza prema porodici i mla|oj bra}i i sestrama, kao najstarija od wih, nije mogla da se posveti ovoj qubavi.

- Nisam mogla odmah da se udam, jer jo{ je bilo dece, koji nisu bili izvedeni na put. Sergeju sam objasnila da treba sa~ekati, jer moje nasle|ene du`nosti moram do kraja ispuniti. Bio je plemenit ~ovek i shvatio me. Strpqivo je ~ekao dan kada smo se napokon ven~ali i zasnovali svoj dom – rekla je pre mnogo godina Desanka. Sergej Slastikov Kalu`anin bio je ruski emigrant, koji je kao mladi kadet u Prvom svetskom ratu zarobqen od strane turske vojske. Nakon mnogo muka i putovawa, na kraju se smestio u Beogradu, a strpqivo je ~ekao da Desanka bude spremna za brak. Kona~no „da“ rekla mu je 1933. godine, a on je potom zavr{io gluma~ku {kolu. Ponu|eno mu je da radi u Skopskom teatru, {to je on odbio jer je Desanka bila vezana za Beograd.

- Zaposlio se u izdava~koj ku}i „Prosveta“ kao prevodilac ruskog jezika. Za svog `ivota preveo je ~etrnaest kwiga. Pisao je i pesme za decu, potpisuju}i se kao „Kalu`anin“. Bio je rodom iz Kaluge, {umovite oblasti blizu Moskve - pri~ala je Desanka.

Ona je otkrila i da su mnogi verovali da je mogla „boqe da se uda“ jer Sergeju nisu bili puni xepovi.

- Ja sam se udala za ~oveka kojeg je moje srce tra`ilo, bez obzira na to {to je bio siroma{an. U wemu sam na{la ono {to sam `elela – istakla je pesnikiwa.

Par, ina~e, nikad nije imao decu, ali Desanka je isticala da su wene pesme bila wena deca jer im se davala u potpunosti. Sergej je preminuo 1976. godine, a Desanka 11. februara 1993. godine. Sahrawe-

Na uzvi{ewu zvanom Metoh, sa kojeg se pru`a pogled na u{u{kano, brdovito selo Gorwi Matejevac kod Ni{a, kao nemi svedok pro{losti ovog grada, nalazi se jedna od najstarijih vizantijskih i uop{te crkava u Srbiji – Latinska crkva.

Gra|ena je u vreme vizantijskog cara Vasilija Drugog, po nalogu lokalnog dostojanstvenika, u vreme obnove vizantijske vlasti na ovim prostorima.

stanovni{tvom je poznata jo{ i kao „Golema crkva“, dok je stariji me{tani znaju kao crkvu Svete

Naziv „latinska“ dobila je od dubrova~kih trgovaca, Latina, koji su tuda prolazili i koristili je vi{e od dva veka. Me|u

Trojice Rusalijske, ili, kako bele`e prvi istra`iva~i, Sveta Bogorodica Rusalijska. Atribut „Rusalija“ u oba naziva upu}uje na izuzetnu starost crkve. - Ovde je put kojim su prolazili dubrova~ki karavani. Ova crkva je vi{e od dva veka davana na kori{}ewe katolicima koji su tuda prolazili, kada budu wihovi praznici. I dan-danas katolici to znaju i dolaze ovde i mole se. Jako su korektni i prema na{oj veri i samoj crkvi - pri~a nam Selomir Markovi} Sele,

ni su jedno pored drugog, u Brankovini kod Vaqeva, u porti Crkve Svetih arhan|ela. KRVAVA BAJKA

Pesma „Krvava bajka“ nastala je zbog jednog od najstra{nijih i najtu`nijih doga|aja u okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Rukopis poeme „Krvava bajka“ sa~uvan je tokom rata u sanduku. Ova pesma, koja svedo~i o tragediji masovnog streqawa u Kragujevcu, simbol je antifa{izma i trajno podse}awe na nevine `rtve Drugog svetskog rata.

Tog 21. oktobra 1941. godine, u Kragujevcu i okolini dogodilo se masovno streqawe – jedan od najtragi~nijih doga|aja u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.

Nema~ka kaznena ekspedicija izvr{ila je tada masakr, u znak odmazde, nad vi{e hiqada srpskih civila. Povod za streqawe bili su nema~ki gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac – Gorwi Milanovac. General Franc Beme naredio je streqawe 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za rawenog.

U skladu sa naredbom generala Bemea, odlu~eno je da se s ciqem odmazde streqa 2.300 lica. Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima Mar{i}, Ili}evo, Gro{nica, a 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimi~no i 20. oktobra. Nemci su tada uhapsili i odveli na streqawe i |ake vi{ih razreda gimnazije, od petog do osmog razreda.

PUCAJTE, JA I SADA DR@IM ^AS

Sa svojim |acima streqan je i direktor Miloje Pavlovi} koji je odbio da mu fa{isti po{tede `ivot i pre streqawa izgovorio ~uvenu re~enicu: „Pucajte, ja i sada dr`im ~as“.

Na mestu gde je streqana najve}a grupa u~enika i 15 profesora, podignut je spomenik poznat kao „Slomqena krila“ („Peto tri“ po razredu u koji su i{li u~enici).

Ovaj doga|aj je Desanka Maksimovi} opevala u svom poznatom ostvarewu „Krvava bajka“. Rukopis pesme ~uvala je kao najve}u dragocenost tokom rata od nacista u sanduku u svom stanu.

Desanka je „Krvavu bajku“ napisala jo{ 1941. godine, odmah po saznawu da se u Kragujevcu dogodilo masovno streqawe civila i maloletnih |aka, ali je ova pesma zvani~no prvi put objavqena tek po zavr{etku rata.

Na{a pesnikiwa je decenijama kasnije u svojim intervjuima izjavila da je pesma „zapisana, a ne napisana“.

- Kada sam ~ula {ta se zbilo u Kragujevcu, pesma se sama u meni rodila – ispi~ala je na{a poznata kwi`evnica i pesnikiwa.

koji ve} 36 godina ~uva spomenik „^egar“ sa porodicom potpuno dobrovoqno i, kako ka`e, „volonterski“, a povremeno poka`e posetiocima put i do ove crkve koja nema ~uvara. Matejev~ani i danas pri~aju sa ponosom da se jedna od prvih {kola na Balkanu upravo nalazila nekoliko metara od Latinske crkve. Vi{e vekova bila je tu {kola i internat gde su bogata deca sa ~itavog Balkana dolazila da se obrazuju. Ovde je bilo frekventno mesto, trgovina je bila razvijena, a u blizini je deo sela koji se zove Bawica, jer ima toplu izvorsku vodu. Ta ~esma se koristi i zimi, tu su bili hanovi nekada, u tursko vreme. Turci nisu dozvoqavali da karavani u|u u grad i tvr|avu, u Ni{u, dok ne odsede u Bawici barem od pet do sedam dana, da odmaraju dok se ne vidi da slu~ajno ne donose neku bolest sa Bliskog istoka. E, tek potom su mogli da u|u u grad i tek im je tada dozvoqena trgovina - obja{wava Markovi}. Crkva je posle Latina ostala pusta mnogo vekova i donedavno je bila u vrlo lo{em stawu, u fazi ru{ewa, dok nije konzervirana na inicijativu istori~ara umetnosti Mi{e Rakocije. @IVOTNA PRI^A DESANKE MAKSIMOVI],

Desanka Maksimovi} kao devojka

Slika „Kosovka devojka“ izlo`ena u Konaku knegiwe

Qubice u ~ast Dana dr`avnosti

Jedna od najpoznatijih slika srpske umetnosti, "Kosovka devojka" Uro{a Predi}a (1857-1953), izlo`ena je u Konaku knegiwe Qubice u Beogradu u ~ast obele`avawa Dana dr`avnosti Srbije.

Posetioci su imali priliku da 15. i 16. februara pogledaju remek-delo Predi}a, jednog od najve}ih slikara realizma, nastalo 1919. godine kada je zavr{en Prvi svetski rat.

U prate}em materijalu, navedeno je da je umetni~ko delo nastalo na osnovu crte`a iz 1914. godine, po poruxbini udru`ewa "Kolo srpskih sestara", koje se bavilo humanitarnim radom i ~ije su ~lanice bile aktivne kao doborovoqne bolni~arke u toku balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Kosovka devojka je opevana kao mlada devojka koja posle Kosovske bitke luta po bojnom poqu, poji i vida rane rawenim ratnicima, dok istovremeno tra`i svog verenika, kuma i devera, a po narodnoj pesmi oni su Toplica Milan, Milo{ Obili} i Kosan~i} Ivan. Malo je poznato da je za lik Kosovke devojke Predi} uzeo stvarnu osobu - beogra|anku Leposavu Stankovi}.

O Leposavi se zna da je ro|ena 1899. godine {to zna~i da je, kada je 'Kosovka devojka' nastala bila dvadesetogodi{wakiwa.

Slika "Kosovka devojka" otkupqena je od preduze}a "Polet" 1940. godine i od tada se ~uva u Muzeju grada Beograda.

