Srpski glas 19. novembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 19.11.2020. z Year XXIX No.2423 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

Veliki uspeh srpskih politi~ara uuu Na proteklim lokalnim izborima u Australiji za odbornike u op{tinskim ve}ima Melburna izabrani su i kandidati srpskog porekla: Ranka Ra{i} je postala gradona~elnik Brimbenka, a Lana Formoso-Jankovi} i Bojan Bob Milkovi} su izabrani za odbornike u Dandenongu

Melburn

On je sru{io Dodika

Ko je Dra{ko Stanivukovi}, novi gradona~elnik Bawaluke

Strane 16, 17

Jo{ nisam De~ak sa ~uvene srela slike majke sre}nog Kne`opoqke migranta Branko Tepi}:

koja je jedan od simbola Strana 20 stradawa civila u Drugom svetskom ratu

Sveti kraq Milutin, slava folklornih grupa iz crkve Sv. Save

Teàk je ìvot prve generacije migranata, drugoj je mnogo lak{e. Ja jo{ za svog ìvota ovde u Australiji, nisam srela ni jednog sre}nog migranta. Svi su tu`ni na neki svoj na~in. Qudi odlaze u inostranstvo u boqi ìvot, a ìve duhovno mnogo gore. Ili mo`da ja krivo mislim?

Strana 8

Srbin iz Amerike re{io da sru{i monopol stranaca koji deci prodaju uxbenike u Srbiji

Strana 23

Kanbera

Strana 15

Aleksandar Kav~i}, nekada u~enik ~uvene beogradske Matemati~ke gimnazije, a danas profesor na Karnegi Melon univerzitetu u Pensilvaniji: Napravi}emo svima dostupne kwige i staviti ih na internet, tako }emo razbiti monopol na tr`i{tu i spre~iti strane izdava~e da enormno zara|uju na nama, ali }emo i vratiti dostojanstvo prosvetnim radnicima

Strana 13

^etvrtak 19. novembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Godinu dana od prvog slu~aja koronavirusa

Istraìvawe: Samo pet odsto gra|ana Srbije bi glasalo za ulazak u NATO Kada bi u Srbiji ove nedeqe bio odràn referendum, samo pet odsto gra|ana Srbije bi glasalo za ulazak u NATO, 80 odsto bi bilo protiv, dok 15 odsto uop{te ne bi glasalo, rezultat je istraìvawa koje je sprovedeno u okviru projekta Beogradska NATO nedeqa Centra za evroatlantske studije (CEAS) Broj qudi koji bi glasao protiv ulaska u NATO je 12 odsto ve}i nego 2018. godine, navodi se u istraìvawu koje je predstavqeno na panelu „Ovo smo mi - Srbija 2020.“,. Istraìvawe pokazuje da bi samo pet odsto ispitanika glasalo za ulazak Srbije u NATO, {to je {est odsto mawe u odnosu na pre dve godine, a 15 odsto uop{te ne bi glasalo. Na pitawe kakvo je mi{qewe o NATO kao me|unarodnoj organizaciji, vi{e od polovine ispitanika, odnosno 54 odsto je wih se izjasnilo - negativno, dok su 37 odsto ravnodu{ni. Samo {est odsto je odgovorilo da imaju pozitivno mi{qewe o NATO. Kada je re~ o saradwi i partnerstvu koje sada postoji izme|u Srbije i NATO tako|e visoki procenat, ~ak 47 odsto ispitanika izraàvaju ravnodu{an stav, dok wih 33 odsto je tu saradwu ocenilo kao negativnu. Samo 14 odsto smatra da je pozitivna saradwa i partnerstvo Srbije i NATO, dok wih {est odsto ne moè da proceni. Na pitawe kada bi ove nedeqe bio odràn referendum o razgrani~ewu Srbije i Kosova, uz korekciju administrativne linije, predloèn od strane predsednika Srbije i vlade i podràn od SAD, uz protivqewe EU, 54 odsto ispitanika bi glasalo protiv, ne{to vi{e od jedne petine, odnosno 21 odsto bi glasalo za takvo re{ewe dok 11 odsto uop{te ne bi iza{lo na taj referendum. Imaju}i u vidu da SAD zna~ajno kontroli{u kosovske bezbednosne snage i wihovu transformaciju, 36 odsto ispitanika smatraju da ja~awe odbrambene saradwe Srbije i SAD poboq{ava poziciju Srba na KiM, ne{to mawe -35 odsto smatraju da ne uti~e na wihovu poziciju, dok 19 odsto ocewuju da pogor{ava poziciju Srba na KiM. S druge strane, 48 odsto ispitanika smatraju da ja~awe odbrambene saradwe Srbije i Rusije poboq{ava poziciju Srba na KiM, wih 34 odsto smatra da ne uti~e, dok samo devet odsto odgovara da pogor{ava poziciju Srba koji ìve na KiM.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Pre godinu dana registrovan je prvi slu~aj koronavirusa, a u pitawu je bio 55-godi{wi mu{karac iz kineske provincije Hubej. Od tada do danas broj zaraènih u svetu prema{io je 55 miliona, a od posledica koje je izazvao ovaj virus preminulo je vi{e od 1,3 miliona qudi. Kada je zabeleèn prvi slu~aj, niko nije ni slutio da }e virus toliko opstati, a kamoli da }e od wega umreti toliko qudi, pi{e RTS. Nulti pacijent registrovan je, prema pisawu âjna Morning posta, 17. novembra 2019. godine u kineskoj provinciji Hubei. To je vi{e od mesec dana pre nego {to su lekari registrovali prve slu~ajeve u Vuhanu, prenosi Tawug. Nau~nici sumwaju da je kovid-19 sa slepog mi{a pre{ao na drugu ìvotiwu koju je kasnije konzumirao ~ovek, pa je tako po~eo da se {iri me|u qudima. Stru~waci tvrde da je od 17. novembra pro{le godine svakodnevno prijavqivano nekoli-

ko pacijenata da bi 15. decembra 2019. godine taj broj bio 27. Brojke su potom po~ele vrtoglavo da rastu, a zaraza da prelazi kinesku granicu. Iako se za godinu dana oporavilo vi{e od 38 miliona qudi, virus ne posustaje i ~ini se da vrhunac tek sledi. Danas najmnogoqudnija zemqa sveta, u kojoj je sve po~elo, beleì nekoliko slu~ajeva dnevno, dok SAD imaju i po 150.000 novozaraènih, a neke evropske zemqe preko 40.000. Pore|ewa radi, u Kini je od po~etka pandemije zaraèno ne{to

vi{e od 86.000 qudi, a preminulo je 4.634. Trenutno najvi{e zaraènih ima u SAD, Indiji, Brazilu, Francuskoj i Rusiji. U Srbiji je ukupno do sada koronavirusom zaraèna 87.381 osoba, dok ukupan broj preminulih iznosi 1.030. Do sada je u Srbiji testirano 1.519.315 qudi. Prema podacima objavqenim na sajtu kovid-19.rs, na respiratorima u bolnicama {irom Srbije nalazi se 161 pacijent. Broj hospitalizovanih bliì se brojci od 4.000 i iznosi 3.963.

Umro hrvatski ratni zlo~inac Tomislav Mer~ep Ratni pomo}nik ministra unutra{wih poslova Tomislav Mer~ep preminuo je u 69. godini `ivota, saznaje Jutarwi list. Mer~ep je zbog zlo~ina nad srpskim civilima u slu~aju Pakra~ka Poqana bio pravosna`no osu|en na sedam godina zatvora. On je u maju 2016. osu|en na pet i po godina zatvora jer kao zapovednik vojne jedinice poznate kao “mer~epovci” nije spre~io zlo~ine nad srpskim civilima,

a Vrhovni sud mu je u februaru 2017. kaznu pove}ao na sedam godina. Od po~etka je tvrdio da je nevin, a poricao je i da je zapovedao vojnom jedinicom koja se nazivala wegovim imenom. Tu`ila{tvo ga je na po~etku teretilo da je on komandovao kada su po~iweni ovi zlo~ini, ali optu`nica je potom ubla`ena, pa je osu|en jer svoje podre|ene u zlo~inima nije spre~io.

ma {ta mi re~e?! Savr{enstvo bez mane (i deo Vulinovih snova) Iskrena posveta „Zaista ne bih tro{ila re~i na ko{arku, ose}am potrebu da ka`em ono {to mi je na srcu. Ovu pobedu posve}ujem svima u Srbiji koji se bore sa ovom bole{}u, sa svime {to se de{ava u celom svetu, pa i kod nas, svim zdravstvenim radnicima" (@enska ko{arka{ka reprezentacija Srbije pobedom nad Turskom je obezbedila plasman na EP 2021. godine, a selektorka Srbije Marina Maqkovi} posvetila je pobedu na najposebniji na~in)

„Da li vi stvarno mislite da mene treba da bude sramota od la`i kako sam sebi name{tao usta, pa kako sam „picousti“, kako sam peder, kako sam ovakav ili onakav – za to su krivi moji majka i otac. Za razliku od ve}ine drugih politi~ara ni na jednu operaciju nisam oti{ao. Meni se svaka bora i svaka seda vlas vide. Ne mislim da treba da budem lep" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, „]irilica“ na TV Hepi)

Ko gubi, ima pravo da bude Dodik „Ja se ne qutim ni na koga ali mi nije pravo" (Lider SNSD Milorad Dodik nakon saznawa da je na izborima izgubio Bawaluku)

Borba protiv virusa i {apatom „Kqu~na mesta za {irewe infekcije su restorani i klubovi s muzikom. Jedna od sugestija na sednici Kriznog {taba bila je da se smawi ja~ina zvuka u tim objektima, kako bi posetioci pri~ali mawe glasno, ~ime bi se virus mawe {irio, jer se kroz vazduh {iri vi{e kada se vi~e" (Zoran Radoji~i}, gradona~elnik Beograda)

IZME\U DVA VIKENDA

Vu~i}: Patrijarh Irinej je danas potrebniji Srbiji vi{e nego ikad Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej danas Srbiji potrebniji vi{e nego ikada ranije i poèleo mu brz oporavak. “Wegova mudrost i wegovo nepodilaèwe dnevnim niskim politi~kim strastima zasluùje najve}e po{tovawe. Uvek je bio uz na{ narod”, rekao je Vu~i} u na TV Hepi, u “]irilici”. On je rekao da ga je probudio poziv da je patrijarhu pre neki dan pozlilo. Patrijarh Irinej hospitaliovan je u Vojnoj bolnici “Karaburma” zbog infekcije viriusom korona. “Retko je prona}i takvog ~oveka, to je za po{tovawe. Uvek je bio u srpskom narodu i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj”, kazao je Vu~i}. Vu~i} je istakao da je Irinej “veliki ~ovek”, u ~ije vreme je obnovqen veliki broj manastira i crkava i bez ~ijeg anga`mana i upornosti Hram Svetog Save jo{ ne bi bio zavr{en. Vu~i} je kazao da je bio na sahrani mitropolita Amfilohija i da je bio zabrinut za zdravqe patrijarha Irineja.

^etvrtak 19. novembar 2020. 3

Beograd mora kao Bawaluka Pi{e: Milenko Vasovi}

On je dodao da je zadovoqan {to je sa mitropolitom Amfilohijem imao mnogo boqi odnos u posledwih {est meseci nego ranije. “Sa Amfilohijem sam se video dva-tri puta pred smrt, imali smo potpuno druga~ije razgovore nego ranije, rekao mi je da on danas mnogo boqe razume polo`aj u kome se nalazimo”, kazao je Vu~i}. Vu~i} je napomenuo da Srbija nije tra`ila ni od predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a ni od premijera Du{ka Markovi}a da povuku priznawe nezavisnosti Kosova.

“Ja dobro razumem realnu politiku, nikad nisam tra`io od \ukanovi}a da povu~e priznawe Kosova, jer sam znao da je to nemogu}e. Srbija mora sama to da izgura, znam kakvi su bili pritisci i ranije i danas”, naveo je on. Vu~i} je rekao da se sa \ukanovi}em nije ~uo posle crnogorskih izbora iako su, kako je rekao, “moji qudi obavestili wegove da dolazim u Crnu Goru”. “On je mene optu`io da sam kriv za wegov politi~ki poraz, ali moje je da ~uvam elementarni odnos korektnosti jer je on predsednik Crne Gore”, naglasio je Vu~i}.

Dràva spiskala pare pred izbore, sad nema za pomo} privredi Za razliku od proletos, kada su vanredno stawe i policijski ~as uvedeni sa ukupno nekoliko desetina zaraènih koronavirusom, sada su, na vi{e od 3.500 zaraènih dnevno, bila potrebna puna tri dana da premijerka “razmisli” o tome da li }e prihvatiti zahteve Kriznog {taba ili ne}e.

I dok niko ne prièqkuje novu zabranu kretawa, ovakav nedosledan pristup uni{tava i posledwe trunke poverewa gra|ana u to da dràva zna {ta treba da radi tokom korona-krize. A, isto tako, zbog neodgovornog (100 evra svakome) i nesvrsishodnog tro{ewa para gra|ana (neselektivna pomo} firmama kojima nije bila potrebna), dràva sada nije u stawu da pomogne onim delovima privrede koji zaista jesu u nevoqi. Vratimo se na po~etak – bio je 15. mart kada je predsednik, na zahtev tada{weg ministra odbrane Vulina, saop{tio da se u Srbiji uvodi vanredno stawe. Tog dana su, od ukupno 15 testiranih osoba, dve osobe bile pozitivne na koronavirus, {to je ukupan broj zaraènih pove}alo na 48. Tri dana kasnije uveden je policijski ~as, odnosno, zabrana kretawa. Tog dana je bilo registrovano jo{ 18 zaraènih. Sedmog jula, u danu kada je zvani~no prijavqeno 299 novozaraènih, Vu~i} je najavio policijski ~as i zabranu kretawa tokom vikenda – od ~ega je odustao nakon nekoliko dana burnih protesta gra|ana. A u ~etvrtak, 12. novembra, kada je u Srbiji zvani~no zabeleèn jo{ 3.341 zaraèni, krizni {tab je odrào jo{ jednu hitnu sednicu, posle koje nisu uvedene nikakve nove mere, ve} je na zahtev tzv. medicinskog dela kriznog {taba – koji je “prili~no o{tro traìo da se ne{to promeni” – predsednica vlade

Ana Brnabi}, po re~ima dr Predraga Kona, izjavila da }e – da razmisli. Nakon 72 sata intenzivnog razmi{qawa, premijerka je iza{la pred javnost i, uz obave{tewe da }e trgovcima i ugostiteqima radno vreme biti skra}eno za dva sata, upustila se u neukusno i nadrealno hvalisawe po broju umrlih: te Srbija ima jednu od najmawih stopa smrtnosti u Evropi i na svetu, te ima jo{ slobodnih kreveta, a neke zemqe EU nemaju, na{e zdravstvo je me|u najboqima u Evropi, a ekonomija je i zvani~no najboqa… (Usput je i iznela neta~an podatak da restorani “i nisu ne{to rizi~na mesta” – za{to im onda ograni~ava rad?) Ono {to premijerka nije ni poku{ala da objasni jeste slede}e: kako je mogu} ovako non{alantan pristup epidemiji u trenucima kada je ve} nedeqama broj zaraènih desetak puta ve}i nego letos? I kako to da ta mo}na privreda Srbije iz premijerkine pri~e ne moè da izdrì dva sata kra}eg radnog vremena kafi}a i splavova? A, kako se pokazalo u drugom i tre}em naletu korone – kada mere skoro uop{te nisu uvo|ene, ili su èstoko kasnile – vlasti ne umeju da upravqaju ovom krizom. [to kaù babe, “naludo su{a, naludo ki{a” – ili uvedu najstroè mere u celoj Evropi, ili se po “raspa{oj” sistemu, ni one postoje}e ne sprovode, niti se kontroli{e wihova primena. Kao da dràva ne moè da funkcioni{e bez vanrednog stawa. Dodatni je problem {to je, po sli~nom sistemu, odmah na prole}e (taman fino pre junskih izbora) potro{eno mnogo vi{e para nego {to je bilo potrebno – se}ate se “para iz helikoptera”? Zbog toga {to je bilo va`nije da se pre izbora podele pare i kome nisu bile potrebne, dràva sada ne moè da pomogne sektorima privrede koji lagano “umiru” ve} mesecima. I da nije bilo skandala sa prikrivawem broja zaraènih i umrlih od kovida ({to jo{ uvek nije dobilo svoj epilog i ostalo je “da visi”, kao i sve ostale afere), uz uporno skrivawe podataka o medicinskim nabavkama vrednim vi{e stotina miliona evra, ovako neodgovoran pristup krizi doveo bi do pada poverewa gra|ana u to da dràva zna {ta radi. A ovo se, naàlost, o~ituje i u sve ve}em broju onih koji se suprotstavqaju i onim merama koje spasavaju ìvote – dràwu distance i no{ewu maski.

Zadivquje lako}a sa kojom je Dodik izgubio vlast u Bawaluci. I kako je brzo priznao poraz. Onaj koji je znao da vi~e i preti odjednom se prepodobio, na ranu da ga privije{. Nezgrapan i netolerantan, dokazani „za{titnik“ srpstva i srpskih interesa sveo se na prirodnu veli~inu, na gubitnika „koji je tu`an“. Mo`da je samo jedan ~ovek nesre}niji zbog Dodikovog poraza, ali taj nije iz Republi-

Znaju i za ~erupawe Laste i GSP-a, i prodaju PKB-a i IMT. I „Beogra|anke“ kojom bilmezi nisu umeli da upravqaju. Mnoge je zabolelo i {to Sava centar nije vi{e beogradski, ve} privatni. I {to je poklowen. Godinama raskopane ulice ne moraju da pamte, zbog wih psuju svaki dan. Zbog titule najzaga|enijeg grada na planeti, mnogi prokliwu i vlast i Beograd i `ivot u wemu. Mafija{ke likvidacije da i ne pomiwemo.

Novi gradona~elnik Bawaluke na predizbornom bilbordu ke Srpske. Taj je vladar svega {to di{e u Srbiji. On, kao priu~eni epidemiolog, dobro zna da se virus ru{ewa korupciona{ke i bahate vlasti ne}e zavr{ti na granicama BiH. I da se ne moè zaustaviti Vulinovim specijalcima, Ne{inim padobrancima, ni Batinim crnim xipovima. Od tog virusa nema vakcine. Dodik je izgubio zato {to se smu~io Bawalu~anima. To je mogao da vidi jo{ u vreme protesta „Pravda za Davida“, kada je vi{e li~io na osionog mo}nika nego na qudsko bi}e. I ovo je mala Davidova osveta. I wegovih roditeqa, naravno. A Vu~i} – da li se on smu~io Beogra|anima? Ako jo{ nije, na dobrom je putu, wegovi {ibicari koji razvaquju i pqa~kaju prestonicu svakako jesu. Nema te budala{tine koja im je pala na pamet, a da nisu poku{ali da je realizuju. Setite se samo koliko su vri{tali da }e praviti gondolu na Kalemegdanu. âk je i predsednik li~no insistirao da „budu tri sajle“, da vetar ne bi quqao gondole. Nisu Beogra|ani zaboravili ni preskupo poplo~avawe Trga republike, ni muzi~ku fontanu na Slaviji, ni bacawe para na novogodi{we rasvete, ni dim sa vin~anske deponije. Ni to da nemaju èlezni~ku stanicu.

Kome se od ovakve vlasti u Beogradu ne povra}a, on nema èludac ili mozak. Ili oboje. Da li Beogra|ani èle da se ovakva vlast produì? Sumwam. I to su pokazali u junu nikakvim odzivom na neregularne Vu~i}eve, jednopartijske republi~ke izbore. Svestan je toga i onaj {to sve zna i o svemu odlu~uje. Od Dodikovog poraza imaju {ta da nau~e i opozicija i gra|ani u Beogradu. Opozicija kako se kontroli{u izbori i kako se vodi kampawa – Dra{ko Stanivukovi} momak koji }e biti gradona~elnik pobedio je obilaze}i grad biciklom uzdu` i popreko i pri~aju}i sa qudima koji su u wemu prepoznali sebe. A prezreli Dodikove crne limuzine. Kona~no i gra|ani bi morali da shvate da ne mogu na dan izbora ostati u ku}i i kukati kako nemaju za koga da glasaju. Pitawe vlasti u Beogradu moè i druga~ije da se postavi: Ko upravqa sa milijardu i nekoliko stotina miliona evra NA[IH para. I kako }e ih tro{i, na okretawe kaldrme? Za po~etak protivnici napredwa~ke vlasti su u prednosti i ta prednost se zove Goran Vesi}. Wega Beogra|ani vole kao Bawalu~ani Dodika. Kad jednog dana padnu, smeja}emo se sami sebi ko nam je bio vlast. Nije te{ko, vide}ete. Idu izbori i prole}e 2022.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 19. novembar 2020.

Dr`ava omogu}ila

KAKO JE BEOGRAD POSTAO NAJZAGA\ENIJA PRESTONICA EVROPE!!!

ugqarskoj mafiji da nam zaga|uje vazduh "Zaga|enost vazduha je prisutna posledwih 15 godina i u rapidnom je porastu. Kqu~ni skok se desio pre ~etiri, pet godina, jer postoji ugqarska mafija koja otkopava jalovinu i dozvoqava se da se jalovina sa 30, 40 odsto gline prodaje kao ugaq za jeftine pare. Hiqade doma}instava to kupuje, pa imamo slu~aj da, umesto da dim ide na gore, on pada na zemqu sa svim tim {to je unutra. Ali, to je tabu tema i o woj se ne pri~a", istakao je direktor Petnice Vigor Maji}, na taj na~in ukazav{i kako se vazduh planski zaga|ivao. Gra|ani Srbije se ve} nekoliko godina suo~avaju sa sve ve}im zaga|ewem vazduha, a ~ini se da je u Beogradu najgore bilo pro{le godine, kada je glavni grad bio i najzaga|enija prestonica u Evro-

DR@AVA MO@E DA REAGUJE I SPREÎ TROVAWE SVOG NARODA, ALI IZ NEKOG RAZLOGA TO NE ÎNI Kolubarski lignit je jedan od glavnih uzroka ovolikog zaga|ewa u Srbiji. "Prodaje se kolubarski lignit, sirov i su{en, kao jedan od najnekvalitetnijih ugqeva - kojeg u Evropi ne moète nabaviti za doma}instva. I mislim da tu postoji ~itav lanac odgovornosti, od REIK-a, koji je u posedu tog zemqi{ta, gde se nalaze rezerve ugja, do svih inspekcija i slu`bi i nau~nih instituta gde postoje stru~waci koji bi trebalo da upozore na to {ta loìmo i koliko je to kvalitetno", isti~e Maji}. Maji} ukazuje da ugaq ne moèmo eliminisati, ali da moèmo podi}i nivo onoga {to se prodaje kao ogrev. Kako je precizirao on ne zna ko kopa sirovi lignit sa jalovina, kao i da tro treba da se istraì. "Po{to se ovde radi o robi koja se proda u stotinama hiqada tona godi{we, zasluùje da se vidi da li oni koji se time bave znaju sa ~ime imaju posla i {ta prodaju u xakovima, a da to nije ma~ka", zakqu~uje Maji}.

pi. Sa tim problemom su se suo~avali gra|ani koji ìve blizu termoelektrana, pa prakti~no im dani prolaze u magli i dimu. Ali, nije oduvek bilo tako. Vigor Maji}, direktor Petnice, objasnio je na jednom od foruma odrànih po~etkom ovde godine kako je vazduh planski iskvaren. - Zaga|enost vazduha je prisutna posledwih 15 godina i u rapidnom je usponu. Za{to? Zato {to je do devedesetih godina bila zabrawena prodaja sirovog lignita, on je bio industrijski ugaq. Niste mogli da ga kupite za doma}instva. Onda je, kada je prestala mogu}nost uvoza ugqa iz Bosne kreke, pu{teno da se uvozi sirovi lignit i do{lo je do velikog skoka zaga|enosti - rekao je Maji}. Zatim je objasio na koji na~in se radilo na zaga|enosti vazduha. - Kqu~ni skok zaga|enosti se desio pre ~etiri, pet godina, a u Beogradu pre godinu dana. Za{to? Zato {to postoji ugqarska mafija koja otkopava jalovinu. REIK "Kolubara" dozvoqava da se jalovina sa 30, 40 odsto gline prodaje kao ugaq za jeftine pare. Stotine hiqada doma}instava to kupuje. Prvo su to po~ele op{tine koje su blizu Lazarevca zbog malih transportnih tro{kova. Zato je u Vaqevu do{lo do o{trog skoka, kao i u Lajkovcu, gde se ne meri, na Ubu i u Lazarevcu. A kad je ta mafija izvr{ila obra~un sa mafijom koja je ranije prodavala ugaq u Beogradu, na beogradskom trì{tu se pro{le godine desio veliki skok tog kvaziugqa, koji nije ugaq. On sadrì ogromnu koli~inu gline, koja je te{ka, koja je hidroskopna, koja izaziva da dim, umesto da ide uvis, on pada na zemqu sa svim onim {to je unutra. Ali, to je tabu tema, o woj se ne sme govoriti - rekao je Maji}. Dràva moè da reaguje i spre~i trovawe naroda, ali iz nekog razloga to ne ~ini. - Zakonske mogu}nosti da ovo sase~ete su neverovatno zgodne, samo po{aqete trgovinsku inspekciju da traì deklasraciju o kvalitetu robe koja se prodaje. Ni{ta vi{e. Zna~i ono {to zakon omogu}ava i {to obavezuje. Ali, niko nikad nije poslao nijednog inspektora da proveri deklaracije o kvalitetu za milione tona ugqa koji se prodaju, nego svi jure babe po pijaci. R. N.

ZNAO SAM DA SA TVOJOM MAMOM NE]E IZDR@ATI...

@IVETI

U SRBIJI  On ne veruje u ono {to pri~a, ali zato mi verujemo!  Zbog tehni~kih razloga odustali smo od postavqawa vremenske kapsule koju je trebalo otvoriti u budu}nosti. Kapsulu imamo, ali budu}nost nemamo.  Glavni sudija je bio nevidqiv na terenu, u ~emu su mu mnogo pomogli na{i igra~i koji su tako|e bili nevidqivi.  Pre Dnevnika uvek obri{em televizijski ekran. Vo|a je alergi~an na pra{inu.  Kad policija pokrene akciju "Vihor" kriminalci rizikuju da dobiju upalu plu}a.  Televizije ne treba da prekidaju politi~are dok la`u. Svako treba da radi svoj posao.

 Ujutru peremo zube, posle jela peremo ruke, pre spavawa peremo kosu. Jedino mozak ne moramo, on nam je ve} ispran.  U svetu psihopate odlaze u bolnice, a kod nas na "Tviter".  Na{e svete krave su obi~ni volovi.  Provode se po splavovima, a kad se zaraze, tra`e ~amac za spasavawe...  Dana{wi roditeqi svojoj deci kwige nude kao nekad nama na{i ribqe uqe. - Uzmi, progutaj, makar i na silu!  @ivim u neznawu. Lokacija je lepa, ali je gu`va sve ve}a.  Koliko dugo ne{to treba da stoji naopa~ke da bi postalo normalno?

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Unutar svakog ~oveka, de{ava se borba zlog vuka s dobrim. Uvek pobe|uje onaj vuk kog ti hrani{“ „Ne zadr`avaj ono {to odlazi; ne teraj ono {to dolazi“ „Baci dobro niz vodu, voda }e opet tebi da donese“ Narodne poslovice

„Niko nije ti{e govorio a da se daqe ~uo; niko s mawe re~i nije rekao vi{e, niko nije bio maweg rasta a da se video s ve}e daqine! Otuda, ni vi{e qudi ni ve}e ti{ine nego na wegovom pogrebu“

„@ivot ~ovekov vredi onoliko koliko je spreman da ga plati

Be}kovi} o patrijarhu Pavlu

Car Lazar

TEMA NEDEQE

^etvrtak 19. novembar 2020. 5

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Ma{ine $ 0 iz Beograda brojale 8781 1950 glasove u Americi

OCTOBER - NOVEMBER SPECIAL Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera Troškovi posredničkih banaka

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Za sve iznose preko $10,000 nudimo dodatne povlastice i znatno povoljniji kurs!

www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed

SInce 1994

Evropska unija smenila Trampa pre Amerike

Канадска компанија користила је ове просторије u Beogradu до пролетос, а сада су понуђене за издавање, jer je kompanija preselila prostorije u drugi deo Beograda Ni ameri~ki predsedni~ki izbori nisu mogli da pro|u, a da Srbija ne do|e u centar pa`we. Softver za ma{ine koje broje glasove u SAD dolazi iz Beograda, a evo i fotografije prostorija u kojima je radila ta kompanija. Na slikama se vide ma{ine za brojawe glasova kompanije „Dominion“ na kojima pi{e naziv firme, a postavio ih je na sajt za izdavawe nekretnina „City expert“ vlasnik koji im je izdavao prostorije. Kanadska kompanija „Dominion“, koja proizvodi ma{ine za brojawe glasova, proletos je iz ovog prostora preselila svoju kancelariju u Srbiji u druge prostorije, koje su tako|e u Beogradu. Kompanija „Dominion“ proizvodi ma{ine koje se koriste na ameri~kim predsedni~kim izborima i pored sedi{ta u Torontu, ameri~kog dela kompanije u Denveru, ta kompanija ima i kancelariju u Beogradu. Ona se donedavno nalazila na Paliluli, u Ulici Osmana \iki}a, a sada

je na novoj adresi. Prema tvrdwama pojedinih ameri~kih novinara koji izve{tavaju iz Bele ku}e, upravo je u Beogradu nastao softver kori{}en na posledwim ameri~kim predsedni~kim izborima. Ameri~ki predsednik i predsedni~ki kandidat Donald Tramp optuìo je taj softver za neregularnosti i pripisivawe wegovih glasova protivkandidatu Xou Bajdenu. Prema izvorima ameri~kih medija, na prethodnim izborima 2016. godine oko 70 miliona glasa~a koristilo je ove ma{ine, a Xorxija ih je uvela pro{le godine. Pravni tim Donalda Trampa tvrdi da su na posledwim izborima kori{}ene u najmawe 28 dràva SAD. Sam predsednik Donald Tramp optuìo je ovaj softver da mu je izbrisao 2,7 miliona glasova u celim SAD, te da je veliki broj wegovih glasova, na stotine hiqada, pripisao Xou Bajdenu.

Brzina, ishitrenost i preterana euforija kojom su Evropska unija i wene najuglednije ~lanice pozdravile najavqenu pobedu Xoa Bajdena na ameri~kim predsedni~kim izborima, mogu se smatrati nekom vrstom me{awa u izborni proces i unutra{we stvari SAD, kaè politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi}. Prema wegovim re~ima, zvani~nici EU i lideri najmo}nijih zemaqa Unije zna~ajno su odstupili od dobre diplomatske prakse ne samo pozivawem Xoa Bajdena na samit u svojstvu predsednika SAD, ve} i mnogo ranije, kad su tek objavqene preliminarne prognoze rezultata. Predsedni~ke izbore pratile su brojne „neuobi~ajene okolnosti“, a jedan od presedana su i evropske ishitrene ~estitke Bajdenu, iako zvani~ni rezultati nisu objavqeni, kaè Vukadinovi} i dodaje da se ~ini kao da su ~elnici EU „jedva do~ekali da Trampu vide le|a“. Mada su Bajdena kao predsednika SAD ~estitkama do danas priznali i Kina i brojne druge dràve, EU i wene najmo}nije ~lanice su bile najrevnosnije u tim ~estitkama, isti~e Vukadinovi}. Za razliku od wih, Rusija ~eka objavqivawe zvani~nih rezultata, a i reakcije Kine bile su suzdrànije, „iako su Kinezi imali razlog da slave Trampov poraz“. „Najve}e zemqe sveta su tu pokazale jednu normalnu i ipak razumqivu diplomatsku uzdrànost, dok su EU i wene vode}e ~lanice reagovali, maltene, u stilu ili najostra{}enijih protivnika Trampa ili najvernijih satelita Bajdena“, kaè Vukadinovi}. Ameri~ki predsedni~ki sistem do sada se samorazumevao kao svet za sebe na koji niko i ni{ta ne moè uticati i da Amerikanci predsednika SAD tretiraju kao predsednika sveta, tako da je za wih do pro{lih izbora bilo nepojmqivo bilo kakvo spoqno me{awe. Pre ~etiri godine je va{ingtonski establi{ment, {okiran pobedom Trampa na izborima, morao negde da traì krivca i onda su reciklirane teze o ruskoj krivici koje su se provla~ile tokom ~itavog Trampovog (prvog) mandata, iako su optu`be pale u vodu, podse}a Vukadinovi}. Vukadinovi} kaè da ne moè da komentari{e teze da je pona{awe EU zvani~nika deo plana „duboke dràve“, odnosno „va{ingtonske mo~vare“ da instalira Bajdena za predsednika, jer sve i da postoji takav plan, nemogu}e ga je dokazati. Me|utim, izvesno je da je nekakve koordinacije svakako bilo u medijskim reakcijama u SAD, ne samo na na~in kako je progla{ena navodna Bajdenova pobeda, nego je jo{ upe~atqivija bila „spontana“ reakcija na Trampov prvi govor koji je bio cenzurisan od strane vode}ih medija i to sinhronizovano, smatra Vukadinovi}.

