Srpski Glas 17. april

Hristos Voskrese!

Vaistinu Voskrese!

Australija: u Elbanizi i Daton se suo~ili u prvoj predizbornoj debati! u Isporuka Aukus podmornica za Australiju pod znakom pitawa?

Tema nedeqe: NOVA VLADA SRBIJE: Mandatar Macut predlo`io nove ministre

Intervju nedeqe: Peter Handke, nobelovac i veliki prijateq Srba

Svim vernicima pravoslavne veroispovesti `elimo sre}an i blagosloven praznik Hristovog Vaskrsewa sa `eqom da predstoje}e praznike provedete u dobrom zdravqu, miru, qubavi i duhovnom blagostawu

Dru{tvo: Staro srpsko jelo iz Svrqiga prvo na listi najboqih svetskih specijaliteta od sira

Putopis: Minhen, grad presti`a i bogatih Nemaca, u kome `ivi vi{e od 60.000 Srba

Strana 12

Strana 22

Strana 29

Strana 7

Strana 4

Foto: Joca Gajeskov

KATOLICI I PRAVOSLAVCI ZAJEDNO SLAVE USKRS 2025.:

Jedinstveni datum, posebna simbolika

U 2025. godini katoli~ka i pravoslavna crkva }e proslaviti Uskrs istog dana, 20. aprila. Ova retka koincidencija rezultat je uskla|enosti julijanskog i gregorijanskog kalendara, {to predstavqa va`an simbol ekumenskog dijaloga i zajedni{tva me|u hri{} anima. Papa Frawa, poznat po inicijativama za zbli`avawe crkava, izrazio je nadu da bi ovakvo jedinstvo moglo postati trajno. Razlika u ra~unawu datuma Uskrsa izme|u katoli~ke i pravoslavne crkve poti~e iz kori{}ewa razli~itih kalendara:

l Katoli~ka crkva koristi gregorijanski kalendar, uveden 1582. godine od strane pape Grgura XIII

l Pravoslavna crkva ostala je pri julijanskom kalendaru, koji datira iz doba Julija Cezara (45. godina pre nove ere).

Oba kalendara po{tuju pravilo utvr|eno na Nikejskom saboru 325. godine: Uskrs se slavi prve nedeqe nakon punog meseca posle prole}ne ravnodnevice. Me|utim, zbog razlike u kalendarima, datum Uskrsa obi~no nije isti i mo`e varirati do pet nedeqa.

Godina 2025. donosi slagawe ovih kalendara, omogu}avaju}i da katolici i pravoslavci istog dana proslave vaskrsewe Hristovo.

Za papu Frawu, zajedni~ka proslava Uskrsa nije samo povremena pojava, ve} ciq kojem te`i tokom svog pontifikata. Jo{ od po~etka svog vo|ewa crkve, papa je pozivao na jedinstvo, isti~u}i va`nost zajedni~kog slavqewa najva`nijeg hri{}anskog praznika. U 2022. godini osnovana je radna grupa pod nazivom Pasqua Together 2025 sa ciqem pronala`ewa trajnog re{ewa za jedinstveni datum Uskrsa. Papa Frawa je, primaju}i ~lanove ove grupe 19. septembra iste godine, izjavio da „zajedni~ka proslava vaskrsewa Hristovog vi{e ne bi trebalo da bude izuzetak, ve} pravilo“.

Ova posebna godina nosi dodatnu simboliku, jer se obele`ava i 1.700 godina od Nikejskog sabora. Na tom saboru, odr`anom 325. godine u tada{woj Nikeji (dana{wi Iznik u Turskoj), usvojen je Simvol vere i postavqena pravila za izra~unavawe datuma Uskrsa. Papa Frawa je izrazio `equ da u maju 2025. poseti Nikeju zajedno s patrijarhom Vartolomejem I, duhovnim poglavarom pravoslavne crkve, kako bi zajedni~ki obele`ili ovu va`nu godi{wicu. Iako jo{ nije potvr|eno, takvo putovawe bilo bi sna`an simbol zajedni{tva i podse}awe na korene hri{}anske vere.

Hristos vaskrse!

Vaskrs, praznik

koji simbolizuje pobedu `ivota nad smr}u

Uskrs ili Vaskrs jedan je od najve}ih hri{}anskih praznika i zbog svoje su{tine izdvaja se od svih drugih dana. Obi~aji za Uskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda `ivota nad smr}u

Dok je Bo`i} najradosniji dan u hri{}anstu jer je tada na svet do{ao Mesija, Uskrs predstavqa samu sr` hri{}anstva a to je pobeda nad smr}u kroz `rtvovawe i patwu.

KADA SE SLAVI USKRS

Uskrs spada u grupu „pokretnih praznika”, ali uvek pada u nedequ. Datum Uskrsa se odre|uje na osnovu lunarnog kalendara. Uskr{wa nedeqa se odre|uje kao nedeqa u sedmici punog meseca koji se javi nakon prole}ne ravnodnevice.

Po{to su datumi u julijanskom kalendaru pomereni za 13 dana, pravoslavni Uskrs nikada ne mo`e biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja, a prethodi mu i jevrejski praznik Pasha. Ove godine (2024), po julijanskom kalendaru, obele`ava se 5. maja, dok su vernici katoli~ke veroispovesti praznik Hristovog vaskrsnu}a proslavili 31. marta.

PRIPREME ZA USKRS

jer se veruje da bi se time „poremetila zemqa u kojoj po~iva Isus”.

BOJEWE JAJA I PROSLAVA USKRSA

U ~etvrtak i petak uo~i Uskrsa boje se jaja. Crvena boja je obavezna jer predstavqa prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvarawa novog `ivota. Poreklo obi~aja bojewa jaja ne mo`e se ta~no odrediti, pa postoji nekoliko verzija tog predawa.

deca se trqaju crvenim jajetom po licu „da bi bila zdrava”, a devojke umivaju vodom u koje je potopqeno jaje kako bi tokom godine bile rumene.

Svako ko taj dan do|e u ku}u dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste. Posebna radost za decu je obi~aj koji se zove „kupusawe gnezda” i podrazumeva da deca tra`e poklone koji uku}ani za wih ostavqaju u posebno dekorisanim gnezdima, uz pri~u da ih je tu doneo Uskr{wi zeka, na isti na~in na koji ih za Bo`i} donosi Bo`i} Bata.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Kako Uskrs slavi uskrsnu}e kao jednu od najzna~ajnijih dogmi hri{}anstva, va`na je i priprema vernika za ovaj praznik. Prethodi mu najdu`i post i va`ni praznici.

Osam dana pre Uskrsa obele`ava se Lazareva subota, koja slavi ~udo Lazarevog uskrsnu}a, a odmah sutradan su Cveti, praznik koji ~uva se}awe na dan kada je Isus Hrist sa u~enicima do{ao u Jerusalim.

Nedeqa pred Uskrs naziva se strasna nedeqa i svi dani ozna~eni su kao veliki, od ponedeqka do petka. Petak se smatra najtu`nijim jer je tada Isus razapet na krstu sa trnovim vencem kao krunom.

Veliki petak je dan ti{ine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Liturgija se slu`i samo ako se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukra{en sto pored oltara izla`e se pla{tanica, koja predstavqa Hristov grob. Celivawe pla{tanice traje do Uskrsa, a postoji i obi~aj da se vernici provla~e ispod stola zami{qaju}i `equ i mole}i se Bogu za ispuwewe.

U nekim krajevima se pokojnici ne sahrawuju na Veliki petak

Po jednoj je Marija Magdalena nakon Hristovog vaskrsewa do{la u Rim i caru Tiberiju poklonila crveno jaje, pozdravqaju}i ga re~ima „Hristos vaskrse”. Jaje, kao simbol nastanka `ivota, bilo je kori{}eno u mnogim kulturama i pre hri{}anstva. Po svetom predawu, Isus je, prorekao svoje vaskrsnu}e tre}eg dana nakon smrti, a u~enicima je rekao da }e to znati jer }e na taj dan koko{ke nositi crvena jaja. Postoji i predawe po kome je Hrist jednom prilikom uspeo da pobegne pred hajkom rimskih vojnika koji su zastali da se dive crveno obojenim jajima, koja je u korpici, pored puta dr`ala jedna `ena. Veruje se i da je u tada{wim razli~itim kulturama postojao obi~aj darivawa {arenih jaja u znak pobede ili radosti.

Bojewe jaja smatra se va`nom pripremom za obele`avawe ovog praznika, pa doma}ice tome pridaju veliki zna~aj. Prvo obojeno jaje naziva se „~uvarku}a” i ostavqa se na posebnom mestu u ku}i i ~uva se do slede}eg Uskrsa, jer se veruje da {titi doma}instvo.

USKR[WI DAN

Uskrs je dan radosti. Zvona na crkvama zvone, a qudi se pozdravqaju sa “Hristos vaskrse”, uz obavezan odgovor “Vaistinu vaskrse”. Uskrs je porodi~ni praznik i slavi se uz prisustvo svih uku}ana i obaveznu sve~anu trpezu koja ozna~ava i kraj ~etrdesetodnevnog posta. U nekim delovima Srbije doma}ice spremaju posebne lepiwe u obliku venca sa jajetom umetnutim unutra, poznate kao kovr`wak, koje se razmewuju sa prijateqima. Na uskr{we jutro

PRAZNICI NAKON USKRSA VEZANI ZA VASKRSEWE

Prvi ponedeqak u sedmici posle Uskrsa, naziva se i pobusani ili Vaskrs mrtvih. Tada se odlazi na grobqe i preminuli preci daruju se jajima koja se za ovu priliku boje dan ranije. ^etrdeset dana posle Uskrsa slavi se Spasovdan, Vaznesewe Gospodwe, dan kada se Hrist jo{ jednom javio u~enicima i nao~igled wih uzneo na nebo. Niz uskr{wih praznika zavr{ava se Duhovima, kada se slavi Silazak Svetog Duha na apostole, i ovaj praznik obele`ava se pedeseti dan posle Uskrsa.

USKRS ILI VASKRS

Razlike u kori{}ewu izraza Uskrs i Vaskrs dovele su i do rasprava {ta je pravilno. Ako niste znali, obe varijante su ispravne, a obja{wewe za to le`i u na{oj istoriji jezika. Ova razlika javila se sredinom XVIII veka, kada je Srpska pravoslavna crkva dotad va`e}i srpskoslovenski jezik zamenila ruskoslovenskim.

Re~i Vaskrs, vaskrsnuti, vaskrse pripadaju srpskoslovenskom kwi`evnom jeziku. U ruskoslovenskom bogoslu`ewu Vaskrs i sve re~i vezane za ovaj izraz izgovaraju se sa glasom O u prvom slogu – voskresenije, voskrsnuti, voskrese. S vremenom je po~etno V iza koga je sledio tvrdi poluglas zameweno sa U, pa je tako nastala re~ Uskrs, koja pripada srpskom narodnom jeziku. Dakle, ne}ete pogre{iti za koji god se oblik odlu~ite jer svi ravnopravno postoje u srpskom jeziku.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da }e svim zemqama, ukqu~uju}i i Srbiju, uvedene carine biti suspendovane, osim za Kinu, kojoj je tarife uve}ao na 125 odsto.

- Na osnovu nepo{tovawa Kine prema globalnim tr`i{tima, ovim pove}avam tarifu koju Sjediwene Ameri~ke Dr`ave napla}uju Kini na 125 odsto, koja stupa na snagu odmah. Nadam se da }e Kina u jednom trenutku shvatiti da su dani eksploatacije SAD i drugih zemaqa pro{li i da to vi{e nije odr`ivo ili prihvatqivo - napisao je Tramp na mre`i „Truth” i dodao:

- Imaju}i u vidu da je vi{e od 75 zemaqa kontaktiralo predstavnike Sjediwenih Dr`ava, ukqu~uju}i Ministarstva trgovine, finansija i Kancelariju trgovinskog predstavnika SAD-a, kako bi se pregovaralo o re{ewu tema u vezi sa trgovinom, trgovinskim barijerama, carinama, manipulacijama valutom i nefinansijskim carinama – i da te zemqe, po mom sna`nom savetu, nisu na bilo koji na~in uzvratile protiv SAD – ovla{}ujem PAUZU u trajawu od 90 dana, kao i zna~ajno smawenu recipro~nu carinu u tom periodu, od 10%, koja tako|e stupa na snagu odmah.

Berze na Volstritu bele`e sna`an rast nakon najnovije izjave Donalda Trampa.

Do 13:26 po wujor{kom vremenu, kqu~ni berzanski indeksi zabele`ili su slede}e dobitke:

- Dow Jones porastao je za 5,76%

- S&P 500 sko~io je za 6,46%

- Nasdaq zabele`io je rast od ~ak 8,04%

Podsetimo, zakqu~no sa ju~era{wim zatvarawem tr`i{ta, kompanije iz indeksa S&P 500 izgubile su oko 5,8 biliona dolara tr`i{ne vrednosti od Trampove najave uvo|ewa carina pro{le srede. Prema podacima LSEG-a, to je najdubqi ~etvorodnevni pad indeksa od wegovog osnivawa 1950-ih godina.

SAD su ranije pove}ale na 37 odsto carinu na uvoz robe iz Srbije.

MAWE RO\ENIH ZA 12 ODSTO: Pad nataliteta u Sjediwenim

Ameri~kim Dr`avama

Stopa nataliteta u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama opala je za 12 odsto izme|u 2016. i 2023. godine, dostigav{i istorijski minimum, pokazuju najnoviji podaci ameri~kih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Zbog toga je obe}ano vi{e sredstava za savezne ameri~ke dr`ave sa ve}om stopom nataliteta, preneo je Si-en-en.

Na vrhu liste je Ju`na Dakota, kao dr`ava sa najvi{om stopom fertiliteta od 65,64 `ivoro|enih na 1.000 `ena starosti od 15 do 44 godine, a Vermont je ameri~ka savezna dr`ava sa najni`om stopom plodnosti od 42,1.

Preminuo nobelovac Mario Vargas Qosa

Peruanski pisac Nobelovac Mario Vargas Qosa preminuo je u Limi u 90. godini, saop{tila je wegova porodica.

Tokom karijere koja je trajala vi{e od 50 godina, Vargas Qosa je prikazao mo} i korupciju u nizu romana, ukqu~uju}i „Vreme heroja”, „Razgovori u katedrali”.

@ive}i `ivotom koji je bio {arolik kao i wegova fikcija, Vargas Qosa je tako|e pokrenuo neuspelu kandidaturu za predsednika Perua, negovao je dugogodi{wu sva|u sa Gabrijelom Garsijom Markesom i trijumfovao kao nobelovac 2010.

Vargas Qosa je dobio Nobelovu nagradu za kwi`evnost 2010. godine, a me|u wegovim najpoznatijim delima su „Teta Julija i scenarista”, „Smrt u Andima” i „Rat za kraj sveta”.

Ro|en je 28. marta 1936. godine, a prvi roman „Vreme heroja” 1963. godine, nakon ~ega je napisao desetine romana, drama i eseja. Rano je napustio socijalisti~ke ideje i priklonio se konzervativnim stavovima, a 1990. kandidovao se za predsednika Perua, navode}i da `eli da spasi svoju zemqu od ekonomskog haosa.

Izgubio je u drugom krugu od Alberta Fuhimorija, tada nepoznatog agronoma i univerzitetskog profesora koji je kasnije bio u zatvoru zbog zlo~ina u vezi sa qudskim pravima i korupcijom.

Frustriran zbog gubitka na izborima, pisac se preselio u [paniju, ali je ostao uticajan u Latinskoj Americi, o{tro kritikuju}i levi~arske lidere, posebno tada{weg predsednika Venecuele Uga ^avesa.

O[TRA

PORUKA VU^I]U IZ BRISELA:

EU bi mogla da Srbiji zabrani ulazak ako wen predsednik bude u~estvovao na paradi u Moskvi

Srbija bi mogla biti blokirana u poku{aju da se pridru`i Evropskoj uniji ukoliko wen predsednik otputuje u Rusiju slede}eg meseca na paradu povodom Dana pobede, koju organizuje Vladimir Putin, pi{e dopisnik iz Brisela za britanski Telegraf.

Ruski dr`avni mediji izvestili su da }e Aleksandar Vu~i} biti jedan od stranih zvanica koje }e prisustvovati doga|aju, kao i da }e Srbija doprineti vojnom opremom za spektakl zakazan za 9. maj.

U odgovoru na ovu vest, evropski zvani~nici upozorili su Vu~i}a da bi wegova poseta predstavqala kr{ewe kriterijuma za ~lanstvo u EU i ugrozila evropske ambicije wegove zemqe.

„Moramo im jasno staviti do znawa da odre|ene odluke imaju svoju cenu“, rekao je Jonatan Vsevjov, generalni sekretar Ministarstva spoqnih poslova Estonije. „Posledica je to {to ne}e pristupiti Evropskoj uniji.“

Parada povodom Dana pobede, ustanovqena jo{ u doba Sovjetskog Saveza, s entuzijazmom se odr`ava i tokom Putinove vladavine.

„Rusi intenzivno rade na tome da privuku strane goste… Za nas je ovo va`an lakmus test. Prakti~no gledamo da li su uz nas ili igraju za drugi tim“, rekao je Vsevjov za Telegraf.

Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoqne poslove, izjavila je da su ministri spoqnih

poslova EU na sastanku u ponedeqak razgovarali o u~e{}u zemaqa kandidata u ceremoniji u Moskvi.

„Vrlo jasno je re~eno, iz vi{e dr`ava ~lanica, da se bilo kakvo u~e{}e u paradama ili proslavama 9. maja u Moskvi ne}e uzeti olako sa strane EU, s obzirom na to da Rusija vodi punopravni rat u Evropi“, rekla je Kalas novinarima posle sastanka.

Srbija ve} dugo poku{ava da istovremeno odr`ava dobre odnose i sa Briselom i sa Moskvom.

Zahtev za ~lanstvo u EU podnela je 2009. godine, a status kandidata dobila je 2012. Me|utim, pregovori su posledwih godina zastali zbog o~igledne podr{ke Srbije Rusiji nakon nelegalne invazije na Ukrajinu.

Beograd je odbio da se pridru`i zapadnim sankcijama protiv Rusije, {to ve}ina ~lanica EU zahteva kao uslov za ~lanstvo.

Rusija je vlasnik jedinog naftnog postrojewa u Srbiji i

odbija da ga proda, ostavqaju}i zemqu Zapadnog Balkana zavisnom od Moskve po pitawu ekonomske stabilnosti.

Kalas je tako|e morala da upozori druge ~lanice EU da ne prisustvuju Putinovoj paradi, koja ove godine obele`ava 80. godi{wicu poraza nacisti~ke Nema~ke u Drugom svetskom ratu. Slova~ka, ~lanica EU sa bliskim vezama sa Moskvom, tako|e je pozvana na doga|aj.

Premijer Slova~ke Robert Fico je pro{le godine izjavio da }e prisustvovati i jedan je od retkih lidera EU koji se sastao sa Putinom otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Viktor Orban iz Ma|arske, koji se smatra Putinovim najbli`im saveznikom u Evropi, ne}e prisustvovati.

Kaja Kalas je zakqu~ila: „Tako|e sam pozvala sve ~lanice EU, ali i predstavnike institucija, da posete Kijev {to ~e{}e, kako bi pokazali na{u solidarnost i da smo uz Ukrajinu.“

U Holandiji je zabele`en nagli porast telefonskih prevara, jer prevaranti sve ~e{}e koriste ve{ta~ku inteligenciju kako bi klonirali glasove i la`no se predstavqali kao zaposleni u bankama i velikim kompanijama, preneo je „NL tajms”.

Prema podacima nacionalnog Centra za pomo} u slu~ajevima prevara, u prva tri meseca ove godine stiglo je 9.793 prijave

sumwivih poziva - najmawe trostruko vi{e u odnosu na isti period pro{le godine.

Naj~e{}e prevare ukqu~uju takozvane „helpdesk pozive”, pri ~emu se prevaranti predstavqaju kao tehni~ka podr{ka iz firmi poput „Majkrosofta”, „Netfliksa” ili banaka, kako bi do{li do li~nih i bankovnih podataka.

Prose~na {teta jedne prevare u 2024. godini iznosila je oko 21.500 evra.

Stru~waci upozoravaju na nagli porast posledica lako dostupnih alata AI koji mogu da imitiraju ne~iji glas za svega nekoliko sekundi. Ti alati su ~esto besplatni, pa ih prevaranti masovno koriste, isti~u oni. Centar za pomo} prilikom prevara pozvali su vladu da promeni zakone koji spre~avaju operatere da podele informacije o pozivima sa bankama i policijom.

Ka`u da bi to pomoglo da se prepoznaju prevare dok su jo{ u toku - dok prevaranti razgovaraju sa `rtvama koje im upravo u datom trenutku {aqu novac. - Ako banka uo~i sumwivu transakciju i zna da je klijent istovremeno na pozivu, to mo`e da bude znak za uzbunu i prilika da se spre~i prevara - rekao je direktor holandske telekom industrije „NLconnect”, Matje Andresen.

NOVAVLADASRBIJE:MANDATAR MACUTPREDLO@IONOVEMINISTRE

KosuministriunovojVladiSrbije

Ko su ministri u novoj Vladi Srbije

uuu Sini{a Mali, Marko \uri}, Bratislav Ga{i}, Zlatibor Lon~ar,

Ivica Da~i}, neki su od ministara iz prethodnog saziva koji }e zadr`ati svoje resore, dok su neka od novih imena Dejan Vuk Stankovi}, kao ministar prosvete i Demo Beri{a, kao ministar za qudska i mawinska prava

uuuSini{aMali,Marko\uri},BratislavGa{i},ZlatiborLon~ar, IvicaDa~i},nekisuodministaraizprethodnogsazivakoji}ezadr`ati svojeresore,doksunekaodnovihimenaDejanVukStankovi},kaoministarprosveteiDemoBeri{a,kaoministarzaqudskaimawinskaprava

Kandidat za predsednika Vlade prof. \uro Macut dostavio je predlog sa imenima ministra za sastav nove vlade, a prema kome su neki pre`iveli rekonstrukciju, ali ima i novih imena. Nova vlada, prema predlogu, ima}e tri potpredsednika i 30 ministara, od kojih je petoro bez portfeqa.

Prema dokumentu, za ministra i prvog potpredsednika Vlade predlo`en je Sini{a Mali, za potpredsednika Vlade i ministra unutra{wih poslova Ivica Da~i}, za potpredsednika Vlade i ministra privrede Andrijana Mesarovi}.

Za ministra za{tite `ivotne sredine predlo`ena je Sara Pavkov, za ministra gra|evinarstva, saobra}aja i infrastruk-

ture Aleksandra Sofronijevi}, za ministra rudarstva i energetike, kao i u prethodnom sazivu, Dubravka \edovi} Handanovi}, za ministra unutra{we i spoqne trgovine Jagoda Lazarevi}.

Za ministra pravde predlo`en je Nenad Vuji}, a za ministra za qudska i mawinska prava i dru{tveni dijalog Demo Beri{a, dok }e ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede biti Dragan Glamo~i}.

Bratislav Ga{i} ostaje ministar odbrane, a svoj resor, prema predlogu, zadr`a}e i Marko \uri} kao ministar spoqnih poslova.

Sne`ana Paunovi} predlo`ena je za ministra dr`avne uprave i lokalne samouprave.

Kao {to je RT Balkan ve} pisao, Ministarstvo za evropske

integracije vodi}e novo ime, predlo`en je Nemawa Starovi}, dok je novina i ministar prosvete za kojeg je predlo`en Dejan Vuk Stankovi}.

Ministar zdravqa ostaje dr Zlatibor Lon~ar, dok }e ministar za rad, zapo{qavawe bora~ka i socijalna pitawa biti Milica \ur|evi} Stamenkovski, a ministar za brigu o porodici i demografiju Jelena @ari} Kova~evi}.

Za ministra sporta predlo`en je Zoran Gaji}, za ministra kulture Nikola Selakovi}, za ministra za brigu o selu Milan Krkobabi}, a za ministra za nauku, tehnolo{ki razvoj i inovacije Bela Balint.

Husein Memi} predlo`en je za ministra za turizam i omladinu, a za ministra informisawa

i telekomunikacija, tako|e novo ime, prof. dr Boris Bratina.

Ministar za javna ulagawa prema predlogu je Darko Gli{i}. Nova vlada, prema predlogu, ima pet ministara bez portfeqa: Novica Ton~ev, \or|e Mili}evi}, Usame Zukorli}, Nenad Popovi} i Tatjana Macura.

Primetno je da na spisku nema Aleksandra Vulina ~iji je odlazak iz vlade tra`ila evropska komesarka za pro{irewe Marta Kos.

„Neko ko se pona{a antievropski ne mo`e istovremeno voditi Srbiju u Evropsku uniju”, izjavila je ona nedavno.

Novavladajeukriziprakti~noodprvogdana,dokjo{nijeniformirana

Nova vlada je u krizi prakti~no od prvog dana, dok jo{ nije ni formirana

U Skup{tinu Srbije je stigao predlog za sastav nove Vlade, na ~ijem }e ~elu biti profesor \uro Macut. Od najva`nijih informacija treba izdvojiti da su socijalisti tu sa ~etiri resora, da je desetak ministara ostalo bez mesta za stolom u Nemawinoj 11, a da su na velika vrata u{li politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} kao ministar prosvete i Boris Bratina kao ministar informisawa i telekomunikacija. Ina~e, re~ je o ~oveku koji je svojevremeno palio zastavu Evropske unije, a za Paradu ponosa govorio da je “procesija bolesnika”. Prema oceni sagovornika Nove, ovo }e biti vlada kratkog daha, sa samo jednim ciqemda radikalnim merama ugu{i studentske blokade i proteste. Na spisku koji je potpisao mandatar \uro Macut nalazi se ukupno 30 imena, a ovaj predlog }e verovatno biti usvojen na sednici Skup{tine. Najve}e iznena|ewe me|u predlo`enim ministrima svakako je Dejan Vuk Stankovi}, koji }e preuzeti funkciju ministra prosvete od Slavice \uki} Dejanovi}.

Interesantan je spisak onih koji su ispali iz sastava tima u Nemawinoj 11. Pored pomenute Slavice \uki} Dejanovi}, u Vladi nije bilo mesta ni za biv{eg premijera Milo{a Vu~evi}a, vi{egodi{wu ministarku za{tite `ivotne sredine Irenu Vujovi}, potpredsednika Aleksandra Vulina, ministra poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Aleksandra Martinovi}a, kao ni dugogodi{we ministarke pravde Maje Popovi}.

Iz Vlade je „ispao“ i Tomislav @igmanov, koji je u prethodnom mandatu bio ministar za qudska i mawinska prava i dru{tveni dijalog, a proslavio se po tome {to je uporno }utao, ~ak i kad su wegovi sunarodnici nedavno proterivani iz Srbije.

Na spisku koji je potpisao \uro Macut

nema ni biv{e ministarke za evropske integracije Tawe Mi{~evi}, Jelene Begovi} koja je bila zadu`ena za nauku, tehnolo{ki razvoj i inovacije, kao ni biv{eg ministra informisawa i telekomunikacija Dejana Risti}a.

Politikolog Cvijetin Milivojevi} za Novu ka`e da ovoj Vladi daje rok od najvi{e {est meseci.

“Biram da verujem Ivici Da~i}u, kao najiskusnijem politi~aru u vlasti. Kad je Da~i} suspendovao Branka Rru`i}a na funkcijama u SPS na {est meseci, zna~i da je procenio da }e toliko da traje nova Vlada”, navodi Milivojevi}.

Govore}i o svojim prvim utiscima ka`e da je jasno da ovo nije nikakva ekspertska, ve} politi~ka vlada, a da je Aleksandar Vu~i} javnosti poslao poruku da niti vidi niti ~uje bunt na ulici, te da planira da pre|e na radikalniji nivo.

“Vu~i} je ovim jasno poru~io da planira da na jedan radikalniji, br`i i nepopularan na~in zavr{i studentsku i gra|ansku pobunu. To je koncept ove vlade, da se zavr{i s blokadama i protesti-

ma”, navodi Milivojevi} i dodaje: “Po mom mi{qewu, imamo reprizu nekada{weg ulaska JUL u vlast. Sredinom devedesetih godina JUL je u{ao u vlast sa socijalistima, a da nikad do tad nisu u~estvovali na izborima. Isti je slu~aj i sa ovim novoformiranim Pokretom za blanko podr{ku Aleksandru Vu~i}u. Ukupno ~etvorica osniva~a Vu~i}evog pokreta na{li su se u novoj Vladi. Tu su pre svega budu}i premijer \uro Macut, a zatim i ministri Bela Balint, Boris Bratina i Demo Beri{a. Dakle, Vu~i}ev pokret ba{ kao svojevremeno JUL, postaje parazit vlasti. JUL je uzrastao onda na le|ima SPS, a na kraju doveo do pada Slobodana Milo{evi}a”. Komentari{u}i izbor novih ministara, pre svega Dejana Vuka Stankovi}a i Borisa Bratine, Milivojevi} ka`e: “Istovremeno imam ose}aj ponosa i pomalo straha. Ja sam, naime, 1996. i 1997. bio odgovorni urednik lista “Demokratija”. Tad je jedan od novinara tu bio Dragan J. Vu~i}evi}, dok je na sportskoj rubrici radio Dejan Vuk Stankovi}. Zato ka`em

da imam dozu straha, jer on ima vrlo radikalne ideje o tome kako treba re{iti studentske proteste. [to se Bratine ti~e, on je posle Vuka Stankovi}a moj drugi omiqeni sagovornik u emisijama na provladinim medijima. On je jedini politi~ar iz vlasti, koji je na moja uporna insistirawa da ka`e od ~ega brane Srbiju, ovi iz Vu~i}evog pokreta, konkretno odgovorio – Nema~ka”, zakqu~uje Milivojevi}.

Sastav nove vlade, komentarisao je ju~e i glavni i odgovorni urednik nedeqnika „Vreme“ Filip [varm. Prema wegovim re~ima, ova vlada je u krizi prakti~no od prvog dana, dok jo{ nije ni formirana.

„Ovo mo`e biti i vlada u ostavci, ili neka nova vlada, ali uvek je u krizi. Od wih niko nema nikakvih o~ekivawa. Ima jedan ~ovek, a to je Aleksandar Vu~i} i on o~ekuje da }e raditi sve isto {to i prethodne vlade. Iluzorno je o~ekivati bilo kakav iskorak od ove vlade“, rekao je [varm.

“Ovo je standardna Vu~i}eva vlada, sa ministrima koji prvo na televiziji ka`u: Hvala predsedniku Vu~i}u“, ka`e [varm. Komentari{u}i to {to je iz Vlade “ispao“ Aleksandar Vulin, a ostao Bratislav Ga{i}, [varm ka`e:

„Vulin je bio ministar samo da bi ispalo da Vu~i} ne popu{ta ni pred kim, pa ni pred Amerikancima, jer je Vulin i na pretprethodnoj poziciji dospeo na listu ameri~kih li~nih sankcija. Mislim da je to prestalo da bude bitno, pa je i Vulin ispao iz kombinacije“, ka`e [varm i zakqu~uje:

“Ovo je vlada qudi koji su bili voqni da u|u u vladu, a mnogi nisu. Radi}e sve kako im se ka`e. Na va`nim mestima su i daqe qudi od Vu~i}evog poverewa, kao {to su Sini{a Mali i Bratislav Ga{i}. Ga{i} stoji u SNS dosta solidno u SNS i daqe, jer se mnogim qudima zadu`io“.

Aleksandat Vu~i} i mandatar nove vlade, \uro Macut

Desetine mrtvih i rawenih u ruskom napadu na ukrajinski grad Sumi, Donald

Tramp: ‚U`asno’

Najmawe 34 qudi je poginulo, me|u wima i dvoje dece, dok je 117 raweno, u ruskom napadu balisti~kim raketama u nedequ na grad Sumi, na severoistoku Ukrajine, navela je ukrajinska Dr`avna hitna slu`ba na Telegramu

Dve balisti~ke rakete pogodile su centar grada u nedequ sredinom jutra, eksplodirav{i u blizini dr`avnog univerziteta i kongresnog centra,

Razgovori „nisu nikada zaustavili balisti~ke rakete i bombe iz vazduha”, dodao je.

Napad su osudili evropski i ameri~ki zvani~nici.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp opisao je napad kao „u`asan”, dok je budu}i nema~ki kancelar Fridrih Merc optu`io Rusiju da je po~inila ratni zlo~in.

„Re~eno mi je da su pogre{ili. Ali mislim da je to u`asno. Ceo rat je u`asan i sam po~etak tog rata bio je zloupotreba mo}i.

„Amerika nikad ne bi dopustila da rat po~ne da sam ja bio predsednik. Taj rat je sramota”, rekao je Tramp novinarima u predsedni~kom avionu Er fors jedan.

Na pitawe da objasni {to je mislio pod gre{kom, Tramp je odgovorio: „Po-

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu vrhunskim avio-kompanijama poput:

avio-kompanijama poput:

ostavqaju}i krvava tela razbacana po ulicama.

Dr`avna hitna slu`ba napisala je ranije da su qudi raweni „nasred ulice, u kolima, javnom prevozu, ku}ama”.

Rusija je ga|ala centar Sumija na verski praznik, „kada qudi idu u crkvu”, napisao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na Telegramu.

„Rusija `eli upravo ovakav teror i produ`ava ovaj rat. Bez pritiska na agresora, mir je nemogu}”, naveo je.

gre{ili su... morate wih da pitate”, ne navode}i na koga ta~no misli ni o kakvoj je gre{ki re~, prenela je agencija Frans pres. „Ovo je rat Xozefa Bajdena, ovo nije moj rat. Ja samo poku{avam da zaustavim rat kako bismo spasili mnogo `ivota”, dodao je Tramp.

Ruski napad na Sumi „pre{ao je granicu pristojnosti”, napisao je Kit Kelog, ameri~ki izaslanik za Ukrajinu.

Napad balisti~kim raketama je „po-

PLAN AMERIKE

Specijalni izaslanik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog izjavio je da bi Ukrajina mogla da bude podeqena „gotovo kao Berlin nakon Drugog svetskog rata” u okviru mirovnog dogovora.

Kelog je predlo`io da britanske i francuske trupe preuzmu zone kontrole na zapadu Ukrajine, dok bi ruska vojska ostala na istoku zemqe, a izme|u tih zona bile bi ukrajinske snage i demilitarizovana zona, pi{e „Tajms”. Kelog, koji ima 80 godina, rekao je da anglo-francuske snage na zapadnoj strani reke Dwepar, koja deli Ukrajinu od severa prema jugu i proti~e kroz Kijev, ne

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

gre{an”, a Amerika ostaje posve}ena postizawu mira, dodao je. Iz Rusije nije bilo zvani~nog komentara, a neki ruski vojni blogeri napisali su da su ciqane ukrajinske snage i strani pla}enici.

Prema izve{tajima sa fronta, ruske snage se spremaju za veliku ofanzivu na severoistok Ukrajine.

Napad se dogodio u delu Ukrajine u kome se veruje da ruske snage spremaju veliku ofanzivu, dok poku{avaju da okupiraju {to je vi{e mogu}e ukrajinske teritorije, pi{e Xejms Voterhaus, BBC dopisnik iz Kijeva.

Sumi, na granici sa ruskim pograni~nio region Kursk, bio je do sada ~esto na meti napada, a pre tri nedeqe u jednom od wih raweno je blizu 100 qudi, me|u wima 23 dece.

Eksploziju u nedequ je zabele`ila kamera na vozilu u jednoj od glavnih ulica.

„Sve u mojoj ku}i je posko~ilo”, rekla je

bi delovale kao „provokacija” Moskve. On je dodao da je Ukrajina dovoqno velika da omogu}i prisustvo nekoliko vojnih armija koje bi uskla|ivale primirje.

