Srpski glas 15. septembar by SRPSKI GLAS

THE ONLYSERBIAN WEEKLYNEWSPAPER IN AUSTRALIAPRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT Ve} godinu ~uvar srpskog identiteta êtvrtak/Thursday 15. 9.2022. YearXXXINo. 251831 Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50 BEOGRAD I BONIRIG ponos srpske zajednice Nakon 2019, te dve prekinute sezone, pro{log vikenda odigrana su finala Ju`nog fudbalskog distrikta (SDSFA), a dva juniorska tima Beograda osvojila su najve}a odli~ja. U isto vreme, devojke iz FK Bonirig uzrasta ispod 14 i 16 godina starosti su jo{ jednom pokazale rasko{an talenat i osvojile titule na kraju vi{e nego uspe{ne sezone Porodi~ne Kara|or|evi}ku:voleokojiObrenovi}VindzorsaKara|or|evi}avezedinastijomjeludo KNEZ PESMUJEPOSVETIOMIHAILOÛVENUDEVOJCI IZ SUPARNI^KE DINASTIJE POKOJIIRO\ACIKUMOVISE[TUJU Kara|or|evi}AleksandarPrestolonaslednikDrugisekao ro|ak sa britanskom kraqicom Elizabetom nalazi na 94. mestu naslednika britanskog kraqevstva ROK SPEKTAKL NA TA[U: YU Grupa pred 15.000 proslavilaqudi52 godine rada, sve balkanske rok legende na bini Bista slikara,nau~nika,nalazeuprviNovakAmericiba{tikulturnoju\okovi}aNovakaSrpskoju\okovi}}ebitisportistauovojba{tikojojseod2008.godinebistena{ih~uvenihkwièvnika,vladara… Ohajo: RiznicaPutopis: Peru Ma~uPik~u:IzgubqenigradInka Strane 16 i 17 Strana 13 Strana 20 Strana 19 Strana 25 Strana 12

„Upravo zbog toga Ministar stvo unutra{wih poslova ne do zvoqava odr`avawe dve {etwe – „Evroprajda“ i „antiglobali sta“. U trenutnoj geopoliti~koj situaciji i tenzijama u regionu, besmisleni sukobi na ulicama Beograda ote`ali bi poziciju na{e zemqe, ugrozili bezbed nost u~esnika {etwi, ali i dru gih gra|ana“, rekao je ministar Vulin.

~lan Indeksa 1966. godine. Septembra 1968. godine Kor nelije se preselio u Beograd gde je osnovao Korni grupu, koja je 1974. predstavqala SFR Jugo

Govor g|e Daj Li ukqu~i vao je izve{taj o wenom bekstvu iz Vijetnama ~am cem – „sve {to sam mogla da ~ujem bila je oluja, bila sam upla{ena da ne}emo da preìvimo jer niko od nas ne ume da pliva“.Kasnije je pri~ala o wenoj odluci da se kandiduje za parlament Novog Ju`nog Velsa 2008., a zatim je postala nezavisni od bornik za Ferfild. Tako|e je govorila o svojim emocijama vezanim za naredbe dràvne vlade tokom pandemije KOVID-19 koja je stanovnike zapadnog Sidneja dràla zatvorene u svojim domovima. „Vlada koja oduzima slobodu pojedincima da biraju kako èle da ìve, rade i po diù porodice u stvari je komunisti~ka diktatura“, rekla je ona. Li je tokom obra}awa nosila tradicionalnu vijetnamsku haqinu ukra{enu dizajnom australijske zastave, a govorila je o slobodi i zahvalnosti na ìvotu u Australiji.

2 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. IZME\U DVA VIKENDA Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au

Ako vam se ne svi|a, pedala! I kada je zastava moje zemqe u vazduhu, tri prsta ne mo`ete dizati, bar ne u ku}i gde sam ja odgovorna!"

OZBIQNO VELIKO ZLO OKO NAS NEKAPRETEKNE,PREPRI^A

„Jedino {to sam naredila jeste da se po{tuje zastava BiH, odnosno himna, jer vas niko nije naterao da do|ete pod istu. Tu ste i ima da je po{tujete.

(Zdravko Pono{, upitan da prokomentari{e pona{awe Vu~i}a na Sajmu vina)

PUTINU

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

ma {ta mi re~e?! KO

Vu~i}, predsednik Srbije, tokom konferencije za novinare sa turskim predsednikom Rexepom Tajipom Erdoganom)

^uveni srpski kompozitor Kornelije Kova~ preminuo je da nas u 81. godini u Beogradu, po tvr|eno je za Kurir iz kruga po rodice.Kornelije Kova~ bio je srpski kompozitor, pijanista, aran`er. Ro|en je u Ni{u 1942. godine, a svoju prvu kompoziciju "Pusti trotoari" Kova~ komponuje ve} sa ~etrnaest godina - 1956. godine.

Nakon {to je bio u mnogim bo sanskim orkestrima, pridru`io se sarajevskom najpopularnijem rok bendu, Indeksima. Sa wima je bio na dvomese~noj turneji u Rusiji.Kornelije

Ministar unutra{wih poslo va Aleksandar Vulin je istakao da je pripadnicima Ministarstva unutra{wih poslova, pored bor be sa svim oblicima kriminala, osnovni zadatak briga o o~uvawu javnog reda i mira i garantovawe bezbednosti i imovinske sigur

NESTAJAWE VINA - U @IVO

Bata Kova~ postaje

TRI PRSTA SE^EMO, DVA OSTAVQAMO!

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

„Mi ovde stvarno imamo ozbiqno veliko zlo i ne boriti se protiv toga je greh. Pritom pod `zlo` ne mislim samo na aktuelnu vlast i na konkretne Dart Vejdere te vlasti, ve} i na glupost, bezobrazluk, agresivnost, surovost i svakojaku drugu gadost koja nam sti`e od obi~nih qudi, gra|ana, navija~a, novinara, popova, roditeqa… Zlo je prodrlo u sve pore dru{tva i {iri se"

Srpska zajednica treba da uzme u obzir ovu poruku i da radi na tome da iskoristimo ovu veliku priliku koja se pred nama stvorila u ovoj godini. Samo kvalitetnim i zajedni~kim radom na{ih institucija mo`emo i}i napred kako bismo poboq{ali i unapredili na{e odnose sa dr`avnim i federalnim vlastima u budu}em radu.

Ministarstvo unutra{wih po slova donelo je re{ewa da ne do zvoli {etwu u~esnika "Evroprajd 2022" kao ni u~esnika porodi~ne {etwe u organizaciji "antiglo balista" u Beogradu u subotu 17. septembra 2022. godine, saop{te no je iz NakonMUP-a.obavqene bezbednosne procene utvr|eno je da postoji visok rizik da }e bezbednost u~esnika obe {etwe na najavqe nim trasama biti ugroèna, kao i bezbednost drugih gra|ana, navo di se u „Imaju}isaop{tewu.uvidu da, prema prijavama, obe {etwe treba da se odrè u neposrednoj blizini, jedna u okviru manifestacije „Evroprajd 2022“ i druga u organi zaciji gra|ana ~iji su stavovi su protni sa stavovima pripadnika LGBT populacije, a koji otvoreno izraàvaju protivqewe odrà vawu manifestacije „Evroprajd 2022", proceweno je da postoji

Napustio nas je autor nekih od najve}ih hitova Zdravka ^oli}a

(Jasna reprezentacijeselektorSli{ko,`enskepionirskeBiH)

slaviju na Pesmi Evrovizije. Kornelije Kova~ je pisao muzi ku za pozori{te, filmove i tele viziju.Osim za pozori{te, filmove i televiziju, Kornelije Kova~ je napisao i neke od najve}ih hitova doma}ih muzi~kih zvezda poput Zdravka ^oli}a (April u Beogra du, @ivi{ u oblacima, Zvao sam je Emili, Jedna zima sa Kristi nom, Jedina, Ma|arica), Genera cije 5 (Ti samo budi dovoqno da leko), Lepe Brene (Jano{, Sawam, Sitnije Cile, sitnije), i mnoge, mnogeOtacdruge.jetri }erke - Aleksan dre, Kristine i Awe.

Mihailo Mijatovi}

MUP: Zabrawene obe {etwe najavqene za subotu – i prajd i „antiglobalisti“

„Znate, `iv ~ovek mo`e i da popije i da se opusti. Ako je kamera ceo dan pored tebe, onda je to rijaliti, a jednom moraju da te uhvate 'bez ga}a'"

Tako|e, u svom govoru istakla je da je wena zajednica o{tro rea govala na poku{aj laburista da „spuste padobranom“ nekoga u zajed nicu, ali nije imenovala ili kritikovala Kenelija. Ona se zalagala za nastavak migracije u Australiju, ali je rekla da Vlade moraju da obezbede vi{e sme{taja i transporta, kao i usluga kako migranti ne bi morali da se „brinu sami“. Daj Li je u svom govoru zahvalila svojim pristalicama, me|u kojima su odbornik Milovan Karaj~i} i odbornik Mihailo Mijatovi}, kao i svojim {irim pristalicama u srpskoj zajed nici, koji su pomogli wenu kampawu i posledwu pobedu. Uspeh g|e Daj Li je upozorewe Laburistima koji su na tom mestu od osnivawa 1984.

(Zoran Kesi}, autor emisije “24 minuta sa Zoranom Kesi}em”, ka`e da je zlo prodrlo u sve pore dru{tva i {iri se)

nosti svakog gra|anina.

„Ova zima }e za sve nas biti veoma hladna, a ako ste pa`qivo slu{ali govor Vladimira Putina, slede}a }e biti polarna za celu Evropu (Aleksandar"

Prvi govor g|e Daj Li u parlamentu

PREMINUO KORNELIJE KOVA^:

opasnost da }e do}i do napada i sukoba, kao i opasnost od nasiqa, uni{tavawa imovine i drugih oblika naru{avawa javnog reda u ve}em obimu“, ka`e MUP.

U ponedeqak, 5. septembra 2022. gospo|a Daj Li je u{la u parlament kao prvi nezavisni savezni poslanik za federalnu vladu okrug „Fau ler“ gde je odr`ala svoj "prvi govor". Fauler je jedna od najmultikul turalnijih oblasti u celoj Australiji sa qudima iz Srbije, Vijetnama, Kine, Italije, Ju`ne Amerike i mnogih drugih koji `ive u ovoj oblasti. Izborni okrug koji g|a Daj Li predstavqa, nazvan 'Fauler', ukqu~u je i teritoriju gde se nalaze dve Srpske pravoslavne crkve, a to su crkva Svetog \or|a u Kabramati i crkva Svetog Luke u Liverpulu. Fauler tako|e ukqu~uje srpske klubove, "Srpsku narodnu odbranu" u Kenli Vejlu i "Srpski sportski centar" u Boniri gu koji se nalazi na granici okruga.Ro|ena u Vijetnamu 1968. Li je provela neko liko godina u izbegli~kim kampovima pre nego {to je sa majkom i sestrama stigla u Australiju 1979. Postala je novinarka, a kasnije i gradski odbornik u Fer fildu u zapadnom Sidne ju. U{la je u parlament na izborima u maju sa {okan tnim porazom laburista i wihovog kandidata, biv{e premijerke Novog Ju`nog Velsa Kristine Keneli.

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Sve ovo pri~am zato {to dr`ava ne}e da proveri ~ija je imovina ve}a od prihoda, ~ije su zgradetine, ra~uni, restorani... Ima vi{e od dve godine kako je usvojen Zakon o poreklu imovi ne. Pro{lo je godinu i po od wegovog stupawa na snagu, a da Poreska uprava, Ministarstvo finansija i Vlada nisu iza{li sa rezultatima ni jedne jedine kontrole.Xabase i predsednik ko~operio, po zivao da wegovu imovinu prvo provere - ni{ta od toga. Samo prazne pri~e za zamajavawe naroda. I onda logi~no je pitati ~iji je brat najbogatiji? Zar se po{teni napredwaci pla{e i sopstve nih poreznika.

Ube|en sam da u Acovom imetku nema nikakav Milov udeo. Kao {to i u ovome {to nemaju Andrej Vu~i}, Igor Brnabi} i Predrag Mali nema udela Aleksan dra, Ane i Sini{e. Nema se mo`e se. Ali bi}e jednog dana.

nikog da iza|e na crtu Acu \ukanovi}u? Da se pokesaju, da vidimo ~iji ke{ boqe zve~i, ~ije su jahte i palate ve}e. Nije Srbija zrno pirin~a, pa Novi Beograd je kao Crna Gora. A gde je Dediwe, gde su Jajinci i ostaliMoraVra~ari.dajei bra}i nelagodno kad ih jedan \ukanovi} {ije. Niko, bre, da ka`e i ja imam banku, evo izbrojte moje nekretnine, evo i vojvo|anskih ora nica, evo akcija u firmama, ono je moj hotel. Pogledaj iza one planta`e tamo vidi se moj lik. Sve neki tutumraci i nesposobwakovi}i, ne umeju ni da isko riste poziciju brata.

je u subotu, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, na kojoj se go vorilo i o Evroprajdu, izjavio da }e MUP 96 sati pre odràvawa manifestacije Evroprajd, u zakonskom roku, doneti odlu ku o wegovom Koordinatorodràvawu.Evroprajda Goran Mile ti} vi{e puta je isticao da }e ta mani festacija biti odràna po planu, sa svih vi{e od 130 najavqenih doga|aja, kao i da }e {etwe biti iako je policija zabrani.

Aleksandar Vu~i}: Nisam saglasan ni sa ~im {to je izre~eno na litiji i nikada ne bih prisustvovao takvom skupu

cu. Uz pomo} op{tine Savski Venac ova katastrofa je brzo ispravqena, rampa sada posto ji, ali je nepopravqiva {teta je ve} u~iwena – jedan |ak pr vak je ostao razo~aran i prvi dan {kole }e pamtiti po tome {to se vratio ku}i i nije se dru`io sa novom „ekipom“ iz razreda.Iako je {kola imala vre

"Ni sa ~im {to je izre~eno na tom skupu nisam saglasan. Ni sa jednom jedinom re~ju, ni sa samim doga|ajem. Ama ba{ ni sa ~im nisam saglasan", rekao je predsednik Sr bije.„Sino}

Ogromna sramota za Beograd: 139 {kola zakqu~alo vrata za |ake u kolicima

"Mi smo odlu~ni da se {etwa desi prema planu, ne moèmo imati Evroprajd bez {etwe, i mi na {etwi insistiramo. Svesni smo da policija moè da je za brani, bilo je ranije, ali sve te ~etiri zabrane su bile protivustavne", kazao je on.Patrijarh Srpske pravoslavne cr kve Porfirije izjavio je da se protive odràvawu Evroprajda jer, po wegovim re~ima, ciq te manifestacije nije samo {etwa i provod, ve} da "preobliku je na{e vrednosti, na{e dru{tvo, na{ na~in ìvota, a da mi to nismo traìli".

Nema u Srbiji danas Radovana, xaba upravni odbori, name{teni tenderi, or takluci i ostale {eme. I u onog Ton~eva se ne vredi uzdati, Mi}a Gr~i} vaqda i nema nikog svog. On nije ni ro|en, wega je Vu~i} izmislio. Bajatovi} i da ima, odakle mu. Vulin i Ne{a jedva krpe kraj s krajem. Bruka, a ovakva dr`ava. Mo`da je mla|i \ukanovi} u predno sti, dugo je bio nezaposlen, a tad para ’o}e ko blesava. Jo{ da mu Milo nije bio smetwa i da mu dadiqa nije maznu la zlato iz ku}e, daleko bi on dogurao.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} potvrdio je da je wegov otac u~estvovao u „Litiji za spas Srbije“ u Beogradu ali i dodao da li~no ne bi prisustvovao tom skupu.Vu~i}

Mnogo je Matija u Beogradu i Srbiji za koje nema ko da se iz bori. [kola "Vojvoda Mi{i}" je samo jedna u nizu koja se nije potrudila da |acima koji su nepokretni omogu}e rampe i i normalno poha|awe nastave.

Beograd: Sve~anim podizawem zastave ispred Palate Srbija po~ela nedeqa "Evroprajda"

Radilo se ku}ilo se i eto. Kao Sr bin i kao doma}in ose}am se posti|eno – zlatno doba, ekonomski tigar, najve}i rast, sve to nekako pada u vodu. Gde su na{i aduti, gde je predsednikov brat, gde od gospo|ice premijerke, od mini straZarfinansija…minemamo

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i Vlada prvobitno su doneli odluku o otka zivawu te manifestacije iz bezbednosnih razloga.Vu~i}

Svaki dan Belivuk, Prajd, Kosovo... a su{tinu preska~emo. Gde su na{e pare, to ja pitawe koje je u temequ sve ga. Na{i ro|aci u Crnoj Gori znaju {ta je fundament, pre neki dan objavi{e da je brat predsednika dr`ave Mila \ukanovi}a „te`ak“ 183 miliona evra.

U Beogradu ima ukupno 288 osnovnih i sredwih {kola, a od tog broja 139 {kola nema rampu koja bi omogu}ila |acima sa invalidskim kolicima da normalno i bez pote{ko}e ula ze u {kolu i kre}u se kroz wu. Na problem nedostatka rampi pa`wu je skrenula majka Matije Jovovi}a, beogradskog |aka pr vaka koji zbog toga {to wegova {kola nema rampu nije zajedno sa svojim drugarima krenuo 1. septembra u {kolu.

je kazao i da nije saglasan „ni sa ~im“ {to je izre~eno na tom skupu.

mena vi{e od dva meseca da se pripremi za Matijin dolazak to se tokom celog leta nije do godilo – 1. septembra na ulazu u {kolu nije bila postavqena rampa, a Matijino odeqewe do bilo je u~ionicu na spratu, {to je bila jo{ jedna nepremostiva prepreka.Olivera se za samo neko liko dana, uz podr{ku medija

Na velikoj Litiji za spas Srbije protiv izdaje KiM i gej parade, razvijen 600 metara duga zastavu Srbije i Rusije

Pi{e: Milenko Vasovi}

Upitan da li je ministar za inovacije

Mali anegdotski izlet van teme. Kada su devedesetih godina mudre gla ve u Sarajevu ve}ale ko bi mogao da bude lider Srpske demokratske stran ke (SDS), ve}ina je bila za profesora Nikolu Koqevi}a. Nikola se branio da nije za to i kao krunski argument pote gne metar: „Nemojte mene, ja nemam ni visinu.“ Javi se korpulentni Radovan pa ka`e: „Evo ja }u, mene ima.“

S imovinom treba biti oprezan, ni kad ne zna{ da mo`da ima{, da si zabo ravio ili da ti je podmetnuto. Kao ono sa li~nom kartom Andreja: "ukradu" ti identitet, otvore firmu i naprave du gove. Tako isto mo`e i sa ke{om, otvore ra~un na tvoje ime, trpaju, donose i eto milijarde. Odakle - nemamo pojma.

^iji je najbogatijibrat

Matijana majka, Olivera Jovovi}, je u medijima i na dru{tvenim mre`ama podigla pravu buru, pa je {kola wenog sina O[ „Vojvoda Mi{i}“ ipak postavila rampu i omogu}ila ovom prvaku da u|e u u~ioni

On je izjavio i da je za pravoslavne hri{}ane neprihvatqiva LGBTQ+ ideo logija, isti~u}i da oni "ne mogu da pri hvate nametawe novih dru{tvenih nor mi koje nije propagirao Bog".

Sve~anim podizawem zastave ispred Palate Srbija po~ela je nedeqa Evroprajda u Beogradu.Ispred same Palate Srbija, ali i du` Bulevara Mihajla Pupina i okolnim uli cama prisutne su jake policijske snage koje obezbe|uju doga|aj. Me|u prisutnima su ameri~ki ambasador Kristofer Hil, odbornik u Skup{tini Grada Dobrica Ve selinovi} i poverenica za ravnopravnost BrankicaEvropskaJankovi}.LGBTI+ manifestacija Evroprajd, ~iji je Beograd doma}in ove go dine, je zvani~no otvorena ispred Palate Srbija i traja}e do nedeqe 18. septembra, saop{tili su Tradicionalnaorganizatori.{etwa,na ~ijem odr`a vawu organizatori insistiraju, zakazana je za subotu, 17. septembar, sa po~etkom u 17 ~asova ispred Skup{tine Srbije.

Beogradski Evroprajd bi}e, kako su na veli organizatori, istorijski, jer je prvi koji se odr`ava u regionu Zapadnog Balka na i u ovom delu Evrope.

U okviru Evroprajda, najavqene su i dve ve~eri koncerata, na kojima }e u pe tak i subotu nastupiti doma}i i evropski izvo|a~i, poput Senide, Sare Jo, Angeli ne, Roia Pereza, Patrika Mejsona i mnogih drugih.

Pored Me|unarodne konferencije o qudskim pravima i velikog broja inostra nih gostiju, diplomata, predstavnika stra nih vlada, bi}e organizovan i veliki broj izlo`bi, aktivisti~kih, edukativnih, kul turnih i zabavnih doga|aja.

^etvrtak 10. decembar 2020. 3^etvrtak 15. septembarIZME\U DVA VIKENDA

je bilo skoro 30.000 qudi ali iako po{tujem sve qude bez obzira na ra zlike, nemam potrebu da im se dodvora vam, ~ak ni sopstvenom roditequ“, kazao je Vu~i} odgovaraju}i na pitawa novina ra posle u~e{}a na sastanku procesa Br do-Brioni u Sloveniji.

i tehnolo{ki razvoj Nenad Popovi} imao „dozvolu“ da u~estvuje u litiji, Vu~i} je kazao da je to pitawe za premijerku Anu Brnabi}.„Discipline u Vladi nema, svako se bori za {to vi{e lajkova a ekstremni sta vovi uvek dobijaju prednost“, kazao je pred sednikKomentari{u}iSrbije. odluku eparhije svetskeve,veomaNecrkvanazavaSPCvogra~ani~ke-Sredwozapadnoameri~keNodaodlikujelideraradikalaVojisla[e{eqa,Vu~i}jerekaodajetopitawepredstavniketeeparhije.„VisvakogdanaodlikujeteubiceSrba,tonistenimaloosetqivi.Kodnasjeveomanezavisnauodnosunadr`avu.znamkakojekodvasHrvataalimiseponosimosekularno{}una{edr`atosuodavnouspostavqeneevropskeivrednosti“,kazaojeVu~i}.

Iz Ministarstva prosvete i {kolske uprave Beograd stigao nam je spisak od ~ak 141 {kole bez rampi - {kole koje su ne pristupa~ne.

izborila za rampu u Matijinoj {koli i za to da wegova u~i onica bude preba~ena u pri zemqe, ali {ta }emo sa osta im roditeqima koji obuzeti i namu~eni brigom za dete koje `ivot provodi u invalidskim kolicima, pa nemaju snage da biju ovakve bitke.



„Mo`e{ biti samo osoba na ovom svetu, ali za nekoga ti si celi svet"

Mika Anti}

SRPSKA POSLA Gde su Srbi u razvoju?oIzve{tajusvetskomqudskom DA LI NAS JE KRIZA PORAZILA: Na vrhu liste, kao zemqa sa najvi{im Indeksom qudskog razvoja, [vajcarska,je a slede je Norve{ka, Island, SAR Hong Kong i Australija

Prema najnovijem Izve{taju o qudskom razvoju, o~ekivani `ivotni vek u Srbiji je 74.2 go dine, {to zna~i da je u odnosu na procene Izve{taja o qudskom razvoju za 2019. godinu, kada je iznosio 76 godina, gotovo dve go dine kra}i.

VEOMAINOVACIJEZNA^AJNE

@IVOTNI VEK KRA]I

Zbog {tedwe struje `ivimo u medijskom mraku.



Inflacija: Na jednoj svadbi svat truba~ima za pesmu nudi hiqadu dinara, a oni ga oduva{e…



Od zemaqa u okru`ewu Srbi je, najboqe je plasirana Slove nija, koja je na 23. mestu, dok su me|u veoma visoko razvijenim zemqama tako|e Hrvatska (40), Crna Gora (49), Ma|arska (46) i Rumunija (53). Kategoriju ni`e, me|u visoko razvijenim zemqa ma su Albanija (67), Bugarska (68), Bosna i Hercegovina (74) i Severna Makedonija (78).



Hrvatima je uteha {to su sa Evropskog prvenstva ispali i Srbi, a Srbima je uteha {to ni Hrvati nisu pro{li daqe. Dva naroda su toliko bliska da i u najte`im trenucima misle jedni na druge.

Pre nego {to u|ete u samoposlugu posavetujte se s va{im psihijatrom ili psihologom.

Mada neke zemqe po~iwu da staju na noge, oporavak je neujed na~en i delimi~an, {to dodatno pove}ava nejednakosti u oblasti qudskog razvoja. Posebno te{ko su pogo|ene Ju`na Amerika, Ka ribi, Podsaharska Afrika i Ju`na„SvetAzija.se batrga u poku{aju da odgovori na uzastopne krize. Rast tro{kova `ivota i ener getska kriza pokazali su da brza re{ewa, poput subvencionisawa fosilnih goriva, samo odla`u neophodne dugoro~ne sistemske

promene koje mora mo da sprovedemo“, navodi Akim [tajner, administrator UNDP-a.„Kolektivno smo paralisani u sprovo|ewu ovih promena. U svetu koji je definisan neizve sno{}u, potrebno je da obnovimo ose}aj globalne solidarnosti kako bismo se uhvatili u ko{tac sa me|usobno povezanim, zajed ni~kimUNDP-jevizazovima“.Izve{taj o qudskom razvoju istra`uje zbog ~ega ne dolazi do potrebnih promena i navodi da je me|u mnogobrojnim razlozima i to {to se nesigur nost i polarizacija me|usobno oja~avaju i spre~avaju solidar nost i zajedni~ko delovawe koji su nam potrebni za re{avawe kriza na svim nivoima.

Izdajnik sam. To je moja patriotska du`nost.

"Ako vam ne ide {kolaudajte se. Ako ne mo`ete na}i posao - rodite dete.



Na vrhu liste, kao zemqa sa najvi{im Indeksom qudskog razvoja, je [vajcarska, a slede je Norve{ka, Island, SAR Hong Kong i IndeksAustralija.qudskog razvoja (HDI) meri prosek dugoro~nog na pretka u tri osnovne dimenzije razvoja dru{tva: dugove~nost, obrazovawe i prihod po glavi stanovnika. Prema tom parame tru, zemqe su rangirane u ne koliko kategorija – od onih sa niskim do onih sa veoma visokim qudskim razvojem.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA



Pre }e da se primi limun na Severnom polu nego krivi~na prijava protiv nekog mo}nika u na{em tu`ila{tvu.

„Lepa re~ je kao lepo stablo. Koren mu je duboko u zemqi, a grane se pod nebo uzdi`u“



" Ako sad nisi ti, nikad to ne}e{ ni biti. Nije sve u svoje vreme, ve} sve u tvoje vreme"

Sve je mawe posla za frizere. Sad nas {i{aju trgovci.

Jedni su za ~etnike, drugi za partizane, ovi su za Ruse, oni za Amerikance. A zajedno su za psihijatra...

Slobodu dr`imo pod kqu~em. Da nam je neko ne ukrade.

Za{to se jo{ niko nije setio da organizuje Festival hvalospeva? Imamo toliko talentovanih autora koji zaslu`uju da se wihovi radovi prepoznaju i nagrade.

„Da bismo na{li izlaz iz neizvesnosti, moramo da udvo stru~imo nivo qudskog razvo ja i da gledamo {ire od pove}awa bogatstva ili unapre|ewa zdravqa qudi“, ka`e Pedro Kon seisao, glavni autor Izve{taja.

suSrbijeGra|anizavr{iliuproseku11.4godina

„Preterati je isto tako lo{e kao i ne u~initi dovoqno“ poslovice

Na primer, nove analize po kazuju da je ve}a verovatno}a da }e oni koji se ose}aju najnesigur nije imati ekstremne politi~ke stavove.Tako|e se navodi da tehno lo{ke, ekonomske i kulturo lo{ke inovacije mogu da pomognu u izgradwi kapaciteta za odgo vor na sve nastupaju}e izazove.

{kolo vawa, dok mla|e generacije o~e kuje prose~no 14.4 godina {kolo vawa.Srbija ima odli~an rezultat kada je u pitawu Indeks rodnog razvoja, koji meri disparitet u vrednosti HDI prema polu. [to je odnos izme|u HDI vrednosti za `ene i mu{karce bli`i 1, mawi je jaz izme|u polova, a vrednost Indeksa rodnog razvoja za Srbiju je 1.Ukoliko u potpunosti ne pro menimo kurs, mogu}e je da srqa mo ka jo{ ve}im odricawima i nepravdama, upozorava UNDP.



„Oni su i daqe va`ni, ali tako|e moramo da za{titimo planetu i da obezbedimo qudi ma ono {to im treba da bi se ose}ali sigurnije, i da bi povratili ose}aj kontrole nad sopstvenim `ivotima, kao i nadu u budu}nost“. M. T.

Narodne

4 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. @IVETI U SRBIJI

Prema najnovijem Izve{ta ju o qudskom razvoju: Human Development Report 2021/2022, Programa Ujediwenih nacija za razvoj (UNDP), Indeks qudskog razvoja Srbije za 2021. godinu iznosi 0.802.

Du{ko Radovi}

Mawi problemi se uspe{no re{avaju ve}im"

[TA JE JO[ IZVE[TAJPOKAZAOUNDP?

To Srbiju svrstava na 63. me sto na listi 191 zemqe i terito rije obuhva}ene izve{tajem, i u kategoriju veoma visoko razvije nihTozemaqa.jenapredak za jedno mesto u odnosu na prethodni Izve{taj.

 Lako je biti Obili} u kafi}u na Obili}evom vencu. Budi ti Obili} u Obili}u na Kosovu i Metohiji...

Vi|eno je i da se qudska prava kosov sko – metohijskih Srba ili Rusa u Estoniji, o Ukrajini tek ne treba posebno govoriti, mogu kr{iti ili suspendovati, bez obzi ra na obavezuju}e rezolucije i konvencije me|unarodnih organizacija.

NA PRIMERU SRBIJE

izaslanici pre tri meseca pohodili Ka tar, tra`e}i na~in da u narednom perio du otuda nabave dodatne koli~ine te~nog naftnog gasa.

R. N.

KATAR ZBOG LGBT PRAVA

Sada, da ne bude kako sve masovni ji i sve bu~niji protesti u Srbiji protiv odràvawa najavqene parade nemaju ama ba{ nikakve veze sa LGBTQ+ zajednicom... Imaju! Te`we da se legitimizuju i legali zuju zahtevi ove grupe uzrokuju proteste i indukuju dru{tvene napetosti i u dràva ma koje su to odavno u~inile. Uprkos tome {to su glavni mediji za ovakve vrste ra sprava po pravilu zatvoreni (ne ra~unaju}i onaj tip emisija gde se ciqano dovode razni ìvopisni likovi ~ija uloga je da kompromituju svaku vrstu kritike ili pro tivqewa), u SAD je takva vrsta napetosti i te kako prisutna.

Ako se proklamovani principi ne primewuju uvek i svuda na isti na~in, onda to ne mogu biti pravila, ve} samo geopoliti~ki instrument za {irewe sop stvenog uticaja. Kulturnog, politi~kog, ideolo{kog uticaja, kako god da se uzme, svejedno je. Odnosno, cela stvar se pretva ra u politi~ko pitawe.

Beograd, nedeqa 11. septembar: Vi{e od 30 hiqada gra|ana u novoj velikoj Litiji za spas Srbije protiv izdaje KiM i gej parade. Veliki broj u~esnika nosio 600 metara dugu zastavu Srbije i Rusije

Ameri~ki dràvni sekretar Entoni Blinken pozvao je Katar da po{tuje slo bodu izraàvawa predstavnika LGBTQ+ zajednice kao neizostavno qudsko pravo i „komponentu zdrave demokratije“. Istovremeno, ~ak 145 poslanika Evropskog parlamenta u~inilo je isto, pripretiv{i da }e pozvati fudbalske reprezentacije svojih zemaqa na bojkot predstoje}eg Svetskog prvenstva ukoli ko se sloboda izraàvawa ne dozvoli u skladu sa principima „civilizovanog sveta“.Potpredsednica belgijske vlade i nadle`na evrokomesarka najavile su odlazak u Katar, gde }e li~no demonstri rati zbog ugroàvawa qudskih prava i sloboda.Naravno, ovo su vesti iz rubrike„nije se Iakodesilo“.jeizvr{ni direktor Mundijala Naser el Kater izjavio da su doma}ini tradicionalno gostoqubivi i toleran tni, u {ta se ina~e mogao uveriti svako ko je boravio u toj zemqi, te da }e tako do~ekati sve koji do|u, on je naglasio i da o~ekuje od drugih da po{tuju wihovu kulturu tokom boravka. Ukratko, homo seksualcima i ostalima iz grupe LGBTQ+ niko ne}e spre~avati dolazak i gledawe utakmica na stadionima, ali }e morati da se „suzdrè od pokazivawa naklono sti u javnosti“. Elem, u Kataru je po {eri jatskim pravilima homoseksualizam zakonski zabrawen, zbog toga strancima preti zatvor do sedam godina, dok je za muslimane najstroà propisana sankcija – smrtna kazna.