Sa druge strane, ameri~ka Bezbednosna agencija za infrastrukturu (CISA), koja se bavi i sajber-bezbedno{}u izbora, saop{tila je, zajedno sa ~lanovima dr`avnih savetodavnih komisija za pra-

}ewe izbora, kako „nema dokaza da je bilo brisawa ili mewawa glasova“ i da su predsedni~ki izbori odr`ani 3. novembra bili „najbezbedniji u ameri~koj istoriji“. R. N.

^etvrtak 19. novembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

MIROSLAV MOM^ILOVI]

Majstor melodrame

U trenutku kada se filmski prikaziva~i, ugroèni aktuelnom sanitarnom krizom bore za opstanak, stigla je jedna lepa vest. Uz sve preporu~ene mere predostro`nosti, sa maskama na licima i gelovima za suvo prawe ruku, u bioskopske sale pohrlio je ~ak 20.000 qudi da pogleda jedan film. U pitawu je „Vikend sa }aletom“. Novo ostvarewe rediteqa i scenariste Miroslava Mom~ilovi}a u samo nedequ dana prikazivawa dostiglo je ovu, za doma}u kinematografiju ~esto nedosti`nu cifru. Za Mom~ilovi}a pak ni{ta novo. Kao pisac ili i pisac i rediteq omiqenih komedija, ne samo da je mnogo puta do sada okupio veliki broj gledalaca pred bioskopskim platnom, ve} je i svoje re~enice usadio u na{u svakodnevnicu. Setimo se tek monologa Petra Boòvi}a o „uspe{nom“ oporavku slomqenog srca u filmu „êkaj me, ja sigurno ne}u do}i“ ili pak vrsnog dijaloga izme|u Brace (Sergej Trifunovi}) i radnika bioskopa Vo`dovac (Boris Isakovi}). Sli~ne trenutke donosi i novi film „Vikend sa }aletom“ koji govori o susretu oca i sina, sredove~nog beogradskog kriminalca

Novo ostvarewe rediteqa i scenariste Miroslava Mom~ilovi}a u samo nedequ dana prikazivawa dostiglo je ovu, za doma}u kinematografiju ~esto nedosti`nu cifru, od 20.000 gledalaca. Za Mom~ilovi}a pak ni{ta novo... Ka{ike i jedanaestogodi{weg lepo vaspitanog momka Ogija, koji za samo jedan vikend poku{avaju da nadoknade sve propu{teno. Za Mom~ilovi}a u doma}oj kinematografiji vaì da je majstor melodrame. Retko koji autor zapravo moè da donese tople i ne`ne pri~e, istinski iskrene i svima bliske, a da pri tome ne sklizne u patetiku. Da sre}ne i tu`ne ìvotne trenutke, pa ~ak i smrt, boji komikom, a da ne zagazi u grotesku. Mo`da se deo Mom~ilovi}evog uspeha krije u tome {to je pri~e pisao inspirisan qudima koje je poznavao ili sretao, ili doga|ajima kojima je prisustvovao – od zaqubqenih besku}nika koji ìve u {ahtu od kojih je potekao wegov film „Smrdqiva bajka“, do situacije u jednom sportskom centru ~ije se aktivnosti nastavqaju, iako u jednom }o{ku leì le{, {to se moè videti u filmu „Smrt ~oveka na Balkanu“. Vaqda se zato ~esto de{avalo da sebe i svoju okolinu prepoznajemo u wegovim likovima, ~ak i u onim, na prvi pogled, i{~a{enim scenama. Ro|en je 1969. u Beogradu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. U svojoj biografiji ima i dva pozori{na komada – „Beograd na kolenima“ (1997) i „@ivot iz po~etka“ (2000), ali i adaptacije za scenu filmova „Smrdqiva bajka“, „Smrt ~oveka na Balkanu“ i „Sedam i po“. Scenarista je i filma i serije „Ivkova slava“. Ima }erku Miqu i sina Nikolu. M. T.

INTERVJU NEDEQE

Dr Rade Pani}, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije

Obavezna vakcinacija u Srbiji je nedopustiva jer vakcina nije zavr{ena Mogu}nost stvorena Zakonom o izmenama Zakona o za{titi stanovni{tva od zaraznih bolesti da ministar zdravqa odredi obaveznu vakcinaciju za odre|ene grupe stanovni{tva je apsolutno nedopustiva u ovom trenutku zato {to je vakcina u ~etvrtoj fazi ispitivawa. Ona nije potvr|ena i nije dobila odobrewe za kori{}ewe - kaè predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Pani}. - Postavqa se pitawe, da li neko u Srbiji planira da proda odre|ene, a u ovom momentu najva`nije grupe stanovni{tva? Da li neko poku{ava da proda na{e telo i na{e zdravqe za ispitivawe vakcine u ~etvrtoj fazi? Dakle, onog trenutka kada vakcina dobije sva potrebna ovla{}ewa i od Evropske agencije za lekove i od Ameri~ke agencije za hranu i lekove, i kada budemo videli da se primewuje na wihovom stanovni{tvu, onda se slaèmo sa ovakvim izmenama zakona, pre toga ne. A naro~ito ne davati ovakvu mo} u ruke qudi koji su prethodnih sedam godina, mislim najpre na ministra Lon~ara, krajwe zloupotrebqavali svoju poziciju mo}i i odlu~ivawa o organizovawu i sprovo|ewu zdravstvene za{tite - kaè dr Pani}. Prema wegovim re~ima, vlast svesno obmawuje gra|ane i manipuli{e podacima koji su od zna~aja za zdravqe svih gra|ana. - Ono {to me u ovom trenutku jako pla{i jeste da ova vlast obmawuje gra|ane i da se manipuli{e informacijama od javnog zna~aja po zdravqe i ìvot gra|ana. Dakle, od izborne kampawe, kada su se zlonamerno skrivali podaci o broju obolelih, do toga da predsednik, pozivaju}i se na ugovor o 1,8 miliona doza vakcine koji pravna lica ne mogu da iznose u javnost. Preko toga kaè da }e odre|ene grupe medicinskih radnika dobiti vakcinu. Onda tu imamo dr Kona koji kaè da ne}e svi zdravstveni radnici primiti vakcinu, ve} odre|ene grupe, a potom policija i vojska - kaè dr Pani}. Ove izmene zakona bi bile prihvatqive kada bi se radilo o pouzdanim vakcinama i dobavqa~ima, {to ovde nije slu~aj. - Da se radi o Torlakovim vakcinama, i o Agenciji za lekove i medicinska sredstva, onda bismo mogli da prihvatimo ovakav Zakon, jer bismo znali da se temeqi na nau~nim ~iwenicama uvaàvaju}i prvenstveno struku, jer jedino struka u ovom trenutku moè da radi na epidemiji - nagla{ava. Kada je re~ o vakcinama, doktor Pani} kaè da se radi o civilizacijskom izumu. - Vakcine su uvek aktuelno pi-

tawe, a posebno u posledwe vreme sa ja~awem antivakserskog lobija u svetu, a i kod nas. Imali smo Jovanu Stojkovi} koja je sa Levijatanom i{la na izbore ~iju je kampawu zasnivala na antivakserskoj praksi. Vakcine predstavqaju jedan od najve}ih izuma civilizacije i zahvaquju}i wima smo dostigli brojnost populacije. Dakle, za{tita od zaraznih bolesti jeste ne{to {to dràva moè preuzeti u svoje ruke i odre|ivati mere. Doktor se osvrnuo i na prvo pomiwawe Kriznog {taba u zakonskom okviru, ali zalaù}i se za Republi~ku stru~nu Komisiju za za{titu stanovni{tva od zaraznih bolesti koju bi ~inili stru~waci. - Dr Kon se poziva na Zakon da Krizni {tab postoji i radi kao kolektivno telo, {to je prvi put u ovom Zakonu pomenuto, i kaè da se lekari, odnosno stru~ni deo Kriznog {taba, ne razumeju u ekonomiju. On je ili jako ne razmi{qaju}i dao ovu izjavu ili se odrekao na~ela struke. Vrlo je jasno dosada{wim zakonima re~eno da Republi~ka stru~na komisija za za{titu od zaraznih bolesti i Zavod za javno zdravqe i Batut daju preporuke koje su zapravo odluke koje politi~ari samo treba da potvrde. Dakle, ni jedan politi~ar, Vulin ili bilo koji drugi ministar se apsolutno ne razumeju u zdravstvo - dodaje Pani}, podvla~e}i da je umesto Kriznog {taba trebalo oformiti Stru~nu komisiju. - Moj predlog, koji je trebalo da se na|e u Zakonu, jeste da se obaveè Republi~ka stru~na komisija za za{titu stanovni{tva od zaraznih bolesti i da u pisanom obliku daje svoje preporuke, sugeri{u}i {ta je od toga apsolutno primewivo, a o ~emu to treba razmi{qati i pripremati se {ta bi trebalo da bude nova mera i da to bude javno objavqeno

STRUKA MORA DA ODLUÎ DA LI ]E I DAQE DA UÊSTVUJE U POLITI^KOJ LAKRDIJI Na pitawe kakva je to struka kada dozvoqava da neko od we krije podatke, on kaè da se wihovo medicinsko znawe ne dovodi u pitawe, za razliku od eti~ke dimenzije. - Ti qudi bi trebalo da imaju svoj integritet i da kaù da vi{e ne}e u~estvovati u lakrdiji. To bi bilo ispravno, ali mi ovde govorimo o etici. Dakle, ne spo~itavam da neko nije stru~an u medicinskom smislu, ali ukazujem na to da je moralni integritet tih qudi zaista upitan, a o tome najboqe govori poverewe gra|ana Srbije u to {to oni pri~aju.

na RTS-u jer svi stanovnici Srbije imaju pravo da znaju {ta to stru~waci, uz navo|ewe wihovih imena i prezimena i onoga ko ih je kandidovao, preporu~uju da bi se stanovni{tvo za{titilo. Dakle, dràva mora da pokaè da funkcioni{e i da zaista imamo dovoqno sredstava i da smo najboqi u ekonomiji, pa da tim ugostiteqskim objektima koje bi zatvorila nadoknadi deo kao {to to rade sve evropske zemqe. Dakle, da niko nikoga vi{e ne obmawuje i da se spasi zdravstveni sistem Srbije. Mi trpimo posledice od toga {to se mere ne sprovode. Dakle, {kole bi morale da se zatvore. Ja sam do sada govorio, sredwe {kole i visoko{kolske ustanove koje nemaju veliki deo prakti~nog rada da mogu da izvode nastavu onlajn - istakao je Pani}, dodaju}i da mu se javqao veliki broj roditeqa dece koja su iz {kole donela virus i zarazila vi{e ~lanova porodice. Suprotno uverewu da su pandemija i ekonomija dva nezavisna poqa, dr Pani} smatra da }e upravo od epidemiolo{ke situacije zavisiti daqa ekonomska kretawa. - Dalekose`no, ekonomija }e najvi{e trpeti ako bude velikog oboqevawa i te{kih formi, i ako budemo dobili umesto zdrave radne snage invalide. Politi~ari su jako kratkovidi i struka bi morala apsolutno da dominira i da donosi odluke. Dakle, nismo videli pisani dokument {ta su to lekari predloìli u Kriznom {tabu na koji se dr Kon poziva. Tako|e, Pani} se osvrnuo i na ostala mesta koja se drè otvorenim uz opravdawe da se radi o ekonomiji. - Da Vas podsetim, nisu zatvorene kladionice, a sve imaju mogu}nost elektronske uplate, Ujediweni protiv kovida su nam dali preporuke za pona{awe u restoranima. Niko me ne moè ubediti da ekonomija Srbije po~iva na radu restorana i kladionica. Uprkos otvarawu i zatvarawu objekata, jedina konstanta od po~etka epidemije do danas je ~iwenica da nemamo ta~an broj zaraènih. - Imamo i daqe ogroman problem {to ne znamo ta~an broj zaraènih. Desilo se dvaput da su zavodi za javno zdravqe davali podatke i imali smo znatno ve}i broj od onog koji smo ~uli od republi~kih institucija koje je trebalo prosto da saberu to. I daqe je ogroman problem u rukovo|ewu epidemijom jer nemaju ni svi iz stru~nog dela Kriznog {taba ta~ne podatke {ta se to de{ava na nivou dràve. Vlast u ovom trenutku apsolutno ugroàva zdravqe svih gra|ana Srbije zato {to od struke, bar one koja se nalazi u Kriznom {tabu, krije kompletne podatke. R. N.

PLANETA

Spaquju svoje domove i nose crkvena zvona sa sobom

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiH ^etvrtak 19.- novembar 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

„Ostali smo sami. Svi su nas napustili. Izdaja. Kapitulacija. Ovo je nacionalna katastrofa najve}ih razmera, poput genocida koji smo pretrpeli po~etkom 20. Ovo je nacionalna katastrofa najve}ih razmera, poput genocida koji smo pretrpeli veka u Turskoj. Najve}a katastrofa po~etkom 20. veka u Turskoj. Ovo je najve}a izdaja u na{oj istoriji, govore ogor~eni Jermeni jom. Izbegli se ne èle tamo vi{e da vra}aju, iako od raspada SSSR-a i sticawa nezaih vlasti u Jerevanu nastoje na to da nagovore. Do povisnost. Najve}a veleizdaja u na{oj istoriji.” Ovo su samo neke od o~ajnih i apokalipti~nih ~etka decembra Jermeni moraju da vrate Azerbejxanu reakcija {okirane jermenske javnosti po{to im je tri regije - La~insku, Kelbarxansku i Agdamsku. Na tim podru~jima vlada potpuno bezakowe. Jerpostalo jasno da su izgubili rat od Azerbejxana za meni napu{taju svoje ku}e i pale ih, razaraju sve kako Nagorno Karabah. Azerbejxan je uz vojno-politi~ku pomo} Turske ne bi Azerbejxancima ostali bilo {ta. Cela su navratio ili, kako oni kaù, oslobodio okupirano seqa u plamenu. Ostaje spaqena zemqa i Azerbajxanci }e zate}i ima-podru~je. U ratu koji je trajao 44 dana, prema nekim , uzizve{tajima, poginulo je gotovo pet hiqada Jermena, samo zgari{ta, razrovane drumove i uni{tenu inDok se mnoge zemqe bore sa drugim talasom korona virusa, u Finna imada slu`bene brojke govore da je stradalo oko dve frastrukturu. - Ne èlimo da u na{im domovina ìve Azer- skoj je broj novozaraènih na najnièm nivou u Evropi, {to je potpo~ujui po hiqade. Da- Jermenija je u potpunom politi~kom haosu i pre- bejxanci. Neka sami grade, kaè bezvoqno u TV ka- mognuto ~iwenicom da je za Fince socijalno distancirawe prirodno. unk-virawima, a Rusija ih je mirovnim sporazumom ipak meru stanovnik sela ârektar dok iza wega wegovi Fincima ide u korist i to {to mnogi vole li~ni prostor i samo}u. U anketi Evrobarometra, 73 odsto finskih ispitanika izjavilo ro|aci u kamion trpaju kov~ege i ostatke name{taja, qnospasila od vojnog sloma. je da su mere zatvarawa tokom prvog talasa bile vrlo ili prili~no miji, Deo teritorije Karabaha je ipak ostao pod kontro- pi{e „Jutarwi list”. U Jermeni neki tvrde da }e mnogi wihovi spome- jednostavne za po{tovawe, ukqu~uju}i 23 procenata koji smatraju kojelom jermenskih snaga, a obezbe|en je i koridor prema {toenklavi okruènoj sa svih strana azerbejxanskom nici i crkve biti uni{teni kada u ta podru~ja u|u da one ~ak poboq{avaju wihov svakodnevni ìvot. Mnogi Finci su Azerbejxanci, te da ne}e ostati ni traga od toga da uìvali provode}i vi{e vremena u prirodi ili u saunama u svojim , davojskom. vikendicama na jezerima. a se Ne zna se {ta }e na kraju biti sa tom teritori- su tu ikada ìveli Jermeni. Mi ere ale rio, sta~nog lajn u se koja Ki{a je na Zemqi padala milion izumirawa zbog vulkanskih erup- imaju centralnu ulogu u ekosistemu, pojavile su se tada“, ila godina bez prestanka u periodu cija i klimatskih promena, kaè Jakopo del Korso, profesor geologije na Univerziprenosi „Lajvsajens“. tetu u Vuhanu. emi- poznatom kao karnijan, pre 230 Prema wihovim procenama, tada su se u okeanima pojaU tom periodu nestala , dr miliona godina. Taj dugoro~ni vili planktoni, koralni grebeni, a na zemqi àbe, gu{teki{ni period doveo je do neje tre}ina vrsta koje su emiìvele u morima, uz ta- ri, krokodili, korwa~e... eko- stanka mnogih vrsta i „otvorio vrata“ za pojavu dinosako|e veliki broj izumrAutori studije o ovom periodu veruju da je ki{u koja je lih ìvotiwa i biqaka trajala milion godina izazvalo poqe lave poznato kao urusa. i{e Vrangelija koje je pokrivalo hiqade kilometara u daVreme u kom je ki{a pana kopnu. wa i Milionska ki{a na{woj Kanadi. ili dala milion godina danas je Sna`ne erupcije, kako tvrde, poslale su u atmosferu „o~istila“ je prostor za ide. nau~nicima poznato kao karnijanska pluvijalna epizoda, pojavqivawe vrsta kao oko 5.000 gigatona ugqenika, {to je nekoliko hiqada puta tru{to su dinosaurusi, ali i vi{e nego {to se sada emituje u atmosferu tokom jedne gora i koja je bila klimatska prenekih koje i daqe postoje, dine. eli kretnica od prethodne su{ne zakqu~uju nau~nici. Tako velika koli~ina gasova izazvala je ekstremne epohe u trijasu. redPrema posledwim istraì„Posle dugotrajnog ki{nog pe- klimatske promene. Klima je postala znatno vla`nija, e dr vawima, upravo je ova dugoro~na ki{a rioda, usledila je erupcija novih ki{e su postale uobi~ajene, a okeani su postali kiseliji, zapravo bila do sada nepoznati period vrsta. Brojne grupe vrsta koje danas {to je dovelo do istrebqewa brojnih vrsta. ala rav-

ene lekoviawe ediadu

objeepiamo

lem nih. vno smo uli tree je ideela e to vom vqe uke, abu, R. N.

Sklonost Finaca prema samo}i poma`e u borbi protiv korone

Ki{a je na Zemqi jednom padala milion godina bez prestanka i dovela do nestanka mnogih vrsta

^etvrtak 19. novembar 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

ON JE SRU[IO DODIKA Ko je Dra{ko Stanivukovi}, novi gradona~elnik Bawaluke

Dra{ko Stanivukovi}

Dodik najavio finansijsku blokadu Bawaluke Lider SNSD Milorad Dodik najavio je da }e sva sredstava Gradu Bawaluka biti obustavqena sa republi~kog nivoa, dok se ne bude videlo kako }e se grad politi~ki razvijati. Za novog gradona~elnika Bawaluke na lokalnim izborima pobedio je Dra{ko Stanivukovi}, lider Partije demokratskog progresa (PDP) i on }e na tom mestu zameniti Igora Radoji~i}a iz SNSD.

Razo~aran zbog gubitka pozicije ~elnog ~oveka u Bawaluci, Dodik je na konferenciji za novinare rekao da wegova stranka ne}e pokretati smenu gradona~elnika, bar ne u prvoj godini mandata. Rekao je i da u gradskom parlamentu, u kojem }e SNSD sa koalicionim partnerima zadràti ve}inu, nijedan predlog gradona~elnika ne}e biti podràn taman da je, kako je rekao, Ajn{tajn. „On ima svoje nadle`nosti, predstavqa grad, neka se {epuri, radi. On je rekao da }e penzioneri i |aci dobiti besplatan gradski prevoz. Tu }emo odluku odmah podràti, neka predloì, al', da vidimo kako }e finansirati, da vidimo kako }e subvencionisati gradsko grejawe koje smo mi finansirali godinama. Za{to bi mi to radili, imamo i drugih op{tina gde treba pomo}i”, rekao je Dodik,

Funkcioner Partije demokratskog progresa (PDP) Dra{ko Stanivukovi} ostvario je svoj politi~ki san. Mladi, 27-godi{wi politi~ar iz Bawaluke savladao je na lokalnim izborima Republike Srpske Dodikovog kandidata iz redova SNSD-a i kako stvari stoje, bi}e novi gradona~elnik najve}eg grada u ovom entitetu. Stanivukovi} je ro|en 21. maja 1993. godine, student je ekonomije, odbornik u Skup{tini Grada Bawaluka i poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srpske (NSRS). Politi~ku karijeru zapo~eo je u 18. godini, a 2014. godine bio je najmla|i kanididat na Op{tim izborima za poslanika u Narodnoj skup{tini RS. Tada je osvojio oko 2.000 glasova, {to nije bilo dovoqno za osvajawe mandata. Dve godine kasnije kandidovao se za odbornika u Skup{tini Grada Bawaluka, te sa osvojenih 2.000 glasova postao najmla|i odbornik u istoriji lokalnog Parlamenta. Na Op{tim izborima 2018. godine se kandidovao ulazak u Narodnoj skup{tini RS te sa skoro 20 000 glasova dobio mandat poslanika u entitetskom Parlamentu. Osvojio je pojedina~no najve}i broj glasova od svih kandidata za narodne poslanike u Republici Srpskoj. Sada, 2020. godine ostvario je najve}i uspeh u politi~koj karijeri i uradio ono {to godinama niko nije mogao - pobedio je Milorada Dodika! Stanivukovi} je 2014. osnovao Udruèwe gra|ana "Budi DRUGa~iji" koje ima za ciq da motivi{e mlade qude i pomaè drugima kroz razne akcije. Do sada je organizovao nekoliko protestnih {etwi i okupqawa kako bi ukazao na probleme s kojima se suo~avaju gra|ani Bawaluke, ali i cele Bosne i Hercegovine. Prikupqali su sredstva za ure|ewe {kolskih dvori{ta, fiskulturnih sala, pomo} osobama obolelim od raznih bolesti i sli~no. Stanivukovi} je podrào protest majki i porodiqa, organizovao peticu protiv kupovine luksuznih automobila za ministre u Vladi RS, organizovao proteste protiv pove}awa akcija za gorivo, podrào inicijativu Pravda za Davida i sli~no. Zavr{io je Osnovnu {kolu "Aleksa [anti}" i bawalu~ku Gimnaziju. Nakon toga upisao je Ekonomski fakultet u Bawaluci. U slobodno vreme u~i da svira klavir i gitaru. Bavi se plesom, borila~kom ve{tinom krav maga i raznim drugim sportovima. U jednom intervjuu priznao je da je od malena èleo da se bavi dru{tveno korisnim radom i politikom, a s obzirom na to da je wegova porodica jedna od imu}nijih u Bawaluci, isti~e da mu sticawe novca nije bio motiv za ulazak u politiku. U parlamentu je poznat kao jedan od najo{trijih kriti~ara reìma Milorada Dodika, a zbog toga je redovno snosio posledice. Bivao je i hap{en, a i fizi~ki napadan zbog svog politi~kog delovawa. Kako se to obi~no i o~ekuje od autoritarnog reìma, Stanivukovi} je dobijao nadimke "mladi tajkun", "dràvni neprijateq". - Biti "dra`vni neprijateq" u Republici Srpskoj Milorada Dodika, zna~i biti prijateq gra|ana, prijateq naroda, prijateq svakog ~oveka - rekao je Dra{ko Stanivukovi} jednom prilikom. R. N.

Gruji~i} pobedio na izborima za na~elnika op{tine Srebrenica Prema podacima Op{tinske izborne komisije Srebrenica sa redovnih bira~kih mesta, Mladen Gruji~i}, zajedni~ki kandidat srpskih politi~kih partija za na~elnika te op{tine, dobio je 4.466 glasova, a wegov protivkandidat Alija Tabakovi} dobio je 1.865 glasova. U podatke nisu ura~unati glasovi po{tom i u odsustvu. Gruji~i} je proglasio pobedu, a wegove pristalice slave novi mandat na ~elu Srebrenice, dodaje javni servis RS.

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

Izetbegovi}a u Sarajevu pobedio Srbin Burne lokalne izbore u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, ~ini se da je obeleìo pad Bakira Izetbegovi}a u Sarajevu, odnosno Milorada Dodika u Bawaluci. Prvi ~ovek Sarajeva, najva`nijeg bira~kog mesta u Bosni i Hercegovini, jo{ se ne zna, ali se uveliko pri~a da }e to mesto pripasti Bogi}u Bogi}evi}u. Iz SDA (Stranka demokratske akcije), kaù da su osvojili 30 op{tina, ~ime su potvrdili da su kao stranka malih i ruralnih sredina jer su izgubili Sarajevo, ali i Tuzlu, Zenicu i Biha}. Jedino mesto gde su odneli bizarnu pobedu je Travnik. Naime, na dan izbora preminuo je Mirsad Peco, wihov kandidat za gradona~elnika koji je i pobedio, pa }e se, s obzirom na to, tamo izbori ponoviti. “Ovo nisu tektonske, ali su va`ne promene” rekao je ~elnik SDA Bakir Izetbegovi}, poku{avaju}i poraz u Sarajevu da opi{e re~ima da su se “svi ujedinili protiv nas”. U glavnom gradu prva “iznad crte” bila je koalicija SDP BiH, Na{a stranka i Narod i pravda, a kao gradona~elnik (iz redova SDP-a) se pomiwe nekada{wi BiH ~lan Predsedni{tva Jugoslavije Bogi} Bogi}evi}, koji danas ìvi u Sloveniji. Bogi} Bogi}evi} je bio ~lan

Izetbegovi} ni u snu nije pomi{qao na poraz u Sarajevu

Predsedni{tva SFRJ od 1989. do 1991. godine i u~esnik je istorijske sednice Predsedni{tva SFRJ koja se odr`ala 12. marta 1991. godine kada je ovaj organ odlu~ivao o uvo|ewu vanrednog stawa u SFRJ. Formalno, vojni vrh je tada predlagao podizawe borbene spremnosti, ali je stvarni ciq bio dr`avnim udarom uvesti vojnu upravu u Sloveniju i Hrvatsku, pa vojno-politi~kim merama sru{iti politi~ko vo|stvo u Bosni i Hercegovini. Bogi}evi} je glasao protiv toga. Promilo{evi}evski ~lanovi Predsedni{tva SFRJ ra~unali su na wegov glas jer je Srbin, ali na wihovo iznena|ewe Bogi}evi} je dao glas protiv. Taj je glas prevagnuo, ~ime je spre~ena vojna intervencija JNA. Tada je poru~io: “Ja jesam Srbin, ali ne po profesiji”. S. G.

CRNA GORA

^etvrtak 19. novembar 2020. 9

ZDRAVKO KRIVOKAPI]: Preko jedne banke se iz Crne Gore iznose stotine miliona evra u Srbiju, gde se kupuju vile, stanovi na ekskluzivnoj lokaciji koju zovu „Beograd na vodi“ Mandatar za sastavqawe nove vlade Crne Gore, Zdravko Krivokapi}, ustvrdio je da se posledwih dana iz Crne Gore iznose stotine miliona evra u Srbiju. "Patriotizam koji se ispoqava posledwih dana je patrioti-

Onaj ko ima veru, ne}e se zaraziti koronom Upitan da li veruje da se pri~e{}em mo`e preneti virus, mandatar je rekao da je to "poseban trenutak za svakog vernika" i da se "u istoriji to pitawe nikada nije postavqalo". "Vera

zam la`ne nade. Iz Crne Gore stotine miliona iznose patriote koje su se zakliwale u Crnu Goru i to naj~e{}e zavr{ava na ra~unima u Srbiji gde se kupuju vile, stanovi na ekskluzivnoj lokaciji koju zovu 'Beograd na vodi' i na taj na~in se blago Crne Gore preta~e u drugu dr`avu", kazao je on. Naveo da za te tvrdwe ima "konkretna saznawa" i da }e "vrlo brzo imati i dokaze za to". "Mi smo poslali zahtev koji }e vrlo brzo pokazati da li su te informacije ta~ne, i to ne ide preko Centralne banke Crne Gore, nego direktno jedna banka iz Crne Gore koja je sestrinska drugoj, prebacuje ogromna sredstva u Srbiji", kazao je Krivokapi}. On nije saop{tio vi{e detaqa o tome.

nadvladava sve. Postoje mnogobrojni dokazi da kada je neko rekao: 'Ako ima{ vere, pomeri}e{ planinu s jednog na drugo mesto', to se i desilo. Stvarno se fizi~ki desilo! Ako vi imate veru, verujte da nemate nikakvih problema i da se ne}ete zaraziti pri~e{}em", rekao je on. Mandatar je bio me|u stotinama vernika koji su se na sahrani mitropolita SPC Amfilohija pri~estili istom ka{ikom. "Vi znate da ~ovek koji do|e - Slava mu i Milost - pod Ostrog, ako do|e s verom, da }e {to-{ta da do`ivi kao preporod. Pri~e{}e je poseban ~in i, naravno, u istoriji se nekad postavqalo to pitawe. To je praksa koju crkva propisuje", kazao je mandatar. Krivokapi} je rekao da je korona virus preboleo na nogama i

da je to saznao tek kada je uradio test na antitela. On se izvinio gra|anima {to nije nosio masku na sahrani mitropolita Amfilohija koji je umro od posledica korona virusa i rekao da je time "iskazao nepo{tovawe, iako pouzdano znam da sam KOVID preboleo na nogama, a to govore antitela. Prele`ao sam koronu i ne znaju}i da je imam", rekao je Krivokapi}. Ube|en sam, Vlada }e biti izglasana 2. decembra "Ube|en sam da }e Vlada Crne Gore biti izglasana 2. decembra. Predsednik URA Dritan Abazovi} bi}e potpredsednik Vlade i moj zamenik, ali jo{ nije izvesno da li }e biti ministar odbrane", rekao je mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapi}. Ube|en sam da }e Vlada biti izglasana 2. decembra u Skup{tini Crne Gore, rekao je Krivokapi}. “Ja sam rekao da }u do 8. novembra izvr{iti svoje obaveze i ja sam to i uradio. Imamo ekspertsku Vladu, ja sam ispo{tovao sve rokove, a sada je to na parlamentu”, rekao je Krivokapi}. Naglasio je i da u predlo`enoj Vladi nema nijednog politi~ara. Odlaze}a vlast se pona{a kao da je u punom kapacitetu i verovatno smo svi pomalo krivi za to. Za{to se ~ekalo da termin bude 24. novembar? Mogao je termin da bude i 11. novembar i bilo kog drugog datuma imao sam pripremqen ekspoze, naveo je Krivokapi}. R. N.

Skoro polovina Crnogoraca ne èli da se vakcini{e Skoro polovina gra|ana Crne Gore, ta~nije 47 odsto, ne bi se vakcinisala u slu~aju kada bi bila dostupna vakcina protiv kovid-19, pokazalo je istraìvawe agencije Ipsos. Kako se navodi, blizu dve petine ili 38 odsto bi se vakcinisalo, dok 15 odsto nije znalo ili htelo da odgovori na postavqeno pitawe. Da bi vakcine trebalo izbegavati jer mogu da izazovu druge bolesti i imaju neèqena dejstva smatra 49 odsto ispitanika, dok se 43 odsto uop{te ne slaè sa tom tvrdwom. Istovremeno, 79 odsto smatra da su vakcine jedan od najboqih izuma medicine i da su zahvaquju}i wima iskorewene mnoge zarazne bolesti. Istraìvawe je pokazalo i da ne{to preko dve petine gra|ana, 42 odsto, navodi da primewuje sve tri javnozdravstvene mere prevencije od virusa - dràwe fizi~ke distance, no{ewe maski i prawe ruku. Podaci ukazuju da 82 odsto ispitanika nikad nije primilo vakcinu protiv sezonskog gripa, dok skoro petina, odnosno 18 odsto, jeste.