- Gotovo bi to moglo da izgleda kao Berlin nakon Drugog svetskog rata, kada je postojao ruski, francuski, britanski i ameri~ki sektor. Dwepar je velika prepreka - dodao je Kelog,

Qudmila Voronina, koja `ivi na dva-tri kilometra od mesta eksplozije, za BBC. Ukrajinski zvani~nici su kazali da je grad pogo|en sa dva projektila.

Na ulicama su se mogla videti zapaqena vozila, tela stradalih, i slomqeno drve}e dok su vatrogasci poku{avali da ugase vatru.

Vi{e evropskih zvani~nika osudilo je napad na Sumi.

„Svi znaju da je ovaj rat pokrenula Rusija sama i danas je jasno da samo Rusija bira da ga nastavi”, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je da je napad na Sumi nastavak „krvoproli}a” koje sprovodi Rusija.

„Predsednik Zelenski je pokazao posve}enost miru.

„Predsednik Putin sada mora da pristane na potpuni i momentalni prekid vatre bez uslova, kao {to je to Ukrajina u~inila”, rekao je.

obja{wavaju}i da Amerika ne bi slala kopnene trupe, ali je predlo`io uspostavqawe demilitarizovane zone {irine 28 kilometara uz postoje}e linije kontrole na istoku Ukrajine. Kelogov plan podrazumeva i implicitno priznavawe „de fakto kontrole Rusije” nad teritorijama koje trenutno okupira. On je priznao da predsednik Rusije Vladimir Putin mo`da ne}e prihvatiti predlo`enu podelu na zone kontrole, ali je istakao potrebu za uspostavqawem tampon zone izme|u ukrajinskih i ruskih linija kako bi se spre~ili incidenti. Tako|e je rekao da bi Ukrajina trebalo da odr`i nove izbo-

re nakon {to se bude postignuto primirje.

Ocenio je da je predsednik Ukrajine Volodmir Zelenski otvoren za odr`avawe izbora, ali da je to odluka koju }e doneti ukrajinski narod, a ne SAD. Kelog je naglasio da su odnosi izme|u Va{ingtona i Kijeva „ponovo na pravom putu”, uz napomenu da su ponovo zapo~eti pregovori omogu}em sporazumu o ukrajinskim mineralima.

Rekao je da je wegov tim spreman za ponovnu interakciju sa Kremqom i da se trenutno ~eka na ruske uslove za nastavak pregovora.

-Mislim da }emo uskoro saznati wihove zahteve - kazao je Kelog.

TRAMP PAUZIRAO SA CARINAMA: [ta to zna~i za globalnu

[tatozna~izaglobalnutrgovinuidalije trgovinskiratgotov

trgovinu

i da li je trgovinski

Donald Tramp je najavio

90-dnevnu pauzu u sveobuhvatnim carinama koje je pro{le nedeqe uveo na sve glavne ameri~ke trgovinske partnere, {to je izazvalo trenutno

rat gotov

Obja{wavaju}i svoju odluku, Tramp je rekao: „Morate biti fleksibilni.”

KOJE CARINE SU OSTALE?

SAD sada imaju osnovnu tarifu od 10 odsto na uvoz iz svih ze-

olak{awe na Volstritu po{to je odustao od politike koja je pretila da ugrozi globalnu trgovinu.

Istovremeno, Tramp je pove}ao carine za Kinu na 125 odsto, eskalirav{i wegov trgovinski rat sa drugom po veli~ini svetskom ekonomijom.

ZA[TO JE TRAMP

PAUZIRAO CARINE?

Obim i veli~ina ameri~kih carina na wene glavne trgovinske partnere pokrenule su globalnu rasprodaju akcija i izazvale retke kritike republikanaca na ra~un Trampa.

Vi{e finansijera milijardera tako|e je o{tro kritikovalo namete, ukqu~uju}i neke od najve}ih pobornika Republikanske stranke.

maqa, ukqu~uju}i EU, uz izuzetke za ~ipove, bakar, drvnu gra|u, farmaceutske proizvode, poluge, energente i minerale koji se ne nalaze u SAD.

Automobili i auto-delovi su tako|e izbegli da`binu od 10 odsto – ali i daqe podle`u posebnoj carini od 25 odsto koju je Tramp uveo pro{log meseca.

Meksiko i Kanada su izbegli najgori re`im recipro~nih carina, ali je Va{ington pro{log meseca primenio carine od 25 odsto na sav uvoz iz susednih zemaqa. Bela ku}a je u sredu potvrdila da }e mera ostati na snazi.

Namet od 25 odsto na sav uvoz ~elika i aluminijuma u SAD }e ostati, a mogu}e je i da }e biti uvedene carine na bakar i drvo.

Predsednik bi tako|e mogao da ispuni svoja obe}awa da }e

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave poseduju oru`je koje nadma{uje sve poznate sisteme u svetu i za koje „niko nema ni najmawu predstavu“.

To je izjavio tokom govora na godi{woj ve~eri Nacionalnog odbora Republikanske partije (NRCC) u Va{ingtonu, prenosi Bloomberg - Imamo oru`je za koje niko ni ne zna da postoji. To je najmo}nije oru`je na svetu, naglasio je Tramp, dodaju}i da se nada da ga nikada ne}e morati upotrebiti, ali da je spreman to u~initi radi za{tite ameri~kih interesa.

Ova izjava bila je deo {ireg govora u kojem je Tramp pohvalio dostignu}a svoje administracije u ja~awu vojne mo}i SAD. Podsetio je da je tokom wegovog mandata, po~ev od 2017. godine, za modernizaciju ameri~ke vojske izdvojeno vi{e od 2,5 biliona dolara, {to je omogu}ilo stvarawe

uvesti carine na ~ipove i farmaceutske proizvode.

HO]E LI SE VRATITI

„RECIPRO^NE” CARINE?

Tramp je rekao da vi{e od 70 zemaqa `eli da sklopi sporazume sa Va{ingtonom.

Da bi se izbegao scenario u kojem se nameti ponovo pojavquju za 90 dana, Bela ku}a }e nastojati da brzo postigne ugovore o pauziranim „recipro~nim” carinama sa zemqama intenzivnih proizvodnih kapaciteta kao {to su Japan, Ju`na Koreja, Vijetnam i Kamboxa.

ZA[TO TRAMP NIJE

SMAWIO CARINE KINI?

Tramp je podigao namete za Kinu sa 104 na 125 odsto, iako ih je smawio za druge zemqe. Taj potez usledio je nakon {to je Peking ranije u sredu uveo uzvratne obaveze prema SAD kao odgovor na ranije pove}awe Va{ingtona. Ministar finansija Skot Besent okrivio je Kinu za uzvratne carine. „Kao {to sam rekao svima pre nedequ dana na ovom mestu: ‚Ne uzvra}ajte i bi}ete nagra|eni’”, rekao je on.

Dok su mnoge zemqe zatra`ile trgovinske pregovore sa SAD, Kina to nije u~inila.

Tramp je rekao da ne o~ekuje daqe pove}awe carina za Kinu, dodaju}i da o~ekuje da }e dve zemqe u jednom trenutku posti}i dogovor.

Me|utim, Peking je poru~io da na Trampove carine gleda kao na taktiku maltretirawa i da ih se ne boji.

Dok je Tramp nagovestio da }e predsednik Si \inping u nekom trenutku pristati da razgovara sa wim, malo je verovatno da }e kineski lider pristati na poziv — a kamoli na sastanak — osim ako zvani~nici prvo ne

„najve}ih aviona, raketa i nuklearnog oru`ja“.

Tramp je vi{e puta isticao da SAD moraju ostati vojni lider kako bi odvra}ale potencijalne protivnike poput Rusije i Kine. Me|utim, nije otkrio nikakve detaqe o novom oru`ju, {to je izazvalo talas spekulacija me|u stru~wacima i novinarima.

Ovo nije prvi put da Tramp daje sli~ne izjave. Ve} 2020. godine, prema pisawu Times of India, govorio je o „najmo}nijem oru`ju u istoriji“, misle}i na modernizaciju ameri~kog nuklearnog arsenala, ali tada tako|e nije ponudio konkretnije informacije.

Ovaj put wegov govor dolazi u trenutku poja~anih tenzija sa Kinom i Rusijom - u martu 2025. godine, prema Rojtersu, SAD su uvele nove sankcije protiv ruskih odbrambenih kompanija, dok je u aprilu, kako prenosi CNN, Pentagon objavio razme{tawe dodatnih snaga u Indo-pacifi~kom regio-

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

odrede konture sporazuma koji bi razgovore u~inio politi~ki izvodqivijim.

DA LI JE GLOBALNI

TRGOVINSKI RAT GOTOV?

Ekonomisti upozoravaju da }e preokret koji je ve} izazvao Trampov ratoborni pristup carinama imati negativne posledice u vidu neizvesnosti i nepoverewa koji visi nad ameri~kim trgovinskim odnosima.

Nikolo Tamberi iz Centra za inkluzivnu trgovinsku politiku na Univerzitetu u Saseksu u Velikoj Britaniji rekao je da je neizvesnost odvratila investicije jer su korporacije usvojile politiku ~ekawa pre nego {to odlu~e kako da prilagode svoje

lance snabdevawa.

„Stru~na literatura sugeri{e da efekti neizvesnosti mogu biti jednako lo{i kao i carine, a ovde postoji ogromna koli~ina neizvesnosti”, rekao je on.

Stiven Ejbrahams, {ef investicione strategije u „Santander US kapital marketsu” upozorio je da bi bez vi{e jasno}e investitori mogli da odlu~e da sa~ekaju da pro|e tih 90 dana po{tede pa da se tek onda, mo`da, vrate na tr`i{te.

„Videli smo prvi ‚dan oslobo|ewa’. Bez jasno}e, neki }e mo`da investirati uprkos mogu}nosti drugog ‚dana oslobo|ewa’, ali mnogi ne}e”, rekao je on.

nu u ciqu suprotstavqawa Kini. Tako|e, kako je u aprilu 2025. pisao Defence News, SAD ubrzano razvijaju hipersoni~no oru`je kako bi sustigle Rusiju i Kinu koje su ve} uspe{no testirale sli~ne sisteme. U martu 2025, prema Washington Post-u, Pentagon je zavr{io testirawe rakete AGM-183A ARRW koja mo`e dosti}i brzinu do 20 Maha, ~ime postaje prakti~no neuhvatqiva za postoje}e PVO sisteme.

Pored toga, SAD su 2024. godine, kako

je pisao Bloomberg, investirale 1,2 milijarde dolara u razvoj laserskog oru`ja koje bi moglo da se koristi za uni{tavawe dronova i raketa na velikim udaqenostima. Podsetimo, optu`bu na ra~un Moskve da je “Ruska Federacija ukrala ameri~ku super raketu” ve} je u nekoliko navrata izneo biv{i predsednik SAD Donald Tramp. Na taj na~in je on poku{ao da objasni ruske uspehe u stvarawu hipersoni~nog oru`ja.

INTERVJU NOBELOVCA PETERA HANDKE ZA [VAJCARSKI

INTERVJUNOBELOVCAPETERAHANDKEZA[VAJCARSKI„NOJECIRHERCAJTUNG“:

„NOJE CIRHER CAJTUNG“:

Smrtjeispit.Dali}ugapolo`iti?

Smrt je ispit. Da li }u ga polo`iti?

Peter Handke (Grifen, 6. decembar 1942) austrijski je kwi`evnik i aktivista, nema~ko-slovena~kog porekla. @iveo je u Gracu, Diseldorfu i Berlinu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i SAD. Trenutno `ivi u Francuskoj. Dobio je Nobelovu nagradu za kwi`evnost 2019. godine.

Handke je odavno vezan prijateqstvom sa Srbima. 1996. godine je putovao u BiH i napisao `estoko osporavani esej „Pravda za Srbiju”, u kojem se zalagao za diferencirani pristup zapadnih zemaqa i protiv svaqivawa krivice samo na srpsku stranu. Nakon toga, Handke je „preko no}i” prognan iz globalne intelektualne zajednice u ekskomunikaciju u kojoj se do danas nalazi. Po~etkom aprila 1999. sa po~etkom bombardovawa Jugoslavije, Handke je otputovao u Srbiju, u znak protesta vratio Bihnerovu nagradu i i{~lanio se iz Katoli~ke crkve.

Handkeovi eseji o Srbiji spadaju me|u najtemeqnije i najsadr`ajnije kritike medija pisane posledwih godina. Srbija je za wega samo metafora, povod za wegove literarne i filozofske rasprave o „derealizaciji sveta”.

Izabran je 1. novembra 2012. godine za inostranog ~lana SANU. Poveqa o ~lanstvu mu je uru~ena 9. aprila 2013. godine. Dobio je 29. maja 2013. posebnu plaketu 50. Disovog prole}a i tom prilikom preveo pesmu „Mo`da spava” na nema~ki jezik, a rukopis poklonio gradskoj biblioteci u ^a~ku.

Dobitnik je „Velike nagrade Ivo Andri}” Andri}evog instituta u Vi{egradu za najboqu kwigu objavqenu u Srbiji ili Republici Srpskoj tokom 2020. godine za roman „Drugi Ma~, Majska povest” u izdawu Lagune u Beogradu.

n ROMAN BUHELI: Peter Handke, ~estitam. Ove godine je jubilej {ezdeset godina rada. Razlog za slavqe?

- Nemam sa tim ni{ta. Nemojte, molim Vas, da proizvodite od toga ne{to. n Imali ste dvadeset tri godine i studirali ste prava na univerzitetu u Gracu, kad je izdava~ Zurkamp, 1965 godine, prihvatio rukopis Va{eg debitantskog romana Str{qenovi. Odmah ste napustili studije i od tada ste slobodan pisac. [ta ste tada mislili?

- Nisam imao ni 23 godine! Uvek ka`em da je to bilo u mojoj dvadeset tre}oj. To pi{e i na nadgrobnom spomeniku.

n Zar se niste toga upla{ili, da sa mawe od 23 godine postanete pisac i da zaigrate na samo jednu kartu?

- Tada je to bilo mo}na stvar, danas je normalno. I u Zurkampu se desilo ne{to neverovatno. Niz razli~itih blagodetnih trenutaka i{ao je tome u prilog. Kao student radio sam povremeno za radio-program, a tamo se neko interesovao za moje pisawe. Zahvaquju}i sre}nim okolnostima dospeo je rukopis u Zurkamp, a Zigfrid Unzeld je zamislio da jedan mladi urednik treba da otkrije jednog mladog autora. Tako sam se na{ao u Zurkampu. Ali ja sam bio neko drugi.

n Ho}ete da ka`ete da je to u su{tini bio nesporazum?

- Da. Nije imalo veze sa mnom. U listu „Frankfurter algemajne zajtung“ dobro se pisalo o toj kwizi, ~ak je i „Noje cirher cajtung“ objavio kritiku, ali veoma precizno pisanu, od strane Vernera Vebera. Onda je stvar i{la daqe. Bilo mi je to veli~anstveno, premda nisam imao pojma {ta }e mi se desiti.

n Ipak, zar tada nije ve} postojao ciq da se postane pisac?

- Jozef Vinkler bi rekao: Nisam ja pisac, ja sam neko ko povremeno pi{e. Ne sme se za to upotrebiti imenica, ta re~ va`i samo za prijavu poreza. To je prigodan luksuz i ni{ta vi{e.

n Ali re}i da s vremena na vreme pi{ete bilo bi neadekvatno. Otkako ste u mogu}nosti da pi{ete, ne prestajete. Svakodnevno pi{ete u sveske, ve} decenijama, hiqade stranica.

- Od ranih po~etaka vodilo me je ono iz mladosti „na prvi pogled“. Do danas. Kad ne budem vi{e znao kako daqe, se{}u na ivicu {ume i slu{ati vetar. n Snaga mladosti, mo`emo re}i i prinuda, pratila Vas je ~itavog `ivota. Kako i gde ste po~eli, ne da pi{ete, nego to „moram da pi{em“?

- Hteo sam samo da se „ispi{em iz sveta koji nije moj“. Prekju~e sam bio u bioskopu. Gledao sam film Poil de Carotte, @ilijena Divivijea, iz 1932. ^esto idem u bioskop, putujem u grad i obi~no gledam kasnu popodnevnu predstavu. Kad iza|em iz bioskopa, napoqu je, kao sada u prole}e, ve} mrak. Iz bioskopske pomr~ine iza|em u onu ve~erwu. Volim to. Popodne odem od ku}e, a vra}am se tek kad padne mrak.

n Pri~ajte o filmu.

- U filmu se radi o tome kako jedno dete `eli da sebi oduzme `ivot. Deluje tako sna`no. Onda ga ipak sre}no spasava blesavi otac. I u tom trenutku palo mi je na pamet ne{to {to sam tokom godina, decenija, potpuno zaboravio. Kad sam imao 15 ili 16 godina pisao sam rukom neku vrstu romana u kojem se radilo o detetu koje ho}e da sebi oduzme `ivot. Neshvatqivo mi je da sam to sasvim smetnuo s uma, nisam ga se vi{e se}ao. Sa filmom se sve vratilo. Do{lo je iz velike dubine.

n To dete bili ste Vi?

- Ne, nisam to dete bio ja. Ideja mora da je do{la otuda {to su me le{evi dece uvek potresali. Ne znam odakle to. Danas bih rado ~itao taj rukopis. Ali nemam pojma {ta se s wim desilo. Nestao je, ili se sasvim izgubio, dakle, uni{ten je. Ne znam. n Zaboravili ste sadr`inu, ali znate da ste tada pisali roman?

- Da, vidim jasno pred sobom rukopis; vidim ga, sve vreme; {tos hartije debqine dva prsta. Ali taj roman nisam zavr{io. n Imate pred o~ima sliku rukopisa?

- Se}am se ~ak i slova, pisao sam ih plavim mastilom, mo`da hemijskom olovkom. Ako ih je bilo ve} tada, krajem 1950. Se}am se da sam tiranizirao porodicu. Vikao sam na sestre i bra}u, da budu tihi, jer pisao sam u svojoj sobici gore na tavanu.

n Da li je Va{a majka tada znala da ste imali kwi`evnih ambicija?

- Bila je ponosna na to. Rano mi je preporu~ivala {ta da ~itam. Kafku je ostavqala za kasnije, nije odgovarao uzrastu, govorila je. Dostojevskog i Tolstoja smatrala je umesnim. Govorila je najprijateqskije. n Dete u filmu je izazvalo ponovni susret sa Vama kao mladim ~ovekom. Niste dete, ni dete u izgubqenom romanu ni dete u filmu, ka`ete. Ipak, tu mora da postoji emotivna veza.

- Kao mlad ~ovek uvek sam ~eznuo za melanholijom. Za{to ja, pitao sam se, nisam melanholi~an poput nekih drugih? Gotovo da sam prebacivao sebi, govore}i: najobi~niji si jebivetar. Duhovite qude nisam zapa`ao, mene su interesovali tu`ni. Kada bi moja majka zapevala, a to je ~esto i

rado ~inila, bila je veseo ~ovek, uvek bih pomislio, ili joj ~ak rekao: „Prestani da peva{.“

n Da li ste kasnije bivali sumorni ili depresivni?

- Ponekad sam bio u situacijama iz kojih, mislio sam, ne}u mo}i `iv da se izvu~em. Ali nastavio sam. Padao sam, ustajao i nastavqao daqe.

n I sa ~ime je to padawe bilo povezano?

- Sa radom, sa pisawem. Sa jezikom, ritmom; kad je pisawe bilo samo jo{ opisivawe. Dovodilo bi me to do o~ajawa.

n Do`ivqavate li sada trenutke melanholije?

- Pre je to ose}awe univerzalne tuge. Ali to ne `elim. Sada sam u `ivotu. Ako univerzalna `al i do|e, oseti}u se kao u filmu.

n Da li univerzalna `alost ima veze sa Vama li~no ili sa svetom i wegovim ukupnim stawem?

- Sa svetom, takvim kakav je uvek.

n Ima li to veze sa staro{}u?

- Ne, mislim da nema.

n Da li ste u starosti postali sre}niji?

- Mislim da nisam… Postavite to pitawe sebi.

n Ja sam s godinama zbiqa sre}niji, ali se pla{im budu}nosti kad se zaquqa. A preti velika nesre}a.

- U potpunosti ste u pravu {to se toga pla{ite. Ne}u da glumim Kasandru, ali u starosti to pada jo{ te`e.

n Ima li opu{tenosti u starosti?

- Ima trenutaka kada se ose}am snishodqivo. Postoji li ta re~?

n Dakako.

- Ponekad zaboravqam nema~ki, a tek francuski. „Snishodqivo“ je lepa re~. Ako ta re~ postoji, ja se u starosti ose}am snishodqivo, ali zato mawe bla`en u prirodi. Ali potrebno mi je i jedno i drugo. Sada nagiwem snishodqivosti. A sa Rusoovim „povratkom prirodi“ jednostavno je svr{eno, otkako vi{e ne idem u {umu pre va`i ono „priroda dolazi k nama“. Ali u Malome… Ipak u prirodi to Malo nije malo, u prirodi je Malo veliko. Mo`da i u ~oveku.

n Sakupqate li{ajeve. Za Vas je to lekovita biqka. Koristite je protiv artroze. Li{ajevi u prirodi su u najoskudnijem stawu, praoblici vidqive prirode.

- To je zanimqiva tema, wome se jo{ nisam bavio.

n Ranije ste ~esto i dugo i{li kroz {umu. Zalutali biste tako|e? Jeste li i u `ivotu ili u pisawu umeli da se izgubite ili da zalutate?

- Kad neko zaluta, on je to i zaslu`io, smatram.

n Kao kaznu?

- Mo`da je to kazna, a mo`da je i milost?

n Zato {to je na putu da prona|e ne{to novo?

- To je tako o~igledno. Zato ga treba ostaviti otvorenim.

n Upravo su objavqene Va{e bele{ke u kwi`ici Lawski sneg, sutra{wi sneg. Vredna pa`we je i re~enica na kraju

kwige: „Prethodno, ili posle svega, video si ga kako se, pa makar i kao avet, opet i opet spopli}e hodaju}i preko stepe, ali niko nije mogao da ka`e kuda ide, ili kuda ne ide.“ Re~enica je pozajmqena od Adalberta [tiftera; va`i li ona i za Vas? Vidite li sebe i takvog: kako se spopli}ete dok idete stepom, pa uskoro ne}ete vi{e mo}i da idete?

- U me|uvremenu, da. To stoji tamo u kwizi; a mislim da donedavno tako ne bih pisao. Sada, da. No, tako je kod svakog. U kafani na stanici u [avilu odavno sam ja najstariji. S vremena na vreme neko najedanput prestane da dolazi, i to mi biva tajanstvenije nego da je zauvek oti{ao, {to bi me navelo na pomisao da je ve} negde u Hadu, kao u Odiseji, da je ve} u no}i, obavijem tamom. A onda se on neo~ekivano opet pojavi, sa mladom prijateqicom pod rukom. n Razmi{qate li o smrti?

- Da, naravno. n Ima li sa tim veze ose}awe poti{tenosti, jer `ivot je na kraju? Ili o smrti mislite pre u strahu?

- Smrt je ispit. Da li }u ga polo`iti? Pitam se da li }u zavr{iti kao Hofmanstalov Neko, koji od Smrti moqaka za jo{ jedan dan ili bar jednu no}, kona~no i, ipak uzaludno, za posledwi ~asak? Da li i ja postajem takav? Da li je stvarno tako? Ima jedna zbiqa lepa re~: „blagoslovimo vreme“. Ko to mo`e! Veoma zagonetno re~eno. To je kao o~ekivawe. Pa u smrti nema vi{e ideala. Do|e to kao nekakav izazov. Samo politi~ari ne misle na svoju smrt. Zaboravimo smrt!, kao da ka`u… Nije uvek bilo tako.

n Brine li Vas situacija u svetu? Preovla|uje zaboravqawe bitka. A to se paradoksalno pokazuje i kao potiskivawe smrti?

- Svakodnevno ~itam „Parizjen“, srawe od novina. Izve{taji o ratu u Ukrajini i o politi~kim kretawima podse}aju me odmah na Posledwe dane ~ove~anstva Karla Krausa. Reklo bi se da predstoje „posledwi dani ~ove~anstva“. A potom i zbiqa do|u. Svakih pedeset godina dolaze uistinu posledwi dani ~ove~anstva. A novine se nadaqe {tampaju. Ali Karl Kraus je sve ve} jasno video: to ven~awe i bratimqewe izme|u Austrije, Pruske i Rusije. Milioni mladih qudi koji su tada izginuli, pa bio je to zaista kraj ~ove~anstva. Nisu oni bili ostavqeni da krepaju; sve je u~iweno da krepaju. n Vidite li svet danas tako?

- Za mene je svet ne{to drugo. Ja `ivim za neki drugi svet. Ne utopijski, ve} za svet koji je tu. Topijski svet, postoje}i svet. To {to politika ~ini jeste anti-topijski. Neka vrsta razarawa sveta. I to ne va`i samo za Ruse. Siguran sam da je u Evropi –ne sme se o tome govoriti – mir bio mogu}, daleko pre rata bio je mogu} dogovor oko Ukrajine. Mrzim sebe kad ka`em „siguran sam“, ali, ipak, siguran sam da su Evropqani podsticali Zelenskog na rat: „Samo napred, samo napred. Mi te podr`avamo.“ I zbog ~ega? Zelenski je `rtvovao svoj narod, svima je dosta. U`asna je to patwa, narod pati… Nacije me se ne ti~u. Mrzim nacije. Ujediwene nacije treba ukinuti. One nemaju vi{e ni{ta da ka`u. U re~i „nacija“ nema vi{e erotike, samo jo{ nasiqa… Kada bi Lihten{tajn rekao: „Mi smo nacija“, odmah bi bio za wih. Ili Graubunden… Izvinite, sad sam malo melanholi~an. n Melanholija, ~ini mi se, nije prava re~ za to. Iz Vas govori pre o~aj nad stawem u svetu.

- O~aj, da, to je to. ^ini mi se kao da u bateriji imamo samo jo{ deset procenata. Toliko smo daleko dogurali sa svetom. Mene to u osnovi vi{e ne poga|a, ne zbog onoga {to mo`da nameravam ili ne nameravam, ili {ta `ivot sa mnom jo{ namerava. Pa ipak, ne mogu da ne vidim… Da, to je o~aj.

Preveo: @arko Radakovi}

PET GODINA OD SMRTI DOKTORA LAZE:

Ilixancipamtesvojejunake

Ilixanci pamte svoje junake

U Spomen crkvi Svetog Dimitrija na Dobriwi, u Isto~noj Ilixi, slu`en je parastos za dr Miodraga Lazi}a, koji je, rade}i kao hirurg u ratnoj bolnici „@ica” u Bla`uju, ostavio neizbrisiv trag u Srpskoj.

Na~elnik Isto~ne Ilixe Marinko Bo`ovi} rekao je da se doktor Lazi}a Ilixanci se}aju, i da je upisan u wihova srca. - Danas se navr{ava pet godina od kada nas je napustio dr Lazi}, ~ovek koji je ostavio neizbrisiv trag u stvarawu Republike Srp-

Oskrnavqena

ske i odbrani Srpskog Sarajevarekao je na~elnik Isto~ne Ilixe Marinko Bo`ovi} i istakao da o wegovom herojskom podvigu treba da se snimi film.

Hirurg Miodrag Lazi} (19552020) preminuo je 14. aprila 2020. od posledica virusa korona. Lazi} je 1991. napustio mesto hirurga u Ni{u i zaputio se u tada{wu Republiku Srpsku Krajinu. Tokom rata u BiH, kao hirurg, u~estvovao je u proboju koridora u junu 1992. Nakon toga se kao dobrovoqac javio u ratnu bolnicu

pravoslavna crkva u Mostaru

„Koran” na Palama. Jedan je od osniva~a ratne bolnice „@ica”. Ostao je tamo 40 meseci, kao jedini hirurg na podru~ju tada{weg Srpskog Sarajeva, gde je obavio vi{e od 3.500 operacija.

Za zasluge u spasavawu `ivota Srba i qudi drugih nacionalnosti patrijarh srpski Pavle odlikovao ga je „Ordenom Svetog Save”, a dr Lazi} je dobio i „Orden krsta milosr|a” kojim ga je odlikovala Republika Srpska.

Dr`ava Srbija je, posthumno, odlikovala dr Miodraga Lazi}a „Ordenom Kara|or|eve zvez-

U Mostaru je oskrnavqena pravoslavna crkva Svetog velikomu~enika Prokopija u nasequ Ra{tani, uni{tene su freske i ukraden novac i vi{e crkvenih predmeta. U pitawu je pravoslavna crkva koju su me{tani izgradili pre dve godine na lokalnom pravoslavnom grobqu, a navedeni vandalski ~in izazvao je ose}aj straha, uznemirenosti i nesigurnosti kod malobrojnih Srba u Mostaru, navodi se u saop{tewu Saveza Srba iz regiona.

U posledwih nekoliko godina dogodilo se na desetine napada na Srbe u Mostaru, na wihovu imovinu, kao i na imovinu Srpske pravoslavne crkve.

POSLE

SEDNICE PREDSEDNI[TVA BIH Kom{i} i Be}irovi} tra`e da Eufor hapsi zvani~nike

RS

Bo{wa~ki i hrvatski ~lanovi Predsedni{tva BiH, Denis Be}irovi} i @eqko Kom{i}, zatra`ili su da se snagama Eufora omogu}i hap{ewe zvani~nika Republike Srpske, preglasav{i srpskog ~lana i predsedavaju}u @eqku Cvijanovi}. Ona je najavila da }e o zakqu~ku Be}irovi}a i Kom{i}a morati da se odlu~uje u drugom krugu glasawa, jer se oblast ti~e spoqne politike, {to srpskom ~lanu omogu}ava da zatra`i za{titu nacionalnog interesa na taj zakqu~ak. Kona~na odluka u tom slu~aju prelazi na Narodnu skup{tinu RS. Kom{i}ev i Be}irovi}ev zahtev usledio je nakon {to su i Eufor i Interpol odbili da se ukqu~e u politi~ka pitawa. Interpol nije raspisao poternicu za predsednikom RS Miloradom Dodikom i predsednikom skup{tine Nenadom Stevandi}em, pozivaju}i se na sopstvena pravila koja zabrawuju politi~ko anga`ovawe. U Bawaluci smatraju da je taj stav trebalo da bude dovoqan razlog da Sud BiH da povu~e lokalnu poternicu i odluku o pritvoru za trojicu zvani~nika, koje Tu`ila{tvo BiH `eli da ispita zbog usvajawa zakona kojim su suspendovane odre|ene nadle`nosti „neustavnih institucija” BiH na teritoriji RS. Cvijanovi}eva je poru~ila da Be}irovi} i Kom{i} poku{avaju da zlupotrebe Eufor i dodala da u stvari wih dvojica time „nastavqaju sa separatisti~kim aktivnostima i poku{ajima razbijawa BiH”, dok Srpska, naprotiv, `eli da oja~a suverenitet zemqe, ali bez stranog me{awa.

Zategnuti odnosi izme|u Sarajeva i Bawaluke preslikali su se i na me|unarodni plan. Nema~ka i Austrija, koje podr`avaju [mita, uvele su sankcije trojici najvi{ih zvani~nika RS - Dodiku, Stevandi}u i Vi{kovi}u, koje se navodno odnose na zabranu ulaska u tu zemqu. Profesor me|unarodnog prava na Univerzitetu u Salcburgu Mihael Gajstlinger izjavio je da ne postoji me|unarodno-pravna osnova da Austrija uvede sankcije predsedniku Srpske, s obzirom na to da nije utvr|eno da je prekr{io me|unarodno pravo. On je istakao argument na me|unarodnom nivou da Kristijan [mit nije pravno validno imenovan na poziciju visokog predstavnika jer ne postoji odluka Saveta bezbednosti UN.

de prvog stepena“, a na ro|endan Republike Srpske, na {etali{tu u Isto~noj Ilixi je postavqen

spomenik dr Miodragu Lazi}u, kao ve~an podsetnik na herojstvo jednog ~oveka.

Dodik:Ne}udozvoliti

Dodik: Ne}u dozvoliti sukobe u BiH, nisam ~ovek rata

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je u Derventi da ne}e dozvoliti sukobe u Bosni i Hercegovini (RS), jer on nije „~ovek rata”.

„To dobro znaju i u Sarajevu zbog ~ega i forsiraju takvu pri~u”, rekao je Dodik na tribini u tom gradu, prenela je Radio-televizija RS (RTRS).

Naveo je da je RS „opredeqena za mir, ali da ne}e dozvoliti oduzimawe imovine i nadle`nosti”.

„@ele da mi zabrane da se bavim politikom i da ne mogu u narednom periodu izlaziti na izbore. To im je primarni ciq, a krajwi je imovina RS. Zbog toga su krenuli sa udarima na mene. Govore da pretim secesijom, {to nije istina”, ocenio je Dodik. Daqe rekao da je RS najvi{e od Srbije dobila za vreme Aleksandra Vu~i}a.

„Od Milo{evi}a do danas imao sam saradwu sa svim predsednicima Srbije, a najvi{e smo dobili od Aleksandra Vu~i}a”, istakao je on.

Jo{ je naveo da „brojni prijateqi u svetu razumeju situaciju u RS i da on odgovara samo narodu koji ga je birao”.

„Republika Srpska nikada nije imala ovakav krug prijateqa. Sa nama je Ruska Federacija. S ruskim predsednikom Vladimir Putinom sam se vidio 26 puta i vide}u se opet u maju”, istakao je Dodik, dodav{i da nije dozvolio da BiH uvede sankcije Rusiji.

Naveo je da su za RS prijateqske zemqe i Izrael, kao i Ma|arska.

UBiHkvadratuprosekudvehiqadeevra

U BiH kvadrat u proseku dve hiqade evra

Najskupqi stan prodat pro{le godine u Republici Srpskoj vredeo je vi{e od 600.000 evra. Re~ je o luksuznoj nekretnini od 130 kvadrata na Jahorini, {to svakako nije merilo realnih tr`i{nih cena, ali jeste znak da kvadrati u BiH sve ~e{}e ru{e vlastite rekorde.

U najve}em gradu Srpske, gde je potra`wa najizra`enija, prose~na cena kvadrata kre}e se oko dve hiqade evra i vi{e. No u zavisnosti od lokacije i tipa gradwe, ta cifra mo`e zna~ajno varirati – u novogradwi cene dose`u i 3.250 evra, dok se na periferiji ili staroj zgradi mo`e na}i kvadrat i za 1.750 evra koji je potrebno renovirati. Samo sretnici uspevaju na}i povoqniju cenu u Bawaluci za pristojan stan.

Sli~na situacija je i u Sarajevu. U ponudi su stanovi ~iji kvadrat vredi i 4.000 evra, posebno u novim luksuznim kompleksima. Me|utim, kako navode tamo{wi vlasnici agencija za nekretnine, prose~na cena kvadrata, ukqu~uju}i novogradwu i starije zgrade, prema{uje 2.000 evra. Ispod te cenovne granice, ka`u, mogu}e je na}i samo nerenovirane stanove lo{ijeg kvaliteta.

I pored visokih cena, interesovawe kupaca ne jewava, tvrde agenti za nekretnine. Najtra`e-

niji su jednosobni stanovi od 35 do 40 kvadrata, kao i dvosobni od oko 60 kvadrata, sa dve spava}e sobe. Neira Babi}, vlasnica agencije „Ril Estejt” iz Sarajeva, isti~e da u ovoj godini cene nisu ni padale ni rasle. „Lani su kvadrati drasti~no poskupeli. Danas se cene novogradwe kre}u izme|u 5.000 i 8.000 konvertibilnih maraka (KM) po kvadratu (od 2.500 do 4.000 evra)”, navela je nedavno Babi}eva. Naj~e{}i kupci su kreditno sposobni gra|ani, dijaspora i mladi bra~ni parovi. Sarajlije najvi{e tra`e stanove od 50 kvadrata s jednom spava-

}om sobom. Trgovci nekretnina u Sarajevu ne o~ekuju dodatni rast cena, i tvrde da je potra`wa i daqe velika. U starim sarajevskim zgradama kvadrat se naj~e{}e prodaje po ceni od 2.000 do 2.500 evra, ali cena mo`e biti i vi{a ukoliko se stan nalazi na atraktivnoj lokaciji.