NAJPOSE]ENIJA ZEMQA NA SVETU NALAZI SE U EVROPI:

Francusku poseti skoro

90 miliona turista godi{we

Francuska zauzima prvo mesto na listi zemaqa koje godi{we poseti najvi{e turista, sa 89,4 miliona posetilaca u periodu od godinu dana, izve{tava Economy Middle East

Ova zemqa ima ~ak 45 lokacija koje se nalaze na UNESKO-voj listi svetske ba{tine, a wen glavni grad, Pariz, jedan je od najpoznatijih gradova na svetu – nije iznena|uju}e {to qudi toliko `ele da ga posete.

Francuska je poznata po svojoj prelepoj prirodi, zadivquju}im primorskim gradovima i `ivopisnim urbanim sredinama.

Francusku prestonicu Pariz je 2023. godine posetilo skoro 30 miliona turista – vi{e od tre}ine ukupnog broja posetilaca u zemqi.

Ako se uzme u obzir ukupan broj dolazaka turista u Pariz i regiju Île-de-France, brojka raste na pribli`no 48 miliona.

Francuska bogata istorija, prelepa arhitektura i neverovatni prirodni pejza`i ~ine je popularnim mestom za odmor.

Od skijali{ta do pla`a koje izgledaju kao sa razglednica, Francuska izgleda ima sve {to turisti mogu po`eleti.

Na drugom mestu je [panija, koju je 2024. godine posetilo ~ak 83,7 miliona turista. Ovo je tre}a godina zaredom da se ova zemqa nalazi na drugom mestu – poznata je po opu{taju}im odmorima na suncu, ali i po uzbudqivim gradovima koji se mogu istra`iti. Na tre}em mestu na{le su se Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, zatim Kina, Italija, Turska, Meksiko, Tajland, Nema~ka i na desetom mestu liste je Velika Britanija.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ova sedmica }e po~eti burnim naletom emocija koje mogu uticati na va{e raspolo`ewe. Bi}e {anse da se isprave nedostaci u poslovawu i na|e podr{ka uticajnih qudi. Ova nedeqa }e doneti neo~ekivane vesti vezane za finansije ili posao. U privatnom `ivotu va`no je izbegavati sukobe - svaki nesporazum mo`e prerasti u ozbiqan spor. Preventivno poja~ajte imunitet.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Zvezde savetuju da se fokusirate na profesionalne ciqeve - bi}e prilike da doka`ete svoju kompetenciju. Trebalo bi da obratite pa`wu na svoje zdravqe, posebno na ishranu. Odnosi sa voqenima }e zahtevati strpqewe, jer su mogu}e mawe nesuglasice. O~ekuje vas prijatno iznena|ewe koje ukqu~uje porodicu ili stare prijateqe. Partner vam je malo utihnuo, probudite ga.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa bi}e naporna, a protok informacija }e vas naterati da se brzo prilagodite novim okolnostima. Na poslu se mogu pojaviti zanimqivi predlozi koji }e promeniti dugoro~ne planove. U vezi je do{lo vreme za iskrene razgovore - nemojte se pla{iti da poka`ete svoje emocije. Finansijska pitawa zahtevaju oprez, posebno u vezi sa velikim tro{kovima. Mogu}i problemi sa o~ima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova sedmica donosi `equ za samo}om, ali }e okolnosti zahtevati aktivno u~e{}e u poslovima. Mogu} je va`an razgovor koji }e uticati na daqi razvoj doga|aja. Romanti~ni odnosi mogu postati harmoni~niji ako poka`ete vi{e pa`we svom partneru. Vredi se brinuti o ku}i i u~initi je prijatnijom - kre~ewem ili samo novim rasporedom. Potrudite se da budete vi{e fizi~ki aktivni.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Od vas }e se tra`iti da preuzmete lidersku ulogu, ~ak i ako to nije bilo u va{im planovima. Ova sedmice done}e sre}u u pitawima vezanim za pregovore i zakqu~ivawe ugovora. U qubavi mo`e biti prijatnih trenutaka ako se otvorite novim emocijama. Slobodnima se pru`a prilika da upoznaju nekoga kroz poslovne aktivnosti. Bi}e odli~no vreme za razmi{qawe o budu}nosti.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Radni zadaci }e zahtevati va{u najve}u pa`wu, ali va{a organizacija }e vam pomo}i da se nosite sa svim pote{ko}ama. U odnosima sa kolegama va`no je izbegavati sva|e – budite diplomata. Va{ li~ni `ivot mo`e vas odu{eviti neo~ekivanim sastancima ili novim poznanstvima. Do kraja nedeqe bi}e prilike da se opustite i u`ivate u ti{ini. O~ekujte iznena|ewe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Energija ove nedeqe je povoqna za kreativne poduhvate – nemojte se pla{iti eksperimentisawa i isprobavawa novih stvari. Va{a finansijska situacija }e postati stabilnija ako pregledate svoj buxet. Mogu}a su sudbonosna poznanstva koja }e odigrati va`nu ulogu u budu}nosti. Do vikenda }e nastupiti vreme harmonije i prijatne komunikacije sa najmilijima. Vi{e se dru`ite.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Sti`e vreme kada }e vam va{a intuicija i uvid pomo}i da izbegnete mogu}e gre{ke. U va{em poslu mogu se pojaviti neo~ekivane prepreke, ali strpqewe i upornost }e dovesti do uspeha. Li~ni odnosi zahtevaju iskrenost - razgovor }e pomo}i u re{avawu dugogodi{wih nesporazuma. Preporu~qivo je da odvojite vreme za sebe kako biste se oporavili. Neko iz pro{losti }e vas iznenaditi.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ova nedeqa done}e vam nove ideje i `equ za delovawem, ali va`no je da ne `urite sa odlukama. Povoqno je vreme za putovawa ili planirawe odmora. Odnosi sa qudima mogli bi se poboq{ati ako poka`ete vi{e strpqewa i obzira. Ima}ete povoqne {anse da oja~ate finansijsku stabilnost, a mo`da vam stigne no~ekivani novacgotovo kao lutrija. Posetite stomatologa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Poslovna pitawa }e do}i u prvi plan i bi}e potrebna dodatna koncentracija na detaqe. Mogu}e su zanimqive ponude vezane za napredovawe u karijeri. U privatnom `ivotu ne bi trebalo da se povla~ite u sebe - iskrenost }e vam pomo}i da izbegnete nesporazume. Ima}ete lepe qubavne trenutke. Trebalo bi da se odmorite od stresne svakodnevice i posvetite vreme hobiju.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

O~ekuju vas neo~ekivane promene, ali koje }e vam i}i naruku. U profesionalnoj sferi va`no je da poka`ete kreativnost i fleksibilnost. Izbegavajte sukobe sa kolegama, posebno starijim. Va{ qubavni `ivot }e vas odu{eviti novim nijansama emocija, posebno ako se odlu~ite za spontanu avanturu. Zvezde vam savetuju da obratite pa`wu na svoje zdravqe i op{te dobro.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Intuicija }e postati va{ glavni saveznik, posebno u poslovima vezanim za posao. Mo`da je vreme da razmislite i da prona|ete novi posao, potrebno je malo vi{e samopouzdawa o va{im sposobnostima. Postoji mogu}nost da upoznate nekoga ko }e vam otvoriti nove perspektive. U va{em li~nom `ivotu dolazi period romantike - iskoristite ovu priliku da oja~ate svoju vezu.

Ovi horoskopski znaci done}e vam novac u `ivot

Da li ste se ikada zapitali za{to neki qudi privla~e bogatstvo kao magnet? Mo`e li to biti sre}a ili ne{to zapisano u zvezdama? Mnogi veruju da odre|eni horoskopski znaci imaju sposobnost da donesu prosperitet. Koji znaci modu doneti finansijske blagoslove u va{ `ivot?

BIK: STALNI PRIHODI

Prvo, imamo Bika. Poznati po svojoj odlu~nosti i napornom radu, Bikovi se ~esto vide kao pouzdani i stabilni radnici koji dosta zara|uju. Imaju prirodnu sposobnost da mudro upravqaju finansijama, obezbe|uju}i nesmetan protok novca. Bikovi imaju i o{tro oko za prilike koje bi drugi mogli da previde. To ih ~ini odli~nim u uo~avawu investicija koje bi vremenom mogle da rastu.

LAV: HARIZMATI^NI VO\A

Lavovi su poznati po svojoj harizmi i liderskim kvalitetima. Oni prirodno privla~e qude - i novac. Lavovo samopouzdawe ih ~esto vodi ka uspehu u karijeri, donose}i finansijske nagrade. Oni tako|e imaju velikodu{an duh i znaju kako da podele svoje bogatstvo.

DEVICA: PEDANTNI PLANER

Device su glavni planeri, analiziraju svaki detaq i ova pedantna priroda ih ~ini odli~nim u buxetirawu i finansijskom planirawu. Device tako|e imaju talenat za pronala`ewe na~ina da poboq{aju svoju finansijsku situaciju. Wihove analiti~ke ve{tine poma`u im da identifiku-

ju potencijalne oblasti za rast, {to ih ~ini odli~nim u upravqawu i boga}ewu.