Vladika Joanikije dobro, ostaje u samoizolaciji Zdravstveno stawe episkopa budimqansko-nik{i}kog i administratora Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikija, koji je oboleo od korona virusa je dobro, potvr|eno je tokom kontrolnih pregleda. Kako je saop{tila Eparhija budimpqansko-nik{i}ka, utvr|eno je da osnovni vitalni parametri imaju fiziolo{ke vrednosti, te da su kontrolni laboratorijski nalazi u fiziolo{kim opsezima. Dodaje se da }e Joanikije po preporuci lekara i u narednom periodu biti u samoizolaciji radi odmora i rehabilitacije, a po izlasku }e svoje aktivnosti prilagoditi savetima struke. Navodi se i da je virusolo{ko testirawe vladike Joanikija na korona virus planirano je za nastupaju}u sedmicu. Joanikije je pro{le nedeqe testiran pozitivno na korona virus i on se nalazi u samoizolaciji u manastiru \ur|evi stupovi.

Gre{kom 11 godina primao 10 puta ve}u penziju, mora da vrati 155.000 evra Vojnog penzionera iz okoline Pqevaqa M.A., koji je gre{kom Fonda PIO 11 godina primao desetostruko ve}u penziju nego {to mu pripada, a da na to nije reagovao, to }e sada ko{tati 155.500 evra. Ovo je odluka Osnovnog suda u Pqevqima iz jula pro{le godine, koju je krajem januara potvrdio bjelopoqski Vi{i sud, a nedavno i Vrhovni sud po tu`bi Fonda PIO, koji je na ime sticawa bez osnova od ovog penzionera prvobitno traìo 171.100 evra, koliko je utvr|eno da mu je prepla}eno od 2007. do 2018. godine, prenose crnogorski mediji. Ovaj penzioner je re{ewem Fonda za socijalno osigurawe vojnih osiguranika od 15. avgusta 2007. godine ostvario pravo na invalidsku penziju od 822,52 evra umesto 82,25 evra. Fond PIO je nakon izmena zakona, po slu`benoj du`nosti, pokrenuo postupak za odre|ivawe novog iznosa invalidske penzije, pa mu je po~etkom 2011. godine taj iznos ~ak pove}an na 1.103 evra. Nakon {to je, 11 godina kasnije, ova gre{ka utvr|ena, Fond PIO je u oktobru 2018. godine poni{tio prethodna re{ewa kojima su mu odre|ene penzije. Fond je traìo povra}aj novca s kamatama, ali je sud odbio da dosudi kamate u iznosu od 61.800 evra, navode}i da je penzioner postao nesavestan od momenta podno{ewa tu`be za povra}aj sredstava, a ne od momenta kada je stekao imovinu bez pravnog osnova. Utvr|eno je da je nastupila zastarelost potraìvawa za period od 2007. do februara 2009. godine, pa je obavezan da umesto 171.100 vrati 155.500 evra. Wegov advokat je tvrdio da penzioner nijednom svojom radwom nije doprineo da mu se penzija ispla}uje u ovolikom iznosu, ve} je novac ispla}ivan u visini koju je utvrdio sam Fond i da je neprihvatqivo da penzioner pla}a tu|e gre{ke, a da Fond PIO ne snosi nikakve posledice, tim pre {to tuèni nijednog momenta nije sumwao u regularnost donetih re{ewa. Ipak, sud je ove navode ocenio neosnovanim i potvrdio prvostepenu presudu pqevaqskog suda. S. G.

10 ^etvrtak 19. novembar novembar2020. 2020. ^etvrtak 19. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

PO^ELA SU\EWA VO\AMA OVK U SPECIJALNOM SUDU U HAGU ZA ZLO^INE NA KiM

@rtve, mu~ewa, otmice i logori na svim stranama a oni negirali krivicu

Ure|uje: Biv{i visoki pripadnici Zoran Vla{kovi} OVK Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi, Jakup Krasni}i i Rexep Seqimi, optuèni za zlo~ine protiv ~ove~nosti na Kosovu i u Albaniji. - Opisani doga|aji slika je bila i u Hagu svojevremeno. Sre}a je koji su pratili pritvarawa Ova {to su kidnapovani Boìdar \urovi} i Qubomir u 15 logora OVK na KiM i Zdravkovi} iz SO Prizren ostali ìvi i danas su u Srbiji. Kidnaperima iz OVK nikad nije su|eno dva na severu Albanije Posle vi{e od 20 godina od po~iwenih zlo~ina na Kosovu i Metohiji, pro{le nedeqe po~ela su prva saslu{awa optuènih vo|a OVK za po~iwene ratne zlo~ine 1998 - 2000. godine. Jedan od biv{ih vo|a OVK Ha{im Ta~i se u sudnici Specijalizovanih ve}a Kosova u Hagu, u ponedeqak 9. novembra, izjasnio da nije kriv ni po jednoj od ta~aka optu`nice. U vreme obuhva}eno optu`nicom, Ta~i je bio politi~ki komesar i komandant Glavnog {taba OVK, kao i predsednik privremene vlade Kosova. Optu`nica protiv Ta~ija je potvr|ena 26. oktobra, a 5. novembra je stigao u Hag. Tako|e i biv{i oficir OVK Jakup Krasni}i u Hagu se tako|e istog dana izjasnio da nije kriv ni po jednoj od ta~aka optu`nice. Biv{i predsednik kosovske skup{tine, Jakup Krasni}i, izjasnio se pred Specijalizovanim ve}ima u Hagu da nije kriv ni prema jednoj od 10 ta~aka za ratne zlo~ine za koje se tereti. Vi{e puta tokom prvog pristupawa sudu rekao je da se ose}a nevino i da mu se ~ini nepravda, te da nije trebalo ni da bude doveden pred sud. Izneo je i niz optu`bi na ra~un Tuìla{tva i suda koje je okrivio da su nepravedniji od jugoslovenskog reìma. Sudija je podvukao da dana{we zasedawe nije pretres i da se ne}e baviti slu~ajem, ve} da }e se uveriti da se po{tuju prava optuènog, da on razume optu`nicu i da ima 30 dana da se izjasni o krivici.

PITA]EMO BAJDENA DA LI JE BIO UPOZNAT SA TA^IJEVIM ZLO^INIMA Ha{im Ta~i

Rexep Seqimi

Jakup Krasni}i

Kadri Veseqi

Veseqijeva li~na odgovornost opisana je u 10 ta~aka optu`nice koje ga terete za krivi~na dela ratnih zlo~ina i zlo~ina protiv ~ove~nosti.To su: 1. progon po politi~koj i/ili etni~koj osnovi, 2. stavqawe u zatvor, 3. nezakonito ili svojevoqno hap{ewe i pritvarawe, 4. ostala nehumana dela, 5. surovo postupawe, 6. mu~ewe, 7. mu~ewe, 8. ubistvo, 9. ubistvo, 10. prisilno nestajawe osoba. Mahom iste optu`be stavqene su na teret i Ta~iju, Krasni}iju i Seqimiju. U optu`nici nisu pomenuti takozvana „@uta ku}a“ i trgovina organima na severu Albanije, a koje su inicirale osnivawe Specijalizovanog tu`ila{tva i Ve}a Kosova, nakon {to su opisani u izve{taju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. Optu`bama koje su napisane u 10 ta~aka, zajedno sa Ha{imom Ta~ijem, Jakupom Krasni}ijem i Rexepom Seqimijem se, pored drugih optu`bi, tereti za 98 ubistava, za 18 poznatih `rtava prisilnog nestanka i vi{e od 416 nezakonitih pritvarawa, koja su izvr{ena bilo po wegovom nare|ewu, bilo uz wegovu pomo}, podr{ku ili sa wegovim znawem.

SU\EWA POÊTKOM 2021. GODINE Odbrana je najavila da }e podneti zahtev za privremeno pu{tawe Krasni}ija na slobodu. Zajedno sa Ta~ijem i Krasni}ijem, optuèni su i Kadri Veseqi i Rexep Seqimi, biv{i oficiri Glavnog {taba OVK i ministri u privremenoj vladi, koji su tako|e sme{teni u sudski pritvor u [eveningenu. Nekada{wi {ef obave{tajne slu`be teroristi~ke paravojske OVK, Kadri Veseqi, negirao je, u utorak 10. novembra, krivicu za optu`be Specijalizovanog tuìoca Kosova u Hagu, koje ga zajedno sa jo{ trojicom ~elnika OVK tereti za niz ratnih zlo~ina i zlo~ina protiv ~ove~nosti izvr{enih u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. „ûo sam optu`be i pro~itao. S punim uverewem mogu da kaèm da nisam kriv ni po jednoj od ta~aka optu`nice“, rekao je kratko Veseqi nakon {to je, sa ozbiqnim izrazom lica, saslu{ao ~itawe optu`nice.

Pripadnici OVK sa Ta~ijem

OPISANI DOGA\AJI U 15 LOGORA U regidovaj optu`nici, koja je dostupna javnosti na engleskom jeziku nisu navedena imena `rtava, ni `ivih ni ubijenih ili nestalih, ali su opisani doga|aji koji su pratili pritvarawa u 15 logora OVK na KiM i dva na severu Albanije, u Kuke{u i Hasu. Na KiM su pomenuti logori u \akovici, Gwilanu, Ka~aniku, Lipqanu, Mali{evu, Novom Brdu, Podujevu, Pri{tini, Prizrenu, Orahovcu, Srbici, Suvoj Reci i Vitini.

Branilac Ha{ima Ta~ija advokat Denis Hoper naveo je citat novoizabranog predsednika SAD Xoa Bajdena, koji je na Ta~ijevoj biografskoj kwizi pre dve godine napisao da je on Xorx Va{ington Kosova. Hoper je u odbrani svog klijenta navodio i druge citate pohvala za Ta~ija na {ta mu je predstavnik Specijalizovanih tuìla{tva spremno odgovorio. „Mi }emo te qude pitati da li ste bili upoznati tada kada ste to izjavili - bili upoznati sa desetinama qudi koji su stradali, da li ste se upoznali sa porodicama `rtava, da li ste upoznati sa odgovorno{}u osobe o kojoj ste govorili“, naveo je predstavnik tuìoca. „Korisno bi bilo da se u potpunosti pro~ita optu`nica u kojoj se opisuje desetine ubistava i stradawa stotina `rtava. Svaki od tih opisa spada u mandat ovog suda“, poru~io je predstavnik tuìla{tva, odgovaraju}i na pitawe Ta~ijevog advokata gde su optu`be i dokazi „ùtoj ku}i“ i kra|i qudskih organa, koji su bili inicijalni razlog osnivawa tog suda.

UDRU@ENI ZLOÎNA^KI PODUHVAT Veseqi je uhap{en u ~etvrtak, 5. novembra, nakon ~ega je zajedno sa Ta~ijem i Seqimijem iz Pri{tine preba~en u Hag i sme{ten u pritvor. On }e do daqeg biti u pritvoru i nema pravo da se brani sam. Jedan od ~lanova Glavnog {taba biv{e OVK Rexep Seqimi izjavio je, u sredu 11. novembra, tokom prvog pojavqivawa pred sudijom za prethodni postupak Specijalizovanih ve}a Kosova u Hagu da se ne ose}a krivim ni po jednoj od ta~aka optu`nice. U optu`nici, potvr|enoj 26. oktobra 2020. godine, Rexep Seqimi se, zajedno s Ha{imom Ta~ijem, Kadrijem Veseqijem i Jakupom Krasni}ijem tereti po raznim vidovima krivi~ne odgovornosti za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti prema me|unarodnom pravu. Kao u~esnicima u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, na teret im se stavqaju zlo~ini nad najmawe 407 zarobqenika u 34 pritvora OVK {irom Kosova i u Albaniji i najmawe 98 ubistava, od marta 1998. do septembra 1999. „Na vi{e lokacija {irom Kosova, kao i u Kuke{u i Cahanu u severnoj Albaniji, pripadnici OVK izvr{ili su krivi~na dela iz optu`nice nad stotinama civila i lica koji nisu u~estvovala u neprijateqstvima“, pi{e u optu`nici. Sud navodi da su „`rtve bile lica za koja se podozrevalo da ne podràvaju OVK i kasnije privremenu vladu Kosova“. To su bili: „Srbi, Romi i A{kalije katolici civili za koje se verovalo da sara|uju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima Albanci koji su podràvali Demokratsku savez Kosova ili bili povezani sa tom strankom, kao i sa drugim strankama za koje se smatralo da su protiv OVK“. @rtve su, po optu`nici, bili i „Albanci koji se nisu pridruìli OVK ili nisu podràvali OVK i lica koja su na osnovu svog trenutnog ili biv{eg zaposlewa vaìli za protivnike OVK.

ODUGOVLA^EWE SA SU\EWEM OKO UBISTVA OLIVERA IVANOVI]A

Nova optu`nica protiv {estoro Srba Specijalno tuìla{tvo u Pri{tini podnelo je sudu novu optu`nicu protiv {estoro okrivqenih za ubistvo lidera Gra|anske inicijative Olivera Ivanovi}a iz Kosovske Mitrovice . Optu`nica je podneta sudu u Pri{tini koji ima rok od 30 dana da je odbaci ili da zakaè pripremno ro~i{te na kojoj }e se odbrana o woj izja{wavati, rekao je branilac jednog od okrivqenih advokat Dejan Vasi}. Optu`nica je bila krajem septembra vra}ena tuìla{tvu odlukom Apelacionog suda u Pri{tini koji je usvojio àlbe branilaca protiv odluke prvostepenog suda o potvr|ivawu optu`nice. Vasi}, koji brani opruènog Dragi{u Markovi}a rekao je da je ovo tre}a po redu optu`nica u ovom slu~aju, koja je podignuta protiv istih osoba, za ista krivi~na dela i isti doga|aj. „Specijalno tuìla{tvo ne samo da nije postupilo po zakonu nego nije postipilo ni po nalogu Apelacionog suda, jer ni sada nije utvrdilo dobro osnovanu sumwu za krivi~na dela za koja se optuèni terete“, rekao je Vasi}. Slede}i je na potezu prvostepeni sud koji ima rok od 30 dana da optu`nicu odbaci ili da zakaè pripremno ro~i{te, ukazao je advokat

isti~u}i da smatra da sud u ovoj fazi treba da odbaci optu`nicu kao nedozvoqenu zbog nedostatka osnovane sumwe i kao neblagovremenu, jer nije podignuta u zakonskom roku. Za u~e{}e u ovom ubistvu na razne na~ine i za razli~ita krivi~na dela optu`eno je {est Srba - Nedeqko Spasojevi}, Marko Ro{i}, Rade Basara, Silvana Arsovi}, Dragi{a Markovi} i @arko Jovanovi}. Trojica koji nisu dostupni kosovskim organima - Zvonko Veselinovi}, Milan Radoi~i} i @eqko Boji} nisu na optu`nici, jer kosovsko pravosu|e nedozvoqava su|ewe u odsustvu. Wihova imena pomiwana su u istrazi ubistva. Optu`nicom se okrivqeni terete za krivi~na dela u~e{}e ili organizacija kriminalne grupe, zloupotreba slu`benog polo`aja ili ovla{}ewa, pomo} u izvr{ewu krivi~nog dela te{kog ubistva, neovla{}eno posedovawe, kontrola ili posedovawe oru`ja, otkrivawe slu`bene tajne, zloupotreba slu`bene du`nosti u saizvr{ewu i manipulacija dokazima u saizvr{ila{tvu. Lider Gra|anske inicijative SDP Oliver Ivanovi} ubijen je 16. januara 2018. godine, ispred sedi{ta svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici.

Spomen plo~a ispred prostorija gde je ubijen Oliver Ivanovi}

Advokat Dejan Vasi}

TZV. KOSOVO NA 70 MESTU U SVETU

Albanci sa Kosova u 14 zemaqa mogu bez vize

Prema „Indeksu paso{a“ kojim su rangirane putne isprave svih zemaqa, Kosovo se nalazi na 70. mestu u svetu po „ja~ini“ paso{a, a gra|ani mogu bez vize putovati u 14 zemaqa sveta. To su Albanija, Obala Slonova~e, Dominikanska Republika, Ekvador, Gambija, Haiti, Severna Makedonija, Mikronezija, Crna Gora, Palestinske teritorije, Srbija, [ri Lanka, Sveti Vinsent i Grenadini i Turska. Pored tih zemaqa, gra|ani Kosova u 34 zemqe mogu putovati sa tzv. „dolaznom vizom“, koja se dobija pri ulasku u zemqu, bez prethodnog odlaska u ambasade. Za 154 druge zemqe sveta, sa paso{em Kosova, potrebna je viza.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara! Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

veo na, ine odza tu-

tama disoca. u`wa dat vaei bi-

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

Споменик Николи Тесли испред цркве у Смиљану у којој је један од највећих умова света крштен

OVDE JE KR[TEN TESLA:

voqnim prilozima pojedinaca, SRBI IZ HRVATSKE institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore. - Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima. Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. Никола је крштен уnaredne овом храмуgenera1856. On }eТесла podse}ati године, као тромесечна беба, у октобру cije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

Ponovo }e da zasija crkva koju su dva puta uni{tili

^etvrtak 19. novembar 2020. 11

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

~eeba-

a se

xep pocijai po

Владика Герасим и верни народ у цркви у Re- Смиљану током храмовне славе, Петровдана Veovi- Po~eli su radovi na `ivoinepisawu hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Smiqanu u Hratu,vatskoj. Crkva u kojoj je kr{ten aro-jedan od najve}ih umova sveta, iji inau~nik Nikola Tesla, o{te}ena 99. je i opqa~kana u posledwem ratu. aha- Drveni hram u Smiqanu i 17 kri-srpskih ku}a pomiwu se u sa~uvakojinim spisima iz 1697. godine, a naci. lazi se i na spisku pravoslavnih valo a“. parohija u Karlova~kom generalai zatu iz 1700. godine. Zidani hram saa ko-gra|en na wegovim temeqima, uz kra-odobrewe carice Marije Terezije, ao ia osve{tan je 1765. VK“. U crkvi Svetih apostola Penisutra i Pavla je slu`bovao i srpkojaski prota Milutin Tesla, erudi`i-ta koji je u tom kraju bio poznat i po veli~ini svoje biblioteke, a najvi{e po inspirativnim proETU povedima i izuzetnim novinskim ~lancima.

Sin Nikola je kr{ten u ovom hramu 1856. godine, kao tromese~na beba, u oktobru. Svi raspoloìvi izvori ukazuju da je detiwstvo i ranu mladost Nikola Tesla najvi{e voleo da provodi u ovoj crkvi i o~evoj biblioteci. Danas u Smiqanu vi{e nema potomaka ove velike porodice, u grobnicama je zbog usta{kog pogroma skon~alo, kako kwige svedo~e, 119 Srba sa prezimenom Tesla. U Smiqanu i okolnim zaseocima pred Drugi svetski rat ìvelo je 620 Srba, a wih 558 usta{e su na zverski na~in ubile. Me|u wima je bilo 74 dece. Crkva je sru{ena, obnovqena je tek 1986. godine. U posledwem ratu u Hrvatskoj, koji je zavr{en progonom 250 hiqada Srba, stradala je i crkva u kojoj je kr{ten ~ovek koji je svojim izumima zaduìo ~ove~anstvo.

Stradalo je i dvadesetoro Srba iz Smiqana, me|u wima i par staraca koji su preìveli usta{ke likvidacije u Drugom svetskom ratu. Svi retki povratnici u Smiqan danas ìve pored Crkve Svetih aposotla Petra i Pavla, koja je obnovqena 2006. godine, a tada je izra|en i ikonostas od hrastovine sa ikonama koje su rad sestrinstva manastira Bogorodice Trojeru~ice iz [ibenika. Glavni freskopisac obnovqene crkve, po blagoslovu episkopa gorwokarlova~kog Gerasima, je sve{tenik Milan Radusin, diplomirani ikonopisac iz Eparhije dalmatinske. Danas u crkvi u kojoj je kr{ten srpski genije, "~ovek koji je izmislio 20. vek" Nikola Tesla, sluì paroh gospi}ko - smiqanski, jerej Dragan Mihajlovi}. R. N.

Privrednik pokrenuo kampawu radi pomo}i siroma{nim u~enicima i studentima

Srpsko privredno dru{tvo Privrednik i ove godine raspikoavesalo je natje~aje za stipendirawe lazitalentiranih u~enika i studeini“nata slabijih materijalnih moguvize}nosti iz svoja dva fonda, Fonda “Vladimir Matijevi}” i Fonda ono-“Ivana Vujnovi}”. I ove godine na ika,natje~aje za dodjelu stipendija ver-prijavio se velik broj kandidaCr-ta. Iako se u Privredniku ula`u rije,veliki napori da se osiguraju {to Vinve}a sredstva za stipendije, svi aniprijavqeni, na`alost, ni ove govatidine ne}e mo}i dobiti stipendije. a seUnato~ brojnim Privrednikovim bezdugogodi{wim i tradicionalde. nim donatorima, unato~ brojnim , sadobrotvornim aktivnostima koje iza.Privrednik organizira, sredsta-

va nema dovoqno za sve. Privrednik je stoga ove jeseni pokrenuo internetsku kampawu pod nazivom “Oslonac mladima”. Ciq kampawe je da se {to ve}i broj qudi potakne na solidarnost i podr{ku mladima koji imaju talent i `equ da se obrazuju, pa i s najmawim donacijama putem trajnog naloga ili jednokratnom pomo}i (www.privrednik.hr). Za sada

su ovu kampawu, kao svojevrsni ambasadori, podr`ali na{i istaknuti umjetnici, muzi~ar Mom~ilo Bajagi} Bajaga i glumac Goran Bogdan. Ovim gestom ova dva velika ~ovjeka i vrhunska umjetnika daju nezamislivo sna`an vjetar u le|a mladim qudima da se obrazuju i da ne trebaju skrivati svoj nacionalni ili bilo koji drugi identitet. S. G.

Obnova hrama Svetih Arhangela u Kostajnici Blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva Episkopa gorwokarlova~kog g. Gerasima, zavr{eni su planirani radovi na obnovi hrama Svetih Arhangela u Kostajnici. Hram Svetih Arhangela izgra|en je na temeqima starog koji je sru{en od strane usta{a 1941. godine. Wegove temeqe osvetio je Episkop Simeon 15. juna 1970. godine, a po zavr{etku gradwe osve}en je 3. septembra 1972. godine. Gra|en je po projektu prof. Dragomira Tadi}a u srpsko-vizantijskom stilu. U ovom hramu se sa posebnom pa`wom ~uvala i najve}a svetiwa Eparhije gorwokarlova~ke – ruka Svetog Teodora Komogovinskog. U posledwem ratu 90-ih godina pro{log vijeka, hram je zna~ajno o{te}en brojnim minirawima okolnih zgrada i mosta na rijeci Uni koji spaja Hrvatsku i Bosansku Kostajnicu. Tokom 1993. godine, izvr{eni su samo najnu`niji popravci krovi{ta i o{te}enih dijelova fasade, a potpuna obnova ostavqena je za boqa vremena. Na inicijativu nadle`nog parohijskog sve{tenika, a uz podr{ku velikog broja vjernika parohije kostajni~ke, tokom gra|evinske sezone teku}e 2020. godine zapo~eli su dugoo~ekivani radovi na obnovi ove svetiwe. Velika podr{ka i pomo} pri izvo|ewu radova uslijedila je od strane Episkopa Gerasima, Eparhijskog upravnog odbora Eparhije gorwokarlova~ke, Srpskog narodnog vije}a iz Zagreba, Grada Hrvatske Kostajnice i Vije}a srpske nacionalne mawine Grada Hrvatske Kostajnice. S. G.

DRU[TVO

^etvrtak 19. novembar 2020.

Otkriveno lice Stefana

Lice na spomeniku Stefanu Nemawi u Beogradu otkriveno je i sada moè da se vidi kako izgleda bista u ~ast osniva~a moderne srpske dràve. Postavqawe spomenika jo{ je u toku, ali otkrivawem lica moè da se uo~i wegova potpuna forma. Spomenik Stefanu Nemawi, rodona~elniku dinastije Nemawi}a, visok 23 metra staja}e na Savskom trgu. Izliven je u ateqeu Aleksandra Rukavi{wikova u Moskvi. Zbog pandemije korona virusa umesto u martu radovi }e biti go-

S Nemawe d st p

tovi do kraja godine. Spomenik je postavqen na postament u obliku razbijenog vizantijskog {lema sa ~ije su unutra{we strane mozaici sa detaqima iz `ivota Stefana Nemawe i srpske istorije. Grupa ruskih umetnika i majstora trebalo bi uskoro da po~ne patinirawe spomenika. O~ekuje se da spomenik bude kompletno zavr{en izme|u 15. i 25. decembra, ali gra|ani ne}e mo}i da ga vide dok ne budu zavr{eni svi radovi na Savskom trgu. R. N.

Gra|ani Srbije vi{e tro{ili na cigarete nego na vo}e Gra|ani Srbije su pro{le godine vi{e od tre}ine prihoda tro{ili na hranu i bezalkoholna pi}a, nekih 22.977 dinara, dok su duplo mawe izdvajali za stanovawe i pla}awe ra~una 11.182 dinara, pokazala je Anketa o li~noj potro{wi u 2019. Republi~kog zavoda za statistiku. Na transport je i{lo vi{e od 6.000 dinara, za zdravqe jedna porodica prose~no je izdvajala tek 2.990 dinara, mawe nego za po{tanske i telefonske usluge koje su doma}instvo u 2019. prose~no ko{tali 3.566 dinara. Vi{e nego na zdravqe u 2019. tro{ilo se i na rekreaciju i kulturu – 3.448 dinara mese~no. Ukupna li~na potro{wa po doma}instvu pro{le godine bila je 67.099 dinara, dok su u isto vreme prose~ni prihodi ra~unaju}i i one u naturi bili 66.880 dinara mese~no. Najve}i izdatak kada se radi o hrani za doma}instvo u Srbiji bilo je meso i mesne prera|evine, za koje je izdvajano 6.795 dinara, mawe od 3.500 dinara mese~no tro{ilo se na mleko i jaja, dok se vi{e novca nego za vo}e, na primer, tro{ilo na cigarete i duvan. Za vo}e se mese~no tro{ilo 1.430 dinara, dok su izdaci za cigarete u isto vreme bili 2.412 dinara. Ako se pogleda po regionima, Beograd je taj u kome su najve}i i prihodi, ali i najve}a potro{wa, dok su najni`a primawa ali i tro{kovi bili u delovima ju`ne i isto~ne Srbije. RZS je uradio i analizu potro{we po deciilima, gde se vidi da su najsiroma{nija doma}instva pro{le godine mese~no tro{ila u proseku 25.329

Mogu}a poseta pape Srbiji?

dinara, dok je najbogatijima na li~nu potro{wu odlazio 143.301 dinar mese~no. Vi{e od 40.000 dinara tro{ilo se na hranu, dok su oni iz prvog decila za hranu izdvajali tek ne{to vi{e od 13.000 dinara. Ogromna razlika u potro{wi izme|u najbogatijih i najsiroma{nijih u na{oj zemqi se ogleda i u potro{wi na kulturu i rekreaciju gde bogati tro{e 100 evra mese~no a siroma{ni 389 dinara ili transportu gde najbogatiji izdvajaju vi{e od 17.000 dinara u odnosu na mawe od hiqadu dinara koliko za to imaju oni sa najmawim prihodima u Srbiji. Osim toga, 20 odsto onih sa najve}im primawima u na{oj zemqi u~estvuje sa 35 odsto u ukupnoj potro{wi. M. T.

Analiziraju}i niz doga|aja i susreta crkvenih velikodostojnika na relaciji Vatikan-Beograd-Zagreb, zagreba~ki „Jutarwi list” {pekuli{e sa mogu}im dolaskom pape Frawe u Beograd. Prema Jutarwem, mogu}nost dolaska pape u Beograd proizlazi iz nekoliko susreta, poseta, kao i, kako kaù, zanimqivih nastupa koji skre}u paàwu. U te aktivnosti ubrajaju posetu, sredinom oktobra, apostolskog nuncija u Hrvatskoj, monsiwora Dor|o Lingve poè{kom biskupu Antunu [kvor~evi}u, da bi nuncije zatim za javnost pomalo, prema tuma~ewu lista, nenadano, zajedno sa wim i pakra~ko-slavonskim episkopom Jovanom ]ulibrkom posetio Jasenovac i u tamo{woj mesnoj crkvi Sv. Nikole predvodio ekumensku molitvu. Istovremeno je, dodaju, u poseti zagreba~kom nunciju bio i apsolutski nuncij u Beogradu Lu}ijano Suriani. Zaimqivim smatraju i to {to je po~etkom novembra papa Frawa dao intervju beogradskoj „Politici”, {to, kako navode, mnogi vide kao najavu wegove posete Beogradu, ali i uz napomenu da se „naravno ne zna kada bi se ona mogla dogoditi”. Kao argument navode i to da papa Frawa odavno èli da poseti Beograd zbog, kako kaù, wegove ekumenske politike, pogotovo uspostavjawa saradwe i veze sa pravoslavqem, a SPC se, uz Rusku pravoslavnu crkvu, smatra vrlo jakom i uticajnom. Koliko je Srbija va`na za papu Frawu videlo se, pi{e list, u maju pro{le godine kada je u interviju „Politici” kardinal Pjetro Parolin „eksplicitno zatraìo pravoslavno-katoli~ku saradwu”. Svemu dodaju i nedavni intervju nadbiskupa beogradskog Stanislava Ho~evara, koji je o mogu}oj poseti pape rekao da Parolin nije bio u Srbiji radi pripreme papine posete, ali je, navode, dodao da je „normalno da Sveti Otac èli da do|e u Beograd”. Me|u oteàvaju}im okolnostima papine posete Beogradu navode da ona ne moè biti realizovana bez saglasnosti Ruske pravoslavne crkve, a pogotovo, kako kaù, dok je na ~elu SPC patrijarh Irinej. Ocewuju da predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ne bi imao ni{ta protiv papine posete, ali bi, kaù, o tome morao da se dogovori sa vrhom SPC-a. S. G.

