Doktor \uro Macut sastavqa novu Vladu – brojni izazovi od ekonomije do pokretawa dijaloga u dru{tvu
Profesor doktor \uro Macut dobio je mandat da sastavi novu Vladu Srbije. Saop{tavaju}i tu odluku, predsednik Aleksandar Vu~i} rekao je da }e novi tim biti izabran do Velikog petka i da su pred wim te{ki zadaci – regionalna pitawa, ameri~ke carine, ubrzawe evrointegracija, privla~ewe investicija i uspostavqawe dijaloga u dru{tvu.
Posle objave da je profesor doktor \uro Macut dobio mandat da sastavi novi kabinet u Nemawinoj, ~ekaju se wegovi potezi. Javnost za wih ne}e saznati do krajweg roka za formirawe Vlade, jer je Macut najavio da ne}e govoriti u javnosti pre ekspozea u Narodnoj skup{tini. Do sino} stru~wak iz oblasti endokrinologije, odlukom da u|e u politiku, ~ini se, mnoge je iznenadio. O~ekivawa su velika.
Izvr{ni direktor Cesida Bojan Kla~ar smatra da je ~iwenica da je Macut osoba bez afera.
"Univerzitetski je profesor, dobro razume akademski `ivot i do sada se pokazao kao racionalan i tolerantan. To su osobine koje bi u momentu dru{tvene krize mogle da budu dobre za kandidata za premijera, a koji bi trebalo da pokrene dijalog u dru{tvu. To je kqu~ni razlog zbog kojeg je Macut izabran. U praksi to ne}e lako funkcionisati – da bude nekakva vrsta mosta prema, kolokvijalno govore}i, drugoj strani. Mo`e da bude autoritet, priznat od obe strane, barem na nekom osnovnom nivou eventualnog dijaloga", ka`e Kla~ar.
Oni koji stoje iza Macuta – sigurni su u svoj izbor.
Premijer u tehni~kom mandatu Milo{ Vu~evi} tvrdi da vlada
treba da donese novu energiju, koja je Srbiji, nagla{ava, potrebna.
"O~ekujem da bude i osoba koja mo`e da otvori i dru{tveni dijalog. Nije bio optere}en sa stvarima iz prethodnog perioda kao {to sam bio ja i moja vlada. Mislim da mo`e lak{e da razgovara sa svim qudima u javnosti. Nadam se da }e kabinet koji }e biti izabran doneti i dozu optimizma, koji je Srbiji potreban. Mora da se fokusira na ekonomska pitawa, ali ne i da be`i od op{tih politi~kih tema. Ekonomija mora biti u fokusu rada vlade. Sigurno je da }e Macut dati li~ni pe~at iz oblasti odakle dolazi, ali dajte mu malo vremena da pripremi ekspoze i kabinet", ka`e Vu~evi}.
SPREMNOST ZA
POLITI^KE IZAZOVE
Javnost mu ne spori stru~nost, ali postoji bojazan u kojoj meri je spreman za politi~ke izazove. Ako je suditi prema prvim reakcijama, mi{qewa su podeqena. Stru~wak za strate{ke komunikacije \or|e Triko{ veruje da je
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
re~ o krizi srpske demokratije. "Ona je ve} bila na 'tankim nogama'. Sa izborom \ura Macuta, koji je univerzitetski profesor na Medicinkom fakultetu, kriza demokratije u Srbiji je produbqena", navodi Triko{. Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuleti} smatra da je izborom
Macuta vladaju}a koalicija htela da po{aqe poruku o li~nosti sa visokim nau~nim, stru~nim i qudskim integritetom koja je bli`a narodu, a nije iz etabliranih politi~kih krugova. Na ideje o prelaznoj vladi, Vu~i} je vi{e puta odgovorio da o woj nema govora. Sa druge strane, Proglas je na posledwoj tribini ponavio ideju vlade dru{tvenog poverewa. Akademik Vladimir Kosti} isti~e da je "|avo u detaqima", o kojima }e "morati jo{ mnogo da se razgovora". "Vlada nije iskqu~ivo strana~ka, legitimnost }e crpeti iz dru{tvenog dogovora, a posebno uz saglasnost akademske zajednice i studenata. Vlada oro~enog mandata, gde }e na ~elu resora biti stru~waci, bi}e usmerena na ispuwewe studentskih zahteva i stvarawe uslova za fer i slobodone izbore, {to obuhvata i medijske slobode koje su danas podvrgnute rastrgnu}u", podvla~i Kosti}.
"VLADA ORO^ENOG MANDATA"
Kla~ar ka`e da }e nova vlada svakako biti oro~enog mandata, ~ak i da Srbija, kako navodi, ne organizuje izbore do wihovog redovnog termina. "Mandat vlade }e u najboqem slu~aju i}i do po~etka 2027. godine. I to jeste jedan od balasta sa kojim }e se suo~iti novi mandatar. Drugi balast jeste {to on dolazi u momentu kada je veoma nisko poverewe aktera jednih u druge i kada je veoma te{ko i nezahvalno raditi bilo kakvu vrstu javnih aktivnosti. Me|utim, moja su o~ekivawa da }e Macut u tom procesu imati podr{ku qudi sa zna~ajnijom politi~kom legitimacijom", zakqu~uje Kla~ar.
I sastav novog kabineta, ka`e Kla~ar, bi}e prilago|en trenutnom kontekstu – jo{ eksperata, a mawi broj ministara nego u prethodnoj vladi, {to bi potencijalno donelo fleksibilnost u radu i fokus na kqu~ne prioritete.
Sednica o KiM u Wujorku, Srbiju predstavqa \uri}
Ministar spoqnih poslova Marko \uri} predstavqa}e Srbiju na sednici Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija u Wujorku, na kojoj }e biti razmatran Izve{taj generalnog sekretara UN Antonija Gutere{a o radu UNMIK-a za period od septembra prethodne do marta ove godine.
Sednica je zakazala francuska misija koja je 1. aprila preuzela predsedavawe SBUN. Ministar \uri} obrati}e se na sednici, kao i predstavnici zemaqa ~lanica SB, a predstavnica generalnog sekretara Ujediwenih nacija i {efica UNMIK-a Karolin Zijade }e predstaviti izve{taj.
Na KiM su u 2024. godini bila 124 etni~ki motivisana incidenta, a od po~etka ove godine 33.
Posledwa dva incidenta dogodila su se 2. aprila kada je osoba sa fantomkom na glavi u toku no}i u{la u portu hrama Uspewe Presvete Bogorodice u Orahovcu i pocepala zastavu Srpske pravoslavne crkve, kao i 6. aprila kada je kosovska policija privela 16 srpskih hodo~asnika u \akovici i Prizrenu.
Vlasti privremenih pri{tinskih institucija 26. marta nisu dozvolile ministru zdravqa Zlatiboru Lon~aru da u|e na Kosovo i Metohiju gde je trebalo da poseti zdravstvene ustanove.
Po~etkom godine, drugi dan Bo`i}a, tzv. kosovska policija upala je u prostorije Poreske uprave u severnom delu Kosovske Mitrovice i izbacila radnike koji su bili na svojim radnim mestima, kao i u kancelarije "Dunav osigurawa" i konfiskovala dokumenta i materijal.
Kosovska policija je 15. januara upala i zatvorila oko 35 srpskih institucija ju`no od Ibra me|u kojima su privremeni organi, op{tine, centri za socijalni rad i poslovnice "Po{te", a 21. februara kosovska policija upala je u centre za socijalni rad u sve ~etiri srpske op{tine na severu KiM i isterala zaposlene sa svojih radnih mesta.
Ministar \uri} razgovarao je 24. marta sa {eficom UNMIK-a Zijade o situaciji na KiM i predstoje}oj redovnoj sednici Saveta bezbednosti UN o radu UNMIK-a. \uri} je konstatovao da je {estomese~ni period na koji }e se odnositi najnoviji izve{taj bio obele`en nastavkom jednostranih akcija Pri{tine protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i brojnim incidentima i izrazio o~ekivawe da }e novi izve{taj o radu UNMIK-a detaqno govoriti o tome.
[ef srpske diplomatije je istakao da je veoma va`no da sednice Saveta bezbednosti UN na kojima se razmatraju izve{taji o radu UNMIK-a ostanu otvorene za javnost, jer postoji potreba da se
{iri me|unarodni auditorijum upozna sa izazovima na terenu, saop{tilo je tada Ministarstvo spoqnih poslova. \uri} je naveo da Beograd ostaje jasno opredeqen za izgradwu mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji i konstatovao da }e uspeh tog procesa umnogome zavisti od toga koga }emo u predstoje}em periodu imati za sagovornika sa strane Pri{tine.
Ministar \uri} je sagovornicu upoznao i sa pozicijama Srbije po pitawu trilateralnog sporazuma Hrvatske, Albanije i Pri{tine o bezbednosnoj saradwi, koji, kako je upozorio, izaziva opravdanu zabrinutost i ne doprinosi poverewu i stabilnosti u regionu.
Tako|e, predstavnici Srpske liste, potpredsednici Dragi{a Milovi} i Igor Simi}, sastali su se 26. marta sa {eficom UNMIK Zijade i ukazali na o~igledan nastavak institucionalnog nasiqa nad Srbima, pa ~ak i na maloletnicima i deci srpske i bo{wa~ke nacionalnosti koju su nedavno prebili i neosnovano li{ili slobode pripadnici tzv. kosovske policije. Ukazano je i na ~iwenicu da je od srpskog naroda otet jedan mandat u Skup{tini u Pri{tini i da ga je re`im u Pri{tini dao Nenadu Ra{i}u, to jest Kurtijevom Samoopredeqewu. Ukazano je na pritiske koje pri{tinske institucije vr{e nad Srbima, kao i da se neosnovano upada u privredne subjekte, Srbi hapse za ratni zlo~in bez dokaza, a napada~i na Srbe prolaze po pravilu neka`weno.
Zijade je krajem februara izrazila zabrinutost povodom zatvarawa institucija koje finansira Srbija na severu AP KiM. "Zijade je zabrinuta zbog zatvarawa kancelarija koje finansira Srbija na severu Kosova i negativnog uticaja na svakodnevni `ivot qudi koji se oslawaju na ove usluge kao podr{ku od kriti~nog zna~aja", naveo je UNMIK.
Novi Zeland planira da udvostru~i izdvajawa za odbranu
Novi Zeland je saop{tio da }e pove}ati potro{wu za obranu za oko 4,5 milijardi evra u slede}e ~etiri godine, a ciq }e biti gotovo udvostru~en potro{wu na dva posto kao udio u BDP-u u slede}ih osam godina, u vreme rastu}ih napetosti {irom sveta. Pojedinosti o potro{wi objavio je premijer Kristofer Lukson, koji je pozvao na ve}u potro{wu na odbranu kako bi se osigurao prosperitet.
„Novi Zeland i na{i saveznici i partneri {irom sveta vi{e nisu u benignom okru`ewu“, rekao je on na konferenciji povodom objave Plana odbrambenih sposobnosti.
„Moj primarni fokus je privreda ove zemqe. Me|utim, ne mo`e biti prosperiteta bez sigurnosti, a odbrana je vitalna komponenta te slike“, dodao je.
Plan odbrambenih sposobnosti predvi|a nova sredstva od devet milijardi novozelandskih dolara u slede}e ~etiri godine za ja~awe odbrambenih sposobnosti.
Re~ je o dodatnim sredstvima povrh osnovne potro{we koja }e biti objavqena u maju.
Prva revizija nacionalne sigurnosti Novog Zelanda 2023. pozvala je na ve}u vojnu potro{wu i ja~e veze s indo-pacifi~kim dr`avama kako bi se uhvatilo u ko{tac s problemima klimatskih promena i strate{kih takmi~ewa izme|u Zapada, Kine i Rusije.
U Litvaniji preminula
61. `rtva po`ara u Ko~anima
Dvadesetdevetogodi{wi Aleksandar Gavrilovski je bio jedan od te`e povre|enih pacijenata sa oko 35 odsto opekotina tre}eg stepena po telu i opekotina disajnih puteva Povredama koje je zadobio u po`aru u diskoteci "Puls" u Ko~anima podlegao je i dvadesetdevetogodi{wi Aleksandar Gavrilovski, koji se nalazio na le~ewu u Litvaniji.
On je 61. `rtva katastrofalnog po`ara.
"Gavrilovski je imao 35 odsto opekotina tre}eg stepena po telu i opekotina disajnih puteva i bio je jedan od te`e povre|enih pacijenata. Druga dvojica su i daqe kriti~no, ali u stabilnom stawu. Nadamo se da }e biti boqe", rekao je ministar zdravqa Severne Makedonije Arben Taravari.
Preminuli je u Litvaniju transportovan dan nakon po`ara u diskoteci, 17. marta, a 4. aprila wegovo stawe je po~elo da se pogor{ava. Ovo je drugi pacijent koji je preminuo na le~ewu u Litvaniji od 193 povre|enih 16. marta u diskoteci "Puls" u Ko~anima.
Taravari je rekao da se trenutno van zemqe le~i ukupno 66 povre|enih pacijenata, dok je u bolnicama u Severnoj Makedoniji deset pacijenata.
MASK O RUSIJI I SAD: Razdvaja nas samo 3,8 kilometara
[ef ameri~kog Odeqewa za vladinu efikasnost (DOGE), ameri~ki biznismen Ilon Mask podsetio je u videu koji je podelio na dru{tvenoj mre`i Iks na geografsku blizinu SAD i Rusije.
"Ne znaju svi Amerikanci da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Rusija zapravo mnogo bli`e jedna drugoj - na samo 3,8 kilometara, a da su ponekad ~ak i povezane", navodi se u videu.
U videu se jo{ dodaje da ako se pa`qivo pogleda, mogu se videti dva mala ostrva koja se nalaze na udaqenosti od 3,8 kilometara i razdvajaju teritoriju Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Rusije. Osim toga, ponekad se voda izme|u wih zaledi i granicu mo`ete da pre|ete pe{ke.
U videu se zapravo govori o granici na Aqasci i o ostrvima Veliki i Mali Diomed u Beringovom prolazu. Jedno ostrvo pripada Rusiji, a drugo Americi - Veliki Diomed je u vlasni{tvu Rusije, a Mali Diomed je u vlasni{tvu SAD.
Kroz Beringov prolaz u kojem se nalaze ova Diomedova ostrva prolazi me|unarodna datumska granica, pa je ruski Diomed 23 sata ispred ameri~kog Diomeda zbog Me|unarodne datumske granice koja prolazi izme|u wih, i zbog toga ih ponekad nazivaju Ostrvo sutra i Ostrvo ju~e. Ovo naju`e mesto na zemqi izme|u dva kontinenta nalazi se u sredini Beringovog moreuza izme|u Aqaske i Sibira.
Mesec se udaqava od Zemqe, evo {ta to zna~i za nas
U prvim danima Zemqe, kada je Mesec tek formiran, dani su bili dugi oko pet sati, ali zbog Mese~evog ko~ionog efekta na Zemqu tokom posledwih 4,5 milijardi godina, dani su se usporili na 24 sata. Mesec se vrlo polako udaqava od Zemqe i jednoga dana }e to uticati na pojam vremena kakav danas poznajemo, otkrivaju nau~nici. Razlog zbog kojeg se postupno udaqava od na{e planete ima veze s gravitacijom i ne~im {to se zove sila plime i oseke. Kada Mese~eva gravitacija deluje na Zemqu, to uzrokuje izbo~ewe okeana – stvaraju}i plimu. Me|utim, zbog Zemqine rotacije, to izbo~ewe ne nalazi se ta~no ispod Meseca, ve} je malo ispred wega.
To stvara svojevrsno "gravitacijsko nadmudrivawe", i kako je izbo~ewe ispred Meseca, ono ga zapravo povla~i napred u wegovoj orbiti. Zbog toga se Mesec polako udaqava, brzinom od otprilike 3,82 centimetra godi{we. Kako se na{a planeta udaqava od Meseca, Zemqini dani postaju du`i za otprilike 1,7 milisekundi svakih 100 godina. Nau~nici to mogu ta~no izra~unati zahvaquju}i ogledalima koja su astronauti s Apolo misije ostavili na Mesecu. Odbijawem lasera od tih ogledala, udaqenost do Meseca mo`e se vrlo precizno izmeriti.
- Iako 3,78 centimetara ne zvu~i mnogo, ta mala razlika to-
kom dovoqno dugog vremenskog razdobqa mogla bi uticati na `ivot na Zemqi, usporavaju}i wenu rotaciju, rekla je nau~nica
Megi Aderin Pokok za BBC.
- Na samim po~ecima Zemqe, kada je Mesec tek nastao, dani su trajali oko pet sati. Ali, zbog Mese~evog ko~ionog u~inka na Zemqu u posledwih 4,5 milijardi godina, dani su se usporili na 24 sata, koliko traju danas – i nastavi}e se da se produ`avaju i ubudu}e.
Nau~nica je objasnila i kako se do{lo do ove ra~unice.
- Posmatrawem dnevnih linija rasta korala, mo`emo izra~unati broj dana koji su se desili tokom godine u pro{lim periodima i iz ovoga vidimo da su dani sve du`i – brzinom od 19 sati na svakih 4,5 milijardi godina, objasnila je.
Najbogatiji qudi sveta izgubili 208 milijardi dolara
Najbogatijih 500 qudi sveta na Blumergovoj listi milijardera je za jedan dan izgubilo ukupno 208 milijardi dolara nakon {to su nove Trampove carine uzdramale globalna tr`i{ta.
U pitawu je ~etvrti najve}i jednodnevni pad bogatstva u istoriji Blumbergove liste milijardera i najve}i od vrhunca pandemije virusa korona.
Vi{e od polovine milijardera na Blumbergovoj listi je ju~e nakon zabele`ila pad svog bogatstva, u proseku za 3,3 odsto.
Milijarderi u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama bili su me|u najte`e pogo|enima, posebno izvr{ni direktor kompanije Meta Mark Zakerberg i osniva~ Amazona Xef Bezos.
Akcije pomenutih kompanija pale su za po devet odsto. Zakerbergovo bogatstvo je za jedan dan smaweno za 17,9 milijardi dolara, a Bezosovo za 15,9 milijardi dolara.
Izvr{ni direktor kompanije Tesla je nakon vesti o novim carinama izgubio 11 milijardi dolara, a od po~etka ove godine je wegovo bogatstvo smaweno za 110 milijardi dolara.
"Du`ina dana, odnosno brzina rotacije planete, igra veliku ulogu u wegovoj stabilnosti." Ona je sve to je uporedila s "tawirom koji se vrti na {tapu" i rekla kako je "kqu~ da se tawir brzo okre}e, jer ako se uspori –padne na pod".
- Na sli~an na~in, kako se Zemqina rotacija usporava, na{a planeta bi mogala da po~ne lagano da se klima – {to bi moglo imati razoran u~inak na godi{wa doba, upozorila je.
Iako qudska vrsta nema puno razloga za strah, nau~nica napomiwe da ve}ina `ivotiwa nije toliko prilagodqiva, i ako bi te promene nastupile naglo zbog nestabilnog planetarnog kolebawa, mnoge `ivotiwe ne bi bile u stawu da dovoqno brzo evoluiraju kako bi hibernirale ili migrirale na sigurno.
Me|u velike gubitnike spada i izvr{ni direktor modnog konglomerata LVMH Bernar Arno koji je za 24 sata izgubio {est milijardi dolara, dodaje wujor{ka agencija, prenosi Tawug.
Brazil vra}a vize
za dr`avqane SAD, Kanade i Australije
Brazil }e u ~etvrtak ponovo uvesti vize za dr`avqane Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Kanade i Australije, {to je potez kojim se okon~ava bezvizni re`im za gra|ane tih zemaqa u proteklih {est godina.
Biv{i brazilski predsednik @air Bolsonaro, saveznik ameri~kog predsednika Donalda Trampa, ukinuo je vize za dr`avqane SAD dekretom iz 2019. godine, u nastojawu da podstakne turisti~ku industriju zemqe.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva suspendovao je slobodan ulazak Amerikanaca, Kana|ana i Australijanaca u martu 2023. godine, ubrzo nakon {to je pobedio Bolsonara, ali je tri puta odlagano stupawe na snagu wegove odluke, jer je brazilska Vlada poku{avala da dobije ukidawe viza za Brazilce u SAD.
Ipak, postoje neki znaci da Trampova strategija daje efekte. Otprilike polovina nema~kih in`ewerskih preduze}a `eli da podstakne ameri~ke investicije (prema novembarskom istra`ivawu Nema~kog udru`ewa za ma{insku industriju). Sli~no je i nekim drugim dr`avama, posebno Tajvanom. Investicija TSMC-a (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) samo je jedna od mnogih planiranih.
Ipak, indikatori poslovnih investicionih namera, koje je objavio FED, sugeri{u da se planovi korporativne potro{we u celoj privredi smawuju u pozadini neizvesnosti oko carina. Jo{ jedan problem je da je ameri~ka industrija usmerena ka naprednoj tehnologiji i nema spremne doma}e zalihe osnovnih materijala i komponenti koje se mogu mnogo jeftinije proizvesti u inostranstvu.
NOVO DOBA PROTEKCIONIZMA
Po mi{qewu uredni{tva uglednog „Volstrit xornala“, ulazimo u novu protekcionisti~ku epohu koja }e naneti zna~ajne {tete ameri~koj, ali i svetskoj ekonomiji. Ako retorzivne mere budu {iroko rasprostrawene, rezultat bi mogao biti smawewe svetske trgovine i sporiji rast, recesija ili ~ak depresija. Vi{i tro{kovi za ameri~ke potro{a~e i preduze}a ~ine se neizbe`nim. Tramp donosi namernu odluku o redistribuciji dohotka sa potro{a~a na preduze}a (i radnike) koja }e biti za{ti}ena od konkurencije usled visokih carina. [teta bi mogla biti naneta i ameri~kim izvozno orijentisanim kompanijama, posebno imaju}i u vidu da ~ak 41% prihoda vode}ih 500 korporacija (u okviru S&P 500 indeksa) dolazi iz inostranstva. Ameri~ki izvoznici }e direktno i indirektno trpeti, ne samo od uzvratnih carina, ve} i usled toga {to }e druge
zemqe sklapati trgovinske sporazume koji daju preferencijalni tretman firmama koje nisu iz SAD.
Budget Lab sa univerzita Jejl projektovao je da bi sveobuhvatne carine na uvoz iz Kine, Kanade i Meksika, ako se u potpunosti primene, dovele do dodatnih tro{kova od ~ak 2000 dolara godi{we za svako ameri~ko doma}instvo. Sve to bi uslovilo usporen ekonomski rast u SAD, posebno ako tri pogo|ene zemqe sna`no uzvrate.
Kako to vidi uredni{tvo „Volstrit xornala“, ovo }e postati velika prilika za Kinu. Peking je postigao sopstveni dogovor sa mnogim od pogo|enih zemaqa, a Trampova odluka daje mu jo{ jednu mogu}nost da koristi svoje veliko tr`i{te za „pribli`avawe“ ameri~kim saveznicima. Ju`na Koreja i Japan su „prve mete“, ali najva`nije je pronala`ewa zajedni~kog jezika sa Briselom ili pak ve}im zemqama ~lanicama EU. Posledi~no, vi{e nije sigurno da }e se sve ove dr`ave u perspektivi pridru`ivati Va{ingtonu da bi se poja~ala ili odr`ala kontrola izvoza visokih tehnologija u Kinu ili da bi se zabranio rad kompanija poput Huaveja nekada.
Cena izgubqenog ameri~kog uticaja bi}e znatna. Tramp, misle}i da su privla~nost ameri~kog tr`i{ta i ameri~ka vojna mo} dovoqni da se druge dr`ave povinuju voqi Va{ingtona, izostavqa iz jedna~ine „meku mo}“, a to ukqu~uje mogu}nost da se veruje Americi kao pouzdanom savezniku i trgovinskom partneru. S tim povezano, Trampove politike mogle bi dovesti do kraja ekonomskog liderstva SAD, koje je dobrim delom bilo zasnovano na posve}enosti {irewu „slobodne trgovine“. U najgorem slu~aju, svetski trgovinski sistem bi mogao da se pretvori u ne{to nalik onome iz 1930-ih.
SRPSKI IZVOZNICI
TRANSFER NOVCA širom sveta.
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate!
BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
02 8781 1960
www.beotravel.com
NA MUKAMA: Ima li re{ewa posle carina koje im je razrezala Amerika
Trampove carine unele su tektonski poreme}aj u globalnu ekonomiju, a u Srbiji bi naj`e{}i udar moglo osetiti oko 660 firmi koje su izvoznici u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Predstavnici gumarske, automobilske, hemijske i namenske industrije, koje bi mogle biti pretrpeti najja~i udar zbog odluke nove ameri~ke administracije odr`ali su sastanak u Privrednoj komori Srbije (PKS). Privrednici su poru~ili da, ukoliko ostanu na snazi najavqene tarife od 37 odsto, wihove kompanije ne bi mogle da nastave da prodaju svoju robu u SAD.
Iz PKS su odmah nakon {to je objavqeno da je Amerika uvela carine Srbiji saop{tili da su u konstantnoj komunikaciji sa ambasadom SAD kako bi kompanijama koje izvoze robu pru`ila najnovije informacije o novim carinama na proizvode koji dolaze iz Srbije.
Pomo}nik direktora Sektora za strate{ke analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stani} je posle sastanka sa privrednicima rekao za RT Balkan da }e dr`ava poku{ati da pregovara sa ameri~kom stranom, da se carine spuste na 10 odsto i da se eventualno predlo`i opcija da se postigne sporazum o slobodnoj trgovini izme|u dve zemqe.
"Sada to sve zavisi od druge strane, tako da }e ti kontakti biti mo`da i na najvi{em nivou. Na tome }e se raditi, ali ti pre-
govori mogu potrajati i do {est meseci. Do tada }e privreda, trpeti udar", kazao je Stani} za RT Balkan.
On je istakao da su privrednici poru~ili da wihovi partenri nisu u mogu}nosti da preuzmu na sebe deo tih novih tro{kova.
"Izvoznici smatraju da bi mogli da izdr`e carine do 15 odsto, ukoliko bi deo tereta preuzeli partneri u Americi ili krajwi potro{a~i, ali da to trenutno drugoj strani nije prihvatqivo. Oni se brinu i {ta }e se desiti ako roba iz Kine i drugih zemaqa, koja ne bude mogla vi{e da se prodaje u Americi, 'preplavi' evropsko tr`i{te. To bi naru{ilo konkurenciju i napravilo jo{ ve}u {tetu na{im privrednicima. Tako|e, strepe i od kontramera koje bi Evropa mogla da uvede SAD", ka`e Stani}.
On isti~e da ima firmi koje
ve}inu svog izvoza plasiraju na ameri~ko tr`i{te i smatra da }e one biti u najve}em problemu.
"Imate one koje su deo multinacionalnih kompanija i pokrivaju ceo svet, pa mogu da se preorijenti{u. Mada je pitawe koliko je to uop{te jednostavno", ka`e Stani}.
U Srbiji, prema podacima PKS, posluje 659 privrednih dru{tava sa aemri~kim kapitalom, u kojima je zapsoleno 11.200 radnika. Sagovornik RT Balkan ka`e da ovako visoke carine predstavqaju problem i za te ameri~ke firme i da postoji opasnost da i one presele proizvodwu u neku drugu zemqu.
"Trampova je ideja da se {to vi{e proizvodwe vrati u Ameriku. Pitawe je koliko }e to biti efikasno, ali za nas ne bi bilo dobro da se investitori povuku", ukazuje Bojan Stani}.