[KORPIJA: INTUITIVNI INVESTITOR [korpije su poznate po svojoj intuiciji i odlu~nosti. Imaju sposobnost da osete prilike koje bi drugi mogli propustiti. To ih ~ini odli~nim investitorima. Sposobnost [korpije da zaroni duboko u istra`ivawe poma`e im da donose informisane finansijske odluke. [korpije su tako|e `estoko odane svojim finansijskim ciqevima. Kada jednom usmere na ciq, neumorno ga slede, osiguravaju}i da ostvare svoje finansijske snove

JARAC: DISCIPLINOVANI POBEDNIK Jar~evi su ambiciozni. Postavqaju jasne finansijske ciqeve i marqivo rade na wihovom ostvarewu. Jar~evi su odli~ni u upravqawu resursima i znaju kako da maksimalno iskoriste ono {to imaju, obezbe|uju}i da vremenom grade bogatstvo.

Zna~aj skrininga za prevenciju kardiovaskularnih bolesti

Kardiovaskularne bolesti su jedan od naj~e{}ih uzroka smrti, kako u Srbiji, tako i u svetu. Savremeni na~in `ivota sve vi{e dovodi do toga da veliki broj qudi ima probleme sa kardiovaskularnim sistemom.

Kardiovaskularne bolesti predstavqaju veliki problem, jer mogu dovesti do velikog stepena invaliditeta. Sve ve}i broj radno sposobnog stanovni{tva ima kardiovaskularne bolesti, pa samim tim postoje i ekonomski problemi.

Zbog toga, skrinig pregledi su od velikog zna~aja za prevenciju i rano otkrivawe kardiovaskularnih problema.

Skrining pregledi predstavqaju preglede koji imaju za ciq rano otkrivawe bolesti kod osoba koje jo{ nemaju manifestne simptome bolesti.

SKRINING

KARDIOVASKULARNIH

BOLESTI

Kako su kardiovaskularne bolesti vode}i uzok smrti u ve}ini razvijenih zemaqa, naro~ito u zemqama u razvoju, kao {to je Srbija, skrinig kardiovaskulrnih bolesti je veoma bitan.

Najve}i procenat osoba koje umiru usled kardiovaskularnih oboqewa, pripada osobama sredweg `ivotnog doba. To zna~i

RECEPT

VANILICE

POTREBNO JE:

n 500 g bra{na

n 150 g maslaca, 2 `umanceta n 150 g doma}e sviwske masti

n 5 ka{ika {e}era, n 1 limun, 1 jaje n 2 kesice vanilin {e}era Za spajawe: n po potrebi xem

I jo{: n po potrebi {e}er u prahu

PRIPREMA:

Mikserom umutiti mast, {e}er, vanilin {e}er i maslac. Zatim dodati `umanca, jaje, limunov sok, rendanu koricu limuna te mutiti mikserom kako bi se svi sastojci sjedinili.

Dodati 350 g bra{na, izme{ati, pa izru~iti na radnu povr{inu, dodavati ostatak bra{na i zamesiti testo. Testo staviti u najlon kesu, zavezati i ostaviti da odstoji u fri`ideru pola sata.

Zatim testo izru~iti na pobra{wenu radnu povr{inu, razviti oklagijom i modlama vaditi `eqene oblike. Re|ati u pleh koji ste oblo`ili pek-papirom. Pe}i u dobro zagrejanoj rerni na na 180 stepeni 7-10 minuta. Pe~ene kola~i}e izvaditi iz rerne i ostaviti ih da se prohlade. Dok su jo{ topli spajati ih xemom i vaqati u {e}er u prahu.

da je radno sposobno stanovni{tvo u velikom riziku od ovih vrsta oboqewa.

Skrining kardiovaskularnih bolesti je bitan jer }e pokazati koliki je rizik da se za deset godina razviju ozbiqne bolesti kao {to su mo`dani ili sr~ani udar, ukoliko se ne preduzmu odre|ene mere prevencije.

Ko su osobe koje su u riziku od kardiovaskularnh oboqewa?

Svaki segment kardiovaskularnog sistema ~oveka je va`an. Bitnost kardiovaskularnog sistema ve}ina qudi zanemaruje, a gotovo da nema osobe koja nema neki od faktora rizika za oboqevawe od kardiovaskularnih bolesti.

Na neke faktore rizika se na `alost ne mo`e uticati, kao {to su:

– porodi~no optere}ewe za razvoj bolesti

– godine `ivota – pol.

Me|utim, postoje oni faktori na koje mi mo`emo uticati i tako zna~ajno smawiti rizik po na{e zdravqe. Ti ~inioci jesu:

Krvni pritisak – normalne vrednosti krvnoga pritiska su 120/80 mmHg. Sve vrednosti preko toga mogu se smatrati povi{enim pritiskom. U praksi se toleri{e pritisak do 140/90 mmHg i do tih vrednosti se uglavnom ne primewuje medikamentna terapi-

ja, ve} se poku{ava sa promenom stila `ivota.

Pu{ewe – je jedan od najva`nijih faktora za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Veliki broj pacijenata sa prele`anim infarktom miokarda ili {logom su pu{a~i. Prestanak pu{ewa u zna~ajnoj meri smawuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Konzumacija alkohola – alkohol deluje i na kardiovaskularni sistem, i to prvo dolazi do povi{enog krvnog pritiska, dok se kod pojedinih osoba javqa i popu{tawe i slabqewe sr~anog mi{i}a.

Nivo holesterola u krvi –povi{eni holesterol, vrednosti preko 5,2 mmol/l i triglicerida preko 1,7 mmlo/l, predstavqaju vrednosti koje pove}avaju rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti.

Nivoi {e}era u krvi – {e}er dovodi do o{te}ewa svih krvnih sudova u organizmu. Po-

vi{ene vrednosti {e}erapreko 7 mmol/l zahtevaju da se obrati pa`wa, te se u po~etku zahteva dijetalni na~in ishrane i pove}ewe fizi~ke aktivnosti.

Navike u ishrani – mnoge studije su pokazale da se sr~ana oboqewa re|e javqaju kod qudi koje se pridr`avaju mediteranskom na~inu ishrane. U mediteranskoj kuhiwi nema te{ko prera|ene hrane i preterano velikih porcija, {to vam pru`a mogu}nost da pravilna i zdrava ishrana bude deo va{e svakodnevnice.

Stres – izlagawe dugotrajnom stresu mo`e da dovede do mnogih oboqewa, ometawa rada organa, imunog sistema ali i psihi~kih tegoba.

Prekomerna telesna te`ina – gojaznom osobom se smatra ona osoba koja ima BMI preko 25 kg/ m2, a ekstremno gojaznom se smatra osoba koja ima BMI preko 30 kg/m2. BMI se ra~una tako {to se broj kilograma podeli sa kvar-

dratom visine izra`ene u metrima.

Fizi~ka (ne)aktivnost – dovodi do povi{enog krvnog pritiska, pove}awa vrednosti masno}a u krvi i dijabetesa, tako da ona pored direktnog dejstva na pojavu kardiovaskularnih bolesti deluje i na druge faktore rizika. Iz tog razloga je neophodno promeniti na~in `ivota i krenuti u svakodnevne {etwe od po 30 do 45 minuta.

KAKO SE ODRE\UJE NIVO KARDIOVASKULARNOG RIZIKA?

Nivo rizika se odre|uje na osnovu laboratorijskih rezultata i podataka koje lekar dobija prilikom pregleda, upotrebom tablica u koje se unose potrebni parametri.

Preporuka je da osobe oba pola, starosti izme|u 40 i 75 godine, provere kardiovaskularni rizik. Posebno je va`no to uraditi ukoliko osoba ve} boluje od {e}erne ili bubre`ne bolesti.

Jutarwe vrtoglavice i kako da ih izbegnete

Ortostatska hipotenzija, koja se naziva i polo`ajna ili posturalna hipotenzija, je poreme}aj autonomnog nervnog sistema pri ~emu nastaje kratkotrajan gubitak svesti kada se osoba naglo podigne i zauzme uspravan polo`aj.

Da li ste jedan od onih kojima se ujutru zavrti u glavi zbog pada krvnog pritiska? Postoji na~in kako da izbegnete jutarwu vrtoglavicu u par koraka. Nekim qudima, nakon {to se ujutru probude i ustanu iz kreveta, sve se na trenutak okrene i zacrni im se ispred o~iju. Ovaj simptom obi~no nestaje za nekoliko sekundi, ali mo`e biti uznemiruju}i.

PAD ARTERIJSKOG KRVNOG PRITISKA Ali ve}inu vremena nema razloga za brigu ako se dr`ite nekih saveta. Ortostatska (posturalna) hipotenzija, kako se stawe zva-

Za sitne naranxaste bobice koje se od davnina koriste u tradicionalnoj kineskoj i ajurvedskoj medicini ka`u da su pravi eliksir zdravqa i lepote. Biqka pasji trn sadr`i 30 puta vi{e vitamina C od pomoranxe, a bogata je i vitaminom A, vitaminima B grupe, flavonoidima i karotenoidima. Pasji odnosno vu~ji trn, zvani~nog naziva Hippophae rhamnoides, jeste veoma otporna trnovita `bunasta biqka koja raste uglavnom u pustiwskim predelima i u te{kim uslovima. Ima je i na atlantskim obalama Evrope, ali i u Kini, Indiji i drugim regionima Azije.

ni~no naziva, nastaje usled prevelikog pada arterijskog krvnog pritiska pri ustajawu.