I pored toga {to je prostorno mali, Katar predstavqa zna~ajnog aktera za re gionalnu bezbednost, a uz to je i tre}i naj ve}i proizvo|a~ prirodnog gasa na svetu (odmah iza SAD i Rusije) i {to je jo{ bit nije – poseduje po potvr|enim koli~inama tre}e najve}e rezerve ovog energenta na planeti (iza Rusije i Irana).

Za{to onda ne reaguju Blinken, evropo slanici, evrokomesari i izvesna potpred sednica belgijske vlade!? Kako se uop{te moglo dogoditi da se takvoj dr`avi dode li doma}instvo najva`nijeg planetarnog sportskog doga|aja (zapravo, jednog od dva najva`nija, uz letwe Olimpijske igre)!? I ne samo da ne reaguju, nego su nema~ki

Zbog toga se o qudskim pravima, onako kako to podrazumevaju na Zapadu, govori sporadi~no i poluglasno, za slawe poru ka vi{e se koriste nevladine organiza cije, a mawe ili nikako zvani~ni kanali.

ZA[TO ZAPAD NE KA@WAVA

Sa jedne strane, i pored neslagawa i razmimoila`ewa oko brojnih pitawa, Za pad ne bi `eleo da od Katara stvori ne prijateqa, po{to bi im to komplikovalo ra~unicu na Bliskom istoku.

NEMA ISTIH AR[INA

Probao je Bajden da polemi{e o unu tra{wim pitawima koja se ti~u Saudij ske Arabije, pa se lo{e proveo tokom posledwe posete Rijadu. Sa druge strane, usled naru{enih odnosa sa Rusijom, od sa radwe sa Katarom u velikoj meri zavisi energetska bezbednost zapadnoevropskog bloka.Staro je pravilo: koga je moliti, nije ga srditi! Uz to, vaqa se podsetiti i uvodne strofe nekada popularne pesme, sasvim aktuelne u ovoj situaciji: „Pare, pare po kre}u svijet, politiku i nogomet.“

Da do|u u turisti~ku posetu, to je u

Sporno je u ovakvom pristupu to {to se proklamovani principi, prema kojima se jo{ od strane raznih aktivista i komenta tora odre|uje i „stepen civilizovanosti“ jednog dru{tva, ne primewuju uvek i svuda na isti na~in.

^etvrtak 10. decembar 2020. 5^etvrtak 15. septembarTEMA NEDEQE

redu. Ali, da visoki zvani~nici druge dr`ave i me|unarodne organizacije dola ze na politi~ki doga|aj, a pitawe odr`a vawa parade LGBTQ+ zajednice postalo je bez ikakve sumwe politi~ko pitawe, to ne samo da u diplomatskoj praksi nije uo bi~ajeno, ve} nije ni dozvoqeno. Osim ako Srbiju ne smatraju svojom (polu)kolonijom. Da su uz sli~nu najavu probale da u|u u Ka tar, vratili bi ih odmah sa aerodroma u Zaventemu, ne bi mogle ni u avion da se ukrcaju.

NADMO] SE DOKAZUJE

I zato se koristi prilika da se sopstve na nadmo} dokazuje na primerima poput Srbije.Etu }e, zbog organizacije jedne ma nifestacije, reagovati i {ef Stejt de partmenta, i sti}i }e upozorewa o pro blematizaciji daqih evrointegracija, a evrokomesarka i potpredsednica belgij ske vlade }e najaviti svoj dolazak iako ih u oficijelnu posetu niko nije pozvao.

Selektivna primena koncepta qudskih

prava od strane SAD i briselske evrobi rokratije vi|ena je bezbroj puta, u daqoj ili bli`oj pro{losti.

Vi|eno je nakon eskalacije Ukrajinske krize da vi{e ne postoji neotu|ivost pri vatne svojine, kao i da se imovina i fi nansijska sredstva pojedinaca, preduze}a i dr`ava mogu prisvojiti ili blokirati.

[TA INDUKUJE PROTESTE U SRBIJI PROTIV PRAJDA

Bunt i revolt u Srbiji postaju ja~i od pretwi Zapada da se odr`i LGBT parada

Kako se budu bliìli novi predsed ni~ki izbori te napetosti }e jo{ vi{e rasti i po ovoj temi. Me|utim, ono {to si tuaciju u Srbiji ~ini druga~ijom, jeste da je ovo pitawe posluìlo samo kao uvodno. Artikulacija javnih reakcija i otvoreno ispoqavawe nezadovoqstva nastavilo se i u~inilo ve}im i obimnijim zbog poli tizacije svega, zbog politi~kog pritiska, novih prikrivenih ili otvorenih pretwi i utiska da neki nadmeni politi~ari bal kanski prostor i daqe doìvqavaju kao svoj kolonijalni zabran, u koji mogu ulazi ti kada im se prohte.

n Za kratko vreme postali ste ~ovek koga sve kompanije `ele. Ko vam je sve nudio posao?

PROFESOR DR DEJAN ILI] svetski

ko puta, jeli, pili ali on nikada nema vremena. Bio je jako arogantan i samo uveren, ali mora{ da bude{ takav kad vodi{ tako veliku firmu i kad ima{ sve to u glavi ne mo`e{ da ima{ vre mena za sve.

Ili} nije ostao duàn pa se preko svog Ju tjub kanala obratio pratiocima tvrde}i, iz me|u ostalog, da je vlasnik ruì~aste televi zije „ume{an u ubistva“, a iste optu`be stigle su i sa druge strane i to ne samo na dru{tve nim mreàma ve} i u Pinkovom dokumentarcu slede}e najave: „o kriminalnim radwama, ge pekovawu, gej aferama kao i pedofilskim ak cijama , distribuciji polnih bolesti, Kikinoj smrti sa sve o~ivicima i svedocima“.

INTERVJU NEDEQE

- I daqe sam u Nadzornom odboru u Varti i Ariju. Pro{le godine sam reci mo 28 puta leteo iz Beograda za Berlin i Minhen. Profesor sam na fakultetu u Gracu, tako da i tamo i daqe dr`im predavawa. U Srbiji vodim Inovaci oni fond Srbije. Napravili smo ga sa ciqem da poma`e startap firme. Na to sam veoma ponosan.

Posle nekog vremen na{li smo re{ewe koje je traìo. Ja ga tada zovem, kaèm mu: "Stiv imam re{ewe za tebe", a on kaè: "Stvarno?" Ja ga tu pitam ho}e{ da vidi{, a on odgovara: "Ne treba da vidim, ako si ti siguran to je to". I tako je se odvila na{la druga sarawa a ja uop{te nisam ni znao tada za {ta pravimo i da }e to da bude za Ajfon.

Druga moja saradwa sa Stiv Xobsom je bila kada je zapo~eo Ajfon. Tada mu je Nokija bila konkurencija, a ja sam za wih pravio prve litijum polimer bate rije. Pozove on mene i sad tamo mora{ da mu odrì{ prezentaciju. U sred re~enice on te prekine i kaè: "Molim te, trebaju mi samo tri stvari, da ima odre|eni kapacitet, da ima odre|en na pon i da bude anti magneti~na. Moè{ li ti to da mi napravi{?" Ja onako pun sebe kaèm: "To je nemogu}e". On kaè: molim, nemogu}e? Hvala momci, za vr{ili smo na{u diskusiju, i ustane i ode. Mi nismo mogli da verujemo, da nije èleo ni da mu objasni{ za{to i kao je nemogu}e, ni da ulazi u bilo kakvu dis kusiju daqe. Dobacio je samo na izlazu: "Ako na|ete re{ewe, pozovite me".

Bogdan Ili}, poznatiji kao Baka Prase, posledwih dana prisutan je u svim medijima, i to zato {to vodi pravi medijski rat sa vlasnikom Pinka @eqkom Mitrovi}em, u kojem se sredstva ne biraju i ne preza ni od ~ega

n [ta radite danas?

Za tinejxere idol, za roditeqewihove vulgaran

Za tinejxera koji je imao u planu sportsku karijeru, i bio na pola puta da to i ostvari, `ivot je pripremio ne{to drugo. Fizi~ku hemiju upisao je na insistirawe majke, a indeks mu je trebao da bi dobio besplatnu markicu za prevoz. Na fakultetu je "upao" u dru{tvo dece najistaknutijih porodica u Beogradu, koji su ga povukli ka uspehu, a onda su ga marqiv rad i malo sre}e lansirali me|u samu elitu

Posle Kikine smrti jedno vreme se povukao sa Jutjuba, ali se na velika vrata, bar kada su pregledi u pitawu, vratio upravo ovih dana, sukobom sa Mitrovi}em. M. T.

n Kako je do{lo do prelaska u Ari?

- U to vreme po~iwu Nemci da raz mi{qaju da gube u Tajvanu od Amerika naca i Japanaca u ~ip industriji i da }e biti samo puki kupci. I onda se wihove dve najbogatije Republike, Vademiter beng i Bavarska odlu~uju da investiraju u ~ip industriju. A ja u to vreme po~iwem da ugra|ujem Maksvelov iz Japana, prvi ~ip u baterije i to za wih postaje inte resantno. Upoznajem profesora koji je bio direktor nadzornog odbora u Ariju koji mi tad ka`e: "Ajde da ugradimo ti i ja ~ip u kameru". Mene kamere nisu zani male, ali ~ipovi jesu. I posle tri, ~eti ri godine, od Varte dobijem dozvolu da mogu da ostanem u nadzornom odboru, i ja odem u Minhen i preuzmem Ari. Ubrzo sklapam jedan ugovor sa najve}om holi vudskom filmskom ku}om koja iznaj mquje kamere ali sve za visokobuxetne filmove, preko jednog miliona. Zatim slede mnogobrojne nagrade i Oskari. n [ta je za vas tada zna~ila nagra da Oskar? Da li ste to do`iveli kao vrhunac karijere?

- Ne. Nisam to tako gledao na to. Ali po tome te vi{e znaju nego po bateriji, jer je baterija je "low product" ali dobiti Oskara, to je ne{to.

^esto se sukobqavao sa drugim jutjuberima prozivaju}i ih u svojim klipovima, pa bi nasta jao pravi „rat“ me|u pratiocima u komentari ma. Najpoznatiji sukob bio je sa Kristinom Ki kom \uri}, koju je ~ak ismevao u pesmi.

n Kako vidite globalnu ekonom sku scenu? Da li }e svet uspeti da se izvu~e iz krize i {ta }e biti sa Sr bijom?

Sve je po~elo tako {to je pro{le sedmice Bogdan optu`io Mitrovi}a da mu duguje novac, a ovaj mu uzvatio nizom optu`bi.

priznati nau~nik, inovator, privrednik

Milionski pregledi Bogdanovih klipova na Jutjubu doneli su mu ogromnu zaradu, koju tro{i na automobile i luksuzan `ivot.

n Mogli ste bilo gde da radite ali ste ostali ste u Varti. Za{to? - Mogao sam bilo gde ali ja sam hteo sve. Ja tada u toj industriji imam kon takte sa svim mogu}im industrijama. Pravim velike baterije za podmornice, pravim za elektro auto jo{ u to vreme, za prvi mobajl fon, za pejxer, za foto aparate... Ja razvijem u laboratoriji, na|em dobre in`ewere, pravim sam ma{ine i sam prodajem. Vartu sam skro jio prema svom profilu. Firmi koja je imala prometa 180 miliona ja za {est godina donosim 1,3 milijarde. Otvaram predstavni{tva u Japanu, u Tajvanu, u Kini... Tu postaje{ li~nost. Od [rede ra sam tada dobio nagradu za najboqu stranu inovaciju, koju sam odbio da pri mim zbog bombardovawa.

- Imali smo i pre krize i svako je iza{ao pozitivniji i nau~io je da {tedi i da razmi{qa gde }e profita bilnije da zaradi novac. Tako da }emo i iz ove sigurno da iza|emo a posebno sam optimisti~an za Srbiju. Ova }e kri za nesvesno da nas natera na jednu stra nu, moramo da dajemo povlastice stra nim firmama jer bez stranog kapitala nemamo kapitala. Tako|e mislim da }e kod nas da se rodi mnogo mawih firmi, koje }e da nas povuku i koje }e kasnije od dr`ave da dobiju novac. Jer sva{ta }e nam trebati. Nemci ve} godinama subvencioni{u ~a{u jogurta, {to je pri krivena pomo} dr`ave. Onaj ko bude intelektualno kreativan, napravi}e nove ideje, nove biznise i za to sam ve oma optimisti~an. S. G.

Studirao sa Angelom Merkel, radio sa Xobsom,Stivoma sve je po~elo zbog GSP markice! (2)

Bogdan Ili}, poznatiji kao Baka Prase, po sledwih dana prisustniji je u {tampi nego na svom omiqenom kanalu, Jutjubu, i to zato {to vodi pravi medijski rat sa vlasnikom Pinka @eqkom Mitrovi}em, u kojem se sredstva ne biraju i ne preza ni od ~ega.

- Kad si kao mlad ne{to napravio i kad si u ìì interesovawa, svako bi te imao. Me|utim, to je tamo u to vreme i{lo veoma diskretno. To se nikada ne pita direktno. On te pita kako se ose}a{, da li si zadovoqan, ho}e{ da ide mo na pi}e i nikad ti ne da ponudu. I onda ti lovci na glave uglavnom zovu, tako da kad imam poziv, znam {ta ho}e. Oni znaju da tebe vi{e novac ne moè da kupi i onda gledaju ~ime mogu da te pridobiju. Ja sam oduvek govorio da iz mog sela ide{ za Beograd samo ako }e{ da preuzme{ neke direktorske funkci je i ne{to veliko. Ako toga nema xabe ide{. Tako je i meni u odnosu na Vartu, sve drugo bilo malo. Varta je kreirana prema mom personalitiju.

- Sve te odu{evqava kod wega, nema ni{ta {to ne mo`e da ti se svidi. Po sebno to {to je bio marketing genije. [ta god vidi on pretvori u dolar. On baterije koje smo mu prodavali nazove "batery for ever" i on za {est meseci uzi ma procenat od To{ibe 10 odsto, {to je bilo nenormalno. Jer mi smo tada iste te baterije ve} prodavali To{ibi ali oni nisu reklamirali na pravi na~in. Sve je imao u glavi, i zato je sve funk cionisalo.[toseti~e prijateqskog odnosa, to sa wim nije mogu}e bilo jer on nema pri vatan `ivot. Mi smo se vi|ali nekoli

6 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022.

Zajedno sa ~lanovima reprezentacije Srbi je osvojio je titulu u gejmingu u Ju`noj Koreji 2015. godine. Naredne godine objavquje prvi snimak na svom Jutjub kanalu, i wegova karije ra jutjubera kre}e vrtoglavom brzinom.

- Mese~no sam bio raspore|en tako da sam jedne nedeqe i{ao u Aziju, dru ge Evropa pa Amerika i svaki mesec tako. I to je bio moj raspored 14 godina. Bukvalno sam znao sve pilote, pa me je jedanput kad sam kasnio iz Singapura jedan pilot sa~ekao 15 minuta i avion je poleteo tek kad sam ja stigao.

n [ta vas je najvi{e odu{evi lo kod Stiv Xobsa tokom saradwe i osim poslovnog da li ste imali i prijateqski odnos?

n Sara|ivali ste sa zemqama {irom sveta. Koliko ~esto ste mora li da putujete?

Danas mi je najve}e priznawe kad me zovu da budem u nadzornom odboru. To ti je vrhunac karijere, posle toga ide{ u penziju i vra}a{ se u selo da pe~e{ rakiju.

Uglavnom ga prati tinejx populacija, dok roditeqi i qudi starije generacije nemaju ba{ pozitivno mi{qewe o radu Bake Praseta, jer ga smatraju vulgarnim, uvredqivim, pa ~ak i opasnim jer daje lo{ primer deci.

Bogdan Ili} je reper, jutjuber i gejmer. Ro|en je 16. septembra 1996. godine u Vrawu, kao tre}e od ~etvoro dece rediteqa, pisca i sve{tenika Nenada Ili}a, i majke Anastasije koja je pored Fakulteta dramskih umetnosti zavr{ila i teologiju. Bogdanu studirawe nije naro~ito i{lo, te je odustao od visokog obra zovawa i posvetio se gejmingu.

 LI^NOST U @I@I

- Tad se druì{ sa svima. Sa najve}im kompanijama sara|uje{ i onda ne moè{ tu da ne bude{ u dobrim odnosi ma. Zatim te zovu da drì{ predavawa, da mladima prenese{ znawe, a to opet da bi ti kasnije imao radnu snagu.

n Sa kim ste se sve dru`ili iz sveta biznisa?

Kika je izvr{ila samoubistvo krajem pro{le godine, a dobar deo javnosti smatrao je upravo Bogdana odgovornim za wenu smrt.

O~igledno je sukob oti{ao predaleko, ali nam je pokazao nekoliko stvari – ogromnu mo} dru{tvenih mre`a i medija, jer te{ko da po stoji neko u Srbiji ko nije upu}en u wegove de taqe, i drugu, bitniju stvar, potvrdio da in stitucije dr`ave ne rade, jer su do sada i Baka

Prase i @eqko Mitrovi} morali da budu po zvani na razgovor u tu`ila{tvo, s obzirom na ozbiqnost iznetih optu`bi.



BAKA PRASE:

Ukrajinsko pitawe od samog po~etka nije bilo lo kalnog karaktera. Naprotiv, u pitawu je sudar dveju civiliza cija koje sticajem okolnosti dele zajedni~ki prostor. Rat u drugoj po veli~ini evropskoj zemqi izaziva tek tonske poreme}aje u funkcionisawu celog kontinenta pa i mnogo {ire. U ovaj sukob do grla su uvu~eni svi: Rusija, SAD, Kina, Iran, Turska..., svako na svoj na~in, i svi spremni da na tom sukobu pone{to zarade.

^etvrtak 10. decembar 2020. 7^etvrtak 15. septembarPLANETA

Podsetimo, Ukrajini do 3. avgusta dodeqe ne su 44,3 milijarde dolara ameri~ke pomo}i ~ime se prva zemqa Zapada do grla zaglibila u rat na istoku Evrope.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave izdvojile su jo{ 2,2 milijarde dolara za finansirawe rata u Ukrajini i kao vojnu pomo} za jo{ 18 dr`ava kojima „potencijalno preti agresi ja sa strane Rusije”, saop{teno je pro{le nedeqe u Va{ingtonu. Kako je obja{weno, pomenute pare dodeqene su regionalnim partnerima kao pomo} u otklawawu pretwi i odbijawu ruskog uticaja u ovom delu sveta. Re~ je o zemqama koje su u nekom vremenu bile saveznici Rusije ili se nalaze na strate{ki va`nim evropskim prostorima: od Litvanije i Letonije na severu, do Albanije i Gr~ke na jugu kontinenta. Pare su dodeqene i Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Severnoj Makedoniji i kako su naveli – Kosovu. Na spi sku „dobitnika” nema – Ma|arske.

gi, pre svih Nema~ka, po~eli ozbiqno da raz mi{qaju o ja~awu sopstvenih armija.

Evropa, sa druge strane, potpuno je zbuwe na. Da }e ratovati i u 21. veku doskoro niko me nije padalo na pamet. Ako je poneki „mawi” sukob, poput balkanskog, i mogao da se svari, ukrajinska drama je pokazala da „hladnora tovskoj” podeli Evrope vi{e ne da nema me sta, ve} i da ona postaje pogubna. Uostalom, i cena odr`avawa NATO-a kao bezbednosnog sistema dostigla je tolike razmere da su mno

Upravo stoga posebno intrigantno ostaje pitawe – ko }e na kraju platiti tro{ak ovog rata? Kada je Rusija u pitawu tu mnogo dile me nema. Ali u slu~aju Ukrajine stvari stoje sasvim druga~ije. Re~ je, naime, o jednoj od najsiroma{nijih dr`ava na kontinentu koja je bezglavo pristala da wen izgubqeni rat fi nansiraju – Amerikanci.

Dmitrij Peskov, predstavnik za {tampu „ZapadneKremqa.zemqe na~ini le su (u vezi sa Ukrajinom) isuvi{e gre{aka, i mora}e da budu spremne to i da plate. A kada do|e taj trenutak Moskva }e znati kako da brani svoje intere se”, zakqu~io je Peskov.

Ameri~ke vlasti zabri nute su zbog produbqivawa veza izme|u Moskve i Pekinga, posebno u vreme kada Rusija sprovodi specijalnu vojnu ope raciju u Ukrajini, saop{tila je portparolka Bele ku}e Karin @anOnaPjer.je tim re~ima proko mentarisala predstoje}i sa stanak predsednika Rusije Vladimira Putina i predsed nika Kine Si \inpinga.

Ranije je pomo}nik ruskog lidera Jurij U{akov saop{tio da predsednik Rusije Vladi mir Putin planira da odr`i bilateralni sastanak sa predsednikom Kine i drugim stranim liderima na margina ma predstoje}eg samita koji }e se odr`ati u Samarkandu 15. i 16. septembra.

„Kriza u odnosima Rusije i Zapada na kra ju }e ipak biti re{avana za pregovara~kim stolom”, izjavio je pro{le nedeqe u Moskvi

Niko sa sigurno{}u ne moè da predvidi na {ta bi, po stupawu mira na snagu, mogla da li~i ova dràva. Da li }e i daqe biti druga po veli~ini na kontinentu i da li }e, uop{te, opstati kao celina? Ili }e se na wenim pro storima roditi neke nove male dràvice? Koga }e one prihvatiti kao za{titnika? Da li }e novo konstituisawe pro}i bez trzavica, ili vreme ratova jo{ nije minulo?

Bela ku}a se oglasila susretapredstoje}egpovodomPutin-Si

Neke stvari su jasne: Moskva sebi, jedno stavno, ne mo`e da dozvoli da izgubi rat. Ko{talo bi je to mnogo ~ega, a eventualni po novni gubitak Krima i odvajawe od crnomor skih obala bili bi samo vrh ledenog brega. Eventualni dolazak nekih novih gazda na ove prostore bio bi te`ak udarac za evro-azij skog xina koji bi, sledstveno tome, mogao da podlegne i pred separatizmima drugih naro da sa svojih prostora.

Moglo bi se re}i da ni Sjediwenim Ame ri~kim Dr`avama o{tra podela na „na{e i wihove” vi{e ne ide u prilog, ve} da deluje sputavaju}e po svakoga ko danas ne{to zna~i na me|unarodnoj sceni. Verovawa da ameri~ki energenti mogu u Evropi da zamene ruske, ili da je prodaja ameri~kog oru`ja Evropqanima „koka koja nosi zlatna jaja” uveliko su i nepo vratno pala u Dalekoisto~nojvodu.Kini podele „civilizova nog sveta” tako|e ne idu u prilog. Ova dosko ro daleka zemqa do{la je u situaciju da joj je svetsko tr`i{te kqu~no za opstanak. Proi zvodi najsavremenije tehnologije, jednako kao i oni za naj{iri krug kupaca, tek su dolaskom Kineza dobili svoj puni smisao. Fotografi sati zalazak sunca na ~uvenom Kineskom zidu nekim od desetina milijardi mobilnih tele fona proizvedenih ovde pokazuju put i drugim narodima, jednako malim i velikim. S. G.

Ko }e platiti tro{kove rata u Ukrajini?

Zdravstveno stawe generala Ratka Mladi}a, koji se vi{e od ne dequ dana nalazi u bolnici u Hagu, najte`e je do sada i on se po prvi put od kada je u Holandiji `ali na jake bolove i op{tu slabost, rekao je generalov sin Darko Mladi}.

OTVORENA PRVA KLINIKA ZA KARDIOHIRURGIJU U SRPSKOJ: „@elimo da o~uvamo javno zdravstvo, srpstvo i ~ove~anstvo“

Dodik ka`e da }e posebna sed nica biti i prilika da Srpska po{aqe jasnu poruku da }e o{tro reagovati na, kako je kazao, "pod mukli plan o ukidawu dejtonske strukture"VerujemBiH".danarod u Republi ci Srpskoj i posle predstoje}ih op{tih izbora ne}e dozvoliti da vlast, ko god je bude formirao, bude podeqena ve} jedinstvena i da je to obaveza, a ne moj hir", naveo je Dodik u Bawaluci.

je rekao da je najavqena ve`ba "Kombi novani napor 22" na Mawa~i deo ve} ustaqene prakse u okviru programa koji je ranije donet."NATO

SITUACIJA JE KOMPLIKOVANA:

Napomenuo je da je protiv ula ska BiH u NATO alijansu.

"Nema~ka politika se posle odlaska biv{eg kancelara An gele Merkel poptuno promenila i postala je u BiH promusliman ska i poku{ava da redizajnira politi~ki sistem BiH putem re zolucije koju su usvojili u Bunde stagu u kojoj se tra`i da se BiH organizuje bez entiteta. To je uda rac na na{e vitalne interese", istakao je Dodik. S. G.

Dodik: BiH nije blizu ~lanstva u NATO-u, RS da odbaci antiustavno delovawe Bundestaga

staga."Uvek

imam obavezu na Predsedni{tvu BiH da, kada osetim da sam pre glasan, i kada to nije u interesu Republike Srp ske, potegnem vitalni na cionalni interes i da to uputim u Narodnu skup{ti nu Republike Srpske", naveo jeDodikDodik.èli, kazao je, da se NSRS afirmi{e kao mesto od luka, a ne da to bude Predsed ni{tvoUkazuju}iBiH. na va`nost su tra{we posebne sednice NSRS, Dodik je istakao da bez opozicije ne moè biti uskra}en agreman novom nema~kom ambasadoru u BiH."Va`no je da narod vidi ko to èli. Vide}emo ko }e oti}i, ko ne}e glasati", kazao je Dodik i naglasio da Nema~ka jeste veli ka i mo}na zemqa, ali da, kako je kazao, "to ne zna~i da se moramo klawati svakom ko poku{ava da nas napravi mawe vrednim".

Zdravstveno stawe generala Ratka Mladi}a najte`e do sada

S. G.

On smatra da je to ozbiqan odgovor na, kako je kazao, neoz biqnu politiku nema~kog Bunde

Drvaru potrebna pomo} Srbije i Srpske

kojim je najavqeno od 19. do 23. septembra na Mawa~i finalno NATO ocewivawe Bataqonske borbene grupe lake pe{adije Oru`anih snaga BiH.

Ministar unutra{wih po slova Republike Srpske Dra gan Luka~ izjavio je da je za o~e kivati da na podru~ju op{tine Drvar bude realizovano jo{ projekata uz podr{ku vlasti Republike Srpske i Srbije jer je re~ o povratni~koj op{tini u Federaciji BiH koja ne mo`e iz svog buxeta da ra~una na ve}e projekte. Luka~ je nakon sastanka u Drvaru sa na~elni com op{tine Du{icom Runi} rekao da se nada da }e i posle izbora vlast u Srpskoj nasta viti sa uzlaznim trendovima i donacijama pomo}i najve}oj povratni~koj op{tini Drvar, da bi se obzebedila radna me sta qudima koji su odlu~ili da se vrate na svoja ogwi{ta.

Dodik je poru~io da je sednica Narodne skup{tine RS prilika da poslanici odbace rezoluciju nema~kog Bundestaga i antiustav no me{awe te zemqe u BiH.

Sve~anom otvarawu prisustvovali su predsednica Republike @eqka Cvijanovi}, srpski ~lan Predsjedni{tva BiH Milorad Dodik, predsjednik Vlade Srpske Radovan Vi{kovi} i ministar zdravqa i socijalne za{tite Srpske Alen [erani}.

On je naveo da je general Mladi} do skora bio u civilnoj bolnici, a da se trenutno nalazi u zatvorskoj bolnici Tribunala.

Ceremoniji prisustvuje i rukovodstvo UKC-a Republike Srpske na ~elu sa generalnim direktorom te ustanove Vladom \aji}em, mi nistar zdravqa Srbije Zlatibor Lon~ar, ministri u Vladi Srpske, predstavnici Republike Srpske u zajedni~kim institucijama.

Zvani~no je otvorena Klinika za kardiohirurgiju Univerzitetskog klini~kog centra /UKC/ Republike Srpske, prva takve vrste u Srpskoj.

Otvarawe Klinike za kardiohirurgiju kruna je vi{egodi{wih za lagawa da se u Republici Srpskoj omogu}i pru`awe najsavremenijih usluga iz kardiohirurgije i jedan od doga|aja od istorijske va`nosti za razvoj zdravstvenog sistema Srpske, saop{teno je ranije iz resor nogKlinikaministarstva.zakardiohirurgiju smje{tena je u objektu „Ju`no krilo“ UKC-a Srpske, na prvom spratu, i prostire se na povr{ini od oko 1.500 metaraOdjeqewekvadratnih.sesastoji od ~etiri operacione sale i ima sve potrebne prate}e ambulante za pripremu i oporavak pacijenata.

tu ne u~estvuje nego je kao posmatra~. Oni }e tu posma trati odre|ene stvari, kao {to se pojavquju u Srbiji i na mnogim mestima u okviru svih programa", rekao je Dodik u Bawaluci.

Operacione sale su modularne, izra|ene i opremqene prema svjet skimIntenzivnastandardima.wega ima 10, a odjeqewe 13 kreveta. M. T.

8 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. REPUBLIKA SRPSKA noveZapeli

Srpski ~lan Predsed ni{tva Bosne i Hercegovi ne Milorad Dodik izjavio je da BiH nije blizu ~lan stva u NATO-u i da bi vo leo da BiH ukine Oru`a ne snage.Dodik

– General se, ina~e, nikada nije àlio i prvi put je priznao da mu je te{ko. Realno, situacija je komplikovana, a to {to mi ne dobijamo le karske nalaze i analize ono ga {to su oni sigurno radili do ju~e jo{ vi{e uznemirava porodicu, ali i sve qude koji ga vole i cene – rekao je Dar ko Mladi}.Onjenaveo da porodica nije upoznata ni sa protoko lom Mladi}evog lije~ewa ni sa tim da li je na infuziji i da moè samostalno da uzima hranu.–Ne znamo ni{ta. Infu ziju je imao sigurno. To zna mo, zato {to nam je rekao. Da li je jo{ uvek na infuziji, to ne znamo. Nikakve detaqe nemamo le~ewa, osim {to se àlio na jake bolove, veliku slabost, general no je lo{e stawe. êkamo da nam kaù {ta, koliko, kad mu je dato – rekao je Darko Mladi}.

"Mi smo protiv NATO-a. Taj program saradwe sa NATO-om govori da se ~lanstvo ne preju dicira. Za to je potrebna posebna odluka, ali ne postoji", rekao je Dodik.Istakao je da bi voleo da se BiH"Namademilitarizuje.NATOnetreba ni u tom pogledu, ali neka struktura koju sam nasledio nije mogla da se elimini{e u ovom vremenu", ka zao je MinistarDodik. odbrane u Savetu ministara Sifet Poxi} i na~el nik Oru`anih snaga BiH gene ral-pukovnik Senad Ma{ovi} predstavili su danas u Sarajevu ve`bu "Kombinovani napor 22"

^UDA SE DE[AVAJU: Stranci kod Bara prona|eni `ivi nakon 30 sati provedenih u provaliji na planini

Oni su oko 30 sati proveli u provaliji na planini Vrsuta.

Zapeli razgovori oko nove Vlade Crne Gore

^etvrtak 10. decembar 2020. 9^etvrtak 15. septembarCRNA GORA 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299 Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Vulevi} svedo~i da iako je potraga bila prekinuta zbog lo{eg vremena oko 18 ~asova, spasioci nisu mogli da se pomire sa ~iweni com da nisu na{li dva ~oveka i s kumom Draganom je on li~no krenuo put vrhova Vrsute.

"Crnoj Gori je hitno potrebna odgovorna poli ti~ka vlada. Ozbiqna {teta je naneta tokom pret hodne dve godine dr`avi i sada je potrebno sani rati te probleme i dobiti dobru upravu nad Crnom Gorom", rekao je \ukanovi}.

Joanikije s po sebnom rado{}u podse}a na jed nu od mnogih legendi o nastanku ove pravoslavne svetiwe koja po~iva pokraj magistralnog puta„Sa~uvanoPodgorica–Kola{in.jepredawe da je ovde knez Stefan Nemawi}, unuk Nemawin, sin Vukanov, sinovac Svetoga Save, jednom prilikom video da no}u pada nebeska svetlost i da se pale sve}e na kru{kovom pawu u buj

sredi{te okupqawa, bratskog dogovora i emancipacije qudi u Crnoj Gori. Mora~a nije tek muzej nego vekovna {kola, sa bor i `iva zajednica”, ka`e Perovi} i podse}a da je o tome pevao kwaz Nikola, u svom „Mo ra~komMitropolitkolu”.

