Srpski glas 22. septembar by SRPSKI GLAS

THE ONLYSERBIAN WEEKLYNEWSPAPER IN AUSTRALIAPRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT Ve} godinu ~uvar srpskog identiteta êtvrtak/Thursday 22. 9.2022. YearXXXINo. 251931 Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50 Pro{log petka u velikoj sali Sportskog centra u Bonirigu fudbalski klub Beograd iz Sidneja proslavio je svoj 40. ro|endan na spektakularanna~in DAN SRPSKO-GR^KOG I PRIJATEQSTVASVE-PRAVOSLAVNOGPO29. PUT Nakon dvogodi{we pauze u parohiji Svetog Arhi|akona Stefana u Ruti Hilu odràni su dvadeset deveti susreti Srpsko-gr~kog i sve-pravoslavnog prijateqstva FK 40.PROSLAVIOBEOGRADRO\ENDAN GORAN RE@ISERTVFILMSKI,VUKÊVI],IPOZORI[NI Intervjunedeqe NAJVE]I GRADITEQSKI PODUHVAT USTANI^KE SRBIJE Kara|or|ev grad u Topoli bio je centar burnih istorijskih de{avawa Strane 16 i 17 Strana 6 Strana 25 KOLO SRPSKIH SESTARA JEVROSIMA“„MAJKA IZ ijeuop{tinicrkveno-{kolskojkoje„MajkaKoloSLAVUKRSNUSVOJUPROSLAVILOBRANSVIKAsrpskihsestaraJevrosima“delapriSveteTrojiceBransviku,proslavilopro{lenedeqesvojuza{titnicumolitvenicupredBogomìvim- Presvetu Bogorodicu, na praznik ro|ewa Presvete, u narodu poznat kao Mala Gospojina Strana 15 Goran je na Hilandaru bio 300 puta i kaè: Svaki dodir sa Svetom gorom iscequje, tamo se ni{ta ne de{ava slu~ajno Strana 18

„Najnoviji udarac na parla mentarnu ve}inu, na Skup{tinu, na izbornu voqu je zaustavqen potpisima 41 poslanika“, kazao je pokazav{i spisak sa potpisima.

Vu~i} obezbedio kontinuitet vlasti.“Ideja je da Moja Srbija u svom anga`manu stavi akcenat na ori jentaciju ‘ni zapad, ni Rusija, ve} srpski interesi’ i da na taj na~in promovi{e vo|ewe odgovorne na cionalne, ali i gra|anske poli tike. Shodno tome, ve} su po~eli da se vode razgovori sa qudima koje inicijatori `ele da vide u redovima Moje Srbije. Naime, jedan od aduta te politi~ke or ganizacije bi bila i nova nekom promitovana lica”, rekao je izvor ovog

Vu~i} "rebrendira" SNS i stvara pokret Moja Srbija

2 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. IZME\U DVA VIKENDA Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}. Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Najnegativnije utiske gra|ani Severne Makedonije imaju o me|udràvnim odnosima sa Rusijom i Bugarskom, za koje 59,3 odsto, odnosno 52,5 odsto, smatra da imaju lo{e bilateralne odnose sa wi hovomSkorozemqom.dvetre}ine, odnosno 65,7 odsto podràva projekat „Otvo reni Balkan”, dok ga 15 odsto ne podràva, {to zna~i da je 50,7 pro centnih poena vi{e onih koji podràvaju ovaj oblik bliè saradwe Severne Makedonije, Albanije i Srbije.

Skopqe

Istakao je da }e tema razgo vora biti i da predsednica Sku p{tine raspi{e predsedni~ke izbore.Predsednik Demokratske naodne partije (DNP) Milan Kneèvi} je kazao da je \ukano vi} „potvrdio da je remetila~ki faktor i da dràvu gura u ten zije“.On je rekao da DF razgoli}uje diktatora i pozvao Specijalno dràvno tuìla{tvo (SDT) da proveri da li ima ovde zloupo trebe slu`benog poloàja ili stvarawa kriminalne organiza cije „jer je \ukanovi} poku{ao dràvniBrankoudar“.Radulovi} (Pokret za promene) je upozorio \ukanovi} a da „ne izigrava diktatora, jer moè zavr{iti ‘na nedemokrat ski„Una~in'“.pamet se \ukanovi}u“. Leki}u“

Mandi}: „\ukanovi} poku{ao dr`avni udar, prikupqen 41 potpis podr{ke

„Ja smatram da qudi koji mnogo rade, da nemaju vremena da razmi{qaju, da ne mo`e da se razvija firma. Da biste se bavili razvojem, morate da imate slobodnog vremena da gledate kroz prozor i da razmi{qate"

(Vlasnik kompanije Delta Holding i jedan od najbogatijih qudi u Srbiji Miroslav Mi{kovi} govori o tome kako je uspeo da sagradi jednu od najja~ih kompanija u Srbiji) Srpske napred ne stranke Aleksandar Vu~i} najavio je da }e u narednih {est meseci biti stvoren “novi na cionalni pokret za opstanak i napredak“MoramoSrbije”.dapodignemo glavu i glas za normalnu i sna`nu Sr biju koja }e da brine o sebi, a ne o drugima i da se suprotstavimo svim ovim te{kim bolestima koje su u politi~kom smislu op hrvale na{e dru{tvo”, poru~io je Vu~i} za televiziju Pink.

Vi{e od tre}ine gra|ana Severne Makedonije veruje da je Srbija najve}i saveznik wihove zemqe, pokazalo je danas objavqeno ispiti vawe Fondacije „Konrad Adenauer”.

Kako se navodi, u vezi percepcije koja je dr`ava najve}i saveznik Severne Makedonije, 37,4 odsto gra|ana veruje da je to Srbija, 24,1 od sto nema odgovor, dok 19,8 odsto veruje da su to SAD, 5,8 odsto da je Turska, a 5,4 odsto da je to Nema~ka.

Na osnovama nove organizaci je ve} radi Goran Vesi}.

(Ana Brnabi}, predsednica Vlade, o Evroprajdu, konferencija za novinare)

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

DA BI DO[LO DO RAZVOJA POTREBNO JE DA MAWE RADITE ASPROVOEVROPRAJD\EWE,NE[ETWA odr`avawaparksudamanifestacijesprovelipripadniciAleksandra,2022u~esnikanijeunutra{wih„Ministarstvoposlovadozvolilo{etwuEvroprajdaBulevaromkraqave}suMUP-au~esnikeoveodUstavnogkrozTa{majdanskidomestakoncerta " (MinistarAleksandarposlovaunutra{wihSrbijeVulin) OBE]ALI SMO DA ]EMO VAS SLAGATI ma {ta mi re~e?! ONAKVU LEZBEJKU STE NA[LI DA VRE\ATE! „Zamolili smo ih da ne {etaju ovoga puta, a oni su vre|ali Anu Brnabi} da je bednica (Aleksandar" Vu~i}, predsednik Srbije, o reakcijiaktivistaLGBT na zabranu {etwe u okviru „Evroprajda) Predsednik

Ideja o rebrendirawu stran ke nije nova, originalna, niti jedinstvena za Srbiju. Pre samo nekoliko dana predsednik Fran cuske Emanuel Makron promenio je ime svoje stranke iz Republika u pokretu u Preporod, {to }e po slu`iti za revitalizaciju stran ke i pripremu za predsedni~ke izbore 2027. godine.

Tako|e, ovakav potez predsed nika i prvog napredwaka Srbije malo asocira podse}a i na sada ve} zaboravqenu kampawu “Budu}nost Srbije”, tokom koje je Vu~i} 2019. godine, ni~im izazvan obi lazio gradove {irom zemqe “podnosio izve{taje gra|anima Srbije”.

„Zaista sam ponosna na ono {to je dr`ava uradila. Ispo{tovali smo sve {to smo rekli i nijednog trenutka nismo lagali gra|ane… Ono {to je bilo zabraweno bilo je zabraweno, i nije se odr`alo"

Mojalista.Srbija bi mogla da se ak tivira onog trenutka kada bude postignut odre|eni dogovor sa vlastima u Pri{tini u vezi sa statusom Kosova.

Srbija je najve}i saveznik Severne Makedonije smatra 37,4 odsto Makedonaca

Kako su prethodno preneli beogradski mediji, Vu~i} ubr zano radi na stvarawu nove or ganizacije ~iji je radni naziv MojaIdejaSrbija.jerebrendirawe Srp ske napredne stranke kako bi

Na pitawe koja je dr`ava najve}i neprijateq Severne Makedonije, 44 odsto ispitanika ka`e da je to Bugarska, dok 12,1 odsto misli da je toNajpozitivnijeRusija. utiske ispitanici imaju o kvalitetu me|usobnih od nosa Severne Makedonije sa Turskom - 1,6 odsto ispitanika, zatim sa sa Srbijom 68,6 odsto i sa Nema~kom 64,3 odsto.

Lider i poslanik Nove srp ske demorkatije (Nova) Andrija Mandi} kazao je da je predsed nik Crne Gore Milo \ukanovi} "poku{ao dr`avni udar", ali da mu poru~uju da povu~e predlog za

skra}ewe mandata Skup{tini.

U tekstu koji je objavio Albanian post, a na koji se Vu~i} referi{e navodi se da }e sporazum o normalizaciji odnosa biti potpisan 2023. godine, kojim Srbija fakti~ki prihvata realnost Kosova kao nezavisne dr`ave, ali ga formalno ne priznaje.Ukasnijoj fazi, hipoteti~ki nakon 10 godina, kada je EU spremna da se pro{i ri i ukqu~i Zapadni Balkan, dolazi do sporazuma o uzajamnom priznavawu, kao preduslov za ~lanstvo obe zemqe u EU.

I sveti Sava koji nije danas na koqe nima ve} se prostro du{om nebeskom pred Prestolom Svemogu}eg.

Prema izvorima ovog medija, ovakav stav je rezultat ~iwenice da EU trenut no nije spremna ni da razmatra ubrzano ~lanstvo Srbije, a samim tim i ostalih zemaqa Zapadnog Balkana.

Otprilike, kao {to je ovo sa Evropraj dom video sa Anom. I nije ovo bio jedini cirkus u Beogradu u subotu. Bio je predstav nik i biv{i voza~ Formule 1, onog „najbr`eg cirkusa“ na svetu, Dejvid Kultard, koji je na beogradskim ulicama driftovao bolid slavnog Sebastijana Fetela, ~etvorostru kog {ampiona Formule. Posle }e taj bolid, verovatno, odvesti u muzej Red Bula pod ~ijom zastavom je Fetel osvojio sve ~etiri titule. Nama }e ostati na{i bolidi.

umrtvqena du{om u decenijama bespu}a. Godine 1999. smo istinu otpora Im periji zla pomije{ali sa la`ju jugoslo bizma pa smo i pored junaka sa Ko{ara morali da se povu~emo sa Svete Zemqe.

I zato treba da znate da se svi mi Srbi koji znamo da je samo Srbija, ime osve}eno od ^aslava do Kajmak~alana, na{e ni~im ome|eno Ota~astvo - mi se stidimo va{e la`i, va{e sile, va{eg vazalstva, va{e malodu{nosti.

Vu~i} je iz Wujorka rekao da su Mi roslav Laj~ak i savetnici Emanuela Ma krona i Olafa [olca u Beograd doneli „neki papir“ u Beograd koji je on odbio da primi, ali da ga je pro~itao.

Sporazumom je predvi|eno (ako pred log bude prihva}en) Kosovo }e priznati pet zemaqa Evropske unije koje ga jo{ uvek nisu priznale, dok }e Srbija imati koristi od ogromne finansijske pomo}i, ekonomske pomo}i i bi}e priznata kao sila

ne}e biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije poli ti~kih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Me|utim, s obzirom na to da je pristupawe Srbije EU jo{ daleko, u ovoj fazi od Srbije se ne}e tra`iti da pravno prizna Kosovo“.

Francuska i Nema~ka jasno su stavi le do znawa Kosovu i Srbiji da do 2022 èle {to vi{e prakti~nih sporazu ma, izme|u dve strane koji omogu}avaju uspe{nu revitalizaciju Berlinskog pro cesa.Tre}a ta~ka kaè da }e „prihvataju}i Kosovo kao posebnu politi~ko-pravnu realnost, Srbija zauzeti pasivan stav i vi{e se ne}e protiviti ~lanstvu Kosova u me|unarodnim organizacijama”. Prema izvorima ‘Albanian Post’, aktivno ne protivqewe ~lanstvu Kosova u me|una rodnim organizacijama je specifi~an i veoma snaàn zahtev Srbiji.

U imenu Bo`ijem je sud i pravda.

„2013. – prvi sporazum za normali zaciju odnosa. 2023. – drugi sporazum za normalizaciju odnosa (stvarno prihva tawe nezavisnosti Kosova naspram for malnog akta priznawa), a tre}i spora zum za normalizaciju odnosa (formalno uzajamno priznawe), neposredno pre nego {to {est dr`ava Zapadnog Balkana pri stupi EU“, pi{e u dokumentima u koje je imao uvid „Albanian Post“.

U prvoj ta~ki se isti~e da „do sre dine 2023. godine mora biti postginuta

su{tinska normalizacija odnosa“. Zatim treba nastaviti sa drugom ta~kom.„Kosovo i Srbija su dve odvojene prav ne i politi~ke realnosti koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga. ‘Sve strane’ su Pri{tina (Koso vo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU, {to zna~i sve dr`ave EU, ukqu~uju}i one koje ga nisu priznale)“.

A druga ta~ka poja{wava poziciju Sr bije.„Srbija

Pre nego {to se pre|e na obja{wewe „prakti~nih pojmova“, daje se primedba.

Zato Srbija i postmodernizam ne idu zajedno.Isrpski predsjednik ne moè da se pona{a dvosmisleno. Moè da bude suz dràn, uman, mudar, ali ne moè da isto vremeno laè i istinuje.

Godine 1945. smo pomije{ali istinu borca za opstanak sa la`ju komunizma i izgubili i dr`avu i pokoqewa ubijena i

Autor je bogoslovskogprofesorprotojerej-stavrofor,Pravoslavnogfakulteta„SvetiVasilijeOstro{ki“uFo~i Darko R. \ogo: Vlast Srbije nije Srbija, nego wena kolonijalna uprava dostojna prezrewa

U dokumentu se poja{wava da je „su{tina ovde ispravna upotreba seman

Prema izvorima „Albanian Post“, Ne ma~ka i Francuska insistiraju na tome. Ove dve mo}ne dr`ave, stubovi EU, usa glasile su politiku prema Zapadnom Balkanu. Francuska sna`no stoji sa Nema~kom u wenom ciqu revitaliza cije i punog uspeha Berlinskog procesa, dok Nema~ka sna`no stoji sa Francu skom u wenoj viziji za opreznu politiku {irewa prema Zapadnom Balkanu.

Odràn je zabraweni Evroprajd. Sad se vi pitate kako je mogu}e odràti ne{to {to je zabraweno od strane policije, tuì la{tva, suda? Pa po definiciji onog ~uve nog vojnika u Sloveniji kad su po~iwali oni krvavi jugoslovenski „prajdovi“: oni kao ho}e da se otcepe, a mi im kao ne damo. Oni kao ho}e da {etaju, mi im kao zabrawu jemo.Bila je to igranka Vu~i}a, velikog me{tra manipulacije, koji je zabranio „do zvoqeno“ ili dozvolio „zabraweno“, kako ho}ete, ali tako da pred „pravovernim“ pokupi sve poene kao branilac tradicio nalnih vrednosti, a da se istovremeno ne zameri ni LGBT populaciji i evropskim „prijateqima“.Zaovodrugo mu je posluìla hrabra Ana Brnabi} koja je, onako odlu~no, ne osvr}u}i se ni na Vulinove zabrane, ni na Vu~i}evo protivqewe, rekla da }e {etwe biti. Jo{ odjekuje wen udarac {akom o sto. Tako je Ana u{la u istoriju kao prva koja je suspen dovala Vu~i}evo svevla{}e i pokazala ko vodi politiku u ovoj zemqi. O~igledno da je samo on znao te wene skrivene kvalite te, kad je po tre}i put kandidovao za manda tarku. Idealan vladala~ki par. Zahvaquju}i wima, u subotu su svi po bedili, a najvi{e Vu~i} i Ana. Bogami i Anini. Pobedio je i Vulin. Raspore|ivao je policijske snage, ~as prema {eta~ima sa zastavama duginih boja, ~as prema nosa~ima ikona i krstova. Jo{ su morali da se osvr}u da otkuda opet ne izbiju kakva „poznata bra}a“ (Andrej Vu~i} i Predrag Mali) i koji su upravo krenuli na puwene ligwe. Ne{to mislim da su se siroti pripadnici @an darmerije najvi{e obradovali huliganima sa kojima su mogli po{teno da se biju, a da ne budu optuèni ni za diskriminaciju ni za svetogr|e.Vu~i}jeu subotu stigao da malo vrhov nokomanduje, promovi{u}i novu generaciju podoficira Vojske Srbije, sve se zakliwu}i da ne}e dati ni Kosovo ni Metohiju, ma ni pedaq ove na{e zemqe ( e sad, za kva dratne kilometre se ba{ i ne moè garan tovati), a ako ba{ bude morao ne{to da pot pisuje vide}e to sa parlamentom i narodom.

Pi{e: Ranko Pivqanin

E, takva je bila ova ki{ovita beograd ska subota. Pomalo istorijska! Malo vi{e skandalozna. Luda. Pretovarena doga|aji ma. Malo vi{e glupostima i nesuvislosti ma! Doga|ale su se stvari koje su prkosile i logici i zdravoj pameti i zakonima, kako onim qudskim, tako onim pravni~kim.

sastoji od uvoda, a zatim je podeqen na tri segmenta zajedno sa tri podnaslova koji sadr`e 13 ta~aka.

Mi, spremni da `ivot damo za Srbi ju, da djecu podarimo Srbiji - mi vas se stidimo.ABogvidi i zna.

Postmodernizam je drugo ime za la`. Srbija je ime za istinu. Hristovu istinu, istinu Istine.

Subota kad su pobedili i Ana i Vu~i} i bolidi

^etvrtak 10. decembar 2020. 3^etvrtak 22. septembarIZME\U DVA VIKENDA

Stoga se u ~etvrtoj ta~ki precizira da „Srbija za sada, umesto priznawa, mora da prihvati realnost Kosova kao posebnu politi~ku i pravnu realnost”.

Toliko i vi, makijavelisti, veberov ci i bezli~nosti treba da znate.

Ovu ta~ku, na konferenciji u Beo gradu, javno je izneo i predsednik Vu~i} kada je izjavio: „oni insistiraju da tamo (tj. na Kosovu) postoji realnost koju kao takvu moramo da prihvatimo“.

Da proklizavaju u krivinama, kako im se }efne.

„Jasno je da do objavqivawa nije do{lo sa srpske strane. Da li su objavi li Albanci ili neko drugi, zato {to mu to odgovara koriste}i medije, potpuno mi je svejedno. Da li je to sasvim ta~no ili nije, ja ne mogu svakog detaqa da se setim, ali znam {ta su bile ne~ije ide je“, kazao je Vu~i}.

Nakon obja{wewa ovih ta~aka, doku ment poja{wava poziciju EU u celini i dràva pojedina~no u odnosu na status Kosova.„Nakon drugog sporazuma o normaliza ciji odnosa, pet nepriznaju}ih zemaqa u EU pridruì}e se ostalim 22 zemqe EU i priznati Kosovo. Ovo jedinstvo omogu}ava Briselu da tretira ~lanstvo {est dràva Zapadnog Balkana kao jedan blok“, navodi se u dokumentu.

tike: prihvatawe nezavisnosti Kosova nasuprot priznavawu nezavisnosti Ko sova“.Tako|e je obja{weno {ta zna~i pri hvatawe nezavisnosti, podeqeno u tri ta~ke.„Fakti~ki gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odno se, omogu}avaju}i bilateralno kretawe qudi i robe“, kaè se u prvoj ta~ki. „Ova normalizacija treba da se odra zi i na region. Drugim re~ima, poveza nost, socio-ekonomski razvoj, dobrosu sedstvo i digitalni podaci, Zajedni~ko regionalno trì{te koje promovi{e Sa vet za regionalnu saradwu, zasnovano na ~etiri slobode EU i koje vodi region ka jedinstvenom zajedni~kom trì{tu EU“, kaè druga ta~ka.

Aleksandar Vu~i} je ~esto poku{avao upravo to. Da zadovoqi i istinu i la`. No tako ne biva. Ideologija kompromisa vodi ka Kosovskoporazu.opredjeqewe i Evroprajd zahtijevaju umnost i stalo`enost, ali ne i la`.Jer Srbi gube svaki put kada prigle la`.Godine 1918. smo pomije{ali istinu Solunca sa la`ju fledvebela i tra gi~no platili cijenu.

Zato: danas, kada se vlast Srbije od vojila od Srbije, kada je kordon policije upotrebqen da slomi ki~mu Srbije, kada je sve nama Sveto popquvano u tangu spregnute la`i i simboli~kog patrio

Obi~no nije naro~ito novinarski oprav dano da se nekoliko dana kasnije pi{e o onome {to je bilo u subotu, ali ovo je bila subota sa produ`enim trajawem. I ne samo da traje i danas, ve} }e weni odjeci trajati i trajati, sve do neke nove subote ili nekog crnog petka, ali ne onog koji je praznik kon zumerizma, ve} onog kada }e nam prodavati neke druge {arene la`e ili testise pod etiketom bubrega.

Dokumentregiona.se

Kako onda Srbija - na{a Istina - da `ivi u sprezi sa la`ju?

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je da je dobio predlog re{ewa oko normalizacije odnosa Beograda i Pri{tine, koji je prethodno objavio Albanian post. Naveo je da je taj pred log odbio, a evo {ta to pi{e u nacrtu re{ewa zbog kojeg predsednika prema wegovim re~ima "boli glava".

[ta to pi{e u papiru o Kosovu od koga Vu~i}a boli glava

tizma, jedino jasno jeste to da vlast Sr bije nije Srbija nego wena kolonijalna uprava dostojna prezrewa.

je to, zato {to sam oti{ao sa obezbe|enim rad nim mestom i tamo imam prija teqe. Verujte da to ipak nekada nije dovoqno da bi bio sre}an kao {to sam sada. Ose}ao sam se izolovano i lo{e - ka`e Nikola iz

Wena }erka preko Vibera odr`ava kontakt sa drugarica ma iz Srbije. Jedno ve~e bilo je posebno potresno, rasplakale su se obe:-Drugarice su se okupile i na video pozivu uputile su joj za grqaje i rekle da idu u {etwu. Pogodilo ju je {to nije sa wima, a ni posle godinu dana nije stekla blisku drugaricu u novoj {koli. Rekla mi je: "I kod ku}e je nekada tako, ali sam znala da }u ih vi deti sutradan. Sada Viber vi{e nije isti kao kada smo ku}i". I ja sam shvatila da sam poruke u Sr biji slala radi dogovora, a sada su mi one sve kada su u pitawu neki qudi. I to je tu`no. Ne mo`e poruka da zameni zagrqaj. M. T.

 Onima koji su sve dobili na tacni prineli smo svoje `ivo te kao na poslu`avniku...

 Samopouzdawe i znawe ne idu zajedno. Mora{ jako malo da zna{ da bi mislio da sve zna{.

"Budi jaka. Znam. I ja sam u tu|ini"."Razumem

nam se ve}ina poznani ka koji su napustili Srbiju u po trazi za boqim ìvotom sme{i sa dru{tvenih mreì, verujemo da su dobro postupili i da je wi hov ìvot zaista boqi, malo je onih koji }e na ovaj na~in otvo riti du{u i priznati da su ipak sami i ~esto tu`ni.

Neki su i pored dobre zarade i boqeg `ivota, bar u onom fi nansijskom smislu, tako, ipak od lu~ili da se vrate. Svoju pri~e i razlog povratka iz Nema~ke podelio je Suboti~anin koji "nije mogao vi{e biti sam u ~etiri zida".-Istina

 Umesto {to spaqujete kwige, boqe spaqujte pisce. Jeftinije je i daje dugoro~nije rezultate.