To mo`ete izbe}i na slede}i na~in:

– ve`bajte i budite fizi~ki aktivni

– ako pijete premalo vode, krvni pritisak pada. Obavezno pijte dovoqno vode svaki dan.

– polako ustajte jer }ete tako spre~iti pad krvnog pritiska usled iznenadnog dotoka krvi u vene nogu, {to smawuje dotok krvi u mozak.

– akupresura, joga ili autogeni trening ~esto su dovoqni da se spre~i jutarwa vrtoglavica.

– redovno ve`bajte mi{i}e da biste stimulisali cirkulaciju krvi. To mo`ete u~initi pre nego {to ustanete. Uvek prvo sedite na ivicu kreveta i sa~ekajte trenutak pre nego {to polako ustanete.

– ako simptomi potraju, obratite se svom lekaru. Ako je vrtoglavica uzrokovana promenama na vratnom delu ki~me, lekar mo`e preporu~iti razli~ite terapije.

Od ove biqke se uglavnom koriste sitni naranxasti plodovi u obliku bobica od kojih se pripremaju razni preparati. Sok od pasjeg trna je svojevrsni prirodni multivitamin. A od semena mo`e da se pravi uqe koje je jedan od glavnih izvora omega 7 masne kiseline.

Na tr`i{tu ima dosta preparata od pasjeg trna i uglavnom se reklamiraju kao dodaci ishrani za protivupalne efekte i negu lepote. Ova biqka ima antioksidativna i antiinflamatorna svojstva. Ako se stavi na ko`u, hidrira i usporava starewe, poma`e kod upa-

la ko`e, kao {to su ekcemi i akne. Hidrira sluzoko`u i deluje iscequju}e i umiruju}e na `eludac i creva. Blagotvorno deluje na sindrom suvog oka. Mo`e ubla`iti gastrointestinalne ~ireve.

Poma`e u odr`avawu zdravog metabolizma. Poma`e kod gubitka apetita. Uqe pasjeg trna mo`e pomo}i kod zarastawu rana. Mo`e pomo}i u regulaciji {e}era u krvi, krvnog pritiska i lo{eg holesterola, {to je od koristi za kardiovaskularni sistem. Ja~a imunosistem.

Pasji trn se mo`e uzimati u obliku suplemenata u kapsulama ili kao sok.

PRA@I-

ITALIJE

DUBROVA^KI SLIKAR IGWAT

IME PEVA^ICE FRENKLIN

MU[KO IME, VITOMIR

VRSTA RE^NE RIBE

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SITNA SA^MAZA PTICE VRSTA OBU]E

OZNAKAZA TONU VRSTA ZANATLIJE

SKRIVENA MISAO 28. I 18. SLOVO AZBUKE [IPTARI, ALBANCI HAJDU^KA TRAVA PRELAZ TE^NOSTI U GASOVITO STAWE

KU^I]I PROPISI, STANDARDI MIRISI, PARFEMI

PATVORINA, FALSIFIKAT NO]NI LOKAL PAMU^NA TKANINA, \AKONET

STRUGAQKAZA PLUG, OTKA

OSAK, ]U, ATONIJA, LITIJE, AC, HALE, ATOMI, ORITAK, LIJ,

IMITAT, BAR, ], PARI@ANI, ETEROMAN, F, VIL, MAKABI, ITAKA,

ITALI, JOB, T, ARETA, VITAN, UJ, PTI^ARA, KUCE, NORME,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: LOKAL, IRAMI, DANAC,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Srpska pop-folk peva~ica, 2. Muslimanski pozdrav - Dosadni govori, 3. Iskonsko, prvobitno doba - Marka nema~kog automobila, 4. Oznaka za malu rokadu u {ahu - Pripadnik afroazijskog naroda - ^etrnaesto i 10. slovo azbuke, 5. Bolest na `itu, glavnica, gara - Mlado jelovo drvo, jeli}, 6. Utvr|ena cena - Prili~no jako, 7. Suprotni veznik - Med u sa}u - Oznaka za metar, 8. Oznaka za volt - Stranica - Aluminijumski (skr.), 9. Sto - Skitnica, 10. Ribarnice - Drowci, krpe, 11. Posledwe i 16. slovo azbuke - Dodaci ugovoru - Ime ameri~ke glumice Hatavej, 12. Iznenadni napad - Korisnici stana, 13. Podne letvicePetao, 14. Vrsta teleskopa za astronomsku orijentaciju (mn.).

USPRAVNO: 1. Filijala, ekspozitura - Da{~are za alat, 2. Sredstvo protiv nesanice (farm.) - Vrsta pe~urke, 3. Neman - Polemi~ari, eristi~ari - Reka u Francuskoj, 4. Podi}i larmu, viku - Bure s vodom uz rakijski kazan, 5. Rimski bog qubavi - Glumica Mira - Latinski veznik, 6. Simbol sumpora - Oni koji baju - Ostatak, 7. Delovi trke - Buba - Oznaka za plupre~nik, 8. Ime glumca Marvina - Ilovito zemqi{te - Deo tela u kowa, 9. Bobi~asto vo}e, sibirska borovnica - Mona{ko ime, 10. Deli} te~nosti - Terati volove vi~u}i „}a - Ime glumice Gardner, 11. Kupe u vozu - Lateralni glas, 12. Stradalnici za hri{}anstvo.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: IVANASELAKOV, SELAM, TIRADE, PRADOBA, OPEL, OO, ARAPIN, QI, SNET, JELI]AK, TARIFA, OJAKO, ALI, ULIVAK, M, V, STRANA, ALU, ASTAL, SKITA^, RIBARE, RITE, [N, ANEKSI, EN, UDAR, STANARI, PARKET, PEVAC, EKVATORIJAL

@IKA NIKOLI] PROGOVORIO O DOGOVORIMA S TIJANI]EM I MESE^NIM PRIMAWIMA:

„Penzija mi je 1.300 evra zato {to nisam bio alav“

Srpski voditeq @ika Nikoli}, poznatiji kao @ika [arenica je ve} par godina u penziji, a wegovu karijeru obele`ila je emisija "@ikina [arenica" koja se emitovala na RTS.

Voditeq @ika Nikoli} je sada progovorio o penziji i otkrio koju cifru prima mese~no nakon dugogodi{weg bavqewa voditeqstvom:

„Moja penzija trenutno je kao moja plata na po~etku moje karijere, kada sam po~eo da vodim ‘@ikinu [arenicu’. To je moj po~etak sa Aleksandrom Tijani}em, to je bilo oko 1300 evra, zadovoqan sam. To je zahvaquju}i tome {to ja nisam bio alav u vreme kada sam bio u prilici da ne{to primam u ke{u, a ne{to preko ra~una. Ja sam se sa Tijani}em dogovorio da sve ide preko ra~una i to je nagrada za to vreme“, izjavio je Nikoli}.

Podsetimo, u pomenutoj emisiji Nikoli} je otkrio da je ro|en sa {est prstiju na rukama.

„Da, ta~no je da sam ro|en sa {est prstiju. I sada ja imam ta obele`ja, ovde, na levoj ruci skoro i da je bio normalan taj {esti prst, a na desnoj ba{ i nije, malo je bio sa strane. Ne se}am se kada su mi to operisali, verovatno jo{ u prvoj godini kada nisam mogao ni da zapamtim ni{ta“, rekao je @ika [arenica.

Voditeq se potom dotakao toga kako su ga wegovi vr{waci do`ivqavali i tretirali jer je bio druga~iji od ostalih.

„Roditeqi su mi rekli da je to zato {to imam malo {ire ruke, nesrazmerne u odnosu na drugu decu. Nisu oni ni mogli mnogo da mi objasne to, a bio sam poznat u {koli kao {estoprstac i to je bio neki Bo`ji znak. Verovatno je to neka genetika, ali niko to nije imao u mojoj porodici pre mene“, zakqu~io je @ika.

FE\A

DIMOVI]

IZ „BEOGRADSKOG

SINDIKATA“: Studenti su nas podsetili da vredi ustati za istinu i pravdu

Bravo majstori i hvala vam od srca! Samo nastavite da radite to {to radite jer to o~igledno radite boqe od nas – poru~uje studentima Fe|a Dimovi}, ~lan grupe Beogradski sindikat. Novom pesmom „Samo vas gledamo“ Beogradski sindikat najavio je novi album „El Salvador“ koji je iza{ao na Sretewe. Upitan {ta mo`e da otkrije posle samog izlaska Dimovi} ka`e da album sadr`i 10 pesama i sve su anga`ovane i posve}ene trenutnoj dru{tveno-politi~koj situaciji.