Nakon dva sastanka predstavnika izborne ve}ine predsednik Nove srpske demokratije i je dan od lidera Demokratskog fronta (DF), Andri ja Mandi}, ponovio je novinarima da je 41 posla nik potpisao sporazum i obavezao se da }e biti eliminisan povratak DPS-a i wihovih vi{ede

Ukoliko se narednih dana ne postigne dogo vor partija pobednica s parlamentarnih izbo ra 30. avgusta 2020. godine o formirawu nove Vlade Crne Gore, usledi}e novi parlamen tarni izbori koji bi gra|ane ko{tali vi{e od ~etiri i po miliona evra. Verovalo se da je pre par dana bio dan de za dogovor, ali na{i izvori govore da }e biti jo{ politi~kih dana de jer pojedine partije izmi{qaju razloge da se do dogovora {to te`e do|e, odnosno da dogo vora ne bude, ve} da se ide na lokalne i parla mentarne izbore.

On tvrdi da u parlamentu ne postoji raspo lo`ewe za formirawe nove vlade i da je realnije da se ide u organizaciju izbora da se do|e do odgo vorne"Verujemvlade.u taj scenario, prethodan period nije otreznio lidre partija da se posvete nacionalnim interesima", kazao je \ukanovi}.

„Bela nemawi}ka lavra i wena bogata istorija demantu ju naopaku i sva|ala~ku ’nauku’ da je svetosavska tradicija u Crnoj Gori ne{to strano i spo qa nametnuto. Jer, Mora~ki manastir nije ostatak ne~ega iza nas, nego uvek, pa i sada,

cenijskih koalicionih partnera na vlast i da }e biti nastavqena demonta`a „wihovog kriminal nog sistema”. S. G.

nome lugu te da je knez Stefan u tome prepoznao bo`je znamewe. Nadahnut Duhom Svetim po~eo je da zida svoju zadu`binu i bla govremeno je zavr{io i ukrasio, a na onom mestu gde je padala svetlost, gde je bio kru{kovi paw, postavqena je sveta trpe za ovoga svetoga hrama”, pri~a mitropolitManastirJoanikije.Mora~aje, izme|u ostalog, galerija najlep{ih fresaka koje imamo od `ivo topisa Svetoga Nikole u maloj mora~koj crkvi i remek-delo „Gavran hrani proroka Iliju”, koje je uvr{teno u svetsku kul turnu ba{tinu kao delo od ne procewive vrednosti, a Pablo Pikaso ga je uvrstio u remek-de lo svetske umetnosti. M. T.

- Na{oj sre}i nije bilo kraja, na{li smo ih obojicu, kazao je krat ko Vulevi}.Pripadnici Slu`be za{tite i spasavawa Bar su po~eli potragu u petak ujutro u rejonu Vrsute za nema~kim dr`avqaninom [tefanom Hajmanom (45), turistom, i ruskim dr`avqaninom A. M. pilotom, koji su u ~etvrtak poslepodne nestali tokom spu{tawa.

\ukanovi} ima ustavni rok da do 19. septembra predlo`i novog mandatara, a stara parlamentarna ve}ina, koju ~ine stranke pobednice na avgustov skim izborima 2020., jo{ nemaju dogovor o formi rawu nove vlade.

Crnogorski predsednik Milo \ukanovi} izja vio je u Pragu da je najrealnije da Crna Gora krene u organizaciju vanrednih parlamentarnh izbora i dodao da je te{ko predvideti do ~ega }e dovesti pregovori parlamentarne ve}ine.

- Obojica su `ivi, prona{li smo ih nepunih pola sata pre pono}i na oko 100 metara od mesta gde su poleteli, kazao je Aco Vulevi} iz Slu`be za{tite i spasavawa Bar.

Potragu je nakratko zaustavilo lo{e vreme, jaka ki{a i vetar.

Nakon 30 sati provedenih u provaliji na planini dvojica strana ca koji su nestali, po{to su paraglajdingom poleteli s vrha Vrsute iznad Bara, s visine od 1.183 metra, prona|eni su i zbrinuti.

Proslava jubileja 770 godina od osnivawa manastira Mora~a zaokruèna je duhovnom akade mijom u Domu kulture u Kola{i nu po~etkom pro{le nedeqe, nastavqena crkveno-narodnim sabrawem u manastiru Mora~a, koje je po~elo svetom arhijerej skom liturgijom koju je sluìo mitropolit crnogorsko-primor ski Joanikije, uz sasluèwe episkopa mile{evskog Atana sija, sve{tenstva i sve{teno mona{tva i molitveno u~e{}e vernogUsrednaroda.Crne Gore beli se manastir Mora~a, svenarodno ogwi{te duhovnosti i kulture, pam}ewa i oslonca. Zadu`bina unuka Stefana Nemawe. Umet ni~ki kompleks raznih stilova i tradicija. Ovako o ovoj sve tiwi govori sve{tenik i dugo godi{wi rektor Cetiwske bo goslovije Gojko Perovi}.

Manastir Mora~a proslavio 770 godina od osnivawa

- Wih dvojica su poleteli s Vrsute u 17:45, a [tefanova `ena ih je pogledom pratila s planine, i, kako je kazala, ne{to joj je na tren odvuklo pa`wu, a kada se okrenula, wih dvojice vi{e nije bilo u vidokrugu.Ucelodnevnoj potrazi za nestalim paraglajderistima, osim pri padnika barske Slu`be za{tite i spasavawa, bili su ukqu~eni i Vojska Crne Gore, Uprava policije, Regionalni centar Uprave poli cije, Grani~na policija, renxeri iz Nacionalnih parkova, helikop ter i dronovi. S. G.

Milo \ukanovi} tra`i nove izbore u Crnoj Gori

Najstarija {kola na KiM

urbanizam Op{tine \akovica, da joj se dozvoli renovirawe stana i promena ulaznih vrata, ali da nikada nije dobila odgovor“.

- Jako sam zadovoqna zahte vom Ombudsmana da mi se dozvo li renovirawe stana, - kazala je Dragica nakon {to je ~ila odluku

Ombudsman je na osnovu `albe Dragice Ga{i} u svom izve{ta ju, naveo da op{tinskoj admini straciji u \akovici preporu~uje i da “treba da sprovode Zakon o upotrebi jezika i da se slu`bena komunikacija sa `aliteqkom ra zvija u skladu sa zahtevima Zako na o upotrebi jezika”.

U narednom periodu, kako ka`e Drecun, o~ekuje nas ubrzawe raz govora oko re{avawa pitawa KiM.

Ovo je trenutno najstarija {kola na Kosovu i Metohiji otvorena je zahvaquju}i Simi Andrejevi~u Igumanovu, trgovcu i obezbedila je obrazovawe za mnoge sve{tenike i episkope na{e Crkve.

“Bojim se samo situacije koju smo imali kada se govorilo da prvo treba izgraditi standarde na Kosmetu, pa onda razgovarati o sta tusu, nakon martovskog pogroma Srba imali smo promenu teze, re~e no je prvo status, pa standardi, status su im dali, bar deo zemaqa, ali nismo dobili standarde kada je u pitawu srpski narod”, ukazuje Drecun.Isti~e da je sve jo{ otvorena pri~a i smatra da }e se sve vi{e poja~avati o~ekivawa zapada da se zatvori kosovsko pitawe.

KOSOVO METOHIJA

po~etku kada sam se pro{le go dine vratila u svoj stan bilo je dosta napeto. Svakodnevno sam bila izlo`ena nekom vidu mal tretirawa. Lepili su mi slike na prozore, lupali na vrata,

Ombdusmana.Povratnica Dragica Ga{i} vratila se da `ivi u svom stanu u \akovici 9. juna 2021. godine. Iako je, kako ka`e, za proteklih godinu dana preko le|a preturi la sva{ta, nema nameru da na pu{ta svoj stan i svoju \akovi} u, koja je ina~e potpuno etni~ki o~i{}ena od Srba.

Pro{le 2021. godine, 1. oktobra obele`eno je 150 godina od otvarawa Bogoslovije SPC. ]irilo i Metodije u Prizrenu, 1 ok tobarPrizrenska1871.

Kako ka`e, time bi Zapad mogao da kontrira ruskom predsed niku Vladimiru Putinu i ka`e mu da nema presedana kada je re~ o KiM, ve} da je postignut dogovor i to pitawe je zatvoreno.

Dodaje da bi trebalo mnogo vi{e da se razgovara o pitawu regi starskih tablica, nestalih, povratka proteranih, imovine, ali da }e to verovatno biti neka vrsta paketa.

Milovan Drecun

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Eparhija ra{ko-prizrenska i kosovsko-metohijska saop{tila je da su se ove {kolske godine stekli uslovi za besplatno {ko lovawe svih u~enika Prizrenske bogoslovije.Kakosenavodi u saop{tewu, zahvaquju}i prilozima dobro~i niteqa, Eparhija je obezbedila, putem stipendija, da svi novi u~enici Prizrenske bogoslovije, kao i oni koji su ve} upisani, ima ju besplatno {kolovawe, uxbeni ke i internat, ukqu~uju}i i upis {kole za nove u~enike.

“Mislim da }e se od Beograda traìti da prihvati postojawe la`ne dràve Kosovo, u ovom trenutku se ne traì direktno pri znawe, jer je svima na zapadu jasno da ne moè do toga da do|e i da Beograd ne}e priznati la`nu dràvu Kosovo, ali mo`da se traì neko re{ewe poput dve Nema~ke”, kaè Drecun.

klih godinu dana bili {a{avi, ludi, napeti, ali i mirni.

i Metohije, sve je povezano sa Putinom

OD OVE [KOLSKE GODINE PRIZRENSKOJ BOGOSLOVIJI

Srbija }e odolevati kada je u pitawu o~ekivawe da prizna la`nu dr`avu Kosovo, isti~e Drecun i dodaje da }e odolevati i da do|e do tzv. me|usobnog priznawa.

dobacivali, u obli`wem marke tu mi ne dozvoqavaju da kupujem, ~ak su mi i obili stan i odneli hranu i lekove - prise}a se Dra gica i dodaje da su sada napadi na wu sve re|i. iz \akovice qudska prava

- Zapad poku{ava da {to je mogu}e u kra}em roku kona~no re{i i zatvori pitawe Kosova i Metohije, prevashodno zbog situacije u Ukra jini, smatra predsednik skup{tin skog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun i dodaje da }e po nuditi “paket aran`man” u kojem }e se tra`iti da Beograd prihvati po stojawe la`ne dr`ave Kosovo, ali ne i priznawe nezavisnosti.

Dodaje da bi to podrazumevalo da Beograd ne prizna nezavi snost Kosova, ali da im omogu}i ~lanstvo u UN.

Tako|e, Dragica Ga{i} je u `albi detaqno opisala proces povratka u svoj stan u \akovici i poku{aje Op{tine \akovica da je bez „vaqanog opravdawa iseli iz stana ili spre~i i onemogu}i kori{}ewe“.Kopijaizve{taja Ombudmsana u vezi sa ovim slu~ajem adresira na je i na Kancelariju poverenika za jezike na Kosovu.

I METOHIJU MILOVAN DRECUN: Zapadu se `uri da re{i pitawe Kosova

bogoslovija opqa~kana je i spaqena u neredima ko sovskih Albanaca 2004 zajedno sa svim na{im crkvama i srpskim domovima u Prizrenu. Bogoslovija je rekonstruisana do 2010 godi ne zahvaquju}i donacijama EU, Srbije, Rusije i Norve{ke.

[kola je jedan od najva`nijih stubova crkvenog i narodnog `ivota na Kosovu i Metohiji Улаз у богословијуПризренску Ученици Богословије са професорима и гостима за век и по духовне академије

Ona obja{wava da su prote

BESPLATNO [KOLOVAWE U

U izve{taju se navodi da je Dragica Ga{i} `albu protiv Op{tine \akovica, preko svog pravnog zastupnika, Ombudsma nu podnela 10. decembra 2021. godine.Ga{i}eva je u `albi navela da je podnela zahtev „Direkciji za

prekr{ena

10 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022.

- Najte`e je bilo u po~etku, ali kako je vreme prolazilo i napadi i maltretirawe su po stajali sve re|i. Ali na samom

Драгица Гашић у свом опремљеномоскудностану Вуксан Гојковић најчешће возилом из Видања код Клине снабдева Драгицу у Ђаковици НаимОмбудсманКосовскиЋељај

PREDSEDNIK SKUP[TINSKOG ODBORA ZA KOSOVO

"Na taj na~in Eparhija ra{ko - prizrenska }e, zahvaquju}i pomo}i dobrih qudi, mo}i da podmiri sve tro{kove {kolo vawa u~enika i tako }e najvi{e iza}i u susret roditeqima, koji su svoju decu poslali u Prizren, da bi u~ili bogosloviju", navodi se uRektorsaop{tewu.Bogoslovije Sv. Ki rila i Metodija u Prizrenu i episkop ra{ko - prizrenski Te odosije istakao je da se nada da }e besplatno {kolovawe biti dodatni motiv za roditeqe ~ija deca `ele da poha|aju bogoslov

sku"Iskreno{kolu. se nadamo da }e ovo biti dodatni motiv za mnoge ro diteqe da svoju decu, koja èle da zapo~nu bogoslovsku {kolu, po{aqu upravo u Prizrensku bo gosloviju, ~ime }e dati i veliki doprinos na{oj Crkvi i Eparhiji sa wenim vernim narodom, po{to je Prizrenska bogoslovija jedan od najva`nijih stubova crkvenog i narodnog ìvota na Kosovu i Metohiji", istakao je episkop Te odosije.Prizrenska bogoslovija osno vana je 1871. godine i dala je veliki broj crkvenih delatnika, arhijereja, sve{tenika, monaha i profesora, koji su obeleìli istoriju Srpske Pravoslavne Cr kve u posledwih 150 godina we nog"Nakonpostojawa.potpune obnove svih {kolskih objekata 2016. godine, Prizrenska bogoslovija jedna je od najboqe opremqenih {kola kod nas, sa najsavremenijim uslo vima za internatski ìvot i u~ewe bogoslovaca", isti~e se u saop{tewu eparhije ra{ko-pri zrenske i kosovsko-metohijske.

S druge strane, kako ka`e Drecun, Beogradu bi bila ponu|ena “skra}ena verzija” Zajednice srpskih op{tina, odnosno da se od nosi samo na ~etiri op{tine na severu, posebna za{tita Srpske pravoslavne crkve i verovatno ubrzawe evrointegracija Srbije ili bar obe}awe da }e Srbija kada zavr{i sve pristupne pregovo re biti ~lanica EU.

Kosovski Ombudsman, Naim ]eqaj, zatra`io je od Op{tine \akovica da povratnici Dra gici Ga{i} omogu}i slobodno i nesmetano kori{}ewe stana, da joj dozvoli ure|ewe stana i da po{tuje “Uredbu br. 01-2018 koja se odnosi na povratak raseqe nih lica i odr`iva re{ewa”.

KOSOVSKI OMBUDSMAN NAIM ]EQAJ UTVRDIO: Dragici Ga{i}

NakonPorfirije.liturgije,

Ovakva objava picerije u Samoboru iza zvala je lavinu komentara na dru{tvenim mre`ama i hrvatskim medijima, a zagre ba~ki portal 24sata pi{e da je policija primila prijavu protiv ove picerije.

kamoli kad krenu na vas i kad vas napadnu“, pri~a ju pastiri u selima kod

"O~ito su normalni radnici oti{li u Irsku, a nama se na oglas javqaju pakistan ci, banglade{anci i ~etnici iz Ni{a", na vedeno je, izme|u ostalog, u objavi koju je Fejsbuk obrisao.

U novoj objavi stoji da picerija ne odu staje od svojih stavova i da }e verovatno biti prisiqeni da skrati radno vreme.

Gospod wih ve} proslavio i projavio, kako onda da ne otvorimo svoja srca za opro{taj. A neza borav {ta zna~i? To ne zna~i da skupqamo gnev i mr`wu za osvetu, ne dao Bog, jer tako bismo odbili milost Bo`iju od sebe i milost Svetih Mu~enika, nego negujemo liturgijsko proslavqawe i pam}ewe i pomiwawe. To je pravi ne zaborav - poru~io mitropo litPosleJoanikije.liturgije po lo`eni su venci na spome nik `rtvama ispred jase nova~kog manastira koji su podigli Rusi, nakon ~ega je Patrijarh srpski Por firije u pratwi arhijereja posetio srpsku {kolu iz 1847. godine u Jasenovcu gde je zajedno sa srpskim ~lanom Presedni{tva BiH Miloradom Dodikom otkrio plo~u posve}enu obnovi {kole koja se radi zahvaquju}i sredstvima koje je darovala Vlada Re publikeJasenovacSrpske.je najtu`nije srpsko mesto koji evocira te{ke uspomene, izjavio je Dodik.Kod humke u Spomen-po dru~ju Jasenovac patrijarh Porfirije osve{tao je slavske darove i prelomio slavski kola~ u spomen svih novomu~enika jaseno va~kih. S. G.

„Meni vukovi stalno napadaju stoku ve} du`e vreme, a i do godinu dana pro|e dok nam ne stigne naknada za {tetu koju po~ine vukovi na ovcama i kozama. I ta naknada je od samo nekoliko stotina kuna pa do mawe od hiqadu kuna (130 evra)“, `ali se Goran iz sela u kistawskoj op{tini.

Me{tani Kistawa tvrde da dana{wi vukovi koji su se spustili s Dinare nisu isti kao pre tridesetak godina.

PATRIJARH PORFIRIJE SLU@IO LITURGIJU U JASENOVCU:

USLOV ZA POSAO U HRVATSKOJ: Da nisu iz Banglade{a, Pakistana i ~etnici iz Ni{a

Pra{tamo, ali ne zaboravqamo!

Patrijarh srpski Po rfirije slu`io je svetu arhijerejsku liturgiju u ma nastiru Svetog Jovana Kr stiteqa u

^etvrtak 10. decembar 2020. 11^etvrtak 15. septembarSRBI IZ HRVATSKE

Neka mir bude sa svim qudima dobre voqe, a oni ma koji nisu dobre voqe, da molitvama Svetih No vomu~enika Jasenova~kih postanu qudi dobre voqe, kazao je

TEROR VUKOVA KOD KNINA:

- Danas proslavqamo Svete srpske Novomu~eni ke ovde u Jasenovcu, ali znamo da su u Jasenovcu stradali i drugi narodi, naro~ito Jevreji i Romi, i prema wihovim `rtvama

Dvostruko su ve}i nego pre, imaju grivu, napadaju qude i stoku

Od dr`ave nije tra`io od{tetu jer mu nekoliko stotina kuna nije ni{ta u odno su na mleko i sve {to u vrednosti od oko {est hiqada kuna dobije od jedne koze, ali je ogor~en. Uz to je Sa{a upla{en i to s pravom nakon brojnih napada.

Fejsbuk je, zbog govora mr`we i dis kriminacije, obrisao objavu picerije "Lok Daun" iz Samobora, koja je raspisala oglas za prijem radnika pod uslovom da nisu iz Banglade{a, Pakistana i, kako su naveli, "~etnici iz Ni{a".

izra`avamo najve}e po {tovawe - kazao je mitro politKakoJoanikije.jepodsetio, kada je patrijarh srpski German 1984. ovde u Jasenovcu re kao "Pra{tamo, ali ne za boravqamo", on je zapravo to rekao iz "ose}awa pri sustva Svetih Mu~enika na ovome `rtvenome i sveto me mestu".-Akoje

U Grulovicima, Bezbradicama, Nuni}u i u jo{ nekim od kistawskih i kninskih sela, vukovi su posledwih nedeqa zakla li vi{e ovaca i koza. S. G.

Pravi teror vukova vlada u okolini Knina – me{tani svedo~e da su dvostruko ve}i nego pre tridesetak godi na, da imaju grivu i da to nisu vukovi koji su ranije ìveli na Dina ri. Zveri napadaju sto ku, qude, pa i decu, kaù me{tani.KodKistawa traje prava bitka na ìvot i smrt. Vukovi, osim pasa, napa daju i ~oveka. Me{tanima Biovi~ina sela, Kistawa, pri~aju kako vukovi napadaju sto ku svakodnevno.Stanovniciovog kraja u blizini Kni na ogor~eni su na dràvu jer je naknada za {tetu koju po~ini za{ti}ena ìvotiwa premala i stiè kasno, dok je kazna u slu~aju da neko ustreli ili postavi zamku ovoj za{ti}enoj ìvotiwi i do 6.000 evra.

obra

qudesvequbavkatvamaikaocezaDodik,sedni{tva`rtava,valikava.SPCJoanikijelitsaslu`ivaliPatrijarhuJasenovcu.Porfirijusumitropocrnogorsko-primorskiivi{earhijerejaidrugihpomesnihcrLiturgijisuprisustvopotomcijasenova~kihsrpski~lanPredBiHMiloradprincFilipiprinDanicaKara|or|evi}idrugevisokezvanicebrojnivernici.-NekaBogda,damoliSvetihNovomu~eniJasenova~kihmirbo`ji,iradostdo|ume|unasovdeisvedruge-rekaojePorfirije.

U najnovijoj objavi pozvani su prijateqi da "nahvale" osobu koja kritikuje piceriju, a, kako navode, 10 onih koji budu najma{to vitije izvre|ali wihovog kriti~ara dobi}e besplatne pice.

Sa{a [trbac dodaje da su mu vukovi po jeli vi{e koza i jagwadi i napali ga. Spa sao ga je pas, malo {tene azijskog ov~ara...

Knina.Sa{a [trbac iz op{tine Kistawe ka`e kako su ga napala dva„Odvuka.jednog sam se od branio, a drugi je vuk ubio mog psa. To nije jedini put da smo imali susret s vukovima. Na pali su i dete“, ispri~ao je [trbac.

„Nekad su bili visoki kao psi, danas su dvostruko ve}i i imaju grivu. To su uvezeni vukovi, mo`da iz Kanade i Sibira. Ne, to nije vukopas, me{anac divqih pasa i vuko va. Ovi su uvezeni. U`asno ih je i videti, a

Nakon kritika na ra~un picerije u ko mentarima, administrator wihove fejsbuk stranice raspisao je svojevrstan poziv protiv jednog mu{karca koji je javno iskri tikovao ovu diskriminatorsku objavu.

„Sredinom juna, oko devet sati, na tri desetak metara od moje ku}e i 15-ak metara od glavnog puta, vukovi su me napali. Pre napada tu je pro{lo mo`da i 300 qudi. Vra}ao sam stoku s ispa{e i dva vuka su krenula prema meni, a tri oko stada. Od jednog vuka sam se spasio kosijerom, a dru gog je spre~ilo moje troipomese~no {tene koje je vuk uhvatio u letu i ubio ga na licu mesta. Da ga nije bilo, oborio bi vuk mene“, ispri~ao je [trbac.

tio se mitropolit crnogor sko-primorski Joanikije, koji je rekao da Jasenovac kao najve}a golgota, kao najve}e `rtveno mesto srp skog naroda u Drugom svet skom ratu sabira u sebi sva ostala `rtvena mesta, od Jadovna do ^akora i Kraqeva i Kragujevca.

kraqa Aleksandra i kraqica od Jugoslavije - otkriva nam pre stolonaslednik Aleksandar Ka ra|or|evi} svoje duboke veze sa

1970. godine, postao kraq bez trona, odràvao je odli~ne od nose sa kraqicom Elizabetom, princem Filipom, posebno sa princem ârlsom, wihovim sinom i ~itavom kraqevskom porodi com Vindzor. Prestolonasled nik je bio na sahrani kraqice majke Viktorije, na svadbi prin ca ârlsa i na ven~awu wegovog sina

ne i princa Andreja je razveden 1962. godine. Princ Andrej je umro 1990. godine, a princeza Kristi na 2011. godine – saznali smo na kraqevskom dvoru u Beogradu. Dakle, sinovi kraqa Alek sandra Kara|or|evi}a, prin~evi Tomislav i Andrej bili su zetovi britanskog princa Filipa, vojvo de od Edinburga i supruga kraqi ce Elizabete Druge. Porodica posledwih srpskih kraqeva Ka ra|or|evi}a je u vi{estrukim ro|a~kim vezama i sa britanskom kraqicom i kraqevskom porodi com Vindzor.

Kada je Aleksandar Drugi Ka ra|or|evi} posle smrti svog oca

vi}a sa vojvodom od Edinburga oja~ane su kada se princeza Kri stina Margareta von Hesen Kasel, }erka Filipove najmla|e sestre, udala 1956. godine za princa An dreja Kara|or|evi}a. Ro|ena je bila 1933. godine u Frankfurtu. U braku sa princem Andrejom ro dila je 1957. godine }erku Mariju Tatjanu i sina Kristofera Xorxa Kara|or|evi}a (1960 - 1994). I ovoj deci je princ Filip bio deda po majci. Brak princeze Kristi

- Sa velikom tugom i `alo{}u sam primio vest o smrti moje drage kume, Wenog Veli~an stva Kraqice Elizabete Druge. Moja supruga, moja porodica i ja {aqemo svoje molitve Gospodu da joj podari ve~ni mir u svome Carstvu, i upu}ujemo najdubqe sau~e{}e mojim dragim ro|aci ma, Wegovom Veli~anstvu Kraqu ^arlsu i svim ostalim ~lanovi ma Kraqevske porodice Ujediwe nog Kraqevstva. Delim wihovu tugu u ovim te{kim trenucima.

Aleksan dar i kraqevska srpska porodica su u blaènopo~iv{oj kraqici i wenom pokojnom muù Filipu, vojvodi od Edinburga imali do bre ro|ake i iskrene prijateqe. Kada prestolonaslednik Alek sandar Kara|or|evi} kaè da su kraqica i vojvoda wegovi ro|a ci, tu pre svega, misli na poveza nost dve kraqevske porodice i dinastije plave krvi Kara|or|e vi}a i Vindzora, preko vojvodine familije.Kada su kraq Aleksandar Prvi Kara|or|evi} i kraqica Marija Kara|or|evi} u Beogra du 1923. godine rodili budu}eg kraqa Petra Drugog Kara|or|e vi}, oca prestolonaslednika Aleksandra Kara|or|evi}a, we gov kum na kr{tewu bio je britan ski kraq Xorx [esti.

Nikola Kara|or|evi}, prvenac ro|en u Londonu 1958. godine. Sa suprugom Qiqanom ima }erku Mariju Kara|or|evi}. ]erka Ka tarina Kara|or|evi} ro|ena je 1959. godine u Londonu. I udata je bila za Dezmonda de Silvu, sa ko jim ima }erku Viktoriju de Silvu. Ovoj deci je pokojni princ Filip bio deda po Princezamajci.Margarita i princ Tomislav su se razveli 1982. go dine. On je umro u Topoli 2000. godine, a ona je preminula 2013. godine.-Porodi~ne veze Kara|or|e

veze Kara|or|evi}a sa vojvodom od Edinburga po ti~u od vremena kada se Marga rita od Badena, }erka druge se stre princa Filipa udala 1957. godine za princa Tomislava Kara|or|evi}a. Upoznali su se dok je kraqevi} Tomislav sa bra}om Andrejom i Petrom `iveo sa majkom kraqicom Marijom Ka ra|or|evi} u egzilu u Londonu.

12 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. DRU[TVO u

- Kraq Xorx je bio i moj kum na kr{tewu. Wegova }erka kraqi ca Elizabeta Druga je bila moja kuma. U vreme kada me 1945. go dine krstio patrijarh Gavrilo u Vestminsterskoj opatiji, Eli zabeta je bila princeza. A wen suprug Vojvoda od Edinburga, bio je stric, blizak ro|ak moje majke Aleksandre, }erke gr~kog

- Po~etak ove ro|a~ke poveza nosti srpske i britanske krune je bio `enidba kraqa Aleksan dra Kara|or|evi}a 1922. godine rumunskom princezom Marijom von Hohenzolern - Sigmaringen (1900-1961). Wena majka rumun ska kraqica Marija bila je prin ceza od Velike Britanije i Ir ske, sinovica engleskog kraqa Edvarda Sedmog i unuka bri tanske kraqice Viktorije. Wen deda po majci bio je Alfred, vojvoda od Edinburga, drugi sin kraqice Viktorije. To je bila najdirektnija i najsna`nija po rodi~na veza srpske dinastije Kara|or|evi}a i britanske di nastije Vindzor – re~eno mi je u KraqevskomKara|or|evi}idvoru.su vezani za britansku kraqevsku ku}u i po tome {to knegiwa Olga, supruga kneza Pavla Kara|or|evi}, po ti~e iz gr~ke kraqevske ku}e, pa je tako i blizak rod princa Fili pa. Wena ro|ena sestra princeza Marina bila je udata za mla|eg brata kraqa Xorxa [estog, oca kraqice Elizabete Druge. Ona je bila wena strina. Od toga poti~e i bliskost princa ^arlsa sa }er kom kneza Pavla i knegiwe Olge princezom Jelisavetom. - Moglo je biti i jo{ ro|a~kih veza, ali sudbina je to spre~ila. Sredwi sin kneza Pavla princ Nikola Kara|or|evi}, koji je bio britanski ratni pilot u Drugom svetskom ratu, bio je u vezi sa kraqi~inom sestrom princezom Margaretom i verovalo se da }e se to zavr{iti brakom. Ali princ Nikola je jedne no}i 1954. godine poginuo u automobilu – saznali smo u porodici Kara|or|evi}.

Princeza Margarita od Bade na je bila ro|ena u Nema~koj jula 1932. godine. Wena majka prin ceza Teodora od Gr~ke i Danske (1906-1969) bila je starija sestra princa Filipa. Tomislav i Mar garita dobili su dvoje dece. Sin

Beogradu.-Susret

Po porodi~nim i ro|a~kim vezama i po britanskoj liniji nasle|ivawa ~lanovi srpske di nastije Kara|or|evi} imaju pravo na britansku krunu. Prestolona slednik Aleksandar Drugi Ka ra|or|evi} se kao ro|ak sa bri tanskom kraqicom Elizabetom i nalazi se na 94. mestu nasled nika britanskog kraqevstva. A iza wega su do 106. mesta sinovi Petar, Filip i Aleksandar i jo{ deset ~lanova porodice Kara|or|evi}. Novi britanski kraq ^arls Tre}i je wihov ro|ak i prijateq Srba, ima po{tovawe prema pravoslavqu, manastiru Hilandar i srpskom narodu.

Elizabeta Druga 2006. slavila osamdeseti ro|endan ~lanovi na{e dinasti je poklonili su joj srpsku narodnu no{wu proizvedenu u zanatskoj radionici Dragana Ili}a iz Ja kova. Kraqica Elizabeta je bila direktno ukqu~ena u prenos po smrtnih ostataka kraqice Mari je Kara|or|evi} iz Engleske u Sr biju u maju 2013. godine. Potom je 2016. princ ^arls posetio Srbiju i ro|ake na Kraqevskom dvoru u

Porodi~ne veze Kara|or|evi}a sa dinastijom Vindzor RO\ACI I KUMOVI KOJI SE PO[TUJU u Prestolonaslednik Aleksandar Drugi Kara|or|evi} se kao ro|ak sa britanskom kraqicom Elizabetom nalazi na 94. mestu naslednika britanskog kraqevstva Pi{e: Marko Lopu{ina KraqkraqikraqicaBritanskasrpskiPetar II Kara|or|evi}, otac AleksandraprestolonaslednikaKara|or|evi}a Princ Tomislav Kara|or|evi} (1928-2000) Princ Andrej Kara|or|evi} (1929-1990)

Povodom smrti i sahrane bri tanske kraqice Elizabete Druge kraqevska porodica Kara|or|e vi} iz Beograda je dinastiji Vindzor izjavila sau~e{}e i po slala posledwi pozdrav, u kome se, izme|u ostalog, ka`e:

Vindzorima.Rodbinske

KadaVilijama.jekraqica

Princa i Kraqevske porodice dogodio se u sve~anom plavom salonu Kraqevskog Dvo ra, nakon ~ega su Wihova Kraqev ska Viso~anstva nastavili razgo vor u porodi~noj atmosferi bez prisustva medija. Prestolona sledniku Aleksandru i Princu od Velsa ovaj susret je veoma zna~a jan budu}i da su prin~evi preci u pro{lom veku u vi{e navrata boravili u Kraqevskom dvoru na Dediwu. A wima je ovo bio prvi susret ne samo u ovom zdawu ve} i prvi susret u Srbiji. Princ od Velsa obi{ao je Kraqevski i Beli Dvor, gde je imao prilike da pogleda izlo`bu „Dve Kraqev ske porodice – istorijske veze“, o odnosima srpske i britanske Kraqevske porodice – re~eno nam je tada u Kraqevskom dvoru.