 Na{i gra|ani treba da znaju da svuda u Evropi vladaju nesta{ice, a da smo mi i tu korak ispred wih!

- Preti nesta{ica rakije.Popu{taj!

Petar

stranstvu.sre}uoku{avamuino^udno

te. Moramo biti jake za sve, da sam ti bli`e zagrlila bihIte..."dok

Nikola

„Lewivci nisu samo oni koji ne rade, ve} i oni koji mogu da rade boqe“ poslovice

"Ako ne znate kako, promatrajte pojave prirode, ona }e vam dati jasne odgovore i inspiraciju"

Bra~ni par u blizini Minhena nema mnogo vremena koje mogu pro vesti zajedno, a i kada su slobod ni ose}aju se umorno.

Tesla

Petrovi} Wego{

je. Zato sam se vratio i za sada ne planiram da ponovo

- Suprug me zagrli i ka`e da bi mogli da iza|emo na ve~eru samo nas dvoje, ali da nam je mo` da pametnije da se odmorimo. To se za godinu dana dogodilo vi{e puta i ne zameram mu. Iscrpqe ni smo. Tada bi najvi{e volela, osim wega, da mogu da pozovem kumu na kafu. Xabe se nasme{im ovde kom{inici i javim qubazno, ~ak sam jednu pitala za savet. Re kla je da ne brinem za ve{ i {ti paqke u prostoriji gde nam stoje svima ve{ ma{ine jer ovde niko od stanara ne krade i zatvorila je vrata. Donekle je i razumem, ali nisam navikla na takvu hlad no}u - ka`e Suzana.

"]ud je ènska smije{na rabota! Ne zna èna ko je kakve vjere; stotinu }e promijenit vjerah da u~ini {to joj srce ùdi"

Subotice.Nikolini

„Sre}a je kao ptica u kavezu: kad je jednom pusti{, vi{e je ne}e{ uhvatiti" „Vreme je tu dovoqno dugo za one koji su spremni da ga iskoriste“

 Ro|en je kao rodoqub, ali ga je krenulo tek kada je postao srebroqub...

 Najmawe lo{e re{ewe za nas je najboqe mogu}e re{ewe.

i Velibor su se u Sr biju vratili posle vi{e od 20 godina u inostranstvu: Verujte mi, osim jedne muke sve drugo je u SrbijiOvimboqe!tvitom, potpuno svesna situacije u kojoj se nalazi, pokre nula je i druge qude da poka`u empatiju i upute joj lepe `eqe.

problemi su po~eli kada se pokazalo da mu posao ne odgovora, a dokumentacija koju je imao nije mogla da mu obezbedi boqe radno mesto.

Ne kaje se {to se vratio i ve ruje da bi ~ak i da je imao posao kakav je èleo duè od pet godi na ne bi mogao da bude u drugoj dràvi.-Navikao sam da ìvim pu nim plu}ima, a tamo se ne moè tako ìveti. âk ni domicijalno stanovni{tvo ne ìvi tako, a ka moli stranci. Svi su zatvoreni. Stranci su naravno dobrodo{li, ali svi u dubini du{e znamo da nismo. Na kraju ih pro~ita{ - za kqu~io je Me|utim,Nikola.me|u "odbeglima" u boqi ìvot je i jedna tro~lana porodica ~iji se ~lanovi "iako ne dolaze u prazan stan ~esto ose}aju upravo kao da su sami na svetu".-Suprug i ja smo se zaposlili, }erka ide u {kolu i ima sportske aktivnosti posle ~asova. Sre}ni smo {to smo na{li lepu ku}u u seoskom okruèwu. Oko sat vremena putujemo na posao {to nije puno, ali kada stignem ku-

 - Na koliko stepeni se pere morati-biografija?Va{a}e,bogami,naiskuvavawe...

"Do|e{ u prazan stan. Sa~e ka te ti{ina. U tu|ini si. Me|u brojnim qudima, a sam. Umoran da bi spremio hranu. Radi{, spa va{ i ponekad jede{. I fali ti zagrqaj. Neko da pita kako si. I najlak{e bi bilo plakati. Ali ne. Mazge stisnu zube i osmehnu se. Sutra je novi dan za borbu".

 - Gospodaru, preti nesta{ica mleka. - Zate`i!

 Prime}eno je da se pojedinci u liftu voze sami, umesto da u ovo vreme energetske krize sa~ekaju jo{ sedam osoba i iskoriste pun kapacitet tog prevoznog sredstva.

 Sve sre}ne zemqe li~e jedna na drugu, a sve nesre}ne li~e na na{u.

 Kratak izve{taj o stawu nacije: jedni se i{~u|avaju, drugi se zgra`avaju.

}i naj~e{}e suprug ve} drema zbog umora, a }erka jo{ nije stigla. ^esto sednem sama za sto i zapla~em. Gledam oko sebe i pitam se za {to smo morali oti}i daleko od porodice i prijateqa. Nedostaje mi ~ak i kom{inica koju nisam podnosila - ka`e Suzana S.

4 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. SRPSKA POSLA @IVETI U SRBIJI

su Srbiju u potrazi za boqim `ivotom, ali o ovome stan,"Do|e{razmi{qali:nisuuprazansa~ekateti{ina" NE MO@E VIBER DA ZAMENI ZAGRQAJ NA[A [TAFETA

Ovako u nekoliko re~enica izgleda borba sa samim sobom ne koga ko je oti{ao preko u potrazi za boqim `ivotom. U onom delu dana izme|u posla i sna kada ti "sve fali". A na ovo niko ne ra~una dok jo{ u Srbiji kalku li{e koliko bi tamo preko boqe `iveo, koliko je ve}a plata i si stem funkcioni{e, sve dok preko i neDu{icaode.

- Kada bih oti{ao sam u stan, me|u ~etiri zida, bacao sam po gled u nazad, pitao se {ta sam po stigao, a stalno mi je u glavi bilo da sam sam. Dani su prolazili tako i to me je dovelo do letargi je, a onda je sve po~elo da me vu~e nazad. Sasekao sam sve i vratio se - ka`e Suboti~anin.

Napustili

 Radi}emo sve da narod ne primeti da ne radimo ni{ta...

Narodne

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA

BERLIN I PARIZ ZAOBILAZE EU?

ULOZI SE PODI@U

^etvrtak 10. decembar 2020. 5^etvrtak 22. septembarTEMA NEDEQE

Jesu li zvani~nici Francuske i Ne ma~ke ocenili da Laj~ak ne radi svoj po sao kako treba? Ili su procenili da nema autoritet? Ili je slab, nema snage da ponese armaturu? Ako ne radi svoj posao kako treba, onda neka odgovara organu koji ga je imenovao. Ako nema autoritet, to se re{ava definisawem novog mandata sa jasnim smernicama. Ako je nemo}an, neka imenuju nekog sna`nijeg.

[TA MO@E BEOGRAD?

Ova dva ilustrativna primera sluè da pokaù kako se ulozi u globalnoj igri neprestano pove}avaju, otuda i prethodna konstatacija o oruànim sukobqavawima koja }e tek uslediti i novim lomovima koji se ne mogu ni pretpostaviti. Najglupqe je u takvim okolnostima unapred zauzima ti „bezalternativni stav“. Evo, Francuzi i Nemci su ba{ to uradili, pa dokle su stigli. Ve}a im je trenutna pretwa unu tra{wa destabilizacija, nego razvoj situ acije u NaivnoUkrajini.deluje da }e se polomqe no armaturom povezati. Jo{ naivnije je obrazloèwe da }e se tako novi sukobi spre~iti. Zato {to su, upravo prethodni posrednici, izaslanici i putuju}i trgovci uporno govorili pravdaju}i svoje predloge kako se to ~ini u ciqu spre~avawa novih sukoba. I? Opet se govori o novim sukobi ma! âk i ~e{}e nego ranije. Ako Laj~ak, za jedno sa Bonom i Pletnerom èli da diè ulog i na Balkanu, kao {to je to kolektiv ni Zapad ~inio u Ukrajini, onda }e i cena mira postati vi{a od cene rata. Onda, na posletku, drugog ishoda od sukobqavawa ne}e

Me|utim, problem sa ovakvom kon strukcijom je u tome {to armatura ne po ma`e. Dosada{wi pristup SAD i EU na pravio je klizi{te kako na Balkanu, tako i u svetskoj politici. Ne mo`e se ni{ta zidati na klizi{tu, pa ni nezavisnost takozvane Republike Kosovo. Temeqi wihovog projekta su odavno pukli, pri tome – plitko su i iskopani kada se sa tim po~iwalo, a sa eskalacijom Ukrajine kli zi{te se Dakle,aktiviralo...izvani~no – svet je multipo laran, Va{ington drugima priznaje ta kav status, a pravila i principi ostaju, gde su nesuglasice koje naru{avaju stra

Samo,biti.nepredvidqivost takvog ishoda upozorava da mogu nastupiti nesagledive posledice, ne samo za srpsko – albanske odnose ili regionalnu bezbednost, ve} i {ire, za Evropu u celini.

Boqe im je da Balkan ostave na miru. U protivnom, ovo sve mo`e na r|avo iza}i. Ne zbog tvrdoglavih Srba, ve} wihove gluposti i brzopletosti. R. N.

Klizi{te je aktivirano, samo od sebe ne}e se zaustaviti. Ne mogu tu pomo}i ni promene posredni~kog formata, ni arma ture, ni pri~e o presudnim momentima i gvozdenoj zavesi, ni pretwe sukobima. Ima jedna izreka me|u {umadijskim seqacima: do{lo vreme da se ni{ta ne po~iwe! Jer, ako se po~ne, mo`e na r|avo iza}i. Boqe im je da ni{ta ne rade i tako sa~uvaju ma kar i prividnu stabilnost. Neka ne donose ni armaturu, treba}e im u Briselu.

Oni }e redom pristupati forumima i inicijativama, Beograd }e }utati, u situ acijama kada se druga~ije ne bude moglo Beograd }e i podr`avati Pri{tinu na putu legitimizacije samostalnog statusa u me|unarodnim odnosima. Posebno bolno u ovom trenutku jeste {to }e to vezivawe zna~iti i potpunu primenu „Kurtijeve strategije reciprociteta“.

Svakojaki posrednici, izaslanici i putuju}i trgovci pohodili su Balkan prethodnih decenija. Odgovorni ili neo zbiqni, donosiv{i interesantne ili sme hotresne predloge, nudili su mostove za saradwu u regionu, zgrade sa vi{e stanova za mir u kom{iluku, ure|ewe evropskog dvori{ta ili izgradwu auto – puteva ka brzoj

ralnih odnosa, ali sve ostalo {to se ti~e osiguravawa ravnopravnosti dve suprot stavqene strane mora se realizovati. Ukqu~uju}i i u~lawewa Pri{tine u sve me|unarodne organizacije, gde je to mogu}e bez formalnog ~lanstva u UN.

EU je na tu funkciju imenovala Miro slava Laj~aka. Slova~ki diplomata je, Bogu hvala `iv i zdrav, a nije ni smewen, ~ak je po wegovim izjavama uo~qivo da ne o~ekuje bilo kakvu smenu. Laj~ak je tu i po svemu sude}i - bi}e tu. ^emu onda jo{ dva spoqnopoliti~ka savetnika uz wega?

Ali,evroperspektivi.armaturudosada niko nije po miwao. Sa }uprija, vi{espratnica, ra sko{nih ba{ta i saobra}ajnica spali smo na –[taarmaturu!godda su ovom ponudom za re{a vawe kosovskog pitawa `eleli da ka`u predstavnici nove trojne komisije, na simboli~kom nivou to je katastrofalno. U svakom pogledu.

te{ku stabilnost – o tome se razgovara i dogovara. Ako Kosovo naru{ava stra te{ku stabilnost, re{ava}e ga velike sile koje tvore multipolarni poredak. SAD su odbile sporazum, tako poru~ile da u postoje}em sistemu oni defini{u pravila i odre|uju principe. Oni ostaju na stanovi{tu da nema multipolarnosti, brane stari poredak za koji veruju da i daqe traje i svoju dominantnu ulogu u wemu. Zbog toga, nakon eskalacije Ukra jinske krize, uz oru`ana sukobqavawa u drugim delovima sveta koja }e uslediti, ne}e se uspostavqati samo novi globalni poredak, ve} i novi sistem, sa novim pra vilima i Pokojniprincipima.Vladimir @irinovski je od lu~no poru~io: „Zelenski je posledwi predsednik Ukrajine. Drugih predsednika ne}e biti, zato {to Ukrajine ne}e biti. NATO provocira veliki konflikt, iako sam ne}e ratovati.“ @irinovskom se moglo prigovarati sva{ta, ali da je lo{e infor misan – to nikako nije moglo. [ta ako we gove re~i postanu stvarnost za par godina? [ta ako se Zapad stavqen pred svr{en ~in jednostavno saglasi sa tim!? Novi sistem, nova pravila, novi principi.

Ili se mo`da radi o tome da Fran cuska i Nema~ka sada èle da zaobi|u i strukture EU, ukqu~uju}i se u proces sa mostalno i vr{e}i pritisak na Beograd uz podr{ku SAD. Oni kaù i Turske, mada je predsednik Erdogan boravio u Beogra du svega dan pre Laj~aka i ostalih u wegovoj ekipi, te je bilo prilike da svoje vi|ewe prenese direk tno. Za{to bi to u wegovo ime ~inili Bon i Pletner!? Elem, malo je {to su uporno zaobi laène UN, sada treba za obilaziti i EU. Verovat no zbog pet ~lanica koje nisu priznale jednostrano progla{enu nezavisnost kosovsko – metohijskih Albanaca.Zatim, tu je i armatura koju su doneli. Vaqda kao sredstvo za uvezivawe Be ograda i Pri{tine, najvero vatnije na na~in kako je to jo{ ranije opisao Frenk Vizner. Ne mora biti uspostavqawa bilate

[ta je ostalo kao pregovara~ko sred stvo u rukama Beograda? Sa ~im se moè stvarati kontrateà? Kako se moè zau staviti sprovo|ewe strategije recipro citeta? Zajednica srpskih op{tina samo je smokvin list, tema za jadikovawe na beskrajnim konferencijama za {tampu i ni{ta vi{e od toga. Naàlost, ali pozi cija je takva, za srpske interese nevesela i neudobna.Logi~no, Zapadu se ùri, oni koriste situaciju kako bi poku{ali da „zavr{e posao“, sada i zaobilaze}i EU i zloupo trebqavaju}i temu Ukrajine kao novu ar gumentaciju. Otuda i pri~a o armaturi.

Klizi{te na Kosovu je krenulo – mo`e li „nova armatura“ da sunovratzaustaviuhaos

^EMU NOVI POSREDNICI

Najpre, javqa se nedoumica oko razlo ga za uspostavqawe novog posredni~kog formata. Ko su Emanuel Bon i Jens Plet ner? Ne u kontekstu wihovih biografija i aktuelnih pozicija, ve} u kontekstu man data za posredovawe.

Ili, recimo, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ukraji ne Aleksij Danilov ka`e da kijevske vlasti „vi{e ne}e biti zadovoqne ruskom predajom Donbasa i Kri ma“, ve} }e „zajedno sa zapadnim saveznicima tra`iti potpunu preda ju i

onihodgovorzacijuvawedrazumevazavesi“narativaRuskedemilitarizacijuFederacije.“Daliprihvataweo„gvozdenojautomatskipoi„opredeqizademilitariRusije“!?Kakav}eMoskvebitiprotivkojiutomebuduu~estvo

Tamo se ni{ta ne de{ava slu~ajno. Ako je plan pro mewen odjednom se ukaè razlog, prostor i vreme i de lawa na{a dobijaju druga~iji smisao. Sve je ispuweno smi slom i samo ga treba otkri vati.Sveta Gora ~uva sva vre mena kroz koja ìvi. Nova nisu poru{ila stara. Duh vizantijskog carstva u woj je jo{ uvek prisutan. Moderno vreme donelo je vi{e komfo ra. Ponekad poèlim da se vrati ono iskustvo gvozde nih kreveta, petrolejki, pe}i na drva i hladnih ~esmi.

kom devedesetih zamenila je novaOtacgeneracija.Mihailo, svakome se obra}ao „diko“, pa je tako i stekao nadimak. Budu}i monah od najranije mlado sti, zadr`ao je de~iju meko}u srca. Za moje nemire imao je samo jedan savet: „Mora se smirava{“.OtacVasilije bio je mo nah od akcije, neumoran, svu da prisutan, spavao je samo na trenutke, uzimao na sebe mnoga poslu{awa. Danono}no je bio u komunikaciji kako sa poklonicima tako i sa svakim koji je od wega tra`io duhovni razgovor.

Odlazak u kosturnicu ne kada me je pla{io, a sada me smiruje. Prilazak mo{tima svetaca nekada mi je stva rao nelagodu, a sada radost i utehu. Hilandarsko brat stvo koje sam upoznao po~et

Kada sam prvi put po{ao u Hilandar, preno}io sam, u wegovom predvorju, na meto hu Kakovo pokraj Jerisosa. Tom prilikom upoznao sam trojicu hilandarskih mona ha, oca Mitrofana, oca Pa vla i oca Justina. Danas su wihove lobawe u hilandar skoj kosturnici me|u stoti nama drugih minulih monaha.

Iguman Metodije odao priznawe Vuk~evi}u: Srebrewak svetog kraqa Milutina u pravim rukama

U Hilandaru me je pri likom tog tristotog ulaska sa~ekalo prijatno izne na|ewe. Mladi monah, otac Petar, saop{tio mi je da je iguman ne{to pripremio povodom mog jubileja i da slede}eg jutra posle trpeze do|em u gostoprimnicu u ve likom konaku.

Sa suprugom Ivanom ima sina Nikolu, svoj humanitarni rad dr`i daleko od o~iju javno sti. N. R. Novi ~ovekprviEvrolige

Poseban je Bodiroga jo{ po mnogo ~emu. Ra dio je {to u klubu, {to u reprezentaciji sa ~etiri vrhunska trenera, Bogdanom Tawevi}em, @eqkom Obradovi}em, Du{anom Ivkovi}em i Svetislavom Pe{i}em, a imao je i tu privilegiju, koja mu u po~etku verovatno nije tako izgledala – da ga otkrije jo{ jedna legen da jugoslovenske ko{arke, Kre{imir ]osi}.

Goran je zasigurno najboqi poznavalac istorije i `ivo ta monaha Svete Gore koji ne `ivi na Svetoj Gori.

Otac Kirilo, nizak ra stom a visok duhom. Ispove dao je na hiqade i hiqade poklonika. Mnoge je uveo u svetu tajnu ispovesti. Isto vremeno strog, duhovit i pun qubavi.Otac Agaton se dr`ao do stojenstveno i strogo. Pri su sretu je ulivao po{tovawe. Ranije sam tako zami{qao drevne monahe iz vremena svetog Save i Simeona.

Ali isti taj ~ovek iz „olimpijskog sela Kle ka“ verovatno je bio i jedini mogu}i kandidat koji je igrao za ~ek ~etiri kluba iz Evrolige (Olimpija, Real, Panatinaikos i Barselona) a sa dva od wih osvojio tri titule {ampiona. S druge strane, on je i najtrofejniji u FIBA takmi~ewima, dva puta je sa reprezentacijom

Danas svakodnevno pri sti`e mno{tvo poklonika. Nekada je to bio tek po koji. Tada, u vremenu bez elek tronskih komunikacija, Hi landarci bi nas uvek pitali: „Kako nam je Srbijica“?

Poznato je svima da Evroliga i FIBA vode skoro decenijski rat do istrebqewa (igra~a), a Bodiroga je u FIBA bio visoki funkcioner, ~lan Izvr{nog komiteta za takmi~ewe i Borda, {to bi u nekim drugim okolnostima bio nepremostivi problem, ali...

Kad je imao 17 godina na kampu u Puli je ubedio wegovu porodicu da dozvoli Dejanu da pre|e u Zadar. Bio je navija~ Partizana, o~e kivalo se tad da pre|e u tabor „crno-belih“, ali se kockice nisu poklopile. Zbog rata je oti{ao u Trst, kasnije u Milano, i karijera iz snova je posle i{la kao po loju.

KO JE GORAN VUK^EVI]?

Mo`da je ba{ zato on pravi ~ovek za ko na~no iznala`ewe kompromisa „dva sveta“ u ratu u kome gube samo ko{arka i ko{arka{i.

R. N.

Bodi Bond, Bog, Beli Mexik – nadimci su koji po sebi i za sebe dovoqno govore o nekome kome su Najboqinadenuti.evropski ko{arka{ koji nije igrao u NBA, i to zato {to nije `eleo, rekli su za wega Amerikanci, koji su i kaoautori onog tre}eg pomenutog „nika“, a suve ~iwenice ni najmawe „neopevane“ govore da je najtrofejniji evropski ko{arka{. Dejan Bodiroga.

Bodiroga je jo{ kao tinejxer oti{ao u Mi lano, i od tada do danas je uvek ostavqao isti utisak: odmeren, stabilan, lepo vaspitan, ne posredan.Naparketu su ga tako|e krasile te osobine, ali je neponovqiv bio po ko{arka{koj inteli genciji, stabilnosti i pouzdanosti.

Mnogo toga „tehni~ki gledano“ kod wega nije bilo „idealno“. Te visok dribling ({ta }e neko od 204), te nizak izba~aj sa parketa, ali sve to zajedno funkcionisalo je perfektno. I Evroliga to sigurno o~ekuje od wega.

Na wihovim ~elima zapisa na su imena. Obi~aj je da se posle nekog vremena grob otkopa a kosti operu u vinu i okade tamjanom. Da nije tako ~itava Sveta Gora bila bi jedno ogromno grobqe.

Bio je Hilandarski vodi~ \okovi}ima: Goran je u obilasku manastira sa jednim od najboqih tenisera sveta

Goran je Hilandaruna bio 300 puta i ka`e: Svaki dodir sa Svetom gorom iscequje, tamo se ni{ta ne de{ava slu~ajno

6 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. INTERVJU NEDEQE  LI^NOST U @I@I

GORAN VUK^EVI] filmski, TV i pozori{ni re`iser

Jugoslavije bio svetski prvak (1998. i 2002) i ~ak tri puta evropski (1995, 1997. i 2001), uz jedno olimpijsko srebro i evropsku bronzu.

U salonu manastira igu man mi je u~ino veliku ~ast. Uru~en mi je ktitorski sre brwak svetog kraqa Milu tina. Na wegov predlog i po odluci saveta staraca. Bio sam ganut. To mi je bila po tvrda da ih uprkos mnogih isku{ewa nisam izneverio. Na maloj sve~anosti mi je uru~eno@estokpriznawe.tempoìvota do pustio mi je kratke boravke u manastiru. Nekada je to bilo samo na dva sata, naj~e{}e na dan dva. Neko bi rekao premalo. Oni koji su tamo odlazili znaju da sam dodir sa tlom Atosa u trenutku is cequje.Ve} pri prvom odlasku postaje jasno da vreme tamo druga~ije proti~e. Sveta Gora je kao izvor na koji uvek èli{ da se vrati{ kao na mesto isceqewa. Ve} tri de cenije posmatram svetogor ske monahe i prime}ujem da ~ak i lica nepravilnih crta zra~e nekom specifi~nom lepotom. Na~in ìvota koji vode uo~ava se i na fi zi~kom izgledu koji prija posmatra~u. Atos je jo{ uvek dom qudi kakve ne moète svuda sresti. To su neobi~ni qudi, stado Boìje.

Otac Simeon bio je na naj te`em poslu{awu u karejskoj tipikarnici, Savinoj posni ci. Svakoga dana ~itao je psaltir i ~etvorojevan|eqe. Zra~io je skromno{}u i jed nostavno{}u. Postigao je prostotu do koje se dolazi predanim podvigom.

Pre par nedeqa po{ao sam na Svetu Goru tristoti put. To moje putovawe traje, evo ve}, 32. godine. Po~elo je u oktobru 1990. kada sam se u potpunom ushi}ewu Svetom atonskom gorom pomolio da do|em jo{ stotinu puta, da tamo putujem ~itavog `ivota.

