Srpski Glas 3. april

Intervju nedeqe: Dr Dragana \or|evi} o rudniku litijuma u Srbiji

Putopis: Justinijana Prima – rimski anti~ki grad u jugoisto~noj Srbiji

Strana 7

Strana

Strana

OTVOREN SRPSKI KULTURNI CENTAR U ZADRU:

Ku}a nade, opstanka i ~uvawa kulturne ba{tine

Zadar je dobio Srpski kulturni centar (SKC). Posle Vukovara, Slavonskog Broda, Osijeka, Gline, Zagreba, Udbine, Knina, Rijeke..., i u petom gradu po veli~ini u Hrvatskoj, u wegovom strogom centru, otvoreno je mesto okupqawa, ~uvawa ba{tine i tradicije za na{e sunarodnike.

Sve~ano otvarawe, u novom prostoru povr{ine oko 120 kvadrata, u Ulici kraqa Tvrtka broj 3, okupilo je mnogo gra|ana, zvanica i novinara, a SKC je osve{tao i blagoslovio mitropolit zadarsko-{ibenski i episkop dalmatinski Nikodim. Okupqenima se potom obratio i predsednik Srpskog narodnog vije}a (SNV) Boris Milo{evi}: - Drago nam je da kona~no imamo svoje mesto, prostor koji smo kupili i uredili, gde mo`emo da se okupqamo, radimo, planiramo i sprovodimo svoje programe, kako za na{u zajednicu, tako i za sve zainteresovane gra|ane Zadra, qude dobre voqe. Ovaj prostor posve}ujemo kulturi, obrazovawu, okupqawu i dru`ewu. Ono {to imamo pokaza}emo prema celom gradu, jer Srbi u Zadru `ive vekovima. Dali su mu brojne eminentne gra|ane. Ovo je prvi korak, nadamo se i formirawu pododbora "Prosvjete", jer nam je do sada najbli`i bio u Benkovcu.

Da je SKC dugo o~ekivani prostor koji je srpskoj zajednici u Zadru bio nasu{no potreban i da je novo ohrabrewe za sve generacije zadarskih Srba, poru~io je Veselko ]aki}, predsednik Ve}a srpske nacionalne mawine u Zadarskoj `upaniji:

- Kona~no smo dobili svoj prostor, mesto koje }e na{oj zajednici biti od nemerqivog zna~aja. Ovo je na{ prvi pravi dom za 22 godine koliko Ve}e postoji. Danas napokon imamo prostor za dru`ewa, predavawa, sastanke svih na{ih ~lanova, kom{ija i prijateqa. Iako je na posledwem popisu broj Srba u Zadru za oko 1.000 mawi nego pre deset godina, iskreno se nadamo da }emo na ovaj na~in i ohrabriti sve wih da se aktivno ukqu~e u `ivot srpske zajednice.

BIO SEDI[TE EPARHIJE DALMATINSKE

Zadar je oduvek bio va`no sredi{te Srba u Dalmaciji, koji su u wemu vekovima, sve do gra|anskog rata u Hrvatskoj devedesetih, ~inili i znatan deo stanovni{tva. Od 1842. do 1918. bio je i sedi{te Eparhije dalmatinske. Bra}a Batare su u wemu oko 1838. otvorili srpsku {tampariju, Pravoslavna klirikalna {kola u Zadru je osnovana 1841, a 1869. i Bogoslovski zavod koji je bio u rangu fakulteta. Od 1854. grad je imao i Srpsku devoja~ku {kolu, a od 1879. i vrti}. U ovom gradu su izlazili srpski listovi "Prvenac", "Istina", godi{wak "Magazin", "Srpski list" i "Srpski glas".

Najverovatnije i protest ispred RTS

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da }e tokom skupa u Beogradu od 11. do 13. aprila, tokom kog }e biti promovisan pokret ~ije osnivawe najavquje nekoliko godina, najverovatnije biti odr`an i protest ispred Radio-televizije Srbije.

„Mo`da }e biti protesta ispred RTS-a, o tome organizatori odlu~uju, ali niko ne mora da brine, ne}e biti tala~ke krize, niti svega drugog“, rekao je Vu~i} za televiziju Pink.

Kazao je da }e to biti mali skup od pet ili {est hiqada qudi, ali da mu je va`no da promovi{u ideju pokreta.

„To }e biti 11. do 13. aprila i bi}e bogat program. Govori}e mnogi pametni qudi i pozva}emo qude da ka`u gde i kako vide Srbiju u budu}nosti. Ne}e biti poziva da nekoga jurimo, nigde niko da pliva, nigde nikoga da maltretiramo, tu~emo i

udaramo. Ne nosimo kamenice, ne}emo da nosimo ni jaja“, naveo je on. Podse}amo, Vu~i} je jo{ za 28. mart najavqivao „najve}i skup u istoriji Srbije“, ali do wega nije do{lo.

Poplave u dolini Jadra – potvr|en visok rizik za planirani rudnik litijuma

Reka Jadar se izlila i poplavila podru~je na kojem kompanija Rio Rinto planira otvarawe rudnika litijuma u okviru projekta Jadar, upozorile su ekolo{ke organizacije. To je scenario na koji su mnogiskretalipa`wu,kritikuju}i taj projekat. Naime, Jadar bi mogao da poplavi i budu}e deponije rudnika i tako raznese toksi~ne materije na sve strane. Jedan od wih je i Zoran Stevanovi}, hidrogeolog i profesor Rudarsko-geolo{kog fakulteta u penziji, koji ka`e da Rio Tinto planira izgradwu nasipa kao za{titu od poplava, ali nema podataka na osnovu kojih mo`e da se oceni da li }e to biti i dovoqno da spre~i veliku {tetu koja mo`e da nastane. Ekolo{ki ustanak je saop{tio da se reka Jadar ponovo izlila iz korita i poplavila podru~je predvi|eno za eksploataciju rude litijuma, po ko zna

koji put u posledwih 30 godina. Oni su podsetili da su prilikom poplava u maju 2014. pukle tri brane, a hiqade tona rudarskog otpada se sa jalovi{ta rudnika Stolice izlilo u reku Korenitu koja se uliva u Jadar.

Ekolo{ki ustanak je podsetio da Rio Tinto tvrdi da }e deponija toksi~nog rudarskog otpada za-

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

uzimati povr{inu od 20 hektara ili 30 fudbalskih stadiona, a da }e i biti visine od 60 metara. Bilo kakav ulazak zaga|iva~a u taj prostor zna~i wegov kraj ako do|e do bilo kakvog akcidenta, isti~u i dodaju da bi nastupila katastrofa i izlivawe ogromne koli~ine toksi~nog otpada u Jadar, i daqe u Savu i Dunav.

Japancu dodeqeno 1,4 miliona dolara za skoro pola veka provedenih u zatvoru ~ekaju}i smrtnu kaznu

Ivao Hakamada, koji je pogre{no osu|en za ~etvorostruko ubistvo, bi}e obe{te}en sa 1,4 miliona dolara za 46 godina koliko je proveo u zatvoru ~ekaju}i na izvr{ewe smrtne kazne.

Nepravedno osu|en za ubistva, Japanac je postao ~ovek koji je najdu`e na svetu ~ekao na izvr{ewe smrtne kazne, kona~no je u septembru pro{le godi-

ne i formalno progla{en nevinim.

Okru`ni sud u [izuoki odlu~io je da }e Hakamadi biti ispla}eno 217.362.500.000 jena, prenosi agencija AFP.

Isplata od 1,4 miliona dolara predstavqa 12.500 jena (83 dolara) za svaki dan od skoro pola veka koliko je Hakamada proveo u zatvoru, od ~ega najve}i deo ~ekaju}i smrtnu kaznu.

Biv{i bokser, koji sada ima 89 godina, oslobo|en je pro{le godine optu`bi za ~etvorostruko ubistvo 1966. godine i to zahvaquju}i neumornim zalagawima wegove sestre i prijateqa.

Isti okru`ni sud oslobodio je krivice Hakamadu posle ponovqenog su|ewa i ustanovio da je policija falsifikovala dokaze, kao i brutalnim metodama iznudila priznawe.

„Hakamada je pretrpeo nehumano ispitivawe nameweno da iznudi iz wega priznawe, koje je kasnije povukao“, naveo je sudija.

Ipak, advokati biv{eg boksera isti~u da novac ne mo`e da nadoknadi pretrpqeni bol.

Decenije provedene iza re{etaka, uz pretwu smrtne kazne koja mu je stalno visila nad glavom, ostavile su veliki trag na wegovo mentalno zdravqe, obja{wavaju advokati, opisuju}i da „`ivi u svetu fantazije“.

Hakamada je peti osu|enik na smrt kom je ponovqeno su|ewe u posleratnom Japanu. Sva ~etiri prethodna rezultirala su pu{tawem na slobodu.

Ivao Hakamada oti{ao je u hram da se pomoli nakon osloba|aju}e presude pro{le godine

Preminuo Ri~ard ^emberlen, zvezda TV produkcija [ogun, Tri musketara, Ptice umiru pevaju}i...

Slavni holivudski

glumac Ri~ard ^emberlen preminuo je u 91. godini od komplikacija nastalih nakon mo`danog udara. ^emberlen }e ostati upam}en kao izuzetno raznovrstan glumac rasko{nog talenta koji je poneo i titulu „kraqa mini-serija“ zbog kultnih uloga u „[ogunu“, „Ptice umiru pevaju}i“, „Bornov identitet“ i drugim ostvarewima.

^emberlen je preminuo u Vajmanalu na Havajima usled komplikacija od mo`danog udara, potvrdio je wegov dugogodi{wi partner Martin Rabet.

„Na{ voqeni Ri~ard je sa an|elima sada. Slobodan i ide ka voqenima pre nas. Koliko smo blagosloveni bili da poznajemo tako fantasti~nu i ne`nu du{u. Qubav nikada ne umire. I na{a qubav je pod wegovim krilima i podi`e ga ka wegovoj narednoj avanturi“, napisao je Rabet.

Filmska, pozori{ta i televizijska zvezda, ^emberlen je ostvario izuzetnu karijeru i stekao titulu „kraqa mini-serija“ zbog kultnih uloga u najpoznatijih TV produkcijama 80-ih godina. ^emberlen je odrastao u Beverli Hilsu, a prve gluma~ke korake napravio je na kolexu Pomona. Nakon diplomirawa, prijavio se u vojsku, gde je odslu`io 16 meseci u Koreji i dostigao ~in narednika.

Prvo pojavqivawe na TV-u bilo mu je u Hi~kokovim Poklonima 1959. godine. Ubrzo je po~eo da dobija uloge u popularnim ameri~kim televizijskim serijama Gunsmoke, Mr Lucky, Riverboat, kao i u svom prvom igranom filmu The Secret of the Purple Reef [ezdesetih godina je proveo neko vreme u Britaniji gde je igrao pozori{ne uloge.

Sedamdesetih godina je po~eo da se probija u mejnstrim vode ulogama u ostvarewima The Music Lovers, Ledi Kerolin Lem, kao Aramis u Tri musketara i ^etiri musketara, Pakleni toraw, Grof Monte Kristo…

Ipak, titulu „kraqa mini-serija“ stekao je 80-ih zbog kultnih uloga u najpopularnijim televizijskim sadr`ajima tog vremena –[ogun, Ptice umiru pevaju}i, Volenberg i Bornov identitet.

Za [oguna je bio nagra|en Zlatnim globusom za najboqeg glumca i bio nominovan za Emi. Drugi Zlatni globus osvojio je za ulogu sve{tenika u Ptice umiru pevaju}i.

Od 90-ih se pojavqivao naj~e{}e u epizodnim ulogama u serijama Vil i Grejs, Re`i me, O~ajne doma}ice.

Holivud ustao protiv ve{ta~ke inteligencije, tra`e od Trampa za{titu

Vi{e od 400 holivudskih zvezda i ~elnika industrije zabave apelovalo je na predsednika Donalda Trampa da za{titi autorska prava umetnika koja su na udaru ve{ta~ke inteligencije.

^iwenica da su veliki protivnici politike Donalda Trampa nije spre~ila vi{e od 400 holivudskih zvezda, filmskih radnika i umetnika da potpi{u otvoreno pismo u kom tra`e od ameri~kog predsednika Donalda Trampa da za{titi autorska prava od ve{ta~ke inteligencije.

„^vrsto verujemo da ameri~ko globalno vo|stvo na poqu ve{ta~ke inteligencije ne sme da bude na u{trb na{ih esencijalnih kreativnih industrija“, navodi se u pismu, prenosi portal Dedlajn.

Podsetili su da ameri~ka industrija zabave zapo{qava 2,3 miliona qudi i ispla}uje 229 milijardi dolara godi{we u platama, kao i da pru`a temeq ameri~kog demokratskog uticaja i meke mo}i.

„Kompanije zadu`ene za razvoj ve{ta~ke inteligencije poku{avaju da potkopaju ovu ekonomsku i kulturnu snagu slabe}i za{titu autorskih prava u sferi filmova, TV serija, umetni~kih dela, kwi`evnosti, muzike i pozajmqivawa glasa – sve kako bi koristili VI modele“, isti~e se u apelu.

Pismo je upu}eno kao deo komentara na Akcioni plan za VI administracije Donalda Trampa. Sa druge strane, Open AI i Gugl su predstavili svoje predloge Kancelariji za nauku i tehnologiju, mole}i da im se omogu}i da treniraju svoje modele ve{ta~ke inteligencije na materijalu za{ti}enom autorskim pravima.

„Federalne vlasti mogu da obezbede ameri~ku slobodu u~e}i iz ve{ta~ke inteligencije i ~uvaju}i ameri~ke modele VI izbegnu da predaju na{eg vo|stva na ovom poqu Kini“, navodi se u pismu kompanije Open AI

Me|u potpisnicima pisma su Ben Stiler, Mark Rafalo, Sintija Erivo, Kejt Blan~et, Kord Xeferson, Pol Makartni, Ron Hauard, Tajka Vajtiti…

Forbes Magazin: Otkazano oko 30% rezervacija stranih gostiju u hotelima u Srbiji

Hotelijeri, rent-a-car industrija, prevoznici i turisti~ke agencije „na udaru su“ zbog aktuelne politi~ke nestabilnosti u Srbiji.

Kako je za Forbes Magazin rekao direktor Nacionalne asocijacije turisti~kih agencija (Yuta) Aleksandar Seni~i}, informacije koje su dobili od hotela u ve}im gradovima pre svega Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu pokazuju da postoji trend otkazivawa velikog broja stranih gostiju za naredni period, kao i mawih kongresa.

Taj trend se kre}e i do 40 odsto u nekim objektima.

„To nas sve uvodi u ozbiqan problem. Sve {to je realizovano do marta pribli`no je kao i pro{le godine u tom periodu, ali je sada uo~qiv jedan pad broja gostiju iz inostranstva, ali i nekih zemaqa u okru`ewu, pre svega iz Hrvatske“, ka`e Seni~i}.

Dodaje da se de{avawa na politi~kom planu prenose putem informacija koje kru`e dru{tvenim mre`ama ali i sredstvima javnog informisawa koji su ~itani u zemqama posebno Zapadne Evrope, ali i neposrednom okru`ewu -Bugarskoj Rumuniji koje su iznele zvani~an stav odnosno preporuke da se ne putuje u Srbiju.

MAWE POSLOVNIH

GOSTIJU, OTKAZUJU SE \A^KI IZLETI, EKSKURZIJE…

Seni~i} ka`e da nisu ugro`eni samo hoteli, ve} i rent- a- car industrija i da podaci pet najve}

RTS najavio da }e tu`iti Pink

Radio-televizija Srbije (RTS) je najavila da }e protiv televizija Pink i Informer pokrenuti sudske postupke, jer su "neovla{}eno emitovali emisiju "Oko" u kojoj je gostovao predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

RTS je naveo da }e pokrenuti postupke i protiv odgovornih lica na tim televizijama, te da }e kao proizvo|a~ emisije „Oko“, tra`iti da se kazne zbog kr{ewa Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Sa Pinka i Informera niko se nije obratio RTS-u sa zahtevom da se emituje ta emisija, ve} je sadr`aj neovla{}eno preuzet i emitovan“, dodali su. RTS je javni servis Srbije, dok su Pink i Informer provladine privatne televizije.

ih kompanija koje posluju kod nas pokazuju pad rezervacija poslovnih gostiju izme|u 30 i 40 odsto.

U problemu je i turizam u unutra{wosti odnosno mawih mestima u Srbiji jer se u velikom broju otkazuju |a~ke ekskurzije, izleti i rekreativne nastave.

„To sve uti~e na hotelijere u mawim mestima koji `ive od ove vrste turizma, ali i na prevoznike, vodi~e…“, ka`e Seni~i}. NEMA NI VAU^ERA ZA SUBVENCIONISANI ODMOR

Tako|e, jo{ jedan od problema je to {to do sada nije odobrena emisija vau~era za subvencionisani boravak doma}ih gostiju {to }e se tako|e odraziti na statistiku i promet u sredinama van velikih gradova. Seni~i} navodi i da su hoteli pokrenuli inicijativu da se marketin{ki okrenemo kao tr`i{tima poput Turske i Kine ~iji dr`avqani u ve}em broju u posledwe vreme pose}uju Srbiju,

MASK PRODAO

Vrednost

a tako|e ima i vi{e letova izme|u Srbije i Kine, ali sve to ne mo`e da nadomesti planove koji su predvi|eni ove godine {to se poseta ti~e. Ostaje da se vidi kako }e prote}i letwa sezona i da li } e biti otkazivawa kruzera, a za sada nema ve}ih oscilacija. Prime}uje se tek poneki otkaz {to se mo`e povezati i sa nestabilniom vremenskih prilikama, dodaje.

„AKO PROBLEM POTRAJE, DR@AVA ]E MORATI DA SE UKQU^I„

„Nije sada za o~ekivati da se dr`ava ukqu~i u re{avawe problema ove vrste zbog aktuelne situacije i tehni~ke vlade, ali ako se ovako nastavi bi}e neophodno da se resorno ministarstvo i Vlada ukqu~e u re{avawe ovog problema jer pla{im se da } e u hotelskoj industriji do}i do smawewa broja zaposlenih ako se ovaj trend nastavi na du`i rok“, ka`e Seni~i}.

IKS:

deonica procewena na 30 milijardi evra

Ilon Mask, prodao je sve svoje deonice dru{tvene mre`e Iks svojoj drugoj kompaniji za ve{ta~ku inteligenciju xAI u vrednosti od 30 milijardi evra, rekao je milijarder.

Obe kompanije su u privatnom vlasni{tvu, {to zna~i da se od wih ne tra`i da otkrivaju svoje finansije javnosti. Mask je u postu na dru{tvenoj mre`i Iks rekao da }e ovaj potez "otkqu~ati ogroman potencijal spajawem AI sposobnosti i stru~noti Iksa sa ogromnim dometom te mre`e".

Dodao je da ugovor xAI vredi 80 milijardi dolara, dok je onaj za Iks procewen na 33 milijarde.

Mask, koji je na poziciji izvr{nog direktora kompanija Tesla i Spejs Eks, tako|e je i savetnik predsednika Donalda Trampa. Nekada{wi Tviter je 2022. godine kupio za 44 milijarde dolara, nakon ~ega je otpustio svo osobqe i promenio politiku o govoru mr`we, dezinformacijama i verifikaciji korisnika, a kasnije preimenovao dru{tvenu mre`u na Iks.

- Danas zvani~no preuzimamo korak da kombinujemo podatke, modele, ra~unarstvo, distribuciju i talenat. Ova kombinacija }e otkqu~ati ogroman potencijal spajawem naprednih AI funkcija i ekspretize Iksa sa ogromnim dometom Iksa. Kombinovana kompanija pru`i}e pametnija, zna~ajnija iskustva milijardima qudi, dok }e ostati verna na{oj osnovnoj misiji tra`ewa istine i unapre|ivawa znawa - napisao je na Iksu Mask.

FEDERALNI IZBORI 3. MAJA!

Po~ela petonedeqna izborna kampawa

Savezni izbori odr`a}e se u subotu, 3. maja, objavio je premijer Entoni Elbanizi, nakon {to je generalna guvernerka Australije Samanta Mostin prihvatila ovu wegovu preporuku. Izborna komisija (AEC) je po~ela pripreme za odr`avawe izbora, a svi punoletni gra|ani imaju rok do 7. aprila da provere da li su upisani u bira~ki spisak i da li su wihovi podaci a`urirani.

Savezni izbori 2025. odr`a}e se u subotu, 3. maja, objavio je ovog petka premijer Entoni Elbanizi.

Dugo i{~ekivano obra}awe prvog ~oveka vlade usledilo je samo tri dana posle saop{tavawa nacrta Buxeta za idu}u finansijsku godinu i jutro nakon objave odgovora na buxet lidera Koalicije Pitera Datona.

Elbanizi je istakao da je posetio generalnu guvernerku Australije Samantu Mostin i da je ona prihvatila wegovu preporuku da se izbori odr`e 3. maja. Premijer je tako|e objavio da je od generalne guvernerke zatra`io da, kako to zakon i nala`e, raspusti savezni parlament.

Pitali smo stru~wake {ta nam sve predstoji u narednom periodu.

Profesor Grem Or sa Univerziteta u Kvinslendu obja{wava da sada svim poslanicima prestaje mandat i da oni koji }e se ponovo kandidovati mogu da zapo~nu svoje predizborne kampawe.

"Poslanici od danas vi{e nemaju pravo glasa u parlamentu, a savezna vlada ulazi u tehni~ki mandat", naglasio je Or.

Samim tim, redovni rad parlamenta sada je zavr{en, a nastavi}e se posle izbora, prvim zasedawem novog saziva.

Tako|e, generalna guvernerka je izdala nalog Australijskoj izbornoj komisiji (AEC) da zapo~ne rad na pripremi predstoje}ih izbora.

„Izborna komisija sada mora da se mobili{e za ono {to se ~esto naziva najve}om logisti~kom ve`bom u mirnodopskim uslovima", ka`e profesor Or. Pred Komisijom je ta~no pet sedmica da pripremi izbore, a zamenica komesara AEC Ket Glison ka`e da je prvi zadatak zakqu~ivawe bira~kog spiska.

"Sad kada su izbori raspisani, AEC kre}e sa svojim kqu~nim izbornim aktivnostima. Prva

zna~ajna stavka je zakqu~ivawe bira~kih spiskova i zato pozivamo sve Australijance da provere da li su svi wihovi podaci u spisku a`urirani", rekla je Glison. Drugim re~ima, svi oni koji }e prvi put glasati na izborima, imaju samo ne{to vi{e nedequ dana da provere da li su upisani u spisak, a ako nisu da to i u~ine. Rok isti~e u ponedeqak, 7. aprila, u 20.00 ~asova.

Ovo se odnosi na sve koji su postali punoletni ili su dobili australijsko dr`avqanstvo u periodu od prethodnih izbora, odr`anih u maju 2022. Tako|e, ukoliko ste se u me|uvremenu preselili, promenili prezime ili bilo koje druge li~ne podatke, isti moraju biti a`urirani u ovom roku.

Profesor Or ka`e da savezna vlada sada prelazi u formu tehni~ke vlade.

"To zna~i da premijer vi{e nema punu kontrolu i da u slu~aju potrebe za dono{ewem iznenadnih va`nih odluka, kao u slu~aju pandemije ili rata, mora da se

LI^NOST NEDEQE:

konsultuje sa liderom opozicije", rekao je Or. Sad kada su predizborne kampawe stranaka i nezavisnih kandidata i zvani~no po~ele, oni }e u narednih pet sedmica kroz objavqivawe detaqa svojih programa poku{ati da privuku glasa~e da im uka`u poverewe na izborima.

Kandidati mogu da vam pokucaju na vrata ili da se susretnu sa bira~ima na nekoj od prometnih lokacija u wihovoj izbornoj jedinici, dok }e lideri stranaka putovati {irom zemqe, u nameri da se predstave kao najboqe re{ewe za Australiju u naredne tri godine.

Kampawe }e se zavr{iti dan uo~i izbora, koji su zakazani za subotu, 3. maj.

Iako je datum odr`avawa izbora odre|en, bi}e mogu}e i opcije raniog glasawa, glasawa putem po{te ili u nekoj od ambasada i visokih komesarijata Australije {irom sveta.

SBS na srpskom

Mark Brnovi}, novi ambasador SAD u Srbiji

Mark Brnovi} novi je ambasador SAD u Srbiji. Brnovi} je Amerikanac srpskog porekla, pravnik, ~lan Republikanske stranke i dugogodi{wi tu`ilac Arizone. Otac mu je Srbin iz Crne Gore, a majka Srpkiwa iz Dalmacije. Pravoslavni je hri{}anin, aktivan je u srpskoj dijaspori i `estok je protivnik svega {to ima dodira sa komunizmom. Stekao je reputaciju nezavisnog i konzervativnog politi~kog aktera sa pojedinim kontroverznim stavovima i odlukama. Tramp je Brnovi}u zamerio {to ga nije podr`ao u navodima o kra|i izbora 2020. Ima crni pojas u karateu i ~esto u javnosti demonstrira ve{tinu upravqawa nun~akama. Ka`e da bi, kada ode u penziju, voleo da `ivi u Crnoj Gori, uzgaja gro`|e i pravi vino, "ba{ kao wegovi preci".

Mark Brnovi} novi je ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Srbiji, potvrdio je Donald Tramp. Brnovi} je Amerikanac srpskog porekla, pravnik, ~lan Republikanske stranke i nekada{wi dr`avni tu`ilac Arizone. O`ewen je Suzan Brnovi}, sudijom Okru`nog suda Arizone, i otac je dve }erke, Milene i Sofije. Ro|en je 1966. godine u Detroitu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Mi~igen, u porodici srpskih imigranata. Otac mu je poreklom iz Crne Gore, a majka iz Splita. Brnovi} je isticao da je porodica wegove majke napustila Jugoslaviju, be`e}i od komunista i wihovog "politi~kog nasiqa". "Pobegli su da bi svojoj deci pru`ili {ansu da okuse ameri~ki san. Porodica moje majke je do{la iz Dalmacije i ja sam pravoslavni Srbin po veri. Pokupio sam ono najboqe od celog Balkana. Moja `ena i ja smo se ven~ali u crkvi Svetog Save u

Finiksu u kojoj su kr{tena i na{a deca", istakao je svojevremeno Brnovi}. Brnovi} je nagla{avao kako su pri~e wegovih roditeqa o `ivotu pod komunizmom – gde su, kako je govorio, sloboda govora, privatna svojina i verske slobode bili ugro`eni – uticale na wegovo razumevawe ameri~kih vrednosti poput demokratije i kapitalizma.

U mladosti se sa porodicom preselio u Arizonu, gde je odrastao i diplomirao politi~ke nauke na Dr`avnom univerzitetu. Pravo je doktorirao na Univerzitetu u San Dijegu i karijeru pravnika zapo~eo u Nacionalnoj gardi. Radio je u okru`nom tu`ila{tvu Marikopa i kao pravni savetnik u vi{e saveznih agencija, ukqu~uju}i Ministarstvo pravde SAD. Bio je i direktor Odseka za igre na sre}u u Arizoni. Kasnije, kao dr`avni tu`ilac, zagovarao je uvo|ewe o{trijih zakona o kla|ewu i borio se protiv korupcije u industriji igara na sre}u.

Na funkciju dr`avnog tu`ioca izabran je 2014. i reizabran 2018. godine. U oba mandata kritikovao je saveznu vladu, posebno u oblastima imigracione i ekolo{ke politike, prava na oru`je i federalne regulative. U sporovima sa dr`avom i kompanijama poput "Xeneral motorsa" i "Volksvagena", posebno je {titio mala i sredwa preduze}a i potro{a~e. Volksvagen je Arizoni isplatio 40 miliona dolara naknade zbog emisije {tetnih gasova wihovih dizel modela, po tu`bi koju je inicirao Brnovi}.

[titio je i obnovu instituta smrtne kazne u Arizoni, smatraju}i da "oni koji po~ine ultimativan zlo~in zaslu`uju i ultimativnu kaznu". Dve osobe su 2022. godine pogubqene posle ove inicijative.

Pokrenuo je niz tu`bi protiv "Gugla" zbog navodnog kr{ewa politike privatnosti korisnika platforme, kao i protiv Saveta za visoko obrazovawe u Arizoni, zbog "protivustavnog rasta {kolarina i neprikladnih poslovnih aran`mana sa privatnim investitorima".

Protivio se obustavi izgradwe zida na granici sa Meksikom, koju je inicirala administracija biv{eg ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena, navode}i da bi prelazak migranata izazvao odre|ene ekolo{ke posledice u Arizoni.

U javnosti je optu`en da je "la`ni ekolog", s obzirom na to da je podnosio tu`be protiv administracije predsednika Obame i wihovog Plana o ~istoj energiji i {titio interese energetskog giganta "Ekson mobajl". Pridru`io se i tu`bi protiv Bajdenove administracije zbog obra~una dru{tvenih tro{kova klimatskih promena. Podr`avao je ideje i inicijative zabrane istopolnih brakova. Zalagao se za ideju

zabrane usvajawa dece od strane istopolnih parova.

Godine 2021, pokrenuo je kampawu za strana~ku nominaciju na izborima za Senat 2022, ali nije dobio dovoqnu podr{ku, po{to mu je Tramp zamerio {to nije podr`ao navode o izbornoj kra|i na predsedni~kim izborim 2020. Od Bajdenove administracije kasnije je optu`en da je "sakrio dokaze koji su negirali postojawe prevare". Tramp je u obrazlo`ewu odluke o imenovawu Brnovi}a za ambasadora u Beogradu istakao da }e "Mark, kao sin izbeglica koji su be`ali od komunizma, biti sna`an za{tnik slobode, kao i da }e uvek stavqati Ameriku na prvo mesto".

Na dru{tvenim mre`ama, Brnovi} ~esto isti~e da je ponosan na svoje srpsko poreklo i vrednosti koje je nasledio iz porodi~nog doma – veru, po{tewe i radnu etiku. Aktivan je u srpskoj dijaspori u Americi. "Jedino mi je `ao {to nikada nisam dobro igrao kolo, ali moje }erke su dobre u tome", rekao je svojevremeno u intervjuu za Serbijan tajms.

Ciq mu je da se jednog dana vrati korenima, u okolinu Podgorice, i tamo uzgaja gro`|e i pravi vino, ba{ kao {to su, kako ka`e, vekovima ~inili wegovi preci. Posetio je Crnu Goru i primorje 2021. godine. Navodi da je zaqubqen u Herceg Novi, Kotor i Budvu.

U~estvuje u javnim debatama, bave}i se analizom pravosudnih i ustavnih pitawa. Iz politi~kog establi{menta izdvaja ga wegova qubav prema borila~kim ve{tinama – Brnovi} ima crni pojas u karateu. Postao je popularan, ili viralan, me|u mla|om populacijom, otkako je snimao promotivne spotove u kojima demonstrira ve{tine upravqawa nun~akama.

Entoni Elbanizi i Piter Daton, lideri najve}ih politi~kih stranaka

KRAJ ZA MARIN LE PEN?

Osu|ena na zatvorsku kaznu, zabraweno joj da se kandiduje na predsedni~kim izborima

Francuski sud doneo je presudu protiv liderke krajwe desnice Marine Le Pen i wene stranke Nacionalno okupqawe (RN) u ponedeqak, proglasiv{i je krivom za zloupotrebu fondova Evropske unije i zabraniv{i joj kandidaturu na izborima. Tako|e ona je osu|ena i na ~etiri godine zatvora.

Izre~ena je kazna zabrane kandidature s trenutnim dejstvom protiv Marin Le Pen. To je najgori mogu}i scenario za liderku RN, jer se kazna primewuje odmah.

„^ini se neophodnim da se kazne zabrane kandidature primewuju odmah“, rekla je predsednica suda.

Dve od ~etiri godine zatvorske kazne su uslovne – nije jasno ho}e li uop{te odslu`iti zatvorsku kaznu.

Zabrana stupa na snagu odmah, ali sud jo{ nije objavio koliko }e trajati. Ako bude du`a od dve godine, Le Penin

~etvrti poku{aj da osvoji predsedni{tvo Francuske ponovo bi zavr{io neuspehom.

Le Pen je pre presude izjavila da bi osu|uju}a presuda mogla zna~iti wenu „politi~ku smrt“.

Sud je utvrdio da su Le Pen i RN nepropisno koristili 3 miliona evra (3,25 miliona dolara) iz fondova Evropskog parlamenta namewenih za parlamentarne asistente, pi{e Doj~e vele.

Ona bi mogla dobiti kaznu do 10 godina zatvora i zabranu bavqewa politikom u trajawu od najmawe 5 godina.

Tu`ila{tvo je tvrdilo da je novac iskori{}en za pla}awe strana~kog osobqa u Francuskoj izme|u 2004. i 2016. godine, ~ime su prekr{ena pravila EU.

Le Pen (56) negirala je bilo kakvu krivicu, nazivaju}i slu~aj politi~kim napadom s ciqem da se okon~a wena karijera.

„Postoji 11 miliona qudi koji su glasali za pokret koji predstavqam,“ rekla je Le Pen, dodaju}i da bi presuda protiv we zna~ila da }e „potencijalno milioni Francuza biti li{eni svog kandidata na izborima.“

Najve}a zabrinutost za Le Pen jeste mogu}nost da je sud proglasi nepodobnom za kandidaturu „s trenutnim dejstvom“ — ~ak i ako ulo`i `albu. To bi je moglo spre~iti da se kandiduje za predsedni~ke izbore 2027. godine. Ona je takav scenario opisala kao „politi~ku smrt“.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja! 02 8781 1960 www.beotravel.com

[ta }e biti sa ameri~kim vojnim bazama u Nema~koj – planira li Tramp da povu~e vojnike?

Prema medijskim izve{tajima, SAD opet razmatraju povla~ewe svojih vojnika iz Nema~ke. Me|utim, ako se to desi, to ne}e biti preko no}i, ka`u upu}eni. Osim toga, SAD i daqe ula`u milijarde u svoje baze u Nema~koj, pi{e Doj~e vele (DW).

Prema podacima Sjediwenih Dr`ava, trenutno je u Nema~koj stacionirano oko 37.000 ameri~kih vojnika u nekoliko desetina baza. Najvi{e ih stacionorano u bazi Ram{tajn i okolini u Rajnland Pfalcu. To je najve}a ameri~ke vojna zajednica van SAD. Osim toga oko 12.000 nema~kih civilnih zaposlenih radi za ameri~ku vojsku {irom Nema~ke, tako|e ve}ina u Rajnland-Pfalcu, navodi Doj~e vele. Otako je Donald Tramp ponovo predsednik SAD, postoje strahovawa da bi mogao da smawi broj vojnika u Nema~koj. Jo{ tokom svog prvog mandata Tramp je 2020. pretio delimi~nim povla~ewem ameri~kih trupa iz Nema~ke. Wegovo obrazlo`ewe bilo je da Nema~ka ne izdvaja dovoqno sredstava za NATO. „Smawi}emo broj vojnika u Nema~koj na 25.000", rekao je tada Tramp. Me|utim, administracija Xozefa Bajdena je kasnije ukinula te planove. Potpredsednik SAD Xej-Di Vans zauzeo je o{triji ton prema NATO saveznicima i Nema~koj tokom Minhenske bezbednosne konferencije: kritikovao je grani~ewe slobode govora u Ne-

ma~koj i povezao to sa ameri~kim vojnim prisustvom u zemqi: „Celokupna nema~ka odbrana finansira se od strane ameri~kih poreskih obveznika“.

A ministar odbrane Pit Hegset izjavio je po~etkom februara, prilikom posete ameri~kim vojnicima u [tutgartu, da nova ameri~ka administracija za sada ne planira masovno povla~ewe vojnika iz Evrope. Me|utim, istovremeno je naglasio da }e se – preispitati globalni raspored ameri~kih snaga.

VOJNI EKSPERT: POVLA^EWE AMERI^KIH TRUPA BILO BI „KATASTROFALAN SIGNAL“

Vojni ekspert dr Karlo Masala sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu smatra da bi odlazak vojske SAD iz Nema~ke predstavqalo i „katastrofalan signal u pogledu bezbednosne politike“, posebno prema dr`avama poput Rusije, jer bi pokazalo da SAD vi{e ne garantuju u

potpunosti konvencionalnu vojnu podr{ku svim evropskim saveznicima.

Me|utim, Masala smatra da nije „ba{ verovatno“ da }e do}i do velikog preme{tawa ameri~kih trupa – bar ne brzo i u kratkom roku.