Uvek }u se rado se}ati wenog izvanrednog duha, mudrosti i od va`nosti. Poznato je koliko je kumstvo bitno za nas Srbe, to je posebna, sveta veza i zato mi sve ovo tako te{ko pada. Wena po sve}enost slu`ewu svojoj zemqi i narodu je pravi primer uloge monarha u dana{wem svetu – izja vio je prestolonaslednik Alek sandarPrestolonaslednikKara|or|evi}.

benda, ali nisu skrenuo sa puta zacrtanog pre pola veka – neprskanog gitarskog ro kenrola.Ta{majdanom su se orili hitovi: “^udna {uma”, “Crni leptir”, “Kosovski bo`uri”, “Dunavom {ibaju vetrovi”, “Sama”, “U tami disko kluba”, “Opasno”, “Galebov let”, “Od zlata jabuka”, “Mornar”, “Zaboravi”, “Kome se raduje{”, “Otkad nemam te”, “Odlazim”, “Blok, “Gledaj samo pravo”, “Pustiwa”, “Pa nika”…a horski su pevali i stari i mla di, od 17 do 77, a u~inilo nam se da je u publici bilo i onih koji su zagazili u 9 deceniju.[tare}i

programa dnevne

Usluge koje nudimo trenutnog nege, Sergius usluge strane (paketi ku}nu i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

"Sa Karijem je uvek neka anegdota. Kari voli da je u svemu tome. Da je ume{an u sve stvari, da je tu. Bilo je zanimqivih momenata. Evo jedan ~ega se se}am {to mi pada na pamet. U Zvezdi, izgubili smo neku utakmicu i imali smo dole u Pio niru neki sastanak. Sad on polepi one ogromne papire gde pi{e taktiku, gre{ke

dr`ave

i {ta ve}. I on se u nekom momentu zaneo i nastavio po zidu da pi{e. Poprili~no je on ispisao i kad se osvestio, ba{ Bojan Popovi} je bio jedan od krivaca, ali ne mogu da se setim ko je bio drugi plejmej ker tad: 'Evo vidi{, zbog vas sam sad ovo uradio, javite se tamo sutra da platite da se ovo okre~i. Ne znam ko je platio, ali uvek je sa wim neka zabava", prise tio se Ili}. R. N. U "PIONIRU":

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

uuu "Javite se tamo sutra da platite da se ovo okre~i"

starihzaDomnegulica

l Li~na nega

^lanovi legendarne YU Grupe, najdu gove~nijeg rokenrol benda na Balkanu, obele`ili su “50 i kusur” godina rada veli~anstvenim koncertom na Ta{ majdanu.Pred vi{e od 15.000 qudi oni su podsetili na svoje najve}e hitove, a podr{ku na bini su im pru`ile brojne poznate kolege: Bajaga, Vlatko Stefa novski, Bruno Langer iz “Atomskog sklo ni{ta”, \ule Van Gog, Bora \or|evi},

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

godine. YU Grupa }e uskoro imati prilike da ~uje i srpska dijaspora u Americi i Ka nadi. Legendarni rokeri }e, naime, na prole}e slede}e 2023. godine odr`ati koncerte u Wujorku (1.maj), ^ikagu (2.maj), Vindsoru (8.maj) i Torontu (9.maj). ROK SPEKTAKL NA TA[U: YU Grupa pred 15.000 qudi proslavila 52 godine rada, sve balkanske rok legende na bini!

Sa Pe{i}em je uvek neka zabava - ka`e proslavqeni srpski ko{arka{ i nekada{wi reprezentativac Srbije Mile Ili}, nekada{wi igra~ iz perioda dok je selek tor Pe{i} bio trener Crvene zvezde. Po{to je svojevremeno igrao i za re prezentaciju i za Crvenu zvezdu u vreme kada je Pe{i} bio na wenoj klupi, Ili} se setio jedne {aqive scene u kojoj je akter bio dana{wi strateg "orlova".

ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od

Pe{i} je tada, qut zbog poraza svog kluba, i{arao i zidove u dvorani Pionir.

Pored na{eg

negu) starijim osobama u zapadnom

lll U slede}em broju: Kako su se Rambo Amadeus i Dino Dvornik na{li u kosmonautskim odelima 121 KAKO SE SELEKTOR SVETISLAV PE[I] ZANEO I I[ARAO ZID

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Dado Topi}, Fir~i, Sead Zele Lipo va~a, Sa{a Lokner, Dejan Cuki}, ^utura i mnogi drugi.

nego ~estitati legendama poèleti jo{ mnogo godina postojawa puno svirki, na veliku radost brojnih fanova koji nisu zaboravili kako zvu~i i zna~i ìveti rokenrol ìvot tolike

Rok bend koji svoje korene vu~e iz Ze muna postoji ve} 52 godine, na ~elu sa bra}om Dragijem i @ikom Jeli}em, a mogli sm da se uverimo da sviraju sa istim ele nom i energijom kao kada su po~iwali, davne 1970. godine. U me|uvremenu im se pridru`io i sinovac, Petar Jeli}, koji je skupa sa stri~evima oplemenio muziku

^etvrtak 10. decembar 2020. 13^etvrtak 15. septembarLEPA SRBIJA

l Pomo} u ku}i

pru`a

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Bra}a Dragi i @ika Jeli}, okosnica YU grupe

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

{ta

Daleko od pogleda prolazni ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Sa obra}ajni znaci, kao i nazivi malobrojnih firmi koje posluju ovde, neretko su ispisani }iri licom, dok se u kafanama pu{ta muzika i slu`e pi}a iz Srbije.

u gradskim i

i napornim radom poku{avaju da

Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se napuli, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.Biojeto pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Kraqica Elizabeta Druga preminula je 8. septembra u 97-oj godini. Provela je punih i dugih sedam decenija na britanskom prestolu, jo{ od 1952. godine. Kada je krunisana vladala je kao ustavni monarh nad ~ak 32 suve rena dràvna entiteta. U trenut ku wene smrti „imperija u kojoj sunce jo{ uvek nikad ne zalazi“ svela se na 15 entiteta, me|u kojima su naravno i Australija, Novi Zeland i Kanada. Ova ~iwe nica kruwewa imperije za vreme Elizabete Druge, najboqe govori o izuzetno te{kom vremenu u ko jem je ona vladala, i o istorijski turbulentnim trenucima u minu lim decenijama. Bez obzira na to Kraqica je uvek znala da se sa tim te{ko}ama i izazovima nosi sa dignitetom i po{tovawem prema svima. O wenoj politi~koj i moralnoj zaostav{tini se ve} uveliko govori, i sigurno }e se polemisatii u narednim godina ma, ako ne i decenijama. Ipak {ta god mislili o wenoj politi~koj ulozi, i posebno o wenom taj nom uticaju na svetsku politiku, osta}e upam}ena kao jedna od ret kih lidera u istoriji koja nikad nije izgovorila neku pogre{nu re~enicu, ili ~ak napravila i najmawi protokolarni gaf. Bila je uvek do kraja posve}ena onome {to radi, i sve je uvek radila sa stilom i dostojanstvom titule koju je nosila. Weni oboàvaoci i kriti~ari se gotovo slaù u jednom, da je kako god bio teàk politi~ki trenutak nekog od we nih mnogobrojnih obra}awa javno sti, uvek zra~ila nenadma{nim i neskrivenim optimizmom. Zato je uvek tokom svoje vladavine bila po{tovana i uvaàvana od svih. Australiju je zvani~no posetila ~ak 16 puta, od toga glavni grad Kanberu 14 puta. Posledwi put na australijskom tlu Kraqica je bila u oktobru 2011. godine. Mnogi se slaù da je svaka od tih wenih zvani~nih poseta ostavila nekog pozitivnog traga u memoriji prose~nog Australijanca, bez ob zira na wihova li~na ideolo{ka ili politi~ka opredeqewa.

u javnosti, kada je kao tada{wa ministarka spoqnih poslova za svetsku mreù „BBC“ doslovce izjavila: „da }e Britanija pomo}i wenim balti~kim savezni cama du` Crnog mora”. Tom pri likom Trasova je, verovali ili ne, pome{ala Balti~ko i Crno more, koja se nalaze na potpuno suprotnim stranama evropskog kontinenta, udaqeni vi{e od 1.500 kilometra. Ne sumwam da }e savetnici nove britanske pre mijerke, imati pune ruke posla u prikrivawu te{kih gluposti, i ispravqawuwenih gafova u bliskoj budu}nosti. Ne}e im biti nimalo lako, jer se radi o ~iwe nici da Trasova nema predstavu, ~ak ni o osnovnim geografskim pojmovima.Primer nove britanske pre mijerke, naàlost, nije usamqen i on samo pokazuje pred kakvim se izazovima trenutno nalazi ~itavo ~ove~anstvo. Jer ako na najvi{im mogu}im pozicijama, imamo qude koji bukvalno ne znaju gde se nalaze, onda bi i svi mi zajedno morali da se ozbiqno zabrinemo. Svetski lideri, po sebno premijeri i predsednici takozvane „Grupe 7“, se odavno ne bave svojim poslom. Evropa se ove jeseni nalazi pred nevi|e nom energetskom krizom zbog rata u Ukrajini, svesno `rtvuju}i svoju ekonomiju i energetsku sigurnost. Od Evropqana se sada zahteva da se smrzavaju, kako bi krvavi sukob u Ukrajini mogao da se nastavi barem do prole}a. I nije slu~ajno da je biv{i bri tanski premijer Xonson, jo{ na samom po~etku rata, javno izjavio da }e ukrajinski oruàni sukob najverovatnije potrajati do kra ja 2023. godine. Logi~no je da se zapitamo na osnovu kojih to para metara je Xonson odredio duìnu tek zapo~etog sukoba, osim ako to ve} ve} nije isplanirano u nekom centru mo}i. O~igledno je da su krvavi ratni sukobi za dana{we lidere samo neka rat na video igra koja traje, dok je to unapred odre|eno i dok se ne postignu predvi|eni ciqevi. Na pro{lonedeqnom skupu u Pragu, glavnom gradu ê{ke, okupilo se prema nekim slobodnim procena ma blizu 200.000 gra|ana koji su istakli svoje zahteve upu}ene ta mo{woj vladi, da se odmah okani Ukrajine i da im u gasnom spora zumu sa Rusijom omogu}i normalnu zimu. ê{ka vlada se jo{ uvek nije izjasnila po tom pitawu, ali demonstranti su zapretili da }e se okupqati ~e{}e, i u jo{ ve}em broju. Liderske muke nisu lake, jer u wihovim glavama verovatno postoji ogroman jaz izme|u onog {to moraju da ~inei onog {to su ve} obe}ali da }e ~initi. Zato su i Evropa i ~itav svet danas na va`noj istorijskoj prekretnici, da li }emo na{u planetu sa~uva ti ili je prepustiti „gejmerima“, i liderima koji to nisu i ne za sluùju da budu.

Dok su table vi{e simboli~an

Borislav Popovi} 0405200602

stvo.Britanska monarhija ostaje na ~elu dràve u Australiji, a kraqa ârlsa u zemqi pred stavqa Dejv Herli, generalni gu vernerPokojnazemqe.kraqica kao vladar ka dràve mogla je da bude ukinu ta 1999. godine, kada je u zemqi odràn referendum o repu bli~kom ure|ewu. Glasa~i su se odlu~ili protiv promene, sa 54 odsto stanovni{tva koje je izja vilo da bi volelo da kraqica ostane na ~elu wihove dràve.

U Vukovaru: Kraqica stila i optimizma

Ranko Pivqanin

Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

Ono po ~emu je Vukovar ranije bio najpoznatiji u medijima jesu odvojene {kole za srpsku i hr vatsku decu. Mediji su, pomalo pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za to. Kao glavni krivci su, po pra

14 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. AUSTRALIJA

Prva poseta kraqice Austra liji dogodila se 1954. godine, samo dve godine nakon {to je po stala kraqica - nakon smrti we nog oca, kraqa Xorxa .

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

SRBI IZ HRVATSKE

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Najvi{iStolovima.vrhUsovica planski

U ovom monumentalnom spo men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srp skih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremi sta. Vi{e desetina puta spomeni ci su devastirani, a grobqe oskr navqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni.

Lokalno stanovni{tvo je, sa

pulena poput Makrona ili Tru doa, imamo samo imitacije ili senke lidera, ~ija se marionetska politika su{tinski ne razlikuje od godi{wih zakqu~aka Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa. Nakon ostavke Borisa Xonsona, Velika Britanija je pro{le ne deqe dobila i novu premijerku, dosada{wu ministarku spoqnih poslova Liz Tras. Wena zvani~na poseta britanskom monarhu nepo sredno pre smrti, kada je dobila mandat, bilo je ujedno i posledwe pojavqivawe u javnosti Kraqice Elizabete. Iako nikad nije lako predvideti sa sigurno{}u, kako

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

Sa druge strane kriza poli ti~kog liderstvaje ve} odavno zahvatila zapadni svet. I zaista je te{ko re}i kada smo posledwi put na zapadu imali pravog do stojanstvenog lidera od integri teta, koga }e istorija upamtiti. Mo`e li se iko setiti, kada smo posledwi put zabele`ili neku pametnu misao ili izgovorenu re~enicu od strane nekog od ak tuelnih zapadnih lidera, koju }emo citirati u budu}nosti.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve

Onako kao {to to danas jo{ uvek ~inimo, citiraju}i lidere iz pro{losti poput Ruzvelta, Aj zenhauera, Kenedija, Niksona, De Gola, ^er~ila... Danas od demen tnog Bajdena do globalisti~kih

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribliìli ìvot prose~nog Srbina u Vuko varuKakodanas.sunam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru? Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine. – Hrvatske vlasti su se izne nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana na wihovom jeziku – kaè na{ sagovornik.Danas,posle mnogobrojnih na silnih protesta, u Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom.

Kada je kraqica prvi put po setila zemqu 1954. godine, bila je prvi vladaju}i monarh koji je kro~io na australijsko tlo.

je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N. Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

Posebno pismo koje je napisa la pokojna kraqica Elizabeta II le`i skriveno u trezoru u Au straliji i ne mo`e da se otvori jo{ 63 Bele{kagodine.Wenog Veli~anstva je napisana za stanovnike Sidne ja i tajno se ~uva u jednoj od zgrada Kraqice Viktorije.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi

}e se neki lider pona{ati nakon izbora, u slu~aju gospo|e Tras, ~ini mi se da ne treba biti ve liki prorok. Na`alost, Trasova se ve} kao ministarka dovoqno obrukala svojim gafovima, po kazuju}i elementarno neznawe ~ak i za jednog osnovca. Tako je nova premijerka jedne va`ne nu klearne sile, jo{ po~etkom ove godine dok je bila ministarka, gotovo ubedqivo izgovorila da su Rostov i Vorowe` u Ukraji ni. Da bruka bude jo{ ve}a, ona je to izjavila u razgovoru sa mi nistrom spoqnih poslova Ruske Federacije Sergejem Lavrovom, u februaru ove godine, zahtevaju}i od Rusa da odmah povuku svo je snage sa vlastite teritorije. Mogli bi samo da zamislimo lice gospodina Lavrova, koji verovat no nije verovao svojim u{ima {ta je ~uo. Verovatno sa namerom da se na{ali sa Trasovom, Lavrov je tada upitao da li Britanija pri znaje ruski suverenitet nad Ro stovom i Vorowe`om. Nakon kra}eg razmi{qawa, ona je odgovo rila da Britanija to nikad ne}e u~initi, da bi joj onda ambasador ka Britanije u Moskvi objasnila da se ta dva grada nalaze u Rusiji a ne u Ukrajini. Iskreno, mo`da i ne mora ve}ina nas da zna da su to bili ~uveni herojski ruski grado vi na nekada{woj liniji fronta sa Hitlerovom Nema~kom, koji su tada bili uni{teni vi{e od 90 odsto. Bilo je potrebno vi{e od decenije da se nakon Drugog svetskog rata pomenuti gradovi obnove, a Rostov na Donu je upam}en i po ~iwenici da su samo na jednom mestu u tom gradu, nacisti pobili vi{e od 30.000 Jevreja. Nova britanska premijerka na pravila je jo{ jedan komi~ni gaf

rita isu{enih staroplaninskih reka.Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agre sori kada ovde `ivimo stotina ma godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske poro dice – ka`e nam sagovornik.

Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni

sasajankovic28@SasaJankovic28sasajankovic28 ^etvrtak 22. jul 2021. 11

Sa{aPi{e:Jankovi}, Melburn

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi tre balo da budu zastupqeni u grad skim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

preìve.–Posla dràvnim institucijama za nas nema, tako da se svi snalazimo: neko vodi mali privatan biznis, neko se bavi po qoprivredom… Su{tinski, mla dih je sve mawe, ali preìvqava mo – rekli su nam oni. Posle posete selima u okoli

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Odvojene {kole

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

^ak ni kraqi~ino li~no osobqe ne zna {ta je pi{e u po ruci, osim strogih uputstava na predwoj strani, u kojima je na gla{eno kada treba da bude otvo rena."Pozdrav. Na pogodan dan koji }ete izabrati 2085. godine nove ere, molim vas da otvorite ovu kovertu i prenesite gra|anima Sidneja moju poruku", glasi uput

[irom Melburna i Viktorije

Pismo se nalazi u zgradi ve} skoro 36 godina. Kraqica je na pisala poruku u novembru 1986. u dr`avnoj poseti Australiji.

Niko ne zna {ta je napisala...Elizabeta

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ teè, pa idu i oni. Jednostavno, nema per spektive tamo gde ne moète da zaradite za ìvot – ispri~ali su nam Vukovarci.

im se u ku}e i tako redom.

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

Misterija pisma kraqice Elizabete koje }e biti otvoreno tek 2085. godine

ma `ivi ve}insko srpsko stanov

do govore jeste asimilacija Srba, kako u Vukovaru, tako i u celoj Hrvatskoj.–Toga svakako ima. Neki qudi, iz wima znanih razloga, prvo po~iwu da se izja{wavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac.

ZAJEDNICA

Ru`i~asti dijamant od 12,76 karata iskopan je u rudniku u Australiji, najve}i je ikad pro na|en u toj "Dijamantzemqi.ovog kalibra je bez premca - bilo je potrebno 26 go dina da se taj kamen iskopa, i mogu}e je da nikada vi{e ne}emo na}i sli~an", rekla je upravnica rudnika Xozefin Xonson.

NOVO STRATE[KO PARTNERSTVO IZME\U SRBIJE I UJEDIWENIH ARAPSKIH EMIRATA:

vrsta dijamanata i mogu se vide ti u muzejima, zbirkama kraqev skih porodica i na aukcijama.

^etvrtak 10. decembar 2020. 15^etvrtak 15. septembar

O~ekuje se da }e za se~ewe i bru{ewe dijamanta biti potreb no deset dana, nakon ~ega }e dos peti na tr`i{te i biti izlo`en u gradovima {irom sveta.

Australijski list Herald san procewuje da }e vrednost dija manta dosti}i bar 1,07 miliona dolara.Stru~waci, me|utim, upozo ravaju da je za procenu wegove vrednosti jo{ rano, jer nebru{e ni kamen u obradi izgubi bar 50 procenata teìne, a wegova vrednost zavisi i od boje i pro zirnosti.Prirodni ruì~asti dijaman ti vaè za jednu od najvrednijih

Najve}i prona|endijamantru`i~astiikaduAustraliji

UAE i Srbija su obe iskazale vojnu neutralnost oko konflik ta u Ukrajini koji ne jewava. Zanimqivo je {to su hoteli u Emiratima prepuni ruskih turi sta, da se ~ak i jelovnik u ~uve nom hotelu“Atlantis” promenio (“porusofilio”) po dolasku ve like grupe Rusa. Iranci su ta ko|e prisutni u velikom broju kao turisti. Po{to ova zemqa pokazuje znake distancirawa

iskori{}en potencijal u domenu me|unarodne nezvani~no}eberbusaradwisvetuuticajnijimmedPredsednikSrpskogdestaraSrbije,velikomzvani~nojnu”.dobrodo{licu}e”Turske)izodobridomlideraugo{}avawanikAleksandarmedijacije.Vu~i},predsedSrbije,samopetdananakonuBeograduturskogRexepaErdogana(povozahtevaSrbijedaTurskatransferenergenataAzerbejxanauSrbijuprekoosetiose“kaokodku-jermujedoma}inpo`eleou“drugudomoviVu~i}jeboravioukratkojposetiAbuDabijusadelegacijomRepublikeukojojjebilovi{eminiizportfeqapoqoprivreiprirodnihresursa(vode).PredsednikajeprimioEmirata{eikMohabinZajed,kojisesmatranajlideromuarapskomdanas.Novidogovoriopokrivajukulturu,borprotivtrgovinequdima,sajbezbednostiodbranu.Mogu-jeda}earapskadiplomatijaposredovatiizme|u

Pi{e: Nina Markovi}Kaze

Da li }e arapska diplomatija uspeti da odmrsi kosovski ~vor?

od Bajdenoveadministracije iz Va{ingtona, bi}e zanimqivo pratiti wihovo balansirawe u svetskoj politici u narednom periodu. Bez obzira na veliku ekonomsku mo} kojom sada raspo la`u, izazovi poput klimatskih promena i nepredvidqivog is hoda tenzija izme|u supersila }e sigurno nametnuti arapskoj diplomatiji da bude aktivni ja u tra`ewu mirovnih re{ewa za svetske krize – ukqu~uju}i i Balkan.

Predsednik Srbije kao "kod ku}e" u pustiwskoj oazi

U posledwih 10 godina, inve stitori povezani sa vladom ove zalivske zemqe su uloìli oko pet milijardi dolara u projek te u Srbiji, poput Beograda na Vodi koji nije pro{ao bez kriti ka civilnog dru{tva. U toku ove posete, Srbija je dobila oko mi lijardu dolara kredita od svojih zalivskih partnera. Zanimqivo je da je Etihad jo{ pro{le godine smawio na minimum svoje u~e{}e u srpskom avio-prevozniku, nakon sedmogodi{weg partner stva zbog ekonomskih gubitaka. Sektor odbrane i bezbednosti je veliki dobitnik nakon ove pose te, a o~ekuje se nastavak i mo`da ~ak i pove}awe izvoza opreme i naoruàwa iz Srbije u UAE u na rednomTako|e,periodu.izvoz ìtarica iz Srbije je za o~ekivati, ukqu~uju}i kukuruz i p{enicu gde Srbija

Beograda i Pri{tine jer je Vu~i} zamolio svoje prijateqe da mu pomognu u re{avawu brojnih pro blema, i to ne samo ekonomskih.

predwa~i u svetu me|u prvih 15 svetskih izvoznika.

Moja prva poseta Dubaiju u preko deset godina se podudari la sa zvani~nom posetom delega cije Vlade Srbije u ovu zalivsku zemqu. Kao rastu}a ekonomija, Ujediweni Arapski Emirati (UAE) produbquju svoja partner stva radi obezbe|ivawa budu}ih potreba rasta nacije. Ova zemqa pokazuje tendencije da misli unapred, prave}i poteze kojim bi se oslobodili prevelikog dosada{weg oslawawa na izvoz energenata, izgra|uju}i zelenu razvojnu ekonomiju. Sa novih de vet dogovora izme|u Beograda i Abu Dabija, koji su pro{le godi ne obele`ili pola veka diplo matskih odnosa, ova zemqa Per sijskog zaliva }e mo`da postati nezvani~ni medijator u odnosi ma izme|u Beograda i Pri{tine. Time bi zaista pokazala svoj ne

Rio Tinto smatra da Argilin ruì~asti jubilej ima sli~nu ruì~astu boju kao 24-karatni ruì~asti dijamant Vilijamson koji je kraqica Elizabeta Druga primila kao svadbeni dar.

Najskupqi dijamant ikada prodat bio je ru`i~asti dija mant od 24,78 karata koji je na aukciji Sotbija u @enevi 2010. kupio britanski zlatar za vi{e od 46 miliona dolara.

FINALE ISPOD 13:

[AMPIONSKI TIM ISPOD 14:

Ne{to mawe drame je bilo u slede}em finalu izme|u Beo

gradovih 14-ica sa vr{wacima iz Australa. Na{i fudbaleri su diktirali igru tokom celog me~a. Endi Bahman je pred kraj poluvremena poentirao sa bele ta~ke i doveo Beograd u vo|stvo od 1:0. Iako je na{ tim nastavio da stvara izgledne prilike, nije bilo promene rezultata ni u na stavku. Na samom kraju me~a uma lo je izbegnut scenario iz pret hodnog me~a, kada je na sre}u po na{ tim, Austral bio nepreci zan. Nakon posledweg zvi`duka sudije krenulo je duplo slavqe igra~a, trenera, i navija~a Beo

Stefan Leki}, Filip Macura, Nikola Malinovi}, Mihailo Majstorovi}, Kristijan Lovi}, David Pupovac, Lazar An|elkovi}, Drago Kuzmanovi}, Luka Jeli}, Lukas Alavawa, Milan Todorovi}, Nemawa Mlinar-Novakovi}, Mihailo Vrki} i Izaj Kruz.

16 ^etvrtak 10. decembar 2020. ZAJEDNICA ZAJEDNICA^etvrtak 15. septembar 2022.

Славље Београдових 13-ица након пенала Славље родитеља Београд испод 13 - Шампиони Београд испод 14 након освојене титуле

FK Beograd - najmla|i za ponos

Beograd Murbenk 1:1 (4:3 nakon penala)

Treneri: Milivoj Macura i Goran Kuzmanovi}.

2020. i u 2021. godini. @eqa za odli~jem i pobedom utoliko je bila utrostru~ena. Beogradov tim de~aka ispod trinaest godi na starosti odmerio je snage sa vr{wacima iz Murbenk Sport sa. Raspoloèni Milan Todo rovi} na samom po~etku me~a je doveo Beograd u vo|stvo. Izjed na~ena igra, uz blagi pritisak Murbenka odgovarala je na{em timu, koji je ~uvao rezultat. Ta man kad je delovalo da }e tesno vo|stvo i ostati do kraja me~a, u posledwim trenucima me~a Murbenk je poravnao na 1:1 iz slobodnogUsledilaudarca.je drama i produèci i mogu}nost ‘zlatnog gola’, koji se jo{ uvek primewu je u Ju`nom distriktu (da bi se sva finala odigrala u planira nom jednodnevnom terminu). Na svu sre}u po na{ tim, nije bilo golova pa je usledilo izvo|ewe jedanaesteraca. Junaci mara tonske penal serije su bili Beogradov golman Kruz koji je zabeleìo ~ak tri odbrane i Milan Todorovi}, koji je po stigao pobedonosni gol. Nakon Todorovi}evog pobedonosnog penala sve je prokqu~alo na stadionu „Erni Smit rezerv“. Navija~i su bili u ekstazi, Beogradovi de~aci su slavi li, te pohrlili roditeqima u zagrqaj. Na ceremoniji dodele pehara, priznawe tj. medaqu za najboqeg igra~a finala dobio je Beogradov defanzivac Niko la Malinovi}.

grada.Na dodeli trofeja trener Milivoj Macura se zahvalio Distriktu na vrhunskoj organi zaciji, kao i celokupnoj upravi Beograda i wegovim malenim junacima koji su utkali deo istorije u FK Beograd i to ba{ u nedeqi kada ovaj srpski klub slavi svoj 40. ro|endan.

Nakon 2019., te dve prekinute sezone, pro{log vikenda odigrana su finala Ju`nog fudbalskog distrikta (SDSFA), a dva juniorska tima Beograda osvojila su najve}a odli~ja. U rangu Prvih divizija ispod 13 i ispod 14 godina starosti, de~aci Beograda su trijumfovali u svojim finalima

Petar Zekanovi}, Kosta Todorovi}, Nikola Miji}, Aleksan dar Mizdrak, Rastko Krsti}, Endi Bahnam, Marko Risovski, Ajzek Xejms Fene~, Daniel Alavawa, Filip Iv~evski, Danilo Vujani}, Andrej Pani}, Nemawa Vojvodi} i Mejs Bonpraset.

Treneri: Slavko Todorovi} i Goran Kuzmanovi}.

FINALE ISPOD 14: Beograd - Austral 1:0

Veliko finale na kraju se zone je utakmica za koju se tre nira i igra tokom cele godine. Ovaj put u 2022. godini na to se ~ekalo ~ak tri godine, jer su se zone prekinute zbog pandemije u

[AMPIONSKI TIM ISPOD 13:

FINALE:ISPODDEVOJKE16

menu.Golove su postigli Tia na Mizdrak dva, Aniese Ismail i Ana Cvetkovi} na kon odli~nog solo prodora. Drugo poluvreme smo nasta vili sa visokim pritiskom, iskoristili jednu gre{ku protivnika i Eva Drageqe vi} je na lep na~in postigla gol za kona~an rezultat od 5:0 – zakqu~io je ponosni Neboj{a Radevi}.

FK Bonirig - Kemps krik 5:0

Jo{ jedna fudbalska sezona je zavr{ena i jo{ jednom je FK Bonirig pokazao rasko{an talenat i osvojio titule na kraju sezone. Za to su ovaj put bile zaslu`ne devojke uzrasta ispod 14 i 16 godina starosti koje su osvojile svoja finala u Ju`nom fudbalskom distriktu. Pored wih veliki uspeh su ostvarile i devoj~ice ispod dvanaest godina, kojima je izmakla titula u wihovom finalu i to nakon zlatnog gola u produ`etku

FK Bonirig - Liverpul Olimpik 2:1

^etvrtak 10. decembar 2020. 17ZAJEDNICA ^etvrtak 15. septembar 2022.ZAJEDNICA

Mizdrak, pa joj je zaslu`eno pripalo priznawe MVP-a.

- [to se ti~e mog tima, devojke ispod {esnaest go dina, èlim pre svega da se zahvalim svima na velikoj disciplini i po`rtvovawu kroz ~itavu sezonu. Moram da spomenem, da se i ja sam ose}am kao deo jedne male fudbalske porodice koja se druì i radi zajedno ve} pet godina. Pokazali smo i dokazali da uloèno vreme, rad i disciplina na kraju vode do uspeha. U sezo ni iza nas odigrali smo pet naest utakmica, zabeleì

DEVOJKE [AMPIONKE ISPOD 14:

Trener ovog tima tokom finala i u minuloj sezoni je bio Nenad Bani} a menaxer tima Milena Popovi}.

Svoje utiske o velikom finalu, kao i o minuloj sezoni sa nama je podelio trener tima U16 Neboj{a Radevi}: ’’Minula sezona je bila veoma uspe{na jer smo na kraju imali veliki broj timova koji su se domogli plej-ofa. Posebno bih ista kao na{a tri tima - devojke mla|e od dvanaest, ~etrna est i {esnaest godina, koje sustigle do svojih velikih velikog finala.’’

vimo pritisak, tako da smo ostvarili veliku prednost od 4:0 ve} u prvom poluvre

li ~etrnaest pobeda i jedan nere{en rezultat, uz visoku gol razliku. U plej-ofu smo u{li sigurno, pobedili smo ekipu Hi~inbruk sa velikih 9:0. Tako smo za protivnika u velikom finalu imali ta lentovanu ekipu Kemps krik junajted – napomenuo je popu larni Ne{a.

U velikom finalu i na kon gr~evite borbe Boniri gove devojke su trijumfo vale sa 2:1 nad Liverpul Olimpikom. Golove su po stigle Katarina Kne`evi} i Nadija Ko`ul. Priznawe za najboqeg igra~a finala pripalo je talentovanoj So

Posebne hva lospeve trener

Ne{o je uputio za talentovanu Tianu

igra~azapriznawedobilanajednujemomasistencije.brojnesezonu,ekipuovukojape,kapitenaposebnoovu‘’IskoristioMizdrak.bihprilikudaspomenemmojeekiTianuMizdrak,jepredvodilatalentovanukroz~itavupostiglagoloveiUsafinalu,Tianadaladvagola,uzasistencijuikrajuzaslu`enopriznaweMVPnajkorisnijegfinala.Na{

TIANA MIZDRAK LIDER BEZ PREMCA

DEVOJKE [AMPIONKE ISPOD 16:

Angelina Kowevi}, Jovana Guli}, Tatjana Antoni}, Marina Batar, Eva Drageqevi}, Aniese Ismail, Kata rina Knezevi}, Lara [}epanovi}, Tiana Mizdrak, Ana Cvetkovi} i Ana Radevi}, Maja Mandi} i Sara Drmi}.

FINALE:ISPODDEVOJKE14

Bonirigove devojke {ampionke

plan je da slede}u sezonu igramo u vi{em rangu, gde se tako|e nadamo zapaènim rezul tatima. Na kraju, èleo bih da se zahvalim svim mojim pomo}nicima, Adriani [}epanovi} i Aleksandri Miz drak, svim prijateqima na{eg kluba, koji su nas podrà vali kroz sve ove godine. Velika zahvalnost ide i upra vi FK Boniriga na pruènim uslovima i podr{ci, kao i sportskoj redakciji na{ih novina koje neumorno prate sve na{e uspehe.’’

Milena Stoji}, Katarina Kne`evi}, Ilijana Rado vi}, Tatijana Radovi}, Nikolina Bani}, Nadija Ko`ul, Sofia Tica, Milka Milosavqevi}, Helena Mati}, Ana stasija Bani}, Milica Sabojlovi}, Gordana Popovi}, Angelina Mijakovac i Sofia Kalapa}.