U bawalu~koj agenciji „Remaks” ka`u da ne o~ekuju pad cena. „Kvadrat u novogradwi ide i do 3.250 evra, a cene stare gradwe gotovo da prate novu”, navode iz ove agencije. U centru grada stariji stanovi dosti`u i vi{e od 4.000 KM (oko 2.000 evra) po kvadratu, a ispod 3.500 KM (1.750 evra) u gradu na Vrbasu gotovo da vi{e nema stanova. Najtra`eniji su stanovi od 35 do 40 kvadrata. Po re~ima agenata, polovina kupaca su qudi koji kupuju stanove za stanovawe, dok je druga polovina iz dijaspore ili kupuje stanove kao investiciju. Sli~an trend rasta bele`i i Trebiwe, gde se kvadrat u novogradwi prodaje za 1.600 do 2.600 evra. Kupci su mahom qudi iz inostranstva. U oglasima se, na primer, mo`e na}i polovan stan u Bawaluci od 40 kvadrata po ceni od 67.000 evra. Ne{to povoqnije cene su u mawim gradovima u RS. U Prijedoru se stan od 43 kvadrata nudi za 58.000 evra, u Doboju ili Bijeqini stan od 50 kvadrata za 50.000 evra.

Bawaluka

IZBORI U NIK[I]U I HERCEG NOVOM:

Bezve}ihpromena

Bez ve}ih promena

U drugom najve}em gradu u Crnoj Gori sve je mawe-vi{e isto posle nedeqnih lokalnih izbora.

Stranke koje ~ine vlast i na dr`avnom nivou najverovatnije }e ostati na ~elu Nik{i}a, uprkos sporewima da li bi nosilac liste koalicije „Za budu}nost Nik{i}a” (ZBNK) Marko Kova~evi} trebalo da ostane predsednik op{tine.

Prema preliminarnim i nezvani~nim rezultatima, opoziciona Demokratska

je aktuelna parlamentarna ve}ina”, ka`e za BBC na srpskom.

Na prethodnim izborima 2021, lista predvo|ena DPS-om tada{weg crnogorskog predsednika Mila \ukanovi}a, ostvarila je najboqi pojedina~ni rezultat, ali nedovoqan da formira ve}inu.

Vlast su formirale liste Za budu}nost Nik{i}a tada{weg Demokratskog fronta, ~iji je Kova~evi} bio kandidat, i Mir je na{a nacija predvo|ena Demokratama Alekse Be~i}a.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

partija socijalista (DPS) ostala je pojedina~no najja~a, ali ne mo`e da napravi vlast.

DPS je, prema tim rezultatima, osvojio 14.196 glasova (16 mandata), ZBNK 13.986 (15 mandata), Pokret Evropa sad (PES), na ~ijem je ~elu crnogorski premijer Milojko Spaji}, 5.109 (pet mandata), Demokrate 2.962 (tri mandata), a Evropski savez 2.075 (dva mandata).

Parlamentarni status nisu izborile neke stranke, me|u kojima Gra|anski pokret (GP) URA Dritana Abazovi}a, koji je dobio tek 764 glasa, prenose podgori~ke Vijesti.

Po{to nik{i}ki parlament ima 41 odborni~ko mesto, za formirawe vlasti potreban je najmawe 21 glas.

Ako se ZBNK, PES i Demokrate dogovore, imali bi ve}inu od 23 odbornika.

U istom danu glasalo se i na moru, u primorskoj op{tini Herceg Novom, gde se devet lista borilo za 34 mesta u lokalnom parlamentu.

Ni tamo nije bilo promena.

Demokratska Crna Gora, koja je na izbore iza{la sa Udru`ewem gra|ana „Otvorena Boka”, proglasila je pobedu na lokalnim izborima u Herceg Novom.

Lista na ~ijem ~elu je sada{wi predsednik op{tine Stevan Kati}, osvojila je, prema wihovim projekcijama, 12 mandata, javqa Radio-televizija Crne Gore.

Izbori u Nik{i}u su vrlo zna~ajni jer predstavqaju odmeravawe politi~ke snage partija na vlasti i u opoziciji, rekla je uo~i izbora Nikoleta \ukanovi}, docentkiwa Univerziteta Dowa Gorica u Podgorici.

„Nik{i} je dugo bio sto`er dana{weg opozicionog DPS-a i wegovih koalicionih partnera, a u ovom posledwem sazivu, vlast u lokalnom parlamentu formirala

Stranke su tada bile deo nove vladaju}e koalicije na dr`avnom nivou u Crnoj Gori, sve`e formirane posle poraza DPS-a u leto 2020. godine.

Crna Gora, koja je proglasila nezavisnost 2006. godine, od 2017. ~lanica je NATO saveza i va`i za jednog od najperspektivnijih kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji na Balkanu.

BORBA ZA NIK[I] 2.0.

Rodno mesto Mila \ukanovi}a, simbola dugotrajne vlasti na Balkanu, predvodnika decenijama neprikosnovene stranke DPS, posledwih godina sna`no je upori{te prosrpskih stranaka.

Predvode ih Milan Kne`evi} i Andrija Mandi}, predsednik Skup{tine Crne Gore, obojica bliski zvani~nom Beogradu.

Oni su bili sto`eri i koalicije Demokratski front koja se raspala 2023.

Protekla kampawa u Nik{i}u je bila mirnija nego pre ~etiri godine i gotovo nezanimqiva, ukazuje politikolo{kiwa.

„I daqe je funkcionerska, vidimo zloupotrebu resursa, kako dr`avnih, tako i lokalnih.

„Primetne su primese uticaja faktora sa strane, ali je na prethodnim izborima, bilo prodornije i vidiqivije, te je i wihov uticaj na krajwi rezultat bio ve}i”, ka`e Nikoleta \ukanovi}.

Problem su i daqe nesre|eni bira~ki spiskovi koji ne odra`avaju realno stawe, ali to pogoduje svim politi~kim strankama bez izuzetka, dodaje ona.

U Nik{i}u prema posledwem popisu `ivi ne{to vi{e od 66.000 hiqada qudi, ali je primetan odlazak mladih, {to nije retkost na ~itavom Balkanu.

Politi~ari su tokom predizborne kampawe uglavnom govorili o ekonomskim i socijalnim pitawima - pove}awu plata i `ivotnog standarda.

Gotovo {est miliona kvadratnih metara stambenog prostora u Crnoj Gori ne koristi se za stalno stanovawe.

Podaci sa posledweg popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova u Crnoj Gori otkrili su zapawuju}i podatak.

Od ukupno 392.910 stanova, ~ak 89.080 je registrovano kao sezonsko ili povremeno kori{}eno, sa ukupnom povr{inom od 5,86 miliona kvadrata. Dodatno, 71.200 stanova je ozna~eno kao privremeno nenastaweno ili napu{teno, {to ~ini jo{ skoro pet miliona kvadrata prostora koji stoji prazan.

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Ali nisu izostajale i identitetske poruke, ukazuje Nikoleta \ukanovi}.

„Tome se uglavnom okretala opozicija pitaju}i se da li su Crnogorci u Nik{i}u, ali i u celoj Crnoj Gori ugro`eni uticajem Beograda i Rusije, ali i wihovih eksponata u Podgorici i biv{ih ~lanica DF-a”, utisak joj je.

HERCEG NOVI: ‚MIRNO MORE’ Na primorju je bilo mnogo mawe napeto. U odnosu na Nik{i}, mawe se govorilo o izborima u Herceg Novom, gde su Be~i}eve demokrate godinama na vlasti - a tako }e verovatno i ostati.

U nedequ je ne{to vi{e od 25.000 glasa~a u Herceg Novom biralo sedmi sastav lokalne skup{tine od sticawa nezavisnosti 2006. godine.

Za mandate u lokalnom parlamentu borilo se devet lista, a prema nezvani~nim rezultatima najvi{e glasova osvojila koalicija predvo|ena Demokratama.

Liste „Stevan Kati} - Znamo se po djelima” osvojila je 12 mandata uz podr{ku od 31,90 odsto bira~a.

Na drugom mestu je „Novska lista - Na{ grad, na{ brod”, koja je osvojila 10 mandata i 25,51 odsto glasova.

Tre}u poziciju dele dve liste sa po pet mandata.

Lista „Za budu}nost Herceg Novog i Boke” osvojila je 12,54 odsto glasova, dok je „DPS - Herceg Novi - Grad kakav nam treba” ostvarila rezultat od 15,03 odsto.

U lokalni parlament ulaze jo{ i lista „Gra|anski pokret za Herceg Novi - Idemooo” sa jednim osvojenim mandatom i 4,57 odsto glasova, kao i „URA - Druga~ije - dr Dritan Abazovi}”, koja je tako|e osvojila jedan mandat uz 3,60 odsto podr{ke. Mandat je osvojila i lista „Evropski savez - Najboqe {to mo`e{ - SD, SDP, LP i gra|ani”, sa osvojenih 3,42 odsto glasova. Politi~ka situacija u Crnoj Gori se u posledwih pet godina znatno promenila. Posle 2020. i pada sa vlasti DPS i Mila \ukanovi}a, zemqa je bila bez stabilne vladaju}e ve}ine, pa se nekoliko puta i{lo na birali{ta.

U me|uvremenu je do{lo i do raskola dvojice novih najmo}nijih li~nosti crnogorske politike - predsednika Jakova Milatovi}a i Milojka Spaji}a, doju~era{wih saboraca.

„Politi~ka scena je toliko zatrovana, da mislim da bi mnogim partijama mnogo pametnije bilo da su u opoziciji i da ostvare ciq koji su obe}ali gra|anima, nego da preizborna obe}awa budu prazna pri~a”, ka`e Nikoleta \ukanovi}.

Iako je ve}ina stanova, wih oko 285.730, namewena za stalno stanovawe, skoro ~etvrtina tog broja nije nastawena. Samo 214.530 stanova su stvarno nastaweni,

dok su preostali ili prazni, napu{teni, ili kori{}eni povremeno.

Prose~na povr{ina nastawenog stana iznosi 79,3 kvadrata, dok po osobi u Crnoj Gori u proseku ide 27,5 kvadrata stambenog prostora. Ipak, ogromna koli~ina praznih kvadrata otvara pitawa o odr`ivosti urbanog razvoja, demografskoj slici, kao i o potencijalu tr`i{ta nekretnina koje o~igledno krije zna~ajne rezerve. Popis je sproveden u decembru 2023. godine, a ovi podaci mogli bi biti od kqu~nog zna~aja za planirawe stanogradwe, poreske politike i razvoj infrastrukture u godinama koje dolaze.

Pi{e:

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

HUMANITARNU

HUMANITARCI TR^ALI ZA ZDRAVQE VIKTORA

kilometara za Viktora

SKK „Bratstvo“ iz Vaiblingena prvo je udru`ewe koje se ukqu~ilo u ovu humanitarnu akciju

ZoranVla{kovi} HUMANITARNUAKCIJUODBORAZAPOMO]KIMREPUBLIKESRPSKE„SVAKISRBIWEDANEVROMESE^NO“

Sportisti Marko Stankovi} i Zoran Raki} tr~ali su od Subotice do Kosovske Mitrovice kako bi pomogli u prikupqawu sredstava za le~ewe Viktora Mileti}a.

Na put su krenuli 4. aprila, a u Mitrovicu su stigli u subotu 12. aprila.

Podr`aladijasporauNema~koj

Podr`ala dijaspora u Nema~koj

Humanitarnu akciju Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji Republike Srpske iz Bawa Luke „Svaki Srbin jedan evro mese~no“ odmah nakon pokretawa podr`ala je dijaspora u Nema~koj, nastawena u okolini grada [tutgarta.

Donacijom od 1.400 evra, SKK „Bratstvo“ iz Vaiblingena prvo je udru`ewe koje se ukqu~ilo u ovu humanitarnu akciju koja ima za ciq prikupqawe sredstva za srpsku decu na Kosovu I Metohiji i opremawe Dnevnog centra „Podr`i me - 9. januar“ u Kosovskoj Mitrovici.

Akciji, ~iji je inicijator bila generalni konzul BiH u [tutgartu Vera Saji}, pridru`ili su se i ~lanovi srpskog kluba i udru`ewa „Biseri poezije“ iz Felbaka, i „Integracijsko ve}e“ i Gr~ko

udru`ewe roditeqa iz Vainblingena.

„Sabornost i zajedni{tvo posebno u sada{wim turbulentnim vremenima neophodna je za sveukupan srpski rod, a Kosovo i Metohija je sigurno to oko ~ega se trebamo svi okupiti i sabrati“, rekao je predsednik bawalu~kog Odbora za pomo} Srbima na KiM Milorad Arlov i zahvalio srpskom i gr~kom narodu u dijaspori koji je pokazao da humanost ne poznaje granice, veru i nacionalnu pripadnost. U ovom Odboru ka`u da ova akcija koliko je va`na materijalno toliko je va`na da nas zbli`i i okupqa u jedinstvenu misao i du{u na{eg naroda, a to je sigurno na{e Sveto Kosovo i Metohija. Posebno nas raduje poruka i pismo SKK „Bratsvo” iz Vainblingena koje zav{avaju re~ima ‘’Kosovo je u na{em srcu’’!

NAKOSOVUSTRUJASKUPQAZAOKO16ODSTO

Prvobitna ideja bila je da tr~e do Gra~anice. Me|utim, Marko Stankovi} ka`e da su dobili blagoslov da tr~e do Kosovske Mitrovice.

„Vladika Teodosije nam je rekao da je najpametnije, s obzirom na situciju ovde, da krajwi put do Gra~anice zavr{imo kombijem radi na{e bezbednosti i da ne bismo imali neke probleme“, obja{wava Stankovi}.

Zoran Raki} je nakon dolaska u Kosovsku Mitrovicu rekao: „Posle toliko dana i toliko vremena stigli smo iz na{e Subotice, sa najsevernije ta~ke Srbije, do na{e najju`nije ta~ke – svete zemqe Kosova i Metohije u borbi da animiramo qude i da pomognemo jednom malom de~aku Viktoru Mileti}u koji se bori sa jednom bole{}u kojoj ima leka“.

S toga, nagla{ava Raki}, na{a pomo} mu je neophodna. „@eleli smo da animiramo qude tako {to }e slati SMS poruke tokom na{eg puta.“

„Pro{log puta smo tr~ali humanitarno do Ostroga 564 kilometara za sedam dana – 80 kilometara na dan. Isto humanitarnog karaktera za jednu devoj~icu Lenku Lazarevi}.“, objasnio je Stankovi}.

Raki} ka`e da im je najbitnije da se pro{iri pri~a za de~aka Viktora, ali i svu ostalu decu kojima je potrebna pomo}.

UPri{tiniprotestgra|ana

Uprkos brojnim protestima gra|ana posledwih dana, Regulatorna kancelarija za energetiku Kosova (RUE) donela je kona~nu odluku, 12. aprila, i potvrdila da je struja na Kosovu poskupela za oko 16 odsto i to za sve kategorije potro{a~a.

„Prose~no pove}awe tarifa za sve kategorije kupaca na osnovu maksimalno dozvoqenih prihoda je oko 16%“, naveli su iz RUE.

Ovo je odlu~eno na tre}oj sednici odr`anoj 12. aprila.

Dva sata nakon ove odluke, u Pri{tini je odr`an protest protiv we.

U Pri{tini protest gra|ana

Skup i ovoga puta organizuje Inicijativa „Ni centa vi{e“, kao

Lazareva subota, u narodu poznata kao Vrbica, slavi se uvek subotom, nedequ dana uo~i najve}eg hri{}anskog praznika – Vaskrsa.

Dan uo~i praznika Cveti pra-

i prethodna dva puta, a 12. aprila, su poru~ili da je o~igledno „wihov zahtev nai{ao na gluve u{i“.

}emo odustati“, medijima je kazao Besnik [abiu iz spomenute Inicijative.

Tu`bu }e podneti Osnovnom sudu u Pri{tini, a tvrde da }e „odluka RUE ostati na polici“. NA KOSOVU STRUJA SKUPQA ZA OKO 16 ODSTO

„Stru~waci u na{oj grupi su po~eli da pripremaju tu`bu. Ne-

Stankovi} je dodao da je wihov moto: „Budimo qudi“. I zakqu~io: „Najbitnije je da se nekome pomogne jer qudski `ivot nema cenu. Pogotovo kad se na ovaj na~in skupqa stvarno je te{ko, ali svako mo`e da po{aqe jednu poruku jer kako ka`u qudi – ’ne~ije malo nekome `ivot zna~i’“.

KOSOVSKA PREDSEDNICA VJOSA OSMANI POTVRDILA 12. APRILA

Sudan usmeno priznao Kosovo

znuje se Lazareva subota, koja je poznata i kao dan de~je radosti jer je, prema Jevan|equ, Hristos polaze}i u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“. Ovaj se praznik naziva jo{ i Vrbica jer se u

pravoslavne hramove unose vrbove grane.

U svim ve}im srpskim mestima na Kosovu i Metohiji se sve~ano obelezavaju Lazarice a deci su podeqeni i zvon~i}i ~iji zvuk simbolizuje pozdrav Hristu.

Sudan je priznao Kosovo, potvrdila je kosovska predsednica Vjosa Osmani, u subotu 12. aprila, najaviv{i i uspostavqawe diplomatskih odnosa. Za to vreme u Beogradu je bio veliki miting SNS na kojem je govorio predsednik Srbije. Vest o priznawu Osmani je saop{tila nakon susreta sa ministrom spoqnih poslova Sudana, Alijem Jusefom Al{ariom, na marginama Diplomatskog foruma u Antaliji.

„Bila mi je ~ast i zadovoqstvo da se sastanem sa ministrom spoqnih poslova Sudana. U na{em prvom susretu obavestio me je da je predsednik Sudana doneo odluku da prizna nezavisnost Republike Kosovo i da }emo uspostaviti diplomatske odnose izme|u na{ih zemaqa“, izjavila je Osmani u video snimku objavqenom na dru{tvenoj mre`i X. „Zahvaqujem se u ime naroda Republike Kosovo. Ovo je po~etak jednog divnog partnerstva“, poru~uje.

Sudanski ministar je zadovoqan tako|e, nagla{avaju}i va`nost ove odluke, zahvaquju}i se predsedniku Turske, Rexepu Taipu Erdoganu, na organizaciji Foruma u Antaliji. Sudan je afri~ka zemqa sa oko 50 miliona stanovnika i tre}a je po veli~ini na kontinentu.

Ministarstvo spoqnih poslova Srbije izrazilo je, u nedequ 13. aprila, zabrinutost zbog usmeno izre~ene odluke ministra spoqnih poslova Sudana da prizna jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova.

Srpsko Ministarstvo spoqwih poslova u saop{tewu je ocenilo da trenutna politi~ka situacija u Sudanu, koju karakteri{e neizvesnost i nedostatak legitimiteta vlasti, dovodi u pitawe validnost takvih me|unarodnih odluka.

Ta odluka Sudana, kako je navedeno u saop{tewu, predstavqa grubo kr{ewe principa me|unarodnog prava, Poveqe Ujediwenih nacija (UN) i va`e}e Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Sportisti Marko Stankovi} i Zoran Raki}

Lazarice u Sirini~koj `upi na [ar planini

Deca u Dowoj Bitini na [ar planini za vreme Lazarica

Otvoren Srpski kulturni centar u Zadru

U Hrvatskoj je otvoren jo{ jedan Srpski kulturni centar, ovoga puta u Zadru, sa ciqem, kako se navodi u prilogu saradnika emisije iz TV produkcije ZVO Vukovar, dopisni{tvo u

~inili zna~ajan deo i dali zna~ajan doprinos u kulturi, nauci, obrazovawu i sportu ovog grada.

„Danas u Zadru, u rodnom gradu Gavre Manojlovi}a, predsednika tada Jugoslavenske aka-

Kninu, da }e novootvoreni prostor biti mesto okupqawa svih qudi koji `ele multikulturni i multietni~ki Zadar i Hrvatsku.

Novootvoreni objekat blagoslovio je mitropolit zadarsko-{ibeni~ki episkop dalmatinski Nikodim, a potom se okupqenima obratio predsednik Srpskog narodnog vije}a Boris Milo{evi}, istaknuv{i kako Srbi u Zadru `ive vekovima, te da su u bogatoj istoriji Zadra

demija znanosti i umetnosti, danas Hrvatska akademija znanosti i umetnosti, koji je 9 godina bio predsednik te visoke institucije, rodnom gradu kwi`evnika Vladana Desnice, da samo spomenem neke od zna~ajnih Srba koji su ro|eni u Zadru, koji su ostavili veliki trag u hrvatskom dru{tvu, Zadar je Srbima povjesno va`an jer je u Zadru i 80 godina bilo sjedi{te Eparhije dalmatinske”, ka`e Boris Milo{evi}, predsednik Srpskog narodnog vije}a.

„Mogao bih da napravim jed-

nu paralelu sa jednim velikim ~ovekom po kome nosim ime, on je bio ro|en u [ibeniku, a episkop ili stolovao je u Zadru. Ja sam ro|en u Zadru a stolujem sada u [ibeniku. Pomiwem ga iz razloga {to je ove godine je 110 godina od wegovog upokojewa i 180 godina od wegovog ro|ewa, a to je veliki vladika Nikodim Mila{, episkop koji je najvi{e proslavio ovu eparhiju i srpski narod u ovim krajevima i to je proslavio na svetskom nivou, i mogao bih re}i da je to bio jedan od najve}ih, ako ne i najve}i teolog Srpske pravoslavne crkve kroz istoriju, koji je postojao nakon Svetog Save”, ka`e episkop Nikodim.

„Nakon 22 godine od postojawa Vije}a i nekakvih uskih, malih prostora gde smo se morali snalaziti nekad i bez prostora, a sad sa ovim prostorom dobijemo sve”, ka`e Veselko ]aki}, predsednik Vije}a srpske nacionalne mawine Zadarske `upanije.

Ovaj prostor posve}ujemo kulturi, obrazovawu, okupqawu i dru`ewu. Ono {to imamo pokaza}emo prema cijelom gradu, jer Srbi u Zadru `ive vekovima. Uskoro kre}emo sa programima, kako za najmla|e, tako i za one starije ~lanove, a nadamo se i formirawu pododbora Srpskog kulturnog dru{tva Prosvjete, poru~io je Milo{evi}.

Lazareva subota proslavqena u Minhenu

Na praznik Vaskrsewa Lazarevog – Lazarevu subotu, 12. aprila 2025. godine, arhiepiskop diseldorfsko-berlinski i mitropolit nema~ki Grigorije slu`io jeu hramu Svetog Jovana Vladimira u Minhenu. Saslu`ivalo je minhensko sve{tenstvo.

Ovaj praznik osta}e upisan u anale CO Minhen da je sve{tenstvo zajedno sa mitropolitom Grigorijem prethodnu no} ugostilo i u toku prepodneva ovog radosnog praznika ugostilo studente bicikliste u blokadi, koji su na putu za Strazbur prespavali u parohijskom centru crkve Svetog Jovana Vladimira.

Deo studenata i pratwe je tako|e prisustvovalo ovoj liturgiju, na kojoj se nakon pro~itanog jevan|eqskog mitropolit Grigorije obratio prisutnima.

„Nema ni{ta stra{nije od smrti, i nema ni{ta mo}nije od `ivota. Kad pogledate de~icu i wihove o~i, i kad vidite kako se kre}u, kad pogledate, sad u prole}e,

kako sve cveta, kako raste trava, vidimo kako je `ivot mo}an. Nema ve}eg dara od `ivota, ne postoji ve}i dar od `ivota, i nema ve}e strahote od onoga {to mu je suprotno – smrti. U Jevan|equ ~uli smo jednu re~ od Lazareve sestre Marije: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro”. Te re~i zvu~e, na izgled, prosto, jednostavno, ali one su prepune istine, i te re~i su za nas, za svakoga od nas, svakoga ~oveka `ivog na zemqi spasonosne jer svako od nas to isto mo`e da ka`e: „Ako si Ti tu, Gospode, ja ne}u umreti, ne}u videti smrti jer Ti, Gospode, voli{ mene kao {to si voleo Lazara; Ti voli{ svakoga ~oveka kao {to si voleo Lazara. Ti si toliko dobar da pla~e{ nad smr}u, toliko si blag, Gospode, da ho}e{ da da{ `ivot svakome ko veruje; Ti si, Gospode, `ivot, Onaj koji je si{ao u ad da pokida okove smrti, da prese~e lance smrti, da je pobedi. Pobedio si smrt ne slawem re~i, slao pisma, govorio slatko ili lepo,

ve} si pretrpeo smrt i si{ao u ad: smr}u si uni{tio smrt”, rekao je mitropolit Grigorije.

On je pojasnio da je ovom doga|aju prethodilo da je Lazar ~etiri dana le`ao u grobu, i kada ga je Isus po imenu pozvao, govore}i mu da ustane. “To svako od nas, bra}o i sestre, ako ho}e, mo`e da ~uje u svom srcu kako nas ponaosob Hristos oslovqava zapovedaju}i nam, kao Lazaru, da ustanemo. Postoji divna pesma koju pevamo tokom Posta, a koju je ispevao veliki svetiteq i podvi`nik, a ona ka`e: Du{o moja, du{o moja, ustani {to spava{. Svako od nas, bra}o i sestre, mo`e da se nau~i od Lazarevih sestara i da neprestano ponavqamo da ako je Gospod tu, mi }emo biti `ivi, ne}emo videti smrti. Jer tamo gde je On, tamo je `ivot i nema smrti”, naglasio je vladika Grigorije.

Po liturgiji on je, kao {to smo pisali zajedno sa studentima i parohijanima otpevao pesmu Tamo daleko isprativ{i studente na wihov daqi put ka Strazburu.

U Geteborgu odr`an tre}i folklorni festival seniora 2025

Folklorni festival seniora [vedske odr`an je protekle nedeqe u organizaciji Saveza Srba u [vedskoj. Doma}in je bilo udru`ewe SKIF Kozara iz Geteborga i sama manifestacija je bila vrlo uspe{na.

„Sala je bila ispuwena srda~nom atmosferom, osmesima, pesmom i igrom. Starije generacije folklora{a iz vi{e gradova [vedske ponovo su zasijale na sceni, pokazuju}i da qubav prema tradiciji i igri nikada ne stari! Festival je objedinio prijateqstvo, kulturnu razmenu i zajedni{tvo – vrednosti koje na{ Savez godinama neguje i promovi{e. Posebna zahvalnost doma}inima iz Kozare na izvanrednoj organizaciji, kao i svim u~esnicima koji su svojim nastupima u~inili ovaj dan nezaboravnim!”, istaknuto je u Savezu Srba [vedske. Na ovom festivalu nastupili su predstavnici dru{tava SKUD Sitan vez iz Malmea, SKC Mladost Helsinborg, SD Sin|eli} iz Geteborga, SU Gislaved iz Gislaveda, SKU Sveti Georgije iz Sedertaqe, SU Linkepin iz Linkepinga, SU Solna iz Solne, SDIOU Nikola Tesla iz Haningena, kao i SKIF Kozara iz Geteborga.

„Hvala za dan koji }emo zauvek pamtiti! Tre}i folklorni festival ansambala veterana u Geteborgu bio je prelep sun~an dan ispuwen pesmom, igrom i dru`ewem veteranskih ansambala iz cele [vedske. Hvala svim dru{tvima koja su u~estvovala sa toliko srca, igre i radosti. Hvala publici koja je aplaudirala, smejala se i bila deo ovog dana. I veliko hvala svima iza kulisa koji su omogu}ili da se sve ovo desi. U srcu nosimo uspomene – i ve} se radujemo slede}em susretu! Sa ponosom i zahvalno{}u”, zapisali si doma}ini ~lanovi SKIF Kozare iz Geteborga.

AUSTRALIJA

ElbaniziiDatonsesuo~iliuprvojpredizbornojdebatiuAustraliji

Elbanizi i Daton se suo~ili u prvoj predizbornoj debati u Australiji

Pitawa o tro{kovima `ivota dominirala su u prvoj predizbornoj debati australijskog premijera Entonija Elbanizija sa wegovim rivalom Piterom Datonom, pre saveznih izbora koji }e biti odr`ani 3. maja, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

Debatu su organizovali Skaj wuz (Sky News) Australija i Dejli telegraf (Daily Telegraph), a dvojica lidera su odgovarala i na pitawa o carinama koje je uveo ameri~ki predsednik Donald Tramp.

Istra`ivawa javnog mwewa predvi|aju malu razliku izme|u Albanezeove Laburisti~ke partije i Datonove liberalno-nacionalne koalicije, kao i mogu}-

Australija nabavqa nuklearne

podmornice u okviru AUKUS sporazuma za ja~awe odbrane

Premijer Australije Entoni Elbanizi najavio je da }e ta zemqa da nabavi nuklearne podmornice kako bi oja~ala svoju odbranu.

On je dodao da je taj potez kqu~an za bezbednost zemqe u suo~avawu sa, kako je naveo, potencijalnim pretwama, posebno u kontekstu rastu}e mo}i Kine, preneo je Rojters.

Elbanizi je naglasio da podmornice, koje }e Australija dobiti kroz AUKUS sporazum sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Velikom Britanijom, igraju kqu~nu ulogu u obezbe|ivawu sigurnosti zbog svojih „stelt” sposobnosti.

On je dodao da Australija ula`e u sredstva koja }e joj omogu}iti ve}u bezbednost i boqu strate{ku poziciju u regionu.

Opozicija u Australiji, predvo|ena liderom Liberalne stranke Piterom Datonom, smatra da nabavka nuklearnih podmornica predstavqa va`an korak ka ja~awu vojnih kapaciteta zemqe.

Daton je istakao da }e podmornice pomo}i Australiji da bude „pouzdaniji partner” u me|unarodnoj zajednici, posebno u odnosu sa zemqama kao {to su Japan, Filipini i Indija.

Kako odgovoriti na Trampove carine bilo je prvo pitawe ve~eri, na koje je Albaneze odgovorio da „nijedna zemqa nije boqe pripremqena” od Australije, zbog wegovih napora.

„Nastavi}emo da pregovaramo sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama u potrazi za boqim dogovorom za Australiju jer }e recipro~ne carine, naravno, biti nula, jer mi ne name}emo carine na ameri~ku robu”, rekao je Elbanizi.

Daton je ukazao na svoje iskustvo kao ministar koji je pregovarao sa prvom Trampovom vladom, i rekao je da bi bio u boqoj poziciji da dobije ustupke od Bele ku}e.

„Trenutni premijer treba da

ISPORUKA AUKUS PODMORNICA ZA AUSTRALIJU UPITNA:

ima sposobnost i snagu karaktera da mo`e da se suprotstavi nasilnicima, protiv onih koji `ele da nam nanesu {tetu, da sa~uva na{u zemqu”, kazao je Daton.

Daton je okrivio Elbanizijevu vladu za pove}ane zdravstvene tro{kove za gra|ane i rekao je da }e wegova stranka pomo}i finansirawem vi{e besplatnih poseta lekarima, obu~avawem vi{e lekara op{te prakse i poboq{awem usluga mentalnog zdravqa.

Elbanizi je, prema oceni Skaj wuza, progla{en pobednikom ve~eri nakon glasawa 100 neodlu~nih bira~a, koji su u~estvovali u postavqawu pitawa tokom debate.

ISPORUKAAUKUSPODMORNICAZAAUSTRALIJUUPITNA: NisuvoqnidaihkoristezanapadenaKinu

Prodaja podmornica na nuklearni pogon Australiji prema sporazumu AUKUS suo~ava se s novim izazovima, pi{e Rojters Mogu li Sjediwene Dr`ave pove}ati proizvodwu podmornica kako bi ispunile ciqeve svoje ameri~ke mornarice kqu~no je pitawe koje }e odrediti mo`e li Australija da kupi tri podmornice klase Virginia po~ev{i od 2032., rekao je australijski ministar odbrane Richard Marles, nakon razgovora sa svojim ameri~kim kolegom Peteom Hegsethom. Australija se suo~ava s prethodno neobjavqenim rokom 2025. da plati Sjediwenim Dr`avama dve milijarde dolara za pomo} u poboq{awu svojih podmorni~kih brodogradili{ta. Trampova administracija tra`ila je vi{e sredstava, rekao je Marles u martu. U Va{ingtonu raste zaprepa{}ewe nespremnosti Australije da uop{te razgovara o kori{}ewu napada~kih podmornica protiv Kine. To zna~i da bi wihovo prebacivawe iz ameri~ke flote u Australiju na{tetilo ameri~kim naporima odvra}awa u Indo Pacifiku, prema stru~wacima i dokumentima. “Ako `elite da odvratite sukob, u mirnodopskim uslovima morate da razgovarate o kori{}ewu toga u ratnim uslovima, a jo{ nismo videli spremnost Australijanaca da prete takvom vrstom oru`ja”, rekao je Bryan Clark, direktor Centra za odbrambene koncepte i tehnologiju Australije.

SIMULACIJA RATA SE NIJE

SVIDELA VA[INGTONU U prethodno neprijavqenoj nedavnoj multilateralnoj ratnoj ve`bi koja simulira odgovor ameri~kih saveznika na kinesku blokadu Tajvana, zapovednici Australijskih odbrambenih snaga nisu koristili podmornice na nuklearni pogon u Ju`nom kineskom moru za napad na kineske ciqeve, umesto toga fokusirali su se na za{titu australijskih severnih prilaza vazdu{nim snagama, dronovima i projektilima, rekao je Klark, koji je vodio ve`bu. Udaqenost od Kine u~inila je pristup vazdu{nih snaga i povr{inske flote mawe riskantnim, a podmornice su umesto toga sme{tene u podru~ja u blizini Australije gde bi neprijateqski brodovi mogli da prolaze, rekao je Klark. Ove su zabrinutosti izra`ene u izve{taju Ureda za prora~un ameri~kog Kongresa u februaru i svedo~ewu o ka{wewima u izgradwi brodova u mornarici, u kojem su zvani~nici rekli da je prodaja podmornica klase Virginia iz flote Australiji bez zamene bila riskantna jer Kanbera nije jasno dala do znawa ho}e li se wena vojska pridru`iti ameri~kim

ako se zarati. Pitawe je poprimilo dodatnu hitnost jer je ameri~ka mornarica postavila rok do 2027. za svoje snage da se pripreme za sukob s Kinom.

Peter Dean, direktor spoqne politike i odbrane na Univerzitetu u Sidneju, rekao je da o~ekuje da }e Australija i Sjediwene Dr`ave upravqati podmornicama u razli~itim podru~jima u regionalnom sukobu. “Ako se dogodi tajvanska nepredvi|ena situacija, SAD }e koncentrisati svoje snage u isto~nom i Ju`nom kineskom moru oko Tajvana. Australija mo`da ne}e biti idirektno ukqu~ena”, rekao je Dean, koautor Australijske odbrambene strategije, koji je naveo vladu da da prioritet dalekometnim napadima. Prioritet Australije je da za{titi svoje kopno kao isturenu operativnu bazu za ameri~ke snage, rekao je. Klark je rekao da }e nedostatak nuklearne radne snage i prora~unska ograni~ewa u Australiji najverovatnije odgoditi prodaju podmornice. “Ameri~ke i britanske podmornice koje deluju iz Perta s dvostrukom posadom, te postrojewem za odr`avawe kojim upravqaju iz Australije, pru`ile bi odvra}awe od agresije i odr`ale bi pripreme Australije za vlastite nuklearne podmornice”, rekao je. Tako|e je savetovao Kanberi da se fokusira na sastave bez posade. Australijska agencija za podmornice rekla je da je nabavka nuklearnih podmornica kqu~ni deo australijske odbrambene strategije odvra}awa, te da }e “biti opremqene za obave{tajne, nadzorne, podmorsko ratovawe i udarne misije”.

