Srpski glas 12. novembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

29

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 12.11.2020. z Year XXIX No.2422 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

Ka{i} osvojio prvi \uji}ev kup Prva titula lige u bo}ama „Kup Mom~ila \uji}a“ oti{la je u ruke ekipe Sv. Ilija Ka{i}, koja je u finalu savladala ekipu „Joja“ sa 21:8

Strane 30, 31

Intervju nedeqe: Veselin Xeletovi}, autor romana „Srpsko srce Johanovo“

Film „@etva“ }e pokazati {ta se zaista de{avalo na Kosovu

Srpski centar BonirigLAJTNING RIX Strana 6

Srbi u gradu opala

Putopis

Lajtning Rix (Lightning Ridge) je gradi} u zapadnom delu Novog Ju`nog Velsa, udaqen od Sidneja oko 725 km, poznat kao 'grad opala'. U wemu `ivi ~etrdesetak Srba, ve}inom penzionera

Strana 16

Boka Kotorska – Pokrivena nebom ko od plave svile

Izbori u SAD kao po~etak kraja Imperije zla

Strana 19

Malo su za Srbiju 23 ministarstva SRPSKA VLAST REKORDER PO BROJU MINISTARSTAVA U EVROPI

Siroma{na Srbija ima skoro duplo vi{e ministara od svetske ekonomske sile, Nema~ke Strana 3

uuu Te{ko je ta~no utvrditi {ta se iza {qa{te}ih kulisa ovih izbora stvarno doga|a, ali utisak da su gazde ve} odavno napustile brod koji tone i prepustile ga sudbini – do zuba naoru`anih i besnih stanovnika SAD - sve je ubedqiviji Strana 5

2

^etvrtak 12. novembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Putarska mafija: Ako se gradi, tu su Veselinovi} i Radoi~i}

Rusija nudi Srbiji zajedni~ku proizvodwu vakcine „Sputwik V“ Rusija `eli da pomogne, kao {to je uradila u prvom talasu pandemije, dezinfikovala bolnice, cele gradove, slala lekarske timove, tako i prvu vakcinu protiv korona virusa `eli da proizvodi zajedni~ki sa Srbijom. Ovakav dogovor ve} ima sa pet zemaqa, Srbija jeste najmawa me|u wima, ali je jednako va`na.

Ovo ka`e Natalija [atilina, zastupnik ruske kompanije "Smart Teh" u eventualnim pregovorima o saradwi sa Srbijom u zajedni~koj proizvodwi vakcine protiv virusa korona.

Ona dodaje da je predlog o saradwi ve} predstavila nadle`nima u Srbiji: "Obave{teno je Ministarstvo zdravqa, kontaktirali su me iz kabineta ministra da mi ka`u da su primili predlog, ~ekam odgovor, znam da je za to potrebno vreme. Kompanija me je ovlastila za pregovore sa Srbijom, to je prioritet, ali i za dr`ave u okru`ewu, pre svega Republiku Srpsku i Crnu Goru. I oni su ve} obave{teni o tome da ovaj predlog saradwe sa Rusijom postoji", ka`e [atilina.

Ona dodaje da su stru~waci iz Rusije sigurni da u na{oj zemqi postoje farmaceutske kompanije koje mogu da odgovore na ovaj izazov, a da je on najve}i za na{e nau~nike, jer je, ka`e, najlak{e uvesti gotove ampule.

"Ovakva saradwa je generalni princip kada je u pitawu "SputwikV".

Kompanija nudi tehnologiju, a vakcina se proizvodi i pakuje na teritoriji zemqe ~ija vlast prihvati saradwu. Vode se time da svaki proizvod, a posebno farmaceutske industrije, svaka dr`ava `eli prvo da proveri u svojim laboratorijama. Ovo {to kompanija nudi Srbiji, ve} se odvija u drugim zemqama, zajedni~ka laboratorijska ispitivawa trenutno se obavqaju u Belorusiji, Kazahstanu, Indiji, Venecueli i Ujediwenim Arapskim Emiratima", ka`e na{a sagovornica.

Podsetimo, vakcina „Sputwik V“ dobila je 11. avgusta potvrdu o registraciji od Ministarstva zdravqa Rusije, postav{i tako prva registrovana vakcina protiv virusa korona na svetu.

Trenutno su u toku postregistraciona ispitivawa u kojima u~estvuje 40 hiqada dobrovoqaca, a ne`eqene efekte lek ne izaziva kod 85 odsto vakcinisanih.

O~ekuje se da }e prvi rezultati ovih ispitivawa biti objavqeni do kraja meseca, kada bi trebalo da po~ne i masovna vakcinacija protiv korone u Ruskoj Federaciji.

Ruske vlasti su saop{tile da se ve} formirao red dr`ava koje `ele da u|u u registarski dosije "Sputwik V", bilo kao zajedni~ki proizvo|a~i ili kao kupci vakcine protiv virusa korona.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Predsednik Srbije u proteklih nekoliko godina u vi{e navrata objavqivao je rat mafiji i obra~un sa svakom vrstom kriminala. Ipak, jasno je da je barem jedna grana privrede i sve mahinacije koje se doga|aju u woj, ipak ostala nedodirnuta. Pitawe koje godinama unazad interesuje gra|ane u Srbiji je ko gradi i asfaltira po Srbiji, kao i na koji na~in se dobijaju ovi unosni poslovi. U prethodnom periodu kao najkrupniji izvo|a~i izdvajaju se - Zvonko Veselinovi} i Milan Radoi~i}, kontroverzni biznismeni s Kosova , obojica bliski vladaju}oj Srpskoj naprednoj stranci (SNS).

O Veselinovi}u i Radoi~i}u se proteklih godina dosta pisalo. Od toga da stoje iza kriminalne organizacije koja se dovodi u vezu sa brojnim krivi~nim delima, me|u kojima je i ubistvo politi~ara Olivera Ivanovi}a, do toga da grade sve {to mogu u Srbiji.

Obojica, neformalni vladari Kosova, kako ih u medijima neretko nazivaju, u tom delu Srbije godinama unazad dr`e svojevrsni monopol u prakti~no svim sferama `ivota. O wihovim poslovima na Kosovu saznalo se tek tokom su|ewa, kada su Veselinovi} i Radoi~i} optu`eni da su podstrekavali Dragana ]ur~i}a da nakon raskida ugovora o lizingu, wegova firma Euro kop zadr`i 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga i preda ih wima dvojici. ]ur~i} je ka`wen zatvorom od tri godine, dok je osloba|aju}u presudu za Veselinovi}a i Radoi~i}a potvrdio i Apelacioni sud. ]ur~i} je tada priznao da je kamionima trebalo da prevozi kamen iz kamenoloma u Jariwu.

Ipak, kako to uglavnom biva, Veselinovi} i Radoi~i} ubrzo svoj posao {ire i u drugim delovima Srbije. U wihovom vlasni{tvu, kao i Veselinovi}evog brata @arka, nalazi se i kompanija “Inkop”. Re~ je o firmi koja je dobila unosne poslove na izgradwi Koridora 11, a ~ije je sedi{te jedno vreme bilo na dr`avnoj adresi.

“Inkop” se u `i`i javnosti na{ao po~etkom ove godine kada je ova firma kupila jednu od ve}ih kompanija za izgradwu i odr`avawe puteva “Novi Pazar put”. Radoi~i} i Veselinovi} u ovoj firmi imaju po 40 odsto vlasni{tva, dok je preostalih 20 odsto u rukama Zvonkovog brata @arka.

Ina~e, osim “Inkopa”, na Koridoru 11 anga`ovana je i firma “Granit pe{~ar” iz Qiga, u kojoj je predsednik Nadzornog odbora upravo Zvonkov brat @arko Veselinovi}, pa se po svemu sti~e utisak da Veselinovi}i, kao i Radoi~i}, ve} nekoliko godina dr`e monopol u ovoj sferi biznisa.

Ni ovo im nije dovoqno, pa je

pre nekoliko meseci otkriveno i da se upravo od kompanije “Granit pe{~ar” nabavqa gra|evinski materijal za poplo~avawe nekoliko centralnih ulica i trgova u Beogradu.

Ovo mo`da i ne bi bilo tako ~udno da nije re~ o firmi koja se nalazi na listi najve}ih poreskih du`nika i to na viskom {estom mestu, pa je dodatno nejasno kako uprkos svemu uspevaju da dobiju unosne dr`avne poslove.

Iako su se Veselinovi} i Radoi~i} u vi{e navrata dovodili u vezu sa kriminalnom grupom koja se sumwi~i za ubistvo Ivanovi}a, navode o wihovoj ume{anosti svojevremeno je negirao predsednik Srbije Aleksandar Vu}i}.

“Milan Radoi~i} nije cve}ka, ali Milan Radoi~i} sa sigurno{}u, na osnovu svega {to smo dobili od Ministarstva unutra{wih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, nije u~estvovao u likvidaciji Olivera Ivanovi}a. To je potvr|eno kroz razli~ite metode ispitivawa, proveravawa i pra}ewa pomenutog gospodina“, rekao je tada Vu~i}.

ma {ta mi re~e?!

Divqewe do imbecilnosti „Oficijelni mediji, bar ono koliko ja vidim, pretvaraju Vu~i}a u sveca.

Svi oni koji su za wega, ~lanovi wegove partije ne mogu da po~nu dan ni da odu na spavawe, a da ne izraze svoje divqewe Vu~i}u i on se pretvara u jednog nad~oveka. Ne znam da li mu je to potrebno, mo`da mu prija, a mo`da i ne prija. Predsednik Vu~i} bi trebalo da uspori sopstveno feti{izirawe, jer {to se vi{e pewe{ sve mawe vidi{ realnost" (Profesor Miodrag Zec)

Ovakav veleizdajnik, a dobar ~ovek!

Penzioner od malih nogu

„Svi nam govore o Kosovskom zavetu i na kraju od Kosovskog zaveta jedini koji ne priznaje nezavisno Kosovo ostade veleizdajnik Vu~i}, od svih po{tovalaca kosovskog zaveta u okru`ewu, svi qubimci „velikih i zna~ajnih Srba“ ne mogu ba{ u ovoj situaciji da urade ne{to protiv nezavisnosti Kosova, nego da mi to prepustimo „veleizdajniku“ Vu~i}u da se sam bori protiv nezavisnosti Kosova – ko sirak tu`ni bez i|e ikoga"

„U Partiji ujediwenih penzionera sam od malih nogu. Maltene sam odrastao i sazrevao uz dedu Jovana i oca Milana i sve saborce iz stranke.

Dosta sam od svih wih nau~io – {ta je predan rad, ~ast i po{tewe.

Sad je vreme da i ja wima pomognem u borbi za na{e ideale"

(Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije)

Ima{ masku, vrati mozak „Jo{ nisam srela osobu koja je protiv maski, a da nije i u svemu drugom kompletni idiot" (Biqana Srbqanovi}, dramska spisateqica)

(Najmla|i ~lan porodice Krkobabi}, Stefan Krkobabi})

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 12. novembar 2020. 3

VLAST REKORDER Sava centar prodat Mi{kovi}u SRPSKA PO BROJU MINISTARSTAVA U EVROPI za 17,5 miliona evra Malo su za Srbiju Beograd je ostao bez jo{ jednog od svojih simbola. Posle Beogra|anke vladaju}i re`im je prodao i Sava centar.

Kupac je kompanija Delta koja je u vlasni{tvu Miroslava Mi{kovi}a, istog onog Mi{kovi}a koga je Vu~i} hapsio u svojoj kampawi navodne borbe protiv tajkuna za koju i dan danas tvrdi da je bila uspe{na.

Sava centar prodat je kompaniji Delta Holding za 17,5 miliona evra, {to je cena od samo 175 evra po kvadratnom metru. ^ak i da se ostvari investicija od 50 miliona evra u 100.000 metara kvadratnih, koliko Sava centar ima, jasno je da je Mi{kovi} dobio poslovni prostor, sa parkingom na Novom Beogradu po ceni mawoj od 700 evra po kvadratu.

Delta je ponudom potvrdila spremnost da prihvati cenu od 17,5 miliona evra i obavezna ulagawa od 50 miliona evra, koji su postavqeni kao uslov u javnom konkursu.

23 ministarstva Pi{e: Milenko Vasovi}

Najve}i kongresni, kulturni i poslovni centar u Srbiji i jedan od najve}ih u regionu, “Sava centar” izgra|en je 1977. godine. Decenijama je bio mesto odr`avawa najve}ih me|unaradnih kongresnih skupova, ukqu~uju}i Generalnu skup{tinu Svetske banke i MMF, a u wemu su gostovala i najve}a imena svetske umetni~ke scene.

Mnogi pamte samit nesvrstanih, kongres Evropske banke za obnovu i razvoj, pa do spektakla i gostovawa velikana.

Centar je bio doma}in i mnogih zna~ajnih umetni~kih programa i ugostio je velike umetnike, kao {to su Lu~ano Pavaroti, Plasido Domingo, Monserat Kabaqe, Majls Dejvis, Henrik [ering, B.B.King, Zubin Mehta, Vladimir A{kenazi, Johan [traus orkestar, Moskovski filharmonijski orkestar i Okazu filharmonijski orkestar.

Bobi Fi{er je ba{ ovde reprizno odigrao {ahovski me~ sa Borisom Spaskim 1992. godine u jeku sankcija Srbiji i Crnoj Gori.

Darko [ari} osu|en na 15 godina zbog trgovine narkoticima Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom je Darko [ari} u Specijalnom sudu osu|en na 15 godina zatvora zbog trgovine narkoticima.

Apelacioni sud u Beogradu pravosna`no je osudio na 15 godina zatvora Darka [ari}a kao organizatora grupe koja se tereti za krijum~arewe ukupno 5,7 tona kokaina iz Ju`ne Amerike u Zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine.

Na istu kaznu zatvora osu|en je i Goran Sokovi}, koji je u bekstvu i kojem se sudilo u odsustvu, navodi se u odluci Apelacionog suda objavqenog na wegovom

Darko [ari} sajtu. Apelacioni sud je wima potvrdio kazne iz provstepene presude, mada je promenio kvali-

fikaciju krivi~nog dela, dok je ostalim otu`enima kazne mahom neznatno smawio ili pove}ao. [ari} je u pritvoru od predaje srpskim vlastima 18. marta 2014. godine, a prethodno je bio pet i po godina u bekstvu.

U obralzo`ewu odlukeo kazni za [ari}a, sud je naveo da je olak{avaju}a okolnost za wega {to je porodi~an ~ovek, ali da je kao ote`avaju}u okolnost cenio {to je “kriminalna aktivnost kojom je ostvarena organizacija na planetarnom nivou, koja je kroz kontinuirane aktivnosti baratala sa nesporno utvrdeno velikim koli~inama kokaina”.

Rekordni mawak u dr`avnoj kasi Mawak u dr`avnoj kasi, koji je predvi|en novim rebalansom buxeta, bi}e rekordno visok. Prema analizi Fiskalnog saveta, deficit od 483 milijarde dinara, {to je 8,8 odsto BDP, ubedqivo je najve}i fiskalni deficit Srbije od kada se o tome objavquju podaci. Uz to, nije potpuno jasno koji tro{kovi su dodati u odnosu na aprilski rebalans, i na {ta se, konkretno, tro{e milioni evra.

Ogromno pove}awe fiskalnog deficita u 2020. nije samo posledica uticaja zdravstvene krize na buxet ve} i strukturnih slabosti dr`ave i neracionalnih mera ekonomske politike. Srbija }e u 2020. imati osetno ve}i buxetski deficit u odnosu na prosek zemaqa Centralno isto~ne Evrope (8,9 odsto BDP-a u odnosu na 7,5 odsto BDP-a).

To je, navodi se, neo~ekivan rezultat uzimaju}i u obzir ~iwenicu da je privreda Srbija znatno mawe pogo|ena zdravstvenom krizom..

“Dobar deo deficita u 2020.

nastao je zapravo tako {to je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su du`i niz godina gurani pod tepih. Dugogodi{wa nedovoqna ulagawa u zdravstvo dovela su do toga da je Srbija u teku}oj krizi morala da izdvoji znato vi{e buxetskih sredstava u odnosu na uporedive zemqe za nabavku neophodne opreme i unapre|ewe zdravstvene infrastrukture”, ukazao je Fiskalni savet.

SAMO OKIDA^ “Kriza je zapravo bila samo okida~ za dr`avnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo

tro{kova wihovog neuspe{nog poslovawa – {to bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize. Uz sve to, godina }e se zavr{iti i sa neodr`ivo velikim izdacima za plate zaposlenih u javnom sektoru jer su one u 2020. prekomerno pove}ane (za oko 10 odsto), a BDP }e najverovatnije imati realni pad od oko 1,5 odsto”, navodi Fiskalni savet.

PORAST JAVNOG DUGA Visok fiskalni deficit dovodi do sna`nog pove}awa javnog duga Srbije u 2020. godini.

“Ovo pove}awe bilo bi jo{ ve} e da dr`ava nije do~ekala zdravstvenu krizu s neuobi~ajeno visokim depozitima -imala je izme|u ostalog na ra~unu i sredstva od ispla}ene koncesije za Aerodrom Nikola Tesla. Dakle, ve}i deo mawka u buxetu koji u 2020. iznosi oko 4,2 milijarde evra jeste finansiran zadu`ivawem i pove} awem javnog duga, ali je jedan deo deficita dr`ava uspela da pokrije i iz sopstvenih sredstava”, navodi Fiskalni savet.

Kad bi mogli da mewamo gospo|icu Anu Brnabi} za profesora Zdravka Krivokapi}a...

I da damo ne{to pride, fala bogu imamo ministara kao niko u Evropi. Ana bi pristala samo ako se {ef slo`i, ali profesor Krivokapi} mi je sumwiv.

Zna on kakva je Srbija.

Za{to bi neko uop{te mewao premijerku za premijera? Umesto odgovora poku{ajte u slede}em nizu da prona|ete „belu vranu“: Crna Gora, Nema~ka,

u Vladi ako ne vodi resor privrede? Ili tavari{ Popovi~, {to bi ga narod pla}ao? Ko bi zaplakao da ^omi} nije aktivirana, ili da je Dmitrovi} ostao bez referata. Nisu ni drugi mnogo potrebniji.

Ako su pametni, ovi {to su im ministarska mesta izmi{qena, okru`i}e se sekretarima i savetnicima. Od ministra za ni{ta samo lep{e zvu~i savetnik ministra za ni{ta. Mora besmisao da ima

Siroma{na Srbija ima skoro duplo vi{e ministara od svetske ekonomske sile, Nema~ke: Ako se ovako nastavi, uskoro ne}e biti dovoqno stolica za sve ministre u Skup{tini Srbije Francuska, Hrvatska, Srbija.

Nije te{ko, ali evo male pomo}i - nova crnogorska vlada ima}e 12 ministara, Nemci imaju 14 ministarstava, Francuzi 16, a kom{ije Hrvati 17. Vlada gospo|ice Brnabi} je nadma{ila sve sa ~ak 23 ministra.

Manadatar crnogorske vlade ukinuo je sedam ministarskih stolica. Nije pravio vladu da namiri pola Crne Gore.

Nije pravio dilove i nije mu \ukanovi} dao spisak. Ne{to pre wega i hrvatski premijer se odlu~io za rezawe sa 20 na 17 ministarstava. Ali zato je {ef srpske premijerke digao lestvicu i umesto 19, narodu podario neverovatnih 23 ministra. Po sistemu, {to je dr`ava siroma{nija to je vlada glomaznija.

Aleksandar Vu~i} je do{ao na vlast 2012. obe}avaju}i da }e smawiti Vladu na 15 ministarstava, da }e smawiti broj agencija, zavoda… Ubrzo se ispostavilo da je sve bilo obmana i da se samo mno`e ministrstva, funkcioneri, birokratija. Ima se, mo`e se.

Gra|ani Srbije su taoci neodgovornih politi~ara i tu|ih interesa. Dok u Vladu ubaci{ sve udbine kadrove, dok namesti{ ruske i ameri~ke qude, dok namiri{ koalicione partnere jo{ ispadne da je Vlada Srbije sa rekordna 23 ministarstva jo{ i tesna. Da u woj nema mesta ni za pobednike na „izborima“. Da nema mesta ni za brigu o „sirotiwi raji“ koja sve to pla}a.

Vrlo je va`no da je Ton~ev zbrinut. [ta }e ti privrednik

svoje zaokru`ewe. Da se vidi da ni{tavilo nadolazi odozgo i da nije slu~ajno. Ve} da je plod dubokog promi{qawa velikog vo|e. Tako se smawuje stopa nezaposlenosti i pove}ava BDP. Koliko je Vlada Srbije podre|ena pojedina~nim interesima najboqe pokazuje primer doju~era{weg ministra prosvete. ^uli ste, nije vic, gospodin [ar~evi}a }e biti savetnik gospo|ici Ani za prosvetna pitawa. Bo`e sa~uvaj, pored `ivog ministra prosvete Ru`i}a.

Pa ~ekajte, ili je [ar~evi} bio dobar i ostaje ministar ili nema mesta za wega. A koliko je bio dobar vidimo ko ga je nasledio, ~ovek bez ikakvog iskustva u prosveti. Tako se resor prosvete ve} u startu kandiduje za neku vrstu rijalitija – po sistemu `enim se ali nastavqam da se vi|am sa biv{om devojkom. [to da ne, narod pla}a.

Me|utim na [ar~evi}a je bacio oko i Anin {ef, Vu~i}, i on ho}e da ga uzme za savetnika. Samo jo{ da se dogovore ko }e da ga pla}a, a mogu i oboje.

Nije ba{ jasno {ta }e [ar~evi} da radi kod najboqeg studenta u istoriji Pravnog fakulteta, ali ko zna mo`da osnuju jo{ jedno ministarstvo, svoje ministarstvo prosvete, pa posle privuku jo{ nekoga i naprave boqu vladu od Anine.

Malo je jedna vlada za ovoliko stru~waka.

Za po~etak }e da nam uteruju znawe, pa mo`da se i opametimo.

4

SRPSKA POSLA

^etvrtak 12. novembar 2020.

KAKO SE POSTAJE SVETAC?

SOCIJALNA DISTANCA

Patrijarh Pavle i mitropolit Amfilohije ve} sveti u narodu Upokojeni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije sahrawen je u Sabornom hramu u Podgorici, a kripta u kojoj po~ivaju wegovi zemni ostaci posuta je zemqom sa Kosova, Mora~e i iz Jasenovca. Time su `eqe mitropolita koje je imao za `ivota ispuwene.

Da li }e biti ostvarena i `eqa vernika da voqeni po~iv{i mitropolit dobije status sveca?

Na ikonama sa zlatnim oreolom mnogi vernici voleli bi da vide i bla`enopo~iv{eg poglavara SPC, patrijarha Pavla.

Da bi neko bio kanonizovan, odnosno progla{en svetim, ne postoje ni specijalna pravila ni `urba, ali je potrebno da bude ispuwen jedan od uslova mu~eni~ka smrt, kult u narodu, javqawe ~udom ili da mu mo{ti nisu istrulile.

Ko mo`e da postane svetac?

Svetiteqi su ve}inom monasi, monahiwe, episkopi, ali ima i civila, vernika, gra|ana, odnosno qudi koji su vodili hri{}anski `ivot ili `ivot po Jevan|equ - svet, ~ist, ~estit i uzoran `ivot.

Svako mo`e da predlo`i, ali ne i da odlu~i Procedura progla{ewa za svetiteqa u Srpskoj pravoslavnoj crkvi odvija se preko najvi{eg tela Crkve - Svetog arhijerejskog sabora.

Ovaj organ jedini je nadle`an da proklamuje kanonizaciju.

Svako mo`e da predlo`i da neko bude progla{en svetim, ali je uobi~ajeno da se stvori kult u narodu da je neko svetiteq, a na Crkvi je da u periodu od vi{e godina i decenija proceni da li je taj kult dovoqno u~vr{}en i da li zaista postoji.

Veoma retko ili gotovo nikad se ne de{ava da neko bude progla{en svetim ubrzo posle smrti, ve} se to uglavnom doga|a decenijama, pa i vekovima kasnije.

Dva preduslova Crkva ne `uri u tom postupku, a potrebni su odre|eni preduslovi, me|u kojima su va`nija dva isceqewe bolnih koji su mu se molili ili da su zemni ostaci, mo{ti, ostali neraspadnuti.

„I sam patrijarh Pavle bio je veliki protivnik brzih kanonizacija. Protivio se svakoj brzopletosti, posebno kada je re~ o budu}im svetiteqima“, naveli su ranije iz SPC. Uobi~ajeno je da, kada „kandidat” umre mirno, postaje „prepodoban ili pravedan”, a ako je postradao mu~eni~ki za veru, onda se progla{ava svetim mu~enikom.

Lestvica svetih SPC Lestvica svetih SPC ima sedam stepenika i na vrhu su svetiteqi - pobo`ni srpski episkopi, mitropoliti i patrijarsi koji su na zemqi `iveli po svetim i bo`anskim istinama, sveti - svi ostali carskog i drugog porekla, koji su svojim `ivotom i radom i podvigom ispovedali Hrista, zatim sve{tenomu~enici - episkopi i sve{tenici koji su postradali u mu~ewima za veru Hristovu, kao i velikomu~enici - oni koji su pretrpeli najte`a stradawa za pravoslavnu veru i SPC. Slede prepodobnomu~enici - monasi i podvi`nici koji su stradali za Crkvu Hristovu, mu~enici - oni koji su postradali zbog svoje pravoslavne vere i srpskog roda i prepodobni - oni koji su svojim pobo`nim i podvi`ni~kim `ivotom zadobili milost Bo`ju.

Srpski sveta~nik sve bogatiji Srpski sveta~nik sadr`i vi{e od 120 imena iz razli~itih perioda istorije, od 11. veka do dana{wih dana. Posledwih dvadesetak godina znatno je dopuwen. Posledwi ~ija su imena pre dve godine upisana u Diptih svetih su kosovski mu~enici Grigorije Pe}ki, Vasilije Pekar iz Pe}i i Bosiqka Raji~i} iz Pasjana kod Gwilana.

Ne{to ranije me|u svetiteqe su uvr{teni Sveti mu~enici prebilova~ki (wihov spomen slavi se 6. avgusta), Sveti Mardarije (Uskokovi}), episkop ameri~ko-kanadski (12. decembra), i prepodobni Sevastijan Xeksonski (Dabovi}), koji se obele`ava 30. novembra. Pre wih, krugu svetih su pribrojani Sveti mu~enici momi{i}ki, Sveti Justin Popovi} i otac Simeon iz manastira Dajbabe.

M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Mnoge diktature nastale su po ugledu na ameri~ku demokratiju...

 Zakoni su pau~ina kroz koju prolaze velike muve, a u koju se hvataju male.

 Spremamo strategiju za borbu protiv virusa korona. Radni naslov je: "Ko `iv, ko mrtav."

 Demokratija je kada dva vuka i ovca glasaju {ta }e biti za ve~eru...

 Demonstranti su na ulici tra`ili vi{e demokratije i policija im je iza{la u susret.

 Vlast sve ~ini da penzioneri budu (s)pokojni. Da se ne mu~e.

 Dana{we vesti su kao hrana u modernim restoranima.

Nije va`no kakve su, ve} kako su aran`irane...  Pro{ao je ceo svet, ali nigde narod ne `ivi lep{e nego na na{oj televiziji.

 Srbija mo`e da hrani celu Evropu, ali to {to mi proizvodimo nije za jelo.  Ula`ite u stomak!

To ulagawe daje brze i vidqive rezultate. Ulagawe u glavu je dugoro~no i neizvesno.

 Svet je u kanxama le{inara.

To i vrapci znaju.

 Proroci su vidoviti qudi, samo ih ne pitajte kakvo }e vreme biti sutra.

 Na wegov mig mi za`murimo...

 Narod o~ekuje boqe dane.

Vlast ne {tedi na re~ima.

PREMO[]AVAWE

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Najve}e isku{ewe je siroma{tvo.

I najmudrije ribe glad natera na udicu“ „@ali onoga koji nikoga ne voli, ali se ~uvaj onoga koji voli svakog“ „Ni u {ta se tako ~vrsto ne veruje kao u ono {to se najmawe zna“ Narodne poslovice

„Jako je te{ko biti pristojan u nepristojnom vremenu. Pristojnost je ne{to veoma bitno u `ivotu. Nema ni{ta opasnije od nemoralnosti“ Slobodan Ti{ma

„Nau~i od mudrijeg, to ti je velika korist. I nau~i drugog, to ti je velika zadu`bina“ Dositej Obradovi}

TEMA NEDEQE

Izbori u SAD kao po~etak kraja Imperije zla Utisak je da su gazde ve} odavno napustile brod koji tone i prepustile ga sudbini - do zuba naoru`anih i besnih - stanovnika SAD Dok se u SAD jo{ uvek broje glasovi pred napravqeni planovi, ve} trenutan ka~etiri dana nakon zavr{etka predsed- pric qudi sa jedinim dugmetom koji mewa ni~kih izbora, name}e se kqu~no pitawe: ishod glasawa. Izbori su tako i zvani~no da li odluka o pobedniku uop{te ne{to postali jedna velika, neslana {ala. mewa?

Donald Tramp je svoju kampawu zasnoVe}ina qudi u Americi bi na ovo pi- vao na ~itavoj lepezi ekstravagantnih tawe odgovorilo potvrdno, jer su emocije obe}awa: otkrivawe toga ko je kriv za i strasti tokom posledwe ~etiri godine 11. septembar, vra}awe ameri~kih trupa dovedene do kqu~awa. Me|utim, ako ame- u zemqu, zabrana ulaska u SAD svim muri~ki izbori 2020. izmene tok istorije, to slimanima, izgradwa zida na granici sa ne}e biti zbog toga {to je jedan od kandi- Meksikom, ukidawe velikog broja {tetdata pobedio, ve} zbog polarizacije koja }e nih me|unarodnih ugovora. I koliko je od pre ili kasnije sru{iti ameri~ku imperiju. svega toga ostvario? Samo ono {to su mu Da li su Trampa na vlast doveli qudi cionisti~ke plutokrate dozvolile. koji u velikoj meri odlu~uju o sudbini I stvarno, kada malo boqe razmisliqudi ne samo u Americi, ve} i u celom mo, predsednici iz novije istorije ostvasvetu? Ako nisu, onda su verovatno bili rivali su sve mawe i mawe od zvani~no sigurni da wime mogu da upravqaju, ili zacrtanog. Obama je izabran da zatvobar da ga spre~e da izvr{i obe}ano. Ako ri zatvor Gvantanamo na Kubi, prekine jesu, onda ovi izbori predstavqaju najsku- mu~ewe zarobqenika, okon~a Rat protiv pqi cirkus na svetu. terorizma, osudi ratne zlo~ince i obTramp je bio rijaliti glumac pre nego novi Ustav. Rezultat nakon osam godina {to je postao predsednik. Ako je na to me- predsednikovawa: 0 (nula). sto do{ao voqom onih koje zove „Duboka Xorx „dabja“ Bu{ je zauzeo „najvi{i podr`ava“, onda je dobro odglumio svoju ulo- lo`aj u zemqi“ da bi prekinuo ameri~ku gu. Ako nije, onda nije u~inio skoro ni{ta ulogu svetskog policajca i prekine kidnaod onoga {to je obe}ao, {to ga ne izdvaja povawe pro-palestinskih muslimana zbog mnogo od wegovih neslavnih prethodnika. izmi{qenih optu`bi za terorizam. UmeTe{ko je ta~no utvrditi {ta se iza sto toga, i sam je kidnapovan 11. septem{qa{te}ih kulisa ovih izbora stvarno bra, 2001. i primoran da, po re~ima podoga|a, ali utisak da su gazde ve} odavno liti~kog analiti~ara Kevina Bareta, do napustile brod koji tone i prepustile ga kraja mandata ~ita unapred pripremqeni sudbini – do zuba naoru`anih i besnih – scenario. Sada ja{e kowe na svom ran~u i stanovnika SAD sve je ubedqiviji. unucima pri~a bajke.