„Ne bismo vi{e otkrivali, da ostavimo prostora publici, ali i re`imu da se ipak malo iznenade“, ka`e Dimovi}. Pesmu „Samo vas gledamo“ nije potrebno analizirati – jasno je da sve opevano `ivimo; Ali, volela bih da nam iz ugla autora istaknete sentimente iz kojih je pesma proistekla, u kom momentu je nastala i kojim ste emocijama bili vo|eni dok ste pisali pesmu? – Prve pesme sa ovog albuma su snimqene jo{ tokom leta 2024. Izme|u ostalog je pesma „Samo vas gledamo“ bila me|u prvim snimqenim pesmama. Sve pesme su nastale kao iskreni vapaj protiv masakra koji je re`im SNS-a i Aleksandra Vu~i}a izvr{io nad na{om zemqom i narodom. Imali smo ideju da ceo album objavimo odjednom po~etkom ove godine, ali nas je tragedija u Novom Sadu naterala da pomenutu pesmu izbacimo pre albuma, kao prvi singl. Posle toga su usledila jo{ tri singla: „Kradi“, „Mar{ iz moje avlije“ i „@ivot bez straha“, budu}i da su tada ve} ustali studenti, a za wima gotovo cela Srbija, pa smo na taj na~in `eleli da iska`emo svoju podr{ku. Iz kojih razloga album, pretpostavqam simboli~ki, iza{la ba{ na Sretewe. Koja poruka stoji iza te ideje?

– Simbolika ovog datuma je zaista velika. Na Sretewe 1804. godine po~eo je Prvi srpski ustanak, ali je to i dan kada je Presveta Bogorodica posvetila Bogu svog sina Isusa Hrista. Hteli smo da uka`emo na zna~aj vrlina kao {to su hrabrost, po`rtvovanost i zajedni{tvo, koje su oduvek bile sastavni deo na{eg identiteta, ali i temeq samog hri{}anstva. Na Sretewe 1835. godine je donet i ~uveni Sretewski ustav, koji je bio jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi. Hteli smo da podsetimo narod da Srbija nije uvek bila dr`ava u kojoj ne postoji ustav i gde su sve poluge mo}i i vlasti skoncentrisane u rukama mafije.

[EST GODINA OD SMRTI [ABANA [AULI]A:

Ro|en u siroma{tvu,

a onda postao kraq

Legendarni peva~ [aban [auli} preminuo je 17. februara 2019. godine, u tragi~noj saobra}ajnoj nesre}i za koju je odgovoran nema~ki dr`avqanin turskog porekla Alsin Levent. Saobra}ajka se desila u nema~kom gradu Bilefeldu, a dogodila se rano ujutro, dok se muzi~ar, zajedno sa saradnicima Mirsadom Keri}em i Bobijem Stojadinovi}em, vra}ao s nastupa. Stojadinovi} je jedini pre`iveo, uz te{ke povrede. Ova tu`na vest zaprepastila je ceo region, a mnogi su, ponajvi{e porodica kraqa folka, bili razo~arani sudskom presudom.

NAJBLI@I I DAQE NEUTE[NI Naime, sud u nema~kom Giterslou osudio je Leventa na tri godine i tri meseca zatvora za ubistvo iz nehata [auli}a i Keri}a, a kasnije je ta kazna smawena, {to je dodatno pogodilo porodicu. Kao i svake godine, i ju~e je na Novom grobqu u Beogradu odr`an pomen peva~u. Me|u prvima na grobqe je stigla [abanova supruga Gordana koja je sve vreme neute{no plakala, a na grob je polo`ila venac od belih ru`a na kom pi{e „Tvoja Goca“. Na pomenu se pojavila i peva~ica Vera Matovi} koja je sve vreme bila uz peva~evu udovicu, a potom je stigla i }erka [abana [auli}a i Goce, Sanela. Ilda [auli} do{la je zajedno sa suprugom Bojanom Vu~kovi}em. Zapalila je sve}u za pokoj du{i ocu, za kog je, podsetimo, bila neizmerno vezana. Porodi~ni kumovi, Zorica Brunclik i Miroqub Aran|elovi} Kemi{, odmah po dolasku su se pozdravili sa porodicom nastradalog [abana, sna`no zagrlili uplakanu Gocu i uputili joj re~i utehe.

OSTAVIO OGROMAN TRAG

[aban je ro|en 6. septembra 1951. godine u [apcu, a svoj prvi album objavio je kada je imao 18 godina. Nakon toga, po~eli su da se re|aju hitovi, koji se i dan danas rado slu{aju. Pesme „Do|i da ostarimo zajedno“ i „Dva galeba bela“ smatraju se jednim od najboqih ikad otpevanih narodnih pesama. Osim ovih pesama, veliki hitovi [abana [auli}a su bili i „Uvenu}e narcis beli“, „Sine“, „Danima te ~ekam“,

„Sne`ana“, „Odlazi{, odlazi{“, „Pozn’o bih te me|’ hiqadu `ena“, „Verujem u qubav“… Osim kao peva~, [aban se istakao i kao kompozitor, a wegove melodije otpevali su Vida Pavlovi}, Ja{ar Ahmedovski, Haris Xinovi} i mnogi drugi.

[aban je decenijama bio u braku sa suprugom Gordanom i sa wom dobio troje dece – }erke Sanelu i Ildu i sina Mihajla. Ilda je krenula o~evim stopama i uspe{no se bavi pevawem, a nedavno je na jednom koncertu nastupila sa wegovim hologramom, {to je bilo veoma emotivno. Osim toga, Ilda snima obrade nekih od najve}ih hitova svog oca, ~uvaju}i ih tako od zaborava.

[abanu su, pored pevawe, velike strasti bili i pecawe i fudbal, a mir je pronalazio u svojoj vikendici u Kr~edinu. Nakon smrti, [aban je u tom mestu dobio i svoju ulicu.

Osim troje dece koje ima sa Gocom, [aban ima i sina Roberta iz vanbra~ne zajednice koju je imao pre nego {to je upoznao Gordanu. [aban [auli} odr`ao je brojne koncerte i osvojio brojne nagrade i priznawa, te je stekao nadimak – Kraq narodne muzike, a onda je wegov `ivot iznenada prekinut nesre}om nakon jednog nastupa.

Goran Bregovi} celog `ivota ulagao u nekretnine

Muzi~ar Goran Bregovi} decenijama gradi uspe{nu karijeru i stvara muziku koja je tra`ena kako kod nas, tako i u inostranstvu. Sav novac koji je zaradio, Brega je mudro ulo`io u nekretnine, te danas mnoge od wih izdaje, a wegova ku}a na Sewaku je, prema pisawu doma}ih medija, jedna od omiqenih lokacija za snimawe filmova i serija.

Jedan snimaju}i dan kod muzi~ara ko{ta izme|u 1.000 i 3.000 evra, sve zavisi od nekretnine koju izdaje. Wegova ku}a u Tolstojevoj ulici pojavila se u seriji „Dr`avni slu`benik“ kao ku}a lika kog je tuma~io glumac Nikola Pejakovi}.

Pomenutu vilu gradio je tri godine. Opasana je visokim gara`nim vratima na daqinsko upravqawe, a dvori{te se ne mo`e videti sa ulice. Muzi~ar je, kako bi svoj dom za{titio od lopova, postavio i videonadzor.

On poseduje i imawe koje se nalazi pored ove vile, na kom je napravio objekat poput sale za slavqa. Taj deo je, tako|e, za{ti}en od radoznalih pogleda.

„Unutar same vile nalazi se firma kojoj je iznajmio prostor. Me|utim, to je samo jedan deo ogromne vile koja je u wegovom

posedu. Drugu polovinu je odlu~io da sa~uva za sebe, jer zbog ~estih iznajmqivawa vila i ku}a za snimawe raznih spotova i reklama, ipak `eli da ima deli} za sebe kako bi mogao da se odmori“, ispri~ao je tokom pandemije izvor blizak muzi~aru za „Blic“.

„Tu je trebalo da se nalazi muzi~ki studio u kom bi on pravio muziku, me|utim, za sada nije poznato da li }e do realizacije do}i. Za sada je to samo prostor gde on ponekad boravi, kada ku}u u kojoj `ivi iznajmi za snimawe filma, serije ili nekog spota. Na taj na~in zara|uje siguran novac i ako u jednom trenutku odlu~i da napusti muziku, uvek }e mo}i da `ivi od izdavawa. Jedan snimaju}i dan kod Gorana Bregovi}a ko{ta izme|u 2.000 i 3.000 evra, sve zavisi od nekretnine koju iznajmquje. Cena snimaju}eg dana je striktna“, ispri~ao je izvor.

Osim ovoga, u wegovim ku}ama se snimalo nekoliko muzi~kih spotova, kao i serije „Klan“ i „@ene sa Dediwa“. „Nema s Bregom cenkawa, cena je fiksna, nikome ne daje popust i to se zna. Za neke `urke i svadbe cena ide i do 3.000 evra“, rekao je jednom prilikom izvor za doma}e medije.

Brega u svom posedu ima preko 30 ku}a, stanova i garsowera ~ija vrednost prelazi 35 miliona evra. Navodno je u Zagrebu 2005. godine kupio zgradu od 550 kvadrata koju izdaje za 5.500 evra mese~no, na Jahorini poseduje nekretninu od 450 kvadrata, u Perastu dve ku}e i stara~ki dom, kao i petnaestak ku}a u Beogradu, stanove u Parizu, Istanbulu i jo{ nekim gradovima. Svaka vila Gorana Bregovi}a procewena je na preko milion evra.