On ka`e da i daqe ima mnogo nejasno}a, pa se ne zna ta~no koja }e se carina primewivati na izvoz automobilske industrije, ali da je pretpostavka da }e to biti 25 odsto takse, koju je Tramp namenio svim dr`avama koje izvoze u SAD u ovom sektoru, plus postoje}a taksa od oko pet odsto koja se do sada primewivala, {to zna~i da bi za automobile proizvedene u Srbiji tarife mogle biti za oko sedam odsto ni`e nego za ostale proizvode.
"Te informacije se iz dana u dan mewaju. Moramo sa~ekati 9. april i po~etak primene carina, da bismo videli {ta nas konkretno ~eka", rekao je Bojan Stani}.
Firma "Testeral" proizvodi stolariju, a 90 odsto proizvoda izvozi. Direktorka Sawa Stanimirovi}, ka`e za RT Balkan da u ukupnom izvozu, prodaja na ameri~kom tr`i{tu ~ini ~ak 70 odsto.
"Izvozimo u Ameriku ve} osam godina, a od 2020. godine smo zamo otvorili jednu kompaniju, koja uvozi na{u robu i pravi ugovore sa ameri~kim firmama. Ovo su {okantne i drasti~ne mere i nadamo se da }e biti neke reakcije, da se ova situacija re{i", ka`e Sawa Stanimirovi}.
Ona napomiwe da ugovori u gra|evini traju i po dve godine i ukazuje da }e firma trpeti zna~ajne gubitke, jer ima ugovorene obaveze po odre|enoj ceni, a sada }e za robu koju isporu~i morati da plati ekstremne carine.
"Ameri~ke kompanije ne uvoze direktno od nas, ve} }e sada na{a '}erka firma' morati da plati te
carine da bi mogla da prodaje na{u robu na ameri~kom tr`i{tu. Stavili su nas u mat poziciju. Mi }emo morati te ugovore da ispo{tujemo, ali ima}emo sigurno gubitke i ostaje nam samo da se trudimo da budu {to mawi. Gubitak tr`i{ta za nas }e zna~iti i gubitak radnih mesta, a trenutno imamo 120 zaposlenih. Ne tra`imo pomo} od PKS i Vlade Srbije, ve} partnersku saradwu, jer se ovo ne ti~e samo na{ih kompanija, nego i svih zaposlenih u sektorima koji su pogo|eni carinama", ka`e Stanimirovi}eva.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), vrednost robne razmene sa Amerikom je u 2024. godini bila 1,3 milijarde evra, od kojih je oko 620 miliona evra bila vrednost izvoza iz Srbije, dok smo iz SAD uvezli robu za oko 684 miliona evra. Najve}i izvozni proizvod iz Srbije preko Atlantika bile su automobilske gume za 153,6 miliona dolara, a zatim oru`je i municija za 56,8 miliona dolara.
Suficit je Srbija imala u izvozu IKT usluga, jer je ostvarila 1,8 milijadi evra, ~ak 1,4 milijarde vi{e u odnosu na uvoz usluga iz SAD. IT kompanije koje posluju u Srbiji, za sada mogu da odahnu, jer Trampove tarife ne ciqaju sektor usluga, ve} se odnose iskqu~ivo na robnu razmenu. Od 188 zemaqa u kojima Srbija prodaje svoju robu, SAD su na 19. mestu kao izvozni partner. Me|u doma}im kompanijama najvi{e }e biti pogo|ene one u sektoru namenske industrije, proizvodwe guma i auto-delova.
OGWEN RADOWI], PROFESOR FILOZOFSKOG FAKULTETA U BEOGRADU, OTKRIVA GLAVNE NALAZE ANKETNE KOMISIJE O PADU NADSTRE[NICE:
„Vi imate dokumenta u kojima jasno stoji da predsednik tra`i…“
Nije me ni{ta {okiralo po{to sam odavno svestan da u Srbiji nisu na vlasti politi~ari ve} kriminalci, a od upotrebe soni~nog oru`ja i teororisti, a kriminalci i teroristi zame}u tragove, naveo je Ogwen Radowi}, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu na pitawe {ta ga je najvi{e {okiralo u obimnoj dokumentaciji o rekonstrukciji @elezni~ke stanice u Novom Sadu u koju je uvid imala Anketna komisija.
„Dakle, ovaj dr`avni projekat, sli~no drugim, poput Ekspa i prate}ih infrastrukturnih projekata koji }e ko{tati neverovatnih 18 milijardi evra, su paravan za isisavawe novca iz sistema i posledi~no, privatno boga}ewe bande koja vlada ovom zemqom. Mi pla}amo, kako novcem tako i `ivotima, javni dug koji }emo mi vra}ati ubrzano raste, ubrzano rastu obaveze na ime kamata i donose se zakoni kojima se ubrzavaju procedure i istovremeno ugro`ava bezbednost gra|ana. U krajwoj instanci, imamo nebezbedne objekte, puteve i pruge {to je iskqu~ivo posledica sistemske korupcije – radove izvode doju~era{wi pera~i tepiha sa fu{ materijalima koji ne ispuwavaju minimalne standarde kvaliteta. Kada se tragedija desi, kao {to se de{avaju i kao {to }e se de{avati, love se in`eweri, dok oni koji su ogrezli u korupciji, utaji poreza i prawu para ostaju na slobodi i neometano nastavqaju sa pqa~kom“ isti~e Ogwen Radowi}.
n Koliko rad Anketne komisije ~iji ste ~lan mo`e da doprinese razotkrivawu stepena korupcije na @elezni~koj stanici u Novom Sadu?
- Dajemo sve od sebe imaju}i u vidu zadata ograni~wa obzirom da su nas zatrpali sa preko 22 hiqade dokumenata na blizu 600 hiqada strana od kojih je ogromna ve}ina dokumenata irelevantna jer se odnosi se na ceo projekat rekonstrukcije `elezni~ke pruge, a ne samo na stani~nu zgradu u Novom Sadu, potom sumwamo da je deo dokumentacije falsifikovan, dok one dokumentacije koja nam je potrebna, a to su na primer finansijske transakcije, nema.
n Da li je ve} sad jasno da je vrh vlasti odgovoran za to {to se desilo?
- Naravno. Vi imate dokumenta u kojima jasno stoji da predsednik tra`i, iz nepoznatih razloga, ubrzawe radova i da nas je to ko{talo oko 65 miliona dolara. Vi imate snimke na kojima Jelena Tanaskovi}, Maja Gojkovi} i Goran Vesi} tvrde da je @elezni~ka stanica u Novom Sadu bezbedna i da je ura|ena u skladu sa najvi{im standardima. Isto tako, Goran Vesi} je potpisao Aneks 3 i Aneks 4 Komercijalnog ugovora u kojima je za stavku „Ostali radovi“ vrednih 15 miliona dolara, predvi|eno da nasuprot op{tim na~elima efikasnosti, konkurentnosti, ekonomi~nosti, transparentnosti i odsustva diskriminacije, ali i Zakonu o obligacionim odnosima i Komercijalnom ugovoru dr`ava direktno bira podizvo|a~e i odgovara za wihov rad. Tako|e, u tim aneksima se nalaze neke bizarne cifre tipa kru`ni tok u Subotici od milion dolara ili arheolo{ki radovi za ~ak 6 miliona dolara. Ne mawe va`no, nasuprot Komercijalnom ugovoru koji je vezan za trasu Novi Sad - Kelebija, u Aneksu 4 nailazimo na pla}awe radova u Zemun poqu, Altini, Batajnici ili na pruzi do Ekspa {to je
direktno kr{ewe ugovora o kreditu. Bilo bi dobro da nam objasne za{to su po dolasku na vlast odustali od prvobitnog projekta, po kom je modernizacija i rekonstrukcija `eleznice od Novog Sada do Kelebije trebalo da ko{ta 330 miliona evra i da se finansira novcem
EU koji je, osim jednog dela bespovratnih sredstava, podrazumevao transparentne procedure i naknadno anga`ovali Kineze po ~etiri puta ve}oj ceni i netransparentnim procedurama. Me|u odgovornima su i Milo{ Vu~evi} i biv{i gradona~elnik Novog Sada Milan \uri}.
STUDENTI USVOJILI PETI ZAHTEV:
Da vlast pokrene detaqnu istragu o upotrebi zvu~nog topa na mirnom na protestu 15. marta
Studenti u blokadi visoko{kolskih ustanova u Beogradu usvojili su peti zahtev, kojim tra`e sprovo|ewe detaqne istrage nadle`nih organa povodom incidenta na protestu 15. marta u Beogradu
Studenti u blokadi iz Beograda konkretno zahtevaju „sprovo|ewe detaqne istrage nadle`nih organa radi utvr|ivawa svih okolnosti i odgovornosti u vezi sa pojavom koja je izazvala strah i paniku 15. marta 2025. godine u 19.11 du` Ulice kraqa Milana, tokom mirnog protesta i 15 minuta ti{ine u znak se}awa na tragi~no nastradale u Novom Sadu“.
Kako navode, u subotu, 15. marta 2025. godine, tokom mirnog protesta i odavawa po~asti nastradalima u Novom Sadu, do{lo je do pojave nepoznatog porekla, koja je izazvala strah i paniku me|u gra|anima.
„Imaju}i u vidu ozbiqnost ovog doga|aja i potencijalne bezbednosne implikacije, a u skladu sa zakonskim obavezama nadle`nih organa u oblasti o~uvawa javnog reda, mira i bezbednosti gra|ana, zahtevamo sprovo|ewe detaqne istrage, kao i utvr|ivawe svih relevantnih okolnosti, ukqu~uju}i:
1. Identifikaciju primewene tehnologije i lokacije sa koje je izazvana neidentifikovana pojava;
2. Utvr|ivawe pravnog osnova i svrhe primene neidentifikovane tehnologije, kao i utvr|ivawe osnovanosti i opravdanosti wene primene 15. marta 2025. godine;
3. Identifikaciju nalogodavca i izvr{ilaca koji su preduzeli radwu koja je dovela do neidentifikovane pojave, te pokretawe odgovaraju}eg postupka u skladu sa zakonom, bez odlagawa;
4. Na~in na koji }e Ministarstvo unutra{wih poslova i drugi nadle`ni organi ubudu}e spre~iti neosnovanu i neopravdanu primenu neidentifikovane tehnologije kao sredstva prinude tokom mirnih okupqawa gra|ana“, navodi se u saop{tewu beogradskih studenata u blokadi.
Ovaj zahtev, podvla~e, proizlazi iz potrebe za za{titom prava gra|ana na mirno okupqawe, koje je jasno definisano Ustavom Republike Srbije i Zakonom o javnom okupqawu. „Prava na slobodu okupqawa i izra`avawa mi{qewa predstavqaju jedne od osnovnih stubova demokratskog dru{tva. Evidentno je da je ovo ~in zastra{ivawa gra|ana i naru{avawe osnovnih qudskih prava“, dodaje se.
n Da li mislite da se studenti mogu izboriti za ispuwewe svojih zahteva, ukoliko ova borba ne dobije i politi~ki kontekst?
- Ova borba od po~etka ima politi~ki kontekst i odnosi se na vladavinu prava, to jest zahtev da se odgovorni kazne, ali i da institucije funkcioni{u, odnosno da se razdvoje izvr{na, zakonodavna i sudska vlast kako jeste po slovu Ustava, ali u praksi pod gvozdenom {akom predsednika, to jest nenadle`ne predmetne institucije. Naravno, da bi se primakli ciqu, kako ispuwewu studentskih zahteva, tako i promeni sistema, nu`na je promena razbojni~ke vlasti, a da bi se to desilo preduslov jeste konkretna politi~ka artikulacija protesta kroz ra|awe nove politi~ke organizacije. Dakle, u prvom koraku moramo definisati kakvo dru{tvo `elimo i kako do tog dru{tva da do|emo. Prili~no sam siguran da je elementarno da se izborimo za slobodne i po{tene izbore koji su temeq demokratije.
n Dok se protesti u Srbiji ne smiruju, Aleksandar Vu~i} obavqa konsultacije za izbor novog mandatara. [ta o~ekujete od te nove Vlade?
- O~ekujem isto. Da guslaju po starom, nas maltretiraju i {tite svoje biznise i krimi interese. Represija }e ja~ati, a na nama je da to izdr`imo. Ukoliko budemo istrajni, imamo {anse da uspemo. U suprotnom, wihova osveta }e biti stra{na. Ovo je odsutna borba za mladost i boqu budu}nost. Ovo je istovremeno borba i za goli opstanak i za napredak.
n Profesor na Fakultetu muzi~ke umetnosti Qubi{a Jovanovi}, objavio je da mu je stigla „Vu~i}eva i Slavi~ina plata“ u iznosu od 260 dinara. Ako nije tajna, koliko su iznosila va{a posledwa mese~na primawa?
- Nije tajna, ali ne `elim da optere}ujem javnost nepodop{tinama besprizornika poznatijih kao ispru`eni sredwi prst krvave {ake. n Kako komentari{ete to {to je biv{a ministarka Zorana Mihajlovi} u svojstvu gra|anke saslu{ana u SBPOK u vezi pada nadstre{nice?
- Biv{a ministarka je pretpostavqam u~estvovala u dono{ewu odluke da se jeftinija EU sredstva koja podrazumevaju transparentne procedure zamene netransparentnimprocedurama i vi{estruko skupqim kineskim kreditom. Tako|e, ona je potpisnica Komercijalnog ugovora i dr`ava je du`na da se taj ugovor izvr{i. Me|utim, mi ve} sada znamo da je Komercijalni ugovor prekr{en na brojnim mestima. Na primer, kineski konzorcijum CRIC-CCCC je imao pravo da anga`uje do 54% podizvo|a~a sa sedi{tem u Kini. U praksi svi podizvo|a~i, dakle 100%, koje je ovaj konzorcijum anga`ovao imaju sedi{te u Kini. Nadaqe, kada su u pitawu doma}i podizvo|a~i koje su anga`ovali kineski podizvo|a~i, iako je bilo predvi|eno da }e wihov odabir biti javan, oni su birani na bazi prijateqskih dogovora, ~itaj korupcije. Ni{ta mawe ne upada u o~i ~iwenica da samo mawi deo doma}ih podizvo|a~a ima saglasnost dr`ave za anga`ovawe iako je bilo obavezuju}e da tu saglasnost dobiju svi. Prosto re~eno, gde god da zagrebete ne{to je bu{no. Na kraju krajeva, i sama je, po napu{tawu stranke izjavila da je SNS xuboks za boga}ewe i baha}ewe. Mada koliko vidim, spremaju joj vaskrsnu}e mogu}e ba{ zbog putera na glavi.
Dodik uporedio stranku nema~ke ministarke
Lirman sa Hitlerovim fa{istima
Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je nema~ka ministarka za Evopu i klimu Ana Lirman u petak do{la u Bawaluku da bi "dodatno potcenila Republiku Srpsku i me{ala se u unutra{wa pitawa RS i Bosne i Hercegovine"."Zbog toga joj je Vlada RS poru~ila da nije dobrodo{la", kazao je Dodik novinarima u Bawaluci.
Ocenio je da je dolazak nema~ke ministarke u Bawaluku, bez prethodnog obave{tavawa organa vlasti RS o tome, s namerom razgovora sa opozicijom, a ne sa qudima koji su ve}inski predstavnici naroda, kreirao potpredsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Igor Crnadak.
„Namere dosada{we vlade Nema~ke,
koja odlazi za nekoliko dana, bile su lo{e. I ova ministarka koja je bila ovde je deo te odlaze}e vlade Zelenih, koji se mogu izjedna~iti sa Hitlerovim fa{istima, {to se ti~e odnosa prema nama“, ocenio je Dodik. Dodao je da nema~koj ministarki „nije zabrawen ulazak u RS, ve} joj je Vlada RS poru~ila da nije dobrodo{la i da mo`e da proputuje kroz RS bez zadr`avawa“.
„Fino smo joj rekli, nemojte se zadr`avati, nemojte voditi nikakve aktivnosti, nemojte se me{ati u unutra{wa pitawa BiH i RS“, naveo je Dodik.
Navode}i da ve} slede}e sedmice Lirman ne}e biti ministarka, on je rekao da je ona u RS do{la s namerom da razgovara sa “jednom strukturom u opoziciji, a ne sa qudima koji su ve}inski predstav-
MAJEVICA BI PARK PRIRODE, A NE RUDNIK:
Gra|ani Majevice i Semberije protive se mogu}em otvarawu rudnika litijuma u blizini podmajevi~ke op{tine Lopare.
Nadle`nim institucijama Srpske iz Majevice je upu}ena inicijativa da se to podru~je proglasi parkom prirode i tako
sredno u blizini naseqa Lopare.
- Tehnologija koja bi se koristila je do kraja nepoznata, ali je jasno da se koristi sumporna kiselina koja mo`e da nanese ozbiqnu {tetu `ivotnoj sredini. Tu su i vodotoci reke Jawe i reke Gwice, gde bi sa mogu}im ispu{tenim toksi~nim materijalom bila naru{ena priroda ne samo u
Protest u Bijeqini: Sli~no kao i vlast u Srbiji, vlast u Republici Srpskoj vodi pregovore o rudnicima litijuma koji bi se kopali po celoj Republici, i o kojima se ne obave{tava javnost
se za{tite prirodno bogatstvo, {ume, reke i zemqi{e, ali i obezbedi ostanak stanovni{tva na tom podru~ju.
Kako bi za{titili svoj kraj, gra|ani ovog podru~ja su u Bijeqini odr`ali skup "Odbrana Majevice od rudnika litijuma", i tako nastavili sa odr`avawem protestnih okupqawa.
Rado Savi}, na~elnik Lopara, smatra da bi potencijalno otvarawe rudnika litijuma na Majevici definitivno ugrozilo `ivot, jer je planirano, kako ka`e, nepo-
LOKALNE ZAJEDNICE
OTPISANE O ODLU^IVAWU
Poslanici vladaju}e ve}ine u Narodnoj skup{tini RS, wih 44, izglasali su u junu mesecu pro{le godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o geolo{kim istra`ivawima RS, kojim se predvi|a da vi{e nije potrebna saglasnost lokalne zajednice da bi se na wenoj teritoriji vr{ila geolo{ka istra`ivawa i eventualno iskopavawe ruda.
nici naroda”.
“Ona je do{la ovde na ovaj na~in da se i`ivqava. I naravno da nije mogla”, kazao je Dodik, dodav{i da je on kao predsednik RS “podr`ao napore Vlade, mada je smatrao da je bila potrebna i `e{}a reakcija”.
Prema wegovim re~ima, policija RS je koristila protokole da Lirman napusti RS.
„Ona se fino spremila, spakovala i oti{la i nikakvog problema nema“, konstatovao je Dodik.
Govore}i o sankcijama, kojima mu je zabraweno da u|e u Nema~ku, kao i predsedniku parlamenta Nenadu Stevandi}u i premijeru RS Radovanu Vi{kovi}u, Dodik
je rekao da ga te zemqa „uop{te ne zanima u bilo kom pogledu“.
„Ovi iz Austrije opet znaju da mi podr`avamo najve}u politi~ku partiju u toj zemqi i ona nas, a to je Slobodarska partija“, rekao je Dodik, kome je i Austrija zabranila ulazak.
NATO avion kru`i iznad BiH
Kao svaki put kada se, na primer, u Republici Srpskoj obele`avaju zna~ajne godi{wice ili Dan Republike, 9. januar, vojni avioni nadle}u prostor BiH.
Bawalu~ke Nezavisne novine pi{u da ve} nekoliko sati kru`i avion iznad BiH, te da je re~ o avionu koji je poleteo iz NATO vojne baze kod Konstance u Rumuniji.
Prema podacima aplikacije Flight Radar 24, koja prati letove aviona u realnom vremenu, radi se o avionu Bombar-
der CCallenger 650 Artemis, a registrovan je na vojnu formaciju ili vladinu slu`bu. Avion je, dodaju, napravio nekoliko krugova na potezu izme|u Mostara i Tuzle, na potezu izme|u granice BiH i Srbije. Leti na visini od oko 32.000 stopa ili oko deset kilometara i kre}e se brzinom od oko 365 ~vorova ili oko 750 kilometara na sat.
Kao zanimqivo Nezavisne napomiwu da je avion na putu iz Rumunije ka BiH, obi{ao vazdu{ni prostor Srbije, i u BiH u{ao preko Ma|arske i Hrvatske.
Majevici, ve} i u Semberiji i u Posavini. I na kraju, ovakvog rudnika nema nigde u Evropi - poja{wava Savi}.
Dodaje da je Vladi RS podneta inicijativa od strane UG "^uvari Majevice" da se Majevica proglasi parkom prirode i taj proces je u toku.
- I to je jedan od razloga da Vlada ne daje koncesiju za eksploataciju litijuma, jer je to nespojivo jedno s drugim. Dobili smo zvani~an odgovor od resornog ministarstva da je podnet zahtev za koncesiju u februaru ove godine i nadamo se da jo{ uvek ima razuma u Vladi da ne dozvoli jedan takav projekat. O{tro se protivimo tome, jer nam nije u interesu da se rudnik litijuma otvori ovde - istakao je Savi}.
Prema wegovim re~ima, potencijalnim otvarawem rudnika `ivot bi na prostoru Majevice bio oro~en na vek trajawa tog rudnika i nakon wega bi ostali pusto{ i devastacija, kao {to je slu~aj na drugim mestima {irog sveta.
- Ako se otvori rudnik i zapo~ne s radom u Loparama bi se doma}e stanovi{tvo raselilo. Zna~i, mno{tvo je razloga da se takav jedan projekat ne desi - zakqu~uje Savi}.
Generalni sekretarijat Interpola odbio je zahtev BiH za raspisivawe me|unarodne poternice za Miloradom Dodikom i Nenadom Stevandi}em.
Kako je poja{weno, zahtev je odbijen na osnovu 3. statuta Interpola koji se odnosi na zabranu politi~kog progona.
Podsetimo da je prvo Srbija uputila prigovor Interpolu na ovaj zahtev, a nakon we je to uradila i Ma|arska.
Ovim povodom oglasio se i Milorad Dodik na mre`i "X". - Upravo me pozvao predsjednik Aleksandar Vu~i} da mi saop{ti da je dobio obavje{tewe Direktorata Interpola da je uva`ena `alba Srbije i da je Interpol odbio zahtjev Suda BiH za raspisivawe cr-
vene potjernice za Stevandi}em i za mnomnapisao je Dodik, a zatim se zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u. - Hvala predsjedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u na podr{ci i jasnoj i principijelnoj komunikaciji s Interpolom.
politi~ku pozadinu sudskog progona kojem sam izlo`en.
Hvala i predsjedniku Orbanu, kao i predsjednicima svih ostalih dr`ava koje su uputile `albu razumiju}i
IMUNI NA MILIJARDE ARAPA: Sporazum sa UAE ~eka
overu Parlamenta CG
Nakon {to je premijer Milojko Spaji} potpisao me|unarodni ugovor o ekonomskoj saradwi sa Ujediwenim Arapskim Emiratima vredan 36 milijardi evra i dobio podr{ku svog tima u Vladi CG ostalo je jo{ da taj dokument overe poslanici u parlamentu.
Konsultacije kod premijera o sporazumu po~ele su ju~e, a u kabinetu su obja{wewa prvo dobili predstavnici poslani~kog kluba "Evropa sad". Pred-
saradwi u oblasti turizma i razvoja nekretnina, dok su glasali za predlog zakona o ekonomskoj saradwi sa UAE. Ova pri~a do}i }e na dnevni red tek nakon lokalnih izbora u Nik{i}u i Herceg Novom 13. aprila, do kada je Skup{tina "zamrznula" rad.
LEKS SPECIJALIS
Ustav Crne Gore navodi da su potvr|eni me|unarodni ugovori sastavni deo unutra{weg pravnog poretka i da "imaju primat nad doma}im zakonodavstvom i neposredno se primewuju kada odnose ure|uju druga~ije od unutra{weg zakonodavstva". To zna~i da }e me|udr`avni sporazumi potvr|eni u Skup{tini imati snagu leks specijalis zakona i biti iznad doma}ih zakona u slu~aju bilo kojeg spora.
sednik Vlade je potom trebalo da razgovara i sa Bo{wa~kom strankom, a narednih dana i sa predstavnicima drugih poslani~kih klubova.
Dva vicepremijera, Milun Zogovi} (DNP) i Momo Koprivica (Demokrate), kao i ministarka saobra}aja Maja Vuki}evi} (DNP), izdvojili su mi{qewe u vezi s predlogom zakona o sporazumu o
Sporazum sa UAE predvi|a da ta dr`ava izabere investitora za dva projekta razvoja nekretnina na jugu i na severu Crne Gore. Zvani~na Podgorica se obavezuje da finansira izgradwu komunalne infrastrukture do lokacije, prilagodi planove `eqama investitora i izda mu potrebne gra|evinske dozvole. Poja{wewa od Spaji}a ~eka lider DNP Milan Kne`evi}, koji je predsedniku Vlade poru~io da oni nemaju ni{ta protiv nijedne investicije koja je u interesu dr`ave. - Ali o~ekujemo da kroz direktan razgovor sa premijerom dobijemo odgovore i uveravawa oko nedoumica koje imamo - kazao je Kne`evi}.
U opozicionoj DPS su tokom skup{tinske rasprave istakli da jesu za investicije, ali da je sve pod velikim velom tajne, odnosno da je taj sporazum problemati~an. I GP URA se `estoko protivi tako da sporazum ne}e imati wihovu podr{ku u parlamentu, dok su iz PES "zapretili" da, ukoliko je neko od konstituenata ve}ine redefinisao odnos prema sporazumu, da preispita u~e{}e u Vladi. Iz Bo{wa~ke stranke su nezvani~no potvrdili da }e glasati za sporazum, dok potpredsednik
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Skup{tine Nikola Camaj veruje da }e nakon kvalitetne rasprave sporazum dobiti zeleno svetlo. Poru~uje da su kvalitetne investicije potrebne Crnoj Gori, kao i da veruje da su ispo{tovane sve procedure uz obavezno o~uvawe `ivotne sredine. - Uvek se mogu na}i mehanizmi da se za{titi ono {to se mora za{tititi i ispravqawe nepravde, pogotovo prema Ulciwu, gde je pojas Morskog dobra mnogo {iri nego {to je normalno ili {to je na
drugim delovima Crne Gore. Ovaj sporazum }e imati podr{ku Albanskog foruma - naglasio je Camaj.
Predsednik Op{tine Ulciw Genci Nimanbegu poru~io je da Ulciw nije na prodaju, kao i da istorija, identitet i prirodna bogatstva ne mogu da se ustupe nekome zarad uskih interesa. U tom gradu }e danas u podne umesto sve~ane sednice lokalnog parlamenta povodom Dana op{tine biti odr`an protest na Maloj pla`i.
Po~asni predsednik DPS Milo \ukanovi} (63) iz svojih rodnih Rastoka u Nik{i}u osuo je rafalnu paqbu na svog najve}eg politi~kog protivnika i aktuelnog predsednika
Op{tine, nosioca liste "Za budu}nost Nik{i}a", skoro duplo mla|eg Marka Kova~evi}a (37). I to u kraju u kojem ga je Kova~evi} pre ~etiri godine do nogu potukao. Udario je \ukanovi} i na srpstvo, "srpski svet" koji, dok je wega, kako ka`e, ne}e okupirati Crnu Goru.
- Pobedi}emo agresivni veli-
kosrpski nacionalizam ne samo u Nik{i}u, ve} }emo mu zadati i presudan udarac u Crnoj Gori i otpo~eti proces povratka na{e dr`ave u stawe politi~ke normalnosti, naru{eno pre ~etiri godine. Nije Crnu Goru od dr`avnog i nacionalnog poni`ewa i poku{aja pakovawa u tzv. srpski svet za{titila ni Krivokapi}eva, ni Abazovi}eva, ni Spaji}eva vlada. U~inila je to opozicija - smatra biv{i lider DPS. Kova~evi}, prvi Srbin koji je stao na ~elo najve}e op{tine po prostranstvu u Crnoj Gori, nakon Drugog svetskog rata, odgovorio je \ukanovi}u. - Milo \ukanovi} je ponovo postao stanovnik Nik{i}a.