VELIKA O^EKIVAWA, Bil Klinton je do{ao na mesto predNIKAKVA OSTVAREWA Posledwi ameri~ki predsednik koji je pomislio da je stvarno predsednik bio je Xon Kenedi. Svi znamo kako je on zavr{io. A otkad je „Unutra{wi krug“ izabrao nerazgovetnog guvernera Xorxije Ximija Kartera ne bi li lansirao neoliberalnu revoluciju 1976. godine, i onda Nijedan ameri~ki ga zamenio rapredsednik nije dikalnijim Rotoliko napadan naldom Reganom od strane ~etiri godine ameri~kih kasnije, oligarmedija, da su si se nisu mnogo ni trudili da Trampa skoro svi prika`u Ameriku upore|ivali kao demokratsku sa Hitlerom dr`avu. ili, u najmawu Kada su 2003. godiruku, nazivali ne uvedene elektronske klovnom, glasa~ke kutije za fabrirasistom, kovawe glasova po `eqi, {ovinistom... nisu vi{e odlu~ivali samo una-

^etvrtak 12. novembar 2020. 5

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

OCTOBER - NOVEMBER SPECIAL

0

$

Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera Troškovi posredničkih banaka

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

02 8781

Za sve iznose preko $10,000 nudimo dodatne povlastice i znatno povoljniji kurs!

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed sednika sa velikim ambicijama da uvede novo op{te zdravstveno osigurawe i primora Izrael da napusti sve teritorije okupirane u ratu 1967. godine. Lobi osiguravaju}ih dru{tava poremetio mu je prvi plan, a agent CIA Monika Levinski drugi.

Onda je bombardovao Srbiju 77 dana. Sad u`iva sa svojim „lolitama“.

Ako je sve to istina i sve smo to i ranije znali, ~emu je pomamna kampawa protiv Trampa slu`ila? Nijedan ameri~ki predsednik nije toliko napadan od strane mejnstrim medija, da su ga skoro svi upore|ivali sa Hitlerom ili, u najmawu ruku, nazivali klovnom, rasistom, {ovinistom i ksenofobom. ^ak se i jedini ameri~ki konzervativni TV kanal, Foks wuz, sve vi{e {ali na wegov ra~un. Da li on remeti i ko~i podmukle planove tzv. „vladara iz senke“?

STARI PARAZIT, NOVI DOMA]IN Neke od glavnih odlika dr`avqana SAD, potomaka onih koji su na severnoameri~ki kontinent do{li kao mla|a bra}a `eqna psihi~kog osloba|awa, kao avanturisti, odbegli zlo~inci ili verski fanatici, jeste izraziti individualizam, `eqa za politi~kim slobodama, nepriklawawe autoritetu, borba za slobodu govora i gra|anska prava. Kako u takvoj atmosferi stvarati Novi svetski poredak? Da bi se wima moglo vladati, ameri~ki gra|ani se prvo moraju dobro napujdati jedni na druge, a onda polako dovesti do prosja~kog {tapa.

Mnogo podesnije mesto za

SInce 1994

{tab, centar odakle se sprovodi svetska politika je zemqa u kojoj se autoritet po{tuje, gde su qudi poslu{ni i mawe skloni protestu. Zemqa u kojoj se prostim ukazom mo`e zabraniti razmno`avawe stanovni{tva. Kao na primer Kina.

Zbog toga je skoro ~itava ameri~ka industrija postepeno preba~ena u ovu komunisti~ku zemqu, koja vi{e nije komunisti~ka. Rokfeleri su, recimo, svoj kapital ve} odavno prebacili na Istok.

Hteli mi to da priznamo ili ne, Kineska „duboka dr`ava“ je i ameri~ka „duboka dr`ava“. Ali potencijalno jo{ opasnija.

Iako patriota u svetu ima mnogo, borba izme|u „globalista“ i „suverenista“ o kojoj sve ~e{}e ~itamo i slu{amo samo je dobro osmi{qena predstava, tra~ak nade u boqe sutra. Na`alost, ve}ina kampawa protiv zla u svetu puki je plod unapred kreirane opozicije, kao {to je kod nas pred raspad SFR Jugoslavije UDBA stvorila vulgarne nacionaliste da bi nacionalizam svima ogadila.

Amerika je sada prepu{tena sama sebi, {to zna~i da }e se uskoro uru{iti. Velika ve}ina wenih stanovnika nije kriva {to im se zemqa polako pretvorila u Imperiju zla. Zlo je dolazilo od parazita koji sada napu{ta svog doma}ina, po{to je iz wega iscedio sve `ivotne sokove, taj parazit sada polako ali samouvereno prelazi u novo telo. U doma}ina koji antitela ne stvara tako lako. „Unutra{wi krug“ je igru oko glasova mogao u~initi i mawe o~iglednom. Ali dobra predstava kod publike ne prouzrokuje bes i spremnost na zlo~in. Ve}ina sudionika predstoje}eg nasiqa nikada ne}e doznati da su veoma ve{to hu{kani i manipulisani. Tramp bi mo`da malo ko~io zapo~eti proces, ali ga sigurno ne bi zaustavio.

A nama ostaje da u neverici, a mo`da kod nekih i sa pritajenim zadovoqstvom, posmatramo kako se veliki Vavilon sa zaglu{uju}im treskom ru{i u more.

Svetozar Po{ti}

6

^etvrtak 12. novembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

EDVARD SNOUDEN

Disident i patriota Edvard Snouden, biv{i uzbuwiva~ i agent ameri~ke Nacionalne obave{tajne agencije, podne}e zahtev za rusko dr`avqanstvo po{to je nedavno dobio boravi{nu dozvolu toj dr`avi gde se nalazi od 2013.

Kako je objasnio na Tviteru, ne `eli da se odrekne ameri~kog dr`avqanstva, {to je mogu}e posle nedavne promene ruskog zakona o dr`avqanstvu i imigraciji. Mu~no mu je, kako je napisao, pala vi{egodi{wa razdvojenost od roditeqa i ne `eli da bude odvojen i od deteta koje }e se roditi do kraja godine. „I zato, u ovo doba pandemije i zatvorenih granica, apliciramo za dvojno ameri~ko-rusko dr`avqanstvo“, napisao je Snouden.

Nekoliko dana ranije wegova partnerka Lindzi Mils objavila je da je trudna.

Snouden je pobegao iz Amerike pre sedam godina po{to je Gardijanu i Va{ington postu dostavio poverqive informacije o programima nadzora ameri~kih slu`bi. U SAD ga terete za {pijuna`u jer je otkrio globalni program prislu{kivawa i pra}ewa koji je NSA sprovodila u SAD i {irom sveta. Govorilo se da bi mogao biti pomilovan. Me|utim, sem razmatrawa pitawa, ameri~ki lider Donald Tramp ni{ta

Snouden je pobegao iz Amerike pre sedam godina po{to je Gardijanu i Va{ington postu dostavio poverqive informacije o programima nadzora ameri~kih slu`bi.

U SAD ga terete za {pijuna`u jer je otkrio globalni program prislu{kivawa i pra}ewa koji je NSA sprovodila u SAD i {irom sveta konkretno nije uradio tim povodom. I biv{i predsednik Barak Obama je odbio da to uradi.

Snouden je uzdrmao svet otkri}em da se vlada wegove zemqe bavi {pijunirawem na internetu.

Nazivan je herojem, disidentom, izdajnikom i patriotom.

Skoro ~itavu deceniju radio je za ameri~ku obave{tajnu slu`bu i svestan je da najve}a i najtajnija organizacija za prislu{kivawe u Americi – NSA, zajedno sa vladom, traga za wim.

Motiv mu je, kako je sam priznao, bio „da informi{e javnost {ta se radi u wihovo ime i protiv wih“.

U pogledu li~ne satisfakcije, za mene je misija ve} postignuta, govorio je. „Ve} sam pobedio ~im su novinari mogli da rade, sve {to sam poku{avao da uradim je potvr|eno.“ Snouden poti~e iz porodice patriota – deda mu je bio kontraadmiral, tata je radio za obalsku stra`u, a majka u NSA. Mladi Edvard je bio opsednut o~evim Komodorom 64, a sa pojavom interneta je svaki slobodan trenutak provodio onlajn, u~e}i kako da kodira i kako da razbija kodove.

Pro{le godine je objavio memoare „Permanent Record“ koji nude uvid u iskustva koja su ga dovela do razotkrivawa tajnih programa nadzora ameri~kih obave{tajnih slu`bi.

Bio je u trci za li~nost godine u svetu, a o~arao je i filmsku industriju – snimqen je film „Poverqivo: Pri~a Edvarda Snoudena“. R. N.

INTERVJU NEDEQE

Veselin Xeletovi}, autor romana „Srpsko srce Johanovo“

Film „@etva“ }e pokazati {ta se zaista de{avalo na Kosovu n Gospodine Xeletovi}u, mo`ete li nam re}i dokle se stiglo sa filmom po Va{em romanu?

- Upravo pre neki dan potpisali smo ugovor sa Filmskim centrom Srbije koji je podr`ao snimawe na{eg filma. To je za nas veliki korak jer sada i dr`ava Srbija zvani~no stoji iza nas. Na sre}u promenila se praksa da se finansijski podr`avaju filmovi koji upravo Srbe predstavqaju na veoma lo{ na~in. Dobili smo podr{ku i Kancelarije za Kosovo i Metohiju {to je tako|e od velikog zna~aja. Tako da mo`emo re}i da tek sada zvani~no kre}emo u realizaciju filma HARVEST (@ETVA) koji se snima po romanu „Srpsko srce Johanovo“. n Mo`ete li ukratko na{im ~itaocima re}i o ~emu se radi u filmu i da li ima nekih razlika u odnosu na roman?

- Scenario za film napisao je ameri~ki scenarista i rediteq Pol Kampf (Paul Kampf) i prilagodio ga filmskim potrebama. Ali je su{tina pri~e ostala ista. Film govori o Nemcu, koji dobija srce Srbina kidnapovanog na Kosovu i Metohiji, ~ijeg sina usvaja i prelazi u pravoslavqe.

Opisana su sva stradawa Srba na tim prostorima, kroz lik Jovana i sva zlodela {iptarskih terorista. Prikazana je istina! U doba mira, pred o~ima cele me|unarodne zajednice na Kosmetu je bio otvoren lov na Srbe! I to se mora predstaviti svetskoj javnosti. Zato i radimo ovaj film na engleskom jeziku i sa svetski poznatim glumcima, kako bi tu istinu videlo {to vi{e qudi. n Mo`ete li nam re}i ne{to vi{e o ekipi glumaca i na kojim lokacijama }e se film snimati?

- Lokacije smo ve} odabrali, snima}emo u Nema~koj, Italiji, Gr~koj i Srbiji. Za sada u ekipi imamo dvoje Oskarovaca, Skota Andersona (Scott E. Anderson, dobio Oskara za vizuelne efekte) i Bojanu Nikitovi} (dobila Oskara za kostim). Sve {to smo do sada uradili je na svetskom nivou.

Od glumaca imamo Maju Morgen{tern (Maia Morgenstern, poznata po filmu The Passion of the Christ), Harvija Kajtela (Harvey Keitel, svetski poznat glumac) a od doma}ih glumaca Milo{a Bikovi}a. U filmu ima oko 120 uloga i bi}e zastupqeni uglavnom srpski glumci. Glavne uloge bi}e podeqene velikim holivudskim zvezdama ~ija imena }emo objaviti tek na po~etku snimawa. n Za{to tek tada?

- Iz jednostavnog razloga: da ne bi bili izlo`eni pretwama {iptar-

skog lobija, koji je izuzetno jak u svetu a kome smeta ovakav film. Nakon objavqivawa imena rediteqa ve} su po~eli da ga zasipaju mejlovima sa pretwama i ucenama. Mejlovi iste sadr`ine samo sa razli~itih adresa.

Ovaj film }e prikazati {iptarske monstruozne zlo~ine i to im i itekako smeta, jer su do sada svuda u medijima predstavqani kao `rtve. n Da li ste Vi dobijali sli~ne pretwe?

- Meni je to postalo normalno, jer to rade od samog objavqivawa romana. Kada su ~uli za film to je po-

stalo svakodnevno. ^ak se i advokat Ramu{a Haradinaja oglasio. Wegov posao je da brani ubice i ovaj film im je trn u oku. Najve}i zlo~inci sede u vladi te nakazne tvorevine „dr`ave Kosovo“ koju poku{avaju da stvore. Ovaj film }e ih raskrinkati i pokazati wihovo pravo lice. ^ak su poku{ali i da me kupe. U prostorije „Poeta filma“ do{ao je Srbin koji nam je rekao da su pare za ovaj film obezbe|ene, ceo buxet od 5 miliona evra. Rekao je da }e sve biti snimqeno po romanu samo da se ne pomiwe da su Kosovo i Metohija u pitawu. Naravno da sam mu se qubazno zahvalio i ispratio ga napoqe. Tom sastanku je prisustvovao i moj producent, Dragan Ivanovi} iz „Bandur filma“. To nas je jo{ vi{e uverilo da treba ovaj film snimiti {to pre. Koristim priliku da pozovem Srbe {irom sveta da nam pomognu u wegovoj realizaciji.

Mislim da su svi svesni koliko ovaj film mo`e toga promeniti i da }e nakon wega mnogo zemaqa povu}i priznawe Kosova! Ako i{ta postoji oko ~ega moramo da se saborujemo u ovom trenutku to je upravo ovaj film.

n Mo`ete li nam re}i na koji na~in mo`e da se pomogne realizaciji ovog filma?

- Producent „Bandur film“ ima nekoliko modela kako da se na{ narod ukqu~i u ovaj projekat. Prvo kao poslovna investicija, gde bi onaj ko ulo`i novac u film imao toliku procentualnu zaradu. Kako }e ovaj film biti izuzetno gledan mislim da }e i zarada od wega biti dobra za koproducente. Postoji i model reklamirawa putem Generalnog pokroviteqa, sponzora i donatora ~ija imena bi bila na svim medijskim nastupima, prikazivawima i samoj {pici filma.

Ti ugovori se potpisuju direktno sa producentom. n Mo`ete li nam za kraj re}i ne{to i o „Poeti filmu“, kakva je wegova uloga?

- „Poeta film“ sam osnovao kako bismo mogli da pomognemo producentu. Da saborujemo Srbe {irom sveta, koji bi nam mawim nov~anim iznosima pomogli da se pojavimo kao koproducent ovog filma. Planovi su nam veliki. ^im zavr{imo sa snimawem filma po~iwemo rad na drugom. On }e biti o srpskom heroju, Milo{u ]irkovi}u, koji je sam ostao u selu i branio ga od [iptara.

Jedan veli~anstven podvig za primer svim Srbima. I dokaz da Kosovo i Metohija nisu izgubqeni dok god se borimo. Na bilo koji na~in.

Scenario sam ve} napisao. „Poeta film“ }e snimati iskqu~ivo filmove o srpstvu, koji prikazuju na{ narod kakav stvarno i jeste. Dosta je bilo ove svetske medijske hajke.

Red je da i mi progovorimo. I zato pozivam sve Srbi da posete na{ sajt www.poetafilm.com i informi{u se o na{em radu. n Kako bi konkretno moglo da se pomogne „Poeta filmu“ u ovom momentu?

- Trenutno nam je hitno potreban putni~ki kombi i dron za snimawe sa profesionalnom kamerom. @elimo da kao „Poeta film“ zabele`imo detaqe sa snimawe filma „HARVEST“, kako se {ta odvijalo i najinteresantnije momente. To ne mo`emo sami jer nemamo finansijska sredstva za to.

Svakome ko `eli da pomogne, treba da bude jasno da nisam hteo da uzmem pare od [iptara, koje su mi nudili, da se ne snimi ovaj film. Nisam se prodao! A na Srbima je da odlu~e koliko }e ga i kako podr`ati. Vidimo se na premijeri! Dogodine…!!!

Za Srpski Glas: Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiH ^etvrtak 12.- novembar 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

ISTORIJSKA VEST:

Vakcina protiv korone efikasna 90%

Analiza vakcine kompanije Fajzer je prema{ila o~ekivawa ve}ine stru~waka.

Vakcina je sve bli`e masovnoj upotrebi, a prvi rezultati istra`ivawa pokazuju da je ona iza koje stoji kompanija Fajzer Bajontek efikasna 90 odsto. To kojitvrde proizvo|a~i ~ija analiza iza-pokazuje mnogo boqe efekte nego {to su se stru~waci nadali, preimanosi Guardian. na- Visok procenat onih koje je kaovakcina uspela da za{titi ~ine j koove zakqu~ke dovoqno ubedqipro-vim. Regulatorna tela su do sada ilmrekla da bi i vakcina koja je efi}ekasna samo 50 odsto bila odobreko-na. Kompanija koja proizvodi ovu kla-vakcinu je objavila da nije bilo oviena ima, lma. o sa

ozbiqnih ne`eqenih efekata.

“Danas je sjajan dan za nauku i ~ove~anstvo. Prvi set rezultata na{eg ispitivawa vakcine kovid 19 faze 3 pru`a po~etne dokaze o sposobnosti na{e vakcine da spre~i kovid 19”, rekao je dr Albert Bourla, predsednik i izvr{ni direktor kompanije Fajzer.

U fazi tri testirawa ove vak-

cine je u~estvovalo 43.000 qudi.

Prikupqawe neophodnih podataka o vakcini koji se odnose na to koliko je bezbedna }e se sakupqati do tre}e nedeqe novembra, rekli su u kompaniji Fajzer.

Posle toga kompletan dosije }e biti predat regulatornom telu koje je odobrava. Brzo izdavawe dozvole bi zna~ilo da }e prve doze biti date medicinskom osobqu do kraja godine.

Nau~nici saglasni: Na 300 miliona planeta mogu} `ivot Na{a galaksija ima mnogo potencijalno nastawivih planeta, a NASA tvrdi da ih je najmawe 300 miliona. [irom sveta, nau~nici su pregledali izve{taje teleskopa Kepler i postigli konsenzus da na Mle~nom putu postoje brojne planete na kojima mo`e da bude vode za pi}e.

Kako su pet ameri~kih televizija u roku od 15 minuta proglasile Xoa Bajdena „pobednikom predsedni~kih izbora“

e}i a je

ako Nakon ~etiri dana ~ekawa, neizvesnosti i naodu-petosti, pet ameri~kih televizija proglasile su romXoa Bajdena pobednikom predsedni~kih izbora u nimrazmaku od 15 minuta, po~ev{i od 17.24 sati po imosredwoevropskom vremenu.

Pla- CNN je bio prvi, sledili su NBC i MSNBC 55 imosekundi kasnije. CBS je u~inio isto u 17.25, a ABC radu 17.26 sati. he- Sve ~etiri televizije koriste iste podatke o sambrojawu glasova i izlazne ankete kako bi predviara.dele pobednika trke. pri- Novinska agencija AP i Foks wuz, koje sara|uoso-ju u istra`ivawu izbornih podataka, objavile su dokBajdenovu pobedu ne{to kasnije, u 17.40 sati. ~in. Foks je istovremeno s Pensilvanijom, za Bajdeetana proglasio i Nevadu, pa po toj mre`i izabrani fil-predsednik ima najvi{e elektora, 290. na{ Foks je, naime, pre dva dana Bajdenu pripisao sta jke. ato sajt se o

a se mo-

ban e sa imo deST“, sanjer to. eba mem ili, m se koimo

las: ana vi}

Arizonu, {to ostale medijske ku}e jo{ nisu u~inile, pa po wima ima 273 elektora.

Televizije su objavile da je Bajdenovo vo|stvo u Pensilvaniji, koje je u subotu dostiglo 34 hiqade glasova, dovoqno da zakqu~e trku.

Teleskopom Kepler devet godina je posmatran kosmos. Uspeo je da identifikuje na hiqade egzoplaneta. ^asopis The Astronomical Journal pi{e da u okviru Mle~nog puta ima oko 300 miliona potencijalno nastawivih planeta, na kojima mo`e da bude vode za pi}e. Naravno, ovo su samo okvirne procene, a kako ka`u iz agencije NASA, moglo bi da ih bude i mnogo vi{e.

Neke su nam prili~no blizu (za svemirske standarde, naravno), pa je tako najbli`a na 20 svetlosnih godina od Zemqe.

"Mada ovaj broj planeta nije kona~an, a voda na povr{ini je samo jedan od mnogih faktora koji ~ine planetu nastawivom, veoma je uzbudqivo {to znamo da postoje ovakvi svetovi", rekao je Stiv Brajson iz agencije NASA.

8

REPUBLIKA SRPSKA

^etvrtak 12. novembar 2020.

Dodik: Incku smeta ime Radovana Karaxi}a, a ne smeta Alije Izetbegovi}a i Zelenih beretki

Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da je visoki predstavnik Valentin Incko "bo{wa~ki lobista i faktor nestabilnosti u BiH" i da }e se {to pre on ode stvoriti uslovi za dogovor i stabilizaciju u toj zemqi.

"Zanimqivo je da mu smeta ime Radovana Karaxi}a, a ne smeta ime Alije Izetbegovi}a, 'Zelenih beretki', Jure Franceti}a ili Mile Budaka, po kojima ulice u FBiH nose imena", istakao je Dodik.

Incko je ranije izjavio da je Dodiku dao rok od {est meseci da promeni naziv Studentskog doma na Palama i ukloni po~asnu tablu sa imenom "Radovan Karaxi}", a da }e u suprotnom na narednom sastanku Saveta bezbednosti u maju tra`iti da mu

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo} se zabrane putovawa u sve zemqe EU. Dodik je ocenio da Incko u BiH gubi vreme i "da bi ovih dana bio korisniji svojoj dr`avi ~iji je glavni grad bio meta islamskog terorizma".

"Da se vrati ku}i imao bi {ta da ispri~a vlastima svoje zemqe o toj temi, jer je toliko godina proveo u BiH da je mogao da nau~i mnogo o terorizmu, onima koji regrutuju teroriste i wihovim rutama", zakqu~io je Dodik.

S. G.

NEMAMO REZERVNO NEVESIWE, PA NI REZERVNI POLO@AJ!

Otkriven spomenik Novici Gu{i}u Spomenik legendarnom komandantu Nevesiwske brigade Novici Gu{i}u odraz je qubavi i po{tovawa nevesiwskog naroda i boraca Nevesiwske brigade prema svom komandantu, poru~eno je u nedequ sa sve~anosti otkrivawa spomenika u

prirodnoj veli~ini ispred nekada{we kasarne "Nevesiwska pu{ka".

Spomenik su otkrili srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik, ministar rada i bora~ko invalidske za{tite Republike Srpske Du{ko Mi-

lunovi}, predsednik Bora~ke organizacije Republike Srpske Milomir Sav~i}, jedan od komandanata Nevesiwske brigade Ranko Prodanovi}, sin poginulog borca Aleksandar Zirojevi} i sin komandanta Gu{i}a Damjan Gu{i}.

Otkrivawu spomenika prisustvovali su predstavnici op{tinske i republi~ke vlasti, bora~kih udru`ewa, te vi{e stotina gra|ana Nevesiwa.

Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik rekao je da je Nevesiwe slobodarski grad koji je dao mnogo junaka.

- Danas je poseban dan, ne samo za Nevesiwe, ve} za Republiku Srpsku, jer je ovdje podignut spomenik jednoj od legendi otaxbinskog rata Novici Gu{i}u, komandantu Nevesiwske brigade koja je u dva navrata za Mitrovdan 1992. i 1994. odbranila Nevesiwe i slobodu ovog naroda - rekao je Dodik.

R. N.

Sarajevo proslavilo Bajdenovu pobedu U Sarajevu se u nedequ slavila izborna pobeda Xo Bajdena na izborima za 46. ameri~kog predsednika. Visoki predstavnik me|unarodne zajednice za BiH Valentin Incko izrazio je o~ekivawe da }e „novi stanar u Beloj ku}i okrenuti novi list” odnosa i prema Balkanu, i prema BiH. Defileom kroz glavne sarajevske ulice, gra|ani su proslavili rezultat ameri~kih predsedni~kih izbora, a iz automobila koji su pravili „slavqeni~ku buku” vijorile su se zastave Amerike i BiH. Gradska uprava Sarajeva odlu~ila je da u ~ast Bajdenove pobede postavi sve~anu rasvetu na zdawe gradske skup{tine {to je praksa u slu~ajevima kada glavni grad BiH obele`ava zna~ajne doga|aje.

M. T.

PREMINULO 19 QUDI

Koronom zara`ene jo{ 383 osobe u Srpskoj Kod jo{ 383 osoba u Republici Srpskoj potvr|en je novi virus korona me|u 903 laboratorijskih uzoraka, dok je preminulo 19 qudi u protekla 24 sata, saop{tio je Institut za javno zdravstvo RS. Radi se o 203 mu{ke novozara`ene i 180 `enskih osoba od kojih je 49 mla|e, 266 sredwe i 68 osoba starije `ivotne dobi.

Prema mestu prebivali{ta, 97 osoba je iz Bawaluke, 64 iz Bijeqine, 57 iz Trebiwa, 30 iz Nevesiwa, 27 iz Zvornika, 15 iz Srpca, 14 iz Bile}e, 12 iz Mrkowi} Grada, 11 iz Prijedora, devet iz Ugqevika, osam iz Lakta{a, sedam iz Kne`eva, pet iz [ipova, po ~etiri iz Prwavora i ^elinca, po tri iz Bratunca, Gradi{ke, Kotor Varo{a i Han Pijeska, dve iz Vlasenice i po jedna iz Doboja, Kozarske Dubice, Novog Grada, Ribnika i Tesli}a.

U posledwa 24 ~asa, Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske prijavqeno je 19 smrtnih slu~ajeva kod kojih je potvr|eno prisustvo novog virusa korona.

Radi se o 12 mu{karaca i sedam `ena, sredwe i starije `ivotne dobi, iz Bawaluke (~etri osobe) Modri~e (dve osobe), Bile}e, Isto~nog Novog Sarajeva, Prwavora, Mrkowi} Grada, Ribnika, Kotor Varo{i, Kne`eva, Ugqevika, Bijeqine, [amca, Doboja i Tesli}a.

Do sada je u Republici Srpskoj potvr|eno 22.637 slu~ajeva virusa korona, a preminula je ukupno 560 osoba kod koje je potvr|en test na novi virus korona. U Republici Srpskoj, od novog virusa korona, do sada se oporavilo ukupno 9.031 osoba, a testirano je ukupno 113.174 osoba. Ukupan broj hospitalizovanih u Republici Srpskoj je 1.202, u Univerzitetskom klini~kom centru Republike Srpske 463, a u op{tim bolnicama 739.

S. G.

CRNA GORA

^etvrtak 12. novembar 2020. 9

Korona zaustavila formirawe crnogorske vlade, Abazovi} pozitivan Glasawe za sastav nove vlade mora}e da bude odlo`eno makar za dve nedeqe, jer je poslanik i lider koalicije Crno na bijelo i Gra|anskog pokreta URA Dritan Abazovi} pozitivan na koronavirus.

Ovih dana treba da se zaka`e kolegijum Skup{tine kako bi se dogovorio datum sednice parlamenta da bi se glasalo o sastavu nove vlade.

Kako je Abazovi} pozitivan, on ne mo`e da prisustvuje sednici, {to zna~i da Vlada bez wegovog glasa ne mo`e da bude izglasana.

Abazovi} je du`an i da prijavi svoje kontakte

kako bi se i oni testirali, {to zna~i da moraju da se testiraju i lideri nove ve}ine sa kojima se Abazovi} sastajao prethodnih dana, kao i ostali poslanici koalicije Crno na bijelo.

Prema saznawima lista Dan, pet poslanika je inficirano koronavirusom.

Na dru{tvenim mre`ama gra|ani napomiwu da je potrebno da se testira i kandidatkiwa za ministarku prosvete, nauke, kulture i sporta Vesna Brati}, za koju je Abazovi} kazao da je upoznao pre nekoliko dana.

U sazivu Skup{tine je 81 poslanik.

M. T.

Ve}ina Crnogoraca smatra da Wego{ev dan treba da bude praznik Tri ~etvrtine gra|ana Crne Gore (75.3 odsto) smatra da dan ro|ewa Petra II Petrovi}a Wego{a treba obele`avati kao nacionalni praznik kulture.

To je pokazalo istra`ivawe agencije De Fakto, sprovedeno za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT).

Gotovo isti je broj (75.1) onih koji smatraju da to treba da bude Dan pobede nad fa{izmom, dok polovina ispitanika (50.1 odsto) smatra da treba obele`avati Dan NATO bombardovawa Jugoslavije.

Da treba obele`avati Dan se}awa na `rtve u Srebrenici smatra 42.2 odsto ispitanika, slede Dan se}awa na `rtve operacije Oluja (39.5), Dan mladosti - Titov ro|endan (36.8).

Skoro tre}ina ispitanika smatra da treba obele`avati Dan podizawa Bo`i}nog ustanka, a petina (20.3) je da to bude Dan prisajediwewa Crne Gore Srbiji. Da ro|endan Krsta Popovi}a treba obele`avati kao nacionalni praznik smatra 10.9, a datum ro|ewa Dra`e Mihailovi}a 6.2 odsto ispitanika.

Kada je su u pitawu doga|a-

ji vezani za Drugi svetski rat, 37.7 odsto ispitanika je odgovorilo da nisu u pravu bili ni partizani, ni ~etnici, ni zelena{i, dok je 32.1 odsto wih odgovorilo sa „Ne znam/Ne mogu da procijenim“.

Da su partizani bili u pravu smatra 24.4 odsto gra|ana, ~etnici - 3.4, a zelena{i - 2.3 odsto ispitanika.

S. G.

U Budvi polo`eni venci na spomen plo~u posve}enu srpskim oslobodiocima Gradona~elnik Budve Marko Carevi} polo`io je venac na spomen plo~u na zidinama Staroga grada, posve}enu srpskim oslobodiocima Budve.

Na tabli koja je iznad glavnih vrata u Stari grad postavqena 1931. pi{e: „Na uspomenu dolaska hrabre pobedonosne Srpske vojske koja posle juna~kih pobeda oslobodi Budvu, na Mitrovdan 8. novembra 1918. postavqa Op{tina Budva”.

I dok su sve{tenici Mitropolije crnogorsko-primorske davali pomen stradalima u Prvom svetskom ratu, dogodio se incident.

Me{tanka Darinka Daja Qubi{a protestovala je smatraju}i da je re~ o la`nim istorijskim podacima. Nastalo je kome{awe, usledile su i te{ke re~i. Sve{tenici su nastavili sa pomenom, a okupqeni su Qubi{u izveli iz mase. „Okupili smo se da jo{ jednom odamo po~ast na{im herojima koji su upisani zlatnim slovima u istoriju srpskog naroda i grada Budve”, rekao je Carevi} i istakao da su oni pred mnogobrojnim i mnogo sna`nijim neprijateqem hrabro ustali u odbranu svoga naroda i svoje Budve. „Sa ovih prostora je bilo 1.100 dobrovoqaca i mi smo na wih ponosni. Zajedno sa svim narodima sa prostora Balkana, na Mitrovdan izvojevali su pobedu i pobedonosno umar{irali u ovaj grad i doneli nama zavet za budu}nost”, kazao je Carevi}, pozivaju}i sve da prihvate ove istorijske ~iwenice.