Ku}a u Tolstojevoj ulici na Dediwu

NESVAKIDA[WA SITUACIJA U SRPSKOJ KO[ARCI: Kapiten reprezentacije

ne zna imena saigra~a

Kapiten ko{arka{ke reprezentacije Srbije Stefan Jovi} rekao je da }e "orlovi" u obe preostale utakmice u kvalifikacijama i}i na pobedu, iako su ve} obezbedili plasman na Evrobasket. Upravo on, iskusni plejmejker, susreo se i sa neobi~nom situacijom na pripremama - u ekipi su sada "neki novi klinci" koje tek treba da ko{arka{ki upozna.

Podsetimo, Srbija u petak gostuje Finskoj, a u ponedeqak do~ekuje Gruziju u dvorani "Aleksandar Nikoli}".

Jovi} je istakao da se ekipa sprema za duel sa Fincima koji imaju specifi~an stil.

"Posledwi prozor u ovim kvalifikacijama, imamo Finsku i Gruziju. Finska ima specifi~an stil, rani napadi, mnogo {uteva, mi se spremamo {to boqe za tu utakmicu da pru`imo {to boqu partiju. Najbitnije da {to boqe iskoristimo ovo za treninge, da poka`emo ozbiqnost i da novi igra~i dobiju {ansu. Na nama starijima je da im olak{amo, prvo kroz trening. Neki su tek prvi put", rekao je ko{arka{ Valensije.

Upitan je i Jovi} da li je za ove prozore dobio ulogu kapitena kao najiskusniji u reprezentaciji.

"Bogdanovu kapitensku traku sam pozajmio i rado }u mu je vratiti na leto", dodao je Jovi} i istakao da je dobra energija me|u najmla|im igra~ima, koji su se po prvi put prikqu~ili reprezentaciji.

"Super su momci, Naki} je tu, ne znam jo{ sva imena, svi su pozitivni i puni energije, raduje me ta pozitivna energija sa wihove strane, nadam se da }e dobiti priliku i dra` u reprezentaciji", podvukao je kapiten "orlova", koji zakqu~uje da ekipa uvek ide na pobedu i da takav pristup ima na svakom me~u, bez obzira {to je plasman na Evrobasket ve} obezbe|en.

[IRI SPISAK "ORLOVA"

Na spisku selektora Svetislava Pe{i}a su se na{la imena slede}ih ko{arka{a, kada je strateg "orlova" saop{tio koga bi voleo da vidi na ovim mini-pripremama: Aleksa Avramovi} (CSKA), Stefan Jovi} (Valensija), Du{an Risti} (Elan [alon), Nikola Milutinov (Olimpijakos), Uro{ Trifunovi} (Tofa{), Marko Guduri} (Fenerbah~e), Du{an Besla} (Avtodor), Uro{ Plav{i} (Be{ikta{), Aleksa Radanov (Legija), Bori{a Simani} (Igokea), Stefan Lazarevi} (FMP), Mihailo Petrovi} (Mega), Filip Jovi} (Mega), Bogoqub Markovi} (Mega), Ogwen Dobri} (Crvena zvezda), Dejan Davidovac (Crvena zvezda), Filip Petru{ev (Crvena zvezda), Andrej Kosti} (Crvena zvezda), Arijan Laki} (Partizan), Bal{a Koprivica (Partizan), Aleksej Poku{evski (Partizan), Mario Naki} (Partizan), Du{an Mileti} (Spartak) i Asim \ulovi} (OKK Beograd).

DA LI JE OVO KRAJ JEDNE ERE:

Tijana Bo{kovi} napu{ta ekipu u kojoj je legenda?

Prema svim navodima poznatih odbojka{kih medija, velike su {anse da }e Tijana Bo{kovi}, jedna od najboqih odbojka{ica na svetu, napustiti turski Eza~iba{i. Jedna od najboqih odbojka{ica sveta u ovom klubu je od 2015. godine, kada je do{la iz Partizana. Kako prenosi truski “Voleybolunsesi”, Tijana je postigla dogvor sa ekipom Vakifbank, koja `eli da uspostavi “super-tim” za narednu sezonu.

Isto tvrdi i italijanski portal “Volleyball.it”, specijalizovan za pomenuti sport.

Detaqi pomenutog transfera za sada nisu poznati, osim da }e Magdalena Stisjak u suprotnom smeru.

Tijana Bo{kovi} je osvojila tri titule svetskog klupskog {ampiona, tri Superkupa Turske, dva CEV kupa i jedan Kup Turske u dresu Eza~iba{ija i postala je zaista velika legenda ovog tima.

Crvena zvezda s Kalini}em ne mo`e da izgubi finale

Sa Nikolom Kalini}em, Crvenoj zvezdi su trofeji zagarantovani. Osvojio ih je sedam sa crveno-belima i to dva puta reginalnu ABA ligu (sezone 2014/15 i 2021/22), dva puta Ko{arka{ku ligu Srbije (2014/15, 2021/22) i tri puta Kup Radivoja Kora}a (2015, 2022 i 2025. godine).

Za dve i po godine u Zvezdi, Nikola Kalini} je osvojio sve doma}e trofeje. I ti trofeji govore o wegovom uticaju na igru i, ukupno, na rezultate. On je “lepak” tima, neko ko popuwava praznine i ~ini ekipu celovitom.

Kada je do{ao u Crvenu zvezdu, 2014. godine, Nikola Kalini} je osvojio tripl-krunu. Pomogao je da se prekine dominacija Partizana, osvojene su ABA liga, Kup Radivoja Kora}a i nacionalno prvenstvo. Verovatno bi u tom prvom mandatu na Malom Kalemegdanu bio jo{ uspe{niji, po{to je imao trogodi{wi ugovor, da iz Fenerbah~ea nije do{la ponuda koja se ne odbija, pa ga je Zvezda prodala za milion evra.

Posledwi trofej koji je osvojio bio je Kup Kora}a u subotu, kada je Zvezda posle drame i produ`etaka sru{ila Partizan (89:83) u finalu u ^airu. U dresu Zvezde Kalini} nije propustio da osvoji nijedan trofej.

Iako postoje trenuci kada se napada~ki mu~i, kada proma{uje, ~ak i slobodna bacawa, wegov doprinos rezultatima Zvezde je neizmeriv, {to se videlo na finalu protiv Partizana. Odigrao je maestralnu odbranu. Potpuno zatvorio Sterlinga Brauna tako da ovaj maltene uop{te nije bio faktor tog finala. Igra~a Partizana koji je u najboqoj formi je

uspeo da u~ini bezopasnim, {to u posledwe vreme nije uspeo niko osim wega ni u Evroligi. [est puta je Braun proma{io, bili su to sve te{ki {utevi. Imao je na kraju 11 poena, ali je davao ko{eve i kad nije bilo Kalini}a na parketu. Sam Kalini} je na toj utakmici imao i dobar napada~ki u~inak. Postigao je 12 poena, imao je 4/4 sa linije slobodnih bacawa. Tako|e je imao pet skokova, dve asistencije i ukradenu loptu. Kada je Zvezdi najva`nije, on igra najboqe na obe strane parketa.

Kada je pre tri godine Zvezda osvojila Kup Kora}a, Kalini} je bio najboqi pojedinac u redovima crveno-belih. Postigao je 18 poena, imao tri skoka i ~etiri asistencije. Crvena zvezda je tada vi{e nego ubedqivo slavila protiv Partizana (85:68), a bio je va`an faktor i 2015. u pobede u finalu Kupa protiv Mege (80:74).

U sezoni 2021/22, kada je Zvezda bila {ampion ABA lige, Kalini} je progla{en za najko-

risnijeg igra~a takmi~ewa. Tada su crveno-beli u finalnoj seriji slavili protiv Partizana sa 3:2 u pobedama.

Pamti se wegova partija u ~etvrtoj utakmici protiv najve}eg rivala kada je upisao 25 poena uz po ~etiri skoka i asistencije. Zvezda je tada slavila rezultatom 85:81. Zna~ajnu ulogu u toj ~itavoj finalnoj seriji je imao i u odbrani protiv Kevina Pantera i Zeka Ledeja, koji vi{e nisu ko{arka{i Partizana. Kada je prvi put osvojio sa Zvezdom ABA ligu, 2015. godine, crveno-beli su u Evroligi nadigrali Cedevitu sa 3:1 u finalnoj seriji.

Kalini} ove sezone ima priliku da sa Zvezdom osvoji jo{ tri trofeja. ABA ligu, KLS, a navija~i imaju pravo da ma{taju i o trofeju Evrolige, s obzirom na rezultate koja Zvezda ima ove sezone u elitnom evropskom takmi~ewu (peto mesto, 16 pobeda, 10 poraza).

Zaista je utisak kao da Zvezda sa Kalini}em ne mo`e da izgubi finale.

„OSE]AM SE KAO DA MU VE] DUGUJEM PARE“: Amerikanci u neverici zbog Joki}evog brata, snimak se masovno deli i svi pomiwu

Nikoli Joki}u bi bilo previ{e dosadno da je do{ao sam "na posao" i odradio Ol-star vikend, pa je odlu~io da je pravi trenutak za jedan porodi~ni put.