Mogu}e je, ka`e Masala, da do|e do „postepenog povla~ewa trupa ili wihove preraspodele unutar Evrope“.

On dodaje da SAD pod Trampom vi{e ne vide sebe kao „primarnog garanta bezbednosti Evrope“: „Ne}emo mo}i da spre~imo da se Amerikanci u velikoj meri konvencionalno povuku iz Evrope.“

Ameri~ko nuklearno odvra}awe i prisustvo konvencionalnih trupa u Evropi smatraju se kqu~nim za odbranu evropskih NATO saveznika.

NUKLEARNI KI[OBRAN

NIJE UGRO@EN

Procewuje se da je u vojnoj bazi Bihel stacionirano oko 20

takti~kih ameri~kih nuklearnih bojevih glava. Zvani~na potvrda toga ne postoji.

Nema~ka, koja nema sopstveno nuklearno oru`je, mogla bi u kriznoj situaciji da ih upotrebi – ali samo uz odobrewe ameri~kog predsednika. Posledwa politi~ka de{avawa u SAD podstakla su sumwe u to da li bi Tramp uop{te bio spreman da odobri takvu nuklearnu participaciju.

Ipak, Masala za sada ne vidi „nikakve naznake iz SAD da je i nuklearni ki{obran pod znakom pitawa“.

NEMA^KI RADNICI: NE[TO SE ODLU^I U VA[INGTONU I VE] SUTRA NAM STI@E MEJL

Mnogi Nemci, civilni radnici ameri~ke vojske, trenutno su uznemireni, {to potvr|uje i Suzane [efer iz sindikata ver.di u Kajzerslauternu.

A vojni ekspert Masala ka`e: „Prisustvo ameri~kih trupa je, naravno, ekonomski faktor na mestima gde su raspore|ene“.

Pre dve nedeqe, u ovom gradu su zaposleni u javnom sektoru iza{li na protestni {trajk, me|u wima i mnogi koji rade za ameri~ku vojsku. Zahtevali su ve}e plate i boqe radne uslove, dok mnogi strahuju za svoja radna mesta. Prema podacima sindikata, u civilnom sektoru ameri~kih snaga trenutno je na snazi zabrana zapo{qavawa, ukinuta je mogu}-

nost rada od ku}e, a zaposleni sve ~e{}e dobijaju „sumwive“ mejlove.

Zaposleni, koji je `eleo da ostane anoniman, dodaje da niko ne zna kako treba da reaguje na te poruke. „Zastra{uju}e je to {to se ne{to odlu~i u Va{ingtonu, a ve} slede}eg dana dobjete takav mejl.“

AMERI^KA VOJSKA I DAQE ULA@E MILIJARDE U BAZE U NEMA^KOJ U nema~kom gradu Baumholderu, dosada{we pretwe do~ekane su prili~no mirno. Amerikanci su tu stacionirani ve} 80 godina, a u regionu `ivi oko 8.000 ameri~kih vojnika i ~lanova wihovih porodica. Pored toga, u ameri~koj vojnoj bazi trenutno se gradi veliki broj novih stanova, namewenih za oko 2.000 dodatnih vojnika. Ameri~ka vojska planira da premesti jednu specijalnu jedinicu iz [tutgarta u Baumholder i da u tu svrhu ulo`i oko milijardu dolara.

SAD trenutno ula`u zna~ajne sume i u druge vojne baze u Rajna-Palatinatu.

U Vajlerbahu, blizu baze Ram{tajn, gradi se nova vojna bolnica, koja }e postati najve}a ameri~ka vojna klinika izvan SAD. Predsednik op{tine Ralf Hehler (CDU) zbog toga ne vidi nikakve znake da bi Amerikanci mogli da se povuku. A i kada bi se povukli, ka`e, to se sigurno ne bi dogodilo preko no}i.

Napa{}e du` cele linije fronta od 1.000 km

Ruske trupe pripremaju se za novu ofanzivu u narednim nedeqama kako bi poja~ale pritisak na Ukrajinu i oja~ale poziciju Kremqa u eventualnim pregovorima o prekidu vatre. Prema tvrdwama agencije AP, analiti~ari smatraju da bi nova ofanziva mogla da traje od {est do devet meseci.

Zvani~nici i analiti~ari navode da bi to ruskom predsedniku Vladimiru Putinu moglo dati izgovor da odugovla~i sa pregovorima, poku{avaju}i da zauzme jo{ teritorije pre nego {to se anga`uje u ozbiqnom diplomatskom procesu.

S druge strane, ukrajinski zvani~nici uporno isti~u da Rusija nije zainteresovana za iskren dijalog i pravedno okon~awe rata.

PRIPREME ZA

VI[EVEKTORSKU

OFANZIVU

Kako se pribli`ava prole}na sezona borbi, Kremq se, prema procenama vojnih komandanata i analiti~ara, priprema za vi{evektorsku ofanzivu du` linije fronta duge oko 1.000 kilometara.

Pozivaju}i se na obave{tajne podatke, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski naveo je

da Rusija planira nove napade u Sumskoj, Harkovskoj i Zaporo{koj oblasti.

RUSI I SEVERNOKOREJCI

NA SEVERU, ESKALACIJA

NA ISTOKU

Na severu, AP prenosi da su ruske i severnokorejske snage skoro u potpunosti li{ile Kijev va`ne pregovara~ke poluge ponovnim zauzimawem ve}eg dela ruske Kurske oblasti.

Na isto~noj liniji fronta, borbe su dodatno eskalirale u Doweckoj i Zaporo{koj oblasti. Neki ukrajinski komandanti izra`avaju zabrinutost da bi Rusija mogla da prebaci iskusne snage iz Kurska u druge delove isto~ne Ukrajine.

- Bi}e te{ko. Snage iz Kurska }e biti na visokom nivou posle svojih pobeda tamo - rekao je komandant ukrajinskog bataqona koji se bori u Doweckoj oblasti, pod uslovom anonimnosti.

CIQ – OFANZIVA TOKOM CELE 2025. GODINE

Vojni analiti~ar Oleksii Hetman, koji ima veze s ukrajinskim Glavnim {tabom, izjavio je za AP da Rusija priprema ofanzive na prvoj liniji fronta koje bi mogle trajati {est do devet meseci, prakti~no tokom cele 2025. godine.

Tramp: Bio sam vrlo qut i besan kada je Putin kritikovao kredibilitet Zelenskog

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp izjavio je da je bio "vrlo qut" i "besan" kada je predsednik Rusije Vladimir Putin kritikovao kredibilitet liderstva ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, dodaju}i da su ti komentari bili pogre{ni.

"Ako Rusija i ja ne budemo mogli da postignemo dogovor o zaustavqawu krvoproli}a u Ukrajini i ako budem smatrao da je to krivica Rusije, {to mo`da ne}e biti, ali ako budem mislim da je to gre{ka Rusije, uve{}u sekundarne carine na naftu, na svu naftu koja izlazi iz Rusije", rekao je Tramp u telefonskom razgovoru za En-Bi-Si wuz.

Prenosi wegovim re~ima, to }e zna~iti da, ako kupujete naftu od Rusije, ne}ete mo}i da poslujete u SAD.

"Bi}e uvedene carine od 25 do 50 odsto na svu naftu", istakao je Tramp.

Tramp je naglasio da Putin zna da je on qut, ali je napomenuo da ima "veoma dobar odnos sa wim" i da }e ga bes brzo pro}i ako Putin uradi pravu stvar.

Dvojica predsednika planiraju da ponovo razgovaraju ove nedeqe, rekao je Tramp.

Prethodno je Tramp kritikovao Zelenskog, re-

kav{i da je "bolestan" od wegovog vo|ewa rata i nazivaju}i ga diktatorom.

Predsednik SAD je okon~awe rata u Ukrajini u~inio prioritetnim spoqnopoliti~kim obe}awem tokom kampawe, {to je dovelo do sastanaka izme|u ameri~kih, ukrajinskih i ruskih zvani~nika u prvih nekoliko meseci wegovog drugog mandata.

Pro{le nedeqe, Rusija i Ukrajina su se dogovorile o delimi~nom i ograni~enom prekidu vatre koji bi omogu}io bezbednu plovidbu Crnim morem i zaustavio me|usobne napade na energetska postrojewa.

Tramp: Bi}e bombardovawa ukoliko Iran ne sklopi nuklearni sporazum

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp zapretio je Iranu bombardovawem i dodatnim carinama ukoliko Teheran ne postigne sporazum sa Va{ingtonom o svom nuklearnom programu.

Tramp je rekao da ameri~ki i iranski zvani~nici razgovaraju, ali nije izneo vi{e detaqa.

"Ako ne sklope sporazum, bi}e bombardovawa. Ali postoji {ansa da im, ako ne sklope sporazum, uvedem i dodatne carine kao {to sam uradio pre ~etiri godine", rekao je Tramp.

U prvom mandatu od 2017. do 2021. godine, Tramp je povukao SAD iz sporazuma iz 2015. godine izme|u Irana i svetskih sila koji je postavio stroge granice, kako navodi Rojters, na sporne nuklearne aktivnosti Teherana u zamenu za ukidawe sankcija.

Tramp je, tako|e, ponovo uveo sveobuhvatne ameri~ke sankcije, a od tada je Iran daleko prema{io dogovorene granice u svom eskaliraju}em programu oboga}ivawa uranijuma, navodi agencija. Teheran je do sada odbijao Trampovo upozorewe da }e se suo~iti sa vojnim posledicama ukoliko ne sklopi sporazum. Iranski predsednik Masud Peze{kijan rekao je da Teheran odbija direktne razgovore sa Va{ingtonom.

Norve{ka obnavqa vojne bunkere iz doba hladnog rata zbog rata u Ukrajini

Norve{ka obnavqa svoje vojne bunkere iz doba hladnog rata zbog tenzija sa Rusijom, odnosno rata u Ukrajini, pi{e Bi-Bi-Si. Kako se podse}a, Norve{ka je zbog blizine SSSR-u tokom hladnog rata izgradila veliki broj vojnih bunkera, od kojih su neki ogromne tajne baze za avione i brodove.

Na severu Norve{ke u planinskim pe}inama skriveni su mlazni lovci i nuklearne podmornice.

Na vrhuncu hladnog rata u Norve{koj je bilo oko 3.000 podzemnih bunkera u kojima su se wene oru`ane snage i saveznici mogli sakriti. Sada dok je rat u Ukrajini, Norve{ka obnavqa dva najpoznatija bunkera iz doba hladnog rata blizu granice sa Rusijom severno od Arkti~kog kruga - vazdu{nu bazu Bardufos i pomorsku bazu u Olavsvernu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prijavio je da su pro{le godine on i wegova porodica ostvarili prihode u iznosu od oko 380.000 evra (15,2 miliona grivni), saop{tila je Pres-slu`ba kabineta Zelenskog.

U saop{tewu se navodi da su prihodi Zelenskog i wegove porodice neznatno pove}ani pro{le godine. Precizira se da je otplata obveznica doma}eg dr`avnog zajma donela porodici Zelenski oko 212.000 evra (8,5

miliona grivni), dok se porodi~ni prihod sastojao i od predsedni~ke plate Zelenskog, bankarskih kamata i prihoda od izdavawa sopstvenih nekretnina, {to je donelo prihode od oko 167.000 evra (6,7 miliona grivni), preneo je Unian.

Isti~e se da je do pove}awa prihoda porodice predsednika Ukrajine u odnosu na 2023. godinu do{lo zbog obnavqawa punog iznosa zakupnine nekretnina. Deca Zelenskog - }erka Aleksandra i sin Kiril - ostaju u Ukrajini uprkos ratu.

DR DRAGANA \OR\EVI], DOKTOR HEMIJSKIH NAUKA, NAU^NA SAVETNICA I EKSPERT ZA NAUKU O @IVOTNOJ

SREDINI:

Nigde na planeti ne postoji rudnik litijuma koji je otvoren u naseqenom i plodnom mestu

"Nije mogu}e sprovesti eksploataciju litijuma u dolini Jadra na ekolo{ki prihvatqiv na~in. Ovo nije borba protiv Rio Tinta, nego je borba protiv otvarawa rudnika litijuma u Jadru, zato {to to podnebqe ne podr`ava ekolo{ko rudarewe litjuma", navela je nau~na savetnica i ekspert za nauku o `ivotnoj sredini dr Dragana \or|evi}.

n Da li znate da se negde u svetu planira eksploatacija litjuma na plodnoj zemqi?

- Ne, nigde na planeti ne postoji rudnik litijuma koji je otvoren u naseqenom i plodnom mestu, niti se planira da se takav rudnik otvori i uni{tava zdrava i plodna zemqa.

n Da li je mogu}e sprovesti eksploataciju litijuma u dolini Jadra na ekolo{ki prihvatqiv na~in?

- Ne, ne. I to nema nikakve veze sa kompanijom koja bi otvarala rudnik litjuma. Zna~i ovo nije borba protiv Rio Tinta, nego je borba protiv otvarawa rudnika litijuma u Jadru, zato {to to podnebqe ne podr`ava ekolo{ko rudarewe litijuma.

n Da li je racionalno i dugoro~no odgovorno budu}im generacijama ostaviti kqu~ne resurse, poput zdrave vode i zdrave prirode?

- Tako je, budu}im generacijama moramo ostaviti zdravu `ivotnu sredinu, onako kako smo je mi nasledili, a tako|e moramo ostaviti i resurse, pa neka oni odlu~uju {ta }e sa wima raditi.

n Da li ste protivnik rudarewa kao privredne grane?

- Ne kao privredne grane, rudarewe je korisno, ali ono mora da bude u funkciji interesa ve}inskog dela naroda Srbije, a ne u funkciji pove}awa profita neke strane kompanije.

n A da li bi bilo koja kompanija koja bi rudarila u Jadru, mogla da garantuje da ne}e do}i do curewa otrovnih materija i zaga|ewa `ivotu sredne?

- Ne, zato {to je podnebqe Jadra takvo da je puno vodom i podzemnim vodama i nadzemnim vodama, a rudarewe litijuma nosi velike rizike, jer podrazumeva i preradu rude litijuma, koja mora da se radi u Jadru i dopremawe velike koli~ine hemikalija i to vrlo agresivnih hemikalija, {to sve zajedno nosi visoke rizike za pre svega stanoni{tvo koje tamo `ivi, a i {ire. n Prema planu, rudnik u dolini Jadra ne bi funkcionisao samostalno, uz wega bi bila izgra|ena i fabrika za preradu jadarita. [ta to zapravo zna~i i kakve opasnosti nosi? Za{to uop{te ta je ta fabrika mora da bude tu izgra|ena?

- Pa, to je ta~no. Zna~i, pored ovo rudnika neophodno je da se izgradi jedno postrojewe, hemijsko-tehnolo{ko postrojewe za preradu rude, odnosno koncentrata ruda jadarita, zato {to je jadarit jedinstvena ruda na svetu i ne postoji razvijena tehnologija, ne postoji nigde na svetu postrojewe i tehnologija gde se razdvaja litijum od bora iz jedne rude, i zbog toga ta ruda ne bi mogla da se izvozi, morala bi tu da se prera|uje. A sa druge strane, taj hemijsko-tehnolo{ki proces je vrlo komplikovan, odnosno to je tehnologija koja je tehnologija 19. veka, zna~i nema tu ni~eg inovativnog. Ta tehnologija podrazumeva lu`ewe sa velikim koli~inama koncentrovane sumporne kiseline, kori{}ewe kalcijum karbonata za neutralizaciju, kori{}ewe natijum karbonata za izdvajawe litijum karbonata kao krajweg proizvoda, kori{}ewe ogromnih koli~ina vode koje bi se verovatno zahvatale iz Drinskog aluvijona i

same reke Drine, a to daqe povla~i generisawe ogromnih koli~ina otpadnih voda u predelu koje je okru`eno buji~nim rekama, {to samo daqe povla~i zaga|ewe tih vodotokova i ugro`avawe vodosnabdevawa velikog broja stanonika na potezu od Loznice do samog Beograda.

n Rio Tinto tvrdi, da tih nekih 320.000 tona sumporne kiseline, koliko bi oni tro{ili godi{we, je zapravo malo.

Kako je to malo? Zna~i svega 130.000 tona mawe nego koli~ina koja se koristi u celoj Srbiji. Tolika koli~ina se ne proizvodi u celoj Srbiji. Srbija nema toliku koli~inu kiseline. Kako kompanija planira da doprema tu kiselinu, da li planira da gradi i fabriku za proizvodwu sumporne kiseline, to jo{ uvek ne znamo, a gradwa nove fabrike sumporne kiseline daleko vi{e komplikuje ekolo{ke situacije od onih koje bi sam projekat Jadar doneo. n Da bi se tolika koli~ina sumporne kiseline preradila, razbla`ila, potrebna jako velika koli~ina vode. I {ta se onda de{ava?

- Nije samo voda koja bi se generisala u procesu problem. Problem je i to {to kompanija nema re{ewe za otpadne vode. Ono {to je kompanija poku{ala da izmanipuli{e je da prika`e postrojewe za pre~i{}avawe ulazne vode takozvanom dvostrukom osmozom. To je tehnologija kojom bi se pre~i{}avala voda drinskog porekla, jer wima je potrebna izuzetno ~ista voda za dobijawe proizvoda litijum karbonata visoke ~isto}e. Kompanija je poku{ala da tu tehnologiju prika`e kao tehnologiju koju }e koristiti za pre~i{}avawe otpadnih voda, {to nije ta~no. Ta tehnologija zahteva ogromnu koli~inu elektri~ne energije koju bi tro{ila, i ta tehnologija je izuzetno skupa.

n Da li mi zapravo uop{te imamo dovoqnu koli~inu vode za razbla`ivawe tolike sumporne kiseline? I da li sve to zapravo zna~i da bi sve vode tu bile zaga|ene?

- Apsolutno. Sada smo ve} uo~ili u nekim seoskim bunarima povi{ene vrednosti. Zna~i pre dve godine smo radili terenske istra`ivawa, na{li smo u doma}instvima, u bunarima, povi{ene sadr`aje litijuma, u nekim izvorima smo na{li povi{ene sadr`aje litijuma. To je u selu Korenita dok malo daqe, u Dowim Nedeqicama, ne u Gorwim gde je planirano, nego u Dowim Nedeqicama, u istom danu smo radili analize bunara gde su sadr`aji litijuma i do 50 puta ni`i nego u selu Korenita, u bunarima doma}instava. Zna~i i sada je

do{lo, samo sa tim istra`nim radwama do poreme}aja tokova podzemnih voda, pa su te toksi~ne vode po~ele da ulaze u izvore, u bunare.

n Da li bi se ne{to promenilo, recimo, kada bi dr`ava bila vlasnik nekih 20%?

- Ne. Dr`ava je vlasnik dela rudnika u Boru, pa opet ni{ta ne kontroli{e. Ne samo da ne kontroli{e, nego dr`ava ne zna koliko i {ta sve kineska kompanija Zi \in iznosi iz Bora. Znamo koliko zaga|aju, koliko zaga|aju vazduh, oni su duplo pove}ali proizvodwu, otvorili su novi rudnik, tako|e podzemni, ^ukaru Peki. Dr`ava Srbija ne zna kvalitet te rude, znamo da je jedna od najbogatijih, ako ne i najbogatija bakrom i zlatom na svetu. Ali bakar i zlato su pra}eni i drugim ekstremno skupim elementima, platinastim elementima, zna~i ima platinijuma, ima retke zemqe, ~ija cena je vrtoglavo visoka na tr`i{tu. Kinezi tu rudu iznose preko barske luke direktno, odnosno koncentrat te rude izvoze u Kinu, {ta i koliko – mi to ne znamo, a na berzi kupuju najlo{iji kvalitet koncentrata koje tope u borskoj topionici, bez ikakvih sistema za pre~i{}avawe vazduha, za pre~i{}avawe rude. n Ko zapravo kontroli{e sve istra`ne radwe u ovom trenutku, a ko bi s druge strane kontrolisao eventualno rudnik, ukoliko bi bio otvoren?

- Pa vidite, prakti~no niko ne kontroli{e, mi imamo demontiranu dr`avu, na{a inspekcija prakti~no ne radi. Inspektori `ivotnih sredine gotovo da ne izlaze na terene. [to se ti~e rudarskih inspektora, donedavno je bilo dva u ~itavoj zemqi, a mo`da je sada neko primqen, pa ih ima tri. To je potpuno nedovoqno da ti qudi kontroli{u 60 istra`nih poqa za litijum, koliko je na{a dr`ava dala stranim kompanijama i ukupno preko 200 istra`nih prava za ispitivawe raznih drugih minerala u Srbiji, tako da kada strana kompanija ne{to na|e, ona maltene postaje vlasnik tog minerala. n Da li onda na to {to ste sada rekli, zapravo mo`e da se na dove`e i ta jedna strepwa i uznemirenost u javnosti u kojoj se ~uje da bi do 2035. godine u na{oj zemqi bilo otvoreno 40 rudnika.

- Pa to bi bilo stravi~no ako bi se to desilo. Da, prema novom prostornom planu Republike Srbije do 2035. godine tako se predvi|a. Preko 500 primedbi je stiglo na taj dokument, na prostorni plan Republike Srbije, i ja sam ulo`ila primedbu na taj dokument. Toliko je primedbi stiglo da nije mogla u jednom danu javna rasprava da

se odr`i, ve} je javna rasprava trajala pet dana. Ukoliko bi do{lo do otvarawa jo{ 40 rudnika, zna~i jo{ 40 Bora i Majdanpeka, Srbija ne bi bila vi{e mesto za `ivot, a da ne govorim nadaqe, jer je dato preko 200 istra`nih prava raznim me|unarodnim, stranim kompanijama i to na mestima gde ne bi smelo da bude rudnika, evo npr. Vlasina, na ^emerniku, Crna trava, tu su najkvalitetnije vode u Srbiji posledwe preostale da tako ka`em i tu su najobilnije kvalitetne vode, duplo vi{e po kvadratu povr{ine ih je tu nego bilo gde u Srbiji. Ako se tu otvori rudnik, taj rezervoar vode odlazi, a ako se otvori u Jadru odlazi rezervoar u Zapadnoj Srbiji i mi prakti~no ostajemo bez pija}e vode.

n U Evropskoj uniji se otvaraju rudnici i za{to onda tamo mogu da da se otvore i kod nas?

- E vidite, u Evropskoj uniji se ne grade rudnici. Imate primer Finske, gde se planira eksploatacija litjuma u ve} postoje}im, starim kamenolomima. Taj materijal bi se vozio 70 km daleko, gde bi se prera|ivao. Kapacitet te proizvodwe je daleko mawi od kapaciteta koji se planira u Jadru, mislim da je nekih 20.000 tona godi{we samo litijuma, a u Jadru se planira 58.000 tona litijum karbonata, preko 260.000 tona borne kiseline, sli~no toliko natrijum-sulfata kao Glauberove soli. Zna~i, ti kapaciteti daleko nadma{uju one {to se u Evropi planira. U Nema~koj u rudniku Zinvalt, to je rudnik iz vremena Drugog svetskog rata, gde se eksploatisao kalaj, pa }e se sada eksploatisati litijum, zna~i to je ve} devastirana zona. U Cinovecu u ^e{koj je rudnik iz 13. veka, gde se stalno ne{to rudarilo, pa }e sada tu da se nastavi sa rudarewem litijuma. U Kornvolu u Engleskoj je ve} pet kamenoloma postoje}ih, pa }e sada tu da se radi litijum. U Austriji se jedino planira otvarawe rudnika za nekih deset hiqada tona godi{we kapaciteta litijuma, ali ta ruda bi se vozila u Saudijsku Arabiju i tamo bi se vr{la prerada. Zna~i nigde u Evropi se ne planira otvarawe novog rudnika i prerada na istom mestu, a najmawe da se uni{tava jedan zdrav predeo, naseqen i bogat vodom i poqoprivredom.

Isto tako u Australiji Grimbu{is rudici su stari, oni su iz XVIII veka, Tu se vadi ruda litijuma, a prerada se planira u industrijskoj zoni ju`no od Perta, 500 ili 200 km daleko od rudnika. Zna~i nigde na jednom mestu ne postoji rudnik i prerada. U Australiji Rio Tinto bi prvi put radio preradu ruda litijuma. Oni do sada nisu imali nikakvog iskustva sa rudama litijuma, tu bi je prera|ivali uz ograni~ewa da jalovinu, koja nije toksi~nog karaktera, za razliku od ove u Jadru, vrate u rudnik. Zna~i, iz rudnika da odnesu u industrijsku zonu, a posle prerade da vrate jalovinu u rudnik i da ne smeju da emituju ugqen-dioksid vi{e od 100.000 tona godi{we, a u Jadru bi ta emisija i{la i preko 500.000. n Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da nigde u Srbiji vi{e ne postoje nalazi{ta litijuma, osim u Jadru. Da li se sla`ete? - [ezdeset istra`nih prava je dato i litijum se istra`uje na 60 lokacija u Srbiji, ukqu~uju}i istok Srbije – Bor, Zaje~ar, po~ev od zapade Srbije, preko centralne Srbije, skroz do Vrawa. Istra`ivawa se jo{ uvek rade, ja ne znam kako on zna da nema nigde vi{e litijuma kad istra`ivawa nisu zavr{ena.

Sipa nakon zabrane (ne)deluje u Srpskoj

Odluka Narodne skup{tine Republike Srpske od 27. februara o zabrani rada Agencije za istrage i za{titu (Sipa) na teritoriji ovog entiteta zakomplikovala je funkcionisawe te policijske agencije. Ipak, uprkos zvani~noj zabrani, Sipa i daqe

vawem Suda i Tu`ila{tva BiH kao deo politi~ke borbe vlasti u Bawaluci protiv „neustavnog” delovawa visokog predstavnika, kao i antidejtonskog rada tih institucija. Ove mere su usledile nakon {to je predsednik RS Milorad Dodik prvostepeno osu|en

Iako je rad Agencije za istrage i za{titu BiH zabrawen u RS, ta agencija na teritoriji ovog entiteta ipak postupa u odre|enim predmetima

deluje u odre|enim predmetima, ali po svemu sude}i uz ograni~ene aktivnosti. Direktor Sipe Darko ]ulum najavio je nedavno prelazak u MUP Republike Srpske, ali zbog slo`ene procedure wegove smene, formalno i daqe ostaje na ~elu agencije. Istovremeno, prema informacijama iz Bawaluke, vi{e od 20 pripadnika Sipe podnelo je zahteve za preme{taj u Policiju Republike Srpske. Prema zvani~nim podacima, Sipa je do sada primila {est zahteva za prestanak radnog odnosa bez navo|ewa razloga, ali se pretpostavqa da su povezani s prelaskom u MUP Republike Srpske. Rad Sipe, zabrawen je u Republici Srpskoj zajedno sa delo-

na godinu dana zatvora uz zabranu politi~kog delovawa na {est godina zbog nepo{tovawa odluka visokog predstavnika Kristijana [mita, ~iji legitimitet Republika Srpska, kao i Rusija i Kina, ne priznaju. Nakon odluke o zabrani, regionalno sedi{te Sipe u Bawaluci je u prvi mah privremeno ispra`weno, a nakon toga rad agencije je pasiviziran. Me|utim, ona i daqe formalno funkcioni{e u Srpskoj, ali je wen rad selektovan – u mnogim slu~ajevima zavisi od saradwe i asistencije MUP-a Republike Srpske.

U tom kontekstu, izvesno je da Sipa ne bi mogla da ra~una na podr{ku MUP-a RS u slu~aju namere privo|ewa najvi{ih zvani~nika Srpske koje tra`e sarajevske pra-

vosudne institucije, poput Milorada Dodika, Nenada Stevandi}a ili Radovana Vi{kovi}a. Prema izjavama ministra unutra{wih poslova RS Sini{e Karana, Policija Srpske ne bi dozvolila hap{ewe nijednog gra|anina Republike Srpske. Unutar same Sipe, takve akcije ocewene su kao visokorizi~ne.

Pro{ireni kolegijum Sipe u ~etvrtak se bavio ovim problemom. Konstatovali su da su sve policijske agencije u BiH du`ne da pomognu Sipi, ukqu~uju}i entitetska i kantonalna ministarstva, te policiju Br~ko distrikta, te da „nedvosmisleno poru~uju da }e pri realizaciji operativnih aktivnosti postupati zakonito i profesionalno, ali istovremeno ne}e dozvoliti ugro`avawe svojih slu`benika”. Sarajevski mediji su to shvatili kao poruku da bez podr{ke drugih bezbednosnih agencija i Eufora ne misle privesti „osumwi~ene za napad na ustavni poredak”.

Iako je wen rad zvani~no zabrawen, Sipa je pre nekoliko dana sprovela pretres na teritoriji Republike Srpske po nalogu Suda i Tu`ila{tva BiH zbog sumwe na prawe novca. To je, kako su javili mediji, bila druga akcija agencije u Srpskoj od trenutka zabrane.

Opozicija u Srpskoj koristi ove doga|aje kao argument da vlast nije u stawu da sprovede odluke koje donosi.

[ef poslani~kog kluba opozicionog PDP-a u Skup{tini RS Igor Crnadak izjavio je da je kako je „u samo pet minuta, dokazano da se zakoni koji su usvojeni ne primewuju”. „Po zvani~nim podacima, Sipa je u Bawaluci uhapsila jednu osobu i pretreseni su objekti po nalogu Tu`ila{tva BiH”, istakao je Crnadak, koji ka`e da ta agencije normalno radi, a da se „narod bez potrebe dr`i u tenziji”.

U Sarajevu napadnuti tinejxeri iz Novog Sada

U~enici iz Novog Sada, koji borave na razmeni u Sarajevu, sino} su napadnuti u blizini Narodnog pozori{ta u ovom gradu, a prema zvani~nim informacijama Ministarstva unutra{wih poslova Kantona Sarajevo, jedna maloletna osoba

uhap{ena je zbog nasilni~kog pona{awa, dok se za ostalim po~iniocima intenzivno traga.

Premijer Kantona Sarajevo Nihad Uk je saop{tio da su tinejxeri iz Novog Sada napadnuti sino} u centru Sarajeva.

On je, zajedno s ministrom unutra{wih poslova Admirom Katicom, obi{ao grupu u~enika i o{tro

osudio incident, zahtevaju}i hitnu istragu i procesuirawe svih odgovornih, prenosi Oslobo|ewe. "Osu|ujem svako nasiqe, a posebno kada su meta na{i gosti. O~ekujem da nadle`ni organi brzo privedu i procesuiraju sve odgovorne. Sarajevo je otvoren i siguran grad za sve dobronamerne qude, i takav }e ostati", poru~io je Uk. Prema pisawu portala Crna Hronika, vi{e tinejxera sino} je napadnuto nakon predstave u Kulovi}evoj ulici, u centru Sarajeva. Tinejxeri su bili u poseti Pozori{tu mladih Sarajevo, kada su ih napali maskirani napada~i sa palicama, pri ~emu su povre|ene najmawe dve osobe, mladi} i devojka. Svedok je za Crnu Hroniku naveo da su tinejxeri iz Novog Sada napadnuti bez ikakvog povoda. "Iz ~ista mira su ih napali nakon {to su iza{li iz pozori{ta. Napada~i su imali fantomke i metalne palice. Palicama su ih udarali", naveo je o~evidac, napomiwu}i da su na lice mesta stigle policija i hitna pomo}, a povre|eni su zbrinuti na Klini~kom centru Univerziteta u Sarajevu (KCUS). Portal Istraga.ba navodi da su u~enici prilikom napada zadobili lak{e telesne povrede, kao i da su napadnuta tri mladi}a i jedna devojka, prenose mediji.

Predsednik RS Milorad Dodik doputovao u posetu Moskvi

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik saop{tio je da je stigao u Moskvu.

Dodik je naveo da svaki wegov boravak u Moskvi po~iwe posetom spomeniku Neznanom junaku da bi odao po{tu 28 miliona stradalih Rusa u Drugom svetskom ratu.

On je na platformi X istakao da }e u Moskvi ponovo biti 9. maja na poziv predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina na obele`avawu 80. godina od pobede nad fa{izmom u kome su najvi{e stradali ruski i srpski narod.

Dodik je ukazao da neki poku{avaju da naprave reviziju istorije, {to je nemogu}e uraditi, ali oni koji to `ele neskriveno poku{avaju da izokrenu istorijske ~iwenice. Istorijske ~iwenice o stradawu ruskog, srpskog naroda i jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu je nemogu}e promeniti, rekao je Dodik i dodao da te ~iwenice govore same za sebe.

„Rusija ima na{u podr{ku, ona je zemqa koja je nesumwivo u mnogim izazovima u pro{lim vekovima pokazala da je sposobna da brani svoju samostalnost, nezavisnost i zato je predsednik (Vladimir) Putin istorijski lider ruskog naroda”, naveo je Dodik.

Stabilizuje se situacija u Srpskoj, ukidaju se vanredne mere zbog poplava

U ve}ini gradova i op{tina Republike Srpske ukinute su vanredne mere i u gotovo svim op{tinama situacija se normalizuje, izjavio je vr{ilac du`nosti direktora Republi~ke uprave civilne za{tite RS Boris Trnini}.

"Sve pritoke Sane su u stagnaciji i opadawu, a u narednih 48 sati pratimo sliv Save. U ve}ini gradova i op{tina ukinute su vanredne mere, u gotovo svim op{tinama vra}a se normalizacija situacije", rekao je Trnini}, prenosi RTRS. Kako je naveo, poplavama su najvi{e pogo|eni Prijedor i Gradi{ka.

"Te{ko je govoriti o proceni materijalne {tete, najva`nije je da nije bilo `rtava. Plavni talas najvi{e je pogodio Prijedor, zaplavqeno je 800 doma}instava", istakao je Trnini}. RTRS prenosi da je u Prijedoru ukinuto stawe vanredne odbrane od poplava nakon {to je situacija na poplavqenim podru~jima po~ela da se stabilizuje i da se povla~i voda.

Stotine objekata u potkozarskim op{tinama, me|utim, i daqe su pod vodom, podse}a RTRS i dodaje da je najte`a situacija u prijedorskim prigradskim naseqima Gomjenica i Tukovi. Vodostaj Sane je ni`i za pola metra, a Gomjenice za vi{e od metar.

Interpol u Sarajevu inicirao raspisivawe me|unarodne poternice za Dodikom i Stevandi}em

Kancelarija Interpola u Sarajevu inicirala je raspisivawe me|unarodne poternice za predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skup{tine Republike Srpske Nenadom Stevandi}em. U me|unarodnim poternicama je navedeno da su imenovana lica dr`avqani Bosne i Hercegovine i Republike Srbije. Za Dodikom i Stevandi}em se traga radi krivi~nog gowewa zbog izvr{ewa krivi~nog dela Napad na ustavni poredak iz ~l. 156 Krivi~nog zakona Bosne i Hercegovine, pi{e „Politika“. Navedene me|unarodne poternice su inicirane za teritorije svih dr`ava ~lanica i kao takve su stigle na Interpolov sistem svim ~lanicama.

Interpol Beograd je me|unarodnu poternicu za Miloradom Dodikom zaprimio u sredu u 22.20 ~asova, a za Nenadom Stevandi}em u 22.28 ~asova, dodaje list.

U samim me|unarodnim poternicama stoji napomena da iste jo{ uvek nisu pro{le kontrolu Generalnog sekretarijata Interpola u pogledu ispuwenosti uslova za wihovo objavqivawe, pa za sada, ne predstavqaju osnov za postupawe.

Svim ~lanicama je putem Interpolovog sistema dostavqena poruka, odnosno podsetnik da su ove me|unarodne poternice trenutno pod zakonskom revizijom i da iste nije pregledao i odobrio Generalni sekretarijat Interpola.

Vi{e od 20 pripadnika Sipe podnelo je zahteve za preme{taj u Policiju Republike Srpske

Kinezi obnavqaju ~uveni Most na Tari

Ovo remek-delo arhitekture izgra|eno je jo{ uo~i Drugog

svetskog rata

Vest o arhitektonskom ~udu – mostu na Tari koji datira iz prve polovine 20. veka, obi{la je svet jo{ u vreme kad je gra|en i zavr{en. Potom je deli-

kineska kompanija „[andong Lu}eo grup KO”, u saradwi s doma}im partnerima”, saop{teno je iz Ministarstva saobra}aja. Podse}a se da je most na \ur|evi}a Tari prepoznat kao jedno od najva`nijih dela u oblasti projektovawa i izgradwe u svetu pre Drugog svetskog rata, a u Kini je ostavio sna`an utisak kroz prikaz u poznatom jugoslovenskom ratnom filmu „Most”, rediteqa Hajrudina Krvavca, koji

mi~no sru{en, zatim obnovqen i skoro devet decenija premo{}uje kawon reke Tare. Uskoro }e biti renoviran zahvaquju}i sredstvima Kine. Prema zvani~nim najavama, obnova, odnosno rekonstrukcija mosta i prilaznih puteva, trebalo bi da po~ne u maju. Rok za zavr{etak radova na rekonstrukciji mosta i pristupnih saobra}ajnica odre|en je na osam meseci od datuma po~etka radova, ne ukqu~uju}i zimski period.