Goran Vuk~evi} je filmski, TV i pozori{ni reìser koji je svoj ìvot, slobodno se moè re}i, posvetio veri i duhovnosti.Otomenajboqe govori ~iwenica da je ~ak 300 puta (!!!) bio na Svetoj Gori, da je autor i reìser ~uvenog “Bukvara pravoslavqa”, te bezbroj reportaà o srpskim, gr~kim i ruskim svetiwama i intervjua sa najsvetijim qudima novi je srpske istorije, kao i monografije manastira Hilandar.

Poznato je svima da Evroliga i FIBA vode skoro decenijski rat do istrebqewa (igra~a), a Bodiroga je u FIBA bio visoki funkcioner, ~lan Izvr{nog komiteta za takmi~ewe i Bor da, {to bi u nekim drugim okolnostima bio ne premostivi problem.

Kada je pre nekoliko dana izabran za pred sednika Evrolige, bio je to jo{ jedan „specija litet“ kad je on u pitawu.

DEJAN BODIROGA:

Retka prilika: Goran je video sneg na Hilandaru

Manastir u Ilajnu uz blagoslov igumana Teodora organizuje turnir u bo}awu za 2022. Manastirgodinu.Sv.Save, 414 Mount Mercer Rd, Elaine VIC 3334.

Slu`ba je okon~ana uklawawem krune, kugle i `ezla, simbola vlasti i uprave monarhije, koji su postavqeni na oltar.

Evropa „ne mora da brine” dok je Aleksandra Luka{enka, koji je, odlu~iv{i da ne stoji po strani i pusti Evropu da umre od hladno}e, zasukao rukave i sa biznisme nom Sergejom Teterinom na seo skom imawu prionuo na cepawe drva.„Hajde, drugar. Pomozimo na{oj bra}i, a oni }e nam mo`da pruì ti ruku i uzvratiti pomo} jednog dana. Moramo obezbediti da po qskom predsedniku i premijeru bude toplo. Mo`da }e se tada pribrati na{e kom{ije.” Ova po drugqiva poruka u videu koji je na dru{tvenim mreàma objavio beloruski predsednik mo`da bi i nasmejala Evropqane pre neko liko meseci, kada su se jo{ najave o merama {tedwe doìvqava le groteskno. Sada nikome nije sme{an ni Luka{enkov ske~, ni mere koje {irom Evrope kaù: „Iskqu~ite svetla, izvadite puwa~e iz uti~nica, promeni te sijalice, kupajte se hladnom vodom.” Svestan toga, nema~ki kancelar Olaf [olc poru~uje da niko ne}e biti prepu{ten sam sebi, prevashodno zahvaquju}i merama koje }e produìti ìvot ni vek dve nuklearne elektrane i paketu pomo}i gra|anima. Ali Nemci su zabrinuti dok gledaju svoje ra~une i uga{enu uli~nu rasvetu. Cena pretplate za po tro{wu gasa za grejawe i toplu vodu, koju pritom moraju sada da {tede, pre osam meseci bila je 100 evra. Povi{ena je na 180 pre dva meseca, a sada na 300 evra svakog meseca tokom godine. Hod nici i hale u javnim zgradama vi{e ne}e biti zagrevani, a pro storije maksimalno mogu biti za grejane do 19 stepeni i niè ako se u wima obavqaju fizi~ki po slovi. Bi}e iskqu~eni bojleri za umivaonike. Estetsko osvetqewe spomenika i zgrada, poput muzeja i zgrada gradske skup{tine, sada je pro{lost. Svetle}e reklame i one u izlozima prodavnica bi}e iskqu~ene od 22 ~asa do {est sati ujutro. Izuzetak su samo ako

Turnir se odr`ava 2. oktobra.

su neophodne zbog bezbednosti u saobra}aju, recimo na autobuskim stanicama. Predvi|ena je i oba vezna kontrola sistema grejawa jednom godi{we, {to zna~i da sistemi koji tro{e previ{e gasa moraju biti zameweni.

Prijava ekipa do 09.30 ujutru 2. oktobra.

Lord komornik, najvi{i slu` benik kraqevske ku}e, razbio je ceremonijalno svoj slu`beni {tap, ~ime je ozna~en kraj wego ve slu`be suverenu i postavio ga na kov~eg pre nego je polako spu{ten u kraqevsku grobnicu.

hija drugih zemaqa, dr`avnika, me|u kojima je i predsednik SAD Xo Uo~iBajden.same sahrane u kapeli Svetog \or|a u Vindzoru okupilo se 800 gostiju na misi zadu{nici.

Kraqica je sahrawena nakon privatne ceremonije u Vindzoru, saop{tila je kraqevska porodi

od Edinburga, u Memorijalnoj ka peli kraqa Xorxa VI".

TURNIR U BO]AWU 2022

Sli~ne mere primewuju se {irom EU dok politi~ari na rod ohrabruju ponavqaju}i da Kremq èli da ih uceni i osla bi i da oni ne mogu da gledaju kako u Ukrajini ginu qudi jer je to rat i protiv zapadnog mo dela ìvqewa. Da vi{e nema povratka jer Rusija nije pouzdan partner, poru~uje i austrijska mi nistarka energetike i ìvotne sredine Leonor Gevesler, dok u uvijenoj formi poru~uje gra|ani ma da se kupaju hladnom vodom i nose debele ~arape. Ona je pred stavila kampawu {tedwe „Misija 11”, koja predvi|a „malu” promenu pona{awa kako bi svako doma}instvo u{tedelo 11 odsto ener gije. Austrijanci, recimo, ne bi trebalo vi{e da se kupaju u ka dama, ve} da se tu{iraju hladnom vodom ili „brzo” toplom. [to se javnih ustanova ti~e, u kojima se osvetqewe gasi od 22 ~asa, gre jawe }e zimi biti ograni~eno na 19 stepeni, sa izuzetkom {kola, vrti}a, bolnica i stara~kih do mova. Vlada preporu~uje voza~i ma da auto-putevima ne voze brè od 100 kilometara na ~as ili jo{ boqe, da koriste javni prevoz i bicikl. Daqe se savetuje gra|a

Svi su dobrodo{li!!!

Dolaze nam gosti iz Kanbere, Sidneja, Brizbejna, Melburna i ostalih mesta.

PUTIN PRETI UKRAJINI: Rat bi mogao da postane ozbiqniji!

ca.

Moskva nigde ne `uri u Ukrajini, re kao je, a weni ciqevi su nepromeweni.

Rusija je, u odgovor na kontraofanzivu, ga|ala ukrajinsku in frastrukturu, ukqu~uju}i jednu branu – a Putin je rekao da bi takvi napadi mogli da se pove}aju.

^etvrtak 10. decembar 2020. 7^etvrtak 22. septembarPLANETA

U ~ast vojvode Mom~ila \uji}a

U saop{tewu se navodi da je sahrawena "zajedno sa vojvodom

Ceremoniji sahrane prisu stvovala je wena u`a porodica,. Stotine hiqada qudi ispra tilo je kov~eg kraqice Eliza bete Druge ulicama Londona. Ranije se unutar Vestminster ske opatije okupilo 2.000 qudi, ukqu~uju}i 500 predsednika, premijera, predstavnika monar

SAHRAWENA KRAQICA ELIZABETA DRUGA: Ceremoniji prisustvovala wena u`a porodica

“Vlasti u Kijevu su objavile da su pokrenule i da sprovode aktivnu kontraofanzivu. Pa, vide}emo kako }e se ona razvijati, i kako }e da se zavr{i”, rekao je Putin uz osmeh.

Bio je to wegov prvi komentar o ozbiqnim gubicima koje su wegove snage pretprele u ukrajinskom regionu Harkov pro{le nedeqe, koji su izazvali neoubi~ajeno jake, javno izre~ene kri tike od strane ruskih vojnih komentatora.

Evropa kupuje sve}e i u~i da cepabezspomenika,stepenimaksimalnihzagrevaneJavnedrvaustanovebi}edo19i,poputosta}eno}nerasvete

Predsednik Vladimir Putin uz osmeh je umawio zna~aj muwevite ukra jinske kontraofanzi ve, ali je upozorio da }e Rusija odgovo riti ve}om snagom ukoliko weni voj nici budu izlo`e ni dodatnom priti sku.Putin je invaziju opisao kao neophodan korak da se, kako navodi, spre~i “zapadna zavera” o raspadu Rusije.

Me|utim, Rusija trenutno dr`i oko petine ukupne teritori je Ukrajine, ukqu~uju}i ve}i deo ju`nih pokrajina Zaporo`je i Herson, kao i Krim, koji je prisvojila 2014. godine i smatra ga svojim delom.

nima da se organizuju u kom{i luku i voze zajedno u jednom reklama.elektri~nomlicedagrejnuradkomkojeautomobilu.Teraserestoranaikafi-}azimitrebadaukinugrejalicesekoristezbogpu{a~aitopandemijevirusakoronazaboravkanaotvorenom.Italijaplaniradaskratisezonukojabipo~iwalasedamdanakasnijeizavr{avalasesedamdanaranije,atokomdanatraja}esatkra}e.Temperatureuprostorijamabi}ezadvastepenani`e.Predvi|enojeiskqu~ewejavnerasvete.Firmebitrebalopostavefluorescentnesijaiprimenenovetehnologijekojepoboq{avajuenergetskeperformanse.Kaznezaonekojikr{emerebi}eido3.000evra.Francuska,kojajeune{toboqojpozicijikadajere~osnabdevawuenergijom,neo~ekujedatokomzimedo|edopotpunogiskqu~ewastruje,alira~unanaograni~ewa,ta~nijepovremenaprinudnaiskqu~ewauvremenajve}epotro{we.Odpono}ijezabrawenaupotrebasvetle}ihKaznenupolitikuzaonekojinebudupo{tovalimere{tedweprimewiva}ei[vajcarska,kojaosimnov~anih,pretiizatvoromdotrigodine.[vajcarcine}ebitijedinikoji}esavetovatigra|anedaseopskrbesve}amazasvakislu~aj,areklobiseda}emnogi,poputLuka{enka,u~itidacepajudrva.

Na pitawe da li smatra da akcija koju naziva “specijalnom vojnom operacijom” treba da se koriguje, rekao je: “Plan nije pod lo`an“Na{promenama.”general{tab smatra da su neke stvari va`ne, a druge sekundarne, ali glavni zadatak ostaje nepromewen, i on se spro vodi”, izjavio je Putin. “Glavni ciq je osloba|awe cele terito rijeDonbasDonbasa.”sesastoji od dve pokrajine u isto~noj Ukrajini u ko jima se prete`no govori ruski jezik, a to su Lugansk, koji je sada potpuno pod kontrolom Rusije i separatisti~kih snaga koje ona podr`ava, i Doweck, koji Rusija delimi~no kontroli{e.

Goste do~ekujemo 1. oktobra.

Putin tako|e ka`e da Rusija postepeno preuzima kontrolu nad novim delovima Ukrajine.

Za vi{e informacija javiti se Simi Trkuqi na 0422 851855 ili Nenadu Dragojlovi}u na 0417 394164.

Vest iz Suda BiH da je odgo|en po~etak su|ewa osumwi~enima za jedan od te`ih zlo~ina po~iwe nih u Sarajevu uznemirila je porodice `rtava i izazvala reakcije kompletne javnosti u Republici Srpskoj koja je, ina~e, davno izgubila poverewe u pravosudne institucije na nivou BiH kada je u pi tawu procesuirawe zlo~ina izvr{enih nad srpskim narodom.

Patrijarh je ukazao da treba da u~imo iz svoje pro{losti, na pomiwu}i da smo kroz istoriju bili pod raznim zastavama koje nisu odraàvale na{ kulturni identitet.„Idanas smo izraèni pritis cima raznih politika koje èle da izmene na{ sistem vrednosti i da naprave od nas ono {to nismo bili, niti jesmo, niti èlimo da budemo. Za snagu jednog naroda ne izmerno su va`ni ekonomija, bez bednost, i tu smo na dobrom putu, ali ako nema duhovnog zdravqa narod li~i na orah sa tvrdom quskom ali bez jezgra i ploda. Takav tvrd orah i najmawim uda rom razbija se u parampar~ad i od wega ne ostaje ni{ta“, rekao je patrijarh. R. N.

Tri decenije i{~ekivani po~etak su|ewa osumwi~enima za zlo~ine po~iwene u sarajevskoj Dobrovoqa~koj ulici 3. maja 1992. godine, koji je na pokon bio odre|en, odlo`en je. Razlog za odlagawe zakazanog glavnog pretresa jeste, kako je potvr|eno iz Suda BiH, suspenzija sudije Dalile Burzi}, ~lana sudskog ve}a u ovom predmetu. Odlukom disciplin ske komisije Visokog sudskog i tu`ila~kog saveta BiH, Burzi}eva je „privremeno udaqena od vr{ewa du`nosti sudije” zbog krivi~ne istrage protiv we u vezi sa ubistvom jednog mladi}a u Sarajevu.

jedinstva, slobode i nacionalne zastave.Onje rekao da su qudi tih kra jeva ve~no odenuti u svetosavsko ruho i svima ~estitao praznik.

Patrijarh srpski je dodao da su se kroz istoriju granice dr`ava i mesta obitavawa na{eg naroda mewale, ali konstanta i garant kako u pro{losti i sada{wosti ali i budu}nosti na{eg trajnog je dinstva jeste pravoslavna vera, koju ni za {ta nismo mewali i koja nas je o~uvala.

Grad na Trebi{wici, zna menit ne samo po Du~i}u ili ~uvenom preminulom srpskom glumcu Neboj{i Glogovcu, turi ste odu{evqava posebno{}u i

Trenuci pre masakra u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu

„Za nas sve zastave po~iwu onom koja se Konstantinu ukaza la na nebu i na kojoj je bio znak

Ro~i{te je definitivno otkazano i da se „zasad ne zna da li }e i kada biti odre|en novi termin zvani~nog po~etka su|ewa” Ejupu Gani}u, ~lanu rat nog Predsedni{tva BiH, i jo{ devetorici optu`e nih za zlo~ine u Dobrovoqa~koj.

Advokat Miodrag Stojanovi} ka`e da bi suspen zija Burzi}eve mogla usporiti rad na svim predme tima u koje je ona, kao sudija, direktno ukqu~ena, pa tako i u „slu~aju Dobrovoqa~ka”. To bi, napomiwe on, „moglo da uspori rad u smislu {to }e novom ~lanu saveta trebati vremena da se ukqu~i u pred met”, a to „odla`e su|ewe na neko vreme”.

gospoda Isusa Hrista i koje je on postavio na zastave svoje vojske i izvojevao pobedu i slobodu koja je postala temeq evropske civili zacije“, kazao je patrijarh Porfi rije.On je istakao da je zastava simbol jedinstva i znak duhovnog identiteta naroda.

Mali gradi} na jugu Republi ke Srpske poznat kao grad vina, sunca i platana s obiqem kultur nih i religijskih znamenitosti postao je turisti~ko odredi{te koje pohode turisti iz vi{e od se damdeset zemaqa sveta. Trebiwe je, naime, kao grad zelenila pod no planine Leotar sve dopadqi viji qubiteqima putovawa, pa je ove godine zabele`io rekordnu pose}enost.Uturisti~koj prestonici Re publike Srpske koju je nema~ki magazin „Fokus” nedavno progla sio najboqim mestom za `ivot posle odlaska u penziju, do osmog su meseca turisti preno}ili 116.000 puta, {to je rekord ovog

8 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. REPUBLIKA SRPSKA DOGOVORENA \ukanovi}obave{tenLeki} Amerika

Patrijarh srpski Porfiri je poru~io je da, gde god da ìvi srpski narod, nezavisno od dràvnih i politi~kih granica, lokalnih obi~aja i nare~ja, po stoji zlatna nit koja ga povezuje, a to je - pravoslavna vera i Srpska pravoslavnaPorfirijecrkva.jetorekao obra}aju}i se na sve~anoj manifesta ciji u Bijeqini kojom Srbija i Republika Srpska obeleàvaju zajedni~ki praznik, Dan srpskog

mediteranskog gradi}a.

risti~ki delatnici rade na tome da turisti Trebiwe biraju za me sto na kom }e provesti celokupan godi{wi odmor. Blizina Jadra na, dobra ponuda sme{taja, ali i sve bogatiji sadr`aji koje nudi Trebiwe povod su za optimizam. Turisti koji borave u Trebiwu odu{evqeni su ure|ewem cen tra tog grada, ~uvenom Zelenom pijacom pod platanima, Starim gradom i rekom, kojom posetioci mogu da splavare tokom dana, dok su ve~eri rezervisane za bogatu ponudu kulturnih sadr`aja. M. T. grad Balkana

„Gde ima crkve ima i na{eg naroda. Gde nema crkve, pre ili kasnije odumire i narod. Na{e jedinstvo nije u brojkama, nije zasnovanoj na krvi i tlu, nije u kvantitetu nego u kvalitetu“, ka zao je poglavar SPC.

Trebiwe – najpo`eqniji mali

PATRIJARH PORFIRIJE UPUTIO SNA@NU PORUKU IZ BIJEQINE:

kulturnom ponudom koja se ne na lazi ~ak ni na obalama Jadrana, od kog je udaqen dvadesetak mi nuta vo`we, za koliko se sti`e do Herceg Novog ili Dubrovnika. Odnedavno je ukinuta naplata pu

Ovo je zlatna nit koja povezuje na{ narod

tarine izme|u Trebiwa i Herceg Novog, {to je delimi~no uticalo na to da grad na Trebi{wici pri bliì Crnoj Gori i tako postane ne samo tranzitno odredi{te zgodno da se svrati na gurmanske specijalitete, u neku od poznatih vinarija ili na ~uveni sladoled, ve} je grad ispod Leotara postao mesto i za duì boravak. Iako se u Trebiwu turisti i daqe za dràvaju naj~e{}e tri no}i, {to jeste vi{e nego ranijih godina, kada je ovaj grad bio svrati{te na jedan dan, gradske vlasti i tu

zna~ewe ima svoj koren u Hristo likoj zastavi pobede i slobode i ona treba da bude jasan znak da je na{ kulturni i duhovni identi tet izgra|en na onom na kojem je izgra|ena Konstantinova zastava - a to je crkva Hristova“, kazao je patrijarh Porfirije.

„Na{a je vidqivi znak na{eg jedinstva, ko smo i {ta smo kao jedan narod, kojim putem smo se zaputili i treba da idemo. Weno

Odlo`en po~etak su|ewa za zlo~ine u Dobrovoqa~koj

zvao najmawe trvewa, pri hvatqiv je svima, i u ovom tre nutku on je optimalno rje{ewe za mandatara. Leki} je iskusan politi~ar i ~ovjek, smiren, a wegovo gra|ansko opredjeqewe je dobar kompromis izme|u cr nogorske i srpske opcije koje }e biti zastupqene u vladi, ni mawine nemaju wemu ni{ta da zamjere. On }e, vjerujem, tu srp sko crnogorsku podjelu staviti u drugi plan, a da }e tra`iti da se Crna Gora fokusira da postigne neke spoqno politi~ke ciqeve, prije svega ulaz u EU. Ja sam svje stan da je ta nova vlada dobila podr{ku, makar iza kulisa, i onih mo}nika koji na Crnu Goru

\ukanovi} odbio Leki}a, predlo`io vanredne izbore

je ~ovjek koji je iza

Kako je objavqeno, izvor administra cije SAD nije obelodanio ta~ne iznose izdvojene za Dodika i Demokratski front.

Crnogorska politi~ka koalicija De mokratski front i srpski ~lan Predsed ni{tva BiH Milorad Dodik dobijali su tajne nov~ane iznose od Rusije u okviru na pora Moskve da stekne uticaj u inostran stvu, saop{tio je izvor ameri~ke admini stracije, preneo je Glas Amerike (VoA).

„Obave{tajna zajednica je zabele`ila

[to se ti~e predloga da Mi odrag Leki} bude mandatar, Dre cun ka`e da je lider DEMOS-a, najmawi zajedni~ki sadr`alac sve tri pobjedni~ke liste sa posledwih parlamentarnih iz bora.„Leki}

DOGOVORENA VLADA CRNE GORE:

Leki} \ukanovi}obave{tenmandatar,

S. G.

gledaju kao na strate{ku desti naciju”, ka`e Analiti~arDrecun.Vojin Gruba~ komentari{u}i predlog da Mi odrag Leki} bude mandatar za sastav 44. crnogorske vlade, rekao je da se nada da je s ovim zavr{ena jedna velika drama, jer dogovor oko Vlade stavqa Mila \ukanovi}a u vrlo te{ku poziciju.„Dane govorimo da je ovaj uda rac wegovom sistemu politi~kog satanizma do{ao u momentu pred kqu~ne izbore u Podgorici gdje }e se rejting wegove koalicije sigurno ozbiqno poremetiti”, zakqu~uje Gruba~.

Dogovor za Crnu Goru kojim jedino gubi - Milo

U pismu Mandi}a obavje{tava da su politi~ke stranke, pobjednice izbora 2020. godine, Nova srp ska demokratija, Demokratska Crna Gora, Demo kratska narodna partija, Pokret za promjene, Soci jalisti~ka narodna partija, Ujediwena reformska akcija, Radni~ka partija, Ujediwena Crna Gora, Prava Crna Gora, CIVIS i Demos, postigle poli ti~ki dogovor da mandatar za sastav nove Vlade bude Miodrag Leki}. Sa tom odlukom su sve pobro

Jedna od lidera DF-a Andrija Mandi} obavi jestio je predsjednika Crne Gore Mila \ukanovi}a da je skup{tinska ve}ina predlo`ila Miodraga Leki}a za mandatara za sastav nove vlade.

pove}awe te aktivnosti 2014. godine do danas. Me|u primerima koji su izneti, u Bosni, pre izbora 2018. godine, (ruski oli garh) Konstantin Malofejev tajno je poma gao finansirawe predsedni~ke kampawe Milorada Dodika”, naveo je taj izvor.

Tako|e, prilikom odre|ivawa mandatara za sastav 43. Vlade (Dritan Abazovi}) politi~ki lideri ve}ine od 46 poslanika su u~e stvovali na konsultacijama kod Predsednika dr`ave i nedvosmi sleno najavili podr{ku izboru Vlade, {to je i potvr|eno na sednici parlamenta”, navodi se u saop{tewu i dodaje.

„Javnost je od strane pojedinih predstavnika partija koji su u~e stvovali u konstituisawu tog predloga obave{tena da je on dobio samo verbalnu podr{ku, i da potpise podr{ke nisu dali poslanici URA, SNP i CIVIS. Podse}am da su prilikom odre|ivawa mandata ra za sastav 42. Vlade (Zdravko Krivokapi}) predstavnici tri po bedni~ke koalicije („Za budu}nost Crne Gore, „Mir je na{a nacija“ i „Crno na belo“) u~estvovali u konsultativnom procesu i prilo`ili potpise podr{ke ve}ine od 41 poslanika.

Amerika tvrdi da je Rusija tajno finansirala stranke u Crnoj Gori i Dodika

Predsjednik Nove srpske demokra tije i jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandi} kazao je da su stranke dogovorile da formiraju novu Vladu Crne Gore, a da mandatar bude Mio dragLiderLeki}.DEMOS-a Leki} je i zvani~no kandidat za mandatara 44. crnogorske vlade, saop{tio je Mandi} i precizirao je da je podr{ku Leki}u dao 41 poslanik parlamentarne ve}ine.

za opozicione stranke”.

„Jedino ovog puta lideri koalicije koji tvrde da imaju ve}inu nisu se odazvali na konsultacije. Nisu prilo`ili ni potpise ve} ine poslanika, a pozivaju se na prethodno iskustvo koje je sasvim druga~ije.Dakle, nisam stekao utisak da postoji jasna ve}ina koja bi bila u stawu da formira Vladu koja bi ponudila re{ewa veoma te{kih problema na finansijskom, ekonomskom, pravnom, institucionalnom i politi~kom planu. G.