Bila je sa wim supruga Natalija, ali je mnogima upalo kada se pojavio wegov ro|eni brat Strahiwa. ^ak i za Ol-star je stariji brat smatrao da nema potrebe da obu~e ni{ta vi{e osim duksa sa logom mla|eg, te da pro{eta karakteristi~nu ~irokanu.

Snimak wegovog pojavqivawa je odmah privukao veliku pa`wu, pa su wegovu veli~inu poredili ~ak sa – fri`iderom.

Tako je jedan od komentara bio da izgleda gra|en

kao Kratos pred borbu u Midgardu (~uvena igrica „God of War“).

Ubedqivo najvi{e svi|awa je sakupio jedan komentar koji je bio izuzetno duhovit, ali i pokazuje kako Strahiwu percipiraju.

„Ose}am se kao da mu ve} dugujem novac.“

Tu je i jedna generalizacija.

„Ovi Srbi se ne zaj******.“

„Tako izgledaju sve moje ujke i ro|aci na Balkanu. Ne |alim.“

„Srbin koji najvi{e izgleda kao Srbin ikada.“

„Top pet najgorih frizura koje sam video u `ivotu.“

STRAHIWA ODBIO

DA PRIZNA KRIVICU NA SUDU

Strahiwa Joki}, stariji brat Nikole Joki}a, nije priznao krivicu za napad na navija~a Los An|eles Lejkersa tokom me~a tima iz „grada an|ela“ i Denver Nagetsa u Koloradu.

Na video-snimku koji je nastao u aprilu 2024. godine vidi se Joki} kako udara drugu osobu posle sukoba. Prema navodima policije, navija~ Lejkersa je tom prilikom zadobio vi{estruke povrede. Saslu{awe pred su|ewe je zakazano za 17. april, dok }e su|ewe pred porotom biti odr`ano 24. aprila.

UCEWIVALI [UMAHEROVU PORODICU, PRETILI DA }E OBJAVITI SVE: Sada zavr{ili u zatvoru, kazne su ogromne

Nema~ki sud je doneo presudu u slu~aju ucene porodice Mihaela [umahera, legendarnog voza~a Formule 1, a sva trojica optu`enih zavr{ilo je iza re{etaka, u zatvoru.

Sud u nema~kom Vupertalu izrekao je zatvorske kazne trojici mu{karaca koji su pretili porodici legendarnog [umahera, koji je u karijeri bio prvak Formule 1 ~ak sedam puta.

Prema pisawu nema~kog „Doj~e Velea“, Jilmaz T. (53) osu|en je na tri godine zatvora jer je pretio da }e objaviti privatne podatke o [umaheru i wegovoj porodici ukoliko ne dobije 15 miliona evra.

Wegov sin, 30-godi{wi Danijel L, dobio je kaznu od {est meseci zatvora zbog toga {to je bio sau~esnik u ovom slu~aju.

Me|u podacima koje su ucewiva~i planirali da objave nalazilo se 900 fotografija, 583 video snimka i kompletna medicinska dokumentacija slavnog voza~a.

Otac, koji je radio kao izbaciva~ u no}nom klubu u Konstancu, priznao je krivicu na sudu i izrazio kajawe zbog svojih postupaka.

Pored wih je, na dve godine zatvora, osu|en i Markus F. koji je te fotografije prodao pomenutima za petocifreni iznos.

Mihael [umaher, sedmostruki {ampion Formule 1, nestao je iz javnosti nakon {to je 2013. godine do`iveo nesre}u na skijawu.

Nakon nesre}e na skijawu kada je glavom udario u kamen stavqen je najpre u ve{ta~ki indukovanu komu, a onda je probu|en iz we aprila 2014. godine.

Ipak, od tada ne postoji nijedna fotografija legendarnog voza~a, a o wemu se zna veoma malo.

Joki} naterao unuka Donalda Trampa da slu{a, Ivanka se oglasila i zahvalila na mre`ama

Nikola Joki}, srpski ko{arka{, bio je deo Ol-star vikenda i u jednom trenutku je uspeo da upozna i unuka Donalda Trampa, predsednika Amerike, tokom fotografisawa.

Osmogodi{wi Teodor je bio jedan od nekolicine dece koji su imali priliku da se fotografi{u sa najve}im ko{arka{kim zvezdama.

Ivanka Tramp, }erka Donalda Trampa, na Instagramu je podelila snimak na kome se jasno vidi kako mali Teo slu{a Nikolu Joki}a.

Teo se zapri~ao sa ostalim zvezdama i ba{ tada je Joki} okrenuo wegovu glavu ka kameri i rekao mu da je vreme za slikawe, {to je on odmah i poslu{ao.

„Hvala Joki}u {to si naterao mog Tea da slu{a“, napisala je Ivanka na mre`ama.

Rekao je pre samog vikenda da bi mu bilo dra`e da je negde sa porodicom i da odmara, a ne da se nalazi na ovoj smotri svih zvezda.

Italijani spremili 550.000.000 dolara, `ele da organizuju peti grend slem i promene tenis zauvek

Teniski savez Italije spremio je veliku ponudu i planira da u svojoj dr`avi organizuje peti grend slem, pored ve} ~etiri postoje}ih (Australijan open, Rolan Garos, Vimbldon, US Open).

Kako pi{e italijanska „La Stampa“ Teniski savez Italije ima velike planove i navodno je ponudio 550 miliona dolara za licencu mastersa u Madridu.

Zbog ~ega Italijani `ele to? Ideja je navodno da se u Rimu napravi peti grend slem, te bi preko te licence Italijani mogli da urade to.

Ipak, koliko je sve ovo realno sprovesti u delo?

Veoma malo. Za sve bi bila potrebna potvrda Komiteta grend slemova i ideja Italijana }e verovatno ostati kao samo san.

Ali, u trenutku kada je Janik Siner najboqi na svetu, a Italijan Andrea Gaudenci na ~elu ATP-a mogla bi situacija da se iskoristi. Vide}emo da li }e se ideja predsednika italijanske federacije An|ela Binagija biti i ostvarena. Ukoliko se na kraju to i bude dogodilo, tenis bi se promenio zauvek, jer smo do sada navikli na igrawe samo ~etiri ve} sada ~uvena grend slema.

BIO SI

SRCE I DU[A TIMA:

Grom iz vedra neba, Zvezda ostala bez kapitena pred ve~iti derbi

Crvena zvezda je pre dve~iti derbi protiv Partizana (subota, 16.00) ostala bez kapitena Uro{a Spaji}a.

Ovim re~ima se Zvezda zahvalila kapitenu za sve {to je pru`io u crveno-belom dresu.

„Danas se opra{tamo od Zvezdinog deteta i kapitena koji je sa ponosom nosio dres Crvene zvezde.

Spaji}evo liderstvo, borbenost i odanost su odlike pravog kapitena, a kao deo Omladinske {kole Crvene zvezde i kroz dva mandata u prvom timu, Spaji} je sa na{im klubom ostvario brojne uspehe, va`ne pobede, titule i duple krune.

Spajo, hvala ti {to si bio

„Posle

srce i du{a tima, {to si nas vodio kroz mnoge izazove i davao sve za svaki trenutak na terenu. Iako se na{i putevi sada razdvajaju, tvoje prisustvo }e zauvek biti deo na{e legende. Sre}no

i hvala na svemu! Zvezda je tvoja porodica!“, stajalo je u objavi. Spaji} }e bez obe{te}ewa pre}i u Peking Guan. Novi kapiten Crvene zvezde je Mirko Ivani}.

svake sezone idem na Hilandar”

Imate li poseban ritual? - Posle svake takmi~arske sezone obavezan mi je odlazak na Hilandar. I daqe se radu-

jem kad putujem tamo. Pomenuo bih igumana Metodija, koji mi je mnogo pomogao, imali smo dosta razgovora. Pri~amo o duhovnosti, veri, pravoslavqu i isku{ewima. Sve je to vrsta psihologije, vera nam daje mir. Jako je te{ko u dana{wem vremenu da se izvinite ako pogre{ite. Skromnost je postala slabost kod ~oveka, ukoliko ste porodi~an ~ovek onda ste „papu~ar”. Odvajamo se od svega {to vredi, {to je pogre{no. Bog je jedan, ne mo`e takva sila da se poredi sa bilo kojom materijalnom stvari. ^esto sam u Hramu Svetog Save sa ocem Draganom. Pomolim se uvek za zdravqe prijateqa, ali i neprijateqa. Dosta sam se promenio i to je moja najve}a pobeda. Nisam bio ovakav sa 30 godina – kazao je trener Crvene zvezde, Vladan Milojevi}.

Spaji} i Ivani}

THURSDAY l ^ETVRTAK 20. 2. 2025.

Ni{ta od 100. titule

za Novaka u Dohi, Beretini igrao kao u najboqim danima i sru{io Srbina

TENISKI HAOS!

Janik Siner zbog dopinga ostaje bez

Novak \okovi} pora`en je u prvom kolu turnira u Dohi (serija 500), po{to je boqi od wega bio Mateo Beretini sa 2:0, po setovima 7:6 (4), 6:2. Me~ je trajao samo sat i 35 minuta, Novak nije bio ni blizu svog maksimuma, {to je i razumqivo nakon povreda na Australijan openu, dok je Bere-

PREPOROD

Kakva nedeqa za srpski tenis. Ovako ne{to dugo nismo imali prilike da vidimo (pone{to i nikad pre), pa od ovog ponedeqka imamo opet pet igra~a u Top 100 na planeti.