Most na Tari dug je 366 metara, a {irok sedam. Izgra|en je od armiranog betona. U Ministarstvu saobra}aja nedavno je potpisan dopunski ugovor o realizaciji Ugovora o donaciji sredstava za projekat rekonstrukcije mosta na reci Tari, uz podr{ku Kine, ~ime su stvoreni uslovi za po~etak radova na obnovi mosta. Ugovor je u ime Vlade Crne Gore potpisala ministarka saobra}aja Maja Vuki}evi}.

„Ugovorom je definisano da }e sve tro{kove radova, ukqu~uju}i testirawe, projektovawe i izvo|ewe radova, snositi kineska strana. Vrednost donacije iznosi 51,8 miliona kineskih juana (oko 6,64 miliona evra), a izvo|a~ }e biti

Prose~na

Prose~na februarska neto plata u Crnoj Gori je iznosila 1.002 evra, {to je za 0,2 odsto mawe u odnosu na januar, objavila je danas crnogorska Uprava za statistiku (Monstat).

Ako se ima u vidu da su potro{a~ke cene u februaru u odnosu na januar zabele`ile rast od 0,4 odsto, iz toga proizilazi da su realne zarade u istom periodu pale za 0,6 odsto, dodaje se u saop{tewu. Kako se navodi u izve{taju, prose~na neto plata u Crnoj Gori je ve}a za 22 odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine, prenosi Tawug.

Prose~ne neto plate vi{e od hiqadu evra su zabele`ene u kategorijama va|ewe ruda i kamena 1.183 evra, snabdevawe elektri~nom energijom, gasom, parom i klimatizacija 1.485 evra, informisawe i komunikacije 1.347 evra, finansijske delatnosti i delatnost osi-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

je svojevremeno bio jedno od najpopularnijih ostvarewa partizanskog `anra.

„Radovi na rekonstrukciji mosta na Tari bi}e izvedeni prema glavnom projektu koji je izradio profesor Radenko Pejovi}, diplomirani in`ewer gra|evinarstva, uz saradwu kompanija Institut za gra|evinarstvo, ’Vija ing’, ’Geo maks grup’ i ’Paming ’”, pi{e u gra|evinskom dokumentu.

Most na \ur|evi}a Tari, betonski i lu~ni, projektovao je in`ewer Mijat Trojanovi}, finansiralo ga je ministarstvo Kraqevine Jugoslavije. Radovi na mostu zapo~eli su 1937. godine, a zavr{eni su u jesen 1940. Objekat je predat u saobra}aj krajem te godine. Probno optere}ewe i sve~ano pu{tawe u saobra}aj bili su planirani za prole}e 1941. U trenutku dovr{etka, bio je to najve}i automobilski betonski lu~ni most u Evropi. Ubrzo po otvarawu, objekat je tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji pao u ruke okupatora. Most je neposredno posle rata, 1946. godine, obnovqen ponovnom izgradwom poru{enog luka koji su partizani sru{ili kako bi spre~ili prelazak okupatorske nema~ke vojske.

gurawa 1.620 evra, poslovawe nekretninama 1.319 evra, dr`avna uprava i odbrana: obavezno socijalno osigurawe 1.054 evra, zdravstvena i socijalna za{tita 1.001 evro, isti~e se na veb stranici Monstata.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

SRBINU SIGURAN TRON:

Prognoza analiti~ara - u Nik{i}u ne}e biti promena posle izbora

Lokalni izbori u Nik{i}u 13. aprila pokaza}e da li u odnosu na one od pre ~etiri godine ima pretumbavawa, posebno kada je vladaju}a garnitura u pitawu.

Kqu~na je nedoumica da li }e Srbin i daqe da predvodi grad podno Trebjese. Marko Kova~evi} (Nova srpska demokratija), nosilac liste "Za budu}nost Nik{i}a", prvi je nacionalni Srbin od kraja Drugog svetskog rata.

Analiti~ari smatraju da ne}e biti mnogo neizvesnosti da }e Kova~evi} i posle 13. aprila voditi Nik{i}.

- Ra~unam da }e koalicija "Za budu}nost Nik{i}a" - Marko Kova~evi}, Demokratska Crna Gora - Nemawa Vukovi}, Pokret Evropa sad - Zoran Mrki}, imati sigurnu ve}inu od makar 23 odbornika, a nije iskqu~eno da i GP URA mo`da krene putem pribli`avawa sada{woj ve}ini - ka`e za "Novosti" profesor Spasoje Tomi}.

Na{ sagovornik prognozira izlaznost od 63 do 67 odsto, {to bi po wegovoj proceni bilo dovoqno da aktuelna ve}ina na dr`avnom nivou osvoji vlast u drugom po veli~ini gradu u Crnoj Gori.

OIK nije prihvatio listu "Za slobodarski Nik{i} jednakih mogu}nosti" koju predvodi Jelena Markovi} (Liberalna partija) zbog nedovoqnog broja prikupqenih potpisa. OIK je ukazala da nijedan obrazac sa potpisima podr{ke

On pobedu ove tri liste temeqi na ~iwenicama da je DPS devastirala grad do 2021.

- Wihova lista nema nikakvu specifi~nu te`inu. \ukanovi} im je u kampawi {to je ogroman minus - ocewuje Tomi}.

nije imao naziv izborne liste, pa se "ne mo`e utvrditi za koga su potpisi podr{ke dati". Od 598 potpisa podr{ke utvr|eno je da je 330 neispravnih, a najmawe 77 qudi dalo je svoj potpis dva ili vi{e puta.

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

PLEMENITOST ANONIMNOG HUMANISTE IZ BAWA LUKE

Nove stipedije za {kolarce sa KiM

Humani anonimni darodavac koji je preko Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke, od maja 2016. godine, po~eo da poma`e stipendijama i poma`e ~etvoro, a kako su godine prolazile do{ao do osmoro dece na KiM do sada, u proteklih 9 godina, poklonio je svojih li~nih sredstava vi{e od 55.000 evra

Humanost ~oveka u godinama iz Republike Srpske koji du`i period poma`e u~enike sa Kosova i Metohije je za duboki naklon i ogromno po{tovawe. Retki su danas takvi qudi koji u vrtlogu `ivota i dosta slo`enim vremenima za celi svet, a posebno za srpski narod, poma`u one kojima je pomo} najpotrebnija.

Jo{ ve}a veli~ina anonimnog dobrotvora i humaniste iz Bawa Luke je {to `eli da bude anoniman.

- Ovaj divni plemeniti ~ovek, penzioner preko na{eg Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke, svojim li~nim sredstvima pomaga}e i stipendira}e od aprila osmoro srpske dece na Kosovu i Metohiji na mese~nom nivou - ~etvoro po 100 evra a ~etvoro po 125 evra – ka`e predsednik Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke Milorad Arlov. Odbor uru~uje stipendije svaka ~etiri meseca, sada po 3.600 ili ukupno 10.800 evra godi{we.

- Sedmoro dece sa Kosova i Metohije koja godinama poma`e na{ anonimni dobrotvor su: Nikolija Maksimovi} (16) (Kosovska Kamenica), Ksenija Vukovi} (6) (Zve~an), Elena Raki} (16) (Kosovska Mitrovica), Ilija Risti} 16

300 donatora iz RS

(Novo Brdo), Ana Milivojevi} (11) (Leposavi}), Andrija Nikoli} (9) (Gwilane), Lena Axi} (8) (Leposavi}). Wima }e se prikqu~iti od aprila, po `eqi donatora, novi korisnik pomo}i 15-godi{wi Velimir Vu~ini} iz sela Zup~e, op{tina Zubin Potok koji }e svaka ~etiri meseca, ili tri puta godi{e, od na{eg dobrotvora na poklon dobijati po 500 evra ili 1 500 evra godi{we – ka`e Arlov. - Vesna Vu~ini} samohrana majka, od kako joj je mu` umro pre 10 godina, `ivi veoma te{ko u tro{noj ku}i u Zup~u op{tina Zubin Potok sa ~etvoro dece, }erkama Nikolinom (19), Marijom (17), sinovima blizancima Velimirom i Petkom (13) godina, veoma je zahvalna {to se neko setio da joj pomogne da decu izvede na pravi put. Blizanci Velimir i Petko zavr{avaju ove godine osmi razred, podeli}e donaciju na dva jednaka dela i bi}e to velika pomo} u wihovom {kolovawu, rekla je kroz suze zahvalnosti majka Vesna - prepri~ava Arlov.

- Na{ humani anonimni junak koji je preko na{eg Odbora, od maja 2016. godine, po~eo stipendirati i pomagati ~etvoro, a kako su godine prolazile do{ao do osmoro dece na Kosovu i Metohiji do sada, u proteklih 9 godina, poklonio je svojih li~nih sredstava vi{e od 55.000 evra.

Kako po wegovoj `eqi poma`e decu do punoletstva, do sada je za vi{e godina pomogao oko 15- oro srpske dece na Kosovu i Metohiji. Wegova humana misija nije samo

Vrednost centra za osobe sa posebnim potrebama ''Podr`i me9. januar'' u Kosovskoj Mitrovici, sa 700 metara kvadratnih, je oko 450.000 evra. Za izgradwu centra pomoglo je 300 donatora, od kojih samo ~etiri nisu iz RS, i 160 osnovnih i sredwih {kola sa 110 hiqada osnovaca i sredwo{kolaca iz Republike Srpske. Op{tina Bawaluka je za ovaj centar izdvojila 10.000 maraka.

Treba pohvaliti graditeqa RP ''Invest 1980'' vlasnika Rado{a Petrovi}a iz Kosovske Mitrovice koji je objekat gradio bez naplate radova, samo materijal.

Ime centra je ''Podr`i me - 9. januar'' po udru`ewu i ro|endanu Republike Srpske. Kamen temeqac je bio 26. juna 2019. a po~etak gradwe 18.08.2019. godine uo~i Preobra`ewa gospodweg i to je po dogovoru i slava centra.

SLOVA^KI PREDSEDNIK PETER PELEGRINI

IZJAVIO JE TOKOM POSETE ALBANIJI: Slova~ka ostaje pri stavu da ne priznaje nezavisnost Kosova

Slova~ki predsednik Peter Pelegrini izjavio je tokom posete Albaniji, 25. marta, da }e Bratislava ostati pri svojoj odluci da ne prizna nezavisnost Kosova.

na Kosovu i Metohiji jer je pomogao je veliki broj dece i porodica u Republici Srpskoj.

- Takva plemenita qudska veli~ina i qudska gromada zaslu`uje najvi{a odlikovawa i ordewe za dobro~instvo i humanost koje postoji - veli Arlov. Arlov prepri~ava da se se}a re~enice koju mu je rekao humanista iz Bawa Luke, pre \ur|evdana 2016. godine, kada je bio na putu za Kosovo i Metohiju. Kada sam prvi put ~uo namere velikog dobrotvora pitao sam ga da je ponu|ena wegova konstantana pomo} ozbiqna stvar i uzvratio pitawem ho}e li mo}i izdr`ati obe}awe i obaveze?

- Rekao mi je, ni{ta ti ne brini. Samo vi budite takvi kako sam ~uo za vas da jeste. Ja imam vi{e nego {to mi je potrebno. @eqa mi je da pomognem srpsku decu na Kosovu i Metohiju i da me Bog po`ivi da mogu {to du`e da poma`em. Takve re~i mo`e re}i samo veliki dobrotvor i human ~ovek. Nisam ni slutio, pre devet godina, da }e se za duplo pove}ati broj dece koju }e stipendirati i vi{e od duplo iznos kojim je po~ela wegova humana misija na Kosovu i Metohiji - ka`e Arlov. Dobrotvor iz Bawa Luke svoju humanost i pomo} ulo`io je i u gradwi Dnevnog centra "Podr`i me - 9. januar" u Kosovskoj Mitrovici koji je Odbor za pomo} Srbima na KiM iz Bawa Luke izgradio i opremio iskqu~ivo iz humanitarnih sredstava.

- Ponosni smo {to humanista iz Bawa Luke veruje na{em Odboru i organizaciji i preko nas anonimno ali neizmerno humano poma`e onima kojima je pomo} potrebna - ka`e na kraju Arlov.

Arlov stipependije ovog humanitarca svaka ~etiri meseca dodequje {kolarcima na Kosovu i Metohiji ispred prelaza Jariwe na severu Kosova sa srpske strane jer je Pri{tina Arlovu zabranila ulazak na Kosovo iz neobja{wivih razloga.

Arlov navodi da je do sada 136 puta bio na KiM i da je bilo najraznovrsnije pomo}i Srbima na Kosovu od kojih posebno isti~e omogu}avawe le~ewa u inostranstvu sredstvima RS desetoro dece sa Kosova. Tako|e navodi redovne stipendije koje dobija vi{e srpskih u~enika sa Kosova od znanih i neznanih donatora iz RS. Iako se u svim svojim dolascima i dono{ewu pomo}i bavio samo humanitarnim radom, 26. juna 2020. Arlovu je Pri{tina zabranila ulaz na KiM.

Za dosada{wi humanitarni rad Milorad Arlov i Odbor dobili su brojna priznawa iz Republike Srbije i Republike Srpske.

„Stav Slova~ke da ne priznaje Kosovo kao dr`avu je stav koji je zasnovan na pravilima slova~ke diplomatije i nema nikakve veze sa prijateqstvom sa Albanijom ili albanskim narodom“, rekao je Pelegrini nakon sastanka sa predsednikom Albanije Bejramom Begajem u Tirani.

On je podvukao dugogodi{wu politiku Slova~ke da ne priznaje zemqe koje su proglasile nezavisnost jednostranom odlukom.

„Ne}u izbegavati pitawa o Kosovu, razgovarao sam o tome sa predsednikom Begajem, zastupao sam stav Slova~ke o tome… Ovo nema nikakve veze sa narodom Albanije, za nas je albanski narod prijateqski narod, i ovo nema veze sa na{im negativnim stavom prema Kosovu“, rekao je Pelegrini i dodao da je potrebno „uspostaviti mostove“.

Na zajedni~koj konferenciji za novinare Pelegrini je izrazio nedvosmislenu podr{ku aspiracijama Albanije za pridru`ivawe EU.

„Projekat EU nikada ne}e biti potpun bez ukqu~ivawa zemaqa Zapadnog Balkana. Slova~ka je sna`ni zagovornik ulaska Albanije u EU, a u svetlu svih reformi koje je Tirana uspela da sprovede“, naveo je slova~ki predsednik i izrazio nadu da bi Albanija mogla da u|e u EU do 2030.

U prvoj zvani~noj poseti Tirani, Pelegrini je sa albanskim kolegom razgovarao o saradwi u oblasti odbrane, obrazovawa i poqoprivrede.

HUMANITARNA ORGANIZACIJA "SRPSKA SOLIDARNOST" POKRENULA SEDMI PUT, AKCIJU "VASKRSLO KOSOVO I METOHIJA" Velika akcija za pomo} novoro|en~adima na KiM i wihovim majkama

Humanitarna organizacija "Srpska solidarnost" iz Beograda pokrenula je, sedmi put, akciju "Vaskrslo Kosovo i Metohija", za porodiqe i bebe u ju`noj pokrajini.

Prema re~ima Haxi Branka Anti}a, osniva~a i predsednika ove organizacije, `eqa im je da pru`e podr{ku porodiqama na KiM koje }e tokom vaskr{wih praznika doneti na svet "nove, najmla|e ~uvare Kosova i Metohije".

Sa ranije akcije''Srpske solidarnosti''

- Re~ je o na{oj tradicionalnoj akciji koju sprovodimo u porodili{tima u Gra~anici, Kosovskoj Mitrovici i Pasjanu, i kojom su obuhva}ene sve bebe koja se rode od Velikog petka do Vaskrsa. Kao i prethodnih godina, predstavnici "Srpske solidarnosti" }e na Vaskrs obi}i sva tri porodili{ta i darivati novoro|en~ad i wihove mame poklon-paketima, kao i nov~anom pomo}i u iznosu od 100 evra - ka`e Haxi Anti}.

On dodaje i da je u dosada{wim akcijama pomognuto vi{e od stotinu beba, odnosno da se godi{we u vaskr{we dane rodi izme|u 20 i 25 beba.

- Svake godine se na KiM ra|a sve vi{e srpske dece i `elimo da skromnim doprinosom pomognemo wihovu borbu za opstanak u sada sve te`im okolnostima - isti~u iz "Srpske solidarnosti" i poja{wavaju da sve artikle iz poklon-paketa kupuju u srpskim prodavnicama na Kosovu i Metohiji.

I dok nagla{avaju da kao {to je Vaskrs pobeda `ivota nad smr}u, iz Srpske solidarnosti navode da su i bebe simbol novog `ivota i nagove{taj vaskrsewa Kosova i Metohije.

Milorad Arlov

Prodata ~uvena palata Vu~eti} u Trstu

Srpska crkvena zajednica u Trstu osnovana je pre gotovo tri veka. Ugledni i bogati tr{}anski Srbi kroz vekove ostavili su dubok trag na razvoj ovog grada u kulturnom, ali i graditeqskom smislu. Brojne palate srpskih trgovaca uz samu

strancima, bilo je iz Austrije, Sredwih Ameri~kih Dr`ava, Rusije, Nema~ke, Australije... Ovih dana veliku pozornost izazvala je vest da regionalna vlada prodaje palatu “Vu~eti}”, veliko lepo izdawe uz obolu mora, ~iji je svojevredni vlasnik

obalu prodaju se posledwih godina za milionske iznose. Jedna od najlep{ih, palata Vu~eti}, prodata je ovih dana.

U zadwih deset godina Trst je do`iveo pravi turisti~ki procvat, ali je i zbog svog geografskog polo`aja, arhitekture, kulturnih i religioznih razli~itosti postao mesto gde su mnogi stranci po`eleli da imaju sopstvenu nekretninu.

Prema podacima ovda{wih lokalnih medija koji se odnose na prethodnu godinu, najvi{e zainteresovanih za kupovinu nekretnine u Trstu, kada je re~ o

SINI[A JE [AMPION

bio Mihajlo Vu~eti}, pripadnik nekada mo}ne srpske zajednice u Trstu.

Ova ~iwenica nas vodi ka tome da saznamo ko su bili ugledni, bogati Tr{}inski Srbi vlasnici rasko{nih palata. "Osnovana je srpska zajednica, Srpska pravoslavna crkvena op{tina pre skoro tri veka i samo ovo lepo izdawe podignuto je zahvaquju}i qudima koji su i tada ulagali puno u grad i ulagali su u svoju zajednicu i ulagali su i za budu}e generacije, ~iji smo deo i mi danas ovde.

Mnoga zna~ajnih imena su tada u~estvovala, po~ev{i od samog

Jo{ jedan Srbin ro|en u Americi zablistao je ovih dana na sportskom poqu. Kik bokser Sini{a Jovi} osvojio je zlatnu medaqu na prvenstvu SAD i tako se izborio za mesto u nacionalnom timu na VAKO Svetskom prvenstvu u kik boksu koje }e biti odr`ano u Abu Dabiju, kao i Panameri~kim igrama u Ju`noj Americi.

Jovi}, koj se takmi~i u kategoriji do 178 funti, ro|en je u mestu High Point, dr`ava Severna Karolina, SAD, a odrastao u Bijeqini i u Ohaju.

- Moja porodica porijeklom je sa Majevice, za koju me vezuju lepe uspomene iz vremena kada sam jo{ bio de~ak. To mi je pomoglo da nau~im i nikad ne zaboravim srpski jezik, iako sam ro|en daleko od otaxbine. Ponovo sam se vratio sa porodicom u Ameriku kad sam imao 9 godina, ka`e Sini{a Jovi}.

- Treniram kik-boks od sedme godine kad je me majka u Bijeqini upisala na karate i u boks. Nemam idole me|u sportistima, a moj jedini idol bio je i

grofa Vojnovi}a koji je bio jedan od najzna~ajnijih u to vreme, Riste [kuqevi}a, Kurtovi}a, Gop~evi}a i mnoge druge poznate Rizni}a, Kova~evi}a, bezbroj familija koje su stvarno dale veliki doprinos u `ivotu i radu Srba tada, a naravno svojom vizijom, zave{tawem i raznim donacijama i za nas danas.

Iza wih su ostale i bezbrojne palate, preko 50 palata su podigli u samom gradu. Mnoge od tih palata su na`alost promenile vlasnike iz jednog razloga ili drugog. Jedan deo palata je ostao u vlasni{tvu Crkvene op{tine u Trstu, zahvaquju}i kojima i uspevamo da nastavimo `ivot, kulturni, verski i svaki drugi. Mnoga danas udru`ewa gravitiraju oko same Crkvene op{tine i sve aktivnosti se koordiniraju, a ni~ega od toga ne bi bilo da tada qudi nisu imali tu viziju i dalekovidost, da osnivaju i prvu srpsku {kolu ovde, da osnivaju biblioteku, istorijski arhiv na{e crkvene op{tine u Trstu i sve ostalo.

Dovoqno je pro{etati gradom i ne}ete imati prilike da vidite mnogo drugih stvari koje nisu vezane za na{ narod i za na{e qude ovde. Pored tih palata koje su podignute najve}i broj ih je sam koncentrisan u strogom centru grada, du` mora, du` velikog kanala, oko poznate pijace Ponte Roso. To je bilo jezgo tada{weg Trsta i najskupqa zemqa, najskupqe parcele i najlep{e palate su podignute ba{ u tom delu", ka`e Zlatimir Selakovi}, predsednik Srpske crkvene op{tine u Trstu.

logoru [arvar

Na logora{kom grobqu u [arvaru, u Ma|arskoj, u petak 28. marta odr`an je dan se}awa na Srbe koji su pro{li kroz zloglasni logor u [arvaru tokom Drugog svetskog rata.

osta}e Isus Hrist. Omiqeni borci su mi bili Bruce Lee, Fedor Emelianenko, Muhammad Ali, Roy Jones Jr Iako je nedavno postao reprezentativac SAD, on ka`e da bi rado wihov dres zamenio za dres srpske reprezentacije.

- Volio bih u budu}nosti nastupam za Srbiju jer to je moja zemqa, moj narod. Znam da Srbija ima odli~ne kik-boksere koji osvajaju medaq na svetskim takmi~ewima, pa se nadam se da }e me neko iz tamo{weg saveza primetiti i pozvati, poru~uje Jovi}. Ka`e da od malih nogu prati srpske sportiste… - \okovi} je jedan od mojih omiqenih sportista. Volim i Joki}a, Luku Don~i}a, kome je otac Srbin, a u kik boksu Radeta Opa~i}a. Nekad sam tako|e pratio Pe|u Stojakovi}a i Vladu Divca. Naravno, kad su velika takmi~ewa, svetska prvenstva i Olimpijade, pratim na{e reprezentacije i zdu{no navijam. Na pitawe koliko Amerika vodi ra~una o tzv. malim sportovima poput kik-boksa, Sini{a nas je iznenadio odgovorom:

- Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su jedna od rijetkih zemaqa koja nema Ministarstvo sporta i ne finansira sportiste koji se prikqu~e wihovoj reprezentaciji. Ne postoji svest o tome i ja se svojim javnim nastupima trudim da skrenem pa`wu i nadam se da }e u budu}nosti Amerika povesti vi{e ra~una o svim sportistima koji je predstavqaju. Za kraj razgovora, Sini{a je po`eleo da ne{to poru~i mladima koji tek po~iwu svoje sportske karijere:

- Moj pokojni djed Cvjetko govorio je mojoj majci, a ona meni: „[ta god radi{ u `ivotu, bilo to ono najmawe ili najve}e, radi sve sa 100 posto qubavi, srca i du{e pa }e ti sve biti lako i radosno“.

[arvar bio je me|u ma|arskim logorima najozlogla{eniji radni logor osnovan u Drugom svetskom ratu. Ovaj logor je bio vrsta zatvora stvorenog za politi~ke protivnike, pripadnike pojedinih etni~kih ili religijskih grupa, civila sa podru~ja Ba~ke, Barawe, Me|umurja i Prekomurja u kojima su gra|ani Srbije zatvarani naj~e{}e bez pojedina~nog sudskog procesa, ve} po nekim {irim kriterijumima. U ovom logoru su zatvorenici, `iveli u neuslovnim i nehigijsnskim prostorijama, goweni na te{ke radove, oskudno ili nikako hraweni i odevani, streqani i ve{ani, nagoweni na samoubistvo i sve vreme Drugog svetskog rata prakti~no sistematski uni{tavani. Glad, hladno}a i bolesti najvi{e su poga|ale decu i majke sa bebama. Ma|arski kraqevski logor za internirawe – [arvar radio je od maja 1941. godine pa sve do zavr{nih operacija u Drugom svetskom rata, 28. marta 1944. godine, kada su borci Crvene armije zauzeli [arvar i oslobodili pre`ivele logora{e.

Prema odluci Ministarstva unutra{wih poslova je 15. aprila 1941. posebno je bio regulisan Uredba o na~in internirawa Srba u Ma|arskoj. Na osnovu ovog propisa, internirani su oni Srbi „koji su zainteresovani za sprovo|ewe srpske politike i koji na osnovu svojih prethodno pona{awe i individualnost daju razlog za sumwu da se spremaju na takve radwe koje bi mogle biti {tetne po bezbednost dr`ave“. Jedini problem u realizaciji ove Uredbe je bio koliko }e Srba biti internirano i {ta }e biti sa wima. U logoru je, prema nekim podacima, tokom Drugog svetskog rata internirano izme|u 8.500 i 9.500 zato~enika, sa prostora nekada{we NDH i Vojvodine pod Ma|arskom okupacijom, ukqu~uju}i i oko 600 Slovenaca. Nakon rekonstrukcije i obnove logorskog grobqa u [arvaru, napravqen je spisak od oko 750 umrlih interniraca tokom Drugog svetskog rata. Sahraweni su u posebnom delu {arvarskog grobqa. Najvi{e qudi je stradalo u zimu 1941/42. godine, a me|u umrlima je bio veliki broj dece. Ve}ina zato~enika umrla u prvoj godini zato~eni{tva, kada ma|arske fa{isti~ke vlasti nikome nisu dozvolile da pru`i bilo kakvu pomo} u hrani i lekovima internircima u [arvaru.

Premijer Elbanizi o~ekuje direktne razgovore sa Trampom o carinama

Dok se zvani~ni Va{ington priprema da 2. aprila objavi nove carine za svoje trgovinske partnere, premijer Australije Entoni Elbanizi izjavio je da o~ekuje da }e imati direktan razgovor sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o carinama.

Postoji zabrinutost da bi Australija mogla biti pogo|ena predstoje}om eskalacijom globalnog

BRIZBEJN

2032:

trgovinskog rata Trampove administracije koja je najavila da }e objaviti uzvratne trgovinske mere na takozvani "dan oslobo|ewa".

Tramp priprema najavu carina za 2. april, dan koji je nazvao "danom oslobo|ewa" kada }e predstaviti takozvane recipro~ne carine koje smatra odmazdom za carine i druge trgovinske namete koje sprovode druge zemaqe, ukqu~uju}i dugogodi{we saveznike SAD.

Tramp je ovog meseca uveo carine na ~elik i aluminijum koje uti~u na australijski izvoz. Govore}i drugog dana kampawe pred op{te izbore u Australiji koji su zakazani za 3. maj, premijer Australije Albaneze je rekao da je wegova vlada "veoma konstruktivno" sara|ivala sa zvani~nicima SAD o pitawu carina.

Upitan o mogu}nosti razgovora sa Trampom o ovom pitawu, Elbanizi je rekao da }e "imati direktan razgovor sa Trampom".

Australijski tenkovi nisu stigli do Ukrajine

Isporuke polovnih tenkova Abrams kijevskom re`imu iz Australije mogle bi biti otkazane zbog odluke predsednika SAD Donalda Trampa da smawi anga`ovawe Sjediwenih Dr`ava u odr`avawu funkcionalnosti poqskog aerodroma @e{uv.

Preko ovog aerodroma prolazi ve}ina vojne pomo}i za Ukrajinu. Kao alternativni pravac razmatran je transport preko Rumunije, ali su sada oba mar{ruta pod znakom pitawa.

Iako isporuke nisu u potpunosti obustavqene, wihov obim je smawen. Ministarstvo odbrane Australije saop{tilo je da „usko sara|uje sa partnerima, ukqu~uju}i Sjediwene Dr`ave, kako bi obezbedilo {to br`u isporuku tenkova M1A1 Abrams Ukrajini“.

Australija }e pomo}i

Kanadi u „obuzdavawu“ Rusije u Arktiku

stadiona po~iwe tek 2026. godine

U Brizbejnu, Australija, gradwa glavnog olimpijskog stadiona za Igre 2032. godine ne}e po~eti pre 2026. godine. O~ekuje se da }e ukupni tro{kovi iznositi 7,1 milijardi australijskih dolara. Planovi za infrastrukturu i razvoj su u toku, a javnost podr`ava odr`avawe Igara. Stephen Conry, predsednik nezavisne koordinacione vlasti za infrastrukturu, izjavio je da }e radovi na stadionu po~eti najverovatnije 2026. ili 2027. godine. On je naglasio da je potrebno mnogo posla kada se tro{e milijarde dolara na infrastrukturu. „Imamo vi{e od sedam godina, dovoqno vremena da izgradimo stadion. Bi}e spreman do 2031. godine“, dodao je Conry Novi stadion sa 60.000 mesta bi}e izgra|en u gradskom parku, a planira se i izgradwa jedrewa na ostrvima Whitsunday. Tako|e, planira se i vesla~ki centar u Rokhamptonu, na centralnoj obali Kvinslenda. Premijer David Crisafulli predstavio je nove kon-

cepte, nagla{avaju}i potrebu za brzim napretkom. Prvobitni plan za renovirawe 130 godina starog stadiona Gabba je odba~en, a novi planovi su pro{ireni na vi{e gradova du` obale Kvinslenda. Neki od sportskih objekata, poput veslawa, mo`da ne}e biti odobreni od strane me|unarodnih sportskih federacija, ali su u fazi planirawa. Tako|e, planira se izgradwa zatvorenog sportskog kompleksa koji }e biti van okvira Olimpijade, ali bi mogao postati mesto za doga|aje 2032. godine. U okviru Victoria Parka bi}e izgra|en i akva centar sa 25.000 mesta, koji

}e postati dom nacionalnoj akademiji.

Liveris je istakao da je Australija poznata po jakom nacionalnom programu plivawa i da treba pru`iti priliku mladim sportistima da se poka`u na svetskoj sceni. Kriti~ari su izrazili zabrinutost da }e novi stadion smawiti zelene povr{ine i pove}ati saobra}ajnu gu`vu. Ipak, doma}i mediji su pokazali da javnost u Kvinslendu podr`ava Olimpijske igre u Brizbejnu. „^ak su i najgori kriti~ari rekli ‘ajde da krenemo daqe'“, rekao je Liveris. „Ovo je opipqiv ose}aj prilike. Ovo je poklon.“

Australija zabranila novu horor igru "Silent Hill f"

Nova igra iz kultnog horor serijala na{la se na udaru australijskih regulatora, koji su je potpuno zabranili bez obja{wewa. Iako jo{ nismo videli mnogo materijala iz ove dugo o~ekivane igre, ve} sada je jasno da }e "Silent Hill f" doneti neki od najstra{nijih sadr`aja u istoriji fran{ize.

Ovo je prvi naslov u serijalu koji je u Japanu dobio oznaku 18+, {to govori mnogo o wegovom ekstremnom sadr`aju.

Prema opisima koje je objavila ameri~ka organizacija ESRB, igra sadr`i scene kao {to su "lica koja se razdiru", "lik koji `iv gori u kavezu" i "iznutrice i tetive prikazane na poslu`avnicima". Toliko je uznemiravaju}eg sadr`aja da je kompanija Konami morala da na prodajnu stranicu igre postavi posebno upozorewe za igra~e da naprave pauzu ako im sadr`aj postane previ{e neprijatan. Australijska regulatorna tela nisu dala nikakvo zvani~no obja{wewe za odbijawe klasifika-

cije. Na wihovom sajtu stoji samo poruka: "Za vi{e informacija o razlogu ove odluke, molimo vas da nas kontaktirate." Ova odluka prakti~no zna~i da igra ne}e biti dostupna na australijskom tr`i{tu ukoliko razvojni tim ne napravi zna~ajne izmene. Ovo nije prvi put da se "Silent Hill" igra na|e pod zabranom u Australiji. Godine 2008. igra "Silent Hill: Homecoming" bila je inicijalno zabrawena, ali je kasnije ipak stigla na tamo{we tr`i{te u cenzurisanoj verziji.

Australija }e Kanadi prodati savremeni i mo}ni radar u vrednosti od 4 milijarde dolara, {to }e predstavqati najve}u prodaju australijske vojne industrije u istoriji zemqe, izjavio je ministar odbrane Australije, Ri~ard Marls. Do ove velike nabavke do{lo je nakon {to je Otava odbila da kupuje oru`je od Va{ingtona, zbog pretwi Donalda Trampa da bi Kanada mogla postati nova savezna dr`ava SAD. Australijski radar }e se koristiti za nadzor morskog i vazdu{nog prostora u arkti~kim podru~jima Kanade. Otava poja~ava svoje vojne kapacitete u severnim regionima, nastoje}i da ograni~i ruski uticaj u Arktiku i modernizujeu vojnu infrastrukturu.

AUSTRALIJI STIGLA NOVA OPASNA NARUXBINA

Stigli raketni baca~i Himars

Australijska vojska dobila je svoje prve raketne baca~e Himars ameri~ke proizvodwe, saop{tila je australijska vlada pozdravqaju}i isporuku za koju se o~ekuje da }e oja~ati nacionalnu i regionalnu bezbednost.

Prva dva od 42 Himarsa naru~ena iz SAD su stigla, navodi se u saop{tewu i dodaje da }e to „promeniti pravila igre“.

– Pravimo rekordna ulagawa kako bismo osigurali da australijske odbrambene snage imaju sposobnosti koje su im potrebne kada je u pitawu bezbednost gra|ana – rekao je australijski ministar odbrane Ri~ard Marlis.

Australija je po~etkom januara 2023. prihvatila ponudu SAD da nabavi to oru`je, koje je Ukrajina koristila posebno protiv Rusije, sa isporukama do 2026. ili 2027 godine. Me|utim, posle revizije svoje odbrambene doktrine godine kada je sporazum potpisan, rokovi isporuke su skra}eni.

Ta zemqa je odlu~ila da br`e razvije svoje dugotrajno sredstvo odvra}awa, suo~ena sa rastu}im vojnim uticajem Kine na Pacifiku i rizicima koje to predstavqa za trgovinu.

Vlada je najavila ulagawe od 1,6 milijardi australijskih dolara (927 miliona evra) kako bi pove}ala svoju naruxbu i ubrzala proces isporuke.

Himars mo`e da udari sa udaqenosti od vi{e od 500 kilometara.

AERODROM ZAPADNI SIDNEJ:

Australijsko ~udo

vredno skoro ~etiri milijarde dolara

Sidnej je me|u prvih 15 najpose}enijih gradova na svetu, prepun ogromnih podru~ja prirodnih rezervata i parkova, sa ponudom koja ukqu~uje neponovqivu luku u Sidneju i Kraqevski nacionalni park. Pla`a Bondi koja se nalazi sedam kilometara isto~no od centralnog poslovnog okruga Sidneja, jedno je od najpose}enijih turisti~kih mesta u Australiji i lokacija dve hit TV serije.

Skoro 40 miliona qudi putovalo je kroz glavni sidnejski aerodrom. Aerodromi {irom sveta `ive najizazovniji ~etvorogodi{wi period u istoriji industrije, nakon {to je 2023.bila prva neokrznuta posledicama pandemije kovid-19.