O treb to k znaj uxbe dost na i biti spre enor }em pros O Kav ogra dan verz qih V pred mogn svak ke. V pros ni` da v „ izda cenu daj d pokl vaw tori tren uxbe ral U zavi wih Nav dob vrat „ koja od{ din pla Mon na u K pol jer s

LEPA SRBIJA

Srbin iz Amerike re{io da sru{i monopol stranaca koji deci prodaju uxbenike u Srbiji Osnovna {kola je obavezna i trebalo bi da bude i besplatna, to kaè i zakon, ali roditeqi znaju koliko novca tro{e za uxbenike. Napravi}emo svima dostupne kwige i staviti ih na internet, tako }emo razbiti monopol na trì{tu, spre~iti strane izdava~e da enormno zara|uju na nama, ali }emo i vratiti dostojanstvo prosvetnim radnicima. Ovo kaè Aleksandar Kav~i}, nekada u~enik ~uvene beogradske Matemati~ke gimnazije, a danas profesor na Karnegi Melon univerzitetu u Pensilvaniji, jednom od najboqih tehni~kih univerziteta na svetu. Ve} dva semestra profesor Kav~i} ne predaje, jer stalno putuje, poku{ava da pomogne svojoj zemqi - Srbiji. Ideja mu je da svako dete {tampa svoje besplatne uxbenike. Veruje da prvo treba da dopre do svesti prosvetnih radnika koji su, kako kaè, ponièni, ali su zaboravili da i oni moraju da vode ra~una o xepu roditeqa. „Recimo da u ovom trenutku ima sedam izdava~a, svaki ima isti sadràj i istu cenu uxbenika, nastavnik koji ih bira, kaè, daj da izaberem onaj koji }e mi doneti neki poklon od izdava~a, laptop ili neko putovawe u inostranstvo. Nastavnici i direktori to zaista rade na taj na~in. Ali, onog trenutka kad im ponudite izbor besplatnog uxbenika, tu }e se videti od kakvog su moralnog tkiva satkani“, kaè Kav~i}. U Americi, u kojoj trenutno radi, sve zavisi od dràve do dràve, ali svaka od wih 50 ima projekat besplatnih uxbenika. Navodi nam i primer Teksasa u kome dete dobije uxbenik od {kole, ali mora da ga vrati na kraju godine. „To bi mogao biti princip za decu koja nemaju ra~unare, a i za wih je mogu}e od{tampati uxbenik sa interneta za 200 dinara, lak{e je i boqe tako, nego da ga plate 1.200“, isti~e Kav~i}. Monopol stranaca na uxbenike u Srbiji Kav~i} ne èli da komentari{e monopol koji u Srbiji drè strani izdava~i, jer se o wima za sada informisao samo iz

Profesor Kav~i} zapawen lo{im postupcima vlasti u Srbiji, koje uni{tavaju budu}nost sopstvenog naroda: Профит страних издавача који доминирају у Србији је 100 одсто. То је енормни профит! Тога нема на западу medija, a podaci kaù da ~etiri strana izdava~a drè ~ak 87,4 odsto ovda{weg trì{ta {kolskih kwiga. „U{ao sam u detaqe kada su u pitawu profitne stope, one su 100 odsto. Ako uloè 400 dinara, zarade jo{ 400, to je 800, a jo{ 200 ode na PDV, to je ra~un. To je enorman profit! On je nezamisliv na zapadu!“ Da bi deca do{la do besplatnih kwiga, pre svega je potrebno da Fondacija dobije dozvolu Ministarstva prosvete. A za to je potrebno lobirawe. Prvo o~ekuje podr{ku prosvetnih radnika i wihovih sindikata. „Ne moè jedna osoba da se izbori protiv monopola, ne moè ni na{a Fondacija, o~ekujem i podr{ku uglednih javnih li~nosti intelektualaca koje su na{e {kole oblikovale. Mnogi su mi rekli da je ideja odli~na, ali je za sada javno niko nije podrào“, kaè Kav~i} i dodaje da je mo`da prerano govoriti o ovome, jer jo{ nijedan uxbenik nije oka~en na internet. Prve besplatne kwige do septembra Ali na tome se intenzivno radi, prvi }e se pojaviti ve} do po~etka slede}e {kolske godine, a godinu i po dana deli nas od trenutka kada }e svi besplatni uxbenici za osnovce biti na internetu. [ta god da se desi, siguran je da }e makar u ovom segmentu akcije istrajati, jer smatra da bi upravo od obrazovawa mogao da po~ne povratak na izgubqeni sistem vrednosti. „@ivimo u zemqi u kojoj se plagiraju doktorati, kupuju diplome, dok god se to

^etvrtak 19. novembar 2020. 13

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

de{ava, ne}emo mo}i obrazovawe vratiti na mesto koje mu pripada. Ne moè prosvetni radnik da ima autoritet u dru{tvu, da u~enicima propagira vrednosti, posebno u sredwoj {koli, ako oni vide da se politi~ari i drugi bahati qudi pona{aju druga~ije“, kaè ovaj profesor koji je predavao na Harvardu, Havajima, Hong Kongu... Pomo} deci ometenoj u razvoju Fondacija „Alek Kav~i}“ obrati}e posebnu pa`wu na decu ometenu u razvoju, a ideja je da pomognu i muzi~ke {kole jer, kako kaè Kav~i}, i oni bi morali da imaju besplatne uxbenike. Profesor Kav~i} je izumiteq za sada u svetu najboqeg ~ita~a magnetskih memorija, ~ita~a hard-diska, koji je nezakonito ko-

ristila globalna kompanija „Marvel“. Posle vi{egodi{weg su|ewa dobio je spor i od{tetu od 750 miliona dolara. Deo novca oti}i }e na projekat besplatnih uxbenika. Svoju {kolu odavno poma`e. „Ne znam koliko je Fondacija ra~unara kupila za Matemati~ku gimnaziju, jer im upla}ujemo novac, znam da su do pre tri godine imali jedan, a sada imaju {est kabineta sa po 20 ra~unara. Novac koji ne ode na ra~unare, mladi genijalci tro{e za odlazak na takmi~ewa {irom sveta.“ Profesor Kav~i} ve} poma`e i osnovcima u Srbiji. Deo novca koji wegova Fondacija uplati Matemati~koj gimnaziji, odlazi i na unapre|ewe starijih kompjutera koje ova {kola prosle|uje osnovnim {kolama. M. T.

26 uuu Kako je Moka objasnio Gomeqskom tajnu jugoslovenske ko{arke:

„Pukovni~e, {ta pi{ete kada ni mi ne znamo {ta }emo da igramo“ ^esto se za na{u ko{arku govorilo da je spajala najboqe od Istoka (SSSR) i od Zapada (SAD), stvaraju}i autenti~nost. @eravica je govorio da ne}e on ni{ta ni od jednih ni od drugih. Hteo je da bude boqi i od jednih i od drugih. Sovjeti su igrali tvrdo, organizovano, programirano. Najve}i wihov trener svih vremena, Aleksandar Gomeqski, ina~e po ~inu pukovnik, mnogo je polagao na jaku odbranu. Pri~a se da su Moka i Ki}a voleli da ga provociraju. Definitivnu “pobedu” na{eg koncepta i najboqu

definiciju jugoslovenske {kole ko{arke dao je jednom prilikom Moka Slavni}, kada je Gomeqskom, koji je `ustro crtao postavku odbrane svoje ekipe dobacio: “Pukovni~e, {to crtate kada ni mi jo{ ne znamo {ta }emo da igramo”. “To je `iva istina. U Bolowi pred sedam hiqada qudi, primetio sam ga tamo u nekom desetom, petnaestom redu, i video sam da ne{to pi{e. Dobacio sam mu {ta vi pi{ete kada ni mi sami ne znamo {ta }emo da igramo. Ali imali smo dobar odnos, izuzetno smo se po-

{tovali, on mi je dao najve}u pohvalu u istoriji. Ne bih da je pomiwem, ali toliko je velika…”, prepri~ao je taj doga|aj Moka Slavni}. R. N. lll U slede}em broju: Kako su se 5. oktobra Igor Pervi} i Zoran \in|i} izqubili u Skup{tini grada

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

^etvrtak 19. novembar 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Nepristojna ponuda Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti. Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom. Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Korupcija u Australiji je relativno blaga pojava u odnosu na ve}inu ostalih dràva u svetu. Organizacija „Transparency International's“ je u svom istraìvawu 2019. godine stavila Australiju na 12. mestu od 180 zemaqa po takozvanom indeksu percepcije korupcije. Australija po tom istraìvawu ima 77 indeksnih poena dok prve dve dràve Danska i Novi Zeland imaju 10 poena vi{e. Boqe od Australije na toj listi su i dràve poput [vajcarske, Holandije, Norve{ke i Nema~ke. Ako je za utehu mi imamo isti broj poena kao i Austrija, Kanada i Velika Britanija. sa sobom i nema nameru ni godida je Iako je Australija ve} par ostavqa, da jepozicionirana poklawa a ni na unazad ni sli~no daovoj je deli. na tabeli evidentan je draI sapad takvim „nesresti~an od 6 bagaòm mesta u odnosu }ne2012. politi~ke prena godinu. princeze“ Ovo jeste itrend dsednikovog fikusa koji narod, i taj pad zaista moè biti zaa i dobar deo ~lanstva SNS-a briwavaju}i. Da li mi generalno ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u kao dru{tvo brinemo uop{te o vrtlogu najnovije politi~ke kamtome, veliko je pitawe? Po jedpawe u kojoj moè pro}i samo kao nom bosa drugom po trwu istraìvawu koje ni~e na dnuovog kofenomena do{lo se do zakqu~ka rita isu{enih staroplaninskih da „korupcija Australiji raste i reka. da je najrasprostrawenija me|u Ana, iako tako izgleda, ne akumulirasindikatima politi~ki kapital za medijima, i polipredstoje}e izbore - da ima takti~kim partijama“. vu Koliko ulogu, vaqda bila na naje ovabi~iwenica o predwa~koj izbornoj listi da stepenu korupcije zna~ajna za nesmetani razvoj jednog dru{tva?

Mogu li se ostali dru{tveni segmenti uop{te analizirati bez ovog fenomena? uop{te privu~e glasa~e.Ima Ona,lizapravo, ozbiqnog napretka u ekonomiji odra|uje darovani i ve} potrojedne zemqe I ako ma{eni mandat. akokorupcija ga, kojim slukar i minimalno raste iz godi~ajem, zadrì ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne u godinu? Na ova pitawa nije ne}e biti na osnovujer podr{ke kolako odgovoriti korupcija ju }e sama god zavrediti, ve} opet ma koliko bila nevidqiva milo{}u onog koji kampawu odraje po pravilu proèta ~itavim |uje za oboje, za celu dru{tvom. Zatoodnosno je u razvijenim stranku. Wu ne bira narod, nego zemqama poput Australije vrlo Vu~i}. te{ko primetiti wen stvarni I da rezultat napredwaka na uticaj sve dok izborima se ne pojavi neki predstoje}im zavisi skandal ve}ih razmera. Oni na od wenog anga`mana i doprinoàlost nisupare retki s vresa, uzeo ipak bih lepe na i kladiomena {okantne nici, na a vreme \ilas imamo i kompanija bi vesti. od wih je i nedavodavnoJedna odustali od bojkota. Ranko Pivqanin no zapo~eta istraga o kupovini zemqe za budu}i aerodrom u

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

qutim i odem, ali gde da beìm ulep{anih istina, gde su joj neki pred narodom? [ta }e re}i pre- qudi sasuli u lice konkretne dsednik, a tek onaj fa{ista probleme i pred wom otvorili Bo{ko Obradovi} bi jedva do~e- vre}u iz koje je zapahnuo opori kao da kaè ono wegovo „Gde be- vow korupcije, otima~ine i pohìiite“? I ostade Ana na prko- lepe lokalnih mo}nika i lakosima da plati cenu rada na tere- mih investitora. I, naravno, da joj nije bilo ninu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, malo lako u ulozi strana~ke vekad ga nazove da mu se ispla~e, dete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, teren na koji je ba~ena kao pobabila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike. Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako dak primer politi~kog fenomebi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala predsednica du{ama koje joj prebacuju funkci- vlade, pa je tek onda krenula da onersku kampawu. I umesto da traì podr{ku bira~a. Obi~no sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanpreko puta we disciplinovani diduje{ i ide{ na izbore, pa ako ~lanovi stranke koji samo kli- pobedi{ postaje{ premijer i maju glavom i ni{ta ne pitaju, pravi{ vladu. Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i doì- fermanom svemogu}eg sultana vela svoje vatreno, to jest vode- koji je miropomazao èzlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda. no kr{tewe. Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike du i funkciju. Me|utim, sa funstvarnosti u ponor surove real- kcijom nije dobila i vlast, jer je nosti bez dirigovanih pitawa i ona ostala kod onog koji je seli Земљиште у Западном Сиднеју које је федерална влада купила за потребе новог аеродрома

VIDE]E GA POLA Zapadnom Sidneju. Naime,SRBIJE: fe- se logi~no pitawe da li se ova-

decenije ako mu se „posre}i“. Ako vlada to jest weni eksperti smatraju da na primer neki posao vredi 100 miliona dolara to se obi~no uzima kao „zdravo za govoqnim prilozima pojedinaca, tovo“ i privatne kompanije }e se institucija, javnih preduze}a i samo „uhvatiti u kolo“. Ovakav qudi iz dijaspore. vid- Predstoji poslovawanam tu|im novcem da uradimo postao je vrlo poosvetqewe i nekepopularan mawe poslove sledwih decenija ne da samo u Auna ure|ewu. O~ekujem i to bude zavr{eno roku. Nastraliji ve} ui kratkom u ~itavom zapadkon usledi}e osve}ewe krnom toga svetu. I opet isve je legalno sta. Tada konkretnih }emo mo}i da ka`emo jer nema dokaza da da smo {ta uspe{no okon~ali je bilo protivno zakonu.ovaj Da zna~ajan, ali i ninevidqiva malo lak proli je korupcija ili jekat ka`e Milutin Vukosavqeje samo legalizovana i duboko vi}, ~lan Odborauzasistem? postavqawe inkorporirana Ovo krsta na Stolovima. pitawe posta}e sve zna~ajnije u Najvi{i vrh Usovica planski godinama koje dolaze jer realno je izabran kako bi se ovaj krst, u novca }e po svim ekonomskim zavisnosti od vremenskih priprognozama biti sve mawe pa }e lika, video i sa okolnih planizatoJastrepca, i svima nama biti va`no na Kopaonika i Rukako gapa zaista tro{imo. Ono dnika, ~ak ii sa Prokletija. {to bi svi trebalo da znamo je On }e podse}ati naredne generada javni stalno cije da sudugu Australije okolini Kraqeva raste i dasrpske u stvari svi mi zajednastale svetiwe, sreno danas nesavesno tro{imo dwovekovni manastiri @i~aono i {to }e verovatno deca jedStudenica, ali }ena{a i svedo~iti o nog dana morati dasrpske vra}aju.vojske stradawu vojnika poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R. N.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra deralna vlada je za ne{to vi{e od 12 hektara zemqe u julu 2018. godine platila oko 30 miliona dolara kompaniji LeppinPlaninski masiv„The Stolovi kogton Pastoral“ ~iji suizdi`e vlasnici ji se sa ju`ne strane poproizvo|a~i mleka i farmeri vi{e Kraqeva, manastira @i~e, Toni i Ron Bawe, Peri~.sredwovekovOva je cena, Mataru{ke ustanovila je posebna istranog grada Magli~a i Ibarske kliga, bila najmawe 22 puta ve}a sure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakiod realne tr`i{ne u to vreme! da{woj atrakciji - pravoslavnom Naravno, ne bi to mo`da bilo krstu visokom 33 metara! tako va`no da~ak kupac nije bila Ovo monumentalno znamewe aktuelna federalna vlast i da kao zemaqnije simbol pla}eno Hristovih novcem australijskih poreskih obveznika. Koliko }e daleko ova medijska pri~a oti}i, verovatno ne mnogo daqe od sada{wih rezultata. Jer vladini zvani~nici uvek mogu re}i da su bili primorani da za potrebe novog aerodroma kupe zemqu „nepristojnom ponudom“ po{to vlasnici nisu bili zainteresovani da je prodaju. Tako je cena zemqe dostigla 22 puta ve}u cenu iako klasi~ne licitacije nije ni bilo. Vrlo je te{ko dokazati u ovom konkretnom slu~aju da je ova prodaja bila name{tena iako je vi{e nego o~igledno da to izgleda ba{ tako. Postavqa

kvom trgovinom moè apsolutno sve relativizovati u dru{tvu? Na{ narod ~esto voli da kaè „pare godina vrte gdeiburgija ne}e“. znak Ovaj skih svojevrsni princip izgleda„pravoslavne da i federalna prepoznavawa tevlada vrlo dobro razume. ritorije“ postavqen je na Usoviovaj slu~aj ci, No, najvi{em vrhu nije ove usamqen planine, i ima mnogo sli~nih primera na na nadmorskoj visini od 1.375 primer iInicijator u Viktoriji ii unosilac drugim metara. ovog projekta ~ija je ideja Gotovo nastaaustralijskim dràvama. la 2007. godine je Planinarsvijo{ dràvni projekti su po prasko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ vilu debelo prepla}eni naravno iz Kraqeva, a finasiran je isuvek novcem poreskih obveznika. kqu~ivo donacijama dobroPosebno su u Viktorijii aktuelni dràvni projekti vezani za èlezni~ku i putnu infrastrukturu gde privatne kompanije dobijaju vi{emilionske iznose za poslove koji realno vrede mnogo mawe. Neretko kompanije dobijaju i po nekoliko desetina puta ve}u sumu nego {to im to realno pripada. Sve su te kompanije po pravilu vrlo va`ni donatori i liberala i laburista. Jednostavno, sve je u okvirima zakona legalno i ~isto kao suza i naravno nije zabraweno. Na primer vlasnik neke kompanije moè biti donator partije na vlasti a kasnije se izboriti i za posao

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak19. 19.novembar novembar 2020. 2020. 15

Kanbera

SVETI KRAQ MILUTIN

SLAVA FOLKLORNIH GRUPA IZ CRKVE SVETI SAVA U nedequ, 15. novembra folklorne grupe iz crkve Sv. Save sa Farera proslavile su svoju de~iju slavu- Svetog kraqa Milutina. Ovo je slava na{e dece i na{ih folklornih grupa koja se proslavqa posledwih dvadesetak godina u Kanberi. Svetu Arhijerejsku liturgiju u na{em manastiru Svetog Save sluìli su Wegovo Preosve{tenstvo vladika Australijsko-novozelandski Siluan uz sasluèwe prote Jakova Jovi}a i nekoliko sve{tenika iz Sidneja. Tako|e, proslava je protekla uz prisustvo na{eg vernog naroda iz Kvimbijena i Kanbere, koji su za ovu priliku do{li u dosta velikom broju kako bi podràli na{u decu, po{to su mere zabrane malo blaè. Bili su tu i predstavnici iz ambasade republike Srbije, kao i Zorica Zirojevi} - savetnica za Republiku Srpsku u ambasadi BiH, u Kanberi. Posle zavr{etka Svete Arhijerejske liturgije Wegovo Preosve{tenstvo vladika Siluan sa sve{tenstvom pozvao je na{u decu da im se pridruè i da skupa sa wima prelome slavski kola~, {to su oni prihvatili sa odu{evqewem. Po zavr{etku se~ewa kola~a i uzimawa nafore, svi prisutni su se uputili u veliku manastirsku salu. U sali je bila pripremqena bogata slavska trpeza, kao i kulturno umetni~ki program. I ovog puta su roditeqi na{e dece pripremili zaista bogat asortiman hrane, pi}a i kola~a i sve to su sami finansirali. Sve prisutne goste su zabavqala na{a deca iz folklornih grupa iz crkve Sv. Sava i ovaj put su ih odu{evili svojim nastupima- igrama iz razli~itih krajeva na{e otaxbine. Bio je tu i na{ Haxi-Igor Jovanovi} iz „Boùr Benda“ koji je za ovu priliku do{ao iz Sidneja i fantasti~no otpevao nekoliko pesama i odu{evio sve prisutne. Tako|e, na{a deca su za svoj rad i trud svi nagra|eni medaqama za koje su nov~ana sredstva odvojili sami wihovi roditeqi. [ta re}i na kraju, bilo je zaista prelepo i svi prisutni su bili odu{evqeni. Gledaju}i kako su sve to organizovali i pripremili na{i mladi roditeqi, mislim da dolazi vreme da se stariji polako trebaju povla~iti i sve po~eti prepu{tati mla|ima jer „na mla|ima svet ostaje“. Ono {to je mene, kao i mnoge na{e qude, posebno obradovalo je to {to su na{e folklorne grupe za ovu priliku pripremile i igrale igre sa Kosova i Metohije, kao i nastup na{e mlade Srpkiwe Svetlane Aran|elovi} koja je fantasti~no otpevala nekoliko pesma iz na{e ju`ne pokrajine. To je dokaz koliko su Kosovo i Metohija duboko u srcu svakog Srbina, nebitno gde se rodio i gde ìvi. Nema predaje i idemo daqe, ìvela Srbija i sve srpske zemqe! Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

^etvrtak ^etvrtak 19. 19. novembar novembar 2020. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

Veliki us srpskih politi~

Melburn Na proteklim lokalnim izborima u Australiji za odbornike u op{tinskim ve}ima Melburna izabrani su i kandidati srpskog porekla: Ranka Ra{i} je postala gradona~elnik Brimbenka, a Lana Formoso-Jankovi} i Bojan Bob Milkovi} su izabrani za odbornike u Dandenongu Izabrani su Ranka Ra{i} za op{tinu Brimbenk, kao i Lana Formoso-Jankovi} i Bojan Bob Milkovi} u Dandenongu, prenose “Vesti”. Ra{i}eva, koja je kandidat za predsednika op{tine, ka`e da je nakon saznawa da je pobedila na izborima bila uzbu|ena, ali istovremeno i pomalo zbuwena. “Za mene je sve ovo novo, jer do sada nisam bila aktivna u politici. Ali, bez daqweg da su izbori i kampawa bili izuzetno zanimqivi. Bilo je tu svega”, kazala je ona dodaju}i da se u wenoj izbornoj jedinici ne pamti da je neko odmah dobio toliki broj glasova kao ona. Naime, imala je 6.500 direktnih glasova, pa joj skoro nisu ni bile

Lana FormosoJankovi} Лана са породицом

Ранка после полагања заклетве за одборника у општини Бримбенк

Ranka Ra{i} potrebne preference da bi bila izabrana. “Nakon polagawa zakletve plan mi je da prvo saznam {ta se ta~no de{ava u Gradskom ve}u

Brimbenka. Zatim, `elim da sagledam {ta su prioriteti u radu. Stojim iza svih namera koje sam imala kada sam se kandidovala, ali verujem da }e biti i novih ideja. Potpuno sam spremna za ono {to me o~ekuje”, naglasila je ona. Wena odlu~nost se ogleda i u ~iwenici da se ve} kandidovala za predsednika op{tine, kojeg biraju novoizabrani ~lanovi ve}a slede}e nedeqe. Tako|e, poru~uje svim srpskim kandidatima da ne odustaju i da svi koji `ele da se politi~ki aktiviraju treba da se kandiduju na slede}im izborima. Uz Lanu Formoso-Jankovi}, jedno od 11 mesta u op{tini

Ранка са породицом Dandenong u naredne ~etiri godine dr`a}e i Bojan Milkovi}, {to }e ovaj deo Melburna u~initi jedinstvenim sa skoro 20 odsto zastupqenosti srpske zajednice u Ve}u. „Bio sam optimista, verovao sam da mogu da pobedim na izborima, ali iskreno nisam o~ekivao da }u na kraju imati 700 glasova vi{e od dosada{weg odbornika koji mi je bio najve}i konkurent. U potpunosti sam spreman za novu du`nost i radujem se {to }u imati priliku da se borim za boqe sutra svih gra|ana Dandenonga“, pri~a Milkovi}. Od svoje agende koju je promovisao tokom kampawe, ka`e, ne}e odstupiti ni pedaq.

Ubedqivu pobedu u izbornoj jedinici Nobl Park Nort odnela je Lana Formoso-Jankovi}. Nakon zbrajawa preferenci s direktnim glasovima, imala je 4.087 glasova, odnosno vi{e nego dvostruko u odnosu na dugogodi{wu odbornicu Mariju Sempi iz Laburisti~ke stranke. “Bila sam iznena|ena kada sam shvatila da ubedqivo pobe|ujem, jer sam o~ekivala da }e trka biti neizvesna. Ali, dogodilo se da je o~igledno veliki broj qudi koji nisu direktno glasali za mene stavilo broj 2 u preferencama ispred mog imena”, dodaje Formoso-Jankovi}. Nova odbornica u Gradskom ve}u Dandenonga dodaje da je qudima u

Бојан са породицом

Nobl Parku o~igledno bilo dosta dosada{we odbornice. “Tokom kampawe sam pruìla priliku bira~ima, mojim kom{ijama, da me dobro upoznaju. Razgovarala sam s mnogima, bilo licem u lice prilikom deqewa promotivnog materijala, bilo putem telefona ili razmenom mejlova. Mnogi su mi govorili da ve} 20 godina Nobl Park Nort nema dobrog odbornika, iskazivali su nezadovoqstvo radom moje protivkandidatkiwe koja je suvi{e dugo bila na toj poziciji. O~igledno je bilo potrebno novo lice, sveà energija i nove ideje, a tokom kampawe glasa~i su imali prilike i vremena da saznaju vi{e o kandidatima i da se uvere ko je kakav“, obja{wava ona. Lanu naro~ito raduje {to }e u Ve}u Dandenonga od 11 odbornika biti pet èna, kao i to {to }e srpska zajednica u ovoj gusto naseqenoj op{tini imati ~ak dva

predstavni dobio i Boj “Raduje nopravnost glas srpske mo}i boqe d mo zna~ajnu op{tine i ja govore i da dr{ku potr na teritori qudi znaju bi}u tu da p S obziro na sportu, zalagati za infrastruk gawu i srps svega Spri Park Drini riji ove op{

speh ~ara Bojan Milkovi}

ika, po{to je pored we mandat jan Milkovi}. me uspostavqawe rodne ravti u Ve}u, kao i ~iwenica da }e e zajednice u Dandenongu sada da se ~uje. Mi kao zajednica imau populaciju na teritoriji ove a sam spremna i otvorena za razpruìm svaku mogu}u pomo} i porebama na{ih qudi i udruèwa iji Dandenonga. @elim da na{i da su im moja vrata otvorena, pomognem“, dodaje ona. om na to da je ceo ìvot posve}eLana kaè da }e se posebno a razvoj sportsko-rekreativne kture, te da }e biti na raspolaskim sportskim klubovima, pre ingvejl Belim orlovima i Nobl i, koji funkcioni{u na terito{tine.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak19. 19. novembar novembar 2020. 2020. 17 ^etvrtak

Pored Ranke, Lane i Bojana, na izborima je u~estvovalo jo{ troje politi~ara srpskog porekla: Dalibor [aula, Vesna Mijatovi} i Katarina Nikoli}. Iako ovaj put nisu uspeli, zamolili smo ih da prokomentari{u izbore i da nam ka`u kakvi su im planovi za budu}nost

Dalibor [aula: Veliko hvala svima Po{to su izbori gotovi, `eleo bih da se zahvalim svima koji su me podr`ali na toliko razli~itih na~ina. Hvala svim bira~ima koji su glasali za mene i poverili mi da ih predstavqam. Ovaj put nisam dobio mesto, {to je razo~aravaju}e, ali to nije kraj. @eleo bih da ~estitam svim mojim kolegama koji su dobili mesto i siguran sam da }e napraviti odli~an posao u predstavqawu zajednice. Sa ukupno 7 kandidata, u po~etku sam bio na drugom mestu sa 1246 glasova, dok je prva kandidatkiwa imala 1676. U kona~noj raspodeli imao sam 2728 glasova, dok je prva kandidatkiwa imala 3571.

dru`ewe za daqe u~ewe o na{oj kulturi i jeziku. Svi smo odgovorni za to i tome bih li~no voleo da dam mnogo vi{e pa`we. Jo{ jednom, veliko hvala svima koji su mi pomogli tokom posledwih nekoliko meseci, ukqu~uju}i Srpski Glas, svi su bili fenomenalni.

Vesna Mijatovi}: Mnogo sam nau~ila Vesni Mijatovi} je u izbornoj jedinici Graslands zamalo izmaklo mesto u gradskom ve}u Brimbenka. Ona je najpre uputila ~estitke srpskim kandidatima koji su uspeli da se na|u me}u odbornicima u svojim op{tinama. “Izuzetno mi je drago {to su Ranka Ra{i}, Lana Formoso Jankovi} i Bojan Bob Milkovi} izabrani i {to su na{i qudi do{li na te pozicije. To }e sigurno biti podstrek i za druge iz na{e zajednice da se slede}i put kandiduju. A mi koji sada imamo iskustvo sigurno }emo im u tome dati podr{ku”, isti~e Vesna. Za mesec i po dana kampawe, Vesna ka`e da je nau~ila vi{e nego za godinu dana fakulteta. Smatra da bi sa ste~enim iskustvom verovatno imala i ne{to druga~iji pristup u kampawi. “Mo`da sam bila nepripremqena na ~iwenicu da i u lokalnoj politici mo`e da se igra ‘prqavo’. Verovatno je trebalo na odre|ene stvari i da reagujem i odgovorim, a ne samo da ignori{em”, iskreno nam je rekla Vesna.

Katarina Nikoli} Spremam se za slede}e izbore

[ta ovo zna~i? U naredne ~etiri godine u~estvova}u u lokalnim grupama i organizacijama i sara|ivati sa izabranim odbornicima kako bi na{ kraj postao boqi. Bez obzira na to {to nisam dobio slu`beno mesto, jo{ uvek imamo puno posla koji moèmo obaviti lokalno da bismo napravili veliku razliku. Tako|e bih voleo da se mnogo vi{e ukqu~im u na{u srpsku zajednicu. Da mogu da promenim jednu stvar tokom kampawe, stavio bih mnogo vi{e znakova. Jer nisam imao veze, posebno one unutar na{e zajednice, nisam stavio toliko znakova. Oni koji su imali puno veza bilo preko svoje politi~ke stranke ili kroz posao imali su priliku da se reklamiraju mnogo boqe od mene. Ni{ta mi ne donosi ve}e zadovoqstvo od pomagawa osobi u nevoqi, ali vrlo te{ko traìm da mi drugi pomognu, na primer, traè}i od qudi da postave moje znakove u wihovo dvori{te. Traèwe pomo}i je ne{to na ~emu moram da poradim ako se odlu~im da se kandidujem na slede}im izborima. Ubudu}e èlim da ohrabrim na{e vo|e zajednice da se obrate i ponude svoju pomo}. Pruàwe pomo}i je ne{to {to bih voleo i ja da radim mnogo vi{e i u budu}nosti. To je odli~an na~in da zapo~nemo obnovu na{e zajednice koja je ve} nekoliko godina u padu. Ono {to sam nau~io u posledwih nekoliko meseci je da se moramo fokusirati na obnavqawe na{e zajednice i ukqu~ivawe mnogo vi{e qudi. Da li sam pobedio ili ne, nije va`no. Iz perspektive na{e zajednice, ciq nam je da nas ujedini tako da imamo predstavnike i qude iz na{e zajednice na koje moèmo biti ponosni. Bez obzira na na{a politi~ka gledi{ta, poreklo, odakle dolazimo, svi bismo trebali zajedno raditi na stvarawu sjajne radne zajednice od koje svi mogu imati koristi. Bilo da je to poha|awe verskih skupova, dobijawe pomo}i za zapo~iwawe karijere, zaposlewe, mesto gde se mogu druìti sa istomi{qenicima ili Vesna Mijatovi}

Katarina je bila najmla|i srpski kandidat i smatra uspehom broj glasova koje je osvojila, imaju}i u vidu da je prvi put na izborima. “Radujem se {to je Ranka Ra{i} izabrana za predstavnika u Brimbenku i ào mi je za Vesnu Mijatovi} i Dalibora [aulu, jer znam koliko su radili’’. Ona kaè i da je uo~ila nekoliko nedostataka u svojoj kampawi. “Po{to je bilo vreme pandemije, mislim da je trebalo uraditi vi{e {tampanog materijala neposredno pred izbore, a ja sam se vi{e orijentisala na kampawu na dru{tvenim mreàma. Ujedno bih koristila i drugu vrstu medija”, kaè Katarina, i dodaje da su je izbori motivisali da se jo{ vi{e angaùje u radu u op{tini ili lokalnoj upravi i to pre svega na razvoju malih biznisa. U budu}nosti planira da joj mladi i daqe budu fokus, ali da se vi{e posveti i starijim generacijama. ‘’Sigurna sam da }u se kandidovati na narednim izborima”, istakla je Katarina.

IN MEMORIAM

^etvrtak 19. novembar 2020.

Preminuo glumac Ivan Bekjarev Poznati srpski glumac Ivan Bekjarev preminuo je u 74. godini. Krajem oktobra bio je pozitivan na korona virus. Tada je saop{teno da je obustavqeno snimawe filma "Bilo jednom u Srbiji". Ivan Bekjarev ro|en je 6. aprila 1946. godine u Beogradu. Posle zavr{etka osnovne {kole, upisao je [estu beogradsku gimnaziju, a zatim i Fakultet dramskih umetnosti. Prvu ulogu odigrao je 1967. godine u filmu "Bokseri idu u raj", zajedno sa Mijom Aleksi}em. Snimio je vi{e od 50 filmova u biv{oj Jugoslaviji, Srbiji, Danskoj, Italiji... Odigrao je vi{e od 150 uloga u pozori{tu, od ~ega oko 60 u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u kojem je 33 godine bio ~lan i dugogodi{wi prvak.

"ALI, SVE JE MOGLO BOQE..."

Ivan Bekjarev je ostao skroman, ostavio je uloge kao svedo~anstva o velikoj slavi i imao je samo jedan savet Iako je iza sebe ostavio brojne neprevazi|ene uloge koje svedo~e o wegovoj slavi i talentu, Ivan je do samog kraja ostao skrooman. - Da mi je neko na po~etku rada ponudio ovakvu karijeru, prihvatio bih je oberu~ke. Ali danas, nakon toliko godina, verujem da je svve moglo biti boqe. Neko je davno rekao da biti zadovoqan zna~i biti glup - rekao je o svojevremeno Bekjarev. Slavni glumac je tada poru~io da nije neki genije da bi druge savetovao, ali je za kraj razgovora izabrao poruku iz naslova kwige autora Vase Popovi}a: "Volite se, qudi".

MNOGO SE NAMU^IO, BIO JE U KOMI I NA RESPIRATORU:

Milan Kalini} otkrio kako su izgledali posledwi dani Ivana Bekjareva

Igrao je i u velikom broju TV drama i kultnih serija kao {to su "Boqi `ivot", "Sre}ni qudi", "Otpisani", "Vi{e od igre"...

Bio je redovni profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, a glumu i javni nastup, predavao je na jo{ nekim fakultetima i akademijama.

Glumac Ivan Bejkarev preminuo je u 74. godini, a glumci i prijateqi se uveliko opra{taju od wega. Tu`nim povodom oglasio se i Milan Kalini}, koji je bio u Ivanovoj klasi na fakultetu. On je otkrio potresne detaqe o posledwim danima slavnog glumca i wegovoj te{koj borbi sa opakim korona virusom. - Ivan se namu~io mnogo. Mislim da se smirio, da je olak{ao i du{u i sve. Nismo mogli da se ~ujemo u posledwe vreme. Klasa na{a je izme|u sebe delila informacije o wegovom zdravstvenom stawu. Niko nije mogao da se ~uje sa wim, on je bio u komi i na respiratoru. Bio je u jako te{kom stawu, mnogo se mu~io... - otkrio je Kalini}.