Dodao je da taj primer pokazuje da „Ru sija nije ispunila obe}awe da ula`e u ekonomski razvoj Republike Srpske, ve} je umesto toga omogu}avala korupciju vlada ju}e stranke i stvorila nejednake uslove

Parlamentarna ve}ina u Cr noj Gori postigla je sporazum da formira novu Vladu, svjesna da bi u suprotnom, da su propali pregovori o formirawu vlade, sebi dali autogol, kaè anali ti~ar Predrag Drecun. Anali ti~ar Vojin Gruba~ se nada da je s ovim zavr{ena jedna velika drama, jer dogovor oko Vlade stavqa Mila \ukanovi}a u vrlo te{kuDrecunpoziciju.jerekao da je crnogor ska parlamentarna ve}ina uspje la da savlada nesuglasice, ra zli~ita vi|ewa i sujete lidera „Dogovor je ono {to su prièqkivali bira~i sve tri pobjedni~ke koalicije sa par lamentarnih izbora 30. avgusta 2020 godine, da je neko izigrao dogovor, bira~i bi ga kaznili na slede}im izborima, bez obzira na ideolo{ke razlike. Mislim da ta nova vlada, ako se formi ra, treba da vlada do kraja man data, ukoliko bi se pribjeglo nekom profilu tehni~ke vlade, to ne bi bilo to”, kaè Drecun.

Kao primer je navedena i Crna Gora i jedan od va`nijih ruskih oligarha.

^etvrtak 10. decembar 2020. 9^etvrtak 22. septembarCRNA GORA 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299 Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

„Saradnici Olega Deripaske obezbe|i vali su fondove Demokratskom frontu 2016. i verovatno pre izbora 2018. godine putem neadekvatnih ugovora i of{or kom panija. U Albaniji smo videli da je 2017. Rusija obezbedila Demokratskoj stranci oko pola miliona dolara kroz kompanije koje prikrivaju nezakonite aktivnosti”.

Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} odbio je predlog da Mio drag Leki} bude novi mandatar i dao je predlog za skra}ewe mandata 27. saziva „PredlogSkup{tine.dasemandat za sastav Vlade poveri gospodinu Miodra gu Leki}u, koji mi je u ime partija koje su osvojile ve}inu mandata na izborima 2020. godine uputio gospodin Andrija Mandi} nisam mo gao da prihvatim, jer smatram da se za to nisu stekli svi neophodni uslovi”, navodi se u obrazlo`ewu odluke crnogorskog predsednika.

jane stranke, pojedina~no, na dana{woj konferen ciji za novinare, upoznale doma}u i me|unarodnu javnost.Mandi} o~ekuje da }e \ukanovi} postupiti isto kao i u slu~aju izbora prethodne vlade i pokazati du`nu efikasnost kako bi se nova Vlada u izuzet no kratkom roku posvetila `ivotnim prioriteti ma Crne Budu}aGore.vlada bi}e sastavqena po paritetnom principu, pola ministarstava }e imati URA, SNP, i mo`da mawinske partije, a polovinu mandata }e imati DF, Demokrate, saop{tio je Mandi}. On je ka zao da }e zlatni glas imati premijer Leki}. R. N.

Sudija Kurtaj je rekao da su, nakon {to su dobili mi{qewe tu`ioca, odobrili zahtev svedoka.Svedok Milo{evi} je naveo da je u januaru 2018. godine radio kao {ef operative u poli cijskoj stanici u Severnoj Mitrovici, a da je 16. januara, kada se dogodilo ubistvo Ivano vi}a, bio na poslu.

"Tenzije se malo smiruju, ali Kurti vodi dosta agresivnu poli tiku. Stalno postavqa ultimatume. Nije za kompromis i dijalog. Nije u~estvovao u ratu i ne zna {ta to zna~i. Zato ga nije strah da u|e u konflikt zbog registarskih tablica.

10 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. KOSOVO I METOHIJA

Tuìlac êrkini se usprotivio takvom predlogu.Naredne sednice za ovaj krivi~ni predmet zakazane su za 18. oktobar, te 1. i 4. novem bar ove godine. Prvo ro~i{te odràno je 11. februara 2020. godine, dok je Osnovni sud u Pri{tini 6. aprila 2020. godine odbio zahte ve za odbacivawe optu`nice i prigovore na dokaze.

koja `ive u mestima okru`ena al banskim stanovni{tvom.

Italijanski KFOR je 16. septembra, donirao vrednu foto opremu za digitaliza ciju fresaka, ali i pru`io vrednu pomo} u konzervaciji fresaka u oltaru crkve.

Istina je da je Kosovo istorijski srpska teritorija"

Pregledali i le~ili srpsku decu na KiM

Ova grupa lekara je posetila prvo manastir Visoki De~ani,

U Italiji, Rimu postoji udr`ewe ''Prijateqi De~ana'' koje ima odli~nu saradwu sa ma nastirom Visoki De~ani a koje je formirano 2013. godine i ima oko 2000 ~lanova.

"Nema pravnog okvira", ka`e Antoan i dodaje da u wegovom slu~aju ne postoji sudska odluka, ve} da mu je na aerodromu sao p{teno da je takvu odluku doneo ministar unutra{wih poslova.

gde im je u ovoj humanitarnoj misi ji vodi~ bio otac Benedikt.

Na pitawe da li veruje da }e se po{tovati postignuti sporazu mi, Antoan ka`e da Pri{tina nikada nije po{tovala dogovoreno, dok je srpska strana primenila svoje obaveze iz Briselskog spora zuma. Isti~e da ni NATO ne po{tuje dogovore jer policijske snage Kosova nemaju pravo da idu na sever bez wihovog odobrewa. "Al banci s Kosova ne po{tuju ni sopstveni ustav, koji im ne dozvoqava da imaju vojsku''.

„Ovo je jo{ jedna u nizu do nacija italijanskog KFOR-a za o~uvawe Visokih De~ana i ba{tine SPC“, poru~ili su iz manastira, s obzirom na dugu istoriju za{tite i pomo}i koju pru`aju vojnici KFOR-a, ukqu~uju}i i kroz li~ne ini cijative manastiru, ali i dru ge italijanske institucije i organizacije, kao i pojedinci.

ma i

Они прегледају и лече српску децу на КиМ Лекари из Италије са оцем Бенедиктом испред манастира Високи Дечани Пол Антоан Место где је убијен Оливер Ивановић U POSEBNOM ODEQEWU OSNOVNOG SUDA U PRI[TINI NASTAVQENO SU\EWE ZA UBISTVO OLIVERA IVANOVI]A Bez pomaka sa mrtve ta~ke

Pored radwi koje su preduzeli na licu me sta, on je rekao da su dobili i informaciju o zapaqenom automobilu i da su tamo poslali policijsku

Iguman Sava se posebno zahvalio direktorici Repu bli~kog zavoda za za{titu spomenika kulture Dubravki \ukanovi} i Aleksi Jeliki}u iz Zavoda za za{titu spomeni ka kulture Srbije, te wihovim kolegama koji godinama rade na za{titi fresaka u De~ani drugim manastirima.

Nakon toga je rekao da su upu}eni istra`ni policajci da vide {ta se zaista dogodilo i dodao da su drugi policajci u blizini obez be|ivali lice mesta.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

U me|uvremenu, za optuènog Radeta Basa ru je kazao da se ne se}a da li je on bio tamo jer je, prema wegovim re~ima, na licu mesta bilo mnogo qudi iz regiona (policijskog), kao i forenzi~ara.SvedokMilo{evi} je ove izjave dao odgo varaju}i na pitawa specijalnog tuìoca Buri ma êrkinija.Nedeqko Spasojevi}, Marko Ro{i}, Rade Basara i Silvana Arsovi} optuèni su za ume{anost u ubistvo Olivera Ivanovi}a u saradwi sa odbeglim optuènima @eqkom Boji}em, Zvonkom Veselinovi}em i Milanom Radoi~i}em.Onjerekao da je sada optuèni Spasojevi} kao nadre|eni izdao nare|ewe da iza|e na lice mesta i vidi {ta se dogodilo i da ga je vrlo brzo obavestio da je na licu mesta pro na{ao nekoliko ~aura.

„Odmah po dobijawu ove informacije oti{li smo na mesto doga|aja, mesto doga|a ja su obezbe|ivala dva pripadnika policije koji su bili u blizini i odredili smo dva pa rametra, u`i i pro{ireni, za zna~aj slu~aja“, rekao je svedok Milo{evi}.

Me|utim,patrolu.zavreme dok je bio na licu mesta gde su bile kancelarije stranke i na mestu gde je zapaqen automobil, svedok Milo{evi} je rekao da nije video ni{ta sumwivo. Branilac optu`enog Marka Ro{i}a, advo

Podse}amo, 21. jula ove godine bilo je za kazano saslu{awe policajca Milo{evi}a , ali je on odbio da svedo~i sat vremena pre po~etka

Lekari iz Italije u saradwi sa ocem Benediktom iz manasti ra Visoki De~ani ve} tre}i put dolaze na Kosovo i Metohiju i obavqaju besplatne preglede dece u srpskim enklavama.

"Sutra taj ministar mo`e da zabrani ulazak za {est miliona Srba na Kosovo. I, nikom ni{ta", nagla{ava. Ka`e i da nije jedini koji je u takvoj situaciji, ve} da iste probleme, odnosno zabranu ulaska na KiM ima jo{ desetine qudi, me|u kojima su Rusi, Fran cuzi, Srbi, Crnogorci, Kana|ani... Ukazuje na to da je me|u wima i wegov zemqak Arno Gujon.

- Sasvim je u redu da do|e do dogovora o kretawu Srba na Ko sovu i Albanaca u Srbiji. Ali, trebalo bi da se re{i i pitawe zabrane kretawa koje su vlasti u Pri{tini uvele za sve ostale, to je ocenio generalni sekretar francuskog "Kolektiva za mir na Kosovu" Pol Antoan, kojem su pri vreme pri{tinske vlasti pre godinu dana zabranile ulaz na KiM.

Lekari iz italijanskog tima "Doktori za KiM" iz de~je bolni ce ''Vitore Buci'' iz Milana, pre gledli su i le~ili srpsku decu u Kosovskom Pomoravqu, u mestima Ranilug, Pasjane i Gorwe Kusce od 14. do 17. septembra 2022.

Na maloj ceremoniji u pe tak, iguman – arhimandrit Sava se u ime bratstva za hvalio pukovnicima Maroti, Riciju, kapetanu Skaloneu i italijanskoj vojsci.

kat Mahmut Haqimi, branilac optuènog Spasojevi}a, advokat Faruk Korenica, kao i branilac optuènog Basare, advokat Arber Osmanaj, predloìli su sudu da se wihovim klijentima ukine mera ku}nog pritvora.

italijanskogHumanitarnostKFOR – a DONIRALI OPREMU ZA DIGITALIZACIJU

On je rekao da je prvu informaciju o ovom slu~aju dobio od svog {efa smene koji mu je rekao – „~ini se da Oliver Ivanovi} nije u dobrom stawu i da mora da bude odveden u bolnicu“.Prema wegovim re~ima, wegove kolege iz policije oti{le su u bolnicu i dobile nezva ni~nu informaciju da je Ivanovi} upucan.

Kurtaj, saop{tio da je svedok Milo{evi} tra`io da bude javni svedok i s tim u vezi sud je odr`ao ro~i{te na kojem je, prema re~ima sudije Kurtaja, ocewen zahtev svedoka.

Za trenutnu situaciju na KiM, Antoan ka`e da je dosta delikat na.

FRANCUSKI GENERAL POL ANTOAN:

HUMANITARNOST ITALIJANSKIH LEKARA

Svedok tu`ila{tva, policajac Milija Milo{evi}, koji je prvobitno bio anonimni svedok pod brojem „D”, rekao je da su trojica optu`enih Dragi{a Markovi}, @arko Jova novi} i Nedeqko Spasojevi}, bili na mestu ubistva srpskog politi~ara, sada pokojnog Olivera Ivanovi}a.

Unapredsednice.jepredsednik ve}a, sudija Vaqon

"Ne podr`avam Srbe jer ih volim, ve} istinu.

Na Kosovo i Metohiju je bora vila grupa italijanskih lekara koja je od 12. do 17 septembra pregledala i le~ila srpsku decu,

U Specijalnom sudu Kosova u Pri{tini, u departmanu za te{ka krivi~na dela, u petak 16. septembra, nastavqeno je su|ewe za ubi stvo Olivera Ivanovi}a, lidera Gra|anske inicijative ''Sloboda, demokratija, pravda'' koji je ubijen 16. januara u Kosovskoj Mitrovi ci. Pred sudom se pojavio svedok tu`ila{tva, srpski policajac iz Kosovske Mitrovice.

"Ako meni, Francuzu, zabrawuju da u|em na Kosovo, {ta, onda, spre~ava pri{tinsku administraciju da sutra zabrani ulazak za Srbe koji `ive na Kosovu i ka`e im da ne mogu da se vrate ku}i", zapitao je Antoan. Navodi da su wemu "bez ikakvog razloga" za branili ulazak na KiM i dodaje da se onome ko kritikuje vlasti u Pri{tini ne dozvoqava da u|e i to na sasvim proizvoqan na~in''.

I KONZERVACIJU FRESAKA VISOKIH DE^ANA

"Kad Srbi mrdnu prstom, to nije u redu, kada Albanci pomere celu nogu, to im ne smeta. Od Beograda se tra`i da prestane s reto rikom u kojoj se isti~e da je Kosovo srpsko.

[trbac o~ekuje osu|uju}u presudu za zlo~in na Petrova~koj cesti

li oni ikada i}i u zatvor, ve} da presuda bude donesena.“Najbitnije je da bude donesena pre suda, prema mom mi{qewu osu|uju}a, na osnovu svih dokaza, po najvi{im svjetskim standardima, da to bude dostupno svakome ko god ho}e da izvr{i analizu i da se tom presudom utvrdi ko je tamo sve stradao – i ko je ubijen i ko je rawen, i ~iji su to bili avioni, i, po mogu}nosti, ko su bili pilo ti. Ali, u svakom slu~aju, taj komandni la nac, po nama je izjestan”, rekao je [trbac.

druge subote u septembru. To je potrebno jer onaj ko ne pamti svo je pretke on nema ni pro{lost, a nema ni svoju budu}nost – istakao je u svom obra}awu predsednik VSNM Grada Vukovara i Zajed ni~kog ve}a op{tina Dejan Dra kuli}.

su se tog zakona i nisu odgovarali na zamolnice iz Srbije u vezi sa procesuirawem wihovih dr`avqana kada je rije~ o ratnim zlo~inima”, naveo je direktor “Veritasa“. S. G.

Gorwokarlova~ki episkop Si meonCrkvaZlokovi}.jeiznova devastira na nakon "Oluje", ali je opet uz pomo} mje{tana koji su izbjegli u Ameriku i Kanadu za vrijeme Drugog svjetsnog rata iznova ob novqena. Posebnu zahvalnost du gujemo \uri Budimiru koji `ivi u Ontariju (Kanada) koji je preko lista "Srbija" uputio poziv i prikupio sredstva za wenu obno vu.

U porti crkve nalazi se i grob vojvode Mirka Mari}a koji je ro|en 1908. u selu Ti{kovac u Lici a nesretnim slu~ajem pogi nuo 7. septembra 1942. godibne. Wegov grob je juna 2020. godine ure|en a postavqen je i nadgrob ni krst napravqen od mermera. M. T.

^etvrtak 10. decembar 2020. 11^etvrtak 22. septembarSRBI IZ HRVATSKE

Trojice za vri jeme Drugog svjetskog rata bila je opqa~kana i zapaqena od strane Italijana i usta{a, a ka snije i Wemaca. Poslije rata ob novqena je 1973. godine uz pomo} na{ih qudi koji `ive u Americi. Kod osve}ewa obnovqene crkve 18. jula 1973. godine besjedio je

Kada je rije~ o efektima presude op tu`enima koji su nedostupni pravosu|u Srbije, [trbac je ukazao da “Hrvati najbo qe znaju kakvi su efekti su|ewa u odsu stvu”, jer je Hrvatska procesuirala vi{e od 3.700 osoba za ratne zlo~ine od kojih je samo 13 odsto su|eno u prisustvu.

Osve}ewe zvona za hram Silaska Svetog Duha na apostole u Maloj Popini, op{tina Gra~ac (Lika)

– Ve}e srpske nacionalne mawine Grada Vukovara sva ke godine organizuje parastos `rtvama rata, pripadnicima srpske zajednice, na{im qudima koji su nastradali u periodu od 1991-1995. godine. Na Aleji se okupqamo svake druge subote u septembru mesecu, a pored toga i pre polagawa venaca odr`ava se liturgija i parastos u hramu Sve tog Nikolaja u Vukovaru. Za nas je izuzetno va`no da imamo mesto gde mo`emo da odamo po~ast i da se setimo na{ih najmilijih, ali isto tako veoma je va`no da se

Direktor

zajedno i u molitvenom sabrawu setimo upravo svih onih koji su nastradali, za ~iju sudbinu se jo{ uvek ne zna. Godine su u~i nile svoje i vremenom se mawi broj qudi ovde okupqa, ali pred nama je da taj ose}aj usadimo kod mla|ih generacija koje i ne znaju da se mi ovde okupqamo svake

[trbac je napomenuo da je na osnovu hrvatskih me|unarodnih potjernica uha p{eno ve} 182 Srba i ukazao da ~etvorica hrvatskih pilota ne}e smjeti napu{tati Hrvatsku nakon {to srpski organi ras pi{u me|unarodnu potjernicu.

R. N.

koje smo posebno napravili sa likovima zna~ajnim za srpsku zajednicu, ove godine su to Nikola Tesla i Marko Taj~evi} – izjavio je predsednik Zajedni~kog ve}a op{tina Dejan Drakuli}. S. G.

[kolski pribor u~enicima na srpskom jeziku

Prema wegovim rije~ima, Hrvatska je 2011. godine donijela zakon o ni{tavno sti odre|enih pravnih akata biv{e JNA, SFRJ, SRJ i Srbije, koji predvi|a da hr vatskim dràvqanima za ratne zlo~ine mogu da sude samo hrvatski sudovi i da se “ne}e udovoqavati zamolnicama iz Sr bije, ako se te zamolnice odnose na pro cesuirawe wihovih dràvqana za ratne zlo~ine”.“Ipridràvali

U ~etvrtak 15. septembra teku}e godine, Wegovo Preo sve{tenstvo Episkop gorwokar lova~ki g. Gerasim posjetio je parohiju gra~a~ku i tom prilikom izvr{io ~in osve}ewa novog zvo na za hram Silaska Svetog Duha na apostole u Maloj Popini, koje je donacija Fonda za izbjegla i raseqena lica i za saradwu sa Srbima u regionu iz Novog Sada. Preosve}enom Episkopu sa slu`ivali su: prezviter Sa{a Lon~ina i proto|akon Neboj{a An|i}. Nakon ~ina osve}ewa, Episkop Gerasim obratio se be sjedom o velikom zna~aju crkve nih

Predsednik Zajedni~kog ve}a op{tina Vukovar Dejan Drakuli} je sa direktorom Fonda za izbegla i raseqena lica i saradwu sa Srbima u regionu Du{kom ]utilom i Generalnim konzulom General nog konzulata Republike Srbije u Vukovaru Alek sandrom Naki}em posetio tri osnovne {kole sa podru~ja Vukvarsko-sremske i Osje~ko-barawske `upanije u kojima se nastava provodi po modelu A, odnosno na srpskom jeziku i }irili~nom pismu i po delio {kolski pribor, a |acima prvacima i {kol ske–torbe.Organizovali

Parastosom na vukovarskoj Aleji odr`an pomen nastradalim Srbima

smo podelu {kolskih torbi svim |acima koji poha|aju nastavu po modelu A u Vuko varsko-sremskoj i Osje~ko-barawskoj `upaniji. To je podela oko 1.500 paketa {kolskog pribora i sveski

”Zvonazvona. pozivaju qude na moli tvu, na zajedni~ko sabrawe, ali saglasno molitvama, koje su djelo vi{egodi{weg iskustva Crkve, zvona ~uvaju narod Bo`iji od mno gih vremenskih nepogoda. Ali, ne samo od vremenskih, spoqa{wih nepogoda, koje mogu samo djelom da naude ~ovjeku, ve} i od unu tra{wih nepogoda koje napadaju du{uCrkva~ovekovu.”Svete

“Ne smiju napu{tati Hrvatsku, jer kao {to love ove Srbe po cijelom svijetu, tako bi i wih lovili na osnovu me|unarodne

U pomen na sve nastradale Srbe tokom ratnih devedesetih godina u Vukovaru odr`an je pa rastos i polo`eni su venci u ime vi{e srpskih organizacija.

potjernice, za koju o~e kujem da }e uskoro biti raspisana, ako ne na pripremnom ro~i{tu, onda ve} na prvim ro~i{tima za glav ni pretres”, naveo je [trbac.Pripremno ro~i{te u ovom slu~aju zakaza no je za 14. oktobar pred Odjeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu, ~ije pretresno vije}e tek treba da donese odluku da li }e se hrvatskim pilotima, po prijedlogu tu`ila{tva, suditi u odsustvu, jer ova odluka nije donesena na vanpretresnom vije}u.[trbac je istakao da vjeruje da }e od luka da im se sudi u odsustvu biti done sena po uzoru na slu~aj “Rakitje”, koji se odnosi na ubistvo i mu~ewe regruta JNA u Zagrebu 1991. godine, gdje je Apelacioni sud u Beogradu presudio da se optu`enom pripadniku hrvatskih snaga, takozvanih Zengi, sudi u odsustvu.

istaicivilimazamandnojtaricidaSavonogciono-dokumentacioInformacentra“Veritas”[trbaco~ekuje}epresuda~etvohrvatskihpilooptu`enihpokoodgovornostizlo~innadsrpskimnaPetrova~kojPrijedorskojcestiavgu1995.godine,bitiosu|uju}aisti~edanijenajbitnijeho}e

S. G. [eikov zajam Srbiji kao „posao godine“ najve}a prevara Vu~i}eve vlasti

Prva investicija na osnovu me|udr`avnog sporazuma sa UAE bila je Er Srbija. Vlada Srbije i avio kompanija Etihad UAE, pot pisali su 2013. godine sporazum kojim je JAT prestao da postoji, a nasledila ju je “Er Srbija”. U woj je Srbija imala udeo od 51 odsto vlasni{tva, dok je Etihad bio

A sve te zemqe koje su u Pri{tini instalirale ambasadore otvoreni su prekr{ioci, ru{iteqi va`e}e R – 1244, Poveqe OUN, Be~ke konvencije o diplomatiji iz 1961. godine, ru{iteqi Helsin{kog sporazuma od 1. avgusta 1975. godine, ru{iteqi na~e la OEBS –a koji se zasnivaju na dekalogu Helsin{kog sporazuma i ru{iteqi Ustava suverene dr`ave Srbije.

detaqi nisu bili poznati, sve dok BIRN nije obja vio nacrt ugovora i otkrio da je dr`ava Srbija za 51 odsto vla sni{tva u novoformiranoj “Er Srbija” platila vi{estruko u od nosu na partnera iz UAE.

ER SRBIJA

„Da zauvek svi pamtimo, pod vig slavne dizivije, zato slo`no uskliknimo, Kosovo je du{a Srbi je“, stihovi su u originalu, ali je u verziji ispred Narodne skup{ti ne bilo ne{to druga~ije:

„Da zauvek svi pamtimo, pod vig slavne divizije, da zauvek svi slavimo sve heroje na{e Sr bije“, otpevala je solistkiwa Ka tarina Bo`i}.

PKB – ZARADA OD 106 MILIONA EVRA

Pored ovoga dr`avi je ostalo da plati sva dugovawa JAT-a koja su bila procewena na preko 230 miliona dolara.

“Er Srbija” je iznajmqivala avione od svog suvlasnika – Eti hada. Ovaj ugovor tako|e je pro cewivan kao {tetan, jer je cena za jedan avion bila je 1,3 mili ona evra mese~no, bez obzira na ostvaren broj sati letewa.