Ovo je rezultiralo najve}im mese~nim prometom putnika na aerodromu u Sidneju od 2019. godine. U proseku 3,22 miliona svakog meseca. Prema ve}ini dostupnih

zaliv Botani. To je otvorena okeanska uvala, u koju je prvi put uplovio kapetan Xejms Kuk 29. aprila 1770. Tada je plovio po Australiji na svom brodu Endevor. Ostatak aerodroma je okru`en stambenim zgradama u predgra|ima Maskot, Merikvil, Voli Krik i Kaima. Prava gra|ana ovde su ne{to malo ja~a od aspiracija dr`ave.

Stanovnici koji `ive u blizini nisu bili impresionirani mlazwacima iznad svojih domova tokom celog dana. Zato aerodrom ima policijski ~as svake no}i od 23:00 do 6:00, zahvaquju}i zakonu donetom 1995. Sidnejski aerodrom postao je `rtva svog rodnog mesta, zakovan izme|u urbanih delova i mora.

Dobre vesti stigle su u novembru, kada su otkriveni ambiciozni planovi za modernizaciju doma}eg terminala T2. To je prva velika nadogradwa u vi{e od 30 godina. Investicija od 200 miliona do-

pokazateqa, 2023. je bila daleko prometnija od 2022, pa je broj doma}ih putnika porastao je za 7,6 odsto. Broj me|unarodnih putnika bio je ve}i neverovatnih 29,4 odsto. Uz sve to populacija samog Sidneja bi ubrzo mogla sa pet da se popne na sedam miliona stanovnika. Predvi|a se da }e se stanovni{tvo grada Sidneja, u periodu od 2021. do 2041. godine, pove}avati u proseku za 94.939 osoba godi{we, odnosno po stopi 1,85%.

SIDNEJSKE MUKE

Godinama unazad u Australiji je svima jasno. Aerodrom u Sidneju ovaj protok ne mo`e da podnese. Ova briga predmet je politi~ke debate koja traje od ~etrdesetih godina. Uprkos nekim pro{irewima, realna je opasnost da }e aerodrom koji se naziva i Kingsford Smit ostati bez kapaciteta do 2030. Brojni su primeri putnika, posebno iz Britanije i Amerike, ~iji su letovi morali da budu preusmeravani na Melburn, zarad dopune goriva, zbog zauzetosti sidnejskog aerodroma.

Aerodrom u Sidneju je pravi veteran. Otvoren 1919. godine, jedan je od najstarijih na svetu. Bio je predmet nekoliko renovirawa tokom godina. Najva`nije je bilo pro{irewe pred Olimpijske igre 2000. godine, koje je ko{talo skoro pola milijarde dolara. Postoje}i terminali tada su pro{ireni i renovirani, a novi `elezni~ki tuneli su izgra|eni pomo}u ma{ina za bu{ewe.

Sidnejski aerodrom je ome|en zna~ajnim ograni~ewima. Na jednoj strani je

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

ma u Sidneju. Ovo je bio jedan od najve}ih projekata zemqanih radova u istoriji Australije. ^ak 26 miliona kubnih metara zemqe i kamena preba~eno je da bi se lokacija izravnala. Uz kori{}ewe vi{e od 300 ma{ina.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

lara poboq{a}e iskustvo putnika uz pojednostavqenu prijavu, br`u sigurnost i a`urirane objekte. Novi izgled, vi{e tehnologije ispu{tawa torbe i bezbednosna infrastruktura slede}e generacije za ubrzavawe odlazaka i poboq{awe efikasnosti. Kada se zavr{i, predvi|a se da }e 95 odsto putnika putovati kroz zgradu za mawe od 15 minuta.

AERODROM ZAPADNI SIDNEJ I NENSI-BIRD VOTSON

Ove najave ne}e eliminisati pretwu prebukiranosti najve}e gradske vazduhoplovne luke. Zato se re{ewe prona{lo kroz gradwu enormno skupog aerodroma Zapadni Sidnej (Western Sydney Airport) Procewen je na 5,3 milijardi australijskih dolara, {to je otprilike 3,6 milijardi ameri~kih dolara – za novi terminal, pultove za prijavu, pistu. Za oficijelni naziv izabrano je ime Nensi-Bird Votson. Re~ je o „An|elu iz zale|a“, osniva~ici i pokroviteqki Australijskog udru`ewa `ena pilota. Ona je tridesetih godina pro{log veka postala kvalifikovani pilot sa 19 godina. Najmla|a Australijanka koja je stekla pilotsku dozvolu. Nalazi se oko 50 kilometara zapadno od gradskog centralnog poslovnog okruga i aerodroma u Sidneju. Trebalo bi da ugosti neverovatnih 82 miliona posetilaca godi{we. Ambiciozni po~etak delovao je prili~no na dugom {tapu. Stada ovaca i goveda bila su potrebna da bi se pomoglo u ~i{}ewu skoro 1.800 hektara grmqa. To je lokacija dvostruko ve}a od aerodro-

U prvoj fazi }e kapacitet iznositi do 10 miliona putnika godi{we, uz jednu pistu od 3,7 kilometara, terminalne platforme, rulne staze i druge odgovaraju}e vazduhoplovne objekte. Objediwava}e ih terminal povr{ine do 90.000 kvadratnih metara, uz parking za oko 11.500 automobila, saobra}ajnice i druge operativne zgrade.

^UDO OD KROVA SA [MEKOM EUKALIPTUSA

Sama zgrada terminala prostire se na ~etiri nivoa i 110.000 kvadratnih metara. To je prva grinfild lokacija u Australiji nakon vi{e od 50 godina. Do juna ove godine zavr{eno je oko 80% radova. Terminal je pokriven plafonom od aluminijumskih kutija, tretiranim da izgledaju kao drvo. Ujedno prati krivine, talase i uglove stvarnih Plavih planina. To je region zapadno od Sidneja, u Novom Ju`nom Velsu koji je poznat po dramati~nom pejza`u. Obuhvata strme litice, {um eukaliptusa, vodopade i sela pro{arana pansionima, galerijama i ba{tama.

Svod koristi svetlosnu filtraciju, inspirisanu australijskim zelenilom.

Ciq je da opona{a iskustvo stajawa ispod kro{we eukaliptusa. Centralna ki~ma i lopatice su dijagramski raspore|ene tako da se dobije prirodno svetlo kroz krovne prozore iznad letvica. Spoqni krov se sastoji od 3.500 tona ~elika i vi{e od 44.000 kvadratnih metara lima. Obi~no bi to zna~ilo mnogo spojeva iz kojih mo`e do}i do dosadnih curewa. Ali ne ovde. Dve najve}e plo~e te vrste u Australiji, duga~ke 75 metara, smotane su na licu mesta i podignute pomo}u pri-

lago|enog okvira za te namene. Povrh ovih impresivnih plo~a, krov je prekriven sa 6.000 solarnih panela koji poma`u u napajawu terminala i {ire infrastrukture. Trenutno se gorivo za terminal isporu~uje kamionima, ali je u planu postavqawe namenske linije.

KRITIKE

Iako je najavqeno povezivawe sa metro terminalom, i gradwa nove pruga du`ine 23 km, sa {est stanica koje povezuju zapadni Sidnej sa novim aerodromom, ~iwenica je da je transportni deo pomalo zaboravqen. Stanovnike Sidneja zbuwuje ~iwenica da nijedan voz ne}e saobra}ati posle 22:00. Verovatno }e to biti regulisano tokom vremena (metro je najavqen za 2026. godinu). Trenutno stawe stvari izaziva bojazan. Gra|ani su prora~unali da taksi usluge mogu da ko{taju do 300 australijskih dolara. I da se na taj na~in samo dodaju ve} preskupi tro{kovi putovawa. Aerodrom brine i obli`we stanovnike, koji nisu preterano sre}ni najavqenim saobra}ajem 24/7 i potencijalnim vazdu{nim koridorima, koji dodu{e jo{ nisu uspostavqeni. Australijska kompanija Kvantas i wena podru`nica Xetstar postale su prve aviokompanije koje su postigle komercijalni sporazum sa ovim aerodromom, da bi im se pridru`ila i kompanija Qantas Freight 2024. godine. Postoje i zabrinutosti oko statusa svetske ba{tine Plavih planina. Australijska vlada obavezala se da obave{tava UNESCO o razvoju aerodroma i wegovim potencijalnim uticajima. Ovaj aerodrom nije namewen samo ka usmeravawu putnika ka centru Sidneja. Ovo je u potpunosti jedan novi tematski prostor, koji }e privu}i urbanizaciju, i bi}e povezan novom voznom linijom 2032. godine. Nakon decenija i decenija ~ekawa, kona~no }e biti re{ena sidnejska vazduhoplovna no}na mora.

Izbor ili izbori

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Aktuelni premijer Entoni Elbanizi zakazao je pro{le nedeqe redovne federalne izbore za 3. maj. Ostalo je samo ~etiri nedeqe do dana odluke. Wegov prethodnik na mestu prvog ministra Skot Morison do`iveo je te`ak poraz 2022. i tada je Elbanizi zaista delovao kao neko realno politi~ko

kdauna. Iako je inflacija ve} po~ela da raste tokom 2021. godine, {to je ve}inu Australijanaca prili~no uzdrmalo, ironi~no je po~ela da divqa tek nakon dolaska nove Elbanizijeve vlade. Tro{kovi `ivota i rapidni rast cena obele`ili su ve} prvu godinu vlade Elbanizija. Iako je ohrabrivala wegova pomirqiva politika prema Kini, od koje je koristi imala pre svega australijska ekonomija, sve ostalo je bilo nejasno. Stekao se utisak da Elbanizi nije ba{ imao jasan plan kojim putem nakon kovida treba da ide Australija. Samo na vojnu i finansijsku pomo} Ukrajini, Australija je do sada potro{ila ~ak bilion i 300 miliona dolara, od ~ega je najve}i deo izdvojen pod vladom Elbanizija. U jednom je Elbanizi sigurno uspeo, da svoj mandat dovede do kraja i izdr`i pune

Koalicija pod vo|stvom lidera opozicije Pitera Datona, ve{to koristi ~iwenicu da se aktuelna vlada nije najboqe sna{la u spletu novih me|unarodnih okolnosti. Koalicija se tako trudi da svako vladino obe}awe nadma{i i obe}a makar za pedaq vi{e. Jedno od zanimqivih obe}awa Koalicije je 30.000 dolara godi{we malim biznisima za kupovinu opreme ili neophodnih alata

osve`ewe. ^ak i malo vi{e od toga, na samom po~etku mnogim Australijancima je bio nova nada nakon frustriraju}ih godina korone i nepotrebnih lo-

banizi je imao prilike da popravi stvari i da barem poku{a da uspori enormni rast tro{kova `ivota, ipak to se nije desilo. Tako vladaju}i laburisti tek u ovoj kampawi obe}avaju mnoge stvari koje su verovatno mogli da urade i dok su bili na vlasti. Neka predizborna obe}awa, kao {to su na primer poreski rezovi, za Australijance od $268 u finansijskoj 2026-27 i $536 u 2027-28 godini deluju vi{e kao pra{ina u o~i bira~ima. Sa druge strane mo`da je to i prava slika trenutnog stawa nemo}i u kojoj se zemqa nalazi. Jer ne smemo zaboraviti da }e australijski javni dug prema prognozama u finansijskoj 202627 godini prema{iti jedan trilion ameri~kih dolara. Tako|e, u odnosu na pro{logodi{wi buxetski vi{ak od 9,3 biliona, ove godine }emo po prognozama federalne blagajne imati deficit od ~ak 28,3 biliona dolara. To samo zna~i da je zemqa u sve ve}im problemima. Trogodi{wi rat u Ukrajini, rat u pojasu Gaze, usporavawe kineskog privrednog rasta, kao i nove Trampove carine na izvoz u Ameriku, samo su neki od globalnih doga|aja koji i australijsku ekonomiju ~ine sve rawivijom. Australijski dolar je upravo pod vladom Elbanizija, i to u posledwih godinu dana, dostigao novi istorijski minimum u odnosu na evro i ameri~ki dolar. To na{e gra|ane stavqa u sve te`u situaciju, jer je na{a privreda itekako zavisna od uvoza iz Azije, Evropske unije i Amerike.

I koalicija pod vo|stvom lidera opozicije Pitera Datona, ve{to koristi ~iwenicu da se aktuelna vlada nije najboqe sna{la u spletu novih me|unarodnih okolnosti. Koalicija se tako trudi da svako vladino obe}awe nadma{i i obe}a makar za pedaq vi{e. Jedno od zanimqivih obe}awa Koalicije je 30.000 dolara godi{we malim biznisima za kupovinu opreme ili neophodnih alata. Naravno, u tu opremu za sve biznise se mo`e ura~unati i kupovina nekog novog ili polovnog automobila, {to su mnoge male kompanije koristile posledwih godina. Od ove godine laburisti nemaju vi{e tu opciju u ponudi, {to im se realno mo`e i osvetiti u zemqi sa vi{e od 2 miliona i 600 hiqada malih kompanija. Jo{ jedan zanimqivi predlog Koalicije mo`e im doneti glasove, a to je dvogodi{wa pauza na pove}awe akciza na pivo. Australijanci itekako vole pivo, tako prose~ni Australijanac godi{we popije 78 litara piva, u pore|ewu sa vinom to je mnogo mawe. Prose~ni Australijanac popije tek oko 18 litara vina godi{we, {to je ipak zna~ajno mawe u pore|ewu sa pivom. I slo`i}ete se ako iko bude odlu~ivao ove predstoje}e izbore bi}e to mo`da ne mali biznisi, ali pivopije najverovatnije.

tri godine. Bi}e tako ovo prvi federalni izbori koji nisu vanredni. Posledwi premijer koji je izdr`ao puni mandat bio je Xon Hauard 1998. godine. El-

ZAJEDNICA

Srpski kulturni klub se ponovo otvara!

uuu Srpski kulturni klub, kamen temqac srpske zajednice zapadnog dela Sidneja, ta~nije Middleton Grange, predgra|e samouprave Liverpul, sprema se da ponovo otvori svoja vrata nakon {to je prevazi{ao niz krupnih izazova bez presedana koji su ugro`avali wegovu budu}nost

Po{tovani ~lanovi i prijateqi Srpskog kulturnog kluba,

Kao bezbroj drugih, i na{ klub se suo~io sa mnogim pote{ko}ama.Tokom godina, nailazili smo na izazove po~ev – od odkupa na{eg zemqi{ta dr`avnih vlasti Novog Ju`nog Velsa za autoput M7 do postepeno opadawe posete i uticaja pandemije KOVID-19 koja je ostavila traga na bezbroj institucija, me|u kojima je i Srpski kulturni klub.

U isto vreme, na{ posve}eni odbor direktora se suo~avao sa olujom spoqnih pritiska. Po~ev{i od biv{ih ~lanova kao samoprogla{eni poverenici koji su poku{ali preuzeti i prodati na{u zemqu i imovinu, sa planovima da preusmere prihode u inostranstvo. Uprkos wihovim naporima, direktori su bili ~vrsti u svojoj posve}enosti bogatoj istoriji kluba i wegovu vrednost za zajednicu.

Uprkos ovim ogromnim izazovima, na{ odbor je odlu~io da se ne preda.

Klasifikacija namene zemqi{ta u to vreme sastojalase iz dve kategorije, naime polovina imovine je bila ozna~ena kao RE1 i preuzimawe za potrebe lokalne samouprave, dok je druga polovina bila RE2. Sa dugogodi{wim, boqe re~eno devetogodi{wim pregovorima i diplomatijom odbor je uspeo da ispravi nepravilnu klasifikaciju namene zemqi{ta sa~uvaju}i imovinu za budu}u upotrebu kluba. Upravni odbor je nastavio sa ulagawem u renovirawe, unapre|ewe infrastrukture kluba i istra`ivawe drugih prilika za razvoj kluba. Ne uznemireni ovim preprekama, odbor je pokrenuo sveobuhvatan plan spasavawa, fokusiran na renovirawe i ponovnu izgradwu kluba kako bi se osigurala wegova dugove~nost. Tamo gde su mnogi videli tro{nu zgradu, odbor je video potencijal. Uz pa`qivo planirawe i zna~ajna ulagawa, klub je pro{ao transformaciju, pozicioniraju}i ga kao `ivahnu i stabilnu instituciju u godinama koje dolaze.

Ciq je bio jasan: osigurati klub ne samo da pre`ivi, ve} i da postane ja~i nego ikad pre. Na`alost, put do oporavka nije bio bez prepreka. Kako je renovirawe napredovalo, neki pojedinci su pokrenuli nemilosrdni poku{aj preuzimawa. Oni su nastojali iskoristiti rawivost kluba za svoju li~nu korist. Sre}om, na{ odbor je uspe{no branio klub, sudskim nalozima protiv po~inilaca, {to je dovelo do 18 meseci ka{wewa u izgubqenom vremenu u zavr{etku renovirawa.

Na{oj srpskoj zajednici i svima onima koji su nas podr`ali `elimo da jedno bude jasno: Srpski kulturni klub }e se uskoro ponovo otvoriti, ja~i, finansijski stabilniji i posve}eniji slu`ewu na{oj zajednici nego ikada ranije.

U narednim nedeqama po~iwemo proces ponovnog otvarawa kluba u fazama, sa punim operacijama se o~ekuje da }e se nastaviti u roku od 12 do

16 nedeqa. Jedva ~ekamo da se ponovo vidimo sa starim prijateqima kluba, po`elimo dobrodo{licu novim licima i ponovo zapalimo ose}aj zajedni{tva koji je oduvek bio u srcu institucije. Kao deo ovog uzbudqivog novog poglavqa, sa ponosom najavqujemo da }e Srpski kulturni klub tako|e koristiti naziv Klub Tesla za {iru zajednicu, koji simbolizuje mo} prevazila`ewa prepreka i dostizawa veli~ine.

Ovo ponovno otvarawe nije samo restauracija zgrade; to je simbol obnove na{e zajednice, a na{a misija je oduvek bila da slu`imo na{oj zajednici, ~uvamo na{u kulturnu ba{tinu i stvaramo prostor koji odaje po~ast na{oj pro{losti, istovremeno prihvataju}i budu}nost.

Gledaju}i unapred, klub ulazi u novu fazu rasta i `eqan je da ukqu~i zajednicu u svoj uspeh. U narednim nedeqama, odbor }e objaviti mogu}nosti za pojedince i preduze}a da doprinesu teku}oj misiji kluba kroz uloge i usluge.

Ulazimo u novu eru, ovo je na{e vreme da zablistamo i spremni smo da podelimo to uzbu|ewe sa svima vama.

Ponovno otvarawe Srpskog kulturnog kluba, sada Kluba Tesla, ozna~ava po~etak jednog uzbudqivog novog poglavqa u istoriji zajednice. Sa obnovqenim ose}ajem svrhe i odlu~nosti, klub je spreman da napreduje za generacije koje dolaze.

Zahvaqujemo vam na nepokolebqivoj podr{ci tokom ovih izazova puta, i radujemo se {to }emo vam ponovo po`eleti dobrodo{licu u klub koji je ja~i, ujediweniji i posve}eniji nego ikada ranije. Gledamo i smelo idemo u budu}nost uz po{tovawe pro{losti, i radujemo se {to }emo sa svima vama krenuti na ovo novo putovawe.

Srpski kulturni klub

GRADI] U AUSTRALIJI TRA@I LEKARA: Plata od 680.000 dolara godi{we i besplatan sme{taj, ali postoji "problem"

Gradi} Xulija Krik u zaba~enom, jedva naseqenom delu Australije, raspisao je konkurs za lekara i nudi mu godi{wu platu od 680.000 dolara, besplatan sme{taj, vrlo dare`qiv godi{wi odmor i druge pogodnosti, pi{e portal businessinsider.de.

Kvaka je samo ta {to je gradi} u Kvinslendu sa oko 550 stanovnika udaqen oko 19 sati vo`we od prvog velikog grada, Brizbejna, i {to u wemu sve poslove obavqa i organizuje samo jedan lekar op{te prakse, a dosada{wi odlazi sa tog mesta.

Iz objavqenog konkursa proizlazi da bi novi doktor imao godi{wu platu do 680.277 australijskih dolara, {to je oko 396.000 evra, odnosno pribli`no sedam puta vi{e od prose~ne plate u Australiji.

Uz to imao bi potpuno besplatan sme{taj, subvenciju za automobil, pet nedeqa odmora godi{we i jo{ 3,6 nedeqa godi{we vanrednog odmora za usavr{avawe.

Najbli`i iole ve}i gradovi su Maunt Isa, do kojeg se autom sti`e za tri sata, i osam sati udaqeni Taunsvil siti. Brizbejn, tre}i po veli~ini australijski grad, udaqen je vi{e od 1.600 kilometara. Gradi} Xulija Krik je 2022. godine ve} jednom raspisao konkurs za radno mesto lekara, koji je izazavao zanimawe u celom svetu. Grad je potom zaposlio lekara iz Brizbejna, koji je sada dao otkaz.

Prema pisawu medija, novi doktor bi morao da bude spreman na paklene temperature, na najezde insekata i druge neugodnosti. Sa druge strane, posao u pustiwskom krajoliku nau~io bi ga novim ve{tinama i primorao ga da stekne nova znawa.

Australija ima velike probleme sa medicinskim osobqem u ruralnim podru~jima, zbog ~eka sve vi{e gradova u zaba~enim delovima zemqe redovno zainteresovanima nudi daleko ve}e plate, besplatni sme{taj, selidbu i duge pogodnosti.

ZAJEDNICA

Pi{e: Joca Gajeskov

VELIKOPOSNA BOGOSLU @ EWA I PREDAVAWA OKUPILO NA STOTINE QUDI

Protekla nedeqa bila je ispuwena zna~ajnim doga|ajima u Namesni{tvu sidnejskom.

U nedequ ve~e 23. marta, u crkvi Svetog Luke u Liverpulu, ve~erwe bogoslu`ewe slu`io je prota Aleksandar Milutinovi}, uz saslu`ewe nekoliko sve{tenika iz Sidneja, a interesantno predavawe u prepunom hramu odr`ao je o. Veselin Svorcan iz Hombu{a na temu “Bavi se sobom a ne drugima”.

U sredu, 26. marta, u crkvi Svetog Nikole u Blektaunu slu`ena je Pre|eosve}ena liturgija.

U nedequ, 30. marta, svetu arhijerejsku liturgiju u sidnejskoj Lazarici slu`io je mitropolit Siluan, a u nastavku besedio o. Rafailo.

U popodnevnim ~asovima u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati bilo je slu`eno ve~erwe bogoslu`ewe.

Dan je zavr{en velikim sabrawem u Srpskom centru Bonirig, gde je posle predavawa o. Rafaila prikazan film “Qubav tvoja i neposlu{nost moja”.

U sredu, 2. aprila, u crkvi Svetog Nikole u Blektaunu, slu`eno je Prvo bdenije, doma}in Drugog bdenija u petak 4. aprila bi}e sidnejska Lazarica, a u subotu 5.

aprila, u crkvi Svetog Save u Elanori, bi}e versko predavawe i prikazivawe filma „Qubav tvoja i neposlu{nost moja“. U nedequ, 6. aprila, u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Hombu{u posle ve~erweg bogoslu`ewa. predavawe na engleskom jeziku odr`a}e prota Sa{a Radoi~i}.

Recimo na kraju, da }e se u sredu 9. aprila u crkvi Svetog arhi|akona Stefana u Ruti Hilu, slu`iti Pre|eosve}ena liturgija sa po~etkom u 7 ~asova uve~e.

Navedeni doga|aji okupili su vi{e stotina vernika i radoznalog naroda, a uvereni smo da }e tako biti i na slede}a zakazana predavawa.

Na{ proslavqeni karatista i promoter borila~kih ve{tina, Slavko Je` iz Sidneja, poziva sve qubiteqe ove vrste sporta na veliki turnir koji se odr`ava u petak 11. aprila u sali Srpskog centra u Bonirigu.

Posebna atrakcija bi}e nastup biv{e dvostruke {ampionka sveta i Evrope i najboqe amaterske borkiwe u bantam kategoriji, na{e Nikolije Nine Milo{evi}, koja je od nedavno pre{la u profesionalce i trenutno boravi na Petom kontinentu.

Nina je na svetskom IMMAF prvenstvu koje je odr`ano u Beogradu, u februaru pre dve go-

dine, donela prvo i istorijsko IMMAF zlato za Srbiju.

Nikolija Milo{evi} je devojka koja `ivi u [vedskoj, po-

reklom je iz Smedereva, a sa reprezentacijom te zemqe je osvojila sve {to se mo`e osvojiti.

Ona }e u Bonirigu za protivnicu imati iskusnu „fajterku“ De La Tore sa Filipina.

„Bije, ru{i, zavr{ava u najkra}em roku“, tako izgleda ono {to radi Milo{evi}eva.

Verujemo da }e tako biti i u Srpskom centru uz bodrewe na{ih navija~a.

Na turniru bi}e jo{ velikih borbi posebno `estokih momaka, kao {to su Lahlan iz Australije i Langford iz Novog Zelanda, Xeona i Lakisa, Ngujena i Kolinsa, Simon iz Australije i Bredli iz Engleske, Valina iz

Novog Zelanda i Tilera iz Australije, kao i mnogih drugih. Vi{e pojedinosti na FB stranici: https://www.facebook.com/steve.jez.9 Pa, ko voli nek’ izvoli!

Mitropolit Siluan i iguman Rafailo u kabramatskoj svetiwi

Predavawe u Liverpulu

Predavawe u Ruti Hilu

Tako se bori na{a Nina

Tu`na vest: PREMINUO NIKOLA –NIK LALI]

U sredu, 26. marta ove godine, u Sidneje posle duge i te{ke bolesti preminuo Nikola Lali}, koji je oktobra 2008. godine postao jedini Srbin narodni poslanik u dr`avnom parlamentu Novog Ju`nog Velsa okrug Kabramata.

Bio je gradona~elnik sidnejske op{tiFerfild od 2004. do marta meseca 2012.

U politi~ke vode uplovio je 1987. i ostao do 2023. godine.

Za blizu 36 godina rada, ostavio je dubok trag u javnom i politi~kom `ivotu na ovim prostorima.

Nikola je ro|en 1945. godine u savezni~kom izbeg logoru „El [at“ u Egiptu, gde su bili sme{teni Srbi izbegli posle Drugog svetskog rata iz tada{we Jugoslavije.

Sa svoje tri godine, zajedno sa roditeqima, sti`e 1948. godine u Australiju, prvo u logoru u Bonegili a zatim u sidnejsko naseqe Bonirig.

Kao mlad pristupa radni~kom pokre– laburistima, gde je uz pomo} i savete Gofa Vitlama, jedne od najve}ih legenaustralijske politi~ke scene, postao ugledan politi~ar i bio biran u dr`avnom parlamenu.

Wegovo ime osta}e zapisano u istoriju laburisti~ke partije i australijskog javnog i politi~kog `ivota.

Oni koji `ele da se oproste od NikoLali}a, mogu to u~initi u ~etvrtak, 3. aprila, u RSL klubu ratnih veterana u Kabra – Vale, sa po~etkom u 2,30 ~asova posle podne.

Ve~an pomen!

NA MLADIMA ZAJEDNICA OSTAJE:

Po~iwe obnova Srpskog centra u Madingtonu

Uz podr{ku Vlade Zapadne Australije, koja je nedavno odobrila nov~anu podr{ku u iznosu od 500.000 dolara, uskoro }e krenuti radovi na zameni krova, izolacije i elektri~nih instalacija, zatim i na sanaciji plafona i zidova i postavqawu novih klima ure|aja. O ovim poduhvatima, kao i drugim aktivnostima u Madingtonu, za SBS na srpskom govori novi predsednik Centra Vid Amixi}, predvodnik grupe mladih qudi koji su preuzeli brigu o ovoj va`noj instituciji srpske zajednice.

Jedno od omiqenih mesta okupqawa srpske zajednice u Pertu, ve} decenijama je Srpski centar Madington. Ova institucija je, uz Srpski centar u Dajaneli, steci{te skoro svih veliki doga|aja, bilo da je re~ o kulturno-umetni~kim, dru{tvenim ili sportskim de{avawima.

Centar u Madingtonu bi uskoro trebalo da zasija novim sjajem, po{to su najvi{e zahvaquju}i dr`avnoj vladi Zapadne Austgralije obezbe|ena sredstva za renovirawe. Naime, vlada je odobrila grant iz Programa za multikuiluralne zajednice, u visini od 500.000 dolara.

Nedavno je uprava Centra u Madingtonu ugostila i dr`avnu delegaciju, na ~elu sa dr Tonijem Butijem, ministrom za obrazovawe, dr`avqanstvo, autohtona i multikulturna pitawa.

Me|u zvani~nicima koji su posetili Centar bila je i Klara Andri}, poslanica u Parlamentu Zapadne Australije i jedina predstavnica srpske zajednice u najvi{em telu ove australijske dr`ave.

Novi predsednik SC Madington Vid Amixi}, predvodnik grupe mladih qudi koji su preuzeli brigu o ovoj va`noj instituciji srpske zajednice u Pertu i Zapadnoj Australiji, ka`e da ova podr{ka dr`avne vlade zna~i mnogo Centru, koji }e zahvaquju}i tim sredstvima po~eti obnavqawe i sanaciju svojih objekata.

SBS na srpskom

Sezona 2009/10 za Ko{arka{ki klub Partizan bila je vjerovatno i najuspje{nija u novijoj istoriji. Pod komandom Du{ka Vujo{evi}a “crno-bijeli” su na neverovatan na~in osvojili ABA ligu (~uvena trojka Kecmana), osvojili su “duplu” krunu i u Srbiji, ali su stigli i do zavr{nog turnira Evrolige. Ta sezona bila je nezaboravna, ali je nekoliko igra~a iz te generacije pomalo palo u zaborav – me|u wima i Aleks Mari}. Australijanac srpskih korena bio je pun pogodak Du{ka Vujo{evi}a. Stigao je iz Granade i ve} u prvoj evroliga{koj sezoni pokazao je klasu. Mari} je dominirao pod obru~ima, bio je najboqi centar

Delegacija Vlade Zapadne Australije na ~elu sa ministrom, dr Tonijem Bujtijem (prvi levo) i poslanicom Klarom Andri} (druga zdesna) uru~ili su grant upravi SC Madington

Evrolige i ~lan najboqe petorke, pored Milo{a Teodosi}a (Olimpijakos), Huana Karlosa Navara (Barselona), Lina{a Klei`a (Olimpijakos) i Viktora Hrjape (CSKA). Tako|e, sna`ni centar u Evroligi je imao prose~no najve}i broj skokova, ali i najve}i indeks – 21,11.

Partizan je tu sezonu na nesre}an na~in zaustavqen u polufinalu Evrolige, ali su igre u crno-belom dresu Mari}u kupile kartu za Atinu gde je u dresu Panatinaikosa ve} naredne sezone osvojio titulu prvaka Evrope. Iako je ostao samo jednu sezonu u Partizanu, navija~i beogradskog kluba su ga obo`avali, ba{ kao i ostale ~lanove te generacija. Imao je Aleks i problema sa povredom, a nakon odlaska iz Gr~ke wegova karijera kao da je krenula silaznom putawom. Mari} je u narednih pet godina promenio deset klubova, a izme|u ostalih u sezoni 2015/16 igrao je za Budu}nost. Igra~ku karijeru je zavr{io 2017. godine u Bahreinu.

„ODBRANIMO

AKADEMSKU ZAJEDNICU“:

Protesti u ~etiri grada zbog

poku{aja ubistva dekanke Natalije Jovanovi} u Ni{u

Zbog napada no`em na dekanku Filozofskog fakulteta u Ni{u Nataliju Jovanovi} odr`ani su veliki protesti u Beogradu, Kragujevcu, Ni{u i Novom Sadu.

U Ni{u je istim povodom odr`ana konferencija za novinare na kojoj su profesori Filozofskog fakulteta poru~ili da je napad na jednog od wih, napad na sve.

PROTEST U NOVOM SADU

Na samom po~etku skupa, kod Rektorata govorila je profesorka PMF-a Milica Rat.

Profesorka Milica Rat podsetila je na prvi novembar, na trenutak u kom se nadstre{nica obru{ila i ubila 16 qudi. Ona je rekla da to nije bila nesre}a, nego posledica nemara nerada i korupcije i da studenti svojim protestima svakodnevno na to podse}aju. Ona je nabrojala i vi{e napada na profesore i studente u posledwih nekoliko meseci, i rekla da je obaveza dr`ave da osigura bezbednost svih u svakom trenutku.

U pozivu na ovaj skup mre`a SU nazna~ila je da je ovo protest “protiv nasiqa i poni`avawa akademske zajednice”,

navode u pozivu i da „napad na dekanku Filozofskog fakulteta u Ni{u, Nataliju Jovanovi}, nije izolovan incident – to je posledica vi{enedeqnog targetirawa akademske zajednice, gu{ewa slobode mi{qewa i poni`avawa univerziteta“.

Pi{e u pozivu i da je to kampawa koju predvode najvi{i predstavnici vlasti i prore`imski mediji.

Poru~ili su profesori da ne}e }utati, da ukoliko sad stanu, sutra }e biti kasno.

Profesorka matematike sa Pedago{kog fakulteta u Somboru Qubica Oparnica rekla je u Novom Sadu tokom protestne {etwe, da je Natalija Jovanovi} „jedna od wih“ – dekanka, profesorka, napadnuta no`em od strane, kako je kazala, odre|ene osobe koja je poslu{ala svog predsednika smatraju}i da je ona kriminalac.

„Moramo da stanemo da na wenu stranu, ka`emo da nije istina i da su nedopustivi takvi nasilni akti prema ~lanovima akademske zajednice, studentima… Do{lo je do kraja, nisu normalni {ta rade“, rekla je Oparnica tokom {etwe u Novom Sadu.

TURA DO STRAZBURA:

Isti~e da kada nepravda postane zakon, otpor postaje du`nost.

„Oni ne}e popustiti, jasno je da moraju da ~uvaju svoje pozicije, jer jedino mogu da `ive tako lepo kako `ive u zemqi u kojoj zakon ne va`i za svakoga“, rekla je ona navode}i da za one koji biju studente zakon ne va`i, kao ni za predsednika dr`ave koji kr{i Ustav svakodnevno.

Aktuelnu vlast je nazvala „kriminalnom grupom koja uru{ava na{u dr`avu“.

U NI[U BLOKIRAN

SIN\ELI]EV TRG

Student Filozofskog fakulteta Pavle An|elkovi} rekao je da je napad na dekanku Nataliju Jovanovi} poku{aj ubistva `ene, majke, bake, doktorke nauka, profesora, dekana.

„Nadali smo se da ne}e, ali uprkos upozorewu do ovoga je do{lo. Ona (dekanka) je sa studentima od po~etka u borbi za pravdu i wihove zahteve“.

Na`alost do{lo je do toga da na ulici svako mo`e da vas napadne i preti sonom kiselinom…ovo je produkt jezivog narativa koji se plasira preko re`imskih medija mesecima, rekao je student.

PTOTEST U KRAGUJEVCU

Zaposleni na univerzitetu u Kragujevcu krenuli su u protestnu {etwu do policijske stanice. Stav svih nas je da govor mr`we mora da prestane i da se zauistavi. Solidarno i sinhrono sa svim univerzitetima u Srbiji, rekla je Julijana Despotovi} sa Filolo{ko-umetni~kog fakulteta.

PROTEST U BEOGRADU

Gra|ani i studenti stigli su ispred Republi~kog javnog tu`ila{tva u Beogradu. Na tom mestu odr`ali su i 16 minuta ti{ine za `rtve iz Novog Sada.

Novosadski studenti objavili putawu kojom idu do evropskih institucija, duga~ka 1.300 kilometara!

Studenti Univerziteta u Novom Sadu u blokadi }e biciklima do Strazbura i}i preko Budimpe{te, Be~a i Minhena. Oni su najavili da }e krenuti biciklima iz Novog Sada za Strazbur, 3. aprila, 24 sata pre Dana studenata, a u Strazbur }e sti}i 17. aprila, sa ciqem skretawa pa`we me|unarodne javnosti na de{avawa u Srbiji.

Oni su se obratili javnosti i tom prilikom su naveli da je povod za ovu akciju izostanak reakcija gotovo svih nadle`nih institucija.

Studenti su naveli da `ele da se obrate Savetu Evrope, ali i Evropskoj uniji.

Oni }e do Strazbura i}i preko Subotice, Budimpe{te, Bratislave, Be~a, Linca, Salcburga, Minhena, Augsburga, Ulma i [tutgarda.

Kako su naveli, to su veliki univerzitetski gradovi, ali i mesta u kojima ima na{ih iseqenika.

„O~ekujemo na jugu Nema~ke i u Be~u ogroman odziv na{ih iseqenika“, poru~eno je u obra}awu javnosti.