OTI[AO JE VELIKI ^OVEK:

Bekjarev je 40 godina voleo samo jednu ènu, a evo za ~ime su Ivan i Mikica àlili Snimio je preko 50 filmova u biv{oj SFRJ, Srbiji, Danskoj, Italiji. Poznati glumac Ivan Bekjarev preminuo je u Beogradu, u 74. godini ìvota. Tokom duge i bogate karijere ostvario je mno{tvo zapaènih uloga i osvojio brojne nagrade. Ivan Bekjarev ro|en je 6. aprila 1946. godine u Beogradu. Roditeqi Bekjarevog poti~u iz Makedonije. Otac Georgi (\or|e) je pred Drugi svetski rat do{ao u Beograd, a majka Radmila (poreklom iz \ev|elije) je u Beograd do{la 1945. Ivanov otac je pre rata posrbio svoje prezime u Be}arevi}, ali ga je nakon Ivanovog ro|ewa ponovo promenio u Bekjarev, kako bi izbegao neprijatnosti po{to se tako prezivao Bo{ko Be}arevi}, {ef beogradske Specijalne policije koja je sara|ivala sa Nemcima tokom rata. Ivanov otac je 1952. slu`beno preme{ten u Kraqevo. Posle zavr{teka osnovne {kole, Ivan je upisao [estu beogradsku gimnaziju, a zatim i Fakultet dramskih umetnosti. Za prijemni na fakultet spremali su ga Mi}a Tomi} i Olivera Markovi}. Zajedno sa wim su studirali Josif Tati} i Milan Gutovi}. Prvu ulogu na filmu odigrao je 1967. godine, u filmu "Bokseri idu u raj", gde je glavnu ulogu tuma~io Mija Aleksi}. Slavu je stekao ulogom Vujkovi}a u TV seriji "Bawica" (1984) i Stevice Kur~ubi}a u TV seriji "Boqi ìvot" (1987, 1990). Odigrao je vi{e od 150 uloga u pozori{tu, od ~ega oko 60 u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, gde je 33 godine bio ~lan i dugogodi{wi prvak. Kao gost igrao je glavne uloge i u ostalim beogradskim pozori{tima, kao i u vi{e pozori{ta u Srbiji. Snimio je preko 50 filmova u biv{oj SFRJ, Srbiji, Danskoj, Italiji i dr. Za doprinos izabran je za ~lana Akademije za filmsku umetnost i nauku (AFUN). Bio je veoma uspe{an radio i TV voditeq, a 1970. godine rekao prvo "Dobar dan" na tada novom radiju "Studio B". Na Radio Beogradu-202 godinama je bio autor i voditeq kultne emisije "Mislim na vas, mislite na mene". Imao je i ve}i broj svojih {ou

programa na raznim televizijama. Tako|e, igrao je i pevao glavne uloge u mnogim kabareima i mjuziklima, operetama. Igrao je i u velikom broju TV drama i kultnih serija kao "Boqi ìvot", "Sre}ni qudi", gde je ostvario veliku popularnost komi~nim likovima Kur~ubi}a i Despotovi}a, kao i u veoma gledanim serijama "Otpisani", "Vi{e od igre", "Kraj dinastije Obrenovi}", "Gorki plodovi" u kojima je upe~atqivo odigrao raznovrsne veoma sloène dramske uloge. Naro~ito je upam}en u roli zloglasnosnog upravnika nacisti~kog logora, Vujkovi}a u seriji "Bawica" za koju je 1984. progla{en za TV li~nost godine u Jugoslaviji. Od osnivawa je bio redovni profesor glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, a glumu i javni nastup, predavao je na jo{ nekim fakultetima i akademijama. Wegovi studenti bili su Milan Kalini}, Iva [trqi}, Aleksandra Balmazovi}, Danijel Nikoli}. Imao je svoju {kolu glume, a {esnaest godina bio je umetni~ki direktor i selektor me|unarodnog Festivala monodrame i pantomime u Zemunu. Najvi{e podataka o umetni~kom radu Ivana Bekjareva moè se na}i u monografiji "Ivan Bekjarev" koju je 2004. godine izdao Savez dramskih umetnika Srbije.

On je vi{e od 40 godina bio u braku sa suprugom Mikicom o kojoj je ~esto govorio u svojim intervjuima. "Svejedno je da li ste mu{karac ili èna, ako po|ete od toga da je porodica osnova svakog dru{tva i re{ite da u|ete u brak, onda }e vam biti lako da provedete toliko godina sa istom osobom. Najlak{e je razvesti se, ali treba ~uvati i gajiti brak, naro~ito nakon {to dobijete potomstvo. Me|utim, dana{we klinke mewaju frajere na nedeqnom novu, pa nije ni ~udo {to kada u|u u brak ne mogu da se oslobode te navike i {to dolazi do sve ve}eg broja razvoda", rekao je glumac pre nekoliko godina u jednom intervjuu. "Nema tu velike filozofije, neko vam odgovara ili ne odgovara. Kada se sa nekim na|ete onda je potpuno prirodno da razmi{qate o braku i o tome da provedete ìvot zajedno". Kako se Mikica nosila sa wegovom popularno{}u. "To nije lako ni meni, a pogotovo je te{ko za wu. Me|utim, imam sre}u da je moja supruga vrlo brzo shvatila da su to samo vesti koje prodaju novine i da im ne treba pridavati pa`wu. Tako se ~esto de{ava da neistine koje se pi{u o meni mnogo teè padnu meni nego woj. Mnogo je ~e{}i bio slu~aj da me ona te{i kada se

objavi neka glupost, koja je sastavni deo mog posla, a zbog kojih ~esto patim". Bekjarev je svojevremeno priznao da je wegova supuga qubomorna u granicama normale. "Moja èna je qubomorna u onoj normalnoj dozi kada se neko voli. Ni{ta preterano. Poverewe i èqa za o~uvawe porodice su ne{to {to odràva brak, pa takav je slu~aj bio i sa nama". On je jednom prilikom rekao da ~esto slu{a ènu kada je re~ o modi. "Moja èna tvrdi da nemam ukusa, kada èlim da budem pristojno odeven uvek poslu{am wu. To se retko de{ava jer ja uglavnom nisam poslu{an. U modnom kontekstu je jo{ i poslu{am, za razliku od drugih segmenata ìvota. Mislim da ima mngoo ukusa i da o modi zna mnogo. Ja wu savetujem iskqu~ivo oko kuhiwe. Ja joj kaèm {ta volim i da mi to napravi (smeh)". Bekjarev se bavio i pedago{kim radom, a qubav prema glumi nije ga napu{tala do kraja. "Ponu|eno mi je da igram u tri filma i dve serije, ali dok ne po~nem da radim, iskustvo me je nau~ilo da ne pri~am o tome. Godinama sam u penziji, ali radim vi{e nego ikada. Mislim da }u raditi dok mrdam, ali mislim da je to sudbina svakog glumca i velika je sre}a da qudi traè moje programe i predstave u kojima igram. Ne mogu da se poàlim", izjavio je 2018. emisiji "Magazin IN". Glumac nije krio da on i Mikica àle {to imaju samo jednog sina. "@eleli smo da budemo ponovo roditeqi, dete je bilo na putu, ali je u to u vreme vladala neka epidemija i na{a èqa se, naàlost, nije ostvarila. [to se mene ti~e, voleo bih da sam ih imao petoro. I danas umem da se na{alim i kaèm èni: "Ima vremena, napravi}u ja jo{ jedno dete nekad negde", na{alio se svojevremeno Bekjarev. Bekjarev se pre 11 dana zarazio korona virusom, a pre desetak dana pogor{alo mu se zdravstveno stawe. Naàlost, glumac je ve~eras izgubio bitku usled posledica ove te{ke bolesti. S. G.

PUTOPIS

Putniku je najlak{e da se orijenti{e u Topoli. Ako se iz ma koga kraja Balkanskog poluostrva uputi ka wegovom sredi{tu na}i }e se u Srbiji; ako, putuju}i Srbijom, ide ka wenom sredi{tu - stupi}e na tle predela koji se naziva [umadija; a ako se zaputi ka sredi{tu [umadije - onda }e se obreti u Topoli, za koju se kaè da je srce [umadije. Nalaze}i se u Topoli putnik nije samo u sredi{tu [umadije, koja zauzima sredi{ni poloàj u Srbiji, a ova na Balkanu, ve} se nalazi i u sredi{tu jedne velike tajne, koja se moè nazvati: umetnost razumevawa podnebqa i qudi u wemu. Na jednom od prilaznih puteva Topoli, u selu Boùrwa, podignut je, u stilu tradicionalnih seoskih nadgrobnih spomenika (tzv. krajputa{a), jedinstven obelisk na kojem su uklesani stihovi savremenog pesnika Vaska Pope: „QUBI[ LI STOPALOM ZEMQU OVU DO\I, GAZI[ LI JE - VRATI SE PUTNIÊ”. Ova poruka, saèta u dva stiha, najboqe iskazuje u ~emu je tajna ovog predela i qudi koji ga nastawuju. Sa o~uvanom i ponekad bezgrani~nom slovenskom gostoqubivo{}u, do~ekuju se ~ista srca (hlebom i soqu) putnici i namernici sa svih strana, bez obzira na poreklo, jezik ili veru, ako dolaze ~istih namera i pruènom rukom prijateqstva, a isto tako odlu~no i zdu{no odvra}aju i gone oni koji dolaze sa mra~nim pobudama. Razumqivo je otuda {to je jedan okupatorski vojnik u Drugom svetskom ratu, pi{u}i ku}i, u strahu javio: „ovde je i svako drvo - neprijateq”. U [umadiji, ~iji naziv zna~i: zemqa {uma, u pro{lom veku se govorilo: „Ko pose~e jedno drvo, ubio je jednog Srbina”. Znameniti srpski nau~nik, geograf svetskoga glasa i ugleda, predsednik Srpske kraqevske akademije (sada SANU) Jovan Cviji} (1854-1927), ~ijim trudom i zaslugom je Balkansko poluostrvo postalo jedno od najispitanijih podru~ja Zemqine kugle, zabeleìo je ovo o padinama planine Rudnik u [umadiji: „ Ovde putevi i putawe zarastu svakoga prole}a zbog izbijawa novih mladica i zato se te{ko kroz ovaj {umski kompleks probijati....” Topola ja varo{ na desnoj obali reke Kamenice, mesto koje je Kara|or|e izabrao za svoju prestonicu. Dobila je ime po topoli, drvetu koje je raslo na raskr{}u puteva. Qudi su se nalazili kod topole, pa su vremenom prihvatili ovaj naziv i za samu varo{. Oplenac je pak dobio ime po hrastu koji je rastao na brdu. Wegove grane su se koristile kao oplen, za ograde i volovoska kola, pa otud i Oplenac. Kada je Kara|or|e izgradio utvr|eni grad i porodi~nu ku}u u Topoli, on je zapravo udario temeqac kraqevske zadu`bine koja }e ni}i na Oplencu, kao spomen svim ~lanovima dinastije Kara|or|evi}. CRKVA SVETOG \OR\A Grad se pruà na obroncima brda na kom su zadu`bina Kara|or|evi}a i wihov mauzolej – crkva posve}ena sv. \or|u. To je petokupolna crkva izgra|ena u srpsko-vizantijskom stilu. Crkva je prekrivena mozaicima – vi{e od 40 miliona kamen~i}a sme{teno ja na zidove, sa oko 15 hiqada nijansi boja, dok su neki od wih pokriveni i ~etrnaestokaratnim i dvadeset~etvorokaratnim zlatom. Kamen~i}i su ra|eni po specijalnoj poruxbini u Muranu, blizu Venecije. Kopije najlep{ih fresaka iz oko 60 srpskih sredwovekovnih manastira sme{tene su unutar crkve. Mo`da najimpresivnije i najzan~ajnije za na{u istoriju jesu one na kojima su prikazi na{ih vladara sa svojim najzna~ajnijim zadu`binama. U centralnom delu crkve je luster, napravqen od istopqenog oru`ja kori{}enog u Prvom svetskom ratu u borbama na Kajmak~alanu. Luster je oblikovan kao kruna, ali okrenuta nadole, kao simbol tuge srpskog naroda koji su izgubili svoju zemqu na Kosovu 1389 godine. U centralnom delu crkve sme{tena su

^etvrtak 19. novembar 2020. 19

TOPOLA

a n i v a c i n o t s e r p a k s p Sr i gro`|a, postojbina slavnog Kara|or|a Luster, napravqen od istopqenog oru`ja kori{}enog u Prvom svetskom ratu u borbama na Kajmak~alanu, oblikovan kao kruna Ku}a kraqa Petra na Oplencu

Kripta u mauzoleju Spomenik vo`du Kara|or|u i Kara|or|ev konak u pozadini

Nadaleko ~uveni vinogradi Topole Svake godine desetine hiqada posetilaca Oplena~ku berbu i veliki va{ar i dva sarkofaga. Levo od ulaza nalazi se Kara|or|e, za~etnik loze Kara|or|evi}a, a desno kraq Petar I, graditeq zadu`bine na Oplencu. U kripti su jo{ tri vladara: knez Aleksandar sa suprugom Persidom, kraq Aleksandar, kraq Jugoslavije sa suprugom Marijom i wihov sin – kraq Petar II. Pored wih, ovde su, tako|e, sahraweni i ostali pripadnici dinastije Kara|or|evi}. KU]A KRAQA PETRA Dok je kraq gradio crkvu, mala letwa ku}a, bila je wegova rezidencija. Sada ovde mo`ete posetiti muzej kraqevske dinastije, videti wihove porterete, pisma, krunu kraqice Marije, sabqu i `ezlo kraqa Petra i sl. VINOGRADAREVA KU}A Vinogradareva ku}a je jo{ jedan deo memorijalnog parka. Sagra|ena je u starom srpskom stilu i nalazi se na ulazu u kompleks. S obzirom da je deo kompleksa pod vinogradima i da je Oplenac poznat po svom vinu, ovde je u jednom trenutku boravio upravnik vinograda, pa je ku}a nazvana vinogradareva. Sada je ovo izlo`beni prostor umetni~ke zaostav{tine Nikole Graovca.

KRAQEVA I KRAQIÎNA VILA Ku}e su sada u vlasni{tvu Vlade Srbije i nisu obeleène tablama u okviru kompleksa. U Kraqi~inoj vili naj~e{}e je odsedala kraqica Marija sa sinovima, pa je zato prozvana kraqi~inom vilom. KARA\OR\EV GRAD Kada se doselio u Topolu, Kara|or|e je podigao utvr|eni grad sa ~etiri trospratne kule, dva konaka i crkvom. Turci su kasnije sravnili grad, ali je jedan wegov deo obnovqen i pripada kompleksu Oplenac. Ovde moète obi}i Kara|or|ev konak, crkvu sv. Bogorodice i staru {kolu. Unutar Kara|or|evog konaka moète videti Kara|or|ev top – aberdar, kom sada nedostaje desna dr{ka. Kraq Petar ju je istopio i ugradio u svoju krunu, kako bi simboli~ki povezao svoju vladavinu sa vladavinom svog dede. Osim toga, tu su i pisma koja je Kara|or|e pisao Napoleonu i Wego{u i jo{ mnogo drugih zanimqivih stvari. KRAQEVA VINARIJA Pokazuju}i uro|enu porodi~nu qubav prema vinogradarstvu kraq Aleksandar

Kara|or|evi} je 1923. godine nastavio obnovu vinograda svojih predaka na Oplencu. Oplena~ko vinogorje zasnovano je na razli~itim sortama najkvalitetnije loze sakupqane {irom sveta. U sred kraqevskih vinograda, a u sklopu zadu`binskog imawa, podignuta je 1931. godine i kraqevska vinarija u stilu francuskih podruma. Zadu`bina Kraqa Petra I otpo~iwe 2004. godine revitalizaciju vinograda i vinarske proizvodwe koja je utihnula nakon Drugog svetskog rata. VA[AR U TOPOLI Tradicija topolskog va{ara duga je skoro kao i istorija ove lepe varo{i sme{tene u srcu [umadije. Jo{ od doba kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a svake jeseni na trenutak su se svi drugi poslovi zaustavqali da bi se na va{aru trgovalo, pevalo , drugovalo i radovalo. Nakratko prekidan ratovima ovaj lepi obi~aj zvani~no je obnovqen 1962. godine. Od tada se svakog prvog vikenda u oktobru Topola pretvara u veselu prestonicu gro`|a, vina, pesme, starih zanata i ukusne hrane. N. R.

^etvrtak 19. novembar 2020.

RIZNICA

PRED KOLUBARSKU BITKU OSTARELI KRAQ PETAR SI[AO JE U ROV I OBRATIO SE VOJNICIMA!

Ova wegova poruka promenila je sve Posle meseci konstantnih napada daleko ja~ih Austrougara, srpska vojska se na{la na korak od kraha – bez hrane, ode}e i obu}e, sa malo municije i, {to je najgore, slabog morala. Austrougari su sredinom novembra stigli do Kolubare, na be~kom dvoru ve} se slavila pobeda, a svetski mediji javqali su o propasti Srbije. A onda je ostareli kraq Petar sa oba svoja sina si{ao u rov...

og 16. novembra 1914. godine po~ela je Kolubarska bitka, najve}a koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Trajala je puna dva meseca i zavr{ena je 15. decembra. Za ceo svet, osim za mali broj onih koji se nikada ne predaju, ishod je bio iznena|uju}i – srpska vojska, bez hrane, ode}e i obu}e, promrzla i gladna, pobedila je daleko brojniju i opremqeniju austrougarsku armiju. Agonija je trajala dva meseca… u blatu, po mrazu, snegu i ki{i… stalno na oprezu, stalno u rovu i pod neprijateqskom paqbom… bez sna i odmora… Kolubara 1914. godine… Posle meseci konstantnih napada daleko ja~ih Austrougara, srpska vojska se na{la na korak od kraha – bez hrane, ode}e i obu}e, sa malo municije i, {to je najgore, slabog morala. Austrougari su stigli do Kolubare, na be~kom dvoru ve} se slavila pobeda, a svetski mediji javqali su o propasti Srbije. A onda je pred Kolubarsku bitku, osta-

uvena fotografija @orà Skrigina na kojoj majka Kneòpoqka vodi decu za nas je metafora stradawa civila u ratu, ali za Branka Tepi}a (78) – de~aka koji viri iz nosiqke na maj~inim le|ima – ona je najintimnije ìvotno svedo~anstvo. Slika ène {to pogureno kora~a ratnom pustiwom: u nosiqci na le|ima beba, za ruku vodi devoj~icu. Prst stavqa na usne i pokazuje joj da bude tiha. Tragom ove fotografije, koja je nastala 1944. godine u Kneìci pod Kozarom, stupili smo u kontakt s jedinom osobom koja danas moè da govori o wenoj, ali pre svega o sudbini wenih aktera. Branko, de~ak iz nosiqke, ro|en je u septembru 1942. godine, odmah posle kozarske ofanzive. Wegov otac, narodni heroj Branko Tepi} – po kom mu je majka Milica i dala ime – u tom trenutku ve} je bio mrtav: zajedno sa drugim ustanicima okupator ga je uhvatio i obesio u Bosanskoj Dubici. Wegova majka Milica tokom rata je sa decom stalno bila u zbegu u Potkozarju. Tokom jednog od tih lutawa, nai{la je na ratnog reportera @orà Skrigina. – @or` ju je fotografisao triput, iz razli~itih uglova. Pitao je onda kuda }e, a ona mu je, kako mi je rekla, odgovorila: „Da mi nije ovo dvoje – znam kuda bih, ovako ne znam {ta }u” – pri~a Branko. Rata se ne se}a, ali se}a se kakve je posledice ostavio. – Odmah posle rata sam imao traumu od vojske, policije, ma od svega sam beào, dobrih ~etiri-pet godina. îm vidim nekog u uniformi, pobegnem pod obalu Une, i krijem se do mraka. Majka je to znala i pu{tala me, razumela. Beào sam kao divqa zver: vaqda je to taj neki nagon za opstankom – pri~a Branko. Krajem rata, Milica Tepi} se s decom vra}a na ku}no zgari{te u selo Komlenac, gde su ona, Branko i sestra Dragica nastavili da ìve. Ipak, ~etiri godine kasnije, Milica umire, a Branko i Dragica prelaze da ìve kod ujaka u obli`wem selu Jo{iku. U Bosanskoj Dubici, Branko i Dragica su zavr{ili niè razrede {kole. Branko se

reli kraq Petar sa oba sina si{ao u rov. Zabeleèno je da je ovo govor koji je odrào iscrpqenoj i umornoj vojsci: “Deco moja! Vi ste se zakleli da branite otaxbinu i svoga Kraqa, ali ja vas razre{avam zakletve date meni, jer ìvoti, i va{i i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti! Ja sam do{ao me|u vas da je, sa onima koji ho}e da se bore za wenu slobodu, odbranimo ili poginemo! Sad je do{lo vreme da mi branimo svoju zemqu, wive, ogwi{ta. Me|u vama

ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne mo`e, neka slobodno odlo`i oru`je i neka se vrati ku}i, ja mu pra{tam. Ostali, napred!” Re~i narodnog “kraqa Pere” odzvawale su mnogo {ire od blatwavog rova i, kao u bajci, u~inile su nemogu}e! Preporo|eni vojnici, odmoreni u skladu sa brilijantnim planom generala Mi{i}a, nezaustavqivo su jurnuli na neprijateqa i potisnuli ga, donose}i Srbiji pobedu o kojoj se i danas pri~a u vojnim {kolama {irom sveta.

Kolubarska bitka ostala je najzna~ajnija bitka koju su vodile vojske Kraqevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Okon~ana je uspe{nom protivofanzivom koju su izvele snage Prve armije, protiv brojnije i boqe opremqene austrougarske vojske, u trenutku kada je ceo svet o~ekivao vesti o kapitulaciji Kraqevine Srbije. Nema~ke novine su posle Kolubarske bitke pisale: “Srbija je jo{ jednom vaskrsla iz groba Kosova poqa i iz Kolubarskog vrela crpi}e tokom ~itavog jednog veka gordu hrabrost za najve}e bitke”. N. R.

De~ak sa ~uvene slike majke Kne`opoqke koja je jedan od simbola stradawa civila u Drugom svetskom ratu

Branko Tepi}

potom {koluje u Petriwi, pa odlazi u jedno selo u Baniji, gde je radio kao nastavnik u {koli. Tu se i o`enio Miqom, vaspita~i-

com u vrti}u. @ivot ga je potom odveo u Sisak, gde je `iveo sa suprugom i troje dece – sinom Predragom i blizancima Nenadom i

Biqanom. Wegova sestra Dragica se udala, a umrla je 1983. godine. Fama o Skriginovoj fotografiji i daqe je trajala, ali se susret ratnog reportera i de~aka iz nosiqke nikada nije dogodio. – Se}am se, 1974. sam do{ao u Beograd na jedno okupqawe preìvelih iz rata u Hotelu „Metropol“. Skrigin je najavio dolazak, pre svega kako bi se sreo sa mnom. Ipak, tokom no}i je telefonirao i rekao da ne moè da stigne. No, to ve~e je za mene ipak bilo posebno, jer sam upoznao Branka ]opi}a – se}a se Branko Tepi}. Susret sa ]opi}em bio je, kaè Branko, veli~anstven. – Pre nego {to mi je pri{ao ja sam odrào jedan govor o ratu, koji je wega o~igledno impresionirao. Pri{ao je da mi ~estita i onda smo razgovarali. Bio je prava qudina: ~ovek iz naroda, ve} u godinama, ali obrazovan, svetski ~ovek, koji nije zazirao od razgovora sa svakim ko bi mu pri{ao. Skroman, a veliki ~ovek – svedo~i Tepi}. Tokom ìvota u Hrvatskoj, Branko je napravio i vikendicu u selu Velika Gradusa, nedaleko od Siska. Ta ku}ica }e mu, igrom slu~aja, dobro do}i kada 1991. godine shvati da je |avo do{ao po svoje, i da je vreme da se iz Siska povu~e u selo. – Kada je 1995. opet zapucalo, pobegli smo od „Oluje“ u Bosansku Gradi{ku. Osam godina kasnije vratili smo se, ali u Gradusu, nikad vi{e u Sisak: taj lepi stan od 75 kvadrata neko nam je oteo. Na kraju, ispada da mi je ~itav ìvot pro{ao u izbegli{tvu. Ali, sre}an sam: kad vidim {ta imam, {ta ostavqam – pre svega decu i pet unuka – a u kakvim sam vremenima ìveo. Nikome nisam na teretu, ìvim mirno, i posle svega – ose}am se kao pobednik – kaè Branko Tepi}. M. T.

AUSTRALIJA

AUSTRALIJA POBEDILA KORONU I SAD SVI HO]E NA PETI KONTINENT:

^etvrtak 19. novembar 2020. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Stroge epidemiolo{ke Daje kvalitetnu mere dale neverovatan uslugu od 1970. godine rezultat u borbi s virusom Stara~ki dom ALGESTER LODGE Australijska pobeda u borbi s covidom-19, dok se u mnogim delovima sveta broj zara`enih i umrlih strmoglavo pewe, u~inila je zemqu "`rtvom svog

Premijer Skot Morison je izjavio da je s porastom broja Australijanaca koji `ele da se vrate nastao problem s mawkom mesta u prostorima za izolaciju

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege. [ta nudimo

uspeha", jer mnogi Australijanci èle da se vrate ku}i iz inostranstva, izjavio je australijski ministar obrazovawa. Australija je u martu zatvorila granice svima, osim svojim dràvqanima i stanovnicima, a ograni~eni broj onih koji su ulazili u zemqu, morali su dve nedeqe da provedu u izolaciji. U Australiji je upravo zabeleèna prva nedeqa u kojoj nije bilo lokalnog preno{ewa koronavirusa, a nije bilo ni smrtnih slu~ajeva koji su povezani s koronavirusom, {to se dogodilo prvi put od pojave pandemije. U saveznoj dràvi Viktoriji, koja je bila àri{te pandemije, u nedequ su ve} 16. dan zaredom bili bez novih slu~ajeva zaraze i bez umrlih. MAWAK MESTA U PROSTORIMA ZA IZOLACIJU "Kad vidimo {to se doga|a u ostalim delovima sveta s kovidom-19, gotovo da postajemo `rtve svog uspeha, jer mnogi qudi èle da se vrate u Australiju", izjavio je u ministar obrazovawa Dan Tehan.

za ostale, poput me|unarodnih studenata kojih ima na hiqade. "Unutar sada{weg ograni~ewa broja, pravo prvenstva se mora dati Australijancima koji se èle vratiti", izjavio je ministar obrazovawa. STROGE MERE No, dodao je da su savezne dràve i oblasti zamoqeni da izrade plan sigurnog povratka za me|unarodne studente. Strani studenti su slili u australijsku ekonomiju 35 milijardi australijskih dolara pa se gradovi poput Kanbere nadaju da }e se polako i wima dopustiti povratak 2021. Australija je do sada zabeleìla oko 27.700 zaraènih, a od posledica bolesti kovid-19 umrlo je 907 osoba. Ovakav uspeh u borbi s koronavirusom Australijanci povezuju s rano uvedenim strogim epidemiolo{kim merama, koje su ukqu~ivale i vi{emese~no zakqu~avawe Melburna, drugog najmnogoqudnijeg grada u zemqi.

Neuhvatqiva ligwa prvi put snimqena kod Australije Jedan od najtajanstvenijih vodenih stvorova, ligwa poznata kao dugoruka, spa`ena je u blizini obale Australije. Vi|ena je pet puta, snimqena, a nau~nici su uspeli da saznaju i razne detaqe o ovom stanovniku okeanskih dubina. Dugoruka ligwa je jedna od najneuhvatqivijih bi}a na planeti. @ivi u mra~nim dubinama okeana i izuzetno retko se mo`e videti. Do sada je vi|ena tek desetak puta u celom svetu.

Sada je, prvi put, ova neuhvatqiva ligwa vi|ena kod obale Australije i to ne jednom ve} pet puta! I to je svaki put bila druga osoba koja je imala priliku da vidi dugoruku ligwu. Boravak ove ligwe kod australijske obale izuzetno je vaàn za nau~nike koji su otkrili nove obrasce pona{awa, {to je jedino mogu}e kada postoje snimci stanovnika dubqih delova okeana u wihovom prirodnom stani{tu. Dugoruke ligwe su ~udne i tajnovite. Telo im je tipi~no za ligwe, ali su im pipci koje koriste za plivawe izrazito dugi, kod odraslih jedinki dostiì i do osam metara. Nau~nicima je izuzetno te{ko da ih prou~avaju jer ove ligwe ìve na dubini izme|u 1.000 i 4.000 metara. Do tog sloja okeana sun~eva svetlost nikada ne dopire, a pritisak je ogroman.

l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Kejti Peri tuìla Kejti Peri, a sada je stigla i kontratu`ba Australijska dizajnerka Kejti Peri tuìla je ameri~ku peva~icu Kejti Peri zbog "kori{}ewa istog imena", a sada je stigla i kontratu`ba od peva~ice. Vlasnica mnogobrojnih muzi~kih hitova i jedna od najuspe{nijih pop zvezda dana{wice, tuèna je zbog navodne povrede za{titnog znaka kompanije “Katy Perry” koja se bavi prodajom ode}e u Australiji. Strani mediji prenose da kompanija i Kejti Peri nose isto ime, a modna dizajnerka je na sudu tuìla peva~icu jo{ 2019. godine i otkrila da je za{titni znak registrovala jo{ 2008. godine. S druge strane, slavna peva~ica je jo{ 2004. godine usvojila umetni~ko ime koriste}i kratki oblik svog imena i devoja~ko prezime svoje majke, kako je ne bi poistovetili sa glumicom Kejt Hadson, jer je Hadson weno pravo prezime. Pravo ime australijske modne dizajnerke je Kejti Xejn Tejlor i ona tvrdi da je peva~ica ukrala wenu ideju da doda na svoje ime maj~ino devoja~ko prezime, ~ime je “nanela ogromnu {tetu wenom poslu”. Pop zvezda i wen advokatski tim, demantovali su takve navode. Do spora je do{lo nakon {to je peva~ica Kejti Peri zapo~ela prodaju ode}e pod

svojim imenom, a advokat australijske modne dizajnerke tvrdi da je wihova roba “varqivo sli~na”, te da obe prodaju pixame, ogrlice, olovke i ma~je u{i sa {arama pice. Kontratu`ba koju je podnela pop zvezda, zasnica se na ~iwenici da je wena planetarna popularnost nastala jo{ pre vi{e od decenije, te da je i danas veoma popularna u Australiji. Ona tvrdi da je dizajnerka prekr{ila zakon jer je obmanula javnost i potro{a~e da poveruju da kupuju ode}u koja je povezana sa wom, pre nego {to je osnovala svoj brend ode}e.

22 ^etvrtak ^etvrtak 19. 19.novembar novembar2020. 2020. 22

SVET POZNATIH ZAJEDNICA

SEKA SABLI]: Otaxbina je tamo gde ti je dobro a ne gde su sarme „Mafija je ovde legalizovana! Pa, to se zna! Pa to je op{teprihva}eno, {ta tu ima da se ~udimo vi{e. To je toliko jasno po svemu {to se desilo sa oru`jem iz Kru{ika ili oko droge iz Jovawice. Pa ovo je dr`ava da umre{ od smeha“, rekla je na{a proslavqena glumica Jelisaveta Seka Sabli}

TRAGEDIJA SERIJE SELO GORI, A BABA SE

T vo` jedn opi uli por ri{ nom ru` D nek mis stre M re~ glas pro star U vu, nek na e @ men Ê[QA: ga s doz }al Miroqub Tro{i} koji se proslavio ulogom„To \ode, imao je infarkt pre nekoliko godina, a potom i mo`dani udar, zbog ~ega je oteàno govosam rio. \odi se pre nekoliko meseci stawe naglo pogor{alo, zbog ~ega je bio i u komi. U februaru K ove godine, saop{teno je da nije izdrào i da jesevn preminuo u 72. godini. Milorad Mandi} Manda, po mi{qewu mnogih, D obeleìo je pomenutu seriju tuma~e}i lik batapri Mila{ina. Manda je iznenada preminuo pre ~etirima z godine, tokom de~ije predstave Petar Pan". u|em " Tako|e jedan od sporednih likova, Milija la o Vukovi} koji je igrao prijateqa Mitra, preminuo je M u 73, godini usled posledica te{ke bolesti. S. G.èl

Jo{ jedan glumac oti{ao u LEGENDU, a i wih su odnele OPAKE bolesti Rediteq i glumac Rado{ Baji} saop{tio je da je wegov prijateq i saradnik Mirko Babi} preminuo u 72. godini. Babi} se 2016. godine le~io od karcinoma grla, a wegove kolege verovale su da }e iz ìvotne bitke iza}i kao pobednik. Baji} je iste godine planirao nastavak kultne serije Selo gori, a baba se ~e{qa", " me|utim, sve je bilo neizvseno jer su se troje glavnih glumaca razbolelo, a danas vi{e nisu me|u ìvima. Naime, Dragan Gaga Nikoli} koji je tuma~io lik seqaka @ote, posledwih godina ìvota bolovao je od raka debelog creva, a godinu i po dana pre smti provodio je uglavnom u bolnici. On je preminuo u 73. godini u Beogradu, 11. marta 2016. godine.