Шампионке - Бониригове девојке испод 14 година Бониригове девојке испод 12 након финала Неша Радевић и Тиана Миздрак МВП финала Софиа Калапаћ МВП финала испод 14 година ФК Бонириг девојке испод 16, nакон освојене титуле

Krunu na uspe{an vikend su stavile Bonirigove de vojke ispod 16 godina koje su trijumfovale u svom ve likom finalom sa 5:0 nad ekipom Kemps krik. Strel ci su bili Tiana Mizdrak (2), te Aniese Ismail, Ana Cvetkovi} i Eva Drageqe vi} po jedan gol. Najboqi akter finala je bila Tiana

fiji Kalapa}. U uzbudqi vom finalu na terenu ]iri lo rezervu sve je kqu~alo je od emocija. A sve je eksplo diralo na kraju me~a kada su devojke razvile srpsku trobojku. Prelepa scena razgalila je ponosne rodi teqe pa su poletele i suze radosnice u publici.

- U finalnu utakmicu smo u{li sigurno, sve devojke su pokazale veliko htewe i disciplinu. Potrudili smo se da se dr`imo dogovora pre same utakmice, napra

Neka po~iva u miru Bo`ijem, ve~an mu Spomen! Redakcija Srpskog glasa.

Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, ve} boli ono posle. Boli velika praznina koja nikad ne}e biti popuwena. Na{ bri`ni i voqeni otac, suprug, deda, pradeda, ~ukundeda, stric, ujak, tast i kum Milo{ Vuk~evi} preminuo je u 83. godini. Sahrana je u ponedeqak, 19. septembra 2022. u 11 ~asova u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Sava u Grinzborou (212 Diamond Creek Road, Greensborough)

Posle sahrane opelo }e biti slu`eno na grobqu u Glenroju (Northern Memorial Park. Box Forest Road, Glenroy).

Live stream will be available on Halls funerals website https://hallsfunerals.com.au

UKIDA SE VAKCINACIJA I NO[EWE MASKE. NEMA TESTIRAWA TURISTA, ULAZ U ZEMQU SLOBODAN

Ostaje{ da `ivi{ u na{im srcima! Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava! O`alo{}ena porodica.

Posle sahrane i opela porodica poziva sve koji su u mogu}nosti na poslu`ewe – da}u u salu Crkvene op{tine Sv. Sava, Grinzboro.

POSLEDWI POZDRAV

Milo{ Vuk~evi}

Osim Ukidawa vakcinacije, ukida se i obaveza no{ewa ma ske, osim u zdravstvenim ustano vama i ustanovama za negu stari jih „Dana{wiosoba. dan ozna~ava pre kretnicu u na{em upravqawu krizom uzrokovanom kovidom-19. Napokon mo`emo re}i da je peri od u kome je koronavirus dikti rao {to se doga|a u na{im `ivo tima gotov, ponovno uzimamo kontrolu u svoje ruke“, kazala je Ardern.Novi

18 êtvrtak 10. decembar 2020. ZAJEDNICAseptembar 2022. svojevoqnopripadnicinikadagrad,[panski Nakonnalazi{taautobusadi.potrebnoodre|eniKartemona{jena|eninostinaotvarawazavr{nojPik~uvekakojiformiraju}ibukvalnodi}unina.visokih,tara,nouve~eno}zaìmavrhovasuncembe,vozpodrazumevazavisnosti20KaqentesabaonenanimMa~uKaqentesgutano).ve}mestaodMa~uvezaonakonOqantajtamboUrubambe,UlokalnihIzme|uoveivozovaRomanti~niGradi}niskojizgradwiseloNaulazakSahrana drage nam pokojnice bi}e odràna u utorak, 20. septembra 2022. u 10.30 ~asova u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu, a opelo }e uslediti na grobqu u Vilijamstaunu (Williamstown Cemetery - Champion Rd, Williamstown VIC 3016). Sje}awe na tvoj lik i vedar duh ne}e prestati. Hvala ti za dobrotu i qubav koju si imala i svima nama pruàla. Po dobru }emo te pamtiti i od zaborava ~uvati. Neka je mir i pokoj tvojoj du{i. Neka tvoja dobra du{a po~iva u vje~nom miru. VJE^NAJA PAMJAT! Suprug Rade, }erka Stevanija, sinovi Aleksandar i Petar, snaje Sweàna i Dijana, zet Nenad i unu~ad Angelina, Mila, Maksim, Stefan, Ilija, Marko, Danijela i Tijana. POSLEDWI POZDRAV Sa velikim bolom i tugom u srcu, javqamo da je na{a voqena 23. 10.1 952., selo Zajaruge, Glamo~ –11. 09. 2022., Melburn preminula u svojoj 69. godini ìvota. Stojanka ûli}

04.10.1938. Gorwi Ribnik, Trstenik10.09. 2022. [eparton, Viktorija

POSLEDWI POZDRAV

Posetioci Novog Zelanda vi{e se ne}e morati vakcini sati protiv koronavirusa, obja vila je u ponedeqak premijerka Xasinda Ardern.

Zeland je za vreme tra jawa pandemije vodio kampawu nulte tolerancije na koronavi rus pa je u martu 2020. i avgustu 2021. zbog pojave varijanti delta i omikron soja bio uveden karan tin {irom dr`ave.

Novi Zeland, zemqa od oko 5 miliona stanovnika, od po~etka pandemije je prijavio vi{e od 1,7 miliona slu~ajeva zaraze ko ronavirusom, od kojih je gotovo 2.000 rezultiralo smrtnim isho dom.

Iskreno sau~e{}e porodici povodom smrti Va{eg oca.

NOVI ZELAND DONEO ODLUKU:

U odnosu na Kusko, Titikaku i druge po znate destinacije u peruanskim Andima na nadmorskoj visini ve}inom izme|u 3.400

Tokom silaska, iz `buwa se povre meno ~ulo {u{tawe koje nesumwivo pripada nekoj od `ivotiwa, ali smo na kraju zakqu~ili da su verovatno u pi tawu ptice koje se skrivaju u gusti{u. Da smo do{li gotovo do samog podno`ja planine Ma~u Pik~u zakqu~ili smo po sve glasnijem zvuku huka reke.

U Svetoj dolini Inka, dolini reke Urubambe, na mesnoj `elezni~koj stanici Oqantajtambo u{li smo u voz koji nas je nakon jednog sata i ~etrdeset minuta do vezao do mesta Agvas Kaqentes u podno`ju Ma~u Pik~ua (prema onom {to smo saznali od lokalnih vodi~a, najpravilniji izgovor mesta nije Ma~u Pi~u, niti Ma~u Pik~u, ve} – Ma~u Pih~u, gde je h delimi~no pro gutano).Izme|u

Gradi} u Andima smestio se na relativ no niskoj nadmorskoj visini od 2.000 me tara, u dubokom klancu Urubambe, izme|u visokih, {picastih, zelenih vrhova pla nina. Dolazna vozna stanica u ovom gra di}u prakti~no ne postoji, jer {ine voza bukvalno ulaze i prolaze kroz ~itav grad, formiraju}i duga~ki peron izme|u zgrada, koji se zavr{ava liticom. Do pre jednog veka Agvas Kaqentes (koji nazivaju i Ma~u Pik~u selo), nije postojao. Na tom mestu, na zavr{noj stanici budu}e trase voza sve do otvarawa 1931. bili su sme{teni radnici na izgradwi pruge. Usled vulkanske aktiv nosti vezane za Ande, u zale|u sela pro na|eni su izvori termalnih voda, zbog ~ega je selo dobilo svoj naziv, koji u prevodu na na{ jezik zna~i topli izvori.

KROZ ANDSKU XUNGLU

Do mesta Agvas Kaqentes u podno`ju Ma~u Pik~ua turisti sti`u vozom

Po povratku u Agvas Kaqentes neki od nas su odlu~ili da ostatak popod neva provedu u toplim vodama mesne bawe, dok su drugi u lokalnom centru kulture zatra`ili da u paso{u dobiju pe~at koji svedo~i o poseti „dr`avi” Ma~u Pik~u.

Impresivni kao i same ru{evine ili mo`da jo{ impresivniji od wih pru`aju se spektakularni pejza`i strmih, bujnih i nepristupa~nih planina prekrivenih zelenom pra{umom, koji u Andima ne mogu da se vide na velikim visinama na kojima smo prethodno boravili. Sam lokalitet na platou izme|u planina sme{ten je iz me|u vrhova Ma~u Pik~u (stari vrh) i Uajna Pik~u (mladi vrh). Uz odgovaraju}u ula znicu, mogu}e je popeti se na vidikovac, na vrh Uajna Pik~u, ~ija silueta navodno predstavqa lice Inka ratnika zagledanog u nebo.

PAVIQON LEPTIRA

I. D.

i 5.100 metara, koje sam tako|e posetila, izgubqeni grad Inka, ~iji se procvat ve zuje za period izme|u 1400. i 1500. godine, nalazi se na samo 2.400 metara nadmorske visine. Ovo je va`an podatak za one koji su ve} imali probleme zbog visinske bole sti, jer na ovoj visini simptomi prestaju.

Oqantajtamba i mesta Agvas Kaqentes ne postoji drum. Teoretski, do Ma~u Pik~ua mogu}e je do}i neasfaltira nim putem s druge strane Anda, ali je du`i na ove trase otprilike tri puta ve}a od one koju prelazi voz. Izme|u Oqantajtam ba i jedine, krajwe stanice voza – Agvas

Kaqentesa ima 43 kilometra i vi{e od 20 vozova dnevno prelazi ovu deonicu. U zavisnosti od doba dana, putovawe obi~no podrazumeva posmatrawe klanca kroz koji voz prolazi, na litici iznad reke Urubam be, {to u kasnim popodnevnim satima i sa suncem na izmaku stvara romanti~nu sliku.

Nekada{wi univerzitetski grad Inka u planinskoj xungli otkrio je 1911. godine sasvim slu~ajno Amerikanac Hiram Bin gam, profesor latinoameri~ke istorije. [panski osvaja~i nisu takli ovaj grad. Ispostavilo se da Ma~u Pik~u nikada nije osvojen, ve} da su ga Inke svojevoqno na pustile. Posmatraju}i odozgo zlodela kon kistadora i svesne da wihov svet nestaje, Inke su donele odluku da univerzitetski centar napuste pre nego {to po{ast stigne i doOdwih.zvani~nih peruanskih vodi~a koji su nas vodili kroz nalazi{te nisam uspela da saznam na koji na~in su Inke, bez po stojawa pisma, u~ile u ovom univerzitet skom centru, s obzirom na to da ne postoji nijedan pisani zapis o tome. Za razliku od mnogo starije i dugove~nije peruanske kulture Mo~a, ~ije smo neverovatno lepe i raznovrsne predmete videli u muzeju Lar ko u Limi, Inke, koje su sve wih na kraju porazile, vladale su Andima mawe od jednog veka (kao narod postojale su ukupno tri veka), pre nego {to }e {panski konki stadori osvojiti Ju`nu Ameriku i iza sebe nisu mnogo ostavile. Jedino {to je preo stalo na nalazi{tu jesu ostaci zidina koji svedo~e o nesumwivom gra|evinskom ume}u Inka, otkri}e podzemnih cisterni i ve likaDokopservatorija.posmatram ogromne blokove ka mewa te`ine i nekoliko desetina tona, koji su se, nalik nekakvoj slagalici i bez vezivnog tkiva, uklopili i spojili u moza ik zidina, ne mogu da odolim utisku da me wihov oblik i raspored neobi~no podse}aju na zrna u kukuruzu, jedne od tri najra sprostrawenije namirnice Anda.

PERU gradIzgubqeniInka

Po prelasku reke preko vise}eg mosta usledilo je jo{ oko kilometar hoda do mesta Agvas Kaqentes, ali smo usput odlu~ili da skrenemo u Paviqon leptira. Nalik onom koji sam ve} vide la u Meksiku, leptiri se ovde uzgajaju i navikli su na posetioce, te su dva ve lika leptira koji su slobodno leteli ba{tom sleteli na moj foto-aparat i odlu~ili da se „dru`e” sa mnom.

U povratku s vrha planine, umesto autobusa odlu~ili smo se na svojevr stan poduhvat – spust kroz andsku xun glu strmim stepeni{tem du`ine 1.740 metara, od samog vrha lokaliteta sve do reke u samom dnu kawona. Stepe ni{te koje krivuda niz gustu xunglu povremeno preseca isti onaj put kojim smo stigli autobusom.

Zidine svedo~e o nesumwivom gra|evinskom ume}u Inka

[panski osvaja~i nisu takli ovaj grad, ispostavilo se da Ma~u Pik~u nikada nije osvojen, ve} da su ga pripadnici drevnog naroda svojevoqno napustili

Romanti~ni zalasci sunca iza golih vrhova Anda projurili su peruanskim pej za`ima tokom prvih pola sata vo`we i no} je ve} uveliko pala kada smo oko 7 uve~e pristigli u Agvas Kaqentes.

^etvrtak 10. decembar 2020. 19PUTOPIS ^etvrtak 15. septembar

Na na{im ulaznicama pisalo je da ima mo ulazak u 8 sati u arheolo{ko nalazi{te. Karte se, ina~e, kupuju preko interneta za odre|eni datum i sat, ali je pre kupovine potrebno prou~iti nekoliko opcija u ponu di. U 7 sati ujutro ukrcali smo se u jedan od autobusa za Ma~u Pik~u, koji su vozili do nalazi{ta i nazad, kao na pokretnoj traci. Nakon 20 minuta vo`we {irokim, pra{wa

vim drumom i usponom s desetak prili~no velikih lakat-krivina, stigli smo na vrh planine i kona~no odredi{te.

ûvenu Srpsku kulturnu ba{tu u Klivlendu, u ameri~koj dràvi Ohajo, od 11. septembra 2022. krasi novootkrivena bista NovakaNovak\okovi}a.}ebiti prvi srpski sportista u ovoj ba{ti u kojoj se od 2008. godine nalaze bi ste na{ih ~uvenih nau~nika, kwièvnika, slikara, vladara... Nikole Tesle, Milutina Milan kovi}a, Mileve Mari}, Mihajla Pupina, Jovana Du~i}a, Desanke Maksimovi}, Nade`de Petrovi}, Petra Prvog Kara|or|evi}a i mnogihBistadrugih.Novaka \okovi}a rad je vajara Bojana Mikuli}a iz Bawa Luke, a otkrio je Aleksandar Aleks Ma~eski, po~asni konzul Srbije u Klivlendu, ~ovek koji je najzaslu`niji {to uop{te po stoji Srpska kulturna ba{ta u Americi.

20 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. SRBI U SVETU

Александар Алекс Мачески, почасни конзул Србије у Кливленду Милана Мим Бижић, модерна хероина српског народа

Svega nekoliko dana na kon {to su bili sjajni doma}ini i organizatori najve}eg okupqawa srpske dijaspore Severne Amerike, Srbi pri crkvi Sv. Arhan|ela Mihaila u Akronu su u subotu, 10. sep tembra, jo{ jednom pokazali svoju posve}enost o~uvawu identiteta, kulture i vere.

Kako je Novaku \okovi}u za braweno da u~estvuje na turniru US Open, Teslina nau~na fon dacija (TNF) iz Filadelfije je odlu~ila da se Novak \okovi}, najpoznatiji Srbin u svetu, 11. septembra kada se igralo fina le ovog turnira, ipak simboli~no na|e u Americi. Zato je ba{ ovaj dan odabran za otkrivawe Nova kove biste u Srpskoj kulturnoj ba{ti na tlu Obe}ane zemqe.

TNF ima 12.000 ~lanova

Ovoga puta su se okupili da pomognu obnovu manastira Sv. Varvare kod \ur|evih Stupo va u blizini Novog Pazara.

male i velike pri~e iz srpske zajednice bile bi zaboravqene da nije ove moderne heroine srp skog naroda. Kao {to se Milunka Savi} sa pu{kom borila za srp ski narod u Prvom svetskom ratu, tako se i Mim na svoj na~in bori da se prikaè duh i veli~ina na{egVelikinaroda.doprinos o~uvawu srpske zajednice u Sjediwenim Dràvama dao je i Aleksandar Aleks Ma~eski, preduzetnik, do brotvor i po~asni konzul Srbije u Klivlendu. Sav svoj rad sta vio je u slu`bu srpskog naroda i zbliàvawu Sjediwenih Dràva i Srbije. Iako pripada drugoj ge neraciji Srba ro|enih u Ameri ci, izuzetno je posve}en srpskom nasle|u i pravoslavnoj veri. Poznat je i kao organizator mno gobrojnih donatorskih okupqawa za srpsku dijasporu i wene prija teqe u svrhu prikupqawa sred stava za razli~ite dobrotvorne svrhe. Jedan je od prvih koji je or ganizovao akciju za prikupqawe sredstava za obnovu Hilandara o{te}enog u poàru 2004. godine, a rukovodio je i mnogobrojnim ak cijama za pomo} srpskom narodu i obnovu svetiwa na Kosovu i Me tohiji. R. N.

{irom sveta, a u anketi sa ~la novima i prijateqima fonda cije, do{lo se do odluke da na ovom spomeniku u Klivlendu budu ispisane re~i samog Novaka

i iguman \ur|evih Stupova Gavrilo (Bo`inovi}), koji se zahvalio doma}inima na go stoprimstvu i velikodu{no sti da pomognu obnovu ove sredwovekovne svetiwe.

Kao {to su se Srbi dobro voqci iz Amerike u prvom svetskom ratu ugradili u oslobo|ewe srpskih zemaqa, tako i ova generacija Srba iz Akrona ugra|uje sebe u obnovu i budu}e vekove srpske kultu re iOvoduhovnosti.jejedna od mnogobroj nih akcija ove vredne i or ganizovane parohije koja sa ponosom nosi ime jedne od najboqe organizovanih u Ame rici. Iako su i sami u procesu freskopisawa hrama Sv. Ar han|ela Mihaila, oni su jo{ jednom pokazali veliko srce za srpsku duhovnost, kulturu i narod, ma gde on `iveo u svetu.

\okovi}a:„Kada je NATO uni{tavao moju zemqu bez pravnog osnova 1999. godine, bio sam dete. Za rekao sam se da }u taj isti svet pobediti na na{ na~in i evo me

danas. To uni{tavawe me nije uni{tilo, niti moj narod. Nije nam slomqen duh. I daqe smo radosni, uprkos problemima. To je na{aGradpobeda."Klivlend se nalazi u centru na{ih zajednica i udaqen je oko ~etiri do {est sati vo`we od îkaga, Va{ingtona, Wujorka, Filadelfije, Detroita i mno gih drugih gradova u kojima ìve Srbi u NikolaSAD.Lon~ar, predsednik TNF, ovim povodom je rekao: „Svi znamo da organizatori US Opena ove godine nisu dozvo lili u~e{}e Novaku na ovom tur niru i da je on, kao i uvek, ostao dosledan svojim principima tako {to nije dozvolio da ga ni ovaj put slome. Upravo na dan zatva rawa US Opena, srpski narod je postavio Novakovu bistu koja }e nas uvek podse}ati na na{ ponos, jedinstvo i moralne i duhovne kvalitete koje negujemo vekovi ma. Predlaèm da se ba{ ovde ubudu}e okupqamo drugog viken da svakog septembra. Verujem, i nadam se, da }e uprava Srpske kulturne ba{te, na ~elu sa Alek sandrom Aleksom, prihvatiti ovaj predlog. Od ove godine, na ovom mestu, dodeqiva}emo Tesla Spirit Award pripadnicima Tesli nog naroda i Amerikancima koji su uradili ne{to zna~ajno za TE SLINIstognarod."dana, Teslina nau ~na fondacija iz Filadelfije (TNF), u Srpskoj kulturnoj ba{ti uru~i}e priznawa i ordene Tesla Spirit Award - Milani Mim Biì} i Aleksandru Aleksu Ma~eskom. U Sjediwenim Dràvama i {irom na{e dijaspore ne posto ji osoba koja nije ~ula za Mila nu Biì} ili Mim Biì}, ili kako je mnogi zovu, „baka Mim". Ona je najve}i ìvi muzej srpskog naroda i wegov najve}i po~asni ambasador, nastavqaju}i tako patriotski posao svog oca Mila na Karla. Skoro da nema doga|aja iz srpske istorije koji Mim nije ispratila ili predstavila na svojim internet stranicama, a li~no je prisustvovala mnogo brojnim doga|ajima u Sjediwenim Dràvama i u Otaxbini. Mnoge

Ohajo: Bista Novaka \okovi}a u Srpskoj kulturnoj ba{ti u Americi

Veliko srce Srba iz Akrona

Sve~anosti i donator skoj ve~eri je prisustvovao

Podivqali kengur nasrnuo je na svog vlasnika u Australiji i tom prilikom na neo mu smrtne povrede. Policija je inter venisala ali suvi{e kasno da bi spasila ìvot vlasnika ove opasne Sedamdesetsedmogodi{wiìvotiwe.mu{karac sa juga zapadne Australije preminuo je kada ga je napao divqi kengur koga je u svom doma}instvu drào kao ku}nog qu bimca. Da bi poku{ali pomo}i povre|e nom mu{karcu, policija je morala da ubije divquPomenutiìvotiwu.incident se dogodio blizu

Medicinska nega sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice i po potrebi poseta doktora Specijalna nega za osobe sa demencijom

PREMIJER AUSTRALIJE: Nije vreme za promenu sistema ve} za odavawe po{tovawa kraqici Elizabeti

Ali, vlada }e se suo~iti s te{kim bitkama u dono{ewu vi{e zakona o za{titi okoline.

Albaneze je, za Australijsku radio difuznu korporaciju, rekao da sada nije vreme da se govori o sistemu vlasti u Au straliji, ve} da se oda po{tovawe kraqi ci Elizabeti II koja je bila posve}ena i lojalna i prema Australijancima, {to zaslu`uje wihovo po{tovawe i tugu zbog weneAlbanezesmrti. je prethodno rekao da odr`a vawe referenduma o tome da Australija postane republika nije prioritet wego vog prvog trogodi{weg mandata.

Vi{e od 1.000 izbeglica, advokata i aktivista okupilo se u utorak ispred zgrade Parlamenta kako bi pokrenuli svojTrenutnoslu~aj. u Australiji `ivi 31.000 izbeglica sa raznim privremenim viza ma koje im ograni~avaju `ivote – bilo

„Usvajawe zakona o klimat skim promenama {aqe poruku svetu da je Australija ozbiqna u pogledu smawivawa emisija

PROTESTI U AUSTRALIJI:

mesta Albanija. Wega je povre|enog otkrio ro|ak koji je pozvao lekar, koje je divqa ìvotiwa isto napala kada su poku{ali da pruè pomo}, povre|enom mu{karcu. Zatim je pozvana policija, koja je ubi la kengura, da bi mogli da pruè pomo} povre|enom mu{karcu, koji je preminuo ubrzo.Portparol policije rekao je da se veruje da je kengur napao mu{karca toko dana i da policija veruje da je ova opasna divqa ìvotiwa dràna kao ku}ni qubi mac.

Duhovne i kulturne potrebe Redovni verski obredi Dolazak verskog osobqa na poziv Kapela za sve religije Proslava praznika u domu sa va{om familijom za opu{tawe i razonodu 3711 4711 Aged Care

l Program

ALGESTER LODGE 117 QUEENSLAND,ALGESTER,STREET,DALMENY 4115 (07)

i ozbiqna u pogledu iskori{}avawa ekonomskih mogu}nosti iz pristupa~ne obnovqive ener

Izbeglice zahtevaju vize koje su im obe}ane

Premijer Australije Entoni Albaneze, koji ula`e napore da ta dr`ava postane republika od kada je preuzeo funkciju

Zakon name}e novi ciq smawewa emisija do 2030. koji je 50 posto zahtevniji nego pod prethodnom vladom. Zahteva}e se od vladinih tela, poput agen cija za finansirawe ~iste ener gije i infrastrukture, da uzmu u obzir ciqeve smawewa emisija u svojimNakonodlukama.vi{eod 10 godina ne izvesne klimatske politike, industrijske grupe pozdravqaju novi„Uvr{tewezakon. (klimatske) poli tike u zakonodavstvo daje predu ze}ima i industriji ve}u jasno}u“, saop{tila je Sara Meknama ra, izvr{na direktorka Austra lijskog energetskog ve}a.

Zeleni su podr`ali klimat ski zakon, ali su najavili da }e nastojati da blokiraju sve nove

l Sedmi~no

PODIVQALI KENGUR NASRNUO NA VLASNIKA

êtvrtak 10. decembar 2020. 21êtvrtak 15. septembarAUSTRALIJA [ta nudimo l Sve dràvne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

gije“, saop{tio je ministar za klimatske promene i energetiku Kris Bouen.

RENTON FAMILY TRUST

da se radi o poslu, studirawu ili poro di~nimUo~iodnosima.izboraumaju, Laburisti~ka par tija Albanezea obe}ala je da }e ukinuti neke od privremenih viza i obezbediti trajnu za{titu umesto wih.

Britanski kraq ^arls III je zvani~no progla{en za kraqa Australije na cere moniji u parlamentu. Kraqica Elizabeta II je bila prvi britanski monarh koja je po setila Australiju 1954. a kasnije je pose tila jo{ 15 puta, posledwi put 2011.

Laburisti u Senatu nemaju ve}inu pa im je potrebna podr{ka zelenih i barem jedan nezavisni glas za usvajawe zakona kojima se protive konzervativci.

Zakon je ozna~io prvi korak u borbi protiv klimatskih pro mena od dolaska Laburisti~ke stranke na vlast u maju. Porazi la je konzervativnu vladu koja je prezirana zbog toga {to zemqa globalno zaostaje u borbi protiv klimatskih promena.

l 24

Intervenisala policija, ali prekasno

posle izbora u maju ove godine, izjavio je danas da nije vreme za promenu, ve} za odavawe po{tovawa `ivotu britanske kraqice Elizabete II

Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

Izbeglice u Australiji poja~avaju pritisak na tromese~nu vladu premijera Entonija Albanezea da ispuni obe}awe da }e im dati trajne vize za za{titu koje bi im omogu}ile da rade i studiraju i `ive normalnijim `ivotom.

Tokom protesta, ministar za imigra ciju, dr`avqanstvo, migrantske usluge i multikulturalna pitawa Australije Endru Xajls, objavio je saop{tewe na dru{tvenim mre`ama ponavqaju}i obe}awe i rekav{i da }e ono biti ispuweno "{to je pre mogu}e".

rudnike ugqa i projekte prirod nog gasa kroz zakon kojim }e se reformisati „za{titni mehani zam“, a kojim laburisti `ele da pritisnu industrijske zaga|i va~e da postepeno smawuju svoje emisije.„Za{titni mehanizam“ pokri va oko 215 industrijskih loka cija, ukqu~uju}i rudnike ugqa, prirodni gas (LNG) i proizvodna postrojewa, koji su zajedno do prineli 28 posto {tetnih emisi ja u 2021. godini.

Taj se zakon o~ekuje idu}e go dine, pre ciqanog datuma po~et ka sprovo|ewa 1. jula.

Australija usvojila zakon o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Daje uslugukvalitetnuod1970.godineAkotra`itesamostalan`ivotuzdodatnupomo}stara~kidom

Australijski parlament usvo jio je zakon kojim se Australi ja obavezuje smawiti emisije ugqen-dioksida za 43 posto do 2030. godine, te na nulti nivo do 2050. godine, uz podr{ku zelenih i nezavisnih poslanika.

Zvezdanovi problemi sa za konom po~eli su jo{ tokom deve desetih godina pro{log veka.

da me je neko pozvao i saop{tio da je neko ubio Zvezdana nego {to ja u ovakvoj situaciji treba vama da izjavim." Izvre|ala me je na pasja usta. Rekao sam da je razumem, izgubili ste sina, a moj sin ima {ansu da se ispravi. Tako se to zavr{ilo.

On je 1998. godine ubio Oli vera Jovanovi}a u klubu "^etiri sobe". Navodno, povod je bila sva|a oko tada{we Slavni} eve devojke, peva~ice Kseni je Paj~in. Mladi} je preminuo 12 dana nakon pucwave i za taj zlo~in Slavni} je osu|en na de

Tokom studija re`irao je dva kratka filma – "Jedan deo isti ne" i "Jesen", a studentski film "Gernika", ura|en prema noveli Antonija Isakovi}a pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima.

nemam ni{ta protiv.

- Po~ela je istraga. Dobio sam poziv od anonimne osobe da u to vreme dam po 1.000 maraka da napi{u izve{taj koji je u korist mog sina. Rekao sam da Zvezdan to nije èleo da uradi i da sam spreman na to da sud dokaè. On nije pucao sa dva i po metra, jer kad tako puca{, kaè se "ubio si ga kao zeca". To je umi{qaj. Znao sam da moj sin, naàlost, ima onu stvar na mene i da }e to da iz drì jer je korektan.

22 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. SVET POZNATIH

Ksenija Paj~in

Godine 2005. ponovo je izabran za ~lana `irija na Filmskom festivalu u Kanu. Tada je filmskoj publici i kritici predstavio film "Zavet“, zanimqivu komediju koja prati `ivot dede i unuka u zlatiborskom zaba~enom selu.

MOKA SLAVNI]:

- Znao sam da je u takvom dru{tvu i da nose pi{toqe, i rekao sam mu: "Sine, nemoj da nosi{ pi{toq, jer onda nema{ {anse da nekog ubije{." On se na smejao i odgovorio: "Da ne nosim pi{toq, pa da me ubiju kao zeca." Bio sam {okiran. Zvezdan nije ubica i ne ide gradom da radi takve stvari. To {to se desilo je tragi~an splet okolnosti i on je po{teno odle`ao. Par godina pre nesre}e bio sam na moru i u dru{tvu i rekao kako }e on da zavr{i, ili }e biti ubijen, ili }e wega neko da ubije, jer to je kao u ratu - rekao je Moka. R. N.

Lak{e bih podneo da ~ujem da su ubili mog sina Zvezdana

Emir Kusturica je ro|en 1954. godine u Sarajevu. Osnovnu i sredwu {kolu je zavr{io u rodnom gradu, a 1978. godine je diplo mirao na Filmskoj akademiji u Pragu (FAMU). Zbog toga ga ~esto smatraju re`iserom tzv. Pra{ke {kole filma, neformalne grupe jugoslovenskih re`isera koji su studirali na istom fakultetu, pa im je smisao za estetiku vrlo sli~an.

Godine 1981. je objavqen Kusturi~in film "Sje}a{ li se Doli Bel" koji je odu{evio i kritiku i publiku. Scenario potpisuje Abdulah Sidran, a glavne uloge tuma~e Slavko [timac, Slobo dan Aligrudi}, Qiqana Blagojevi}, Mira Bawac... Godine 1984. je pri Akademiji osnovana "Otvorena scena Obala" ~iji je prvi umetni~ki direktor postao Emir Kusturica. Za vrlo kratko vreme "Obala" je postala jedno od najzanimqivijih teatarskih mesta u Jugoslaviji, na ~ijoj sceni su se izvodile predstave "Audicija", "^udo u [arganu“, "Mre{}ewe {arana", "]elava peva~ica“... Kusturica je 1985. godine predstavio svoj drugi film "Otac na slu`benom putu". Scenario ponovo potpisuje Sidran, a glavne uloge su utelovili Moreno de Bartoli, Mirjana Karanovi}, Pre drag Miki Manojlovi}, Mustafa Nadarevi} i Mira Furlan. Drama je iste godine osvojila "Zlatnu palmu" na Filmskom festivalu u Kanu, te nominovana za nagradu "Oskar“ u kategoriji „najboqi strani film“. Krajem 80-ih odlazi iz Jugoslavije u Ame riku i po~iwe da radi kao profesor na Univerzitetu "Kolumbija“ (Columbia University) u Wujorku.

Zoran Moka Slavni}

Emir Kusturica sa suprugom Majom

Momak koji je bio dru{tvu, jedan od trojice, pozvao ga je napoqe da se tuku i uhvatio se pozadi kao da ima pi{toq. Zvezdan u tom momentu nije imao oru`je, ali mu je neko dodao. U toj tu~i je nai{ao pokojni Oliver Ivano vi}, koji je poku{ao da mog sina zaustavi da tog de~ka ne bije. Na`alost, po{to se to de{ava lo u dvori{tu, bila je samo jed na sijalica i vidqivost je bila mala. Zvezdan se upla{io da }e ovaj de~ko da mu uzvrati i rukom u kojoj je dr`ao pi{toq hteo da udari Olivera, ali je prst pro klizao i do{lo je do ispaqi vawa metka u tog mladi}a. Bez ikakve namere, u samoodbrani je to uradio - pri~a Slavni} i na stavqa:-Pozvao sam majku ubijenog momka pla~u}i i ridaju}i. Rekao sam joj: "Gospo|o, vi{e bih voleo

Znate li ~ime se bavio otac Emira Kusturice - Murat?