Portparol Pentagona rekao je da je Ministarstvo odbrane predano “na{em postupnom planu da Australija nabavi podmornice s konvencionalnim naoru`awem i nuklearnim pogonom {to je pre mogu}e”, ukqu~uju}i prodaju podmornica iz Virxinije. Portparol Ve}a za nacionalnu sigurnost SAD-a rekao je da “SAD nastavqa blisko da sara|uje s Australijom i UK-om na primeni AUKUS-a”. USKORO IZBORI U AUSTRALIJI

Unutra{wa australijska politika tako|e bi mogla da optereti AUKUS, uprkos sna`noj

podr{ci glavnih australijskih stranaka, budu}i da je razo~arawe {to vojne veze nisu dovele do izuze}a Australije od Trampovih carina. Nacionalni izbori 3. maja mogli bi da rezultiraju nestalnim parlamentom koji nezavisnim zastupnicima – koji su skepti~ni prema Trampu i pozvali su na reviziju sporazuma o podmornicama – daje vi{e ovla{}ewa. Predvi|a se da }e AUKUS obuhvatiti plan za najmawe tri decenije: rotiraju}e snage od ~etiri podmornice Virginia pod ameri~kim zapovjdni{tvom i jedne britanske podmornice sme{tene u bazi HMAS Stirling u Zapadnoj Australiji po~ev{i od 2027., s me{ovitim ameri~kim i australijskim odr`avawem i posadom; prodaja Virginia podmornica australijskom zapovedni{tvu od 2032.; i podmornica AUKUS koju su izgradile Australija i Britanija spremna 2040. Australija treba da kupi Virginije jer bi oslawawe na flotu pod zapovedni{tvom SAD-a do 2040. bilo “preme{tawe na{e odbrane u drugu zemqu na nivo koji nije prihvatqiv”, rekao je Dean. Biv{i premijer Scott Morrison, koji je sklopio AUKUS ugovor 2021., rekao je u intervjuu da su pretwa koju predstavqa Kina u Ju`nom kineskom moru i Indijskom okeanu podstaknuli sporazum. “Kina je pretwa – naravno da jeste – i to je ono {to treba odvratiti”, rekao je Morrison. “Ideja da vi{e ameri~kih i britanskih brodova bude u i oko Australije - to smo oduvek znali da bi to dovelo do ranijeg odvra}awa”, dodao je.

Laburisti~ki premijer Anthony Albanese, izabran 2022., mawe je voqan da javno kritikuje Kinu, iako australijske vazdu{ne snage i mornarica nastavqaju da patroliraju principom slobodne plovidbe u Ju`nom kineskom moru. Ovo je postalo ta~ka politi~kog napada u izbornoj kampawi koju pokre}e ~elnik Liberalne stranke Peter Dutton, koji je bio ministar odbrane u Morrisonovoj vladi. “Kinezi su se jako potrudili da ne nastavimo s AUKUS-om upravo zato {to su videli u~inak odvra}awa”, rekao je Arthur Sinodonis, australijski ambasador u Va{ingtonu dok se pregovaralo o AUKUS-u.

nost da }e bilo ko od wih morati da formira slede}u vladu sa nezavisnim poslanicima ili mawim strankama.

AUSTRALIJA ODBILA PREDLOG KINE DA SE ZAJEDNI^KI

SUPROTSTAVE AMERI^KIM CARINAMA

Najavquje pospe{ivawe trgovine i smawewe zavisnosti od Kine

Australija je odbila predlog Pekinga o zajedni~kom radu na suprotstavqawu ameri~kim tarifama, saop{tiv{i umesto toga da }e nastaviti

svoju ekonomsku otpornost ja~awem trgovinskih veza sa Evropskom unijom, Indonezijom, Indijom, Velikom Britanijom i Bliskim istokom, navodi Rojters.

da pospe{uje svoju trgovinu i smawuje zavisnost od Kine, svog najve}eg trgovinskog partnera.

„Ne}emo se dr`ati za ruke sa Kinom u vezi sa bilo kakvim sukobom koji se de{ava u svetu”, rekao je za Skaj wuz zamenik premijera Ri~ard Marls, reaguju}i na predlog kineskog ambasadora da dve zemqe „zajedno rade” u oblasti trgovine. On je rekao da }e Australija graditi

Kineski ambasador u Australiji Sjao ]ijan pozvao je Kanberu da sara|uje sa Pekingom kako bi odbranili multilateralni globalni trgovinski sistem. „U novim okolnostima, Kina je spremna da se pridru`i Australiji i me|unarodnoj zajednici kako bi zajedno odgovorili na promene u svetu”, rekao je Sjao. Ameri~ki predsednik Donald Tramp ju~e je rekao da }e privremeno smawiti visoke carine za desetine zemaqa, ali da }e nastaviti da ciqa Kinu, podi`u}i tarifu na 125 odsto sa 104.

To bi moglo predstavqati rizik za Australiju, koja izvozi skoro tre}inu svoje robe u Kinu, ocewuje Rojters.

Izvoz u SAD ~ini mawe od pet odsto ukupnog izvoza robe Australije.

Premijer Entoni Elbanizi je rekao da, iako carine za Australiju, kqu~nog bezbednosnog saveznika SAD u Indo-Pacifiku, „nema osnova u logici”, wegova vlada ne}e uzvratiti Va{ingtonu.

REVOLUCIJANAMORU:

REVOLUCIJA NA MORU:

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

RENTONFAMILYTRUSTAgedCare

Dajekvalitetnu usluguod1970.godine

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Stara~kidomALGESTERLODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

Akotra`itesamostalan`ivotuzdodatnupomo}

stara~kidomAlgesterLodgeimasvemogu}nostidavampru`ikvalitetnuuslugu. Sme{teweu{umiokru`enprelepimvrtomipru`arazli~iteoblikenege.

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Frizerski salon

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Novi ameri~ko-australijski besposadni brod

Noviameri~ko-australijskibesposadnibrodmo`elansirati„Tomahavk“rakete!

mo`e lansirati „Tomahavk“ rakete!

Ameri~ka odbrambena kompanija Eureka Naval Craft, u partnerstvu sa australijskom firmom Greenroom Robotics, najavila je razvoj inovativnog modularnog plovila AIRCAT Bengal MC, koje bi moglo da ozna~i va`an iskorak u pomorskoj vojnoj tehnologiji.

Ovo vi{enamensko plovilo du`ine 36 metara, koje mo`e da funkcioni{e i sa posadom i potpuno autonomno, predstavqeno je javnosti na sajmu Sea, Air and Space Exhibition u Merilendu od 6. do 9. aprila 2025. godine.

Projekat se pozicionira kao ekonomski isplativa alternativa tradicionalnim korvetama i fregatama, kombinuju}i veliku brzinu, impresivnu nosivost i napredne autonomne sisteme.

TEHNI^KE KARAKTERISTIKE

Prema navodima proizvo|a~a, AIRCAT Bengal MC mo`e da razvije brzinu od preko 50 ~vorova, u zavisnosti od optere}ewa, i da preveze do 40 tona opreme, ukqu~uju}i dva ISO kontejnerska modula u

koje se mogu smestiti specijalizovani sistemi ili naoru`awe. Domet broda iznosi do 1000 nauti~kih miqa, {to ga ~ini pogodnim za duge misije na otvorenom moru.

Me|u predvi|enim sposobnostima plovila nalaze se:

• lansirawe krstare}ih raketa poput Tomahavk;

• protivbrodska borbena dejstva;

• transport trupa ili bespilotnih letelica;

• sprovo|ewe elektronskog ratovawa;

• protivminske operacije. Ove mogu}nosti nagla{avaju vi{enamensku prirodu platforme, koju Eureka Naval Craft promovi{e kao odgovor na savremene izazove u pomorskoj bezbednosti.

AUTONOMIJA I SOFTVER

Autonomne tehnologije za brod razvija Greenroom Robotics, kompanija koja ve} ima iskustvo u radu sa Kraqevskom australijskom mornaricom. Wihov softver, ukqu~uju}i sistem GAMA (Greenroom Advanced Maritime Autonomy), uspe{no je testiran na penzionisanom patrolnom brodu klase “Armidale”.

Kada je re~ o AIRCAT Bengal MC, softver bi trebalo da obezbedi:

• visok nivo autonomije u plovidbi,

• koordinaciju zadataka i

• upravqawe naoru`awem, {to omogu}ava smawewe potrebe za qudskom posadom - ili potpuno iskqu~ivawe posade u odre|enim scenarijima.

Iako su najave ambiciozne i ozna~ene kao potencijalni tehnolo{ki “proboj”, projekat se jo{ uvek nalazi u fazi razvoja i tek treba da doka`e svoje sposobnosti u praksi. Ukoliko uspe{no ispuni svoje ciqeve, AIRCAT Bengal MC bi mogao postati kqu~ni element budu}ih mornari~kih operacija, posebno u zoni Indo-Pacifika.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

@ena iz Australije zbog gre{ke u vantelesnoj oplodwi rodila tu|e dete

Jedna `ena iz Australije rodila je dete drugog mu{karca nakon {to joj je lekar gre{kom ubacio pogre{an embrion, saop{tio je vlasnik klinike za vantelesnu oplodwu, navode}i da je do gre{ke do{lo zbog „qudskog faktora“.

Klinika Monash IVF, u kojoj se obavqa gotovo ~etvrtina svih postupaka vantelesne oplodwe u Australiji, saop{tila je da je u februaru otkrila da je `eni iz Brizbejna uba~en pogre{an embrion, te da je ona zatim i rodila dete.

Gre{ka je otkrivena kada su novope~eni roditeqi zatra`ili da se preostali embrioni prebace u drugu kliniku. Identitet roditeqa nije objavqen, a iz klinike su naveli samo da je situacija „veoma te{ka i uznemiruju}a“.

Nije precizirano ni kada se poro|aj dogodio, ali je potvr|eno da je `ena obave{tena ~im je gre{ka otkrivena.

Ovaj incident ponovo je skrenuo pa`wu na postupke vantelesne oplodwe u Australiji, oblast koja je do sada bila uglavnom samoregulisana. Nadzor nad tim procedurama vr{i telo sastavqeno od predstavnika klinika i dr`avnih agencija.

„Ovakvi incidenti su izuzetno retki“, navelo je Udru`ewe klinika za plodnost (Fertility Society).

Statistika i izbori

Pi{e: Sa{aJankovi},Melburn

Izborna kampawa za redovne federalne izbore koji }e biti odr`ani 3. maja je uveliko u toku {irom zemqe. Ostalo je jo{ mawe od 2 nedeqe do dana odluke, kada }e Australijanci odgovoriti na trogodi{wu vladavinu laburista. Australija je jedna od retkih zemaqa u svetu gde je glasawe obavezno, i gde

straliji (1936) i Ju`noj Australiji tek 1942. godine. Glasawe na federalnim izborima je prvi put postalo obavezno tek 1924. godine, dok je Aborixinima prvi put bilo dozvoqeno da dobrovoqno glasaju tek 1949. godine. Od 1984. godine glasawe je postalo obavezno i za Aborixine. Za sve australijske gra|ane glasawe je bilo obavezno samo za starije od 21. godine, i to pravilo je va`ilo sve do 1974. godine kada je granica smawena na 18. Australija ima jedan od najve}ih procenata onih koji glasaju u ~itavom svetu (92 %). Od zemaqa sa obaveznim glasawem na prvom mestu je disciplinovani Singapur (95 %), na drugom mestu je kom{ijska pacifi~ka dr`ava Samoa (93 %), na ~etvrtom mestu, posle Australije, je Bolivija (92 %, Ju`na Amerika), na petom me-

objavila da ove godine imamo rekordni broj bira~a sa pravom glasa od 98,2 %, ili ta~nije 18 miliona 98 hiqada i 797 Australijanaca. U odnosu na pro{le izbore 2022. godine to je rekordni porast od 870.000 novih bira~a, ili 5 odsto od ukupnog broja. Prema toj istoj statistici najozbiqnija savezna dr`ava je Novi Ju`ni Vels sa ~ak 99 % upisanih bira~a. Blizu su Viktorija (98,2 %), Ju`na Australija, Tasmanija i Kvinslend sa 98 odsto, dok je najslabiji odziv u Severnoj Teritoriji sa ne{to vi{e od 93 odsto. Interesantan je odziv mladih koji je oko 92 odsto, {to je izuzetno pozitivno za australijsko dru{tvo u celini. Prema najnovijim zvani~nim podacima vi{e od milion i 831 hiqada mladih izme|u 18 i 24 godine je ve} upisano u bira~ke spiskove. Sa druge strane zvani~na pro-

se za ne-izlazak na izbore mo`e dobiti nov~ana kazna u iznosu od minimalnih 20 dolara (administrativni tro{kovi), do ~ak $180 za one koji su ve} jednom ili vi{e puta prekr{ili ovaj zakon. Ipak i pored zapre}enih kazni zvani~na statistika ka`e da tek oko 92 % procenata registrovanih gra|ana uzme u~e{}e u glasawu. Ostatak gra|ana se ili na dan glasawa nalazi van zemqe, ili ima neki vaqan izgovor, kao {to je na primer bolest, ili ~ak i neki religijski razlog. Kazne su na kraju ipak simboli~ne za australijske uslove, ali ta ista statistika navodi da i tu globu redovno pla}a oko 1 odsto od ukupnih glasa~a.

Obavezno glasawe je prvi put uvedeno jo{ 1915. godine na dr`avnim izborima u Kvinslendu, koje nije va`ilo za starosedeoce Aborixine, kojima nije bilo dozvoqeno to politi~ko pravo. Zatim je 1926. godine isto pravilo uvedeno u Viktoriji, Novom Ju`nom Velsu i Tasmaniji (1928), Zapadnoj Au-

stu Luksemburg (90 % Evropska Unija). Glasawe je obavezno i mawe-vi{e uspe{no i u zemqama kao {to su Argentina (75 %), Brazil (80%), ^ile, Kostarika, Ekvador, Egipat, Fixi, Gr~ka, Honduras, Lihten{tajn, Meksiko, Nauru, Severna Koreja, Paragvaj, Peru, Tajland, Turska, Urugvaj. Procenti iza{lih glasa~a u pomenutim zemqama variraju u zavisnosti da li se „neposlu{ni“ ka`wavaju nov~ano ili ne. Razume se, tamo gde se udara po xepu, procenat je ve}i, a tamo gde je obavezno „samo na papiru“ i do skromnih 30 odsto. Mnoge zemqe su u me|uvremenu posledwih decenija odustale od obaveznog glasawa i zakonski ga u~inile dobrovoqnim.

To je na primer bio slu~aj sa Austrijom, gde je obavezno glasawe bilo jo{ od 1924. godine sve do 1993. Sli~no je bilo i u Italiji, Holandiji, ili u nekim {vajcarskim kantonima, gde je obavezno glasawe ukinuto na referendumima.

Australijska izborna komisija (AEC) je pro{le nedeqe

cena je da tek oko 160.000 mladih u tom dobu se jo{ uvek nije prijavilo do zakonskog roka da bi mogli da glasaju. Australijska izborna komisija trenutno radi na wihovom identifikovawu, i oni }e verovatno dobiti minimalne kazne kako bi se ohrabrili da se prijave za naredne izbore.

Bilo kako bilo Australija jo{ uvek uspe{no odoleva sve ~e{}im komentarima i pritiscima da se glasawe u~ini dobrovoqnim, kao u ve}ini zemaqa u svetu. Najnovija statistika o interesovawu mladih za glasawem pokazuje da u Australiji postoji svest mladih o zna~aju politike u svakodnevnom `ivotu. I mo`da je za to najboqa jedna stara srpska izreka koja ka`e: „mo`da se ti ne}e{ baviti politikom, ali }e se zato politika sigurno baviti tobom“.

Srpski socijalni servis i saradwa ink.

organizuje proslavu povodom 30 godina postojawa organizacije u ~etvrtak, 24. aprila 2025. godine, sa po~etkom u 14 ~asova do 18 ~asova, na adresi 33 Princess St., St. Albans, VIC 3021 – St. Albans Community Centre Besplatni ru~ak, bezalkoholno pi}e i muzika.

Ovo okupqawe }e svojim prisustvom uveli~ati wegova ekselencija, Ambasador Rade Stefanovi}.

Svi na{i klijenti, ~lanovi i volonteri su dobrodo{li, kao i novi ~lanovi koji mogu da uplate ~lanarinu za ovu godinu, u iznosu od 10 dolara.

Molimo potvrdite va{e prisustvo do 22. aprila 2025. na broj 03 93564555. Mesta su ograni~ena.

Planinari iz Srbije u pohodu na najvi{e vrhove Australije

Ekspedicija iz Srbije kre}e u osvajawe najvi{eg vrha Australije. Me|u wima je i Novosa|anin Dragan Malinovi}, koji je do sada osvajao mnoge planinske vrhove, donose}i sa tih putovawa izme|u ostalog i tradicionalne instrumente tih podnebqa.

Iako je prethodna brojna planinarewa organizovao sam, ovoga puta zbog zahtevne organizacije putuje u okviru akcije planinarskog dru{tva „Pobeda“ iz Beograda, ka`e planinar Dragan Malinovi}.

Ko{}u{ko, planinski vrh najvi{i u kopnenoj Australiji visok 2.228 metara nadmorske visine, koji, me|u ostalima, i Dragan ovog puta osvaja nije izazovan zbog svoje visine.

Sa obilazaka planina raznih kontinenata pored neprocewivih iskustava na{ sagovornik uvek donese i tradicionalne instrumente tog podnebqa. Iako instrumenti uvek podse}aju na predele sa kojih poti~e, `ivotne pouke i ono {to nas u qudskom smislu mewa ne{to je najlep{e {to ostaje posle planinarewa, ka`e Dragan. Kako }emo `iveti i kako, u

skladu sa mogu}nostima, `ivot za~initi, izbor je svakog od nas. Razli~iti su obi~aji, razli~iti jezici i kulture qudi koji `ive na velikim nadmorskim visinama na razli~itim kontinentima, ali ono {to je zajedni~ko za sve wih je izu-

zetna povezanost sa prirodom. Upravo to je ono ~emu bi i mi koji ne `ivimo u planinskim krajevima trebalo da te`imo. A po iskustvu na{eg sagovornika, ali i svih planinara ovih krajeva, planinarewe ovde uvek po~iwe sa Fru{kom gorom.

AEC Campaign - Press Releasen

Australijski izborni sistem je jedan od onih sa najve}im poverewem u svetu, i svaki glasa~ ima ulogu u za{titi toga. Mo`ete da nai|ete na la`ne ili obmawuju}e informacije o izbornom procesu. Va`no je da zastanete i razmislite o sadr`aju i izvoru toga {to vidite, ~ujete ili ~itate.

Proverite sadr`aj –obratite pa`wu na:

l jezik koji izaziva jaka ose}awa, kao {to su {ok, qutwa, uznemirewe l povezivawe dva ili vi{e argumenata {to uop{te nema smisla l predstavqawe malog broja mogu}nosti izbora umesto svih raspolo`ivih

l okrivqivawe odre|ene grupe ili osobe koja nije jedino odgovorna

l napadawe osobe a ne fokusirawe na argumente

l prikrivawe la`nih tvrdwi tako {to se samo postavqa vi{e pitawa l proizvoqne tvrdwe ili uzimawe ~iwenica ili delova pri~e bez prikazivawa svih informacija.

Proverite izvor informacija:

l Odakle su do{le informacije? Da li su sa poverqivog mesta?

l Kako su sa~iwene? Uz pomo} AI tehnologije, lako se mo`e napraviti la`ni tekst, slika, video kao i audio materijal.

l Kada su objavqene? Ponekad stare informacije izgledaju kao nove.

l Za{to su objavqene? Da li postoji razlog da neko poku{ava da vas ubedi u ne{to {to nije ta~no.

Proverite AEC vebsajt da biste znali ta~ne informacije o slede}em:

l kako da popunite glasa~ki listi}

l kada da glasate

l kako se koriste preferencije

l kako se broje glasovi

l kako se odlu~uje rezultat

l bezbednost, nadzor i druge mere za{tite.

Svi mi delimo odgovornost da za{titimo integritet na{eg izbornog sistema. Podr`ite svoje prijateqe, porodicu i zajednicu - tako {to }ete ih podstaknuti da pa`qivo pristupaju informacijama.

Za vi{e informacija, posetite aec.gov.au/translated

Pripremqeno u partnerstvu sa Australijskom izbornom komisijom Australian Electoral Commission, 10 Mort Street, Kanbera. Produced in partnership with the Australian Electoral Commission, 10 Mort Street, Canberra.

Ko{}u{ko, planinski vrh najvi{i u kopnenoj Australiji visok 2.228 metara nadmorske visine

KAMEROMIPEROMKROZSRPSKUZAJEDNICUSIDNEJA

Pi{e: Joca Gajeskov

Pi{e: JocaGajeskov

U petak ve~e, 16. maja, Srpski centar u sidnejskom nasequ Bonirig, bi}e doma}in Folklornom ansamblu „Dimitrije Koturovi}“ iz Beograda, koji sti`e na turneju po Australiji i gde }e se publici predstaviti sa tradicionalnim narodnim pesmama i igrama sa svih srpskih prostora.

Bi}e to retko lepa revija folklora jer }e u programu u~estvovati doma}a grupa „Ravna Gora“ i KUD „Kara|or|e“ iz Rosmora. KUD “Dimitrije Koturovi}“ osnovano je 1967. godine u Beogradu, u Rakovici, i od svog osnivawa je zapo~eo rad na studioznom oplemewivawu na{eg bogatog folklornog nasle|a, objediwuju}i osnovne vrednosti na{e tradicionalne kulture, a istovremeno ~uvaju}i wihov osnovni karakter. Spada u red najpoznatijih kulturnih dru{tava u Srbiji sa impozntnim brojem nastupa u zemqi i inostranstvu.

Iz na{eg kluba u Bonirigu i informacija da }e ovde biti organizovana dva posebna seminara srpskog folklora, a predava~i }e biti Andrija i Vi{wa Karaklaji}, profesionalni folklorni solisti Ansambla narodnih igara i pesama „Kolo“.

Za vi{e informacija zvati na 0410 189 286. U petak, 25. aprila, na praznik ratnih veterana - Dan Anzaka, u ovoj srpskoj ku}i organizuje se za decu i odrasle poseban kulturno – zabavni program sa po~etkom ta~no u podne na koji se pozvate da u~estvujete.

Vi{e pojedinosti o svim doga|ajima mo`ete prona}i na Fejsbuk stranici Srpskog centra Bonirig.

VREDNA POMO] ZA

FOLKLORNI FESTIVAL

VREDNAPOMO]ZA FOLKLORNIFESTIVAL

U ~etvrtak, 10. aprila, Srpski centar u Bonirigu je posetila Ana Stenli, federalni poslanik za okrug „Veriva“, koja je najavila reizbornu obavezu od 30.000 dolara za organizaciju i odr`avawe ovda{weg Srpskog Folkornog festivala.

Prisutni su bili Natan Hagarti, narodni poslanik u dr`avnom parlamentu za Lepington i Karisma Kalijanda, narodni poslanik za izbornu jedinicu

Liverpul.

Na prilo`enoj fotografiji gosti parlamentarci u razgovoru sa grupom folkloraca iz Boniriga.

UVO\EWE DECE U HRAM

UVO\EWEDECEUHRAM

Jedan od lepih tradicionalnih obi~aja, koji se po{tuje i me|u pravoslavnim Srbima u Australiji, jeste molitva na 40. dan od ro|ewa deteta, koja se ~ita u crkvi.

Tog dana, majke donose mali{ane radi prvog uvo|ewa u hram, a ukoliko dete nije kr{teno pre, molitve se ~itaju samo majci na ulasku u crkvu.

U nedequ, 13. maja, prota Aleksandar Milutinovi} uveo je po prvi put u hram Svetog Luke u Liverpulu malog Simeona Popovi}a, koji je tek napunio 40 dana a na veliku radost majke Tamare, oca Stefana i mnogobrojnih vernika koji su prisustvovali ovom doga|aju.

Ve} smo i ranije isticali u sli~nim prilikama, dokle god imamo mlade vernike koji po{tuju

SRPSKI CENTAR DOMA]IN GOSTIMA IZ

SRPSKICENTARDOMA]INGOSTIMAIZSRBIJE

U SUSRET NAJRADOSNIJEM

U~etvrtak,10.aprila,SrpskicentaruBonirigujeposetilaAnaStenli,federalniposlanikzaokrug„Veriva“,kojajenajavilareizbornuobavezuod30.000dolarazaorganizacijuiodr`avaweovda{wegSrpskogFolkornogfestivala. PrisutnisubiliNatanHagarti,narodniposlanikudr`avnomparlamentuzaLepingtoniKarismaKalijanda,narodniposlanikzaizbornujedinicuLiverpul. Naprilo`enojfotografijigostiparlamentarciurazgovorusagrupomfolkloracaizBoniriga. USUSRETNAJRADOSNIJEMHRI[]ANSKOMPRAZNIKU–VASKRSU

U subotu 12. i nedequ 13. aprila, pravoslavni Srbi {irom Australije molitveno zna~ajna praznika – Lazarevu subotu (Vrbicu) i Cveti.

Lazareva subota je praznik koji proslavqamo u slavu Isusa Hrista i momenta kada praznik koji ima zna~ewe pobede `ivota nad smr}u a Vrbica je za pravoslavne Praznik Cveti se slavi kao uspomena na sve~ani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim wegovih stradawa, smrt i Vaskrsewe.

Kako na Vrbicu tako i na Cveti sve na{e svetiwe na Petom kontinentu bile su mladi bili prva violina, {to potvr|ujemo sa par od desetina fotografija iz

svoju crkvu i obi~aje, opstanak na{eg naroda na ovim prostorima je zagarantovan za mnoge godine koje dolaze.

IZ SRBIJE

USUSRETNAJRADOSNIJEMHRI[]ANSKOMPRAZNIKU–VASKRSU

molitveno i sve~ano proslavili su dva

kada je vaskrsao Lazara iz groba, pravoslavne hri{}ane praznik de~je radosti. Jerusalim i posledwu nedequ pred po~etak

su prepune vernika, gde su deca i iz Kabramate i Liverpula. U SLICI I RE^I

HRI[]ANSKOM PRAZNIKU – VASKRSU

Koliko je ko{tao Vu~i}ev miting u Beogradu?

Skup „Ne damo Srbiju“ koji je u Beogradu minulog vikenda organizovao Aleksandar Vu~i} ko{ta}e desetine miliona evra, smatraju na{i sagovornici. Podse}aju da je na kontramiting nedeqama pozivao nepostoje}i pokret i registrovano udru`ewe Centar za dru{tvenu stabilnost, koji nemaju ni dinar prihoda. Jasno je, ka`u, da }e na kraju svi gra|ani Srbije platiti i ovo ve{ta~ko disawe za Vu~i}ev ego, kao {to ve} mesecima pla}aju blokadu i uni{tavawe Pionirskog parka.

Du{an Nikezi}, poslanik i potpredsednik Stranke slobode i pravde, ka`e za Danas da iako je taj kontramiting do`iveo potpuni fijasko, sve gra|ane Srbije }e on ko{tati desetine miliona evra, i to prema Vu~i}evoj analizi.

„Samo za dolazak pla}ano je 12.000 dinara po ~oveku, plus prevoz od Severne Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske, dijaspore i mnogih gradova Srbije, pa hiqade minuta reklama i najava na nacionalnim frekvencijama, hrana, pi} e, bine, zabavqa~i, {atori, ograde, tehni~ka podr{ka… i sve ostalo {to smo

imali prilike da vidimo tokom petodnevne blokade centra Beograda“, navodi Nikezi}.

Prema wegovim re~ima, obzirom da su na kontramiting nedeqama pozivali Vu~i} i nepostoje}i pokret bez dinara prihoda, jasno je da }e na kraju svi gra|ani Srbije platiti i ovo ve{ta~ko disawe za Vu~i}ev ego, kao {to ve} mesecima pla}aju blokadu i uni{tavawe Pionirskog parka.

Nikezi} smatra da je potpuno svejedno da li se taj novac ispla}uje direktno iz buxeta Srbije, parama svih gra|ana, ili ih ispla}uje Aleksandar Vu~i}, parama koje su ve} opqa~kane u koruptivnim dilovima. Dodaje da je to samo forma.

„Su{tina je da i ovaj performans, kao i sve drugo {to Vu~i} godinama radi, gradi i promovi{e, pla}aju svi gra|ani Srbije, koji su mu i 15. marta i 12. aprila nedvosmisleno poru~ili da ga vi{e ne `ele i da je izgubio svaki legitimitet“, navodi Nikezi}.

I srpski pokret Dveri smatra da je trodnevni skup pod nazivom „Ne damo Srbiju“ u Beogradu na kojem je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} „ko{tao gra|ane najmawe 10 miliona evra“.

SUMORNA REALNOST

„Kada ura~unamo besplatnu hranu i pi}e za prisutne, ogromnu centralnu binu, autobuse iz svih delova Srbije i dr`ava regiona, dnevnice za veliki broj policajaca i ostale prate}e tro{kove, dolazi se do vrtoglave cifre od najmawe 10 miliona evra koja je utro{ena samo kako bi se nahranio ego Aleksandra Vu~i}a“.

Da li su svi tro{kovi pla}eni iz buxeta ili iz ‘crnih’ fondova koji su nastali pqa~kawem na name{tenim tenderima, javnost }e verovatno saznati tek po padu aktuelnog re`ima“, smatraju u Dverima. I Du{an Radosavqevi}, poslanik POKS-a, nema dilemu da je Vu~i}ev trodnevni miting ko{tao mnogo, jer je za skup ango`avan ogroman broj autobusa, bine, besplatna hrana i pi}e tri dana, stoli-

ce, dnevnice za sve koji dolaze, bogati honorari za izvo|a~e i obezbe|ewe. „Sve je to pla}eno korupcijom, otetim novcem od gra|ana. Rezultat toga bio je skup od 45.000 qudi od kojih su mnogi koji su ucenama naterani da do|u hteli da ga napuste jo{ dok je govorio predsednik Srbije, ali nisu mogli jer ih je obezbe|ewe spre~ilo u tome. Za razliku od ovog, skup, 15.marta na studentskom i gra|anskom protestu bilo je sedam puta vi{e gra|ana, od kojih su svi dobrovoqno do{li, a nije bilo vozova, autobusa i aviona taj dan, ~ak ni gradskog prevoza. I pored svog novca i truda vlasti za wihov skup, efekat je bio vrlo mali, ali koli~ina sme}a i nereda koji je ostao za wima nikad ve}i“, navodi Radosavqevi}.

Podaci EU pokazuju da je Srbija jedna

od najsiroma{nijih zemaqa u Evropi

Iako se dr`avni zvani~nici neretko hvale time da je Srbija pro{le godine imala rast bruto doma}eg proizvoda (BDP) koji je bio me|u najvi{im u Evropi, uz obavezan epitet da je „ekonomski tigar”, podatak koliko na{a zemqa lo{e stoji kada je re~ o BDP-u po glavi stanovnika retko pomiwu.

Statisti~ka agencija Evropske unije (EU), Eurostat, objavila je nedavno podatke realnog BDP-a po glavi stanovnika za gotovo sve evropske zemqe, a oni pokazuju da je Srbija jedna od najsiroma{nijih zemaqa u Evropi.

Realni BDP po glavi stanovnika je ekonomski pokazateq koji meri prose~ni ekonomski rezultat po osobi u nekoj zemqi, uzimaju}i u obzir i inflaciju.

Podaci za Srbiju su utoliko lo{iji, jer je i inflacija u na{oj zemqi me|u najvi{om u Evropi.

BDP po glavi stanovnika je boqi pokazateq `ivotnog standarda gra|ana nego ukupni BDP, a kojeg predstavnici na{e vlasti ~e{}e prikazuju kada `ele da istaknu „koliko gra|anima Srbije dobro ide”.

Me|utim, kada se prose~an realni BDP po glavi stanovnika u EU koji je pro{le godine iznosio 33.530 evra uporedi sa BDP-om po glavi stanovnika Srbije koji je bio 8.900 evra, razlika u bogatstvu, tj. siroma{tvu postaje jasna.

Realni BDP po glavi stanovnika u Srbiji ne iznosi ni celih 30 odsto (26,6 odsto) prose~nog realnog BDP-a po glavi stanovnika u EU za 2024. godinu.

Mo`e se re}i da je jedan stanovnik EU u proseku skoro ~etiri puta bogatiji od jednog gra|anina Srbije. To zna~i da ima i vi{e novca za boqi i kvalitetniji `ivot, vi{e mogu}nosti da kupi vi{e robe i usluga, da putuje, ula`e u svoje zdravqe, obrazovawe, nekretnine, pa i u luksuznu robu.

GDE JE SRBIJA NA LISTI?

Srbija je na listi evropskog realnog BDP-a po glavi stanovnika pri samom dnu.

Jedine siroma{nije zemqe od Srbije u Evropi su Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina.

Iako podaci na Eurostatu za ove tri zemqe nisu objavqeni za 2024. godinu, da su ove zemqe siroma{nije od Srbije mo`e se zakqu~iti na osnovu podataka iz 2023. Ti podaci pokazuju da je realni BDP po glavi stanovnika u tim zemqama bio za nekoliko hiqada evra ni`i od Srbije.

Zanimqivo je da se Crna Gora ve} 2023. godine pribli`ila Srbiji kada je re~ o realnom BDP-u po glavi stanovnika i preti da je pretekne, te su Srbija i Crna Gora trenutno na sli~nom nivou po ovom ekonomskom pokazatequ.

Najbogatija zemqa Evrope je Luksemburg gde je realni BDP po glavi stanovnika iznosio ~ak 100.880 evra, iza we je Irska sa 85.700 evra, a na tre}em mestu je [vajcarska sa 80.080 evra.

Kada je re~ o iznosu realnog BPD-a po glavi stanovnika u okru`ewu Srbije, on je u Bugarskoj pro{le godine iznosio 11.300 evra, u Rumuniji 13.130 evra, Ma|arskoj 16.160 evra, a u Hrvat-

skoj 16.690 evra. U Sloveniji iznosi ~ak 25.380 evra.

NIJE SVE TAKO CRNO

Da nije sve tako crno kada je re~ o Srbiji pokazuje podatak da u posledwih 10 godina, pa i du`e, realni BDP po glavi stanovnika konstantno raste.

I dok je realni BDP po glavi stanovnika Srbije u 2014. godini iznosi 5.930 evra, sada iznosi 8.900 evra. To zna~i da je u posledwih deset godina porastao za skoro 50 odsto.

ZVANI^NICI BI TREBALO

VI[E DA ISTI^U BDP PO

GLAVI STANOVNIKA, JER JE REALNI POKAZATEQ

Ekonomista Milan Kova~evi} rekao da BDP-a nije dobar meriteq kako se `ivi u nekoj zemqi, dodaju}i da ~ak ni wegov rast nije pravi pokazateq da se toliko popravio `ivot u toj zemqi.