BODA NINKOVI] SE PENZIONI[E I SELI IZ BEOGRADA Seka Sabli} se na doma}oj gluma~koj sceni istakla kao li~nost koja se ne libi da kritikuje vlast i negativne pojave kojim svedo~imo godinama. Ona se osvrnula na trenutnu politi~ku situaciju, stawe u medijima i na to {ta joj daje dozu optimizma u ovim te{kim vremenima. Nekoliko puta u pro{losti je napomiwala da budu}nost u Srbiji ne vidi kao pozitivnu i prosperitetnu, a sada je poku{ala da objasni zbog ~ega vlada jedna vrsta nemo}i. - Dugo traje ta agresija laì. A narod je jo{ od devedesetih godina privikavan da ìvi u strahu, anesteziran i nemo}an, socijalizovan na pogre{no postavqenim vrednostima, na kojim se razvio poseban mentalitet. Narod nikada nije pratio svoj interes ve} je uvek verovao u parole - patriotizam. Uvek èqan da ga svi vole i oboàvaju, a qut i bespomo}an ako nije tako - rekla je Sabli}. Na pitawe da li ocene da mafija vlada na{om dràvom smatra preteranim, glumica je priznala da to nije slu~aj. - Mafija je ovde legalizovana! Pa, to se zna! Pa to je op{teprihva}eno, {ta tu ima da se ~udimo vi{e. To je toliko jasno po svemu {to se desilo sa oru`jem iz Kru{ika ili oko droge iz Jovawice. Pa ovo je dràva da umre{ od smeha. Oni jure nekog narkomana da ga hapse za gram droge, a ovi ovde muqaju tone i tone droge i nikom ni{ta. Ne znam da li je mogu}e da se tako ne{to stra{no desi u nekoj dràvi, osim u Ju`noj Americi. I ne znam kako je uop{te mogu}e da se sve to ovde re{i. Ali desi}e se u nekom momentu. Ja li~no ra~unam na radnike, i omladinu, eventualno objasnila je Sabli} i dodala:

- Samo ako svako svojim „malim“ doprinosom ne{to u~ini, verom u mo} istine a ne laì, mogu}e je prevazi}i agoniju u kojoj ìvimo. A budu}nost je ionako u te{koj magli i qudi }e, kada se korona povu~e, odlaziti odavde. I to je prirodno. Otaxbina je tamo gde ti je dobro a ne gde su sarme. îwenica je da se dnevna politika upli}e u sve segmente dru{tva, pa tako i umetnost. - Umetnost je ovde na margini dru{tva. Takvom orijentacijom mladi qudi su prepu{teni jeftino}i, poreme}enim vrednostima ili su osu|eni na iseqavawe iz zemqe, na beàniju odavde. Pa, nekada su najboqe proterivali u Sibir. To je u takvim reìmima prirodno, da se sklawaju svi koji vrede, svi koji imaju integritet, pismeni i misle}i ispri~ala je glumica. S obzirom na to da su wene kolege Branislav Trifunovi} i Dragan Bjelogrli} pro{li kroz svojevrstan tabloidni lin~, Sabli} se osvrnula i na stawe u medijima u Srbiji. - Skoro sva {tampa je u rukama reìma. Ali da vam kaèm, ~ini mi se da narod vi{e ni pet para ne daje za to {to tamo pi{e. Ma {ta ~itali, qudi znaju {ta je istina. I to mnogo vi{e nego {to mi mislimo. Dakle, i daqe postoji cenzura i postoje ka`wavawa, ali onda potpuno neo~ekivana, ali desi se tu i tamo, neka svetlost probije. Kao sada ova presuda za manijaka iz Brusa, za Jutku. Osu|en je na tri meseca, umesto na tri godine, ali je pomak napravqen, ipak je osu|en. To vidim kao znak popu{tawa. Kao da se ipak ne{to kre}e, malim odblescima ka qudskim pravima - zakqu~ila je glumica. S. G.

Glumac presekao! Ne " mogu vi{e, naporno je" Glumac kaè da mu je postalo naporno da ìvi na betonu" optere}en svakodnevnim " gu`vama koje mu oteàvaju kretawe, zbog ~ega vapi za kutkom u prirodi. Korona je stopirala mnoge projekte, ali se filmski radnici trude da rade nesmetano koliko mogu po propisima kriznog {taba za vanredne situacije. Tako Boda Ninkovi} zavr{ava snimawe filma o Tomi Zdravkovi}u, a posle toga ga o~ekuje i rad na jednom humoristi~kom projektu. Osim toga gledaoci imaju

prilike da ga vide u seriji @igosani u reketu". " I dok wegove kolege ~esto koriste pauzu da su van Beograda, Ninkovi} nam priznaje da i on ~esto pobegne na sve` vazduh. - Ja to ne radim zbog ove situacije i ne}u uraditi. Ali je stvarno u Beogradu postalo mnogo naporno. Najvi{e vremena se gubi u tranziciji i mnogo je velika gu`va, optere}ewe u saobra}aju. Dok stignete od jedne do druge ta~ke, pro|e vremena. Imam nameru slede}e godine, kad odlazim u penziju onu zvani~nu, da promenim okruèwe. Radi}u, ali smaweno. Zna~i, onoliko koliko mi prija i u zdravijem okruèwu. Imam blizu rodnog Smedereva plac ili vide}u ve} gde, ali ne}u biti sve vreme u betonu - kaè Boda Ninkovi}. Prema wegovim re~ima, drago mu je {to se posled-

wih godina snima veliki broj serija i filmova. - Drago mi je. U ovom poslu jeste najva`nije trajawe. Ako trajete, postoji razlog za{to se bavite tim poslom. To {to se snima dosta je tako|e vrlo bitno jer ovo jeste period posledwih dve, tri godine kada je mnogo pove}ana produkcija, {to je dobro. Na publici je da odlu~i {ta joj se dopada, a {ta ne. Sada zavr{avam Tomu". Po~e}u uskoro " da snimam jedan sitkom, pa u decembru s Nikolom Pejakovi}em wegov novi projekat u Bawaluci koji }e biti humoristi~koga karaktera - otkriva Ninkovi}. Na pitawe da li mu vi{e prijaju komedije nego dramske uloge, glumac kaè: - Pa nema toga {ta mi je draè, a {ta ne. Kad radim, podjednako radim. Ali je o~igledno da su humoristi~ke serije u deficitu i da je neophodno, pogotovo u ovakvim uslovima pritiska svega, raditi takve serije. Vrlo bitno je da se qudi malo relaksiraju, da se vrate da mogu racionalno da razmisle i da vide da to nije ba{ toliko stra{no. Naravno, treba da vode ra~una, ali da mogu sasvim normalno da nastave da ìve. Treba biti relaksiran, pa`qiv, odgovoran, ali normalan. Prema re~ima Ninkovi}a, postoji vi{e na~ina da se zasmeju qudi. - Ali, nisu svi lekoviti. Ako ta stvar nije pretenciozna, dobro postavqena na taj na~in, onda je mnogo teè nasmejati nego rasplakati. I tu treba biti u pripremi. Vrlo pa`qiv - isti~e on. Xabe pare ako nema{ zdravqe Kada smo pitali Ninkovi}a da li se vi{e pla{i korone zbog zdravqa ili finansija, bez razmi{qawa je odgovorio: - Finansije ne mogu da budu razlog uop{te. Naravno da je zdravqe bitno. Ali o zdravqu ne moète razmi{qati kad do|e do ne~ega, ve} stalno. I ono {to ja radim, iako nemam preteranu fizi~ku aktivnost, osim toga {to jurcam, radim, jeste da vi{e vodim o imunitetu, unosu vitamina... Ina~e, ovo drugo materijalno, znate, moète imati koliko god novca, ali vam to u odre|enim okolnostima ne moè pomo}i. M. T.

LITERARNA STRANA Tog dana be{e subota, nakon dva sata vo`we od Sidneja, zaustavila sam se u jednom malom planinskom mestu. Najboqi opis bi bio varo{ica. [etaju}i wenim ulicama, koje su poput otvorenog muzeja, pored ku}ica sa neobi~no ure|enim dvori{tima prepunim cve}a i zelenila, u jednom trenutku sam zaka~ila prelepu ùtu ruù koja se nadvila preko ograde. Dok sam vadila ruù iz kose za~uh kako neko pevu{i „Tamo daleko”. U prvi mah pomislih da mi se, ne daj Boè, od velikog stresa, pri~iwavaju stvari. Me|utim, do mene su i daqe dopirale re~i pesme koju je pevu{io topli, ènski glas. Razmakla sam grane ruìnog grma, propela se na prste te ugledala mr{avu, stariju ènu kako okopava leje pune cve}a. Uzviknula sam „helou”. Podigla je glavu, podbo~ila se na motiku, gledala me nekoliko trenutaka i onda otpozdravila. - Imate divno dvoriste, nastavila sam na engleskom. @ena je odloìla motiku, pri{la meni, i odmahuju}i rukom rekla: - Nekad je to bilo divno dvori{te a sad ga samo odràvam koliko starost i bolest dozvoqavaju. - Lepo pevate, i daqe samo joj se obra}ala na engleskom. - Ah, oteo joj se uzdah, te je nastavila: „To je pesma o mojoj domovini”. - Zna~i, ista nam je domovina, po~ela sam na srpskom. Kroz wene lepe, plave o~i kao da je sevnula radost. Jo{ i danas pamtim taj sjaj. - Sunce moje, odakle si, upitala je. Dok sam joj obja{wavala svoje poreklo, pri{la je kapiji neobi~no gipkim koracima za wene godine i dala mi znak rukom da u|em. Gledala me na tren a onda me obgrlila oko struka svojim tankim rukama. Moja zemqakiwa me upitala da li èlim da u|em u ku}u ili da sednem na ve-

^etvrtak 19. novembar 2020. 23

ZORA DARINA

Jo{ nisam srela sre}nog migranta randu. Izabrala sam ovo drugo. Iznenada me zapqusnula neka prijatna toplina, {to od lepote prirode u kojoj sam na{la a {to od radosti iznenadnog susreta. Sresti osobu svog porekla na najudaqenijem mestu na kugli zemaqskoj, u meni uvek izazove buru emocija. Dok me je posluìvala kafom i medewacima, dotaknula sam rukom vezeni stolwak. Ona je tiho progovorila: „To mi je jedina uspomena iz domovine”. Zvala se Klara, u~iteqica u penziji. Ro|ena je u malom selu u Vojvodini od majke Lalinke i oca Nemca. Ima 89 godina. Selo je napustila pred kraj Drugog svetskog rata, zajedno sa ostalim Nemcima, koji su proterani iz Vojvodine. Bili su prvo sme{teni u nekom sabirnom centru u Austriji odakle su brodovima deportovani za Australiju. Wena majka je govorila da im je to bila kazna jer nisu pruìli otpor partizanima. - Taj put, du{o moja, toliko je bio dug i naporan. Puno je qudi bilo bolesno, a mnogi nisu ìvi ni stigli do Australije. Na tom putu, mene i brata majka je uspavqivala sa pesmom „Tamo daleko”. Veruje{ li da ju je i moj otac pevao?” Slu{ala sam Klaru sa velikom pa`wom. Pri~ala je kako im je ìvot po dolasku bio veoma teàk. @iveli su sa jo{ dve porodice u istoj ku}i da bi na taj na~in u{tedeli kako bi prikupili depozit, prvo jednoj, pa

onda drugoj i na kraju, tre}oj porodici. Na taj na~in svaka porodica je do{la do vlastitog krova nad glavom. Klarini roditeqi uveli su pravilo da deca u ku}i pri~aju srpski, a sa ocem nema~ki. Engleski se nije pri~ao u ku}i. Na taj na~in su svoje jezike otrgli od zaborava. - Pa Vi se pravi poliglota, govorite tri jezika, rekla sam. -Ah, sad to meni vi{e ni{ta ne zna~i. [to sam starija, sve vi{e sawam rodni kraj. Mora da }u brzo na onaj svet jer kaù qudi, kad po~ne{ ~esto da sawa{ mesto gde si ro|en, da je kraj blizu. Zna{, sve bih dala da jo{ jednom u ìvotu, rukama zagrabim onu rahlu zemqu iz moje ba{te. I da je omiri{em. Taj miris me prati ceo moj ìvot.” Klara, za}uta nekoliko trenutaka. Po pogledu sam zakqu~ila da se zagledala u pro{lost. Onda setno nastavi: - Teàk je ìvot prve generacije migranata, drugo je mnogo lak{e. Ali prva generacija! Ja jo{ za svog ìvota ovde, nisam

srela ni jednog sre}nog migranta. Svi su tu`ni na neki svoj na~in. Iskustvo me je dovelo do zakqu~ka da qudi odlaze u inostranstvo u boqi ìvot a ìve duhovno mnogo gore. Ili mo`da ja krivo mislim.” Tako sam gotovo dva sata, uz kafu i medewake, na jednoj terasi, u jednoj varo{ici gde sam najmawe o~ekivala, slu{ala ìvotnu pri~u predivne zemqakiwe Klare. Na rastanku, uz obavezno „dovi|ewa”, spakovala mi je medewake. - Uzmi, neka ti se na|e. Dok sam se udaqavala od Klarine ku}e, sunce bese u svom zenitu, pod nogama mi je {u{talo li{}e, u mom srcu su nadirale emocije. Kroz glavu su mi krenuli akordi pesme „Tamo daleko, daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija.”

QUDI SE PO[TUJU RE^IMA, A VOLE ]UTAWEM:

Neponovqivi Miroslav Mika Anti}! Mika Anti} je govorio o ne`nosti, o qubavi, a ne o ratovima, stradawima, politici. Danas je politika postala predmet razgovora za svakim stolom, bilo da ste u kafani, bilo da ste u skup{tini. Ne moèmo da se udaqimo od politike, a ona je poqe prolaznog, trivijalnog, ìvota od danas do sutra. Miroslav Mika Anti}, veliki i svestrani stvaralac, prevashodno pesnik, ali i novinar, rediteq, slikar, boem - ~ovek koji je svojom besmrtnom poezijom vaspitao generacije mladih (i mladih duhom) na ovim prostorima - umro je pre 34 godina. Wegova kultna kwiga za mlade „Plavi ~uperak“, prvi put objavqena 1965. godine, neprevazi|ena je po broju izdawa. Samo za pesnikova ìvota objavqena je ~ak 50 puta, a ukupan broj izdawa u protekle tri decenije je oko 70. U Rusiji je ova zbirka poezije prevedena u tiraù od 1.200.000 primeraka. Mika je bio neobi~na li~nost u svakom smislu - i kao stvaralac i kao ~ovek. Stalno je govorio da se od svega mora praviti magija. Dakle, od svakodnevnih trenutaka, od rutinskih posli}a koje svakoga dana ~inimo, kada idemo na posao ili kada se vra}amo ku}i. @eleo je nekonvencionalni ìvot, tako je i ìveo. U tome je smisao wegove boemije. Mnogi boemiju vezuju samo za wen sporedni deo, a to je konzumirawe alkohola. Su{tina boemije

lll êmu na svetu narodi, ako postoje qudi? lll Jesi l’ moje najmoje? Jesam tvoje, najtvoje! lll Ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa. lll Ne bojim se ja zuba, zubi su mek{i od usana. Zubi ujedaju za trenutak, a usne za ceo ìvot. lll Tre}i put kad se zaqubi{, izbri{i obe ranije. Nek tre}a bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se po{teno di{e. Kad qubav broji{ do jedan, onda je ima najvi{e! lll Stvarnost je stvarnija ako joj doda{ nestvarnog. je, me|utim, razobru~eni ìvot koji ne èli da se svede, koji ne èli da bude zadat, to je ìvot koji se ìvi iz srca, iz du{e. Mika je govorio: „Ja ìvot tro{im kao nov~anicu u celosti, ne èlim da je razmenim u sitni{“. On je zaista u krupnim nov~anicama pla}ao, i bukvalno je gutao ìvot, nije ga grickao kao mi{. Wegova najzna~ajnija dela su: Plavi ~uperak, Horoskop, Prva qubav, Plava zvezda, Garavi sokak. Pogledajte neke od najzanimqivijih izreka jednog od najve}ih srpskih pesnika.

lll Najlep{e ~udo sveta, skupi se uz mene i }uti.

lll Qudi se po{tuju re~ima, a vole }utawem.

lll Svoju snagu prepozna}e{ po tome koliko si u stawu da izdr`i{ samo}u.

lll Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, ista petka. Sve nove qubavi druk~ije vrede, `ivi se svaki put ispo~etka.

lll Malo je bilo. Al’ ipak, kad pogleda{: dosta je sve ono {to smo i rekli i pre}utali. lll Ako sad nisi ti, nikad to ne}e{ ni biti. Nije sve u svoje vreme, ve} sve u tvoje vreme.

lll Nisam ose}ao da diram u tu|e ni kada te prvi put videh i po`eleh. Oduvek si bila moja vi{e nego {to sam ja svoj, i vi{e nego si i sama svoja.

lll Ne sawamo svi jednako i to nikome ne smeta. A za{to svima smetamo kad smo druga~ije budni?

lll O meni se najlep{e brinu oni koji me ostavqaju na miru.

PESMA ZA NAS DVOJE Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tra`imo podjednako zbog sre}e wene i sre}e moje. Pijana ki{a {iba i mlati, vrbama vetar ~upa kosu. Kuda }u? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna poqa prosut. Vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika. Koga da pitam, gladan i mokar, za{to se nismo sreli nikad? Il je ve} bilo? Trebao korak? Mo`da je sasvim do mene do{la. Al’ ja, u kr~mu svratio gorak, a ona ne znaju}i-pro{la. Ne znam. Ceo svet smo obi{li u `udwi ludoj podjednakoj, a za korak se mimoi{li. Da, mora da je tako.

FEQTON

^etvrtak 19. novembar 2020.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (18)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera. U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Vukeli} predvideo da }e Nemci prekr{iti ugovor o nenapadawu Nema~ke i Sovjetskog Saveza Moj otac Branko Vukeli} nije umro u dalekom Japanu uzalud. Zahvaquju}i se}awima na wega, mi smo danas u prilici da predstavimo japansko izdawe "Gorskog vijenca! Ove re~i je pre neku godinu u Budvi, na promociji kapitalnog dela Petra Petrovi}a Wego{a izgovorio Hiro{i Jamasaki Vukeli}, potomak slavnog Branka Vukeli}a. Beogradski profesor japanskog i prevodilac, saradnik Filolo{kog fakulteta priredio je i u Tokiju objavio ratni dnevnik svog oca "Pisma iz Japana". - Pose}ivao sam oca s majkom Jo{iko u zatvoru u Tokiju vi{e puta. Bio sam mali i se}am ga se kao kroz maglu. Otac se u zatvoru razboleo i umro je 1945. u Aba{iri. Imao je samo 41 godinu. Urna s posmrtnim ostacima je ostala u Tokiju. U Zagrebu su moja baba, wegova majka i sestra, moja tetka, podigle spomenik. Potom je i mama Jo{iko Jamasaki Vukeli} podigla spomenik ocu Branku u Tokiju - se}a se profesor Hiro{i Jamasaki Vukeli}. Branko Vukeli} je bio poliglota, novinar, ~ovek nemirnog duha, po ocu poreklom iz Like. Sa tada{wom suprugom Edit stigao je u Japan 11. februara 1933. Tamo je poslat da se prikqu~i Rihardu Zorgeu, vo|i sovjetske {pijunske mreè "Ramzaj". Zvani~no Vukeli} je bio specijalni dopisnik beogradskog dnevnika "Politika" i francuske agencije Avas. Wemu novinarstvo nije bilo zaklon za {pijunaù, ve} osnovno zanimawe. Pisao je dobre tekstove, a obave{tajno delovawe sastojalo se u preciznoj analizi informacija do kojih je dolazio kao dopisnik. Prvi brak sa Edit, sa kojom je imao sina Pola, raspao se posle nekih afera, potom se èni sa Jo{iko Jamasaki, koja je studirala engleski. Po~etkom prve godine Drugog svetskog rata dobili su sina

Staqin, na àlost, nije poverovao svojim obave{tajcima da }e Hitler napasti Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine Hiro{ija. De~ak je ro|en 22. marta 1941. i dobio je ime koje na japanskom zna~i okean. Branko Vukeli} je postao najsposobniji, najodaniji i najkorisniji Rihardov saradnik. Zadatak ovog iskusnog stru~waka je bio da odràva radio-vezu izme|u Tokija i Vladivostoka, {to u ono vreme iz tehni~kih i bezbednosnih razloga nije bio nimalo lak posao. Predajnici su se nalazili u Vukeli}evom stanu. Posle poraza 1938. godine, koji su Japanci doìveli od SSSR-a u Sibiru, u Tokiju je zavladao strah od sovjetske Crvene armije i Kominterne. Japanci su shvatili da je Sovjetski Savez protivnik sa kojim nema {ale i da ne mogu parirati moderno naoruànom, strate{ki, operativno i takti~ki izvrsno uve`banoj Crvenoj armiji. Japanska {tampa je svu krivicu za vlastitu nepripremqenost pripisala "agresivnosti komunisti~ke Rusije". Kontrola stranih {pijuna je pove}ana,

pa je agentura Riharda Zorgea bila na oprezu. Branko Vukeli} je ro|en u Osijeku 19. avgusta 1904. godine u porodici oca Milivoja, koji je bio srpski oficir u austrijskoj vojski u Lici, i majke Vilme, koja je bila Jevrejka. [kolovao se u Zagrebu, odakle je kao ~lan marksisti~kog kluba bio hap{en. Prvi put uhap{en 1922. godine, zbog u~estvovawa u demonstracijama povodom osude Alije Alijagi}a na smrt. Primoran je da 1924. pre|e u Brno, ali se brzo vratio ku}i. Ve} 1926. sa porodicom odlazi u Francusku, gde u Parizu studira pravo. Na Sorboni je {urovao sa komunistima i kada se Vukeli} 1931. godine vratio u Jugoslaviju da slu`i vojsku, posle ~etiri meseca je iz we proteran kao agitator progresivnih ideja. ^lanovi Kominterne su ga zavrbovali i 1932. godine regrutovali kao tajnog agenta pod {ifrovanim imenom Olga. I Rihard Zorge je bio no-

NOVINAR I OBAVE[TAJAC Rihard Zorge je krajem dvadesetih godina pro{log veka bio na specijalnoj {pijunskoj obuci u SSSR-u. Prve obave{tajne zadatke je obavqao u Velikoj Britaniji. Potom odlazi u Nema~ku sa zadatkom da se ubaci u redove Hitlerove nacional-socijalisti~ke partije. Uspeo je da se nametne kao novinar u najuglednijim nema~kim novinama. Kada ga je centrala iz Moskve prekomandovala u Kinu, u [angaju je bio dopisnik dnevnog lista "Frankfurter cajtung". Vra}en je u Sovjetski Savez krajem 1932. da bi se obu~io za rad u Japanu.

vinar i pravnik po obrazovawu. Ro|en je 1885. godine u Bakuu, kao najmla|e od devetoro dece nema~kog rudarskog inèwera. U~estvovao je u Prvom svetskom ratu kao dobrovoqac, ali je 1916. rawen i demobilisan. ^lan KP Nema~ke je postao 1919. Studirao je ekonomiju u Berlinu, a prava u Kilu i Hamburgu. Doktorirao je politi~ke nauke na univerzitetu u Hamburgu avgusta 1919. Zbog politi~kih gledi{ta otpustili su ga sa nekoliko mesta. Pobegao je u Moskvu, gde je postao najmla|i agent Kominterne. U Jokohamu je stigao 6. septembra 1933. Wegovu {pijunsku mreù u Japanu ~inili su oficir Crvene armije i radio-operater. Za samo godinu dana Zorge je stvorio {pijunsku mreù, koja je sakupqala informacije ~ak od predsednika japanske vlade Fumimaro Konoje. Zvani~no Zorge je bio ~lan nacisti~ke partije i kao nema~ki novinar u Japanu u Tokiju je blisko sara|ivao sa nema~kim ambasadorom Eugenom Otom. Zorge, Vukeli} i japanski novinar Jotoku su za Sovjetski Savez sakupqali bitne podatke o nema~ko-japanskom paktu. Oni su me|u prvima upozorili da predstoji napad Japanaca na ameri~ko ostrvo, na Perl Harbur. Moskvi su dostavili ta~an datum nema~kog napada na Sovjetski Savez, odnosno po~etak nacisti~ke "Operacije Barbarosa". Kako je uvidom u arhive utvrdio Xorx Prang 1984. godine, Rihard Zorge i Branko Vukeli} su predvideli da }e Nemci prekr{iti ugovor Hitlera i Staqina o nenapadawu. Sovjetska {tampa je 1964. objavila da su Rihard Zorge i Branko Vukeli} 15. juna obavestili sovjetsko vo|stvo "Rat }e po~eti 22. juna". Jozef Visarjonovi~ Staqin nije bio spreman da poveruje u ovu informaciju. I dogodilo se ono {to se dogodilo. Staqin i Sovjetski Svez jako skupo, boqe re}i preskupo, platili su ono {to su imali besplatno na stolu. lll U slede}em broju: Vukeli} i Zorge spasli Moskvu da ne padne u ruke Hitlera informacijom da Japan ne}e napasti SSSR

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

19. novembar

1711. - Ro|en je Mihail Vasiqevi~ Lomonosov, ruski nau~nik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Autor je prve ruske gramatike i osniva~ Moskovskog univerziteta (1755).

1885. - U Srpsko-bugarskom ratu, srpska vojska je te{ko poraèna u bici kod Slivnice. 1888. - Ro|en je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u {ahu od 1921. do 1927, jedan od najboqih {ahista u svetu. 1916. - Srpske i ruske jedinice su u Prvom svetskom ratu oslobodile Bitoq od Bugara. 1942. - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu izvele snaàn kontraudar u Staqingradu i opkolile [estu i êtvrtu oklopnu nema~ku armiju. 1946. - U Parizu je po~ela prva konferencija UNESKO. 1984. - U Meksiko Sitiju je u eksploziji gasa i poàru poginulo 550 qudi, a povre|eno 4.200. 1988. - U Beogradu na U{}u odràn je najve}i miting u nizu takvih skupova koje je tada{wi predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milo{evi} organizovao tokom godine {irom Srbije. Skupu na kojem se tvrdilo da je bilo milion qudi, Milo{evi} je u govoru pozvao na odbranu "srpskih nacionalnih interesa", potpaquju}i "fitiq" koji }e u narednom periodu dovesti zemqu u stawe haosa. 1994. - Savet bezbednosti UN je jednoglasno doneo rezoluciju kojom je odobrena upotreba vazduhoplovnih snaga NATO-a na teritoriji Krajine u Hrvatskoj, u zonama pod za{titom UN. 1995. - Bomba{-samoubica uleteo je kamionom s eksplozivom u Ambasadu Egipta u Islamabadu. U eksploziji je poginulo 16, a raweno vi{e od 60 qudi. 1996. - Okupqawem 35.000 qudi u Ni{u su po~eli protesti zbog falsifikovawa izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija "Zajedno". Protesti {irom Srbije, koji su trajali tri meseca su, uz pritisak me|unarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije od ukidawa socijalisti~kog ure|ewa. 1996. - Tokom prvog, istorijskog susreta pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra u Vatikanu, poglavar rimokatoli~ke crkve je prihvatio poziv da poseti komunisti~ku Kubu. 2000. - Hiqade [panaca okupile su se oko grobnice generala Franciska Franka u mestu Vale de los Kaidos povodom 25-godi{wice diktatorove smrti. 2003. - U vijetnamsku luku Ho [i Min (biv{i Sajgon) je posle gotovo 30 godina uplovio ratni brod SAD. 2009. - Belgijski premijer Herman van Rompej imenovan je za prvog predsednika Evropske unije.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Reformator koga je kritikovala Crkva, a kome su se divili u Evropi Sve{tenici su mu spo~itavali da koristi "jezik govedara", podràvaoci wegove reforme srpskog jezika su bili progawani, ali Vuk Stefanovi} Karaxi} nije odustajao. Wegov koncept azbuke "jedno slovo jedan glas" u britanskoj enciklopediji Britanika opisuje se kao jedno od "najjednostavnijih i najlogi~nijih sistema izgovora". "Ono {to je Nikola Tesla u nauci, Milo{ Obrenovi} ili Kara|or|e u politici, Ivo Andri} u kwièvnosti, to je Vuk Karaxi} u domenu globalne duhovne revolucije - stvarawa jezika, kwièvnosti i pravopisa i naro~ito skupqawa narodnih umotvorina, kojima je jedan Gete bio fasciniran", kaè \or|e Kadijevi}, reìser televizijske serije "Vuk Karaxi}". A imao je i "razumnu politiku", istakao je Kadijevi}, kojom je èleo da prostor na kome ìve Ju`ni Sloveni spoji i sa Zapadom i sa Istokom. "On je znao da treba da nas cene i Gete i ruski car Aleksandar. "Shvatio je da mi, ako se ujedinimo, moèmo stvoriti most izme|u Istoka i Zapada, umesto da Sava, Dunav i Drina budu granica razdvajawa ta dva sveta. "A to ne moè niko sem Jugoslovena", navodi Kadijevi}. Vuk Karaxi} nije samo reformator srpskog jezika, koji je narodni uzeo za osnovicu kwièvnog jezika, ve} i i kriti~ar, polemi~ar, pisac, vrsni pripoveda~, istori~ar i biograf. Jedno vreme bio je i predsednik Ma-

^etvrtak 19. novembar 2020. 25

Srbija, jezik i pismenost:

Koliko (ne) znamo o `ivotu, liku i delu Vuka Karaxi}a (1)

gistrata beogradske nahije, a pre gotovo 160 godina postao je i po~asni gra|anin Zagreba. "Wegove biografije vi|enih Srba, pri~a o Hajduk Veqku Petrovi}u su remek-dela ~isto kwièvne vrednosti", dodaje Kadijevi}, koji je po struci istori~ar umetnosti. Istori~ar Radomir Popovi} navodi da obimna i sa~uvana Vukova prepiska svedo~i da je on "bio instuticija za sebe". "Od Londona do Petrograda, od Boke Kotorske do Kragujevca, Beograda, Vukovara, Zagreba, Qubqane, Vajmara, Berlina, Vuk je odràvao veze sa velikim i malim", opisuje Popovi} iz Istorijskog instituta u Beogradu. Iako je imao razli~ita interesovawa najzna~ajniji doprinos dao je reformi jezika. "Dva osnovna principa reforme Vuka Karaxi}a su fonetski pravopis i narodni jezik, 'prirodan kao disawe', kao osnovica kwièvnog jezika", kaè Milena Milisavqevi}, profesorka srpskog jezika i kwièvnosti u Vaqevskoj gimnaziji. "Vuk je nastavio jezi~ku reformu Save Mrkaqa. U~inio je da moè i 'u~en ~itati i prost slu{ati'", dodaje Milisavqevi}. Mrkaqeva }irilica imala je 29 slova, ali zbog protivqewa crkve reforma nije zaìvela. Sa sli~nim otporima }e se i Vuk decenijama boriti. SUKOB SA CRKVOM: "TO JE JEZIK GOVEDARA" Ali wegova reforma nije bila op{teprihva}ena, {tavi{e. Vuku su zamerali {to je uzeo slovo j iz latinice, {to je koristio ijekavski izgovor, ali i nepristojne re~i koje su se na{le u re~niku. U to vreme u~en svet govorio je slavenosrpskim i crkveni velikodstojnici, pre svih karlova~ki mitropolit Stefan Stratimirovi} bili su protivnici Vukove reforme, navode}i da }e koristiti "jezik govedara". Sremski Karlovci su sredinom 19. veka bili sredi{te srpske pismenosti, ali su pripadali Habzbur{koj monarhiji. "Borbe protiv Vuka bile su duge i mnogobrojne, ali on se nije pla{io protivni-

Ulica Vuka Karaxi}a nalazi se u samom centru Beograda i preseca pe{a~ku zonu Knez Mihailovu

Spomenik Vuka Karaxi}a u Vaqevu, na kraju istoimene ulice u kojoj je i Vaqevska gimnazija

ka jer je uzeo "uma {tit". "'Ne da se, ali }e se dati', pisao je Vuk sa 'poverewem u budu}nost'. Wegov prevod Novog zavjeta ~ekao je 27 godina na objavqivawe", podse}a Milisavqevi}. Vuk je, dodaje, imao razumevawa za "qudske slabosti i odustajawa pristalica, ali se nije kolebao". Nedostajalo je i duhovne i materijalne podr{ke. U~iteqi i sve{tenici iz Vojvodine koji su podr`avali Vukovu reformu progoweni su. "Lukijan Mu{icki, u~en ~ovek, poznat pesnik, arhimandrit, mnogo je pomagao, ali nije imao hrabrosti da istraje u podr{ci Vuku jer je bio u stalnom strahu ode mitropolita Stratimirovi}a. "I \ura Dani~i}, Vukov saradnik, dolazio je na ideju da napusti Vuka. Mnogi prosve}eni qudi cenili su Vukov rad, ali nisu mogli uvek da mu pomognu", navodi profesorka.

procesa koji su pokrenuti Francuskom revolucijom i Napoleonovim ratovima, presudno su uticali na Vukov anga`aman. Da nije bilo tih de{avawa Vuk bi zavr{io kao pisar kod nekog trgovca ili privatni u~iteq. KAKO SE SLAGAO SA KNEZOM MILO[EM? Odnos Vuka Karaxi}a i tada{weg srpskog kneza Milo{a Obrenovi}a bio je opre~an, ali u osnovi prijateqski, opisije istori~ar Popovi}.