ZA [EIKA

Srbija na svojoj teritoriji ne mo`e niti sme, niti ho}e legali zovati bezakowe tih zemaqa.

Ne treba zaboraviti ni da je Srbija oko 30 miliona evra po tro{ila na eksproprijaciju, da je otkupila zgrade Eurosalona i hotela Bristol, a da je u isto vre me ostala bez glavne autobuske i `elezni~ke stanice.

Neobi~an doga|aj obele`io je sve~anu ceremoniju promocije najmla|ih oficira Vojske Srbije – izostali su stihovi “Kosovo je du{a Srbije”, koji predstavqaju integralni deo pesme koja se ~ula na promociji novih oficira.

Priznawem KiM Srbija bi istovremeno legalizovala beza kowe zemaqa koje su instalirale ambasadore u Pri{tini.

Predsednik Srbije Aleksan dar Vu~i} i ministar finansija Sini{a Mali pohvalili su se kreditom od milijardu evra iz Ujediwenih Arapskih Emirata, po kamatnoj stopi “nezamislivoj za ceo svet”. Re~ je o kamati od tri odsto, koju smo zapravo ve} “debelo” platili preko drugih nepovoqnih ugovora sa UAE - od Beograda na vodi, preko PKB-a i Er Srbije, do kupovine hotela na Kopaoniku.Srpskizvani~nici na ~elu sa Aleksandrom Vu~i}em neretko govore o prijateqstvu sa {eikom Muhamedom bin Zajedom i podr{ ci koju Srbija navodno dobija od Ujediwenih Arapsikih Emirata. A zvani~ni Beograd zahvalnost je pokazivao na razne na~ine, a pre svega kroz nepovoqne ugovore, od kojih su neki vredni milijarde evra.Krov svih srpsko arapskih ugovora je me|udr`avni sporazum Srbije i UAE potpisan 2013.

U finansijskom izve{taju te kompanije navodi se da je samo na osnovu razlike izme|u pla}ene i fer vrednosti kupqene imovine PKB – Al Dahra “zaradila” 106,3 miliona evra.

Ta kompanije je imovinu PKB-a platila 121 milion evra, a wena kwigovodstvena vrednost izno sila je 227 miliona. Al Dahra je zemqi{te pla}ala 4.700 evra po hektaru.Daje to daleko ispod realne cene pokazuje i primer PKB-ove parcele koja nije prodata u po stupku privatizacije, a ubrzo nakon toga je ogla{ena na prodaju po osam puta ve}oj ceni, za 38.700 evra po hektaru.

Samo u 2013. godini, Srbija je bila u obavezi da plati vi{e od 90 miliona dolara, dok je partner iz Ujediwenih Arapskih Emirata za 49 odsto vlasni~kog udela uplatio samo 40 milona dolara u vidu zajma.

HOTEL NA KOPAONIKU

Re~ je o prodaji hotela na Kopaonika koji je bio u ste~ajnoj masi Jugobanke. Na licitaciji je bio ponu|en po ceni od 3,1 mili on evra, ali zainteresovanih ku paca nije bilo. Ali, pre nego {to je i ponu|en na prodaju, bilo je objavqeno da je za taj objekat za interesovan {eik Bin Zajed.

Dva dana se govorilo u Skup{tini Srbije o Kosovu i Metohiji a da kqu~ni elemenat nije ni pomenut a kamo li da je diskutovano o tome.Naime, govorilo se o nepriznavawu nezavisnosti ali niko nije govorio o bezakowu, kr{ewu svih me|unarodnih dokumenata i spo rayuma zemaqa Kvinte, pre svega, i svih drugih koje su u Pri{tini protivpravno, pravnim nasiqem, instalirale ambasadore.

12 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. DRU[TVO u

SRAMOTNA PROMENA:

BEOGRAD NA VODI I USTUPAWE ZEMQI[TA

Kada je Srbije podnela zahtev za prijem u OUN od we je izri~i to tra`eno da se obave`e da sa Kosovom i Metohijom ulazi u OUN, i tako je primqena 1. novembra 2000. godine.

VREDNOG 700 MILIONA EVRA

U takvom dokumentu Republike Srbije trebalo bi izna~iti po ra`enu fa{isti~ku Nema~ku da nema aposolutno nikakvo pravo da kroji granice suverenoj dr`avi Srbiji koja je bila na strani pobednika u oba svetska rata.

U svetu se do sada nije desilo da se jedna zemqa odrekla svoje zemqe i svoga naroda pa ne}e ni Srbija.

Najboqi primer je projekat Beograd na vodi, koji je realizo van u strogom centru, na najatrak tivnoj lokaciji u srpskoj presto nici. Vrednost ugovora dràve sa arapskom kompanijom Igl Hils procewivana je na oko 3,5 mili jarde evra. Ipak, ulagawa drà ve su daleko ve}a nego partnera iz UAE, a u zajedni~kom preduze}u Srbija je dobila svega tre}inu vlasni{tva.Medijisu pisali da je ugovo rom predvi|eno da arapski par tner uloì svega oko 300 miliona evra svog novca, od ~ega polovinu kroz pozjamice. Sa druge strane, Srbija u ovaj projekat uloìla zemqi{te u vrednosti od ~ak 700 milionaStru~wacievra. su upozoravila da je ovaj ugovor izuzetno nepo voqan, da je dràvi kao mawin skom partneru uskra}ena svaka mogu}nost da uti~e na bilo koji aspekt posla, da arapski inve stitor ulaè vrlo malo sopstve nog novca, a dobija vi{e od dve tre}ine vlasni{tva.

Li~ni stav: Zoran Vla{kovi}

Beograd za sada nema nijedan dokument najvi{eg organa vla sti kojim bi se negirala nezavisnost Kosova, zato bi dono{ewem ovakvog dokumenta protim zemaqa bezakowa i jendostrane pro gla{enosti nezavisnog Kosova imao utemeqeni istoijski, pravni i dr`avni zna~aj.

Na sve~anosti ispred Doma Narodne skup{tine u Beogradu u prve oficirske ~inove promovi sano je 135 kadeta i kadetkiwa Vojne akademije i Medicinskog fakulteta VMA. Najboqi su do bili pi{toqe s posvetom.

ste da su izostali stihovi da je „Kosovo du{a Srbije“:

Iz Vlade je tada potvr|eno da je kupac li~no princ Bin Zajed.

Sve zemqe koje su instalirale ambasadore u Pri{tini poka zale su da su apsolutni ru{iteqi svih me|unarodnih dokumenata i da im nije stalo do nikakvog prava.

Taj elemenat kr{ewa me|unarodnih sporazuma, dokumenata, me|unarodnog prava Skup{tina Srbije treba zvani~no u najvi{em organu vlasti da ozvani~i. Pravnici, diplomate i drugi taj doku menat treba nazvati rezolucijom, deklaracijom... ili balo kako drugo i na taj na~in zvani~no ozna~iti sve te zemqe sa ambasa dorima u Pri{tini, zemqama bezakowa, zemqama ru{iteqima me|unarodnog prava.

Partnerima iz Ujediwenih Arapskih Emirata i te kako se isplatila i kupovina dela Po qoprivrednog kombinata Beo grad (PKB). Naime, u postupku privatizacije arapska kompanija Al Dahra kupila je 17.000 hekta ra najvrednijeg poqoprivrednog zemqi{ta nadomak Beograda.

O KiM sa dokumentom Skup{tine Srbije o bezakowu Zapada i Pri{tine

Stihovi "Kosovo je du{a ofpromocijiizba~eniSrbije"namladihiciraVS!

vlasnik 49 odsto novoosnovane kompanije.Finansijski

Par nedeqa kasnije, dr`ava je otkupila pomenuti hotel za 2,1 milion evra. Odmah nakon toga Direkcija ga je prodala firmi iz UAE – Properti investment LLC za svega 1,5 miliona evra.

Deo sve~anosti ~inio je i de file pitomaca vojnih akademija, uz orkestar i soliste vojnog orke stra i hora „Stanislav Bini~ki“, koji su uz intonirawe himne na po~etku, potom i kora~nice, izve li i nekoliko pesama o borbama na Kosovu.Ono{to je ostalo primetno je

l Participate in building new clients in tar geted areas, optimising client pipelines.

Education and qualifications

l Current driver’s license

Applications close 5.00pm Friday 30 th September 2022.

Home Services Co-ordinator - a brilliant new opportunity for the right person – every day will be Fulltimedifferent!permanent role based in Sout hwest Sydney, flexible working conditions, professional development support in a po sitive work environment, generous remune ration package.

This role will:

l Slavic language preferred but not essen tial

lll U slede}em broju:

l Observe compliances including Envi ronmental Safety, Fire and Emergency pro cedures, and Work Health and Safety and deliver home care services in alignment with Aged Care Quality Standards – see Attac hed.

St Sergius Aged Care is a not-for-profit organisationproviding high quality Residential Aged Care and In Home Care services in the South Western Sydney.

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

l Excellent customer service & resident relation skills

Mandatory requirements for all candidates

manija~e", a ja sam imao neku pesmu "Ma nijak" odavno. S obzirom na taj wegov bit koji je bio druk~iji, onda sam taj tekst prerecitovao i prepravio da bi se uklo pilo u to. I onda je to bio najve}i hit, a moje nije vaqalo ni{ta - rekao je Rambo svojevremeno.Rambosesa

l Evidence that you have had the Influen za Vaccination & COVID-19 Vaccination (3 doses) or willingness to complete this before employment can be offered*

l Play an important part in the build of in novative, client-focused, culturally appropria te home care services, tapping into rich existing community frameworks.

l Relevant Aged Care Qualification

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

20. avgusta, rodio se ~uveni muzi~ar Dino Dvornik (1964-2007). Kraq fanka, kako su ga mnogi zvali, iza sebe je osta vio pregr{t hitova, a jedan od najve}ih bio je "Ja~e manija~e".

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

l A genuine interest in and respect for older people

l Positive, strengths-based communicati on skills

U kreaciji ove pesme pomogao mu je niko drugi do Rambo Amadeus. Wih dvoje su sara|ivali i bili veliki prijateqi.

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

l Delivering high quality care & services that make a difference for our residents.

l A demonstrated ability to deliver activi ties and social events.

l With support of Home Services Mana ger, manage existing care staff and partici pate in the recruitment of new care staff.

l Provide opportunities to improve client’s quality of life through the delivery of a variety of social programs, activities and transport for improved quality of life for residents.

l Slavic language is preferred but not es sential.

programu 122 "NAPILI SMO SE I U[UWALI SMO SE U ONAJ NASA CENTAR"...uuu "Uvukli smo se u svemirska odela i, pap, pravo u... Apolo 16"

Dinom mnogo dru`io, i prisetio se jedne zajedni~ke anegdote.

l Compile, evaluate and review individual resident care plans and assessments.

l Knowledge of dementia or mental heal th in older people (desirable)

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

* The NSW Australian Government has mandated that all residential aged care staff must be vaccinated under current state Dire ctives unless employees have an NSW Heal th approved medical exemption).

If you think you are the right person for this role, please forward your application to CEO, Helen Workman via email ceo@stsergius.org.au

Are you interested in joining the manage ment team of an innovative, positive community aged care provider, supporting older citizens to remain safely in their own home as they age?

l Initiative to create opportunities and connections which enhance service outcomes

Kako je Pavle Vuisi} odbio u~estvuje u Novogodi{wem

l Oversee existing client base and with the help of care workers and systems, keep up with changing needs of individual clients, delivering care in alignment with preferences and needs.

- Iz svog ludila, imao je refren "Ja~e,

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Certificate IV Leisure and Health or Di plomain and experience in a similar role; or are willing to study

l Good computer literacy

l Valid NDIS Worker Screen check;

To apply or further enquiry about the posi tion, please email Lisa McCarron (Human Re sources) at lisa@stsergis.org.au attaching your resume and cover letter.

^etvrtak 10. decembar 2020. 13^etvrtak 22. septembarZAJEDNICA

Applications close 01/10/2022

l First Aid Certificate preferable

Ideal candidates will have:

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

starihzaDomnegulica

R. N.

l Valid Working Rights

Leisure and Lifestyle Officer

l With support of Education Co-ordina tor, drive training for home care staff.

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Skills and requirements

Key duties of this position:

l Be a proactive member of the clinical and care team that compliments and supports resident wellbeing.

l Pomo} u ku}i

We are recruiting a Home Services Co-ordinator to help shape and deliver growing home care services at this exciting time.The role is supported by a flexible ge nerous package, including a motor vehicle allowance.

l Li~na nega

l Strong relational capability to work proa ctively with clients and families

l Strong verbal, written and communicati on skills and commitment to continuous quali ty improvement.

- Mene je nekako sramota {to sam ja `iv, a on nije. Jednom smo gostovali u Hjustonu i onda smo oti{li u tamo onaj Kejp Kanaveral, i onda smo se nekako na pili tamo i u{uwali smo se u NASA cen tar, uvukli smo se u ona svemirska odela i, pap, pravo u... Apolo 16. U{li unutra, sakrili se tamo, razume{, potraga za nama, ~itav cirkus - rekao je Rambo.

Usluge koje nudimo

l Client assessment and reassessment.

l Current National Police Check

l Experience working in aged care, formally and/or informally

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

We are a not-for-profit aged care organi zation serving the Russian and Slavic com munities in Sydney. We are in the process of broadening our cultural client and staff base to include other cultural communities.

l Covid -19 vaccination

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

We are seeking applications for Leisure and Lifestyle Officers that embody a per son-centred care approach and whom strive to enable residents to have opportunities to participate in purposeful activity and actively contribute to their communities.

l Establish relationships and networks within our local community to promote active ageing opportunities.

l Build relationships and networks to promote St Sergius’ home care services and increase home care package take-up.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

l Collaborate to achieve optimal staff/ client rostering.

l Provide guidance to volunteers and fa mily members participating and supporting activities.

l Ability and willingness to bring new con cepts and ideas to the table.

l Work with St Sergius’ Clinical and Allied Health teams to achieve excellent cli nical client outcomes.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

l Ensure lifestyle programs and activities are documented, evaluated and reviewed to meet expected outcomes.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

IZVAN WE, PREKO JEDAN MI

Prema godi{wem izve{taju

NA DAN 12. SEPTEMBRA LETA 1987. GODINE, SLOBODNO SRP AUSTRALIJE

SKIM @RTVAMA UBIJENIM I

TEQA U ZEMQI SRBINOVOJ

u kom pleksu Jasenova~kih logora. Prisutni vernici su imali pri liku da se poklone delu mo{tiju Sv. Jasenova~kih Novomu~enika. Preosve}eni vladika je, u svojoj nadahnutoj besedi podse tio na prvi u svetu spomen-krst podignut u slavu Sv. Novomu~e nika u Slobodnom Srpskom Pra voslavnom manastiru Sv. Save - Novom Kaleni}u, blagoslovom i zalagawem Wegovog Preo sve{tenstva bla`ene uspomene g.g. Petra (Bankerovi}a) – Sv. Petra Novokaleni}kog. Tekst uklesan na spomen krst u Novom Kaleni}u i danas doti~e du{u svako ko ga pro~ita:

NOVOMU^ENIKA

VE PRIMI U CARSTVU SVO A ME\U NAMA NEKA JE

U nedequ 14. po Duhovima, u Sabornom 700Mu~enicima.Sv.jePreosve{tenstvoLiturgijeveda.turgijuBoànstvenudajekvePravoslavneSlobodnePredstojateqvozelandskistralijsko-nostvoPreosve{tenzbejnu,uskogSvetonikolajevhramumanastiraJu`nomBriWegovoEpiskopAuiSrpskeCrg.g.HristiforblagoizvoleosluìSvetuLiidapropoPosleSveteWegovosluìomolebanJasenova~kimWih000jemu~kiubijeno

i koja je dobila onaj „~uveni ugo vor“ za proizvodwu kovid vak cine „Astrazeneka“ u Australiji. Na tre}em mestu je Greg Gudmen (Greg Goodman), izvr{ni direk tor Gudmen grupe (Goodman Gro up) koji je zaradio vi{e od 37 mi liona dolara, {to je u wegovom slu~aju ~ak 11 miliona dolara vi{e nego u 2020. godini. Ina~e, Gudmenova kompanija se bavi fi nansijama i nekretninama. I na kraju, mo`da statisti~ki podaci koje sam naveo i nisu tako bitni, jer }e se verovatno brzo zabora viti, ali va`na je ipak su{tina i zakqu~ak da je elita danas sve otu|enija od ve}ine, kao nikad pre u istoriji. Iako je ve}ina nas odavno svesna toga, sve vi{e se ose}a nemo} i svakodnevni o~aj qudi, koji moraju da se po{teno oznoje i izbore za bukvalno sva ki cent svoje skromne zarade. U nesigurnim vremenima, kada i najosnovnije potrebe poput hra ne i energenata postaju luksuz ~ak i u najrazvijenijim zapadnim zemqama, izvr{ni direktori postaju sve bogatiji. U isto vre me wihova oholost i bahatost po staje sve evidentnija, dok u wi hovim finansijskim prohtevima vi{e nema niti krajwih granica, niti bilo kakvog morala i stida.

Astronomske plate i milion ski bonusi izvr{nih direktora i predsednika upravnih odbora nisu ni{ta novo u na{oj svakod nevnici. Taj trend je posebno porastao po~etkom devedesetih godina pro{log veka sa usponom i razvojem globalizacije. Tada smo preko no}i postali svedoci

STRANE

ME,

SLOBODU ZLATNU. POMOLIMO

Otu|ewe elite

ZAHVALNO

Sa{aPi{e:Jankovi}, Melburn

Australijskog instituta za pen zione investicije (Australian Co uncil of Superannuation Investors), prose~ni bonusi australijskih izvr{nih direktora (ASX100) u 2021. godini bili su rekordno visoki i ~ak najboqi u istoriji. Tako su najpla}eniji direktori prose~no inkasirali po 2 mili ona i 310 hiqada dolara, {to je za 100.000 vi{e nego u do sada najboqoj 2017. godini. Na viso koj drugoj poziciji najpla}enijih direktora je Pol Perolt (Paul Perrault), kome je upla}eno skoro 59 miliona dolara bruto zarade za samo godinu dana. Perolt je direktor multinacionalne far maceutske kompanije “CSL“ koja se bavi proizvodwom vakcina,

JE ZA KRST

„OVAJ SPOMEN KRST PO SVE]EN JE NEVINIM SRP

SKOM RATU 1941 – 1945 OD SRPSKIH NEPRIJA

14 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. AUSTRALIJA

sasajankovic28@SasaJankovic28sasajankovic28

LION I DVESTOTINE HIQADA DALI SU SVO

^ASNI I

racije Ros Mek Ivana (Ross Mc Ewan) u 2021. godini, u odnosu na prethodnu, porasla sa 2,3 mi liona na ~ak 5,3 miliona dola ra. I po onoj narodnoj „a od kuma televizor u boji“, direktor je od akcionara i vlasnika dobio ono {to je verovatno i o~ekivao ili unapred dogovorio, dok je ve}ina radnika morala da se zadovoqi mrvicama. Na primer, po tom predlogu pove}awa zarada, rad nik koji zara|uje 80.000 dolara godi{we, naravno pre pla}awa takse, dobi}e pove}awe od 4.000 dolara. Kada se na to pove}awe plati porez, {to je svakako uvek imperativ, tom radniku }e na go di{wem nivou ostati jedva 2.700 dolara, ili jedva ne{to vi{e od

„VJE^NAJASPOMENPAMJAT“KRSTJE OSVE]EN

GOSPODWEG

POGINULIM U DRUGOM SVET

vremena kada su plate visokih direktora postale bukvalno bez limita. Od jednokratnih bonusa, koji se obi~no i ne smatraju pla tom ve} samo nagradom, obi~nim qudima se vrtelo u glavi, jer ve}ina nas takve cifre ne moè ni da zamisli. Vreme kada su godi{we zarade ~elnih qudi velikih kompanija bile naravno visoke, ali ne beskrupolozne i bezobrazne, je izgleda zauvek pro{lo. Sada se visine tih zara da po pravilu odre|uju u tajnim i privatnim dogovorima vlasnika, ve}inskih akcionara i budu}ih direktora, i ~esto su vezane za krajwi godi{wi profit multi nacionalnih kompanija. Direk tori u zamenu za postignute ili dogovorene ciqeve, uglavnom pored godi{we plate èle i deo kola~a to jest deo ukupnog pro fitaJednakompanije.doma}a vest u vezi sa ovom temom posebno je privu kla moju pa`wu. Naime, radnici “NAB“ banke zapretili su da }e stupiti u generalni {trajk, na kon {to im je kompanija ponudi la 5 procenata pove}awa plate, dok je wihov izvr{ni direktor dobio uve}awe od ~ak 113 od sto. Iako se ovaj ~udni gest po menute banke moè tuma~iti iz raznih uglova, ve}ina od 32.000 radnika shvatila ga je kao uvre du i klasi~no licemerje. Tako je godi{wa plata aktuelnog iz vr{nog direktora „NAB” korpo

STVO

Arhimandrit Dr Simeon SLU@EN MOLEBAN SV. JASENOVA^KIM MU^ENICIMA

@IVOTE

200 dolara mese~no. Zato je re volt i bes ve}ine radnika ove kompanije potpuno opravdan. Pretpostavqa se da ogromna ve}ina od 32.000 radnika ima godi{wu platu mawu od 100.000 dolara, i da ih ~eka upravo ova kalkulacija pove}awa. Ovaj pri mer odnosa zarada izme|u neko licine ~elnih qudi i ogromne ve}ine zaposlenih, samo je jedan od mnogobrojnih {irom Austra lije. Na`alost, plata izvr{nog direktora ove ugledne banke je jo{ i relativno mala kada se uporedi sa nekim od najpla}eni jih direktora u zemqi. Da iro nija bude ve}a, tako su u pro{loj godini najvi{e zaradili qudi ~ija se kompanija bavi pozaj mqivawem novca. Ovaj podatak sigurno nije slu~ajan, i verovat no je u korelaciji, i u kontekstu cele ove pri~e. Izvr{ni direk tori, ujedno i osniva~i doma}e kompanije „Afterpay“ Entoni Ajsen (Anthony Eisen) i Nik Molnar (Nick Molnar), bili su na vrhu li ste najpla}enijih australijskih {efova u 2021. godini. Oni su zajedno zaradili 264 miliona dolara, {to je vi{e nego 2.800 prose~nih godi{wih plata. Iako su kreatori kompanije „kupi sada – plati kasnije (buy now – pay later), Ajsen i Molnar apsolutni rekorderi u ovoj finansijskoj disciplini, oni su samo vrh te nedodirqive piramide.