R. N.

SVETU NEDEQU PODIGLI MORNARI:

Zdravstveno stawe Episkopa Joanikija konstantno dobro Zdravstveno stawe episkopa budimqansko-nik{i}kog i administratora Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikija je uredno i konstantno dobro, saop{tili su iz eparhije.

Vladika je pod redovnim lekarskim nadzorom i prima ordiniranu adekvatnu terapiju u \ur|evim Stupovima, koja }e u narednom periodu, zbog dobrog op{teg stawa biti blagovremeno revidirana, objavqeno je na sajtu eparhije.

Ura|ene su mu brojne analize me|u kojim i snimak plu}a, koji ne ukazuje inflamatorne i infiltrativne promene.

Kako je nastala crkva na hridi kod Petrovca na moru Crnogorska obala nije mnogo razu|ena.

Ima tek petnaestak mawih ostrva. Bogatstvo se, ipak, ne ogleda u broju, ve} u ba{tini, kulturnom nasle|u, svedo~anstvima i legendama, {to treba videti i do`iveti.

Za skoro sva ta ostrva vezuju se zanimqive pri~e, mogu}nosti otkrivawa i novih saznawa. To va`i i za dva mala ostrva naspram Petrovca.

Bilo da ste putnik namernik kroz Crnu Goru, samo prolaznik, putuju}i Jadranskom magistralom iznad malog primorskog grada Petrovca, pa`wu }e vam privu}i dva ostrva. Udaqena oko kilometar od petrova~ke pla`e, u plavetnilu mora se izdi`u ostrva Kati~ i Sveta nedeqa.

Ostrva jedinstveno upotpuwuju izgled

ovog malog zaliva, ali i podsti~u ma{tu kako je nastala crkva na strmoj hridi.

Crkva na hridi naspram Petrovca, izdignuta iznad povr{ine mora nekih 50 metara, prema predawu nastala je nakon brodoloma.

Brodolom se dogodio u nedequ, a pusto, stenovito ostrvo bilo je mesto spasa dela posade. U znak zahvalnosti pre`iveli mornari grade Crkvu Svete nedeqe.

Crkvu na ostrvu su, 1923. godine, obno-

vili pre`iveli mornari iz Boke koji su slu`ili na austrougarskom brodu, prvom potopqenom u Prvom svetskom ratu. "Zentu" su potopili savezni~ki brodovi na nekoliko kilometara od obale, ostaviv{i mornare u moru. Pa{trovi}i, u maniru humanih qudi, krenuli su svojim barkama da spasavaju posadu "Zente". Pre`iveli mornari u znak zahvalnosti i se}awa, obnovili su crkvu Svete nedeqe.

M. T.

10 ^etvrtak 12. novembar novembar2020.

2020. ^etvrtak 12.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

PREDSEDNIK SKUP[TINE Ure|uje: SRBIJE IVICA DA^I]:

Vla{kovi} SrbijaZoran }e po{tovati Va{ingtonski sporazum Predsednik Skup{tine Srbije Ivica Da~i} rekao je u nedequ, 8. novembra, da }e Srbija ispuwavati sve obaveze iz Va{ingtonskog sporazuma koji je potpisala s Pri{tinom, uz posredstvo administracije predsednika SAD Donalda Trampa. „Mi smo jedna ozbiqna dr`ava i ono {to smo mi potpisali,

Ivica Da~i} radi}emo na tome. Da li }e neka druga strana osporavati ono {to je potpisano? Mogu}e je. Mogu}e je da Albanci misle da ako je Bajden pobedio, ne}e morati da ispuwavaju to {to pi{e u sporazumu“, rekao je Da~i}.

On je istakao da }e Srbija imati konstruktivan stav i svakako }e raditi na daqem primewivawu Va{ingtonskog sporazuma.

On je naglasio da je vi{e puta rekao da je siguran da }e dobri odnosi Srbije i SAD biti nastavqeni bez obzira na rezultat predsedni~kih izbora u SAD, na kojima je pobedio Xo Bajden.

Dodao je da se Srbija ni na koji na~in ne me{a niti se me{ala u unutra{wa pitawa drugih dr`ava, ukqu~uju}i i SAD. „Odnosi Srbije i ove zemqe se ne mogu vratiti unazad niti bi trebalo da se vrate unazad time {to bi se poni{tavalo sve ono {to smo do sada ostvarili sa SAD u vreme Trampovog mandata“, istakao je Da~i}.

On je rekao da je Srbija imala dobar odnos s Trampovom administracijom u smislu da su pokrenuta pitawa od regionalnog zna~aja, da su oni imali vi{e razumevawa za srpsku poziciju i da je sada mogu}e tra`iti neki kompromis za odnose Beograda i Pri{tine.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

STI@E PRAVDA ZA ZLO^INE OVK NA KiM 1998-2000. GODINE

Ta~i i Veseqi u pritvoru u Hagu - terete se za zlo~ine na Kosovu i u Albaniji Optu`eni su za ubistvo stotinak Albanaca, Srba, Roma, te politi~kih protivnika biv{e OVK Biv{i visoki pripadnici OVK Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi i Rexep Seqimi, optu`eni za zlo~ine protiv ~ove~nosti na Kosovu i u Albaniji, sme{teni su u pritvor suda za zlo~ine OVK u [eveningenu, saop{tio je u ~etvrtkak, 5. novembra, Specijalni sud za zlo~ine OVK u Hagu.

Ta~i (51), Veseqi (53) i Seqimi (49) avionom iz Pri{tine doleteli su u Holandiju po{to su obave{teni da je sudija za prethodni postupak potvrdio optu`nicu protiv wih.

U saop{tewu suda pi{e da su oni bili „uhap{eni“.

Optu`nicom protiv Ta~ija, Veseqija i Seqimija obuhva}en je i Jakup Krasni}i, koji je u sredu, 4. novembra, uhap{en u Pri{tini i preba~en u Hag, pi{e u saop{tewu Suda.

Oni su, kao pripadnici Dreni~ke grupe OVK, u 10 ta~aka optu`eni za ubistva, nasilni nestanak osoba, progon i mu~ewe. Ta krivi~na dela kvalifikovana su kao zlo~ini protiv ~ove~nosti i ratni zlo~ini.

Specijalni sud u Hagu je jo{ prilikom privo|ewa visokih ~lanova OVK u Hag, 5. novembra, saop{tio da su zlo~ini iz optu`nice protiv Ta~ija, Veseqija, Seqimija i Jakupa Krasni}ija, po~iweni od marta 1998. do septembra 1999. na Kosovu i u Albaniji.

Kao ratni zlo~ini, u optu`nici su navedeni „nezakonito ili proizvoqno hap{ewe i li{avawe slobode, surovo postupawe, mu~ewe i ubistva“, a kao zlo~ini protiv ~ove~nosti „zatvarawe, drugi nehumani postupci, mu~ewe, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“. „Na nekoliko lokacija {irom Kosova, kao i u Kuke{u i ^ahanu u severnoj Albaniji, pripadnici Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK) izvr{ili su krivi~na dela iz optu`nice nad stotinama civila i lica koji nisu u~estvovala u neprijateqstvima“, pi{e u saop{tewu suda.

Sud navodi da su „`rtve bile lica za ko-

OSTAVKA TA^IJA Kosovski tzv. predsednik Ha{im Ta~i je sa dvojicom nekada{wih saradnika, Kadrijem Veseqijem i Rexepom Seqimijem preba~en u Hag, u ~etvrtak, 5. novembra, oko 16 sati, nekoliko ~asova po{to im je Specijalni sud potvrdio optu`nicu za ratne zlo~ine.

Ta~i je, odmah po potvr|ivawu presude podeo ostavku na mesto predsednika Kosova. „Pre nekoliko trenutaka od nadle`nih u Specijalnom sudu obave{ten sam da je pro-

HAG

Specijalni sud }e vr{iti hap{ewa i u Albaniji Nalog za hap{ewe specijalnog tu`ioca Jacka Smita, zbog ratnog zlo~ina, mo`e se izdati i prema albanskim dr`avqanima sa boravi{tem u Albaniji.

Najnovija hap{ewa biv{ih visokih lidera OVK na Kosovu samo po~etak dugog vala hap{ewa osoba koje }e se morati suo~iti s ratnim zlo~inima.

Za sve vreme dok god je tokom rata albanska dr`ava dozvoqavala uspostavqawe zatvora OVK na svojoj teritoriji na kojima je dokazano da su se dogodili zlo~ini, tada }e po svoj prilici specijalni tu`ioci zatra`iti hap{ewa odgovornih osoba i u Albaniji.

U potpunom dokumentu optu`nice poznatom kao Aneks 3 koji je objavio Specijalni sud u Hagu, pored zatvora OVK na Kosovu, navodi i tri zatvora u Kuksu, Hasu i ^a|anu u Tropoji u kojima tu`ioci ka`u da su po~iweni ratni zlo~ini.

Ove zatvore na albanskoj teritoriji, pored pripadnika OVK, ~uvali su i albanski gra|ani sa severnih podru~ja koji su se pridru`ili OVK.

Specijalni sud u Hagu za zlo~ine OVK na KiM

Jakup Krasni}i

Rexep Seqimi

Ta~i i Veseqi ja se podozrevalo da ne podr`avaju OVK i kasnije privremenu vladu Kosova“.

To su bili: „Srbi, Romi i A{kalije; katolici; civili za koje se verovalo da sara|uju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima; Albanci koji su podr`avali Demokratski savez Kosova ili bili povezani sa tom strankom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK“. @rtve su, po optu`nici, bili i „Albanci koji se nisu pridru`ili OVK ili nisu podr`avali OVK i lica koja su na osnovu svog trenutnog ili biv{eg zaposlewa va`ili za protivnike OVK“. „Potvr|ena optu`nica navodi da su Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi, Rexep Seqimi i Jakup Krasni}i individualno krivi~no odgovorni po raznim oblicima krivi~ne odgovornosti za krivi~na dela iz optu`nice koja su izvr{ena u kontekstu oru`anog sukoba tiv mene potvr|ena optu`nica. Bi}u dostupan pravdi i molim sve da ne gube strpqewe i nadu“, izjavio je Ta~i.

Rekao je i da podnosi ostavku, kako bi izbegao da se predsednik na|e optu`en u Hagu.

Ta~ija }e, privremeno, na mestu kosovskog predsednika zameniti Vqosa Osmani iz Demokratskog saveza Kosova, ali je jo{ uvek nejasno ko }e trajno zauzeti tu funkciju, posebno po{to su ova hap{ewa u velikoj meri obezglavila Demokratsku partiju Kosova.

neme|unarodnog karaktera na Kosovu i koja su ~inila deo ra{irenog i sistematskog napada na lica za koja se smatralo da su protivnici OVK“, pi{e u saop{tewu suda.

Glavni tu`ilac Xek Smit predlog optu`nice protiv Ta~ija, Veseqija, Seqimija i Krasni}ija podneo je 24. aprila, a jo{ nije poznato kada je optu`nicu potvrdio sudija.

Optu`nica je utemeqena na izve{taju specijalnog izvestioca Saveta Evrope, Dika Martija, o zlo~inima OVK na Kosovu i u Albaniji, 1998-2000.

U tom izve{taju iz 2011. godine, Marti je Ta~ija ozna~io kao vo|u Dreni~ke grupe OVK koja je u improvizovanim logorima u Albaniji pod nehumanim uslovima dr`ala, mu~ila i ubijala zarobqene Srbe, kao i Albance i Rome koje je smatrala nelojalnima.

Marti je u izve{taju naveo pouzdana saznawa da su nekim od zarobqenih Srba u Albaniji posthumno bili va|eni organi koji su potom na crnom tr`i{tu prodavani za transplantaciju.

Veseqi je u Martijevom izve{taju nazvan „osovinom“ Dreni~ke grupe koja je opisana kao kriminalna organizacija koja se bavila i trgovinom drogom i qudima, i drugim oblicima kriminala.

Martijev izve{taj je podstakao osnivawe Specijalizovanih ve}a Kosova sa sedi{tem u Hagu - kako se zvani~no zove sud za zlo~ine OVK. Pod me|unarodnim pritiskom, Sud je 2015. godine osnovala Skup{tina Kosova.

ALBANKA ISPRATILA TA^IJA U HAG SLIKOM SUNARODNIKA ZA ^IJA UBISTVA JE OSUMWI^EN

NE BUDE IZVEDEN PRED SUD’’ ’’DOK SVAKI VA[ UBICA trenutni lider DemokraNekada{wa predsedni-

Ubijeni predstavnici Rugovinog DSK. Gervala je sa ovom slikom poru~ila Ta~iju da je vreme da za ta ubistva dobije zaslu`enu kaznu

tske partije Kosova. ca ogranka Demokratskog U optu`nici protiv saveza Kosova u Nema~Ha{ima Ta~ija i Kakoj Donika Gervala, drija Veseqija prema objavila je 8. novembra, neposredno nakon nezvani~nim inforpodizawa optu`nice macijama nalaze se i protiv vo|a terorislu~ajevi ubijenih ~lasti~ke OVK Ha{ima Ta~i- Donika Gervala nova DSK u periodu 1999ja i Kadija Veseqija, foto2001. godine. grafije aktivista te stranke, koNa Kosovu i Metohiji se godiji su ubijeni tokom i posle ratnih nama unazad govori o Ta~ijevoj zbivawa 1999. godine. odgovornosti za likvidacije po- Sa vama i na`alost mnogima liti~kih protivnika. drugim poput vas! Sa va{im poNekada{qi komadant Kfora rodicama! Ju~e. Danas. Sutra. na Kosovu italijanski general Uvek! Bez kompromisa. Dok va{ Fabio Mini u kwizi Rat posle ’’ je da Taposledwi ubica ne bude izveden rata’’ napisao je: - Vreme pred lice pravde - napisala je ~i odgovori ko je’’ ubio 28 preGervala u opisu fotografije. dstavnika Rugovinog DemokraAktivistkiwa je na taj na~in tskog saveza Kosova’’ u toku 1998 poslala jasnu poruku Ta~iju koji je - 2001. godine.

E

koja napro-

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

kra-

otiv Kaema fore i ~la999-

odievoj po-

ora ral sle Taprekra998

voqnim prilozima pojedinaca, SRBI IZ HRVATSKE institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak pronedavno je kazao kakoVukosavqese nisu stejekat - ka`e Milutin vi}, ~lan Odbora za postavqawe kli uvjeti za }irilicu u Vukovaru. krsta Stolovima.

Ipak, na pojedine pripadnike srpvrhtoUsovica planski skeNajvi{i zajednice ne obeshrabruje je izabran kako bi se ovaj krst, u u kori{tewu svog zagarantiranog zavisnosti od vremenskih priprava da zatra`e osobnu iskalika, okolnih plani-i znicu video koja }ei sa pored hrvatskog na Jastrepca, Ruengleskog jezikaKopaonika i latinice,ibiti dnika, pa ~ak i sa Prokletija. i na srpskom jeziku i }irili~nom On }e podse}ati naredne generapismu. Slavko Bubalo, urednik cije da su u okolini Kraqeva novina Izvor koje izdaje Zajednastale srpske svetiwe, sreni~ko ve}e op{tina, ka`e@i~a kako on dwovekovni manastiri i i wegova obiteq pravo na osobStudenica, ali }e i svedo~iti o nu iskaznicu na srpskom stradawu vojnika srpskejeziku vojskei pismu koriste otkako je to pravo poginulih upravo na Stolovima ustanovqeno. prilikom povla~ewa u Prvom – Ja neratu. tvrdim da sam ve}iR.ili svetskom N. mawi Srbin zato {to koristim to pravo, ali smatram da trebamo da koristimo prava koja imamo. To pravo }emo izgubiti ako ga ne budemo koristili – isti~e Bubalo.

– Ako se ~ovek stalno sklawa i izbegava da se suo~i sa ovakvim situacijama, onda }e gotovo uvek imati problema. Ja se trudim da sa svima budem qubazan. Pri~am na srpskom jeziku i na ekavici i do sada, osim ova dva primera koja sam naveo, nisam imao nikakvih problema, ni na ulici, ni u trgovini, nigde nisam do`iveo da me neko ispravqa – napomiwe Bubalo.

– Mislim da ne treba be`ati od toga {ta si i ko si. Va`no je imati neko samopo{tovawe i tada }e te i drugi po{tovati. Ako se stalno sklawamo, onda to ne iza|e na dobro jer strahom hranimo one koji bi u nama da izazovu strah – upozorava Bubalo.

Smatra da ukoliko Srbi `ele o~uvati svoj identitet, trebaju uzimati dokumente na srpskom jeziku i }irili~nom pismu. Isto tako, trebaju upisivati djecu na nastavu na srpskom jeziku, koristiti srpski jezik (ekavskog ili ijekavskog govora) i }irilicu u svim prilikama gdje je to mogu}e.

– Dvojezi~nu osobnu iskaznicu odlu~ila sam napraviti zato {to volim }irili~no pismo. To je prvo pismo koje sam nau~ila jer sam zajedno sa svojom porodicom 1995. godine morala oti}i u Srbiju. Drugi razlog za{to sam odlu~ila napraviti osobnu iskaznicu na }irilici je taj {to je to pismo, na`alost, nepo`eqno i omra`eno u hrvatskom javnom i obrazovnom prostoru.

Jako je tu`no i sasvim pogre{no

^etvrtak 12. novembar 2020. 11

]irilica se ~uva i dvojezi~nom li~nom kartom Prema podacima MUP-a, pravo na dvojezi~ne osobne iskaznice u prosjeku godi{we zatra`i samo 97 osoba srpske nacionalnosti, za razliku od primjerice 2.848 Talijana

Li~na karta Hrvatske i na }irilici

Jedno od prava zagarantiranih Ustavnim zakonom o pravima naop-cionalnih mawina jeste i pravo mijaposjedovawa osobne iskaznice na nijejeziku i pismu kojim se pripadnici ija. mawine slu`e. Iz Ministarstva tajuunutarwih poslova (MUP) ka`u Di-kako postupak izdavawa osobne i uiskaznice pripadnicima nacionalnih mawina nije razli~it od ti je postupka izdavawa ostalih osobOVK nih iskaznica, ali dodaju kako aniilapripadnik nacionalne mawine ce imora naglasiti slu`benoj osobi koja izdaje osobnu iskaznicu da saz-se radi o zahtjevu za izdavawe Al-osobne iskaznice pripadniku i sunacionalne mawine i u tu svrhu tra-prilo`iti dokaz o nacionalnoj pripadnosti ukoliko u slu`benim vanevidencijama MUP-a nije evidenanatiran taj podatak. ila Srbi su najbrojnija nacionalob-na mawina u Hrvatskoj. Prema zadwem popisu stanovni{tva iz iva-2011. godine, Srba u Hrvatskoj je i{-bilo 186.633. Prema podacima d zaMUP-a, u proteklih pet godina kom,vrlo mali broj pripadnika ove Ko-mawine koristio je pravo na dvojezi~ne osobne iskaznice. U prosjeku godi{we to pravo zatra`i EN 97 osoba srpske nacionalnosti.

Talijani su pak nacionalna mawi-

D’’

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobrona koja najvi{e koristi to pravo, u prosjeku wih 2.848 godi{we.

– S obzirom na to da je Istarska `upanija po statutu dvojezi~na, smatramo da zapravo svi u woj, a ne samo pripadnici talijanske mawine, trebaju imati dvojezi~ne iskaznice – ka`e GianclaudioPellizzer,predsjednikVije}a talijanske nacionalne mawine Istarske `upanije, koji i sam ima

dvojezi~nu osobnu iskaznicu.

Dodaje da je wihov stav da se prilikom tra`ewa osobne iskaznice ne bi trebalo nacionalno izja{wavati nego bi se to pravo trebalo ostvarivati automatizmom i to na podru~ju cijele Istarske `upanije. Wegova iskustva s dvojezi~nom osobnom iskaznicom su pozitivna i tvrdi kako nikada nije zbog toga do`ivio diskriminaciju i neugodnost. Ipak, poru~uje kako ni u Istri, {to se ti~e prava talijanske nacionalne mawine, nije sve idealno. Borba za mawinska prava nikada ne prestaje.

– Puno toga smo nakon 1990. izgubili. Sada se borimo da to vratimo. U Jugoslaviji smo dobivali dokumente i sve ra~une dvojezi~no. Imali smo talijanski jezik u ve}inskim {kolama kao jezik dru{tvene sredine koji je bio obavezan, a sada je izborni – isti~e Pellizzer.

Smatra da je iznimno va`no da svi u Istri u~e talijanski kako bi se mogli razumjeti i kako bi se o~uvao talijanski jezik kao jezik sredine.

Na drugom kraju Hrvatske, u isto~noj Slavoniji, jezik i pismo srpske zajednice i daqe su nepo`eqni. Gradona~elnik Vukovara

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

da se putem pisma ili jezika poti~u nacionalizam i mr`wa prema razli~itosti. Tako da je ta moja osobna iskaznica jedan mali protest protiv onih koji to pismo zloupotrebqavaju ili zabrawuju. Tre}e, mislim da je va`no da se to ustavno pravo koristi. Va`no je radi o~uvawa }irilice, koja je na prostoru Hrvatske prisutna stoqe}ima – ka`e novinarka Tatjana Dragi~evi}, koja ujedno vodi odjel za socijalna i humanitarna pitawa u Srpskom narodnom vije}u.

Osobnu iskaznicu vadila je u obrova~koj policijskoj postaji, u kojoj nije do`ivjela neugodnosti ve} samo malu iznena|enost slu`-

Uhap{en jo{ jedan Srbin iz Negoslavaca U Hrvatskoj je uhap{en jo{ jedan Srbin iz Negoslavaca zbog navodnog u~e{}a u zlostavqawu hrvatskih ratnih zarobqenika na poqoprivrednom dobru Ov~ara kod Vukovara 1991. godine, a rije~ je o Milivoju \or|evi}u, rekao je Srni direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo [trbac.

On ovo hap{ewe povezuje sa nedavnim zadr`avawem u pritvoru dvojice Srba, tako|e iz Negoslavaca, koji su uhap{eni zbog navodnog ratnog zlo~ina nad hrvatskim zarobqenicima na Ov~ari, odnosno da su bili u {paliru koji je tukao zarobqenike. [trbac je napomenuo da je uhap{eni \or|evi} u vrijeme de{avawa na Ov~ari imao samo 17 godina, te ocijenio da je

ovo hap{ewe izvr{eno vi{e da bi se udovoqilo javnosti pred obiqe`avawe tog doga|aja.

- S obzirom na stalne prigovore da se zlo~inci {etaju Vukovarom i da ih treba zatvoriti, ove godine, da bi se udovoqilo javnosti, populisti~ki je uhapsiti bilo koga, pa i nekog koji je imao 17 godina – rekao je [trbac. On je podsjetio da je prije nekoliko dana odre|en pritvor dvojici uhap{enih Srba iz Negoslavaca Vojinu Krsti}u /71/ i Dra`enku \oki}u /57/, koji se sumwi~e da su bili u {paliru na Ov~ari i tukli zarobqenike.

- Sve i da su bili u {paliru, to nije ratni zlo~in – rekao je [trbac, koji pretpostavqa da je i Milovoje \or|evi} uhap{en

iz istih razloga kao i ova dvojica.

Hrvatsko Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je danas da je u okviru nastavka provo|ewa kriminalisti~kog istra`ivawa na okolnosti te{kih zlostavqawa hrvatskih ratnih zarobqenika na poqoprivrednom dobru Ov~ara, ju~e na podru~ju Negoslavaca uhap{en hrvatski dr`avqanin ro|en 1974. godine.

U saop{tewu se navodi da je tokom istrage utvr|ena osnovana sumwa da je uhap{eni u popodnevnim ~asovima 20. novembra 1991. godine, tada kao sedamnaestogodi{wak, zajedno sa ranije uhap{enim dvojicom Srba, na Ov~ari u~estvovao u fizi~kom zlostavqawu hrvatskih ratnih zarobqenika.

S. G.

benice.

– Prilikom prijavqivawa boravi{ta u MUP-u i u banci prilikom raspitivawa oko kredita, kada su vidjeli moju osobnu iskaznicu, slu`benici su mi rekli da mi ne mogu pru`iti tra`enu uslugu jer nemam hrvatsko dr`avqanstvo. Vjerujem da ih je zbunio izgled iskaznice i da, na`alost, nisu naviknuti na takve dokumente. Vidjev{i }irilicu zaboravili su na ~iwenicu da bez dr`avqanstva ne bih mogla imati iskaznicu. Dakle, na prvu nisu prepoznali da se radi o hrvatskoj osobnoj iskaznici, iako ima isti oblik i izgled – kroz smije{ak komentira Tatjana Dragi~evi}.

S. G.

12

DRU[TVO

^etvrtak 12. novembar 2020.

HE

DRAGICA BO@ANI] IZ ORAHOVCA O PAKLU KOJI JE PRE@IVELA OD TERORISTA OVK:

Molila sam ih, ubijte mene i mu`a, N a ostavite mi sina d Dragica Bo`ani} iz Orahovca ostala je bez supruga Mladena i sina Nemawe. Na wihovu ku}u su u no}i izme|u 17. i 18. jula 1998. pucali pripadnici OVK, a potom ih odveli na nepoznatu lokaciju.

Potvr|ivawe optu`nice protiv ~elnika OVK, ukqu~uju}i i Ha{ima Ta~ija, sada biv{eg predsednika Kosova, uzburkalo je duhove pro{losti. Veliki broj Srba s Kosova stradao je od terorista kojma je Ta~i komandovao, ali porodice `rtava, koje se s tim bolom nose ve} 22 godine, ne raduju se sledu doga|aja - wihovih najmilijih nema i bol za wima, pre svega decom, ni{ta ne mo`e da ubla`i.

Bo`ani}eva iz sela Opteru{a, op{tina Orahovac, ostala je bez supruga i sina.

I sama je bila zatvarana, ispitivana od OVK, ali za svoj `ivot se, dodaje, nikada nije bojala. Brinula je tog jula 1998. samo da joj Albanci vrate maloletnog sina Nemawu, tek stasalog momka, kao i supruga, ali, na`alost, 18 godina kasnije, 2006, na grani~nom prelazu Merdare, preuzela je wihove kosti.

"Te no}i, 17. na 18. jul 1998, pripadnici OVK su satima pucali na na{u ku}u u selu Opteru{a. Verujem da je povod bio dogovor koji je moj suprug imao s jednim od-

bornikom, Albancem, iz na{eg mesta. Taj Albanac je do{ao kod nas ku}i i ponudio mom suprugu da ukoliko wegovi - Albanci, do|u po nas, on pozove wega da ga za{titi, a ukoliko na{i - Srbi, do|u po wega, da on pozove mog supruga. Mislim da se to pro~ulo i da je zato do{lo do napada na nas", ka`e Dragica Bo`ani} i nastavqa da opisuje tu kobnu no}: "Moj suprug je pred jutro odlu~io da se predamo i odveli su i nas i na{e kom{ije na nepoznatu lokaciju, u neku ku}u. Tu su razdvojili mu{karce i `ene. Stalno su nas sve naizmeni~no ispitavali i jednom prilikom sam rekla, molila te Albance koji su nas dr`ali: „Ubijte mene i mu`a, samo mi pustite sina."

U tom objektu smo bili danima. Za sve to vreme tri puta sam videla sina. Posledwi put smo sedeli na nekim pawevima i kad su ga odvodili, on me je pogledao i rekao tom {to ga je odvodio: „Nemojte da mi dirate mamu." Eto kakav je bio moj sin!

Prema wenim re~ima, `ene su kasnije prebacili na druge lokacije, a supruga i sina od tada vi{e nije videla. Albanci su je kao zarobqenika {etali po selima, a spasle su je snage me|unarodne zajednice, koje su je prebacile u prostorije Crvenog

A kojo ruka i zd i ne u za ~aso U vre kol ri.

krsta u Pri{tini.

"Na kraju sam zavr{ila u Vrwa~koj Bawi kod ro|aka, a potom u Mladenovcu, gde i danas `ivim. Udru`ewe u Beogradu mi je 2006. javilo da su na{li wihove (supruga i sina) kosti. Preuzela sam wihove kosti 2006. na prelazu Merdare i sahranila ih na Orlova~i, u Beogradu, ali ne verujem da su to oni. Ostavila sam to na Bogu."

Kosti Mladena i Nemawe Bo`ani}a

NAJSTARIJA KUVARICA U SRBIJI:

Buda je kuvala Titu i Kardequ, stekla 120 godina radnog sta`a, a danas `ivi u iznajmqenoj sobi!

Budimirka Buda Mladenovi} za{titni je znak, ali i tragi~na heroina motela “Sopo}ani” kraj istoimenog sredwovekovnog manastira kod Novog Pazara. Dok se bli`i 90. godini `ivota, ova starica i daqe s istim `arom sprema kulinarske specijalitete tog kraja. Ona koja radi u

Motel Sopo}ani motelu od svoje 20. godine, u dve smene, od jutra do pono}i i tako punih 66 godina.

Svi se sla`u da Budimir-

ka Mladenovi} ima 120 godina sta`a, jer nikada nije koristila vikend niti je odmarala bilo koju smenu, a samo ~etiri puta je oti{la na odmor. Wen `ivot je bio kuhiwa, zapravo kuhiwa motela “Spo}ani” postala je wen dom.

– Odrasla sam u siroma{noj

porodici, ~uvala ovce, a majka mi je rekla da se zaposlim ovde kao kuvarica i tako do|em do svog dinara. Govorila mi je da je to jedini na~in da kupim haqinu u kojoj bih se mogla udati – govori Budimirka.

Ona nije ni slutila da }e vreme od 1954. do danas provesti u kuhiwi gde je postala majstor za doma}u kuhiwu iz novopazarskog kraja, tembal, ro{tiq, proju, pite, poga~e, jagwetinu ispod sa~a…

Kako ka`e, kulinarskom zanatu nau~ila je Er`ebet, kuvarica Mo{e Pijade, a ubrzo je po~ela da sama eksperimenti{e i priprema specijalitete doma}e kuhiwe ovog kraja, poput proje, raznih pita, poga~a, jagwetine, teletine…

Osim Tita, wenom kuhiwom odu{evqeni su bili i svi gosti, ambasadori su po isteku mandata `eleli da je vode u svoju domovinu kako bi im bila li~ni kuvar, ali se woj nije i{lo iz Sopo}ana. I pored toga, nisu je zaboravili, pisma, razglednice i pokloni godinama su joj stizali iz Australije, Japana, Nema~ke, Kanade, Meksika, Amerike…

Da je anga`uju, `eleli su i vlasnici najboqih hotela Jugoslavije, a jedna delegacija diplomata ponudila joj je i posao u centrali UN u Wujorku, koji je tako|e odbila iz straha da da zakora~a u nepoznato i nepredvidivo.

I tako godinu po godinu, deceniju po deceniju, motel joj je postao jedina ku}a. Tako se prema wemu i odnosila, radila je dve smene, spavala po par sati, na bolovawe nikad nije i{la, a godi{wi odmor koristila je samo ~etiri puta.

Buda Mladenovi} isti~e da joj je `ao {to se nije udala. I dodaje kako ~esto misli o godinama koje su prohujale.

M. T.

prona|ene su u mestu Volujak kod Kline.

Optu`nica koja je podignuta protiv Ta~ija i ostalih ~elnika OVK obuhvata mu~ewe 407 qudi u 34 nelegalna pritvora na Kosovu i u Albaniji, od ~ega je najmawe wih 98 zverski ubijeno. Na spisku popri{ta ubistava u optu`nici, najvi{e `rtava 24 - prona|eno je na lokaciji Volujak kod Kline, na kojoj su pripadnici OVK 1998. streqali otete Srbe.

Zoran Vla{kovi} joj p wih nac “ koje opi nije nek gled dil mal sed to p eto, vid bud sti, star na c stan `de O Zre otac man

OVO SE ZOVE SRPSKA DOMI[QATOST!