- Statistika nije tako idealna da sve to odmeri. Da}u vam primer, mi smo potro{ili novac jednom da se rekonstrui{e nadstre{nica na stani~noj zgradi u Novom Sadu i to je nama tada pove}alo BDP. Sada mi to moramo ponovo raditi, pa bi trebalo zbog toga i korigovati statistiku - izjavio je Kova~evi}. Daqe, govore}i o tome kako BDP raste, Kova~evi} je objasnio da je on u Srbiji

prete`no vezan za „neke kra}e doga|aje”. - Mi nemamo rast BDP-a zato {to smo strana ulagawa dobili za ve~na vremena. Ve} sada znamo da su nam neki strani investitori koji su nam dodavali rast BDP-a ve} digli sidro i idu iz ove zemqe. Zbog toga je najboqe imati BDP koji mo`ete u celini da potro{ite kako biste postigli jedan odr`iv, stalni i realtivno stabilan rast. Mi to nemamoobjasnio je Kova~evi}. Dodaje da Srbiji sko~i BDP nakon napravqenih nekoliko auto-puteva, dok se slede}e godine ne mogu praviti ti isti auto-putevi. Ono {to }e u narednim godinama uticati na rast BDP-a bi}e izgradwa objekata vezanih za izlo`bu EXPO, rekao je Kova~evi}, ukazuju}i da je to jo{ jedan „kra}i doga|aj”. Zbog toga je, kako je rekao Kova~evi}, kao pokazateq mnogo boqe upotrebqavati BDP po glavi stanovnika, nego ukupan BDP.

- Uz pomo} BPD-a po glavi stanovnika mo`e se upore|ivati {ta se doga|a kod nas u odnosu na druge zemqe, a to {to BDP raste jednoj maloj zemqi, koja je krenula sa jednog niskog nivoa, taj pokazateq treba najmawe koristiti - naveo je Kova~evi}.

Tako|e je istakao da je inflacija u Srbiji ve}a nego realni rast BDP-a, obja{wavaju}i da je nama ve}i problem {to imamo visoku inflaciju nego {to nam je korist od tog relativno malog rasta BDP-a.

Na pitawe kada se pogleda lista Eurostata i kada se vidi da je Srbija na dnu lestvice, da li se u tom slu~aju mo`e re}i da je na{a zemqa „ekonomski tigar”, Kova~evi} je rekao da na osnovu tih podataka mo`emo samo re}i da je Srbija jedna od najnerazvijenijih zemaqa u Evropi. - Sva sre}a pa je Evropa ne{to razvijenija nego ostali svet, pa smo u ukupnom svetu malo boqi - zakqu~io je Kova~evi}.

Li~nistav

OPASANMEDIJSKIRATUSRBIJI

OPASAN MEDIJSKI RAT U SRBIJI

Pi{e: Marko

Lopu{ina

Pi{e: Marko Lopu{ina

U Srbiji pred tri velika skupa podeqenog naroda paradr`avni mediji li~e na policijske poternice sa „nepodobnim qudima“, a neki glavni urednici kao ministri policije i tu`ioci, najavquju hap{ewa novinara...

U subotu ujutro pred po~etak tri velika srpska skupa, gra|ani Srbije i dijaspore bili su iskreno uzbu|eni. Centralni skup SNS-a i Pokreta za narod i dr`avu po~eo je centru srpske prestonice u petak defileom srpskih zastava, a nastavqen glavnom manifestacijom u subotu i zavr{en u nedequ. Svenarodni sabor u Beogradu imao je naziv „Ne damo Srbiju!“, protest u Novom Pazaru zvao se „Sloboda vlada ~ar{ijom“, a studentsko prijavqivawe dr`ave Srbije sudu u Strazburu imao je ime „Pumpaj i dinstaj!“

U paradr`avnim medijima je svenarodni sabor Pokreta za narod i dr`avu prikazivan na razli~ite na~ine. Sa jedne strane je u tabloidima i na portalima bila najava velike nacionalne sve~anosti srpstva, veliki svenarodni sabor jedinstva, a sa druge strane bilo je najava haosa vestima “pakleni plan za zauzumawe Novog Sada”, “otcepeqewe Sanxaka.”

Zastava Sanxaka na do~eku studenata u Novom Pazaru je progla{ena za neprijateqsku, iako je Ra{ka oblast Srbije, a wena zastava legitiman simbol Sanxaklija. I studenti koji su u blokadi su progla{eni za neprijateqe, “teroriste” koji `ele da “izvedu dr`avni udar...”

U medijima povodom svenarodnog sabora narod je podeqen na studente koji `ele da u~e i na studente koji su u protestu (koji ne u~e) i wihove simpatizere. Podeqen je na simpatizere SNS-a i nesimpatizere. Na “partizanovce” koji su uz studente i na “zvezda{e”, koji su uz sabora{e. Na gra|ane iz dijaspore, koji su uz studente i na gra|ane sa Kosmeta, koji su uz vlast. Podeqen je i sam dr`avni vrh. Predsednik podr`ava svoj Pokret za narod i dr`avu, a episkopi Srpske pravoslavne crkve podr`avaju studente. [to re~e jedna moja koleginica sa RTS-a “ludnica je opet u Srbiji !?” Li~no bio sam u dilemi, kom mediju da verujem, kom politi~aru da verujem, kada se medijski rat u vreme sabora jedinstva zahuktavao. Ratuje se neistinama, pretwama i medijskim nasiqem. Meni je potrebno da svakog jutra pregledam i pro~itam najmawe dvadeset novina, portala i sajtova da bih saznao istinu o de{avawima u ro|enoj zemqi Srbiji.

Medijski ve} mesecima u Srbiji ratuju vlast, dr`avni i podr`avqeni mediji, odnosno, oni koji primaju novac za svoj politi~ki posao sa glasilima opozicije i medijima zapadnih, posebno ameri~kih politi~kih usmerewa, me|u kojima dominira srpskom narodu omra`eni CNN. Ponekad se u ovaj sukob istina, neistina, spinova, manipulacija i propagande ume{a i neki evropski medij.

Pred doga|aj u Beogradu evropski mediji su, na primer, pisali da se na sabor Pokreta za narod i dr`avu u Beograd ne dolazi spontano i da je „oko 300 firmi u

Vlast je ogradila skup SNS-a u Beogradu ogradom od dva metra, da simpatizeri Vu~i}a ne bi pobegli sa skupa pre nego {to bi im se obratio predsednik Srbije. Me|utim, ograda je probijena na vi{e mesta i mnogi simpatizeri predsednika nisu ni poslu{ali govor, nego su se smestili u autobuse koji su ih i dovezli na mesto mitinga

Srbiji primoralo na razne na~ine svoje radnike da idu da iska`u lojalnost vlasti“. I nagla{avaju da se sabor odr`ava u Beogradu u kome SNS stalno ima problema na izborima i ovo je na~in da se srpska prestonica pokori.

Najprepoznatqiviji oblik medijskog rata u Srbiji, koji se neprestano {iri, jeste me|usobno optu`ivawe za neistine u informisawu javnosti. Vlast i wihovi mediji za svaki incident ili krivi~ni ~in optu`uje blokadere, a ovi uzvra}aju za svako nasiqe u dru{tvu okrivquju vlast. I tako u krug mesecima. “Nemojte da la`ete” - bunili su se studenti protiv RTS-ove la`ne vesti o doga|awima na univerizetu, blokirali su ulaz u RTS, a u Dnevniku 3 je neistina ispravqena.

Onda je taj studentski protest u medijima od strane vlasti nazvan “poku{aj dr`avnog udara”. Da nije tu`no bilo bi sme{no da dr`avni udar izvodi grupa studenata i sredwo{kolaca u Srbiji gde je “stawe bezbedno i stabilno”, kako ka`e ista vlast.

Jedni mediji pi{u da studenti sa biciklima za Strazur tajno sedaju u vozila i voze se, a opozicija odgovara da qudi koji su sa KiM krenuli u Beograd na sabor, tajno sedaju u vozila i voze se. Na delu je obostrano medijsko prozivawe ili targetirawe li~nosti, odnosno crtawe meta na qudima iz vlasti, Brnabi}, Da~i}, Martinovi}, kao i na li~nosti iz opozicije \ilas, [olak, Marinika... U me|uvremenu vode}i srpski tabloidi i wihovi portali objavili su la`ne vesti o napadu studenata na ministra kulture, o napadu studenata na policijca u civilu, o studentskim pretwama dr`avnim funkcionerima – {to je pokazano i dokazano kao neta~no. Tim medijima to nije bitno, najbitnija im je senzacija, atrakcija, spinovana vest koja uznemirava javnost, pre svega ~lanstvo i simpatizere SNS-a. Paradr`avni tabloidi su toliko osioni da napadju i nacionalnu televiziju RTS, kojoj bespravno uzimaju TV snimke emisija i emituju bez autorskih prava i honorara. RTS je najavio tu`bu protiv tabloida, ali ona joj{ nije podneta. Dakle traje rat i me|u paradr`avnim medijima. Neki paradr`avni mediji su mo}ni kao dr`ava, jer su produ`ena ruka vladaju}e SNS partije i kolicije na vlasti. Oni kr{e medijske zakone i Kodeks novinarstva, koriste se ilegalnim sredstvima, kao {to su, podaci iz tu`ila{tva, sudstva ili policije dok traje istraga. Takvi paradr`avni mediji li~e na policijske poternice sa „nepodobnim qudima“, a neki glavni urednici su kao da su ministri policije i tu`ioci, nare|iju i hap{ewa qudi. Pona{awe opozicionih i proameri~kih medija paradr`avni urednici, citiraju}i politi~are, nazivaju fa{izmom,

a pona{awe studenta i profesora terorizmom. Koriste te{ke re~i i optu`be kao da je pravi rat na delu. Uz izgubqenu Kninsku krajinu, Slavoniju i druge srpske delove u Hrvatskoj, uz oteto Kosovo i Metohiju, prizivaju otcepqewe Vojvodine i Sanxaka, zlu ne trebalo. Upotrebom jakih re~i ru`i se slika tzv. demokratske Srbije i sukob me|u medijima i sa narodom se produbquje. Iza ovakvih optu`bi preko medija slede dr`avna nasiqa i hap{ewa, upozoravaju opozicionari.

Na jednoj strani vlast govori da je u Srbiji na delu „imbecilno novinarstvo“, a na drugoj strani studenti i opozicija tvrde da je na delu „medijsko nasiqe“, koje za posledicu ima batinawe i hap{ewe novinara. Nedeqnik „Radar“ nudi pri~u o svom novinaru Vuku Cviji}u kog je nokautirao urednik paradr`avnog glasila, {to je tu`ila{to procenilo kao lak{u i nebitnu povredu. Time je, ka`u u „Radaru“ vlast „legalizovana medijsko nasiqe“.

U Srbiji je ve} decenijama medijsko nasiqe, pa i ubistva, novinara i urednika, politi~ka praksa. Likvidiran je Slavko ]uruvija vlasnik lista „Telegraf“, a i meni su kao novinaru neki dr`avni mafija{i pretili smr}u.

Udru`ewe novinara Srbije UNS je u 2024. godini zabele`eno 111 slu~ajeva pretwi i napada na novinare i medijske radnike. To je za deset odsto vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Registrovano je devet pretwi, tri pritiska, tri fizi~ka napada, sedam slu~ajeva ometawa u radu, tri napada na imovinu, tri uvrede, jedno privo|ewe i dva otkaza novinarima zbog u~e{}a na protestima.

Tako je UNS evidentirao 11 ugro`avawa novinarki, a devet ugro`avawa novinara. Represiji su u velikoj meri bile izlo`ene i ~itave medijske ekipe, pa je u UNS-ovoj bazi zabele`eno 11 ovakvih slu~ajeva. Predstavnici deset organizacija civilnog dru{tva su saop{tili da su Tu`ila{tvu za visokotehnolo{ki kriminal podneli krivi~nu prijavu protiv „N.N. lica” u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) i Policiji Srbije jer su, kako su naveli, telefoni aktivista i novinara prisilno otkqu~avani i „zara`eni” {pijunskim softverom. Dakle, dr`ava preko tajne slu`be {pijunira i prislu{kuje “nepodobne” medije i novinare.

Dva novinara su ove godine i li{ena slobode – osniva~ portala Kosovo onlajn Du{an Milanovi} i Stefan Radi}, osniva~ Radio Pulsa iz Grocke. Udru`ewe novinara Srbije (UNS) protestuje zbog privo|ewa Nemawe [arovi}a, novinara KTV iz Zrewanina, dok je izve{tavao iz kampa studenata u Pionirskom parku u Beogradu, kao i zbog pretwi hap{ewem novinaru “Danasa” Vojinu Radovanovi}u. UNS je reagovao i protiv napada na novinarku

tabloida “Informer”, koji je privatni medij u slu`bi vlasti. Vlast je pre neki dan uhapsila novinara Dejana Ili}a zbog prete{ke re~i „krvoproli}e“ u svojoj TV izjavi. Opozicija i studenti se bune, jer „ne damo da se Dejan Ili} maltretira“. Petoro novinara iz sveta zaustavqeni su na na{oj dr`avnoj granici ili spre~eni da u|u u Srbiju i izve{tavaju. U Srbiji postoji vi{e od 2.000 medija, od toga vi{e od 200 televizija. Wihovi ure|iva~ki i emitovani programi su uglavnom dosadni i besmisleni. Kako se na{i mediji, a posebno televizije uglavnom obra}aju priprostom svetu, oni uglavnom emituju priloge sa estrade u velikim koli~inama i u svim programima, emisije o bolestima, lekarima i lekovima, emisije o kuvawu i jedewu, uz estradne likove, emisije o kriminalnim slu~ajevima od pre 30 godina, stalne reprize starih TV serija i filmova, emisije pri~alice radi pri~awa. U na{im medijima nema bavqewa aktuelnim i problemskim temama, kakva je na primer, smrt u Vojsci Srbije i vojnoj industriji posledwih godina. ]uti se o kadrovskoj ~istki u Vojsci Srbije. Cenura je velika, a autocenzura jo{ ve}a. Dr`avna cenzura ne javqa da su neki funkcioneri i paradr`avni mediji zbog izre~eni neistina u na sudu osu|eni da plate kazne od 300.00 i 120.000 dinara. U Srbiji i medijima informacije se skrivaju i la`iraju. Objektivna istina ne postoji. Narod ne zna istinu o sebi i svojoj dr`avi. Svi se pozivaju na narod, i vlast, i opozicija, i studenski pokret. Paradr`avni mediji ne javqaju ni{ta o razlozima hap{ewa tj. zadr`avawa na granici dr Aleksandra Kav~i}a iz SAD, koji ima fondaciju za pomo} ugro`enim nastavnicima i profesorima, svi paradr`avni mediji su javqali. I pre}utuje se da profesor nije kriv, a da je zaustavqan da u|e u svoju otaxbinu samo zato jer je uz studente i profesore.

U medijskom ratu u Srbiji su paradr`avni mediji, opozicioni i proameri~ki, koje vlast ho}e da ukine. Neki iz vlasti ne mogu da svojim o~ima gledaju kako novinari ameri~ke TV CNN u Srbiji predvode kolone studenata i uzvikuju parole studentskog pokreta. Policija je u sredu novinare CNN-a sa ~ela kolone koja je krenula u Novi Pazar proterala na kraj, da ne bi vi{e bili predvodnici studentskih protesta i blikada. Sada ti isti novinari predvode studente bicikliste ka Strazburu, gde su krenuli da tra`e istinu i pravdu u svojoj otaxbini. Pri~a se u proameri~kim medijima da je vlast dobila nalog od EU i SAD da izvede nove izbore i da formira ekspertsku Vladu Srbije, ali se to odla`e izmi{qawem novog premijera i pretwama. Ekspretska Vlada Srbije je izum ameri~kih politi~ara, koji su to predlagali protiv Milo{evi}a sredinom devedesetih godina. Promoter te ideje u Beogradu bio je srpski lobista Miroslav Majkl \or|evi}, republikanac iz San Franciska, koji je ube|ivao Zorana \in|i}a i opoziciju da formira novu vladu. A da on u woj bude ekpert sa par kolega iz srpske dijaspore. \in|i} je ovaj ameri~ki savet delimi~no realizovao i doveo \eli}a i Udovi~ki iz sveta u srpsku vladu kao eksperte. U ovom medijskom ratu neki od srpskih medija pokazuju otvoreno i da ne vole svoj narod. Nego ga samo koriste i zloupotrebqavaju radi svoje gole vladavine medijima i novcem i privilegijama koje dobijaju. Analiti~ari tvrde da su spinovane poruke paradr`avnih medija za SNS ~lanstvo, da, ali te medije koriste i drugi qudi i stranci. Kriti~ari proameri~kih medija pak govore d aje na delu bajdenovska televizija u Srbiji,a ne Trampova. Informacije s aobe strane su jako uznemiravaju}i, bez obzira da li su ta~ne ili ne. A neta~ne informacije su jako opasne, jer se mogu izroditi u zlo, a time medijski rat u pravi politi~ki rat. @elim da `ivim u pristojnoj stvaranosti, a ne u virtualnoj ili propagandnoj projekciji `ivota u Srbiji, koju nude mediji. Kako je medijski rat u toku, to je veoma te{ko izvodqivo.

Minhen, grad bogatih koji je izuzetno bezbedan i presti` je `iveti u wemu,

Minhen,gradbogatihkojijeizuzetnobezbedanipresti`je`ivetiuwemu, atamojeve}preko60.000Srba

Priroda, idealna lokacija, nema kriminala i –preskup `ivot

Za Minhen ka`u da je onaj savr{en spoj umetnosti, nauke, tehnologije, novca, kulture, inovacija, obrazovawa, biznisa i turizma. Ovaj grad, u kom ina~e `ivi oko 60.000 Srba, ima veoma visok standard i kvalitet `ivota, pa je prema tim kriterijumima prvi u Nema~koj i u prvih nekoliko na svetu.

Minhen zovu gradom bogatih, ka`u da je tamo presti` `iveti, ali to ujedno zna~i i da je vrlo skup.

BEZBEDNAN GRAD BEZ KRIMINALA PRIVLA^I BOGATA[E

Minhen je veoma bezbedno mesto za `ivot. Ve} godinama je stalno rangiran kao jedan od najbezbednijih gradova u Nema~koj. Ukupna stopa kriminala, ukqu~uju}i nasilne zlo~ine, prili~no je niska. Lokalne vlasti daju prioritet javnoj bezbednosti i ula`u u programe za{tite i dobro obu~enu policiju. Rezultat je reputacija mirnog grada u kom nema dru{tvenih nemira. To naravno privla~i bogate nema~ke i strane pojedince i turiste.

IDEALNA LOKACIJA

Kad otvorite mapu Evrope, vide}ete da se Minhen nalazi ta~no u sredini, blizu italijanske rivijere i austrijskih i {vajcarskih Alpa. Vikendom mo`ete da istra`ite prelepa mesta u blizini Minhena ili provedete vreme u prirodi.

Minhen je dobro povezan sa ostatkom Evrope razgranatom `elezni~kom i putnom mre`om i odli~na je baza za obilazak drugih zemaqa.

MNOGO DR@AVNIH

PRAZNIKA IDEALNIH

ZA SPAJAWE S VIKENDOM

Minhen je glavni grad Bavarske, pa samim tim i slavi sve bavarske dr`avne praznike. Bavarska je jedna od najreligioznijih katoli~kih dr`ava u Nema~koj i zato ima mnogo verskih dr`avnih praznika – godi{we preko 10. Ve}ina tih dana se obele`ava tokom radne nedeqe, {to zna~i da ne morate da idete na posao i mo`ete da se opustite.

Zanimqivo je da u maju obi~no postoji nekoliko dr`avnih praznika koji se praznuju ponedeqkom i ~etvrtkom. Tada mnogi stanovnici Minhena uzimaju slobodan dan i kombinuju ga sa dr`avnim praznicima da bi u`ivali u produ`enom vikendu u Italiji ili Hrvatskoj.

PRELEPA PRIRODA

Minhen je okru`en prelepom prirodom, a i u samom gradu je dosta zelenila. To je jedan od najzelenijih gradova u Evropi sa preko 20 parkova.

Bavarski Alpi i tirkizna jezera nalaze se na samo sat vremena vo`we od Minhena.

Iz Minhena mo`ete da idete na planinarewe svakog vikenda ili da lagano isprobate pe{a~ke rute.

DOBRE MOGU]NOSTI ZA KARIJERU

Minhen je jedan od glavnih industrijskih i poslovnih centara u Nema~koj i Evropi. Mnoge velike me|unarodne kompanije kao {to su Google, Amazon, BMV i Siemens imaju kancelarije u Minhenu. Ako imate tehni~ko ili in`ewersko obrazovawe, u Minhenu }ete imati mnogo mogu}nosti za razvoj karijere. Tako|e, nau~nici su veoma tra`eni.

a tamo je ve} preko 60.000 Srba

u Minhenu,

OktobarfestuMinhenu,najve}ifestivalpivanasvetu

ODLI^AN OBRAZOVNI SISTEM

U Minhenu su brojni svetski univerziteti i istra`iva~ki centri. Grad posebno daje zna~aja istra`ivawu i obrazovawu, {to ga ~ini odli~nim centrom za inovacije i tehnolo{ki napredak.

Minhen je odli~no mesto za mlade, ali i za decu svih uzrasta jer ima visokokvalitetan {kolski sistem.

TRO[KOVI @IVOTA I PLATA

Minhen je godinama bio rangiran kao najskupqi grad u Nema~koj. Odli~no obrazovawe i mogu}nosti za karijeru privla~e visokokvalifikovane radnike, koji zara|uju relativno dobre plate i doprinose rastu cena.

Prelepa priroda i bezbednost tako|e privla~e bogata{e u Minhen, a oni su spremni i sposobni da plate visoku cenu za to.

I porezi su visoki, i kirija je skupa.

Iznajmqivawe stana u centru grada ide od 1.300 do 2.000 evra. Oni koji bi da kupe lepu ku}u morali bi da izdvoje ~itavo bogatstvo.

Tako|e, za jednu osobu prose~ni mese~ni tro{kovi za namirnice u Minhenu su oko 540 evra, a ra~uni za komunalije, ukqu~uju}i internet, struju i grejawe, uglavnom se kre}u od 200 do 300 evra mese~no.

Me|utim, plate su tamo dovoqno dobre da sve to funkcioni{e.

Prose~na plata u Minhenu je 56.600 evra godi{we, {to je vi{e od nema~kog proseka koji je 49.428 evra godi{we.

BIROKRATIJA

Nema~ka, a posebno Bavarska je poznata po svojoj birokratiji i rigoroznim procedurama. Iskustva ka`u da je vreme ~ekawa da se dobije termin kod nema~kih vlasti u Minhenu je veoma dugo. Vrlo malo stvari se mo`e srediti onlajn jer Nemci kao i Srbi vole papir, mnogo papira. Sve mora biti napisano na papiru, potpisano i poslato po{tom. Od po~etka pandemije korone digitalizacija je kona~no postala va`na tema za nema~ke vlasti, ali je i daqe daleko iza mnogih drugih zemaqa. GRAD PRESTI@A

U Minhenu je kultura konkurencije jedna od glavnih karakteristika. Qudi se trude da se popnu {to vi{e na lestvici da bi zaradili vi{e novca. Za neke je to jednostavno potreba da obezbede porodicu i plate ra~une, ali za druge je to na~in da se poka`u.

Mnogi tro{e novac na skupe automobile i dizajnersku ode}u i da bi se u dru{tvu prikazali {to uspe{nijima i bogatijima. Tako|e je uobi~ajeno da se s prijateqima i porodicom u slobodno vreme dosta govori o poslu.

Na kraju, Minhen je siguran, `ivahan grad sa bogatom kulturom i tradicijom. Ima sjajne mogu}nosti za obrazovawe i karijeru. Odli~na lokacija, blizina Alpa i prelepa priroda ~ine ga vrhunskom destinacijom za one koji tra`e novi dom. Me|utim, izuzetno skup `ivot mnoge odbija, te ovo uglavnom ostaje grad za one odabrane.

Minhen ima prelepo prirodno okru`ewe, Alpi su na dohvat ruke

Minhen je poznat kao jak sportski centar - supermoderni stadion Bajerna, Alijanc arena

Oktobarfest

najve}i festival piva na svetu

Potresna pri~a o tome kako je Filip David pre`iveo Drugi svetski rat

^uveni kwi`evnik

Filip David preminuo je u 84. godini

Jedan od najistaknutijih pisaca proteklih decenija bio je dugogodi{wi urednik Dramskog programa Televizije Beograd i redovno profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a tokom vi{edecenijske karijere, tokom koje je objavio naslove „Ku}a se}awa i zaborava”, „San o qubavi i smrti”, „Hodo~asnici neba i zemqe” i mnoge druge, osvojio je veliki broj vrednih priznawa.

Autor je vi{e zbirki pripovedaka, romana i eseja, a kao dramaturg, scenarista ili koscenarista radio je, izme|u ostalih, na filmovima „Okupacija u 26 slika”, „Pad Italije”,” Ko to tamo peva”, „Bure baruta”, „Poseban tretman”, „Kad svane dan”... Samo neka od wegovih priznawa su NIN-ova nagrada, Andri}eva nagrada, „Me{a Selimovi}”, Nagarda „Milan Raki}”, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za naj~itaniju kwigu godine...

DETIWSTVO OBELE@ENO MRAKOM

Filip Favid ro|en je u Kragujevcu 4. jula 1940. godine, u jevrejskoj porodici. Wegov otac bio je sudija u Sremskoj Mitrovici Frederik David, kojeg su svi pamtili kao Freda. Nakon izbijawa Drugog svetskog rata, Fred David pridru`io se fru{kogorskim partizanima, dok je David, kao sasvim mali de~ak, s majkom Rozom zbog svog jevrejskog porekla morao da se skriva.

Porodica se uputila u selo Man|elos, u podno`ju Fru{ke gore, a pisac je kasnije pri~ao da su wegova se}awa umnogome pome{ana jer je bio mali, pa je mnogo o tim danima slu{ao od majke.

– Te{ko mogu da izdvojim samo jedan doga|aj, to su godine moga najranijeg detiwstva, u mome se}awu sve je nekako izme{ano, haoti~no, a dobar deo tih se}awa zapravo pripada mojoj majci koja sam usvojio kao svoja, sopstvena. Moja majka je neposredno po zavr{etku rata vi{e puta pri~ala o tim danima kada nas je, kako se ~inilo, samo ~udo spasavalo. Sa dva mala deteta ona je svakodnevno `ivela na granici `ivota i smrti – ispri~ao je svojevremeno za Polis.ba.

Predstavqao se kao Fi}a Kalini} i, kao dvogodi{wak, morao dobro da upamti svoje novo ime da bi spasao `ivot. Kako je objasnio, iako su svi znali ko su oni zapravo, dok su `iveli pod la`nim identitetima u Man|elosu, uspevali su da se spasu.

– Me{tani su znali ko smo i {ta smo, a po tada{wim rasnim zakonima bilo je najstro`ije zabraweno davati uto~i{te i sakrivati i {tititi Jevreje. Da se tako ne{to otkrilo, selo je moglo da bude sravweno sa zemqom, a svi u selu pobijeni. I danas se divim onima koji su nas prihvatili uprkos svemu. To je samo dokaz kako i u najmra~nijim vremenima postoje qudi koji zaslu`uju divqewe – istakao je Filip David.

Tokom Drugog svetskog rata, ve}i deo wegove porodice, vi{e od ~etrdesetoro qudi sa o~eve i s maj~ine strane, stradao je u logoru na Sajmi{tu i u Jasenovcu.

FILIP DAVID, ODLOMAK IZ KWIGE:

– Se}awa su prili~no maglovita. Imao sam suvi{e malo godina da bih razumeo {ta se doga|a, za{to se skrivamo, od koga be`imo, za{to ta neprekidna strepwa i strah od progoniteqa kome ni{ta na`ao nismo u~inili – rekao je jednom prilikom za Haver.rs.

– Rodio sam se s tim problemom i tokom rata sam morao kao dete da se krijem sa svojim roditeqima. Nisam smeo da izgovorim svoje pravo ime, ve} sam nau~io da se zovem Fi}a Kalini}. Posle rata je sve to pro{lo i ose}ao sam se dobro za{ti}en, i ~ak sam svoje jevrejsko poreklo ponekad ose}ao kao prednost u godinama posle holokausta, jer su qudi imali vi{e pa`we prema meni i mojoj porodici, prema malobrojnim pre`ivelim Jevrejima – rekao je u jednom intervjuu za NIN.

Dela Filipa Davida su prevo|ena na {vedski, francuski, poqski, ma|arski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovena~ki, ihebrejski jezik, a wegove pripovetke su svrstane u dvadesetak antologija.foto: Marina Lopi~i} Nakon oslobo|ewa, otac Filipa Davida bio je me|u prvim partizanima koji su u{li u Novi Sad, gde se porodica skrasila posle rata. Uselili su se u stan jedne nema~ke porodice, a David je rano otkrio svoj veliki dar. Jo{ u osnovno{kolskim i sredwo{kolskim danima je po~eo da osvaja kwi`evne nagrade, a potom je diplomirao jugoslovensku i svetsku kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu i dramaturgiju na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju. Iza sebe je ostavio sina Daniela i }erku Hanu.

Rabin David Kaminer krio je punih dvadeset godina tajnu o poreklu svoga sina Jakova. A tajna je bila u ovome: posle pogroma u kamenolomu, tamo gde prestaju japolske {ume, me|u desetinama pobijenih stanovnika, gde su bili i wegova `ena Roza i wen otac reb Baruh Adi`as, David je prona{ao de~aka, ne starijeg od godinu dana, jo{ `ivog. Kako se de~ak na{ao tu skriven u gomili suvog hrastovog li{}a, ko su mu bili otac i majka, ostalo je zapisano u bo`joj kwizi `ivih i mrtvih, koja je, kao {to je poznato, nedostupna qudskom pogledu. Rabin David Kaminer uzeo je de~aka, prihvatio ga kao ro|eno dete, a tajnu de~akovog porekla ~uvao je do wegove dvadesete godine. Ime Jakov dao mu je po mla|em sinu Isaka i Rebeke, tre}eg patrijarha naroda Izraela. A to je bilo u vezi sa snom slede}e no}i po usvojewu de~aka: u snu je jasno video lestve po kojima su se an|eli pewali na nebo i spu{tali na zemqu. Takve lestve koje je nekada usnio i sin Isaka i Rebeke ~ekale su, sawao je David Kaminer, i wegovog tek usvojenog sina. „Kad je dete u ku}i, ku}a je puna“, veli poslovica. Uz de~aka, rabin je zaboravio na svoju nesre}u, na svoju usamqenost. Postao je bri`an otac, a svaka briga bila je slatka jer je Jakov izrastao u lepog de~aka, pa u mladi}a kome se nisu divili samo susedi, nego je glas oti{ao ~ak do Var{ave i Krakova o u~enom rabinovom sinu koga je Jahve obdario lepotom koliko i pame}u. Mo`da bi stari rabin i sam pomislio, a takve pri~e su se {irile nekako same od sebe, da su takva lepota i pamet ne{to bogohulno {to pre ili kasnije mora proizvesti oholost jer obele`ava ~oveka izuzetno{}u, a svaka oholost odvaja od Tore i drugih svetih kwiga. Dakle, zabrinuo bi se David Kaminer da nije verovao, sa svakom godinom sve vi{e, kako je Jakov ustvari an|eosko dete wemu povereno kao znak bo`ji da i pored svih stradawa, lo{eg `ivota i nasilnih smrti, Gospod neprekidno misli na one koji u wega veruju. Ali kako su godine prolazile i kada je stari rabin po~eo predose}ati svoj kraj, u wegovu glavu uselile su se ozbiqne sumwe. Blizina smrti katkad podi`e onu neprozirnu zavesu koja ~oveka spre~ava da vidi pravi izgled stvari.

Pribli`vawe sudweg ~asa misle}em bi}u otkriva su{tinu. David Kaminer nije umeo da odgovori na mnoga pitawa koja mu je wegov usvojeni sin postavqao. Stvari nisu vi{e bile tako jednostavne kao u wegovoj mladosti. Svet se mewao brzinom koju nije mogao da prati. @ivot je nekada po~ivao na ravnote`i dobra i zla: ako si na jednoj strani gubio, na drugoj si dobijao. Oholost zbog dobitka vodila je u nesre}u koja mo`e doneti propast. Glavna filozofija `ivota bila je: i}i sredwim putem, izbegavati, ne uznositi se previ{e, niti padati u o~ajawe. Kada je izgubio `enu Rozu, Gospod mu je podario Jakova. Dok su Jevreji dr`ali do svojih obi~aja i Toru stavqali iznad `ivota, kao krov ku}e u kojoj su `iveli, kao samo nebo kojem su se divili, koje se nikada ne mo`e dosegnuti - sve je bilo u redu. Jevreji su oduvek bili Jevreji po onome u {ta su verovali, kako su `iveli, koje su kwige i relikvije ~uvali u svome domu, kako su dr`ali do svojih obi~aja i kakvu su ode}u nosili. Odjednom, sve je po{lo naopako. Prestale su da se po{tuju stare svetiwe. Gospod je postavio svet naglava~ke, ali za{to? Jevreji u~e poqski, od unutra{weg `ivota i posve}ewa Gospodu okre}u se spoqnom `ivotu, govore o nekakvoj prosve}enosti koja donosi samo otu|ewe od svoga naroda, govore kao inoverci, obla~e se kao tu|inci, tra`e nekakvu ravnopravnost, {to mo`e razqutiti ne samo Poqake nego i ruskog cara i ostale od kojih zavisi spokojan `ivot. Jevreji su dobro `iveli dok o wima niko nije vodio ra~una, kada su sami mogli da ure|uju svoj `ivot, tragaju}i za skrivenim osobinama svoga Boga u uverewu kako su wegov izabrani narod. Zar ta odro|ena deca Izrailova ne shvataju kako je i dobro i zlo od Boga, a popravqati bo`je delo na zemqi obi~no je huqewe. Ako nam nije dato da razumemo otkud tolika koli~ina zla, a tako malo stvarnog dobra, zar to zna~i da smemo da posumwamo u Wegove namere? Ako ne razumemo skriveni poredak na kojem po~iva Wegova vladavina, trebali da uni{tavamo temeqe sopstvene ku}e? Boqe je priznati ako se ne{to ne razume, nego u nerazumnom besu zbog tobo`wih nepravdi ru{iti i razgra|ivati sam `ivot. Mladi su nestrpqivi,

ali to ne zna~i da su u pravu. Na kraju }e svako dobiti onoliki deo u nebeskom carstvu koliki zaslu`uje i koliko mu je su|eno. Ni vi{e, ni mawe. Kakvi su bili izgledi da se na|e u ovome svetu? Jedan prema milion? Prema milijardu? @ivot je najve}i dobitak koji postoji u svemiru. Pa i bednici koji `ive u najve}im mukama, kqasti i ubogi nesretnici, slepci u pustiwi, ludaci kojima pomu}eni razum izobli~uje pravu sliku sveta – svi oni su jo{ uvek bogato nagra|eni, data im je puno}a `ivota, to ~udo za kojim se grabi sav onaj jo{ nero|eni, a mo`da i zauvek nero|eni svet, sve ono {to `udi za postojawem, a ostalo je na ~ekawu u ni{tavilu. Da, `ivot, veliki, najve}i dar u sveukupnoj prirodi u odnosu na svu onu zatamwenu neizvesnost stvorova koji, verovatno, beznade`no i{~ekuju svoj red, dan, ~as, minut koji nikada ne}e do}i! Ali ~emu `ivot, ~emu taj dar nad svim darovima, ako qudski stvor pokazuje nezahvalnost i ne po{tuje svoga Tvorca?

Ovo staro jelo iz Srbije prvo je na svetskoj listi najboqih specijaliteta od sira

Srbija se na{la na samom vrhu svetske gastronomske mape zahvaquju}i jednom starinskom specijalitetu. Sajt „Tejst atlas” je objavio listu najboqih jela sa sirom na svetu, a prvo mesto zauzelo je tradicionalno pastirsko jelo poreklom iz jugoisto~ne Srbije.

U vremenu kada se globalna gastronomija sve vi{e vra}a korenima, jedno staro jelo iz Srbije

iznenada je zasenilo svetske kulinarske prestonice. Svetski poznata gastro-platforma „Tejst atlas”, nedavno je objavila listu najboqih jela sa sirom i na samom vrhu na{lo se ime koje ve}ini stranaca zvu~i egzoti~no: svrqi{ki belmu`. Treba napomenuti da ovo jelo budi interesovawe i kod nas, u Srbiji, jer mnogi nisu za wega ~uli, a kamoli probali.