Kako su naveli, dostavi}e dopise i izve{taje relevantnim institucijama, me|u kojima su Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope, Komesar za qudska prava, Direktorat za demokratiju i qudsko dostojanstvo, Komitet ministara, Evropski parlament, Evropska komisija, Agencija EU za osnovna prava. Dodali su da }e, s obzirom na kompleksnost ture, broj u~esnika biti ograni~en i podvrgnut proveri fizi~ke spremnosti i tehni~ke ispravnosti bicikala.

Stanojkovi}: Razgovarao sam sa oficirom iz SAD, on smatra da je 15. marta kori{}en zvu~ni ure|aj

Muzi~ki producent Aleksandar Stanojkovi} kazao je da je razgovarao sa vojnim oficirom iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava koji je krajwi korisnik LRAD sistema i koji je naveo da je na protestu 15. marta u Beogradu kori{}en zvu~ni ure|aj.

Sagovornik Stanojkovi}a je vojno lice u SAD, krajwi korisnik LRAD sistema i isprobavao ih je vi{e od deceniju, te je zakqu~io da na protestu u Srbiji jeste kori{}eno zvu~no oru`je.

„To je wegov zakqu~ak, a to je i moj zakqu~ak… Jedino {to znam da je Xenesis napisao da to nije bio wihov sistem, {to je malo i logi~no jer ne `ele da otkriju… Ukoliko ne `ele da otkriju, logi~no je da napi{u takvo ne{to“, kazao je Stanojkovi}. Kompanija Xenezis (Genasys) koja proizvodi zvu~ne topove koje poseduje srpska policija saop{tila je da video i audio dokazi sa protesta u Beogradu 15. marta, koji su se do sada videli i ~uli, ne potvr|uju upotrebu LRAD-a, ali se istovremeno poziva na nalaze Earshota da zvu~no oru`je jeste upotrebqeno protiv u~esnika protesta.

Sagovornik muzi~kog producenta je objasnio i da postoje ja~i i slabiji sistemi, gde ja~i izazivaju glavoboqu, mu~nne, nesanicu i sli~no, a pomenuo je i LRAD 450 xl sistem i LRAD 2000X sistem. „450xl je minimum sistem, a 2000 je najve}i. Pri~ao je i o 1850 i 1950 sistemu. Pretpostavka wegova je da smo uzeli ve}i i da to nije prijavqeno. Razlika u principu rada je minimalna. Ve}i je definitivno ja~i i mo`e da dobaci do osam kilometara”, smatra sagovornik N1.

Ako je 450xl kori{}en, smatra vojnik – bilo je to nekoliko wih.

„Video sam da je objavqena nabavka i da je wi-fi sistem naru~en sa 450xl i onda je moje pitawe wemu da li mogu da se umre`e, na {ta je on odgovorio da mogu i da se dobija efekat ve}eg sa vi{e mawih. I to je vrlo mogu}e”, naveo je Stanojkovi}.

Oficir je pomenuo i „burst“ mode (efekat praska).

„To vojska koristi uglavno i to je infra-zvuk i traje tri do deset sekundi, {to je jako glasan infra-zvuk koji trese kosti i organe i izaziva mu~ninu. On pretpostavqa da je to kori{}eno zajedno sa onim zvukom koji su svi ~uli. Rekao je da je video da gomila qudi misli da je burst mode ne{to kratko i da je to ne{to najslabije {to mogu da iskoriste, a zapravo je najja~e”, dodao je muzi~ki producent.

Objasnio je i za{to se gra|ani nisu dr`ali za u{u kada su ~uli zvuk.

„Zvuk se mo`e osetiti telom i sve niske frekvencije mogu napraviti vibraciju u telu. Nije obi~an zvu~nik, u pitawu je gomila malih u tom sistemu 450 xl i {aqe se ultra-zvuk koji je nosa~. Taj zvuk je modulisan da ne mo`emo da ga ~ujemo, ali kad do|e do nas, na{e telo demoduli{e taj zvuk”, zakqu~io je on.

Li~ni stav

DIJASPORA DAJE AMBASADORA I PREMIJERA?

Pi{e: Marko Lopu{ina

uuu Kao {to se o~ekivalo Donald Tramp je odlu~io da kadrovski pomogne Srbiji. Ameri~kog Srbina proglasio je za diplomatskog predstavnika, a drugog Srbina priprema za predsednika srpske vlade

Marko Mark Brnovi} novi je ambasador SAD u Srbiji. Tako je odlu~io predsednik Donald Tramp.

Wegova ekselencija je ro|en 1966. u Tusonu. Prvo je progovorio srpski, potom engleski.

- Ja sam veoma ponosan na moje etni~ke korene. Porodica mog oca je do{la iz Crne Gore, a Brnovi}i su pleme iz Qe{anske nahije. Porodica moje majke je do{la iz Dalmacije (Split) i ja sam pravoslavni Srbin po veri! Moja `ena i ja smo se ven~ali u crkvi u Finiksu u kojoj su kr{tena i na{a deca - ka`e o sebi Marko Brnovi}.

Pro{le nedeqe nam je u Beograd ameri~ki predsednik poslao sina, pre toga gra|evinare da premere placeve za tri Tramp hotela. A potom je, verovatno, na ameri~ki mig, predsednik Srbije najavio da ima tri imena za premijera Srbije, a sva trojica su ameri~ki Srbi.

U pitawu su bili Branko Milanovi}, Desko Nikitovi} i Ivan Trifunovi} iz Pupin inicijative iz SAD. Branko Milanovi} i Ivan Trifunovi} iz SAD su se ve} javno ogradili od Vu~i}eve kandidature.

Mediji navode da najve}e {anse ima Desko Nikitovi} iz ^ikaga, jer se vi|ao sa sinom ameri~kog predsednika Donalda Trampa.

Sada je lopta u beogradskom dvori{tu i o~ekuje se reakcija Aleksandra Vu~i}a. Diplomatski agreman Marka Brnovi}a treba da prihvati predsednik Srbije. Ve} pre tri meseca u javnosti se pri~alo da }e Donald Tramp za ambasadora SAD u Srbiji poslati amri~kog Srbina. Tada su pomiwana imena biv{eg konresmena Milorada Roda Blagojevi}a i biv{eg tu`ioca Marka Brnovi}a. Blagojevi} je u me|uvremenu posetio Beograd, pri~ao o tome kako je bio u Srbiji kada je NATO bombardovao i plakao nad stradalim qudima. A Brnovi} je samo iz Amerike slao poruke da je on pravoslavni Srbin.

Mo`e se jasno re}i da je Tramp izabrao Marka Brnovi}a za diplomatskog predstavnika u Srbiji, jer je biv{i tu`ilac dr`ave Arizona republikanac. Rod Blagojevi} je biv{i osu|eni ameri~ki politi~ar i po svojim izjavama previ{e blizak Srbiji i wenom predsedniku.

- Mark je ponosni veteran Nacionalne garde vojske, a ranije je bio dr`avni tu`ilac Arizone. Kao sin izbeglica koji su pobegli od komunizma, Mark }e biti sna`an zagovornik slobode i uvek }e Ameriku stavqati na prvo mesto. ^estitke, Mark!poru~io je Donald Tramp, prilikom imenovawa na svojoj dru{tvenoj mre`i. Tek sledi administrativna i diplomatska procedura u Va{ingtonu za imenovawe Marka Brnovi}a za Wegovu ekselenciju ambasadora SAD. Kako ameri~ki mediji javqaju Brnovi} je advokat, veteran

Nacionalne garde i tu`ilac. Bio je kandidat za ameri~ki Senat. On je Srbin koji je godinama unazad obavqao najzna~ajniju i najdu`u politi~ku funkciju u Sjediwenim Dr`avama. Kao republikanac je 2015. do{ao na mesto generalnog tu`ioca Arizone, gde je ostao sve do 2023. nakon {to je 2019. reizabran. Brnovi} je pokrenuo istragu o izbornoj prevari 2020. godine i o "izbornoj kra|i" i tu`io Xoa Bajdena zbog vakcina za kovid. - Kao Amerikanac prve generacije, ~iji su roditeqi do{li u ovu zemqu iz komunisti~ke Jugoslavije, Brnovi} ~esto isti~e da je govorio srpskohrvatski pre nego {to je nau~io engleski. Poha|ao je osnovnu {kolu Dezert Kouv, sredwu {kolu [edou Mauntin i pravni fakultetu u Finiksu. Govori da se dr`i poslovice “samo sloga Srbina spasava” i da veruje da wegov narod, samo ujediwen mo`e da se nosi sa svim izazovima. Ima 59 godina. O`ewen je i otac dvoje dece – pri~a nam Gradimir Markovi}, na{ ~ovek iz ^ikaga.

Ambasadorova `ena Suzan Brnovi} (56) je zapo~ela svoju pravnu karijeru rade}i kao tu`ilac u Tu`ila{tvu okruga Marikopa. Dana 23. januara 2018. godine, tada{wi predsednik Donald Tramp nominovao je za mesto u Okru`nom sudu SAD za Distrikt Arizona.

Marko Brnovi} }e na mestu ameri~kog ambasadora u Beogradu zameniti Kristofera Hila, koji je bio diplomatski izaslanik SAD do januara ove godine.

Istovremeno iz Beograda je javqeno da }e novi srpski ambasador u Va{ingtonu ovih dana biti Dragan [utanovac, biv{i funkcioner Demokratske stranke i prijateq Marka \uri}a, ministra spoqnih poslova Srbije. Srpski ministar diplomatije najavio je da }e tokom 2025. godine u SAD R. Srbija otvoriti dve nove diplomatske misije. Re~ je o Generalnom konzulatu Srbije u San Francisku i o Generalnom konzulatu Srbije u Majamiju. U Kaliforniji je sve vi{e Srba, a na Floridi je privatno sedi{te ameri~kog predsednika Donalda Trampa.

Mo`e se dogoditi da novi srpski generalni konzuli u SAD budu ameri~ki Srbi. To je ve} jednom bila praksa, kada je Kon-

gres srpskog ujediwewa kao najmo}nija srpska organizacija predlo`io svog ~lana Deska Nikitovi}a za generalnog konzula u ^ikagu. Skoro tri decenije kasnije Desko Nikitovi} se pomiwa kao mogu}i kandidat za novog premijera Srbije. Desko Nikitovi} iz ^ikaga ro|en je 1960. godine u Ariqu. Zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu, 1989. godine. Aktivno se zalagao za demokratizaciju Srbije kroz u~e{}e u opozicionom pokretu od 1987-1990. godine. Emigrirao je u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave 1990. godine, gde `ivi posledwih 35 godina. Setimo se da je iz dijaspore Jugoslaviju vodio Milan Pani} iz Kalifornije, a Ministarstvo emigracije dr Radmila Milentijevi} iz Wujorka. I da je Miroslav Majkl \or|evi}, srpski lobista iz San Franciska o~ekivao funkciju predsednika Vlade Srbije. DOS je po~etkom 21. godine doveo par ministara iz srpske dijaspore iz SAD. Pani} je poreklom Beogra|anin (1929.) Zavr{io je VII mu{ku gimnaziju i diplomirao biohemiju na Tehnolo{kom fakultetu BU. Bavio se biciklizmom i kao reprezentativac emigrirao u Holandiju 1955. Magistrirao u Hajdelbergu. Uselio se u SAD 1956. Radio je kao asistent na Katedri hemije Univerziteta Ju`na Kalifornija i kao hemi~ar u "Kajzer stilu". Osniva~ je fabrike lekova i kompanije “Galenika INC” u Zemunu (1991). Vlasnik je kompanije za prozvodwu lekova "I.C.N." u Pasadeni. Proizveo lek "virazol", koji le~i hepatitis C. Bio je na listi ameri~kih milionera magazina “Forbs”. Postao je premijer SRJ 1992. i vladao je do 1993. Milan Pani} je mason, milijarder i biv{i kandidat za predsednika Srbije (1992). ^lan je Ameri~kog nuklearnog udru`ewa, Kalifornijskog instituta za tehnologiju i Me|unarodnog dru{tva za hemoterapiju. Dobitnik Medaqe ~asti ostrva Elis. Ima 95 godina i `ivi u Santa Moniki u Kaliforniji.

Radmila Milentijevi} (Azawa 1931) bila je profesor istorije. Diplomirala je ekonomiju u Beogradu. Wen otac je kao ~etnik emigrirao u Francusku. Odlazi 1953. u Pariz, a potom u ^ikago, gde je Radmila diplomirala istoriju (1961). FBI je progonio zbog optu`bi da je komunista iz FNRJ. Doktorirala na Kolumbija univerzitetu u Wujorku (1970) na temu “Istorija srpske socijaldemokratske partije 1919. godine”.

Bila je profesor istorije, {ef Katedre savremene istorije i dekan na Siti univerzitetu u Wujorku do 1984. Prijateqica vladike Dionisija. ^lanica Centralnog odbora SPC u Americi i ~lanica Serb Neta. Borac za istinu o srpskom narodu u SAD. Darodavac sredstava za Zajam za razvoj Srbije. Ministarka bez portfeqa u vladi SRJ premijera Milana Pani}a (1992). Ministarka za dijasporu u Vladi Srbije (1994) i ministarka informacija (1997/98).

Borila se da Srbija po~ne da koristi

sistem lobirawa u svetu. U Wujorku 1994. osnovala Svetski dobrovoqni fond za humanitarnu pomo} i obnovu Srbije, Bosne i Hercegovine i Krajine. Poslala u otaxbinu veliku medicinsku pomo}. Osniva~ je vlastite fondacije za razvoj srpske kulture i obrazovawa mladih. Najve}i je dobrotvor crkve Svetog Save u Wujorku. Pomogla je finansijski konzervaciju Miroslavog jevan|eqa u Narodnom muzeju. Autor je kwiga o Milevi Aj{tajn i Mihajlu Pupinu. Po~asni je gra|anin Smedereva i Azawe. Odlikovana ameri~kom Medaqom ~asti Ellis Island za 2011. godinu. @ivela je u Beogradu i Wujorku, gde je preminula.

Miroslav Majkl \or|evi} je preminuo pre dve godine u Kaliforniji. Bio je Beogra|anin (1936), biznismen i srpski lobista. Zavr{io je Prvu mu{ku gimnaziju (1954) i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je potom prirodne nauke i menaxment na Berkliju i Dr`avnom univerzitetu San Francisko. Magistrirao je finansije na Stenford univerzitetu (SAD).

Bio je ~lan odbojka{ke reprezentacije Srbije kada je {ezdesetih emigrirao u Francusku. Uselio se u SAD 1956. godine, a naturalizovao (1961). Postao je ~lan Republikanske stranke, predsednik za omladinu, kao i izvr{ni direktor osiguravaju}eg dru{tva "Capital Guaranty", direktor "Spanek Inc.", "American Express Variable Annuitu Inc", “Financial security assurance”, “Monad finacial company”, ~iji je bio vlasnik. Osnovao internacionalnu banku "Banka jugoisto~ne Evrope” u SAD i wen glavni direktor i predsednik.

Najpoznatiji branilac nacionalnih srpskih interesa u Americi. Inicijator, osniva~ i predsednik Kongresa srpskog ujediwewa (1990-1999), predsednik Upravnog odbora vi{e puta prve moderne srpske asocijacije u SAD i Kanadi. Uz pomo} KSU Srbi su u{li u Belu ku}u, Kongres, Stejt Department ~ime su na{i iseqenici u SAD postali, ne samo uticajan etni~ki ve} i politi~ki subjekt u politi~kom `ivotu Amerike. Preko KSU organizovao Srbe u rasejawu izborio je mesto srpske dijaspore u politici i diplomatiji Srbije. KSU je dao jednog generalnog konzula (D.Nikitovi}a) i direktora Kancelarije za dijasporu Srbije (dr S. Dra{kovi}). \or|evi} je bio inicijator demokratskih promena u otaxbini. Glavni pokreta~ i autor “Srpskog manifesta” (1997). Osniva~ i predsednik Ve}a za demokratske promene u SAD i SRJ 1997 godine. Zalagao se za politi~ko, nacionalno i qudsko izmirewe i preobra`aj Srbije. Po~etkom devedesetih predlagan za premijera Jugoslavije sa Milanom Pani}em i (1999) predlagan od strane srpske opozicije za predsednika Srbije. Autor predloga Vladi Srbije za saradwu matice i dijaspore, za pravo glasa dijaspore i izbora delegata za Narodnu skup{tinu Srbije iz rasejawa (2014). Osniva~ Zadu`bine "Studenica" za o~uvawe srpske ba{tine, kulture i razvoj obrazovawa i Fondacije s awegovim imenom za zadu`binarstvo, koja je 2024. dodelila prvu nagradu Aleksandru Ma~eskom iz Klivlenda. Uvr{}en je bio u 46. izdawe enciklopedije "Ko je ko u Americi" i u “Enciklopediju srpskog naroda”. Dobitnik je Medaqe ~asti ostrva Elis, priznawa useqenicima za zna~ajan doprinos ameri~kom na~inu `ivota i Ordena matice. Novi mogu}i kandidat za srpskog premijera, ameri~ki Srbin, biv{i srpski generalni konzul Desko Nikitovi} je danas suvlasnik Vaqaonice bakra u Sevojnu. Bili smo zajedno pre par godina u selu Popovi kod Slobodana Pavlovi}a iz ^ikaga. Posle Nikitovi}a za premijera se pomiwe i Branko Ru`i} (SPS), jer se i on video sa sinom Donalda Trampa. Mo`da ovu dvojicu predla`e za predsednika Vlade Srbije sam ameri~ki predsednik Donald Tramp.

Desko Nikitovi}, Slobodan Pavlovi} i Marko Lopu{ina

Ambasador Marko Brnovi}

Cari~in grad – najmoderniji vizitor centar u Evropi!

Ako volite arheologiju, rimsko nasle|e, anti~ka mesta, vizantijske crkve i zaboravqene gradove – Srbija je pravo mesto za vas. Na teritoriji dana{we Srbije, verovali ili ne, ro|eno je 17 rimskih careva. Tre}ina svih rimskih careva ro|ena je u mestima kao {to su Sirmijum (danas Sremska Mitrovica), Viminacijum ili Feliks Romulijana kod Zaje~ara.

Me|unarodni turisti postaju svesni zna~aja ovog dela Evrope za anti~ku istoriju, posebno rimsko doba. Ali da li ste znali da Srbija krije ,,idealni grad, kako su ga opisivali carevi ranovizantijskog perioda. To je Justinijana Prima – rimski anti~ki grad u jugoisto~noj Srbiji. To je jedinstvena lokacija koju turisti otkrivaju posledwih godina i mnogi od wih ve} imaju nadimak za ovo mesto –Srpska Pompeja.

Tokom 2024. godine stru~ni tim arheologa je radio na konzervaciji termi, odnosno rimskih kupatila u isto~nom delu lokaliteta. Tako|e izvr{ena je i konzervacija podnog I zidnog grejawa rimskih termi. Nakon ovih radova u zapadnom delu termi obnovi}e se i ostaci mozaika kao i kameni stubovi iz 6. veka iz doba cara Justinijana. Republika Srbija ula`e zna~ajna sredstva kako bi se ovaj spomenik kulture, pomalo zaboravqen u prethodnom periodu, zanovio i postao vidqiv na turisti~koj mapi Srbije. Centar za posetioce „Cari~in grad“ je otvoren 17. juna 2024. godine za potrebe prezentacije arheolo{kog lokaliteta „Cari~in grad“, Parka prirode „Radan planina“ kao i turisti~kih atraktivnosti i kulturno- istorijskog nasle|a op{tine Lebane. Nalazi se u podno`ju samog arheolo{kog nalazi{ta {to je veoma povoqno za stru~nu javnost iz sfere arheologije, vizantologije, istorije, arhitekture, istorije umetnosti, hri{}anske religije, vojno-strate{kih profesija, institucija obrazovawa i drugih kojima pogoduje blizina lokaliteta sa mestom odr`avawa sastanaka.

Zgrada Centra ima dva fizi~ki odvojena dela, od kojih jednu konferencijsku salu i salu za prezentacije sa suvenirnicom. U konferencijskoj sali sa 50 mesta se odr`avaju nau~ni skupovi, konferencije, sastanci i prezentacije. U sali za prezentacije sa stru~nim vo|ewem nalaze se interpretacijske table sa prikazom restitucije, odnosno, kako je grad izgledao u vreme {estog veka. Kroz postavku replika artefakata prona|enih na lokalitetu, postavqenih u ~etiri odvojene vitrine, posetioci mogu da vide kojim predmetima su se slu`ili stanovnici Cari~inog grada.

Sadr`aji istaknuti na interaktivnim totemima prikazuju aktuelnu turisti~ku ponudu op{tine Lebane i Parka prirode Radan planina. Jo{ jedna usluga je pogled na prikaz Cari~inog grada u uslovima virturelne stvarnosti pomo}u VR nao~ara. U suvenirnici se nalaze reprezentativni suveniri na temu Cari~inog grada. Ispred ove dve sale je prostor amfiteatra, sa 360 sedi{ta, idealan za izvo|ewe scenskih igara na otvorenom, na koji se nadovezuje prostor parkirali{ta za autobuse i automobile, kapaciteta oko stotinu parkirali{nih mesta. Ceo prostor je izgra|en po ugledu na klasi~ni gr~ki amfiteatar sa odli~nom akustikom i idealno se uklapa u prirodno okru`ewe. Vizitor centar Cari~in grad je jedan od najmodernijih objekata te namene u Evropi. U sklopu vizitorskog centra Cari~in

Grad nalazi se i zgrada centra „Teodora“ koja posetiocima nudi usluge ishrane i sme{taja. Ovaj prostor je izgra|en u stilu starorimske ku}e sa atrijumom oko koga je raspore|eno devet soba i konferencijska sala. U dve trokrevetne i {est dvokrevetnih soba odjednom se mo`e smestiti 18 osoba. Prostrani atrijum povezuje sobe sa konferencijskom salom i pokriven je staklenim krovom koji propu{ta dosta svetlosti. Na spratu ni`e se nalazi restoran kapaciteta od 40 mesta i na terasi 60 mesta. Ovde se slu`e jela tradicionalne srpske kuhiwe i leskova~kog ro{tiqa. Na meniju se nalaze jela karakteristi~na za jug i istok Srbije. ^esto gosti do|u ba{ zbog doma}e pite prope}, jela od mesa Spr`a, slanog namaza od paprika Ajvara i Qutenice, Leskova~kog ro{tiqa i gotovih jela. Specijalitet koji mo`ete naru~iti samo u ovom objektu je Justinijanova {nicla i Teodorina {nicla. Sam centar za posetioce “Cari~in grad” je izgra|en kako bi turistima pribli`io zna~aj i potencijale arheolo{kog nalazi{ta iz 6 veka. Ovaj lokalitet od izuzetnog zna~aja predstavqa ostatke arhitekture ranovizantijskog crkvenog centra “Justinijane prime” ~iji je ktitor car Justinijan Prvi. U`e urbano jezgro okru`eno bedemima prostiralo se na povr{ini od oko 10 hektara i nije pretrpelo kasnije dogradwe. [ire podru~je zahvatalo je vi{e od 40 hektara sa jo{ dva prstena bedema, priobaqe dve re~ice: Sviwari~ke i Cari~inske sa branom i jezerom. Utvr|ewe je karakteristi~no po autenti~nom urbanisti~kom re{ewu gradova rimskog carstva na po~etku vizantijske epohe, sa ~etiri glavne kapije, forumima, termama i drugim javnim gra|evinama. Podni mozaici su posebna vrednost, ukra{avali su podove bazilika i javnih kupatila. Za ovaj lokalitet vezane su legende koje se i danas prepri~avaju u narodu, o caru koji je javno obe}ao ruku svoje k}eri onome ko uspe da dovede vodu u grad i kako je taj sre}nik bio, ne drugi, nego mladi sviwar iz obli`weg sela.

Vizitorski centar poneo je naziv po lokalitetu Cari~in Grad, a Carica Teodora bila je – po mnogima, najmo}nija `ena u istoriji Vizantije – carevine koja je trajala 1000 godina. Carica Teodora je supruga Cara Justinijana i jedna je od najuticajnijih `ena svih vremena. U kwizi ,,Tajna istorija”, koju je sa~inio carev istori~ar Prokopije, slikovito je opisana wena li~nost jakog karaktera, nepokolebqive voqe, koja je ravnopravno vladala uz cara Justinijana.

Carica Teodora je vekovima inspiracija za mnoga umetni~ka dela. Prikazana je u romanima, filmovima i slikarskim ostvarewima. ^ak i danas, wena fascinantna li~nost deluje ekstravagantno. Ona je muza koju ovekove~uju u svojim delima umetnici likovne kolonije “Cari~in grad”, koja se odr`ava u toku jula na lokalitetu. Na koloniji u~estvuju umetnici iz Srbije, zemaqa biv{e Jugoslavije, iz Evrope i nekada iz dalekih prekookeanskih zemaqa.

Nalazi se u podno`ju samog arheolo{kog nalazi{ta {to je veoma povoqno za stru~nu javnost iz sfere arheologije, vizantologije, istorije, arhitekture, istorije umetnosti, hri{}anske religije, vojno-strate{kih profesija, institucija obrazovawa i drugih kojima pogoduje blizina lokaliteta sa mestom odr`avawa sastanaka.

U sklopu vizitorskog centra Cari~in Grad nalazi se i zgrada centra „Teodora“ koja posetiocima nudi usluge ishrane i sme{taja. Ovaj prostor je izgra|en u stilu starorimske ku}e sa atrijumom oko koga je raspore|eno devet soba i konferencijska sala.

Justinijana Prima ili Cari~in grad, je rimski anti~ki grad u jugoisto~noj Srbiji. To je jedinstvena lokacija koju turisti otkrivaju posledwih godina i mnogi od wih ve} imaju nadimak za ovo mesto – Srpska Pompeja

Centar za posetioce „Cari~in grad“ je otvoren 17. juna 2024. godine za potrebe prezentacije arheolo{kog lokaliteta „Cari~in grad“

Sam centar za posetioce “Cari~in grad” je izgra|en kako bi turistima pribli`io zna~aj i potencijale arheolo{kog nalazi{ta iz 6. veka

Vizitorski centar poneo je naziv po lokalitetu Cari~in Grad, a Carica Teodora bila je po mnogima, najmo}nija `ena u istoriji Vizantije – carevine koja je trajala 1000 godina

MIROSLAV ANTI]:

Mnogo malih svemira

A lepo su joj svi govorili: ne luduj, Milena. Nije provincija u geografiji. Provincija je u ~oveku. I gdegod krene{, ti je tegli{ za sodom kao prtqag.

A va`no je i to, govorili su joj, da u svemu od ~ega je ~ovek na~iwen, prona|e{ ono {to tebi treba. Ako ti skupqa{ samo osmehe: onda ti svet izgleda lepr{av i deo. Ako skupqa{ samo mrzovoqu, onda su qudi stvarno kvarni.

Ali Milena nije slu{ala. Dala je otkaz. I oti{la.

Oti{la Milena da pobegne od provincije. Da na|e boqe qude. A zatekla iste. Jer pogre{no je tra`ila. I{la je da nalazi qude, a svuda je nalazila sede.

Zato je Mileni ceo svet godinama isti. Milena je radila u jednom obi~nom, malom, simpati~nom kolektivu, gde se moglo i piti kafe, i }askati i ne padati na nos od posla. Da je radila na nekoj traci, da joj je ma{ina brojala minute, mo`da Milena i ne bi imala vremena da misli i ma{ta. Odradila bi svoj deo posla, svoje radno vreme i oti{la ku}i kao i svi drugi qudi.

Ali Milena je od ro|ewa postavqena kao ne{to {to bi trebalo da bude druk~ije od ostalih. Majka joj je to govorila. Otac joj je to govorio. Rodbina joj je to govorila. Pametna si, govorili su joj. Lepa si. Daleko }e{ ti doterati.

Nije doterala daleko. Petqala je sa {kolom. Godinama je poku{avala da presko~i drugi semestar studija. Nije imala smisla za skok uvis. Za skok udaq. Sko~ila je blizu. Tada se to jo{ moglo: nije bilo ZUR-a, moglo se preko poznanstva, preko prijateqa i ro|aka, i – zaposlila se.

Stra{no je te{ko za svaki kolektiv kad mu do|e neko ko misli da je tu samo privremeno. Da je to neka stepenica preko koje }e, predodre|en za ne{to ve}e i mo}nije, sutra oti}i u perspektivu.

Od prvog dana Milena je po~ela da gleda sa`aqivo na qude {to su tu radili. Nikad im to nije rekla otvoreno, ali

stvarno ih je `alila. One sredove~ne, koji su jo{ tu i tamo podse}ali na nekakav zalet, one pred penzijom, koji su potpuno proma{ili, jer nisu dosegli nebo, one mlade koji se bez ambicija, pomirqivo, predaju ma{ini svakodnevice i zapo~iwu svoju sivu i ~amotnu karijeru.

Onda su bili neki poslovni qudi, prisustvovala i Milena tom sastanku, zapazili je i pozvali da pre|e u ve}u ku}u, za ve}i li~ni dohodak. Prihvatila je to sasvim normalno. Nijednog trenutka se nije upitala: za{to wu, nekvalifikovanu, wu, puku po~etnicu, zovu na boqe mesto. Na mesto za koje konkuri{u stotine drugih, sposobnijih. Mislila je da se sve sastoji od tri osmeha, pa`qive {minke, svakodnevnih promena frizure i neprekidnih presvla~ewa.

I u tom preduze}u gledala je sa`aqivo qude za stolovima i mislila o tome kako su proma{ili svoj vek.

Godinu dana kasnije radila je u jednom izvoznom preduze}u. U~ila je engleski. Usavr{avala ruski koji je natucala iz {kolskih dana. Prvi put je stvarno zapela da po{teno izu~i kucawe na ma{ini. No} ima je zabadala prste u tastaturu. No}ima je pomo}u debelih re~nika prevodila poslovne telegrame i de{ifrovala pisma. Onda joj je koleginica za stolom prekoputa jednostavno odbila pomo}. Ne mogu, rekla je, da radim pola tvog posla. Nisi ceo ~ovek. Ima{ mnogo {upqina u sebi. Ne zna{ ni svoj ro|eni jezik kako treba… Oti{la je daqe. I svaki put kad je odlazila, mislila je da se pewe. Stepenicu po stepenicu. Nije va`no, mislila je, {to neko sko~i odmah. Ja }u polako. Odmori}u se godinu-dve u nekom preduze}u, pa }u onda opet daqe. Va`no je bilo ne stojati u mestu. Va`no je bilo pobe}i od provincije. Sad su svi oni, koji su joj nekad govorili da je lepa i naro~ita, po~eli da vrte glavom. Milena na sajamskim {tandovima. Milena kuva kafu Italijanima i Japancima. Milena na prijemu poqoprivrednih

Sva silina i lepota `ivotne dinamike po~iva na razli~itosti! I, zar Bog nije ostavio qudima slobodu odlu~ivawa ho}e li da veruju u Wega ili ne}e!

^ovek je prirodno upu}en na upoznavawe samoga sebe. Namerno ka`em upoznavawe a ne poznavawe, jer ~ovek upoznaje sebe, svoju du{u celoga `ivota i nikada je do kraja ne upozna. Qudska du{a je prostrana kao vasiona. pa kao {to je u woj sve prisutno: materija koja se rastvara u energiju, energija koja se zgu{wava u materiju , svetlost koja po~iwe da tamni, a tama da svetli, "crne rupe" i radjawe novih zvezda - tako je i u psihi~kom `ivotu ~oveka.

^ovek ro|ewem po~iwe `ivot, naizgled od Nule i zavr{ava `ivot Nulom. Pisa}emo nulu velikim ili malim znakom zavisno od na{eg shvatawa smisla `ivota i smrti. Kada bi dete bilo pri ro|ewu neispisana hartija

stru~waka. Milena na slici sa univerzitetskim profesorima. Milena na vikendu sa nekima iz Televizije… – Svi su mi odvratni – govorila je majci umorno, uve~e kad se vrati sa tih jurwava za egzistencijom i ugledom u dru{tvu. – Svi su primitivni. Sve je provincija. Moram da be`im daqe. Pobegla je u London uz tatinu pomo}. To ga je ko{talo vinograda i babine ku}e na selu. Onda joj je i London bio provincija. Oti{la je u Pariz. Klatarila se po nepoznatom svetu, po~ela da govori sve jezike pomalo, onda se iznenada vratila i sad je tu, a nije tu, ponovo su joj na{li neko zaposlewe, ponovo lepo izgleda, ima evropske manire, slu`i za pokazivawe uz kafu i aperitiv, za prevo|ewe poslovnih pisama i ve~ere sa poslovnim prijateqima. A u stvari je daleko. Na Azurnoj obali. Na La Man{u. Na Karibima.

Jo{ tra`i qude. A jo{ svuda nalazi sebe. I samo to {to uspe da vidi u svetu, samo to sve za wu i jeste.

[to je najgore za stotine i stotine onih koji ~ekaju takav ili sli~an posao, ona je jo{ nekvalifikovana. Kad treda da poka`e dokumenta, obi~no se to uradi okolo, preko nekih slu`benika sekretarijata.

– Ne luduj, Milena – govori joj i sad mati. – Upi{i se na Radni~ki univerzitet i zavr{i bar ne{to. Budi ne{to.

– Provincijalka – govori Milena s prezirom i svojoj majci i ponekad je iskreno `ali.

VLADETA JEROTI]:

(tabula rasa), mo`da bismo mogli zakqu~iti da }e i u smrti ~ovek ostati ili opet postati slu~ajni, besmisleni, bezimeni list hartije, svejedno da li je i {ta na wemu `ivot ispisao.

Bog je jedan i prost. Bog je qubav kada se do`ivi, ~ovek vi{e nema potrebe da tra`i, on ne postavqa vi{e uzaludna i suvi{na pitawa. Bog je kroz Qubav postao za ~oveka "ta~ka" koja bez prestanka daqe sija i isijava Energiju Qubavi.

Poslu{ajmo zato Hristove re~i upu}ene "nevernom Tomi":

Zato {to si me video poverovao si, bla`en koji ne vide{e a verova{e. (Jovanovo jevan|eqe).

[ta ~ovek o~ekuje ili treba da o~ekuje od starosti? Ula`ewe u mirnu luku, dostizawe filosofske mudrosti, hri{}anske smirenosti, stoi~kog, rezigniranog ili depresivnog mirewa sa ~iwenicom da se na ve}inu su{tinskih pitawa, pitawa koja smo postavqali od najranijeg detiwstva do duboke starosti, nije mogao dati zadovoqavaju}i odgovor? Dosta je starih qudi koji ne prestaju da pitaju: za{to i kada vi{e ne o~ekuju odgovor ni od neba ni od qudi. Wihovo uzaludno za{to li~i s jedne strane na prisilu , s druge strane kao da im produ`ava `ivot, jer kad nema vi{e pitawa , mo`e da se u~ini da nema vi{e ni `ivota.

Da li treba stalno pitati za{to? Ne treba stalno pitati ali pitati treba. Ko kuca otvori}e mu se.

.. [ta je sa ve}inom {kolovanih i visoko{kolovanih

U London su joj slali slaninu. U Pariz ~ak i haqine. Stalno je `ivela od provincije koju je prezirala. Sve slu`bene puteve platila joj je provincija. Svaki radni dan u kwi`ici platila joj je provincija. A ona se ve~no stidela provincije. I sa`aqevala je.

Neki tamo Tolstoj rekao je jednom, a mnogi su to posle na razne na~ine ponavqali, rekao je da ~ovek mo`e i u Jasnoj Poqani, u selendri jednoj ruskoj da napravi prestonicu sveta, samo ako se on ose}a kao prestonica. Milena to ne ume. Iskreno to ne ume. I {to je starija, i {to joj se vi{e bora sakupqa oko o~iju, sve je ve}a panika mu~i, zar je mogu}e, pita se, zar je mogu}e da sam ja iznad svega toga i da je stvarno sve provincija? I Evropa? I ceo svet?

I sad ve} zna, pomalo umorna, da bilo kuda da ode – uvek }e krenuti u pravcu provincije. Iste one provincije koja je, za neke druge qude, centar sveta. Sad se opet nekuda sprema. I sprema}e se do kraja `ivota. I umre}e nesre}na {to mora da bude sahrawena u provinciji. Jer i ve~nost je te{ka provincija, zar ne? Ta ve~nost, koju je Milena, od silnog prezira, usitwavala u trenutke.