Zna~i u Nik{i}u se tako dobro `ivi da se i on vratio! Meni je samo `ao {to se nije on li~no kandidovao i stao na ~elo liste DPS, pa da ga pobedim 13. aprila - direktno - poru~io je Kova~evi}.
Na crnogorskim putevima odnedavno je anga`ovano devet „presreta~a”, neobele-`enih vozila saobra}ajne policije koja evidentiraju prekr{aje voza~a.
Kako je saop{teno iz Uprave policije Crne Gore, za vreme letwe turisti~ke sezone wihov primarni fokus bi}e na lokacijama primorskih op{tina u ciqu za{tite `ivota gra|ana i prevencije saobra}ajnih nezgoda sa najte`im posledicama.
U Bawanima medved usmrtio vola od 700 kila
U bawanskom selu Smrdu{a, koje pripada Mesnoj zajednici Trubjela, doma}inu Novaku Krivokapi}u medved je ubio vola te{kog 700 kilograma.
Kako je za podgori~ki Dan ispri~ao Mom~ilo –Mo{o Kilibarda, stanovnik sela Smrdu{a i Krivokapi}ev kom{ija, sve se de{avalo u sredu u cik zore.
"Probudila me je rika goveda. Iza{ao sam ispred ku}e i po~eo dozivati psa koga nigde nije bilo. U prvi momenat pomislio sam da su se Novakovi volovi poboli, ali toliko su goveda rikali da sam odmah oti{ao u dolinu blizu ku}a gde su zamrkla. Kada sam pri{ao imao sam {ta videti. Vo je le`ao mrtav, a ostala goveda bila su uskome{ana", ispri~ao je Mom~ilo. Medveda, ka`e, nije bilo jer se verovatno upla{io od wega kada je dozivao psa.
"Tu su bila i moja goveda, ali je medved odabrao i napao naja~eg te{kog oko 700 kilograma. Odmah sam telefonom pozvao Novaka i ispri~ao mu {ta se desilo ispred moje ku}e, na udaqenosti ne ve}oj od 100 metara. Pozvao sam i Vetrinarsku stanicu iz koje su mi rekli da se {teta ne mo`e nadoknaditi jer su goveda bila na otvorenom", rekao je Kilibarda.
Me{tani sela Smrdu{a i okolnih sela, udaqenih 34 kilometra od Nik{i}a ka`u da `ive u stalnom strahu od krvolo~nih zveri koje su se izgleda namno`ila na ovom podru~ju.
Novi ambasador SAD
Mark Brnovi} posetio srpsku crkvu u Finiksu!
Nominovani ameri~ki ambasador u Srbiji Mark Brnovi} u nedequ je prisustvovao slu`bi u srpskoj crkvi u Finiksu (Arizona) i razgovarao posle i sa vladikom Maksimom koji mu je po`eleo sve najboqe.
Fotografiju Marka Brnovi}a iz srpske crkve objavio je na mre`i Iks teolog Blagoje Panteli}.
Vladika Maksim je ocenio da imenovawe Brnovi}a predstavqa
veliku ~ast za srpsko-ameri~ku zajednicu, objavqeno je na sajtu crkve.
„Sa ovog mesta `eleo bih da naglasim koliko je va`no da svaka zajednica brine o svakom pojedincu – kako bi svako, bez izuzetka, mogao da uzrasta, napreduje i prinese svoje darove ne samo na korist Crkve nego i dru{tva u celini. Prizvani smo da preobrazimo individualisti~ki tok na{e civilizacije“, rekao je vladika Maksim.
Tribina u ~ast Du{ana Kova~evi}a u Parizu
Akademik Du{an Kova~evi}, ~uveni dramski pisac i upravnik pozori{ta Zvezdara teatar, bio je gost tribine "Kwi`evni susreti" u Parizu koja se organizovala u wegovu ~ast 7. aprila 2025. pod pokroviteqstvom Centra za prou~avawe i istra`ivawe svetske kwi`evnosti Cerlom.
Projekat Kwi`evni susreti osnovan je 2022. na inicijativu Livije Ekme~i} sa Univerziteta u Strazburu da bi se promovisala srpska savremena kwi`evnost.
Kwi`evni susreti organizuju se u saradwi sa prof. dr Aleksandrom Prstojevi}em - Cerlom, Inalco; dr Livijom Ekme~i} i dr @eqkom Te{i}em profesorom na Sorboni.
Pokroviteqi su nau~ni centri sa Univerziteta u Strazburu (GEO) i sa Inalco-a (CERLOM), uz ovogodi{weg partnera, evropsku manifestaciju Strazbur svetski glavni grad kwige.
Kako je najavqeno u Francuskoj, Du{an Kova~evi} je `iva legenda srpskog pozori{ta i filma koja je u{la na velika vrata teatra odmah po zavr{etku studija sa delima "Radovan Tre}i " i "Maratonci tr~e po~asni krug".
Preko pola veka wegova dela se redovno izvode u pozori{tima u Srbiji i inostranstvu.
Wegovi filmovi, posebno "Ko to tamo peva", postali su kultni. Du{an Kova~evi} je zna~ajna li~nost u srpskoj kulturi. Napisao je scenario za film "Underground", rediteqa Emira Kusturice, koji je osvojio Zlatnu palmu na festivalu u Kanu.
„Kao episkop, i u ime cele na{e Eparhije, izra`avam srda~ne ~estitke na{em dragom Marku Brnovi}u povodom wegove nominacije za ambasadora od strane predsednika Trampa. Neka Vas Gospod blagoslovi, daruje Vam mudrost i blagost, i rukovodi Va{im nastojawima, eda bi sve svoje darove mogali da ulo`ite u dostojno zastupawe ove zemqe u Republici Srbiji – na dobrobit obeju dr`ava –svesni pogleda na svet, etosa i dru{tvenih na~ela na{e hri{}anske vere“, dodao je. „Upu}ujemo i najtoplije `eqe Va{oj dragoj supruzi Suzan i va{im k}erima za blagosloveni i plodonosni boravak na Balkanu. A posebne ~estitke Va{oj majci povodom wenog 90. ro|endana, koji je sino} proslavila. Neka Vas blagodat Bo`ija prati, uva`eni g. Brnovi}u, u nastojawima da ~uvate mir, podsti~ete pomirewe i zastupate pravdu me|u narodima i dr`avama. Znajte da smo svi veoma ponosni na Vas“, zakqu~io je vladika, a prenosi se na sajtu.
U Berlinu odr`ano kwi`evno ve~e povodom
50.
godi{wice
smrti Ive Andri}a
Ambasada Republike Srbije u Berlinu organizovala je kwi`evno ve~e posve}eno Ivi Andri}u, povodom 50. godi{wice wegove smrti.
„Pozdraviv{i goste iz nema~kih institucija, kulturnih krugova, diplomatskog kora i srpske dijaspore, ambasadorka Jankovi} je istakla da je Ivo Andri} bio jedna od najzna~ajnijih li~nosti srpske i jugoslovenske kwi`evnosti, kulture i diplomatije. Osvrnuv{i se na wegovu bogatu diplomatsku karijeru, podsetila je da je slu`bovao u Vatikanu, Bukure{tu, Trstu, Gracu, Marseju, Parizu, Madridu, Briselu i @enevi, te da je na kraju karijere postavqen za ambasadora Kraqevine Jugoslavije u Berlinu”.
Ambasadorka dr Sne`ana Jankovi} je istakla je da je nakon nema~ke invazije na Kraqevinu Jugoslaviju odbio ponudu nema~kih vlasti da pre|e u neutralnu [vajcarsku, te da je period nema~ke okupacije proveo u Beogradu, tokom koje je napisao neka od svojih najzna~ajnijih dela –Travni~ku hroniku i na Drini }uprija.
Nakon izlagawa o Andri}u ~itani su odlomci iz wegovih dela „Put Alije \erzeleza” i „Gospo|ica” na srpskom i nema~kom jeziku.
Pogled na crkvu Sveti
Sava u Wujorku
Srpska pravoslavna crkva Sveti Sava u Wujorku osve{tana je 1944. godine, a 1992. posetio ju je patrijarh Pavle. 1. maja 2016. godine pretrpela je veliku {tetu nakon po`ara. Od tada do danas, osposobqena je za odr`avawe liturgija, ali je zimi veoma hladno, jer nema grejawa. Predwa vrata crkve su i daqe zatvorena, a oko celog crkvenog imawa je ograda. Poku{ali smo da saznamo vi{e o tome kavi su planovi za daqe renovirawe...
U Wujorku smo obi{li lokaciju na kojoj se nalazi srpska pravoslavna crkva Sveti Sava.
Crkva je u Menhetnu, u srcu najpoznatijeg grada na svetu i najve}eg grada u Americi, na zapadnoj 25. ulici. Oko we ima puno prodavnica, hotela, a blizu su i ~uvena Peta avenija, Brodvej i druge ulice. Primetili smo da je crkva i sada, skoro punih devet godina kako je do`ivela veliko o{te}ewe u po`aru, ogra|ena, i da su na ogradi postavqene reklame. Po formularu na kapiji ~ini se da crkva ima samo privremenu upotrebnu dozvolu.
Srpska crkva Svetog Save je na Menhetnu, na veoma dobroj lokaciji, pored same Pete avenije, prakti~no, glavne ulice u Wurku. Tu je ve} decenijama, ali u ovom trenutku nemamo informaciju za{to nije vi{e ura|eno na tome da se ona renovira posle po`ara koji je izbio jo{ pre skoro devet godina od ovog javqawa.
Koliko znamo, liturgije se sada odr`avaju redovno u crkvi, ali izgleda da unutra{wi radovi nisu zavr{eni, pa je ve} nekoliko godina unutra zimi hladno i vernici koji prisustvuju liturgijama nose debele zimske jakne.
Voleli bismo da mo`emo imati pouzdanije informacije o tome {ta se de{ava, ali ranije smo nekoliko puta zamolili sve{tenstvo u crkvi za komentar i rekli su nam da ne sme da daju izjavu bez dozvole iz Beograda. Ovoga puta smo poslali upit preko imejl adrese i molbu za intervju, ali nismo dobili nikakav odgovor.
Verujemo da ova crkva treba da slu`i na ponos svim Srbima, ne samo ovde u Wujorku, nego {irom Amerike, pa i sveta a nalazi se u srcu Wujorka.
Trampova carinska politika ‘poga|a’ pingvine i foke na australijskim ostrvima bez stanovnika
Dva udaqena antarkti~ka ostrva pod australijskom upravom, na kojima `ive iskqu~ivo pingvini i foke, na{la su se me|u teritorijama obuhva}enim novim carinama koje je uveo ameri~ki predsednik Donald Tramp, objavio je BBC.
Re~ je o nenaseqenim ostrvima Hird i Mekdonald, udaqenim vi{e od 4.000 kilometara jugozapadno od australijskog kopna, do kojih se sti`e tek nakon sedmodnevne plovidbe iz Perta i koja qudi nisu posetili gotovo deset godina.
"Jadni pingvini, ne znam {ta su zgre{ili Trampu, ali ovo pokazuje koliko je ~itav proces bio zbrzan", rekao je australijski ministar trgovine Don Farel za nacionalni servis ABC, komentari{u}i najnoviji trgovinski potez ameri~ke administracije.
Kako javqa BBC, Tramp je u
sredu predstavio sveobuhvatni paket uvoznih taksi, tvrde}i da reaguje na "nepravedne trgovinske barijere prema ameri~koj robi". U okviru tog plana, brojne teritorije – ukqu~uju}i i neke australijske – suo~i}e se s novim carinama od 10 do ~ak 29 procenata.
Na listi pogo|enih teritorija, pored australijskih ostrva, na{li su se i norve{ki arhipelag Svalbard, Foklandska ostrva i Britanska teritorija Indijskog okeana.
Australijski premijer Entoni Albanizi izjavio je za medije da "nigde na Zemqi vi{e nije bezbedno" od ovakvih trgovinskih poteza.
BBC navodi da su Hird i Mekdonaldova ostrva deo UNESCO-ve svetske ba{tine, poznata po netaknutoj prirodi i ekosistemu bez ikakvog spoqnog uticaja. Profesor Majk Kofin sa Uni-
PREMIJER
Australijski premijer Entoni Elbanizi pao je sa bine tokom kampawe za nacionalne izbore u maju, ali se brzo uspravio i insistirao na tome da je posle toga bio „super“.
Lider laburisti~ke partije levog centra (62), pozirao je za fotografije nakon svog govora na konferenciji sindikata rudarstva i energetike odr`anoj u Novom Ju`nom Velsu, kada je odstupio i izgubio oslonac, izazivaju}i uzdahe u publici.
Elbanizi je odmah ustao na noge i obema rukama pokazao publici da je dobro.
Video snimak sa doga|aja pokazuje da je Albaniz pao sa bine, iako je slegnuo ramenima o incidentu kada su ga pitali o tome tokom radio intervjua sa Australijskom radiodifuznom korporacijom.
verziteta Tasmanije, koji je vi{e puta boravio u tim vodama radi nau~nih istra`ivawa, ka`e da su ostrva u potpunosti nenaseqena i da na wima "nema ni~ega".
"Svaki put kada brod pristane, vidi se lava kako te~e niz padine aktivnog vulkana Big Ben, preko gle~era, podi`u}i stubove pare", rekao je Kofin za BBC. On dodaje da je jednom izdaleka posmatrao obalu, misle}i da je peskovita pla`a, ali se ispostavilo da je to bila kolonija od verovatno nekoliko stotina hiqada pingvina.
Iako je zvani~na australijska statistika pokazala da je 2022. godine izvoz iz Hird i Mekdonaldovih ostrva u SAD iznosio oko 1,4 miliona ameri~kih dolara, gotovo sav izvoz bio je ozna~en kao "ma{ine i elektri~ni ure|aji", {to izaziva sumwu u ta~nost podataka.
Prema analizi koju su obja-
vili BBC i britanski Gardijan, mogu}e je da je do{lo do gre{ke u deklaracijama, pa su po{iqke pogre{no ozna~ene kao da dolaze sa pomenutih ostrva, iako poti~u iz drugih krajeva. Na ostrvima zapravo deluju samo dve australijske kompanije koje love i izvoze ribu – patagonskog zubara i makrelastu ledenu ribu – {to dodatno dovodi u pitawe obim i relevantnost izvoza
Australija pove}ava
u SAD, isti~e BBC. Australijske vlasti uputile su zahtev za komentar ameri~kom ministarstvu trgovine i australijskom ministarstvu spoqnih poslova, ali odgovori jo{ nisu stigli.
Premijer Albaniz ocenio je da su nametnute carine "potpuno neopravdane" i da "nisu potez koji bi o~ekivali od prijateqske zemqe", preneo je BBC.
prognozu `etve
p{enice na 34,1 miliona
Australija je podigla svoju procenu nacionalne proizvodwe p{enice tokom sezone 2024/25 za oko 2,2 miliona metri~kih tona i podigla svoje procene je~ma i repice nakon {to su rezultati `etve prema{ili o~ekivawa.
Australijski Biro za ekonomiju i nauku poqoprivrede i resursa (ABARES), deo ministarstva poqoprivrede, tako|e je rekao da }e proizvodwa p{enice pasti u predstoje}oj sezoni 2025/26, ali da }e ostati iznad dugoro~nog proseka.
Ve}a proizvodwa 2024/25. u Australiji, ~etvrtom najve}em svetskom izvozniku p{enice, ubla`ila je zabrinutost oko globalnih zaliha i izvr{ila pritisak na smawewe cena.
Analiti~ari iz privatnog sektora su ve} podigli svoje procene proizvodwe p{enice u Australiji za izme|u milion i 3 miliona tona nakon {to je `etva zavr{ena na po~etku godine.
„Prinosi su bili boqi od o~ekivanih“, rekao je ABARES u tromese~nom izve{taju.
Ukupna proizvodwa ozimih useva u Zapadnoj Australiji i Novom Ju`nom Velsu revidirana je za 19%, odnosno 6% u odnosu na posledwu prognozu u decembru, navodi se u izve{taju.
tona
Australija je proizvela 34,1 milion tona p{enice u sezoni 2024/25, 31% vi{e nego u sezoni 2023/24 i 28% iznad desetogodi{weg proseka, saop{tio je ABARES.
Zemqa je proizvela 13,3 miliona tona je~ma, 23% vi{e u odnosu na pro{lu godinu i 17% vi{e od desetogodi{weg proseka, i 5,9 miliona tona repice, {to je 2% mawe u odnosu na prethodnu sezonu, ali 31% iznad desetogodi{weg proseka, navodi se u izve{taju.
Brojevi su posledwi u nizu revizija navi{e tokom sezone, jer su usevi dosledno nadma{ili o~ekivawa.
ABARES je u decembru saop{tio da }e Australija proizvesti 31,9 miliona tona p{enice, 11,7 miliona tona je~ma i 5,6 miliona tona repice. U junu je predvidela proizvodwu p{enice od 29,1 milion tona.
Gledaju}i unapred u sezonu 2025/26, ABARES predvi|a proizvodwu od 30,5 miliona tona p{enice, 12,6 miliona tona je~ma i 6 miliona tona repice.
Procewuje se da }e zemqa izvezti 22,2 miliona tona p{enice u 2024/25. i 22,8 miliona tona u 2025/26.
Hakeri napali najve}e penzione fondove u Australiji, hiqade naloga ugro`eno!
Najve}i australijski penzioni fondovi postali su meta ozbiqnog sajber napada, tokom kojeg su hakeri ukrali u{te|evinu od ~lanova i kompromitovali vi{e od 20.000 korisni~kih naloga.
Napadi su se dogodili unutar sektora penzione {tedwe, koji je vredan 4,2 milijarde australijskih dolara (oko 2,4 milijarde evra), a sa incidentom su se suo~ili neki od najve}ih fondova u zemqi.
Mi{el Mek Gines, nacionalna koordinatorka za sajber bezbednost, izjavila je da su hakeri uspeli da provale ra~une u ovom sektoru, te je odmah organizovala odgovor na situaciju.
Udru`ewe penzijskih fondova Australije obavestilo je javnost da je tokom vikenda pogo|en "odre|en broj" fondova, a me|u wima su i najpoznati-
ji: Australian Super, Australian Retirement Trust, Rest, Insignia i Hostplus Premijer Australije, Entoni Elbanizi, obavestio je javnost o napadima i najavio da }e vladine agencije pru`iti odgovore u odre|enom vremenskom periodu.
Istakao je da ovakvi sajber napadi postaju redovan problem u Australiji, s obzirom na to da se oni de{avaju ~ak svakih {est minuta, {to pokazuje koliko su ozbiqna pretwa za sigurnost podataka.
Iako potpuni opseg napada jo{ uvek nije u potpunosti razja{wen, vlasti nastavqaju istragu kako bi procenile sve posledice napada i obezbedile za{titu preostalih naloga i podataka korisnika.
Ovaj incident ukazuje na rastu}i problem sajber kriminala i potrebu za ve}im merama za{tite u sektoru finansijskih usluga.
Na australijskom ostrvu je zabele`en najja~i vetar u istoriji, duvalo je 408 km na sat
Prema Arhivu vremenskih i klimatskih ekstrema Svetske meteorolo{ke organizacije, najja~i prirodni udar vetra ikada zabele`en dogodio se na ostrvu Barou, koje se nalazi oko 50 kilometara od obale Zapadne Australije.
RENTON FAMILY TRUST Aged Care
Daje
kvalitetnu uslugu od 1970. godine
Stara~ki
dom ALGESTER LODGE
Sme{taj u novom i renoviranom odelewu
Amber stara~kog doma Algester Lodge
u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.
u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.
u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.
u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.
u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.
u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.
u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.
u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.
u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.
u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.
Australijska bodibilderka fotografijama {okirala svet
Australijska bodibilderka, Sara Krejl do{la je u centar pa`we posle objavqivawa neverovatnih fotografija na dru{tvenim mre`ama na kojima se mo`e videti da ima mi{i}nu masu na kojoj bi joj pozavideli i mnogi pripadnici mu{kog pola.
Anemometar na meteorolo{koj stanici zabele`io je neverovatan udar vetra od 408 kilometara na sat! To je brzina vetra koja i{~upa drve}e iz korena, odnosi ku}e i qude.
Dana 10. aprila 1996. godine, ovo izolovano ostrvo povr{ine 202 kvadratna kilometra u Indijskom okeanu pogodio je tropski ciklon Olivija.
S obzirom na to da je ostrvo Barou bogato naftom i prirodnim gasom, te da wime upravqa naftna korporacija, ono nije dostupno {iroj javnosti. Nije iznena|uju}e ni to {to je pro{lo vi{e od deset godina pre nego {to je Svetska meteorolo{ka organizacija do{la do podataka i zvani~no potvrdila rekord.
Iako danas postoji vi{e ure|aja za procenu i izra~unavawe brzine vetra, Svetska meteorolo{ka organizacija priznaje samo podatke dobijene putem pouzdanih ure|aja za direktno merewe strujawa vazduha – poput anemometara.
Do tada, najja~i udar vetra koji je zabele`en pre oluje na ostrvu Barou dogodio se na planini Maunt Vo{ington u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama 12. aprila 1934. godine, a iznosio je 372 kilometra na sat.
Ona je ovim sportom po~ela da se bavi sa svega 20 godina, a osam godina kasnije ve} je uspela da stvori impozantne mi{i}e.
Zajedno radi na wima sa svojim partnerom u teretani sa kojim ~esto zajedno i objavquje fotografije na dru{tvenoj mre`i "Instagram", a u~estvovala je i na mnogobrojnim me|unarodnim bodibilding takmi~ewima.
Prvo je po~ela da se bavi bodibildingom kao hobi, a ubrzo je sve to postala profesija. Sada se takmi~i pod okriqem federacije "IFFB".
Kako je i sama navela, ~esto je porodica poku{ala da je odvoji od bodibildinga, ali se sve promenilo kako je postala uspe{na i do{la do samog svetskog vrha.
Mnogi su istakli da je ona mo`da i najja~a `ena na svetu. Uostalom, slike govore vi{e od re~i.
Pashalni koncert 'Hristos Vaskrse!'
U nedequ, 27. aprila 2025, u 18.00 ~asova u velikoj sali Sidnejskog Konzervatorijuma Sydney Conservatorium of Music, the Verbrugghen Hall 1 Conservatorium Road / Macquarie Street Sydney, Lazari~ki hor organizuje sve~ani koncert povodom obele`avawa 70 godina od osnivawa na{e Crkvene op{tine i parohije Svetoga Kneza Lazara, Aleksandrija (1955-2025).
Pored organizatora koncerta Hora Srpske Pravoslavne crkve Sv. kneza Lazara, Aleksandrija na programu su i gostuju}h horovi, Australijski
Ruski Pravoslavni mu{ki hor, Sveta KasijanaHor Antiohijske Pravoslavne Arhiepiskopije, Hor Pravoslavne Makedonske crkve Sv. Petke, Rokdejl, Hor pevnice Sabornog hrama Sveti Velikomu~enik Georgije, Kabramata i De~iji hor ''Zvon~i}i'' Srpske Pravoslavne Crkve Sv. kneza Lazara, Aleksandrija.
Karte za koncert su dostupne onlajn preko linka: https://boxoffice-music.sydney.edu.au/WebPages/ EntaWebShow/ShowPerformance.aspx
SVE^ANO NA CENTRALNOJ OBALI
^lanice Kola Srpskih sestara Prepodobna Marija Egip}anka pri hramu Sabor Srpskih Svetiteqa u nasequ Pits Rix na Centralnoj Obali, proslavile su svoju za{titnicu u Gluvnu nedequ ^asnoga posta koja joj je i posve}ena na molitveno se}awe.
Svetu arhijerejsku liturgiju je slu`io Wegovo preosve{tenstvo Mitropolit Siluan uz saslu`ewe prote Miodraga Peri}a i proto|akona Petra Mraki}a, a odgovarao hor pod dirigentskom palicom protinice Jelene ]e}ez.
U svojoj pastirskoj besedi mitropolit Siluan je ~estitao slavu i odabranim re~ima pozdravio sve prisutne.
Doma}ica slave bila je Borka Luki} a za idu}u godinu prijavila se An|ela Vimark.
Bogata slavska trpeza qubavi je prire|ena u crkvenoj sali.
Pored parohijana i Srba iz okoline grada Gosforda, slavi ovda{weg Kola srpskih sestara prisustvovali su i mnogobrojni gosti iz Sidneja i drugih mesta.
Kako je neko rekao, u ovoj maloj oazi ti{ine i prostranstva, bilo je pravo duhovno zadovoqstvo prisustvovati ovom zaista lepom slavqu, {to na{im ~itaocima potvr|ujemo sa par fotografija koje je uradio Stevan Anti}. Joca Gajeskov
An|ela i Borka
Ko je \uro Macut, mandatar
Predsednik Aleksandar Vu~i} saop{tio je da je profesor doktor \uro Macut mandatar za sastav nove Vlade Srbije. Jedan od verovatno najve}ih stru~waka iz oblasti endokrinologije od Be~a do Istanbula – \uro Macut, dobro poznat stru~noj javnosti, imenovawem za mandatara, ulazi u politi~ke vode.
\uro Macut mandatar za sastav nove vlade ro|en je u Beogradu, gde je diplomirao na Medicinskom fakultetu, na kome je zavr{io specijalizaciju iz interne medicine, u`u specijalizaciju iz endokrinologije i odbranio doktorsku disertaciju.
Zavr{io je specijalizaciju iz reproduktivne medicine u organizaciji Univerziteta u @enevi i Svetske zdravstvene organizacije.
Gostuju}i je profesor na Medicinskom fakultetu univerziteta
u Atini i Univerziteta u Skopqu. U`e istra`iva~ko poqe je metaboli~ka i reproduktivna endokrinologija, posebno sindrom policisti~nih jajnika, insulinska rezistencija i me|unarodni ekspert u ovim oblastima. Na~elnik je Odeqewa za tu-
AEC Campaign - Press Releasen
Australijski izborni sistem je jedan od onih sa najve}im poverewem u svetu, i svaki glasa~ ima ulogu u za{titi toga. Mo`ete da nai|ete na la`ne ili obmawuju}e informacije o izbornom procesu. Va`no je da zastanete i razmislite o sadr`aju i izvoru toga {to vidite, ~ujete ili ~itate.
Proverite sadr`aj – obratite pa`wu na: l jezik koji izaziva jaka ose}awa, kao {to su {ok, qutwa, uznemirewe l povezivawe dva ili vi{e argumenata {to uop{te nema smisla l predstavqawe malog broja mogu}nosti izbora umesto svih raspolo`ivih
l okrivqivawe odre|ene grupe ili osobe koja nije jedino odgovorna l napadawe osobe a ne fokusirawe na argumente l prikrivawe la`nih tvrdwi tako {to se samo postavqa vi{e pitawa
l proizvoqne tvrdwe ili uzimawe ~iwenica ili delova pri~e bez prikazivawa svih informacija.
Proverite izvor informacija:
l Odakle su do{le informacije? Da li su sa poverqivog mesta?
l Kako su sa~iwene? Uz pomo} AI tehnologije, lako se mo`e napraviti la`ni tekst, slika, video kao i audio materijal.
l Kada su objavqene? Ponekad stare informacije izgledaju kao nove.
l Za{to su objavqene? Da li postoji razlog da neko poku{ava da vas ubedi u ne{to {to nije ta~no.