Legenda koja svedo~i za{to Srbin nikad ne}e propasti!

Krizne devedesete godine pokazale su u putom sjaju koliko srpski narod ume da bude domi{qat i snala`qiv i koliko daleko mo`e i}i kako bi pre`iveo bedu i siroma{tvo.

Narod se tih godina uglavnom snabdevao kod {vercera koji su robu izlagali na ulicama, po automobilima. Beogra|ani iz tog vremena pamte Bulevar revolucije, dana{wi Bulevar kraqa Aleksandra, kao jednu od najve}ih ilegalnih “pijaca” gde su qudi prodavali sve i sva{ta.

Ba{ sa Bulevara dolazi i jedna od najurnebesnijih urbanih legendi Beograda koja dokazuje da na{ narod nikada ne}e propasti. [etaju}i po Bulevaru te “vesele” ’93. godine mogli ste da vi-

dite i qude koji su na kartonskim kutijama prodavali sijalice.

Ni{ta novo, ni{ta zanimqivo, rekli biste. Me|utim, jedan od wih prodavao je i one pokvarene – pregorele.

Kada je upitan za{to to prodaje i ko bi normalan to kupio, prodavac se nasmejao i rekao da se narod “otima” za pokvarene sijalice. [ta }e im to, bilo je logi~no pitawe.

– Kako {ta }e im, burazeru, pa da mewaju u firmi – glasio je odgovor prodavca.

Da, Beogra|ani su pregorele sijalice uvrtali u svojim firmama, a one “zdrave” nosili ku}i, kako bi u{tedeli koji dinar.

R. N.

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 12. novembar 2020. 13

HEROJ ZREWANINA:

Nenad je nezaposlen, ali ga to nije spre~ilo da pomogne maloj Aniki!

Anika Mani} je dvogodi{wa devoj~ica kojoj fali jo{ nekoliko hiqada SMS poruka kako bi dobila priliku za normalan i zdrav `ivot. Aniki je u pomo} prisko~io i nesebi~ni Zrewaninac Nenad Popov, koji u zamenu za humanitarnu SMS poruku nudi ~asove gitare.

Ukoliko pomo} ne bude skupqena na vreme, maloj Aniki je ostalo jo{ samo nekoliko nedeqa `ivota, upozoravaju lekari. Za to vreme mnogi su se anga`ovali da Ukoliko pomo} ne bude skupqena na vreme, maloj Aniki je ostalo jo{ samo nekoliko nedeqa `ivota Zrewaninac Nenad Popov (43), muzi~ar, otac dvoje dece, a pre svega skroman i human ~ovek

joj pomognu, a jedan od wih je i ovaj Zrewaninac.

“Ne postoje re~i koje bi mogle da opi{u {ta ose}am: nije to bes, ve} vi{e neka nemo} kada pogledamo u kakvom ludilu `ivimo, gde normalan ~ovek ne mo`e da sedi skr{tenih ruku i da to posmatra i misli ‘pa dobro eto, skupi}e se’. S druge strane, vidim silne sms poruke koje se {aqu za budala{tine – rijalitije i ostale gluposti, milioni se skupqaju da se promovi{u starlete. Kad se sve to sabere, to dolazi na cifru koja bi jednom detetu zna~ila opstanak i nastavak `ivota. To me izjeda i `dere u ovom sistemu”.

Ovako pri~u o svojoj akciji po~iwe Zrewaninac Nenad Popov (43), muzi~ar, otac dvoje dece, a pre svega skroman i human ~ovek, koji je trenutno bez posla. Kada

je video da je u toku akcija za malenu Aniku Mani}, razmislio je {ta bi on mogao da uradi po tom pitawu. Odlu~io je da drugima prenese svoje najvrednije znawe – svirawe gitare, koja je deo wega od kada zna za sebe.

Bio je inspirisan drugim osobama sa sli~nim idejama, koje je video na dru{tvenim mre`ama.

“Nisam imao nikakvu posebnu ideju za stvarawe te akcije, ve} jednostavno kao svedok te situacije koja se de{ava tim malim an|elima, kojima je potrebna pomo} da bi nastavili da `ive i da bi imali sre}no detiwstvo, sasvim slu~ajno sam po dru{tvenim mre`ama video da qudi zaista poku{avaju na sve mogu}e na~ine da pomognu toj deci.

Jednostavno rade sve {to je mogu}e i nemogu}e”, ukazuje Nenad.

Jednostavno je – ukoliko ste roditeq nadarenog deteta ili sami `elite da steknete novu ve{tinu, Nenad vam mo`e dr`ati ~asove u`ivo ili onlajn, a cena jednog ~asa je SMS za Aniku Mani}.

“Jedan ~as gitare meni ne}e obezbediti da ja svojoj deci napunim trpezu za jedan dan. Ali, s druge strane, na~in na koji sam ja svoju ideju prezentovao, povu}i }e lavinu qudi koji }e kazati ‘okej, moje dete je muzi~ki nadareno, ajde da uradimo ne{to’. Jedna poruka }e detetu u borbi za `ivot doneti bar neki tra~ak nade”, govori on.

Nenad isti~e da je i ranije napla}ivao ~asove samo kada je bio u finanskijskim problemima, a da pre svega `eli da prenese znawe mladim qudima. San mu je da ga neko od wegovih u~enika i u~enica nadma{i, pa i da ne{to zajedno odsviraju.

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

“Uvek sam se trudio da svoje znawe prenesem mladim qudima i da ih otrgnem od ovog svog ludila i idiotizma u kojem `ivimo”, ka`e nam.

Mu~i ga ono {to vidi oko sebe – oni koji “ispiraju mozak Srbiji” i automatski im skre}u pa`wu od svega nose rolekse od {est hiqada evra. A najgore je, ka`e Nenad, {to niko vi{e ni ne vidi izlaz iz takve stvarnosti. Ipak, on ima jedan zanimqiv predlog za sve politi~are.

“Meni je ovaj sistem ukrao 30 godina `ivota – jer sam gledao stvari koje u najgorem ko{maru ~ovek ne bi sawao da }e do`iveti, sve te strahote i u`ase. Zaista bih voleo da ceo na{ sistem – svi ti ministri, poslanici i ostali, koji se tako bri`no bore oko nas, budu na buxetu koji

se izdvaja za plate i penzije. A da se novac koji mi pla}amo direktno upla}uje za tu decu i onima kojima je potrebno. Da li bi 1% tih ministra, poslanika, ~lanova upravnih odbora prihvatilo takvu ideju?

Mislim da ne”, ukazuje gitarista.

Ipak, Nenad misli da se svet ipak mo`e mewati, ali da svako treba da po~ne od sebe samog i zapita se {ta on mo`e da uradi – mo`da to nije veliki doprinos, ali ipak }e biti zna~ajan. Nada se da }e mu se javiti toliko dece da }e mo}i da zapo~ne pravu malu {kolu roka.

“Postoji armija qudi koja se zaista trudi i ~ini sve. To je humano i lepo i stavqa do znawa da ogledalo ove nacije nije rijaliti, nije Pink, nije @eqko Mitrovi}, nije na{ faraon”, zakqu~uje Nenad.

M. T.

25 uuu Mika Anti} je bio zaqubqen u mene ~itavo jedno ve~e...

Mira Stupica je posle dve decenije dobila salvetu sa qubavnom porukom Glumica veka Mira Stupica bila je fatalna za mnoge poznate umetnike, politi~are, uop{te u intelektualnim krugovima, a govorkalo se i da je u wu zaqubqen i Mika Anti}. Legenda ka`e, a potvrdila ju je sama glumica, da je veliki pesnik svoje emocije preto~io u re~i i zapisao na salveti. Stupica nije `elela da zadire u to da li je Mika Anti} bio u wu zaqubqen i du`e od te jedne ve~eri u kafani, 1971. godine, posle snimawa “Doru~ka sa |avolom”.

“To je bilo davno”, nehajno je odmahivala na pitawe o Miki Anti}u. Ona, ipak, priznaje da bi ostala bez dokaza o izjavi qubavi da taj papir, poruku od Mike Anti}a, nije sa~uvao novinar Tika Ili}, koji je i prisustvovao razgovoru.

“Tika je pri{ao i pitao kakve ja to qubavne izjave ~ujem, a Mika Anti} je odgovorio: Ja sam zaqubqen u Miru Stupicu. Posle dve decenije mi je stigao poklon od Tike, taj papiri} na kojem je Mika odmah zapisao

svoje re~i. Eto, veliki pesnik je bio zaqubqen u mene ~itavo jedno ve~e”.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Moka Slavni} objasnio Gomeqskom tajnu jugoslovenske ko{arke

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

^etvrtak 12. novembar 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Kad mediji biraju predsednika Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Nije ovo prvi put da Amerika ima problem sa brojawem izbornih glasova. Jo{ davne 1960. godine tada{wi republikanski potpredsednik Ri~ard Nikson je optu`io svog protivkandidata demokratu Xona Kenedija da je pokrao izbore u dve kqu~ne dr`ave (Teksas i Ilinojis).

Epilog tada nije zavr{en na sudu jer je Nikson prepustio pobedu Kenediju ali se zato ponovo kandidovao nakon 8 godina i postao predsednik. Sli~na stvar dogodila se i 2000. godine kada su protivkandidati bili demokrata Al Gor (tako|e bio potpredsednik u to vreme) i sa sobom i nema nameru da je republikanac Xorx Bu{ ni mla|i. ostavqa, ni da je dr`ava poklawa bila a ni Tada je kqu~na da je deli.gde je brojawe glasoFlorida I sa takvim „nesreva bilo sporno. baga`om Mediji su pro}ne politi~ke preglasili pobedu princeze“ Al Gora iion je dsednikovog fikusa koji narod, bio isto {to i Xo Bajden danas a i dobar deo ~lanstva SNS-a projektovani predsednik ~ak 37 ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u dana svenajnovije dok novim ru~nim brovrtlogu politi~ke kamjawem glasova na Floridi pawe u kojoj mo`e pro}i samonije kao ustanovqeno da jeni~e ipakna pobedio bosa po trwu koje dnu koBu{. aktuelni predsednik rita Zato isu{enih staroplaninskih Donald reka. Tramp ima sasvim legitimno tra`i ponovno Ana,pravo iako da tako izgleda, ne akumulira politi~ki za prebrojavawe glasovakapital jer ovo predstoje}e - da ima tak{to se danasizbore de{ava nije ni{ta vu ulogu, vaqda bi nanovo i po pravilu se bila uvek na de{apredwa~koj izbornoj listi da va kad su razlike male.

Nema sumwe da su demokrate vrlo

ve{te u kra|i ili kraduckawu glasova ako zatreba ali ovog privu~e glasa~e. oti{li Ona, zapravo, puta su stvarno predaodra|uje i ve} potroleko.

Ovodarovani je bilo previ{e ~ak mandat. I ako ga, kojim slui{eni za takozvane ameri~ke demo~ajem, zadr`i ili dobije neku kratske standarde. drugu va`nu funkciju, sigurno Iako je Tramp ve} to mesecima ne}e biti na osnovu podr{ke kopoku{avao da spre~i ovaj sceju }e sama zavrediti, ve} opet nario to je ipak bilo nemogu}e milo{}u onog koji kampawu odrajer stoje skoro svi |ujeiza za Bajdena oboje, odnosno za celu ameri~ki mejnstrim mediji koji stranku. Wu ne bira narod, nego uVu~i}. stvari i progla{avaju pobednika. I Jednostavno „Vol Strit“na i da rezultatinapredwaka „Silikonska kojizavisi su repredstoje}imdolina“ izborima kordno investirali od wenog anga`mana uiBajdenovu doprinosa, uzeo bih pare na kladiokampawu kaolepe i ve}ina bilionera nici, da a Trampu \ilas vide i kompanija bi `ele le|a. Prvo odavno odustali od bojkota. su mediji mesecima obmawivali bira~e da Ranko Bajden Pivqanin ubedqivo vodi i da }e to po svim anketama

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

VIDE]E GA POLA SRBIJE: biti glatka pobeda.

Naravno, to mogu}nosti da se glasa po{tom i

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

za one koje su deo tog korpusa.

Mediji su ve} izabrali Bajdena jer to su to i hteli ali predsednik Tramp nastavqa voqnim prilozima pojedinaca, svoju borbu na sudovima u svim institucija, javnih gde preduze}a i kqu~nim dr`avama su glasoqudi iz dijaspore. vi sporni i koje mogu doneti pre- Predstoji okret.

Mogu}e je nam da }eda se uradimo kona~no osvetqewe i nekeimawe poslove re{ewe tra`iti na Vrhovnom na ure|ewu.

O~ekujem da i to busudu gde republikanci imaju de zavr{eno u kratkom roku.

Naprednost (5:4). Pitawe je samo kon toga }e usledi}e i osve}ewe krkoliko se republikanci gesta.

Tada }emo mo}i daborbi ka`emo neralno zalo`iti u toj da da smo uspe{no okon~ali ovaj Tramp istera pravdu. Ovo mo`e zna~ajan, ali i ni malo lak probiti istorijska prekretnica za jekat - ka`e Milutin Vukosavqetakozvanu „najstariju demokravi}, ~lan Odbora za postavqawe tiju“.

Ukoliko se dozvoli da se krsta na Stolovima. utvrde izborne neregularnosti Najvi{i vrh Usovica planski i kazne odgovorni Amerika je izabran kako bi za se to ovaj krst, u mo`e u~vrstiti svoju lidersku zavisnosti od vremenskih pripoziciju u svetu.

Realno, plani{anse lika, video i sa okolnih za to u ovom trenutku nisu ivelina Jastrepca, Kopaonika Ruke ali Trampa nikad podnika, pa ~ak ne i treba sa Prokletija. tceniti.

On je u pro{losti pokaOn }e podse}ati naredne generacije dazna su {ta u okolini Kraqeva zao da radi i da ume da nastale svetiwe, srese bori sasrpske vetrewa~ama.

Da li }e dwovekovni manastiri @i~a i ovog puta biti istrajan do kraja, Studenica, }euinarednim svedo~iti o ostaje da seali vidi nestradawu vojnikai srpske vojske deqama a mo`da mesecima. poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R. N.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra se nije dogodilo. Tramp je uprkos krizi za koronavirusom koja mu je nametnuta uspeo da prema masiv Stolovi kodo Planinski sada prebrojanim glasovima ji se sasrca ju`neblizu strane72 izdi`e poosvoji miliona vi{e Kraqeva,Poznato manastira Amerikanaca. je @i~e, da su Mataru{ke Bawe, sredwovekovve} i neki ameri~ki mediji ponog i Ibarske kliput grada Foks Magli~a Wuza objavili kako se sure, od minulog vikenda ovog puta glasalo.

Tako je prepozna prinatqiv je po jo{ jednoj nesvakimer nakon vo|stva Trampa u Mida{woj atrakciji - pravoslavnom ~igenu stiglo odjednom 138.000 krstu visokom ~aki 33 metara! ili glasova po{tom verovali Ovo monumentalno znamewe ne svi do jednog su bili za Bajdekao simbol Hristovih zemaqna! Bilo je to taman onoliko glasova koliko je Bajdenu bilo potrebno da tamo preuzme vo|stvo.

U svim kqu~nim dr`avama gde se glasalo po{tom moglo je bez problema da se glasa i po dva puta.

Jer prvo su glasa~i mogli da svoj glas po{aqu po{tom a onda i da se pojave na dan glasawa i da glasaju li~no. Ovo se de{avalo masovno i u Pensilvaniji, Viskonsinu, Mi~igenu svuda gde je navodno Bajden pobedio. Izborna pravila su vrlo ~esto mewana {to je nedopustivo a u pomenutoj Pensilvaniji ~ak i 12 sati pre izbora. Naravno, kqu~na izborna pravila ovog puta bila su oko

kada }e se ti glasovi brojati. U onim dr`avama gde su se glasovi po{tom brojali pre onih regularskih godina je i Tramp svojevrsni znak nih uglavnom pobe|ivao prepoznavawa ali tamo gde su „pravoslavne glasovi mogliteda ritorije“ je na izbora Usovisti`u i dopostavqen tri dana nakon ci, najvi{emje vrhu ove planine, po pravilu pobe|ivao Bajden. na nadmorskoj visini od 1.375 Jedan moj prijateq iz Srbije je metara.

Inicijator i se nosilac nakon ovog cirkusa koji doga|a ovog projekta ~ija„Da je ideja u Americi rekao: smo minastaorgala jo{ 2007. godine je Planinarnizovali ovakve izbore u Srbiji, sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ Amerikanci bi nam odmah uveli iz Kraqeva, a finasiran je issankcije a mo`da bi nas ~ak i kqu~ivo donacijama i dobrobombardovali“. Nije bio daleko od istine jer vidimo {ta se sad de{ava na primer u Belorusiji gde ~ak nije bilo nijednog dokaza da je Luka{enko pokrao izbore.

Opozicija je tamo svuda imala svoje kontrolore, nisu prijavili nijedan konkretan primer kra|e, razlika izme|u Luka{enka i opozicije je bila 80:20 i opet progla{ena je kra|a. Belorusiji su odmah zavedene sankcije a protesti {irom zemqe otvoreno se podr`avaju i finansiraju od strane zapadnih sila. Sve {to va`i za ostale zemqe koje ne pripadaju takozvanim „zapadnim demokratijama“ naravno ne va`i

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Slava Kola srpskih sestara u Jalornu U nedequ, prvog novembra na{e vredno Kolo srpskih sestara pri hramu Svete Trojice u Jalorn Nortu, proslavilo je svoju za{titnicu Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu po{tovanu kao Svetu Petku. Usled pandemije virusa Kovid 19, ovogodi{we slavqe je proteklo u skladu sa po{tovawem mera propisanih od strane dr`ave Viktorije.

Mnogi blago~estivi vernici Viktorije imali su `equ da uzmu u~e{}a u slavskom slavqu na{eg Kola sestara. Po{to blago~estivi vernici {irom Melburna nisu mogli da do|u na slavqe zbog ograni~enog broja poslali su svoje priloge na{oj svetiwi. Va`no je pomenuti porodice Ubiparipovi} i Stabolija koji su ~esti posetioci na{eg svetog hrama.

Vredna sestra Pamela Milenkovi} doma}ica ovogodi{we slave i sestra Svetlana Stojni}, doma}ica za slede}u slavu zajedno Kolom srpskih sestara svojski su se potrudile da slavqe bude na nivou kako to dolikuje Srbima i na{oj tradiciji.

Crkveni odbor i Kolo sestara potrudili su se da slavqe pro|e shodno propisima i situaciji u kojoj trenutno `ivimo. Sve namirnice za ovu slavu na{eg Kola sestara donirane su od blago~estivih parohijana. Nadle`ni paroh upoznao je slavqenike sa zna~ajem Sv. Petke za blago~estivi srpski rod.

Neka Sv. Petka, svetiteqka iz na{eg roda {titi i ~uva napa}eni blago~estivi srpski rod i na{e vredne sestre pri na{im hramovima. Kolo sestara pri na{im hramovima ima zna~ajnu ulogu u ~uvawu na{e svete i neokaqane vere. Neka Sv.Petka bude za{titnica i molitvenica pred Gospodom za sav wihov rad na dobrobit svoje Svete Crkve.

Prota Mom~ilo Vuk{a

^etvrtak ^etvrtak12.

12.novembar novembar 2020.

2020. 15

Slava Kola srpskih sestara pri hramu Sv. apostola Petra i Pavla u Vodongi U subotu, 31. oktobra Kolo srpskih sestara pri na{em hramu proslavilo je svoju krsnu slavu, Prepodobnu mati Paraskevu.

U ova te{ka vremena pandemije Korona virusa u kojima `ivimo, Kolo srpskih sestara svoju slavu proslavilo je dostojanstveno. Posle Svete Liturgije izvr{eno je osve}ewe slavskog kola~a i `ita, a zatim je prelomqen slavski kola~ u ~ast Svete Petke. Nadle`ni paroh prota Mom~ilo Vuk{a sa doma}icom slave sestrom Zoricom prelomio je slavski kola~ povodom slave Kola sestara pri na{em Svetom hramu.

Sestra Zorica preuzela je na sebe obavezu da i narednu godinu bude doma-

Radovi u manastiru Sv. Save u Ilajnu U proteklom periodu u manastiru Sv. Save u Ilajnu ura|eni su mnogi poslovi na ure|ewu manastirske porte. Zalagawem brata Drage Ostoji}a, i wegovog sina Nemawe Ostoji}a ure|ene su staze oko hrama Sv. Alimpija Stolpnika. Brat Drago i wegov sin Nemawa sve poslove oko betonirawa uradili su besplatno, i donirali sav beton i `icu za nove staze oko na{eg Svetog hrama.

Bratstvo manastira Sv. Save u Ilajnu poziva sve blago~estive Srbe da pomognu oko realizacije zapo~etih poslova. Na{ arhimandrit Teodor i wegovo bratstvo jo{ jednom se i ovim putem zahvaquju bratu Dragi i wegovom sinu Nemawi. Uvek i imali, uvek pomagali, a sveblagi Gospod da ih trostruko nagradi. Raduje se sveblagi Gospod, kada blago~estivi Srbi poput brata Drage od srca daruju svoje svetiwe.

Protojerej Mom~ilo Vuk{a

}ica slave Kola sestara. Posle Svete Liturgije, i slavskog obreda pre{lo se u salu na slavski ru~ak. U hram i sali na ru~ku po{tovale su se mere propisane od strane dr`ave u kojoj `ivimo.

Neka Sveta Petka svetiteqka na{eg roda {titi i ~uva blago~estivi srpski rod u sve dane ovozemaqskog `ivota, i neka bude za{titnica i molitvenica za na{e Kolo sestara pred Gospodom za sav wihov rad na dobrobit svoje Svete Crkve. U sali na slavskom ru~ku o `ivotu i delima Svete Petke nadahnuto je besedio paroh poverene mu parohije Sv. apostola Petra i Pavla u Vodongi.

Prota Mom~ilo Vuk{a

16

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak 12.

12. novembar novembar 2020.

2020.

Srbi u gradu o

Lajtning Rix

Новак Новаковић и Војислав Борковић у цркви Светог Ђорђа

Баzен топле изворске воде u Lajtning Rixu

Новак Новаковић на црквеном имању

Војислав Борковић, Драго Бањац, Kobi Бањац и Драган Кељин у bazenu

Јандро Вујић, Спиро Симуновски и Мијо Комшић

Спиро и Милица Симуновски на свом имању u Lajtning Rixu

Lajtning Rix (Lightning Ridge) je gradi} u zapadnom Tekst i foto: delu Novog Ju`nog Velsa Nikola Jovi} udaqen od Sidneja oko 725 km najkra}om rutom. Opal se jo{ uvek privatno kopa i u samom predgra|u grada ili u bli`oj okolini. Grad ima vi{e prodavnica kvalitetnog opala i nakita. Mawi komadi}i izbru{enog ili neizbru{enog opala prodaju se i na lokalnoj pijaci. Zbog toga mnogi ovo mesto nazivaju „gradom opala“.

U samom gradu nalazi se bazen sa toplom vodom, koja direktno izvire iz zemqe a koja, prema svedo~ewu onih koji dolaze na bazen, ima lekovita svojstva. Ulaz je besplatan. U ovom delu Novog Ju`nog Velsa izgra|ene su jo{ tri bawe a to su: „Pilliga bore“, „Burren Junction bore baths“ i „Goodooga bore baths“ gde se mo`e na}i i besplatno mesto za kamping.

Posetioci obi~no dolaze i ujutro i nave~e na kupawe {to, prema dosada{wim iskustvima, pozitivno deluje i na ko`u. U blizini grada nema zaga|iva~a prirode, niti se koriste hemijska sredstva te mnogi ovaj mali gradi} nazivaju i vazdu{nom bawom. Turisti ovde dolaze svakodnevno iz svih delova Australije. Neko dolazi da oproba sre}u u potrazi za opalom, a neko da bi se odmorio koriste}i prednosti tople vode i ~istog vazduha. Na bazenu se godinama sre}u stari prijateqi i poznanici koji su uvek spremni za razgovor sa svima koji do|u daju}i im korisne savete. Uz pri~u vreme br`e prolazi uz potpunu relaksaciju.

U gradu `ivi 40 Srba, ve}inom penzionera. Nekada ih je bilo preko 70. Sre}a je {to ovde svake godine redovno dolaze, ne samo Srbi, nego i drugi sa prostora biv{e Jugoslavije i svi se ponovo na|u na bazenu, dru`e se i pose}uju kao nekad.

Izvorska voda se koristi za napajawe grada i okolnih farmi. Ko nema ovu vodu uvedenu u ku}u mo`e da je nato~i na posebnim ~esmama koje su veoma pristupa~ne za svakoga.

U zadwe vreme op{tina je ulo`ila ve}u sumu novca za ure|ewe trotoara i zelenih povr{ina. Nedavno je u gradu izgra|en i moderan olimpijski bazen, nova bolnica i ambulanta, stara~ki dom, sredwa {kola, a u gradwi je i veliki muzej opala. Rekli su nam da i slu`ba „flying doctors“ ima pristup ovom gradu.

Ovaj grad pored navedenih pogodnosti ima jo{ jednu prednost za Srbe, crkvu Svetog \or|a koja se nalazi par stotina metara od bazena, a gde se mo`e dobiti i sme{taj u jednosobnom ili dvosobnom crkvenom stanu. Nedeqom se pale sve}e u crkvi, a posle toga svi do|u u crkvenu salu da bi popili pi}e, kafu i popri~ali sa prijateqima.

Dugogodi{wi predsednik misionarske parohije je Novak Novakovi} za koga svi ka`u da je vredan, da je sposoban da na vreme sve organizuje, da je tolerantan i da je ~ovek od velikog poverewa. Zahvaquju}i tome mnogi Australijanci i pripadnici drugih zajednica ~esto organizuju svoja veseqa ovde u na{oj crkvenoj sali. Tre}eg novembra ove godine Novak je ponovo izabran na istu du`nost. Pregurao je sedamdesetu ali mu godine ne smetaju da vredno radi, da se dru`i sa ostalima i da uvek ponudi po koji dobar savet.

Mirjana Vuji} nam je rekla: “Misionarsko dru{tvo u Lajtning Rixu nije veliko ali jo{ uvek se dru`imo svake nedeqe, razgovaramo i dogovaramo se o svemu. Na`alost nemamo stalnog sve{tenika. Sve{tenik povremeno dolazi ali mi smo tu svake nedeqe i na dane kada je crveno slovo.

Ovde imamo samo dva de~aka, Todora i Stefana koje svi volimo. Ostalo su stariji qudi ali se svi dobro sla`emo

i slavimo slave. Kod nas dolaze Makedonci, Hrva ri, Rumuni, Rusi i ostali turisti koji dolaze na ba se dobro sla`emo i tako nas je uvek dosta. Slav sve i pozdrav redakciji Srpskog Glasa.”

Po re~ima Milana [wegote, Lajtning Rix je po sto po, za zdravqe, pogodnoj klimi jer je desetina metara odvojen od farmi gde se avionima zapra{ Predsednik Misionarske parohije Sveti \or|e u Rixu, Novak Novakovi}, nam je rekao da je voda u kovita jer ima nekoliko mineralnih sastojaka i n “Nedaleko od bawe nalazi se na{a pravoslav Sveti \or|e. Crkveno imawe ima pored crkve salu, jedan dvosoban i 2 jednosobna stana koji za turiste da bi pokrili tro{kove odr`avaw Stani{a Ostoji} slu`i ovde po potrebi. Crkven \ur|evdan bude puna jer nam tada dolaze gosti Australije. Tada se servira najboqa hrana i svir najboqi muzi~ari. Kolo srpskih sestara slavi i s vu Ogwenu Mariju. Radi dobre hrane i usluge za p nas pose}uju, ne samo na{i qudi nego i Rusi, M ci, Australijanci i drugi. Ako neko `eli da re stan mo`e se obratiti li~no meni, Novaku Novak telefon 68292775. Stanovi su moderno ure|eni name{tajem, kuhiwom, su|em, fri`iderom i TV ure|ajem. U gradu je izgra|en i veliki trgovinsk IGA, benzinske pumpe, po{ta, specijalne proda opal i ostalo. Ovde dolaze qudi iz svih delova lije da probaju sre}u u pronalasku dragog kame opala koji je poznat u svetu. Svaki rudar mo`e d 2 rudnika 50h50 metara. Koliko se se}am, za jeda je godi{wa registracija $354 plus bond kao gar zatrpavawe rupe od $850 i ako sve bude u redu vra}a. Po mojim podacima u ovom gradu je `ivelo kad je osnovana crkvena parohija a danas ih ima okolini grada nema zaga|iva~a prirode. Bawa je na 24 sata i ima tu{eve, svla~ionice i toalete na redovno odr`ava ovu bawu, ~isti i mewa ko vodu. Kori{tewe bawe je besplatno. Voda dolaz 50 metara dubine. Temperatura vode varira ali prijatna za telo. Prevoz za Dabu, Orinx i Sidn funkcioni{e”’- zavr{io je Novak.

Na{eg poznatog ko{arka{a, Dragu Bawca, ko godina igrao za reprezentaciju Francuske upozn na bazenu. Nakon prijatnog razgovora pozvao nas posetimo u Menliju (Sidnej) gde `ivi sa suprug Veli pro{ao je svet kao sportista i Australiju popreko i ima {ta da nam ispri~a. Rekao nam je d put do{ao u Lajtning Rix da bi {to vi{e saznao opalu. Upoznao je Vojislava Borkovi}a i redovno }uje. Vojislav je tog dana na Svetu Petku proslavi ro|endan. Drago nam je rekao da voda wemu i supru poma`e da se opuste i da se dobro ose}aju. I Draga se prikqu~io na{em razgovoru. On nam je rekao: ovde oko 10 godina i to svake godine po 2 do tri ne volim mir i ti{inu. Ova voda mi je pomogla oko p u le|ima i vena. Voda mi je pomogla da nestanu le|ima. Imam nameru da se preselim ovde jer se maram i psihi~ki i fizi~ki” - kazao je Keqin.

Pavlina i Todor Tomeski su poreklom iz Ma Pro{log meseca boravili su u crkvenom stanu cr tog \or|a. Rekli su nam da su veoma zadovoqni st im klima i voda u Lajtning Rixu u svakom pogledu o Na{ poznati muzi~ar Cvetko Vuleta{ sa supr rom boravio je u dvosobnom crkvenom stanu. Cvet rekao: “Dolazimo u bawu od 1993. godine. Korisno 2-3 puta godi{we po 2-3 nedeqe. Prema na{em korisno je to za zdravqe i za sve ko{tane boles izvu~e prqav{tinu iz tela koja se kristalizuj bovima i boli. Ako je hladno treba paziti da s hladite.” – rekao je Cvetko. I na kraju da ka`em se veoma prijatno ose}ali u Lajtning Rixu, da s pili nova poznanstva i krenuli na put odmorni raspolo`eni.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

opala

Kosta \eki} poznati srpski sportista i pesnik:

Goodooga bore bath

ati, Bugabazen. Svi va Bogu za

oznato meama kilo{uju usevi. u Lajtning bawi lenastavio: vna crkva ve veliku izdajemo wa. Prota na sala za i iz cele raju na{i svoju slapraznike Makedonezervi{e kovi}u na i sa svim V i klima ki centar avnice za a Austraena crnog da zakupi an rudnik rancija za u bond se o 72 Srba oko 40. U e otvoree. Op{tiompletnu zi sa oko i je veoma nej dobro

oji je dugo znali smo s je da ga gom Kobi. u uzdu` i da je prvi o o crnom o ga poseio svoj 81. uzi mnogo an Keqin “Dolazim edeqe jer problema bolovi u e ovde od-

Мирјана Вујић, Мирјана Журкић и Мирјана [његота

Недељка Малиновић, Милица Ананијев и Милан Шњегота

Петар Прерадовић, Љубомир Ананијев и Новак Новаковић

Тодор и Павлина Томески

akedonije. rkve Svetanom, da odgovara. rugom Vetko nam je

o je do}i iskustvu sti. Voda uje u zglose ne premo da smo smo skloi i dobro

Вера i Цветко Вулеташ

^etvrtak12.