ISTORIJA UTICALA NA WEGA, ON UTICAO NA ISTORIJU U vreme kada je Vuk ro|en, Srbija nije postojala kao dràva. Teritorije na kojima je ìveo srpski narod na Balkanskom poluostrvu bile su razdeqene na osmanske administrativne oblasti. U jednoj takvoj osmanskoj provinciji, Beogradskom pa{aluku, srpski narod sa po~etkom Prvog srpskog ustanka 1804. go- Portret mladog Vuka iz 1816. dine zapo~eo je istorijski proces nacio- autora Pavela \urkovi}a, deo nalne, dràvne i kulturne emancipacije. kolekcije Narodnog muzeja u Beograd Taj proces se u istorijskoj nauci uobi~ajeno naziva Srpska revolucija i zavr{io se 1835. godine. "Slika koju je Vuk ostavio iza sebe o Predvodnici Srpske revolucije na knezu Milo{u ima dva lica: javno ga je bojnom poqu i diplomatiji bili su Ka- hvalio i uzdizao, u tajnim spisima ostara|or|e i Milo{ Obrenovi}. vio je jednu od najusmornijih slika o svom Na poqu kulture nesporni predvodnik dobrotvoru. i zato~nik Srpske revolucije bio je Vuk "Za vreme Milo{eve emigracije tokom Karaxi}. 40-ih i 50-ih godina 19. veka intezivno su Srbija je zalagawem svojih pregalaca se druìli u Be~u", navodi Popovi}. i predvodnika u prvoj polovini 19. veka Taj odnos se moè posmatrati kao odprevalila put od zaostale osmanske pro- nos mecene i pisca ili kao odnos vladara vincije do evropski ure|ene dràve. i podanika. Kada se posmatra ìvotni put Vuka "U stalnoj materijalnoj stisci Vuk je Karaxi}a uo~ava se ~udnovata simbioza bio upu}en na bogatog, sujetnog i autoriuticaja istorijskih zbivawa na ìvot po- tativnog kneza. Knez je podràvao Vukov jedinca, kao i uticaj pojedinca na istorij- rad, ali nije lako dre{io kesu. ske tokove. "Sa druge strane, Vuku je smetala MiVuk je bio svedok istorijskih doga|aja, lo{eva nepismenost i nastojao je da ga on je prvi istori~ar Srpske revolucije. li~no opismeni i podstakne na otvarawe Ti istorijski doga|aji, Srpska revo- {kola", isti~e istori~ar. M. T. lucija koja je deo znatno {irih evropskih Kraj u slede}em broju

MOZAIK

^etvrtak 19. novembar 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) POSAO: Sti`e vam nov~ani priliv, ali istovremeno i dodatni tro{kovi. Pored ovoga, planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti i upla{iti. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste u proteklom periodu bili previ{e opu{teni jer ste trenutnu kriznu situaciju shvatali neozbiqno. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) POSAO: Drìte se daqe od ozbiqnih tema jer se svaka moè razviti u sukob, naro~ito ako je to ne{to {to datira iz pro{losti. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i sa~ekajte povoqniji period. QUBAV: Nestabilno raspoloèwe moè da vas navede na {tetne postupke. Uskoro }e se okolnosti promeniti, pa nije pametno sada uvoditi novine u odnosu s partnerom. ZDRAVQE: ûvajte se gripa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) POSAO: Intenzivirawe svih odnosa mogu biti prezahtevni za vas, pa i to moè rezultirati nekontrolisanim izlivom besa kojem ste ovih dana skloni. Tenzija dolazi iz va{ih strahova koje sve teè savladavate. QUBAV: Osetqivi ste na sve {to ~ujete, ~ak i ako neko opisuje svoje simptome, istovremeno ih i vi doìvqavate. Do kraja nedeqe tenzija moè popustiti. ZDRAVQE: ûvajte se povreda.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) POSAO: Zna~ajnu sumu novca mo`ete potro{iti na nepotrebne namirnice iako bi bilo mudrije da to odlo`ite jer ne znate koliko }e kriza potrajati. Ukoliko ste u~esnik u saobra}aju, budite oprezni. QUBAV: Da biste obuzdali potrebu za slobodom neophodno je da prona|ete na~in da se bar na nekoliko sati dnevno osamite, makar stavili slu{alice na u{i. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) POSAO: O~ekujete va`nu odluku, ali ona ne stiè. Neki qudi su vam nehotice preneli pogre{nu informaciju. Naoruàjte se strpqewem i nekako izdrìte ovaj period jer uskoro stiè nagove{taj promena. QUBAV: Jedna faza va{e qubavne veze prolazi i krajwe je vreme da razmislite o slede}em koraku. Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) POSAO: Rasplinuli ste se na mnogo strana. Mnogo toga ste zapo~eli, mnogo je malih projekata koji vam se dopadaju, ali ni jedan nije sam po sebi vredan da se samo wemu posvetite. QUBAV: Partneru prepu{tate inicijativu. Mo`da be`ite od odgovornosti jer ste umorni. Svesni ste da situacija mo`e trajno poremetiti odnose s bli`wima ali, ipak, to vas ne pokre}e. ZDRAVQE: Kontroli{ite apetit.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) POSAO: Niste sigurni u kom smeru da nastavite daqe, pa vam ta dilema mo`e izazvati velike nedoumice. Nemate mnogo vremena za kolebawe, morate brzo delovati. QUBAV: Prepuni ste pozitivne energije. Od problema se branite ma{tawem i planirawem budu}nosti. ^ini se da zaboravqate da su planovi takve vrste nerealni sve dok se kriza ne zavr{i. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) POSAO: Sve {to smislite da biste mogli da radite, nekako te{ko ide. Trenutne te{ko}e shvatite kao lekciju kojom u~ite kako da odvojite bitno od nebitnog. QUBAV: S uku}anima budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako oni insistiraju na te{kim temama. Skloni ste preuveli~avawu svega. Ako podlegnete pritisku, predstoji vam kriza. ZDRAVQE: Oprezno s lekovima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) POSAO: Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali ne gubite nadu. Sve ovo {to se ovih dana de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: [ta god uradili i kako god se postavili, ovih dana vas krive za sve. Osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikrili jer postoji velika {ansa da budete otkriveni. Pazite kome se poveravate. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) POSAO: Pod velikim ste pritiskom jer se bliì trenutak kada }ete morati da donesete va`nu odluku. Na vama je da prona|ete na~in kako da svoje postupke opravdate. QUBAV: Podr{ka porodice vam je od velike va`nosti, naro~ito sada kada ste pod ogromnim pritiskom jer morate da donesete odluku koja ima ìvotnu va`nost. Uskoro }ete partneru biti vaàn oslonac. ZDRAVQE: Naspavajte se.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) POSAO: Stiè interesantan predlog koji u sebi sadrì neka nova re{ewa. Ipak, budite pa`qivi jer osoba koja predstavqa autoritet moè prevideti neke detaqe. QUBAV: U porodici je izvor ìvota. Budu}i da ste usmereni na wu, imate poja~anu potrebu da sve drìte pod kontrolom. Preterana briga o svima i svemu moè izazvati ozbiqan pad raspoloèwa i premor. ZDRAVQE: Nesanica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) POSAO: Sve se razvija kako treba, ali se vi, ipak, ose}ate sputano i zarobqeno. Dobra strana takvog aspekta je u tome {to vi pod pritiskom sjajno funkcioni{ete. QUBAV: Ukoliko ovih dana odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ^uvajte se skandala jer koliko god budete obazrivi, va{e tajne namere }e biti razotkrivene. ZDRAVQE: Nervoza.

11 GODINA OD SMRTI PATRIJARHA PAVLA

Овако је говорио патријарх Павле: Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен

Dan kada je patrijarh sahrawen bio je jedan od najti{ih koji je Beograd upamtio, mada je u pogrebnoj povorci bilo vi{e od 600.000 qudi. Patrijarh Pavle preminuo je u snu 15. novembra 2009. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, a naredna ~etiri dana beskrajna reka qudi se danono}no klawala wegovom odru u beogradskoj Sabornoj crkvi. Prema sopstvenoj èqi, sahrawen je u manastiru Rakovici, u Beogradu. Deo besede koju je odrào 21. februara 1995. godine u patrijar{ijskoj kapeli Svetog Simeona Miroto~ivog u Beogradu: Me|u vukovima opstati ovci je te{ko, ali nije nemogu}e, jer nam Gospod kaè na koji na~in mi moèmo i me|u vukovima opstati kao ovce Wegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost }e nas sa~uvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijateqi ne onemogu}e. A bezazlenost i dobrota }e nas sa~uvati da mi ne postanemo vuci. I danas, i kroz vekove, koliko je puta dolazila misao mnogima da se me|u vucima ne moè opstati druk~ije nego samo kao vuk – me|u Turcima samo kao Tur~in! I koliko je wih koji su zbog toga odlu~ili da se potur~e i potur~ili su se. Ali oni drugi na{i preci, bra}o, ostali su ovce Hristove u ime qubavi Wegove. Treba imati, dakle, mudrost. Razvijati mudrost Bogom danu, sve vi{e i vi{e, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu. Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zlo}u, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost. Ni jedno ni drugo vi{e, nego da budemo mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi. I mene su gonili, i vas }e goniti, govori Gospod. S tim moramo biti na~isto i pripremiti se da i pri tom ostanemo onako kako treba, kakvi su i preci na{i bili: qudi Boìji, narod Boìji. I onda, kad do|e kraj ìvota na{ega, u}i }emo u radost blaènstva Carstva Nebeskoga. To i jeste smisao i ciq na{eg ìvota. Bog vas blagoslovio. R. N.

"NI MRVICU HLEBA NIJE BACAO"

Se}awe unuke patrijarha Pavla o svom „deda Popi“ âk i kad je hteo ne{to da vam zameri, uvek je to ~inio kroz anegdotu i na jedan duhovit na~in, a onda bi se slatko smejao nekim nevinim smehom kao de~ak. To je ono ~ega se prvo setim kad na wegov lik pomislim - ispri~ala je za Direktno.rs unuka patrijarha Pavla Sneàna Milkovi}, se}aju}i se svog "deda Pope", koji je preminuo pre 11 godina. Druèwa i razgovora sa wim se}a se kao dragocenog iskustva, koje je, od svog najranijeg se}awa, do wegovih posledwih dana opisala u kwizi "Moj deda, patrijarh Pavle", koju je objavila pre 7 godina. Prva pomisao na wega je nasmejano lice u duhovitost. - Wegovi tragovi svetle i traju, vreme ne ~ini da ta uspomena bude mawe ìva - pri~a Sneàna. Posete patrijarha Pavla, koje pamti jo{ iz najranijeg detiwstva kada je bio episkop ra{ko-prizrenski, se}a se kao najlep{ih uspomena. - Kada je dolazio iz Prizrena u Beograd, svra}ao bi kod nas. îm bih ga videla, napu{tala bih igru i tr~ala da u|em sa wim u ku}u. Iako je u to vreme retko dolazio u Beograd nekim poslom, nikada se nije desilo da ne do|e kod nas, makar na kratko. Za mene je to bio veliki doìvqaj. Kad on do|e ambijent postane prazni~ni, baka i mama brzo tr~e i gledaju ~ime }e da ga posluè. Nama, deci, ali i ostalim uku}anima uvek je ne{to donosio, po jednu bombonu, jednu

jabuku ili duwu, i govorio je ako donese vi{e da bismo mogli da se prejedemo. A onda, kad mi da tu duwu kaè: "ûvaj, drì to da ti baka Agica ne uzme da kuva kompot, ja sam to doneo tebi" - se}a se Sneàna, i dodaje da kad je postao patrijarh i doselio se u Beograd, dolazio je ~esto, nekad i dva puta u nedeqi, sve dok je wegova sestra Agica, s kojom su ìveli u istom doma}instvu bila ìva.

Patrijarh Pavle je bio ro|eni brat Du{ana, oca Sneànine majke, koji je poginuo za vreme Drugog svetskog rata. Wegova unuka prisetila se kako je ìveo u Patrijar{iji u jednoj sobici veli~ine ostave, dva metra sa dva i po, a to zna, jer je, kako kaè, krevet bio od zida do zida. - U woj je bio krevet, ormar i jedan sef. Kad pri~amo o wegovoj skromnosti, svi pri~aju o tome kako je malo jeo. Jeo je onoliko koliko treba. On je dve godine studirao medicinu, uvek je jeo ono {to telu treba, a govorio je "ni telu vi{e nego {to mu treba, ni du{i mawe nego {to joj treba". Prema hrani je imao posebno po{tovawe, nikad nije jeo previ{e, vodio je ra~una da ona bude raznovrsna, da se nijedna mrvica hleba ne baci. [to se ti~e skromnosti, nije se samo ogledala u tome da je on skromno jeo i ìveo, wegova skromnost je bila {to nije imao ni trunku sujete, {to je bio pristupa~an, {to je svako mogao da mu pri|e, da ga pita, nije smatrao sebe va`nim, i u tome jeste wegova veli~ina - rekla je Sneàna. Od 15. novembra 2009. godine, kada je prestalo da kuca srce patrijarha Pavla, gra|ani redovno pose}uju wegov grob, mole se wegovim mo{tima i pale sve}u za wegov spokoj. U manastiru Rakovica gde je sahrawen, i danas se, kao i svake godine od tada sluì arhijerejska liturgija. M. T.

ZDRAVQE ZRAVQE Insulinska rezistencija je poreme}aj u metabolizmu koji se karakteri{e neadekvatnim odgovorom }elija na dejstvo insulina. Kako je insulin hormon koji omogu}ava ulazak glukoze u }elije, kao i wenu daqu obradu, neadekvatan ili odsutan odogovor na wegovo dejstvo dovodi do pove}awa nivoa glukoze u krvi, a sledstveno i do tendencije organizma da povi{enim lu~ewem insulina reguli{e visok nivo glukoze, {to vodi u hiperinsulinemiju. Insulinska rezistencija je jedan od vode}ih faktora rizika za razvoj dijabetesa melitusa tipa 2, gestacijskog dijabetesa (dijabetes u trudno}i) i predijabetesa (stawe kod koga je nivo {e}era u krvi visok ali ne dovoqno da bi se smatrao dijabetesom).

UZROCI INSULINSKE REZISTENCIJE Pravi uzrok nastanka insulinske rezistencije jo{ uvek nije u potpunosti poznat, ali se jako dobro zna koji faktori mogu da dovedu do razvoja ovog stawa. Nasledna komponenta je jako zna~ajna, te je rizik vi{i kod individua koje me|u bliskim srodnicima imaju one koji boluju od dijabetesa melitusa tipa 2, ili nekog drugog tipa {e}erne bolesti, hipertenzije, metaboli~kog sindroma. Me|utim, faktori koji ~esto mogu da uslove nastanak insulinske rezistencije su: zz pregojaznost i gojaznost, zz dijeta sa visokim unosom ugqenih hidrata, posebno prostih {e}era, zz sedentarni na~in `ivota, odnosno nizak nivo upra`wavawa fizi~ke aktivnosti, zz unos visokih doza steroidnih hormona du`i vremenski period, zz hroni~ni stres, zz Ku{ingov sindorm, zz sindorm policisti~nih jajnika...

DOMA]A KUJNA

Posni recept

Kola~ od pista}a Potrebno je:

jaja - 2 komada protein - 1 doza sa ukusom pista}a (bra{no po izboru) banana - 70 g sitan sir - 50 g ovsene mekiwe - 50 g kakao - 70 g med - 30 g pra{ak za pecivo - 1 ka{i~ica pista}i - ili drugo ko{tuwavo vo}e po izboru

Priprema: Priprema:

Oralni test tolerancije za glukozu (OGTT)

INSULINSKA REZISTENCIJA - ISHRANA

Insulinska rezistencija Kada su u pitawu unutra{wa stawa organizma koja mogu da dovedu do insulinske rezistencije, istra`ivawa su pokazala da se insulinska rezistencija javqa kod osoba koje imaju visok nivo insulina u krvi, povi{eno skaldi{tewe masti u jetri i pankreasu, kao i visoke faktore inflamacije.

SIMPTOMI I ZNACI DA IMAM INSULINSKU REZISTENCIJU Simptomi i znaci koji mogu ukazati na postojewe insulinske rezistencije: zz gojaznost, indeks telesne mase ve}i od 25. Ovo nije najpouzdaniji i apsolutan pokazateq poreme}aja jer i mr{ave individue mogu razviti ovo stawe. zz debqina fokusirana na i oko stomaka (veliki stomak), masne naslage oko unutra{wih organa zz stalna pospanost, posebno nakon obroka uz u~estalo zevawe zz hroni~ni nedostatak energije i ose}aj umora i pored obilnih obroka zz zaboravnost, depresija, bezvoqnost zz stalna `eqa za unosom slatki{a i nakon obroka zz nagli pad {e}era

zz pojava izraslina na ko`i sli~nih bradavicama, ispod grudi, pazuha, na vratu zz neredovni menstrualni ciklusi, pojava akni i poja~ane maqavosti kod `ena

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE INSULINSKA REZISTENCIJA? Insulinska rezistencija naj~e{}e ne izazvia vidqive simptome, naro~ito u ranim fazama, te je mogu}e imati ovaj poreme}aj du`i niz godina ukoliko se nivo {e}era u krvi ne proverava. Dijagnosti~ki testovi koji se naj~e{}e koriste u ove svrhe A1c test, glikolizirani hemoglobinski test, koji meri prose~an nivo {e}era u krvi u prethodna dva do tri meseca. Koristi se i u pra}ewu regulisanosti bolesti kod obolelih od dijabetesa. Vrednosti ovog testa ispod 5,7% se smatraju normalnim, izme|u 5,7 i 6,4% mogu ukazivati na predijabetes, a preko 6,5% na dijabetes. Bitno je naglasiti da ove vrednosti mogu varirati u malom opsegu u zavisnosti od laboratorija, i zakqu~ke i wegove interpretacije iznosi lekar.

Kao {to faktori rizika govore da su gojaznost i neaktivnost jedni od zna~ajnijih predispozicija za razvoj ovog poreme}aja, tako je i prevencija i mewawe isitih jedan od uspe{nijih na~ina da se problem prevazi|e. Regulisawe udela mi{i}ne mase u ukpnuoj telesnoj proporciji na ra~un smawewa procenta masti je kqu~an faktor za dràwe poreme}aja pod kontrolom i spre~avawe progresije u dijabetes. Umerena fizi~ka aktivnost, koja se kontinuirano upra`wava, anaerobnog i aerobnog tipa, blagotvorno uti~e na individue sa ovim poreme}ajem, pa ~ak i diskretan pomak u pogledu gubitka telesne mase, rezultovan regulisawem ishrane i uvo|ewem treninga, dovodi do zna~ajnog poboq{awa laboratorijskih pretraga. Plan ishrane i dijetetski reìmi se u ovom slu~aju formiraju iskqu~ivo pod nazdorom nutricioniste i lekara. Izbor namirnica podrazumeva selektovawe onih sa niìm glikemijskim indeksom, i hranu bogatu vlaknima, proteinima i mastima. Hrana, visokog glikemijskog indeksa koju treba izbegavati, obuhvata proste {e}ere (beli {e}er, braon {e}er, med), slatki{e, sokove, belo bra{no, beli pirina~, beli krompir, pivo. Savetuje se planirawe oborka koriste}i {to mawe obra|ivano vo}e i povr}e, bogato vlaknima (brokoli, spana}, pe~urke, arti~oke, gra{ak, zeleni pasuq, paradajz, semenke). Jako je vaàno obratiti pa`wu na adekvatan unos proteina i to prevashodno iz namirnica ribqeg porekla, ali i piletine i jaja. S. G.

Kako poboq{ati pam}ewe u bilo kojoj ìvotnoj dobi? Nekoliko istraìvawa pokazuje kako osobe bilo koje dobi mogu poraditi na tome da poprave svoje pam}ewe i mogu preduzeti neke korake koji }e im pomo}i da svoj mozak odrè u {to boqoj formi. Ostanite znatièqni Znatièqa nam omogu}ava da u~imo i pamtimo razli~ite informacije. Brojna istraìvawa su pokazala kako se tokom znatièqe u mozgu aktiviraju delovi odgovorni za ose}aj nagrade, {to podsti~e pam}ewe i u~ewe. Dokazano je da hipokampus (deo mozga zasluàn za pam}ewe) i dopamin (neurotransmiter koji podsti~e dobre ose}aje) podsti~u pam}ewe i pospe{uju sposobnost u~ewa. U jednom istraìvawu su nau~nici ustanovili kako u trenucima, kada je znatièqa na vrhuncu, u~esnici lak{e pamte i brè u~e. Poradite na vokabularu Ako je va{ vokabular suèn, vreme je da poradite na wemu jer na taj na~in poboq{ava zdravqe mozga. Dokazano je kako osobe koje ostvaruju lo{ije rezultate na testovima re~ima imaju slabije kognitivne

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com

Izgwe~ite bananu. U odvojenoj posudi umutite jaja i dodajte ih u izgwe~enu bananu. Me{ajte dobro i dodajte ostale sastojke osim ora{astih plodova. Ponovo me{ajte. Dobijenu smesu sipajte u posudu za pe~ewe i dekori{ite ko{tuwavim vo}em. Stavite kola~ da se pe~e u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 20-25 minuta.

^etvrtak ^etvrtak19. 19.novembar novembar2020. 2020. 27 27

Pomaù srcu, spre~avaju dijabetes, odli~ni su za nervni sistem i stvaraju jak imunolo{ki sistem Pista}i dokazano smawuju LDL ili lo{ holesterol i pove}avaju HDL ili dobar holesterol, nakon vrlo kratkog razdobqa konzumirawa. Bogate su antioksidansima, poput vitamina A i vitamina E. Tako|e se bore protiv upale, {tite krvne sudove i smawuju rizik od sr~anih bolesti. âk i vrlo malo uzimawe ovih ora{astih plodova pove}ava nivo luteina. Konzumirawe pista}a moè spre~iti razvoj dijabetesa tipa 2. To je zato {to je 60 posto preporu~ene dnevne vrednosti minerala fosfora sadràno u jednoj {oqici pista}a. Ne samo

Na{ mozak se neprestano nalazi pod stimulacijama koje nisu uvek dobre. Starewem se moè smawiti sposobnost fokusirawa, moè do}i do nastanka problema sa pam}ewem i dono{ewem racionalnih odluka sposobnosti. [irewe vokabulara se pokazalo odli~nim za poboq{awe funkcije mozga i prevenciju demencije, naro~ito Alchajmerove bolesti. U~ite i pamtite nove re~i jer je to odli~na ve`ba za mozak. To vam moè pomo}i u starijim danima, kada }ete sa pam}ewem imati problema. Ve`bajte Dok god ve`bate pravilno, 20 minuta je sasvim dovoqno za boqe zdravqe mozga. Nau~nici su dokazali da ve`ba moè pomo}i u kontroli emocija, {to je kqu~no u odràvawu pam}ewa. Istraìvawa su pokazala da bilo koji oblik ve`be moè

u~initi ~uda za va{e pam}ewe. Tokom ve`bawa se osloba|aju hormoni koji ~ine da se ose}amo dobro. Prethodna istraìvawa su pokazala kako je aerobne ve`be dobra za popravqawe raspoloèwa, a zajedno sa ve`bama snage }ete popraviti raspoloèwe i postati emocionalno stabilniji. To su kqu~ne stvari koje su potrebne za dobru kognitivnu funkciju mozga. Umereno konzumirajte tamnu ~okoladu Nau~nici su dokazali da 900 miligrama flavonola dnevno, a pronalazimo ga u tamnoj ~okoladi, kakau i ~ajevima, moè u~initi ~uda za va{e pam}ewe. Osobe koje su svakodnevno unosile 900 miligrama flavonola su dale boqe rezultate u testovima pam}ewa, u odnosu na osobe koje su konzumirale malo ili nimalo flavonola. Flavonoli, koje pronalazimo u mle~noj ~okoladi, nisu dovoqni. Najboqe je da ih unosite putem konzumacije tamne ~okolade, sa najmawe 70% kakaa. Ili da konzumirate ~ajeve ili ~isti kakao. Neke vrste vo}a i povr}a tako|e sadrè flavonola. Istraìvawa su pokazala da flavonola moèmo prona}i u citrusnom vo}u.

Le~ewe biqem Pista}i da fosfor razbija proteine u aminokiseline, tako|e pomaè u toleranciji glukoze. Pista}i su bogat izvor vitamina B6, koji je neophodan za proizvodwu hemoglobina, proteina odgovornog za dovo|ewe kiseonika do stanica. Vitamin B6, kojim pista}i obiluju, ima uticaj i na nervni sistem. Vitamin B6 ima kqu~nu ulogu u stvarawu mijelina, izolacijske ovojnice oko ìv~anih vlakana koje omogu}avaju optimalno slawe poruka izme|u ìvaca. Tako|e

pridonosi sintezi serotonina, adrenalina i melatonina te aminokiselina koje smiruju prenos ìv~anih impulsa kroz ìv~ani sistem. Pista}i sadrè dve karotenoide kojih nema u ve}ini ostalih ora{astih plodova, lutein i zeaksantin. Oni deluju kao za{titni antioksidansi brane}i tkivo od slobodnih radikala. Povezani su sa smawenim rizikom od razvoja senilne makularne degeneracije, koja je vode}i uzrok o{te}ewima vida i ste~ene slepo}e. Vitamin B6 vaàn je i za imunolo{ki sistem. Vitamin B6 pomaè i u odràvawu zdravqa limfoidnih `lezda, kao {to su timus, slezena i limfni ~vorovi, osiguravaju}i proizvodwu belih krvnih stanica koje {tite organizam od infekcija.

28 ^etvrtak 19. novembar novembar2020. 2020. ^etvrtak 19.

ENIGMATIKA

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE

Sr Gl pski as

NEBESKI SVOD, NEBO (IZRAZ)

Sr Gl pski as Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 SRPSKI MLADI KO[ARKA[

AMPER

KOJI SE BINA, NA SPORI, POZORNI- ODNOSI NEPOSTV-A CA KRETNI RAOCE

JAPANSKA OBMAWIVA^I, KOPNENA MA\IONIMIQA ^ARI

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

ÔVEK VELIKI GRANA NEPOVER- UMETNIK PRIVREDE QIV (LAT.) PREMA ÔVEK IZ NEÊMU TAMNAVE

NARODNA BANKA (SKR.) VOLUMEN

ROMAN U SLIKAMA SUMPOR PRISTALICA VERIZMA BANKARSKI POSLOVI

SEVER TANAK SLOJ LEDA NA STAZI

BI]A U@E TERITORIJE (GR^.)

BRANIK NA PRUZI (MN.)

SKUPA, ZAJEDNI^KI

STAROGR^KI PESNIK ENERGIJA LANTAN BIV[I GLUMAC FEHMIU

VRSTA NEZASI]E- KO@NE PREFIKS NI UGQO- BOLESTI, ZA ZIMSKI VODONIK SPORT OSIP

Sr Gl pski as

GRAD U OKLAHOMI

DEMOKRATSKA OPOZICIJA SRBIJE (SKR.)

ZAGASITA, CRNA

UKUPNA IMOVINA FIRME EGIPATSKI BOG SUNCA

PISAC KAMI MESTO U SLOVENIJI

SVEJEDNO KAKO APOSTILB (SKR.)

STAROGR^KI PEVA^I AUTOOZNAKA ZA IRSKU ZAJEDQIVO, IRONI^NO AKADEMIJA NAUKA

IZGUBITI NA KARTAMA, PROKARTATI OBLAST POD VLA[]U EPISKOPA

PSE]I LAVE@

NA[A ODRE^NA RE^

STANOVNICI BANATA

Sr Gl pski as

]ERKA ODMILA ISTOK

SRPSKO ALATKA OSTRVO U @ENSKO ZA KOPAWE HOLANDSKIM IME ZEMQE ANTILIMA

RASKLIMAN

BAWA U BELGIJI

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 VAQEVO

PO OKOLINI

POBE\IVAWE JA^INOM

U^ENICI KAMBOSENEKOJI NEMA^KI ZAVR[NOG STANIVNI- XANSKI ENIGMAT- ONAJ GALSKI NASR]E PISAC, RAZREDA CI ANAMA DR@AVNIK PESNIK, SKI KLUB NA NEKOG TOMAS SREDWE SIHANUK DAVID [KOLE MESTO U SRBIJI KOD PETROVCA

KOJI JE OD VUNE JUG

TV VODITEQKA, NEPOTPUN MARIJANA POKRET (MN.) OBIM

METAR DIDIM

ANTI^KA DR@AVA U AZIJI

SRPSKA GLUMICA („PETRIJIN VENAC“) UZVIK IZNENA\EWA

OHAJO GRAM 10. I 15. SLOVO AZBUKE

AKCIONARSKO DRU[TVO VOLUMEN

MESARSKA SEKIRA GLUMICA HATAVEJ

AMERI^KI ZLATAN NOVAC IN\IJA

OMIQENI SRPSKI PESNIK SA SLIKE DEO MESOPOTAMIJE

URUGVAJ ERBIJUM JUNA^KI SPEV, EPOS POPITI DEO PI]A IZ NE^EGA

OTROV IZ [PANSKE BUBE KANTARIDE 18. I 28. SLOVO AZBUKE

FRANC. PISAC FRANS NEUPOTREBQAVANI

NARODNO KOLO VRSTA TKANINE

VRSTA MOSTA, LAN^ANIK

KELVIN OSE]AJ

POKAZNA ZAMENICA

MRESTITI SE PO^ETNA SLOVA AZBUKE

STARORIMSKI POZDRAV GIMNASTI^KI KLUB (SKR.)

DUBOKO PO[TOVAWE (LAT.) ENERGIJA

JAJE OD VA[I

Sr Gl pski as

BILIJARSKI [TAP, TAK

1 2 3 4 5 6 7

KAZNENO TRUD, MUKA POPRAVNI PE[^ARA UZ KASZAVOD PIJSKO (SKR.) JEZERO

CETIWE SLIKAR IZ HRVATSKE MURTI]

IZBEZUMITI

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO NB, MAESTRO, VERISTA, STRIP, BANKARSTVO, S, ENDEMI, RAMPE, SKUPNO, ARION, KASTANEDA, LA, AKTIVA, ALBER, DOS, MAKAR KAKO, AEDI, ISKARTATI, CINI^KI, EPISKOPIJA, ]ERKICA, NE, BANA]ANI, KLIMAV Skandinavka 2: VODORAVNO M, SPA, VUNEN, MAN, DIOP, MIRJANA KARANOVI], O, IJU, AD, SATARA, IGL, QUBIVOJE R[UMOVI], U, AKAD, KANTARIDIN, EP, O^, ANATOL, LAN^ANI MOST, K, OVO, CT, NAPOR, AVE, IKRITI SE, GWIDA, PIJETET, KE, OBEZNANITI Ukr{tenica: VODORAVNO MAMA, OUR, VRBAS, ULI, PANAMA, UTO, SANTA KATARINA, T, SRPSKOLIGA[I, AEK, KARMEN, REZ, NR, TAKSIRATI, B, GENERATRISA, JA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Majka odmila - Organizacija udruènog rada (skr.) - Grad u Ba~koj, 2. Biv{i nema~ki fudbaler Henes - Dràva u Sredwoj Americi - U taj ~as, 3. Savezna dràva u Brazilu, 4. Oznaka za tonu - Klubovi ~lanovi Srpske lige, 5. Gr~ki fudbalski klub iz Atine - Opera @orà Bizea - Zarezano mesto, 6. Narodna republika (skr.) - Raditi kao taksista - Auto-oznaka za Belgiju, 7. Linija u matematici, izvodnica - Li~na zamenica. USPRAVNO: 1. Divqi kow, 2. A`daja, neman - Uì~ani, 3. Glavni grad Belorusije - Oznaka za neper, 4. Oznaka za amper - Tremolo (skr.) - Simbol telura 5. @ivotiwa sa papcima, 6. Savezna dràva Meksika, 7. U obliku krsta, ukr{teno, 8. Srpsko mu{ko ime, 9. Nezgode (franc.), 10. Najfiniji ameri~ki duvan, 11. Oznaka za reomir - Mesto u Sloveniji kod Qubqane - Simbol tantala, 12. Iskopana jama za skupqawe podzemne vode (mn.), 13. Diplomatski predstavnik (franc.) - Oznaka za jug, 14. Auto-oznaka za Sombor - Mawa soba, odaja.