SE GOSPODU DA DU[E WIHO

Nakon toga, srda~nu dobro do{licu dragim gostima najpre je uputila doma}ica ovogodi{we slave, gospo|a Ru`ica Savi}, a potom je tople pozdrave svi ma uputila i predsednica kola srpskih sestara, gospo|a Vera Kilibarda. Veselu atmosferu tokom prazni~nog popodneva u parohijskoj sali upotpunio je srpski orkestar „Ne|o i Miro slav“ izvo|ewem srpskih narod

^etvrtak 10. decembar 2020. 15^etvrtak 22. septembarZAJEDNICA

Kolo srpskih sestara „Majka Jevrosima“ koje dela pri crkve no-{kolskoj op{tini Svete Tro jice u Bransviku, proslavilo je pro{le nedeqe svoju za{tit nicu i molitvenicu pred Bogom ìvim - Presvetu Bogorodicu na praznik ro|ewa Presvete, u na rodu poznat kao Mala Gospojina. Sve~anom liturgijom je na~al stvovao namesnik melburn{ki i cele Viktorije, paroh hrama Svete Trojice protojerej – sta vrofor Petar Damwanovi}, uz sasluìvawe protojereja – sta vrofora Dragoquba Panteli}a i proto|akona Miodraga Tomi}a. Pred kraj liturgije u hramu je prerezan slavski kola~ zajed no sa ovogodi{wom doma}icom slave Ruìcom Savi}, uz pri sustvo mnogobrojnih vernika. Gospo|a Savi} je zatim predala deo slavskog kola~a sve~arki za slede}u godinu, gospo|i Mil ki Damwanac.Predkraj liturgije paroh hrama Svete Trojice, protojerej – stavrofor Petar Damwanovi},

tog kraqa Stefana De~anskog u Karum Daunsu, koji je ~estitao slavu ~lanicama Kola srpskih sestara u svoje li~no ime i ime svoje crkvene op{tine kao i sveg sve{tenstva melburn{kog na mesni{tva, po`elev{i na{im dragim sestrama da slave svoju za{titnicu na jo{ mnogo godina.

nih kola i pesama. Jelica Bjelovi} Bujas

Za vreme sve~ane trpeze okupqenima se obratio jerej Bojan Vlaji}, paroh crkve Sve

Kolo srpskih sestara „Majka Jevrosima“ iz Bransvika proslavilo svoju krsnu slavu

u kratkom obra}awu ~estitao je slavu na{im dragim sestrama, zahvalio se sve{tenstvu, horu i vernom narodu koji se moli tveno sabrao u hramu kako bi zajedni~ki proslavili praznik Ro|ewa Presvete Bogorodice, jedan od pet velikih praznika posve}enih Bogorodici, i tom prilikom pozvao sve prisutne da pre|u u salu gde su vredne ~lani ce Kola srpskih sestara „Majka Jevrosima“ pripremile slavsku trpezu za svoje drage goste.

koji je FK Beograd ostavio ova grupa mladih qudi daje sve od kako je preuzela klub u avgustu ^ak ih ni mere restrikcije da odr`e i unaprede ovaj srpski tiv. Tako je bilo i pro{le subote ~lanovi srpske zajednice do mesta ispunili veliku salu Bonirigu. Potra`wa za kartama

16 ^etvrtak 10. decembar 2020. ZAJEDNICA ZAJEDNICA^etvrtak 22. septembar 2022.

Pro{log petka u velikoj sali Sportskog centra u Bonirigu fudbalski klub Beograd iz Sidneja proslavio je svoj 40. ro|endan na spektakularan na~in FK Beograd proslavio Центар испуњен у Бониригу Легенде клуба са пехарима Београдов тим преко 35 година КУД ОпштеКарађорђевесељеза 40. рођендан Гостi на Гала вечери Аплаузи Максиму Папићу Ведран Марић, Дарио Јелић и Воја Илић пресекли торту

FK Beograd sa sedi{tem u îzholm parku, sme{tenom izme|u Kabramate i Liverpula, jo{ od 1982. godine oku pqa na{u omladinu i kroz fudbal ska druèwa u~vr{}uje temeqe na{e zajednice na Petom konti nentu. Gotovo da ne postoji osoba iz na{e fudbalske zajednice u zapadnom Sidneju koja na neki na~in nije bila ukqu~ena u FK Beograd. Beograd je jednostavno postao deo kulturne ba{tine Srba u Osnovan,Sidneju.sada ve} davne 1982. godine, ovaj fudbalski klub ve} ~etiri decenije spaja na{u za jednicu kroz fudbalska druèwa. Sama ~iwenica da se Beograd ta kmi~i u Ju`nom fudbalskom distrik tu, gde prakti~no svako dete i svaki fudbaler moè da igra, je razlog vi{e za{to je Beograd u{ao u mnoga srpska doma}instva. Ogromna popularnost tra je i dan - danas. Tako je i u minuloj se zoni Beograd skupio oko 300 fudbalera raspore|enih u dvadesetak timova. Dario Jeli} i wegova mlada druì na nastavili su stazama svojih pret hodnika u posledwe dve godine. Pored Jeli}a, upravu ~ine Voja Ili}, Vedran Mari}, Milan [u{ak, Goran Kuzma novi}, Goran Ostoji}, Helena Heleta, Stefan Heleta i Dragan Ili}. Imaju}i u vidu veliku istoriju kluba i amanet

Mnogi qudi koji su bili na ~elu Beograda ostali su vezani za ovaj klub i na kon prestanka obavqawa funkcija u klubu. Vaqa se podsetiti svih qudi koji su bili na ~elu kluba posledwih ~etr deset\or|egodina.Vasi} (1982-84, 1986, 1995, 1997), Branko ^a~i} (1985), Rade Fi limonovi} (1987), ^eda Kuzmanovi} (1988), Milo{ Maslovari} (1989, 2003-07), Stanko Sto{i} (1990), Dra goqub Vuli} (1991-92), Rade Tasi} (1993-94), Obrad Milinkovi} (1996), Branko Kodor (1998-99), Stanko Jan kovi} (2000-02), Luka Kova~evi} (2008), Zoran Golub (2009-11, 201420), Nikola Zbiqi} (2012), Voja Ili} (2013).

BEOGRAD JE NA[A SADA[WOST I BUDU]NOST

^etiri ”Kara|or|evogtitule kupa”

U svojoj bogatoj istoriji Beograd je i redovan u~esnik “Kara|or|evog kupa“ i u ~etiri navrata su bili i {ampioni. Beograd je bio organiza tor Kara|or|evog kupa 1994. u Bo nirigu i tada je u finalu pobedio upravo doma}u ekipu Bele orlove iz Boniriga. Susret je posle 90 minuta zavr{en 2:2, da bi Beograd slavio boqim izvo|ewem penala – 5:4. I drugi trijumf u ovom svesrp skom takmi~ewu Beograd je ostvario u Bonirigu, kad je savladao Bele or love sa 2:1. Tre}i Vo`dov pehar Be ograd je uneo u svoje vitrine 2009. go dine kad je organizator bila Bervik Kings Krajina iz Melburna. Tada je u finalu savladana Krajina iz sid nejskog Liverpula sa 3:2. Posledwi put fudbaleri sidnejskog Beograda trijumfovali su u ovom presti`nom takmi~ewu 2011. kad su u Adelejdu u finalu bili boqi od doma}eg Vud vil Beograda – 2:1.

proslavio 40. ro|endan БеоградабудuћностВушевићМарко Максим одушевиоПапићгосте Зоран Голуб и Ђуро Алавања синоним за легендамаПехарсаДанијелспонзораЈеданБеоградодЈелићћеркицомдодељенклуба

na srpskoj tradiciji i istoriji. Ne samo da deca igraju fudbal, ve} da se dru`e i da stvaraju prijateqstva. FK Beograd je na{ temeq i on je na{a budu}nost –rekao je Vedran Mari} koji je vodio ce love~erwi program. Za zabavni deo pro grama su se pobrinuli bend [ampioni i KUD Kara|or|e. A pravo iznena|ewe ve~eri je bio 11 - godi{wi Maksim Papi} koji je svojim izvedbama na fruli ostavio sve bez daha.

Glavni deo ve~erweg programa je bilo dodeqivawe nagrada legendama kluba, to jest osobama koje su najvi{e doprinele tome da Beograd uspe{no traje i opstaje u protekle ~etiri de cenije. Nekih desetak qudi je primilo nagrade. Me|utim, lista je svakako ve}a i ~elnici kluba su tokom ceremoni je naglasili nekoliko puta da se oni izviwavaju ukoliko su nekoga nenamer no izostavili. Uramqeni dres Beogra da je uru~en i nekolicini sponzora. Li sta sponzora, tako|e je preduga~ka pa su tako tokom ve~eri uru~ene nagrade samo nekolicini prisutnih preduzetnika koji svojim finansijskim doprinosima poma`u rad kluba.

^etvrtak 10. decembar 2020. 17ZAJEDNICA ^etvrtak 22. septembar 2022.ZAJEDNICA

ogromna, pri mera radi tim Beograda preko 35 godina sa svojim prijateqima je rezer visao ~ak tri stola na ovoj gala ve~eri.

kartamasalusubotesrpskiavgustusvezajednici,odsebe2020.nisuomelekolekkadasuposledwegCentraujebila

SPECIJALNA ZAHVALNICA LEGENDAMA I SPONZORIMA

Nakon ~etrdeset godina postojawa kluba, upravo sada je kriti~no i potreb no da imamo jedan klub koji je baziran

najdu`eZoranISTORIJUOSVRTKRATAKNAGolubna~elukluba

prijateqstva.Sve~anostje

Folklorna grupa 'Rastko' iz parohije Svetog Arhi|akona Stefana iz Ruti Hila, gr~ka plesna grupa 'Kimata', ruska igra~ka grupa 'Duh Rusije', gr~ka grupa 'Sizmos' (Zemqotres), za tim gr~ka plesna grupa 'Cyprus Community', Srpska Akademija 'Krug', te grupa 'Ravna gora' iz C[O Sv. Jovan Krstiteq iz Dap ta, kao i folklora{i igra~kog ansambla 'Srbija' iz Vulongonga i ''Ravna Gora' iz Boniriga.

Zbog ve} planiranih oba veza za septembar, mnoge od

Nakon dvogodi{we pauze u parohiji Svetog Arhi|akona Stefana u Ruti Hilu odr`ani su dvadeset deveti susreti Srp sko-gr~kog i sve-pravoslavnog

18 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. ZAJEDNICA tanskenistemajaven~aweven~awa,39tu.imana,dencijinistePro~itajteIzgra|ennajve}iTokommonarha,Pogledajte IZAMAK svakogkojisluga,jebrinuodstojeprili~noporodici`ivini~kimturisti~kihbibliotekara,Vindzorkwigahiqadazamku.teprivatnataqerazmerinijedandozaumetnici,predmeta}ajezadvadesetihNapravqenalutkenajve}anaposlugu,AkoihOsimtako|e ZAMAK naseqeniNajstariji

Ruti Hilu, makar na nekoliko ~asova, u veliki internacio nalniKaofestival.29.godi{wica, ovo je na neki na~in uvod i najava pro slave velikog 30. jubileja srp sko-gr~kog i sve-pravoslavnog prijateqstva. Uz Bo`iju pomo}, nadamo se da }e slede}e godine sam doga|aj biti znatno boqe organizovan i pose}en – nagla sio je otac U~esniciAleksandar.29.susreta su bili:

folklornih grupa koje su ina~e na{i dragi gosti, nisu bile u mogu}nosti da se odazovu. To je ipak dalo prostora da grupe koje su gostovale izvedu vi{e razli~itih igara, {to je na neki na~in dopunilo prazninu – re kao je otac Aleksandar Ivano vi}, stare{ina Crkve Svetog

Arhi|akona Stefana u Ruti Hilu i jedan od organizatora. Me|utim, desetak grupa koje su nastupile sa svojim pratwama i ovaj put su bile dovoqne da ve liku salu u Ruti Hilu ispune do posledweg mesta. [arolikost, boje i fuzija razli~itih kultu ra pretvorile su srpski dom u

Dan Srpsko-gr~kog i sve-pravoslavnog prijateqstva po 29. put Гости у сали Васо Зечевић са унуцима Стeфаном и Софијом Латковић О. учесницимапризнањаИвановићАлександаруручиосвим Дејан Ћурчић са својом децом Руске плесачице Тим за баром у Рути Хилу Фолклораши из Вулонгонга

kao i uvek zapo ~eta molitveno, Svetom Litur gijom, u hramu Svetog Stefana u Ruti Hilu. Nakon svete Liturgije i kra}e pauze usledio je bogat kulturno umetni~ki program. Zvani~ni deo programa su vodili Dimitrios Kametopulos i Ilija Gli{i}. Manifestacija u sali u Ruti Hilu je otpo~ela sa intoni rawem himni Australije, Srbije i Gr~ke. Da bi se potom u ~etve rosatnom programu predstavile srpske i gr~ke folklorne grupe. Ovaj put svojim nastupom i boga tim repertoarom se predstavila i ruska folklorna grupa.

Elizabeta II dobila za 18. ro|endan od ro diteqa. Vi{e od sedam decenija, kraqica je bila okruèna dru{tvom pasa te rase. Wen omiqeni 13-godi{wi pas Holi uspa van je zbog bolesti oktobra 2016. godine. Ipak, kraqica je tada ozvani~ila da ne èli nove ~etvorono`ne prijateqe koji ma }e popuniti prazninu nastalu gubitkom Holi, zato {to ne èli da ostavqa svoje voqene qubimce kad we jednog dana vi{e ne bude bilo.

Pro~itajte nekoliko stvari koje mo`da niste znali o Vindzoru, zvani~noj rezi denciji britanske kraqevske porodice. Izgra|en u 11. veku nakon invazije Nor mana, engleski zamak Vindzor je najstariji i najve}i stalno naseqeni dvorac na sve tu. Tokom proteklih 900 godina, bio je dom 39 monarha, a tako|e je i mesto kraqevskih ven~awa, me|u kojima je posledwe bilo ven~awe princa Harija i Megan Markl, 19. maja 2018. Pogledajtegodine.nekoliko stvari koje mo`da niste znali o zvani~noj rezidenciji bri tanske kraqevske porodice:

OD NEKOLIKO NAPADA

KORGIJA, POSEBNE VRSTE PSA

Ako `elite da pro~itate so~ne de taqe iz dnevnika kraqice Viktorije ili privatna pisma kraqa Xorxa III, na}i }ete ih u kraqevskoj biblioteci u Vindzor zamku. Biblioteka sadr`e vi{e od 200 hiqada predmeta, ukqu~uju}i i kolekciju kwiga od vi{e monarha.

^etvrtak 10. decembar 2020. 19^etvrtak 22. septembarPUTOPIS

Napravqena za kraqicu Mariju tokom dvadesetih godina pro{log veka, ku}a za lutke koja se nalazi u zamku Vindzor je najve}a i najdetaqnija minijaturna ku}a na svetu. Naime, ku}a sadr`i hiqade predmeta koje su napravili istaknuti umetnici, dizajneri i zanatlije. Od odaja za poslugu, biblioteke, toaleta, liftova do salona i trpezarija visokog dru{tva, nijedan detaq nije ispu{ten i sve to u razmeri 1:12.

U TAMNICI ZAMKA

promeweno u vreme kad je Veli ka Britanija ratovala s Nema~kom.

Kraqevska porodica retko koristi svoje prezime (verovatno zbog toga {to za tim i nema potrebe - kada biste se nekome predstavili kao kraqica Elizabeta II, da li je potrebno nagla{avati o kome je re~?). Me|utim, pre 1919. godine, prezime britanske kraqevske porodice glasilo je Saks-Koburg i Got (Saxe-Coburg-Goth), od braka izme|u kraqice Viktorije i prin ca Alberta, ro|enog Nemca, sklopqenog 1840. godine, nakon {to je Viktorija ra nije vladala kao posledwi monarh ku}e Hanover.Imeje

Kraqica Elizabeta II, ~etvrti je mo narh Vindzorovih, otkako je wen deda Xorx VI uveo promenu koja je ~lanovima porodice omogu}ila da koriste prezime Vindzor, iako to retko ~ine.

VINDZOR JE GODINAMA BIO DOM

Osim {to je dom kraqevske porodice, Vindzor je tako|e i radno mesto mnogih bibliotekara, istori~ara umetnosti i turisti~kih vodi~a koji se brinu o umet ni~kim delima. Me|utim, oko 150 qudi ìvi u dvorcu kako bi pomoglo kraqevskoj porodici da... ìvi! I mnogi od wih imaju prili~no "zastarele" poslove. Tako po stoje osobe zaduène za odràvawe vi{e od 300 kamina, kao i horologisti koji se brinu o 379 ~asovnika u palati. Vindzor je tako|e i dom brojnih batlera, bezbroj sluga, nekoliko zlatara, pa ~ak i stjuarta koji lewirom meri postavku tawira pre svakog bitnijeg obroka.

UKOLIKO POSEDUJETE NEKE STARE VE[TINE, VINDZOR JE ODLI^NO MESTO ZA RAD

Zamak Vindzor nikada nije bio bom bardovan jer su kru`ile glasine da je Adolf Hitler `eleo da to postane wegov britanski dom. Kraqevska porodica je iskoristila ovu informaciju, pa je osta la da se skriva u zamku. Prozori su bili zatamweni, lusteri ukloweni, a spava}e sobe armirane. @ene, ukqu~uju}i i budu}u kraqicu Elizabetu II, su spavale u ta mnici.

I NAJDETAQNIJE KU]ICE ZA LUTKE

R. N. ZAMAK VINDZOR Najstariji i najve}i stalno naseqeni dvorac na svetuTradicionalnoki}ewe novogodi{we jelke u Vindzoru od 7 metara

TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA KRAQICA ELIZABETA II JE SPAVALA

IME KRAQEVSKE PORODICE

NAZVANO JE PO ZAMKU

ZAMAK VINDZOR JE DOM NAJVE]E

VINDZOR SE USPE[NO ODBRANIO

"Porodi~no ime se promenilo zbog antinema~kih ose}awa tokom Prvog svet skog rata, a ime Vindzor preuzeto je od dvorca istog imena", navodi se u slu`be noj istoriji kraqevske porodice.

Zamak Vindzor je pre svega tvr|a va i kako se pokazalo - prili~no jaka. U starim danima, stra`ari su izbaciva li uqeze sa kaskadama kqu~alih uqa i te{kim kamewem. Tokom 1200. godine, za vreme Baronsovog rata, dvorac Vindzor se uspe{no izborio sa dvomese~nom opsa dom. Godine 1400, nakon {to je kraq Hen ri IV svrgao Ri~arda II, Vindzor je ponovo napadnut. Me|utim, ni to se nije dobro za vr{ilo po napada~e.

UKOLIKO @ELITE DA ^ITATE KRAQI^IN DNEVNIK, VINDZOR JE MESTO ZA VAS

Princ Filip, prmeinuli suprug kraqi ce, tako|e je promenio svoje ime tokom Prvog svetskog rata, po{to je wegov deda, princ Luj od Batenberga, preuzeo poro di~no ime Mauntbaten.

Korgiji su bili prisutni u okru`ewu kraqice Elizabete II celog `ivota. Od 1945. godine imala je vi{e od 30 korgija i ve}ina su bili potomci psa Suzan, koju je

“Bila sam mala kada sam do{la za Srbiju. Upisala sam ~etvrti razred ovde i bio mi je totalni {ok koliko kaskam za svima. Rekla bih, eto, prvi pravi kulturolo{ki {ok mi se desio u {koli. Nisam znala da su srpska deca toliko napredovala naspram gradiva u [vedskoj. Tablica mnoèwa, ra~unawe po vr{ine i zapremine tela, a ja sam u [vedskoj do tre}eg razreda znala samo da sabiram i oduzimam brojeve do 2.000. Tako|e, {ok mi je bio {to se starijim qudima persira jer toga nema u [vedskoj. U~ewe iz uxbenika koji su svi bili na }irilici, za mene je tako|e pred stavqalo problem kada sam do{la”, pri~a namIakoStefani.jenapustila [vedsku jo{ u osnovnoj {koli, to je bilo dovoqno da uvidi velike razlike u sistemu obrazovawa izme|u ove dve“[kolstvodràve. je druga~ije kod wih i moje subjektivno mi{qewe i iskustvo je da se ovde u Srbiji deci plasira ve}a koli~ina gradiva i da se radi brìm tempom nego u [vedskoj. Neko bi se sada raspravqao da li su oni boqi ili mi po tom pitawu, ali ja se ne bunim. Ne}u da laèm, bilo mi je te{ko u osnovnoj {koli prvenstveno zbog jezi~ke barijere, ali kada se i to savladalo ostalo je na meni da savladam svo gradivo. Ni{ta nije nedosti`no po mom mi{qewu i jako sam zahvalna pojedinim profesorima iz sredwe {kole {to su naporno radili sa nama jer sam lak{e uspela da savladam prvu godinu fa kulteta”, kaè nam Stefani.

“Meni je jako lepo ovde jer sam okru`ena porodicom, ovde mi je i {ira familija, imam dobar krug prijateqa, momka i zaista sve {to mi treba na jednom mestu. Studije mi za sada idu odli~no i ne razmi{qam trenutno previ{e o budu}nosti jer nekako `ivim u mo mentu. Naravno, jako bih volela da dobijem stipendiju i tu mogu}nost da preko fakulte ta odem makar na semestar preko da studi ram ~isto zbog iskustva. Za daqu budu}nost }u videti {ta me ~eka i gde }u zavr{iti”, rekla je NakonStefani.preseqewa, Stefani je jo{ vi{e postala zahvalna na svemu {to ima.

“Kada sam do{la ovde pro{irili su mi se vidici na svim poqima. Nau~ila sam dosta od drugih i stekla `ivotno iskustvo koje ne bih mewala ni za {ta. Najve}i udeo je imalo na{e {kolstvo i moja porodica {to su me iz gradili u ovo {to jesam danas. Po~ela sam da cenim sitnice u `ivotu i te sitnice mi ispuwavaju dan”, rekla je Stefani.

Ona sada `ivi u Pan~evu, i kako ka`e, ne kaje se {to se preselila.

Za kraj, Stefani je imala ne{to da po ru~i svima koji `ele da napuste svoju rodnu zemqu u potrazi za „boqim sutra“.

M. T.

Nikad se ne bih vratila tamo

Stefani je u Beogradu upisala Filo lo{ki fakultet, na kom je zavr{ila prvu godinu, ali o nastavku `ivota u Srbiji posle fakulteta jo{ uvek nije razmi{qala.

“Strahovala sam da li }e iko hteti sa mnom da se druì jer ne znam ba{ najboqe srpski i me{am padeè. Me|utim, ja sam bila spremna da prihvatim novu okoli nu i nove {kolske drugare. I posebno mi je olak{alo {to su taj prvi dan svi bili fini i zainteresovani. Naravno, bilo je i lo{ih momenata gde sam doìvqavala rugawe, ali sam pre{la preko toga. Bili smo svi mali i nezreli”, kaè Stefani.

Srbiji `ivi skoro deset godi na, odre|ene stvari joj i daqe nedostaju iz [vedske.“Verovali ili ne, jako mi nedostaje odre|ena hrana i {vedske namirnice. Neki bi se za~udili po{to uglavnom qudi nisu odu{evqeni {vedskom kuhiwom jer naspram na{e nekako deluje ‘previ{e jednostavno’ ili pak samo slano. Ali eto, rekla bih da mi najvi{e nedostaju klasi~ne {vedske }ufte sa pireom, braon sosom i xemom od brusnice. Uz to naravno i ‘Kalles’ kavijar u ~uvenoj pla voj tubi”, ka`e Stefani i dodaje:

20 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. SRBI U SVETU

Kako se razlikuje {kolstvo, tako i sam ìvot, a kako kaè Stefani „nama sa Balka na ìvot u [vedskoj deluje isprogramirano“.

Stefani Ne{kovi} (20) je ro|ena u [ved skoj, a onda se u ~etvrtom razredu osnovne {kole preselila za Srbiju. Stefani govori je o {okovima koje je do`ivela nakon dola ska, o tome za{to se nikada ne bi vratila nazad, o kulturolo{kim razlikama…

ja~aDijasporaSrbiju

Stefani je u prvim danima kada se doselila u Srbiju imala tremu i strahove kako }e je prihvatiti u novoj sredini. Ali ubrzo je stekla nove drugare u Srbiji koji su je prihvatili na najboqi na~in

je prihvatiti drugari u {koli.

Srbija ima vi{estruke koristi od povezivawa dijas pore i matice. Svetska banka navodi da doznake dijaspore trenutno ~ine oko osam odsto nacionalnog dohotka zemqe, istakla je Bogdanovi}.

S. G. STEFANI SE IZ [VEDSKE PRESELILA U SRBIJU:

Srbija ima ne{to vi{e visokokvalifikovanih stru~waka u dijaspori u odnosu na prosek svih zemaqa Za padnog Balkana koji je pet odsto, rekla je vo|a programa "Stru~waci dijaspore" Ma rija Bogdanovi}, koji sprovo di Nema~ka organizacija za me|unarodnu saradwu (GIZ).