12. novembar novembar 2020.

2020. 17 ^etvrtak Коста Ћекић и Вера Чупић

NA[A VLAST BI TREBALO DA VODI VI[E RA^UNA O TOME DA ZA[TITI SVOJU PRIVREDU I SVOJ NAROD Kosta \eki} je dugo godina bio poznati srpski borac u xudou na tatamiju (struwa~ama) u sredwoj i polute{koj kategoriji u biv{oj Jugoslaviji i Australiji. Stekao je zvawe majstora visokog ranga i zvawe saveznog sudije. Tako|e je poznat kao pesnik na jugoslovenskim prostorima, kao i ovde u Australiji gde danas `ivi. Kosta godinama sakupqa vredne i retke kwige i vlasnik je biblioteke u Lajtning Rixu sa preko 8 hiqaada kwiga i jo{ ve}e biblioteke u Sremskoj Mitrovici.

U bibliotekama se nalaze kwige koje su {tampane od 1763. pa do 1945. godine. Kwige koje su {tampane posle 1945. odnose se na rad KPJ pod vo|stvom Tita. Kosta danas najvi{e vremena provodi u ~itawu kwiga. Skrenuo nam je pa`wu na kwigu “Moji povjerqivi razgovori” koju je napisao Herman Rau{ning (Hermann Rauschning). Kwiga je {tampana u Wujorku 1940. godine. Iz ove kwige, po Kostinoj preporuci, donosimo citat koji se odnosi na Evropu, Srbiju i slovenske narode.

U predgovoru kwige izme|u ostalog pi{e i slede}e: “Ono {to Hitler zapravo `eli izvr{iti pomo}u nacionalsocijalizma, to se ne nalazi u ‘Mojoj borbi’, jer je ova kwiga pisana za masu. Nacionalsocijalizam ima osim tog svoj tajni program. Taj program poznat je samo osobito probranim krugovima strana~ke elite. Unutar SS, Hitlerove omladine i vode}ih politi~kih krugova, to jest u svim strana~kim organizacijama, postoji {iroki sloj obi~nih prista{a i jedna uska grupa, koja je upu}ena u strana~ke tajne.

Samo tim krugovima upu}enih je poznato ono, {to Hitler ho}e i ono {to nacionalsocijalizam jeste.

Samo u tim uskim krugovima je Hitler otvorenije izlo`io svoje politi~ke i socijalne ciqeve. U takvom sam uskom krugu i ja upoznao prave Hitlerove namjere, onako kako sami ih ~uo iz wegovih ustiju”napisao je, izme|u ostalog, Herman Rau{ning.

GOSPODSTVO NAD EVROPOM “Mi se moramo osloboditi sviju zapreka”, rekao je Hitler u nastavku na{eg razgovora. “Mi se moramo postaviti na vlastite noge. Ali Wema~ka, kakva je sada, ne predstavqa biolo{ko jedinstvo. Wema~ka }e tek onda postati Wema~kom, kad postane Evropom.

Mi }emo uvenuti bez gospodstva u Evropi. Wema~ka, to je Evropa ja vam jam~im, da onda u Evropi ne}e biti vi{e besposlice. Do}i }e do nevi|enog procvata. Mi }emo uzbuniti uspavani svijet, i rije{avati zadatke, o kojima danas u svijetu nitko ne sawa. I mi }emo ih rije{iti. Ali zato trebam gospodstvo nad Evropom i kolonijama. Stvarawe Wema~ke, to je samo po~etak. Nema ni jedne zemqe u Evropi, koja bi predstavqala cjelinu za sebe. Evropa, to je prostor, koji pripada nama. Tko ju osvoji, taj }e udariti pe~at slijede}oj dobi, a mi smo pozvani, da to u~inimo.

Ako nam to ne uspije, mi }emo propasti, kao {to }e propasti i svi ostali narodi. To je pitawe `ivota i smrti”- pi{e na str. 14. i 15. ove kwige.

ISTREBQEWE SLOVENSKIH NARODA NA ISTOKU “Neko iz Dareovog {taba odr`ao je predavawe o prostornim zadacima nove “politike isto~nog prostora”, kako je Dare nazvao wema~ku isto~nu politiku. Po tom mi{qewu trebalo je stvoriti novi dr`avni savez, u ~ijoj sredini }e biti sredi{wa velevlast. ^e{ka, Moravska i Austrija sa~iwavati }e dio te velevlasti. Zatim dolazi vijenac malih i sredwih dr`avnih formacija, a sve to zajedno ~ini okosnicu velikog wema~kog imperija. Budu}i dr`avni savez, koji }e po~ivati na wema~koj sili, sa~iwavati }e balti~ke dr`ave, okwa{trena i od isto~nog mora odsje~ena Poqska, pove}ana Ma|arska, Srbija i Hrvatska, koje }e jedna od druge biti rastavqene, smawena Rumuwska, te Ukrajina, koja }e biti raspar~ana na vi{e samostalnih dijelova. Na sjeveroistoku }e kao stub ove formacije figurirati Finska, a na jugoistoku Georgija ili Gruzija. Ovaj dr`avni savez imati }e zajedni~ku vojsku, zajedni~ko gospodarstvo i financije i zajedni~ku vawsku politiku. Ali ta formacija bila bi bez budu}nosti i ostala efermernom, rekao je predava~ ako se ne bi provela planska politika napu~ewa i istrebqewa. Jest, istrebqewa. Najve}u opasnost za bijelu nordijsku rasu predstavqa velika biolo{ka plodnost isto~no slovenskih naroda, koji, kao svi inferiorni elementi, zamjewuju mawak na vrsno}i s koli~inom, to jest sposobno{}u ra|awa wihovih `ena. Ta plodnost je jo{ porasla s agrarnom reformom. Za to treba slavenskog seqaka istjerati iz wegove grude i stvoriti od wega deposediranog radnika, da bi wegov natalitet spao. Zemqu treba dati u ruke wema~kom gospodskom sloju. ‘U isto~nom prostoru samo Wemac mo`e posjedovati zemqu’.

Inorodni seqak mora opet postati radnikom, bilo gospodarskim radnikom na wema~kom posjedu u Reichu ili nekvalificiranim radnikom u industriji” – pi{e u ovoj kwizi na strani 17. i 18.

Nakon ~itawa ova tri citata \eki} nam je rekao: “U posledwe vreme se lome kopqa oko ulaska Srbije u Evropu. Ako Srbija ikad u|e u Evropsku uniju srpski narod }e biti gurnut u ropstvo ove unije pod komandom Nema~ke {to je i sam Hitler predvideo pre Drugog svetskog rata. Narod bi trebalo da zna da po ulasku u EU gubi svoju samostalnost, svoju slobodu i privredu. Narod ne}e mo}i da seje wive sa svojim semenom, da samostalno pravi i prodaje svoje proizvode kad ho}e i kome ho}e, niti da pe~e svoju rakiju.

Nema~ka danas te`i da gospodari u EU u svim aspektima `ivota. Na prostoru biv{e Jugoslavije Nemci danas kupuju zemqu, hotele, pla`e i sve {to stignu a na{i i ostali odlaze u Nema~ku da rade. Nemci su gospodari u Nema~koj ali i tamo gde do|u i kupe nekretnine. Na{a vlast bi trebalo da o svemu tome vodi vi{e ra~una da bi za{titila svoju privredu i svoj narod” - zavr{io je Kosta.

Nikola Jovi}

18

ZAJEDNICA

^etvrtak 12. novembar 2020.

MISIONARSKA PAROHIJA SABOR SRBA SVETITEQA NA CENTRALNOJ OBALI URU^ILA DONACIJU LOKALNOJ VATROGASNOJ STANICI

Parohija za vatrogasce Misionarska parohija Sabor Srba Svetiteqa na Centralnoj Obali, organizovala je u vreme pro{logodi{wih velikih po`ara prikupqawe priloga za pomo} Vatrogascima.

U tu svrhu Parohijski Savet je doneo odluku da se ~ist prihod od do~eka Srpske Nove

Godine, donira lokalnoj vatrogasnoj brigadi. Akciji se prikqu~io i Folklorni ansambl, organizacijom piknika i prikupqawem priloga.

Kako nas je obavestio paroh, prota Dragan Sara~evi}, Parohijski savet je doneo odluku da se lokalna Vatrogasna bri-

gada u mestu Kulnura, pomogne skromnom donacijom u iznosu od hiqadu dolara. Na do~eku Srpske Nove Godine prikupqeno je $450 dolara. Folklorna grupa je prikupila $370 dolara, a iznos od $180 dolara je namiren iz specijalnog fonda od prodaje ~okolada.

Pandemija je na`alost u~inila svoje. ^ekali smo dugo da se situacija stabilizuje i da se uka`e prilika kako bi smo donaciju uru~ili. To smo organizovali u nedequ, 25. oktobra posle Svete Liturgije. Pozivu su se odazvali de`urni vatrogasci, koje smo u na{em novom Parohijskom domu i ugostili. Posle zajedni~kog ru~ka, gostima se obratila blagajnik Parohijskog Saveta g|a. Nada Radmanovi} sa obrazlo`ewem na{e `eqe da vatrogasnoj brigadi pomognemo na{im skromnim prilogom. Da bi smo ovekove~ili ove momente, ispred Vatrogasnih kola, donaciju je u ime Parohijskog Saveta uru~io predsednik, g.

Jovan [tekovi}.

Na Fejsbuk stranici ove vatrogasne stanice, postavqene su prigodne fotografije, sa izuzetno lepom zahvalnicom,

i obrazlo`ewem da }e na{a donacija biti upotrebqena za nabavku neophodne opreme.

Fotografije govore vi{e od pisane re~i.

50. POMEN WEGOVOM VELI^ANSTVU KRAQU PETRU II NA OPLENCU I U WUJORKU U Wujorku je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop isto~noameri~ki Irinej slu`io pomen Wegovom Veli~anstvu kraqu Petru II u prisustvu Wihovih Kraqevskih Viso~anstava Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine

Pomen pokojnom Kraqu u mauzoleju Kraqevske porodice, crkvi Svetog \or|a na Oplencu Povodom 50. godi{wice smrti W.V. Kraqa Petra II, pomen pokojnom Kraqu slu`io je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop {umadijski gospodin Jovan, u mauzoleju Kraqevske porodice, crkvi Svetog \or|a na Oplencu.

U ime W.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra venac na grob pokojnog Kraqa polo`io je g. Dragomir Acovi}, predsedavaju}i Savetodavnih tela Krune. Pomenu su tako|e prisustvovali g.

Qubodrag Gruji}, ~lan Krunskog ve}a i g. Predrag Markovi}, ~lan Krunskog saveta. Tako|e, venac su polo`ili i predstavnici Udru`ewa „Kraqevina Srbija“.

Istog dana, u 11:00 ~asova (po isto~noameri~kom vremenu), u Wujorku }e Wegovo Preosve{tenstvo Episkop isto~noameri~ki Irinej slu`iti pomen Wegovom Veli~anstvu kraqu Petru II u prisustvu Wihovih Kraqevskih Viso~anstava Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine, koji }e upaliti sve}e u znak se}awa na Prestolonaslednikovog oca, W.V. Kraqa Petra II, u Srpskoj pra-

voslavnoj Sabornoj crkvi Svetog Save.

Wegovo Veli~anstvo kraq Petar II bio je veoma vezan za Sabornu crkvu tokom svog boravka u Sjediwenim Dr`avama.

Kraq Petar II od Jugoslavije ro|en je u Beogradu 6. septembra 1923. godine kao prvoro|eni sin Kraqa Aleksandra I i Kraqice Marije od Jugoslavije. Kumovi su mu bili Kraq Xorx VI i Kraqica Elizabeta (kasnije Kraqica Majka Velike Britanije). Svoje obrazovawe zapo~eo je u Kraqevskom Dvoru u Beogradu, a nastavio ga je u {koli Sandroid u Engleskoj, koju je napustio nakon ubistva svog oca 1934. godine. Budu}i da je kraq Petar II imao 11 godina i bio maloletan u vreme atentata na wegovog oca, formirano je tro~lano Namesni{tvo, u koje je bio ukqu~en i brat od strica Kraqa Aleksandra I, Princ Pavle Kara|or|evi}.

Kraq Petar II zamalo je ubijen, kada su nacisti tokom no}i bombardovali Kraqevski Dvor. Drugi svetski rat primorao je kraqa Petra II da napusti zemqu zajedno sa jugoslovenskom vladom, sa

kojim je oti{ao prvo u Gr~ku, a potom u Palestinu i Egipat. Nakon toga se Kraq Petar II pridru`io drugim monarsima i {efovima dr`ava okupirane Evrope u Londonu, juna 1941. Tokom rata, narodi Jugoslavije smatrali su Kraqa Petra II simbolom otpora nacizmu. Kraq Petar II zavr{io je obrazovawe na univerzitetu u Kejmbrixu i pridru`io se britanskom Kraqevskom vazduhoplovstvu.

Kraq Petar II nikada nije abdicirao. Nakon Drugog svetskog rata `iveo je u emigraciji, prvobitno u Londonu, sa suprugom Kraqicom Aleksandrom od Jugoslavije (prethodno Princeza od Gr~ke

i Danske) i wihovim sinom Prestolonaslednikom Aleksandrom, koji je ro|en 1945. godine. Posledwe godine `ivota proveo je u SAD. Posle duge i te{ke bolesti, Kraq Petar II umro je 3. novembra 1970. u bolnici u Denveru u Koloradu i sahrawen je u crkvi manastira Svetog Save u Libertivilu u dr`avi Illinois.

Bio je jedini kraq sahrawen u Sjediwenim Dr`avama. Kraqevi posmrtni ostaci preba~eni su u mauzolej Kraqevske porodice, crkvu Svetog \or|a na Oplencu, 26. maja 2013. godine, kada je organizovana dr`avna sahrana.

PUTOPIS

Uvek kada me put nanese u Boku, u meni po~ne da se odmotava film sa prizorima iz proteklih decenija. Pre ili kasnije iskrsne i slika iz ranog detiwstva koju znaju mnogi iz moje generacije: Majka me posadila na magarca, a meni se, sude}i po izrazu lica na crno-beloj fotki sa zubastim ivicama, uop{te ne dopada takvo pozirawe neobrijanom znojavom fotografu, vlasniku magarca.

PERAST, 18 CRKAVA I 19 PALATA Perast. Nekoliko stotina du{a – a 18 crkava, ukqu~uju}i i onu najmarkantniju, Svetog Nikole, i 19 palata. Odavde poti~u nadaleko ~uveni moreplovci.

Na obali se izdvajam iz grupe koja se smestila u neki od rastoran~i}a i pewem se stepenicama. I jo{ jednim. I jo{ jednim.

Sada sam iznad najvi{eg zvonika. Pogled odavde je vredan zadihanosti i znoja.

Ka`u da je ilirska kraqica Teuta poslala pleme Pirasta da se naseli ovde, na mestu odakle je mogu}e strate{ki ~uvati Verige, naju`i deo Boke.

Odavde poti~u qudi neobi~na kova. Andrija Zmajevi}, katoli~ki nadbiskup barski koji je pisao barokna dela }irilicom, za sebe je rekao da je „vatreni katolik i vatreni Srbin“. U 17. veku te dve stvari u wegovom rodnom Perastu nisu iskqu~ivale jedna drugu. Iz iste porodice je i Matija Zmajevi}, admiral flote ruske carske mornarice. I jo{ niz zna~ajnih imena iz ove primorske varo{i.

Napu{tam Perast sa ose}awem da iz nekog drugog vremena izrawam u plavet Boke.

HERCEGOVA ESTETIKA Ipak, najsre}niji sam kada se iskrcam u gradove kao {to je Herceg Novi. [etwa do Kanli kule, koju su Turci izgradili na mestu starijeg utvr|ewa, a Mleci, kao novi gospodari, preuredili, spada u rituale poseta Herceg Novom. Odatle se mo`e osetiti magija mesta. Terase grada koje se spu{taju ka moru. Ulaz u Boku iza kojeg prestaje fjord, a po~iwe pravi Jadran. Krovovi, palme, rascvetalo grmqe.

Naravno, padne mi na pamet Tvrtko, kraq Srbqem i Bosne i pomoriju i zapadnim stranam, koji je u 14. veku ovde osnovao novu luku na Jadranu, da bi razbio dubrova~ki monopol na trgovinu soqu.

Razmi{qam i o ~oveku koji je svojom titulom dao ime gradu – Stefan Vuk~i} Kosa~a, herceg od Svetog Save – u zapadnoj verziji Stjepan – bio je ve{t vladar u delu Evrope koji su u 15. veku kao star, krti hleb komad po komad krunile Osmanlije. Wegovo pelivansko ume}e geopoliti~kog balansa izme|u istoka i zapada, izme|u pravoslavqa, crkve bosanske i katoli~anstva, nije mu pomoglo da izbegne sudbinu ostalih balkanskih vladara.

Herceg od Svetog Save po kojem je nazvana i Hercegovina i wegova zimska rezidencija Herceg Novi, do`iveo je godinu dana pre smrti da mu vojvodstvo padne u ruke osmanskih osvaja~a, na ~ijoj je strani bio i wegov najmla|i sin Stefan Hercegovi} Kosa~a, koji je promenio veru i postao Ahmed-pa{a Hercegovi}. Delove vojvodstva preko Neretve zaposeli su Mleci.

Kula wegovih predaka u letwoj rezidenciji Blagaju osta}e spomenik o nedosawanom snu nezavisne Hercegovine, od Ulciwa do Omi{a, i od Konavla do Prijepoqa.

ARHAN\EO I PET DANICA Sa ovakvim mislima se spustim do crkve Sv. Arhan|ela Mihaila. Proporcionalna, eklekti~ki nepretenciozna, sa svime {to dekorativno ima smisla, od Venecije preko Vizantije i Orijenta, a ipak samosvojna.

U wenoj senci, u lokalu Freska, na glavnom starogradskom trgu koji se popularno zove Belavista, proveo sam mo`da najlep{e trenutke u Boki. Gde ina~e na Mediteranu mo`ete da naru~ite doma}e puwene paprike ili sirnicu, da vas okru`uje va{ jezik, ali da se ose}ate kao na Siciliji ili na Krfu?

Hram Srpske pravoslavne crkve pod palmama iznad Jadrana – ovde se isto~no hri{}anstvo vratilo svojim sredozemnim

^etvrtak 12. novembar 2020. 19

A K S R O T O K A K O B Pokrivena nebom ko od plave svile

Herceg Novi: Crkva Svetog arhangela Mihaila

Kotor i deo Bokokotorskog zaliva

Kotor: Katedrala Svetog Tripuna

Perast: Odavde poti~u nadaleko ~uveni moreplovci

bojama i korenima. I opet pomislim na Hercega. On je bez sumwe imao oko za skoro potresnu lepotu. Blagaj i Herceg Novi su na sli~an na~in blagosloveno anti~ko tlo nestvarne lepote, okupano suncem.

Mogao bih jo{ dugo da govorim o Herceg Novom, o spu{tawu starogradskim sokacima i stepenicama sve do [kvera, restorana u kojem ququ{kawe barki u marini postaje kulisa za lepu ve~eru udvoje. O starinarnici u kojoj sam prona{ao prsten mutnog sjaja, koji je izgubio svog vlasnika pa sam ga poneo sa sobom.

O tome kako je Aleksa [anti} opevao Boku – o ~emu svedo~i i jedna tabla u gradu – pa se malo ko usu|uje da je posle wega opeva. Ivo Andri} je ostavio zapis da je u Herceg Novom jednu celu bogovetnu no} u snu brojao stepenice, i nikako da ih izbroji. U ovom gradu je bio nekoliko godina

najsre}niji, a potom i najnesre}niji – tu je umrla wegova voqena Milica.

Hercegnovsko {etali{te „Pet Danica”, koje vodi kilometrima pored mora od Igala do Meqina, dobilo je naziv po pet mladih devojaka koje su u Drugom svetskom ratu poginule u borbi protiv okupatora. Prezivale su se \urovi}, Toma{evi}, Kosi}, Popivoda, Bojani}. Pet Danica. Devojke koje ginu, a da ne navr{e ni dvadeset.

GLAVA SVETOG TRIFUNA Dugo bi trajalo kada bih nabrajao sve vojske i sve krune koje su ovde vladale.

Zapamtio sam kao kuriozitet da je do srca grada doprla ~ak i Samuilova vojska. Kataro. Kraqev grad. Istok, zapad, sever, svi su se ovde uzidali.

Crkva Svetog Luke, poti~e iz vremena vladavine Nemawi}a. Do turskih osvajawa bila je katoli~ka crkva, veliki priliv

pravoslavnih izbeglica u grad doveo je do odluke da se u crkvi pored katoli~kog postavi i pravoslavni oltar. Tako je u Kotoru iz muke ro|ena ekumenska praksa retka u svetu isto~no-zapadnih hri{}anskih trzavica – dvooltarna crkva.

Grad je bio i vi{edecenijska samostalna republika. Koja se onda utapa u mleta~ki svet. To se u {etwama Kotorom vidi.

Ne bih da hvalim ono {to ve} stoji u svim turisti~kim vodi~ima, zna~aj Katedrale Svetog Tripuna je op{tepoznat.

Zami{qam glavu Svetog Trifuna kako putuje iz Carigrada pre vi{e od 1100 godina da bi joj u Kotoru sagradili ku}u – ovu Katedralu.

Kako da mi ne bude simpati~an grad ~iji glavni svetac jeste za{titnik vinograda, mehanxija i zaqubqenih?

Dragoslav Dedovi}

20 ^etvrtak ^etvrtak 12.

12.novembar novembar2020.

2020.

20

DRU[TVO RIZNICA

KRUPAW I LOZNICA NA NOGAMA

Ovo je ozbiqna prevara

Na sto metara od crkve }e biti ulaz u rudnik koji namerava da otvori kompanija Rio Tinto - ka`u zabrinuti gra|ani

Protest protiv kompanije Rio Tinto

Tra`imo od na{ih predstavnika u op{tinskoj vlasti da stanu u za{titu gra|ana - apeluju ugro`eni gra|ani Mineral jadarit otkriven je 2004. godine blizu Loznice, u zapadnoj Srbiji.

Kompanija Rio Tinto je zavr{ila istra`ivawa u februaru 2020. Le`i{te „Jadar“ ima visokokvalitetnu rudu koja sadr`i bor i litijum.

Projekat „Jadar“ podrazumeva rad na razvoju rudnika podzemne eksploatacije i izgradwu industrijskog postrojewa za metalur{ko-tehnolo{ku preradu koncentrata jadarita. Po~etak eksploatacije rude mo`e se o~ekivati krajem 2021. godine.

Najava po~etka radova eksploatacije i prerade minerala jadarita od strane kompanije Rio Tinto dovela je do organizovawa niza protesta gra|ana, koje }e ugroziti realizacija ovog projekta.

- O~ekivali smo i zahtevali od odbornika u SO Loznica da odbiju prostorni plan regulacije puta Vaqevo - Loznica, u du`ini od 13,4 km, koji prolazi kroz op{tinu Loznica, koji je, ustvari, put koji obezbe|uje infrastrukturu rudniku Rio Tinto. Me|utim, oni su glasali za taj prostorni plan, ne vode}i ra~una o stvarnim potrebama i interesima gra|ana zapadne Srbije. - ka`e Miroslav Mijatovi} iz udru`ewa Podriwski Antikorupcijski TimPAKT iz Loznice.

- Mi ne tra`imo ni{ta vi{e nego {to su se izborili na{i preci. Ustav republike Srbije garantuje nam parvo na zdravu `ivotnu sredinu. Na tzv javnim raspravama nismo dobili odgovore na najva`nija pitawa: kako }e izgledati flotacija rude, kako }e se i gde deponovati jalovina iz rudnika i kakav }e to uticaj imati na `ivotnu sredinu, - ka`e Du{an Filipovi}, advokat koji zastupa Podriwski Antikorupcijski Tim - PAKT. - Iako su na podru~ju Srbije, odnosno Loznice i Gorweg Jadra prisutni ve} vi{e od 15 godina, iz kompanije Rio Tinto se ne mogu dobiti informacije o tome kako }e izgledati flotacija litijuma i bora, i koji }e biti sastav poga~a koje }e biti odlagane na jalovi{te. Bez ovih odgovora, nema ni diskusije u Prostornom planu posebne namene za rudnik litijuma, koga su nezadovoqni gra|ani i civilno dru-

Pravo na `ivot - tra`e gra|ani zapadne Srbije Mi smo prevareni i nismo bili obave{teni o pravim namerama - ka`e proizvo|a~ mleka iz ovog kraja

- Gde god su radili napravili su veliku ekolo{ku {tetu - ka`e Maria Alimpi} iz Sa~uvajmo Jadar i Ra|evinu

{tvo proglasili za neva`e}i. Podriwski antikorupcijski tim je do{ao do izve{taja Zavoda za javno zdravqe [abac iz maja meseca 2013. godine u kojem se kompanije Rio Tinto preporu~uje da zatvori jednu od bu{otina na Brezjaku sa koje je uzorkovana podzemna voda zbog povi{ene koncetracije amonijum jona, gvo`|a, bora i fenola. U izve{taju se navodi i da je utvr|ena zna~ajna koli~ina litijuma i silicijuma u vodi za koje ne postoji norma u va`e}im propisima Republike Srbije. - isti~u u Podriwskom Antikorupcijskom Timu PAKT iz Loznice.

Pitawe Zelene patrole: - Kakav je ugled ove kompanije u svetu?

- Kompanija postoji 144 godine. Rio Tinto je angloaustralijska kompanija sa sedi{tem u Londonu. Za 144 godine wihovog rada ne mo`e se navesti ni jedan primer pozitivne prakse. Ne postoji ni jedan primer gde su oni otvorili i zatvorili rudnik bez ekolo{ke katastrofe i drugih problema. U Papua Nova Gvineja su trajno zatrovali dve reke, ceo zaliv Tihog okeana, sravnili pra{umu od koje je `ivelo lokalno stanovni{tvo, izazvali su gra|anski rat u kome je poginulo deset do dvadeset hiqada qudi. Najnoviji primer, iz maja ove godine, je slu~aj iz Australije: razneli su pe}ine Aborixinima stare 46 hiqada godina a da nisu okom trepnuli.

Na jednom sastanku sa wima tra`ila sam da mi ka`u za jedan pozitivan primer prakse naveli su: Pucawe brane u Brazilu, kad je jalovina preplavila naseqa i izgubqeno je nekoliko `ivota, zaga|ena je ogromna povr{ina zemqi{ta i voda. To je pozitivan primer jer su oni (kompanija Rio Tinto!) nau~ili da je boqe da se jalo-

vina deponuje u vidu poga~a, jer one ne mogu iscuriti! - zakqu~uje Maria Alimpi} iz Za{titimo Jadar i Ra|evinu.

Kakva je situacija sa mogu}im zapo{qavawem stanovnika u ovoj kompaniji? Ko }e imati stvarnu korist od realizacije ovog projekta? - pita Zelena patrola.

- Ovo je projekat od iskqu~ivog zna~aja za jednu stranu kompaniju, za qude koji }e `iveti daleko odavde i u`ivati u tom novcu. Ovaj kraj }e da izgubi veliku povr{inu poqoprivrednog zemqi{ta. Tamo nema ni jedne jedine parcele koja nije obra|ena. To nisu napo{tena sela. Oni `ive od poqoprivrede. Ra|evski kraj je poznat po malinama. Sto~arstvo, vo}arstvo, povrtarstvo, p~elarstvo… sve bi to bilo ugro`eno realizacijom projekta „Jadar“.

Kakva je to prilika za zapo{qavawe da neko si|e 700 m ispod povr{ine zemqe i da radi visokorizi~an posao. Rio Tinto je poznat po tome da ne vodi ra~una o svojim radnicima. Od 2013. godine do sada poginulo im 46 radnika na radnom mestu. Pitawe je: Da li }e se si}i na 700 metara ispod zemqe i raditi rizi~an posao ili `iveti i raditi na svojoj dedovini dostojanstveno!? Kompanija Rio Tinto je poznata i po tome {to ne zapo{qava lokalno stnovni{tvo ve} dovodi radnike sa strane. Tako je bilo do sada u svim zemqama u kojima su radili. - ka`e Maria Alimpi} iz Za{titimo Jadar i Ra|evinu. [ta je karakteristi~no za dosada{we poslovawe u Srbiji, kad je u pitawu kompanija Rio Tinto?

- Podriwsko Antikorupcijski Tim PAKT je ~lanica Koalicije za nadzor javnih finansija i monitori{emo trag novca.

Tra`ili smo odgovore na pitawa: Kome je i {ta pla}ao Rio Tinto, u na{oj dr`avi od kada su prisutni na na{im terenima? Obratili smo se Upravi za trezor i dobili jako zanimqive podatke. U prethodnih par godina Rudarsko-biolo{ki fakultet je prihodovao od kompanije Rio Tinto 100,5 miliona dinara, posledwe dve godine ukqu~uje se Gra|evinski fakultet sa 10,5 miliona dinara, Ma{inski fakultet sa ne{to vi{e od 12 miliona dinara, Zavod za javno zdravqe Beograd 13,4 miliona dinara. Zatim, smo se obratili svim tim institucijama s pitawem: [ta su radili za Rio Tinto za te pare? Odgovore smo dobili od Zavoda za javno zdravqe Beograd, Zavod za javno zdravqe [abac i Zavoda za za{titu spomenika Vaqevo. Indikativno je da ni od jednog fakulteta nismo dobili odgovor, iako Rudarsko-biolo{ki fakultet ima i donacije od kompanije Rio Tinto a oni su pla}ali i za neke doktorate. @alili smo se Povereniku za informacije od javnog zna~aja i bi}e zanimqivo videti kakve su to usluge na{i fakulteti pru`ali u prethodnom periodu kompaniji Rio Tinto. To je jedan od razloga zbog ~ega su gra|ani Loznice i Gorweg Jadra nezadovoqni i nemaju poverewa ni u doma}e institucije. Nezadovoqni gra|ani su u potrazi za odgovorima organizovali, i ubudu}e }e organizovati, proteste. - ka`e Miroslav Mijatovi}, iz Podriwskog Antikorupcijskog Tima - PAKT. PR kompanije Rio Tinto se javio Zelenoj patroli i obe}ao da }emo dobiti odgovore na sva pitawa. Poslali smo pitawa a odgovore nismo dobili. Tako oni posluju.

Tekst i fotografije: Zelena patrola

AUSTRALIJA

Na Na prodaju prodaju australijski australijski grad grad duhova duhova sa sa mra~nom mra~nom istorijom istorijom

^etvrtak 21 ^etvrtak12.

12.novembar novembar 2020.

2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Kozak, grad duhova u Zapadnoj Australiji, oko 1.300 kilometara severno od Perta, mesto je koje je nastalo pod naletom traga~a za zlatom i razvoja industrije bisera u drugoj polovini 19. veka.

Grad je, me|utim, napu{ten pre sedamdeset godina.

Gradi} je osnovan osamdesetih godina 19. veka, a do 1895. godine industrija bisera imala je 57 brodova i zapo{qavala vi{e od hiqadu qudi.