KAKO SE PRAVI BELMU@„MU[KE RUKE ZA BELO JELO”

Ovo autenti~no srpsko jelo, koje poti~e iz kraja izme|u Svrqiga i Stare planine, vekovima se pripremalo u skromnim kolibama pastira. Belmu` se pravi od mladog, sve`eg punomasnog kravqeg ili ov~ijeg sira koji se na laganoj vatri me{a sa belim kukuruznim bra{nom - sve dok se ne dobije glatka, gusta masa `utozlatne boje. Ime belmu` (od „beli

mu`”) nije slu~ajno: za pripremu ovog jela potrebna je snaga, jer se sir i bra{no me{aju dugo i sna`no, obi~no drvenom varja~om u velikom bakarnom kazanu. Ovaj proces simboli~no je bio posao mu{karca - „mu{ke ruke za belo jelo”. Ovakvo priznawe nije samo uspeh za belmu` kao jelo, ve} i za srpsku gastronomsku ba{tinu u celini. U vremenu kada se tradicionalna kuhiwa ~esto potiskuje modernim trendovima, ovo je poziv da se ponovo vratimo doma}im receptima, lokalnim sastojcima i jelima koja nose du{u naroda i istoriju regiona.

IMA I MANIFESTACIJU U ^AST Belmu` nije samo hrana - on je simbol. On je se}awe na letwe dane na planini, na bake koje su nas do~ekivale sa ka{ikom u ruci i punim srcem, na dim iz kazana koji se vije dok se sir topi i miris kukuruznog bra{na puni dvori{te. Svrqig, koji ve} dugo organizuje manifestaciju „Belmu`ijada”, sada ima jo{ jedan razlog za ponos: wegov najpoznatiji specijalitet zvani~no je priznat kao najboqi delikates od sira na svetu. Tako|e se nalazi i na listi nematerijalnog kulturnog nasle|a Srbije.

OSTALI NA LISTI

Na listi najboqih specijaliteta od sira, koja je objavqena na Iks nalogu World of Statistics su se na{li i:

• Pomenuti svrqi{ki belmu`

• Ha~apuri – gruzinski hleb puwen rastopqenim sirom

• Banica sa sirom – popularno bugarsko pecivo

• Saganaki – pr`eni sir, omiqen meze u Gr~koj

• Provoleta – argentinski sir na `aru

• Foka}a di Reko sa sirom – italijanski tanki hleb puwen sve`im sirom

• Fondu „pola-pola” – klasi~no {vajcarsko jelo

• Fondu `uraski - francuski specijalitet

• Guruli ha~apuri – prazni~na varijanta ha~apurija iz Gruzije

• Kesadiqa – meksi~ko jelo od tortiqe i rastopqenog sira

Treba napomenuti da je ova gastronomska zvezda iz Srbije, ve} bila na listi i tada je zauzela tre}e mesto, a posle par meseci, stvari su se ipak promenile u korist svrqi{kog belmu`a.

JO[ JEDAN POKU[AJ PREKRAJAWA ISTORIJE:

Bri{u }irilicu sa nadgrobnih plo~a

Hrvatska vlada je u parlamentarnu proceduru uputila Predlog zakona o uklawawu svih spornih spomenika postavqenih posle 30. maja 1990. godine, a re~ je o nadgrobnim spomenicima koji nisu po voqi hrvatskim vlastima, jer porukama veli~aju poginule u posledwem ratu i napisani su na }irilici.

„Treba se potruditi da budu}e generacije ne znaju da su na tom podru~ju `iveli Srbi. Moramo da ~uvamo Republiku Srpsku, jer nam je ona brana i {tit, da nam se nikada ne ponovi ono {to nam se de{avalo u istoriji”, poru~io je Nu`di}.

On je istakao da su Jasenovac i Dowa Gradina najve}a strati{ta srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata.

„Na{a je obaveza i zadatak da otrgnemo od zaborava stradawa Srba u Jasenovcu i u Drugom svetskom ratu, koji je bio posebno katastrofalan za srpski narod i da nau~imo generacije koja dolaze kroz kakvu golgotu je pro{ao srpski narod”, rekao je Nu`di}.

Podsetio je da su stradali Srbi bez obzira na wihovu polnu, starosnu granicu, i da je dominantno stradawe u Jasenovcu vezano za srpski narod.

„Potreban je institucionalan odgovor na ponovne poku{aje iz regiona i pojedinih evropskih zemaqa da se prekroji istorija kako bi se istinske `rtve prikazale kao navodni zlo~inci, a zlo~inci kao `rtve”, rekao je Nu`di} gostuju}i u Jutarwem programu RTRS. Logora{i u zloglasnom usta{kom logoru Jasenovac, wih 1.073 krenuli su u proboj 22. aprila 1945. godine. Posledwe dane sistema koncentracionog logora u Jasenovcu pre`ivelo je 169 logora{a. Prema podacima Spomen-podru~ja Dowa Gradina, u zloglasnom usta{kom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata ubijeno je 700.000 `rtava, me|u kojima je 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifa{ista.

U Jasenovcu je stradalo 20.000 dece.

Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Dowa Gradina je bila najve}e strati{te u sistemu koncentracionih logora Jasenovac.

auto-putem

Bi}e novca za put koji ide prema Savi, ali ne i za onaj koji ide prema Drini, odgovor je koji je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik dobio sa Zapada kada je u pitawu gradwa preko potrebnog auto-puta od Beograda do Bawaluke.

Dodik je tada poru~io da }e, ako Republika Srpska ne mo`e da dobije obe}ani novac od Evropske unije za infrastrukturne projekte, prona}i sredstva na drugom mestu, iz kredita Kine, Azerbejxana ili Srbije.

„Planiramo da to izgradimo u naredne ~etiri do najkasnije pet godina, da imamo auto-put od Bawaluke do Beograda, koji }e omogu}iti boqu frekvenciju” izjavio je Dodik tom prilikom najavquju}i da }e deonica auto-puta Sremska Ra~a-Bijeqina biti zavr{ena u septembru ove godine.

Deonica auto-puta Kuzmin–Sremska Ra~a, ukupne du`ine oko 18 kilometara sa mostom preko reke Save, koja predstavqa deo projekta izgradwe auto-puta od Beograda preko Bawaluke do Sarajeva privodi se kraju, ali u „Putevima Srbije” ka`u da se jo{ ne mo`e pouzdano re}i kada }e biti zavr{ena.

Po~etak ove saobra}ajnice je u blizini postoje}e petqe Kuzmin na auto-putu Beograd–Zagreb i vodi sve do grani~nog prelaza kod Sremske Ra~e. U Republici Srpskoj je ina~e 2022. po~ela izgradwa deonice od Ra~e prema Bijeqini, a nadle`ni tvrde da te~e po planu i da bi mogla biti zavr{ena do po~etka slede}e godine. Ovo je prvi deo izgradwe „prstena”, koji }e kroz Srpsku i}i preko Bijeqine i Br~kog, ka Tuzli i Sarajevu. S druge strane „kru`nog toka”, Beograd i Sarajevo }e biti povezani preko auto-puta „Milo{ Veliki”, od Po`ege do Kotormana, preko Vi{egrada i Rogatice, do Sarajeva. Prva deonica duga 18 kilometara, ~ijem polagawu kamena temeqca su jo{ 2019. prisustvovali i turski predsednik Rexep Tajip Erdogan i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, jo{ nije zavr{ena, iako je najavqivano da }e biti gotova najkasnije do kraja pro{le godine.

U prethodnih nekoliko godina, Srbija je sve popularnija destinacija kada je u pitawu mesto koje su stranci birali za studirawe. U pitawu su akademci iz ~ak 48 zemaqa! To je saop{teno na predstavqawu projekta „Me|unarodne migracije studenata u kontekstu Srbije i (re)konstrukcija identiteta: kqu~na pitawa i elementi za javne politike”, na Institutu dru{tvenih nauka u Beogradu.

Kako se moglo ~uti na tom skupu, najve}i broj stranih studenata {koluje se u Srbiji na osnovu podr{ke vlade na{e zemqe, a

najbrojniji su mladi sa afri~kog i azijskog kontinenta. S druge strane, kada je re~ o na{im akademcima, oni su se u periodu od {kolske 2020/2021. do 2022/2023. godine {kolovali u 32 zemqe svet. Uglavnom su birali evropske dr`ave i to one gde je engleski jezik dominantan. Nema~ka je tako|e bila wihov ~est izbor.

Kada strance pitate za{to biraju Srbiju za mesto gde }e studirati, ka`u da smatraju da tamo mogu dobiti „dobro obrazovawe. Kod na{ih akademaca je, pak, obrazlo`ewe za edukaciju u nekoj od stranih zemaqa, izra`emo u

komparativu - „jer je obrazovawe tamo kvalitetnije”. Tokom predstavqawa rezultata istra`ivawa ukazano je i da mlade osobe ~ine najmobilniju dru{tvenu grupu, a posebnu podgrupu me|unarodnih mladih migranata predstavqaju studenti. Razlozi zbog kojih se odlu~uju za migraciju, ukazano je, specifi~ni su iz dva razloga – s jedne strane, akademske migracije ograni~ene su na odre|enu `ivotnu dob, a s druge, motivisane su pre svega sticawem znawa, kvalifikacija i ve{tina, kao i ulagawem u obrazovawe koje se smatra kqu~nim za formirawe qudskog kapitala. - U skladu sa globalnom internacionalizacijom visokog obrazovawa, posledwih decenija uveliko se pove}ao broj me|unarodnih migranata. Tokom 2022. izdato je ~ak 1,9 miliona boravi{nih viza za me|unarodne studente koji poha|aju tercijarno obrazovawe u evropskim zemqama koje su ~lanice Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu - istaknuto je na predstavqawu projekta.

Pri~ao~ovekukojiuSrbiji{irimo}-tamjana

Pri~a o ~oveku koji u Srbiji {iri mo} - tamjana

To je bilo na praznik Svetog Serafima Sarovskog pre sedam godina, taj miris me je trgnuo iz sna. Utisak je bio toliko sna`an da sam bio siguran da to ne{to zna~i. Kao i svi ostali, znao sam da ga kupim u crkvenoj prodavnici, zapalim i pomolim se naravno, ali ni{ta vi{e nisam znao. Po~eo sam da istra`ujem, {ta je zapravo tamjan i sve se promenilo.

Ovo za Sputwik ka`e Du{an Trnini}, Novosa|anin koji otkriva i {iri mo}i tamjana u Srbiji:

„Mo} tamjana nikoga ne ostavqa ravnodu{nim tokom slu`be u crkvi, ali wegove mo}i su mnogo {ire. Kada sam ih saznao, po`eleo sam da ih podelim sa drugima, to je moja misija, upoznati narod sa zna~ajem tamjana“.

Tamjan je simbol molitve koja se uzdi`e ka nebu, wegov miris donosi mir, tera nemir i podse}a na prisustvo Svetog Duha. Zato se koristi ne samo tokom bogoslu`ewa, ve} i u ku}i, paqewe tamjana povezuje porodice sa nebeskim, dom postaje mali hram.

„Tamjan je jedan od mirisa koji se spomiwu u Starom zavetu, gde se navodi da se koristio prema uputstvu koje je Mojsije dobio od Boga, kako da sprema kad za oltar. To je bila me{avina tamjana i smirne. Gospod Isus Hristos na ro|ewu nije bez smisla dobio zlato, tamjan i smirnu od mudraca koja su do{la sa istoka“, pri~a nam Trnini}.

On je, me|utim, `eleo da otkrije, za{to je tamjan toliko va`an i po{tovan u svim religijama, jer ga ne koriste samo hri{}ani, ve} i muslimani i budisti.

Obja{wava nam da ima preko 20 vrsta Bosvelije, stabla ~ija je smola zapravo tamjan, raste u Africi, Indiji i na Arapskom poluostrvu, u Jemenu. Na ostrvu Sokotra, koje pripada Jemenu, raste nekoliko vrsta, a najkvaliteniji tamjan dolazi iz Omana, kod nas ga zovu kraqevski.

TAMJAN KOJI POZNAJEMO UGLAVNOM NIJE PRAVI

Trnini} pre svega isti~e da postoje dve vrste tamjana, prirodni i ve{ta~ki. Razliku upore|uje sa prirodnim i plasti~nim cve}em, s tim {to ve{ta~ki tamjan, ka`e, mo`e da bude i {tetan.

„Doneli su nam ga Grci posle Drugog svetskog rata, kao dobri trgovci, profiteri, jako je velika zarada na tome, po{to su u pitawu sinteti~ke boje i mirisi. Tu je i prah kojim je posut, to je magnezijum karbonat, mora da se sipa, da se ne bi slepili komadi}i, zbog sinteti~kih sastojaka. Ako vam tamjan izaziva mu~ninu ili glavoboqu, sigurno je re~ o ve{ta~kom. @ale se i sve{tenici koji su ~esto izlo`eni toj sintetici“; ka`e na{ sagovornik i dodaje u {ali:

Mnogi smatraju da je neobi~no da `ena upravqa avionom, ali skora{wi let do Krakova kompanije Er Srbija to demantuje u svakom pogledu i ~ak odlazi korak daqe, jer je kompletna posada bila `enska.

Celokupna posadu Er Srbije na avionu tipa ATR su ~inile `ene, prvi put u istoriji kompanije, objavio je srpski avio-prevoznik. Posada koju su ~inile ~etiri `ene iz Er Srbije brinule su se o putnicima na letovima JU156 i JU157 izme|u Beograda i Krakova.

Na mestu vo|e vazduhoplova bila je kapetanica Vawa Mar~eta, na mestu kopilota Tijana Kankara{, a kabinsku posadu ~inile su perserka Bojana Podovac i stjuardesa Nina Jakovqevi}.

Kako navode iz Er Srbije, gotovo 50 odsto ukupnog broja zaposlenih u kompaniji trenutno ~ine `ene.

„Ako ka{qete u crkvi, ne zna~i da vas \avo ku{a, mo`da ste samo preosetqivi na sinteti~ke boje i mirise“. NIJE LAKO DO]I DO PRIRODNOG

Za rad sa tamjanom dobio je blagoslov svog duhovnika, oca Stefana, igumana manastria Velika Remeta. Wemu je prvom poverio neobi~an san, a monah mu je rekao da istra`uje, da bi video o ~emu se radi. Pro{lo je sedam godina, na{ sagovornik ka`e da sada `ivi sa tamjanom od jutra do mraka.

„Nabavio sam petnaest vrsta, nedostaje nekoliko, jer se do pravog te{ko dolazi. Sad smo ga dobili iz Indije, trebalo je preko osam nedeqa da stigne. Ali nije stigao dogovoreni kvalitet. Jednom sam iz Indije dobio i ve{ta~ki tamjan, nakon pregovora od vi{e nedeqa sa nekim tamo. Problem su i ratovi, nestabilnost. U Somaliji i Sudanu ima nekoliko vrsta tamjana, jako je te{ko do}i do wega“. Trnini} dodaje da je i ina~e te{ko do}i do prirodnog tamjana, kad se zase~e drvo, kada icuri smola, na nekoliko nedeqa se sklawa u hladovinu. Kada stigne, tu su i mali i veliki komadi, ali i komadi kore drveta, potreno ga je sortirati, klasifikovati, pa tek onda pakovati.

Svim tajmanima uz pomo} prijateqa koji poma`u u misiji, dao je srpska imena, tu su „Beli an|eo“, „Izvor“, „Mirosnik“, „Blagotvornik“, „Tihovnik“. Svaki ima posebnu namenu, recimo za „Radosnik“ ka`e da svojim mirisom unosi radost u dom. Re~ je o Bosveliji karteri, tamjanu koji sti`e iz Somalije.

TAMJAN KAO LEK

Trnini} uvozi tamjan i prodaje ga u posebnim prodavnicama, „Ku}ama tamjana“ u Novom Sadu i Beogradu. Ka`e da su qudi koji iole znaju {ta je zapravo tamjan, odu{evqeni. Sve{tenici posebno, sada u Beogradu prirodnim tamjanom snabdeva vi{e od pedeset hramova.

OvakoizgledanajkvalitetnijitamjanizOmana

cinoma, leukemije i raka dojke. Primena u ovim slu~ajevima mora biti pod kontolom lekara, ka`e na{ sagovonik, ali dodaje da je tamjan pre svega preventiva.

MIRIS KOJI VODI U SIBIR

Poreg toga {to se koristi u religijske svrhe, tamjan je i stvar senzibiliteta, qudi koji znaju koliko uti~e na zdravqe, pre svega psihi~ko, veoma pa`qivo biraju mirise. Iz Ku}e tamjana naj~e{}e odnose sibirski kedar koji ima i izuzetna lekovita svojstva:

„Morao sam to da uradim, jer mnogo blagodati tamjan ima, od uzdizawa na{ih molitvi, preko farmacije, kozmetike, do medicine u kojoj je najdragoceniji tamjan iz Omana“.

Dodaje da se voda sa tamjanom u arapskim zemqama pije hiqadama godina, da qudi u tom delu sveta za neke bolesti od kojih mi bolujemo i ne znaju, jer im pro~i{~ava organizam, krvne sudove, izbacuje toksine koje unosimo preko hrane i lekova.

„Takozvani kraqevski tamjan iz Omana koristi se za razbijawe peska i kamena u bubregu, zrno veli~ine gra{ka pije se 21 dan. Povratne informacije koje sti`u do nas ka`u da je u~inak neverovatan. I uqa su korisna, umiruju glavoboqu, pa i migrenu, treba ih namazati na bolno mesto. Uqe se uzima i oralno, a melemi sjajno deluju na opekotine i ogrebotine“.

Studije pokazuju da bosvelijska kiselina mo`e smawiti razne upale, biti korisna u le~ewu artritisa, astme i inflamatorne bolest creva. U srpske apoteke odavno je u{la kao efikasan lek protiv bolova, a mo`e spre~iti i gubitak hrskavice.

Posledwe studije su otkrile da mo`e biti korisna i u le~ewu odre|enih kar-

„Japanski nau~nici koji su pre gotovo jednog veka istra`ivali sibirsku {umu, ka`u da ona le~i vi{e od sto bolesti, wena smola sa kedra. Od we se prave uqa i melemi, veoma su delotvorni. Nau~ici su do{li do zakqu~ka da je sibirska kedrova {uma bakteriolo{ki ispravnija nego operaciona sala. Kada upalite jedno malo zrno tog tamjana, ose}ate se kao da ste zaista u sibirskoj kedrovoj {umi“. Trnini} otkriva da se u wegovoj ku}i i ve{ su{i iznad kadionice, neutrali{e miris hemije. On smatra da nas hemija ubija, pa godinama, od kad je otkrio tamjan, nije stavio ni{ta od ve{ta~kih preparata na telo, koristi sapun i {ampon od tamjana.

ZAGRQAJ ZA DRVO U OMANU

I{ao je i u Oman da bi video kako izgleda drvo sa koga kao suza curi smola, morao je da vidi kako izgleda u prirodi: „Jedva sam ~ekao da odem, da vidim kako to sve izgleda u`ivo. To je fascinantno. Kao malo dete sam grlio to drve}e i tr~ao po onim brdima. Jedva ~ekam ponovo da odem. Lokalni bera~i su mi pokazali kako se zaseca drvo, dali su mi da probam. Postoji specijalni no`, korica drveta je vrlo osetqiva, tanka. Postoji pravilo gde se zaseca, na kom razmaku, po vertikali, horizontali i u kom periodu sme“. Na{ sagovornik dodaje da ovo drvo u Somaliji nije prepoznato, nije zakonom za{ti}eno. Preterano se zaseca, da {to vi{e smole iscuri. Takvo drvo posle nekoliko godina izumre, potpuno se osu{i. Bilo je i ciqanog rasa|ivawa, preno{ewa stabala u druge zemqe. I on je poku{ao, ali uzalud: „Kad su ga spoznali Stari Egip}ani prenosili su drve}e u velikim kerami~kim saksijama. Poku{avali su da ga zasade, ali nije uspelo. Nikada, nigde. Iz Omana sam doneo jedno malo drvo. Posle par nedeqa se osu{ilo. Zemqa i klima su Bogom dane da uspeva samo u odre|enim zemqama“.

Trnini} na kraju ka`e da svakodnevni `ivot sa tamjanom ne mo`e da umawi wegov liturgijski zna~aj. Tamjan le~i telo, ali poma`e i u le~ewu du{e. To je za pravoslavne wegova prva, ali za mnoge i posledwa uloga.

Pre izvesnog vremena, specijalno za RT Balkan, razgovarali smo sa kapetanicom Vawom Mar~etom koja je tada istakla da i daqe vlada mi{qewe da je neobi~no da `ena upravqa avionom: „Moj utisak je da je u na{em regionu i daqe neobi~no da se `ena nalazi na takvoj poziciji, dok je u svetu to ne{to sasvim uobi~ajeno. Avion ne poznaje rod. Kada sam na radnom mestu, sebe ne gledam kao na `enu, ve} kao profesionalca koji se trudi da svoj posao obavqa na najboqi mogu}i na~in”, rekla je Vawa i podelila da se prvo upravqawe avionom ne mo`e da zaboravi: „S obzirom na to da mi je otac pilot, prvi put sam letela avionom jo{ kao beba, dok je moje prvo upravqawe avionom bilo na akademiji u Vr{cu. Bio je to veli~anstven ose}aj, kao da tu oduvek i pripadam. Letewe je moja velika qubav, izvor radosti i smiraj”, naglasila je.

Ovako izgleda najkvalitetniji tamjan iz Omana

^etvrtak 17. april 2025.

BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (18)

BLAGOJEJOVOVI]:Srpskiherojuvu~jojjazbini (18)

u Ko je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. u Ko ga je podr`avao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov `ivot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na – Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?

uKojebioBlagojeJovovi}kojijesimboli~nozadovoqiopravdu iosvetiostotinehiqadaSrbanevinostradalihodusta{a uNezavisnojDr`aviHrvatskoj.uKogajepodr`avaoipratio upotrazizaistinomipravdom?uKakavjebiowegov`ivot pedesetihgodinapro{logveka,nakonemigrirawauArgentinu iugodinamapreiposlenapadana–AntuPaveli}a?uZa{tojepostojaopaktti{ineugrupi~etnikakojisuizvr{ilinapad? uDalijeJovovi}bioudosluhusajugoslovenskomUdbom? PreuzetoizNovosti-Autor:MarijaJovovi}

MEDIJIOATENTATUNARATNOGZLO^INCA:

MEDIJI O ATENTATU NA RATNOG ZLO^INCA:

1421. - Vi{e od 100.000 qudi utopilo se u Holandiji kada je more probilo za{titne nasipe.

1492. - Kristofer Kolumbo dobio je saglasnost i novac od {panskog kraqa Ferdinanda V i kraqice Izabele, da istra`i „Zapadni okean”. Na tom putovawu Kolumbo je otkrio ameri~ki kontinent.

Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi} DOGODILO SE NA DANA[WI DAN april 17.

Paveli} se i u Argentini bavio poslovima ”s druge strane zakona”

Paveli}seiuArgentinibavio poslovima”sdrugestranezakona”

U danima nakon atentata Blagoja Jovovi}a na poglavnika Ante Paveli}a, razni argentinski i strani mediji izve{tavali su {ta se dogodilo u no}i u sredu, 10. aprila 1957. godine u gradu Hardin Lomas del Palomar.

Me|utim, ono {to je Jovovi} preneo otkriva da je napad jedan dan bio skriven od {tampe i da se zapravo dogodio 9. aprila 1957. godine. Za{to se za napad saznalo dvadeset ~etiri sata kasnije, ne mo`e se precizirati, ali je verovatno da je, usred neizvesnosti i spekulacija o me|unarodnoj reperkusiji, Paveli} `eleo da ubla`i posledice, uo~i obele`avawa godi{wice formirawa NDH. Paveli} je imao u planu veliku proslavu za nedequ. Gde je bio tokom tih kqu~nih prvih sati nije poznato, ali je evidentno da je bio sakriven sve dok nije preba~en u sirijsko-libansku bolnicu. Argentinski mediji su eksplodirali i dali ogroman prostor u svojim tira`ima da bi ispri~ali ko je taj ~ovek, tako nevinog izgleda, koji je iz kreveta sirijsko-libanske bolnice vre|ao srpsku i komunisti~ku majku izvr{iocu atentata. List La Rason, je ~etvrtka, 11. aprila 1957. objavio slede}i naslov: „Zbog rawavawa sa {est metaka, ratni zlo~inac Paveli} je sino} uhva}en u Kaserosu“. U ~lanku se navodi da je Paveli}a prethodne no}i, oko 21 sat, na raskrsnici ulica Mermoz i Imelman u op{tini Kaseros, ranila nepoznata osoba koja je u wega ispalila {est hitaca, od kojih su dva pogodila desni pazuh i ki~mu. Ovaj doga|aj je naveo policiju da ga uhvati kao ratnog zlo~inca u procesu denacifikacije koji su zapo~eli saveznici. S obzirom na vest, predsednik Jugoslovenskog kluba Buenos Ajresa, Hose de Fran~eski, koji predstavqa celokupnu jugoslovensku zajednicu, poslao je dopis novinama, kojim je iskazao ga|ewe prema svim teroristi~kim aktivnostima usta{a i wihovom nedemokratskom stavu. (Hose De Fran~eski je novinar sa

kojim je Blagoje Jovovi} razgovarao da bi se informisao o Paveli}evom kretawu u Argentini. ) On je u jednom delu dopisa objasnio da je Paveli} u Argentini koristio la`na prezimena, ukqu~uju}i i Fobo, i da se bavio politi~kim aktivnostima u suprotnosti sa argentinskim zakonima i nacionalnim interesima. De Fran~eski je u dopisu rekao da Paveli}evi prijateqi, koji su se skrivali iza hrvatskih domobranskih dru{tava, sigurno znaju gde se on nalazi. On je rekao da su i Paveli} i wegovi poslu{nici imali veliko iskustvo u skrivawu, pod la`nim imenima, na nepoznatim adresama ili u prela`ewu granice sa unapred pripremqenim paso{ima. Odlomak iz ~lanka u listu Kritika od ~etvrtka, 11. aprila, odnosio se na zakone koje je Paveli} izdao dok je bio na ~elu NDH, u kojima je progla{avao „odbranu arijevske kulture hrvatskog naroda“. U ~lanku u listu Kritika od petka, 12. aprila, pod naslovom „Ante Paveli}, ratni zlo~inac, kriv“, navodi se da

ZAHTEV ZA IZRU^EWE

ga je, u blizini wegove ku}e, u Lomas del Palomaru, ranila nepoznata osoba. U ~lanku je navedeno da se prilikom davawa intervjua oporavqao i da se sme{kao „ne`nim i dobrim o~ima“.

^lanak je podsetio na u`asnu pri~u koju je Kurcio Malaparte izneo u svojoj kwizi Kaput, u kojoj je Poglavnik na svom stolu imao poslu`avnik sa srpskim o~ima. Paveli} je ostao pri stavu da oni nisu nacisti, kako se govorilo, nego patriote i antikomunisti. Zanimqivo je setiti se pomenute u`asne pri~e, kada je Kurcio Malaparte, kao dopisnik italijanskog lista Korijere dela sera (Corriere della Sera), tokom Drugog svetskog rata obi{ao ratni front {irom Evrope. Po povratku iz Rusije umoran i iscrpqen, krajem leta 1941. ponovo je video Poglavnika u wegovoj kancelariji u Zagrebu. Tom prilikom privukla mu je pa`wu pletena korpa sa poluotvorenim poklopcem levo od Paveli}evog stola. U~inilo mu se da je u wemu video veliki broj morskih ostriga

U subotu 13. aprila 1957, argentinski list La Prensa objavio je tekst pod naslovom „Jugoslavija }e jo{ jednom tra`iti izru~ewe Ante Paveli}a“. List je intervjuisao dva sekretara jugoslovenske diplomatske delegacije, Predraga Grabovca i Miodraga Radovi}a, kako bi dobio vi{e informacija o atentatu. Zvani~nici su objasnili da je zahtev za izru~ewe Ante Paveli}a ponovo poslat nakon zahteva koji je jugoslovenska vlada uputila 18. maja 1951. godine, a koji je Peronova vlada odbila. Na pitawe sagovornika za{to se podnose zahtevi za izru~ewe Paveli}a, Grabovac je objasnio da je on od aprila 1941. do maja 1945. godine bio na ~elu teroristi~ke organizacije koja je bila odgovorna za slawe qudi koji su se suprotstavqali nacizmu u koncentracione logore, kao i za ubistvo zatvorenika sekirama, maqevima i gu{ewem.

bez qu{ture, pa je upitao da li su to dalmatinske ostrige. Na wegovo zaprepa{}ewe, hrvatski firer je odgovorio vade}i punu {aku toga, da je to bio poklon wegovih vernih usta{a, dvadeset kilograma qudskih o~iju. U intervjuu za drugu novinsku ku}u, Predrag Grabovac, kao prvi sekretar i predstavnik za {tampu Jugoslovenskog poslanstva, izjavio je da se atentat ne mo`e pripisati predstavnicima Titovog komunizma, jer su ga oni hteli `ivog i da je narod bio taj koji je morao da odlu~i {ta da rade sa Paveli}em, zbog ~ega se narodna voqa morala po{tovati. Grabovac je u intervjuu pokazao dokumentaciju i fotografije zastra{uju}ih zlo~ina koje su po~inile usta{e. Me|u mnogima je izlo`io fotografije 12.000 nagomilanih le{eva jevrejske dece koju su ubile usta{e, dok je jedan od ubica dr`ao, kao trofej, glavu Jevreja u ruci. Grabovac je u tom ~lanku preneo da je, kada je Crveni krst stigao u Staru Gradi{ku, bilo 24.000 dece u poni`avaju}e `alosnom stawu neuhrawenosti i bolesti i da su ih, da ih ne bi predali, u rekordnom roku likvidirali wih vi{e od 12.000 truju}i ih kausti~nom sodom. ^lanak iz lista La Prensa od 12. aprila iza{ao je pod naslovom „Ante Paveli} je upucan i rawen na pragu svoje ku}e u Lomas del Palomaru“. U intervjuu koji je novinar vodio sa Paveli}em u wegovoj ku}i, prvo {to mu je privuklo pa`wu pri ulasku je da je osoba koja se nalazila u ba{ti pozdravila Poglavnika sa podignutom desnom rukom u stilu nacisti~kog pozdrava Fireru. Kada je prisutne ispitivao o razlogu tog pozdrava, oni su odgovorili da je ovaj ~ovek bio dugi niz godina direktni saradnik Paveli}a i da je to pozdrav koji je kori{}en u vojsci koju je osnovao 1941. godine.

l U slede}em broju:

Biv{i NDH generali bili zaposleni po raznim ministarstvima u Buenos Ajresu

1814. - U Ugrinama, kod Bribira (Hrvatska) rodio se botani~ar i prirodwak Josif Pan~i}, prvi predsednik Srpske kraqevske akademije. Otkrio je novu vrstu endemsko-reliktnog ~etinara nazvanu „Pan~i}eva omorika”. Osnovao je i uredio Botani~ku ba{tu u Beogradu.

1860. - Crna Gora i Otomansko carstvo, posle turskog poraza na Grahovu, potpisale su protokol o razgrani~ewu kojim je Crna Gora fakti~ki priznata kao samostalna dr`ava, iako formalno priznawe nije dobila.

1895. - Sporazumom u gradu [imonoseki zavr{en je kinesko-japanski rat. Kina je priznala nezavisnost Koreje, a ostrvo Formozu (Tajvan) predala Japanu. Tajvan je pod japanskom vla{}u bio do 1945. godine.

1916. - Ro|ena je Sirimavo Bandaranaike, koja je jula 1960. postala premijer Cejlona ([ri Lanke), prva `ena na takvoj du`nosti u svetu.

1941. - Oficiri bojnog broda Kraqevske ratne mornarice Jugoslavije, Milan Spasi} i Sergej Ma{era, potopili su u Tivatskom zalivu razara~ „Zagreb” i potonuli zajedno s wim odbiv{i da izvr{e nare|ewe o predaji broda italijanskoj mornarici posle kapitulacije Jugoslavije.

1961. - Uz podr{ku SAD, kubanski desni~ari u egzilu iskrcali su se u „Zalivu sviwa” u nameri da obore re`im Fidela Kastra. U trodnevnim borbama ubijeno je oko 100, a zarobqeno vi{e od hiqadu napada~a.

1975. - Crveni Kmeri zauzeli su glavni grad Kamboxe Pnom Pen i zapo~eli vladavinu terora tokom koje je ubijeno vi{e od milion qudi.

1977. - U Lihten{tajnu prvi put su glasale `ene.

1993. - U UN je usvojena rezolucija kojom je zapre}eno o{trijim sankcijama SR Jugoslaviji, ukoliko bosanski Srbi ne potpi{u do 26. aprila Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu.

2007. - U masakru u studentskom domu na Tehni~kom univerzitetu u Bleksburgu u Virxiniji, ubijena su 33 studenta, a raweno wih 29. Napada~ dvadesettrogodi{wi student tog univerziteta Seng Hui ^o iz Ju`ne Koreje i sam je stradao u ovom najve}em masakru na jednom Univerzitetu u istoriji Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

2014. - Umro je kolumbijski pisac i nobelovac Gabrijel Garsija Markes, jedan od najzna~ajnijih pisaca na {panskom jeziku. Autor je brojnih kwi`evnih dela, a me|u najpoznatijima su „Sto godina samo}e”, „Qubav u doba kolere”, „Pukovniku nema ko da pi{e”, „Jesen patrijarha”.

BlagojeJovovi}

Blagoje Jovovi}

Blagoje Jovovi} na peronu stanice Kaseros

TAJNEMANASTIRARA^A:

TAJNE MANASTIRA RA^A:

Evokakosumonasisa~uvalipravoslavqeunajte`evremeturskeokupacije!

Evo kako su monasi sa~uvali pravoslavqe u najte`e

vreme turske okupacije!

U podno`ju planine Tare i na desnoj obali reke Ra~e, nalazi se zadu`bina Nemawi}a manastir Ra~a, koji je izgra|en jo{ u 13 veku. To je duhovni svetionik srpske tradicije u kome je radila ~uvena Ra~anska prepisiva~ka {kola, jedan od najve}ih ~uvara srpske kulture u doba kad su Turci po Srbiji uzimali danak, palili manastire i uni{tavali sve {to je pravoslavno.

Prepisiva~i su prvobitno radili u manastirskim kelijama, za razliku od carigradskih kolega imali su samo hartiju i papir i sve su obavqali sami, a wihov rad bio je nadaleko poznat i tra`en, tako da se od prodaje kwiga finansirao manastir. Nedaleko od samog zdawa Ra~e, ~etrdeset minuta hoda uz istoimenu re~icu nalazi se skit Svetog \or|a gde su monasi tako|e radili.

„Svaka prepisana kwiga odr`avala je bogoslu`ewe, a ono je dr`alo srpski narod na okupu. Ra~ani su prvi koji prepisuju narodnim jezikom, a Gavril Stefanovi} Venclovi} prvi je koji razlikuje slova ~, | i } skoro sto godina pre Vuka Karaxi}a”, otkriva sve{tenik Slobodan Jakovqevi}, koji je na Bogoslovskom fa-

kultetu u Beogradu doktorirao upravo na temi Ra~anska prepisiva~ka {kola.

Turski putopisac Evlija ^elebija zapisao je da se oko 300 monaha skrivenih u gustoj {umi bavilo prepisivawem. Oni su sa srpskim narodom `iveli tu oko 40 godina, radili su i stvarali. Preko dana bavili su se sto~arstvom i poqoprivredom, a po no}i uz svetlost lu~a prepisivali kwige.