Proverite AEC vebsajt da biste znali ta~ne informacije o slede}em:
l kako da popunite glasa~ki listi}
l kada da glasate
l kako se koriste preferencije
l kako se broje glasovi
l kako se odlu~uje rezultat
l bezbednost, nadzor i druge mere za{tite.
Svi mi delimo odgovornost da za{titimo integritet na{eg izbornog sistema. Podr`ite svoje prijateqe, porodicu i zajednicu - tako {to }ete ih podstaknuti da pa`qivo pristupaju informacijama.
Za vi{e informacija, posetite aec.gov.au/translated
Pripremqeno u partnerstvu sa Australijskom izbornom komisijom Australian Electoral Commission, 10 Mort Street, Kanbera. Produced in partnership with the Australian Electoral Commission, 10 Mort Street, Canberra.
za sastav
mor endokrinog sistema i nasledne kancerske sindrome na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije. Usavr{avao se na univerzitetima u Bolowi, @enevi, Upsali i Oksfordu. Autor je ili koautor preko 140 originalnih nau~nih radova objavqenih u vode}im me|unarodnim ~asopisima i urednik je me|unarodnih monografija iz oblasti reproduktivne endokrinologije objavqenih u izdawu [vajcarskih izdava~kih ku}a. Na Medicinskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu je biran u sva nastavna zvawa. Od 2019. je redovni profesor na predmetu interna medicina i dr`i nastavu za studente. Doprinos endokrinologiji Odr`ava brojna predavawa na srpskom i engleskom jeziku na nacionalnim nau~nim i stru~nim skupovima, kao i predavawa po
nove Vlade Srbije
pozivu na me|unarodnim skupovima i kongresima. Organizator je Me|unarodnih nau~nih simpozijuma o novinama u sindromu policisti~nih jajnika i zdravqu `ena odr`anih 2012, 2016, 2020 i 2024. godine u Beogradu.
Od 2016. godine je bio ~lan Vi{eg komiteta Evropskog endokrinolo{kog dru{tva sa sedi{tima u Bristolu i Briselu. Od 2016. do 2020. je predstavnik saveta Evropskih nacionalnih dru{tava pri ESEA. Od 2020. do 2024. godine je izabrani ~lan Izvornog komiteta ESEA Bio je ~lan organizacionih odbora Evropskih endokrinolo{kih kongresa u Lisabonu, Barseloni, Istanbulu i Stokholmu. Ukazom predsednika Republike Srbije, 2024. godine je odlikovan ordenom Kara|or|eve zvezde drugog stepena.
O`ewen je suprugom Jelicom, endokrinologom. Otac je jednog deteta. Govori engleski jezik. [iroj javnosti \uro Macut predstavqen je na skupu u Jagodini, povodom osnivawa Pokreta za narod i dr`avu. Macut se tada obratio okupqenima.
"Za sve vreme svoje lekarske prakse nisam bio ~lan nijedne politi~ke stranke ili lobija. I u tom periodu, u posledwih nekoliko godina, nastao je zna~ajan uzlet zdravstvenog sistema u Srbiji, tako da se na{im gra|anima omogu}ila najsavremenija dijagnostika, najnovije terapijske procedure, mogu}nosti za le~ewe, kao i to da se deci obezbede lekovi koji su `ivotno va`ni. Moramo nastaviti putem uzajamne saradwe, veze izme|u saradnika, studenata i wihovih nastavnika na medicinskim fakultetima u Srbiji", naveo je tada doktor Macut.
Obred rezawa slavskog kola~a
KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA
POMEN U LAZARICI
Povodom pete godi{wice od upokojewa Bla`enopo~iv{eg Episkopa vaqevskog Milutina, Mitropolit australisjko - novozelandski Siluan slu`io je pomen svome duhovnom ocu i nekada{wem arhipastiru Australijsko - novozelandskom uz saslu`ewe sve{tenstva i molitvenog u~e{}a vernog naroda u hramu Svetog Kneza Lazara u Aleksandriji.
VELIKOPOSNA BOGOSLU@EWA
I PREDAVAWA BLI@E SE KRAJU
Kao {to smo ve} objavili, u ~etvrtu
Krstopoklonu nedequ bilo je vi{e bogoslu`ewa i predavawa, ukqu~uju}i one u sidnejskoj Lazarici i hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati, kao i velikim duhovno sabrawem u Srpskom centru Bonirig, gde je posle predavawa
o. Rafaila prikazan film “Qubav tvoja i neposlu{nost moja”. Tokom pete – Gluve nedeqe Vaskr{weg posta, u na{im sidnejskim hramovima bilo je sve~ano uz prigodna bogoslu`ewa i predavawa.
Mnogobrojni vernici prisustvovali su
U utorak, 1. aprila, Mitropolit Siluan posetio je kolex Sveti Sava sa igumanom manastira Podmaine ocem Rafailom i monasima Jeftimijem i Pimenom.
Goste su srda~no do~ekali duhovnik kolexa protojerej - stavrofor Rade Radan, direktorka Anastasija Nikolau i nastavno osobqe.
\aci su kao dobrodo{licu izveli himnu Svetom Savi i pesmu "Deca su ukras sveta", a u~enik Milan Po~u~a se predstavio prigodnom recitacijom sa re~ima dobrodo{lice i uru~io o. Rafailu i bratiji u ime {kole za{titnu ikonu kolexa 'Pustite decu k meni'. Iguman Rafailo se obratio u~enicima izraziv{i iskrenu
radost i blago divqewe da i ovde tako daleko od Otaxbine lik Svetog Save je stvarno vidqiv i otelovqen u liku na{ih malih Svetosavaca kolexa.
Pozvao ih je da slede duhovno na~elo {kole, Put u `ivot, stopama Svetog Save - pi{e izme|u ostalog na internet prezentacije Mitropolije.
Prvom i Drugom Bdeniju, kao i predavawima u Elanori i Hombu{u.
Trenutno u {estu – Cvetnu nedequ, u crkvi Svetog arhi|akona Stefana u Ruti Hilu slu`ena je Pre|eosve}ena liturgija a u nedequ 13. aprila na redu je sabrawe u crkvi Svetog Save u Flemingtonu, gde }e posle ve~erweg bogoslu`ewa predavawe na temu „Pravoslavni identitet kod na{e omladine“ odr`ati prota Aleksandar Milutinovi}.
U posledwu – Veliku nedequ, u crkvi Svetog Save u Elanori slu`i}e se Sveta tajna Jeleosve}ewa, i to u Veliku sredu 16. aprila sa po~etkom u 7 ~asova uve~e.
Na prvi i drugi dan Vaskrsa slu`i}e se liturgije u svim sidnejskim hramovima, a na Vaskr{wi utorak, 22. aprila, zajedni~ka liturgija slu`i}e se u crkvi Svetog Arhangela Mihaila u Hombu{u sa po~etkom u 10. ~asova.
Toga dana u ostalim hramovima u Sidneju ne}e biti bogoslu`ewa.
Za ~itaoce Srpskog Glasa evo par snimaka iz sidnejske Lazarice i Srpskog centra u Bonirigu ~iji je autor majstor fotografije Ilija Kesi}.
^ESTITKA IZ KK
Uprava, treneri, saigra~i i navija~i Ko{ark{kog kluba Obili} iz Kabramate ~estitaju Davidu Vrawkovi}u i Eleni Miri} na izboru u timove jugoisto~nog Sidneja na predstoje}em {kolskom prvenstvu u ko{arci 2025. u junu!
„Ovo je ogromno dostignu}e za na{e zvezde u usponu! David je u~enik Osnovne {kole u Kampbeltaun a Elena u~enica Osnovne {kole u Makarta, koji su zapa`eni na nedavno odr`anom regionalnom finalu u ko{arci. Iako su Davidovi i Elenini timovi izgubili u polufinalu, odnosno finalu, igrali su neverovatno dobro. @elimo im sve najboqe na prvenstvu u junu! – ka`e se u ~estitci na{eg kluba, koju sa zadovoqstvom prenosimo na stranicama Srskog Glasa. Bravo deco!
Pi{e: Joca Gajeskov
Mitropolit Siluan i iguman Rafailo u sidnejskoj Lazarici
Bogoslu`ewe u crkvi Svetog kneza Lazara u Aleksandriji
Prepuna dvorana Srpskog centra Bonirigu
ZAJEDNICA
Interesantna doga|awa u `ivotu ~lanova muzi~ke porodice @ivkovi} iz Sidneja
Aleksandar @ivkovi}, violon~elista progla{en za najuspe{nijeg profesora violon~ela u Novom Ju`nom Velsu, a Marija Stojakovi} (ro|ena @ivkovi}), violinistkiwa i operska peva~ica sa wim radi u Institutu profesora – majstora svojih instrumenata i redovno nastupaju na izvanrednim koncertima predava~a.
Profesor Slobodan @ivkovi}, 20. aprila ove godine na isti dan pravoslavnog i katoli~kog Uskrsa obele`ava svoj jubilarni 80. ro|endan - Govori o saznawu nepoznatom u svetu - kako je Betoven dao naziv svojoj Mese~evoj sonati. Po~e}emo od pri~e o tome kako je Betoven dao naziv svojoj sonati –Mese~eva. Naime, mladi Slobodan @ivkovi}, u~io je Nema~ki jezik na insistirawe wegove ro|ake Marije Popadi}, ro|ene Branlan, Francuskiwe poreklom, koja je bila ujna wegove majke Radojke @ivkovi}, nekada ~uvene umetnice na harmonici. Insistirala je da Slobodan u~i i ovaj jezik, obja{wavaju}i da su Nemci kao mitolo{ka ptica feniks koja se uvek ponovo ra|a iz sopstvenog pepela. I pored wegovog po~etnog odbijawa ipak je na kraju prihvatio i u~io Nema~ki jezik punih 12 godina, od ~ega 4 godine na odseku Etnomuzikologije na Muzi~koj akademijiu Beogradu. Kasnije je zavoleo ovaj jezik, posebno u svetlu velikih nema~kih kompozitora Baha, Mocarta, Betovena, [uberta, [umana i velikih pisaca i pesnika, kao {to su bili Volfgang fon Gete, [iler, Hajnrih Hajne, koji su podr`avali rad na{eg Vuka Stefanovi}a Karaxi}a u Be~u na planu na{eg Srpskog jezika i wegovog rada na sakupqawu svega vrednog na planu stvarala~kog rada na{eg naroda. Oni su na najboqi na~in vrednovali bogatstvo i zna~aj Srpskog jezika na svetskom planu... Jednog dana do{ao je na ~as Nema~kog jezika profesor Budimir Bogdanovi} i rekao je da }e im ispri~ati interesantnu pri~u o tome kako je i za{to Betoven dao naziv jednoj od svojih sonata „Me-
se~eva“. Profesor Bogdanovi} je odveden u nema~ko zarobqeni{tvo ubrzo posle okupacije Kraqevine Jugoslavije na po~etku Drugog svetskog rata. U Osnabriku su ga zapa-
zili upravnici koncentracionog logora zbog wegovog izvanrednog izgovora i velikog poznavawa Nema~kog jezika. Zato su ga nagradili pravom da ceo vikend mo`e da provede van logora, s tim {to mora da se vrati u logor do pono}i u nedequ. Zahvaquju}i tome on je upoznao brojne wegove vr{wakiwe i vr{wake oko 24 godina starosti, me|u kojima posebno jednog druga koji je poticao iz muzi~ke porodice. Kada je jednom prilikom upoznao dedu wegovog druga koji je bio kompozitor, u razgovoru je saznao da je on imao svog dedu kompozitora u Be~u, koji je bio blizak prijateq i kolega Ludviga van Betovena. Betoven, koji je voleo da se no}u {eta mirnim ulicama Be~a, jedne ve~eri pod svetlo{}u punog Meseca i zvezdanog neba uz kandelabre blagog svetla, pro{ao je pored jedne jednospratne ku}e na ~ijem je balkonu opazio divnu mladu devojku koja je ~udno pod neprirodnim uglom dr`ala glavu u pravcu neba. Zakucao je na ulazna vrata ku}e u parteru i jedna `ena mu je otvorila vrata. Kada je videla i prepoznala ~uvenog kompozitora Betovena sa odu{evqewem ga je pozvala da u|e u ku}u, na {ta se on zahvalio i samo je hteo da joj postavi pitawe, a ona ga je preduhitrila odgovorom: „Znam da ste hteli da pitate za{to moja }erka, koja je trenutno na balkonu, dr`i neprirodno
glavu gledaju}i ka nebu? Ona je, na `alost, ro|ena slepa.“ Betoven je osetio bol u du{i zbog nesre}ne sudbine ove devojke i po{to je video jo{ sa ulaza da je na kraju hodnika dnevna soba sa pijaninom u uglu, u{ao je i seo za klavir i po~eo da improvizuje divnu melodiju kroz zvuke razlo`enih akorada, kojima je hteo da ovoj tu`noj devojci do~ara Mesec, zvezde i nebo. I to je bio razlog za{to je prvom delu ove sonate dao naziv „Mese~eva sonata“... Ovu pri~u je izneo na petodnevnoj svetskoj konferenciji klavirskih pedagoga u Sidneju 2009. godine u mom predavwu pod naslovom „Kako razvijeno muzi~ko mi{qewe mo`e da pojednostavi put ka umetni~koj interpretaciji“. Kqu~ni predava~i iz Wujorka, Toronta, Velingtona i Londona su mi pri{li i iskreno mi zahvalili za ovu pri~u, koja ne samo {to je lepa, nego je u potpunosti logi~na i verodostojna. Svi su mu rekli da su prvi put ~uli ovakvo obja{wewe i da su sre}ni zbog toga...
Ina~e @ivkovi}i su se pre 5 meseci preselili iz Stratfilda, gde su `iveli pune 32 godine na Severne pla`e Sidneja i sada su Sne`ana i profesor Slobodan @ivkovi} bar malo oja~ali hor u hramu Svetog Save na Elanora Hajts. U Beogradu su do dolaska u Sidnej pre 33 godine bili parohijani velike katedralne crkve Sveti Sava, udaqene 1 kilometar od wihove ku}e, od ku}e u Stratfildu u hramu Svetog Save u Flemingtonu bili su udaqeni 900 metara od wihove ku}e, a sada od najnovije skoro 10 kilometara. U prilogu objavqujemo sliku velikog priznawa Aleksandru @ivkovi}u, u kome je nazna~eno da je ostvario ogroman uspeh sa svojim studentima od 7. razreda do diplomiranih studenata – najuspe{niji profesor violon~ela u Novom Ju`nom Velsu 2024. godine po nalazu Australijskog odbora za muzi~ko obrazovawe.
Na{e iskrene ~estitke Aleksandru na velikom priznawu.
Veliko priznawe Aleksandru @ivkovi}u kao najuspe{nijem profesoru violon~ela u Novom Ju`nom Velsu 2024. godine po nalazu Australijskog odbora za muzi~ko obrazovawe
Studenti u blokadi koji su biciklima krenuli iz Novog Sada do Strazbura, petog dana puta, 7. aprila, stigli su u Be~ gde su im gra|ani priredili sve~ani do~ek.
Na trgu Marije Terezije u Be~u, gde se okupilo nekoliko hiqada qudi, za studente je postavqen crveni tepih, a dobili su i zahvalnice i ru`e.
Okupqeni su nosili zastave Srbije i transparente na kojima, izme|u ostalog, pi{e "Podr{ka za studente".
Studenti su istog dana pro{li i kroz Slova~ku. U glavnom gradu te zemqe do~ekani su tako|e uz crveni tepih i medaqe na kojima pi{e "Bratislava je uz studente".
Me|u okupqenima je bio veliki broj Srba koji tamo `ive.
Nakon odmora, biciklisti su nastavili do glavnog grada Austrije.
Grupa od 80 studentkiwa i studenata je put Strazbura krenula 3. aprila sa idejom da se, kako su ranije objasnili, obrate nekim od "najva`nijih evropskih institucija" i da im uka`u na svoje zahteve, kao i na "istrajnost i posve}enost studenata u borbi za pravdu" u Srbiji.
U tom poduhvatu }e ukupno pre}i vi{e od 1.300 kilometara, za {ta }e im, kako su rekli, biti potrebno od 12 do 13 dana.
Studenti biciklisti na putu za Strazbur petog dana u Bratislavi i Be~u
Dnevno, otprilike, prelaze od 80 do 145 kilometara. Na tom putu prolaze kroz Ma|arsku, Slova~ku, Austriju, Nema~ku i na kraju sti`u u Francusku.
U fokusu zahteva studenata koji du`e od ~etiri meseca blokiraju fakultete u Srbiji, jeste utvr|ivawe krivi~ne i politi~ke odgovornosti za pogibiju 16 osoba u padu nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024. Objavqivawe kompletne dokumentacije o rekonstrukciji stani~ne zgrade kqu~ni je zahtev koji su studenti postavili pred institucije Srbije. Predstavnici vlasti od decembra 2024. tvrde da je kompletna dokumentacija objavqena na sajtu Vlade i tu`ila{tva u Novom Sadu. Potom su, pod pritiskom javnosti, u vi{e navrata izlazili sa objavom novih dokumenata. Jo{ dva zahteva studenata adresirana
su na pravosudne organe: sankcionisawe napada~a na u~esnike protesta u vi{e desetina incidenata, kao i obustava krivi~nih postupaka protiv demonstranata koje je policija hapsila. Vlast tvrdi da su svi zahtevi studenata ispuweni pozivaju}i ih da otvore fakultete, dok akademci saop{tavaju da nisu, te da nastavqaju blokade.
Studenti u blokadi su 4. aprila izneli i peti zahtev, kojim tra`e istragu incidenta koji se dogodio na protestu u Beogradu 15. marta, kada su se okupqeni u Ulici kraqa Milana u Beogradu naglo razbe`ali sa kolovoza pred naletom, kako opisuju, jakih i neobi~nih zvukova i vibracija.
Za sada nema zvani~nih informacija {ta je izazvalo takvu reakciju, a vlasti su odbacile optu`bu da je kori{}en zvu~ni top.
Studenti su potom objavili i svoj {esti zahtev kojim tra`e smenu onih koje smatraju odgovornim za posetu predsed-
nika Srbije Aleksandra Vu~i}a povre|enima u po`aru u klubu u Ko~anima u Severnoj Makedoniji.
Neki od pacijenata koji su te{ko povre|eni prevezeni su na le~ewe u Beograd i sme{teni na odeqewe za intenzivnu negu Urgentnog centra Univerzitetskog klini~kog centra Srbije (UKCS), gde ih je Vu~i} zajedno sa medijskim ekipama obi{ao 17. marta.
Studenti smatraju da su time prekr{ena "elementarna pravila struke i protokoli u postupawu s imunokompromitovanim pacijentima".
Iza studentskih zahteva su, uz gra|ane koje mesecima okupqaju na protestima, stali profesori univerziteta, prosvetni radnici, poqoprivrednici, advokati, glumci...
Demonstracije su postale simbol {ireg nezadovoqstva vladavinom prava u zemqi uz pitawe da li su do nesre}e u Novom Sadu doveli nemar i korupcija sistema. STUDENTI I ^LANOVI AKADEMSKE ZAJEDNICE KRENULI
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} potvrdio je u nedequ da je mesto mandatara za sastav nove srpske vlade ponudio i Zoranu Jankovi}u.
Me|utim, gradona~elnik Qubqane je sino} u izjavi za POP TV to demantovao, kao i navode da ima srpsko dr`avqanstvo, {to je Vu~i} tako|e tvrdio, prenosi N1 Slovenija.
U popodnevnom govoru na Klubu slovenskih preduzetnika Jankovi} je rekao da mu je velika ~ast {to se wegovo ime pomiwe, ali da }e sigurno ostati na ~elu Qubqane do kraja mandata i da ne planira politi~ko anga`ovawe u Srbiji. Vi{e detaqa najavio je za dana{wu redovnu konferenciju za novinare u 11 sati, koja }e biti preno{ena u`ivo na n1info.si. Vu~i} je u nedequ potvrdio da je prilikom potrage za novim mandatarom razgovarao i sa qubqanskim gradona~elnikom Jankovi}em.
Ve} nekoliko dana se u Beogradu i Qubqani spekulisalo da je Jankovi} bio kontaktiran oko preuzimawa funkcije mandatara i da je imao kontakte sa srpskim vlastima. Novinari N1 iz Srbije i Slovenije vi{e puta su poku{ali da dobiju odgovor od Jankovi}evog kabineta, ali su upu}eni da do|u na wegovu konferenciju za medije u utorak.
U izjavi za POP TV Jankovi} je demantovao da mu je Vu~i} nudio mesto premijera, kao i da ima srpsko dr`avqanstvo.
Na doga|aju Kluba slovenskih preduzetnika rekao je i da su on i Vu~i} u sredu
uve~e bili na ve~eri u Beogradu sa jo{ desetak qudi, a razgovarali su uglavnom o o~uvawu mira na Balkanu.
JANKOVI]: TO JE VELIKA ^AST
„To {to je on rekao o meni – da se nada i razmi{qa da budem s wim na izborima – pa ja sam ga ve} podr`ao pre godinu ili godinu i po dana. To jeste velika ~ast, ali ja sam i daqe gradona~elnik i bi}u jo{ godinu i po dana. Kada su me pitali da li }u ponovo kandidovati, rekao sam da }u to objaviti 9. maja 2026. Previ{e volim Qubqanu,
Qubqan~ane i svoje saradnike. I daqe imam izazova, iako imam 71 godinu“, rekao je Jankovi}. Na {alu „gde ide slede}e“ odgovorio je: „Sa Rudnika na @ale. Ali ne jo{ sutra“. Jankovi} tvrdi da je pismo podr{ke koje je poslao Vu~i}u bilo li~no i da ga je sastavila {efica kabineta dok je bio bolestan. Odbio je da dostavi to pismo odbornicima Levice, iako su tra`ili uvid i u wegove slu`bene puteve. Rekao je da se to pismo ne vodi nigde u op{tinskoj dokumentaciji.
VU^I]: VOLEO BIH DA JANKOVI] JEDNOG
DANA BUDE GLAVNI Vu~i} je izjavio da je razgovarao sa Jankovi}em o wegovoj eventualnoj ulozi u srpskoj politici i da ga vidi kao kqu~nog ~oveka za Expo 2027 u Beogradu. Dodao je i da bi `eleo da Jankovi} jednog dana bude „glavni“, a da bi mu on pomagao. Navodno je Jankovi} u jednom trenutku i prihvatio ulogu premijera, ali se kasnije predomislio. Iako je Vu~i} izabrao drugu osobu, pri~a sa Jankovi}em jo{ nije gotova, tvrdi izvor portala nova.rs. Mogu}e je da }e igrati zna~ajnu ulogu na predsedni~kim izborima 2027. godine. Wihovo prijateqstvo je poznato –vi|ali su se i u Beogradu i u Sloveniji, a posledwi put na dvorcu Zemono u martu pro{le godine.
ULOGA JANKOVI]A
NA EKSPU 2027? Beograd }e biti doma}in Expo 2027, a Jankovi} bi mogao da ima va`nu ulogu u organizaciji. Jo{ u januaru se govorilo o wegovom u~e{}u, kada je bio u poseti Vu~i}u.
Pismo podr{ke koje je poslao Vu~i}u usred protesta u Srbiji izazvalo je brojne kritike. Jankovi} je odbio da se izvini i da dostavi dokumentaciju gradskoj komisiji. Zbog toga je Levica ulo`ila zahtev za pristup informacijama od javnog zna~aja, nagla{avaju}i da „Qubqana nije privatna firma“.
Nekoliko hiqada Srba iz Be~a je do~ekalo studente na wihovom putu ka Strazburu
Li~ni stav
LOV NA MILORADA DODIKA
Pi{e: Marko Lopu{ina
Prvi ~ovek Republike
Srpske poku{ava od ovog kantona BiH da napravi srpsku dr`avu, ali su protiv toga zemqe EU i SAD. Moli za pomo} Trampa
i Putina
Rat Milorada Dodika sa vlastima u BiH i evropskim izaslanikom u Sarajevu jo{ nije okon~an, a otvoren je drugi front protiv prvaka Republike Srpske. Austrija i Nema~ka uvode ograni~ewe ili zabranu ulaska Milorada Dodika u ove zemqe. I mada zvani~ni Be~ i Berlin tvrde da su zabranu Dodiku i ostalim ~elnicima Srpske uveli da bi „probudili proevropske snage unutar zemqe“, ~ini mi se da je ova pretwa hap{ewem Dodika ako krene u EU, zapravo osveta za wegovo preo{tro pona{awe prema Ani Lirman, nema~koj ministarki za evropska pitawa i klimu. Naime, posle posete Srpskoj nema~ka ministarka je na dru{tvenim mre`ama objavila da su woj i wenoj delegaciji “Dodikovi predstavnici pretili nasiqem”, nakon {to je objavqeno da je progla{ena „personom non grata“ u RS. Berlin je na izbacivawe svoje ministarke reagovao sop{tewem da „Republika Srpska nije samostalna dr`ava i ne mo`e da progla{ava goste nepo`eqnim“, re~eno je u Ministarstvu spoqnih poslova Nema~ke. A ministarka za evropska pitawa i klimu Anu Lirman i austrijska ministarka spoqnih poslova Beate Majnl Rajzinge su odmah, dok su bile u poseti Sarajevu, najavile sankcije Dodiku i dvojici wegovih najbli`ih saradnika, Nenadu Stevandi}u i Radovanu Vi{kovi}u, zbog „napada na ustavni poredak u BiH“.
Zvani~no Sarajevo je sviraju}i po istim notama, preko svog Ministarstva spoqnih poslova BiH saop{tilo da }e jo{ neke zemqe uvesti sankcije najvi{im zvani~nicima Republike Srpske. Ministar BH diplomatije Elmedin Konakovi} je otvoreno zapretio da }e Milorad Dodik biti uhap{en. Prema wegovim re~ima, sada se nekoliko timova bavi Dodikom, koji nije siguran ni na prostoru Republike Srpske.
- Uveren sam da }e biti sigurno uhap{en ili }e odabrati opciju bega kao alternativu za nedela koja je po~inio - rekao je Konakovi}.
Govore}i o odbijawu Interpola da za Dodikom i Stevandi}em raspi{e me|unarodnu poternicu, on je ocenio da Dodik to predstavqa kao „neku vrstu pobede“, dodav{i da „time nije izbrisano delo“.
- On malo hrabri qude oko sebe – evo, vidite da to {to radim nije ni{ta…. ^ekaju ga nove sankcije, zabrane i konfiskacija imovine, koje ima puno i u zemqama EU, to provereno znam. Mislim da vrlo brzo ne}e mo}i ra~unati na tu imovinunaglasio je Elmedin Konakovi}.
Sigurno je da BH ministar diplomatije nije ove pretwe izneo javno bez svog osnova. Konakovi} se oslawa na presudu
sarajevskog suda protiv Dodika i wegovih funckionera zbog “kr{ewa Ustava BiH”, na podr{ku EU celovitoj BiH i na stavu ameri~ke administracije da je Milorad Dodik “politi~ar pod sankcijama Va{ingtona”. Ovim novim pretwama BiH, zatim Austrije i Nema~ke otvoren je javni, evropski lov na Milorada Dodika. I prevashodno na wega, jer je ocewen politi~ki kao ~ovek koji “unutar BiH, kandidata za EU pravi drugu Srbiju”, najve}eg prijateqa Rusije.
Dodik ima 66 godina. Ro|en je u Bawa Luci, a {kolovan je u Beogradu. Zavr{io je Fakultet politi~kih nauka 1983. godine. Potom se posvetio biznisu i politici. Za sebe ka`e da je politi~ar i politikolog. Trenutni je predsednik Republike Srpske i predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Biv{i je srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine i predsednik Vlade Republike Srpske.