SPORT

^etvrtak 19. novembar 2020. 29

SPRINGVEJL BELI ORLOVI - MELBURN

SRPSKA MLADOST NA ^ELU FUDBALSKOG KLUBA U nedequ, 15. novembra odr`ana je redovna godi{wa skup{tina fudbalskog kluba Springvejl Beli orlovi u prostorijama Srpskog sportskog centra u Kizborou uz prisustvo vi{e od 50 ~lanova kluba, od kojih je ve}i deo bio ukqu~en putem videa zbog propisa o ograni~ewu okupqawa zbog pandemije koronavirusa. Nakon podno{ewa izve{taja dosada{weg predsednika Milana Stoji}a i detaqne diskusije o finansijskom izve{taju pre{lo se na izbor nove uprave. Izbor je obavqen jednoglasno i vo|ewe kluba preuzeli su mladi i ambiciozni ~lanovi srpske zajednice: Dalibor [aula (predsednik), Nikola @ivak (potpredsednik),

Dragana Erkalovi} (sekretar), Milorad Golo (blagajnik) i Dragan Milenkovi} (zamenik blagajnika).

Posebna zahvalnost za pomo} i podr{ku u dosada{wem radu odata je srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti arhi|akon Stefan iz

Kizboroa, ~iji su predstavnici i dugogodi{wi ~lanovi kluba Ratko Gudeq, Milan Mili~evi} i Aleksandar Miti} aktivno u~estvovali u radu skup{tine. Zahvalnost je odata upravi Srpskog sportskog centra na u~e{}u u radu i omogu}avawu odràvawa ove skup{tine. Zna~ajnu podr{ku i pomo} u organizovawu odràvawa skup{tine dala je novoizabrana poslanica op{tine Dandenong Lana Formoso-Jankovi} ~ije se angaòvawe o~ekuje u daqem radu kluba. Veliko u~e{}e i pomo} u dosada{wem radu kluba pruàli su Dejan Nedovi} i Helen Milenkovi} svojim nesebi~nim zalagawem.

Nova uzbu|ewa na Avala kupu

Миливој Мацура и његови 'Гол Дигерс' Дерби између ''Ликова'' и ''Белих орлова'' завршио ремијем

ro{le srede nastavqeno je juniorsko izdawe Avala kupa za sezonu 2020. I ove srede teren Belih orlova bio je pretvoren u pravi fudbalski sajam. Tribine popuwene navija~ima, ve}inom sastavqenim od ~lanova familije, a predwa~ili su bake i deke koji su i ovaj put do{li da gledaju svoje male fudbalske zvezde. Po obi~aju tribine i ograda oko terena su bile najvi{e popuwene tokom duela onih najmla|ih u kategoriji ispod 10 godina starosti. U

ISPOD 10 GODINA 1. [u{ak Akademija

samom mini derbiju lige ispod 10 godina starosti, tim izabran sa [u{kove Akademije pobedio je ''Bono bits'' (Bonno Beats) sa 2:0 i preoteo od wih lidersku poziciju. Izostanak stalnog u~esnika Avala kupa, Fudboltek akademije sa ovogodi{weg turnira uveliko se oseti. Naime, timovi sa ove elitne akademije u zadwi ~as, samo nekoliko dana pre po~etka turnira, otkazali su svoje u~e{}e, tako da su u konkurenciji ispod 11, ''Gol Digersi'' koje i ove godine predvodi trener Milivoj Macura, ostali usamqeni bez prave konkurencije u svom rangu takmi~ewa. Tako da ''Digersi'' jednostavno gaze iz kola u kolo i nakon 5 rundi takmi~ewa imaju maksimalan u~inak i komotno ~uvaju vrh tabele . Prijatno ve~e u Bonirigu zavr{eno je uzbudqivom utakmi-

4 3 1

2. Bono Bits (Bonno Beats) 4 3 0

3. RSK Krajina

4 2 1

4. Mt. Pri~ard Jnr.

4 1 0

5. Viktori

4 0 0

ISPOD 11 GODINA 1. Gol Digers (Goal Diggers) 5 5 0

2. FK Avala

5 3 1

3. FK Beograd 11

5 1 0

4. FK Bonirig 11

5 0 1

ISPOD 12 GODINA 1. FK Beli orlovi 12

3 2 1

2. Likovi

3 2 1

3. FK Beograd 12

3 0 1

4. FK Bonirig 12

3 0 0

com izme|u ''Likova'' i FK Beli orlovi u kategoriji ispod 12 godina starosti. Likovi su vodili sa 2:0, ali u drugom poluvremenu Orlovi su uspeli da izvuku remi od 2:2 i obezbedili da ipak oni ostani na vrhu tabele sa istim brojem bodova kao i drugoplasirani Likovi. R. N.

Славље фудбалера Београда против Авале

ФК Београд испод 12

Дуел на мечу ''Боно Битс'' и ''Шушак Академија''

SPORT

^etvrtak 19. novembar 2020.

„DOSTA VI[E FOLIRAWA!“

Legenda srpskog fudbala, Milan @ivadinovi}, nije birao re~i, `estoko raspalio po "orlovima" i rekao je ono {to ve}ina Srba misli!

Na{e posledwe EP: Vujadin Bo{kov i fudbaleri Jugoslavije

TADA NISMO BILI SRBIJA, ^AK NI SRBIJA I CRNA GORA...

Trojica iz te ekipe koju je gledala cela Evropa dogurala do mesta selektora „orlova“ Dve decenije ~ekamo da igramo na Evropskom prvenstvu u fudbalu. êka}emo bar jo{ ~etiri godine, [koti su nas ovog puta spre~ili posle penala u finalu biraà. A znate li ko je bio u na{oj posledwoj ekipi koja je nastupila na kontinentalnom {ampionatu? Tada se nismo zvali Srbija. âk ni "Srbija i Crna Gora". Bilo je to u vreme Savezne Repblike Jugoslavije, uz selektora Vujadina Bo{kova 2000. godine. Nismo se ba{ proslavili tada, ali... Evo ko je sve tada ~inio na{u reprezentaciju: Golmani: Milorad Kora}, @e`qko Cicovi}, Ivica Kraq Odbrambeni igra~i: Ivan Dudi}, Goran \orovi}, Miroslav \uki}, Sini{a Mihajlovi}, Slobodan Komqenovi}, Ni{a Saveqi}, Goran Buwev~evi} Vezni red: Slavi{a Jokanovi}, Dejan Stankovi}, Vladimir Jugovi}, Dragan Stojkovi}, Dejan Govedarica, Qubinko Drulovi}, Jovan Stankovi}, Albert Na| Napada~i: Predrag Mijatovi}, Savo Milo{evi}, Darko Kova~evi}, Mateja Ke`man. "Plavi" su, podsetimo, najpre odigrali dramati~an me~ sa Slovenijom (3:3), pa pobedili Norve{ku (1:0) i izgubili u uz dva gola "furije" u sudijskoj nadoknadi vremena od [panije sa 3:4. A onda, bruka protiv Holandije u Roterdamu - ~ak 6:1, uz autogol Govedarice, tri pogotka Klajverta i dva Overmasa, dok je Savo Milo{evi} dao ute{an gol u 92. minutu tog ~etvrtfinala. Iz pomenute ekipe, u godinama koje su usledile, selektori su postali Miroslav \uki} (2007), Sini{a Mihajlovi} (2012), i Qubinko N. R. Drulovi} (2014).

Na{ biv{i selektor i iskusni fudbalski stru~wak Milan @ivadinovi} u svom prepoznatqivom stilu prokomentarisao je neuspeh reprezentacije Srbije u finalu bara`a za plasman na Evropsko prvenstvo, kao i o~ajne rezultate “orlova” u Ligi nacija. @ivadinovi} se najpre osvrnuo na igru reprezentacije protiv Ma|arske u Ligi nacija. - Dosta vi{e folirawa! Ako nema rezultata, dajte malo kritike tim fudbalerima. Pa nisu oni Madone, da mogu da se pona{aju tako i bez duela odigraju utakmicu. I {to je najgore, vidim qube se posle utakmice. Pa nije mu Ma|ar brat, nego protivnik na terenu koji mu je uzeo bod i {anse da mi napravimo ne{to - rekao je @ivadinovi} i dodao: - To su najve}i foliranti na svetu. Oni kad treba da uzmu pare, oni su tu, svi profesionalci. Kad nema love, onda se bore za druge stvari. U svakom slu~aju ovaj debakl je za razmi{qawe. Ne samo naroda. Kad nema rezultata narod razmi{qa “kako }emo daqe”. Ne, nego za razmi{qawe qudi iz Fudbalskog saveza. ^uveni @iva smatra da Qubi{a Tumbakovi} nije jedini

Inter nije zabranio Kolarovu da igra za Srbiju! Dosta se govori prethodnih dana o tome zbog ~ega Aleksandar Kolarov nije igrao protiv [kotske. U javnost je isplivala informacija da je kapiten Srbije propustio me~ sa [kotskom zbog ultimatuma Intera, odnosno da je klub stavio veto na wegov nastup. Danas iz Italije sti`u druga~ije informacije. "Srpski reprezentativac se vratio u Italiju nakon {to je

u~inio sve da igra za Srbiju u finalu plej-ofa protiv [kotske. Kolarov je poku{ao do kra-

ja, nije bilo zabrane od strane Intera, kao {to to pi{u u Srbiji posledwih sati. Ovih dana trenira}e odvojeno da bi se oporavio od problema sa mi{i}em koji ga je primorao da propusti prvenstveni me~ sa Atalantom", pi{e Skaj. Nakon toga su se pojavili natpisi i da je Kolarov qut zbog plasirawa informacija i da je poru~io da je zavr{io sa igrama za reprezentaciju Srbije.

NIKOLA JOKI] KUPIO ZVER NA TO^KOVIMA!

Zvezdina porodica potresena smr}u Ivana Bekjareva

Bekjarev i legenda srpske ko{arke, Ranko @eravica upravo zbog te privr`enosti crveno-belim bojama. Voleo je Bekjarev Zvezdu, a volela je i ona wega, zbog toga mu ovom prilikom {aqemo posledwi pozdrav u nadi da }e sa neba gledati na{e uspehe i radovati se kao {to je to ~inio sa tribina", isti~u u saop{tewu sa "Marakane". A i na Malom Kalemegdanu tuguju. U saop{tewu KK Crvena zvezda se navodi slee}e: "I pored ogromne zaostav{ti-

i da igra~i koji je predstavqaju ne cene dovoqno grb koji nose na dresu. - Sto puta sam rekao igra~ima: kad vas vidim da sa terena izlazite krvavi i da ne mo`ete da stojite na nogama, zna}u da ste se zalagali kako dolikuje svim qudima koji vole Srbiju. Wihova qubav prema Srbiji je nikakva. Nemoj da se foliramo i pri~amo velike pri~e. Dva faula nismo napravili! Je l’ oti{ao neko u bolnicu? Niko `iv nije oti{ao. N. R.

ITALIJANI PI[U:

„GLEDAJ NAS I SA NEBA“ Ivan Bekjarev, na{ ~uveni glumac i po~asni ~lan FK Crvena zvezda, preminuo je u ponedeqak u Beogradu, a wegov odlazak za ovog sveta potresao je mnoge. Me|u wima i biv{eg Zvezdinog ko{arka{a i na{eg reprezentativca, Marka Ke{eqa. "Prestalo je da kuca srce velikog Zvezda{a. Bila je ~ast poznavati vas, radovati se sa vama pobedama na{e Crvene zvezde. U`ivao sam u na{im razgovorima i savetima koje ste nam od srca davali! Po~ivaj u miru", poru~io je Ke{eq na Tviteru. Od Bekjareva se oprostio i Fudbalski klub Crvena zvezda: "Zvezda je sa velikom tugom do~ekala vest da nas je napustio Ivan Bekjarev. Legenda srpskog glumi{ta je bio redovan gost na "Marakani" i svedo~io brojnim uspesima koje je na{ klub ostvarivao. Veliki bard na{eg glumi{ta bio je sinonim za zvezda{tvo

krivac za neuspeh nacionalnog tima. - Tumba je moj drugar iz Kuvajta, ali toliko rade protiv wega da je to sramotno.... Taj kolektivni rad kod nas je zamro. Samo ego, ako se pobedi “ja sam pobednik”, ako se izgubi “svi smo krivi”. To su ti odnosi koji nisu profesionalni. @ao mi je Tumbe, dobar je de~ko, ali uba~en je u kanxe nequdi i osoba koje ne `ele dobro srpskom fudbalu - ka`e iskusni trener. @ivadinovi} isti~e da je ova reprezentacija potro{ena

ne koju je ostavio kao umetnik i javna li~nost, Ivan Bekjarev je uvek sa posebnom stra{}u govorio o svojoj Crvenoj zvezdi. Bodrio je i pratio u svim prilikama, i pomagao joj. Kao navija~, i vrlo aktivno kao ~lan Skup{tine na{eg kluba.Srbija je izgubila velikog umetnika, KK Crvena zvezda dobrog ~oveka koji je istinski iz srca voleo crveno-belu boju. Neka mu je ve~na slava i hvala". N. R.

Ima ih samo 10 na planeti Kao bomba je odjeknula vest da je skromni Nikola Joki} odlu~io da se po~asti novim automobilom. Zvezda Denver Nagetsa odlu~ila je da nakon ènidbe, uloì i u vozilo. Joki} se odlu~io za Mercedes G63 AMG Brabus, ma{inu od ~etiri hiqade kubika i 700 kowskih snaga koja je ve} glavna atrakcija na ulicama Sombora. Kad se u|e u detaqe, jasno je da se radi o jednom od najmo}nijih Mercedesovih vozila ikad. Za po~etak, ispod poklopca je motor iz S600L, V12 koji standardno daje 530 KS. A onda su krenule prerade, ukqu~uju}i pove}awe radnog volumena, a epilog je 900 KS i 1500 Nm. I sve to je dovoqno da G klasa nosi epitet najja~eg V12 terenca na svetu, ali i ubrza do 100 km/h za 3.8 sekundi. Maksimalna brzina je limitirana na 280 km/h. Enterijer je nanovo sre|en i presvu~en koòm, a brzinomer graviran do 300 km/h. Dobra vest za ekologe je podatak o limitiranoj seriji od 10 primeraka..

SPORT

^etvrtak 19. novembar 2020. 31

“ „NISAM ZNAO [TA DA KA@EM IGRA^IMA... STVARNO!“

qaju e na

Stankovi} ostao bez re~i na poluvremenu Crvena zvezda i Zlatibor su priredili goleadu u vrlo uzbudqivom duelu {esnaestine finala Kupa Srbije u fudbalu, a trener doma}e ekipe, Dejan Stankovi}, priznao je da je na poluvremenu bio potpuno zate~en. Jer, iako je wegova ekipa igrala dobro (ukupno 30 {uteva na me~u, od ~ega 15 u okvir gola), tim iz ^ajetine je imao minimalnu prednost na predahu, a onda vodila sa 2:0 do 71. minuta. Nakon {to je Zvezda dala

~etiri gola u narednih 15 minuta i tako pro{la u osminu finala, Stankovi}u je laknulo. "êstitam igra~ima mog kolege Zorana Wegu{a... A fudbal? ûdna igra. Napravi{ sedam, osam {ansi, a onda ti rival uputi jedan {ut i da ti gol. Isto to nam se desilo i u drugom poluvremenu. Ali, sve je to karakter igra~a, to je ne{to {to mora da 'iza|e' iz wih. Odabrali su teì put", zapo~eo je Stankovi} izjavu. Tome je dodao i slede}e:

"Moglo je to da bude dosta boqe. Fudbal ne igra{ sam, ima{ protivnika, mora{ da ispo{tuje{ i wega. Nisam znao {ta da ka`em momcima na poluvremenu, stvarno. Jer, imali smo dosta 'mrtvih {ansi', igrali dobro, a i izmene su tako|e bile dobre. Ostaje mi samo da ~estitam mojim momcima na pobedi", zakqu~io je Zvezdin trener. N. R.

SKANDAL NA MARAKANI:

Navija~i upali na stadion, [avija do{ao do klupe

Iako se utakmice u Srbiji igraju bez publike, navija~i a~i-Zvezde su èleli da obeleè 10 enagodina od odlaska Branislava eteZeqkovi}a Zeqe, legendarnog davo|e severne tribine kuje [okantna scena vi|ena je u TV biju.prenosu tokom me~a Crvene zvezi jede i Zlatibora, kada je u jednom amomomentu me~ prekinut i to zbog Dvadolaska vo|e navija~a na atlete l’sku stazu u restriktivni prostor ikogde su klupe ekipa. N. R. Legenda severne tribine, Vladimir [avija, do{ao je do klupe Crvene zvezde, tu je kratko razgovarao sa Dejanom Stankovi}em, trenerom ekipe. Kako saznajemo, razlog [avijinog "upada" na Marakanu jeste obeleàvawe 10 godina od je "Sever" ostao bez svog legendarnog komandanta, Branislava Zeqko-

vi}a Zeqe. Upravo je Zeqkovi} bio jedan od vo|a Delija koji je i{ao na rati{te tokom devedesetih kao dobrovoqac, sa mnogim drugim navija~ima Zvezde, koji su `ele-

li da mu na ovaj na~in iska`u po{tovawe. Nekoliko minuta je trajao prekid, a za to vreme je vladalo "natezawe" izme|u delegata, policije i vo|e Delija.

Na kraju se on vratio na Sever, gde je bio istaknut transparent u ~ast Zeqkovi}a, na kojem je pisalo: - 10 godina je pro{lo, ~etnici Sever te i daqe vole - pisalo je

na transparentu, a onda je [avija upalio bakqu, misle}i da policija ne}e pustiti ostale Delije na Sever, ali je u tom momentu i ostatak navija~a dobio dozvolu policije da u|e na tribinu. N. R.

Veqko Paunovi}: Di{em fudbal u Engleskoj

Veqko Paunovi}, ~ovek koji je sa omladinskom reprezentacijom Srbije 2015. godine postao svetski prvak, trenutno deli fudbalske lekcije {irom Engleske. Wegov Reding je na op{te iznena|ewe svih na Ostrvu, lider êmpion{ipa, a ekipi su letos prognozirali borbu za opstanak ili "dowi dom". Ipak, opasno su pogre{ili. Nisu uzeli u ozbiqno razmatrawe {to je kormilo povereno stru~waku sa {ampionskim DNK. o daVeqko Paunovi} je ~ovek koji ìvi i di{e e dafudbal 24 sata sedam dana u nedeqi, i posle rastanka s îkago Fajerom, usledila je kra}a pauza, a onda povratak onome {to najvi{e i najboqe radi – fudbalu! Menaxer Redinga objasnio je u ~emu je tajna wegovog uspeha, kako je prihva}en na Ostrvu, kao i koliko se Engleska, kao kolevka fudbala, razlikuje od zemaqa kojima je radio kao trener i kao igra~. “I daqe u~im kako stoje stvari u Engleskoj, ali s obzirom na to da sam dugo u fudbalu posao mi je olak{an. Svaka zemqa je druga~ija, fudbal je druga~iji, ali ista je igra. Ne treba mi prilago|avawe na jezik, ni na fudbal, ima puno sli~nosti zbog kojih mislim da mi je lak{e da se sna|em u novim okolnostima. Svakako da je upe~atqivo iskustvo i privilegija raju}iditi u Engleskoj. Na svakom koraku di{e{ fudbalsku kulturu. Iako na stadionima a nazbog koronavirusa nema navija~a, ja po{to a jetr~im svaki dan oko 16 kilometara, qudi me zaustavquju, pozdravqaju. Zaustave avi-kola i jave se. Naravno, sve na distanci”, rijiobja{wava Veqko Paunovi}. n Kako vam je po{lo za rukom da ode

ekipe kojoj prognoziraju borbu za opstanak Vi posle 11 kola budete na vrhu êmpion{ipa? “Mi smo odli~no krenuli i to {ta se prognozira mi ne kontroli{emo, ne slu{amo. Fokusirani smo samo na ono {to mi moèmo da uradimo. Tokom perioda kada sam bio bez posla, radio sam na sebi i na pripremi novog projekta. On je bio koncipiran tako da moè da se primeni u svakoj zemqi, gde god da me put odvede. Da spremim {to boqi plan da funkcioni{e od prvog trenutka. To sada primewujem u Redingu, ostalo vam je poznato”. n Ekipa je pred odlazak na reprezentativnu pauzu nanizala tri poraza, prethodno je imala u~inak od sedam pobeda i remi. [ta se dogodilo da Reding tri-

put kapitulira i da svaki put tri lopte zavr{e u va{oj mre`i? “Imali smo prakti~no tri utakmice u nedequ dana, do{lo je do premora, do akumulacije. @estok je tempo, intenzitet. Petorica povre|enih i to standardnih igra~a, i jo{ nekoliko wih. To je jedan od razloga, ali je ekipa morala boqe. Bili smo superiorniji na tim utakmicama koje smo izgubili. Imali smo po 15 {uteva, 600 dodavawa, {to su brojevei vrhunskih timova, ali su nas gre{ke u odbrani skupo ko{tale. Ne krivimo nikoga, de{ava se to u fudbalu kada se akumuliraju utakmice, gre{ke koje ranije nisi pravio se dogode i platite cenu”. n Srbija u drugoj ligi Engleske ima dvojicu menaxera. Osim Vas, tu je i Vla-

dimir Ivi}, a Srbi kolo vode u êmpion{ipu. Reding prvi, Votford drugi. Kako to komentari{ete? “Sigurno da prija taj podatak, to je sve {to mogu da kaèm. Ja gledam samo sebe i svoj tim”. n Reding i Votford su ve} odmerili snage. Nadmudrili ste kolegu Ivi}a, da li ste razmenili “po koju” pre i(li) posle utakmice? Ipak ste obojica partizanovci, Srbi, treneri u Engleskoj… “Svako ima svoj ciq, svoj posao, svoju ekipu. Pozdravili smo se i poèleli jedan drugom sve najboqe. Obaveze su na prvom mestu. Nije bio dobar momenat da se pri~a posle utakmice. Pozdravili smo se i to je to”. n Kakve su ambicije Redinga u nastavku sezone? Moè li ekipa da se bori za plasman u Premijer ligu? “Pristup mora da ostane isti kao i dosad jer je bio dobar. Na{a jedina briga je naredni me~. Idemo od utakmice do utakmice. Do sada smo uspeli da nokautiramo mnoge, ali smo i primili nokaut. êmpion{ip je maraton, imate 46 kola. Zabraweno je da se gleda na tabelu i da se pri~a o Premijer ligi. Samo gledamo kalendar i to ne}emo mewati. Dobro znamo {ta i koliko moèmo i {ta su kona~na o~ekivawa, wih ~uvamo za sebe, za nas. Ne èlim nikoga da optere}uje, ja sam ve~iti entuzijasta i uvek volim da se usavr{avam, da nadma{im sebe. Uvek èlim vi{e, ali sam zadovoqan onim {to imam. To je jedna zamka, nikada ne moè{ da bude potpuno zadovoqan”, poru~io je Redingov ~udotvorac i svetski {ampion Veqko Paunovi}. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 19. 11. 2020.

\OKOVI] NE RAZMI[QA SAMO O TENISU:

Odrastao sam u zemqi koju je rat pocepao i to mi je pomoglo da budem ono {to jesam Novak \okovi} zavr{ava jo{ jednu sezonu kao najboqi teniser sveta. Osvojio je jedan grend slem, bio je finalista drugog i nesre}no iznba~en sa tre}eg, imao je seriju od 26 pobeda i osvojio jo{ dve titule, ali nekako jedan deo teniskog sveta misli da je trebalo da uradi jo{ vi{e i da je godina mogla da bude jo{ boqa.

- Kada sve saberem i oduzmem u sezoni u kojoj sam prvi na kraju godine i u kojoj sam osvojio ~etiri turnira i jedno vreme bio nepobe|en, moram da kaèm da {ta god uradim u Londonu, bi}e ~udesno. Ali, i daqe èlim vi{e od toga. To {to sam imao mnogo uspeha u pro{losti je veliki podstrek, ali moè da bude i teret jer od sebe ne o~ekujete ni{ta

DODATNA MOTIVACIJA:

Novak ru{i tri Federerova rekorda ako trijumfuje u Londonu Fantasti~no je Novak \okovi} otpo~eo u~e{}e na Mastersu u Londonu. Pobedom nad Dijegom [varcmanom (2:0) juri {esti trijumf na turniru u Londonu. Novak }e u slu~aju da osvoji trofej oboriti ~ak tri rekorda Roxera Federera. O jednom se ve} dugo govori - broj nedeqa na prvom mestu ATP liste, koji }e sru{iti ako trijumfuje na svim me~evima ve} sada. Delio bi rekord sa Roxerom ukoliko osvoji {esti trofej. Ali to nije sve. Ako Novak \okovi} podigne pehar u nedequ, on }e postati najstariji teniser koji je ikada osvojio Zavr{ni masters! Federer ovaj rekord dr`i punih devet godina. On je davne 2011. osvojio trofej u Londonu kada je imao punih 30 godina, a ako \okovi} osvoji turnir, on }e to u~initi sa ~ak pune 33 godine.

\okovi} obradovao sve najavom da }e igrati na Olimpijskim igrama Tokijska Olimpijada je zbog korone odloèna za godinu dana, ali to ne mewa Novakove planove. - Ne znam {ta se ta~no sa koronom sada doga|a u Tokiju i Japanu. Ve}i deo sveta je u sli~nim okolnostima. Olimpijada je u leto, u julu i avgustu, tako da ima dovoqno vremena dotle da se odrì. Nadam se da }e se to dogoditi i da }e gledaoci mo}i da prisustvuju, jer bi bilo te{ko zamisliti OI bez publike. Planiram da u~estvujem u Tokiju. Na pitawe koje serije i filmove gleda, jer zbog situacije sa koronom vi{e vremena provodi kod ku}e, \okovi} otkriva. - Ne gledam gotovo ni{ta. Sve {to me interesuje, na|em na Jutjubu i tu pogledam. TV samo palim da gledam sport. Vesti ne gledam. Filmove gledam sa decom ili sa ènom, a to su obi~no dokumentarci ili nau~no fantasti~ni sa super herojima, sa sposobnostima koje su nezamislive za sve nas. Ubace me u ma{tu i u tome uìvam.

mawe", rekao je \okovi} za engleski Standard. Ipak, ova godina je i za tenis i za \okovi}a (i za ceo svet, naravno) bila godina problema i prepreka: diskvalifikacija sa US Opena, zlosre}ni Adrija tur, osnivawe novog udruèwa igra~a, ali i ogromni pritisak i salve kritika jednog dela (uglavnom zapadne) teniske javnosti. Ali, \okovi} sa svoje 33 godine sve te nevoqe uzima u hodu i one nisu ne{to {to }e ga na bilo koji na~in poremetiti. - Ja sam na neki na~in odrastao sa neda}ama. Odrastao sam u zemqi koju je rat pocepao i koja je bila pod embargom i sankcijama tokom devedesetih – mnogo toga se de{avalo tokom mog ranog detiwstva, tako da sam se privikao na to. Kada sam po~eo da putujem i da se susre}em sa drugim preprekama, nije mi bilo toliko te{ko da sa wima izlazim na kraj. Kao kad mi{i}i upamte ve`bu", rekao je \okovi}, a onda istakao: - To ne zna~i da treba da pro|ete kroz rat da biste razvili sposobnost da vas to ne poremeti, rat je ne{to {to nikome ne èlim. Ali, to je meni pomoglo da razvijem malo debqu koù, da mogu da se dokaèm jo{ vi{e. To mi daje energiju da dokaèm da mogu da postignem stvari koje su ispred mene". [to se ti~e ìvota van terena, \okovi} ne planira da poslu{a razne savete i fokusira se samo na tenis. - Mislim da mi je sada nemogu}e da se fokusiram samo na tenis i ni na {ta drugo. Nisam vi{e u toj fazi ìvota. De{avale su mi se stvari u ìvotu koje ne mogu da zapostavim i da mislim samo da pobedim i svojim teniski trofej ili oborim rekord. Ne mogu to da radim, a da ne mislim na moju decu, porodicu i ostale stvari. I nemam problem da balansiram to", rekao je \okovi}. S. G.

SVE NA JEDNOM MESTU:

Svi januarski turniri u Australiji igra}e se u Melburnu Svi teniski turniri koji se tradicionalno igraju pre Otvorenog prvenstva Australije trebalo bi da budu odràni u Melburnu, saop{tio je danas tamo{wi teniski savez. Kako bi igra~i izbegli dodatne probleme oko putovawa i karantina zbog korona virusa, Teniski savez Australije planira da turnire koji se igraju u Sidneju, Brizbejnu, Pertu, Adelejdu i Hobartu preseli u Melburn. Prema planu, o~ekuje se da teniseri po~nu da dolaze u Australiju sredinom decembra kako bi proveli dve nedeqe u karantinu. Me|unarodne granice Australije su uglavnom zatvorene, a i daqe postoje razli~ita ograni~ewa za putovawa izme|u dràva. Direktor Teniskog saveza Australije Kreg Tajli rekao je da bi preme{tawe svih turnira u dràvu Viktorija zna~ilo da neka naknadna ograni~ewa u putovawima me|u dràvama ne}e imati uticaj na prvi grend slem turnir u sezoni. Me|utim, premijer Viktorije Danijel Endrus rekao je da su planovi za odràvawe svih turnira u Melburnu "daleko od zavr{enog posla". - Australijan open je veliki doga|aj, takmi~ewe koje svi volimo... ali, dolazi u vreme kada je ostatak sveta u plamenu. Naravno da je to vaàn doga|aj, ali mislim da je izbegavawe tre}eg talasa va`nije", rekao je on. Melburn, glavni grad dràve Viktorije, beleìo je hiqade slu~ajeva zaraze i stotine mrtvih posledwih meseci, i bio je u potpunoj izolaciji tri meseca. Me|utim u gradu nije zabeleèn nijedan novi slu~aj vi{e od dve nedeqe. Australijan open trebalo bi da po~ne 18. januara.

OSVOJIO JE SEDMU [AMPIONSKU TITULU U FORMULI 1 Hamilton stigao do nove titule i izjedna~io rekord [umahera!

Luis Hamilton, britanski voza~, osvojio je sedmu {ampionsku titulu u Formuli 1 i izjedna~io se sa Mihaelom [umaherom. On je pobedio na trci za Veliku nagradu Turske i obezbedio trofej najboqeg voza~a “najbr`eg cirkusa”, sedmi put u karijeri. Na taj na~in Britanac je uz Nemca postao najboqi voza~ u istoriji i sada wih dvojica imaju dve titule vi{e od Huana Manuela Fan|a.

Britanac je na stazi “Istanbul park” do{ao do desetog trijumfa ove sezone, a 94. u karijeri, dok je wegov glavni konkurent u borbi za titulu Valteri Botas bio daleko van bodova. Na taj na~in je Hamilton je stekao 110 bodova vi{e od svog timskog kolege. Drugu poziciju u trci zauzeo je Serhio Peres iz ekipe Rejsing Point, dok je tre}i bio Sebastijan Fetel. U fini{u trke Nemac je uspeo da bude boqi od timskog kolege [arla Leklera i prvi put se popeo na podijum u ovoj sezoni. Priliku da stigne do pobede imao je Maks Ferstapen, ali je napravio gre{ku i na kraju ispao iz konkurencije za prvo mesto. Tokom trke su odli~no vozili piloti Rejsing Pointa, dugo su Lens Strol i Peres bili na prve dve pozicije, ali su izgubili ta mesta u 37. krugu, kada je Hamilton preuzeo vo|stvo i stvorio sebi uslove da stigne do pobede i titule.