Wihov rad nastavio se i nakon prve Velike seobe Srba 1690. godine, i jo{ vi{e se poja~ao. Ra~anski monasi napustili su manastir i osnovali prepisiva~ku {kolu u Sent Andreji u kojoj su stasali neki od najboqih prepisiva~a.

„Iako pojedinci nikad nisu ni bili u manastiru Ra~a, niti u skitu Svetog \or|a, oni su sebe nazivali Ra~anima, jer je biti deo ove prepisiva~ke {kole u to vreme bila velika ~ast. Ona je predstavqala odrednicu duhovnog i kulturnog elitizma te epohe. Najpoznatiji nakon Kirijika su Kiprijan, Hristofor, Jerotej, Gavril Steafanovi} Venclovi}”, ka`e otac Slobodan Jakovqevi}.

Danas se dela Ra~anske prepisiva~ke {kole nalaze svuda sem u manastiru Ra~a, a u manastirskoj riznici nalaze se samo pojedine kopije.

ZLO^INA^KAOSVETASRBIJI:

ZLO^INA^KA OSVETA SRBIJI:

U neposrednoj blizini skita Svetog \or|a u{u{kan u neverovatne prirodne lepote je i izvor La|evac. Alkalno – tremalni izvor kra{kog porekla me|u me{tanima poznat je i kao “toplo vrelo”, jer temepratura vode konstantno se kre}e od 15 do 18 stepeni celzijusa. Topla voda sa izvora La|evac provereno le~i od {uge i drugih ko`nih bolesti.

„U davna vremena kad nije bilo apoteka, Ra~ani su trgovcima prodavali ovu vodu koja je karavanom stizala ~ak do Azije”, pri~a me{tanin Ra~e, Blagomir Risti} .

Me|utim, lekovita ra~anska voda, kako ka`u me{tani, izle~ila je i brojne nerotkiwe koje su ovde dolazile da bi

re{ile svoj problem.

“Vodu koja te~e iz kamena nazivaju jo{ i qubavni izvor. @ene koje ne mogu da ostanu u drugom stawu, ovde dolaze da se tri puta umiju i tri puta napiju i posle im naravno treba ~ovek”, obja{wava Blagomir delotvornost izvora i dodaje da tu nije kraj lekovitosti.

“Majke su dovodile decu koja imaju poroblema sa o~ima, da se ovde umiju”, ka`e ovaj me{tanin.

Kawon reke Ra~e jo{ uvek je nedovoqno istra`en, a izvor La|evac svakako je jedan od bisera na koje }ete nai}i i iako nemate zdravstvenih problema koje wegova voda e~i, svakako je lepo iskustvo pro}i kroz ovu prirodnu oazu.

KakojeHitlerzaro|endandobioPrincipovutabluizSarajeva!

Kako je Hitler za ro|endan dobio Principovu tablu iz Sarajeva!

Lider nacisti~ke Nema~ke

Adolf Hitler kao poklon za svoj ro|endan 1941. godine, dobio je spomen-plo~u Gavrilu Principu koja mu je poslata iz okupiranog Sarajeva, svedo~i fotografija. Mrtvace treba pokopati, misli Hi-

koju je, kako navodi Vreme, na~inio wegov slu`beni fotograf Hajnrih Hofman, vidi se Hitler i ispred wega spomen-plo~a s natpisom „Na ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15. (28) juna 1914“.

rika“, koji je u to vreme stajao na slepom koloseku pruge Be~Grac, kod mesta Menihkirhen. Hitleru je tada uru~en ro|endanski poklon, „jedini ratni trofej raskomadane Jugoslavije„, spomen-plo~a Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva, navodi se u tekstu Muharema Bazduqa.

tler, a ova plo~a koja slavi slobodu i nema~ko poni`ewe sada je nadgrobna plo~a wihovoj zemqi i wihovim snovima, navodi se u tekstu lista „Vreme“.

Na ~uvenoj fotografiji vidi se lider nacisti~ke Nema~ke Adolf Hitler kako posmatra spomen-plo~u Gavrilu Principu, koja mu je poslata iz okupiranog Sarajeva. Na crno-beloj fotografiji

Gavrilo Princip, pripadnik organizacije Mlada Bosna, ubio je 28. juna 1914. godine u Sarajevu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i wegovu suprugu Sofiju. Taj atentat poslu`io je Austrougarskoj za ultimatum Srbiji i napad na wu ~ime je po~eo Prvi svetski rat. Tvrdi se da je fotografija snimqena na Hitlerov ro|endan, 20. aprila 1941. godine, u vagonu specijalnog voza „Ame-

Nacisti~ka vojska u{la je u Sarajevo 17. aprila 1941. godine, a skidawe plo~e zabele`eno je kamerom.

„Firer je bio sre}an {to mu je wegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemqe koja mu ne{to zna~i: plo~u kojom su u Sarajevu odali po~ast Gavrilu Principu“, navodi se u tekstu Vremena koji je pisao Muharem Bazduq.

„Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova plo~a koju su podigli da slave svoju slobodu i nema~ko poni`ewe sada je nadgrobna plo~a wihovoj zemqi i wihovim snovima“, pi{e Bazduq.

Hofman je snimio vi{e od dva miliona Hitlerovih fotografija, a u tim fotografijama ogleda se Drugi svetski rat iz vizure nema~kog nacisti~kog vo|e.

Sa 11 meseci je zauvek usnula u o~evom zagrqaju!

Bojana To{ovi} je najmla|a `rtva agresije na SR Jugoslaviju tokom prole}a 1999. godine. Bojana je poginula sa svojim ocem Bo`inom, u no}i izme|u 10. i 11. aprila 1999. godine, u selu Merdare, na putu izme|u Podujeva i Kur{umlije. Tokom agresije za 78 dana pogunulo je 78-oro dece, a me|u wima je i mala Bojana To{ovi}, koja je imala samo 11 meseci `ivota.

Za te u`asne zlo~ine niko nikada nije odgovarao a tu`be za zlo~ine protiv NATO generala i sekretara nisu nikada u{le u proceduru, jer su posle 2001. godine progla{ene ni{tavnim.

„Oko 23.30 po~ele su bombe da padaju nedaleko od na{e ku}e, mi smo se spustili u podrum. Zavili smo Bojanu u }ebe, ona je tada imala 11 meseci, i spustili se u podrum. Zaboravili smo fla{icu sa mlekom, suprug se vratio po fla{icu do ku}e. Kada je stigao ponovo u podrum uzeo je Bojanu u naru~je, ~u~nula sam pored wih i kada je bomba udarila u temeq od ku}e, sve nas je zatrpala zemqom. Od silne udarca usta su mi bila puna krvi“, prise}ala se svojevremeno Marija, majka nastradale devoj~ice.

Rawen i zatrpan dozivao suprugu da se ne pla{i, otac i brat ih zatrpane golim rukama otkopavali

Iako je wen suprug Bo`ina bio zatrpan zemqom i rawen, dozivao je suprugu Mariju, govore}i joj da se ne pla{i.

„^ula sam da me neko zove, to je bio moj suprug, on je bio zatrpan isto zemqom. On je bio rawen, ali u svesnom stawu, pri~ao je. Nakon toga stigli su moj otac i brat, koji su rukama poku{avali da nas izvuku iz zemqe, bombe su padale celu no}“, pri~a Marija o toj stra{noj no}i uo~i Uskrsa 1999. godine. Spasioci su, ka`e Marija, prvo rukama izvukli wenog supruga Bo`inu:

„Moj tata je tada jedini video da se Bojana, moja beba, ugu{ila. Ujutru sam saznala da mi je beba mrtva, a suprug podlegao povredama zbog unutra{weg krvarewa“.

Na fotografiji su nastradali, devoj~ica Bojana i wen otac Bo`ina…

Uzvor La|evac

Tesla je do detaqa opisao {ta }e se

dogoditi u budu}nosti

Nikola Tesla bio je mnogo vi{e od izumiteqa; bio je vizionar koji je svojim idejama oblikovao svet u kojem danas `ivimo

Nikola Tesla je bio mnogo vi{e od pronalaza~a. On je ve} u prvoj polovini 20. veka predvideo tehnolo{ke inovacije koje danas oblikuju na{ svet. Wegove ideje o budu}nosti, iznesene u raznim intervjuima i predavawima, i danas ostavqaju bez daha svojom precizno{}u i dalekovidno{}u, pi{e Klik.

MASOVNA KOMUNIKACIJA I LI^NI URE\AJI

Jo{ 1926. godine, Tesla je predvideo razvoj malih li~nih ure|aja koji }e omogu}iti masovnu komunikaciju. Rekao je: „...preko televizije i telefonije vide}emo i ~uti jedni druge savr{eno, kao da smo licem u lice, usprkos razdaqinama od hiqada kilometara... ^ovek }e mo}i da nosi jedan takav aparat u xepu prsluka”.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Neo~ekivani susreti koji mogu zna~ajno da uti~u na profesionalne planove. Ova nedeqe bi}e obele`ena poja~anom `eqom za novim utiscima. Kako se vikend pribli`ava, ima}ete potrebu za odmorom i obnovom snage. Tada vas ~ekaju interesantne mogu}nosti za dru`ewe sa istomi{qenicima. Spremite se za slavqe zbog postignutih rezultata! Proverite krvnu sliku.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ova nedeqa donosi prijatne obaveze i brige vezane za dom. O~ekujte iznenadne vesti u vezi sa porodicom. Raste i potreba za udobnim okru`ewem i komforom. Povoqna nedeqa za finansijske transakcije i planirawe buxeta. Ne propustite nove mogu}nosti u profesionalnom `ivotu. Nedeqa je idealna za razmi{qawe o budu}nosti i posve}ivawe hobijima bez `urbe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

ZA[TITA OKOLINE

Tesla je 1935. godine predvideo osnivawe agencije posve}ene za{titi okoline, {to se ostvarilo 1970. godine osnivawem Ameri~ke agencije za za{titu okoline (EPA).

„Zaga|ewe na{ih pla`a kakvo danas postoji oko Wujorka na{oj deci i unucima izgleda}e nezamislivo, kao {to se nama ~ini `ivot bez vodovoda”, izjavio je Tesla.

OBRAZOVAWE I NAUKA

Tesla je verovao da }e nacije u budu}nosti vi{e ulagati u obrazovawe i nauku nego u rat.

„Bi}e slavnije boriti se protiv neznawa nego poginuti na bojnom poqu. Otkri}e novih nau~nih istina bi}e va`nije od prepirki diplomata”, rekao je srpski nau~nik 1935. godine.

Tesla je sa strahopo{tovawem predvideo bu|ewe `enskog intelekta, tvrde}i da }e `ene postati superiorne u obrazovawu, dostignu}ima i liderstvu.

„Ova borba `ena za ravnopravnost polova zavr{i}e se u novom polnom poretku, sa `enom kao superiornijom”, izjavio je 1926. godine.

AUTOMATIZACIJA I ROBOTI

Tesla je, tako|e, predvideo dolazak robota koji }e zameniti qudski rad.

„Re{ewe na{ih problema ne le`i u uni{tavawu, ve} u ovladavawu ma{inama... Nebrojene aktivnosti koje i danas obavqaju qudske ruke obavqa}e automati... U dvadeset prvom veku robot }e zauzeti mesto robovskog rada”, izjavio je 1935. godine. ME\UNARODNA PUTOVAWA

Tesla je verovao da }e lete}e ma{ine omogu}iti me|unarodna putovawa bez goriva, {to }e smawiti tenzije izme|u nacija i rasa. „To }e biti politi~ki efikasno i omogu}eno uskla|ivawem me|unarodnih interesa; stvori}e razumevawe umesto razlika”, rekao je 1926. godine.

BE@I^NI PRENOS INFORMACIJA

U Teslino vreme, vesti su se prenosile putem {tampanih novina, ali on je predvidio budu}nost u kojoj }e se vesti dostavqati be`i~no, direktno u domove.

„Mo}i }emo da prisustvujemo i ~ujemo doga|aje kao {to su inauguracija predsednika, svetske serije, pusto{ zemqotresa ili terore bitke – ba{ kao da smo prisutni”, izjavio je 1926. godine.

BE@I^NA ENERGIJA

Tesla je verovao da }e be`i~ni prenos energije napravili revoluciju u proizvodwi i potro{wi energije.

„Kada be`i~ni prenos energije postane komercijalan, transport i prenos }e pro}i kroz revoluciju. Filmovi se ve} prenose be`i~nim putem na kratke udaqenosti. Kasnije }e udaqenost biti neograni~ena”, rekao je 1926. godine.

^ITAWE MISLI

Tesla je, tako|e, istra`ivao mogu}nost ~itawa misli putem refleksije slika formiranih u umu na retini oka.

„Predmeti koje ~ovek zami{qa jasno bi se reflektovali na ekranu kako se formiraju, i na taj na~in bi se mogla pro~itati svaka misao pojedinca. Na{i umovi bi tada zaista bili kao otvorene kwige”, izjavio je 1933. godine.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa rezervisana je za intelektualnu aktivnost i `equ za novim znawima. Mogu}a interesantna poznanstva preko poslovnog saradnika ili prijateqa. Ukoliko ste odlagali slo`ene zadatke, sada je vreme da re{avate sve {to je ostalo nejasno. Dobro vreme za poslovne pregovore i re{avawe va`nih pitawa. O~ekujte razgovor sa osobom iz pro{losti, vezan je za qubavnu situaciju.

Nostalgi~na ose}awa i seta za pro{lim vremenima. Va`ne vesti od daqih ro|aka ili starih prijateqa, a ima}ete i potrebu za emocionalnom podr{kom voqenih. Dobro vreme za obavqawe ku}nih poslova i sre|ivawe stambenog prostora. O~ekujte zanimqivu poslovnu ponudu, mo`e da otvori vrata za profesionalni napredak. Iskrenost na qubavnom poqu je kqu~ uspeha.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ima}ete ve}e interesovawe za fizi~ki izgled i imix. Spremite se za iznenadne ponude vezane za posao, mogu da vam donesu zna~ajno ve}u zaradu. Ima}ete potrebu za priznawem od strane drugih. Ovo vreme je povoqno za re{avawe organizacionih pitawa i planirawe budu}ih projekata. Ne ustru~avajte se da poka`ete emocije, velike su {anse da upoznate srodnu du{u.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Prakti~ni poslovi i briga o zdravqu. Dobi}ete i korisne informacije za profesionalni razvoj. Ukoliko imate da re{avate papirologiju, sada je idealan trenutak, naro~ito za sre|ivawe dokumenata. Turbulentan period za qubav. Slu{ajte intuiciju, ali budite otvoreni za bilo koju vrstu re{ewa. O~ekujte zanimqivu komunikaciju sa nekim putem dru{tvenih mre`a.

Ve{ta~ka inteligencija je dokazala da je sposobna da uradi neke neverovatne stvari, ukqu~uju}i otkrivawe kako je Isus zaista mogao da izgleda. Naime, nedavno je ve{ta~ka inteligencija dobila zadatak da stvori kako je Isus zaista izgledao. Kako su u toku mnogobrojne nau~ne i istorijske debate o wegovom izgledu sada je predstavqena jedna od mogu}ih verzija na osnovu Torinskog pokrova.

Torinski pokrov je jedna od najva`nijih hri{}anskih relikvija, komad platna za koji se veruje da je bila pogrebna ode}a Isusa kada je umro 3. aprila 33. godine nove ere. ^uva se od 1578. godine u kraqevskoj kapeli katedrale San \ovani Batista u Torinu u Italiji. Qudi veruju da tkanina nosi bledu sliku predwe i zadwe strane ~oveka. ^ini se da jedan deo posebno pokazuje otisak lica, koji je od tada digitalno obra|en da bi se otkrila jasnija slika.

Slika prikazuje ~oveka sa kosom koja mu se`e tik ispod ramena zajedno sa bradom i brkovima — on u su{tini samo izgleda ba{ onako kako je ve}ina slika Isusa ikada predstavqena u istoriji. Me|utim, ~ovek ima i ono {to izgleda kao posekotine na

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

@eqa za harmonijom u svim sferama `ivota. O~ekujte susrete koji mogu da uti~u na li~ni `ivot. Sada je vreme da ostvarite hrabre ideje, isplati}e vam se vi{estruko! Ipak, savet je da povedete ra~una o tro{kovima, mogu}e je da }ete morati da ulo`ite u dom. Nedeqa je pogodna da se vidite sa dragim osobama koje ne vi|ate tako ~esto. Dobi}ete korisne savete.

Duboko razmi{qawe i preispitivawe vrednosti. Ova nedeqa donosi va`ne finansijske vesti ili ponude. Slu{ajte svoju intuiciju, imate dragocenu sposobnost predvi|awa doga|aja. Ukoliko planirate da pokrenete biznis, zvezde vas podr`avaju. Ponuda iz inostranstva bi}e toliko dobra, da vam ne}e delovati istinito. Bilo da je u pitawu qubav ili posao, dobro je razmotrite.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ova nedeqe donosi `equ za novim utiscima i putovawima. O~ekujte iznenadne ponude vezane za obrazovawe ili samorazvoj. Istina na privatnom planu mo`e da vas pogodi, ali ona mo`e da predstavqa nov po~etak koji vam je ve} neko vreme potreban. Ova nedeqa donosi prijatne emocije kroz dru`ewa. Budite oprezni na poqu qubavi, naro~ito ako ste preterali sa belim la`ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Te`wa ka profesionalnom napredovawu i razvoju karijere. Dobi}ete va`ne vesti od zvani~nih lica ili sa dalekih lokacija. Ukoliko imate porodi~ni posao, najboqe je da ideje prepustite drugim ~lanovima, kako biste se posvetili sebi. Okrenite se zdravqu, preventivni pregledi nikada nisu na odmet. ^eka vas lepo iznena|ewe od partnera ili osobe koja vam se dopada.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Dobi}ete `equ za inovacijama i neobi~nim re{ewima. Mogu} iznenadni susret koji }e promeniti va{ pogled na `ivot, a poja~a}e se i va{a potreba za intelektualnim razgovorima i razmenom ideja. Ukoliko vam se neko obrati za pomo}, potrudite se da iza|ete u susret, vrati}e vam se vi{estruko. Ova nedeqa donosi prijatne emocije kroz grupne aktivnosti i dru`ewe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Bi}ete posve}eni kreativnim impulsima i sawarewu. Novonastale okolnosti na poslu mogu da vas izbace iz takta, potrudite se da ne reagujete odmah. Razmislite o prednostima i manama, mo`da je promena dobra po vas. Dobi}ete nove mogu}nosti za romanti~ne veze. Ova nedeqa donosi prijatne doga|aje vezane za umetnost ili humanitarne aktivnosti. Poradite na kondiciji.

licu i telu, koje bi mogle da budu posledica wegovog raspe}a.

Neki istori~ari tvrde da su AI prikazi Isusa neta~ni, a jedna stvar posebno je wegova boja ko`e, za koju neki ka`u da bi bila tamna. Govore}i o tome, dr Meredit Voren, vi{i predava~ biblijskih i religijskih studija na Univerzitetu [efild, rekla je za Daily Mail: „Isus bi imao sme|u ko`u, sme|e o~i, kao lokalno stanovni{tvo”.

Diskushernijaii{ijasnezna~emirovawe,ve} suznakzapromenu

Diskus hernija i i{ijas ne zna~e mirovawe, ve} su znak za promenu

Sve vi{e qudi pati od neke vrste bola u le|ima, a zbog modernog na~ina `ivota tegobe nemaju samo qudi u sredwim godinama, ve} je vi{e slu~ajeva da mladi imaju iste tegobeocenio je fizioterapeut Strahiwa Bulatovi}.

Naj~e{}i razlog bola u dowem delu le|a jeste diskus hernija i i{ijalgija, a fizioterapeut Strahiwa Bulatovi} objasnio je za{to dolazi do ovih stawa, kako da ih razlikujemo i da li mo`emo da ih spre~imo. „Diskus hernija i i{ijas su u velikom broju slu~ajeva povezani. Diskus hernija je anatomski problem, javqa se kod pomerawa, o{te}ewa ili pucawa diskusa. Diskus mo`emo da posmatramo kao jedan mali jastuk koji se nalazi izme|u pr{qenova i wegova uloga je da amortizuje sile prilikom svakodnevnog `ivota. I{ijas, sa druge strane je vi{e simptom nego dijagnoza. Kad i{ijas krene da boli to obi~no zna~i da ga ne{to iritira. Iritaciju mo`e da izazove sam diskus koji pritiska nerve, a isto tako iritacija mo`e da nastane od samog mi{i}nog disbalansa u predelu karlice i kuka“, obja{wava fizioterapeut i nagla{ava da su razlike izme|u diskus hernije i i{ijasa veoma te{ko uo~qi-

ve qudima koji nisu u struci te je zbog toga je najboqe da posete stru~no lice.

ZA[TO NASTAJU I[IJAS I DISKUS HERNIJA?

Glavni uzrok ovih tegoba i svih tegoba ovog tipa, kako navodi fizioterapeut, je sam nedostatak fizi~ke aktivnosti kako kod starijih tako i kod mla|ih generacija. Kada je re~ o tome {ta je najefikasnija metoda uklawawa ovih bolova Bulatovi} ka`e da je to kombinovana metoda. „Najboqe rezultate u praksi pokazala je kombinacija masa`e, kiropraktike, istezawa i samog treninga. Mnogi }e da ka`u da i struje poma`u, ali ja li~no nisam pristalica struja u ovim situacijama, jer se tu pona{aju kao ma~ sa dve o{trice“, upozorava.

GLAVNI KRIVAC ZA

EPIDEMIJU BOLA U LE\IMA

Na{ sagovornik smatra da sam sedala~ki na~in `ivota nije kriv za ove tegobe.

„Krivicu prepisujem mawku svesti o benefitima fizi~ke aktivnosti za na{e telo. [ansa za pojavqivawe tegoba je minimalna kod osoba koje sede, a treniraju u slobodno vreme, dok je kod osoba koje sede, a ne treniraju samo pitawe vremena kada

}e tegobe da krenu. Savetuje se da se ustaje na svakih sat vremena i da se napravi pauza od par minuta, malo da krene cirkulacija i da se prokrve mi{i}i“, ka`e fizioterapeut.

KOJU FIZI^KU

AKTIVNOST ODABRATI?

Bulatovi} navodi svima nama poznatu krilaticu „U zdravom telu, zdrav duh“ i navodi da fizi~ka aktivnost ne samo da je lek, nego je i najboqa prevencija.

„Konkretno ~ime se baviti je veoma {irok pojam, sve zavisi od godina, interesovawa i mogu}nosti. Za po~etak neka to budu pe{a~ewa, mo`da ~ak i brzi hod uz redovno istezawe. Za neke ozbiqnije trena`ne procese najboqe je da se konsultujete sa fizioterapeutima, ukoliko postoji neki problem, pa onda sa trenerima“, ka`e.

IMA LI ZABRAWENIH AKTIVNOSTI?

„Ovo je va`no re}i. Mi{i}i u zoni nastanka diskus hernije su veoma slabi, zato je u do{lo do pomerawa diskusa. U po~etnom periodu treba izbe}i savijawa, podizawe velikog tereta, du`e sedewe i svake sportove u kojima ima naglih pokreta. Sve ove zabrane se odnose na sam po~etak

POSNI RECEPT

POSNIRECEPT

POSNA HLADNA SUPA OD KRASTAVCA

POTREBNO JE:

n 3 velika krastavca (oqu{tena i iseckana), n 1 ~en belog luka, n 1/2 {oqe sve`e nane, n 1/4 {oqe limunovog soka, n 1 {oqa biqnog jogurta, n 1/4 {oqe maslinovog uqa, n so i biber po ukusu, n sve`a miro|ija za garnirawe.

PRIPREMA:

U blenderu, pome{ajte krastavce, beli luk, nanu, limunov sok, biqni jogurt i maslinovo uqe. Miksujte dok ne dobijete glatku smesu.

Za~inite soqu i biberom po ukusu.

Prebacite supu u posudu i ostavite u fri`ideru najmawe 1 sat da se dobro ohladi.

Pre poslu`ewa, garnirajte sve`om miro|ijom.

diskus hernije, ali kada do|e do ja~awa odra|enih mi{i}a ta lista postaje sve mawa i mawa. Zanimqiva stvar je {to mnogi qudi `ive u zabludi da im je svaki vid fizi~ke aktivnosti zabrawen ako imaju diskus herniju, a jedini na~in za sanirawe i odr`avawe posledica jeste sama fizi~ka aktivnost, naravno uz nadzor fizioterapeuta“, nagla{a Bulatovi}.

VE@BA KOJA ISTE@E KI^MU I OSLOBA\A OD BOLOVA Fizioterapeut savetuje ve`bice za ja~awe dowih le|a, zajedno sa ve`bama za trbu{wake kao i za ja~awe takozvakog „core-a.“

„Potrebna vam je neka podloga na koju mo`ete da legnete. Postupak je slede}i: legnete na le|a, ruke su odru~ene, u visini ramena, noge su savijene u kolenima, kolena su usmerena prema

plafonu, dok su stopala na podu. Kolena pomeramo levo, dok ne dotaknu pod, a glava ide desno, u suprotnom smeru. To je po~etna pozicija. Iz te pozicije, u isto vreme uz udisaj na nos, kolena i glavu dovodimo do polovine, tj. opet do pozicije gde su kolena usmerena prema plafonu i gde glava stoji tako da gledamo u plafon. U toj poziciji napravimo pauzu od dve sekunde. Nakon toga, uz izdisaj na usta, spu{tamo kolena i glavu na drugu stranu, suprotnu od one na koju smo krenuli. Pauza u tom polo`aju dve sekune, pa opet isto. Radi se jednom uve~e pred spavawe i jednom ujutru kad ustanete. Savetujem 24 ponavqawa. Ova ve`bica rastere}uje celo telo na kraju dana, a isto tako vas razmrdava za po~etak novog dana“, zakqu~uje fizioterapeut Strahiwa Bulatovi}.

Tri namirnice koje mogu da obuzdaju `equ za slatki{ima

Trinamirnicekojemogudaobuzdaju`equzaslatki{ima

Svi mi volimo ne{to slatko s vremena na vreme. Ali kada unos {e}era postane prevelik, izla`emo se riziku od brojnih zdravstvenih problema.

Re{ewe mo`da ne}e biti samo u snazi voqe. Ako primetimo da sredinom jutra pose`emo za slatki{ima ili se celo popodne borimo sa neodoqivom `eqom za slatkim, uzrok bi mogao da bude na{ doru~ak. Promena doru~ka mo`e biti kqu~na.

Prema re~ima doktora dr Olalekane Otulane, ukqu~ivawe zdravih masti u jutarwi obrok mo`e zna~ajno pomo}i.

„Zdrave masti mogu apsolutno pomo}i u smawewu `udwe za {e}erom, posebno kada se konzumiraju ujutru“, obja{wava on. Tipovi zdravih masti koje preporu~uje su:

AVOKADO

„Avokado je odli~an po~etak“, ka`e dr Otulana. Bogat nezasi}enim masnim kiselinama i vlaknima, avokado je poznat po tome {to pru`a dugotrajan ose}aj sitosti.

„Kada neko, na primer, jede avokado na tostu, to poma`e u regulisawu apetita i smawuje potrebu za grickawem slatki{a kasnije u toku dana“, obja{wava on.

Avokado je tako|e veoma raznovrstan –lako se mo`e dodati u smutije, jaja i razna druga jela.

ORASI

Bilo da ih jedemo za doru~ak ili u`inu, orasi su uvek dobra i zasitna opcija.

„Bademi imaju dobru koli~inu proteina i masti, koji zajedno rade na spre~avawu energetskih padova“, ka`e dr Otulana.

Doktor dodaje da orasi sadr`e zdravu dozu omega-3 masnih kiselina, koje su va`ne za zdravqe mozga i stabilnost raspolo`ewa, a mogu tako|e pomo}i u smawewu `udwe.

Mo`emo ih preliti jogurtom, dodati u smutije ili ih grickati kao brzu u`inu.

PUNOMASNI GR^KI JOGURT

Kajsije spadaju u red uvek preporu~qivih namirnica. Svima poznata vo}ka koja predstavqa pravu riznicu vitamina i minerala neophodnim qudskom telu.

IZVOR BITNIH VITAMINA

I ANTIOKSIDANATA

Kajsije su bogate vitaminom A, beta-karotenom i drugim karotenoidima. Odli~ne za unapre|ewe zdravqa o~iju. Lutein poma`e u odr`avawu zdravqa mre`wa~e i so~iva, dok karotenoidi i vitamin E podr`avaju ukupni vid. Hranqive materije kajsije tako|e poma`u u smawewu rizika od makularne degeneracije i katarakte. Najboqe je konzumirati

„Gr~ki jogurt sa punim mastima sadr`i zdrave masti i proteine. Poma`e da se ubla`i skok insulina koji mo`e da se javi nakon doru~ka sa visokim sadr`ajem {e}era, poput `itarica, i odr`ava ravnote`u tokom celog jutra“, ka`e dr Otulana. Dobra vest je da postoji mnogo zdravih i ukusnih dodataka gr~kom jogurtu. Poslu`ite ga sa sve`im bobi~astim vo}em i ka{ikom putera od ora{astih plodova za hranqiv doru~ak.

kajsije cele i neoqu{tene, jer se ko`a mo`e pohvaliti velikim koli~inama vlakana i hranqivih materija.

POMO] KO@I

Vitamin C {titi od UV o{te}ewa i zaga|iva~a `ivotne sredine neutrali{u}i slobodne radikale. Ovaj vitamin poma`e u izgradwi kolagena, koji va{oj ko`i daje snagu i elasti~nost. Ishrana bogata vitaminom C mo`e pomo}i va{oj ko`i da se izle~i od UV o{te}ewa i spre~i bore. POMO} DIGESTIVNOM TRAKTU

Kada je u pitawu varewe harne, kajsije i ovde imaju zna~ajnu ulogu. Kajsije su dobar

izvor rastvorqivih i nerastvorqivih vlakana, koja hrane zdrave crevne bakterije i mogu poboq{ati zdravqe probave. IZVOR KALIJUMA MO]NOG MINERALA Kalijum je mo}an mineral, a konzumirawe hrane bogate kalijumom, kao {to su kajsije, mo`e pomo}i u spre~avawu visokog krvnog pritiska i smawewu rizika od mo`danog udara. Kalijum je odgovoran za slawe nervnih signala kao i za kontrakciju samih mi{i}a. Kajsije mogu pomo}i u za{titi jetre od oksidativnog stresa. Znamo da je jetra organ koji vr{i detoksikaciju organizma, a kajsije su odli~an izbor da o~uvate jetru zdravom.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

PEH, NEZGODA

ZASTARELI OBLIK VEZNIKA ILI

MALA BELE@NICA

PRVI VOKAL

PROSJAK IZ „ODISEJE“ ^OVEK ISTOG IMENA LISAC OZNAKAZA VOLT RAZORILAC, RU[ITEQ

RE^NA RIBA(MN.)

BEOGRADSKO GRADSKO NASEQE

MESTO U ISTO^NOJ SRBIJI SPORTSKI KLUB (SKR.)

ZAVOLT

PREGRADA OZNAKA ZALITAR

MESTO

TIW, NAGORELINA

VODORAVNO: MALER, ILITI, NOTES, A, IRO, LIJ, V, AMURI, ZEMUN, AW, [ANSONA, RABI, EKSER, EKOLOG, PUH, V, @ABODERI, I@ICATI, IV, ]UD, RINUTI, TALANAT, S, @ARA^, REST, IL, SILAZAK, VASO, ICATI, ALAVAC,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Postupak kojim jedan prima ono {to drugi predaje, 2. Odgurnuti, odbaciti - Ptica peva~ica iz porodice zeba, 3. Norve{ko mu{ko ime - Odro|avawe, otu|ewe, 4. Deveto i 28. slovo azbuke - Pozori{ta - Atletski klub (skr.), 5. Mesto u CG, kod Pqevaqa - Ostrvo u Jadranu, 6. Napev, melodija - Stare{ina, 7. ^as (skr.) - Crkveni propisi - Ime slovena~kog pijaniste Bertonceqa, 8. Uzvik iznena|ewa - Re~ suprotnog zna~ewa - Simbol azota, 9. Sprava za ve{awe osu|enika - Oblast u [paniji, 10. Ime rukometa{a Toski}a - Fantasti~na {umska bi}a (gr~. mit), 11. Pokazna zamenica - Pripadnik afroazijskog naroda - ^etrnaesto i 28. slovo azbuke, 12. Prega~a vezena na iver - Pe{~ani nanos u pustiwi, 13. Nervni bojni otrov - Ispup~ewe na u{noj {koqci, 14. Racionalnost.

USPRAVNO: 1. Provetravati se, 2. Insekt sa rilicom, rili~ar - Jelov {tap, 3. Ime glumice Gogalove - Bikaste krave - Hercegovac, 4. Vi{i po rangu muslimanski sve{tenik - Gorka materija, 5. Osnovna tarifa (skr.)Vrsta alkohola, {piritus - Prevremeno, 6. Kraj ~ereka za koji se ve{aVojni~ki kai{ - Oznaka za metar, 7. Oznaka za polupre~nik - Deo noge, bedro - Pro`drqivo jesti, 8. Sredstva za narkozu, etar - Gladiti jezikomInicijali glumca ^emberlena, 9. Ranija ko{arka{ica Naki} - Praznik Sv. Ilije, 10. Bawa u Pirinejima - Oli~ewe bo`anstva u hinduizmu - Francuski pisac Viktor, 11. Sisar iz porodice kuna - Glavni grad Litvanije, 12. Francuska glumica - Po{tewe.

TARAN, OLAF, KSENOZA, Z^, TEATRI, AK, RABITQE, RAVA, ARIJA, GLAVAR, ^, KANONI, ACI, IJU, OPOZIT, N, VE[ALA, ALAVA, ALEM, SATIRI, TO, ARAPIN, Q^, IVERA^A, DINA, SARIN, TRAGUS, EKONOMI^NOST.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: PRIMOPREDAJA, RINUTI,

PEVA^ RAZO^ARAN KOLEGAMA NAKON

SMRTI SA[E POPOVI]A:

„Oni koji su trebali da dr`e wegovu sliku na zidu, ni na grobqe nisu do{li“

Nedavno se navr{ilo 40 dana od smrti Sa{e Popovi}a, a wegovi najbli`i prijateqi nisu se odvajali od Suzane i dece. Uz porodicu Sa{e Popovi}a sve vreme bio je i peva~ Dejan ]irkovi} ]ira, ina~e wihov kum, koji ne krije da je razo~arana kolegama koji su brzo zaboravili na Sa{u.

„Proletelo mi je tih 40 dana. Sada su na grobqe do{li prijateqi, ali mnogi za koje smo o~ekivali da }e biti tad sa nama nisu bili. Ne ulazim u razloge za{to nisu do{li, to je wihova stvar i wihova ~ast. Jako mi je i `ao i krivo {to dosta wih, prijateqa, kojima je i pomogao i zadu`io ih, nisu bili tada na grobqu kada, kako se ka`e, Sa{ina du{a ide u raj, gde je i zaslu`io za `ivota.“

„Od wegove smrti ogla{avali su se razni qudi, razne „zvezde“. I na komemoraciji, kada sam do{ao sa Sa{inom porodicom, video sam da qudi koji rade u Sava centru zovu te „zvezde“ da u|u u salu, neke od wih i po desetak puta. Deo wih je stajao u holu i ~ekao da im pri|u mediji da bi dali izjavu. Ne ka`em svi. Neki su znali za{to su do{li, pa su na putu do sale zastali i dali izjave, ali bilo je i pozera. Ne mo`e izjave o wemu da daje neko ko nije jednu kiflu pojeo sa wim. Tako da sam tu primetio da je na komemoraciju 50 odsto qudi do{lo samo da bi se slikalo, da budu vi|eni. Pa, tokom komemoracije slu~ajno se okrenem i vidim da neki pri~aju, smeju se… Od tog prvog dana video sam kako stvari funkcioni{u, do ovih 40, kada, kao {to ste i sami videli, skoro niko sa estrade se nije pojavio. Da ne pomiwem nedolazak ~lanova `irija „Zvezde Granda“.“

On dodaje da ga je najvi{e pogodilo {to odre|eni ~lanovi `irija „Zvezda Granda“ nisu bili uz wegovu porodicu na pomenu. „Ne znam, ne mogu da osu|ujem qude. Mo`da nisu imali vremena. Sa{a je birao te ~lanove `irija, ako nije zaslu`io da do|u na 40 dana, da ga ispo{tuju, onda neka ide na moju du{u. Moglo je jedno, dvoje da bude spre~eno iz raznih razloga, ali ba{ svi… Komentarisali smo to posle parastosa.