KECMANOVI] OSVOJIO

DVE TITULE U JEDNOM DANU

Vest nedeqe je bez ikakve dileme da je Srbija po prvi put dobila igra~a koji je istog dana (da, istog dana) osvojio dve titule. Najpre u singlu kada je sa 3:6, 6:1, 7:5 savladao Alehandra Davidovi~a Fokinu i to nakon {to je gubio sa 5:2, 40:15 u tre}em setu, a onda uspeo da napravi nestvaran preokret. Kecmanovi}u je ovo druga titula u karijeri u singl konkurenciji, nakon {to je 2020. godine

osvojio titulu u austrijskom Kicbilu. Kecmanovi} je ~etvrti ~ovek koji je na ovom turniru uspeo da osvojio i singl i dubl posle Ksavijera Malisa 2007. godine, @an-Mi{ela Gambilija 2001. i Toda Vudbrixa 1995. godine.

Prvi je Srbin koji je osvojio obe titule na istom ATP turniru i prvi jo{ od Xordana Tompsona koji je to uradio u Los Kabosu pro{le godine. Kecmanovi} ima sada dve titule u dublu, a 2022. godine je slavio u Los Kabosu sa Vilijamom Blumbergom. Ovim je Kecmanovi} sebi osigurao skok na ATP listi sve do 42. pozicije.

„Neverovatan ose}aj je pobediti ovo. Neverovatna nedeqa za mene, mnogo naporno sam radio, sve {to sam uradio bilo je ispravno. Nije mi se ovo dugo desilo, ali mi je mnogo drago {to sam uspeo. Ne znam koje emocije ose}am. Samo mi je laknulo jer

tini, kao 35. teniser sveta, odigrao jedan od najboqih me~eva u karijeri.

Beretini je 2021. godine igrao finale Vimbldona u kom je pora`en od \okovi}a, pored toga imao je jo{ tri poraza od srpskog tenisera, ali je sada uspeo da ga sru{i i to potpuno zaslu`eno. [OKANTAN PORAZ \OKOVI]A U DERBIJU PRVOG KOLA:

grend slem titule na Australijan openu?!

Teniski svet je potresla informacija da je Janik Siner bio pozitivan na doping testu. I to dvaput. U aprilu 2024. je on saznao da je "uhva}en na delu", a potom se branio daleko od o~iju javnosti, jer je ~itava stvar nekim ~udom bila zata{kana i niko osim naju`ih Sinerovih saradnika i onih koji su vr{ili istragu o tome nisu ni{ta znali. Kada je za to saznao ~itav svet - ve} je bio oslobo|en optu`bi. Potom je Svetska anti-dopint agencija (VADA) podnela `albu, a onda se desio {ok-obrt: maltene je poru~eno "sve je u redu", ali... izgleda da je to kap koja je prelila ~a{u. Australijski mediji sad tra`eda se Sineru oduzme grend slem titula iz Melburna!

Krenimo redom.

Siner je pro{le godine komotno nastavio da se bavi tenisom i pored dva pozitivna rezultata na prole}nim doping testirawima, a tek 20. avgusta 2024. je svetu obelodaweno da je oslobo|en optu`bi jer je odbrana uspela da nadle`ne ubedi da je za sve kriv fizioterapeut.

je sve gotovo i dobro se zavr{ilo“, rekao je Kecmanovi} koji je osetio olak{awe, a ne sre}u nakon svega.

ME\EDOVI] STAO NA KORAK OD TITULE

Mladi teniser je stigao do finala turnira u Marseju, ali je tamo neumoqivo bio Igo Umber koji je slavio sa 7:6(4), 6:4. Umber od kraja 2023. godine ima samo jedan poraz u francuskim dvoranama, a i ovog puta je pokazao sjajan nivo tenisa.

Propu{tao je Me|edovi} {anse, ali jednostavno nije mogao da stigne do prve ATP titule. Ipak, ovim trijumfom je stigao do ranga karijere, pa je od ovog ponedeqka 73. na ATP listi sa 782 boda. Sada mo`e da ima ne{to lak{i zadatak i da ima gotovo na svim mastersima zagarantovano mesto. To bi moglo da donese jo{ ve}i proboj u ovoj fazi karijere. Mogao bi da napadne i Top 50 na planeti vrlo brzo. Me|edovi} je u samo dve sedmice savladao Holgera Runea, Karena Ha~anova i kao {lag na tortu Danila Medvedeva. Pokazao je da mo`e da igra i da savlada najboqe na svetu, pa se sada obistiwuje pri~a o wemu kao izuzetno potentnom teniseru koji mo`e da napadne sam vrh. Me|edovi} je nau~io da kontroli{e emocije i snagu udarca i to ve} sada dolazi na naplatu, ba{ kao i neobi~na odluka da januara ne putuje na Australijan open.

\ERE PAO PROTIV

BRAZILSKOG VUNDERKINDA

@oao Fonseka, brazilski tinejxer razornog forhenda, bio je preveliki zalogaj za Lasla \erea u polufinalu Buenos Ajresa (7:6(3), 5:7, 6:1). Me~ je trajao ~ak dva sata i 36 minuta, a Fonseka je sa 18 godina, pet meseci i 26 dana postao jedan od najmla|ih {ampiona na ATP turu od 1990. godine. \ere je pokazao da se vra}a u staru formu na {qaci i izgleda najboqe jo{ od kraja 2023. godine kada je posledwi put bio potpuno zdrav. Bio je ovo jasan signal da i od wega treba o~ekivati dosta dobru sezonu na {qaci ove godine. Koliko je ovo bila dobra sedmica za srpski tenis najboqe govori da su ova tri igra~a zajedno napredovala 51 poziciju na ATP listi. To se ne de{ava svaki dan i tek je sada prava {teta {to je Srbija pora`ena od Danske u prvom kolu kvalifikacija za Zavr{ni turnir Dejvis kupa… Sve je moglo da bude druga~ije…

Taj fizioterapeut je, navodno, nepa`wom, koristio za svoje potrebe kremu koja sadr`i zabraweni steroid, a onda tako umazanim prstima masirao Sinera koji je, navodno, ba{ tada "imao vi{e otvorenih rana na telu". I "tako je nedozvoqena supstanca u{la u organizam italijanskog tenisera".

Govorilo se posle toga da }e ga VADA mo`da da ga suspenduje na godinu dana, jer je podnela dopis odnosno `albu Sudu za sportsku arbitra`u u Lozani, ali je u subotu obelodaweno da od zakazanog aprilskog ro~i{ta ne}e biti ni{ta.

Razlog?

Siner se nagodio sa VADA, priznao krivicu i to na na~in kojim se prethodno branio i pred ITIA (Jedinca za integritet tenisa), pa }e samo tri meseca biti suspendovan, odnosno - mo}i }e komotno da igra na prvom narednom grend slemu, Rolan Garosu, kao i u nastavku ove i drugih teniskih sezona.

A to je izazvao bes mnogih, pa ~ak i prili~no "mirne" australijske {tampe.

"Herald san" je perom svog kolumniste Toda Balima poru~io ve} u naslovu "Sineru mora da se oduzme titula sa Australijan opena".

Kasnije tokom dana taj naslov je korigovan u:

"Za{to je najnovija teniska farsa o dopingu mrqa na ~istom sportu"

U uvodu se navodi "Janiku Sineru bi trebalo da bude oduzeta titula na Australijan openu, uz postoje}u tromese~nu zabranu igrawa, {to je jo{ jo{ jedan ekser u kov~eg sportskog integriteta".

Me|utim, iako je "Herald san" sada povukao taj tekst svog kolumniste sa sajta, i drugi, ~ak i daleko poznatiji mediji u svetskim okvirima, kao ameri~ki "Jahu", bave se istom temom.

Ta~nije, istim apelima:

Me|utim, koliko god da pojedini strani mediji sada apeluju da se Sineru oduzme titula sa ovogodi{weg grend slema u Melburnu, te{ko da }e se to dogoditi.

Zapravo, {anse su maltene ravne nuli.

Najpre, iz prizme teniskih ~elnika, proces je definitivno okon~an: prvostepena presuda je prakti~no potvr|ena odustajawem VADA od sudskog postupka u Lozani, a nikakvo drugo ka`wavawe osim tromese~ne zabrane igrawa vi{e ne dolazi u obzir. Pomenuti naslov australijskog kolege, o "mrqi na ~istom sportu", odnosno "belom sportu" {to je drugi naziv za tenis - jeste ta~an, ali ne i dovoqan. Jer, ova mrqa je, zapravo, u o~ima mnogih - ogromna rupa u beloj tkanini. Kao da ju je neko na tom mestu progoreo, pa se sad kroz wu vidi sve ono {to je ina~e iza kulisa. A vidi se mnogo toga neskladnog, neorganizovanog ili, {to je jo{ crwe, organizovanog - ali ne sa dobrom namerom.

Miomir Kecmanovi}