U okviru programa, ~iji je ciq ukqu~ivawe dijaspo re u odrìvi razvoj Srbije, stru~waci dolaze na volon terskoj bazi i provode od tri nedeqe do tri meseca u dràvnim institucijama ili organizacijama od javnog zna~aja, akademskim institu cijama, privrednim komorama i organizacijama civilnog dru{tva.Poziv stru~wacima je stalno otvoren, istakla je Bogdanovi} i dodala da oso be poreklom iz Srbije koje borave u Nema~koj, a èle da podrè razvoj matice, mogu da se ukqu~e u rad organizacija u Srbiji, u skladu sa svojim kompetencijama.Stru~wacikoji su deo pro grama gostuju u institucijama poput KBC Beànijska Kosa, Centra za socijalnu politiku, Centra za kulturnu dekonta minaciju, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i LolaIzve{tajinstituta."Radne migraci je Zapadnog Balkana" navodi da je u 2020. godini, 37 odsto zaposlenih gra|ana iz regio na Zapadnog Balkana radilo u zanimawima koja su klasi fikovana kao nisko kvalifi kovana, 54 odsto kao sredwe kvalifikovana, dok su ~eti ri odsto profesionalci i blizu pet odsto visokokvali fikovani stru~waci.

“Rekla bih svima da veruju u svoje snove. Znam da su svi ~uli tu re~enicu mno{tvo puta, ali zaista jeste tako. Ako ima{ neku viziju i daje{ sve od sebe, uspe}e{ u tome. Ako ti je vizija da ode{ preko onda idi. Meni je li~no ào {to mladi tek tako odustaju od ove zemqe jer ne shvataju u potpunosti {ta ih ~eka preko. Nije svuda ‘med i mleko’ i svaka dràva ima svoje prednosti i mane, to vam iz li~nog iskustva govorim. Ja sam svoj uspeh na{la ovde, ali svi smo naravno razli~iti i to ne treba usporavati. Ja se zalaèm za to da ne treba tek tako mladi da odustaju, ova dràva ostaje na nama za par godina. Moè{ uspeti gde god u svetu, samo je bitna èqa i trud”, kaè Stefani.

gleda svoja posla i da se fokusiraju na sebe. Kada pri~am o na~inu ìvota u [vedskoj i o wihovim navikama odmah slede kritike ne kih na{ih qudi, ali treba shvatiti da je za wih takav ìvot normalan i treba po{tova ti tu|u kulturu i stil ìvota. Ko zna, mo` da smo mi Balkanci wima ~udni”, obja{wava Stefani.Iakou

[ok mi je bio {to se starijim qudima persira u Srbiji jer toga nema u [vedskoj. U~ewe iz uxbenika koji su svi bili na }irilici, za mene je tako|e predstavqalo problem kada sam do{la”, pri~a Stefani

„Imam divne qude oko sebe i ispuweno se ose}am svakoga dana pored wih i zaista ne bih mogla trenutno da zamislim `ivot u [vedskoj i da ostavim iza sebe sve {to sam stekla“, ka`e Stefani.

Pored novca koji se uli va u zemqu putem doznaka, istakla je ona, stru~waci iz dijaspore doprinose znawem i iskustvom koje je od veli kog zna~aja za unapre|ewe, ne samo institucija i civilnih organizacija, ve} i privatnih biznisa.

„Tamo mi se svi|a pre svega moj rodni grad Malme. Jednostavno }e uvek imati posebno mesto u mom srcu. Sa druge strane jako volim {vedsku ~okoladu i slatki{e i to mi svako ga dana nedostaje. Ovde u Srbiji jako volim qude. Dosta sam ekstrovertna i ovo mesto me upotpuwuje u tom smislu. Volim {to kod nas postoji spontanost, dobronamernost i {to kada nai|e negde problem skupa umemo da se okupimo da svi to re{imo ili nekome pomognemo“.Poredlepih i nezaboravnih trenutaka koji su je do~ekali nakon preseqewa za Sr biju, Stefani je imala veliku tremu kako }e

“Svi imaju rokovnike gde se bele`e sva kakve aktivnosti. Re|e se vi|aju sa qudima i nisu toliko spontani kao na primer mi. Dosta deluju povu~eno i hladno bar iz na{e perspektive, ali nije nu`no svaki [ve|anin povu~en. Generalno su samo navikli da svako

RENTON

Sve je spremno za start presti`nog turnira!Ususret po~etku Svetskog {ampio nata za ko{arka{ice u Sidneju, na svet ski ~uvenoj Bondaj pla`i organizatori i FIBA su priredili promociju takmi~ewa na kojoj su glavne zvezde bile ~etiri ko{arka{ice, u~esnice turnira – Loren Xekson iz Australije, Ema Meseman iz Belgije, Amerikanka Eriel Etkins i Iva na Raca iz Srbije.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve reli gije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Klijenti mogu da `ive kvali tetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesio nalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

O~ekujetim.se

SRPKIWA ME\U GLAVNIM ZVEZDAMA NA PROMOCIJI SVETSKOG PRVENSTVA U SIDNEJU:

^etvrtak 10. decembar 2020. 21^etvrtak 22. septembar

je 1936.O{trigodine.zubi, kanxe i jake noge "mo}no su oru`je" kengura, objasnio je Grejm Kulson, stru~wak za pona{awe ovih `ivotiwa Australijskoj radiodifuznoj korporaciji.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, de menciju i za privremenu negu.

Aged Care

Velika podr{ka `enskoj reprezentaciji Srbije od Srba u Australiji

Povre|enog 77-godi{weg mu{karca prona{ao je ro|ak na seoskom imawu

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnev nim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava pra znika.

Mu{karac, kog je kengur ranije napao i ranio, preminuo je od zadobijenih povre da, saop{tila je australijska policija.

"Problemnevoqe.sa qudima i kengurima je {to i oni poput qudi stoje na nogama, pa je takav uspravni stav izazov za mu`jaka kengura", obja{wava profesor Kulson.

Povre|enog mu{karca na wegovom seo skom imawu u Redmondu, 400 kilometara ju`no od Porta, ~etvrtog grada po veli~i ni u Australiji, prona{ao je ro|ak.

Promociji su prisustvovali i ~uvari Bondaj pla`e, glumci iz popularne te levizijske serije, dok su brojni surferi u`ivali u vetrovitom vremenu i visokim talasima.

ina~e veliki odziv srpske zajednice i podr{ka na{im ko{arka{i cama tokom ~itavog turnira. Selektor ènske ko{arka{ke repre zentacije Marina Maqkovi} zahvalila se na prijemu i na druèwu. Ona je nagla sila da }e reprezentativkama biti veli ka ~ast {to }e imati brojne navija~e na tribinama u dalekom Sidneju, dok je sa druge strane svesna koliko srpskoj zajed nici zna~e ovakvi susreti i druèwa sa reprezentativnim selekcijama, kao i da se uvek vrlo rado odaziva ovakvim pozi vima na{ih qudi iz ~itavog sveta.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

AUSTRALIJA

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Daje uslugukvalitetnuod1970.godine

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

ku da u`ivo posmatraju i navijaju za svoj dr`avni

Policija je bila primorana da upuca `ivotiwu, koju je ~ovek ~uvao kao ku}nog qubimca.UAustraliji `ivi oko 50 miliona ken gura koju mogu biti te{ki do 90 kilograma, a visoki i do dva metra.

Jedan kengur je u julu povredio 67-go di{wu `enu dok je {etala u Kvinslendu.

Kengur ubio mu{karca koji ga je ~uvao

– Stigli smo u Australiju posle dugog puta. Atmosfera u ekipi je veoma dobra, iako se jo{ uvek prilago|avamo na veli

Ovakvi napadi sa smrtnim ishodom su retki.Posledwi put ovakav napad zabele`en

razliku. Jedva ~ekamo da po~ne Svetsko prvenstvo. Oduvek sam `elela da do|em u Australiju i drago mi je {to sam stigla sa reprezentacijom. To je velika ~ast za mene. Prva stvar koju mogu u Sidneju da vidim je poznata Bondaj pla`a, na kojoj je organizovana ova promo tivna pres konferencija i mogu re}i da sam odu{evqena… – rekla je Ivana Raca.

"Prili~no je opasno ako se na|u u si tuaciji iz koje nema izlaza ili su u nekoj vrsti

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

FAMILY TRUST

Nekoliko meseci pre toga, kengur je u Novom Ju`nom Velsu napao trogodi{wu devoj~icu.Devoj~ica je zadobila te{ke povrede glave.Usled urbanog razvoja {irom Au stralije, sve vi{e se zadire u stani{ta divqih kengura.

ku vremensku

Kada su bolni~ari do{li, kengur ih je spre~io da pomognu ~oveku.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

Stigli i ~uveni ~uvari Bondaj pla`e!

@enska reprezentacija Srbije ima la je priliku prvog dana svog boravka u Sidneju da se dru`i sa ~lanovima mno gobrojne srpske zajednice u Australiji. Dru`ewe je organizovano u parku Keti Frimen u Olimpijskom centru, a odazvao se veliki broj na{ih zemqaka, pogotovo onih najmla|ih, de~aka i devoj~ica za qubqenih u Ambasadorko{arku.Republike Srbije u Au straliji, wegova ekselencija gospodin Rade Stefanovi}, istakao je veliko zadovoqstvo {to }e jedna reprezen tativna selekcija iz Srbije nastupiti na velikom svetskom takmi~ewu na tlu Australije i {to }e Srbi imati prili

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Imala je posekotine i slomqenu nogu.

22 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. SVET POZNATIH

vikenda cela Srbija se uve rila da od nove sezone "Zvezda Granda” jo{ uvek nema ni{ta. U terminu rezer visanom za ovo popularno muzi~ko ta kmi~ewe emitovan je konkurentski {ou „Nikad nije kasno", a osim u~esnika novog serijala koji su pro{li audicije, pripre mali se ~itavog leta za takmi~ewe i sada se pitaju „da li su xaba kre~ili”, najvi{e razloga za nervozu imaju ~lanovi `irija. Odlagawe "Zvezde Granda" izazvalo je oz biqan udar po xepovima ~lanova `irija.

Jelena isti~e da se da ne

Za wom su sledile Viki Miqkovi} i Ana Bekuta sa pribli`nom cifrom, a Bosa nac ih je pratio u stopu sa iznosom od oko 70.000 evra. Najlo{ije je prolazio \or|e David, koji je u pro{loj sezoni inkasi rao svega 40.000 evri}a - otkriva izvor

- @iri je imao ozbiqnu zaradu od sva ke emisije, a s obzirom na to da emisija nema, sada nema ni para. Honorari im se u kre}u u rasponu od 1.000 do 2.000 evra po

Najpoznatiji srpski i jugosloven ski tekstopisac Marina Tucakovi} napustila nas je pre ta~no godinu dana, u 67. godini, kada je izgubila du gogodi{wu bitku sa karcinomom dojke.

Govorila je da je inspiraciju neretko nalazila u pri~ama obi~nih qudi koje poznaje ceo `ivot. Isticala je da se de{avalo da napi{e stihove o situaciji koja se mesec ili dva ranije dogodila nekome.

Osim {to je bila saradnik estradnim umetnicima, Marina je sa wima i privatno bila veliki prijateq. Za samo jedan stih pesme "Zora je svanula, suza je iz oka kanula", koju je otpevala Neda Ukra den, Marina je zaradila 100.000 evra. M. T.

- Znam samo da moram dosta sebe da dovedem u red pre nego {to bilo {ta uradim, ka`em ili posavetujem svoju decu. Govorim deci {ta ne treba da rade i u stvari ja to ne smem da radim, jer na{a dela govore vi{e od re~i. Kada sam se bavila tehnologijom u ku}i, ja sam se toliko podesi la, da televizor uop{te ne pa lim osim kad Novak igra tenis - rekla je Jelena. S. G.

- Meni je kqu~na osoba za koju pi{em, ali i weno viso~anstvo melodija. Kad me povu~e, onda sam tu car, a kad me ne vu~e, bude malo rutine i napiwawa i to ume umetnika ba{ da smori - pri~ala je ona.

- Najpla}enija je bila Ceca Ra`nato vi}, koja je po sezoni inkasirala 100.000 evra, dok je Marija [erifovi} na go di{wem nivou izlazila na 80.000 evra.

MOJA JE POSLEDWA: Jelena o porodici i sukobima sa Novakom

Tokom godina dobili su dve }erke, Tesu i Taru koje li kom podse}aju na proslavqe nog oca, a od wega su nasledi le i talenat za ko{arku, koju obe treniraju.

i obja{wava da su visoke cifre koje su umetnici iz `irija zara|ivali bile sa svim opravdane s obzirom na to da su osim celodnevnih snimawa oni tokom nedeqe intenzivno radili i sa svojim kandida tima poku{avaju}i da ih obu~e kako da se vinu u zvezde.

U svojoj bogatoj karijeri napisala je vi{e od 4.000 pesama, a weni tek stovi proslavili su brojne peva~e i otvorili im vrata popularnosti.

ima ugovor koji joj garantuje 100.000 evra po sezoni, emitovale se ,,Zvezde Granda" ili ne, tako da joj novo nastala situacija do|e kao pla}eni od mor, ka`e izvor. S. G. DANA BEZ MARINE:

OVO SU HONORARI @IRIJA "ZVEZDE GRANDA": Mariji [erifovi} 80.000, Ceci ~ak 100.000 evra GODINU

Pro{log 19. septembra preminula je najpoznatija autorka muzi~kih tekstova

Odlagawe emitovawa takmi~ewa "Zvezde Granda" izazvalo je ozbiqan udar po xepovima ~lanova `irija kada se uporedi visina wihovih honorara za novu sezonu.Proteklog

Marina je karijeru po~ela sara|uju}i s grupom "Zana", za koju je napisala hit "Dodirni mi kolena", koja je objavqena 1982. godine i odmah postala hit. U narednim godinama postala je autorka teksto va najpoznatijih pesama Cece, Dragane Mirkovi}, Jelene Karleu{e, Lepe Brene, Zdravka ^oli}a, grupe "Zana", To{eta Proeskog, Xeja, @eqka Samarxi}a, Ace Lukasa, Sa{e Mati}a...

Tu mi poma`e Novak da se kori gujem, i to sve vi{e i vi{e.

QUBAVNA PRI^A SA[E \OR\EVI]A: 27 godina su u braku

emisiji, {to zna~i da mese~no zarade i do 8.000 evra, ka`e izvor i dodaje:

Ro|ena je 1953. u Beogradu, gde je zavr{ila [estu beogradsku gimnaziju i Ekonomski fakultet. Uprkos `eqi roditeqa da se bavi nekom "ozbiqnijom" profesijom, Marina je jo{ sa 19 godina pisala stihove, uglavnom za pop i rok peva~e. Kasnije su weni stihovi naj~e{}e bili u folk `anru.

radi ono {to ne bi `elela sutra da wena deca rade, jer oni opo na{aju roditeqe.

- I dok \or|e David, Marija [erifo vi}, Ana Bekuta, Dragan Stojkovi} Bosa nac i Viki Miqkovi} i{~ekuju rasplet ~itave situacije, razloga za brigu jedino nema Ceca Ra`natovi}. Za razliku od svih ostalih, Ceca je potpisala eksklu zivni ugovor emitovao se "Grand" ili ne, tako da je novonastala situacija mnogo ne doti~e.-Ceca

Wihova qubavna pri~a po~ela je rano, jedva da su bili punoletni. Upoznao ih je Sa{in {kolski drug i kolega, koji im je kasnije kumovao na ven~awu.-^esto sam dolazio sa dru{tvom u kafi} na Vra~a ru, gde sam jedne ve~eri vi deo divnu i zgodnu devojku. Prijateqi su mi kazali da joj je nadimak Seka i po{to smo razmenili poglede i osmehe upoznali smo se. Zaqubio sam se u wu i te{ko su mi padale pripreme sa Partizanom i reprezentacijom - priznao je trofejni ko{arka{.

Jelena \okovi} gostovala je u jutarwem programu RTS-a i tom prilikom se dotakla rodi teqstva, vaspitawa dece, ali i odnosa sa svojim su prugom.-Novak i ja smo do sta sli~ni, ali i dosta razli~iti kada je vaspi tavawe dece u pitawu, ali razgovorom dosta toga re{avamo. Verujem da nam je mnogo lak{e jer po~iwemo od istih vredno sti, i zahvalna sam na tome. Mi smo po~eli da se zabavqa mo kao klinci i zajedno smo rasli, pa smo se uporedo neka ko oblikovali {to nam je sada olak{alo roditeqstvo - zapo ~ela je Jelena, koja je otkrila da se ona i Novak ne sla`u uvek kada je vaspitawe wihove dece u pitawu.-Imamo razli~itosti u po gledu na dosta toga i sukobqa vamo se. Negde sam ja vi{e vre mena provodila sa decom, dok se on bavio svojim poslom, pa sam tu negde `elela da imam vi{e kontrole i da moja bude zadwa.

u"Ko nejma ni prijateqa ni neprijateqa, taj nejma u sebi ni{ta vaqana."

^etvrtak 10. decembar 2020. 23septembar 2022. 23LITERARNA STRANA

kako se zlopate, pa sve to uzima sebi za pouku i ~uva se, a budala ne}e ni{ta od pametnog da pri mi, jer pored ostalih ludosti najve}a mu je da se sam sebi najpa metniji ~ini, i za sramotu dr`i od drugoga ne{to nau~iti."

li), svoje mirne oblike {to su pristajali uz plavetnilo isto~wa~kog neba, topla i duga leta i jeseni, kao ~to je imao i svoju naro~itu atmosferu i svoje varo{ke tipo ve, nestao je. Nestao je u novoj posleratnoj varo{i ogromnog poleta. Beograd Kne`e vine, Beograd turskih ratova, imao je svoj lik; u dana{wem Beogradu, mi prisustvu jemo tek pomaqawu novog lica varo{i iz magle.Pod snegom, Skadarlija sad, nema vi{e ~ar zavejane, stare turske varo{i ali svakog }e iznenaditi lepota koja je sve izrazitija, {to vreme vi{e odmi~e, npr. Milo{evog konaka, kraj Patrijar{ije, u jednom zavejanom ve~eru. I u Top~ideru, dvorac ima te pametne i razborite, arhi tektonske oblike, jedne stalne udobnosti odeqenosti iod ulice i povu~enog gospo darstva. Neo~ekivan je, isto tako dubok utisak, koji, u ovim bo`i}nim, zimskim ve~erima ostaje i od drugih, predratnih krajeva Beograda, izgubqenog u velikoj modernoj varo{i {to se sad zida. Kakva ti{ina i lepota skromna, npr. Vaznesew ske Crkve! Wena mirna, pravoslavna ku beta, wena zavejane jele, ceo wen oblik manastirske skrivenosti, a svetiwe.

Nestao je predratni Mawe`, nema pre dratnih ve~eri oko Pozori{ta i u Pozo ri{tu, druge su senke na snegu trkali{ta Kola jaha~a, èlezni~ke stanice, Slavije, Univerziteta itd. Sasvim druge, nego {to behu pre dvadeset godina, u ovakve zimske ve~eri. Iz automobila, kroz zamagqene prozore, uz zvekat lanaca na to~ku, vidi se sad kako promi~u velike slike novih zgrada, {irokih, ogromnih kontura. Ve~ni su samo vidici Kalemegdana. Kad se po wemu po|e, vra}aju se dva utiska svake zime. Da sneg budi se}awa, kod svakog, na detiwstvo, a da sada raskopani jarkovi u parku se}aju na rovove iz rata, zavejane zaklone i prihvatnice. Za trenutak, ìvot Knez-Mihailove ulice zaboravqa se. Zima je sti{ala varo{. la|e pod wom, prista ni{te pod snegom, stoje u nekom sti{anom ìvotu, skoro mrtvilu, u kome su pokreti retki.Olupane la|e izvu~ene su u pesak. Ba~ene, kao i pro{lost. Beànijske Kose su osun~ane. Prema Avali sne`no nebo, ali kroz koje se pomaqaju plavetnila i ose}aju planine. Iste boje, kao i sne`na nebesa, iznad varo{i, lebdi dim. Sve je u boji sivoj, pepela, ve~erweg sutona; i sneg. Vrane lebde po vetru, tihim letom. Vetar ih baca, me|u zvuke sirena, ma{ina, nad sivim, naboranim vodama, boje prqavog snega, u nebo nad {umama, iza ûkarice velika ravan, pod Kalemegdanom, pusta, sne`na, ~ini da se nebesa ~ine jo{ ogro mnija. U wima se doga|aju igre velikih sve tlosti.Tekkad

U promewivoj lepoti jedne varo{i moè se na}i u ìvotu, bar toliko istog doìvqaja, àlosti i uìvawa i mo`da jo{ vi{e razloga za tu`ne ili svetle mi sli, koliko i u lepoti ìvog i voqenog bi}a. I ta lepota "mrtvih" stvari, uzvi{ica, mostova, zgrada, ulica ima svoju dvojaku lepotu, spoqnu i unutra{wu, koja je isto tako i telesna i du{evna. Spoqna lepota je, kao i telesna, predodre|ena. We nema gde varo{ nema profila - reku koja kroz wu proti~e, more na ~ijoj je obali sazida na - mostovi, visoke terase itd. Spoqnu lepotu Wujorka oseti}e i najbedniji stvor, videv{i je, ma samo na filmu. Spoqnu le potu Pariza, kao i Londona, ~ine mostovi, avenije, veliki objekti, ali kome nije po znata i unutra{wa lepota Pariza, prole}na i jesewa, ranog prole}a i rane jeseni, onaj plavi odblesak kaldrme, {arenilo stvari vo}a i cve}a, udobnost ìvota i u najzaba~enijem kutu varo{i? Lepota Rima, koja je poznata, sva je u grandioznim profi lima, ali zar taj ve~ni grad nema jo{ du bqu, a svakako bliù lepotu, unutra{wu: svojih vrtova i fontana? Berlin, s jednom grubom lepotom velikih, spoqnih efeka ta, ima jednu mnogo zna~ajniju lepotu unu tra{wosti, sadràja svojih delova ogro mne, moderne ìvosti, ~elika, kretawa, stakla,Spoqnavrtloge.lepota Beograda, vrlo velika, nije isticana dovoqno, ali je poznata ve} stole}ima. Varo{ sa visokim profilom, Beograd je lep lepotom uspravnog stava, pojavom na brdu, zakora~ajem nad vodama. prilaze}i mu, ma s koje strane, ugleda se profil mo}an i o{tar, koji }e kroz dvetri desetine godina biti, svakako, ne zaboravan. Fabri~ki deo na Dunavu, ako izraste nad pan~eva~kim mostom, utica}e na putnika, neposredno, diù}i se, iz dugih i {irokih pejsaà. Poznata je i upadqiva izrazitost visoko postavqe nog profila beogradskog, gledanog s ju`ne strane. Varo{ je tu sasvim nova, u wenom sadràju nema ni~ega starinskog; iako je novi, siroma{ni taj kraj jasan je prelaz sela u varo{ke oblike. Beograd je tu tako mlad i sve`, kao da je iznenada izdignut iz zemqe.Sbrda, nad Ko{utwakom, on je jo{ le

u"Od dobrih }e{ se dobru na u~iti: ako li se u zle pome{a{, izgubi}e{ i ono {to ima{ uma."

Beograd u snegu

u"Ko mnogo govori obi~no malo misli i rasu|uje, a i ono {to misli sve mu je nepostojano i zamr{eno: jezik mu pred pame}u tr~i, niti je kadar dati sebi vremena da rasudi o onom {to misli re}i."

Te srede je ba{ sve ~ega sam se dohvatio krenulo po zlu.