MILAN VASI] SE O@ENIO

U 46. GODINI:

„Svi su digli ruke od mene“

„Kako da nau~imo da `ivimo sa tim da je Jelena Karleu{a va`nija od Dejana Bodiroge?“

Proslavqeni rediteq osvrnuo se na aktuelnu politi~ku situaciju u zemqi, kao i to kroz {ta sve prolazi jer je podr`ao „gandijevske mirne proteste studenata u Srbiji“.

Emir Kusturica ogor~en je zbog brojnih medijskih natpisa u tabloidima koji dovode u pitawe vlasni{tvo wegovih nekretnina i bogatstvo koje je stekao u karijeri dugoj nekoliko decenija. Kako ka`e, ovo je na~in na koji se vlast obra~unava sa svojim neistomi{qenicima, a sve je po~elo kada je napisao prvo pismo protiv iskopavawa litijuma i rada kompanije „Rio Tinto“ u Srbiji.

„Mnogi ~itaoci, ili qudi koji prate Internet su posledwih meseci bili suo~eni sa informacijom kako se Emir Kusturica na vreme obezbedio i da ima divnu nekretninu u Crnoj Gori, divnu nekretninu u Herceg Novom. To je potrajalo tri-~etiri meseca da bi se onda pojavili qudi koji su postavili pitawe o tom vlasni{tvu. Dakle, nakon 27 godina a pripremqeno u dva-tri tabloda koji su se „divili“ toj nekretnini. Sad vidim da to isto rade i sa (glumcem) Milo{em Bikovi}em, o ~ijem se bogatstvu pi{e. Dakle, svako ko se distancira od onoga {to ~ini dnevnu politiku, on se suo~ava sa razli~itim vrstama kazne. Poruka je da su „najgori oni koji su navodno bogati“, rekao je on i dodao da su ga zbog kritike situacije u zemqi pojedini zvani~nici, poput Milorada Dodika, poku{ali da ga ubede „da se ne petqa gde mu nije mesto“.

Glumac Milan Vasi} o`enio se u 46. godini za svoju izabranicu Maju. Milan je lepe vesti podelio na Instagramu, nakon ~ega je dobio mnogo ~estitka.

Podsetimo, Milan je jednom prilikom priznao da su wegovi roditeqi „digli ruke“ kada je re~ o wegovoj `enidbi.

„Govorili su mi moji roditeqi i pitali: “Kada }e{ da se o`eni{ vi{e, {ta ~eka{?!” Ali kako su godine prolazile, nekako su prestali vi{e da pri~aju. Digli su ruke od moje `enidbe, tako da im to vi{e nije na umu, pa su prestali da pitaju i razmi{qaju o tome.“

Me|utim, sudbina je imala druga~ije planove.

„Ako je Bog rekao da to bude, bi}e, ako ne… Ja bih voleo da se o`enim i da imam decu, ali ne mogu ja sad na silu. Drugari mi ka`u pravi dete, pa kako da pravim dete, pa nije kao napravi{ dete i to je to. Dete se pravi iz qubavi. Danas brak i ne postoji vi{e. Sve je u poverewu“, rekao je on i dodao:

„Kad sam mogao da se o`enim nisam hteo, a kad ho}u ne mogu.“

\OR\E DAVID NA VU^I]EVOM SKUPU U BEOGRADU, U MARTU SNIMQEN U ]ACILENDU:

„Srbija mora da radi“

„Usledio je tekst predsednika Republike Srpske objavqen na Tawugu kojim je trebao mene da opameti, da se moje mi{qewe prika`e kao stvar moje neukosti. Kao, „mi wega volimo, mi wega slavimo, ali ne treba da se petqa tamo gde mu nije mesto“, Tada nisam imenovan. Jesam imenovan nakon teksta u kojem sam se divio studentima koji pevaju himnu Srbije ispred kancelarije tu`iteqke Zagorke Dolovac“, rekao je za Sputwik.

Me|utim, mnogo pa`we privukao je zapa`awem o vrednosnom sistemu koji potenciraju nosioci vladaju}ih funkcija putem svojih medija, a u kojima se degradiraju i vre|aju najve}i srpski sportisti, dok se veli~aju i sa wima porede li~nosti poput Jelene Karleu{e ili Kristijana Golubovi}a.

„Kako da nau~imo da `ivimo sa tim da je Jelena Karleu{a va`nija od Dejana Bodiroge?“, pita (se) u svom najnovijoj epizodi serijala „Moj `ivot“.

„Da li je pitawe dvostrukog trovawa? Onog koji te dripce u kolonama skupqa i ~eka kada }e da u|u u Zadrugu – u duhovnoj sferi. Da li one koji veruju da je Karleu{a okej, a da Dejan Bodiroga nije? Da li oni koji misle da raspusna mo} direktora i vlasnika Pinka koji mo`e da napravi, stilski ne{to izme|u masonskog hrama i Bele ku}e? Da li oni mogu da odre-

Muzi~ar \or|e David, koji je nastupio na skupu „Ne damo Srbiju” ispred Doma Narodne skup{tine, poru~io je da svako ima pravo da radi i da bilo kakvo zaustavqawe „ne pije vodu”. „Srbija mora da radi i mi matori moramo da razmi{qamo o deci koja dolaze. Kada ka`em to, mislim na decu iz obdani{ta i osnovne {kole koja nikada vi{e ne smeju da stanu“, kazao je \or|e David. Podsetimo, \or|e David je sredinom marta uslikan u ]acilendu, odnosno u kampu studenata koji podr`avaju predsednika Srbije, koji je bio postavqen u Pionirskom parku u Beogradu. Na skupu je nastupio i bend Garavi sokak, kojem je prisustvovalo nekoliko prolaznika, a uve~e je odr`an i koncert Baje Malog Kninxe. Skupu je prisustvovala i Jelena Karleu{a u svojstvu gra|anke.

Ivana Berendika jedna je od najbogatijih Srpkiwa. Ivana Berendika bila je deo `enske grupe „Models“, koja je privukla veliku pa`wu. Ona se 2005. udala za jednog od osniva~a Gugla, Tomasa Jermoluka. Wegova slobodna du{a i avanturisti~ki duh su ono, kako je istakla, {to ju je privuklo kod wega.

„Nisam bila od onih devoj~ica koje su ma{tale o princu na belom kowu. ^ini mi se da sam uvek bila racionalnija od drugih, pa mi se dogodilo da dobijem ono o ~emu nisam ni razmi{qala. Tomas je u svemu na neki na~in nadmo}niji od mene, {to mom balkanskom mentalitetu veoma prija.

de budu}nost? Ili da trenutni nemiri koji postoje u Srbiji, a oni se odnose na studente, koji koliko utopijski toliko i realno, poku{avaju da uti~u na one simptome koji su najvidqiviji u srpskom dru{tvu. Da li je mogu}e da je Kristijan pozitivan lik, a \okovi} zbog svojih politi~kih uverewa nije? To nije mogu}e. Socijalni modeli po kojima smo odrastali u Titovoj Jugoslaviji su imali vrlo preciznu percepciju. Gavri} je bio ideal `ena, Pavle Vuisi} ideal svih nas koji smo `eleli da budemo uverqivi, Branko ]opi} je formatirao na{e detiwstvo, a ne ameri~ka tv serija ili ‘Sne`ana i sedam patuqaka’. Moj mladala~ki `ivot odredio je fudbaler Asim Ferhatovi}, a sa druge strane Dragan Xaji}, zna~i postojali su modeli kojima smo mi ulazili u na{e dru{tvo, pona{ali se i na neki na~in opona{ali“, rekao je on i dodao:

„U kontekstu onoga {to se danas `ivi dolazi do kolektivizma u kojem svi pojedinci, ~ije delovawe nije apsolutno u{timano sa onim {to je percepcija vladaju}e stranke, odnosno predsednika republike, oni postaju neprijateqi. Koji to narod mo`e da izdr`i da mu je jedan od najboqih ko{arka{a svih vremena neprijateq i da se on meri sa jednom peva~icom sumwivog morala i da ona bude va`nija od wega. Ne}e biti ili ne}e mo}i.“

Na kraju, Kusturica je ocenio da trenutne proteste i potencijalne promene, pre svega podr`avaju qudi koji su nezadovoqni ne samo ekonomskom, ve} i dru{tvenom situacijom u zemqi.

„Taj revolucionarni na~in razmi{qawa je kod nas dobio jednu neo~ekivanu formu. Malo ko je mogao da pretpostavi da }e pobuna anarhisti~ko-liberlna, da objedini jednom vrstom utopisjkog idealizma, koji zapravo vezuje za sebe sve one slojeve kojima dru{tveni `ivot ne odgovara. Naravno, one koji ni po ~emu i nikada ne mogu da izjedna~e Dejana Bodirogu sa Karleu{om, niti da porede, a ovi to rade, Kristijana sa najve}im teniserom svih vremena.“

Imala sam ne{to vi{e sre}e nego drugi. Pored mene je mu{karac slobodnog duha, avanturista koji vapi za izazovima. Tomas obo`ava egzoti~na putovawa i ekstremne sportove. Otvoren je i voli sve da proba, a to nas je i spojilo. Upoznala sam ga kada sam imala

dvadeset pet i ve} tada pro{la sam mnogo vi{e od svojih vr{wakiwa. On je bio sve ono {to mi je u tom trenutku trebalo. Upravo wegove godine, znawe, mudrost i harizma u~inili su da se istinski zaqubim“, rekla je Ivana ranije. Ona je 2016. godine rodila blizance Zoi Mej i Kai Nikolu. Ivana i wen suprug sa decom `ive u luksuznoj vili u Majamiju, a ona se ve} godinama bavi dizajnom. Ivana je dizajnerka nakita brenda, a da je uspe{na u tome govori ~iwenica da wene modele nose svetske zvezde poput Megan Markl, Kajli Xener, Rijane, Niki Mina`, Ali{e Kiz, Mirande Ker i mnogih drugih.

Povre|ena 24 policajca u toku huliganskog pira, gradona~elnik u {oku, zgro`en sam

U sukobima policije i huligana uo~i rimskog derbija izme|u fudbalskih klubova Lacija i Rome povre|eno je 24 policajca i pri~iwena je materijalna {teta od 40.000 evra.

„Zgro`en sam. Neprihvatqivo je da huligani transformi{u fudbalski me~ u scenu urbanog ratovawa“, izjavio je gradona~elnik Rima Roberto Gualtijeri.

Oko 2.000 policajaca je bilo stacionirano na razli~itim ta~kama oko Olimpijskog stadiona u Rimu, a sukob je po~eo kad su navija~i Lacija poku{ali da probiju policijski kordon.

Navija~i su ispaqivali vatromet na policiju i ga|ali su je tvrdim predmetima. Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima.

I Lacio i Roma su izrazili solidarnost sa povre|enim policajcima i osudili nasiqe.

Utakmica je zavr{ena nere{enim rezultatom 1:1.

„MORA]EMO DA DONESEMO NEKE ODLUKE“: Obradovi} najavio promene u Partizanu

@eqko Obradovi},

trener Partizana, najavio je reakciju nakon poraza Partizana od Budu}nosti sa 81:77 u 27. kolu ABA lige.

Partizan je ostao bez {anse da bude prvi na kraju liga{kog dela regionalnog takmi~ewa.

„@elim da ~estitam Budu}nosti na zaslu`enoj pobedi, igrali su sa dobrom energijom koristili sve slabosti u na{oj igri, moja ekipa se borila, ali nije igrala dovoqno pametno, imali smo dosta prilika da se vratimo u utakmicu. Popravili smo odbranu, ali to nije bilo dovoqno dobro“, rekao je @eqko Obradovi} posle utakmice.

Partizan sada mo`e da se fokusira na ABA ligu.

„Da, potpuno ste u pravu, ima}emo sada ispred sebe vi{e dana za trening, poku{a}emo da radimo maksimalno. Imamo igra~a koji su povre|eni, vra}aju se iz povreda, tako je kako je, ali nastavqamo borbu.“

Obradovi} smatra da }e Budu}nost sigurno biti prva, a da je Partizanu ostalo da se bori za drugo mesto.

„Da, najsikrenije, tri kola pre kraja, mislim da je sigurno Budu}nost prva, nama ostaje da se borimo za drugu poziciju. Nismo slabo po~eli utakmicu, prva ~etvrtina je bila 21:20. Onda treba da ka`ete {to ste mislili, da biste bili precizni, da znamo {ta mislite. Ona je bila najboqe {to smo odigrali na ovoj utakmici. Najva`nija stvar je koncentracija, u odbrani smo bili koncentrisani. U napadu sa prodatim loptama, nerezonskim stvarima i {utevima kako {utiramo za tri, slab procenat {uta ponovo. To je onda tako kako je. Ponavqam, ekipa je u drugom poluvremenu radila, borila se, imali smo nacrtane stvari. To je re{ilo sve.“

Karlik Xons je bio jedini raspolo`eni igra~ u Partizanu.

„Karlik uvek poku{ava da doprinese timu pre svega kvalitetu, u pravu ste, jeste, potrebno je vi{e igra~a da se ukqu~i. Na`alost nismo to danas imali, ali mora}emo da donesemo odluke neke kao {to ceo `ivot to radimo. Nismo imali uspeha u Evroligi, sada imamo jo{ ovo takmi~ewe, moramo da radimo sve da izgledamo boqi.“

Rekao je da ne `eli da izdvaja nikog od igra~a.

„Ne bih ja o imenima nikada pri~ao. Ja sam to poku{avao sa wima da objasnim, trener je jedan jedini koji vodi ra~una o celom timu. Sve odluke se donose u interesu tima. Vide}emo kako }e da izgleda. Ne treba otpisivati nijednog igra~a. Sezona je pokazala da imamo mnogo povre|enih i bolesnih. Na svakog treba da ra~unamo i bodriti. To je posao mene i mojih saradnika“, zavr{io je Obradovi}.

Dokaz da Novak i daqe nije za penziju

Novak \okovi} }e uskoro napuniti 38 godina, ali je i daqe sposoban da se bori za trofeje na velikim turnirima, iako je do`iveo nekoliko iznena|uju}ih poraza.

Ne ra~unaju}i Olimpijske igre u Parizu pro{le godine, kada je osvojio zlato, \okovi} nije podigao trofej jo{ od Zavr{nog mastersa u Torinu na kraju 2023.

Jasno je da Novak u posledwih godinu i po dana nije na svom prepoznatqivom nivou, do`iveo je nekoliko zaista {okantnih poraza, ~ak i na startu pojedinih turnira, a jo{ uvek sawa 100. titulu u karijeri.

Nedavno je \okovi} igrao u finalu Mastersa u Majamiju, gde je pora`en u dva taj-brejka od Jakuba Men{ika, ali je uprkos neuspehu Srbin pokazao da je i daqe sposoban za borbu na najvi{em nivou.

Do sada, u 2025. godini, odigrana su tri masters turnira (Indijan Vels, Majami i Mon-

te Karlo), a Novak je jedini od {est finalista koji je ro|en u pro{lom veku. \okovi} je ro|en 1987. godine, a najbli`i finalista mastersa po godinama ove sezone mu je Xek Drejper (2001), koji je podigao titulu u Indijan Velsu. Finale Indijan Velsa igrao je Holger Rune (2003), koji je isto godi{te kao Karlos Alkaraz, koji je u finalu Monte Karla sa-

vladao Lorenca Musetija (2002), koji je odigrao sjajan turnir. Najmla|i finalista, a ujedno i {ampion mastersa u ovoj godini je, makar za sada, Jakub Men{ik (2005), za kog ni Novak nije prona{ao lek.

Iako bi mnogi voleli da vide Novaka u penziji (~ak i pojedinci iz Srbije), jasno je da \okovi} i daqe ima `equ, a i kvalitet, da igra i bori se za trofeje.

Siner ru{i Nadalov rekord, a onda napada Novaka

Janik Siner, trenutno prvi teniser na ATP listi iako je suspendovan od februara, ima}e priliku da napadne rekorde teniskih velikana. Siner }e za mawe od mesec dana na teren, a nedavno je dobio dozvolu da trenira neometano.

Siner }e se vratiti na ATP tur od 7. maja na mastersu u Rimu, a tada se o~ekuje da Novak \okovi} i Karlos Alkaraz budu na vrhuncu forme. Najve}i rivali nisu uspeli da iskoriste wegovo odsustvo da ga sklone sa vrha, pa je sada izvesno

da }e se na wemu zadr`ati jo{ neko vreme. U ponedeqak je zapo~eo 45. nedequ na ~elu ATP liste i to je jedan od najboqih u~inaka od prvog pojavqivawa na vrhu.

Najvi{e uzastopnih sedmica ikada ima Roxer Federer – ~ak 237, ali je vrlo te{ko o~ekivati da bi Siner mogao da nadma{i to. Ipak, rekord Rafeala Nadala je i te kako ugro`en jer [panac ima 46 sedmica zaredom na prvom mestu od kada se prvi put pojavio na wemu. Zatim sledi Novak \okovi} sa 53, pa Lejton Hjuit sa 75.

Siner je osvojio posledwa tri grend slema na betonu, ali i ~ak osam trofeja pro{le sezone. To je uslovilo da bude dominantno prvi.

Siner je postao prvi igra~ sveta na ATP listi, pretekav{i Novaka \okovi}a nakon povla~ewa srpskog tenisera sa Rolan Garosa zbog povrede kolena . Siner je plasmanom u polufinale Rolan Garosa osvojio 755 poena, dok je \okovi} izgubio 1.600 poena zbog neodbrane titule . Ovim uspehom, Siner je postao prvi Italijan koji je zauzeo prvo mesto na ATP listi od uvo|ewa kompjuterizovanog rangirawa 1973. godine .

Ve~iti derbi u magli, Crvena zvezda se pita za termin

Na zvani~nom sajtu ABA lige pi{e da }e Partizan i Crvena zvezda igrati ve~iti derbi u ponedeqak 21. aprila u okviru 28. kola regionalnog takmi~ewa.

Me|utim, taj termin jo{ uvek nije „zakucan“, jer zapravo postoje tri opcije, bar u ovom trenutku. Termin narednog ve~itog derbija, ovog puta u okviru regionalnog takmi~ewa, zavisi od toga {ta }e Crvena zvezda uraditi u Evroligi, odnosno plej-inu.

Zvezda u utorak od 20.30 gostuje Bajernu u Minhenu, u okviru prvog kola plej-ina Evrolige, a ve} nakon tog me~a mogli bismo da saznamo kada }e se igrati naredni ve~iti derbi.

Ukoliko crveno-beli izgube u Minhenu, Partizan }e kao doma}in ve~itog derbija tra`iti da

se igra ve} u subotu 19. aprila. Ako Zvezda pobedi u Minhenu, oti}i }e u drugo, odnosno posledwe kolo plej-ina, gde bi igrala protiv pora`enog iz duela Real Madrid – Pariz. Druga runda plej-ina igra se u petak, a u zavisnosti od tog rezultata Zvezde, bi}e odre|en i termin ve~itog derbija.

Postoji opcija da se derbi igra u ponedeqak, kako trenutno i stoji na sajtu ABA lige, a to }e se dogoditi ako Zvezda pobedi Bajern, a onda bude pora`ena od Reala ili Pariza. Ukoliko Zvezda slavi i u drugoj rundi plej-na, te se domogne plej-ofa Evrolige, onda bi ve~iti derbi u ABA ligi bio otkazan do daqweg, zbog obaveza crveno-belih. Plej-of Evrolige po~iwe 22. aprila, tako da bi u tom slu~aju termin ve~itog derbija u ABA ligi bio naknadno objavqen. [to se ti~e tabele ABA lige, Partizan i Budu}nost se bore za prvo mesto, Dubai ima otvoren put da osigura tre}u poziciju, dok }e Zvezda verovatno biti ~etvrta pred po~etak plej-ofa. Podsetimo, u plej-of ABA lige prolazi po osam timova.

Po~ela je sezona u rvawu u Zapadnoj Australiji

Rva~ki savez Zapadne Australije je bio doma}in prvog rva~kog takmi~ewa koje se odr`alo 06.04.2025 u sportskom centru STERLING LEISURE CENTRE ( Mirabooka WA ) Bilo je prijavqeno 100 rva~a koje je ukqu~ivalo juniore i seniore i svih 8 registrovanih klubova je do{lo da se takmi~i.

Takmi~ewe pod imenom WA STATE WRESTLING CHAMPIONSHIPS 2025 (prvenstvo Zapadne Australije u rvawu) je bilo ujedno i kvalifikaciono jer se prva tri osvaja~a medaqa automatski kvalifikovala za nacionalni {ampionat Australije u rvawu koji }e se odr`ati u N.S.W u junu mjesecu.

Zbog velikog odaziva rva~a takmi~ewe je po~elo u 9 sati ujutro a zavr{ilo kasno posle podne oko 5 sati.

Rva~ki klub Vukovi je nastupio sa 11 rva~a i bio je veoma uspje{an. Na{i Vukovi su osvojili 1 bronzanu medaqu, 2 srebrne medaqe i 6 zlatnih medaqa. Bio je to veliki uspeh na{eg tima koji je bio puno mawi u pore|ewu sa timom pro{le godine. Na{ seniorski tim ukqu~uje mlade momke koji rade FIFO i to je jedan od razloga nenastupawa na ovome elitnom takmi~ewu. Kao trener davao sam ogromnu podr{ku na{em juniorskom timu jer su borbe najmla|ih rva~a (juniora) bile veoma intresantne i sa visokim intenzitetom vo|ene.

Na{a Bojana Podini{ - Cvr~ak ina~e k}erka trenera Sa{e Podini}a je osvojila srebrnu medaqu a zaslu`ila je zlatnu medaqu. Trener Sa{a Podini} je bio zadu`en za junioski tim i maestralno je vodio tim i juniori su osvojili medaqe .Ja sam bio zadu`en za vo|ewe seniorskog tima koji je bio vi{e nego dobar. Na{ standardni ~lan turskog porijekla je osvojio srebrnu medaqu u veoma te{koj konkurenciji u kategoriji 72 kilograma gr~ko- rimski stil. Pokazao je veliki napredak u zadwih 6 mjeseci i veoma smo ponosni na wega. Wegovo ime je Mustafa Ihsan Zakariya. Zvjezda dana iz na{eg seniorskog tima je bio mladi} koji se zove Jesse Scidone koji je nastupao prvi put i pokazao je veliko znawe i samopuzdawe u wegovom prvom nastupu. Jesse je nastupao u superte{koj kategoriji (gr~ko-rimski stil do 130kg) a wegova te`ina je samo 103kg. Bio je veoma miran i mudar i osvojio je zlatnu medaqu ~ime je sve nas obradovao. Veoma zrelo je u{ao u svaki me~ gdje je pobijedio svoje protivnike tehni~kom dominacijom. Bio je wegov dan. Jadranko Te{anovi}

Srbijo, raduj se – Teodora Iwac postala prvakiwa Evrope u {ahu

Teodora Iwac, srpska {ahistkiwa, osvojila je zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu u klasi~nom {ahu u pojedina~noj konkurenciji odr`anom u gr~kom Rodosu. Iako je takmi~ewe zapo~ela porazom od Anastasije Kirtadze iz Gruzije, 24-godi{wakiwa iz Beograda uhvatila je fantasti~an ritam.

Nakon trijumfa nad Lilit Mkr~ijan iz Jermenije, vezala je jo{ osam pobeda, a do potvrde zlatne medaqe stigla je trijumfom protiv Irine Bulmage iz Rumunije.

Ona je ujedno napravila i svojevrsni podvig, po{to je titulu osvojila iako je bila drugi favorit za titulu.

MILOJEVI]

POSLE DERBIJA:

„Kalulu je igrao rukom, Partizanu je priznato, a nama ne“

Vladan Milojevi}, trener fudbalera Crvene zvezde, komentarisao je pobedu protiv Partizana na stadionu „Rajko Miti}” (2:1).

Crvena zvezda je pobedila Partizan u 176. ve~itom derbiju u prvom kolu plej-ofa Superlige Srbije.

Milojevi} je govorio o golu Partizana koji je postigao Aldo Kalulu.

„Kad u derbiju pobedite uvek je drago. Ali, s tim {to smo imali ove nedeqe dosta povre|enih igra~a, virus je u{ao u svla~ionicu. El{nik i Anan su igrali pod temperaturom, imamo problema sa bonusima koji bi morali da igraju, da pravimo dvostruke i trostruke izmene. Videli ste Rade Kruni} koji mora da igra {topera, sve u svemu sam zadovoqan. Poklonili smo gol Partizanu, ali smo bili dominantniji i `eleli smo da damo taj gol. Partizan se branio, `eleli su svim silama da izvuku remi

ili pobedu“, rekao je Milojevi}. Onda je progovorio o golu Kalulua i podsetio se prvog poni{tenog gola Zvezde zbog igrawa rukom.

„Pro{li put isto sa pet pozadi, sad i danas, to pokazuje da su hteli da se odbrane. Lep derbi, lepa utakmica, dva poni{tena gola. Derbi je ne{to {to pri~amo jednu pri~u pre i jednu posle uta-

kmice. To je na{ poni{ten gol, Kalulu je igrao rukom kad je dao gol, Partizanu je priznato, nama nije. Ne}emo o tome sad, `eleli smo ovu pobedu vi{e nego i{ta, to smo se i dogovorili da ovakvi kakvi jesmo i {to smo pokazali karakter, posve}ujemo na{im navija~ima, Delijama. To je ne{to {to mogu da dobiju od nas“, zakqu~io je Milojevi}.

BLAGOJEVI] POSLE PORAZA U DERBIJU:

„Sre}a nije bila na na{oj strani“

Trener fudbalera Partizana, Sr|an Blagojevi}, komentarisao je poraz od Crvene zvezde na stadionu „Rajko Miti}” (2:1).

Zvezda je pobedila Partizan u prvom kolu plej-ofa Superlige Srbije. „Svima nam je `ao kada se desi na ovakav na~in, ~estitam Zvezdi na pobedi. Krenu}u od prvog polvurmena, hrabro smo u{li, nismo s bojali da igramo i iznesemo loptu, igrali smo kao {to smo hteli, da bude druga~ije nego pro{li derbi. Poveli smo, imali jo{ jednu {ansu, branili smo se kada je bilo potrebno“, rekao je Blagojevi}.

Nastavio je da analizira.

„Drugo poluvreme je Zvezda nametnula ritam, podigla intenzitet igre i uz dodatan kvalitet

Radowi}a, wih je te{ko braniti. U trenutku kada smo ofanzivno bili problemati~ni re{ili smo da izmenimo, zatvorimo utakmicu sa promenom formacije.

Na`alost se desi da primimo dva gola, lopta pogo|ena u ruku, odbitak, nismo o~ekivali tako, ali desilo se i nije nam lako.“ Izlasi Ili}a i Kova~a iz igre su bili kqu~ni.

„Ili} je jedan od na{ih najboqih igra~a uskoku, on je osetio probleme sa mi{i}em, tra`io je zamenu. Kova~ je imao pauzu deset dana, tek je po~eo da trenira, nije u ritmu, nije mogao da izdr`i, poku{ali smo da vratimo [}eki}a, da kompenzujemo, ali su se desile situacije koje su nas poremetile, moglo je da se to desi druga~ije, da ne pogodi lopta Roganovi}a u ruku, nije sre}a na na{oj strani bila. Kvalitet i intenzitet Zvezde su do{li do izra`aja u drugom poluvremenu“, rekao je Blagojevi}.

THURSDAY l ^ETVRTAK 17. 4. 2025.

PE[I] O ^UVENOM ME^U SA AMERIKOM:

„Sudije su se upla{ile da oni ne pobede, video sam to svojim o~ima, mislim da ne spavaju dobro“

Svetislav Pe{i}, selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije, ponovo se prisetio bolnog poraza od Amerike u polufinalu Olimpijskih igara u Parizu.

Qubiteqi ko{arke u Srbiji dobro se se}aju koliko je Srbija bila blizu ~uda u polufinalu OI pro{le godine, ali je Amerika posle velikog preokreta uspela da slavi sa 95:91 i tako ode u borbu za zlato, koje je i osvojila.

Srbija je bila na korak do ru{ewa mo`da i najboqeg tima u istoriji ko{arke, ali je zafalilo snage i sre}e, mada su i sudije pomogle Amerikancima, {to se ne zaboravqa.

“Prvi put se desilo da te u Srbiji slave kad ne pobedi{. To se nikada u istoriji nije dogodilo. @ao mi je. I dan-danas sawam dve stvari: kako igram, probudim se i vidim da ne igram vi{e, nego sam trener. Najboqi dani su bili dok sam igrao… U posledwe vreme sawam samo ovu utakmicu. I pobedili smo. Obi~no kad sawa{ da smo pobedili, izgubili smo i obrnuto. Makar kod mene”, rekao je Pe{i} u razgovoru za „Biznis pri~e“.

Prisetio se kako su sudije

DUGO NEKO NIJE OVAKO

bile naklowene Amerikancima, koji jesu odigrali sjajno u zavr{nici, iako je Srbija bila boqa ve}im delom utakmice. “Moram da budem pa`qiv, da me ne kazne. Objektivno, malo nam je na kraju ponestalo snage, ali igrali smo fantasti~nu utakmicu. Najboqa utakmica svih Olimpijskih igara, ponosni smo. Ipak, mislim da smo izgubili me~ zbog toga {to su se sudije upla{ile da Amerikanci ne pobede. Ja sam to video svojim o~ima, jer sam bio tamo, gledam, vidim… Ima qudi koji gledaju, a ne vide. Ja gledam i vidim. Ne `elim da umawujem wihovu

pobedu iz po{tovawa prema protivniku i treneru, koji je krasna osoba. Svaka ~ast, ~estitali smo kako dolikuje. Ali objektivno, sudije koje su sudile moraju dobro da se zamisle. Mislim da oni ne spavaju dobro”.

Pravdu (ako to tako mo`emo nazvati) u borbi za finale tada su delili Ademir Zurapovi} (BiH), Hulio Anaja (Panama) i Martins Kozlovskis (Letonija).

Srbija je posle poraza od Amerike uspela da savlada Nema~ku u borbi za bronzu, a ove godine ~eka je nastup na Evropskom prvenstvu, gde }e biti jedan od favorita za zlato.

LETE]I AUSTRALIJANAC ZASENIO KONKURENTE:

Pjastri ubedqivo do druge pobede u sezoni

Voza~ Meklarena slavio na stazi u Bahreinu, po{to je iza sebe ostavio Xorxa Rasela i Landa Norisa za vi{e od 15 sekundi. Pjastri je sada drugi u generalnom plasmanu Formule 1, a u le|a mu gledaju i aktuelni {ampion Maks Ferstapen i ~uveni Britanac Luis Hamilton.

Australijanac Oskar Pjastri postao je prvi voza~ koji je zabele`io dve pobede u novoj sezoni Formule 1. U trci za Veliku nagradu Bahreina, Pjastri je pro{ao prvi kroz ciq sa vi{e od 15 sekundi prednosti u odnosu na Xorxa Rasela iz Mercedesa i svog klupskog kolegu iz Meklarena Landa Norisa. Ovom pobedom Australijanac je izbio na drugo mesto u generalnom plasmanu, sa samo tri boda mawe iza vode}eg Norisa i pet vi{e od aktuelnog svetskog prvaka Maksa Ferstapena. Ina~e, voza~ Red Bula je u Bahreinu bio tek {esti, iza dvojca FerarijaLuisa Hamiltona na petom i [arla Leklera na ~etvrtoj poziciji. Pjastri je posle trke izjavio da je pobeda rezultat dobrog rada celog tima Meklarena.

„Veoma sam sre}an zbog uspe{nog vikenda, po~ev{i od kvalifikacija, pa do same trke. Sve smo imali pod kontrolom i izuzetno sam ponosan na tim koji nam je omogu}io da vozimo izvanredne bolide. Ponosan sam i na svoj uspeh i sa uzbu|ewem ~ekam narednu trku”, rekao je mladi Australijanac.

Drugi australijski voza~ u Formuli 1 Xek Duan iz tima Alpajn zavr{io je trku u Bahreinu za 14. mestu.

Naredna, peta trka u sezoni, vozi se u idu}u nedequ, 20. aprila, u glavnom gradu Saudijske Arabije, Xedi.

SPREMAN NAJVE]I UGOVOR U ISTORIJI SPORTA:

Liga{ki deo NBA lige je zavr{en, a sada je vreme za plejof. Sada samo 16 pobeda deli jedan tim od {ampionskog prstena, a u Koloradu se nadaju da }e upravo Nagetsi do}i do wega.

Izuzetno turbulentan period je kona~no iza Denvera koji je zamenio trenera (Dejvid Adelman je zamenio Majkla Melouna), ali i generalnog menaxera (Ben Tenzer umesto Kalvina Buta), a sada su ve} mislima u plej-ofu.

U prvoj rundi }e Nagetsi igrati protiv Los An|eles Klipersa (prvi me~ je u subotu od 21.30), a analiti~ari su ve} izneli mi{qewe o tome ko }e pobediti.

U istorijskoj drugoj seriji plej-ofa na kojoj }e se na obe strane na}i po jedan Srbin, ve}e {anse se daju Bogdanu Bogdanovi}u i Los An|eles Klipersima. Svih sedam NBA analiti~ara i ESPN stru~waka tvrde da }e slaviti Klipersi. Gotovo svi o~ekuju dugu seriju, pa je troje reklo da }e se odigrati sedam me~eva nakon kojih }e pro}i daqe Klipersi. Dvojica tvrde da }e Klipersi pro}i posle {est me~eva, a samo je Dejv Meknamin bio dovoqno smeo da ka`e da }e Klipersi slaviti posle pet me~eva.

Dugo niko nije ovako potcenio Joki}a kome sada ne daju {ansu ni da pro|e prvu rundu plej-ofa. Pro{lo je samo dve godine od kada je ovaj tim do{ao do {ampionskog prstena, a sa~uvao je ~etiri od pet startera.

Real Madrid bi ovog leta mogao da se odlu~i na veliku promenu, ali i na veliku zaradu. Ipak, ne pita se samo i jedino on.

Sve ~e{}e se pi{e da bi Erling Braut Holan mogao da krene put Real Madrida nakon u`asne sezonu u dresu Man~ester sitija.

To bi zna~ilo da }e morati u Realu da se oslobodi jedno mesto u vrhu napada, a to je najboqe uraditi tako {to }e se pritom i zaraditi.

Ko mo`e da kupuje u Realu? Verovatno samo klubovi iz Saudijske Arabije, a ostaje pitawe da li Vinisijus @unior prihvatiti da krene put Azije.

Mo`e da bira u kom }e klubu u Rijadu nastupati jer }e svi biti spremni da mu ponude nevi|eno bogatstvo.

Naime, u pitawu od{teta Realu od 300 miliona evra ~ime bi postao najskupqi svih vremena (prethodno je rekordan bio transfer Nejmara za 222 miliona iz Barselone u PS@), a Vinisijus bi za pet godina dobio ta~no 1.000.000.000 evra.

Milijarda! ^ak 200 miliona evra po sezoni.

Time bi se otvorila pozicija da se Kilijan Mbape premesti na omiqenu poziciju levrokrilnog napada~a, a „Skaj Sports“ pi{e da bi Real krenuo po Holana samo ukoliko Vinisijus prihvati ponudu.