Politi~ku karijeru je zapo~eo u rodnom mestu 1986. godine kao predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Lakta{i. Bio je ~lan dve partije, Saveza reformskih snaga i Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, bio je poslanik Narodne skup{tine Republike Srpske i politi~ki protivnik SDS-a i dr Radovana Karaxi}a. Nalazi se 27 godina na vlasti u Republici Srpskoj, jer je 18. januara 1998. po izboru Biqane Plav{i} imenovan za premijera RS. U Sarajevu se tada pri~alo da su Milorada na vlast doveli Biqana, Amerikanci i Bo{waci, jer je bio protivnik Radovanu Karaxi}u, tvorcu Republike Srpske. Bo{wacima i ameri~kim ambasadorima je krajem 20. veka i po~etkom 21. veka Milorad Dodik odgovarao, jer je iz politi~ke elite Republike Srpske oterao srpske nacionaliste i karaxi}evce, tipa “kamionxije Vu~urevi}a”. Tih godina, naime, Amerikanci su predlagali Radovanu Karaxi}u da postane “srpski vo`d” umesto Slobodana Milo{evi}a, ali se Ra{a upla{io Slobe, koji mu je stalno telefonom pretio da }e ga ubiti, pa je odbio ponudu SAD. I Va{ington se odlu~io za Dodika, {to su Bo{waci poslu{ali. Potom je Dodik bio predsednik Vlade RS od 2006. do 2010. Sredinom novembra 2010. godine postao je predsednik Republike Srpske i od tada, uz male rotacije, biva prvi ~ovek ovog kantona ili entiteta, ali i wegov prvi i pravi izaslanik u
Putin ceni iz svojih politi~kih razloga i interesa. Milorad Dodik ume na tu kartu jako dobro da igra.
U vreme kada je lov na wega krenuo ove godine, Dodik se sklonio u svoje rusko uto~i{te i time odgovorio svojim goni~ima – ja sam sa Rusima. A Rusi su protiv sarajevske kazne za Milorada Dodika od godinu dana zatvora i {est godina zabrane bavqewa javnom funkcijom. Sli~nu politi~ku taktiku Dodik primewuje i sa Va{ingtonom. U vreme vladavine Xoa Bajdena bio je progowen i stavqan zajedno sa ~lanovima svoje porodice i svojim firmama na „crnu listu SAD“. Ocewen je kao uspe{an biznismen name{tajem, cigareta i naftom, ali i kao najve}i bogata{ u RS. Ostao je na listi i kad je Donald Tramp ponovo u{ao u Belu ku}u, ali je sa wim uspostavio dijalog. Ameri~ki predsednik je naime za Dodika rekao da je „dobar momak“.
^ak je Trampu, kako javqaju mediji, ponudio sva rudna bogatstva Republike Srpske. Posledwih meseci poku{ao je i Amerikance, a i Nemce da odobrovoqi ponudom iskopavawa litijuma i magnezijum u Srpskoj. A onda je Milorad Dodik uzeo Trampovog ~oveka, Amerikanca srpskog porekla Milorada Roda Blagojevi}a za saveznika i saradnika u SAD. To se dogodilo istovremeno kada je Aleksandar Vu~i} od Donalda Trampa dobio Marka Brnovi}a, drugog Amerikanca srpskog porekla za ambasadora SAD u Srbiji.
vlasti dr`ave BiH. Dr`avqanin je BiH i Republike Srbije. Milorad Dodik je rano shvatio da dejtonski stvorena dr`ava BiH nije zemqa sa autoritetom, ve} politi~ka tvorevina nastala usled nesre|enih odnosa SAD, Nema~ke i ostatka Evrope prema zvani~nom Sarajevu. U toj politi~koj tvorevini Dodik je video sebe kao vladara, kog nesposobna dr`ava BiH ne mo`e da spre~i da vlada po svom naho|ewu, a SAD i EU su se u to samo ponekad me{ali. Tokom svoje vladavine Dodik je umeo da bude dobar i sa Vojislavom Ko{tunicom, predsednikom srpske dr`ave, a potom je vrlo dobar sa Aleksandrom Vu~i}em, aktuelnim vo|om Srbije i srpskog naroda. Slede}i svoju politiku neutralnosti, Dodik je od kantona Republika Srpska po~eo pre deset godina javno da stvara svoju dr`avu. Bo{waci su se upla{ili, Hrvati se nisu me{ali, pa je tek na intervenciju Nema~ke zvani~no Sarajevo “progledalo i optu`ilo srpskog ~lana Predsedni{tva BiH da razara dejtonsku Bosnu i Hrcegovinu”. Da bi ga zaustavili Bo{waci su u pomo} pozvali Velikog brata – SAD, pa Nema~ku.
Kori{}ewem politi~kog nasiqa i Sarajevo, i Va{ington, i Berlin su od Milorada Dodika napravili novog srpskog junaka. I Dodik se tako javno predstavqa ve} ~itavu deceniju. Wegova srpska pri~a je poznata i kori{}ena – narod je ugro`en, a ja sam wegov spasilac. Politi~ki pru`a usluge Aleksandru Vu~i}u, od javnih podr{ki do dovo|ewa svojih qudi na glasawa i na mitinge po Srbiji. A za uzvrat dobija punu pa`wu u beogradskim medijima i pravnu za{titu u me|unarodnim okvirima. Zvani~ni Beograd ga je spasao od intervenicije Interpola. Beograd ga je, me|utim, par puta i ukorio, kada je Milorad preterivao sa izjavama da }e da otcepi Srpsku od BiH i napravi svoju srpsku dr`avu. Beogradskim linijama i uz preporuku srpskog predsednika Dodik odlazi u Moskvu, direktno kod velikog Vladimira Putina, jer je kako sam Milorad ka`e „Rusija je veoma va`na zemqa za Republiku Srpsku!“ Bio je to 26 susret Dodika i Putina. Neguju}i politi~ko i slovensko prijateqstvo sa Beogradom zvani~na Moskva podr`ava i Bawa Luku, jer ceni da je Dejtonski sporazum o stvarawu BiH politi~ki proma{aj na {tetu Srba i Rusa. To
Milorad Dodik je jako lukav politi~ar, mada tako na prvi pogled ne deluje. On koristi politi~ko popu{tawe SAD prema Rusiji, Trampa prema Putinu i wihovu saradwu kao priliku da se iska`e i da dobije makar prividnu za{titu od politi~kog progona iz Berlina i iz Sarajeva. I Tramp i Putin vode svoju bitku za slabu EU, pa i u BiH. Otuda i hrabrost Dodika da zabrani aktivnosti Tu`ila{tva BiH i tajne slu`be BiH u Srpskoj, ali i da najavi formirawe svoje srpske tajne policije, ~ime {aqe poruku – mi smo dr`ava, a ja sam wen predsednik. Inaxijska politika Slobodana Milo{evi}a i Aleksandra Vu~i}a koju vodi Milorad Dodik mo`e da ko{ta narod Srpske, jer se Zapad sprema da im uvede sankcije. A to zna~i bi}e inflacije, krijum~arewa i kriminala. Sve je to ve} vi|eno kod Slobodana Milo{evi}a devedesetih godina, kada su Srbi i Srbija ba~eni na kolena.
I danas smo tu dole, na kolenima. Molimo Donalda Trampa da nam ne uvodi sankcije NIS-u, a on nam razre`e novu carinu. Molimo Vladimira Putina da nam spase Kosmet, a on ga pomiwe samo u svojim govorima. Molimo Interpol da nam ne stavqa Milorada Dodika na crvenu poternicu i ne hapsi, a Austrija i Nema~ka spremaju hap{ewe ako se kod wih pojavi. Sada studenti Srbije mole u Strazburu za istinu i pravdu, koju ne mogu da dobiju od beogradskih vlasti.
Prvi ~ovek Republike Srpske za unutra{we potrebe neprestano ponavqa politi~ku frazu da BiH, i EU rade protiv Srpske. A prvi ~ovek iz Beograda ka`e „i protiv Srbije“. Obojica su procenili da ova pri~a u narodu ima podr{ku i da obojica mogu da budu za{titnici srpstva. U takvoj atmosferi zvani~no Sarajevo najavquje novu krivi~nu prijavu protiv Milorada Dodika, ovog puta za korupciju prilikom izgradwe svoje vile u Beogradu. Ciq je da se Dodik osramoti, jer BiH nema ingerencije da vodi istragu u Srbiji. I zaboravqa se da takve optu`be protiv Srba i Srpske samo Dodika ~ine ja~im. Agresivne ma|unarodne aktivnosti predsednika jednog kantona BiH zabrinule su i Nemce, glavne lovce na Milorada Dodika i Amerikance, koji `ele da ovde imaju {to ve}i uticaj. I Berlin i Va{ington su odustali od progona Dodika „zbog kr{ewa Ustava BiH“, jer ta presuda nije pravosna`na i to prepustili zvani~nom Sarajevu. A Bo{waci kakvi su nesposobni, nisu u stawu da sami zaustave i ulove Milorada Dodika.
O~igledno Sarajevo i Kristijan [mit, visoki predstavnik BiH, `ele da idu do kraja bez obzira na mogu}e sukobe
Merdevine za nebo
Sve ~e{}e mu se de{avalo da u periodima usamqenosti ugleda niz jabuku direktno sa neba spu{tene merdevine napravqene od ~vrstog kanapa, koje su ga prosto mamile da se ispewe i ode pod oblake. Prijatan, oktobarski suton garavio je nebo i polako gasio jo{ jedan dan. Mom~ilo je u svojoj osamdeset i drugoj godini jo{ uvek mogao da `ivi sam, ali ga je usamqenost izjedala sve vi{e. Pro{lo je ve} deset godina otkada je sasvim neo~ekivano postao udovac. ^inilo mu se da ga suton `ivota sve vi{e udaqava ne samo od dragih mu qudi, ve} i od prirode uz koju je odrastao. Sve su mu udaqeniji bili i Kablar i Ov~ar i Morava i usahla Bresnica i razwihane wive i raspevani bagrewaci. ^ak mu se ~inilo da je i mirise Morave vetar sve slabije donosio. I to ve~e je ponovo na ringi{pil uspomena seo. Trudio se da pro{lost ne kvari ru`nim uspomenama, da u`iva koliko mo`e u sada{wosti i da ne tuguje {to mu je `ivot skoro celu budu}nost potro{io.
Ponosio se sinovima, snajama i unucima jer su bili ~estiti i vredni qudi koji su brinuli o wemu. Obilazili su ga ~esto koliko su im obaveze dozvoqavale. Trudili su se da ni u ~emu ne oskudeva. Svi su znali da bez cigara ne mo`e i da uvek mora da ima rezervu cigara bar za nedequ dana. Nekada najdra`i jutarwi i poslepodnevni rituali uz kafu, rakijicu i cigaru su
VESNA PRUGI] MILEUSNI]:
Tebe mi
[ta }e{ tamo?
Samo se mu~i{. Prodaj to i re{i se muka.
Oni ne ~uju glasove koje ja ~ujem ne vide slike koje ja vidim, ne ose}aju mirise koje ja ose}am.
Gluvi za otkucaje drugih srca. Slepi za tu|e misli. Kameni za srca tu|a.
Samo ih novac pokre}e daleko od ~oveka u sebi.
Ne znaju da sebe mogu prona}i samo u mislima sopstvenog oblika, sopstvenog ogwi{ta.
Na pragu ispod koga su svi. Pred ikonom, „tebe mi“.
Postojao je neko ko mi je `ivot dao.
I prozori goli. I podovi propali. I krov progledao.
Al’ orah i lipa zagrqeni granama za{titili ku}u i dugo {apu}u.
mu najte`e padali. Oni se jednostavno nisu slagali sa samo}om. Zamrzeo je nedequ koju je nekad najvi{e voleo. Imao je utisak da je nedeqom jedino on u selu sam. Nedostajali su mu i nedeqni zvuci i nedeqni mirisi i nedeqni ukusi, a najvi{e nedeqne slike. ^inilo mu se da se ku}a nekako smawila i da ~uje jedino svoje misli. Kad bi mu dojadila ti{ina ukqu~io bi televizor.
Obo`avao je svoje dvori{te obojeno snajinim cve}em. Niko u selu nije imao tako visoke i rasko{ne breze, tako visoke i stubaste poput strela prave, crvene jabuke i tako krupnocvetne, qubi~aste magnolije. Leska je krasila ulaz u oronulu {talu, dok je rasko{na tekoma svojim gustim, zelenim li{}em i naranxastim cvetovima u letwim mesecima bri`qivo obgrlila u celosti malu terasu.
Dok je jo{ bio ~emu, a bogami je nekad bio i visok i ple}at i `enama mio, nabrao bi od svakog cve}a po malo, pa bi napravio pravi bidermajer, a u zavisnosti od godi{weg doba bi ubacio i jabuku, duwu ili le{nike. Cve}e bi poklawao samo onim `enama ili devojkama za koje je pretpostavqao da }e wegovu umetni~ku du{u ispravno da pro~itaju i u dobijenom poklonu u`ivaju.
Imao je psa, kojeg mu je unuka poklonila i dvadeset koko{aka koje je sa zadovoqstvom i jo{ uvek sa lako}om gajio. Znao je on da se ispri~a ~ak i sa koko{kama, ako zatreba i da se posva|a sa wima, dok je psa
RU@ICA JOVANOVI]:
samo mazio i pazio.
Sto je namestio tik ispred prozora kroz koji se pru`ao pogled preko dvori{ta, pa kroz kapiju do puta. Ku}a nije bila blizu centra sela i u blizini nije bilo drugih ku}a. Okru`en je bio oranicama, ba{tama, vo}wakom i bagrewacima. Retko ko je putem pored kapije pro{ao, a da nije bar malo zastao da bi se Mom~ilu javio i za zdravqe ga upitao. Vi{e nije sedao na bicikl i odlazio u selo. Nije to ba{ bila dobrovoqna odluka. Sinovi su bicikl odneli za svaki slu~aj da mu `eqa ne prevagne nad mogu}nostima. Ni gledawe fudbalske utakmice u samo}i ni na najve}em televizoru nije imalo ni pribli`nu dra`, kao kad se gleda u kafani sa narodom ili u dru{tvu sa sinovima i rodbinom. Sve ~e{}e mu se de{avalo da u periodima usamqenosti ugleda niz jabuku direktno sa neba spu{tene merdevine na-
Ruski pogled
Ni zbog ~ega od nabrojanog pojedina~no niti zbog svega zajedno zavolela Rusiju. Zavolela sam je, zauvek, zbog pogleda jednog ponosnog ~oveka. Apsolventski `agor, pomalo bahat, u vozu za Moskvu, to mnogoglasje in`ewera sa po jo{ kojim nepolo`enim ispitom, jo{ uvek ponekada ~ujem, u se}awu.
Na ruskoj granici, dok je trajalo mewawe podloge na vagonima, ugledala sam kroz staklo radnika na pruzi, koji se na{ao u blizini prozora kupea.
Izgledao je siroma{no, u odrpanom xemperu, krpqenom ka~ketu, sa cipelama koje su davno videle boqe dane.
Ponudila sam mu cigarete, mladala~ki velikodu{no i isto tako nepromi{qeno, a on me je pogledao tako da sam se zastidela.
„[ta }e meni tvoje cigarete?“ – rekao je taj pogled.
I to mi se, neo~ekivano, svidelo, ozarilo me umesto da se osetim neprijatno. O}utala sam taj blesak po{tovawem ispuwene zbuwenosti, bez voqe da je podelim sa grupom veselih kolega.
Usledili su dani gledawa i slu{awa.
Fascinacije lepotom muzeja, bulevara, dvoraca, hramova, lako se pridodala mojoj qubavi prema ruskim klasicima, ro|enoj ranije. Ali nisam zbog wih, ni zbog ~ega od nabrojanog pojedina~no niti zbog svega zajedno zavolela Rusiju.
Zavolela sam je, zauvek, zbog pogleda jednog ponosnog ~oveka.
pravqene od ~vrstog kanapa, koje su ga prosto mamile da se ispewe i ode pod oblake. Nije pro{lo puno vremena od kada je prvi put video spu{tene merdevine, kada je odlu~io da od svake vrste cigara kupi po boks. Potrudio se da se o tome pronese glas u selu.
Nedugo posle toga mnogi su po~eli umesto u radwu da svra}aju do Mom~ila po cigare.
Popili bi kafu i rakiju, a on se uvek potrudio da otvori neke vedre teme. Nikad im cigare nije prodavao, ve} ih je samo pozajmqivao uz dogovor da istu vrstu vrate, da bi ih i drugi put kod wega ~ekale. Neki su naj~e{}e nedeqom slali decu po cigare, koja su ~esto osim radosti donosila i nedeqne kola~e. Za wih je on uvek imao po neku bombonu, vo}ku, orahe ili le{nike. Nebo Mom~ilu vi{e nije spu{talo svoje merdevine.
Balada
o travi
U februaru, izme|u dva snega, mokra, prqava, puna lepqive sluzi, trava, na kraju svega, il na po~etku svega, iz ni~eg kre}e, odasvud sti`e, puzi; ne raste, nego miri{e, {to mo}nije, to nemqe, sunce joj svetli poput hladnoga ma~a, narasta, trepti, otima se iz zemqe, nezadr`iva, od same sebe ja~a.
Upli}e pipke, kon~i}e i `ilice, podrhtava (u mestu, vaqda, kora~a!) ovde, mek{a od kukuruzne svilice, onamo, zubata kao pireva~a, probija se iz {upqe kowske vilice, iz pse}e dlake, iz lawske kamilice, ispod }eramide, iz `ivice, iz dra~a, nezadr`iva, od same sebe ja~a.
Strpqiva i izdr`qiva, kao {to su strpqivi na{e majke i na{e sestre i bra}a, tvrdoglava i uporna u poslu, od zemqe {to uzme, ~etvorostruko vra}a, dok sunce, eno, povla~i se u Bosnu, i nebo se zatamwuje (lice uo~i pla~a), kraj starog plota guta ve~eru posnu, nezadr`iva, od same sebe ja~a.
Najboqi pica majstor na svetu, Milo{ Kne`evi} iz Subotice, otkriva put do vrhunskog zalogaja
Suboti~ki pica majstor Milo{ Kne`evi} osvojio je prvo mesto na Svetskom prvenstvu u pravqewu pica koje je odr`ano u Rimu. Tajna najboqe pice je u testu, otkriva za RTS svetski {ampion i dodaje da je za vrhunski rezutat kqu~no i balansirawe ukusa, mirisa i izgleda.
U srcu Rima, od 23. do 26. marta 2025. godine, odr`ano je Svetsko prvenstvo u pravqewu pica Expoocook Pizza World Competition, na kojem je ogro-
postoji ba{ tajna u klasi~nom smislu, ali bih rekao da je kqu~no duboko poznavawe osnova pekarstva i zanata. Sve kre}e od te osnove, a osnova za picu je svakako testo“.
Svaka kategorija pice, obja{wava Milo{, zahteva posebne vrste bra{na, razli~ite fermentacije i posebnu pripremu.
Iskusni pica majstor u Rim je stigao 20. marta, kako bi bio siguran da }e sve biti spremno za takmi~ewe.
„To mi je omogu}ilo da se u potpunosti posvetim pripremi predfermenata, jer proces fermentacije testa i sazrevawa ima kqu~nu ulogu u postizawu savr{enog rezultata“, istakao je Kne`evi} dodaju}i da je bilo kqu~no da testo mesi ru~no, bez upotrebe miksera, kako bi postigao `eqeni rezultat.
man uspeh ostvario Milo{ Kne`evi}, pica majstor iz Subotice.
Zahvaquju}i strasti i posve}enosti, koja se vidi u svakom sloju testa, Milo{ je osvojio najpresti`nije priznawe na prvenstvu – nagradu za najboqeg stranog pica majstora na svetu Best Foreign Pizza Chef.
Na takmi~ewu, koje je okupilo vi{e od stotinu vrhunskih pica majstora iz celog sveta, Kne`evi} se takmi~io u ~etiri kategorije:
• pizza napoletana
• contemporanea
• pizza alla pala
• calzone.
Za Internet portal RTS-a, Milo{ ka`e da je tajna vrhunske pice u testu od kojeg se pravi: „Ne
Svetski {ampion u pravqewu pice radi u restoranu u Subotici pa u specijalitetima koje pravi svakodnevno mogu da u`ivaju Suboti~ani i gosti grada na severu na{e zemqe. Uz nagradu za najboqeg stranog pica majstora stiglo je i veliko po{tovawe me|u kolegama. Ipak, put do uspeha nije bio ni lak ni kratak. Iza wega su godine velikog truda i posve}enosti.
Milo{eva qubav prema picama po~ela je jo{ u sredwoj {koli dok je zavr{avao hemijsko-tehnolo{ku {kolu za pekara.
„Uvek sam bio posve}en u~ewu i istra`ivawu. Kroz godine rada sam razvio sposobnost da prepoznam i primenim pravu tehniku u pravom trenutku. Volim da eksperimenti{em, ali je svakako uvek kqu~ u balansirawu ukusa, mirisa i izgleda“, otkriva Kne`evi}.
Govore}i o odmeravawu snaga sa kolegama u Rimu, na{ pica majstor istakao je da u`iva u svakom koraku procesa: „Takmi~ewa poput ovog mi daju dodatnu energiju i hrane moju inspiraciju. U takvim uslovima, volim da se oslonim na svoje iskustvo i da sve {to znam primenim kako bih stvorio vrhunski proizvod“.
Milo{ Kne`evi} ka`e za titulu da ga dodatno motivi{e da bude jo{ boqi u onome {to radi, uveren da mu najboqe tek predstoji.
Srpska pravoslavna crkva i weni vernici proslavili su Blagovesti, radosni praznik koji se uvek obele`ava 7. aprila, devet meseci pre Bo`i}a.
Na praznik Blagovesti, koji se smatra jednim od najve}ih u hri{}anskom kalendaru, slavi se se}awe na "blagu vest" koju je arhangel Gavrilo doneo Bogorodici, rekav{i joj da je Duh Sveti odabrao wu da bude majka Isusu Hristu. Blagodeti prati veliki broj obi~aja, a kako nam je danas pao aprilski sneg, evo {ta to zna~i prema starim narodnim verovawima koja se vezuju za ovaj praznik.
Od Blagovesti, kako se smatra, po~iwe setva `ita, a sre}an je i za kalemqene vo}a.
Od Blagovesti pa sve do Velikog Petka dobro je zapo~eti neki ve}i posao (izgradwa, po~etak biznisa, u~ewe)
Ho}e li carinski rat SAD i EU otvoriti novo
tr`i{te za srpsku p{enicu
Ameri~ke takse na p{enicu iz EU, kao i one uzvratne iz Brisela na ameri~ku pove}a}e joj cenu i to mora da uti~e i na nas iako nismo obuhva}eni tim carinama. Re~ je o berzanskoj robi i na kreirawe wene cene na svetskoj pijaci utica}e najja~i igra~i kakvi su SAD i Rusija kao najve}i izvoznik p{enice, ka`e agroekonomista Milan Prostran.
On zato smatra da samo eventualno otvarawe novih tr`i{ta za p{enicu, usled poskupqewa ameri~ke, ne}e zna~iti da }emo uprkos ovogodi{wem o~ekivanom ve}em rodu na{e hlebno zrno mo}i tamo i da plasiramo. Na{a realnost su zemqe CEFTA u na{em okru`ewu.
P{enicu smo jesenas posejali na 600.000 hektara, odnosno na devet odsto ve}oj povr{ini. Pro{le godine smo izvezli 1,46 miliona tona {to je posle zabrane izvoza 2023. godine zbog pandemije kovida, bilo pove}awe od 43 odsto. Tokom prvih sedam meseci tr`i{ne 2024/25. godine izvoz je dostigao 876 hiqada tona , {to je rast od 17 odsto u odnosu na isto vreme prethodne godine.
P[ENICA U DOBROM STAWU
Prostran smatra dobrim {to su povr{ine pod p{enicom pove}ane, {to su, pre svega, diktirali klimatski uslovi. Ona za razliku od drugih, pre svega uqanih kultura, boqe podnosi su{u. To je, tako|e, kultura koja za razliku od drugih, dve godine mo`e da se lageruje da ne promeni kvalitet. Po wegovoj oceni p{enica zasad dobro izgleda.
„Ja o~ekujem pre svega jednu sigurnu, solidnu proizvodwu p{enice. Ona nikada nije izneverila, samo je mogla biti ne{to ni`a, ili vi{a. Ona je zasad u dobrom stawu. Ova ki{a koja ovih dana pada je blagorodna i vrednija je nego neki kredit me|unarodne banke“, slikovit je Prostran.
On zato smatra da }e za razliku od pro{le su{ne, kada smo po`weli 2,9 miliona tona p{enice, ova godina biti povoqnija, bar {to se ti~e klimatskih uslova.
ZA IZVOZ VI[E OD DVA MILIONA TONA
„Ubra}emo najmawe negde oko tri miliona tona. Ja mislim da }e to biti ~ak oko 3,5 miliona tona. Ima}emo vi{ak oko dva miliona tona, mo`da ~ak i vi{e jer imamo jo{ zaliha koje se vuku iz pro{lih godina“, ka`e na{ poznati agroekonomista.
On podse}a da smo sa p{enicom prisutni pre svega u zemqama CEFTA sa kojima imamo bescarinsku trgovinu, dakle onim u na{em okru`ewu. Uglavnom je ona i{la na tr`i{te Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije.
On podse}a da prva dva svetska proizvo|a~a p{enice, Kina i Indija, wu najve}im delom koriste za sopstvene potrebe s obzirom na to da je re~ o dve najmnogoqudnije zemqe sveta. Tre}i najve}i proizvo|a~ je Rusija. Zato }e od we mnogo zavisiti.
Na pitawe kako }e se SAD-EU rat carinama odraziti na cenu p{enice u svetu, s obzirom na to da je re~ o berzanskoj robi, on ka`e da to {to smo mi u ovom trenutku iskqu~eni iz te pri~e, ne zna~i da se to na nas ne}e odraziti.
„Svaka mera pove}awa carina svakako ne donosi dobro ni zemqama na koje se odnosi, ali }e svakako imati uticaja i na nas. Berzanski proizvodi su u jednom potpuno specifi~nom statusu u odnosu na neke druge proizvode. Vide}emo kako }e na taj ameri~ki izazov odgovoriti zemqe koje danas raspola`u velikim koli~inama p{enice. Pre svega mislim na Rusku Federaciju“, isti~e Prostran.
te doneti ve}e i va`nije odluke koje bitno mewaju `ivot. Zbog verovawa da se na Blagovesti bude gmizavci iz zimskog sna, na ovaj dan se nisu spomiwale zmije. Uo~i Blagovesti, deca su lupala ma{icama o gvozdene predmete obilaze}i oko ku}e, staje i tora i vikala: "Be`'te zmije i gu{teri, be`'te zmije i gu{teri!" Verovalo se i da se na Blagovesti `ene ne ~e{qaju, kao i da ne vaqa na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a praznik naro~ito slave `ene. One koje `ele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posve}ene Blagovestima i mole se Bogorodici.
I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, "ukazuju" kakva }e godina biti. Ako je nebo vedro i sun~ano – bi}e godina rodna, a qudi zdravi. Tako|e, i jesen }e biti pozna.
Nije sramota biti depresivan posle poro|aja, te `ene nisu razma`ene, potrebna im je pomo}. Potrebno je prepoznati stawe koje mo`e dovesti i do najgoreg, po mamu i po bebu, uputiti ih na le~ewe. Nadam se da }e moj nau~ni rad i ova nagrada doprineti da Srbija dobije Nacionalni vodi~ za bavqewe fizi~kom aktivno{}u u trudno}i. To je najboqa prevencija.