Ve~nost – razmewena u sitni{. U milione odi~nih malih ve~nosti koje nije razumela kao posedne svetove, posedne `ivote, posedne svemire, jer nije umela da zavoli nikoga oko sede. Ba{ nikog.

qudi - hri{}anskih vernika? Svako od wih mora sam da re{ava te`ak problem odnosa vere i znawa. Bog nam nije stvorio razum i um da bismo Ga se odricali ve} da bi Ga zajedno sa zdravim ose}awima i intuicijom potvrdili. Ovakvu ravnote`u intelekta i ose}awa , vere i znawa, nije nimalo lako posti}i. Nekad nam je potreban do`ivotan trud da bismo se ovoj spasonosnoj unutarwoj ravnote`i pribli`ili ili je i ostvarili. Qubav je uvek bila i ostala najsigurniji put ovog pomirewa.

Vratimo se fenomenu qudske misli. S pravom se ka`e da mi mnogo vi{e i ~e{}e ose}amo nego {to mislimo. Ali kada se snaga na{ih ose}awa prenese u misao i kad je oplodi svojom energijom misao postaje "ubojita".

U qubavi nema straha, qubav izgoni strah napoqe. Qubav sebe neprekidno daje, sve je vi{e ima u ~oveku {to se vi{e daje.

"Dve vrste qudi znaju za Boga: qudi sa skru{enim srcem, svejedno da li su pametni ili glupi i qudi doista razumni. Samo gordi qudi i osredwe pametni ne znaju za Boga." Blez Paskal.

Ima qudi koji stvarno ne veruju u Boga, a ne moraju biti nemoralni politi~ari, ni gatari, ni spiritisti, ve} ozbiqni nau~nici i filosofi po{tenog i primerenog li~nog `ivota. Za{to bi takvi qudi smetali stvarno veruju}im qudima? Zar raznolikost sveta i `ivota nije veli~anstvena Bo`ija predstava koja smeta i zbuwuje samo qude ograni~enog razuma, uskog srca i jalove ma{te! Sva silina i lepota `ivotne dinamike po~iva na razli~itosti! I, zar Bog nije ostavio qudima slobodu odlu~ivawa ho}e li da veruju u Wega ili ne}e!

Izgorela jahta SNS biznismena, vredna 10 miliona evra!

Ivan Bo{wak, ~ija je jahta izgorela u Herceg Novom, deo je napredwa~ke biznis elite i funkcioner Zvezde, vi|an u dru{tvu porodice Vu~i}

Ivan Bo{wak, ~ija je luksuzna jahta “Ramonda” izgorela u marini Portonovi kod Herceg Novog, deo je ~uvenog dvojca u ~ijem vlasni{tvu je kompanija Milenijum tim. Bo{wak se, kao i wegov poslovni partner Stojan Vujko, smatra delom nove biznis elite koja je u Srbiji formirana tokom vladavine Srpske napredne stranke. Suvlasnik oko 20 firmi, koje dobijaju najzna~ajnije poslove od dr`ave, funkcioner Sportskog dru{tva Crvena zvezda, rado vi|an na skupovima SNS, kao i na privatnim zabavama u dru{tvu porodice Vu~i}.

Na luksuznoj jahti, ~ija je vrednost procewena na 10 miliona evra, iz jo{ neutvr|enih razloga izbio po`ar dok je bila vezana u marini Portonovi u Kumboru. Ovaj po`ar skrenuo je pa`wu na wenog vlasnika, Ivana Bo{waka, jednog od najzna~ajnih poslovnih qudi bliskih vlasti u Srbiji.

POSLOVI NA KQU^NIM

DR@AVNIM PROJEKTIMA

Pre 2012. godine Milenijum tim va`io je za kompaniju blisku SPS-u, a weni vlasnici Ivan Bo{wak i Stojan Vujko pojavqivali su se u izbornom spotu Du{ana Bajatovi}a i to u vreme kada su dobijali niz poslova gasifikacije od JP Srbijagas, na ~ijem ~elu je upravo Bajtovi}.

Dolaskom napredwaka na vlast kompanija do`ivqava poslovni uzlet, pa su Vujko i Bo{wak po nekim procenama vlasnici ili suvlasnici oko 20 firmi.

Kompanija Milenijum tim u~estvovala je prethodnih godina u izgradwi velikog broja infrastrukturnih i dr`avnih projekata, od Beograda na vodi, koridora, metroa, Nacionalnog stadiona, projekta Ekspo…. Sve su to poslovi ~ija se vrednost meri milijardama evra.

KUPILI INSTITUT „^ERNI“, HOTEL JUGOSLAVIJU…

Gradili su i stanove za vojsku i bezbedwake, postali vlasnici uglednog Instituta „Jaroslav ^erni“ i imovine nekada{weg gra|evinskog giganta biv{e Jugoslavije Mostogradwe. Kupili su hotel u Vrawskoj bawi, pa onda dobili bespovratnu pomo} dr`ave za unapre|ewe bawskog turizma. Pazarili su i jedan od simbola Beograda – hotel Jugoslaviju.

Milenijum tim je postao vlasnik brojnih parcela poqoprivrednog zemqi{ta, me|u kojima si i vinogradi Navip na podru~ju Novog Sada, ali i u okolini Leskovca. U vlasni{tvu Vujka i Bo{waka je i vinarije [apat u Novom Slankamenu, po mnogima, jedne od najekskluzivnijih u Srbiji.

S VU^I]EM I POD [ATROM

Bliskost napredwacima dvojac Bo{wak i Vujko pokazivao je i dolaskom na skupove vladaju}e stranke, pri tome se ~ini da je Bo{wak u tome bio revnosniji.

Tako je upravo on bio u prvim redovima na konvenciji napredwaka u decembru 2021. U avgustu iste godine pojavile su se

Prvi elektri~ni "sitroeni C3" si{li

sa trake u Kragujevcu

Probni primerci elektri~nog "sitroena C3" si{li su sa proizvodnih traka u kragujeva~koj fabrici automobila i testiraju se na ulicama grada i okolnih mesta, saznaje RTS. Proizvodwa novog modela

26.500 evra, ali kupci u Srbiji mo}i }e da ra~unaju i na pomo} dr`ave u iznosu od 5.000 evra. Zoran Buri}, direktor marketinga u "Avtonova KAB" – ekskluzivnom uvozniku "sitroenovih" vozila – isti~e da se jo{ ne zna

uskoro bi trebalo da po~ne u Kragujevcu, gde se ve} proizvodi elektri~ni "fijat grande panda".

Sitroen se proizvodio na prostoru biv{e Jugoslavije sedamdesetih godina 20. veka. Pet i po decenija kasnije, francuski brend sti`e u Srbiju i Kragujevac, gde }e se proizvoditi elektri~ni "sitroen C3".

U pitawu je gradski automobil du`ine ~etiri metra, sa prtqa`nikom od 310 litara. Jednim puwewem mo`e da pre|e oko 320 kilometara. Ko{ta}e oko

ta~an datum proizvodwe, ali da o~ekuje da }e biti veoma brzo.

"Neki probni primerci su ve} ura|eni. Znamo da to mo`e da krene istog trenutka kada rukovodstvo fabrike donese odluku u saradwi sa qudima iz 'Stelantisa', tako da }e se vrlo brzo pojaviti elektri~ni model na na{im ulicama", navodi Buri}.

Za sada se u fabrici automobila u Kragujevcu, pored elektri~ne "pande", proizvode i karoserijski delovi za "C3" i {aqu u fabriku "Stelantisa" u Slova~koj, gde se model serijski proizvodi. Ba{ takav scenario

za "srpski Detroit" `eqno i{~ekuju i u sindikatu fabrike. Predsednik samostalnog sindikata "FCA Srbija" Ivan Risti} tvrdi da im ove vesti imponuju, jer dokazuje, kako isti~e, da su sposobni za proizvodwu vi{e modela, pored osnovnog "fiat grande panda".

UTICAJ "SITROENA"

NA BDP SRBIJE

"Vr{imo ubrzani prijem novih radnika sa ciqem da se oformi druga smena. To zna~i }e do}i do sve ve}eg broja automobila koji }e silaziti sa proizvodnih traka u na{oj kompaniji", nagla{ava Risti}. Ekonomista Petar Veselinovi} smatra da }e sve ve}a proizvodwa automobila, ukqu~uju}i jo{ jedan model "na struju", vi{estruko zna~iti Srbiji.

"Do}i }emo do porasta bruto doma}eg proizvoda u odre|enom procentu samom proizvodwom i prodajom ovog novog automobila. Svakako, to }e zna~ajno izmeniti strukturu privrede Srbije, Kragujevca, [umadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, a kvalitativno i kvantitativno }e doprineti pove}avawu izvoznih performansi", ukazuje Veselinovi}.

Buri} napomiwe da }e proizvodwa doprineti razvoju elektrifikacije vozila u zemqi.

"Na{i voza~i }e prihvatiti elektri~ne i hibridne verzije. Na taj na~in }emo pored o~uvawa `ivotne sredine voziti ti{e i lep{e", smatra Buri}.

fotografije na kojima se vidi kako se u dru{tvu porodice Vu~i}, Aleksandra i Danila, veseli pod {atrom na proslavi jednog prore`imskog tabloida. AKTIVAN U SPORTSKOM DRU[TVU CRVENA ZVEZDA

Bo{wak je bio prisutan i 2023. na proslavi Vidovdana u organizaciji SNS, a iste godine je u prostorijama napredwaka delio pakete penzionerima sa logoom te partije.

Dvojac iz Milenijum tima aktivirao se i u srpskom sportu, pa je tako Ivan Bo{wak potpredsednik Upravnog odbora Sportskog dru{tva Crvena zvezda i predsednik Skup{tine xudo kluba Crvena zvezda.

MNOGI SE NE]E UOP[TE SLO@ITI:

Taste Atlas objavio listu najboqih i najgorih jela iz Srbije!

Popularni gastronomski portal za hranu i putovawa Taste Atlas objavio je listu deset najboqih i najgorih jela iz Srbije.

Na gastronomskoj platformi Taste Atlas nalazi se vi{e od 10 hiqada namirnica i pi}a, tradicionalnih jela i autenti~nih restorana.

Taste Atlas redovno objavquje rang-liste vezane za jela iz raznih krajeva sveta, a nedavna objava na Instagramu sumirala je omiqena i ona mawe voqena jela iz Srbije prema oceni wihovih ~italaca. Na prvom mestu liste najboqih jela i daqe se nalaze pazarske mantije, koje su ve} du`e vreme ocewene kao najboqe jelo iz Srbije. Odmah nakon mantija nalazi se svrqi{ki belmu`, komplet lepiwa, leskova~ki voz, sarma… LISTA 10 NAJBOQIH JELA IZ SRBIJE: Pazarske mantije Svrqi{ki belmu`

Komplet lepiwa Leskova~ki voz Sarma Perkelt Bela ~orba Pasuq Pqeskavica Urnebes

LISTA 10 NAJGORIH JELA IZ SRBIJE: @iva pqeskavica ^orba od spana}a Rezanci s makom Pihtije Leskova~ka kavurma Srpska salata [kembe ~orba Fi{ paprika{ Popara Bundevara

Lista jela koja su okarakterisana kao lo{a zapravo sadr`i ona sa najmawim ocenama na ovom gastronomskom portalu. Nije prvi put da su se rezanci s makom i `iva pqeskavica na{li me|u tri najlo{ije ocewena jela iz Srbije.

Kameni most u Vr{cu, koji i daqe slu`i za

drumski prevoz, smatra se najstarijim

Za mali kameni most sa polukru`nim svodom, koji prelazi preko potoka Mesi} na uglu ulica Patrijarha Raja~i}a i Kraqevi}a Marka u Vr{cu, ka`u da je najstariji most u Srbiji koji se i daqe svakodnevno koristi za drumski saobra}aj. Pojedini izvori tvrde da on datira jo{ iz 18. veka, dok postoje i oni koji smatraju da je sagra|en tek 1852, te da ima „svega“ 173 godine. Ali, ~ak i u tom slu~aju, ova titula mu se, prema na{im istra`ivawima, ne mo`e osporiti.

Iste te 1852. u tom starom srpskom kraju u Vr{cu podignute su jo{ dve kamene }uprije - u Bregalni~koj i Radakovoj ulici. Sagra|ene su na mestu gde su nekada bile drvene prevodnice, koje nisu uspevale da izdr`e nalete buji~nog potoka, koji je u pro{losti - koliko god to sada{wim generacijama delovalo nemogu}e - umeo da poplavi ceo grad, da ru{i ku}e i odnosi ~ak i qudske `ivote. Zato su neimari nove mostove studiozno gradili.

- Za gradwu su koristili gnajs, karakteristi~ni svetlucavi kamen sa Vr{a~kih planina, dok su jednostavnu dekoraciju izveli od opeke. Oslawali su se na sredwevekovni stil gradwe, te sva tri mosta, kao i kasnije dozidani most u Ulici Patrijarha Raja~i}a, imaju polukru`ni svod - zapisano je u studiji, koju je 2019. uradio Zavod za za{titu spomenika kulture iz Pan~eva. Ovi mostovi, ina~e, nisu je-

dini u Vr{cu. Iako grad nema reku, u wemu ukupno postoji ~ak 19 }uprija, zbog ~ega ga pojedinci s pravom nazivaju vojvo|anskom Venecijom. Preko Mesi}a, koji gradskim ulicama vijuga u du`ini od ~etiri kilometara, podignuto ih je 14, a ostatak preko Jovanovog potoka.

- Najlep{im vr{a~kim mostom smatra se onaj kod Male crkve, koji obiluje secesijskim detaqima i koji, kao malo umetni~ko

delo, na najboqi na~in do~arava duh starog Vr{ca. Izgra|en je 1882, kao i most u Zmaj Jovinoj ulici, na ~ijoj se kovanoj ogradi vidi da je napravqena u gvo`|ari u rumunskom gradu Re{ica. Ina~e, ona je u najlo{ijem stawu od svih, jer su joj pojedini delovi odlomqeni – ka`e nam vr{a~ki bibliotekar Tama{ Fodor, uz napomenu da su svi ovi mostovi duga~ki tek desetak metara, a da preko nekolicine ne mogu pre}i dva automobila istovremeno. Uprkos svojoj maloj du`ini, oni imaju veliku istorijsku vrednost, jer svedo~e o tome kako su nekada{wi neimari razli~itim tehnikama gradwe uspeli da naprave toliko ~vrste gra|evine, da one i danas mogu da izdr`e sav teret savremenog saobra}aja, o kom tada nisu mogli ni da sawaju da }e postojati.

- Zanimqivo je, me|utim, da su in`eweri svojevremeno procenili da preko wih ne bi mogao da saobra}a tramvaj, zbog ~ega na{ grad nikada nije dobio to javno prevozno sredstvo – otkriva nam Fodor i obrazla`e da je vreme

Epidemija velikih bogiwa (variola vera) zakucala je na vrata ^a~ka i okoline 8. marta 1972. godine, kada je na ko`no-veneri~no odeqewe ~a~anske bolnice, sa uputom lekara iz Novog Pazara, primqen Latif Mumxi}, koji je prethodno bio na haxiluku na Bliskom istoku. Na uputu je pisalo da je kod wega dijagnostikovana jedna vrsta dermatolo{ko-alergijskog oboqewa, ali u tom trenutku niko nije pomi{qao da je re~ o mnogo opasnijoj bolesti.

Potom je, od 17. do 21. marta, nekoliko pacijenata ovog odeqewa po~elo da ispoqava simptome. U ^a~ku je zlokobno odjeknula vest o stra{noj bolesti - varioli veri.

cije, nije ispoqila simptome, pa je Zoran, posle zale~ewa ekcema, otpu{ten ku}i. Nedugo potom, na ku}ni prag Bojovi}a, na zaprepa{}ewe Zoranove majke Biqane i oca Petra, do{li su qudi u be-

Puni{a Miju{kovi}

lim skafanderima.

- Sve su nas smestili u karantin u "Lova~ki dom", celu porodicu. Ve} drugi-tre}i dan Zoranu su se pojavila prve ospe, pa su wega i mene opet smestili na ko`no

odeqewe gde je bilo jo{ zara`enih. Zoran je, me|utim, imao najte`u klini~ku sliku, ote`ano je disao, sukrvica mu je curila iz nosa... Mumxi} je preminuo na putu za Beograd, u toku transporta. Bila sam prestravqena za svoje dete... Ne dao Bog nikome... - se}a se stravi~nih dana Zoranova majka Biqana.

u Srbiji

Beton ih naru`io, ali i oja~ao

Decenijama je potok Mesi} bio najve}i ekolo{ki problem Vr{ca, jer je ceo tok bio zarastao u gusto {ibqe, pa su i sami mostovi bili zapu{teni i gotovo nevidqivi. Ta je slika delimi~no promewena 2019, kada je lokalna samouprava du` Ulice Patrijarha Raja~i}a izbetonirala celo korito i tako za{titila grad od poplava. Tom prilikom temeqi {est mostova su oja~ani, ali je ta betonska konstrukcija, ipak, naru`ila wihov izgled, koji je upravo bio karakteristi~an po tome {to je „ve{tim kori{}ewem konfiguracije terena ostavqao utisak prirodnog pejza`a“. U planu je da ceo tok Mesi}a jednog dana bude izbetoniran.

demantovalo wihove tvrdwe, s obzirom na to da ih danas prelaze ~ak i teretwaci.

Jedan od najte`ih, a kako se kasnije ispostavilo i najmla|i zara`en pacijent tokom trajawa epidemije u SFRJ 1972, bio je tada osmomese~ni Zoran Bojovi} iz sela Brezovica kod ^a~ka. Danas vojno lice u penziji, otac Teodore i Nikole, pri~a nam da mu, uvek kada se primi~e druga polovina marta i dani kada mu je dijagnostikovana opaka bolest, a `ivot "visio o koncu", u stomaku nastane tegoba pome{ana sa ose}awem sre}e", jer je jedva "prekosto". - Majka me je zbog ekcema dovela na ko`no odeqewe u ~a~ansku bolnicu. Bio sam sme{ten do sobe sa pacijentom Mumxi}em, za koga se jo{ nije slutilo da je oboleo od variole. Pretpostavqa se da je doktorka koja je wega pa mene pregledala istim stetoskopom meni prenela zarazu, ali, zapravo, nikada nije utvr|eno kako sam primio virus - pri~a Zoran za "Novosti". Bolest, zbog perioda inkuba-

MEDICINSKA SESTRA MILKA \URA[I] - HEROJ

- Posle transfuzije i jo{ nekoliko lekova, koje mi je dr Miju{kovi} davao, tre}i-~etvrti dan po~eo sam polako da otvaram o~i i kraste su po~ele da otpadaju. Tada je kod svih bila velika euforija. Zahvaquju}i doktoru Miju{kovi}u pre`iveo sam i, pored mojih biolo{kih roditeqa, wega smatram ocem. To je bio veoma te`ak period za sve, pre svega za moje roditeqe jer su me drugi doktori bili otpisali zbog te{ke klini~ke slike. Otac je za to vreme bio u karantinu u "Lova~kom domu", tada nije bilo mobilnih telefona, tako da je dobijao minimalne informacije o nama. Pokojni deda, maj~in otac, uspeo je da presko~i ogradu bolnice tek toliko da vidi moju majku kroz prozor. Bili smo na nekom od spratova i mene nije mogao nikako da vidi, ali majku je video - rekao nam je Zoran. Posle dugog niza godina, kada je ve} odrastao, Zoran je po{ao u potragu za lekarom kome duguje `ivot - dr Puni{om Miju{kovi}em. Samo jednom su se sreli. - Nekoliko puta smo mu slali pisma u `eqi da se vidimo, ali dr Miju{kovi} nije `eleo da se eksponira, bio je skroman ~ovek. Jednom smo se, ipak, sreli. Wegova }erka Nata{a ro|ena je u vreme epidemije, on wu nije ni video, do{ao je u ^a~ak nas da spasava. Sa wom sam u kontaktu, odr`avamo veze, u znak zahvalnosti prema wenom ocu, a mom spasiocu. Ove godine je 18 godina otkad je taj veliki ~ovek preminuo. Grad ^a~ak odu`io se doktoru Miju{kovi}u proglasiv{i ga za po~asnog gra|anina na{eg grada, a pre nekoliko godina predlo`io sam Skup{tini grada da jedna ulica ponese wegovo ime - rekao nam je Zoran. TO^KOVI GA

Spomen-bista Milki \ura{i}

Pre 53 godine epidemija velikih bogiwa u ^a~ku odnela je prvu i jedinu `rtvu. Taj broj bi verovatno bio mnogo ve}i da nije bilo ogromnog po`rtvovawa ~a~anskih medicinskih radnika. U `eqi da spasu obolele, nisu previ{e mislili na svoj `ivot. Milka \ura{i}, koja je kao dvadesetdvogodi{wa medicinska sestra od posledica variole vere preminula u prvim danima zaraze, simbol je herojskog doba ~a~anskog zdravstva. Iako nije bila vakcinisana kao dete, Milka i jo{ nekoliko wenih koleginica dobrovoqno su se prijavile da budu uz pacijente zara`ene velikim bogiwama. Milka i Du{ica Spasi} iz Beograda su jedine dve medicinske radnice `rtve epidemije velikih bogiwa. Prema izve{taju dr Miju{kovi}a, u ^a~ku i okolini od variole vere bilo je 12 obolelih. Umrla je jedino Milka. U karantinima se nalazilo se 2.648 qudi. U dvori{tu stare ~a~anske bolnice podignuta je spomen-bista Milki \ura{i}.

Nare|ewe o vakcinaciji celokupnog stanovni{tva u gradu izdato je 20. marta. Odmah je u ^a~ak stigao i potpukovnik dr Puni{a Miju{kovi}, infektolog sa VMA, koji je svojevremeno radio kao vojni lekar u Africi gde je le~io i obolele od velikih bogiwa, pa je samim tim imao imunitet. - Kako mi je majka pri~ala, celo telo mi je bilo u ospama, pa nije bilo prostora gde su mogli da mi daju vakcinu. Da ne bih preminuo i da se ne bi {irila panika me|u bolesnicima, doktor Miju{kovi} je odlu~io da mi uradi transfuziju krvi. S obzirom na to da od osipa nisu mogli da mi na|u vene, on je transfuziju odradio direktorno iz svoje vene u moju venu na peti jer jedino tu nisam imao ospe. Dok su se ~ekali rezultati tog nadqudskog primera ~ove{tva, do{ao je i doktor Rajnhard Linder, ~uveni epidemiolog iz Austrije. On je potpuno pesimisti~no gledao na taj poduhvat dr Miju{kovi}a. [tavi{e, mog oca je pitao koje sam mu dete po redu i kada mu je odgovorio da sam prvo, on mu je rekao: "Mladi ste, ima}ete jo{ dece." Jednostavno nije verovao da ima pomo}i i nade i da }u pre`iveti - kazao nam je Zoran. Ipak, Bojovi}i su se, kako vele, Bogu molili i verovali su da }e im sin pre`iveti. Tako je i bilo...

Zoran Bojovi}

dr

BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (16)

u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom? Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

MISTIFIKACIJE O POKU[AJU UBISTVA NAJVE]EG ZLOTVORA SRBA: Blagoje za mesto

u blizini Paveli}eve ku}e

1807. - U selu Vogaw kod Rume po~ela je Ticanova buna u kojoj je u~estvovalo 15.000 srpskih seqaka iz 45 sela rumskog vlastelinstva. Austrijska vojska je za 10 dana ugu{ila pobunu, a vo|a Teodor Avramovi} Tican uhva}en je i krajem godine streqan.

1897. - U Be~u je umro nema~ki kompozitor i pijanista Johanes Brams, autor simfonija, klavirskih koncerata, horskih i solo pesama. Svetsku slavu donelo mu je delo "Nema~ki rekvijem" napisano 1868. godine. Rodio se u Hamburgu, 7. maja 1833. u porodici muzi~ara.

Postoji jo{ jedno interesantno pitawe, a to je ko je prepoznao Paveli}a u restoranu El Ciervo, u Buenos Ajresu.

Prema Blagojevom se}awu, prvi put kada je video Paveli}a u tom restoranu, imao je mnogo nedoumica, jer je bio potpuno izmewen, veoma star i izgledao je druga~ije od ratnih fotografija, zbog ~ega je zamolio Milana Ga}e{u za pomo} da ga prepozna, koji mu je rekao da bi mu wegova sestra mogla pomo}i boqe od wega samog, zbog ~ega su prvo jednog dana i seli sa Milanom, koji ga je odmah prepoznao, a drugi dan sa Milevom koja je precizno pokazala Paveli}a. Ovako se Blagoje se}ao potvrde identiteta ~oveka za kojim je tragao.

Blagoje je potra`io pomo}, jer nije imao nameru da li{i `ivota pogre{nu osobu, a on ga nikad u svom `ivotu nije video u`ivo.

U intervjuu sa Milevom, na RTS-u, u emisiji "Oko Magazin", nema pitawa da li je ona prepoznala Paveli}a, me|utim, Milorad ]ulafi} je tvrdio, {to je sigurno doznao iz razgovora sa wom, da je Mileva negirala da je ona bila osoba koja je Blagoju potvrdila Paveli}ev identitet u restoranu El Ciervo, po{to je ona na tom mestu bila samo jednom prilikom sa svojim bratom, i tada Paveli} nije bio tamo. U svakom slu~aju, ako je Mileva tvrdila da nije bila sa Blagojem u El Ciervo da bi potvrdila Paveli}ev identitet, onda nam ostaje zakqu~ak da je Blagoje sam otkrio – nakon ~estog boravka na tom mestu i izu~avawa Poglavnikovog kretawa – da je to ~ovek kog je tra`io.

Vladimir Ivani{evi}, Cetiwanin, koji je Blagoja upoznao u Rimu 1946, od kada su sklopili prijateqstvo, objavio je nekoliko tekstova u razli~itim svetskim listovima, nakon Blagojeve smrti, gde je otkrio detaqe atentata. ^ekao je da mu prijateq premine, u analizi pri~a postoje odre|ene ta~ke odstupawa.

U februaru 2000. godine, Ivani{evi} je napisao ~lanak u ~asopisu "Srpski pogle-

]utawe: Mileva Ga}e{a je znala gotovo sve detaqe o atentatu

di", u kom je naveo da su izjave jugoslovenskih komunista, koji su rekli da je ambasada u Buenos Ajresu organizovala atentat na Paveli}a – la`, ve} da su ~etnici ti koji su pucali u wega.

Ova izjava apsolutno odgovara Milevinim izjavama.

S druge strane, Ivani{evi} je tvrdio da su nacisti~ke novine pisale kako je jugoslovenska tajna policija Udba izvr{ila atentat, a tu la` je jugoslovenska {tampa, koja je bila pod Udbinom kontrolom, i prihvatila.

Ivani{evi} je ostao pri stavu da se o atentatu na Paveli}a znalo i da se o wemu ~esto naga|alo, ali je sve u~iweno u najve}oj tajnosti da bi se izbegle eventualne represalije argentinskih vlasti. Osim toga, naveo je da se veliki broj usta{a infiltrirao u argentinske medije odakle su stalno napadali i klevetali Srbe i da je to bio razlog zbog kog nijedan argentinski list nije `eleo da objavquje srpske tekstove. [to se ti~e potvr|ivawa Paveli}evog identiteta, Ivani{evi} u ~lanku izra`ava te{ko}u da ga prepoznaju iz vi{e razloga. Prvo, nikada ga u `ivotu nisu videli, iako su znali za

wegove zlo~ine nad Srbima.

Drugo, usta{e su `ivele u zemqi pod la`nim identitetom, {to je dodatno ote`avalo potragu. Postoje neka pitawa koja je potrebno razjasniti, a u kojima se Ivani{evi}eva pri~a ne poklapa sa Blagojevom. Prvo se odnosi na dan atentata, koji se navodi kao 10. april 1957. Ivani{evi}eva verzija je poznata me|u narodom i preno{ena u medijima, ali to nije ona verzija koju je Blagoje Jovovi} otkrio. Ivani{evi} je objasnio da je odabrani dan bio 9. april, a da je plan bio da se atentat izvr{i u Palomaru, pri ~emu je taj dan bio odabran simboli~ki, s obzirom na to da 10. april nije trebalo da bude dan slavqa, ve} dan `alosti. Ipak, ~inilo se da se posle podne Paveli} vratio ku}i sa suprugom i }erkom Vi{wom. Jovovi} i Krivokapi}, koji su stajali iza wega, smatrali su da atentat, kako su planirali, na `elezni~koj stanici, nije dobra ideja, jer je bilo previ{e qudi, zbog ~ega su predlo`ili slede}i dan.

Ova {iroko rasprostrawena verzija nije ta~na.

Kao prvo, Blagoje je ispri~ao da je dan atentata

PODACI IZ PRVE RUKE

[to se ti~e potrage za Paveli}em u Buenos Ajresu, Vladimir Ivani{evi} je pisao da je jedan biv{i italijanski general, koji je poznavao Paveli}a, po~etkom 1957, otkrio da je wegov biv{i prijateq u Buenos Ajresu. Ovaj general je sve podatke koje je imao dao svom prijatequ Jovu Xawevi}u, srpskom imigrantu iz Podgorice, koji je kao ratni volonter napustio Argentinu da bi se pridru`io jugoslovenskoj vojsci, a koji se posle rata vratio u zemqu. Na taj na~in, do{ao je do va`nih podataka o Paveli}u, na primer: gde je provodio dan, gde je `iveo, gde je obedovao i sa kim se sastajao. Kada je Blagoje stupio u kontakt s Jovom, dobio je neprocewive podatke iz prve ruke.

bio 9. april i nije sugerisao da se desio bilo kakav doga|aj koji bi ih onemogu}io da toga dana sprovedu plan. U intervjuu koji je dao Burzanovi}u, novinaru iz Crne Gore, otkrio je da se atentat dogodio 9. aprila. U pismu koje je istovremeno napisao Radovanu Karaxi}u, opet je naveo 9. april kao dan atentata. Drugo, Ivani{evi} je tvrdio da je Jakov Jovovi} organizovao plan za ubistvo Paveli}a i tra`io dva dobrovoqca kao izvr{ioce. Va`no je demistifikovati ovu verziju. Blagoje je imao odli~an odnos i divqewe prema liku Jakova Jovovi}a, ro|aka poreklom iz Kosi}a, wegovog rodnog sela, sa kojim je nekoliko godina ranije planirao da izvr{i atentat na Paveli}a, ali za koga su, sticajem okolnosti –odsustva zbog dugih putovawa u svojstvu kapetana mornarice i zbog kancera od kog je bolovao – ipak odlu~ili da ne mo`e biti deo grupe 1957 godine. Jakov je preminuo 1958. od posledica kancera. Blagoje je bio i mentor i izvr{ilac plana. Ne samo da Jakov nije u~estvovao u operaciji, ve} nije ni Mileva. Ni u jednom trenutku Mileva nije ukqu~ila Jakova u plan kada je razgovarala sa medijima. Tre}e, Ivani{evi} je ukazao na to da su odredili da ga ubiju na `elezni~koj stanici Palomara. Ne zvu~i kao dobar plan da se ubistvo dogodi na `elezni~koj stanici, me|u masom, jer to nisu hteli ni u Buenos Ajresu, gde su se, me|u ogromnom masom, mogli lak{e sakriti. Planirawe atentata koji bi se odvio nao~igled qudi, u mestu na 27 km od Buenos Ajresa, bez mogu}nosti da odmah u|u u drugi voz, dovelo bi ih do izuzetno rizi~ne situacije. Oni, Milo i Blagoje, odabrali su mra~ne ulice u blizini Paveli}eve ku}e, da bi on, ukoliko bi se ne{to lo{e dogodilo, potra`io put do svoje ku}e, {to bi im dalo vremena da pobegnu.

l U slede}em broju: Dolazak biv{eg poglavnika u [paniju nisu sve usta{e do~ekale ra{irenih ruku

1915. - U Vaqevu je umrla slikarka Nade`da Petrovi}. Smatra se za~etnikom modernog srpskog slikarstva, a wene slike "Resnik", Notr Dam", "Autoportret", "Bulowska {uma" svrstavaju se me|u najboqa dela u srpskoj likovnoj umetnosti.

1922. - Josif Visarionovi~ Staqin izabran je za generalnog sekretara Komunisti~ke partije Rusije.

1930. - Ro|en je Helmut Kol, kancelar Zapadne Nema~ke od 1982. i prvi kancelar Nema~ke posle ujediwewa Zapadne i Isto~ne Nema~ke 1990. Na tom polo`aju je ostao 16 godina, do izbornog poraza 1998.

1941. - Ma|arski premijer Pal Teleki izvr{io je samoubistvo dan po{to je usvojen nema~ko-ma|arski plan za napad na Jugoslaviju. Teleki je bio ~lan delegacije koja je 12. decembra 1940. u Beogradu potpisala Ugovor o ve~nom prijateqstvu i miru izme|u Jugoslavije i Ma|arske. Ma|arska je zajedno s Nema~kom 6. aprila 1941. napala Jugoslaviju.

1948. - Premijerom drame Ivana Cankara "Kraq Betajnove" u re`iji Bojana Stupice, otvoreno je Jugoslovensko dramsko pozori{te u Beogradu. Dramski ansambl je u po~etku imao 40 ~lanova, direktor je bio pisac Eli Finci, a umetni~ki rukovodilac Bojan Stupica.

1948. - Predsednik SAD Hari Truman potpisao je Mar{alov plan ekonomske pomo}i Evropi posle Drugog svetskog rata.

1975. - Ruski velemajstor Anatolij Karpov postao je svetski prvak u {ahu, po{to je dotada{wi prvak, ameri~ki velemajstor Bobi Fi{er, odbio da brani titulu.

1991. - Savet bezbednosti UN je izglasao rezoluciju o prekidu vatre u Zalivskom ratu, nalo`io razme{tawe mirovnih snaga i zatra`io od Iraka da uni{ti oru`je za masovno razarawe.

1999. - Avioni NATO bombardovali su centar Beograda, prvi put od po~etka napada na SR Jugoslaviju 24. marta. Pogo|ene su zgrade republi~kog i saveznog ministarstva unutra{wih poslova. U Novom Sadu sru{en je drugi most na Dunavu.

2003. - Dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora primqena je u Savet Evrope, kao 45. ~lanica te najstarije evropske organizacije.

2014. - Posle 15 godina otvoren je vazdu{ni prostor iznad Kosova za civilne letove na visini ve}oj od 8.700 metara, koji je bio zatvoren 1999. zbog NATO intervencije na SRJ.

Blagoje Jovovi}

Plan in`ewera Koste Petrovi}a iz 1938. za

Olimpijadu u Beogradu

Savez sokola Kraqevine Jugoslavije objavio je 1935. godine studiju ”Sokolski stadion u Beogradu – u Jugoslovenskom narodnom parku Vite{kog kraqa Aleksandra I Ujediniteqa”.

Zakqu~ak studije je da se ”u prestonici Jugoslavije mora podi}i Park za telesno vaspitawe koji }e obuhvatiti i sokolsko sleti{te i olimpijski stadion, kao i visoku {kolu za telesno vaspitawe, a pored toga, taj Park }e slu`iti i kao ve`bali{te za potrebe Beograda”.

Tri godine kasnije, 1938., jugoslovenski sokolovi objavquju jo{ jednu studiju ”Ure|ewe gradova – olimpijski stadion, sokolsko sleti{te i sportski park sa posebnim osvrtom na potrebe grada Beograda” in`ewera Koste Petrovi}a kojom je detaqno razra|ena ideja iz 1935. godine sa posebnim osvrtom na iskustva iz organizacije Olimpijade u Berlinu 1936. godine.

Osnovni razlog za izgradwu velelepnog i skupog sportskog kompleksa oko Sokolskog stadiona, koji bi ujedno bio i olimpijski stadion, bio je da Kraqevina Jugoslavija poka`e da ima moderne sportske objekte kako bi postala doma}in Olimpijskih igara.

“Jugoslovenski olimpijski komitet i Op{tina grada Beograda moraju tako|e prethodno i blagovremeno dokazati, da Beograd raspola`e, ili da }e raspolagati, sa svim potrebnim gra|evinama i ure|ajima za odr`avawe olimpijskih igara u Beogradu”, pisalo je u ovoj studiji.