Emir Kusturica je srpski i jugoslovenski filmski re`iser, glumac i muzi~ar. Filmskom re`ijom se bavi od 70-ih godina pro{log veka, a wegov rad je priznat ne samo na podru~ju biv{e Jugoslavije, nego i {ire. Od polovine 2000-ih Kusturica najvi{e boravi u Drvengradu na Mokroj Gori, koji je sagradio za potrebe filma "@ivot je ~udo". Nakon toga izgradio je i Andri}grad neda leko od Vi{egrada (BiH). Kusturica je od 2011. godine ~lan Aka demije nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS).

Zvezdan Slavni}, sin slavnog ko{arka{a Zorana Moke Slav ni}a postao je u~esnik rijaliti programa "Zadruga 6". Moka je otvorio je du{u o sinu Zvezdanu.

Pri~a se nastavqa. Zvezdan je u KPZ Sremska Mitrovica proveo skoro tri godine zbog tr govine narkoticima. Uhva}en je u preprodaji vi{e od 150 grama heroina. Moka je na op{te po znate pri~e iz medija vezanih za dilovawe narkotika svog sina, odgovorio:-Ne!Nikada. Zamoqen je da drugu donese to, i to je uradio bez ikakve nadoknade. Bio je ku rir i nadrqao je zbog toga. Pod metnuo se da u~ini i sebi napra vio problem. Budalasto je da iz Beograda nosi drogu u Kru{evac. Pqa~kao je zlatare i osu|en je za to.Kako Slavni} otkriva, on je znao da se wegov sin kre}e u lo{em dru{tvu, kao i da posedu je vatreno oru`je.

Godine 1993. snimio je prvi film na engleskom jeziku pod ime nom "Arizona Drim“ ("Arizona Dream“ – "San o Arizoni“). Glavne uloge su tuma~ili Fej Danavej, Xoni Dep i Xeri Luis, a scenario potpisuju Kusturica i wegov student Dejvid Etkins.

Wegov otac Murat Kusturica je bio novinar zaposlen u Sekre tarijatu informisawa Socijalisti~ke Republike BiH (SRBiH), a majka Senka Numanovi} je radila kao sekretar u sudu. S. G.

vet i po godina zatvora, ali je posle odle`anih 8 amnestiran. Bio je ~lan bande "Pink Pan ter" koja se skrivala u Nema~koj, gowen i osu|ivan zbog te{kih krivi~nih radwi i trgovine nar kotika.-Prvo i najva`nije, Zvezdan je u Zadrugu 6 u{ao da otkrije istinu o sebi do kraja. Ni{ta ne}e pre}utati. Drugo, ja sam mu rekao idi i jedanput uzmi pare na po{ten na~in, naravno, to je bilo u {ali re~eno. Slatko smo se nasmejali. Da bi u{ao u "Zadrugu", mora{ da bude{ spe cijalna vrsta qudi. Ja ih ne}u karakterisati koja je to vrsta, jer mi to sve vidimo. Ja poznajem Kristijana Golubovi}a, Lepog Mi}u, Mikija iz Kupinova. Svako je imao neku zajebanciju, ja u to ne ulazim. Zadrugu ima neko ko voli, ima neko ko ne voli, ali

- Ona tu no} nije bila tu, a moj sin i ona nisu bili u vezi. U "^etiri sobe" te no}i je bila glumica Katarina Radivojevi} sa svojom drugaricom. Igrala je provokativno i nekulturno, moj sin kao mangup im je poslao pi}e.

Zvezdan Slavni} Katarina Radivojevi}

Moka se osvrnuo na kobnu no} u kome je wegov sin Zvezdan ubio mladi}a, navodno zbog pokojne peva~ice Ksenije Paj~in. Kako je on nagovestio na samom po~etku, Ksenija tom doga|aju nije prisu stvovala, niti su Zvezdan i ona tada bili u vezi.

~eti od ne~eg malog, gotovo neva`nog? Svet se ne popravqa velikim gestama, ve} sitnicama. Mo`da, za po~etak, treba ostavqati stari hleb u plasti~nu kesu pokraj kontejnera? Dve uvele vir{le, dopola popijen jogurt? Dotrajale cipele? Kakvo vreme, takve zadu`bine! Mogu sasvim lepo da stanu u plasti~nuOstavqamkesu.jepokraj kontejnera i okre}em se posle par kora ka. Nestala je! Ta na{a mala zadu`bina nekada se zvala sevap. [ta je sevap? To je kad ~ini{ dobro delo, a ostaje{ nepo znat. Ne~ija zahvalnost hranila bi tvoju sujetu. Stara gospo da, u prevrnutim grombi-kaputima, obilaze pijace i skupqaju li{}e kupusa, poneki otkotrqani krompir, zaboravqenu {ar garepu, dva lista zelene salate... Prevr}u po kontejnerima i izvla~e novine i nedopu{ene cigarete. Zovu ih — |ubroselek tori!Na kraju, setih se divne misli koju je voleo da ponavqa moj pokojni prijateq, Hilandarac, otac Mitrofan: "Na{e je samo ono {to poklonimo drugima". A iz |ubreta ponovo izla zi tamnoputa devoj~ica blistavih o~iju i ka`e majci: "Nema!" I pored svega, lepa i nasme{ena, ona izlazi poput za{titnog znaka za nadu. U tom trenutku, nekome, ko zna zbog ~ega, zastaje zalogaj u grlu.

Na{i stari su nas u~ili da podignemo komad hleba koji je pao na zemqu, da dunemo u wega, poqubimo ga i prekrstimo se. Jedanput sam video princezu Jelisavetu kako podi`e komad hleba koji joj je pao, kako ga qubi i krsti se. Dobar, zaboravqe ni obi~aj, pun po{tovawa prema hlebu. Zaboravqen, kao i sta ra re~ — zadu`bina.

MOMO KAPOR:

Majka ka`e: "Pogledaj jo{ malo..." i dete pono vo i{~ezava u |ubretu.

Tim povodom, podsetimo se nekih od wegovih najlep{ih citata.

Za{to ostajati, tamo je boqe, tamo su… Da, tamo su licemerniji, perfidniji i idite {to pre da to nau~ite. Taj la`ni osmeh izbeqe nih zuba i prazan pogled grabqivice. Oni ne smrde na znoj, beli luk i rakiju; oni nemaju miris tela ve} miri{u na brend. Nemaju se}awa, jer ako se pojave, sete se da su grqeni i ma`eni na na~in da je to bolelo.

Ona je to radila

uuu "Nedostatak qubavi ni{ta ne mo`e zameniti. Ali qubav zamewuje sve nedostat ke."

Ona je to radila.

^etvrtak 10. decembar 2020. 23septembar 2022. 23LITERARNA STRANA

izlazi tamnoputa de voj~ica duge kovrxave kose. Ona li~i na Bo ti~elijevog an|ela. Izrawa iz |ubreta kao mala Venera iz {koqke i mutne morske pene koju je izbquvao grad.

uuu "Kada je doma}in u ku}i optere}en brigama o po rodici niko nema mira i spo koja od wegovih misli, ~ak ni mala deca u razvoju. Zato oni koji rukovode ku}om treba da se predaju Gospodu, da Mu se mole, i da shvate da je Gos pod svemogu}, da nas Gospod te{i."

Samo nemojte da vas laù da ova zaboravqe na planeta nije ~istili{te sa puno soba. Sre}an vam put, deco moja, i prona|ite svoju sawanu sobu. Zaboravite na nas {to pre… Ja sam vas ve} izbrisala.[anti}u, [anti}u… Sunce vi{e ne greje, ve} prì. Kaù da je to globalno zagrevawe. Ako…

uuu "Misli su poput pti ca. Ne mo`emo im zabraniti da lete, ali je do nas da li }emo im dozvoliti da slete i napra ve gnezdo u na{oj glavi."

uuu "Kada izgubi{ nadu i pomo} qudsku, potra`i je od Boga samog i dobi}e{ je otkuda se nisi nadao ni zami{qao."

uuu "Ne lutajmo mislima i ne gledajmo {ta drugi rade, nego gledajmo {ta mi radimo, {ta od nas proizilazi, da li te{imo ili osu|ujemo, da li pra{tamo ili volimo."

uuu "Qubav je najja~e oru`je koje postoji, nema te sile i tog oru`ja koje }e mo}i protiv qubavi da se bori, sve se tu ru{i."

I ako su otimali, krali, eksploatisali, cicija{ili, sta ri trgovci, tada{wi kontroverzni biznismeni, opet su sve to ostavqali ota~estvu, da nekako iskupe gre{nu du{u. [ta mi da ostavimo? [ta su na{e zadu`bine? Mo`da treba po

Devoj~ica ka`e majci: "Nema..."

Idite tamo gde }e va{a deca imati neogra ni~ena prava, vi{e hrane koja nema ukus, ja~a svetla koja brè zaslepe; vi{e medijskih slo boda koje }e ih kqukati laìma i zbog kojih }e oslikavati koù demonskim elementima i mewati pol, jer ne znaju ko su i {ta èle.

Imati i nemati

Izgubqene su sve vere, sem religije sticawa.

uuu "Ne smetaju nama dru gi, smetamo samima sebi. Mi mislimo da je zlo napoqu, da kru`i oko nas, ali ako mi ne bismo imali zlo u sebi, ono se ne bi moglo zaka~iti za nas."

NAJLEP[I CITATI OCA TADEJA

Vidim, na trotoaru kontejner za |ubre. Nad wim nagnuta mlada `ena u uflekanoj haqini, koja pamti i boqa vremena. Ne{to gleda. Neko me ne{to Vidim,govori.izkontejnera

Pomislio sam kako bi trebalo da podignem ruke i samo ih gurnem, da bi se one onda rastvorile i pustile dan u ku}u. Nisam mogao.

Otac Tadej, jedan od naj cewenijih duhovnika, iza sebe je ostavio veliki broj pouka i citata. Koji su o `ivotu, braku, qubavi,WegoveBogu…mudre pouke i po u~ne besede su i daqe zvezda vodiqa mnogim qudima.

Gladnio~i.stole}ima, kupujemo vi{e hleba nego {to nam je po trebno. A, onda ga bacamo. Hleb u |ubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.

ge ovog sveta, ve} ~uvaj svoj mir i `ivi sa Bogom. Neka ide kako ide."

"Boqe je trpeti uvredu, nego naneti uvredu"

uuu "Treba da smo mirni. Boqe je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod }e nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam ne}e dati mira. Savest je Bo`anski sud."

uuu "Na{e misli uti~u ne samo na nas, nego na sve ono {to nas okru`uje. Moramo da upu}ujemo dobre misli. Gospod zapoveda da volimo svoje ne prijateqe, ne zbog wih, nego zbog nas samih."

Namaknute àluzine filtrirale su stvarnost, propu{taju}i tek po neku senku da se probije. Taj polumrak, teàk poput olova, a opet neàn poput membrane, obavijao me je i {titio od sveta, od ìvota, od novo nastale

uuu "Pokajawe je izmena ìvota. Potrebno je da ~ovek ode do sve{tenika ili svog bli`weg i da mu kaè {ta mu remeti mir. îm na{i bli`wi sau~estvuju u na{em stradawu, mi dobijamo utehu i snagu.“

Stari beogradski trgovci, progla{eni posle rata okore lim kapitalistima, ostavili su iza sebe zadu`bine. Danas ima mnogo bogatijih od wih, pa opet, niko ni{ta ne ostavqa. Stisli se i }ute.

uuu "Treba da se opusti{. Ne uzimaj previ{e na sebe bri

Stojim zapawen tim prizorom. Moj prijateq, i sam siroma{an, nikada ne baca ostatke hleba u |ubre. On ih stavqa u plasti~nu kesu i pola`e pokraj kontejne ra. Hleb vol{ebno i{~ezava, ~im ovaj u|e u ku}u. Glad ima ~etvore

Ustao sam iz foteqe u kojoj sam proveo jutro, urowen u pro{lost. Napoqu je dan uveliko ve} zagazio u podne. U ku}i je bio sumrak.

Ima li kra}e i stra{nije re~i u na{em je ziku od tog ve~nog "nema"? Ta re~ predugo traje.

Wegove mudre pouke i po u~ne besede su i daqe zvezda vodiqa mnogim qudima

Pri{ao sam prozoru, {kure su bile navu~ene. Da, kao i svakog jutra do tada, evo, ve} ~etrdeset godina, samo, ve} nekoliko dana, neotva rane. Gledao sam u wih, nemo. Tamno drvo trebalo je prelakirati. Sun ce koje se promaqalo kroz retke pukotine obasjavalo je sitna zrnca pra{ine koja su lebdela u vazduhu, uzdi`u}i se i spu{taju}i, ple{u}i.

uuu "@ivot na zemaqskoj kugli manifestuje se mislima. Kakvim se mislima bavimo, ta kav nam je i `ivot."

Lewosamo}e.samhodao kroz ku}u, pu{taju}i sme|e karirane papu~e da se vuku po podu. Nije me bilo briga. Stan sam napamet poznavao, mogao sam i zatvorenih o~iju kroz wega da idem. Ali ne i zatvorene du{e. Muk me je jeo i po`eleo sam da vrisnem, da urlam, samo da ga prekinem. Ne bi bilo nikakve koristi, we nema da mi ~uje vapaj.

IVANA RADOJI^I]:

QIQANA ]ITI]: po`uriteSamo

Na{i, koji su uspeli u belom svetu: nafta{i, bankari, in dustrijalci... niko da pokloni gradu ~esmu, javnu zgradu, skul pturu, stipendiju, topli obrok za sirotiwu... Kome }e sve to da ostave? Svojoj deci? Ali, zna se: uvek postoji generacija koja sti~e, i ona druga, koja rasipa. Niko ne}e ni{ta poneti na onaj svet, kada jedanput bude odlazio.

kao svetovni diplomata (15)Pi{e:

15.

24 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. FEQTON

1810. - U Meksiku je po~eo ustanak protiv {panske vla sti koji je s prekidima trajao do 1820, kada je progla{e na nezavisnost Meksika od [panije.

2015. - U Ma|arskoj je stupio na snagu novi paket mera stro`e kontrole za spre~avawe prolaska migranata preko wene teritorije i uspostavqawe kontrole nad spoqnom grani com [engena.

Srbija neko vreme potom nije imala nikakvih spoqnopoliti~kih problema sve do ratnog sukoba Epiraca sa Buga rima na pritoci Marice, Klokotnici u martu 1230. godine, {to je dovelo do neo~ekivanog sloma Epirskog carstva u kome je pobe|eni epirski car Teodor zarobqen a potom i oslepqen.

U okviru toga on se prvo posvetio kanonizaciji preminulog brata, monaha Simona (Stefana Nemawe II Prvoven~a nog), kao i sve~anom prenosu wegovih mo{tiju iz manastira Studenice u @i~u, koju je preminuli kraq i podigao.

Po{to je krunisao svog mla|eg bra tanca Vladislava, Sava je prihvatio i da mu diplomatski pomogne da se pri bli`i mo}nom bugarskom caru, Jovanu II Asenu, time {to je pristao da u wegovo ime u Bugarskoj isprosi carevu k}erku, Beloslavu, {to mu i uspeva.

1935. - Nema~ki Rajhstag na vanrednom zase dawu u Nirnbergu doneo je zakon o oduzimawu dr`avqanstva Nemcima jevrejskog porekla i zakon o za{titi nema~ke krvi i ~asti kojim je bilo zabraweno sklapawe brakova izme|u Nemaca i Jevreja i zapo{qavawe Nemaca kod jevrejskih poslodavaca.

2011. - U Pragu je u 100. godini preminuo slavni ~e{ki reìser Otakar Vavra, iza koga kao scenariste i reìsera ostaje 80 filmova i izuzetne klase na pra{koj Filmskoj akademiji iz kojih su iza{li reìseri kao {to su Milo{ Forman, Jirì Mencl ili Emir Kusturica.

BORBA ZA VLAST ME\U NEMAWI]IMA:

1890. - Ro|ena je engleska kwi`evnica Agata Kristi, autor popularnih kriminali sti~kih romana i pozori{nih komada, jedan od najuspe{ni jih pisaca svih vremena sa dve milijarde prodatih kwi ga ("Ubistvo u Orijent ek spresu", "Mi{olovka", "Va{ar zlo~ina").

Ovaj zna~ajan doga|aj je imao jakog politi~kog odjeka i u Srbiji, jer je zbog wega kraq Radoslav preko no}i ostao bez svog jedinog mo}nog za{titnika, a on nije imao ni trunke dràvni~ke flek sibilnosti svoga oca, Stefana Nemawe II Prvoven~anog, koji bi se tad na we govom mestu potrudio da {to pre na|e i neki legitimni na~in kojim bi mogao da se pribliì Bugarima. A pod novim i uglavnom po Radoslava nepovoqnim politi~kim uslovima su mu se i wego vo grkofilstvo i uticaj wegove supruge Epirke Ane smesta obili o glavu, jer se neobuzdana srpska vlastela odmah po bunila i po~ela da kao novog i boqeg kraqevskog kandidata istura wegovog mla|eg brata Vladislava, uz opravdawe da je wena pobuna prirodan rezultat evidentne mentalne neura~unqivosti dotada{weg srpskog kraqa. Neko vre me je Radoslav uspevao da se vlasteo skoj pobuni odupre, ali je sredinom je seni 1233. godine wegov otpor kona~no slomqen i on je tad sa ènom Grkiwom morao da beì prvo u Dubrovnik, a po tom u ArhiepiskopaDra~.

Sukob izme|u kraqa Radoslava i wegovog brata Vladislava na kraju krajeva bio je tipi~na me|usobna borba za vlast izme}u pripadnika loze Nemawi}a. To potvr|uje i mno{tvo drugih kasnijih doga|aja u hronologiji te dinastije. No nije ni potrebno to dokazivati obiqem kasnijih primera, jer je vi{e nego dovoqno ovde pomenuti i da uspe{no uzurpatorstvo trona nije ni kraqa Vladislava usre}ilo, po{to je i wega 1243. godine na sli~an na~in sa prestola sru{io we gov ro|eni mla|i brat Uro{.

2000. - U Sidneju su otvo rene 27. Olimpijske igre. Sportisti SR Jugoslavije su na tim igrama osvojili tri medaqe - zlatnu odboj ka{i, srebrnu Jasna [eka ri} u ga|awu iz vazdu{nog pi{toqa, a bronzanu vater polisti.

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

smiri i svoje bratance, no svi ti napo ri mu nisu uspevali. Izgleda da su tad wegove simpatije bile vi{e na strani legitimnog vladara kraqa Radoslava, iako je shvatao da je u tim okolnostima Vladislav bivao sve ja~i i ja~i. I na kraju, kada je progres ovog politi~kog prevrata po~eo da dovodi u opasnost i daqi opstanak srpske dr`ave, unu tarwi instinkt prakti~nog diplomate u Savi je ponovo proradio i naveo ga da najzad pusti Radoslava niz vodu i pristane da ozakoni Vladislavqevu nadmo} nad svojim starijim bratom time {to }e ga, i pored svojih dotada{wih rezervi prema wegovom buntovni~kom grabqewu prestola, ipak krunisati kao tre}eg legitimnog srpskog kraqa.

DOGODILO NA DANA[WI DAN

lll U slede}em broju:

Verovatno umoran od svih tih novih svetovnih pregovora, a i zato {to mu je wegov duboko usa|eni diplomatski in stinkt nagove{tavao da za dobro srp ske dràve on treba da dok je jo{ uvek u snazi odredi i rukopoloì sebi dostoj nog crkvenog naslednika, koga bi onda mogao da svojim autoritetom podrì, Sava krajem 1233. godine odlu~uje da svoj arhiepiskopski poloàj ustupi svo me u~eniku i favoritu jeromonahu Arse niju Sremcu.

septembar

2006. - Umrla je Orijana Fala~i italijan ska novinarka i nekada{wi ratni izve{ta~, poznata po beskompromisnim intervjuima sa svetskim liderima i provokativnim stavovi ma.

Sava je pregovarao sa puno diplomatske suptilnosti

Kraq Prvoven~anogsredwiVladislav,sinStefana

Savu je ovaj bratski sukob odmah podsetio na vremena kada je on morao da re{ava sli~an razdor iz me|u wegove bra}e velikog kneza Vuka na i velikog `upana Stefana Nemawe II, te je na sli~an na~in poku{avao da

URO[ RU[I VLADISLAVA

Srpska vlastela je dr`avne interese podre|ivala li~nim

Po povratku u Srbiju, arhiepiskop Sava je nastavio svoje crkvene i pastir ske poslove u zemqi.

1822. - Britanske trupe zauzele su Kairo, a Rabi-pa{a, koji se predao Britancima, proteran je na Cejlon. Kairo je ostao pod britanskom kontrolom do 1922, kada je Egipat proklamovao nezavisnost a grad po stao prestonica dr`ave.

1967. - Komandant egipatskih snaga u {estodnevnom ratu sa Izraelom u junu 1967, Abdel Hakim Amer, izvr{io je samoubistvo. U tom ratu Izrael je gotovo uni{tio egipatsko vazduhoplovstvo, zauzeo Sinaj i prodro do Sueckog kanala.

2018. - Ameri~ka svemirska agencija (Nasa) lansirala je laser u orbitu namewen prou~a vawu leda i wegovog topqewa na Zemqi. Sate lit te`ak pola tone, lansiran je s vojne baze u ameri~koj saveznoj dr`avi Kaliforniji.

1916. - U bici na Somi u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi put upotrebili tenkove, napravqene prema projektu Ernesta Svintona.

1972. - [panija i Sovjetski Savez potpi sali su ugovor o trgovini, prvi ugovor dve zemqe od okon~awa [panskog gra|anskog rata (1936-39).

1987. - Nema~ki hakeri poznati kao "Haos klub" upali su u kompjuterski sistem Nase i instalirali program nazvan "Trojanski kow".

Ose}aju}i tada u srì svoga bi}a da sudbina te autokefalne crkve koju je on stvorio u mnogome zavisi i od snage li~nosti wenog slede}eg, arhiepiskopa, Sava je hteo da sebi da vremena da svom nasledniku pomogne da na re{avawu va`nih crkvenih pi tawa izgradi takvu li~nost. I wegov izbor Arsenija Sremca za tu funkci ju (koji je u stvari poreklom bio iz Ma~ve) je u mnogome bio pun pogodak, jer je taj wegov u~enik ostao na ~elu srpske crkve tridesetak narednih go dina tako uspe{no brane}i postignu}a svoga prethodnika Save da je i on nakon svoje smrti 1266. godine pro gla{en srpskim svetiteqem. @alosno je da je o kraqu Radoslavu jo{ za wegovog ìvota a i kasnije pre ovla|ivalo ube|ewe, kakvo u istoriji obi~no pi{u pobednici, po kome se gu bitniku uvek pripisuje sve najgore. A i u uobi~ajenom svaqivawu krivice za wegovu zlu sudbinu na wegovu ènu ima dosta preterivawa, jer niko od isto ri~ara koji to ~ine ne pomiwe da je i kraq Vladislav bio pod sli~nim bugar skim uticajem wegove ène, Beloslave. A to {to je Radoslav o~ito bio veoma naklowen Epiru nije ni bila politika koju je on po~eo nego politika wegovog oca Stefana Nemawe II Prvoven~anog zbog koje ga je i oènio epirskom prin cezom,KraqAnom.Radoslavqeve najve}e vla darske gre{ke su bile fatalna nesmo trenost u stalnom pokazivawu svog grkofilstva, nedostatak politi~ke fleksibilnosti, a i nedostatak ~vrsti ne u odupirawu pobuni razularene srp ske vlastele koja je uvek bila spremna da podredi dràvne interese svojim li~nim.

Sveti Sava Nikola Morav~evi}

da u|e u ~amac, upu}uju}i ih da spasavaju one koji ne znaju da pli vaju”, pisao je Najhold.

PESMA ZA 15. RO\ENDAN

„Masovne sahrane vi{e od 70 poginulih odràne su 11. septem bra u Beogradu i Zemunu, a tada su i le{evi utopqenika iz dru gih gradova ispra}eni u Zagreb, Sarajevo, Mostar... U Zemunu je àlost zahvatila ceo grad. Muzi ka po kafanama nije svirala, za tvorene su zanatske radwe, a na grobqu oko dve kapele sleglo se vi{e od 10.000 qudi. Brod ’Ni{’ je uz pomo} ronilaca i dizalice ’So~a’ ubrzo izva|en iz reke, pot puno neo{te}en u poloàju kao da plovi. Posle ~i{}ewa i repara cije dobio je novo ime – ’Senta’ i do 1956. saobra}ao na redov noj liniji Smederevo–Kovin”, sa~uvao je u svojim bele{kama Najhold.

Tvrdwa da je pesma posve}ena Kata rini bila je uvre`ena sve do po~etka 21. veka kada je Narodni muzej u Kragujevcu do{ao do izdawa srpskih natpeva ~e{kog kompozitora Alojza Kalauza i objavio fototipsko izdawe. Kalauz je te svoje natpeve, me|u kojima je i pesma „[to se bore misli moje„, posvetio Kleopatri Ka ra|or|evi}, }erki kneza Aleksandra Ka ra|or|evi}a. Naravno, neki istori~ari su i ovu tvrdwu odbili, ali…

R. N.

UDAJA I SMRT SA 20 GODINA

oluja sa ki{om, gradom i vetrom koji je duvao brzinom ve}om od 100 kilometara na sat.

Knez Mihailo Obrenovi} bio je jed na od najuticajnijih, ali i najtragi~ni jih li~nosti u doma}oj istoriji. Tu tra gi~nost upotpunio je i nesre}ni qubavni `ivot. Prava tuga i se ogleda i u wegovoj pesmi „[to se bore misli moje“ za koju se do 2003. godine pogre{no smatralo da je bila posve}ena Katarini Konstantino vi}.

Kleopatra se krajem januara 1855. uda la za Milana Petronijevi}a iz Jagodine, sekretara Srpske agencije u Carigradu, dugogodi{weg diplomatskog predstavni ka na turskom dvoru, ministra inostranih dela i poslanika u Berlinu, Bukure{tu, Be~u i Petronijevi}Petrogradu.je bio prvi Jagodinac sa fakultetskom diplomom. Diplomi rao je na Pravnom fakultetu u Hajdel bergu, a bio je diplomata, politi~ar i akademik.Na`alost, wegova sre}a sa Kleo patrom kratko je trajala. Kleopatra je umrla 1. jula 1855, u bawi Glajhenberg u [tajerskoj, iako je imala samo 20 godina, pet meseci posle ven~awa. Weno telo je balsamovano i sme{teno u porodi~nu kosturnicu grofa Vikenburga u Be~u, a Kleopatrin ro|eni brat kraq Petar I Kara|or|evi} prebacio je weno telo u kriptu u Topoli.

Dan kada je potonuo putniåki brod „Ni{”

„[to se bore misli moje Iskustvo mi }utat' veli, Be`'te sada vi oboje Nek mi srce govori.

Na dan 9. septembra pre ta~no 70 godina u blizini Zemu na dogodila se jedna od najve}ih tragedija jugoslovenskog re~nog brodarstva – potonuo je putni~ki brod „Ni{”. Bilans ove tragedije su 104 `rtve, dok se iz talasa Du nava spaslo samo tridesetak put nika. Nesre}u je pre`iveo i ka petan broda Ferdinand Nobilo koji je posle istrage oslobo|en krivice. O onome {to se dogo dilo u blizini Velikog ratnog ostrva pisao je Branko Najhold, hroni~ar Zemuna.

S obzirom na to da je Kleopatra odra stala na nivou dostojnom izdanku dina stije koja je vladala Srbijom, vodilo se ra~una i o wenom obrazovawu. Dve godine starija sestra Poleksija i ona dobile su privatnog u~iteqa, i to Matiju Bana koji je samo zbog wih doputovao iz Carigrada. Weni savremenici ka`u da je bila veoma lepa, ali u isto vreme i vrlo povu~ena. U wu je bio zaqubqen i sam knez Mihailo Obrenovi}.

OBRENOVI] KOJI JE LUDO VOLEO KARA\OR\EVI]KU:

Prvi pogled oka tvoga sjajnom suncu podoban plenio je srce moje, u~inio robom ga.

Sve do 2003. verovalo se da je pesma bila namewena Katarini Konstantino vi}, a onda je u jednoj uru{enoj somborskoj ku}i slu~ajno prona|en notni zapis me

putnika od dozvoqenog. Tako je i ’Ni{’ oko 13 ~asova, bio krcat putnicima, ~iji broj nikad nije ta~no utvr|en. Na beogradskom pristani{tu je prodato 106 ka rata, ali su takve karte va`ile ceo dan, pa je na brodu sigurno bilo i onih koji su ih kupili ra nije. Bilo je i mese~nih karata, a prodavale su se i na samoj la|i”, pisao je Po{toNajhold.senevreme spremalo, a da ne bi jo{ opteretio ve} putni cima prepun brod, kapetan Fer dinand Nobilo odlu~io je da pre zakazanog polaska krene za Ze mun, za {ta je dobio i odobrewe nadle`nog slu`benika. „Ni{” je iz beogradskog pristani{ta isplovio u 13.07, ali ga je ve} kod Velikog ratnog ostrva, kod u{}a rukavca Dunava u Savu, zahvatila

utopilo zajedno sa majkom. Zemu nac Dragoqub Jovanovi} tog jutra je saznao da je postao otac pa je oti{ao u Beograd da kupi poklo ne, ali nikada nije uspeo da ih uru~i niti da vidi novoro|en~e. Marija Dimitrijevi} utopila se zajedno sa dve maloletne }erke, dok je tre}a devoj~ica izbegla zlu kob: majka je zamolila pozna nicu da je preveze u Zemun slede}im brodom. Jedan ~ovek spasao se presamitiv{i se preko veli kog sve`wa novina i sa~ekav{i dolazak spasilaca.

„Od desetine gotovo nevero vatnih pri~a izdvaja se i ova: gimnazijsku profesorku Emiliju Kati} spasao je jedan wen u~enik da bi ga ona nepunu godinu dana kasnije oborila na godinu! Zabe le`eno je i da se nekoliko ne pliva~a spaslo, ali i da se vi{e dobrih pliva~a udavilo, pre sve ga zbog velike panike. Dosta wih je skon~alo u brodskom salonu jer nisu uspeli da iza|u. Dodatno je nesre}u ote`alo i to {to su pri prodoru vode svi pohrlili na jednu stranu. U brodskom salonu kasnije je prona|eno 56 le{eva. Posade desetak ~amaca koje su sa obale uprkos jakom vetru pohita le u pomo} mogle su da spasu samo one koji su uspeli da isko~e sa broda. Spasioci su kasnije pri~a li da je nekolicina qudi odbila

Da te qubim, ah, jedina celom svetu kaza}u, sam' od tebe, ah, premila, ovu tajnu sakri}u“.

^e{ki kompozitor i pijanista Alojz Kalauz koji je tih godina boravio u Beo gradu, za Kleopatrin 15. ro|endan je kom ponovao pesmu „[to se bore misli moje“ ba{ na osnovu pesme kneza Mihaila. Alojz Kalauz bio je prvi klavirski pe dagog u Srbiji. Na dvoru kneza Aleksandra

u Beogradu boravio je od 1843. do 1858. Va`na oblast wegovog delovawa bilo je prikupqawe i bele`ewe narodnih me lodija. Rezultat tog istra`iva~kog rada objavqen je u sveskama srpskih pesama za klavir. Prvu svesku srpskih natpeva „[to se bore misli moje„, sa nema~kim prevodom „Warum kämpfen meine Gedan ken„, od 22 kompozicije, Kalauz je {tam pao u Be~u sredinom pedesetihih godina 19.

Ipak,veka. ne zna se kakva su bila Kleopa trina ose}awa prema Mihailu. Ono {to je sigurno je da knez nikako nije smeo zbog sva|e koja je vladala izme|u dve dinasti je da se na bilo koji na~in upusti u qubav sa mladom Kleopatrom.

jednoj od najve}ih posleratnih re~nih tragedija koja se pre 70 godina dogodila nadomak Velikog ratnog ostrva stradale su 104 osobe, a samo je tridesetak spaseno

Sudbina, splet okolnosti, vi{a sila... A mo`da nesre}e ne bi ni bilo ili bi bilo mawe `rtava da je kapetan Nobilo sa~ekao red vo`we. Verovatno ne bi ni krenuo iz pristani{ta jer bi oluja ve} po~ela, da je most bio otvoren, putnika bi sigur no bilo mawe… da ba{ na mestu prevrtawa bageri nekoliko dana ranije nisu produbili re~no dno, mo`da bi se vi{e qudi do~epalo povr{ine... da je, da je…

„Jedan sna`an talas nagnuo je brod, pa krmano{ Jovan Gvoz di} nije uspeo da okrene pramac ka vetru, niti da brod pribli`i obali. Novi udar vetra prevrnuo je brod u 13.12 ~asova, a u nared nih nekoliko minuta on je potonuo na dno, na dubinu od 14 metara”, stoji u Najholdovim hronikama Zemuna.Uonih nekoliko minuta ko liko je agonija trajala doga|ale su se prave pojedina~ne trage dije. Jedna devojka uspela je da ispliva do obale da bi tu nepun minut kasnije izdahnula. Jedan major je, plivaju}i jednom rukom, spasao dete za koje je tek na oba li utvrdio da je tu|e – wegovo se

Slobodan Jovanovi} je zapisao: „Zbog Mihailove nere{ivosti pitawe o wego voj ènidbi stajalo je gotovo tri godine na dnevom redu i bilo je neprestano pre tresano od publike. Ceo mladi Beograd pevao je „[to se bore misli moje“, jednu pesmu za koju se govorilo da ju je ispevao sam knez u svom qubavnom jadu. Qudi su se ~udili kako jedan tako zaqubqen ~ovek ne moè da se odvaì na ènidbu„.