Ovo za Sputwik ka`e dr Marija Rov~anin, nau~ni saradnik i specijalista ginekologije i aku{erstva u Klinici „Narodni front“ - dobitnica medicinskog Oskara. „@ene me ~esto pitaju, da li smem da se bavim sportom, koliko, {ta smem da radim, gde da idem, te informacije su potrebne. Potrebno je da se podigne svest o tome koliko fizi~ka aktivnost smawuje rizik od postporo|ajne depresije“.
Mlada dr Rov~anin ovom temom bavila se u okviru svoje doktorske disertacije, rad "Uticaj bavqewa fizi~kom aktivno{}u na pojavu postporo|ajne depresije" objavqen je u eminentnom ~asopisu "Depresija i anksioznost" (Depression and Anxiety), a zatim je dobila jednu od najpresti`nijih nagrada u oblasti medicine, takozvanog medicinskog Oskara - International Medis Awards for Medical Research.
Me|unarodna stru~na komisija ve} jedanaest godina nagra|uje najve}a istra`iva~ka dostignu}a lekara i farmaceuta iz dr`ava sredwe i isto~ne Evrope. Izme|u 250 nau~nih radova, wen je u{ao u finale. Medicinskog oskara dobile su jo{ dve koleginice iz Srbije.
NAGRADA ZA NAUKU U SRBIJI
„Nagradu nisam do`ivela li~no. Ja radim u zdravstvenom sistemu, ovo je doprinos tom sistemu, ali i wegova zasluga. Ne mo`emo da se bavimo naukom, ako ne radimo u zdravstvu. Ovo je i doprinos Klinike nauci Srbije“, ka`e skromna laureatkiwa, rodom iz Smedereva.
U GAK „Narodni front“ radi od 2019. godine, lekar specijalista je posledwih
godinu dana, a pre toga je i doktorirala. Pi{e i recenzira nau~ne radove, a uporedo sa svim tim profesionalnim radom, ima puno posla i kod ku}e, ona je i supruga i mama dve devoj~ice. Zna kroz {ta prolaze wene pacijentkiwe.
Izabrala je ginekologiju, jer je to grana medicine gde, kako ka`e, po~iwe `ivot: „Najve}a je ~ast i stru~na satisfakcija kada vidi{ osmeh na licu pacijenta, roditeqa, prisutan si tokom tog najemotivnijeg iskustva u wihovim `ivotima, podr{ka si tokom celog putovawa kroz trudno}u i period nakon we. Naravno, postoji i tu`na strana, kao u svim granama medicine, gde su empatija, savet i razumevawe, vetar u le|a, kao i medicinska pomo}, osnovno {to lekar mo`e da pru`i“.
SRBIJA NEMA
ZVANI^NU STATISTIKU
Gotovo se podrazumeva da su `ene presre}ne kada na svet donesu novi `ivot, ali nije uvek tako. Srbija nema zvani~nu statistiku o tome koliko `ena u proseku pati od postporo|ajne derpesije, stawa koje mo`e biti toliko te{ko, da mama pot-
puno zanemari bebu ili da izvr{i samoubistvo.
U SAD svaka sedma `ena ima postporo|ajnu depresiju, u [paniji 9 odsto wih, u Gr~koj 12, a u Ma|arskoj ~ak 16 odsto.
„U mojoj nagra|enoj studiji je 10,5 odsto porodiqa za koje mo`emo da ka`emo da ima siptome postporo|ajne depresije. Tokom pisawa doktorata prona{la sam jo{ neke studije sprovedene kod nas, taj broj se kre}e do ~ak 21 procenat. Svake godine je potrebno da se obnavqaju podaci, da se radi u vi{e centara u zemqi, da bi smo imali podatke koji se mogu koristiti na dr`avnom nivou i da se, naravno mogu napraviti preporuke, kako da se to stawe prevenira“.
KAKO PREPOZNATI SIMPTOME
Doktorka dodaje da u radu na klinici mo`e da prepozna simptome postporo|ajne depresije i to po govoru tela. @ene su pesimisti~ne, melanholi~ne. Na pitawe, kako se ose}aju, ka`u prazno, tu`no. „Imaju stalni ose}aj krivice da nisu ne{to uradile kako treba, brinu da je beba stalno gladna, u toku no}i ska~u kad
~uju bebin pla~. Dok sa wima razgovaram prime}ujem da je govor tih, spor, nejasan, a fraze ukazuju na apatiju, ravnodu{nost“. SPAS JE U REDOVNOM VE@BAWU Ranije studije su pokazale da je jako va`no biti fizi~ki aktivan u trudno}i, a to je potvrdio i nau~ni rad dr Rov~anin. Pokazuje i da se fizi~ki aktivne `ene, posebno starije koje brinu o ku}i i deci, lak{e i pora|aju. Glavno je pitawe, koliko aktivnosti im je potrebno: „Ako trudnice ve`baju u posebnom programu namewenom wima, to mora biti umerena aktivnost, va`no je da mo`e mirno da govori. Da se previ{e ne optereti, ako nije velika potro{wa kiseoni~ne rezerve i zamor mi{i}a, ona mo`e lagano, mirno da pri~a, bez da se zamara. To je umerena aktivnost“.
I RAD PO KU]I JE FIZI^KA AKTIVNOST
Kad je re~ o aktivnostima koje se sprovode kod ku}e, ~i{}ewu stana, usisavawu, peglawu, odlasku u nabavku, {etwi, to se tako|e smatra fizi~kom aktivno{}u: „Bilo koji pokret tela, aktivacija mi{i}a, predstavqa fizi~ku aktivnost. Preporu~ena na nivou nedeqe je 150 minuta koje treba rasporediti, tokom pet dana po pola sata. Starije `ene imaju vi{e aktivnosti, imaju karijere, mnoge i svoj firme, moraju da rade. Imaju decu, moraju wima da se bave, mnogo vi{e energije im je potrebno da ispune sve zahteve, pre svega u doma}instvu“.
VA@NA JE I TATINA PODR[KA Jo{ je jedan jako bitan faktor koji poma`e u spre~avawu postporo|ajne depresije, partner:
„Kroz celu trudno}u partner treba da bude aktivan, prisutan, da bude prodr{ka, da se interesuje za probleme, tegobe koje `ena navodi, bilo da su to gr~evi ili bolovi u dowim le|ima. To je zajedni~ko putovawe, ka`e mlada nau~nica i dodaje da zasluga za presti`nu nagradu koju je dobila pripada i wenom suprugu koji joj je apsolutna podr{ka u svemu.
Vlasnik pekare u Novoj Varo{i Bojan Popovi} sugra|anima koji ne mogu da priu{te da kupe ve} godinama poklawa obroke.
Porodi~na pekara „Boki“ krenula je sa radom pre 35 godina. Bojan je, zajedno sa svojom porodicom, nasledio posao i zanat od oca. Ka`e da otkako postoji pekara, poma`u svima koji nemaju novca za hleb. Me|utim, za vreme pandemije koronavirusa Bojan uo~ava da je deo wegovih sugra|ana na ivici egzistencije.
„Bila je ba{ te{ka situacija. Te{ka je i sada, ali je tada ba{ bio haos. Dolazili su nam qudi koji nisu nigde radili, to su nadni~ari. Tad smo na pekari imali natpis i ‘Ako ne mo`emo da izle~imo Kovid – mo`emo glad. Ako nemamo lek za kovid, imamo za glad'“, pri~a Bojan.
I danas, u svojoj pekari ima ~iviluke na koje svako jutro radnici ostave obroke po koje qudi dolaze.
„Ne moraju ni{ta da pitaju. Malo je qudima nezgodno da do|u da tra`e, to je opet kao neka milostiwa i onda mi tu stavimo, qudi do|u, uzmu i odu. Nikoga ne pitaju ni{ta“, navodi.
Nastavnici iz novovaro{kih {kola znaju da pozovu Bojana ako postoje deca koja nemaju u`inu, iz bilo kojih razloga, a on se pobrine da deca dobiju obrok iz pekare.
„Ima nekoliko dece iz materijalno ugro`enih porodica, koja mi nisu tra`ila, nego sam im preko {kole obezbedio obroke. Ima i dece koja svako jutro dolaze
ovde po u`inu besplatno i nose u {kolu“, navodi na{ sagovornik.
Na pitawe da li bi ovakva praksa, ukoliko bi se ukqu~ili i drugi mali preduzetnici, promenila `ivote u maloj lokalnoj zajednici na boqe, ka`e:
„To nije da je po`eqno, mislim da nam je to neka moralna obaveza. Mi smo, hvala Bogu u situaciji da mo`emo da pomognemo drugima i trebalo bi to da iskoristimo. Verujte, nema uzvi{enijeg ose}aja nego da nahranite gladnog. Kad vas pogleda, kad vam ka`e hvala…Ako nismo finansijski spremni da nahranimo nekolicinu qudi
onda treba da zatvorimo radwu i da se bavimo ne~im drugim“, smatra. Qudi koji nemaju za hleb, ka`e, nevidqivi su u ovom dru{tvu.
„U ovim te{kim vremenima postoje qudi koji su nevidqivi za dr`avu i za institucije zbog raznoraznih razloga, a ako su i vidqivi, ta izdvajawa su ba{ minimalna. I onda mi privatni preduzetnici moramo da istupimo i poka`emo dru{tvenu odgovornost i da pomognemo tim qudima – ina~e ostavqeni su na cedilu – i od dr`ave i od nas i od naroda – ostaju gladni.“
Apeluje i na druge, da slede wegov primer, jer kako ka`e, svaki preduzetnik bi trebalo da poklawa.
„Ako pekara ne mo`e da pokloni 15-20 kifli ili obroka dnevno treba odmah da se zatvori. Zna~i to vam nije zdravo poslovawe. Ako ne mo`emo da pri{timo da poklawamo, e onda stvarno ne zaslu`ujemo da radimo“, navodi. Me|utim, za 35 godina rada, ka`e da nikad gore vreme nije bilo za poslovawe.
„Poslovali smo i u ratu i u svakakvim uslovima – ali ovo sada je katastrofa.“
Problem je, ka`e, odlazak mladih iz ove op{tine.
„Nema qudi, mi smo mala sredina, velika je migracija. Deca idu na stranu na {kolu i niko se ne vra}a. Daj Bo`e tri odsto wih da se vrati. Nova Varo{ je imala najve}i gubitak stanovnika, od popisa do popisa, za deset godina, izgubili smo 20 odsto stanovni{tva, prema zvani~nim podacima. A ina~e, taj broj je daleko ve}i. Veliko je siroma{tvo, a plate su ispod proseka. Nema{tina je velika, qudi nemaju i to se oseti“, ka`e Bojan. Retko koja fabrika radi, a turizam im je, ka`e, ubijen. Ipak, nekako opstaju. „[to bi rekao moj prijateq, ja nisam gazda, ja imam samozaposlewe“, dodaje. Bojanova pekara opstaje posluju}i u porodi~nom okru`ewu. Pored supruge i par radnika, u poslu mu poma`u i deca. „Da mi ne radimo, to ne bi moglo da funkiconi{e“, zakqu~uje sagovornik.
BLAGOJE
JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (17)
u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?
Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}
PAVELI]EVO BEKSTVO IZ ARGENTINE:
DOGODILO SE NA DANA[WI DAN april 10.
1585. - Umro je papa Grgur XIII (Gregorius), poznat po reformi Julijanskog kalendara 1582. godine. Novi kalendar nazvan je po wemu Gregorijanski.
O na~inu na koji je Blagoje pobegao iz Vrtnog grada Lomas del Palomar, Ivani{evi} tvrdi da je to u~inio tr~e}i preko poqa, prema Buenos Ajresu, ka Kilmesu, gde su mu bili prijateqi. Istina je da je Blagoje imao prijateqe u Kilmesu, ali nije mogao pobe}i preko poqa po{to je bio rawen u jednu nogu. Pritom, Kilmes je 42 km od Lomas del Palomara, {to je vi{e od sat vremena vo`we vozom i nekoliko sati hoda, {to zna~i da bi stigao slede}eg jutra. Nesumwivo je da je ova verzija neta~na. Blagoje je uspeo da se vozom sa stanice Palomar vrati u glavni grad, gde je metroom oti{ao da vidi svog velikog prijateqa Du{ana Zekovi}a, u skromnom delu prestonice.
Ivani{evi} je vrlo pomno pisao o srpskoj imigraciji i usta{ama u Argentini u raznim ~etni~kim novinama {irom sveta. Celog `ivota je neumorno radio za malu srpsku zajednicu, a pisao je i mese~ni bilten Crkve Svetog Save u Buenos Ajresu, sa napomenama o pri~ama i vestima iz zajednice. Ivani{evi} je mnogo radio u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i bio prijateq koji je pomagao Blagoju na razne na~ine tokom wegovog `ivota. Paveli} je, uz sau~esni{tvo policije, pobegao neposredno pre hap{ewa. Be`ao je iz grada u grad prema ju`noj Argentini, da bi pre{ao u ^ile, odakle je pobegao u [paniju Fransiska Franka. Iako organizacija wegovih teroristi~kih aktivnosti nije prestala, nisu ga svi do~ekali ra{irenih ruku u [paniji. Naprotiv, Maks Luburi} nije sa simpatijama i rado{}u posmatrao Paveli}ev dolazak, kao wegova grupa usta{a, i Poglavnik je morao da umre sasvim sam, trpe}i jake bolove. U vezi sa rivalstvom Paveli}a i Luburi}a, komandanta koncentracionog logora u Jasenovcu, on je ve} u julu 1955. davao izjave u [paniji protiv Poglavnika. Nakon oslobodila~ke revolucije u Argentini, Luburi} je izjavio da je Paveli} bio saradnik diktatora Perona i da je organizovao udarne grupe da ga podr`i. Luburi} je medijima rekao da ne razume aktivnosti Paveli}a i Vran~i}a na osnivawu Hrvatske peronisti~ke stranke, koja je oduzela veliku podr{ku Paveli}u od strane prognanika. Ono {to se daqe de{avalo je bilo delo bedne periodi~ne lokalne politike. Paveli} od koga lokalna palomarska policija nije uzela izjavu, koja je samo pazila na wega i wegove interese; argentinska politi~ka mo}, koja je igrala igru ve~ne birokratije sa jugoslovenskom Ambasadom, dok je Paveli} pred svima wima pobegao. Dok su oni jedni drugima slali pisma i zamerke, sve policijske filijale ostajale su slepe za Paveli}a koji je kroz celu Argentinu, ka
jugu, kilometre i kilometre pre{ao autom, be`e}i te{ko povre|en. [ta se desilo sa Blagojem nakon atentata? Wegov `ivot je mirno proticao, bez straha. Blagoje nije poznavao strah. Prvo se od svega udaqio tako {to je oti{ao na ostrvo Kurasao, gde je boravio neko vreme i bavio se uvozom i izvozom. Kasnije se vratio u Buenos Ajres, gde je otvorio svoj bar Aleks u srcu Buenos Ajresa, posvetio se metalur{koj industriji, prodaju}i ~eli~ne strugotine argentinskim `eleznicama, putovao je severnom Argentinom bave}i se uvozom i izvozom prehrambenih proizvoda sa Brazilom i Paragvajem dok se kona~no nije skrasio u metalur{koj industriji osnivawem sopstvene fabrike, kada je upoznao Gladi ~ime je otpo~elo najva`nije po-
PASO[ PLA]EN SUVIM ZLATOM
[to se ti~e Paveli}evog hap{ewa, jasno je da nijedna policijska kontrola ili vlada nije bila spremna da ga uhvati ili pritvori. [ta se sve mo`e posti}i zlatom i krvqu preminulih! Uhvatiti Paveli}a? Koji je 1945. pobegao iz Zagreba u automobilima natovarenim nakitom, robom i zlatom. Pre{ao je mnoge zemqe i uvek se izvla~io. Godine 1957. ~ak je imao gra|evinsku firmu u Argentini. Paveli} je potpuno slobodno koristio paso{ {irom sveta. Iako su wegovi zlo~ini prikazani u svim svetskim novinama, u vi{e navrata, nije postojala namera da se on uhapsi, ve} samo da se i daqe podr`i. Niko nije hteo da ga privede pravdi.
glavqe wegovog `ivota, ono koje }e dati stabilnost i smisao ~itavom wegovom postojawu, izgradwom porodice. Blagoje se ostvario kao otac i mu`, i to je bilo ne{to {to se u svakom trenutku moglo primetiti
Dana 9. aprila 1957. dogodila su se dva doga|aja: s jedne strane, svetu je otkrivena jazbina u kojoj se krio vuk, a potom i wegovo bekstvo ka slobodi, slobodi za koju on nije shvatao da je prolazna i da }e trajati samo onoliko koliko traje let do [panije. S druge strane, Paveli} nije razumeo da je 9. april 1957. godine u 9 sati uve~e, bio dan kada mu je potpisana smrtna presuda. To je bio dan wegovog kona~nog suda, onog koji je na sve na~ine izbegavao od 1945. @elim da dam oma` Gidonu Hausneru, tu`iocu koji je iza{ao pred izraelski sud da sudi Adolfu Ajhmanu, 11. aprila 1961. godine, a koji je rekao da: „Nije on jedini koji govori u sudnici, ve} je pored wega bilo {est miliona tu`ilaca, koji nisu mogli da ustanu da uka`u na krivca i ka`u ’optu`ujem’, po{to je wihov pepeo razvejan po Au{vicu i Treblinki“. Isto tako, 9. aprila 1957. godine, u nedostatku dr`ave ili bilo kakvog suda koji bi bio spreman da sudi Anti Paveli}u, Blagoje Jovovi} je stao ispred svih tih anesteziranih sudova i rekao: „Optu`ujem Antu Paveli}a za genocid“, ali on nije bio sam tog dana, ve} ga je pratilo milion nevinih du{a, beba, dece, adolescenata, mladih, `ena i trudnica, mu{karaca i staraca, koji nisu mogli da stanu pored wega, po{to im je pepeo razvejan, wihova osaka}ena tela ba~ena su u stotine hiqada bunara, ili su obezglavqeni ili ba~eni u reke. Milion du{a iz Jasenovca, Stare Gradi{ke, U{tice, Jastrebarskog, Gorwe Rijeke, \akova, Koprivnice, Paga, Tewa, Prebilovca i jo{ toliko mesta stajalo je uz Blagoja Jovovi}a u toj mra~noj ulici Imelman Mermoz, 9. aprila 1957, u Vrtnom gradu Lomas del Palomar, provincija Buenos Ajres, u Argentini. Ali Blagoje nije zavr{io misiju. Ostavio je poruku potomcima. Sada ostaje da dr`ava zasu~e rukave i da ulo`i sve napore u borbi protiv zaborava, da se uvek se}a {ta je bio Jasenovac i da udvostru~i napore da se na me|unarodnom nivou proglasi genocid nad srpskim narodom u NDH. Na 25. godi{wicu smrti Blagoja Jovovi}a, 2. juna 2024. godine, desilo se ba{ ono {to mi je prijateq u Beogradu rekao: tog 2. juna Blagoje je oti{ao tamo gde su Milo{, Lazar i drugi srpski heroji, oni koji `ive gde sunce sija.
l U slede}em broju:
Paveli} se i u Argentini bavio poslovima "s druge strane zakona"
1847. - U Ma|arskoj je ro|en Xozef Pulicer (Joseph Pulitzer) osniva~ fondacije iz koje se svake godine u SAD dodequje "Pulicerova nagrada" za najboqa ostvarewa u novinarstvu, karikaturi i kwi`evnosti. Na Univerzitetu Kolumbija je 1903. godine osnovao prvu novinarsku {kolu.
1864. - Mla|i brat austrijskog cara Franca Josifa, nadvojvoda Maksimilijan, krunisan je za cara Meksika.
1932. - Paul fon Hindenburg ponovo je izabran za predsednika Nema~ke po{to je sa 19 miliona glasova pobedio Adolfa Hitlera koji je dobio 13 miliona glasova bira~a. U januaru 1933. poverio je Hitleru formirawe vlade i time otvorio nacistima put ka vlasti.
1938. - Na referendumu, organizovanom uz pritisak nacisti~ke Nema~ke 99,75 odsto Austrijanaca izjasnilo se za prikqu~ewe Nema~koj.
1941. - U Zagrebu je, uz podr{ku nacisti~ke Nema~ke, progla{ena Nezavisna Dr`ava Hrvatska, na ~elu sa usta{kim poglavnikom Antom Paveli}em.
1944. - Sovjetske trupe preuzele su u Drugom svetskom ratu Odesu od Nemaca.
1954. - Umro je francuski hemi~ar i industrijalac Ogist Limijer koji je u Lionu s bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru i fabriku za izradu fotografskog materijala. U pariskoj kafani "Gran kafe" bra}a Limijer prikazala su 28. decembra 1895. godine prvu filmsku predstavu u svetu "Ulazak voza u stanicu" i "Radnici izlaze iz fabrike".
1972. - U zemqotresu u ju`nom Iranu poginulo vi{e je od 5.000 qudi.
1994. - Avioni NATO-a bombardovali su polo`aje bosanskih Srba oko Gora`da, koje je UN proglasila "bezbednosnom zonom". To je bila prva vojna akcija snaga NATO od osnivawa te vojne alijanse.
2001. - Organizacija UN za ishranu i poqoprivredu (FAO) saop{tila je da glad ugro`ava oko 30 miliona qudi u Africi.
2013. - Umro je britanski nau~nik Robert Edvard dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za vantelesnu oplodwu, postupka koji je milionima neplodnih parova omogu}io da imaju decu.
2016. - Poginulo je 110 osoba, a vi{e od 350 je povre|eno u velikom po`aru koji je izbio tokom vatrometa u hinduisti~kom hramu Putingal na jugu Indije.
2020. - Stupila je na snagu potpuna zabrana kretawa svih gra|ana Srbije od petka u 17.00 do ponedeqka u 5.00 kao mera za{tite od pandemije korona virusa. Vi{ednevna potpuna zabrana kretawa sprovedna je tokom tri vikenda aprila i prvomajskih praznika.
Blagoje Jovovi}
Ratni zlo~inac Ante Paveli} je uspeo da se domogne Madrida
Krunisawe cara Du{ana za cara Srba i Romeja na
Proglasio se carem oko Bo`i}a 1345. u gradu Seru, dok je sve~ano krunisawe cara Du{ana obavqeno na Vaskrs naredne godine u tvr|avi Kale u Skopqu.
Uvidev{i da je Vizantijsko carstvo oslabilo, Du{an odlu~uje da na ru{evinama Vizantije podigne imperiju jednog mladog naroda punog snage. Dakle, kako je proteklo krunisawe cara Du{ana?
Nakon svih osvajawa Stefan Du{an je odlu~io da se proglasi za cara. Sklopio je dogovor sa Svetom gorom, koja je vizantijskog cara oduvek smatrala za svog jedinog i legitimnog vladara.
Svetogorski Protat je odlu~io da se Du{anovo ime spomiwe u svim molitvama posle imena vizantijskog cara. Zauzvrat, ovaj se obavezao da }e po{tovati autonomiju Svete gore.
Kraq Stefan Du{an se proglasio za cara oko Bo`i}a (25. decembra 1345) u gradu Seru.
Prema ustaqenim obi~ajima carigrad-
Vaskrs 1346.
ski patrijarh je krunisao careve na Istoku, a papa careve na Zapadu. Po{to se nije mogao nadati da }e ga iko od ove dvojice krunisati, srpska arhiepiskopija je uzdignuta na rang patrijar{ije.
Stefan Du{an je krunisan za cara Srba i Romeja na Vaskrs (16. aprila 1346.) u tvr|avi Kale u Skopqu. Krunisawe su obavili srpski patrijarh Joanikije II i trnovski patrijarh Simeon.
Obrazlo`ewe za ovaj postupak car Du{an je na{ao u u~ewu hri{}anske crkve. Skoro sve {to je nekada Gospod darovao prvom hri{}anskom caru, Konstantinu Velikom, pre{lo je u Du{anove ruke.
Misli se na zemqe i velike gradove „gr~kog carstva“.
Du{anova titula sada je glasila: „Stefan u Hristu Bogu blagoverni car svim Srbima i Grcima, i stranama bugarskim, i celome Zapadu, Pomorju, Frugiji i Arbanasima“.
Krunisawe cara Du{ana inspirisalo je i ~e{kog slikara Alfonsa Muhu koji je
dao isti naziv slici koju je uradio. Muha je bio veliki panslavista, pa je `eleo da svakoj slovenskoj zajednici posveti po jednu temu i sliku, u ~ast zajedni~kih korena. ^vrsto je verovao i nadao se budu-
}oj zajedni~koj budu}nosti svih Slovena. Tako ova slika predstavqa prizor iz srpske istorije. O izradi ovakve serije Muha je ma{tao od detiwstva i na kraju je uspeo da je ostvari.
SRPSKA HIMNA „BO@E PRAVDE“ BILA JE POKLON ZA PUNOLETSTVO KNEZA MILANA OBRENOVI]A:
Kako je nastala himna Srbije, "Bo`e pravde"
Marko Kraqevi} i Vila Raviojla, posle magijskih scena borbi i qubavi, pozivaju ceo narod koji horski peva: „Bo`e pravde, ti {to spase od propasti do sad nas".
Ovako se zavr{ava alegorijski pozori{ni komad Markova sabqa iz 19. veka, u kojem se prvi put pojavila pesma Bo`e pravde, danas himna Srbije.
„To je bilo vreme kada je Srbija sticala nezavisnost od Otomanskog carstva", ka`e istori~ar Sr|an Cvetkovi} sa Instituta za savremenu istoriju.
„Jovan \or|evi} je tekst napisao motivisan satiri~nom Zmajevom pesmom Jututunska narodna himna".
Re~ je o himni za koju Cvetkovi} ka`e da je „jedinstven primer kako parodija i satira mo`e da postane dostojanstvena pesma".
U Srbiju se posledwi put vratila 2004. godine, kada ju je nekada{wi predsednik Skup{tine Srbije Predrag Markovi} predlo`io za himnu zemqe.
„Vra}awe Bo`e pravde bilo je direktno povezano i sa jednim lokalnim izborima", ka`e Markovi}.
„Rekao sam politi~arima u Skup{tini - ako ne dobijemo himnu, nema ni izbora".
KAKO JE NASTALA HIMNA BO@E PRAVDE
Knez Mihailo Obrenovi} je jo{ u 19. veku od ministra prosvete Qubomira Nenadovi}a tra`io da raspi{e konkurs za novu himnu. Do tada, u Srbiji se pevala Vostani Serbie, po stihovima Dositeja Obradovi}a.
Ipak, knez nije do~ekao da vidi koji su predlozi stigli jer je ubijen 1868. godine. Proslavqeni pesnik i savremenik tog doba \ura Jak{i} nije poslao predlog dok je pesma Jovana Jovanovi}a Zmaja odbijena. Onda je na vlast sa 18 godina do{ao Milan Obrenovi}.
Tako je za kne`evo punoletstvo uprili~ena predstava "Markova sabqa", a glavni likovi su bili Marko Kraqevi} i Vila Raviojla.
Pesmu "Bo`e pravde" je u sklopu predstave komponovao Davorin Jenko, a tekst i celokupnu alegoriju Markova sabqa je napisao direktor Narodnog pozori{ta Jovan \or|evi}.
Vila Raviojla pesmu u predstavi najavquje re~ima „bli`i se, bli`i, to sre}no vreme".
„Srbija se tada osamostaqivala pod knezom, a onda i kraqem Milanom, a `eleli su rodoqubivu i monarhisti~ku predstavu", ka`e istori~ar Sr|an Cvetkovi} sa Instituta za savremenu istoriju.