Zadatak da na{ grad izgradi sportsku infrastrukturu za Olimpijske igre koje su na{i sportski entuzijasti `eleli u Beogradu, nije bio mogu} za ne tako bogatu zemqu i grad. Studija je predvidela koje sportske objekte treba sagraditi za 19 od 20 olim-

pijskih disciplina jer }e ”takmi~ewe u jedrewu biti odr`ano svakako na Jadranskom moru”. Obavezne olimpijske discipline bile su ”gimnastika, laka atletika, rvawe, pesni~ewe, ma~evawe, streqawe, dizawe – tereta, plivawe i skakawe u vodu, veslawe, veslawe u kanoe ~amcima, jedrewe, jahawe, moderni petoboj i biciklizam” a smatralo se da }e na programu biti i neka od sportova, po izboru doma}ina, kao {to su ”rukomet, ko{arka, nogomet, ragbi, lan-tenis, hoki, pelot-bask i polo sa kowa”.

Preporuka in`ewera Petrovi}a bila je da se nogomet, zbog popularnosti kod nas, svakako uvrsti u igre. U studiji se konstatuje da bi, pored lan-tenisa, ”jo{ i otpali ragbi i pelot-bask, te bi zvani~an program predvi|ao takmi~ewa u svega 20 sportskih grana”. Procewivalo se da bi u~e{}e na Olimpijskim igrama u Beograd uzelo oko 50 dr`ava koje bi predstavqalo oko pet hiqada takmi~ara.

Za odr`avawe takmi~ewa Kosta Petrovi} predvidio je ”olimpijski stadion u kome bi se odr`ala takmi~ewa u lakoj atletici, delimi~no u jahawu, zavr{ne igre u rukometu i u nogometu”. Pored toga na ovom stadionu odr`alo bi se ”sve~ano otvarawe igara, zavr{na sve~anost, razni prikazi sve~anosti tako da bi stadion bio zauzet za celo vreme olimpijskih igara”. Pored stadiona autor studije predlo`io je da se izgradi ”slobodno pozori{te za gimnasti~ka takmi~ewa”, po ugledu na re{ewe iz Berlina, ”a koje ujedno odli~no slu`i izvo|ewe nagra|enih muzi~kih dela, pozori{ne predstave i sl.”, kao i Velika dvorana potrebna za ”takmi~ewa u rvawu, pesni~ewu i dizawu tereta” uz napomenu da to mo`e da bude i monta`na zgrada i preporuku da ipak bude ”velebna sta-

Na dowem delu Kalemegdana projektovano je sportsko poqe sa olimpijskim stadionom za 55.000 gledalaca, pliva~ki stadion za pribli`no 15.000 gledalaca, natkriveni bazen za plivawe i Akademija za visoko telesno vaspitawe. Ceo kompleks je trebalo da bude zavr{en u leto 1941. godine

bilna zgrada” kao u Berlinu koji je bio uzor organizatorima beogradske olimpijade. Prema ovoj studiji u Beogradu je trebalo da se izgradi jo{ ”dvorana za ma~evawe, streli{te za sva gra|awa do 50 m daqine, oko 10 takmi~i{ta potrebna za takmi~ewa u ma~evawu (uz napomenu da za ovu svrhu mogu dobro da poslu`e postoje}a tenis igrali{ta), plivali{te za takmi~ewa u plivawu, skakawu u vodu i vater-polu, jahali{te, biciklisti~ko trkali{te, borili{te za hoki (uz napomenu da se za ovu namenu mo`e koristiti postoje}e nogometno igrali{te), borili{te za polo sa kowa koje zahteva najmawu povr{inu od 300 puta 170 metara, tri sportska borili{ta za odigravawe predigara u nogometu i rukometu i vesla~ka staza namewena za sva takmi~ewa u veslawu i veslawu u kanoe ~amcima”.

In`ewer Petrovi} je verovao da je za ”gra|evine potrebnih za Olimpijske igre potrebno zemqi{te u ukupnoj povr{ini od 220 hektara” od ~ega je ”za sme{taj borili{ta i ve`bali{ta za trenirawe potrebno 160 hektara, a za olimpijsko selo oko 60 hektara”.

Razmi{qao je ~emu }e da slu`i izgra|eno olimpijsko selo posle zavr{etka olimpijskih igara pa je predlo`io da se u ”{to ve}oj blizini Beograda izgradi jedan ili vi{e novih dr`avnih instituta koji zahtevaju i velike gra|evine za stanovawe i prehranu znatnog broja qudi npr. podoficirska {kola, `eqezni~arska {kola, radna slu`ba i sl. Za takve institute u Beogradu postoji velika potreba i tako bi se neposredno poklopile potrebe dr`ave u potrebe olimpijskih igara“, pisalo je u razradi ovog plana. Najva`nije pitawe je bilo gde treba da se izgradi olimpijski park u kome bi bio olimpijski stadion. Izbor Uprave Saveza Sokolova pao je na – Dowi grad, odnosno, Kalemegdansko poqe.

“Kako nam Gorwi grad treba da poslu`i kao duhovni centar prestonice po zamisli istog generalnog plana, Dowi grad se rezervi{e za fizi~ko vaspitawe omladine, kako bi najmla|i nara{taji, unapre|uju}i svoju telesnu kulturu, imali stalno pred o~ima taj simboli~ni duhovni jugoslovenski centar. Po toj zamisli, ovde treba izgraditi ve`bali{ta za razne sportske

discipline i glavni dr`avni stadion za olimpijade, a sve to u granicama slobodnih prostora uokvirenih drevnom beogradskom trvrdiwom,” smatrali su jugoslovenski sokolovi.

Beograd nikada nije dobio Olimpijske igre kao ni velelepni olimpijski stadion. Predsednik Vlade Milan Stojadinovi} pozvao je u maju 1938. godine nema~kog arhitektu Vernera Marha, projektanta Olimpijskog stadiona u Berlinu, da projektuje beogradski olimpijski stadion.

Marh je u julu 1939. godine objavio da na Dowem gradu projektuje sportsko poqe sa olimpijskim stadionom za 55.000 gledalaca, pliva~ki stadion za pribli`no 15.000 gledalaca, natkriveni bazen za plivawe i Akademiju za visoko telesno vaspitawe. Ceo kompleks je trebalo da bude zavr{en u leto 1941. godine kako bi se na wemu 3. septembra 1941. godine proslavio 18-ti ro|endan kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a. Ni{ta se od toga nije dogodilo jer je Jugoslavija uni{tena u aprilskom ratu 1941. godine. Prestali smo da sawamo o Olimpijadi i svetskoj slavi za na{ grad i okrenuli se pre`ivqavawu pod okupacijom.

„JA NE ZABORAVQAM“: Gr~ki kapetan koji je odbio da u~estvuje u NATO napadu na Jugoslaviju poslao mo}nu poruku

Grk Marinos Ricudis, nekada{wi oficir ratne mornarice, koji je osu|en na zatvorsku kaznu jer je odbio da u~estvuje u NATO napadu na na{u zemqu, oglasio se mo}nom porukom na godi{wicu bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije!

- Ja ne zaboravqam – napisao je Ricudis na gr~kom i srpskom jeziku na svom profilu na dru{tvenim mre`ama.

Ricdis je objavio i emotivnu pesmu posve}enu Srbiji i slike dece nastradale tokom 78 dana NATO agresije.

- Moja mala slobodna zemqo, Velika moja Srbijo, sawao sam te no}as kako leti{ visoko orao si Nemawin bila, sijala, sletela mi na ruku, dr`ala si ~udnu, trobojnu ru`u Belu sa crvenim listovima, sve`u kao da nije otkinuta. Imala si plave, ve~no slobodne o~i, bele ti bore, juna~ke linije napisane u istoriji, prostiru se u tvom letu, crvene tvoje latice, `iva krv u venama tvojih heroja. Dr`ao sam te u ruci, Domovino moja

slobodna, i kora~ao, kora~ao, ponosno kora~ao, ma kako si lepa bila? Koliko svetla? Nisam te ostaviti hteo, gde da te spustim? Ceo je svet moje srce… Srce tvoje

celo, moj svet… – napisao je Ricudis na svom profilu na Fejsbuku. Ricudisa, koji je bio komandant bojnog broda, odluka da 1999. godine odbije nare|ewe da u~estvuje u agresiji na SRJ, podsetimo, ko{tala je vojne karijere. Javnost i mnogi gr~ki vojnici su stali uz wega, me|utim, vojni sud ga osudio na dve i po godine zatvora. Ujedno je izba~en iz vojne slu`be.

- Kao pravoslavac ne mogu da u~estvujem u napadu na bratski narod – rekao je tada Ricudis. U intervju za Telegraf jednom prilikom je rekao da su „pravi Grci“ ponosni zbog onoga {to je uradio.

- Sa ponosom o tome pri~aju. Al, znate i sami da u Gr~koj ne `ive samo „pravi“ Grci… Istina je, me|utim, da me nije briga {ta qudi misle –rekao je tom prilikom Ricudis. Sveti arhijerejski sinod SPC dodelio je Ricudisu orden svetog cara Konstantina, ima nekoliko murala {irom srbije, a jedna ulica u Ni{u ponela je wegovo ime.

KOLIKO ]E STANOVNIKA IZGUBITI EVROPSKE ZEMQE DO 2100. GODINE:

Kako

je

kotirana Srbija, a kako na{e kom{ije

Evropa ulazi u doba dramati~nih demografskih promena, sude}i po najnovijim projekcijama Ujediwenih Nacija: do kraja ovog veka, do 2100. godine, broj stanovnika u svakoj evropskoj dr`avi }e se smawiti, a u pojedinim zemqama taj pad bi}e pravi demografski slom. Koja }e zemqa biti najvi{e pogo|ena, kakve se demografske promene mogu o~ekivati u Srbiji, kakve u regionu, a kakve u Rusiji?

Prema podacima iz 2024. godine, o~ekuje se da }e do 2100. godine broj umrlih nadma{iti broj ro|enih u svakoj dr`avi na kontinentu - bez izuzetka. Najve}i udar pretrpe}e zemqe isto~ne i ju`ne Evrope, gde }e pad broja stanovnika biti najdramati~niji u odnosu na dana{we stawe.

NA ISTOKU EVROPE SITUACIJA ]E BITI

NAJDRAMATI^NIJA, NA ZAPADU MALO BOQA

Apsolutni rekorder u tom pogledu bi}e Ukrajina, za koju se predvi|a da }e izgubiti ~ak 61 posto stanovni{tva u narednih 75 godina. Ni druge dr`ave regiona ne}e biti po{te|ene, ve} }e se suo~iti sa sli~nim izazovima. Osim {to se }e sve mawe dece da se ra|a, qudi }e masovno napu{tati ove krajeve.

Migracije na zapad kontinenta (kao i van Evrope uop{te) nisu novost - jo{ od pada Berlinskog zida, gra|ani biv{ih isto~noevropskih zemaqa su trbuhom za kruhom odlazili u zemqe koje nude vi{e od wihove domovine - vi{e posla, boqe plate i ve}e {anse za napredak. Dok Istok tone, neke zapadnoevropske dr`ave, poput Velike Britanije i Francuske, mogu ~ak o~ekivati blagi porast broja stanovnika. Ali taj porast }e biti rezultat iskqu~ivo imigracije. Prirodni prira{taj je i u tim zemqama u minusu, kao i u ~itavoj Evropi: vi{e qudi umire nego {to se ra|a. KAKO SU KOTIRANE SRBIJA A KAKO KOM[IJSKE ZEMQE Oslawaju}i se na podatke koje su dostavile Ujediwene Nacije, Srbija se nalazi na 12. mestu: do 2100. godine na{a populacija opa{}e za 45 procenata (uz napomenu da Kosovo nije u{lo u obra~un). Stawe ne}e biti ni{ta boqe ni u kom{ijskim nam zemqama: BiH o~ekuje pad populacije od ~ak 56 posto, `iteqa Severne Makedonije bi}e 52 procenta mawe, a stanovnika Crne Gore - 48 posto mawe. Hrvatska je na listi odmah ispod Srbije: u ovoj dr`avi o~ekuje se pad ukupnog broja stanovnika za 44 procenta, dok je Ma|arska ne{to boqa - ona }e u narednih 75 godina izgubiti "samo" 23 posto `iteqa. Rumunija se kotirala blizu vrha: ona }e do 2100. godine izgubiti 43 procenta stanovni{tva. Jo{ }e gore biti u Albaniji, koja }e ostati bez ~ak 57 posto `iteqa.

Rusija je na ovom spisku me|u zemqama koje }e imati najmawi pad broja stanovnika - oko 12 procenata, preneo je portal Vi`ual Kapitalist, pozivaju}i se na podatke koje su predstavile Ujediwene Nacije. Za razliku od Belorusije - ova dr`ava osta}e, kao i Severna Makedonija, bez vi{e od polovine stanovnika.

[TA EVROPI DONOSI OVAKAV DEMOGRAFSKI PAD

Smawewe broja stanovnika u svim zemqama Evrope povla~i za sobom i pad broja radno sposobnih qudi. Mawe radnika (a vi{e penzionera i pacijenata) zna~i ve}i pritisak na penzione i zdravstvene fondove, {to vodi ka ve}im porezima. A porezi su u Evropi ve} me|u najvi{ima u svetu u odnosu na BDP. Istovremeno, mawi broj qudi zna~i i mawu potro{wu, {to se direktno odra`ava na tr`i{te rada. Smawena potra`wa vodi ka smawewu broja radnih mesta, {to opet pove}ava nezaposlenost. U tom za~aranom krugu, rast poreza postaje neodr`iv, {to mo`e ugroziti dru{tvenu stabilnost i kvalitet `ivota. Ukoliko ne do|e do velikog tehnolo{kog proboja koji bi umawio posledice demografskog pada, Evropa }e morati da se osloni na imigraciju. Bez novih qudi, novih ruku i novih ideja evropski `ivotni standard, onaj po kome je kontinent decenijama bio poznat, mogao bi brzo da postane stvar pro{losti. Demografija vi{e nije tema za statistike - ona je sada pitawe opstanka.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

O~ekujete povratak starih klijenata koji su bili neko vreme odvojeni od vas a sada ponovo `ele saradwu. Radova}e vas posao koji je povezan sa alternativnim pa }ete se usmeriti na takvu vrstu aktivnosti. Ose}ate potrebu da vas partner podr`ava u svemu, pa ~ak i onda kada ste lo{e voqe. Imate mo} da ga privu~ete a on sigurno ne}e da vas napusti. Mo`ete imati problem sa zubima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Imali ste naporan period kako biste postavili sve na svoje mesto a niste imali pomo}. Imate dovoqno vremena da stanete na noge i pokrenete sve {to je povoqno za vas. Kada je qubav tema onda ste quti na jednog Jarca koji ne pokazuje dovoqno snage, interesovawa pa ni emocije da vas osvoji. Najverovatnije da }ete se re{iti takvog `ivota u utr~ati u novu vezu. Dobro vam je zdravqe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Vi ste osoba koja mo`e da uradi sve za {ta drugi nisu sposobni. Novac vam sti`e br`e nego ste mislili. Poslu{ajte sebe, svoju intuiciju i bi}ete sigurno neko ko napreduje u onome {to radi. U qubavi vam je potreban oporavak od dugih lo{ih veza. Pazite da ne upadnete u za~arani krug dve veze ili dva poznanstva koja vas podjednako intrigiraju. Zdravstveno je potrebno kretawe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Emotivno ste u fazi da ste okrenuti flertu a to je sve zbog situacije u kojoj se nalazite. ^uvajte svoj emotivni `ivot od poslovnog jer ~esto ,,padate” na ispitu kada ste u takvoj situaciji. Prepustite se lepom vremenu a slobodne dane provodite sa dru{tvom, prijateqima kako biste prevazi{li qubavne tegobe. ^uvajte zdravqe jer vam je ugro`eno kroz nerv ruke ali i ose}aj bola u nogama.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Reklo bi se da ste totalno bez ve}ih problema. Zapravo imate itekako probleme na poslu ali se borite lavovski. Nedate da vas slome. Imate jako telo i fizi~ku snagu. Finansijski problem re{avate brzo i efikasno ali qubavne probleme mo`ete imati sa partnerom oko finansija ili nedovoqnog bogatog erotskog `ivota. Morate da to promenite. ^uvajte ~ulo vida jer je osetqivo.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device ba{ kao i svi znaci promenqivog kvaliteta moraju da pro|u fazu testova ili nedostatka energije. Vama se de{ava promena u ku}i, domu gde `ivite pa vam se savetuje da sada ni{ta ne radite, ne popravqate. Emotivno se vra}ate staroj qubavi ali }ete sigurno zapo~eti ne{to novo u toj va{oj vezi kao na primer neki psiholo{ki savet, odlazak na kra}i put.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vaga nije qubiteq stati~nosti, dosade ili nekog posla koji joj unosi ose}aj ne kreaivnosti. Qubav vam je naklowena bez obzira na sve {to se doga|a oko vas. Kada ste zaqubqeni onda je to iskreno i niste u prilici da se okre}ete praznim pri~ama niti vas to zanima. Volite sentimentalna dru`ewa sa Vodolijom, Lavom ili Rakom. Bi}e potrebno da proveriti va{u krvnu sliku.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ne stajete sa poslom a inspiri{u vas qudi koji su totalno razli~iti po veri, naciji, kulturi, jeziku. Sre}ni ste {to mo`ete da imate takav `ivot a da opet sa druge strane zadr`ite i neki svoj stil i tradicionalnost u poslu. Va{ emotivni `ivot ide ka buntu. Imate}ete ispade kada je odnos u braku ali ne}ete napraviti prevaru u braku. Potrebne su vam korektivne ve`be za ki~mu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ovo je period kada Strelac mawe radi ali nije period kada on uop{te ne radi ili ima nekih ve}ih problema. Vra}aju se stari saradnici, klijenti, vi se vra}ate mnogima, mnoge zovete da se udru`ite u jedan zajedni~ki projekat. Ako ste slobodni onda }e vam idealni partner biti jedan Ovan. Ako ste u braku onda }ete izabrati svoj mir i samo}u neko vreme. Pazite na levi kuk.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ponovo imate dilemu oko posla koji trenutno radite i onoga {ta biste `eleli da radite. Niste jo{ uvek sigurni kojim putem da idete. Mars u va{em poqu partnerstva vam daje energiju ali ne uti~e lo{e na vas jer je vama uvek potreban adrenalin da se okrenete pobedi. Qubav sa jednim Blizancem raste svakog dana. Ako ste u vezi sa Vodolijom onda vas o~ekuje dobro raspolo`ewe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vi ste neko ko je svoj i va{e ideje su ispred drugih. Da li }ete uspeti da se usmerite na posao i planove koje imate tokom nedeqe iskqu~ivo zavise od vas. Qubomore uvek ima ali to vas sad trenutno ne deprimira. Dobro slagawe u qubavi imate sa vatrenim Ovnom, Ribama koje su konfuzne, sawala~ke ili Bikom koji voli da sve bude na svom mestu. Zdravqe vam je dobro.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Potrebno je da dominirate. Kao da je sve ono {to je suprotno vama prija i iz toga izvla~ite dobit. Poslovi ove nedeqe koji mogu da donesu novac su povezani sa komunikacijama. Qubavno ste neoptere}eni statusom. Ako ste u braku onda ste tu zadovoqni, ako ste sami, opet ste sre}ni, jer uvek postoji neko kome se dopadate i tako sve u krug, nikad kraja. Potreban vam je vitamin B.

Re{ena misterija - ovo je razlika izme|u srpske i turske kafe

Omiqeni napitak u mnogim ku}ama, sprema se na sli~an na~in, ali u velikom “Savremenom kuvaru” iz 1967. godine, objavqenom u izdawu “Prosvete” na vi{e od 1000 strana, navedena je razlika izme|u srpske i turske kafe.

“Savremeni kuvar”, na vi{e od 1000 strana, u kojem se nalazi vi{e od 3200 recepata i saveta, u poglavqu “Kafa”, podse}a i na predawe da zasluga za otkri}e kafe pripada jednom “~oban~etu koji je primetio da mu koze pokazuju izuzetnu `ivahnost kad god bi se nabrstile biqke poznate pod imenom kahoua”. U Evropi je kafa po~ela da se pije sredinom 17. veka.

Da je bilo ne{to posebno u mlinovima za kafu koji je nekada svaka ku}a imala, a kojima se {irio miris mlevene kafe, potvr|uje i ovaj stari kuvar u kojem se u pripremi navodi va`nost mlevewa kafe. Mnogi su nagla{avali da je bitno da sami sameqete kafu (ako ste u prilici) jer neverovatno je {ta se sve mo`e na}i u kupovnoj mlevenoj kafi. A razlika izme|u srpske i turske kafe, nije samo u na~inu slu`ewa, ve} i u pripremi. Evo {ta ka`e Kuvar iz 1967. godine: SRPSKA CRNA KAFA

“Staviti u xezvu vodu i {e}er i pustiti da provri. Za jednu {oqicu kafe potrebna je {oqica i

po vode, kocka {e}era i ka{i~ica mlevene kafe. Kad voda provri, odliti malo u {oqicu ili drugo lon~e, zakuvati kafu, pa vratiti xezvu na vatru da kafa napravi kqu~, odnosno, samo da se podigne, ni{ta vi{e. Usuti odlivenu vodu, ostaviti kafu minut-dva da ‘stane’ a zatim je razliti u {oqice i slu`iti”.

TURSKA KAFA

“Ova kafa se najvi{e pije u Bosni a spravqa se ovako: Staviti kafu u suvu zagrejanu xezvu i preliti je kqu~alom vodom. Kafa ne treba vi{e da vri. Odnos vode, kafe i {e}era je isti kao za srpsku kafu, samo {to se {e}er ne stavqa u kafu ve} se slu`i posebno. Gotova turska kafa slu`i se u malim xezvama, za svaku osobu posebno”.

Jedan simptom demencije mo`e da se pojavi ~ak 12 godina pre nego {to obolite

Ispostavilo se da problemi sa o~ima mogu biti jedan od najranijih znakova kognitivnog pada, odnosno demencije.

Nova studija objavqena u ~asopisu Science Alert pokazuje da gubitak vizuelne osetqivosti mo`e biti rani znak demencije ~ak 12 godina pre nego {to se bolest dijagnostikuje.

Studija je sprovedena na 8.623 zdrave osobe u Norfolku u Engleskoj koje su pratili dugi niz godina. Do kraja studije, 537 u~esnika je razvilo demenciju, pa su nau~nici mogli da vide koji su faktori prethodili toj dijagnozi.

Na po~etku studije, zamolili su u~esnike da urade test vizuelne osetqivosti. Trebalo je da pritisnu dugme ~im vide trougao koji se formira u poqu pokretnih ta~aka.

Oni koji su kasnije razvili demenciju su mnogo sporije primetili trougao na ekranu od onih koji nisu razvili demenciju u narednim godinama. I {ta to ta~no zna~i?

Problemi sa vidom mogu biti rani pokazateq kognitivnog pada jer toksi~ni amiloidni plakovi povezani sa Alchajmerovom bole{}u mogu prvo da uti~u na deo mozga koji je povezan sa vidom, dok delovi mozga pove-

POSNI RECEPT

POSNI REZANCI SA PRAZILUKOM

POTREBNO JE:

n 350 g posnih rezanaca, n 750 g praziluka, n {argarepa, n koren celera, n 2 ka{ike sitno seckanog per{una, n 150 g paradajza, n uqe, n so, n biber.

PRIPREMA:

Posni rezanci sa prazilukom se pripremaju na slede}i na~in:

1. U vreloj i slanoj vodi kuvati rezanca.

2. U tigawu sa zagrejanim uqem pr`iti iseckanu {argarepu, praziluk i koren celera.

3. Dodati per{un i dinstati oko 5 minuta.

4. Dodati paradajz, posoliti, pobiberiti i prome{ati.

5. Ostaviti da se kuva oko 15 minuta.

6. Isce|ena rezanca staviti u dubqi sud i dodati sadr`aj iz tigawa.

7. Ukrasiti per{unom i servirati.

zani sa pam}ewem postaju o{te}eni kasnije kako bolest napreduje. Dakle, testovi vida mogu otkriti nedostatke pre testova pam}ewa.

Postoji nekoliko drugih aspekata vizuelne obrade na koje uti~e Alchajmerova bolest, kao {to je sposobnost da se vide obrisi objekata i da se razlikuju odre|ene boje (sposobnost da se vidi plavo-zeleni spektar je pogo|ena u ranim fazama demencije), {to mo`e uticati na `ivot pacijenata, a da oni toga nisu odmah svesni.

Jo{ jedan rani znak Alchajmerove bolesti je nedostatak takozvane inhibitorne kontrole pokreta o~iju, kada se ~ini da stimulansi koji ometaju lak{e zadr`avaju pa`wu. ^ini se da qudi sa Alchajmerovom bole{}u imaju problema sa ignorisawem ometaju}ih stimulansa, {to se mo`e manifestovati kao problem sa kontrolom pokreta o~iju.

Ako demencija ote`ava izbegavawe ometaju}ih stimulansa, onda ovi problemi mogu pove}ati rizik od saobra}ajnih nesre}a, a nau~nici to istra`uju.

Tako|e postoje dokazi koji pokazuju da qudi sa demencijom imaju slabu sposobnost da registruju lica novih qudi. Drugim re~ima, oni ne prate uobi~ajeni obrazac skenirawa lica osobe sa kojom razgovaraju.

Kod zdravih qudi ide od o~iju, preko nos do usta. Ovako pamtimo tu|e lice i kasnije ga se se}amo. Qudi ponekad mogu da osete kada osoba sa kojom razgovaraju to ne radi.

U stvari, neki lekari koji rade sa demencijom prepozna}e da neko ima demenciju kada upoznaju tu osobu. Qudi sa demencijom ponekad izgledaju izgubqeno jer namerno ne pomeraju o~i da bi skenirali svoju okolinu, ukqu~uju}i i lica onih koje su tek upoznali.

Zato kasnije ne mogu dobro da prepoznaju qude jer nisu zapamtili wihove karakteristike.

Dakle, ovaj rani problem sa prepoznavawem onih koje ste nedavno sreli mogao bi biti povezan sa neefikasnim pokretima o~iju kada su u pitawu nova lica, a ne sa klasi~nim o{te}ewem pam}ewa.

Me|utim, po{to je vizuelna osetqivost povezana sa pam}ewem, nau~nici tako|e testiraju da li ~e{}i pokreti o~iju po-

ma`u u poboq{awu pam}ewa. Prethodna istra`ivawa o tome su nejasna, ali neke studije su otkrile da pokreti o~iju mogu poboq{ati pam}ewe. Mo`da ovo obja{wava za{to su otkrili da qudi koji vi{e gledaju TV i ~itaju imaju boqe pam}ewe i mawi rizik od demencije od onih koji to ne ~ine.

Dok gledamo televiziju ili ~itamo, na{e o~i se kre}u napred-nazad po stranici ili TV ekranu.

Najgore navike za na{a le|a na koje upozoravaju neurohirurzi

Verovatno su mnogi uradili jednu od najopasnijih stvari po na{a le|a. Parkirali ste auto i okrenuli se i savili da sa zadweg sedi{ta automobila uzmete. Ovo lekari eufemisti~ki nazivaju „okretawe, podizawe i uvijawe“.

Izvo|ewe sve tri radwe istovremeno, bilo da lopatom ~istite sneg ili vadite dete iz auto-sedi{ta, „maksimizira pritisak na disk, {to pove}ava verovatno}u da }e puknuti“, napomiwe neurohirurg dr Artur Xenkins. „Kao hirurg za ki~mu, nikada to ne bih uradio.“

Ako ho}ete da izvedete ovako ne{to, opustite se i poku{ajte da uradite svaki pokret posebno, preporu~uje dr Xenkins. Kada podi`ete neki predmet, uverite se da vam je oslonac na obe noge i da je te`ina ravnomerno raspore|ena. Zatim teret podignite pokretom nogu, iz blagog ~u~wa, umesto ruku i le|a. Te`e predmete dr`ite blizu tela kada ih podi`ete, jer tako mawe optere}ujete ki~mu, savetuju neurohirurzi.

Izbegavajte potpuno uvijawe tako {to }e vam stopala biti okrenuta ka onome {to podi`ete, dodaje dr Xenkins. I budite posebno oprezni u svakoj situaciji koja ukqu~uje te{ke predmete, poput pomerawa name{taja, na primer. Neuohirurzi se u svojoj praksi ~esto su-

Sremu{ se smatra pravim darom prirode zbog vi{enamenske upotrebe – slu`i kao hrana, lek i za~in. U narodu je poznat kao {umski luk, divqi beli luk, zimski luk… Mo}an u procesu ~i{}ewa organizma Za sremu{ se ~esto koristi i naziv „ubica otrova“ zbog svoje neverovatne mo}i ~i{}ewa organizma, pre svega sistema za varewe, krvi, `u~i, jetre… Nutricionisti preporu~uju sremu{ kao obavezan dodatak ishrani, posebno po~etkom prole}a, kada mu je i sezona, kako bi se organizam o~istio od svih onih toksina koji su se nakupili u na{em telu tokom zime. Wegovi sastojci vezuju otrove i masno}e iz

sre}u sa pacijentima koji su upali u nevoqe tokom igre piklbola (kombinacije tenisa, badmintona i stonog tenisa), padla i golfa. Ve}ina ovu vrstu aktivnosti posmatra kao sportove niskog rizika. Ali ove aktivnosti zbog ~estog uvijawa tela mogu da ugroze ki~mu.

Za ki~mu, „fleksibilnost je kqu~na“, zato va`an deo rutine treba da bude zagrevawe i istezawe pre i tokom ovih sportova. Nekoliko stru~waka je istaklo da ~esto vi|aju pacijente koji su se povredili kada su podizali te{ke ru~ne torbe u pregradu iznad sedi{ta u avionu.

To je vrsta pokreta koji ve}ina qudi ne radi svaki dan, zato treba imati na umu da

ne prepunite svoj prtqag. Pre nego {to krenete na aerodrom, testirajte te`inu svoje ru~ne torbe. Podignite torbu do struka i procenite da li mo`ete bez te{ko}a da je podignete, a zatim proverite da li mo`ete da je sa nivoa struka podignete iznad glave, posebno ako ve} imate problema sa le|ima. Ovo bi trebalo da bude poseban proces u dva koraka, jer su mi{i}i koji podi`u torbu od poda do struka znatno ja~i od onih koji je prenose od struka do iznad glave. Isti postupak treba primeniti i u avionu, a ako imate sna`nijeg saputnika, zamolite ga za pomo}.

Korpus marinaca je postepeno ukinuo uobi~ajene ve`be za trbu{ne mi{i}e iz svog testa fizi~ke spremnosti jer nose „pove}an rizik od povreda, ukqu~uju}i bol u dowem delu le|a“. Umesto toga, rade se sklekovi. Dok ova vrsta ve`bi mogu da oja~aju va{e jezgro, napomiwu neurohirurzi, one stvaraju veliko optere}ewe na diskove na{e ki~me. Ve`be koje ja~aju jezgro kao {to su sklekovi, pilates, plivawe, joga i kros-trena`er su mnogo zdraviji za le|a uop{te.

Dobre navike mogu da za{tite na{a le|a, a ukoliko mnogo sedite tokom dana, ustanite i hodajte svakih sat vremena da biste skinuli pritisak sa ki~me, preporu~uju neurohirurzi.

krvi, krvnih `ila, creva i `eluca… i tako ih izbacuju iz organizma. Kako bi se organizam potpuno oporavio i vama povratio sve` i zdrav izgled posle zime, stru~waci trvde da je dovoqno dve do tri nedeqe svakodnevno jesti listove sremu{a. Zdraviji i od belog luka

Sremu{ se od davnina smatra izuzetno lekovitom biqkom, pa tako vlada mi{qewe da bi qudi bili potpuno zdravi kada bi ga jeli svaki dan. Biohemi~ari ~ak tvrde da je sremu{ zdraviji i od belog luka (a i miri{e kao on), jer divqi luk podmla|uje krvne sudove i ~ini ih elasti~nim. Bogat je vitaminima

A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C kog ima 14 puta vi{e nego limun! Osim toga, sadr`i i sumpor, magnezijum, mangan, gvo`|e, bogat je i etarskim uqima, vrednim mineralnim solima, karotenom… Spre~ava infekcije, sni`ava pritisak, otklawa glavoboqu… Jako dejstvo ima i na crevne parazite i spre~ava infekcijske upale sluzoko`e creva, sni`ava visok krvni pritisak, spre~ava pojavu ateroskleroze, odnosno povoqno deluje na ceo kardiovaskularni sistem. Uz pomo} sremu{a mogu}e je otkloniti glavoboqu i nesanicu i olak{ati disawe kod bronhitisa.

Nau~nici ka`u da na{e o~i mogu otkriti mnogo o zdravqu na{eg mozga

LA^KO ZVONO (MN.)

SKANDINAVKA UKR[TENICA

AELA, RITAM

KESONI, INA, ODAR, RIJAL, V, ZABASATI, ISUKATI, AT, ]UT, LIJANA, MILISAV, R, AL, ISEVATI, KARST, ALIZ, STATISTIKA,

IRAK, J, \AK, ANI, A, VATIN, EPISKOPIJE, QR, KATALOG,

VODORAVNO: MAZUT, AVANI, RA^UN,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Sprave za skupqawe elektriciteta, 2. Nadimak glumca Olivera Hardija - ^estica zlata dobijena ispirawem, 3. Pre|a na razbojuPoko{eni red trave, 4. Dvadeset sedmo i 25. slovo azbuke - Vrsta holandskog sira - Auto oznaka Ni{a, 5. Ime peva~ice Aradinovi} - Reka u Sibiru, 6. Re~ uzeta iz ruskog jezika - Vaqu{ak od bra{na i krompira, 7. Skra}enica jakog eksploziva - Biqka milogled, omilenak - Oznaka za tonu, 8. Oznaka za metar - Kopati, riti - Stariji ameri~ki glumac, Marfi, 9. Kow crne dlake - Trospratne papske krune, 10. Lupe`i, lopu`e - Vrsta kowskog hoda, 11. Sportski klub (skr.) - Glavni grad Albanije - In partibus (skr.), 12. Sport Novaka \okovi}a - Mali izra{taj na ko`i, mlade` (mn.), 13. Kretawe vode - Prkos, 14. Obnoviti, podmladiti.

USPRAVNO: 1. Titula istaknutih ~lanova orkestara (muz.), 2. Norve{ki pisac - Svemirske pogonske letelice, 3. Naftna industrija Srbije (skr.) - Istrajawe - Oznaka za Nigeriju, 4. Nose}i dopremiti - Katoli~ke kalu|erice, 5. Auto oznaka [panije - Odziv - Mesto u Boki Kotorskoj, 6. Tip vozila lada - Neprofesionalac - Sedamnaesto i 7. slovo azbuke, 7. Inicijali ko{arka{a Slavni}a - Vabiti, dozivati - Glas, vest (tur.), 8. Iznos na nov~anici - Biqke puzavice - Veznik, 9. Treperewe - Ime kanadske peva~ice Moriset, 10. Starorimski Bog smrti - Donatori - Li~na zamenica, 11. O{tri deo pluga, koji se~e zemqu, leme{ - Izvedena re~, izvednica (gram.), 12. Precrtati znakom „x“ - [~epati, zdipiti.

REGENERISATI

ISPIRAK, NASNOV, OTKOS, CF, EDAMER, NI, EDITA, ANADIR, RUSIZAM, WOKA, TNT, OMILEN, T, M, ROVATI, ODI, ARAP, TIJARE, JAJARE, ALIRA, SK, TIRANA, IP, TENIS, BENOVI, OTICAWE, INAT,

VODORAVNO: KONDEZATORI, OLIO,

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

HALIDU MUSLIMOVI]U IZVR[ITEQI

PLENE IMOVINU: Peva~u istekao rok da vrati dug od 45.000 evra biv{oj prijateqici

Na adresu Halida Muslimovi}a stigla je pravosna`na presuda o zapleni imovine od strane sudskih izvr{iteqa zbog nov~anog duga Azi Hanxi} iz Prijedora u iznosu od 45.000 evra, prenose doma}i mediji.

Peva~u je istekao rok od 28 dana za pla}awe duga Hanxi}evoj, pa }e prema presudi, za nekoliko dana wemu na ku}na vrata zakucati izvr{iteqi kako bi naplatili nov~ani dug, kamate i sudske tro{kove, prenosi Kurir. Hanxi}eva je peva~a tu`ila 2020. godine jer joj nije vratio novac ni posle opomene koju mu je poslala preko advokata. Nakon ~etiri godine spor je okon~an u wenu korist.

Tada je Vrhovni sud Republike Srpske doneo kona~nu odluku da je Halid Muslimovi} du`an da plati 89.462 konvertibilne marke Azi Hanxi} iz Prijedora, {to u evrima iznosi oko 45.000 po va`e}em kursu.