Istori~ar Slobodan Jovanovi} je u delu „Druga vlada Milo{a i Mihaila“ iz neo pretpostavku da je knez Mihailo pe smu posvetio svojoj sestri~ini i nesu|enoj supruzi Katarini Konstantinovi}, }erki Anke Konstantinovi} i unuci Jevrema Obrenovi}a, Mihailovog strica. Ta qu bav izme|u Mihaila i Katarine je zaoku pqala pa`wu onda{weg Beograda u drugoj polovini {ezdesetih godina 19. veka.

lodije za ovu pesmu, kompozitora Alojza Kalauza. To je autenti~ni dokument na 18 strana, {tampan u Be~u na francuskom je ziku, i na wemu je Mihailova posveta upu} ena Kleopatri Kara|or|evi}.

Kleopatra Kara|or|evi} je bila jed na od u~enijih `ena u Srbiji tokom 19. veka. Bila drugo dete kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, sina vo`da Kara|or|a i knegiwe Perside. Bila je starija sestra kraqa Petra I, ro|ena je novembra 1835. godine u Krajovi, u Vla{koj, gde joj je poro dica `ivela u to vreme.

^etvrtak 10. decembar 2020. 25^etvrtak 15. septembarRIZNICA

„Ve} krajem 1945. godine, most izme|u Zemuna i Beograda ospo sobqen je za saobra}aj, ali su ova dva grada i daqe sve do sredine pedesetih godina bili spojeni i brodskom vezom. Upravo na toj brodskoj liniji dogodila se naj ve}a posleratna re~na tragedija u Jugoslaviji. Po~etkom septem bra 1952. godine most je zatvoren zbog rekonstrukcije, pa se iz Ze muna u Beograd i obratno i{lo ili brodom ili autobusima koji su dolazili do mosta, a putnici ga zatim pe{ke prelazili. Na dan 9. septembra, most je bio za tvoren za pe{ake, a re~ni saobra}aj su obavqali brodovi ’Zagreb’ i ’Ni{’. Bili su to mali brodovi, kapaciteta do 60 putnika, koji su tih dana, zbog ote`anog drumskog saobra}aja, prevozili ve}i broj

KO JE KLEOPATRA KARA\OR\EVI]?

Knez Mihailo posvetio je åuvenu pesmu devojci iz suparniåke dinastije!

„On je do{ao 17. marta 2016. godine u manastir. Zadr`ao se ne{to mawe od sat vremena. Obi{ao je na{u ekonomiju, po zdravio se sa radnicima. Bio je na jednom kratkom poslu`ewu ovde u manastiru i nakon toga je primio {ti}enike iz na{ih zajednica koji se bave odvika vawem od narkotika i ostavio jedan nov~ani prilog za te zajed nice“, navodi jeromonah.

QUBAV: Slobodni Rakovi mogu u}i u vezu sa osobom koja im se dugo dopada. Zauzete Rakove ne o~ekuju ve}e promene, bi}ete usmereni na dom i u`ivawe u mirnim partnerskim trenucima. PO SAO: Poslovni saradnici su ponosni na va{e znawe, ista}i}e vas i va{e sposobnosti. U`ivajte u pa`wi! Mnogi }e dobiti povi{icu, nedeqa pred vama je uspe{na. ZDRAVQE: Nema ve}ih promena.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Posvetite se qubavi! Zauzete o~ekuju romanti~ni trenuci sa partnerom, pruì}e vam se prilika da otputujete tokom vikenda. POSAO: Ne}ete odoleti kupovinama, kupova}ete sa uìvawem i uga|ati sebi ali i drugima. Ukoliko moè te posvetite se nezi svog tela. Oslobodite se od negativnih emocija ali nemojte zapostaviti va`ne poslovne obaveze. ZDRAVQE: Osetqivost o~iju.

QUBAV: Pozitivna energija ose}a se u vazduhu. Naredna nedeqa done}e vam prijatne emocije ali slobodni nisu spremni za ulazak u vezu. Zauzete Ribe o~ekuju lepi zajedni~ki trenuci. POSAO: Po slovna situacija je stabilna, ovde vas ne o~ekuju ve}e turbulencije. Naredna nedeqa je opu{taju}a, mo`ete da je isplanirate sa dragim qudima i or ganizujete zanimqiva dru`ewa. ZDRAVQE: Sjajno. ХОРОСКОП

ENGLESKI KRAQ U SRPSKOJ

SVETIWI: Kako je manastir Koviq ugostio ^arlsa III!

QUBAV: Ne zaboravite da posvetite malo vre mena sebi i ispunite neke od svojih `eqa. U pro teklom periodu ste zapostavili sebe i svoje telo, pa je idealno vreme za odmor. POSAO: O~ekuje vas finansijski dobitak, rasporedite razumno novac. Niste zadovoqni trenutnom poslovnom situacijom ali ni radom svojih saradnika. Poku{ajte da pomo gnete svom timu. ZDRAVQE: Dobro se ose}ate.

ZANIMQIVOSTI DU[ANOVOG ZAKONA 1349. GODINE, DONETOG PRE 673 GODINE Strogo ka`wavao korupciju, nasiqe u porodici, smrtna kazna samo u jednom slu~aju...

za obnovu manastira Hilandara“, isti~eManastirjeromonah.Koviq osnovao je Sveti Sava u 13. veku, ali o tome ne postoje nikakvi istorijski izvori. Najraniji pisani spomen nalazi se u Minhenskom psalti ru iz 14. veka, ali bez datirawa. Manastir je pod za{titom dr`a ve od 1949. godine kao spomenik kulture. M. T.

QUBAV: Prija}e vam boravak u prirodi. Slo bodne Lavove o~ekuje mirna nedeqa. Pred Lavo vima u vezi i braku su mawi izazovi, sukobi}ete se sa partnerom oko finansija i na~ina na koji tro{i novac. POSAO: Nemojte odustati od svojih planova, sa~ekajte povoqniji trenutak za pred stavqawe istih. U kolektivu se ose}a blaga nape tost. ZDRAVQE: Prija}e vam fizi~ka aktivnost.

po rukavcu pored manastira.

„Bio je odu{evqen“, dodaje jeromonah Kozma. „Poznata je we gova privr`enost pravoslavqu i da je nekoliko puta bio na Svetoj Gori. Op{te je poznato da je posle po`ara u manastiru Hilandaru 2004. godine, zajedno sa svojim ocem Filipom, koji je ina~e pravoslavne veroispove sti, dao veliki nov~ani prilog

Zakonikom je uveden i sistem sudske porote, ~ija brojnost je za visila od dela za koje se sudi…

Car Du{an je ukinuo trgovinu zlatom i zlatarski zanat, osim u posebnim slu~ajevima: Zlatara u `upama po zemqi carevoj nigde da nije, osim u trgovima gde je po stavio car novac kovati.

Princ od Velsa, pre odlaska u Novi Sad, provozao se ~amcem

MOZAIK

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Trenutni aspekti na nebu iznova stva raju konflikte u odnosu sa partnerom. Nemate strpqewa {to nikako nije tipi~no za va{ znak. Slobodne ne o~ekuju promene, usmereni ste na sebe i svoje potrebe. POSAO: Trudite se da ostanete fokusirani na svoje poslovne poduhvate i zavr{i te ih na vreme. Trenutno niste zainteresovani za ulazak u nove projekte.ZDRAVQE: Naspavajte se.

QUBAV: Stavite fokus na sebe, svakodnev no ste usmereni ka drugim qudima i analizirate wihova dela i re~i {to vas iscrpquje. Zauzeti Jar~evi su usmereni ka partneru i poku{avaju da mu ugode. POSAO: Trenutno vam u fokusu nije po sao, finansije su stabilne i posvetili ste se pri vatnom `ivotu. Nemojte da preispitujete svoje spo sobnosti! ZDRAVQE: Nemojte se prejedati.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

pi, ili u katunu, da plati tisu}u perpera, ako li sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera.

Otsada unapred da je porota i za mnogo i za malo: za veliko delo da su dvadeset i ~etiri porotnika, a za pomawu krivicu dvanaest, a za malo delo {est po rotnika. I ti porotnici da nisu vlasni nikoga izmiriti, osim da opravdaju ili opet da okrive. I da je svaka porota u crkvi, i pop u ode`dama da ih zakune, i u poro ti kamo se ve}ina kunu, i koga ve}ina opravda, tima da se veruje.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Zakonikom su predvi|ene ve}inom vrlo stroge kazne za kra|e i razbojni{tva, za paqevinu u selu i van sela, za povredu tu|ih granica i uop{te povredu tu|e zemqi{neZakonikomsvojine.sepropisuju kazne za krivi~na dela protiv li~no sti, za ubistva, za telesnu povre du, za silovawe, za uvredu delom i re~ju. Najzad, Du{anov zakonik, naro~ito u prvim svojim ~lano vima, nare|uje da se kazne svi oni koji rade protiv crkve ili ne po{tuju crkvene propise, ali je ujedno i strog prema crkvenim nepo~instvima.Takoseu~lanu 13, koji nosi naziv O episkopima, ka`e: I mitropoliti, i episkopi, i igumani, da se ne postavqaju mitom. I ko se na|e da je mitom postavio mitropolita, ili epi skopa, ili igumana, da je proklet i onaj koji ga je postavio.

QUBAV: Romanti~ni ste, trudite se da ugodite partneru i da ulep{ate svaki zajedni~ki trenu tak. Slobodne o~ekuje zanimqivo poznanstvo, ali ne}ete `eleti da nastavite ovaj kontakt. POSAO: Potrudite se da budete skoncetrisani kako bi is punili sve radne obaveze na vreme. Finansijska situacija je povoqna. ZDRAVQE: Nemojte odustati od treninga, va{a ki~ma bi}e vam zahvalna.

QUBAV: Device su zaqubqene do u{iju, neko iz va{e okoline pokrenu}e leptiri}e u stomaku. Zauzeti izazivaju qubomoru kod partnera, prija vam pa`wa koju vam partner pru`a. POSAO: Mno ge Device u narednoj nedeqi planiraju odlazak na odmor ili kra}e putovawe. Naredna nedeqa nije najboqe aspektovana za nove poslovne poduhvate, iskoristite je da se odmorite. ZDRAVQE: Dobro.

dru{tvenom ure|ewu, u Du{ano vom zakoniku najvi{e je odredaba o krivi~nim delima i kaznama.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

НЕДЕЉНИ

postojaweSimptomi

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Du{anov zakonik je pisan na narodnom, starosrpskom jeziku, za razliku od drugih zakonika tog doba koji su pisani latinskim jezikom. Du{anov zakonik nije u potpunosti originalno delo, postoje brojni izvori iz kojih su ~lanovi preuzimani: staro slo vensko i srpsko obi~ajno pravo, ranije poveqe srpskih vladara, vizantijsko pravo, statuti pri morskihJedangradova.odnajva`nijih zada taka Du{anovog zakonika bio je da u~vrsti prostranu Du{anovu dràvu, da ujedna~i pravne propise ra zli~itih oblasti carstva i zbliì no voosvojene gradove i oblasti.Posvom sadrà ju Du{anov zakonik pretstavqa skup propisa iz raznih oblasti prava. Naj vi{e je u wemu propi sa o ure|ewu dràve, o organima vlasti - o vladaru i vlasteli, svetovnoj i crkvenoj, o wihovim obaveza ma i pravima, o wi hovim brima.odnosimaodnosimame|usobnimiwihovimpremasePoslepropisaodràvnom

QUBAV: Zauzete o~ekuje zanimqiva nedeqa sa partnerom, pred vama su zajedni~ka druèwa. Uìva}ete u smehu i razgovorima sa qudima koji su vam dragi. Slobodni }e uìvati u neobaveznom flertu. POSAO: Imate ose}aj da vas pritiskaju sa svih strana i da ne moète da ispunite sva o~e kivawa. Napravite racionalan plan, rasporedite posao. ZDRAVQE: Osetqiva vam je koà.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Slobodne [korpije i daqe vagaju, ni ste prona{li odgovore na pitawa koja vas mu~e i niste sigurni da li u}i u novu vezu. Dopustite vremenu da poka`e svoje. Zauzete [korpije, nemoj te flertovati. POSAO: Poslovna situacija je sta bilna, zaista ste se trudili da postignete balans. Nemojte se zamerati nadre|enima, izbegavajte su kobe. ZDRAVQE: Nema ve}ih promena.

26 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Du{anov zakonik (Zakon bla govjernago cara Stefana) je naj zna~ajniji pravni spomenik srp ske dr`ave iz doba Nemawi}a. Donet je na saboru u Skopqu 1349. godine (prvih 135 ~lanova), a do puwen na saboru u Seru 1354. sa jo{ 66 ~lanova, tako da ima uku pno 201 Original~lan.Du{anovog zakonika nije sa~uvan, ali su se sa~uvali mnogobrojni prepisi (preko 20) u periodu od XIV do XVI veka. To svedo~i o wegovoj primeni ne samo u sredwem veku, ve} i kasni je pod Turcima u okviru crkve.

Zakonik reguli{e nasiqe u porodici, ali i generalno. U delu 53. O nasiqu, pi{e: Ako koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke otseku i nos sare`e; ako li sebar uzme silom vlastelinku, da se obesi, akoli svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke otseku i nos sa re`e. (sebar – sluga, prim.aut)

QUBAV: Partneru je potrebna va{a podr{ka, pokaìte mu koliko mu verujete. Nemojte se upli tati u besmislene rasprave oko sitnica. Slobod ne o~ekuje mirna nedeqe. POSAO: Ose}ate odgo vornost na svojim ramenima i niste sigurni kome moète da verujete. Poku{ajte da odmorite, misli }e vam se razbistriti. Ne moète re{iti sve po slovne izazove preko no}i. ZDRAVQE: Migrena.

Car Du{an u 14. veku predvi|a smrtnu kaznu samo u slu~aju ubi stva ~lanova porodice: Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u`u

Ko se na|e da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili ~edo svoje, da se taj ubica sa`e`e na ogwu.

Zoran Vla{kovi}

Tokom boravka u Srbiji 2016. godine, kraq ^arls Tre}i, tada princ od Velsa, obi{ao je i ma nastir Koviq, a monasi tog ma nastira rado se se}aju vremena provedenog sa britanskim suve renom.Me|u bratstvom manastira Koviqa koje je do~ekalo princa ^arlsa bio je i jeromonah Kozma.

„Verovatno }ete nakon ume rene ili intenzivne aktivnosti ignorisati umor, znojewe, krat ko}u daha ili vrtoglavicu. Ipak, ako se u~estalo pojavquju, pogo tovo dok odmarate ili obavqate neku laganu aktivnost, ovi simp tomi ne bi smeli da se ignori{u.

GVO@\E VAM JE NISKO

MO@ETE DA IMATE UGRU[AK, A DA TO I NE ZNATE

Doma}a kujna

Namirnice pune {e}era, soli i masno}a koje nemaju veliku nutritivnu vrednost najve}i su neprijateq energije. Naglo podi`u nivo {e}era u krvi, ali jednako naglo i padaju i dovode do ose}aja pos panosti.

Simptomi koji ukazuju na postojawe krvnih ugru{aka Navike koje poja~avaju umor

}an prirodni imunomodulator koji aktivira unutra{we za{titne rezerve, poma`e da se odupremo prehladama i promovi{e brz oporavak.

Maline su veoma korisne za zdravqe, tako da mo`ete bezbedno da ukqu~ite ove ukusne bobice u svoju svakodnevnu ishranudodajte ih u kola~e ili smutije, pravite pite i xemove sa wima, a tako|e ih jedite sirove, jer su tako najzdravije.

Ne kaè se bez ra zloga da je doru~ak naj va`niji obrok u toku dana, jer upravo on daje energiju za pokretawe metabolizma. Brojne studije pokazuju da su qudi koji ne doru~kuju sklo niji hroni~nom umoru, kaè nu tricionista Ejmi Gudson. Ona obja{wava da je idealan po ~etak dana punog energije do ru~ak sa ìtaricama i sveìm vo}em.

SLABOST, ILIPROBLEMIMU^NINA,SAVIDOMGOVOROM

ALKOHOL

DETOKSIKACIJU ORGANIZMA

ishrani.Tonaro~ito dolazi do izra`aja u vru}im me secima. Zeleno lisna to povr}e, meso i jaja odli~an su prirodan na~in da nadoknadi te gvo`|e.

PREMALO PIJETE VODU

„Krvni ugru{ci mogu da budu tihe ubice. Mogu da se manife stuju na mnoge na~ine i dove de do ozbiqnih komplikacija. Pu{ewe, visok krvni pritisak odre|eni lekovi, poput estro gena pove}avaju rizik od razvo ja krvnih ugru{aka. Poznavawe simptoma mo`e da vam sa~uva `ivot“, rekao je medicinski teh ni~ar [in Mar~eze.

^etvrtak 10. decembar 2020. 27^etvrtak 15. septembarZDRAVQE

ili toplu ko`u na odre|enom podru~ju, potra`ite lekarsju pomo} {to je pre mogu}e.

i u~initi proces detoksikacije uspe{nijim. MALINE JA^AJU IMUNITET ^iwenica je da su maline poznate po svo jim lekovitim svojstvima. Zaista, to je mo-

MALINE SU ODLI^NE ZA

Krvni ugru{ak u plu}ima na ziva se plu}na embolija i onemo gu}uje ulazak kiseonika u krv.

Malina je rekorder po sadr`aju organ skih kiselina i antioksidanata. Ove sup stance su obavezne u ishrani svih koji se bore za lepotu ko`e.

Ri`oto sa pile}im mesom koji se jednostavno priprema.

OTICAWE, BOL, PROMENA BOJE ILI U@ARENA KO@A UDOVA

Pored ogromnog sadr`aja vitamina C, ma lina se mo`e pohvaliti i listom vitamina A, E, PP, B6, B2, B1, folne kiseline, gvo`|a, bakra, kalijuma, magnezijuma, kobalta, kal cijuma, cinka.

NE DORU^KUJETE

„Ako niste sigurni u znakove krvnog ugru{ka, moète nate~enu ili promewenu boju koè na udo vima pogre{no pripisati nedav noj povredi ili zanemariti bla gu promenu boje ili temperature na nozi. Me|utim, to mogu da budu i znakovi duboke venske trom boze ili krvnog ugru{ka koji se stvorio duboko ispod koè i blokira krv do zdravog tkiva.

RECEPT

Posledice nedostatka gvo`|a u krvi su lupawe srca, nedo statak vazduha, ali i hroni~an umor. Anemija je znatno ~e{}a kod `ena nego kod mu{karaca, a uzrok je nedostatak gvo`|a u

nalaze u nogama i blokiraju do vod kiseonika u okolno tkivo. Me|utim, povr{inski ili krvni ugru{ci u delu tela bez zahva}enog tkiva ponekad mogu da pro|uKrvninezapa`eno.ugru{ci koji ne poka zuju simptome posebno su opasni jer, ako se ne le~e, jo{ uvek mogu da dovedu do ozbiqnih kompli kacija na plu}ima ili mozgu“, re kao je Mar~eze.

„Duboka venska tromboza mo`e da dovede do plu}ne em bolije ili te`ih problema, ukqu~uju}i gangrenu“, upozorava on.

Stru~waci tvrde da je sve ~e{}e kori{}ewe tehnologije zna~ajno doprinelo rastu obole lih od nesanice, ali i sindroma hroni~nog umora.

„Plu}na embolija mo`e da bude smrtonosna ako se brzo ne le~i“, istakao je Mar~eze.

Kad se to sve lepo sjedini skinite sa {poreta i servi rajte toplo.

MALINE SU LEK ZA LEPU KO@U

Bqe{tavo svetlo tableta i laptopa ometa bioritam orga

nizma koji odre|uje najboqe vre me za spavawe i ustajawe.

Maline su mo`da druga najpopularnija letwa bobica posle jagoda.

^ak i blaga dehidratacija od oko dva odsto ima uticaj na te lesne funkcije i stvara ose}aj premorenosti.Nedostatak vode prouzroku je smawewe volumena krvi, pa krv postaje gu{}a. Zbog toga srce

PRIPREMA:

„Krvni ugru{ak mo`e ostati zarobqen u krvnim sudovima u mozgu, koji su su`eni zbog masnih

PREVI[E STE PRED EKRANIMA

@itarice i proteini su naj boqe namirnice za odr`avawe nivoa {e}era u krvi stabilnim.

Krvni ugru{ci mogu da se poja ve kod bilo koga i mogu da ugroze `ivot ako se ne razgrade u telu, zato je va`no primetiti znakove koje vam telo {aqe da biste mo gli da reagujete na vreme.

naslaga. Tako|e se mogu pojaviti zbog traume glave ili udaraca koji prouzrokuju potres mozga. Budu}i da krvni ugru{ci spre~a vaju oksidovanu krv da dopre do delova mozga, mo`ete osetiti vrtoglavicu, zbuwenost ili ima ti probleme sa vidom ili govo rom“, naveo je Mar~eze.

Svi benefiti malina

Ako osetite jednostranu o{tru bol, crvenilo, oteklu

„Krvni ugru{ci naj~e{}e se

Namirnice pune {e}era, soli i masno}a koje nemaju veliku nutritivnu vrednost najve}i su neprijateq energije. Naglo po di`u nivo {e}era u krvi, ali jednako naglo i padaju i za sobom ostavqaju ose}aj pospanosti.

Iako vam jedna ~a{a vina, piva ili drugog omiqenog al koholnog pi}a mogu pomo}i da lak{e zaspite, oni sabotiraju kvalitetDubokesna.faze REM sna su kra}e, a upravo su one kqu~ne za ose}aj energije i odmornosti.

KRATKO]A DAHA ILI VRTOGLAVICA

U rerni zagrejanoj na 220 stepeni pecite za~iweno belo pile}e meso na nauqe nom plehu oko pola sata.

Maline pomaù u ~i{}ewu koè, ot klawawu osipa, upala i akni i mogu odloì ti starewe }elija.

OBO@AVATE SLATKO

POTREBNO JE: n 400 g pile}eg belog mesa n 2 pavlake za kuvawe od 2 dl n 200 g pirin~a n parmezan n suvi biqni za~in, so

BOGATE SU VITAMINIMA

PREVI[E SEDITE

Ukusna bobica se odlikuje sposobno{}u da vezuje te{ke metale i promovi{e wihovo uklawawe iz tela. A ako planirate detok sikaciju, ~aj od gran~ica i listova maline pomo}i }e u uklawawu nakupqenih toksina

Odlagawe ve`bawa „za sutra“ kako bi ste se danas odmorili je kontraproduktivno i mo`e vas jo{ vi{e umoriti, pokazala je stu dija ameri~kog Univerzi tetaPremaXorxija.ovoj studiji, qudi koji rade poslove koji zahrevaju dugotrajno sedewe i ve`baju ba rem 20 minuta tri puta nedeqno, ve} nakon {est nedeqa imaju vi{e energije i mawe su umorni.

[TA TREBA ZNATI O KRVNIM UGRU[CIMA?

kuca sporije i smawuje se brzina kojom kiseonik dolazi do }elija u organizmu.

Ovo je „lajt“ verzija recep ta {to bi zna~ilo da }emo sa pe~ewem u rerni imati mawe masno}e.Zato vreme skuvajte piri na~, pa ga Pe~enuprocedite.piletinu lagano naseckajte na kocke i sjedini te saDodajtepirin~em.pavlaku za ku vawe, parmezan i malo kuvaj te na umerenoj temperaturi uz lagano me{awe.

RI @OTO IPILETINOMSAPARMEZANOM

On je tako|e dodao da krvni ugru{ci u mozgu mogu da prouzro kuju {irok raspon neurolo{kih problema, od op{te slabosti do mo`danih udara.

Ukr{tenica: MORSKAVODORAVNOSO, AD, UM, ISTAM, APATRIDI, ODRID, STIVENS, S, MA^, IMALO,MRATINDAN,NISTATIN, R, NADRASTATI, O, A]IM, KREATININ 3. Mesto u Srbiji kod [apca - Ameri~ki pisac, Volas - Simbol sumpora, 4. Vrsta hladnog oru`ja - Hri{}anski praznik posve}en svetom Martinu, Mratinci, Mratiwe, 5. Makar maloVrsta hemijskog jediwewa, 6. Oznaka za reomir - Prevazilaziti rastom - Simbol kiseonika, 7. Srpsko mu{ko ime - Proizvod lu~ewa belan~evina (hem.).

29.METARSLOVOAZBUKE JEDINICAKVALITETASLIKE(TEHN.)IZVODITIMANEVRE KOJE BOKOVAISPUP-SUÊNIH SMEDERVO@ELEZAREBIV[INAZIV VOZITILITARSENASANKAMA FOLK PEVA^,REOMIRRADE TRSTENIK POZNATAUPRVANE-MATEMA-TICI PROMENANASILNADR@AVNEVLASTI PEKMEZAVRSTA BELGIJAVRSTARANE[QIVE KOJI IKAKVEBEZJESLAVE STANOVNIKGABONAMOLIBDEN HIJEROGLIFEGIPATSKIZASKRA-OZNAKA]ENICU MANEKEN-ONAKOJASEBAVISTVOM 20. I 8. SLOVO AKADEMSKIAZBUKEAEROKLUB OPELOVOGTIPAUTOMO-BILA AMPER @ENSKO UZVIKIVOSLAVAIME,NEGODOVAWA VOLUMENSTRANO@ENSKOIME BELORU-GLAVNIGRADSIJE GLUMICASRPSKAMIHI] SIGNALAPRENO-SNIK(FRANC.) @IVOTIWEDOMA]EVRSTA AMERI^KIPEVAÎGLUMAC,KRIS STAVQATIUNAKRSTVENECIJA AMERI^KIBIV[IBOKSERNORTON SASLIKEGLUMICASRPSKA BOD SILICI-JUMISTOK OTPACISITNIODDRVETA MESTO BA,SITNARI-NIGERIJIUGLAVO^ ODBOJKA[-SPORTSKI[AMPIONKISAVEZSRBIJE MAKED. US-TANIK SKRETAWEUZVIKGULIZAPA@WE PRETRAGEREZULTAT NEBO KADAJE ONOMATOPE-VREMELEPOJAWAKAWA SKIBOKSER-EDUARDKRA]EKLUB SAWAWE TERAZIJADEOKELVIN ENERGIJA GRUDNOGKOSTIKO[AMALTA KOJI NAKAJA-ODNOSISEKA[E PRODAVACSEMENKI SrpskiSrpskiGlasGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlasSrpskiGlas SKANDINAVKA 2 VODORAVNO:UKR[TENICA1. Vrsta soli za doma}instvo - Akcionarsko dru{tvo (skr.) - Pamet, intelekt, 2. Zemqouz (gr~.) - Lica bez dràvqanstva (gr~.),

USPRAVNO: 1. Narodno `ensko ime, 2. Legura za izradu sijalica - Dvadeset tre}e slovo azbuke, 3. Stanovnici mesta Rti~e u Sloveniji, 4. Ovog ~asa - Biv{i nema~ki fudbaler, Filip, 5. Kilometar (skr.) - [vedska glumica Adams, 6. Oznaka za amper - Simbol stroncijuma - Rva~ki klub (skr.), 7. Indijski pisac, 8. Omamiti se pi}em, 9. Po vi|ewu (trg.), 10. Poku{aj ubistva poznate li~nosti, 11. Drndalom rastresati vunu, 12. Vrsta kristala (hem.), 13. Krajwi deo tela, ekstremitet - Auto-oznaka za Ni{ - Sastavni veznik, 14. Izabrana lepoticaStrana negacija.

Skandinavka 2: M,VODORAVNOL,XEM,B, SARTID, GABONAC, SKR, MANEKENKA, S@, OPEL ASKONA, A, IVOSLAVKA, V, UKR[TATI, KEN, MIRKA VASIQEVI], SI, IVERJE, ESI, AS, PITU, NALAZ, PLAVO NEBO, ED, SNEVAWE, TAS, REBRA, KAJAKA[I, SEMENKAR

OPTI^KASPRAVAZAPOSMATRAWE ZVEZDA POQSKA TOMOBILALOVOGTIPOPE-AU- ZAVOJI,OMOTI PLO^ICAUHOKEJUNALEDU

28 êtvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. ENIGMATIKA28 êtvrtak 15. septembar 2022. ENIGMATIKA SKANDINAVKA 1 KLADOVO VRH(ARHIT.)STUBA NOBELIJUM PRIMEDBANEPER ONAJ SVIRAPOKOJINOTAMAMETAR GERARDUSGEOGRAF,FLAMAN-SKI TELUR RASPOREDÂSOVA(ITAL.) GRAM SIROMA-POSTATI[AN KARATEKLUB GLUMACSRPSKISASLIKE AMERI^KAENERGIJASAVEZNADR@AVA DR@AVAUAFRICIOSETITIPRSTIMA AMERI^KASTARIJAGLUMICA LUKSEM-SEVERBURG DEO NEKIH INSEKATA I MEKU[ACA, PIPAK SLOVO IZME\U „M“ I „W“ SUPROTNIVEZNIKELEKTRON KONZER-METODAPRONA-LAZA^VIRAWA PROSTORI-REOMIRRADNAJA(FRANC.) SLEDBENICI DOKTRINE TOME AKVINSKOG GRAD U MAKEDONIJISEVERNOJ BILO TROPSKEVRSTAKOBIQKE OSTAVAZAZRNASTUHRANU TASTERDIRKA, MESTO GORICRNOJUKODCETIWA PREDUZE-PORTNOTRANS-AUTO-]E(SKR.) DR@AVAUAZIJI FUDBALERBIV[I„BORCA“,GORAN HIQADITIDEOVATA KUMANOVOPREMA SEVERO-ISTOKISTOK(SKR.) [VAJCAR-POZNATISKIPI[TOQ ODMILABANATUREKAUA]IM PALANKABA^KA UMETNI^KIJEDANSTILSVILAJNAC STRANOMU[KOIMEIZRAEL VAQEVONI[ GRAD ROSTOVARUSIJIUKODNADONU DAMAUSPORTSKANOVINAR-KA,SAWA[A-HU(SKR.) SABLAST,UTVARAKELVIN KODMESTONI[A KRATIJEPRISTA-LICEOLIGO1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 1 2 3 4 5 6 7 SkandinavkaOVOGRE[EWAIZBROJA:1:

N,VODORAVNOM,KK,NO, TOGO, LANA TARNER, S, PIPAQKA, ALI, NIKOLA APER, R, TOMISTI, IKO, TELESKOP, JAM, ATP, OPEL ANTARA, UBA, MILIVAT, KA, TAMI[, BP, ROKOKO, ISAIL, NI, AKSAJ, VUJISI], AVET, RAVNI DO, OLIGOKRATI

od 1965. u upotrebi takozva na Humidex skala, dok se da nas va{i telefoni oslawaju na Real Feal skalu kompanije Accu Weather.

Ustaqeno se smatra da na temperaturi vi{oj od 54 stepe na Celzijusa qudskom organizmu neizbe`no sledi toplotni udar. Ovaj oblik hipertermije moè da se dogodi i na daleko niìm temperatura ma, a na to mogu da uti~u lekovi, alkohol, starost, ali i druge okolnosti. Sportisti koji se takmi~e na toploti mogu biti u opa snosti, a statistike beleè da su ~este `rtve toplote deca zaboravqena u neras hla|enim automobilima. Toplotni udar je ekstremno strawe termi~kog stresa i dovodi do rasta telesne temperature za svega nekoliko minuta, vrtoglavice, krva rewa, kolapsa kardiovaskularnog siste

put, pomenu}emo kao najznatnije samo Hune, Isto~ne Gote, Slove ne, Avare i, kasnije, krsta{e.

Sam put je po pravilu bio devet koraka ili {est metara {irok i poplo~an velikim poli

Kao najrasprostrawenije sa obra}ajno sredstvo kori{}ena su kola; mogla su biti zatvore na, seqa~ka i tovarna (u retkim slu~ajevima, za izuzetne putnike, kori{}ene su i ko~ije). I dok su putni~ka kola imala kowsku za pregu (naj~e{}e od vi{e kowa), vojna i teretna kola vukli su teretni kowi, bivoli i volovi. Za prenos tereta kori{}ene su i kamile (u Beogradu su se sretale sve do

ZANIMQIVOSTI

@arke letwe temperature izrazito su neprijatne i prava je sre}a {to tokom godi ne postoji samo ograni~en broj dana sa ova kvim, ekstremnim temperaturama (mada se broj takvih dana zna~ajno pove}ao zbog klimatskih promena).