„Jovan \or|evi} je napisao alegori~nu pesmu, koja je bila motivisana stihovima Jovana Jovanovi}a Zmaja".
Jututunsku narodnu himnu Zmaj je napisao protiv kneza Mihaila Obrenovi}a, a po~iwala je stihovima - Bo`e sveti, podr`i nam kwaza, zdrava, krepka, ohola i slavna, jer na zemqi nit je kadgod bilo, niti }e mu ikad biti ravna.
„Mnoge pesme koje su nastale u pozori{tu su neodvojivi deo srpske kulturne ba{tine", ka`e Vladimir \uri~i}, direktor pozori{ta Zoran Radmilovi} iz Zaje~ara.
„Jovan \or|evi} je kao upravnik Narodnog pozori{ta stvarao u vreme kada je satira bila prisutna na sceni kao na~in da se uka`e na probleme i da se na taj na~in do|e do naj{irih narodnih masa". \or|evi} je, ipak, ka`e \uri~i}, od satiri~ne Zmajeve pesme napravio rodoqubivu pa je pesma brzo postala popularna u narodu i po~ela da se peva po neformalnim okupqawima.
"Bo`e pravde" je zvani~no postala himna kada je Srbija postala nezavisna dr`ava 1878. godine nakon Berlingskog kongresa.
Kada je formirana Zajednica Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) u 20. veku, bila je deo trodelne himne, zajedno sa hrvatskom pesmom "Lijepa na{a" i slovena~kom "Naprej, zastava slave".
„JEDINA PESMA SRBIJE
KAO NEZAVISNE DR@AVE" Nakon {to je stvarawem zajednice SHS Bo`e pravde nestala kao samostalna himna, 1992. godine se na{la na jednom referendumu za izbor nove pesme dr`ave.
Zajedno sa pesmom "Na Drinu" (poznatija kao "Mar{ na Drinu"), bila je predlo`ena za novu himnu Srbije.
Pobedila je pesma "Na Drinu", ali odluka nije usvojena jer je referendum progla{en neva`e}im.
Predrag Markovi}, politi~ar jedne od tada vladaju}ih partija G17 plus, uvodi himnu "Bo`e pravde" u Skup{tinu Srbije 2004.
„Nije se radilo uop{te o pukoj formalnosti, ja sam `eleo ovu himnu da vratim u Srbiju", ka`e Markovi}.
Politi~arima od kojih neki i daqe u~estvuju na politi~koj sceni, Markovi} je pre 17 godina, ka`e, predlo`io da Srbija, nezavisno od strana~kog opredeqewa, re{i pitawe grba, zastave i himne.
„Za mene je "Bo`e pravde", prirodno, jedina himna koju je Srbija kao samostalna dr`ava imala", ka`e on. Markovi} tvrdi da su se svi slo`ili, ali da su ove „odluke morale da sa~ekaju leto zbog pogroma Srba na Kosovu".
U nemirima na Kosovu u martu 2004. poginulo je 19 qudi - 11 Albanaca i osam Srba; vi{e od 900 je povre|eno, 4.000 Srba je raseqeno, a uni{tene su 34 pravoslavne crkve, podaci su Evropske ogranizacije za bezbednost i saradwu (OEBS).
Po{to su se stranke, ka`e, tada ne}kale oko glasawa o dr`avnim simbolima, Markovi} je postavio uslov - da se uz raspisivawe lokalnih izbora, {to je u nadle`nosti predsednika skup{tine, glasa i o himni, grbu i zastavi. „I glasali su, dobili smo "Bo`e pravde" nazad", ka`e Markovi}, koji je kasnije bio deo i Ujediwenih regiona Srbije, a zatim i Pokreta obnove kraqevine Srbije.
Pesma je usvojena u skup{tini u avgustu 2004, a zvani~no je postala himna Srbije, posle raspada dr`avne zajednice sa Crnom Gorom 2006.
„TEKST KOJI ZBUWUJE": OD KNEZA PREKO KRAQA DO ZEMAQA Kada je 2006. godine vra}ena himna, promeweni su stihovi - "Bo`e spasi, Bo`e hrani, srpskog kraqa, srpski rod", a re~ kraq je zamewena re~ju zemqe.
O tome da li je promena stihova himne uobi~ajena i ispravna postoje razli~ita mi{qewa.
„Neki su bili zbuweni {to su mewane re~i pesme, a to je normalna stvar", smatra Predrag Markovi} u ~ijoj biografiji pi{e da se stru~no usavr{avao u inostranstvu u oblasti istorije.
„Izvorni tekst je bio - "Bo`e spasi, bo`e hrani, kraqa Marka", ali za kneza Milana je promewen, kao i kada je on postao kraq.
„Za kraqa Aleksandra nije moglo da se umetne ime zbog metrike pesme, pa je tada stavqeno - srpskog kraqa".
Markovi} kao primer daje i englesku himnu, Good save the queen, kada je tekst promewen iz kraqa u kraqicu kada je na presto do{la Elizabeta Druga. Istori~ar Sr|an Cvetkovi} ka`e da „ne postoji obi~aj da se toliko mewaju testovi himne".
„Tu se pada u zamku, za himnu je bitna tradicija i simbolika, a ne trenutno dr`avno ure|ewe", ka`e on.
„Zamislite {ta bismo dobili da svaka generacija mewa re~i himne".
Slika „Krunisawe srpskog cara Du{ana za vladara Isto~nog rimskog carstva”, ~e{kog slikara Alfonsa Muhe
U@IVAWE ZA DU[U I TELO:
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Ova sedmica donosi uzbudqive promene na poslovnom planu. Ove promene mogu vas naterati da donesete brze odluke, {to }e vam pomo}i da napredujete, ali i donesu unutra{we nesigurnosti. U qubavi, mogu}i su trenuci preispitivawa, kada }e biti va`no balansirati izme|u pro{lih emocija i novih mogu}nosti. Ne dozvolite da vas nesigurnosti u qubavi zadr`i.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Preispita}ete neke od svojih `ivotnih izbora. Ovo je savr{en period za rad na sebi, jer }ete postati svesniji svojih unutra{wih potreba. U qubavi, mogu}e je da }ete u}i u fazu gde }e komunikacija sa partnerom biti kqu~na za re{avawe nesuglasica. Mo`ete o~ekivati emotivne otkri}e koje }e vam pomo}i da obnovite vezu ili da se oslobodite starog tereta.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Mogu}i su susreti s novim qudima ili povratak starih prijateqstava, {to }e imati va`an uticaj na va{e profesionalne planove. Potrudite se da uskladite li~ne ambicije sa stvarnim mogu}nostima. Na qubavnom planu, va`no je da budete iskreni sa partnerom. Ova nedeqa donosi mogu}nost za dubqe povezivawe i razumevawe. Zdravqe je stabilno, ali obratite pa`wu stres.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Svet polako otkriva prirodna i istorijska bogatstva Balkana, ali spokoj ovog mesta posebno se isti~e.
Iako regionu ne nedostaje predivnih mesta za izlet u prirodu, jedno od najlep{ih je u Republici Srpskoj, a od nedavno i na listi renomiranog magazina Time Out. Uz hrvatska Plitvi~ka jezera, koja neumorno skupqaju lovorike, Nacionalni park Komodo u Indoneziji, Choquequirao u Peruu – i druge spektakularne destinacije {irom sveta ponosno stoje Jawske otoke.
„Svet polako otkriva ~uda Bosne i Hercegovine, ali spokoj koji pru`aju Jawske otoke je na sasvim drugom nivou. Sme{tene oko deset kilometara ju`no od [ipova (oko 185 kilometara zapadno od Sarajeva), Jawske otoke su mre`a ostrvaca povezanih {armantnim drvenim mosti}ima, kristalno ~istom vodom, bujnim zelenilom, idili~nim drvenim ku}icama i nekoliko mirnih slapova“, pi{e Time Out
Dodaju i kako je obli`wa pra{uma Jaw (koju je UNESCO upisao na listu svetske ba{tine) savr{en ukras kraja koji se odlikuje spektakularnom bioraznoliko{}u.
Ovaj kraj posebno je popularan leti, kada velike tempe-
rature oteraju qude s betona u zelenilo, a u tome poma`e reka Jaw, koja je hladna tokom cele godine. U {etwi zelenilom vide}ete i natpis koji poru~uje: “Dobro do{’o. Izuj brige… Uspori… U`ivaj!”.
Osim osve`ewa koje pru`a reka, tu je i hladovina stabala koja {titi od vru}ine. Izme|u slapova prona}i }ete i sto za ru~ak, a pri~a se da je pastrmka najboqi izbor.
Ako odlu~ite da preno}ite u pitomoj divqini, na raspolagawu su bajkovite ku}ice koje imaju izuzetne ocene na Bookingu.
Gosti ih hvale zbog srda~nih doma}ina i predivne prirode, kao i opu{taju}e zvuke reke Plive.
Ova sedmica }e biti ispuwena emotivnim promenama, koje }e vas podsta}i da se posvetite sebi i svojim najbli`ima. Povoqan period za planirawe budu}nosti, ali }ete se vra}ati na pro{le doga|aje i iskustva. U qubavi, partner }e biti izvor podr{ke, ali }e biti potrebno vi{e strpqewa kako biste re{ili potencijalne nesuglasice. Motivisani ste da zavr{ite ono {to ste zapo~eli.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Mogu}i izazovi koji }e zahtevati brze odluke. Na qubavnom planu, va{a strastvena priroda dolazi do izra`aja, ali pazite da ne preopteretite partnera svojim zahtevima. Slobodni Lavovi }e imati priliku da upoznaju interesantnu osobu, ali nemojte da se zale}ete. Ose}a}ete potrebu da se opustite. Izbegavajte ve}e investicije. Prona|ite vreme za fizi~ku aktivnost i relaksaciju.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Novi izazovi na poslu, ali i mogu}nosti za usavr{avawe i napredovawe. Usmerite svoju energiju na planirawe dugoro~nih ciqeva. U qubavi, partner vas podr`ava, ali bi}e potrebno vi{e strpqewa kako biste re{ili eventualne nesuglasice. Slobodne Device mogu }e se na}i u situaciji gde su emocije pomalo pome{ane. Previ{e stresa mo`e negativno uticati na va{e mentalno stawe.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Promene }e vas naterati da se prilagodite novim okolnostima! Mogu}nost za profesionalni napredak, ali }ete biti suo~eni s izazovima koji }e vas podstaknuti na brze reakcije. Za zauzete Vage, bi}e va`no da ulo`e napor kako bi sa partnerom postigli dubqe emocionalno povezivawe. Slobodnim Vagama }e biti potrebno vreme da preispitaju svoje emocije i `eqe.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Dinamika na poslovnom planu, a vi }ete biti suo~eni s novim zadacima. Bi}e to prilika da poka`ete svoje sposobnosti, {to }e doneti profesionalnu satisfakciju. U qubavi ne donosite brze zakqu~ke, ve} se fokusirajte na re{avawe nesporazuma kroz iskrenu komunikaciju. Slobodne [korpije }e imati emotivne turbulencije koje }e ih podstaknuti da razmisle o svojim `eqama.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Energi~na i dinami~na sedmica, {to }e vam omogu}iti da ostvarite napredak na vi{e frontova. U qubavi, va{a slobodna priroda dolazi do izra`aja, pa }ete mo`da `eleti da se oslobodite ograni~ewa. Pazite na preteranu impulsivnost, koja mo`e da izazove nesporazume sa partnerom. Slobodni su skloni flertu, ali im se savetuje da ne donose prebrze zakqu~ke o novim prilikama.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Po~etak nedeqe donosi obaveze koje }e vas motivisati da se fokusirate na dugoro~ne ciqeve. U qubavi, odnos sa partnerom bi}e stabilan. Ako ste u vezi, potrudite se da partneru poka`ete vi{e pa`we i qubavi. Slobodni Jar~evi }e se na}i u situaciji gde su wihove emocije pome{ane, {to mo`e stvoriti konfuziju u qubavnom `ivotu. Fizi~ka aktivnost }e vam pomo}i da se opustite.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Ova sedmica donosi nove prilike da ostvarite svoje ambicije na poslovnom planu, ali }ete biti suo~eni sa izazovima koji }e vas naterati da se prilagodite. U qubavi, odnos sa partnerom bi}e pod posebnom pa`wom, jer }ete biti skloni da analizirate svaki detaq. Slobodne Vodolije poku{avaju da uspostave emocionalnu ravnote`u. Savetuje da obratite pa`wu na nervnu napetost.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Ova sedmica bi}e povoqna za razmatrawe dugoro~nih ciqeva, iako }ete biti suo~eni sa izazovima na poqu i posla i qubavi. U qubavi }e biti potrebno vi{e strpqewa da biste razjasnili nesuglasice s partnerom. Slobodne Ribe }e se na}i u situaciji gde ose}aju emotivnu nesigurnost, pa }e im biti potrebno vreme da preispitaju svoje `eqe i namere. Prona|ite na~ine da se opustite.
U nau~nim krugovima predstavqen je novi, najmawi pejsmejker, koji }e mnogim pacijentima sa problema sa srcem poboq{ati kvalitet `ivota. Za sada je testiran na `ivotiwama i to veoma uspe{no, a nau~nici se nadaju da }e u skorije biti testiran i na qudima. Ovaj nedavni nau~ni pronalazak izgleda kao velika tehni~ka inovacija, a u stvari je veli~ine zrna pirin~a. Najmawi pejsmejker na svetu, privremeni regulator otkucaja srca mawi je od zrna pirin~a i mo`e se ubrizgati i kontrolisati svetlo{}u. Iako je potrebno jo{ vremena da bi bio testiran na qudima, be`i~ni pejsmejker je oceqen kao "transformativni proboj" koji bi mogao da podstakne napredak u drugim oblastima medicine.
Milioni qudi {irom sveta imaju pejsmejkere, koji stimuli{u srce elektri~nim impulsima kako bi osigurali da normalno kuca. Tim istra`iva~a koji stoji iza novog ure|aja istakao je da su veoma motivisani da pomognu jednom procentu dece ro|enoj sa uro|enim sr~anim manama kojima je potreban privremeni pejsmejker u nedeqi nakon operacije. Pejsmejker bi tako|e mogao pomo}i odraslima da povrate normalan rad srca dok se oporavqaju od
same operacije srca, pi{e Sajans Alert. Trenutno, privremeni pejsmejkeri zahtevaju operaciju gde se elektrode postavqaju na mi{i}, a `ice se povezuju sa ure|ajem sa napajawem na grudima pacijenta. Kada pejsmejker vi{e nije potreban, lekari ili medicinske sestre izvla~e `ice, {to mo`e da dovede do o{te}ewa. Tako|e je napravqen tako da se rastvori u telu kada vi{e nije potreban, {tede}i pacijente invazivne hirurgije. Pejsmejker je "uparen" sa mekim flasterom koji se stavqa na grudi pacijenta, prenosi ~asopis Nature. Kada flaster detektuje nepravilne otkucaje srca, on automatski {aqe svetlost koja "govori" pejsmejkeru koji otkucaj srca treba da stimuli{e.
Visok krvni pritisak ostavqa posledice, ~ak i kada nema simptoma
Tre}ina odrasle populacije ve} ima visok krvni pritisak, a mnogi to i ne znaju
Arterijska hipertenzija je naj~e{}a kardiovaskularna bolest u svetu i naj~e{}a bolest u razvijenim zemqama.
To je opasno stawe koje poga|a tre}inu stanovni{tva i pove}ava rizik od razvoja drugih hroni~nih bolesti i dovodi do prerane smrti.
Va{ lekar }e vam dijagnostikovati hipertenziju kada vam krvni pritisak bude 140/90 mmHg ili vi{e u nekoliko navrata. Po novim smernicama upozorava}e i na prehipertenziju, jer je po novim smernicama idealan krvni pritisak za zdravu osobu 120-129/80-84 mmHg.
MNOGO GODINA
BEZ SIMPTOMA
Problem krvnog pritiska je taj {to on dugo prolazi neprime}en, a simptomi – okcipitalna glavoboqa (jaki bol u potiqku), bol u grudima, vrtoglavica, umor, zujawe u u{ima, nestabilnost u hodu, krvarewe iz nosa –uglavnom se javqaju paralelno sa o{te}ewem drugih organa.
POSNI RECEPT
POSNE RUM BOMBICE
POTREBNO JE:
n 250 g margarina, n 250 g {e}era u prahu, n 250 g samlevenog keksa, n 100 g mlevenih oraha, n kokosovo bra{no, n malo ruma, n suvo gro`|e ili le{nik.
PRIPREMA:
Posne rum bombice se pripremaju na slede}i na~in:
1. Umutiti margarin i {e}er u prahu pa dodati keks, mlevene orahe i dve ka{ike ruma.
2. Od mase praviti bombice i u svaku staviti zrno suvog gro`|a ili le{nik.
3. Uvaqati u kokosovo bra{no ili orahe.
4. Poslu`iti, prijatno!
Zbog toga je redovno merewe i obra}awe pa`wa na faktore rizika jedini na~in da se otkrije arterijska hipertenzija i da se dosledno le~i promenama na~ina `ivota i lekovima.
U stvari, postoji stalna povezanost izme|u povi{enog krvnog pritiska i rizika od mo`danog udara, bolesti koronarne arterije, sr~ane insuficijencije i progresije hroni~ne bolesti bubrega.
Istra`ivawa pokazuju da svakih 20 mmHg porasta sistolnog krvnog pritiska ili 10 mmHg pove}awa dijastolnog krvnog pritiska udvostru~uje rizik od fatalne bolesti koronarnih arterija i mo`danog udara.
Sada su istra`iva~i sa Medicinskog univerziteta u Be~u otkrili strukturne promene u bubrezima hipertoni~ara bez vidqivih simptoma i objavili
svoj rad u ~asopisu „Hypertension“.
POREME]ENA
FILTRACIJA BUBREGA
Rezultati pokazuju da visok krvni pritisak mo`e dovesti do abnormalnosti u podocitima, }elijama u bubre`nom filteru, ~ak i bez drugih ve} postoje}ih stawa kao {to je dijabetes.
„Podociti su specijalizovane }elije bubre`nih glomerula koje imaju kqu~nu ulogu u funkciji filtrirawa bubrega. Wihova veli~ina i gustina su va`ni pokazateqi zdravqa bubre`nog tkiva“, rekli su istra`iva~i.
Visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2 su me|u naj~e{}im uzrocima hroni~ne bolesti bubrega. Iako su efekti dijabetesa na funkciju bubrega dobro prou~avani, ranije je bilo nejasno u kojoj meri visok krvni pritisak
izaziva direktne strukturne promene ~ak i bez dodavawa dijabetesa.
Trenutna studija pru`a nove uvide u ovo, {to bi moglo biti va`no za rano otkrivawe i planirawe terapije.
„Rezultati pokazuju da pacijenti sa hipertenzijom imaju smawenu gustinu podocita i da su im jedra }elija uve}ana u odnosu na zdrave osobe. Ove promene su
se desile nezavisno od dodatne dijagnoze dijabetesa tipa 2 i verovatno predstavqaju prvi mikroskopski vidqiv korak ka poreme}enoj funkciji bubrega“, saop{tio je prvi autor studije, dr Kristofer Pa{en. Dodao je da bi rano otkrivawe i le~ewe bilo od pomo}i kada je u pitawu usporavawe napredovawa bolesti bubrega i spre~avawu dugotrajnih o{te}ewa.
Otkrivena veza izme|u dugove~nosti i elokvencije
Nedavna studija otkriva iznena|uju}u vezu izme|u dugove~nosti i verbalne elokvencije — sposobnosti efikasnog prise}awa i upotrebe re~nika.
Prethodna istra`ivawa otkrila su malo verovatnu mogu}nost – da na dugove~nost uti~e inteligencija. Me|utim, inteligencija nije jednostavna karakteristika. Postoje mnoge osobine koje tome doprinose i koje se mogu testirati — od pam}ewa do matemati~ke logike.
U studiji iz 2024. godine, Paolo Gisleta sa Univerziteta u @enevi povezao je dugove~nost sa jednom od tih osobina: verbalnom elokvencijom (merom ne~ijeg re~nika i sposobnosti da ga koristite).
Koriste}i uzorke iz Berlinske studije starewa, koja je po~ela da prikupqa podatke neposredno pre pada Berlinskog zida 1989. godine, pratio je 516 qudi starosti od 70 do 105 godina od registracije do smrti, u nekim slu~ajevima i do 18 godina.
Studija je merila faktore kao {to su zdravqe zuba, nivo stresa i ekonomsko blagostawe, kao i kogniciju. To ga ~ini „bogatim i retkim skupom podataka“, rekao je Gisleta. Istra`iva~i su uzorkovali devet razli~itih kognitivnih testova da bi razumeli da li razli~iti aspekti inteligencije mogu biti bli`e povezani sa dugove~no{}u od drugih.
BOGAT VITAMINIMA I MINERALIMA
Ananas je bogat vitaminom C, manganom i drugim va`nim hranqivim materijama kao {to su vlakna, kalijum i kalcijum“, isti~u nutricionisti. Sadr`i i obiqe antioksidanata koji {tite telo od {tetnog dejstva slobodnih radikala.
ODLI^AN ZA JA^AWE IMUNITETA Zahvaquju}i visokom sadr`aju vitamina C, ananas ja~a imuni sistem i poma`e telu da se bori protiv infekcija i bolesti. U~estvuje u proizvodwi belih krvnih zrnaca (leukocita) koji {tite organizam od infekcija, bakterija, virusa, drugih {tetnih materija.
Testovi su merili ~etiri kognitivne sposobnosti: verbalnu elokvenciju, perceptivnu brzinu, verbalno znawe i epizodno pam}ewe.
Brzina percepcije je mera ne~ije sposobnosti da brzo uporedi, analizira ili izvr{i zadatke evaluacije {ablona koriste}i vizuelne znakove. Verbalna sposobnost je mera ne~ijeg re~nika. Epizodi~na memorija je mera ne~ije sposobnosti da se priseti i pamti li~na iskustva.
Svaka od ovih kategorija je merena sa nekoliko testova. Jedan test je, na primer, merio verbalnu elokvenciju tra`e}i od u~esnika da imenuju {to vi{e `ivotiwa u roku od 90 sekundi.
Prikupqaju}i podatke o razli~itim kognitivnim ve{tinama, Gisleta i wegov tim
ukqu~ili su informacije o tome kako se u~inak u~esnika mewao i procenili rizik od smrti tokom vremena.
Zatim su razvili model koji povezuje uo~ene promene sa rizikom od smrti. Ovo je zahtevalo doprinos istra`iva~a sa vi{e univerziteta sa ekspertizom u vrsti analize podataka koja se naziva zajedni~ki multivarijantni longitudinalni model pre`ivqavawa.
„Danas je postalo mnogo lak{e raditi ovakvu vrstu istra`ivawa jer ima vi{e dostupnih podataka. Ima vi{e qudi koji su voqni da sara|uju. Postoje boqi alati“, rekao je Gisleta.
Jedna popularna teorija, objasnila je Gisleta, je da je fizi~ko telo neraskidivo povezano sa mentalnim, emocionalnim i kognitivnim procesima.
„Svi ovi domeni jednostavno opadaju zajedno, bilo da se radi o spoznaji, li~nosti, emocijama ili generalno biolo{kom, medicinskom padu“, rekao je on.
Prema toj teoriji, verbalna elokvencija bi bila dobra mera blagostawa, objasnio je Gisleta, jer je to slo`en proces koji se oslawa na vi{estruke kognitivne sposobnosti. Ovo mo`e ukqu~ivati dugoro~nu memoriju, re~nik, efikasnost i vizuelno pam}ewe. Dakle, kada testirate svoju verbalnu elokvenciju, „radite ne{to veoma zanimqivo“, rekao je on.
PODSTI^E PRAVILNO VAREWE
Ananas sadr`i bromelain – enzim koji poma`e u razgradwi proteina i poboq{ava varewe. Mo`e da ubla`i nadimawe i nelagodnost, posebno nakon obilnog obroka. Korisno ga je jesti posle ve~ere kako biste smawili nadimawe i imali boqi i kvalitetniji san. POBOQ[AVA ZDRAVQE SRCA Antioksidansi, vlakna i kalijum prisutni u ananasu mogu pomo}i u smawewu upale i smawewu krvnog pritiska, {to je va`no za odr`avawe zdravog srca.
POMA@E KOD GUBITKA TE@INE
Pored zdravqa, ananas je i odli~na na-
mirnica za mr{avqewe. Ananas ima malo kalorija i puno vode, {to ga ~ini odli~nim izborom ako `elite da smr{ate. Vlakna koje sadr`i produ`avaju ose}aj sitosti i smawuju potrebu za prejedawe. SMAWUJE GUBITAK KOSE
Mnogi qudi imaju problem sa opadawem kose iz raznih razloga, a mogli bi sebi da pomognu jedu}i ananas.
Vitamini i minerali u ananasu, posebno vitamin C i mangan, podr`avaju zdrav rast kose i ja~aju ko`u glave, {to mo`e dugoro~no smawiti gubitak kose.
EVO GDE ]E LEPA BRENA DA @IVI NAKON [TO PRODA VILU ALEKSANDRI PRIJOVI]: Prvi kom{ija bi}e joj Novak \okovi}
Jugoslovenska zvezda, Lepa Brena, prodaje vilu na Be`anijskoj kosi, svojoj snajki Aleksandri Prijovi}.
Brena i wen mu` Boba @ivojinovi} uspeli su da sklope dogovor sa peva~icom, Aleksandra Prijovi} }e izdvojiti ~ak
2 miliona evra za ovu luksuznu nekretinu, prenosi Telegraf.
Brena i Boba bi trebalo da se isele iz vile do kraja godine, a potom }e Prija da se useli sa mu`em i porodicom, saznaje izvor.
Jugoslovenska zvezda i wen mu` `ive}e u novoizgra|enoj kuli koja se nalazi u luks delu Novog Beograda.
U blizini `ivi i wihov sin Viktor @ivojinovi}, ali i brojne poznate li~nosti koje }e im biti prve kom{ije. Jedan od wih je na{ najboqi teniser Novak \okovi}, zatim peva~ica Milica Pavlovi}, Milica Todorovi}, Katarina Gruji}, Sa{a Kova~evi} i drugi.
Cena kvadrata u ovom delu grada iznosi oko 3000 do 3.500 hiqade evra, {to Breni nije bilo problem da izdvoji.
Ina~e, Brena je pre nekoliko godina priznala da razmi{qa da proda ku}u na Be`aniji i da je sve to biznis.
Otkako su wena deca krenula svojim putem i oti{li iz porodi~ne vile, peva~ici je ku}a postala prevelika i vi{e je ni{ta nije toliko vezivalo za wu, zbog ~ega je donela odluku da je proda.
OLGA ODANOVI] I PELE PO^ELI SU DA @IVE ZAJEDNO
NAKON DVA DANA VEZE, A KUMOVAO IM JE POZNATI GLUMAC:
„Kasnio je na ven~awe, ~ekali smo ga ispred mati~ara“
Olga Odanovi} i Dragan Petrovi} Pele su u braku nekoliko decenija i imaju }erku Lenku i sina Jakova. Glumica je jednom prilikom otkrila i kako su se wih dvoje upoznali.
„Iako sam znala za wega, pre same predstave se nismo ~ak ni upoznali. Do{la sam slu~ajno ranije na fakultet jednog dana i videla da je u u~ionici sedeo samo Pele. Onda mi je iz ~ista mira rekao: ‘Ja }u tebe da `enim'“, ispri~ala je Olga svojevremeno.
Pele je odlu~io da je otprati do stana, a posle dva dana se uselio kod we.