Grad se postepeno smawivao od dvadesetih godina pro{log veka, a do 1950. godine potpuno je napu{ten. U wemu danas `ive dvoje qudi - ~uvar Ris Osterlund i wegova partnerka [enon Irvajn koja vodi kafi}.

U Kozak i daqe svra}aju gosti i turisti na putu ka planinarskim stazama i pla`ama. Osim toga, grad je okru`en prirodnim obalskim rezervatom.

Kozak ima i mra~nu istoriju - u wemu su ~iwena zverstva prema domoroda~kom stanovni{tvu tokom procvata grada.

Bela~ki doseqenici iskori{}avali su domoroda~ko stanovni{tvo, ~esto ih stavqaju}i u robovski polo`aj i primoravaju}i ih da rone za bisere.

Dr`ava Zapadna Australija, u ~ijem je vlasni{tvu grad, odlu~ila je da ga proda. Ponudom su obuhva}eni posed povr{ine 22,2 hektara, dvanaest kulturno za{ti}enih zgrada i obli`we ostrvo.

Iako vlasti nisu saop{tile koju bi cenu `elele da postignu, od ve}e va`nosti je da grad ponovo o`ivi i potencijalno postane turisti~ko odredi{te sa kafi}ima, galerijama i lokacijama za kampovawe.

Zakupcima pa{waka pored klisure Jukan u Australiji bile nepoznate namere Rio Tinta

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Zakupac pa{waka u blizini klisure Jukan u Australiji tvrdi da je nekoliko godina morao da se bori i sazna prave informacije o planovima Rio Tinta za pro{irewe rudnika u tom podru~ju, pokazuje istraga koju vode savezni slu`benici istra`uju}i ru{ewe aborixinskih pe}ina satrih 46 hiqada godina, prenosi Gardijan.

Vlasnik zakupa Evan Pensini pristupio je informacijama o planovima koriste}i zakonski akt FOI (Freedom of Information Act), koji omogu}ava pristup informacijama od javnog zna~aja, tek nakon pet godina.

Re~ je o pastirskom zakupu pod nazivom „Cheela Plains“ koji pokriva pola miliona hektara zemqe i grani~i se sa rudnikom Brockman 4 Rio Tinta, a vlasnik je rekao je da ga je iznenadilo ru{ewe jer se jo{ od 2014. godine zna koliko je ta lokacija va`na. „Posao sa Rio Tintoom je veoma lo{ jo{ od sedamdesetih godina. Kada je 2006. godine odobreno pro{irewe rudnika od strane Vlade zapadne Australije, nismo bili obave{teni o tome,“ rekao je Evan.

Prema wegovim re~ima, izme|u 2008. i 2010. godine poku{ali su da do|u do informacija o tome {ta Rio Tinta namerava da uradi sa rudnikom i pa{wacima, ali je na kraju wegov advokat morao da iskoristi zakonska pravila o slobodnom pristupu informacijama. „Pre nego {to smo zaista zauzeli ~vrst stav 2011. godine, Rio Tinto nije `eleo ni{ta da nam ka`e o rudniku“, rekao je Pensini.

Dodaje da se od 2017. godine odnos poboq{ao sa rukovodstvom sredweg ranga u Rio Tintu poboq{ao, ali da tek treba posti}i pravu ravnote`u izme|u va|ewa rude i o~uvawa krajolika. „Podru~je oko rudnika deo je zemqe koja za mene ima poseban zna~aj, jo{ od moje mladosti“, nagladio je Pensini.

On nagla{ava da je wegov ciq da zajedno sa ostalim sunarodnicima brine o zemqi i da je prenese budu}im generacijama u boqem stawu nego {to je bila kada su je primili na upravqawe.

Pensini je rekao da je poznat zna~aj pe}ina u klisuri Jukan jo{ od ispitivawa kulturnog nasle|a u toj oblasti, koje je ina~e platio Rio Tinto 2014. godine. „Pretpostavqam da je to znala i kompanija. Dali su nam mapu na kojoj je bio ucrtan plan jame. Znao sam da su pe}ine u blizini, samo sam pretpostavio da nema {anse da kopaju iznad,“ tvrdi Pensini.

On je kako prenosi Gardijan i na pitawe slu`benika koji vode istragu da za lokaciju aborixinskih pe}ina ne bi mogao da zna samo neko koji nije sa ove planete, odgovorio potvrdno.

Pensini je rekao da je pastoralni zakup Cheela Plains preplavqen zakupima za istra`ivawe, zakupom rudnika ili zakupom za posebne namene. Tu kako ka`e dolaze svi od malih kopa~a do velikih rudarskih kompanija.

Dodao je da fizi~ki nikoga ne mogu da zaustave, osim ukoliko se ne uni{tava deo wihove infrastrukture, drugi na~in kontrole kako ka`e nemaju. „Rekla bih da uop{te ne zara|ujemo mnogo od rudarstva. Zabluda je da su se Aborixini obogatili od tih honorara,“ izjavila je izvr{na direktorka aborixinske korporacije Robe River Kuruma, Sara Slateri.

Dodala je da je uticajem rudarskih kompanija te{ko upravqati, kao i da narodi u Australiji treba da budu zabrinuti u vezi sa nasle|em koje treba da ostave svojim pokoqewima.

Komisija koja sprovodi istragu o incidentu u klisuri Jukan, razgovarala je i sa tradicionalnim vlasnicima tog podru~ja, predstavnicima aborixinskih naroda Puutu Kunti Kurrama.

Dva meseca zatvora za australijsku zubarku koja je prekr{ila nalo`eni karantin

Zubarka iz Perta dobila je dvomese~nu kaznu zatvora zbog le~ewa 41 pacijenta tokom perioda od dvonedeqnog karantina koji joj je nalo`en radi spre~avawa {irewa kovida-19. To je najozbiqnija kazna izre~ena u Australiji za prekr{aj vezan za novi koronavirus.

Australijska televizija Ej-Bi-Si wuz navela je da je zubarka Natalija Neirn doputovala je u junu iz prestonice Kanbere u svoju rodnu Zapadnu Australiju. Neirn je tokom dve nedeqe karantina koji joj je nalo`en, najmawe sedam puta pose}ivala svoju stomatolo{ku kliniku i le~ila 41 pacijenta.

Zubarka je rekla sudiji da nije mislila da mora da provede u karantinu jer se „ose}ala dobro“, ali je sudija Metju Volton nazvao wena opravdawa „neverovatno naivnim ili u najmawu ruku nebitnim“.

Na kraju, Neirnova se izjasnila kao kriva i osu|ena je na sedam meseci zatvora, ali joj je kazna umawena za pet meseci.

Dr`ava Zapadna Australija prva je uvela takozvanu „~vrstu granicu“ sa drugim australijskim dr`avama, zahtevaju}i od qudi koji u wu doputuju provedu dve nedeqe u karantinu.

22

^etvrtak 12. novembar 2020.

ZAJEDNICA

IN MEMORIAM

Vladimir Jovanovi} (Vlada Estrada) U nedequ, 8. novembra 2020. godine u Kernsu se nakon kratke i te{ke bolesti upokojio u Gospodu u svojoj 71. godini poznati ~lan Srpske zajednice u Australiji, Vlada Estrada Jovanovi}. Vlada je mnogima poznat kao dugogodi{wi menaxer koji je u periodu osamdesetih i devedesetih godina doveo brojne poznate peva~e i orkestre i organizovao im nastupe {irom Australije.

@ivahnog duha i neprekidno u pokretu pro{ao je celu Australiju i stekao mnogo prijateqa i saradnika. Posve}en i odan Srpstvu bio je ~est gost u na{im manastirima i Crkveno{kolskim op{tinama. Zadwih dvadesetak godina `iveo je i radio u Kernsu gde je mnogo godina u upravi Srpskog kulturnog centra i aktivan ~lan odakle je slao redovno izve{taje i bio dopisnik Srpskog Glasa iz

ovog dela Kvinslenda.

Neka se Gospod smiluje wegovoj du{i i neka mu je laka zemqa u srpskom manastiru Sv. Sava u Ilajnu na ~ijem }e grobqu biti

Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da }emo godi{wicu za na{eg dragog

Milovana Ili}a 03.03.1951.- 22.11.2019 Odr`ati 14. novembra u 11.30 ~asova (Bunurong Memorial Park, 790 Frankston Dandenong Rd.) Nemogu}e je shvatiti da nisi vi{e sa nama, pa kako onda opisati bol koju ose}amo tvojim odlaskom. Uvek }emo te voleti i pamtiti, `ive}e{ ve~no u na{im srcima sa puno lepih se}awa.

O`alo{}eni: supruga Mira, sin Neboj{a i snaja Merilin, kao i rodbina, kumovi i prijateqi u otaxbini i Australiji.

sahrawen po sopstvenoj `eqi nakon prebacivawa iz Kernsa.

Za sobom je ostavio mnogobrojnu porodicu u Australiji i Evropi kao i ogroman broj saradnika i prijateqa.

Posledwi opro{taj od Vlade }e biti u Kernsu (Cairns Funeral Directors, 36 Pease St, Manunda) u ~etvrtak 12.11.20 u 12 ~asova, a sahrana na grobqu manastira Sv. Sava u Ilajnu – Viktorija po Vladinoj `eqi. Osim na{oj zajednici, Vlada }e nedostajati i pripadnicima ruske i gr~ke zajednice ovde u Kernsu kod kojih je tako|e bio omiqen.

POSLEDWI POZDRAV

Posledwi pozdrav

@ivorad Jovi} 1932 – 2020.

Obave{tavam kumove, srodnike i prijateqe da je moj po{tovani i voqeni otac, ispustio plemenitu du{u dana 8. novembra 2020. godine na Mitrovdan u 3 sata ujutru u Po`areva~koj bolnici.

Sahrana je obavqena 10. novembra na Novom grobqu u Makcu kod Velikog Gradi{ta.

O`alo{}eni: Sin, prota Zvonimir, snaja Carinka, }erka Dobrila, zet Ilija, unu~i}i Du{ko, Suzana, Biqana i Angelina, praunu~ad: Rastko, Nikola, Luka i Milena.

Vladimir Jovanovi}Vlada Estrada

Vje~na mu pamjat i carstvo Nebesko.

U nedequ, 8. novembra upokojio se u Gospodu ~lan uprave Srpskog kulturnog centra u Kernsu i poznati ~lan srpske zajednice u Australiji na{ Vladimir Jovanovi} (poznat kao Vlada Estrada) u 71. godini `ivota, nakon kratke i te{ke bolesti.

Posledwi opro{taj od Vlade }e biti u Kernsu u ~etvrtak, 12. novembra u 12 ~asova (Cairns Funeral Directors, 36 Pease St, Manunda), a sahrana na grobqu manastira Sv. Sava u Ilajnu (Viktorija) po Vladinoj `eqi.

Svima }e nam jako nedostajati...

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen!

Srpski kulturni centar Kerns, rodbina i mnogobrojni prijateqi.

Redakcija Srpskog Glasa.

Vladimir Jovanovi} Posledwi pozdrav dugogodi{wem dopisniku Srpskog Glasa iz Kernsa.

POGREBNA PESMA

(ocu @ivoradu: 1932 – 2020) Dragi o~e oprosti mi Ne stigoh do tebe do}i Zbog 'korone' i daqine Sputane su moje mo}i.

Po~ivaj u miru O^E do Sveop{teg Vaskrsewa Sad potpuno siro~e sam Nemam majku niti oca.

Pozdravi mi majku o~e, Dedu, babu, malu Sne`u [to po~iva pored reke, U P~iwi u Novom seluPored crkve kraj jabuke Usred porte novoselske.

Nisu hteli da mi jave O tvom bolu o~e dragi Nek odgovor za to daju, Tebi O^E, pa i Bogu...

LITERARNA STRANA

^etvrtak 12. novembar 2020. 23

SANDRA MEHINAGI]

Otvori ta vrata Le`ala je na krevetu, u polumra~noj sobi, lagano obamrlog tijela i pogleda zakovanog iznad sebe. Slaba uli~na svjetlost je plesala po zidovima otkrivaju}i ostatke qepila i sitna udubqewa nastala prilikom skidawa onih malih plasti~nih zvjezdica-naqepnica, kada su qetos izmije{tali dje~iju sobu u drugu prostoriju.

- Trebalo bi okre~iti ove godine...

Stan nam je sviwac! - govorila bi svaku no}, o~ekuju}i da je suprug, napokon, podr`i u tom naumu.

- Hajde, dobro, vidjet }emo. – branio se on znaju}i da }e, na kraju, biti pobije|en.

Ona je uvijek sprovodila {ta je zamislila.

Sada za to nije marila. Nije ~ak ni primje}ivala zidove koji su je okru`ivali. „Zar ga, zaista, vi{e nema?“, zvonilo joj je u glavi. „Zar ga vi{e nikada ne}u zagrliti?“ Danas ga je pokopala bez i jedne suze.

Niti jedne.

- Brine{ me, qubavi. – rekao joj je suprug – Slobodno se ispla~i. Znam da boli.

Da, boqelo je. Pakleno. Srce se steglo, a o~i presu{ile. U tom bunaru nije bilo

BATO VELI[IN

Probudite se Bqesnite muwe, zagrmite silno gromovi na prqave rane Kosova Raspalite po toj gorkoj ravnici {to du`e i {to ja~e Uni{tite sve i gre{kom stvorene Bogove na la`nom Olimpu i bezbroj prqavih mitova Nek svaka ubijena du{a u svom bekstvu kukavi~ki jau~e.

Ustajte, sko~ite iz dubokog sna vi prezrene i poni`ene du{e Probudite u sebi ponos, ime Srbina i Du{ana Silnog gene Nek prokqu~a u vama krv Kara|or|a, jer vam je do{lo do gu{e Vratite naciji svojoj hrabru krv srpsku u presahle vene.

Dunite silni vetrovi, zaurlajte stra{ni uragani Kosovskom ravnicom O~istite prqavu krv iredente sa trgova va{ih posramnih Zbri{ite zauvek prqave tragove uraganskom kosa~icom Nek va{a unu~ad upamte da su potomci Srba hrabrih i odanih.

Pqusnite jake monsunske ki{e na tu maloumnu i drsku {aku jada Treba vremena da operete tragove varvarske, da ih nema vi{e I wihovih orgija, podmuklog separatisti~ko-iredentskog smrada Padajte ki{e i operite sve ono {to nije qudsko, padajte ki{e...

A ako niste kadri da probudite u sebi krv srpsku i ako ste jo{ uvek mek{i od pamuka Po}i }u na bilo koje grobqe srpsko i vrisnuti gromoglasno: Ustajte oskrnavqeni grobovi da branite ~ast va{ih `ivih potomaka I poka`ite im prosto, kako se treba boriti za dostojanstvo, dok jo{ nije kasno.

Probudite se, zvona za uzbunu prestala su da je~e Probudite se, svet vas sa `aqewem gleda, otreznite se Izvucite dedova va{ih sabqe, nek ulicama reka pote~e Probudite gene Sin|eli}a, Obili}a i mnoge druge, probudite se, probudite se...

SRPSKE NARODNE PRI^E

[to god ~ini{, sebi ~ini{ Bila je nekakva zla i opaka `ena udovica, pa se preudala i dva svoja sina od prvog mu`a povede kod potowega, kod kojega na|e sina i k}er od prve `ene. Tu pastor~ad nije mogla ~uti ni

videti. A mu` je uzalud i bio i grdio i vazda govorio joj: "Ko {to ~ini, sebi ~ini".

Onda, da bi mu pokazala da to nije istina, umesi jedan kola~ i uspe u wega otrova, pa dade pastor~etu,

govore}i da iza|e napoqe da ga pojede, da ga ne bi videli wezini sin~i}i. Dete, `eqno a gladno, uzme kola~, pa pobe`e.

No kad ga vide s kola~em wezina dva sina, potr~e za wim, te mu otmu onaj kola~ i pojedu. Malo posle po~nu se premetati od muke i stanu plakati, a plaka{e i ono pastor~e za kola~em. Istr~a im majka, te ih upita: "[ta vam je?"

Pastor~e joj odgovori: "Bogme, teto, rugaju se meni {to pla~em, jer su mi oteli i izeli onaj kola~ {to si mi malo pre dala".

Kad ona to ~uje, po~ne se biti {akama u prsa i kukati, te ih oba uze u naru~je. Ali joj oba na rukama izdahnu{e pre nego ih unese u ku}u.

vode. @eqela je da pla~e, da ispla~e svu ovu tugu u grudima. Oh, kako je `eqela da pla~e! Umjesto toga, samo je mogla da zuri u prazno. I misli. A misli su se rojile u wenoj glavi; velike, male, s upitnicima, uskli~nicima, zelene, crvene, sive, plave. Najvi{e plave. Tje{ila se. U~inila je koliko je mogla. I znala.

Oh, bo`e, ova bol je nepodno{qiva! Taj divni slu{alac, weno uto~i{te i te blage o~i su zauvijek oti{le!

Na sprovod je do{lo skoro pola grada.

Ve}inu tih qudi nije poznavala. Ali oni su poznavali wega. U~inilo joj se, mo`da, i boqe od we. Jedan po jedan su joj prilazili, stiskom ruke izra`avaju}i `aqewe i svoje saosje}awe. Ruka ju je boqela. „^ovjek koji je razumio otkucaje srca obi~nog ~ovjeka.“, govorili su. A za wu... za wu je on bio samo wen tata. Tata kojeg je beskrajno voqela. I koga vi{e nema.

Zurila je u mrak, nemo}na da se pomjeri.

Jedno pitawe joj se stalno nametalo. Koliko je, zapravo, ona poznavala svog oca?

Onako, istinski. Bilo je trenutaka kada bi on tiho ot{krinuo ta vrata istinskog upoznavawa, ali ona ih tad nije prepoznavala. Kvragu, bila je mlada. Previ{e zaokupqena sobom.

Jednom je, tako, prebirala po starim fotografijama i ugledala jednu o~evu iz moma~kih dana.

- Kako si bio lijep! – izletjelo joj je.

- Ih, kako su cure tr~ale za mnom! – slatko se nasmijao. – Zna{, `elio sam postati glumac.

Pogledala ga je u nevjerici. Nije oca mogla zamisliti kao glumca. Pa to je wen tata! Kakav glumac! Smije{no.

- Ali, zakasnio sam na audiciju za nekakav film i zaposlio se u {koli.

U tom trenutku woj su pa`wu zaokupile druge fotografije i vrata su se tiho zatvorila.

Drugom prilikom je plakala u wegovom zagrqaju zbog svoje pretjerane introvertnosti i problema u {koli, kako je mislila, proizi{lih iz te ~iwenice.

- K}eri, i ja sam ti bio jako srame`qiv.

Zapravo, jo{ uvijek sam. – rekao joj je tad otac.- Ali zato sam postao duhovit i ovakvo veliko novinarsko laprdalo.

- Jesi li to upravo rekao laprdalo?

- Da, jesam.

Pogledala ga je iznena|eno. Ne zna da li ju je vi{e iznenadila ~iwenica {to je rekao „laprdalo“ ili to {to je srame`qiv. Taj ~ovjek bez dlake na jeziku, borac za prava malog ~ovjeka, pisac aforizama. „Najduhovitiji ~ovjek u gradu.“ Zazvonio je telefon. Drugarice su je zvale van. I ponovo su se vrata tiho zatvorila.

Za{to nije slu{ala? Za{to nije pitala? Mo`da bi upoznavaju}i wega boqe upoznala sebe. Mo`da bi razumjela. Ali bila je klinka, poslije supruga, majka, poslovna `ena. Zarobqena u iluziji igrawa uloga. Nikada svjesna protoka vremena.

Nikada to vrijeme nije stvorila za wega.

Za trenutak kada bi provirila kroz ta stidqivo ot{krinuta vrata. Ko zna kakve bi je ~arolije tamo do~ekale!?

A on? On je uvijek imao vremena da upozna wu. Iako su wena vrata bila ~vrsto zatvorena, nikada nije prestajao da kuca na wih. Sve dok ih ne bi nevoqko otvorila. A onda bi satima sjedio pored we, prebiru}i po dubinama wene du{e, unose}i svjetlost u najmra~nije dijelove. On je bio wen lu~ono{a. Jedino ju je on istinski poznavao.

Sa svim wenim snovima i padovima.

Da li je to grize savjest? Taj mali crv koji se pojavi iznenada, kad ne pazi{, i polako ti gricka du{u i srce. Nagriza ti mir i pravi rupice kroz koje proviruje pitawe - da li sam mogla vi{e, boqe? I onda te gurne u ponor `ala. @ali{ za vremenom, prilikama, neizgovorenim rije~ima, neudjeqenim zagrqajima, neprimje}enim pogledima.

Samo rijetki uspiju da se spase.

Opra{taju}i sebi u spoznaji da su radili najboqe {to su znali u tom trenutku. Da su znali druga~ije, napravili bi druga~ije. I tada shvate da, zapravo, nemaju sebi {ta ni oprostiti. Pa i ona je radila najboqe {to je znala. Za{to onda ne mo`e da oprosti sebi? Za{to sad tra`i odgovore koje nema ko da joj pru`i?

Sklopila je ruke u molitvu. Sebi i wemu. „@ao mi je, oprosti, volim te“.

- K}eri, ne mu~i se! Oprosti pro{losti, we vi{e nema. Raduj se budu}nosti, ali se ne vezuj. Jer i ona postoji samo u tvojoj glavi. Sve {to ima{ je SADA. Nau~i lekcije i nasmije{i se sada{wem trenutku. Prigrli ga, osjeti i pro`ivi. I `al }e nestati. Idi korak po korak, dan za dan.

I budi sretna. Sada zna{ boqe. U~ini boqe. Otvori ta vrata. I tu|a i svoja. I nemoj da te bude strah. Ja }u uvijek biti pored tebe. Uvijek!

Briznula je u pla~.

Ujutru se probudila qepqiva od znoja, suza sasu{enih na obrazima i s osmijehom na usnama. Dugo se tu{irala, a kad je napokon iza{la iz kupatila, uzela je telefon i utipkala broj.

- Molim du{o? - ~ula je s druge strane poznati glas.

- Mama skuhaj kafu. Eto me, dolazim. @elim s tobom razgovarati.

24

FEQTON

^etvrtak 12. novembar 2020.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (17)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera.

U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Eli Popovi}, potomak Li~ana ro|en u Americi, obave{tajac koji je kontrolisao Tita U arhivskim dokumentima ameri~ke obave{tajne slu`be, ali i izve{tajima Udbe, pored imena pukovnika Nikole Stepanovi}a krupnim slovima ispisano je bilo jo{ jedno srpsko ime - Eli Popovi}. Ovaj potomak Li~ana, ro|en u Denveru 1908. godine, bio je obave{tajac jo{ od prvih dana nastanka Ameri~ke vojne obave{tajne slu`be OSS, u julu 1942. godine. Eli Popovi} odrastao je u porodici Nikole i Qubice Popovi}, koji su pored wega imali jo{ petoro dece.

Radio je po ~eli~anama u Klivlendu, Pitsburgu, Detroitu, Mi~igenu i San Pedru.

Tu ga je i zatekla vest da su Japanci bombardovali Perl Harbur. Kako pi{e wegov biograf Filip D. Hart, tridesetogodi{wi Eli Popovi} prijavio se odmah kao dobrovoqac u ameri~ku mornaricu.

Na`alost, u mornarici nije bilo odela za ovog kr{nog Li~anina.

- Popovi} je onda oti{ao u avijaciju, ali je bio prete`ak za letewe. Kona~no, primqen je u in`ewerijsku diviziju.

Kako je na testovima pokazao koeficijent inteligencije 174, mladi Eli Popovi} odmah je upu}en u Oficirsku {kolu "Fort Belvor" u Virxiniji. Za samo godinu dana zavr{io je oba razreda ove {kole. Kada je posle nekoliko meseci slu`beno boravio u Va{ingtonu, poru~nik Eli Popovi} upoznao se sa Nikom Stepanovi}em, vojnim obave{tajcem Pentagona - pi{e wegov biograf Hart.

Ovaj susret dva mlada Srbina promenio je potpuno `ivotnu sudbinu Elija Popovi}a. Svom zemqaku i starijem oficiru Nikoli Stepanovi}u po`alio se da nije imao sre}e da ode na front: "Voleo bih da ratujem!"

Pukovnik Stepanovi} ga je kratko posavetovao: "Upi{i se u OSS!" Jula 1943. poru~nik Eli

Tito i Ficroj Meklin Popovi} upisao se na kurs za vojnog obave{tajca. Predmete na kojima je morao da poka`e znawe stranih jezika, sposobnosti snala`ewa u stranim zemqama i lojalnost SAD polo`io je vrlo lako.

Ve} u avgustu 1943, sa ~inom kapetana, Popovi} je upu}en u {ume Merilenda na obuku i trening specijalaca. U~io je {ifrovawe i de{ifrovawe, rukovawe radio-stanicom, padobranstvo, izvo|ewe sabota`a i borbu prsa u prsa. Instruktori su bili britanski obave{tajci iz tajne slu`be MI5, koja je

ina~e imala veliki uticaj na formirawe prve ameri~ke obave{tajne slu`be OSS. Posle sedam nedeqa obuke, kapetan Popovi} je preba~en u drugi kamp, u dr`avi Virxinija. U wemu je obu~avan za upotrebu vatrenog i hladnog oru`ja. Ponovo je Eli Popovi} bio najboqi u svojoj klasi. Tada mu je saop{teno da pripada Odeqewu za Evropu i da je stavqen na listu obave{tajaca koji }e biti ~lanovi ameri~ke vojne misije u Jugoslaviji.

- Put do Jugoslavije, me|utim, vodio je kapetana Elija

SRBI U AMERI^KOJ VOJSCI Ne zna se ta~no koliko je Srba u SAD slu`ilo vojsku kao mobilisani regruti ili kao profesionalci, ali sude}i po listama koje svaka ameri~ka dr`ava objavquje, re~ je o preko 160.000 na{ih qudi. Svoje po{tovawe srpskim vojnicima, podoficirima i oficirima izrazio je i Kongres SAD koji je, posle Drugog svetskog rata i nakon u~e{}a u bitkama u Koreji, Vijetnamu i na drugim frontovima, odlikovao na desetine ameri~kih Srba. Kongresne medaqe ~asti i Purpurno srce za ratne zasluge dobili su, izme|u ostalih, Slobodan Duleti}, admiral Stevan Mandari}, Aleksandar Xek Mandu{i}, Mihailo Luis Cukeqa, Maksim Ba}ovi} Ba~, Nikola Nik Lali}, Nikola Nik Stepanovi}, Rudi Ostovi}, Mel Vojvodi}, admiral Milton Aleksi}, pilot Vern Pupi}, Ed Radakovi}, komandant obeve{tajne slu`be ratne avijacije, Mi~ Mi~el Pejx i Lens [ijan, kome su Amerikanci podigli spomenik.

Kapetan Nik Lali} bio je obave{tajni oficir i u~esnik operacije "Halijard" za spasavawe 500 ameri~kih pilota u Jugoslaviji 1944. godine. U toj operaciji u~estvovali su jo{ i kapetan Jovan Xon Milodragovi} i pukovnik Milo{ Majkl Raja~i~, tako|e vojni obave{tajci SAD. Bio je veoma cewen u srpskoj koloniji u SAD kao veliki patriota. Preminuo je u Baltimoru, po~etkom maja 2001, u 86. godini.

Popovi}a preko Kaira i Palestine, gde su se nalazili centri OSS za odr`avawe veza sa Amerikancima u {tabu Dra`e Mihailovi}a, i u {tabu Josipa Broza Tita.

Posle opse`nih priprema, kao ~lan angloameri~ke misije, Eli Popovi} je 20. januara 1944. sleteo na Medno poqe kod Drvara i uputio se u Titov {tab. Zajedno za Randolfom, ^er~ilom i Linom Fari{em, kapetan Eli Popovi} bio je deo tima pod vo|stvom brigadira Ficroja Meklina. U februaru Eli je ve} napustio Bosnu i odleteo u Bari na raport ameri~koj komandi. Odatle je upu}en kao obave{tajac u Makedoniju, kod kapetana Mihaila Apostolskog i majora Tempa Vukmanovi}a.

Iz Makedonije kapetan Eli Popovi} je maja 1944. upu}en u Sloveniju, na Crni vrh, odakle je slao svoje radio-izve{taje komandi ameri~kih snaga u Italiji. Ujedno je davao i koordinate za letewe i sletawe ameri~kih aviona tipa C47 na prostorima severne Jugoslavije. Iz Slovenije, sa jo{ dvojicom obave{tajaca, Eli Popovi} je pre{ao u Kordun. Svoj obave{tajni centar instalirao je u Glini, gde je u partizanskim jedinicama upoznao jo{ jednog ameri~kog Srbina, majora Stevu Stankovi}a iz Ruta u Nevadi.

Kada su partizani i Rusi oslobodili Beograd, oktobra 1944. godine, ameri~ki obave{tajac Eli Popovi} je preko jugoslovenskog glavnog grada upu}en na novi zadatak u Burmu. Obave{tajno i diverzantski, Popovi} je sa svojom jedinicom specijalaca "Gorila" pokrivao trougao Kina Burma - Indija. Tu se upoznao sa jo{ jednim Srbinom, kapetanom \or|em Musulinom, zvanim Gov, koji je tako|e bio oficir OSS. U Burmi je ostao sve do kraja rata, kada se vratio svojoj porodici u ^ikago.

Za ratne zasluge obave{tajac Eli Popovi} dobio je ~in pukovnika i odlikovan je ordenom Srebrna zvezda u leto 1945. godine, zbog ~ega je i uvr{ten u `ive legende OSS. lll U slede}em broju: Vukeli} predvideo da }e Nemci prekr{iti ugovor Hitlera i Staqina o nenapadawu

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

12. novembar

1812. - Nakon povla~ewa iz Moskve, ostaci Napoleonovih trupa pretrpeli su te{ke gubitke na reci Berezini.

1840. - Ro|en je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najve}ih umetnika s kraja 19. i po~etka 20. veka. Wegovo delo objedinilo je romanti~arski duh i moderne te`we i presudno uticalo na evropsko vajarstvo ("Mislilac", "Poqubac", "Balzak", "Gra|ani Kalea", "Vrata pakla", "Ve~ni idol").

1859. - Ro|en je srpski arhitekta Andra Stevanovi}, ~lan Srpske kraqevske akademije, profesor Velike {kole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je vi{e zna~ajnih gra|evina, me|u kojima zgrade Narodnog muzeja i Akademije nauka u Beogradu.

1920. - Potpisan je Rapalski ugovor kojim je Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pod pritiskom Velike Britanije i Francuske, ustupila Italiji Istru, Julijsku krajinu, Zadar i ostrva Cres, Lo{iw, Lastovo i Palagru`u, kasnije i Rijeku.

1927. - Lav Bron{tejn (Trocki), jedan od lidera "leve opozicije" unutar partije, iskqu~en je iz boq{evi~ke partije, a Staqin je postao neprikosnoveni lider SSSR. Trocki je interniran u Alma Atu, potom 1929. prognan iz zemqe, a 1940. po nalogu Staqina ubijen u Meksiku.

1933. - Nacional-socijalisti~ka radni~ka partija Adolfa Hitlera dobila je izbore i preuzela vlast u Nema~koj.

1956. - Beogradsko pozori{te "Ateqe 212" je u adaptiranom delu zgrade "Borbe" izvelo prvu predstavu, "Fausta" Johana Volfganga Getea.

1970. - U sna`nom ciklonu i visokim talasima u Isto~nom Pakistanu (Banglade{) `ivot je izgubilo najmawe 200.000 qudi.

1989. - Umrla je {panska revolucionarka Dolores Ibaruri, legendarna La Pasionarija, predsednica Komunisti~ke partije [panije (od 1960). Pripisane su joj re~i "No pasaran", parola pod kojom su republikanci u [panskom gra|anskom ratu branili Madrid od fa{ista.