OVAJ DREVNI PUT BIO JE @ILA KUCAVICA U NEKOLIKO CARSTAVA:

Pohodi mnogobrojnih plemena i naroda koji su tokom istorije wome pro{li to nesumwivo po tvr|uju. Stoga je i sasvim razu mqivo {to je put koji je prolazio ovom dolinom imao presudan uticaj na `ivot i razvitak ovih oblasti.Prvi put u dolini Morave iz gradili su Rimqani 33. godine, a isto~ni deo puta, kroz Trakiju, izme|u 29. i 61. godine; nazivali su ga Via militaris, Via publica.

Tokom vremena ovaj put je mewao gospodare i ime, pa i pra vac, skre}u}i, mawe ili vi{e, od osnovne rimske trase. êsto je i zapu{tan, ali je ipak kroz sve vreme sa~uvao vrednost pr vorazredne komunikacije. Ovim putem, ustankom u Srbiji protiv Osmanskog carstva, upaqena je i prono{ena prva buktiwa slobo de na Balkanu: od Vra~ara, pre ko Ivankovca i Deligrada, pa do êgra iznad OsamdesetihNi{a.godina XIX veka izgra|ena je u dolini Morave èlezni~ka pruga, a danas kraj }udqive reke ide auto-put, ~ija se trasa skoro poklapa sa trasom starogUkupnoputa. od Singidunuma do Vizantiona brojalo se 31 preno}i{te, 43 stanice za izmenu kowa i kola i otprilike 670 rimskih miqa (a ona je merila od 1.480 do 1.500 metara). Sam put je po pravilu bio devet koraka ili {est metara {irok i poplo~an velikim poligonim kamewem ili posut peskom. Na strmim mestima bio je use~en u stenu, dok su preko reka, potoka i provalija vodili kameni, re|e drveni mostovi.

Jo{ od NASA studije iz 1958. godine, ustanovqena je komforna zona temperatu re izme|u 4 i 35 stepeni Celzijusa, u kojoj, kad vla`nost ne prelazi 50%, qudi mogu da borave neograni~eno dugo. No, kad se na|e izvan ove zone, koliko visoku tempe raturu qudsko telo mo`e da podnese?

rastojawu od jedne miqe, bili su postavqeni miqokazi (nedavno su prona|ena ~ak dva; na podru~ju Bele Palanke i Sukova). Za obez be|ewe puta i udobnost putnika bio je podignut veliki broj gra|e vina; preno}i{ta (mansio), koji su se nalazili obi~no u nekoj ve}oj naseobini, na rastojawu od jednog dana hoda, i stanice (mu tatio) za promenu kowa i kola, koje su se zvale ili po obli`wem selu ili po broju miqokaza od posledneg preno}i{ta. Osim toga, za nadgledawe puta slu`i la su i mnogobrojna utvr|ewa, sa gra|ena u obliku ~etvorougla sa okruglim kulama ili pojedina~ne kule, kao i mnogobrojne naseobi ne rimskih veterana i drugih ko lonista. Klanci su bili utvr|eni popre~nim zidovima i ~itavim sistemom tvr|avica.

Glavna balkanska uzdu`na ko munikacija na teritoriji Srbije i susednih balkanskih zemaqa: Bu garske, Gr~ke i Turske. Povoqan geografski polo`aj Moravske doline, koja preko Ni{avske i Mari~ke izbija na Carigrad, a preko Vardarske na Egejsko more, u~inio je ovu prirodnu komunika ciju najzna~ajnijom na Balkanskom poluostrvu. Vezuju}i se daqe do linom Save i Dunava za Sredwu Evropu, ona je dobila ne samo me|ukontinentalni nego i svet skoistorijski zna~aj.

MANEKENKA,TELESKOP,DO,UKR[TATI,PITU, stroncijumaposve}enZemqouzAkcio-Srbijisumpora,malo-Preva-mu{koiz-Stanov-ne-[vedskapi-poznatekri-Auto-oz-lepotica-

U novije vreme bi}e i glavni ciq posledwih ratnih imperi jalisti~kih poduhvata Nema~kog carstva Vilhelma II u Prvom, i Hitlera u Drugom svetskom ratu.

A danas predstoji izgradwa Koridora 10 (Salcburg-Solun). U pitawu je jedna od panevropskih saobra}ajnih arterija sa svoja 4 kraka, od kojih jedan ide od Ni{a, preko Pirota, Dimitrovgrada i Sofije, za Istanbul.

Put se dr`ao prave linije sa tolikom uporno{}u da je ~esto i{ao nizbrdo i uzbrdo sa veli kim usponom. Du` ~itavog puta, na

10. decembar 2020. 29^etvrtak 15. septembar

U mirnim vremenima, pak, obavqao se wime intenzivan trgova~ki promet. Ono {to je ka rakteristi~no za istoriju ovog puta u sredwem veku, tada se zvao carski put i moravski put, to je da se on skoro nikada nije nalazio pod vla{}u jedne dr`ave. [to se ti~e pravca puta, on se uglavnom poklapao sa rimskim. Francuz Bertrandon de la Brokijer, po sledwi putopisac koji pripada sredwem veku, me|utim, ide 1433. godine iz Ni{a za Kru{evac, pa odatle kroz [umadiju za Beo grad. Istim putem i{ao je, deset godina kasnije, i Janko Huwadi (Sibiwanin Janko).

U vreme Turaka ova komunika cija postaje ki~ma evropskog dela Carstva i put kojim turske vojske idu u nove pohode i pobede.

Zbog1867).porasta hajdu~ije i op{te nesigurnosti Turci }e sve vi{e podizati i palanke, a najvi{e ih je bilo ba{ na Carigradskom drumu, pa tako dana{wa Smede revska i Bela Palanka upravo toj potrebi i duguju svoj nastanak. [to se ti~e neposrednog delo vawa ove komunikacije na pri vredni i dru{tveni razvitak Sr bije u celini iz niza razloga, pa i zbog konfiguracije zemqi{ta, nije bilo mogu}nosti da se, pored Beograda, Smedereva, Ni{a i do nekle Pirota, razvije jo{ neko znatnije zanatsko sredi{te.

Uprkos brojnim mahom vojnim istra`i vawima, na ovo pitawe nema jednog op{teg, a preciznog odgovora. Razli~ite osobe mogu da izdr`e razli~ite temperaturne ekstreme, a to zavisi i od na~ina odevawa, fizi~kih aktivnosti, strujawa vazduha i zaklowenosti od sunca. I pre svega, od vla`nosti vazduha. Pri vrlo visokoj rela

ma, Carigradski drum je istovre meno bio i put koji je povezivao Evropu i Aziju, odnosno Indiju i Daleki istok sa Zapadnom Evro pom.Prvi saobra}ajni objekti na Carigradskom drumu bile su men zilhane (menzulane), postaje, po {tanske stanice ili konaci u ko jima bi uglavnom tatari (ulaci), nose}i tursku zvani~nu po{tu, mewali kowe.

Koliko visoku temperaturu qudsko telo mo`e da podnese?

Pored nagla{enog vojnog zna~aja koji je drum, u ve}oj ili mawoj meri, imao u svim vreme nima, u turskom periodu drum ima i nesumwiv privredni zna~aj. Osobenost ovog polo`aja sastoji se u tome {to se, osvajawem Be ograda (1521) i kasnije Budima (1541), cela ova prvorazredna komunikacija na{la u granicama jedne dr`ave. Drugim re~ima, u granicama jedinstvenog carin skog i privrednog podru~ja koje se protezalo od Budima do Bagdada. Zato se, bez obzira na nagla{eni vojni zna~aj koji je Carigradski drum u periodu pod Turcima imao, moraju ista}i izuzetno povoqni privredni uslovi. Drugim re~i

ma, konvulzija, kome, otkazivawa mi{i}a i organa i u najte`em slu~aju, do smrti.

Zbog toga se u prognozi i koristi tako zvani toplotni indeks kakav od 1978. pri mewuje ameri~ka, kao i ve}ina evropskih meteorolo{kih organizacija, a izme|u ostalih i srpski RHMZS. U Kanadi je jo{

I u docnijem Vizantijskom carstvu to je bila glavna komuni kaciona arterija. Od mnogobroj nih pohoda i seoba raznih pleme na i naroda koji su koristili ovaj

^etvrtak

Ustaqeno se smatra da na temperaturi vi{oj od 54 stepena Celzijusa qudskom or ganizmu neizbe`no sledi toplotni udar.

Po jednom turskom zvani~nom popisu (iz 1659), izme|u Sofije i Beograda bilo je 13 konaka odno sno 74 sata putovawa.

S. G.

tivnoj vla`nosti vazduha ~ovek moè biti ugroèn ve} na 36 stepeni Celzijusa, dok u pustiwama, gde je vazduh izuzetno suv, qudi mogu desetak minuta da izdrè i na temperaturi od 60 stepeni.

S. G.

Naravno, pri ovda{wim temperatura ma, ma kako bile neprijatne, ne treba da brinete sve dok boravite u provetrenim, ve{ta~ki rashla|enim prostorijama, uzimate dovoqno te~nosti i izbegavate direktno izlagawe suncu u najtoplijem delu dana.

Wime se vekovima i{lo za Carigrad, a kretao je iz Beograda

Putopiscima na prolazu kroz Srbiju pada u o~i pusta i obe zqu|ena zemqa, utoliko vi{e {to na woj raspoznaju tragove ne kada{we obra|enosti. Kasnije, u XVII veku, dobi}e ova slika jo{ tamnijeNakonboje.mira u Jedrenu (1829) Carigradski drum je smatran ne utralnim zemqi{tem.

gonim kamewem ili posut peskom. Na strmim mestima bio je use~en u stenu, dok su preko reka, potoka i provalija vodili kameni, re|e drveni mostovi.

Kako bi odr`ao telesnu temperaturu na oko 37 stepeni, organizam pri visokim tem peraturama vazduha suvi{nu toplotu oslo ba|a kroz isparavawe, odnosno znojewem. Me|utim, ako je relativna vla`nost oko wega visoka, isparavawe je usporenije i ~ovek do`ivqava da je spoqna temperatu ra vi{a od one koju mere termometri.

Utakmica je od ogromnog zna~aja i u ve likoj meri }e otkriti mogu}nosti tima pred vo|enog Milo{em Milojevi}em.

PROKLETSTVO SLABE GRUPE:

Golom petom Aleksandra Pe{i}a u 88. minutu Crvena zvezda je „pre`ivela” u Novom Pazaru i, {to je bitnije od po vratka na prvo mesto na tabeli, dobi la mir za pripremu utakmice protiv Trabzona u drugom kolu Lige Evrope. Me~ u Turskoj je prilika za potpu ni povratak samopouzdawa ekipe i novog stru~nog {taba, ali i nosi opa snost da bi mogao da uzdrma takmi~ar ske ambicije van doma}ih okvira.

Izvesno je da }e se mladi trener opredeliti za istu formaciju kao ne me~u sa Monakom (3-4-2-1), uz promenu na desnom beku. Umesto tragi~ara Slavoquba Srni}a, po~e}e Marko Gobeqi}. Sistem sa tro jicom {topera za evropska gostovawa bio je isprobana i delotvorna varijanta i kad je Milojevi} bio u stru~nom {tabu kao pomo}nik.

Kada je u pitawu cena, ona se trenutno kre}e od 10 do 25 evra za malu fla{icu.

Druga opcija za pi}e jeste hotel u kom }e navija~i biti sme{teni, dok je tre}a tematski park pod nazivom "The FIFA Fan Festival", koji }e biti odr`an u Dohi, u Al Bida parku.

"To bi bilo kao da je @eqko 1998. rekao Sa{i \or|evi}u da ne igra. Kapiten, najstariji, naj

Iz sebi znanih razloga nas je smirivao kao da unosimo neki ne mir u nacionalni tim, a ekipa nije imala plan B, nikakvo re{ewe kada glavni plan zataji.

zumem to {to on ka`e ne vidim ga u 12, da li bi Teo prihvatio, za{to ne bi. Ali sa qudske stra ne je bila jedna sramota, da se mi opra{tamo od igra~a ekstra kla se, kapitena, tako {to on ispada u prvom krugu", poru~io je Beri}.

Dogodilo se i to da je Italija postigla 90 ili vi{e poena u no kaut fazi Evrobasketa prvi put jo{ od 1999. godine i duela sa Ru sijom, kojoj su dali 102 u ~etvrtfinalu.

Naime, selektor je odlu~io da se, umesto ka Beogradu, iz Berlina zaputi ka Minhenu.

Xabe i {to je Nikola Joki} tek ~etvrti igra~ na evropskim pr venstvima u 21. veku sa najmawe 30 poena i najmawe 10 poena u no kaut fazi. Pre wega su to uspeli samo jo{ Kaspers Kambala (Leto nija) 2001, Dirk Novicki (Nema~ka) 2001. i 2007, odnosno Pau Gasol ([panija) 2003. i 2015. godine.

I onda se desilo da smo protiv Italije izgubili na evropskim prvenstvima prvi put posle 20 utakmica zaredom kada smo vodili na poluvremenu. Uzalud 51 poen do velikog odmora, {to je rekord na{e reprezentacije u prvom poluvremenu nekog me~a eliminacio ne faze na EP.

Pobeda bi crveno-belima otvorila vidike, remi ostavio dobru nadu da se mo`e do ciqa, poraz doneo ogromne probleme.

Jo{ uvek nije poznato kada }e Pe{i} do}i u Srbiju, kao ni naredni koraci Ko{arka{kog saveza Srbije nakon {to je reprezentacija ispa la sa Evropskog prvenstva u osmini finala porazom od Italije 94:86. Podse}amo, ostatak stru~nog {taba, kao i ko{arka{i, ve} su se vratili u Srbiju.

Nije imao ko da bude "X faktor". Niko da povu~e, da udari "se kiricu" u odbrani, da rivala zaboli ruka ako treba, nismo videli "kr{ten" faul protiv Italije.

"Mi gubimo qude tako olako. I {ta sad, da ga pita neko ho}e{ da igra{ prozore? Da li su to pri~e, da nije do{ao na ove prozore, spomiwe se da je bio neki mejl. Ne volim ta naga|awa. Voleo bih da se to skine, da se kaè, ili da je napravio ne{to na pripremama, da se zna. Ali selektor je taj koji odgovara za rezultat i izbor igra~a, ali smo svi znali da }e do}i plejof, da Vasa Mici} moè da ima lo{u utakmicu, da neko treba da iskreira neku trojku, ili 7-8 bacawa, da bude{ blizu i da po bedi{ me~. Toliko o respektu premaZasmetalokapitenu."muje i {to je Niko la Joki} odigrao tek 28 minuta protiv Italije (vi{e je igrao i protiv"Joki}Finske).jenavikao da u sistemu NBA, ne samo on, nego sve zvezde, igraju izme|u i po 46-47 minuta. Evo Goran Dragi} je skoro celu utakmicu odigrao za Sloveniju. Svesni smo bili da je veliki pad kad iza|e Joki}, to je toli ko o~igledno. Bilo je vidqivo protiv Italije kada Joki} iza|e {ta nastupa... Pogotovo i Vasa, kada zajedno nisu na terenu, da tu treba da traìmo neke stvari, da nisu smeli u isto vreme budu van parketa." S. G.

Mundijal bez piva ne biva

30 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. SPORT

Sa maksimalnih 5-0 se pro{lo u osminu finala i u pravom ras polo`ewu do~ekala selidba iz Praga u Berlin.

Legendarni ko{arka{ nije {tedeo nikog nakon kraha repre zentacija na danikomeonojzaobja{weweTeodosi}u.govoriobilono,Kalini}wemufinalaprvenstvuzavr{ilamnogoMiroslavEvrobasketu.Beri}jeotvoriopitawanakon{tojeSrbijau~e{}enaEvropskomporazomve}uosminiodItalijesa94:86.GovoriojeiotomedapoVladimirLu~i}iNikolanemogudaigrajuzajedotvoriojepitaweza{tonijeDanilaAn|u{i}a,aliioodnosupremaMilo{u"Jabihvoleoda~ujem{tajebilovezanoTea.Tojenemu{tobilonakonferenciji,gdetotalnonijejasno.Jabihvoleopostojiinovinarskakritika,

"Slabiji protivnici iz grupe su pro{li dale, i Finska i Po qska. Imali smo i prave provere u pripremama, odigrali smo do voqan broj te{kih utakmica za ovo {to je bilo sa Italijom. Dozvo lili smo im da odreaguju na {ou wihovog selektora kod iskqu~ewa i onda su zaslu`eno slavili", rekao je kapiten Lu~i}.

Verujemo wegovim re~ima, samo nismo imali re{ewe u igri za ~etvrtfinale, nismo imali plan B, nismo znali da odgovorimo Italijanima, nismo se pobili u sportskom smislu, nije bilo prepo znatqive sr~anosti i neophodne borbenosti.

Iako je javnost o~ekivala da se selektor ko{arka{ke reprezenta cije Srbije vrati kako bi objasnio uzroke debakla na Evropskom pr venstvu, na to }e morati da sa~eka jo{ malo.

I to nije puvawe kako je pri~ao selektor Svetislav Pe{i}, koji je smirivao novinare, iako su ~iwenice sve {to je navedeno.

Opravdawa nema, na izgovore neka ni ne pomi{qaju, neka se glavnokomanduju}i pogledaju izme|u sebe i preuzmu odgovornost. Ovako vi{e ne mo`e, barem ne bi smelo, jer Srbija je zemqa ko{ar ke i ne{to mora da se u~ini. N. R.

Za{to je Srbiji prvi ja~i tim o~itao lekciju

Ostao u Nema~koj.

Sanogo i Kanga su sigurni kao starteri u veznom redu, dok je Kangva definitivno izgubio mesto ~lana prvih 11 za me~eve tog karaktera. Mirko Ivani} nije spreman za maksimalne napore i takva situacija otklawa dileme oko ofanzivnog dela. Aleksandar Katai i Osman Bu kari }e biti aduti, uz nadu da }e najboqi strelac iz pro{le sezone u}i u Napadformu.}e predvoditi Pe{i}, a opcija pre Kulibalija za mesto prve rezerve u {picu je starter u Novom Pazaru Ben. Ni{lija je majstorskim golom doneo pobedu, a ekipa i daqe tra`i ve}u efikasnost. N. R.

Smotra najboqih selekcija u fudbalu je gotovo na dohvat ruke, preostalo je ne{to vi{e od dva meseca do prve utakmice iz me|u Katara i Ekvadora (20. no vembar, 17.00), a interesovawe navija~a za Svetsko prvenstvo je sveKakove}e.je ovo prvi put da }e jedna zemqa u kojoj ve}inu sta novni{tva ~ine muslimani biti organizator, pravila u odnosu na dosada{we doga|aje su ne{to druga~ijaFudbal bez piva je gotovo ne zamisliv, a navija~i koji se na|u na stadionu ne}e morati da bri nu - pivo }e biti dostupno od mo menta otvarawa kapija, pa sve do sat po zavr{etku utakmice.

„Objasnite qudsku sramotu prema Teodosi}u, za{to je Joki} sedeo na klupi?“

Zatim je govorio i o tome kako se qudi tro{e prelako.

Zvezdin popravni u Turskoj

koja vi{e ne postoji, sve je uvi jeno u oblande, pritom i da li }e biti konferencije. Ali neke stvari bi morale, vezano za Tea. Ja sam i pri~ao, vi{e sa qudske strane. Rekao sam da mogu da ra

Zatim je podsetio i na ~uvenu situaciju sa Svetskog prvenstva 1998. godine kada je Aleksandar \or|evi} igrao, iako je propu stio neke me~eve zbog povrede.

Ima logike da Milojevi} ostane dosledan formaciji sa starta Lige Evrope jer je tim odigrao dobro protiv Monaka, presudila je in dividualna gre{ka. Sada je prilika za popravni.

Svi se vratili sem Pe{i}a, Kari posle debakla nije do{ao u Beograd

Na{i ko{arka{i nisu li~ili na sebe u kqu~nim trenucima, po sebno u posledwoj ~etvrtini, bili su bez agresivnosti u odbrani i jasne ideje u Prethodnonapadu.smosve "{amarali" u grupi, samo protiv ^e{ke nismo ve} u prvoj ~etvrtini imali barem jednom dvocifrenu prednost.

Crvena zvezda }e u Trabzonu u ~etvrtak igrati sa tri {topera i dva ofanzivna beka, kao {to je bio slu~aj i na susretu sa Monakom u Beogradu

iskusniji, to je taj ekvivalent", poru~io je Beri}.

Da li smo platili ceh igrawa u najlak{oj grupi na Evrobasketu? Rezultat osmine finala ka`e da jesmo, kapiten Vladimir Lu~i} da to ba{ i nije razlog fijaska.

Nisu ko{arka{i Srbije, predvo|eni Pe{i}em, znali da se iz bore prvi put kad su se na{li u problemu na Evrobasketu, po{to su prethodno razbili sve u grupi. I to je skupo pla}eno.

Srbija je dominirala u grupi D, sve rivale dobila dvocifrenom razlikom, igrala prelepu ko{arku, mo`da i najlep{u na {ampiona tu. Do tog 11. septembra.

l FK Beograd iz Vudvila (Adelejd)

Do sada su {irom Australije odr`ana 32. turnira srpskih klubova u fudbalu za „Kara|or|ev kup“, a deset timova mogu se pohvaliti da su do sada bili pobednici, odnosno osvajali po nekoliko puta ovaj dragoceni pehar - „Kara|or|ev kup“.

Donosimo kompletnu listu do sada svih deset timova koji su i koje godine osvaja li, odnosno bili pobednici trofeja ~iji je

Na| je u polufinalu ubedqivo savladao Taleha Mamadova iz Azerbejxana 5:0.

l FK Beli orlovi iz Dijanele (Pert)

l Kejsi Kings Krajina (Melburn)

l Vestgejt Sin|eli} (Melburn)

Wegov jedini protivkandidat predsednik ko{arka{kog kluba Partizan Ostoja Mijailovi} na pustio je sednicu optu`iv{i di rektora FK Partizana Milo{a Vazuru da samovoqno odlu~uje ko sme da prisustvuje sednici.

Srpski rva~ gr~ko-rimskim stilom Mate Neme{ osvojio je titulu {ampiona sveta, u kategoriji do 67 kg, po{to je u finalu Svetskog prvenstva u Beogradu savladao Iranca Abdelhamida Geraeja rezul tatom 5:4. Neme{ je u polufinalu savladao Hasrata Jafarova iz Azerbejxana 5:2.

- Po Vu~i}u, ne postoji dr`avni... Postoje interesi koje ne mogu da doku~im, ali Ostoji je ova skup{tina poslu`ila kao povod da se te pu~isti~ke, ne bih iskoristio lepu re~ – hajdu~ke, namere ostva re – tvrdi Vu~eli}.

Zamenik predsednika Uprav nog odbora bi}e \or|e Vi{ac ki, a za Generalnog sekretara je izabran odbojka{ @eqko Tana skovi}. U Upravnom odboru koji je predlo`io Ostoja Mijailovi}, nalaze se i ko{arka{ki trener @eqko Obradovi}, Andrea Ar sovi}, biv{i trener fudbalskog kluba Marko Nikoli}. S. G.

l Vestgejt Sin|eli} iz Ardira, Mel burn (1989, 1990, 1991, 2002. i 2006.).,

l FK Nobl Park Junajted Drina (Mel burn)

Doma}in ovogodi{weg tradicional nog fudbalskog turnira srpskih klubova Australije, koji }e se odr`ati od 30. sep tembra do 2. oktobra 2022. godine u Ade lejdu, odnosno na terenu FK Beograd iz Vudvila, Ju`na Australija bi}e, odnosno dobio je ~ast da bude na{ najstariji fud balski klub na petom kontinentu Beograd (osnovan sada ve} davne – 1949.). Dakle, 33. po redu „Kara|or|ev kup“ je tradici onalna manifestacija na kojoj u~estvuju ove godine (posle dve godine pauze zbog KOVIDA -19) jedanaest timova u mu{koj konkurenciji, odnosno ~etiri tima u`en skoj konkurenciji iz pet gradova Austra lije, pa po|imo redom:

l Beograd iz Vudvila, Adelejd (1998, 2013, 2015. i 2018.).,

l Ringvud Junajted Srbija, odnosno Fi croj Siti Srbija iz Ferfilda, Melburn (1988. i 1997.)

Posledica toga je gubitak prvog mesta na ATP listi i pre pu{tawe oreola GOAT Rafaelu Nadalu, koji je maksimalno isko ristio odsustvo dvojice najve}ih rivala Novaka \okovi}a i Roxera Federera.Inostrani mediji su krenuli sa spekulacijama da Srbin raz mi{qa i da se povu~e, ali da u tome nema istine potvrdio je Nova kov stric Goran \okovi}.

tvrdi da

l FK Drina (Melburn)

Na| osvojio je titulu prvaka sveta, u kategoriji do 63 kg, po{to je u finalu savladao Lerija Abulaxea iz Gruzije rezultatom 3:1.

SVI

- Ova godina nije bila laka za Novaka, ali on nastavqa da ide napred. Siguran sam da }e posle svega {to je izdr`ao iza}i ja~i. Novak je svoj ~ovek. On zna ko je i {ta je. Novak zna {ta ho}e.

l Ficroj Siti Srbija (Melburn)

PRELAZNI PEHAR ZA „KARA\OR\EV KUP“BELI ORLOVI IZ MELBURNA SU OSVAJALI ^AK SEDAM PUTA

Milorad Vu~eli} je otkrio:

Do sada „Kara|or|ev kup“, tj. pehar su najvi{e puta podizali kao pobedni ci Springvejl Beli orlovi iz Srpskog sportskog centra iz Kizboroa (Melburn) - ni vi{e ni mawe, ~ak sedam puta, Avala/ Beli orlovi (Bonirig) - Sidnej i Vestgejt Sin|eli} iz (Ardira) - Melburn - po pet puta, Beograd iz Sidneja i Beograd (Vud vil) iz Adelejda - ~etiri puta, Ringvud Junajted/Ficroj Siti Srbija iz Melburna i Beli orlovi iz Dijanele - Pert (dva puta), dok su po jednom trofej osvojili: Drina iz Melburna, Beli orlovi iz Al bion Parka (Vulongong) i Amateri Beo grada iz Adelejda.

VU^I] MI JE KAZAO DA NE STOJI IZA OSTOJINE KANDIDATURE

-I...Predsednik Vu~i} me je ovlastio da ka`em i jo{ ne{to, ne}u sad, slede}i put – ho}u. Voleo bih da neko opovrgne ove moje re~i, ali... Poku{aji kompromitacije JSD navija~ima i kriminalnim radwama se nastavqaju i ovih dana i vezane su za Belivukovu gru pu. U ovom procesu, u sklopu svih pritisaka i obe}awa, bilo je i od vo|a navija~a, {to ne prili~i FK i JSD. [ta stoji iza Mijailovi}eve kandidature?

PRAZNIK SRPSKOG FUDBALA

l Beograd iz Kabramate, Sidnej (1994, 1996, 2009. i 2011.).,

l Osvaja~i kupa po jednom su bili: Nobl Park Junajted Drina, Melburn (2003.), Beli orlovi iz Albion Parka, Vulongong (2005.) i Amateri Beograda iz Vudvila, Adelejd (2016).

Goran je govorio o tome kako je Novak nasledio u porodici nepo kolebqiv duh.

l Springvejl Beli orlovi iz Srpskog sportskog centra iz Kizboroa - Melburn (1999, 2004, 2007, 2008, 2010, 2014. i 2019.)

FK je Vu~eli} novi predsednik, ostali izabrali Mijailovi}a

l FK White City (Sidnej)

^LAN \OKOVI]EVE FAMILIJE OTKRIO: Nole }e igrati jo{ {est godina

l Beli orlovi iz Dijanele, Pert (2012. i 2017.)

l FK Beograd (Adelejd)

Podse}awa radi, Novak je u maju proslavio 35. ro|endan, ove go dine osvojio je 21. grend slem kada je pokorio Vimbldon.

- Predsednik Vu~i} me je zvao i kazao da apsolutno ne stoji iza kandidature Ostoje Mijailovi}a! Da ne `eli da se me{a u proces... Da se nije ~uo s wim ~etiri meseca...

l Springvejl Beli orlovi iz Kizbo roa (Melburn)

l St Xorx Vilavong FK (Brizbejn)

„KARA\OR\EVOGPOBEDNICIDOSADA[WIKUPA“

Suprotstavqeni u borbi za vlast: Mijailovi} i Vu~eli}

l Medington Tesla FK (Pert)

Neme{ i Na| Srbiji doneli Srbiji jo{ dva zlata na Svetskom prvenstvu

^etvrtak 10. decembar 2020. 31^etvrtak 15. septembarSPORT

IMENA TIMOVA U @ENSKOJ KONKURENCIJI SU:

Milorad Vu~eli} rekao da ga je predsednik Srbije pozvao i ka zao da ne `eli da se me{a u proces…

l FK Eagles (Sidnej)

glavni sponzor „Srpski Glas“.

l Avala, odnosno Beli orlovi iz Bo niriga - Sidnej (1987, 1992, 1993, 1995. i 2000.),

SlavkoPripremio:Drqi}

Nakon napu{tawa skup{tine Ostoja Mijailovi} je sa grupom qudi koja ga podr`ava u prosto rijama Teniskog kluba Partizan organizovao zasebnu sednicu SportskogMijailovi}dru{tva.jenaveo da ima dvotre}insku ve}inu, i da su uz wega svih 52 delegata, od 86 ~la nova skup{tine. Na sednici je Mijailovi} progla{en za novog predsednika JSD Partizan.

- Isku{ewe kroz koje je pro{ao ove godine u Australiji samo je produ`ilo wegovu karijeru. Umesto da se mo`da povu~e iz tenisa za tri-~etiri godine, wegova karijera je produ`ena na pet-{est go dina. On odmara svoje telo.

33. po redu fudbalski turnir srpskih timova za „Kara|or|ev kup“ u Adelejdu

VELIKI USPEH SRPSKOG RVAWA.

l FK Bonirig (Sidnej)

Neme{ je doneo istorijsko ~etvrto zlato Srbiji, nakon {to su prethodno zlatne medaqe osvojili Ali Arsalan, Zurabi Datuna{vi li i Sebastijan Na|.

HAOS U HUMSKOJ:

Dosada{wi predsednik Ju goslovenskog sportskog dru{tva Partizan Milorad Vu~eli} re izabran je na tu funkciju, preneo je Fudbalski klub Partizan, dok je od ukupno 86 delegata skup{ti ne na drugoj sednici 52 glasalo za OstojuSednicaMijailovi}a.skup{tine JSD Par tizan bila je zatvorena za javnost i novinarima nije bilo dozvoqe no prisustvo, a klub je naveo da }e se predsednik FK Partizan Vu~eli} obratiti javnosti.

IMENA TIMOVA U MU[KOJ KONKURENCIJI SU:

l Vestgejt Sin|eli} (Melburn)

Od 30. septembra do 2. oktobra 2022. godine Frank Mitchell Park, 55 Minns Street E Woodville West 5011

Nema sportiste na ovom nivou kao Novak \okovi} da je toliko o{te}en. Dva od ~etiri grend slema su mu "zatvorili", kao i mno ge masters turnire, Srbin je prakti~no spao na samo nekoliko ta kmi~ewa gde se i pojavio.

Novakov stric je govorio i o Australiji, mo`da i najte`em tre nutku u karijeri nekada najboqeg tenisera sveta.

Sve }e da se zavr{i na sudu? - Sud je posledwa instanca...

THURSDAY  ÊTVRTAK 15. 9. 2022. KUPKARA\OR\EV2022 Muzi~ki program 33. Kara|or|ev kup u FKorganizacijiBeogradizAdelejda Od 30. septembra do 2. oktobra 2022. godine Frank Mitchell Park, 55 Minns Street E Woodville West 5011 UÊSNICI TURNIRA Imena ekipa u mu{koj konkurenciji:  FK Beograd (Adelejd)  Springvale White Eagles (Melburn)  FK Drina (Melburn)  Westgate Sindjelic (Melburn)  Fitzroy City Srbija (Melburn)  Casey Kings Krajina (Melburn)  FC White City Sydney (Sidnej)  FC Eagles (Sidnej)  Dianella White Eagles (Pert)  Maddington Tesla FC (Pert)  St George Willawong FC (Brizbejn) Imena ekipa u ènskoj konkurenciji:  FK Beograd (Adelejd)  FK Drina (Melburn)  Westgate Sindjelic (Melburn)  FC Bonnyrigg (Sidnej)  Po~etak: Petak 18 ~asova (muzika i {tandovi sa hranom i pi}em)  19 ~asova okupqawe svih ekipa  Subota i nedeqa muzika od 12 ~asova  AndrijaKONTAKT:Buco Popovi} – 0433 177 404 Milan Sofrani} – 0418 844 801 ALEKS NIKOLA BINA MIKI MIROSLAV