„Tog dana me je ispratio do ku}e, odlu~an da svrati kod mene. Ube|ivawa da ne `ivim sama i kako imam cimerku nisu mi pomogla da ga odgovorim. Stanovala sam u iznajmqenom stanu u Zemunu. Bilo je veoma ~udno. Dugo smo sedeli i pri~ali, a dva dana kasnije, uselio se kod mene i odmah smo po~eli da `ivimo zajedno. Kada sa ove distance pogledam na sve to, shvatam da je tako moralo da bude i da je sve ipak ispalo super“, otkrila je Olga.
Ven~awe je uprili~eno u krugu najbli`ih prijateqa, a kum im je bio kolega Boda Ninkovi}.
„Moj kum Boda Ninkovi} zakasnio je na ven~awe. ^ekali smo ga tako ispred mati~ara i kada se kona~no pojavio, ~askom smo zavr{ili“, pri~ao je Pele, prenosi „Blic“.
MILICA TODOROVI] O QUBAVNIM PORAZIMA:
„Qudi me sa`aqevaju, ali ja znam {ta je istina“
Milica Todorovi} iza sebe ima vi{e dugogodi{wih veza poznatih javnosti, a posledwa u nizu bila je sa izvesnim hrvatskim preduzetnikom. Me|utim, objavqena je vest da je on uhap{en, a peva~ica je tom prilikom otkrila da su raskinuli pre tog de{avawa.
Peva~ica, ipak, ne gubi nadu u qubav, te veruje da }e prona}i ~oveka svog `ivota.
„Qudi ka`u ‘Bo`e, jadna bre ova Milica’, qudi me nekako sa`aqevaju, a ja ih nekako i razumem. Oni to kad gledaju sa strane i ispadne tako, kao ‘Bo`e, ova Milica stvarno nema sre}e u qubavi’. Ja se uvek vodim time, kad ti Bog ka`e, da }e se tad i desiti“, rekla je Milica za TVE, pa je dodala:
„[to se ti~e qubavi, ne{to ne}e i idemo daqe, fokusiramo se na posao. Ja znam {ta je istina i ja znam da sam ja ispravna pred Bogom i da nemam ni fleke ni mrqe na svojoj du{i.“
MILO[ TIMOTIJEVI]:
Upotreba zvu~nog topa 15. marta protiv gra|ana, je nova nadstre{nica koja nam se dogodila
Upotreba zvu~nog topa 15. marta protiv gra|ana, je nova nadstre{nica koja nam se dogodila. Prvog novembra se desila jeziva tragedija u Novom Sadu, a ~ini mi se da je ovo {to se sada dogodilo u Beogradu u jednom smislu jo{ jezivije, jer je vlast namerno uperila oru`je na svoj narod. Svako ko se zadesio u tom trenutku na potezu od Slavije prema „Londonu“, bio je pogo|en i osetio je dejstvo tog oru`ja, ka`e glumac Milo{ Timotijevi}.
Milo{ Timotijevi} je na svom Instagram profilu objavio video snimak na kojem sa vi{e od 40 svojih koleginica i kolega, daje podr{ku petom zahtevu studentima u blokadi.
Zajedno sa studentima, glumice i glumci tra`e od vlasti odgovor na pitawe „Ko je odgovoran za incident 15. marta“ na protestu u Beogradu.
Ono {to je najjezivije u ovom doga|aju, kako smatra Timotijevi}, je to {to je oru`je upotrebqeno u trenutku kada su gra|ani koji ne `ele da zaborave da je 16 qudi poginulo u Novom Sadu zbog neodgovornosti i bahatosti vlasti, odavali po{tu stradalima.
„Mislim da je to neoprostivo, i kao {to podr`avam ~etiri prethodna zahteva studenata, podr`avam i ovaj peti, tra`im odgovor na pitawe ‘Ko je odgovoran za incident 15. marta’ na protestu u Beogradu. Apsolutno mora da se istera istina {ta se dogodilo tog dana, ko je naredio upotrebu oru`ja i kakvo je oru`je upotrebqeno protiv nas“.
Prema re~ima Timotijevi}a, iako sna`no podr`ava studente u blokadi u svim whovim herojskim akcijama, i stoji uz wih i u ovom biciklisti~kom maratonu u Strazbur, gde }e istinu i pravdu zatra`iti
od Evropskog suda, on ipak ima dovoqno godina i iskustva, kako ka`e, da ni od koga ne o~ekuje ni{ta. „Ukoliko se ne{to pozitivno desi, bi}e dobro za sve nas i na{u borbu za qudska prava i pravdu, ali mi moramo ovde, sami, da uradimo sve {to je potrebno da do|emo do istine i o novosadskoj nadstre{nici i o ovoj beogradskoj 15. marta, i da nikada vi{e ne dozvilimo da nam se to desi. Mislim da nam niko ne}e pomo}i ukoliko mi sami sebi ne pomognemo“, isti~e Milo{ Timotijevi}.
Video snimak podr{ke studentima na kraju ima poruku „19.11, 15.03. Ko je odgovoran?“, a na wemu se pojavquju i Svetlana Ceca Bojkovi}, Anita Man~i}, Dragan Mi}anovi}, Gorica Popovi}, Milan Caci Mihailovi}, Vesna Trivali}, Anica Dobra, Dragan Bjelogrli}, Milica Mihajlovi}, Goran [u{qik, Nikola Rako~evi}, Petar Ben~ina, Aleksandra Jankovi}, Isidora Mini}, Aleksandar Radoji~i}, Nina Jankovi}, An|elika Simi}, Aleksej Bjelogrli}, Miona Markovi}, Andrija Milo{evi}, Jovan Jovanovi}, Lena Bogdanovi}…
CECA RA@NATOVI] O NOVOM ALBUMU: „Nije momenat za velike projekte, svesni smo {ta nam se de{ava na ulicama“
Ceca Ra`natovi} je odr`ala veliki koncert u Vrawu, a tom prilikom govorila je i o novom albumu.
Peva~ica je nekoliko sati uglas sa publikom pevala velike hitove, a mnogi o~ekuju i neke nove. Pro{lo je skoro devet godina od wenog posledweg albuma „Autogram“, a mnogi su mislili da }e fanove ove godine obradovati pesmama.
Me|utim, kako je otkazala najavqeni koncert na U{}u, ne}e biti ni novih numera ove godine, a peva~ica isti~e da je to zbog
lo{e dru{tvene situacije. „Imam ve} 6 ili 7 pesama, nisma brojala…verujem u moje autore to je Braja i Dejan Kosti} sve do sada {to sam ~ula mi se jako svi|a i nekkao to je pisano za mene. Album ne}e biti skoro, jednostavno zato {to mi se ne svi|a atmosfera u kojoj `ivimo, mislim da nije momenat za neke velike projekte, svesni smo {ta nam se de{ava na ulicama mostovima stvarno ne mogu da slavim, a neko je tu`an i nesre}an sigurno mi ne pada da ne{to tako uradim, niti je vreme niti sam raspolo`ena za tako ne{to“, rekla je Ceca.
BATA @IVOJINOVI] UMALO POGINUO NA SNIMAWU FILMA „VALTER BRANI SARAJEVO“:
„Kao da me je pogodio pravi metak, bol je bio nepodno{qiv“
Velimir Bata @ivojinovi} ve} davne 1972. godine snimio je film "Valter brani Sarajevo" koji je postao jedna od wegovih najpoznatijih uloga.
Me|utim, malo je poznato da je Bata @ivojinovi} umalo poginuo tokom snimawa filma. Kako je scenario podrazumeva brojne komplikovane scene, jedna od wih je silazak sa Sahat kule. Bata nije `eleo dublera za tu scenu, a onda ju je jedva snimio.
“Po~eo sam da se spu{tam niz konopac, dok su nema~ki vojnici pucali u mene. Osetio sam bol u mi{ici, kao da me pogodio pravi metak. Iako nisam smeo da stanem, bol je bio nepodno{qiv. Me|utim, morao sam da nastavim,” prisetio se Batar. Svakako ovakav rizik se na kraju isplatio jer je Valter postao jedna od wegovih najpoznatijih uloga.
„Niko nije znao {ta sam do`iveo. Bio sam u velikom bolu, ali sam to sakrio. Smatram da je rizik bio deo mog posla, a uspe{an zavr{etak scene je opravdao sve.“
NIKOLA JOKI] OSTAJE BEZ MVP NAGRADE
IZ BIZARNOG RAZLOGA:
Potcewena ve{tina ili sudijska za{tita?
Nikola Joki} igra sezonu `ivota, ali bi mogao da ostane bez MVP priznawa. Tri puta je bio najboqi igra~ liga{kog dela prvenstva, ali se ~ini da bi sada moglo da presudi ne{to drugo.
Vi{e puta smo pri~ali o takozvanom „zamoru glasa~a“, ali je sada u pitawu ne{to potpuno drugo.
Po prvi put jo{ od 19. decembra 2021. godine [ej Gilxus-Aleksander protiv Los An|eles Lejkersa nije uspeo da izbori nijedno slobodno bacawe.
Za ~oveka koji prose~no izvodi 8,8 po susretu to je bio svojevrsni {ok. Izveo ih je ~ak 658 u sezoni {to je 226 vi{e od Joki}a. Otud i razlika u poenima koja trenutno postoji kada se pogleda ~itava statistika.
Da sve bude jo{ bizarnije Joki} bi zbog ~iste veli~ine i snage trebalo da bude ~ovek koji }e ih vi{e izvoditi, ali uprkos tome {to su mu ruke u ogrebotinama i modricama ne dobija tako lako faulove.
U eri kada NBA liga poku{ava da za{titi bekove imamo sve vi{e slobodnih bacawa, pa se postavqa pitawe da li }e zapravo ova potcewena veli~ina iznu|ivawa faulova odlu~iti pitawe MVP.
Ili je to, pak, (ne)osnovana sudijska za{tita koja }e odneti prevagu. Uostalom, u ligi samo Janis Adetokumbo izvodi ve}i broj slobodnih bacawa od Kana|anina.
Joki} po susretu izvede 6,4 bacawa, {utira za 80 odsto uspe{nosti, a [ej je prvi put posle 1.205 me~eva ostao bez slobodnog bacawa u prethodnoj no}i.
NEVEROVATAN PODATAK [OKIRAO SVE, POKLONILI MU SE NAJBOQI SVIH VREMENA
Dobili smo novog najboqeg strelca hokeja ikada
Aleks Ove~kin oborio je rekord hokeja za koji se mislilo da }e biti nedodirqiv, ali je to uspeo uz neverovatnu koincidenciju.
Ove~kin je postigao 895 golova na 1.487 me~eva NHL i tako prestigao legendarnog Vejna Greckog koji je na istom broju me~eva postigao samo gol mawe.
Neverovatna slu~ajnost. Grecki je po mnogima najboqi hokeja{ svih vremena, a on je dr`ao rekord od 1984. godine kada je prevazi{ao Gordona Houa.
Ove~kin igra za Va{ington Kapitalse od 2004. godine kada je bio prvi pik i pomogao je klubu da osvoji prvi Stenli kup 2018. godine.
Grecki ima i 1.963 asistencije, pa i daqe po ukupnom broju golova i asistencija predvodi ligu (2.857).
„Kakav dan. Kao {to sam govorio uvek ovo je timski sport i bez mojih momaka, ~itave organizacije, navija~a, trenera, nikada ne bih bio ovde i nikada ne bih uspeo da prevazi|em Velikana. Pa, hvala vam i volim vas mnogo.
Hvala i golmanu Sorkinu koji mi je dozvolio da postignem 895. gol. Najva`nije od svega hvala mami, porodici, mojoj predivnoj `eni, mom tastu, deci. Bez vas nikada ne bih stajao ovde“, poru~io je Ove~kin.
^estitali su mu Majkl Xordan, Lebron Xejms, Tom Brejdi, Majkl Felps, Simon Bajls i Roxer Federer.
[TA
SE
DE[AVA
U ABA LIGI: Zvezda ispod o~ekivawa, Partizan i Budu}nost u borbi za prvo mesto
Ako ste mislili da je u Evroligi rasplet pred kraj liga{kog dela sezone dramati~an, {ta tek re}i za ABA ligu u kojoj }e se igrati jo{ pet kola pre doigravawa.
Kao i u elitnom takmi~ewu, ni u ABA ligi nije poznato ko }e biti na prvom, drugom, tre}em, a ni ~etvrtom mestu.
Jasno je da }e se za prve dve pozicije boriti Partizan i Budu}nost, dok }e za tre}u poziciju bitku voditi Dubai i Crvena zvezda.
Nakon 25. kola ABA lige prvu poziciju dr`e crno-beli sa u~inkom od 22 pobede i tri poraza, koliko ima i Budu}nost na drugom mestu.
Iza wih je Dubai sa 20 pobeda i pet poraza, dok je Zvezda iza wih sa 19-6.
Upravo je ekipa Janisa Sferopulosa do`ivela novu sramotu u ABA ligi tokom 25. kola, po{to je pred svojim navija~ima u Beogradskoj areni pora`ena od Spartaka iz Subotice sa 78:77.
Posledwi put kada je Zvezda imala {est poraza u regionalnom takmi~ewu bilo je u sezoni 2019/20, koja nije zavr{ena zbog pandemije koronavirusa.
Crveno-bele su od starta pobe|ivali Dubai (dva puta), Split, Budu}nost, Cedevita i Spartak.
Zbog toga je ona i definitivno izgubila trku za jedno od prva dva mesta, a kako sada stvari stoje i tre}a pozicija }e im biti nedosti`na uprkos ~iwenici da osim duela sa Partizanom ima lak raspored.
Budu}nost je kako stvari stoje najbli`a mestu broj jedan. Podgori~ani su prvom delu sezone pobedili crno-bele u Beograd, tako da }e 13. aprila u „Mora~i“ imati {ansu da novim trijumfom protiv Partizana prakti~no obezbede pol poziciju i prednost doma}eg parketa do kraja plej-ofa.
Ipak, ne}e to biti lak zadatak za ekipu iz Podgorice koja u liga{kom delu sezone na doma}em terenu nije pobedila Partizan od 2021. godine.
Ekipa Obradovi}a ima najte`i raspored jer je pored odlaska u glavni grad Crne Gore o~ekuje i ve~iti derbi, na doma}em terenu, kao i gostovawe Cedevita Olimpiji, koja juri peto mesto.
Debitant i najprijatnije iznena|ewe takmi~ewa Dubai ima pobedu vi{e od Crvene zvezde i {to je jo{ bitnije dve pobede protiv crveno-belih.
Pobedio je Dubai sve rivale na doma}em terenu, osim Budu}nosti, sa kojom }e igrati u Emiratima u posledwem kolu.
[to se ti~e ostalih mesta koje vode u plej-of, ni tu ne}e
EVROLIGA ODR@ALA VELIKI SASTANAK ZBOG NBA:
biti ni{ta smirenije. Cedevita i Igokea imaju skor od 16 pobeda i devet poraza, dok }e se za sedmo i osmo takmi~iti Spartak (1312), Zadar, Mega i FMP (12-13). Bez {ansi za plasman u plejof su Krka, Cibona i Mornar, dok veoma male imaju Borac, Split i Studentski centar.
Jo{ uvek nije poznata sudbina ve~itih rivala u Evroligi i upravo to mo`e da odredi kako }e se rasplet ABA lige odvijati do kraja sezone. KAKO SE IGRA PLEJ-OF ABA LIGE?
Sli~no sistemom iz NBA lige i u ABA ligi plej-of se igra tako {to }e prva ~etiri tima imati prednost doma}eg terena. Prvi ide na osmog, drugi na sedmog, tre}i na {estog i ~etvrti na petog u prvoj rundi. U drugoj }e se sastati pobednici duela prvog i osmog, te ~etvrtog i petog, kao i pobednici drugog i sedmog, te tre}eg i {estog mesta. ^etvrtfinala i polufinala igra}e se na po dve pobede, dok se finale igra na tri dobijene utakmice.
Na sastanku akcionara Evrolige odr`anom u Barseloni, ~elnici evropskih ko{arka{kih velikana jo{ jednom su se okupili kako bi definisali zajedni~ki pravac u svetlu sve glasnijih najava o potencijalnom pokretawu konkurentskog takmi~ewa – NBA Evropa.
Iako je sastanak pro{ao bez formalnih revolucija, stvoren je ose}aj opreznog optimizma. Prema izve{taju portala BasketNews, ve}ina od 13 akcionara Evrolige potvrdila je svoju dugoro~nu posve}enost aktuelnom takmi~ewu, i to javno pred ostalim ~lanovima.
Fenerbah~e i Panatinaikos javno potvrdili ostanak i podr{ku Evroligi.
Real Madrid i Barselona jo{ uvek bez jasne potvrde – odluka se o~ekuje u vezi sa istekom desetogodi{we licence 2026. godine.
Asvel i Armani Milan zatra`ili dodatno vreme pre dono{ewa kona~ne odluke.
Toni Parker (Asvel) ne krije interesovawe za opcije koje nudi NBA.
Sedam klubova ve} formalizovalo ugovore sa Evroligom, jo{ ~etiri su u procesu.
BC Partners, potencijalni investitor, uslovqava saradwu sa minimum 11 potvr|enih akcionara.
Zanimqivo je i da je generalni sekretar FIBA, Andreas Zagklis, odr`ao prezentaciju na temu NBA Evrope, ali su prisutni ocenili da je projekat jo{ uvek nedovoqno jasan i konkretan u kqu~nim ta~kama.
Iako neki klubovi jo{ razmatraju opcije, nije bilo nagove{taja da }e do}i do masovnog napu{tawa Evrolige, a jedinstvo me|u vode}im timovima tuma~i se kao va`an korak ka stabilizaciji takmi~ewa u izazovnom periodu.
Real Madrid, koji se ve} dugo spomiwe kao najpo`eqniji partner budu}e NBA Evrope, jo{ nije otkrio karte. Wihov slede}i potez bi}e kqu~an za {iru sliku evropske ko{arke, kao i za potencijalne investicione planove BC Partners-a.
U narednim mesecima o~ekuje se razja{wavawe pozicija preostalih klubova i mogu}i koraci ka definisawu dugoro~ne strategije Evrolige, koja se sada suo~ava sa jednim od najve}ih izazova u svojoj istoriji.
PONOVO JE STIGAO DO CIQA:
Deda Vlada (91) je `iva legenda Beogradskog maratona
"Ajmo deda Vlado, bravo deda Vlado!", bodrili su gledaoci proteklog vikenda `ivu legendu Beogradskog maratona na ulasku u ciq. Mo`da su neki ispisali istoriju ove najmasovnije sportske manifestacije u Srbiji, ali je deda Vlada (91) zaslu`io posebno mesto u srcima qubiteqa sporta, tr~awa posebno.
Poguren i uz pratwu trenera, deda Vlada gura napred.
U kategoriji starijih od 70 godina, petorica su pro{la ciq trke na 10 kilometara, deda Vlada je stigao peti sa vremenom od 2:05:00.
Svaki wegov dolazak na trku nije samo sportski podvig, ve} inspiracija svima koji misle da je kasno da zapo~nu ne{to novo. Tokom vi{e od 34 godine, ~ika Vlada je istr~ao vi{e od 144 polumaratona, 15+ maratona i preko 400 trka kra}ih od 20km. ^ika Vladi je pre 11 godina ugra|en pejsmejker, a ima problema i sa ki~mom (spondiloza). Kako je rekao, tr~awe mu poma`e jer se telo kre}a i pokretqivo je, a tr~awe poma`e da se problem sa ki~mom uspori, prenosi Tr~awe.rs.
Svojevremeno je ispri~ao i kako je po~eo da tr~i: "Imao sam 55 godina kada se odr`avao Drugi Beogradski maraton. Sedeo sam sa suprugom i gledao ukqu~ewe sa lica mesta, oko 9.30, kada se na ekranu pojavila takmi~arka stara 76 godina. Reporter je pita: “Ho}ete li mo}i da istr~ite?”, a ona ka`e: “Idem, pa makar me nosili!” Pomislio sam – kad mo`e ona, {to ne bih mogao i ja?! Sko~io sam, uzeo patike i po{ao da istr~im Trku zadovoqstva. Nikada se pre toga nisam bavio nikakvim sportom. Tad sam potr~ao sa masom, dopalo mi se i, eto, tako to traje ve} preko 30 godina, rekao je pre nekoliko godina za Novosti.
Kako je rekao, "na ve}ini trka je limit tri sata, pa i ne registruju da sam pro{ao kroz ciq, ali ja sebi te trke bele`im i idem daqe".
AU,
KAKVA NAS LUDA SEZONA ^EKA U FORMULI 1:
Fer{tapen uzvratio udarac
i pokazao kako vozi {ampion
Voza~ Red Bula Maks Fer{tapen pobednik je trke za Veliku nagradu Japana u okviru {ampionata Formule 1. Aktuelnom svetskom prvaku ovo je ~etvrta uzastopna pobeda na stazi „Suzuka“, ujedno prva u novoj sezoni Formule 1.
Drugo i tre}e mesto pripalo je voza~ima Meklarena Landu Norisu i Oskaru Pjastriju.
^etvrto mesto zauzeo je voza~ Ferarija [arl Lekler, na petom i {estom mestu su zavr{ili voza~i Mercedesa, Xorx Rasel i Andrea Kimi Antoneli, dok je sedmu poziciju zauzeo sedmostruki svetski prvak Luis Hamilton iz Ferarija.
Bodove su osvojili jo{ Isak Haxar iz Rejsing bulsa, Aleksander Albon iz Vilijamsa, kao i voza~ Hasa Oliver Berman.
Posle tri trke vode}i u generalnom plasmanu je Noris sa 62 boda, Fer{tapen na drugom mestu ima bod mawe, dok tre}eplasirani Pjastri ima 49 bodova. [ampionat Formule 1 se nastavqa za sedam dana trkom za Veliku nagradu Bahreina.
FEDERER SE IZNENADA POJAVIO U MONAKU: Do{ao da gleda Novaka, objavio fotografije kao iz Xejms Bond filma
Roxer Federer u`iva u penziji i gde god da se pojavi privla~i ogromnu pa`wu. Sada je odlu~io da se pojavi u Monaku. Federer je objavio niz fotografija, neke su prave turisti~ke, gotovo neve{to uhva}ene, a druge koje odaju utisak teniskog Xejmsa Bonda.
Vozio je „old tajmer“ i u`ivao u vidikovcu iznad Monte Karla. Spustio se na obalu fotografisao i nastavio daqe. Nije propustio priliku da ispromovi{e brendove sa kojima radi, ali i da poka`e da je stigao sa suprugom u Monako.
Ove fotografije su privukle veliku pa`wu jer svedo~e da }e Federer verovatno do}i i da pogleda poneki me~ na prvom mastersu na {qaci u sezoni.
Vlast ga blati na svakom koraku, naziva ga pogrdnim imenima
Zamislite dr`avu u kojoj najboqi sportista do`ivi salvu uvreda. Nema potrebe da zami{qate - dobrodo{li u Srbiju.
To je Srbija koju studenti, ali i svi ostali gra|ani `ele da promene i vrate na pravi kolosek.
Najpre se Ivan Mikqa, sportski novinar i autor nekoliko emisija, osvrnuo na to u kakvoj je formi Novak.
„To dolazi posle ameri~ke turneje, {qaka je druga~ija podloga, treba mu vremena da se privikne. Novak nema tu velike ambicije, da}e sve od sebe, ali pik forme bi trebalo da bude na Rolan Garosu“, poru~io je Mikqa.
Osvanuo je u Beogradu i uvredqiv grafit protiv \okovi}a, a onda je ubrzo prekre~en.
A onda se osvrnuo na kampawu „bla}ewa“ \okovi}a (~itav snimak pogledajte na po~etku vesti).
„To jeste jedan od apsurda zemqe u kojoj `ivimo, najugledniji ~lan zajednice Srbije, zemqe u kojoj `ivimo, ne samo kada je u pitawu Srbija nego i region. Nazivali su ga ranije idiotom, psihopatom, te da bruka dr`avu. Se}am se da je Sr|an \okovi} gostovao davno u Utisku nedeqe gde je rekao ne{to {to su mu mnogi zamerili kada je rekao da je Novak taj koji je posle godina tavorewa za vreme Milo{evi}a vratio ugled dr`avi i ovom narodu. Ne da nije preterao, ve} je milijardu puta u pravu. Svi ti stereotipi koji su nepravedni. Nisu svi bili an|eli, niti |avoli. Zahvaquju}i individualnom sportu u eri Nadala i Federera gde je bilo popularno i masovno pra}eno u svetu, kome god pomenete wegovo ime, bilo ko od Srba ili iz regiona znaju \okovi}a qudi se nasme{e i znaju ko je. Problem je {to je Novak neko ko ima veliki uticaj na svoj narod i kolege sportiste jer svi ~ekaju kako }e on da reaguje i da se opredeli. Ima uticaj i u svetu, imamo jednog Ilona Maska koji ga bukvalno
pomiwe imenom i prezimenom na Tviteru da je ~ovek sa karakterom i stavom. Apsurdno je da taj ~ovek mo`e nekome da smeta i da upotrebqava te odvratne epitete.“
Mnogi komentari{u da bi voleli da vide \okovi}a kao predsednika Srbije, pa su otuda krenuli i SNS napadi.
„Narod ima `equ za ne~im i vidi spasewe u Novaku kao nekog ko deluje ~isto, ispravno, moralno, karakterno, sve pozitivno. Ne bih nametao taj pritisak Novaku i porodici, {ta god pri~ali ta {tampa kojoj ne bi ni pomiwao ime. Kad bi uvili i ribu koja je davno uginula u te novine i ta riba bi pobegla iako nije `iva odavno. Ne bih to nametao Novaku, ali svakako je bitno da on ima svoj stav koji poma`e u svemu ovome.“
@eqko Obradovi}, Nemawa Vidi}, Novak \okovi}. Svi oni su stali uz studente.
„Postoji `eqa svih wih da `ive u normalnom dru{tvu, nemaju te vrste ambicija. @ele da doprinesu onome {to su nau~ili u fudbalu, ko{arci ili tenisu, da to primene u sportu. Narod i zemqa treba da budu sre}ni, a za{to im se to ne dozvoqava to je poseban apsurd. Kada je u pitawu moralnost evo anegdote. Za vikend sam pre{ao kolima kod pe{a~kog, video sam da mi pe{ak prolazi i da }u pre wega pro}i. Bili smo tu na ivici i posle dve sekunde ne}e se qutiti zove Nemawa Vidi}: Zar se tako, gospodine, borimo za civilizovano dru{tvo, ne propu{tate pe{ake? On opomiwe i mene i ka`e: Bele`im ti minus u borbi za civilizovanu dr`avu.
POTVR\ENO GDE SE SINER VRA]A: Na spisku \okovi} i Alkaraz, a Novak sada pada
na listi nosioca zbog Italijana
Masters u Rimu je na programu od 7. do 18. maja, a ve} sada je potvr|en spisak u~esnika. ATP je objavio da }e na posledwem mastersu na {qaci u sezoni nastupiti i Janik Siner.
Bi}e mu to povratni~ki turnir posle tromese~ne suspenzije i bi}e prvi nosilac {to }e direktno uticati na srpskog tenisera koji }e pasti na peto mesto.
Novak je u Monte Karlu bio ~etvrti nosilac, a bi}e ~etvrti i u Madridu.
Italijan nije igrao od titule na Australijan openu, a pre nekoliko dana je dobio dozvolu da po~ne da trenira. Svih 78 tenisera je prijavqeno za ovaj masters, niko za sada ne nedostaje. \okovi} je posle Rafaela Nadala koji ima 10 titula najuspe{niji takmi~ar u istoriji mastersa u prestonici Italije.