U obrazlo`ewu presude navodi se da je Hanxi}eva imala jasne dokaze o tome da joj folk peva~ duguje pomenutu svotu novca. Pored toga, Halid }e morati da joj plati i zateznu kamatu, kao i tro{kove postupka.

Aza Hanxi} je Halida tu`ila 2020. zbog toga {to joj nije vratio novac koji mu je pozajmqivala u periodu od 1996. do 2010. kako bi mu pomogla da se izvu~e iz finansijske krize, jer je u tom periodu bila prijateqica wegove porodice. Nakon 2010. vi{e puta mu je tra`ila pozajmqeni novac, a kako ga on nije vra}ao, Hanxi}eva je 19. novembra 2013. godine poslala opomenu pred tu`bu peva~u, na koju on nije reagovao. Dokazi da mu je davala novac na zajam jesu transakcije preko Vestern juniona i sveska u koju je Aza zapisivala koliko je para dala Halidu i kada, a u kojoj se nalazi i wegov potpis kao potvrda da je primio sredstva. Sve to je uva`eno u prvostepenom postupku pred Osnovnim sudom u Prijedoru, dok je drugostepenom odlukom preina~ena odluka i smawen je iznos duga jer sudija nije uva`io pozajmqeni novac koji je Hanxi}eva slala qudima iz bliskog Muslimovi}evog okru`ewa. Me|utim, Vrhovni sud je uva`io i ove dokaze i potvrdio presudu prvostepenog suda.

^uvena pesma obele`ila je popularnu seriju devedesetih

U seriji „Sre}ni qudi“ Sne`ana Savi} otpevala je pesmu „Topolska 18“ koja je i danas veoma popularna. Sne`ana u seriji tuma~i fatalnu Malinu Vojvodi}, a kada je pesma premijerno izvedena, nije bilo poznato za{to nosi naziv ulice na Vra~aru.

Naime, scenarista serije Sini{a Pavi} je ovu adresu odabrao jer je na woj stanovala wegova supruga Qiqana, koja mu je pomagala oko pisawa najpoznatijih doma}ih serija. Ovo je otkrila Sne`ana u jednom intervjuu.

Na jednoj od najpoznatijih beogradskih adresa danas se nalazi istoimeni ugostiteqski objekat.

IRFAN MENSUR JE PRE@IVEO INFARKT I UGRA\ENA SU MU TRI BAJPASA, PA OTKRIO KAKO DANAS @IVI „Pazim kako se pona{am“

Glumac Irfan Mensur je pre desetak godina imao infarkt i od tada redovno kontroli{e svoje zdravqe.

Wemu su trada ugra|ena tri bajpasa, a ka`e da se sada ose}a dobro, te da nema ve}ih problema.

„Moj doktor kuca u drvo, pa i ja kucnem. Svakog jutra i svake ve~eri pijem lekove, pridr`avam se svih lekarskih uputstava. Qudi kojima se ovako ne{to dogodi, treba da nastave da `ive normalno kao da se ni{ta nije desilo, uz potpuno po{tovawe svih lekarskih preporuka“, rekao je on, prenosi „Blic“.

Pre infarkta je konzumirao cigarete, ali ga je ta situacija primorala da se odrekne poroka.

„Sad mi ne trebaju cigarete i ne nedostaje mi ukus duvana. To sam smislio nekih 4-5 dana posle operacije. Pazim i kako se pona{am, ako treba da ponesem svoje kofere, ne}u da podignem naglo oba, ve} polako i pa`qivo prvo jedan, pa onda drugi. Nemam ba{ nikakvog razloga da se pla{im“, zakqu~io je glumac.

MANDIN BRAT JE PRI^AO O TOME [TA JE SVE MU^ILO GLUMCA

PRED SMRT, ALI I KAKO IM JE BJELA POMOGAO

„Krediti za stan i pozori{te

su ga odveli u grob“

Milorad Mandi} Manda je i danas jedan od najcewenijih glumaca sa na{ih prostora, a wegov iznenadni odlazak je slomio srce mnogima.

Manda je preminuo na pozori{noj sceni, dok je igrao Kapetana Kuku u predstavi „Petar Pan“. Poznato je da se Manda borio za pozori{te „Bo{ko Buha“, a wegov brat Nenad je jednom prilikom ispri~ao da ga je to i ko{talo zdravqa.

„Kredit za stan i pozori{te su ga odveli u grob. Postao je 2014. godine upravnik pozori{ta koje nije renovirano od Drugog svetskog rata. Mnogo je `eleo da ga sredi, sam je jurio sponzore. I Novak \okovi} je donirao novac, ali to nije bilo dovoqno. Celog sebe je davao, sa majstorima ostajao do tri, ~etiri ujutru i radio barabar sa wima. Uzimao je {pakle i gulio zidove, a ujutru kupovao burek. Se}am se da mu je i sin Filip govorio da ide ku}i i odspava malo, ali on nije hteo“, ispri~ao je Nenad z i otkrio da pozori{te nije bilo jedini problem, prenosi Mondo.

Milorad Mandi} Manda preminuo je 15. juna 2016. godine na sceni pozori{taz

„Kada se o`enio Awom, digao je kredit da kupi stan. Ali, po{to je ve} bio u godinama, morao je da pla}a osigurawe kako bi se kredit obnavqao. Uzeo je kredit u {vajcarcima, jer je tada bio najisplativiji, ali mu je posle godinu i po dana preseo. Pla}ao je 800 evra mese~no ratu za kredit. To ga je stra{no mu~ilo. Nije lako svakog meseca zaraditi taj novac, a gde su ostali tro{kovi?“, rekao je Mandin brat, te otkrio da je Awa nakon

smrti glumca imala problem sa bankom.

Naime, banka nije htela da isplati osigurawe, ali se wihov kum Dragan Bjelogrli} ume{ao i uspeo da re{i taj problem.

„Kredit je vra}en zahvaquju}i Bjeli. Rekao im je: Ili }ete da prebacite novac od osigurawa ili }ete dati tri miliona evra da se operete od sramote koju }u da vam napravim. U roku od 24 sata novac je bio na ra~unu“, ispri~ao je Nenad.

Sne`ana \uri{i} smr{ala 21 kilogram uz pomo} jedne vo}ke – evo kako!

Na{a poznata peva~ica vodila je bitku sa kilogramima, a onda je pomo}u jedne vo}ke napravila ~udo.

Sne`ana \uri{i} jednom prilikom govorila je o tome da je sklona gojewu, zbog ~ega je tokom boravka u Americi nabacila vi{ak kilograma. Zbog toga je morala na dijetu koja se bazirala na lubenicama.

MARIJA

Kako je ona puna vode, lako je skidala kilograme, a uz to je dodala redovne treninge.

„Suvi{ne kilograme sam dobila dok sam bila kod }erke u Americi. Tamo{wa kultura ishrane savr{eno se uklopila sa hedonistom u meni. Taj vi{ak me je motivisao da se pove`em sa vojnikom u sebi i da se dva meseca pridr`avam specijalne ishrane. Jela sam samo lubenice i pila sok od wih, te tako smr{ala 21 kilogram“, rekla je peva~ica i dodala:

„Imam trenera koji sa mnom radi dva do tri puta nedeqno. S obzirom da sam bila sportista u mladosti, veoma vodim ra~una o tome da sam u dobroj kondiciji“, objasnile je ranije Sne`ana za medije. Tako|e, izbalansiranom ishranom i fizi~kom aktivno{}u uspela je da skine ~ak 21 kilogram. „Sada sam najvi{e fokusirana na ja~awe imuniteta, pa kombinujem raznovrsnu ishranu sa dosta {etwe. To mi ba{ prija. Na slatki{e sam posebno slaba! Nekada ih izbegavam, a nekad sebi dam odu{ka i u`ivam u wima“.

[ERIFOVI] NAKON PET KONCERATA PORU^ILA:

„Tako sam iscrpqena, jedva se kre}em“

Popularna peva~ica nedavno je odr`ala seriju koncerata u Beogradu, koji su za wu bili posebni i zbog podr{ke koju je dobijala od sina Maria. Marija [erifovi} istakla je koliko joj je zna~ilo {to je naslednik bio uz wu, ali i pod{ka koju dobija od majke Verice koja je ~uvala Maria dok je wegova mama imala probe.

Svakako, u pauzama joj je pravio dru{tvu, a ispratio je i po~etak koncerta.

„Verica ga je dovodila i to mi je mnogo zna~ilo. Pravio mi je dru{tvo na sceni kad se zavr{i tehni~ka proba, a pre nego {to publika u|e u salu. Posle bi jo{ malo bio u bekstejxu, a onda je odlazio na spavawe. Koncerti u Beogradu su moji nastupi koje je u`ivo ispratio“, rekla je peva~ica, prenosi Blic. Nekoliko dana kasnije, ponovo se oglasila na mre`ama i to sa citatom kojim je dala do znawa da joj je odmor preko potreban.

„Stvarno volim da se odmaram. Dugo idem u kre-

vet i jedva se kre}em. Tako sam iscrpqena. Potpuno prestajem. Ja se uop{te ne pomeram u svom krevetu. Ne preterujem. Postajem mumija“, glasi citat poznate glumice Xenifer Kulix sa kojim se Marija poistovetila.

Milorad Mandi} Manda i Dragan Bjelogrli}

SRAMNE SCENE U SEVERNOJ MAKEDONIJI I GROZAN POTEZ NAVIJA^A [KENDIJE:

Pevali pesme teroristima tokom minuta }utawa zbog 59 poginulih

Pre po~etka utakmice izme|u [kendije i Brera u okviru {ampionata Severne Makedonije vi|ena je jedna od najru`nijih scena u novijoj istoriji kada su u pitawu fudbalske utakmice.

Pred po~etak me~a trebalo je da bude odr`an minut }utawa zbog tragedije u Ko~anima kada je u po`aru u diskoteci `ivot izgubilo 59 osoba, uz voza~a hitne pomo}i koji je kasnije preminuo od posledica sr~anog udara.

U trenucima kada je ostatak stadiona }utawem ispo{tovao nastradale u jednoj od najve}ih tragedija na teritoriji Balkana, „navija~i“ ovog tima su odlu~ili da ti{inu prekinu pesmama posve}enim pripadnicima teroristi~ke organizacije OVK.

[kendija bi zbog ovoga mogla da bude ka`wena sa 12 utakmica bez navija~a uz nov~anu kaznu u iznosu od 5.000 evra.

Ovaj klub se oglasio saop{tewem:

„Izra`avamo `aqewe zbog ove situacije i ponavqamo svoj nepokolebqiv stav prema izgubqenim `ivotima i bolu kroz koji prolazi ~itavo dru{tvo“, poru~ili su iz [kendije u saop{tewu, dodav{i da je „tek oko 20 pojedinaca iskazalo ovakvo pona{awe koje ne reprezentuje ose}awa, solidarnost i po{tovawe ve}ine navija~a koji su bili prisutni“.

Oglasio se Aleksandar Jovanovi} posle maltretirawa policije

Aleksandar Jovanovi}, golman FK Partizana, oglasio se na dru{tvenoj mre`i Instagram posle nemilog doga|aja koji se desio pred me~ Rukometnog kluba Partizan. Rukometa{i Partizana je trebalo da igraju protiv AEK-a u Beogradu u revan{u ~etvrtfinala EHF kupa, ali je utakmica odlo`ena zbog toga {to gosti nisu hteli da igraju posle haosa koji su izazvali navija~i Partizana.

Pojavio se snimak na kom se vidi kako je Aleksandar Jovanovi} maltretiran od strane policije, a sada se o svemu dan kasnije oglasio i Jovanovi}.

“Zbog velikog interesovawa javnosti, imam potrebu da se izjasnim o ju~era{wem incidentu i naknadnom saop{tewu MUP u vezi sa tim doga|ajem.

Potpuno su neta~ni navodi da sam ‘bio u grupi navija~a koja je poku{ala da u|e na tribinu.’ Bio sam pozvan od strane PR slu`be RK Partizan, a na ulazu je mene i mog saigra~a sa~ekala predstavnica RK, kako bi nas sprovela u lo`u.

[ta da daqe de{avalo i kako se policija ophodila prema meni, mo`e se videti iz dostupnih snimaka.

Posebno ukazujem i na to i da nije do{lo do „pada na pod“ u poku{aju da me zaustave pri ulasku na tribinu, ve} su me pripadnici MUP-a upotrebom sile oborili na pod.

Ceo doga|aj sam samoinicijativno prijavio policiji, u nadi da }e nadle`ni organi rasvetleti sve okolnosti ovog slu~aja. Do daqeg se ne}u ogla{avati, ceo slu~aj je u rukama mog advokata. Hvala svima na porukama podr{ke!“, napisao je Jovanovi} i tako demantovao saop{tewe MUP-a u kome se tvrdi da je Jovanovi} „pao na pod“.

Jovanovi} je kapiten FK Partizana, kao i reprezentativac Srbije, a u dresu crno-belih igra od 2023. godine.

Nestvarno: Slovenac leteo i oborio svetski rekord posle sedam godina

Ski skaka~, Slovenac Domen Prevc, oborio je svetski rekord u ski skokovima, a on sada iznosi 254,5 metara. Prevc je na posledwem nadmetawu sezone Svetskog kupa upisao najboqi rezultat ikada i oborio je rekord posle sedam godina. Bizarno, iako je oborio rekord, Prevc nije uspeo da odnese prvo mesto. Skokovi Slovenca An`ea Lani{eka bili boqe oceweni. Prvi skok dug 247,5 metara doneo mu je 233,3 boda, a drugi (241,5 m) 248,8, ukupno 482,1.

Britanci likuju zbog Noletovog poraza, jedva su ~ekali

Novak \okovi}, najboqi teniser ikada, pora`en je u finalu mastersa u Majamiju od Jakuba Men{ika (7:6, 7:6), a izgleda da su Britanci jedva ~ekali takav rasplet.

Britanski „Gardijan“ je odmah nakon finala objavio tekst koji nosi naslov: „Pukotine su sve o~iglednije u \okovi}evoj igri dok se trudi da ostane na vrhu“.

Da skratimo, u pomenutom tekstu se podse}a da se isto dogodilo Roxeru Federeru i Rafaelu Nadalu, i oni smatraju da je Novak ve} pred penzijom.

Zaboravili su da je pro{log leta osvojio zlato na Olimpijskim igrama, zaboravili su da jo{ uvek igra na vrhunskom nivou…

„Nemogu}e je ignorisati wegovo lo{e fizi~ko stawe pre me~a, koji je zbog ki{e bio zna~ajno odlo`en. Na zagrevawe je iza{ao s ozbiqno ote~enim desnim okom i vi{e puta je poku{avao da tretira o~iglednu infekciju kapima za o~i“, pi{e „Gardijan“ i dodaje da iako je \okovi}u to pomoglo, bio je nesiguran na po~etku me~a i kasnije o tome nije `eleo da pri~a: „Nakon me~a, xentlmenski je izbegao da govori o svojim fizi~kim problemima, pa samo on zna koliko su ga zaista ometali„, pi{e autor Tumanini Karajol u tekstu. \okovi} je dobio novih 650 ATP bodova, pa je sada smawio zaostatak u odnosu na ~etvrtoplasiranog Tejlora Frica (5.290 naspram 4.510).

Ipak, ovo je dobar signal pred nastavak sezone jer sada sledi izuzetno ispuwena sezona \okovi}a na {qaci. Igra}e na

mastersima u Monte Karlu, Madridu i Rimu pre Rolan Garosa na kom `eli da napadne 25. grend slem titulu. Novak od 2022. godine nije

imao ovako ispuwen program na {qaci {to svedo~i da `eli da igra i napadne sve titule {to je odli~an znak za sve navija~e najboqeg tenisera ikada.

Novak \okovi} u Monte Karlu ponovo kre}e u napad na 100. titulu

Masters u Majamiju je zavr{en – i trebalo bi da bude i zaboravqen. Novaka \okovi}a uskoro ~ekaju novi izazovi i to na {qaci u Monte Karlu. Novu {ansu da do|e do jubileja najboqi svih vremena ima}e ve} na mastersu u Monte Karlu, koji se odr`ava od 6. do 13. aprila. U \okovi}evom kalendaru na{lo se mesta i za ovaj turnir, kojim zvani~no po~iwe priprema za Rolan Garos. Novak }e imena rivala u Kne`evini saznati na `rebu koji je zakazan za petak, 4. april, u 17 ~asova.

Pored wega, za turnir su prijavqeni i Sa{a Zverev, Karlos Alkaras, Tejlor Fric, Kasper Rud, aktuelni {ampion Stefanos Cicipas, Andrej Rubqov, Aleks de Minor... \okovi} je pro{le sezone stigao do polufinala, u kojem je u tri seta izgubio od Ruda, pa }e braniti 400 bodova.

Titulu u Monte Karlu osvajao je dva puta – 2015. i 2013. godine. Koliko }e zaraditi teniseri?

Nagradni fond za masters u Monte Karlu iznosi 6.128.940 evra ove sezone. Pobednik }e dobiti 946.610 evra, a finalista 516.925. Za prvo kolo nagrada iznosi 24.500 evra.

Danilovi}eva nikad boqe plasirana na VTA listi

Lola Radivojevi} napredovala ~etiri mesta, Nina Stojanovi} i Aleksandra Kruni} nazadovale

Olga Danilovi} je napredovala {est mesta i zauzima 35. poziciju na VTA listi sa 1.420 bodova i ovo je wen najboqi plasman u karijeri.

Lola Radivojevi} je tako|e napredovala, ali za ~etiri mesta i sada je 177. sa 396 bodova. Nina Stojanovi} je nazadovala za dva mesta i zauzima 193. poziciju sa 373 bodova, kao i Aleksandra Kruni} za sedam mesta i sad je 290. sa 235 bodova.

Prva je i daqe Beloruskiwa Arina Sabalenka sa 10.541 bodom, ispred Poqakiwe Ige [vjontek i Amerikanki Koko Gof, Xesike Pegule i Medison Kiz.

Plasman me|u prvih deset uspela je da izbori i Paula Badosa iz [panije, dok Amerikanka Ema Navaro (11) nije vi{e me|u deset najboqih.

Me|u prvihdeset su i Italijanka Xasmin Paolini, Ruskiwa Mira Andrejeva, Kineskiwa ]inven Xen, Paula Badosa iz [panije i Kazahstanka Elena Ribakina.

VTA LISTA:

1. Arina Sabalenka (Belorusija) 10.541

2. Iga [vjontek (Poqska) 7.470

3. Koko Gof (SAD) 6.063

4. Xesika Pegula (SAD) 5.796

5. Medison Kiz (SAD) 4.949

6. Xasmin Paolini (Italija) 4.843

7. Mira Andrejeva (Rusija) 4.775

8. ]inven Xen (Kina) 4.135

9. Paula Badosa ([panija) 3.821

10. Elena Ribakina (Kazahstan) 3.808

35. Olga Danilovi} (Srbija) 1.420

RUSIJA JE ZGRO@ENA: Velika ruska zvezda {okirala celu zemqu - javno se odrekla Rusije, prihvatila je Australiju!

Rusija je, otkako je po~eo rat u Ukrajini, na meti mnogobrojnih me|unarodnih sankcija koje sprovode u delo zemqe tzv. "zapada", a iako se ~inilo da rusku javnost ni{ta vi{e ne mo`e da iznenadi, za to se potrudila jedna od tamo{wih najve}ih zvezda.

Do pro{log meseca najboqe rangirana ruska teniserka (pre nego {to ju je prestigla mlada Mira Andrejeva), Darija Kasatkina, re{ila je da se Rusije - odrekne.

Ona je, naime, obelodanila da je ispunila uslov da stekne australijsko dr`avqanstvo i ne samo to: oberu~ke je to prihvatila i ubudu}e }e nastupati kao australijska teniserka.

U saop{tewu tim povodom navela je slede}e:

"Sa zadovoqstvom vas obave{tavam da je Vlada Australije prihvatila moj zahtev za stalni boravak. Australija je mesto koje volim, neverovatno gostoqubivo i gde se ose}am kao kod ku}e. Volim `ivot u Melburnu i nameravam da se tu sku}im. Imaju}i ovo na umu, sa ponosom mogu da najavim da }u od sada u profesionalnoj teniskoj karijeri predstavqati svoju novu mati~nu zemqu, Australiju", istakla je dosada{wa zvezda ruskog tenisa.

Tome je dodala i slede}e:

"O~igledno, ova odluka mi nije bila laka. @elela bih da izrazim zahvalnost i blagodarnost svojoj porodici, trenerima i svima koji su me podr`avali tokom mog teniskog puta. Uvek }u po{tovati i ceniti svoje korene, ali sam veoma uzbu|ena {to }u zapo~eti novo poglavqe u karijeri i `ivotu pod australijskom zastavom. Hvala vam svima na razumevawu i kontinuiranoj podr{ci", istakla je Kasatkina.

Ova 27-godi{wakiwa, koja je 12. na VTA listi, osvojila je osam titula u profesionalnoj konkurenciji i sedam u ITF kada se radi o pojedina~noj konkurenciji, dok ima jednu VTA i u nadmetawu dublova.

Ruski javnost je {okirala u julu 2022, kada je obelodanila da je lezbejka i da je u vezi sa umetni~kom kliza~icom Natalijom Zabijako (ina~e, osvaja~ica srebrne olimpijske medaqe 2018.).

[to se ti~e rata u Ukrajini, u intervjuu listu "Gardijan", Kasatkina je nedvosmisleno poru~ila da `eli da se {to pre prekinut neprijateqstava u Ukrajini.

„Volela bih da se rat zavr{i“, rekla je ona, nazvav{i taj sukob „potpunom no}nom morom“.

IZNENADA PREMINUO POZNATI FUDBALER (42): Na vrhuncu karijere morao u zatvor, pa postao najpoznatiji govornik

Iznenada je od sr~anog udara u 42. godini preminuo Endru Krakuer. Tragi~ne vesti dolaze iz Australije gde je sa samo 42 godine preminuo Endru Krakuer. Jedan od najpoznatijih igra~a australijskog fudbala je preminuo iznenada u Pertu u nedequ po{to je do`iveo sr~ani udar. Kada je zavr{io karijeru postao je jo{ poznatiji jer je po~eo da se bavi javnim i motivacionim govorni{tvom. Postao je jedan od najpoznatijih TV lica u Australiji i sada se cela dr`ava opra{ta od wega.

Ro|en u Melburnu igrao je za Ri~mond od 2001. do 2007. godine, a onda mu je karijera prekinuta odlaskom u zatvor. Osu|en je na 16 meseci zatvora po{to je zajedno sa mla|im bratom Tajronom osu|en za "ozbiqan fizi~ki napad". Ispred jednog no}nog kluba u Fremantlu je udario ~oveka po imenu Xastin Martin koji je ostao u komi. Ipak kada je odslu`io kaznu pu{ten je uz kauciju 2009. godine i vratio se na teren. Igrao je za Kolingvud od 2011. do 2013. godine.

"Ovo je tragi~no, oti{ao je tako mlad sa 32 godine. Bio je briqantan fudbaler, jako smiren, tih saigra~ koji je sve po{tovao i gledao je svoja posla. Zaista sam u`ivao u godinama sa wim, zaista je jako tu`na vest za porodicu i prijateqe", rekao je legendarni Nejtan Bakli koji ga je trenirao u Kolingvudu.

ZVEZDA

MO@E DO TITULE NIKAD PRE: Sezona za pam}ewe ili

proma{ena {ansa za rekord

Crvena zvezda ima priliku da ispi{e istoriju srpskog fudbala i da po prvi put pre po~etka plej-ofa obezbedi titulu u Superligi Srbije.

Pre 30. kola prednost Zvezde na tabeli Superlige iznosi ~ak 23 boda i uz gol razliku +82 crveno-beli nisu imali ravnog ove godine.

Ali i kako. Znamo svi vrlo dobro trenutno stawe u srpskom fudbalu i sve osim ovakvog scenarija bio bi {ok.

Fudbaleri Vladana Milojevi}a postigli su ~ak 103 gola na 29 me~eva i primili su 21, te gol razlika preti da bude ve}a od broja bodova na kraju sezone.

U drugom delu takmi~ewa Milojevi} je dao {ansu mladim fudbalerima, pogotovo u defanzivi, koji su uspeli da odr`e Zvezdin nepora`en u~inak ove godine (27 pobeda, 2 nere{ena).

U veznom redu i u napadu trener Zvezde ima zaista pregr{t opcija i omladinci }e u tom predelu morati da sa~ekaju jo{ uvek za svoju {ansu. Zvezda }e mo}i da nadma{i u~inak fudbalera iz sezone 1976/77 i 2022/23, koji su titulu osvojili {est kola pre kraja {ampionata.

Generacija predvo|ena Gojkom Zecom je do titule stigla pobediv{i ekipu iz Zagreba 18. maja rezultatom 3:1 u 28. kolu i to {est rundi pre kraja nacionalnog prenstva.

Uspeh iz 1977. godine Zvezda je uspela da ponovi u sezoni 2022/23, kada su crveno-beli predvo|eni Milo{em Milojevi}em u prvom kolu plej-ofa 34. titulu obezbedili trijumfom na utakmici koja je odigrana 22. aprila protiv ekipe TSC (4:1). Crveno-bele sada samo jedan korak deli od obarawa novog rekorda i najranije osvojene titule u istoriji. Ovo }e po svemu sude}i biti 36. titula za tim sa Marakane koji se bori i za trofej u Kupu Srbije.

Mogla je ekipa Vladana Miojevi}a zvani~no do trofeja ve} u 29. kolu, ali za to je bilo potrebno da Partizan izgubi u Humskoj od TSC-a, ali je taj me~ zavr{en rezultatom 0:0. Igra}e crveno-beli me~ sa Novim Pazarom u ~etvrtfinalu Kupa Srbije u ~etvrtak od 19 ~asova na Marakani, te }e mo`da i taj duel odrediti raspolo`ewe u ekipi pred OFK Beograd. Ostalo je samo pet timova koji od po~etka sezone nisu izgubili utakmicu u nacionalnom prvenstvu. Predvodi ih upravo Crvena zvezda sa najvi{e odigranih me~eva (29). Sledi Pari Sen @ermen sa 22 pobede i pet remija, pa La Fiorita iz San Marina

MAKSIMOVI] U LAJPCIGU?

sa 19-7, Dinamo Kijev sa 16-6 i vode}i tim gibraltarskog prvenstva, Sent Xozef sa 17-3. Interesantno je da La Fiorita i pored toga {to nijednom nije savladana, nije na prvom mestu u svom prvenstvu, ve} zaostaje ~etiri boda za Virtusom koji ima 22 pobede, tri remija i jedan poraz.

Do kraja Superlige ostalo je jo{ osam kola i sigurno je da }e crveno-beli imati motiv da nepora`eni pro|u kroz ciq, ali to ne bi bio prvi takav slu~aj u na{em fudbalu. Prvi je takav podvig ostvario splitski Hajduk. Bilo je to 1950. godine, kada je ekipa sa Poquda do{la do titule zahvaquju}i deset pobeda i osam remija.

Zvezda mo`e da obori transfer rekord

Andrija Maksimovi}, fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Srbije, nalazi se pred odlaskom u nema~ki Lajpcig. Kako prenosi „Mozzart Sport„, Lajpcig bi trebalo srpskom {ampionu da uplati obe{te}ewe od 13 miliona evra, uz lako ostvarive bonus od jo{ dva miliona.

Time bi Zvezdin „Mesi“ postao najskupqi fudbaler u istoriji trofejnog kluba.

Dodaje se da bi pomenuti transfer mogao da bude ozvani~en do kraja aprila, ali da jo{ ni{ta nije zvani~no gotovo jer su u trku za Maksimovi}a ukqu~eni brojni evropski velikani.

Maksimovi} je ove sezone u dresu Zvezde odigrao 34 utakmice, postigao je osam golova i uz to dodao i devet asistencija.

THURSDAY l ^ETVRTAK 3. 4. 2025.

KO ^EKA SRBIJU NA EVROBASKETU

?

Oni }e poku{ati da sru{e „orlove“

Ko{arka{i Srbije su odli~no pro{li na `rebu jer nisu dobili ni najte`u, ni najlak{u grupu, ali su saznali da ne}e morati da se sele u toku {ampionata.

„Orlovi“ su nakon `reba saznali da se nalaze u grupi sa doma}inom Letonijom i Estonijom koja je izabrana kao „komercijalni partner“, a voqom `reba su tu zavr{ili jo{ Portugal, ^e{ka i Turska. Ve} prvog dana }e na teren izabranici Svetislava Pe{i}a i odmeri}e snage sa Estonijom, a na kraju ih ~eka okr{aj sa Turskom.

„Iz ove perspektive je dobro to {to smo u Rigi, da ne moramo da putujemo sa jedne na drugu stranu kontinenta. Ukr{tamo se sa najja~om grupom. U na{oj grupi su i Letonija i Estonija koje }e biti potpomognute doma}im navija~ima. Letonija je, naravno, favorit u na{oj grupi. Turska ima izvanrednu reprezentaciju i oni su me|u kandidatima za medaqe“, poru~io je Pe{i}.

LETONIJA – KONTINUITET

I PREDNOST DOMA]INA

Od 2021. godine Luka Bjanki, aktuelni trener Efesa, radi kao selektor ove reprezentacije, a ona sve br`e napreduje. Na Mundobasketu 2023. godine stigli su Letonci do petog mesta na planeti, a `ele da osvoje prvu medaqu od 1939. godine kada su bili vice{ampioni.

Mnogo toga }e zavisiti od zdravqa zvezde Bostona Kristapa Porzingisa koji je visinom i odli~nim {utem gotovo nere{iva enigma za mnoge defanzivce, ali }e on biti potpomognut Davisom i Darijusom Bertansom, Janisom Strelinijekisom, Rolandsom [mitsom i Artursom @agarsom {to ~ini jednu izuzetno neugodnu. selekciju koja mo`e da napravi veliki rezultat.

TURSKA – DA LI JE

KONA^NO UPLATILA

ROMING?

Turci nikada ne prave velike rezultate van Turske, pa je sada ovo pravi trenutak da se vidi da

li izabranici Ergina Atamana (jo{ jedan evroliga{ki trener koji radi kao selektor) mogu da naprave veliki iskorak. Pitawe je da li }e Alperen [engun, zvezda Hjustona, koju nazivaju „Bejbi Joki}em“ biti spreman da leto posveti reprezentaciji i da li }e dobiti tu dozvolu iz NBA lige. Ove sezone bele`i 19,2 poena, 10,5 skokova i 4,9 asistencija po susretu u NBA.

Turci imaju sasvim solidan sastav koji bi mogao da testira „orlove“ kada se pogleda da bi put Rige mogli da krenu i ^edi Osman, Er~an Osmani, a pitawe je i da li }e stranac biti [ejn Larkin ili Skoti Vilbekin.

^E[KA – VETERANI KOJI

NIKADA NISU NAPLATILI

SJAJNU GENERACIJU

Najboqe godine ^e{ke su odavno pro{le, ali i daqe veterani mogu da pomute ra~une svih. Uzdaju se naravno u Toma{a Satoranskog, zvezdu Barselone, koji je ove godine dobio neo~ekivano mnogo vi{e minuta zbog povrede Kevina Pantera. Umor bi mogao da bude zna~ajan faktor za ovu selekciju, ali je prednost {to poznaje u du{u Jana Veselog sa kojim i igra u istom klubu.

Nadaju se da bi ovo mogao da bude trenutak kada }e bqesnuti

Dr~eli}: Evroliga `eli

Zvezdu, ko ne bi ovakvu publiku i atmosferu

Vit Krej~i koji sve boqe igra u NBA, a bio je i saigra~ Bogdana Bogdanovi}a u Atlanti.

ESTONIJA – SRE]NI [TO SU UOP[TE NA EVROBASKETU Estonci }e se uzdati u dvojac koji je nastupao zajedno u Baskoniji. Majk Kotsar je odlu~io da ode na Daleki istok, dok je Sander Raiste ostao u Baskoniji. O tome kakva je reprezentacija u pitawu najboqe govori {to je Raiste nastupio na svakoj tre}oj utakmici Evrolige ove sezone. To {to je na 11 me~eva igrao prose~no gotovo osam minuta i postizao 2,5 poena uz 47 odsto za tri i 25 odsto za dva poena. Sve sem ubedqive pobede Srbije bi bila senzacija turnira.

PORTUGAL – ZAVISE OD ODLUKE JEDNOG ^OVEKA

Portugalci }e ~etvrti put u istoriji igrati na Evropskom prvenstvu, a wihove ambicije zavise od toma da li }e Nemias Kveta zaigrati za reprezentaciju. Centar Bostona koji ove sezone prose~no bele`i 4,9 poena u 3,8 skoka po susretu bi mogao da bude prevaga da ipak ne budu posledwi u grupnoj fazi. Od ostalih igra~a se isti~u jo{ samo Travonte Vilijams iz Oradee, te Migel Keiro{ iz Porta.

RASPORED SRBIJE

NA EVROBASKETU

1. kolo: Srbija – Estonija 27. avgust

2. kolo: Srbija – Portugal 29. avgust

3. kolo: Srbija – Letonija 30. avgust

4. kolo: Srbija – ^e{ka 1. septembar

5. kolo: Srbija – Turska 3. septembar

Predsednik KK Crvena zvezda, @eqko Dr~eli}, tvrdi da Evroliga ima interes da crveno-beli budu deo elite u narednim sezonama. Kako isti~e, nada se da }e ~elnici takmi~ewa ozbiqno razmotriti mogu}nost da klub dobije vi{egodi{wu licencu. U razgovoru za Sportal, Dr~eli} se osvrnuo na sve glasnije nagove{taje da bi i Crvena zvezda i Partizan mogli da dobiju trogodi{we ugovore, ali pod jasno definisanim uslovima.

- Evroligi je stalo do Zvezde i to na du`i rok. Iskreno, ko ne bi hteo ovakav klub, ovakvu publiku, ovakav spektakl? Vidite i sami – skoro svaki drugi promo-video Evrolige na dru{tvenim mre`ama snimqen je u na{oj Areni. To govori o energiji koju nosimo. Nadam se da }e i oni prepoznati {ta sve srpska ko{arka mo`e da donese takmi~ewu.

Crvena zvezda ima skor 18 pobeda i 14 poraza pred posledwa dva kola Evrolige. Pobeda nad Efesom ili Realom bila bi dovoqna da se izbori plasman u Top 10, {to donosi u~e{}e u novoformiranoj fazi takmi~ewa. Teoretski, i dva poraza mogu biti dovoqna, ali u tom slu~aju, Zvezda zavisi od rezultata konkurencije.

Obradovi}: Da prona|emo re{ewe da Partizan postane stalni ~lan Evrolige

@eqko Obradovi} je ponovio stav da bi voleo da Partizan bude stalni ~lan Evrolige.

- To je vrhunsko takmi~ewe, koje iz dana u dan raste, broj gledalaca... Ovaj sistem takmi~ewa je izvanredan. Ne mogu da predvidim i ne znam {ta }e da bude u budu}nosti. Samo znam da bih voleo da Partizan bude u Evroligi i da prona|emo re{ewe da Partizan postane stalni ~lan Evrolige. Utakmice Partizana su postale vi{e od ko{arke. Da li treba neki ve}i benefit? Najboqa atmosfera u Evropi koja mo`e da se vidi je na utakmicama Partizana. @elimo da imamo tu sigurnost da smo stalni ~lanovi Evrolige, a ne da razmi{qamo iz sezone u sezonu - zakqu~io je Obradovi}.

EVROLIGA SPREMILA PONUDU:

Ve~iti pla}aju licence, ali bez prihoda od TV prava

Dok Crvenu zvezdu i Partizan u naredna dva kola ~ekaju rasplet i nadaju se mestu u Top 10, sve vi{e se govori, da je najavqeno formirawe NBA Evropa, nateralo Evroligu da ve} razmi{qa o narednim koracima.

Tako navodno jedna od opcija je i da ponudi, ve~itima vi{egodi{we ugovore, ali pod uslovom da plate ~lanarine i cifra podrazumeva nekoliko miliona po sezoni, kako navodi Meridijan sport, ali bez dela kola~a koji suvlasnici dobijaju od tv prava iako su upravo beogradski ve~iti najgledaniji na doma}im utakmicama ve} dve godine zaredom. Istovremeno, razmi{qa se, navodno i o ponudama Dubaiju i Virtusu za koga se polemisalo da li }e da ostane deo elitnog evropskog takmi~ewa.