Posle pada Republike provela je 38 godina u inostranstvu, najvi{e u SSSR. Vratila se u [paniju 1977. i postala ~lan parlamenta.

1995. - Potpisan je Erdutski sporazum kojim se teritorija Sremsko-barawske oblasti (deo samoproklamovane Republike Srpske Krajine) utvr|uje kao deo Republike Hrvatske. Sporazumom je predvi|en jednogodi{wi period pod me|unarodnom upravom.

2001. - U udesu aviona ameri~ke kompanije Airbus-300 koji je pao na obli`we ku}e odmah po poletawu sa wujor{kog aerodroma "Xon F. Kenedi", poginulo je svih 260 putnika i pet osoba koje su se na{le na mestu nesre}e.

2014. - Ha{ki optu`enik i lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq doputovao je u Beograd, nakon {to ga je Tribunal u Hagu zbog zdravstvenih razloga pustio na privremenu slobodu. [e{eq je u pritvoru u Hagu proveo skoro 12 godina.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Potraga za "prezaslu`nom Mrk{inom zadu`binom", ~uvenom srpskom sredwovekovnom {tamparijom, uspe{no se zavr{ila, posle 150 godina lutawa, u tamnavskom selu Pambukovica. Arheolozi su pro{le nedeqe otkopali temeqe manastirskog konaka gde su se u 16. veku nalazile {tamparska presa, redakcija i kwi`evna {kola. Tu je u~eni jeromonah Mardarije {tampao kwige i pripremao naslednike, borce u dugom ratu za srpski jezik i identitet.

Nalik filmskom arheologu Indijani Xonsu koji je tragao za izgubqenim Zavetnim kov~egom, stru~waci Istorijskog instituta u Beogradu, istori~ar dr Sr|an Kati} i dr Dejan Buli}, godinama su tragali za izgubqenim srpskim "zavetnim slovom", Mrk{inom crkvom, sredwovekovnim manastirom i kulturnim centrom.

Paralelnim istra`ivawem u dokumentima osmanske imperije i na terenu, odgonetnuli su gde se nalazila zadu`bina plemi}a Mrk{e. O va`nosti manastira-{tamparije iz koga su izlazile kwige neobi~ne lepote svedo~i da su za wim tragali nau~nici jo{ od Feliksa Kanica i Milana \. Mili}evi}a.

Presa za {tampawe kwiga iz 15. veka

^etvrtak 12. novembar 2020. 25

SREDWOVEKOVNA SRPSKA [TAMPARIJA U TAMNAVI:

Traga~i za izgubqenim zavetnim slovom re{ili zagonetku staru 150 godina, u selu Pambukovica

Istra`iva~i dr Dejan Buli} i dr Sr|an Kati} Za{to je tako va`na ta sredwovekovna radionica, u kojoj se sa mukom rezalo i ru~no u redove slagalo slovo po slovo, upita}e se deca informati~kog doba? Za{to su tada{wi srpski plemi}i i monasi rizikovali glave da bi preko siweg mora "iz Mletaka" nabavqali alat i dragoceni papir? Nau~nici odgovaraju da su kwige {tampane na prostoru sredwovekovne Srbije, popularno zvane "srbuqe", bile prva pobeda od vremena kada su ma~evi i kopqa srpskih vitezova polomqeni.

Kwige iza{le ispod {tamparske prese, bile su brojnije, jeftinije i lak{e dostupne od rukopisnih. Srbuqe su tako postale ne samo ~uvari jezika i identiteta, ve} su iz okupirane Srbije po~ele da {ire srpski jezik u celu pravoslavnu vaseqenu. To su bile prve }irili~ke kwige {tampane u slovenskim pravoslavnim zemqama i koristile su se kao uzor Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji. "Srbuqe" su bile i odbrana i od }irili~kih kwiga koje je distribuirao Vatikan, radi {irewa uticaja i uvla~ewa u uniju.

- Srpske sredwovekovne {tampane kwige svetski muzeji danas ~uvaju kao najve}e dragocenosti, a na{a javnost, na`alost, veoma malo poznaje wihov zna~aj - ka`e dr Sr|an Kati}. - Rad na pronalasku Mrk{ine Crkve otkriva nam svet izuzetnih qudi koji su se u grani~noj oblasti ratnih sukoba Osmanskog carstva i Ugarske borili za opstanak srpske kulture.

Potraga za manastirom Mrk{ina Crkva traje od 1858. godine, a o wemu se

znalo samo da se nalazio u "pokriqu" Crne gore i da je bio posve}en Vaznesewu Gospodwem.

Dr Kati} je i{~itavaju}i hiqade strana osmanskih popisa utvrdio da je u Vaqevskoj nahiji postojalo selo Mrk{ina Crkva sa istoimenim manastirom. Spajawem tog sela, Dowe, Gorwe i Paunove Bukovice nastala je dana{wa Pambukovica. Pitawe je bilo gde se nalazila "^erna gora"?

- Zbog U`i~ke Crne gore, velika ve} ina istra`iva~a tra`ila je ostatke ma-

BLAGOSLOV PA KLETVE Dana{wa pambukova~ka crkva sazidana je 1871. na ru{evinama sredwovekovnog hrama.

- Bla`enopo~iv{i vaqevski vladika Milutin dao nam je pro{le godine blagoslov da iskopavamo na crkvenom, odnosno manastirskom imawu ~im je ~uo da se tu mo`da nalazi sredwovekovna {tamparija. Zahvalni smo sada{wem vladici Lavrentiju koji tako|e razume o kakvom spomeniku srpske ba{tine je re~ i koji nam je tako|e dao blagoslov. Mawe razumevawa smo na{li kod ovda{weg monaha koji je po~eo da nas prokliwe i preti kada smo po~eli iskopavawa - ka`e dr Dejan Buli}.

Drevno grobqe okru`uje manastir u tamnavskom selu Pambukovica

Temeqi prona|eni u Pambukovici nastira u Kosjeri}u i okolini, gde su 1903. i 2013. obavqena bezuspe{na arheolo{ka istra`ivawa navodi dr Kati}. - Istra`uju}i osmanske dokumente utvrdio sam da je u pro{losti u Srbiji bilo jo{ planina nazivanih Crnom gorom, a me|u wima je bio i Vla{i}, u ~ijem se "potkriqu" nalazio deo Pambukovice sa nekada{wim selom i manastirom Mrk{ina Crkva.

Posle ovog otkri}a istra`iva~i su bili sigurni da se Mardarijeva {tamparija nalazila u oblasti "tamnog" imena - Tamnavi, pod obroncima Vla{i}a, sredwovekovne Crne Gore. Arheolog dr Buli} je posle nekoliko uzaludnih poku{aja, na visokom platou zase~enog brda, u `drelu tamne {umovite klisure potoka Mr{inca, iskopao temeqe zgrade dimenzija 18 sa 10 metara, koja je imala i sprat.

Danas se ovaj prostor nalazi iza pambukova~ke crkve, koja je 2014. posle nekoliko vekova, iznova postala manastir.

- Na~in zidawa i nalazi keramike, potvr|uju da je ovo bio konak u kome je Mardarije sa u~enicima od{tampao ~etvorojev|eqe 1462. i Cvetni triod 1566. po{to se vratio iz Beograda gde je 1522. od{tampao ~uveno Beogradsko ~etvorojevan|eqe - ka`e arheolog dr Dejan Buli}.

- Pretpostavqamo da su u prizemqu konaka bili presa, {tamparski alat i boje, skladi{te hartije, kwigoveznica, ali i redakcija, jer je Mardarije bio i urednik, dizajner, lektor.

Dr Kati} isti~e da je ovaj jeromonah bio obrazovaniji i ve{tiji od drugih srpskih {tampara svog doba, koji su pravili slova od drveta, a on je umeo da "re`e" slova i kli{ee za ilustracije "iz olova i bakra".

- Knez Radi{a Dmitrovi} i Trojan Gunduli} dovode Mardarija u svoju {tampariju u Beogradu, kao ve} poznatog {tampara iz Mrk{ine Crkve - ka`e dr Kati}. - To otvara pitawe, gde je on nau~io zanat? Da li je u Mrk{inoj Crkvi ranije postojala neka {tamparija ili prepisiva~ka {kola? U jednoj starijoj kwizi od{tampanoj u ~uvenoj {tampariji u Mile{evi, monasi-{tampari navode da poti~u iz ovog kraja, "^ernoj gori" blizu velike reke Save.

Ova pitawa su podstrek nau~nicima da nastave istra`ivawa drevnog manastira, sredwovekovne {tamparije i izdava~ke ku}e, skrivene pod vrhom brega obraslog visokim stablima cera.

R. N.

26

ZAJEDNICA

^etvrtak 12. novembar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Ovih dana mogu}e je malo priznawe ali i prilika da uradite ne{to zbog ~ega }ete biti veoma ponosni. QUBAV: Atmosfera u ku}i je takva da je svako usmeren na svoje potrebe. Prija vam blizina porodice jer ste svesni da ste jedni drugima najboqi prijateqi. Istovremeno vas frustrira celokupna situacija jer zbog we su otkazani doga|aji koje ste dugo ~ekali. ZDRAVQE: Oprezno s lekovima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Imate utisak da ste prepu{teni sebi i da vas niko ne podr`ava. Mo`da zvu~i neverovatno, ali za vas }e se izroditi nove prilike. QUBAV: Aspekti koji opisuju va{ porodi~ni `ivot nagove{tavaju dinamiku u odnosu s bli`wima, ali i te{ko re{ive probleme. Komplikacije u emotivnim odnosima koji trajno mewaju na~in funkcionisawa partnerske veze. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Imate zadatak da re{ite situaciju s kakvom se niste susretali. Podr{ka vam sti`e od pretpostavqenih. Qutwom ometate ono {to s lako}om mo`ete obaviti. QUBAV: Atmosfera u porodi~nom okru`ewu zavisi od koli~ine novca koji vam je na raspolagawu. Va{ dru{tveni `ivot je u uzlaznoj putawi, kontaktiraju vas osobe koje vas inspiri{u. ZDRAVQE: Ne mewajte dan za no}.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Neophodno je da budete pa`qivi kako biste izbegli svaku vrstu agresije koja se mo`e pojaviti u va{em okru`ewu. Osim toga, ~uvajte se povreda. QUBAV: Zadovoqni ste sobom, iz vas sija energija romantike, kao da ste iza{li iz neke bajke.

Neki od vas su zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu radosnog doga|aja. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Trenutak je da reorganizujete svoj rad, bilo da je re~ o li~nom presabirawu ili preraspodeli obaveza kojom bi deo tereta prebacili na osobe s kojima sara|ujete. QUBAV: Bez obzira na to koliko ste porodi~an tip, sada imate potrebu da se povu~ete i du`i period provodete u samo}i. Ako imate partnera, sre}om, on }e imati razumevawe za va{e }utawe. ZDRAVQE: Unosite vi{e te~nosti.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Iz nekog razloga mnogo toga ne sagledavate na pravi na~in, izlo`eni ste prevarama, zakulisnim radwama i lo{im namerama qudi koji su u prilici da odlu~uju o vama. QUBAV: Celokupna situacija u {irem okru`ewu mnogo uti~e na atmosferu unutar va{eg doma. Osetqivi ste na tu|e lo{e raspolo`ewe, pa to mo`e proizvesti napetost. Do kraja nedeqe tenzija slabi. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Vama nikada nije dosta dokazivawa. U komunikaciji ste brzi i vispreni, sve funkcioni{e kako treba, ali rezultati izostaju. Pozitivne vesti sti`u od zvani~nih lica. QUBAV: U ku}i ste usredsre|eni na neke probleme, silno vreme provodite u poku{ajima da razgovorom razre{ite sve nedoumice. Kako god se postavite, komunikacija ne te~e u oba smera. ZDRAVQE: Smawite unos slatki{a.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Radni ambijent se poboq{ava jer pronalazite na~in da se organizujete. Neke zakulisne radwe izlaze na svetlost dana. Da biste izbegli komplikacije vodite ra~una o tome kome {ta pri~ate. QUBAV: Puni ste pozitivnih vibracija, pa s lako}om prelazite preko isku{ewa koje ste ranije te{ko prevazilazili. Zna~ajni priliv energije. ZDRAVQE: Nervozu umirite dobrim {tivom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Aktivni ste, mnogo vas interesuju neke nove ideje koje biste odmah sproveli u delo. S druge strane, ovo je period kada mo`ete o~ekivati komplikacije s finansijama. QUBAV: U krugu porodice, sve {to ka`ete okre}e se protiv vas. Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u sva|u. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Poku{avate da sve na brzinu zavr{ite i krupnim koracima nastavite daqe. O~ekujte poziv od osobe iz pro{losti, ona vam prenosi informacije koje }e vam biti bitne. QUBAV: U ku}i vas mu~i nezadovoqstvo, ne{to nije kako treba.

Sumwu navla~i tamni oblak na poqe va{e qubavi, utehu mo`da potra`ite s osobom s kojom je veza nemogu}a. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Optere}uju vas strahovi. Potrebno je da uspostavite ravnote`u izme|u zahteva i realnih mogu}nosti. Budite pa`qivi u komunikaciji naro~ito na mestima gde se o vama odlu~uje. QUBAV: Intenzivirawe porodi~nih odnosa za vas predstavqa otvarawe bojnog poqa. Ne{to vam ne dozvoqava da odustanete od svojih stavova, partneru tako|e. ZDRAVQE: Izbegavajte brzu hranu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Imate jak autoritet, pa s lako}om uti~ete na okolinu. Va`na osoba mo`e poku{ati da uti~e na vas, ali vi postajete svesni lo{e namere. QUBAV: Usmereni ste na prakti~ne probleme.

Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima i osoba suprotnog pola koja vas privla~i. Izvesni su tajni razgovori, pa ~ak i prolazna avantura. ZDRAVQE: Izbegavajte alkohol.

KAD JE WEGO[ UMRO, WEGOVA MAJKA JE REKLA:

Za tobom nikad ne}u zaplakati!

Petar Petrovi} Wego{, bolovao je od tuberkoloze od koje je i preminuo 19. oktobra 1851. na Cetiwu. Imao je samo 38 godina.

O potowim danima Vladike Rada, malo {ta se zna, ali ostao je zapis o tome {ta je wegova majka rekla na posmrtnoj

odori svog sina: "Bra}o Wegu{i, Sokolovi Crnogorci! Nije lijepo {to ~inite, {to kukate i pla~ete za Vladikom. Nijesam ja wega rodila niti za kukawe, niti za plakawe, ve} sam ga rodila o dobru imena va{ega i SRPSKOGA.

Vazda sam bila i sada sam najsre}nija majka, kada mi je Bog darivao, tebe moj vazda najmiliji sine. Bio si najqep{i me|u najqep{ima, ne samo tijelom nego i du{om.

A za vaistinu Bo`ju ja, tvoja majka, za tobom nikad ne}u zaplakati, jer kada bih to u~inila ja ne bih bila tvoja prava majka.

Trebaju da pla~u majke koje ra|aju izdajnike i pogani qudske, a ne ja. Prosta ti sine, materinska rana, prosto ti SRPSKO MLIJEKO KOJIM SAM TE PODOJILA. Slava Bogu koji mi te tako lijepog darivao i tako lijepog i mladog uzeo, bar }e i On sine moj, od tebe imati {ta da vidi."

Wego{eva majka Ivana Tomova, ro|ena Prorokovi}, nad mrtvim sinom.

KADA VIDE „CRVENO SLOVO“ U KALENDARU, VERNICI NE RADE NI[TA:

Da li znate za{to je to postao obi~aj u Srbiji?

Srpska pravoslavna crkva ima ukupno 36 (ili 38, ako se uzmu u obzir Vaskr{wi i Duhovski utorak) praznika, plus 49 nedeqa, koji se {tampaju crvenim brojevima i slovima.

Termin "crveno slovo" je utemeqen duboko u srpskoj tradiciji, a vezuje se za velike praznike koji su obele`eni crvenim slovima u kalendaru. Na taj dan se

hri{}ani praznuju, odnosno, ne rade.

U ku}i se obavqaju samo nu`ni poslovi - pripremawe hrane i sl. Naravno od ove obaveze izuzeti su oni koji rade u dr`avnim preduze}ima, gde se uvek preko nedeqe radi, ali po dolasku ku}i, treba da praznuju, odnosno da izostave neke svoje poslove koje obavqaju kod ku}e.

uglavnom posti, ni{ta se ne radi i odlazi se u crkvu.

- Nemoj da radi{ danas, spali}e te Sveti Ilija. Crveno slovo je, zavr{i}emo onaj posao sutra... - ovakve i sli~ne re~enice su ~este u na{em narodu. Crveno slovo u kalendaru se po{tuje iz verskih razloga, ali i zato {to qudima prija odmor.

A crvenih slova je prepun savremeni crkveni kalendar. Svaka nedeqa je crveno slovo, plus velikih 12 gospodwih praznika i veliki svetiteqi koji su obele`eni crvenim slovom.

Crveno slovo u kalendaru ozna~ava veliki praznik ili velikog svetiteqa. Ta~no je to da su svi svetiteqi pred Bogom veliki (nema malih svetiteqa), ali o tim praznicima crkva `eli da poka`e narodu da su to veliki praznici kada bi narod trebao da provodi vreme u molitvi pri crkvi (i u porodici – maloj crkvi), gde se hri{}ani u~e vrlinskom `ivotu.

PRAZNOVAWE Svaki dan koji je u kalendaru upisan kao crveno slovo, po crkvenom pravilu je neradan dan.

Toga dana hri{}ani odlaze u crkvu na sveta bogoslu`ewa, vode se ozbiqni i pobo`ni razgovori u vezi sa praznikom, i ne obavqaju se uobi~ajeni poslovi u wivi, radionici ili na nekom drugom radnom mestu.

Pojedine dane u toku jedne kalendarske godine, crkva je posvetila zna~ajnim doga|ajima iz Spasiteqevog `ivota, i velikim svetiteqima, i ti dani su upisani crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. To su verski praznici, i u taj dan pravoslavni

Za dan svoje krsne slave, svaki radnik ima pravo da uzme slobodan dan iz preduze}a, i da taj dan na miru, sa svojim uku}anima, posveti svojoj slavi i prazniku.

NEDEQA Vaskrs je najve}i hri{}anski praznik, jer je toga dana Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih i to je najzna~ajniji doga|aj u istoriji sveta na kome po~iva hri{}anstvo. Da Hristos nije vaskrsao, ne bi bilo ni hri{}anstva.

Zato je Vaskrs praznik nad praznicima. Zbog tolikog zna~aja i svaka nedeqa u toku godine posve}ena je vaskrsewu.

Svaki dan u godini je posve}en nekom spasonosnom doga|aju ili svetiteqima. Me|utim, nisu svi dani, odnosno praznici, jednaki.

Neke uva`avamo kao prazni~ne dane, dok su drugi radni dani.

Crno podebqano slovo je vi{e istorijski momenat. Za vreme Austrougarske kada su Srbi tra`ili da ne rade za praznike, dr`ava je videla koliko praznika ima, pa je ispalo da Srbi vi{e ne rade nego {to rade. Ali i crna podebqana slova su zapravo nekada bila crvena slova.

M. T.

ZDRAVQE ZRAVQE

^etvrtak ^etvrtak12.

12.novembar novembar2020.

2020. 27 27

NAMIRNICE KOJE [TITE PLU]A:

Bogate vitaminima A, E i D Na zdravqe plu}a i disajnih puteva uti~e mnogo faktora, ali jedan od wih koji je izuzetno va`an u doba pandemije virusa korona je ushrana odnosno izbor namirnica Zdravqe plu}a nikada nije bilo va`nije nego u pandemiji koronavirusa.

Ovaj vitalan organ mo`e se za{tititi od bolesti i pravilnom ishranom - namirnicima koje sadr`e vitamine koji su jako va`ni za plu}a.

Sir, ora{asti plodovi i lisnato povrc}e mogu da budu od velike pomo}i u borbi protiv plu}nih bolesti - od astme i emfizema do prehlade.

Britanska studija pri kojoj je prou~avano 6.000 dnevnika ishrane ispitanika, otkrila je da su u~esnici sa niskim sadr`ajem vitamina A, E i D imali vi{e respiratornih problema, ~ak i kada su uzeti u obzir drugi faktori poput te`ine i pu{ewa.

Veruje se da vitamin A koji se nalazi u punomasnom mleku i siru, {argarepi i tamnozelenom lisnatom povr}u, kao i vitamin E, koji se nalazi u biqnim uqima, ora{astim plodovima i semenima, podsti~u imuni sistem.

Me|utim, jo{ jedan vitamin va`an za imunitet - vitamin D - naj~e{}e je mogu}e nadoknatiti jedino putem suplemenata.

DOMA]A KUJNA

Posni recept

Krispi piletina Potrebno je: 2 {nicle belog mesa 100 ml. meda 100 ml. senfa 2 ~ena belog luka 2 jajeta bra{no, prezle so, biber (po `eqi)

Priprema: Priprema: Meso ise}i na kockice.

Napraviti marinadu: Pome{ati med, senf i sitno iseckan beli luk. Staviti iseckano meso i preliti marinadom.

Dobro prome{ati, da bi sve meso bilo u marinadi. Ostaviti da se marinira pola sata ili du`e. Ako ostavqate du`e, stavite ga u fri`ider.

Zagrejati rernu na 200°C. U jednu posudu sipati bra{no i dodati malo soli, u drugoj umutiti jaja i u tre}u sipati prezle. Kockice mesa prvo uvaqati u bra{no. Dobro protresti, da sav vi{ak bra{na spadne. Potom staviti u jaja, pa u prezle. Meso re|ati na pleh oblo`en papirom za pe~ewe, i pe}i oko 20-ak min ili dok ne dobije finu zlatnu boji i postane hrskavo.

Vode}i autor istra`ivawa, profesor Adrian Martin sa Univerziteta kraqice Marije u Londonu, rekao je da su neke studije ukazale da su qudi sa ni`im nivoom " vitamina D mo`da podlo`niji koronavirusu".

Stru~waci, iz [kole za javno zdravqe na Imperijal kolexu u Londonu, dodaju: Znamo da je dobra ishrana u osnovi " dobrog zdravqa. Prvenstveno, na{a otkri}a isti~u va`nost sveukupne ishrane i potrebe za postizawem odgovaraju}eg unosa vitamina kao {to su A i E iz hrane.

Me|utim, u slu~aju vitamina D, ono {to dobijamo iz ishrane nije dovoqno da obezbedi adekvatan nivo koji bi udovoqio zahtevima organizma".

Nau~nici jo{ komentari{u i ovo istra`ivawe.

"S obzirom na na{e znawe o stepenu nedostatka vitamina D u populaciji, uravnote`eno sa niskim tro{kovima i malim rizikom od ne`eqenih efekata, ~ini se razumnim savetovati uzimawe suplemenata, posebno onima koji imaju najve}u verovatno}u da pate od mawka vitamina D".

Ja~awem plu}a smawuje se rizik da do|e do komplikacija, odnosno pove}avaju se {anse da simptomi korona virusa budu blagi, a saznajte koje namirnice u tome mogu da pomognu.

Jabuke Znate kako ka`u: Jabuka na dan i " doktor nije potreban". Ali, kada je re~ o plu}ima, istra`ivawa su pokazala da tri vo}ke dnevno usporavaju prirodno starewe plu}a, ali i da ubla`avaju o{te}ewa koja su nastala usled pu{ewa ili zaga|ewa.

Grejpfrut Nau~no je dokazano da grejpfrut umawuje rizik do te{kih bolesti plu}a, kao i da poma`e u le~ewu bronhitisa.

Brusnica Ovo vo}e je veoma bogato antioksidansima, {to je sjajno za ~i{}ewe plu}a.

Brazilski ora{~i} Brazilski ora{~i} ja~a plu}nu maramicu i daje elasti~nost tkivima, a samim tim i smawuje rizik od bolesti plu}a.

Beli i crni luk Ne miri{u sjajno, ali su itekako zdravi! Crni i beli luk ~uvaju zdravqe plu}a, a poma`u i u detoksikaciji organizma. [argarepa Iako se uvek prvenstveno isti~e da je {argarepa dobra za vid, ona poma`e i u ~i{}ewu plu}a, a najboqi efekat ima kada se unosi u vidu soka od sve`eg korena. \umbir ^aj od |umbira {titi od virusnih infekcija i efikasan je u ~i{}ewu plu}a od toksina, zato je dobro da svakog dana popijete po jedu {oqicu.

Quta papri~ica Ne vole svi quto, ali dobro je povremeno pojesti neku qutu papri~icu jer podsti~e razlagawe sluzi, tako da je sluz lak{e izbaciti iz organizma.

Kurkuma Ve} je poznata po tome {to ima antivirusna i antiupalna dejstva, a bogata je i omega-3 kiselinama i vitaminima. Mo`ete da je koristite za pripremu ~aja ili kao za~in.

Timijan Timijan je sna`an antioksidant, a ~aj od ove biqke sadr`i etarsko uqe timol koje ima antimikrobna dejstva i poma`e u borbi protiv virusa, bakterija i gqvica. Pored toga, sadr`i i brdo" vitami" na - A i C, kao i minerale kalcijum, gvo`|e, kalijum, magnezijum... Zbog svih tih sastojaka, poma`e kod ka{qa i bola u grlu, podsti~e iska{qavawe i spre~ava spazam bronhija.

Zeleni ~aj Iako je univerzalno dobar", odnosno dobar je za" op{te zdravqe, dobar je i kao prevencija problema sa plu}ima jer ih ja~a.

Bokvica ^aj od bokvice tako|e poma`e u izbacivawu sluzi, a bogat je i vitaminima C, A i K. Lipa ^aj od cvetova lipe poma`e u borbi sa infekcijama, a treba imati na umu i da brojni preparati za smirivawe suvog ka{qa sadr`e ekstrakt lipe.

Kopriva Oja~ajte imunitet redovnim konzumirawem ~aja od koprive. Kopriva je bogata gvo`|em i raznim vitaminima, ona je i veoma efikasna u ~i{}ewu plu}a.

Opadawe kose mo`e biti pokazateq brojnih zdravstvenih problema Stru~waci isti~u da poja~ano opadawe kose mo`e biti simptom vi{e od 30 razli~itih bolesti.

Sa druge strane, poja~ano opadawe kose mo`e se dogoditi i sasvim zdravim osobama, naj~e{}e usled promene na~ina `ivota ili sezonskih promena.

Iako ~esto ~ujemo da je emocionalni stres glavni uzrok opadawa kose, za to ne postoje nau~ni dokazi.

Stru~waci, sa druge strane, isti~u da fiziolo{ki stres mo`e uzrokovati ovakve probleme.

^esti uzroci fiziolo{kog stresa, pa i poja~anog gubitka kose, mogu biti operacija, gubitak telesne mase, ili po~etak, odnosno prestanak uzimawa kontraceptivnih pilula.

Radikalne dijete ili ozbiqnije infekcije tako|e mogu biti uzro~nik poreme}aja fiziolo{kog balansa i poja~anog opadawa kose.

Ako primetite da vam kosa poja~ano opada, nemojte pani~iti.

Umesto toga, obratite se lekaru i potra`ite stru~no mi{qewe u vezi sa problemom koji ste uo~ili.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com ^ili, kajenski biber i feferoni su qute papri~ice iz porodice Capsicum.

Svoj quti ukus papri~ice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. [to vi{e kapsaicina sadr`i, tim je paprika qu}a.

Kapsaicin papri~icama daje ne samo qutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih mo`emo svrstati me|u najzdravije namirnice sveta.

Deluju antiupalno: Zahvaquju}i kapsaicinu, ~ili ima antiupalna svojstva.

Kapsaicin sna`no blokira supstanciju P, koja je povezana sa upalnim procesima u organizmu. Redovan unos ~ilija mo`e slu`iti kao odli~na prevencija artritisa.

Spre~avaju bol: Najnovija istra`ivawa potvr|uju da ~ili delotvorno smawuje bol izazvan artritisom, psorijazom i dijabe-

Le~ewe biqem Qute papri~ice ti~kom neuropatijom.

Podsti~e zdravqe kardiovaskularnog sistema: Pokazalo se da qute papri~ice smawuju nivo holesterola i triglicerida te spre~avaju stvarawe krvnih ugru{aka. Kulture koje {iroko primjewuju ~ili imaju mnogo mawi postotak sr~anih bolesti, mo`danog udara i tromboze.

Poboq{avaju probavu: Prema ajuverdi, quti ukus stimuli{e apetit i poboq{ava probavu. Hrana koja se dobro probavqa daje telu neophodne nutrijente i energiju, dok

hrana koja se ne probavqa dobro, stvara toksine. Zbog toga, prema ajuverdi, dobra probava je kqu~na za na{e zdravqe.

Hrane" " na{ imunitet: Jarkocrvena boja ~ili papri~ica svedo~i o visokom sadr`aju betakarotena, ili pro-vitamina A. Samo nekoliko ka{i~ica ~ilija dnevno daje telu ekstra doze vitamina C i A koje su bitne u prevenciji infekcija, zatim, spre~avaju rak prostate, podsti~e mr{avqewe, spre~avaju ~ir na `eludcu...

28 ^etvrtak 12. novembar novembar2020.

2020. ^etvrtak 12.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 KAZNENI ZAVOD

ITALIJANATLETSKI SKA KLUB GLUMICA, SOFIJA

TEMPERATURA

POMAGAWE STAVQAWE DEO TELE- DETELINA NEKOME POKLOPCA VIZORA (BOT.) (LAT.) (MN.)

RAD, POSAO

ODUPIRATI SE, NE PREDA- VOLUMEN VATI SE

KICO[I, FI]FIRI]I (MA\.)

IZRADA ]ILIMA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

FOLK PEVA^ICA SA SLIKE STAROGR^KI FILOZOF MESINA

AKADEMSKI ODBOJKA[KI KLUB (SKR.)

JAPANSKA KOPNENA MIQA

MIKROORGANIZMI KOJE JE DOBROG IZGLEDA

TURSKA

INICIJALI VAJARA LOGA AUSTRIJA

SKIJA[I KOJI VOZE VELESLALOM PEVA^ICA TIKARAM ZALISTAK NA PANTALONAMA

Sr Gl pski as

LI^NA ZAMENICA POJAVA NA JUNA^KI UZBURKASPEV, NOJ VODI EPOS

VRSTA TANKE TKANINE (GR^.)

REOMIR OBLIK PLODA ENGLESKA VINOVE MERA ZA LOZE POVR[INU

IMENICA INDUSTRIJA MA[INA I KOMPONENATA AMPER ARGENTINSKI FUDBALER KRESPO

DOPISATI TERETNI DEO BRODA (ITAL.) RE@ISER, ZDRAVKO REKA U MEKSIKU

PULT U PRODAVNICI

MESTO U ITALIJI ODLUKA VRHOVNE VLASTI

TESLA SRPSKI GLUMAC, KADI] MINUS NEMA^KI VAJAR ALOJZ (1887-1953)

UDARAC U BOKSU

HRI[]ANSKI PRAZNIK BRAZILSKI FUDBALER

NAPAD VOJSKE NA DRUGU OBALU REKE ZAJE^AR

LUKSEMBURG

NITON LORENCIJUM KAD NASTANE VE^E ENERGIJA

ARAPSKO MU[KO IME

ZVER IZ PORODICE MA^AKA OBIM

SVE^ANA PESMA ISTOK

MRE@A ZA HVATAWE SARDELA

NEOSTVARQIVO, NEREALNO

BRAT ODMILA

IZVE[TAJ SMRZNUTA O POSLAVODA TOJ ROBI (MN.)

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 OPREZNOST, SMOTRENOST

INICIFRANCUSKI JALI KOM- SRPSKI GLUMAC DVA ISTA PLATINA POZITORA GLUMAC LOKALA I PEVA^ QADOVA SA SLIKE MONTAN

JEDNO]EODBRAMLIJSKE VRSTA BENI PRA@I- KARTA[KE IGRA^ U VOTIWE IGRE FUDBALU OBIM

GR^KI FUDBALSKI KLUB RONALD KRA]E

ZAOBQENA

ZENIT SLOMITI, PRELOMITI

JEDAN MEDIJUM

BA^KA TOPOLA

FARMACEUT

FRANCUSKI GLUMAC KASEL

KELVIN VRSTA BOMBONE

BOLEST DISAJNIH ORGANA OPLO\ENO JAJE (GR^.)

ARGON OPTI^KO IZVI\A^KI VOD (SKR.)

KASNO, POODMAKLO ZAPISATI

PISMO U KOJEM SE KORISTE ZNAKOVI 14. SLOVO

LUKSEMBURG MLADUN^AD LISICE STRU^WAK ZA PALEOLOGIJU ZAPAD

JESTIVE ZEQASTE BIQKE

PULS RASTAVA BRAKA

SRPSKI OPERSKI PEVA^ URE\AJ U TAKSI VOZILU VELIKA VODENA POVR[INA

POVRATNA ZAMENICA 9 I 27.

REPUBLI- SLOVO KA SAN DALMATINMARINO SKO @ENSKO IME

KWIGE USPOMENA (FRANC.) VODONIK

IZRAEL

^A^AK LESKOVAC VRSTA SPORTA PRIMITIVNI PLUG

Sr Gl pski as

VELIKI PERIOD VREMENA

1 2 3 4 5 6 7

ENGLESKA GLUMICA TOMPSON

STANOVNICI SOMBORA

NEPOUZDANO

ELEKTRI^NI (SKR.)

REOMIR NEPER

MESTO NA OSTRVU MURTERU METAR LI^NA ZAMENICA

ZVER IZ PORODICE MA^AKA VOLUMEN KRUPNA @IVOTIWA (MN.)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

FRAN CUSKI KRAQ IZ 9. VEKA

Skandinavka 1: VODORAVNO ZLATA PETROVI], AOK, SOKRAT, RI, TR, MIKROBI, OL, VELESLALOMA[I, ONE, TANITA, IM, R, PRIPISATI, A, TEZGA, [OTRA, T, IMER, APERKAT, MAWE, USKRS, L, FORSIRAWE REKE, NT, AZIZ, UVE^E, ODA, LAV, SARDELARA, ILUZORNO Skandinavka 2: VODORAVNO R, OBLA, PANIONIOS, BEK, PREVRTQIVO, Z, ASTMA, RADIO, K, POZNO, AR, EL, ZNAKOVNO PISMO, L, ZEQE, PALEOLOG, BILO, ZORAN TODOROVI], TAKSIMETAR, SE, MEMOARI, ZC, IL, HOKEJ NA TRAVI, ^A, RALO, TISNO, LAV, ERA, MI, MEDVEDI Ukr{tenica: VODORAVNO AVALA, T^, TULUZ, NA, STARA PAZOVA, SNP, ELIMINATOR, ADIO, ESPLANADA, MA, KANTAUTOR, Z, BLIC, KARLOS, EN, L, JEDANAESTORO

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Planina kod Beograda - Dvadeset drugo i dvadeset osmo slovo azbuke - Grad u Francuskoj, 2. Simbol natrijuma - Gradi} u Sremu, 3. Srpsko narodno pozori{te (skr.) - Sprava za eliminisawe ne~ega, 4. Zbogom (ital.) - Slobodan prostor pred velikim zgradama (franc.), 5. Simbol mazurijuma - Peva~ koji peva svoje pesme - Oznaka za zapad, 6. Srpski dnevni list - Meksi~ki gitarist Santana - Ameri~ka glumica Hatavej, 7. Oznaka.za litar - Jedanaest osoba.

USPRAVNO: 1. Muzi~ki sastav (franc.), 2. Onaj koji uni{tava (nem.), 3. Oznaka za amper - Auto-oznaka za Pirot - Susedna slova azbuke, 4. Auto-oznaka za Lesoto - Otvor na ribarskoj mre`i, 5. Vrsta udarca u karateu, atemi - Oznaka za amper - Dama u {ahu (skr.), 6. Srpska glumica Ran~i}, 7. Francuski pesnik Cara, 8. Deo kowske opreme (tur.), 9. Lekovi u obliku kuglica, 10. Gr~ki bog smrti (mit.), 11. Uskost, 12. Nema~ki fudbalski trener Mateus - Simbol kiseonika, 13. Tekst na po~etku kwige - Simbol erbijuma, 14. Koje izaziva zarazu.

SPORT

^etvrtak 12. novembar 2020. 29

BELI ORLOVI SPRINGVEJL

Godi{wa skup{tina 15. novembra u 15.00 ~asova HRVATI SVOJATAJU BORJANA:

To je velika gre{ka, nisam ro|en u Hrvatskoj, ro|en sam u Republici Srpskoj Krajini!

Jedan od junaka pobede Crvene zvezde protiv Genta, Milan Borjan, uvek ponosno isti~e da je Kana|anin poreklom iz Srbije, ro|en u Republici Srpskoj Krajini.

- Velika gre{ka, nisam ro|en u Hrvatskoj. Ro|en sam u Krajini, to je bilo srpsko mesto. Ja sebe opisujem kao nekoga ko je rodom iz Srbije, iz Dalmacije, ali ose}am se kao Kana|anin jer sam tamo proveo puno godina.

Me|utim, ni ta izjava, kao i nedavno je objavqena fotografija Borjana kako pe~e rakiju s prijateqem u majici s natpisom "Srpska Krajina", nisu pokolebali medije iz susedne Hrvatske, u kojoj se trenutno nalazi rodni grad ~uvara Zvezdine mre`e Knin, da objave kako je junak pobede crveno-belih - ro|en u Hrvatskoj?!

- Pogledajte kako je vratar iz Knina spasio Zvezdu u 94. minuti, komentator urlao - stoji u naslovu na portalu Indeks, a u tekstu se dodaje: - Junak srpskog prvaka je Milan Borjan, golman rodom iz Knina.

Igrao se 94. minut, gosti su krenuli u jedan od posledwih napada i lopta je nakon ubacivawa s desne strane zavr{ila na drugoj stativi gde je do~ekao usamqeni Roman Jarem~uk. Glavom je {utirao, a wegov udarac je sjajno odbranio Borjan - preneo je ovaj portal.

MOJA KOVID PRI^A

Godi{wa skup{tina fudbalskog kluba Beli orlovi Springvejl se odr`ava u nedequ 15. novembra sa po~etkom u 15 ~asova u prostorijama Srpskog sportskog centra. Nadamo se da ne}emo morati da organizujemo odlagawe ili „Zoom video meeting“, jer je zahtev jednog broja ~lanova da organizujemo "face to face" skup{tinu.

U svakom slu~aju ovo }e zavisiti od mera vlade Viktorije koje }e biti objavqene 8.11. 2020.

Na{e obave{tewe o godi{woj skup{tini nalazi se na Fejsbuk stranici i “Team App-u” i a`urira}emo obave{tewe ~im se vlada Viktorije izjasni o novim merama.

Pozivamo i molimo sve ~lanove, simpatizere, sponzore, biv{e i sada{we igra~e, ~lanove Srpske pravoslavne crkve, kao i srpsku zajednicu Melburna da se odazovu ovom pozivu kako bi razmotrili va`ne i velike probleme u kojima se na{ klub trenutno

Legende: Dr`avna prva liga, {ampioni 1996. nalazi i da zajedno prona|emo re{ewe da bi ovaj klub mogao da opstane i bude budu}nost na{e zajednice i na{e dece.

Potrebno je na ovoj Skup{tini izabrati predsednika, sekretara, blagajnika i druge ~lanove uprave o ~emu }e biti odlu~eno na samom sastanku.

Grupa dugogodi{wih ~lanova Fudbalskog kluba se ukqu~ila posledwih meseci i vredno radi sa dosada{wom Upravom da pomogne da Klub prevazi|e situaciju

koja je najte`a u novijoj istoriji Fudbalskog kluba.

Za one koji iz nekih razloga ne mogu da prisustvuju Skup{tini, mo`e se potpisati ovla{}ewe (Proxy) - koji se nalazi na Team App-u , Social Media, veb sajtu kluba, Ustavu kluba - na kraju (Proxy form). Uprava }e organizovati tok Skup{tine dvojezi~no (na srpskom i engleskom jeziku).

Uprava fudbalskog kluba Beli orlovi Springvejl

Beogradu pune ruke pehara

Vladimir Stojkovi}: Ne daj Bo`e nikom!

Partizanovu „familiju” pro{log ponedeqka zabrinula je vest: Vladimir Stojkovi}, dva dana po{to je pred utakmicu s Ma~vom osetio premijerne simptome, pozitivan je na koronavirus.

Rezultat PCR testa samo je potvrdio slutwu: kapiten Parnog vaqka morao je u karantin, ubrzo – identi~na sudbina zadesila je Milana Smiqani}a i Lazara Pavlovi}a, dok je u slu~aju Lazara Markovi}a u razmaku od samo 24 ~asa zabele`en preokret – mogao je da istr~i na teren u derbiju kola sa Spartakom u Subotici?!

Stojkovi}, posle izva|enog novog brisa u i{~ekivawu da li je kovidu 19 rekao „zbogom”, prisetio se subote, 31. oktobra, kad je trebalo da stane me|u stative protiv [ap~ana, uostalom, u protokolu dostupnom na zvani~nom sajtu Super lige samo sat pre po~etka duela u Humskoj bio je naveden kao „jedinica” Parnog vaqka: - Odjednom, osetio sam klasi~ne simptome virusa: hladno}u, malaksalost... Istu{irao sam se brzinski i bio malo boqe, me|utim...Uvideo sam da gubim snagu i da mi je hladno, te... U svla~ionici, na stadionu, izmerio sam temperaturu i doktor mi je rekao: „Ne sme{ da brani{ ovu utakmicu”. Krenuo sam ku}i i... tri dana pakla!

Decenijski srpski reprezentativac obja{wava: - Temperatura 39! Malaksalost... Imao sam je i ranije, dan, dan i po, ali tri, u kontinuitetu?! Izuzetno mu~no, iscrpquju}e. Nisam mogao da spavam u jednoj pozi vi{e od pet – {est minuta, okretao sam se celu no}. Ne daj Bo`e nikom!

A, ako se neko ~uvao, onda je to – Stojkovi}!

- Bukvalno, imam 100 maski u stanu, isto toliko u „Zemunelu”...

Bio sam disciplinovan! Me|utim, potrebno je da i drugi budu odgovorni. Skoro svi su mi se smejali {to sam nosio masku stalno u autobusu, svla~ionici... Nisam je skidao i... Zaka~io sam najte`i oblik korone od svih na{ih fudbalera?!Vladimir Stojkovi} ima poruku: - ^uvajte se, qudi, ovo je ozbiqno zlo. Nikad ne zanemarujte savete stru~waka, tek kad se na|ete u ovakvoj situaciji shvatite koliko koronavirus mo`e da bude opasan.

Potvrdu za dominaciju tokom minulog prvenstva, dva tima FK Beograda nedavno su dobila kroz nagrade dodeqene od strane Ju`nog Distrikta.

Tim veterana O35 je bio najuspe{niji u ovom srpskom klubu u sezoni 2020, pa pregr{t pehara koji su pripali ovom veteranskom timu i ne ~udi.

Tim O35 nagra|en je trofejom "Premijera" za osvajawe pr-

Београд О35 - Титула премијера

Десимир Панић најбољи u лигi преко 35 (Див. 1) venstva, kao i peharom za "najofanzivniji tim". Wihov trener Desimir Pani} poneo je titulu "najboqeg trenera" u prvoj diviziji lige veterana. Golgeteru Dejanu Davidovi}u pripala su dva trofeja - za "najboqeg strelca" i "drugog najboqeg igra~a" lige veterana.

Veso Papak trener tima Beograda ispod 21 godinu starosti, dobio je trofej za najboqeg trenera u ovom rangu takmi~ewa.

Vaqa napomenuti da su oba nagra|ena tima (preko 35 i ispod 21), bila dominantna tokom sezone u svojim rangovima takmi~ewa. Iz tog razloga su i zaradila navedene nagrade.

Pore|ewa radi, oba tima (O35 i U21) su posustali u razigravawu na istoj deonici, u polufinalu.

U svakom slu~aju, navedene nagrade Distrikta najboqa su potvrda da Beograd poseduje kvalitet u svojim timovima i da se slede}e sezone mo`e o~ekivati

Дејан Давидовић - најбољи стрелац и други најбољи играч лиге ветерана

Весо Папак - Најбољи тренер лиге испод 21

bar potvrda uspeha iz minule sezone, a za{to da ne, mo`da i korak vi{e i osvajawe {ampionskih titula.

S. G.

30

^etvrtak 12. novembar 2020.

SPORT

Ka{i} osvojio prvi \uji}ev kup

Велика борба у финалу

Prva titula lige u bo}ama "Kup Mom~ila \uji}a" oti{la je u ruke ekipe Sv. Ilija Ka{i}, koji su u finalu savladali ekipu "Joja" sa 21:8

Александар Веселиновић наjбољи играч и најбољи у избијању

D

vomese~no dru`ewe bo}a~a kroz ligu "Kup Mom~ilo \uji}" privedeno je kraju sa finalnim me~evima pro{le subote u Centru u Bonirigu. Od jutarwih ~asova vredni organizatori pohrlili su ka Srpskom centru.

Odjekivala je muzika sa razglasa, viorile su se zastave, okretao se vo na ra`wu i sve je bilo spremno za finalne me~eve.

Мирко Допуђ - најбољи у ваљању

JOJA IZNENADIO BUKOVICU U POLUFINALU Nakon promene termina, u prvom polufinalu su se sastali vice{ampion Sv. Ilija Ka{i} i tre}eplasirana ekipa Krajina Ekspres. Krajina Ekspres je u ovom duelu sa Ka{i}em, kao i tokom sezone, opet imala vo|stvo, pa je posustala. Prelomni trenutak je bio kod rezultata 16:16, kada se nakon nekoliko razmena Ka{i} odvojio i slavio sa 21:16.

U drugom polufinalu ekipa

POLUFINALA Пехари за најбоље

FINALE l Sv. Ilija Ka{i} – Joja 21:8

NAJBOQI IGRA^I l Najboqi igra~ Aleksandar Veselinovi} l Najboqi igra~ vaqawe Mirko Dopu| l Najboqi igra~ izbijawe iz ~ista - Milan Gwidi} l Najboqi igra~ izbijawe Aleksandar Veselinovi} l Najboqi mladi igra~ Du{an Gagi}

Joja je napravila veliki podvig i savladala je Bukovicu, najboqu ekipu tokom regularnog dela lige.

Mirko Dopu| - Joja, \or|e Vitas i @eqko Cupa} pru`ili su vrhunsku partiju i na kraju slavili sa 21:14 protiv glavnog favorita za titulu.

MILAN GWIDI] NAJBOQI PUCA^ Pre finala organizovano je revijalno 'izbijawe iz ~ista' gde je najboqi bio Milan Gwidi} ~lan ekipe Bukovice. Gwidi}u je ova nagrada pripala potpuno zaslu`eno jer je on i tokom regularnog dela takmi~ewa, zasigurno bio jedan od najboqih puca~a.

Прваци - Св. Илија Кашић SV. ILIJA KA[I] OLAKO OSVOJIO FINALE Na kraju ve~eri u velikom finalu igrala je samo jedna ekipa - Sv. Ilija Ka{i}. Sa druge strane, Joja je delovala kao da se

ispraznila nakon velikog podviga u polufinalu. Baterije su bile ispra`wene i nisu imali snage da pru`e jo{ jednu besprekornu

Nastavak na 31. strani u

Strahiwa [vowa volonter za primer

Предраг Ерцег - главни арбитар финала

l Sv. Ilija Ka{i} – Krajina Ekspres 21:16 l Joja – Bukovica 21:14

Корона уместо шампањца

Екипа Јоја - финалисти

^ovek koji je puna dva meseca spremao ro{tiq za sve bo}a~e i posetioce tokom dvomese~nog turnira je svima dobro poznati Strahiwa [vowa. Popularni [vowa onako u wegovom stilu, neprimetno, svake sedmice se na{ao tu kraj terena i na otvorenom, po nekada u neugodnim vremenskim uslovima, kuvao i pekao za sve Радован Стегњаић уручио bo}a~e.

Naime, Strahiwa ve} поклон Страхињи Швоњи dugi niz godina dobrovoqno prihvata ulogu kuvara na raznoraznim de{avawima, od crkvenih humanitarnih akcija, pa sve do klupskih skupova i zabava.

Ukratko, dok ostali u~estvuju ili pose}uju manifestacije, Strahiwa na istim – radi. Lep je i gest organizatora bo}a~kog turnira koji su uru~ili simboli~an poklon [vowi za sav wegov trud i pomo} tokom protekla dva meseca.

SPORT

^etvrtak 12. novembar 2020. 31 Ekipa Bono Bits

Крајина у Бониригу

Avala Kup za juniore u punom jeku Pro{le srede odigrano je drugo kolo ovogodi{weg izdawa Avala kupa za juniore. Organizator je FK Bonirig a turnir se igra na glavnom terenu Belih orlova. Ovakav lep gest saradwe Екипа Кашић са својим верним навијачима Браћа Гагић најмлађа екипа: Јован, Душан, Сава и Никола

u Nastavak sa 30. strane

partiju u istom danu. Uz po koje precizno vaqawe lidera Mirka Dopu|a - Joje, nije bilo ba{ velike pomo}i wegovih saigra~a u finalnom me~u. Sa druge strane, Aleki usandar Veselinovi}, Marinko Pozder i Miqan Pozder su odradili svoje zadatke ba{ kako je trebalo. Veselinovi} je opravdao svoj nadimak ''Maqutka iz Ka{i}a'' i imao je stoprocentni u~inak u ga|awu tokom celog me~a. Pored wega, dva Pozdera - Marinko i Miqan, vaqali su fantasti~no i nisu ni{ta prepustili slu~aju. Na kraju je Ka{i} trijumfovao relativno lako sa velikom razlikom od 21:8. Nakon finala usledila je ceremonija dodele trofeja, koje je obavio Radovan Stegwai}.

HUMANITARNA AKCIJA ^elni qudi lige su organizovali i malu humanitarnu akciju skupiv{i oko $700 australijskih dolara, koje su prvenstveno nameweni crkvi Sv. Luke u Liverpulu i u ostale humanitarne svrhe.

SVI SPREMNI ZA \UJI]EV KUP BR. 2 Utisci nakon tek zavr{enog inaguralnog kupa "Mom~ilo \u-

ji}" jo{ se nisu slegli. U eteru jo{ uvek dominiraju pozitivni utisci i hvalospevi organizatorima na besprekorno odr`anom turniru.

Mnogo ulo`enog truda i odvojenog vremena u dobu pandemije i velike neizvesnosti, na kraju se isplatilo. Jer te{ko da je iko napustio bo}ali{te u Bonirigu nezadovoqan tokom dvomese~nog takmi~ewa, kao i na dan samog finala pro{log vikenda.

Kao dodatna primesa fantasti~noj organizaciji mo`e se posmatrati i a`urirawe rezultata putem namenske onlajn aplikacije. [tampawe timskih trenerki i dresova, kao i plakata sa imenima sponzora doprinelo je da se turnir uistinu opi{e kao profesionalan.

Kritike za propuste u organizaciji, ako ih je bilo, organizatori turnira mo}i }e da prihvate i isprave svoje gre{ke u slede}em izdawu „Kupa Mom~ila \uji}a“. Iako nema zvani~ne potvrde o drugom izdawu lige u bo}ama, entuzijazam me|u u~esnicima neoboriv je pokazateq da je samo pitawe vremena kada }e biti obelodawen datum za \uji}ev Kup br. 2.

S. G.

Велика борба za svaku loptu

na{ih dvaju klubova baziranih u Bonirigu za svaku je pohvalu i pokazateq da udru`enim snagama mnogo mo`e da se postigne.

Na ovogodi{wem turniru u~estvuje 13 ekipa raspore|enih u tri grupe po uzrastima od 10 do 12 godina starosti. Iako je dru`ewe prioritet, a ne natjecawe, ovaj popularni turnir za decu uveliko je popularan i stvorena su prava mala ri-

valstva me|u nekim ekipama.

Pro{le srede najinteresantnije je bilo u duelu najmla|ih ekipa ''Bono Bits (Bonno Bits)'' i ''RSK Krajine.'' U prvom poluvremenu mali Kraji{nici su bili boqi, ali svoju nadmo} na terenu nisu uspeli krunisati golom.

U drugom poluvremenu vi|en je ravnopravniji odnos snaga na terenu. Prelomio je jedini gol Leona Mali}a za Bono Bits koji je i doneo timu iz Boniriga minimalnu pobedu od 1:0. Bono je tako zaseo na vrh tabele ranga ispod 10 godina sa maksimalnim u~inkom – tri pobede iz tri me~a.

I slede}e srede na glavnom terenu Belih orlova od 6 ~asova nave~e na programu }e biti duplo kolo juniorske lige. Kompaktniji format turnira, sa dve runde takmi~ewa svake srede, omogu}i}e organizatorima da ceo turnir bude zavr{en jo{ u prvoj sedmici decembra.

S. G.

Жал Луке Шћепановића за пропуштеном шансом против Крајине Лука Шарић (Goal Diggers) прославља гол

РСК Крајина

JOKI] DOBIJA SRBINA ZA SAIGRA^A:

THURSDAY  ^ETVRTAK 12. 11. 2020.

KAD AKO NE SAD:

Srbija [kotska, ~ekamo EURO 20 godina Kad, ako ne sad? Biti ili ne biti za fudbalsku reprezentaciju Srbije! Najva`niju utakmicu u posledwih 20 godina, protiv [kotske za plasman na Evropsko prvenstvo, mo}i }ete da gledate

ekskluzivno na kanalu Nova S u ~etvrtak u 20.45.

Predugo fudbalska Srbija ~eka da gleda najboqe fudbalere na Evropskom prvenstvo, 20 godina, a u me|uvremenu su bili

ME^ DECENIJE:

Tumbakovi}: Ovo mi je {esto okupqawe, ali ovo ~udo....

Qubi{a Tumbakovi}, selektor Srbije, uo~i me~a sa [kotskom koji pobednika vodi na Evropsko prvenstvo (~etvrtak, 20.45, stadion "Rajko Miti}") odr`ao je vrlo zanimqivo obra}awe javnosti.

U me~u protiv selekcije [kotske “orlovi” }e u finalu bara`a Lige nacija juriti pobedu koja bi ih prvi put posle dve decenije odvela na kontinentalni {ampionat, ali najve}i {ok predstavqaju vesti sa Apenina: Italijanske fudbalske vlasti, uslovqene regionalnim zahtevima zdravstvenih institucija, ne daju dozvolu tamo{wim internacionalcima da nastupaju za svoje nacionalne selekcije.

A mi imamo nekoliko asova koji sti`u sa "~izme" - kapiten Aleksandar Kolarov, starteri Sergej Milinkovi} Savi} i Nikola Milenkovi}...

"Jednostavno, ovog momenta kompletna grupa qudi koja se u FSS-u bavi organizacionim momentom, sigurno da ima veliki problem kada se radi o igra~ima iz italijanskog fudbala. Ni ja nemam odgovor {ta }e biti. Kolarov i Sergej su tu, u Srbiji, u na{em sportskom centru su. Ostale o~ekujemo. Generalno, to je pitawe sada{weg vremena i ove korona koja je eskalirala... " Samo dva dana ima}e za pripremu "orlova"...

"Trenerima nikad nije dovoqno vremena da realizuju ono {to zamisle... ali na{ metod rada je takav da mo`emo i kroz video-priloge i na neke druge na~ine, da damo sve od sebe da se ekipa na {to je boqi na~n pripremi. Uklapamo se, vreme je ograni~eno", nagla{ava strateg "orlova".

Pritisak pred "me~ decenije" svakako postoji, ali...

"Zajedni~ki zadatak nam je: pritisak dovesti na minimum. To iz iskustva ka`em. Teret rezultata treba da se svede na minumum. Ovo je sport, rekao sam i ranije, rezultat jeste bitan, ali ne i nekakav kraj, sam po sebi. Fudbal }e se i daqe igrati. Na{ zadatak je da damo svoj maksimum, da potvrdimo na{e vrednosti koje smo nagovestili protiv Norve{ke, delom i protiv Turske.

Treba to potvrditi, da ceo taj kvalitet podignemo na jo{ vi{i nivo protiv [kotske. A sama uloga favorita ... {to bi to moralo da bude optere}ewe? Igramo, uslovno, pred na{om publikom, na stadionu koji boqe poznajemo, [koti mo`da te{ko primaju golove, ali treba biti spreman i za wihovu taktiku, ne}e se oni samo braniti. Strpqewe i mudrost su ti koji treba da utakmicu dovedu u onu situaciju u kojoj nama sve na terenu odgovara", nagla{ava "Tumba".

Ako bude nere{eno, penali }e odlu~ivati.

"Nismo ih ve`bali pred Norve{ku, a nije da nisam verovao da }emo ih izbe}i. Principijelno, ne}emo ve`bati jedaneasterce ni sada. Puno toga }emo mi ve`bati ako budemo imali vremena, ali hajde da utakmica sama re{i neke dieleme", nagla{ava on.

dvaput na Svetskom prvenstvu.

Nikad Srbija pod tim imenom nije bila na prvenstvu Evrope, a [koti nisu bili u~esnici EP jo{ od 1992. godine.

Zato je susret 12. novembra na stadionu "Rajko Miti}" progla{en za najva`niji me~ u prethodne dve decenije. Norve{ka je uspe{no arhivirana (2:1) u polufinalu bara`a i ostao je jo{ samo jedan korak do ostvarewa sna.

Ve}i motiv od plasmana na {ampionat Starog kontinenta posle toliko ~ekawa nije potreban ni "orlovima", ni selektoru Qubi{i Tumbakovi}u. Gotovo sve {to su dosad uradili u nacionalnom timu staje u tu jednu utakmicu koju svi sa nestrpqewem ~ekaju.

Davno je bilo EURO 2000, ~ak ga se ni mnogi sada{wi reprezentativci ne se}aju, pa vas ~eka jedinstvena prilika da gledate utakmicu na jedini na~in, jer prisustvo publike nije dozvoqeno na tribinama.

A, to nisu jedine zanimqivosti u vezi sa okr{ajem na "Marakani" - jo{ mnoge su na strani upravo fudbalera Srbije u pore|ewu sa protivnicima.

Vrednost igra~a na{eg nacionalnog tima procewena je na ~ak 357.900.000 evra, a rivala na 235.430.000.

Trenutno za najvrednijeg srpskog fudbalera va`i vezista Lacija Sergej Milinkovi}-Savi}, koji se procewuje na 65 miliona evra, dok je kapiten [kotske i levi bek Liverpula Endi Robertson 10 miliona skupqi.

Prose~na starost reprezentacije Srbije je ne{to mawe od 26 godina, dok su [koti stariji, s prosekom od 27,3 godine.

Boqe se kotiramo i na FIFA rang listi najboqih reprezentacija. "Orlovi" su trenutno 30. na svetu, a [kotska zauzima 15 mesta slabiju poziciju.

I neko }e re}i brojke ne igraju, istina, ali ~esto mnogo otkrivaju i mogu na odre|en na~in da "zastra{e" rivala. Zato zdu{no, svim srcem, navijajte pored TV ekrana da fudbaleri Srbije pro|u na Evropsko prvenstvo.

N. R.

Tr~i kao gazela, igra licem ka ko{u, {utira trojke...

Nikola Joki} uskoro bi mogao da bude "samo" jedan od dvojice Srba u NBA klubu Denver Nagets.

Jer, upravo je wegov klub re{io da, uo~i NBA drafta koji se odr`ava za osam dana, od svih mogu}ih ko{arka{kih nada koje }e tada biti "birane" - predstavi kao potencijalno poja~awe najzanimqivijeg mladog plejmejkera dana{wice.

U pitawu je Aleksej Poku{evski.

Iz NBA krugova se mo`e pro~itati da bi Poku{evski mogao da napreduje na Draftu, odnosno da u|e u prvih 20 pikova.

- Zapamtite ovo ime – Aleksej Poku{evski. 213 centimetara visoki ko{arka{ koji tr~i po terenu kao gazela i veoma je mlad – ima svega 18 godina. Dolazi i Srbije, {to zna~i da Nikola Joki} zna dobro. [tavi{e, trenirao ga je na kampu 'Ko{arka bez granica'", rekao je Dempsi i dodao: - Poku je momak koji ima dobar {ut za tri poena, ima ose}aj za blokadu i mo`e da pogodi s poludistance, kao i iz prodora. Nije igra~ koji }e igrati le|ima, ve} je tip ko{arka{a koji }e ko{ napasti licem. Veliki je potencijal, trebalo bi da ga uzmete, u~ite i on }e u~iti".

Poku{evski, koji je visok poput centra, ali igra na poziciji krila i krilnog centra, od 13 godine nalazi se u Atini gde igra za Olimpijakos. Prethodne sezone debitovao je u Evroligi, ali vi{e vremena provodi u B timu.

- U Denveru bi mogla da nastane Poku-manija ukoliko Poku{evski bude dostupan na 22, mestu. Iako je odigrao samo tri utakmice za seniorski tim Olimpijakosa, partije Poku{evskog iz gr~ke A2 lige su privukle skaute. U istoj diviziji igrao je Janis Adetokumbo pre nego {to je zasijao u Milvokiju", dodaje Labido.

DIVAC CELIVAO GROB AMFILOHIJA Srpski proslavqeni ko{arka{ Vlade Divac govorio je o Mitropolitu Amfilohiju, koji nas je na`alost nedavno napustio.

- Bila je ~ast i sre}a poznavati Mitropolita Amfilohija. Zadwi put smo se videli pro{le godine u ovo vreme na Cetiwu. Uvek je bilo lepo razgovarati, ~uti savete, iskustva i poruke mitropo-

lita. Ono {to je nazna~ajnije za mene jeste to {to je u posledwe vreme mitropolit uspeo da nas ujedini ne samo po naciji i religiji, uspeo je da ujedini qude na ovom prostoru i da nam po{aqe jaku poruku kako treba da se poma`emo i da gradimo na{e dru{tvo zajedno - kazao je proslavqeni ko{arka{ki as Vlade Divac gostuju}i u programu Radija "Svetigora".

On je istakao da mu se ukazala prilika da do|e u Podgoricu i da bla`enopo~iv{em Mitropolitu oda po~ast u hramu Hristovog vaskrsewa koji je on svojim trudom i zalagawem podigao.

Na pitawe kako je srpski narod u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama prihvatio vest o upokojewu mitropolita Amfilohija Vlade Divac je rekao: - Svakako su svi tu`ni, ali treba biti i radostan {to smo imali tu mogu}nost da `ivimo u vremenu sa ~ovekom kakav je bio Mitropolit Amfilohije i nau~iti dosta od wega.

Govore}i o vi{emese~noj borbi za o~uvawe svetiwa u Crnoj Gori, Vlade Divac je istakao da je srpska dijaspora ponosna na na{ narod u svojoj otaxbini: - Mi svi koji `ivimo daleko od otaxbine i domovine `elimo da vam poru~imo da smo ponosni na vas kako ste se pona{ali i kako ste odani ovim prostorima i `elimo vam svu sre}u ovoga sveta - zakqu~io je na{ proslavqeni ko{arka{ki as.