Dositej Obradovi}, citati:

MIHAJLO PALI]:

MILO[ CRWANSKI

u"Kwige, bra}o moja, kwige, a ne zvona i praporce!"

video osim jakih farova koji su bivali sve bliì. To mi je bio i putokaz i ciq, jer oboje ne moè mo pro}i ako se neko ne skloni. Bilo mi je svejedno, i tako je dan uàsan pa neka ovo bude veliko finale.Nisam mogao ta~no da proce nim udaqenost i vreme sudara, ali se radilo o sekundama. U slede}em trenutku sam bio skroz zaslepqen, zatvorio o~i, jo{ ~vr{}e uhvatio volan i dodao gas. I ûlapro{ao.sezaglu{uju}a buka si rene ogromnog xipa. Nikad se boqe nisam ose}ao.

u"Misaon i razuman ~ovek ne u~i samo od pametnijih od sebe, nego i od samih luda ima se ~emu nau~iti, jer gleda {ta oni ~ine i

Ve~e je, i dan u boji leda, u boji o~iju severnih naroda. sneg na Neboj{i kuli, na bedemima stvara ti{inu iznad razlivenih voda {to se pod Beogradom ~ine kao more. To je veli~anstvena, precizna, spoqa{wa lepota Beograda, pod zimskim sutonom. 1930.

na{i ve} dugo ne koriste ovu cestu. U~inilo mi se da automo bil ide prebrzo za ove uslove vo`we. I{ao je posred rup~aga, pribli`avao se, i uskoro }u mo rati da si|em na bankinu kako bi pro{ao. O|ednom sam re{io da se ne sklonim; neka se on pomeri. Takav stav nije u mojoj prirodi, ali tog dana nisam bio sasvim svoj.Po

Tra`e}i, me|utim, unutra{wu lepotu Beograda dobija se utisak zbrke, ponegde vrlo neprijatne za oko. U `urbi poslerat noj, u {tedwi, unutra{wa, arhitektonska lepota varo{i, jo{ je neizrazita. Stari Beograd, koji je imao svoju prijatnu formu ulica (predratna Krunska), pa svoju sli kovitost sokaka (u Skadarliji i Palilu

Utu~en i nervozan sam krenuo ku}i. Vozio sam du`om, starom trasom koju skoro vi{e niko ne koristi. Auto je malo-malo upa dao u kratere koji su se otvara li na skoro svakih deset metara uzanog puta do mog sela. Bilo se ve} smrklo kad sam primetio farove iz suprotnog smera. Ko je sad ovaj? Sigurno nije iz sela,

Dositej Obradovi}, kwi`ev nik, prosvetiteq, prvi ministar prosvete u Kara|or|evoj Srbiji.

Na posao sam zakasnio, jer sam poku{ao `enu da spre~im u kupovini mikrotalasne pe}nice, dobio prekor od {efice jer mi je to ve} peti put u posledwih mesec dana. Posao u firmi nije krenuo jer slu`ba u mojoj nad le`nosti nije obezbedila ener gente. Zavr{ilo se reklama cijom isporuka jer nisam ta~no ispunio dokumentaciju. Oko mene je zavladala ti{ina, niko da mi ka`e ne{to ute{no, da se soli dari{e, svi su nekako izbegava li da se sretnu sa mnom.

se sa terasa nadnese nad opko pima i bedemima, vidi se sva {irina stare tvr|ave nad kojom je dignut, visoko, Pobed nik. Dole, na vodi, mali parobrod bori se s talasima i vetrom. Wegovi prozori i klu pe na~i~kani qudima (qudi: siroma{tva, patwe, prevare, jadikovawa,neizvesnosti, ta{tine, zasede, odlasci ku}i, samoubi stava, bolesti, stomaci) tako su maleni sa daleka. kroz nove, kamene ograde {eta li{ta i terasa, s fewerima i stepenica ma, po ugledu na dubrova~ki posat, du{e ledena ko{ava. Vrbaci smrznuti imaju boju krzna medveda. Sve te ravni, dole, obu kle su zimske boje {uma i zveri. U daqini samo sve se zavr{ava plavim dnom.

razmaku i snazi farova shvatio sam da je re~ o mnogo ja~em auto od mog renoa. Kola su se pribli`avala, ja sam se ~vrsto uhvatio za volan i vozio prema wima. Nisam vi{e ni{ta

Kratak susret

u "Ja }u pisati za um, za srce i za naravi ~love~ke, za bra}u Srbqe kojega su god oni zakona i vere."

u"[to god vidimo da prosve}eni qudi tvore na op{tu ko rist, tvorimo i mi koliko mo`e mo. Ne pravimo se pametniji od sviju, to je znak varvarstva.

p{i. Amerikanskog profila, s velikim objektima koji se ocrtavaju na dubokim i beskrajnim nebesima, on je oti{ao, udaqio se, ùre}i, hitaju}i, izmi~u}i pred osta lom zemqom. Kad mu se prilazi sa severa, pred zemunskim mostom utisak koji wegova spoqna lepota ostavqa, pun je. Sva wego va silovitost, ùrba i snaga tu vidna je. A ono {to toj slici daje naro~itu dra`, to je orijentalni mir pejsaà, u kom se ta silo vitost odigrava. Jo{ nekoliko godina ra dova na aerodromima beànijskim, na pri stani{tima ûkarice, pred èlezni~kom stanicom i ulazak taj, sa slikom varo{i u visini bi}e vanredan.Posmatran sa voda pak Dunava, jo{ da je Saborna Crkva vizantijskog, ra{kog, oblika (najbolnija ta~ka arhitektonskog profila Beograda)varo{ bi bila, po spoqnoj lepoti, izvesno, jedna od najlep{ih u Evropi.

Po povratku sa Sinaja i kra}eg odmo ra u Jerusalimu, opet se vratio u Akru da otuda brodom nastavi do Antiohije da bi se tamo opet video sa antiohij skim patrijarhom, a i da se malo odmori pred odlazak kopnom u prili~no divqu zemqu Jermeniju u podno`ju starozavet ne planine Ararat. Otuda je nastavio svoje putovawe kopnom kroz za hri{}ane jo{ opasnije zemqe, Kurdistan i Selxu~ku Tursku, prete`no naseqene fanati~nim islamskim `ivqem, da bi se najzad zaustavio u Nikeji da se tu vidi sa nikejskim carem Jovanom II Va tacem i wegovim vaseqenskim patrijar hom Germanom , kojima je poklonio skupo cene ikone, pokupovane u toku ovog svog drugog pokloni~kog pohoda.

22.

Kroz ceo Savin ìvot provejava we gova stalna briga za u~vr{}ivawe si gurnosti harmoni~nog dvojstva srpske dràve i crkve, {to se jasno vidi u we govim jednako blagonaklonim odnosima sa obadvojicom zava|enih sinovaca koje on, naàlost, tada nije uspeo da izmiri.

Me|utim, problem oko ove teze je da o takvoj molbi me|u sa~uvanim dokumen tima ne postoji nikakav pismeni trag, {to se u istoj meri mo`e pripisati i izvesnim mi{qewima da je Sava krenuo na svoje drugo hodo~a{}e zbog svog ne slagawa sa sinovcem kraqem Vladisla vom. Iako wegovi biografi pomiwu da pri propasti kraqa Radoslava, wegov stric, arhiepiskop Sava, na po~etku nije odobravao Vladislavqevu pobunu, on je ipak na kraju te vlasteoske pobune za dobro srpske dr`ave pre{ao preko

A potom je sa puno diplomatske sup tilnosti pomenuo caru i wegovom pa trijarhu da radi po`eqnog porasta do gmatskog jedinstva i snage zajedni~kog pravoslavqa on podr`ava ideju wiho vog sre|ivawa odnosa sa bugarskom cr kvom putem opro{taja bugarskom caru Asenu za wegovo negda{we gre{no pri klawawe rimskoj crkvi.

1882. - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanovi}, prva `ena ~lan Srpskog u~enog dru{tva. Slikala je portrete, istorijske kompozicije i vrlo uspe{ne mrtve prirode. Neke wene slike su me|u najboqima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta kwegiwe Perside Kara|or|evi}", "Autoportreta", "Korpe s gro`|em".

24 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. FEQTON DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

Iako Teodosije jedino beleì da je Sava sinovcu Vladislavu tada u pri snom razgovoru rekao da on iz duhovnih razloga èli da to u~ini, brojnim sa vremenim srpskim istori~arima je bilo ~udno za{to bi on na po~etku {este de cenije svoga burnog ìvota i u prili~no slabom zdravqu opet odlu~io da se upu ti na tako dugo i zamorno putovawe. I u potrazi za va`nim politi~kim moti vima za tu wegovu odluku, ~iwenica da je Sava pri povratku sa tog puta oti{ao iz Nikeje u Bugarsku je navela neke od wih da se opredele za tezu da je Sava u stvari i oti{ao na ovaj put na zahtev bu garskog cara Jovana Asena II, tasta i po kroviteqa srpskog kraqa Vladislava, da bi svojim zavidnim duhovnim autori tetom pomogao kod jerusalimskog, antio hskog i aleksandrijskog patrijarha da i Asenovo Bugarsko carstvo najzad uspe da preko Nikeje dobije svoju autokefalnu pravoslavnu crkvu.

2016. - Internet grupa Jahu (yahoo) priznala je da je krajem 2014. hakovano oko 500 miliona korisnika, da su hakeri ukrali li~ne podatke - imena, prezimena, elektronsku po{tu, lozin ke, brojeve telefona i da nisu dirali brojeve bankarskih ra~una.

lll

Sveti Sava kao svetovni diplomata (16)Pi{e: Nikola POKLOWEWEMorav~evi}HRI[]ANSKIM SVETIWAMA: Sava je pregovarao sa puno diplomatske suptilnosti Manastir Svetog Save Osve}enog u Judejskoj pustiwi

Na ovom hodo~a{}u Sava se opet prvo iskrcao u Akri i odmorio u mana stiru Svetog Georgija, koji je jo{ u toku svoje prve posete Svetoj zemqi uspo stavio kao svetili{te za budu}e srp ske hodo~asnike. Nakon toga je oti{ao u Jerusalim, gde se sreo sa svojim starim prijateqem patrijarhom Atanasijem, i opet obi{ao najzna~ajnija sveta mesta u gradu i okolini. Iz Jerusalima se pi smom javio studeni~kom igumanu Spiri donu, u kome pomiwe da je po obilasku raznih okolnih svetih mesta neko vreme tu bio i bolestan. Iz Judeje je potom ko pnom oti{ao i u aleksandrijsku patri jar{iju, gde se sreo sa patrijarhom Niko lom, sa kojim se pojavio i na sve~anom prijemu kod egipatskog sultana u Kairu. Odatle je krenuo da se pokloni hri{-

1862. - Oto fon Bizmark postao je pruski kan celar. Pod geslom "krv i gvo`|e" ujedinio je 25 nema~kih dr`ava u Nema~ko Carstvo, osnovano 1871. sa Vilhelmom Hoencolernom kao carem.

2014. - Oko 100.000 Kurda iz Sirije u ne koliko dana prebeglo u Tursku pred vojskom ekstremisti~ke organizacije "Islamska dr`a va", saop{tio je Visoki komesarijat UN.

2013. - Na nema~kim save znim parlamentarnim izbo rima za 18. saziv Bundestaga najvi{e glasova osvojila je Hr{}ansko-demokratska uni ja premijerke Angele Merkel, koja je dobila tre}i uzastopni mandat za sastav vlade.

1980. - Kopnene snage Iraka u{le su u Iran sa namerom da preuzmu kontrolu nad [at-elArabom, ~ime je ira~ko-iranski sukob prera stao u pravi rat, koji je trajao narednih osam godina.

BISAGE PUNE BOGOSLU@BENIH KWIGA

1974. - U uraganu u centralnoameri~koj dr`avi Honduras poginulo je oko 5.000 qudi.

U slede}em broju:

U Mesemvriji je Savu do~ekalo car Jovanovo poslanstvo sa kojim je po pri li~noj hladno}i na kowu pre{ao preko visokih planina Balkana da se u decem bru 1235. godine pojavi u bugarskoj prestonici Trnovu na desnoj strani Dunava. Domentijan beleì da su ga bugarski car i patrijarh Joakim do~ekali sa veli kom ~a{}u i slavqem i da je on poùrio da ih obavesti {ta je uspeo da u~ini za wih u Nikeji, uveravaju}i ih da su nikejski car i patrijarh obe}ali da }e usli{iti wihovu molbu. O tom razgovoru episkop Nikolaj u svom spisu o Savi Nemawi}u kaè: ’’Posle ~estitawa obojici doma}ina, Sava otvori svoje torbe i darova cara i patrijarha skupocenim poklonima, koje je doneo sa Istoka. We gove torbe behu pune zlatnih sasuda i bogoslu`benih kwiga, vezenih ode`di i crkvenih barjaka, kandila i krstova, sve}waka, kadionica i kutija sa svetim mo{tima, ukra{enim dragocenim kamewem i biserima. Sve se sijalo u znaku orijentalske lepote i gizdavosti.’’

}anskim svetiwama u Tivaidi i skitskoj pustiwi i da obi|e monahe pustiwake na Sinajskoj gori.

U Nikeji je Sava primio pismo od bu garskog cara Jovana Asena II sa pozivom da pri svom povratku u Srbiju poseti i wegovu prestonicu, Trnovo. Sava mu je odgovorio da }e taj poziv prihvatiti, radostan {to }e tom prilikom mo}i da wemu i wegovom patrijarhu Joakimu do nese va`ne i dobre vesti o wihovoj mo lbi da im se u Nikeji odobre iste takve crkvene privilegije kakve je on tamo 1219. godine uspeo da dobije za Srbiju.

2001. - SAD su ukinule sankcije Indiji i Pa kistanu, uvedene 1998, kada su te dve zemqe izvr{ile nuklearne probe.

1998. - Na planini ]i}evici obnovqene su borbe izme|u srpskih snaga bezbednosti i ko sovskih Albanaca, a ministar pravde u Vladi Srbije Dragoqub Jankovi} saop{tio je da su protiv 178 kosovskih Albanaca podignute op tuznice zbog terorizma, da je pod istragom 927, a u pritvoru 538 Albanaca sa Kosova.

1934. - U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je vi{e od 260 rudara.

1949. - Vlade SAD, Velike Britanije i Ka nade saop{tile su da je SSSR izveo prvu ek sploziju atomske bombe 29. avgusta 1949.

septembar

1955. - U Velikoj Britaniji je po~ela da radi komercijalna televizija. Prvi pla}eni oglas bila je reklama za pastu za zube.

1499. - Mirom u Bazelu okon~an je [vapski rat izme|u [vajcarske lige i nema~kog kraqa Maksimilijana I, a [vajcarska je stekla neza visnost.

1993. - U jeku jedne od naj ve}ih inflacija zabele`enih u svetu, SR Jugoslavija je do nela zakon o denominaciji na cionalne valute, prema kojem je od 1. oktobra milion dina ra vredelo jedan dinar.

Tek kad se arhimandrit Sava na pri li~nom broju dobro re{enih duhovnih odluka Arsenija Sremca uverio da je novi srpski arhiepiskop spreman da na stavi sa radom bez wegove usrdne pomo}i, on je kona~no u jesen 1234. godine od lu~io da mo`e da krene na svoje drugo hodo~a{}e u Svetu zemqu.

Sava je sahrawen, uz posebne po~asti, u Bugarskojnajlep{ojlavri

1862. - Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je dekret prema kojem svi ameri~ki robovi postaju slobodni gra|ani od 1. januara 1863.

Vladislavqevog uzurpatorstva, pri hvatio po kraqa Radoslava poguban re zultat tog sukoba, krunisao Vladislava i potom mu pomagao u wegovim brojnim dr`avnim poslovima.

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

ISTORIJAT KARA\OR\EVOG GRADA

Kara|or|ev grad, mesto koje na sam spomen imena ozna~ava kulturno-isto rijsku ba{tinu, najve}i je graditeqski poduhvat ustani~ke Srbije, koji su prema Kara|or|evoj zamisli izveli poznati ne imari tog doba: Dimitrije, Sava Peri{i} iz Beograda, Andrija iz Palanke, \ura iz Po`arevca i Cena iz Biskupa u Ramskoj na hiji sa svojim zidarskim dru`inama. Iako je gra|en samo dve godine, u vremenskom pe riodu od 1811. do 1813. godine, Kara|or|ev grad je postao centar diplomatske, sudske, vojne i trgova~ke aktivnosti.

Kara|or|ev konak, kao prestona re zidencija vo|e Prvog srpskog ustanka, originalan je prikaz `ivota jedne od naj zna~ajnijih li~nosti XIX veka, dok sa druge strane crkva i {kola prezentuju duh vere, vaspitawa i obrazovawa.

R. N. NAJVE]I GRADITEQSKI PODUHVAT USTANI^KE SRBIJE:

Kara|or|ev grad u Topoli bio je centar burnih istorijskih de{avawa

Kulturadr`avnosti.iidentitet srpskog naroda povezani su neraskidivim vezama sa To polom, kao prestonim mestom "oca Srbije" kako Wego{ naziva Kara|or|a, vo|u Prvog srpskog ustanka. Prostorno kulturno-isto rijska celina, Kara|or|ev grad, mesto je u kome je ponikla dinastija Kara|or|e vi} i kao takva predstavqa jedinstveni nacionalni simbol Srbije, koji svedo~i o istorijskim doga|ajima i znamenitim li~nostima, ~iji je uticaj bio od presudnog zna~aja ne samo za razvoj varo{i Topole, ve} i tok srpske istorije XIX i XX veka.

Spomenik Kara|or|u

Sve tri gra|evine, reprezentativne na svoj na~in, do~aravaju nekada{wu sliku istorijskog grada u Topoli i daju poseban utisak ~itavom kompleksu.

[kola u okviru kompleksa je sama po sebi pravi primer tradicionalnog stila izgradwe i upotpuwuje sliku tradicije, istorije i kulture XIX veka. Kao nemi sve

^etvrtak 10. decembar 2020. 25^etvrtak 22. septembarRIZNICA

Kao najzna~ajnija i najreprezentativni ja gra|evina u okviru kompleksa isti~e se Kara|or|ev konak ili dvor, podignut 1811. godine. Iako je konak sagra|en kao glavna dvorska zgrada, ona u sebi sadrì ele mente narodnog graditeqstva i kao takva prikazuje autenti~nu sliku nekada{we srpske arhitekture. U konaku je stalna postavka vo`da Kara|or|a, sa izloènim eksponatima iz wegovog ìvota, u ambijen tu u kome je vo`d ìveo i radio. Kao svo jevrstan istorijski spomenik, Kara|or|ev konak je dokaz burnih de{avawa tokom XIX I XX veka, kada je ovaj kraj bio bure baruta buna i Druga,ustanaka.podjednako reprezentativna i istorijski zna~ajna gra|evina, je Crkva Svete Bogorodice, u narodu poznata i pod nazivom Kara|or|eva crkva. Kako je sa gra|ena u okviru Kara|or|evog grada, wen zvonik imao je funkciju jedne od ~etiri gradske kule. Za wu je karakteristi~no to da su se wena zvona prva oglasila u oslo bo|enoj Srbiji, a zvona su izlivena u Beo gradskoj topolivnici. U woj je Kara|or|e prvobitno bio sahrawen, a crkva je bila wegovo grobno mesto narednih 111 godina, sve do 1930. godine kada je wegovo telo preneto u Crkvu Svetog \or|a na Oplencu.

KAKO JE KARA\OR\EV GRAD PROGLA[EN ZA KULTURNO DOBRO?

Tre}a gra|evina u okviru kompleksa je stara {kola, sagra|ena sredinom XIX veka, koja je po svojoj skromnosti i autenti~no sti uspela da o~uva nekada{wi duh {kol stva i obrazovawa.

Kara|or|ev grad u Topoli, najstariji deo celine, zna~ajan je spomenik kulture i najve}i graditeqski poduhvat ustani~ke Srbije u kom su sa~uvani temeqi obnovqe ne srpske

Kao mesto koje je u pro{losti bilo se di{te diplomatske, privredne, trgova~ke, sudske i vojne delatnosti, {ezdesetih godina XX veka zapo~eta su detaqnija istra`ivawa i konzervatorsko-restau ratorski radovi na kompleksu. Na osnovu elaborata iz 1963, 1967. i 1979. godine, tokom 1980. godine ura|ena je skica urba nisti~kog re{ewa Kara|or|evog grada, pa se u narednim godinama radilo na wegovoj realizaciji.Daqaobnova Kara|or|evog grada sa wegovom kompletnom rekonstrukcijom predstavqala je samo nastavak pret hodnih radova, a idealna prilika za de taqnije radove bila je proslava povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka. Tom prilikom, 2004. godine, napravqen je pro gram za{tite i revitalizacije spomenika kulture koji je podrazumevao rekonstruk ciju pojedinih detaqa i objekata, konzer vaciju i restauraciju kompleksa.

Duh borbe naroda i wegovog vo|e odi{e Kara|or|evim gradom. Najstariji deo celi ne je autenti~an, gra|en u tradicionalnom stilu arhitekture. Sam kompleks istorij skog grada je prezentacija monumentalnih

U okviru we su Kara|or|ev konak, Crkva Svete Bogorodice i zgrada stare {kole, koja je sagra|ena sredinom XIX veka u kojoj je svojevremeno bila sme{tena Bi blioteka "Radoje Domanovi}".

ARHITEKTURA

Sa druge strane kompleksa svojom jednostavno{}u, a istovremeno i auten ti~no{}u, isti~e se Crkva Svete Bogo rodice. Crkva je skromnih dimenzija, a prvobitno je bila pokrivena }eramidom da bi kasnije }eramida bila zamewena bakarnim pokriva~em, koga za vreme Pr vog svetskog rata 1916-1917. godine ski daju Austrijanci zajedno sa zvonima i cr kvu prekrivaju obi~nim limom. Dana{wi

Zna~aj Kara|or|evog grada nadma{u je lokalni okvir i predstavqa spomenik kulture od izuzetnog zna~aja u kome su postavqeni temeqi obnovqene srpske dr`avnosti. Za spomenik kulture od izu zetnog zna~aja kategorisan je odlukom Skup{tine SRS 7. aprila 1979. godine, a za prostornu kulturno - istorijsku celi nu odlukom Vlade Republike Srbije od 12.10.2006. godine.

dok svih gra|evina u kompleksu veli~an stveno se uzdi`e spomenik Kara|or|u, koji svojom grandiozno{}u zadivquje i pleni posetioce. Spomenik je izra|en od jabla ni~kog crnog mermera i delo je srpskog i jugoslovenskog vajara Petra Palavi~inija. Kara|or|e je predstavqen kao rodona~el nik dinastije, uspravnog stava ogrnut kaba nicom, pri ~emu u jednoj ruci dr`i sabqu, a u drugoj pisanu povequ.

Kara|or|ev konak

Crkva Svete Bogorodice u Kara|or|evom gradu u Topoli

Zgrada stare {kole

Kara|or|ev konak, kao najrepezenta tivnija gra|evina u okviru kompleksa, zidan je kamenom u kre~nom malteru. Pra vougaone je osnove, sa karakteristi~nim prostranim tremom sa nizom stubova sa ogradom od profilisanog {a{ovca na glavnoj strani. Poseban utisak ~itavoj gra|evini daje visoka kamena kula na za padnoj strani konaka.

gra|evina tog vremena na kojima je ispisan deo nacionalne istorije.

izgled, crkva je dobila 1961. godine pri likom restauracije i tada je lim prekri ven@ivopis}eramidom.crkve je autenti~an primer skladnosti i umerenosti, a istovremeno i izuzetnosti zbog velelepnog ikonostasa u duborezu sa ma{tovitim prepletima i kopijama sredwovekovnih ikona. Na `ivo pisu crkve je najpre radio slikar Jeremija Mihailovi}, a nastavio i zavr{io Petar Nikolijevi} Moler. Kako je prvi deo iko nostasa izgoreo 1813. godine od strane Turaka koji su spalili Kara|or|evu crkvu, neophodno je bilo obnoviti ga. Sada{wi ikonostas je nastao dvadesetih godina XX veka i izuzetno je delo trojice majstora ohridsko-debarske {kole.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

- Ja sam po~asni gra|anin Be ograda, Novog Sada, De~jeg sela, doìvotni ambasador Unicefa, uvek sam radila bez èqe da bu dem krunisana velikim imenima. Sve {to radim, radim iz velike qubavi i ~asti. Pi{em stiho ve... Sre}a je ako si ìv i ako to doìvi{. Duboko sam zahvalna. Jo{ uvek ve`bam, ~itam bez nao

obaveza. Pisawe, slikawe i pro vo|ewe vremena sa qudima su ne{to za {ta uvek ima energije i voqe i {to joj oplemewuje `ivot. Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozo ri{ta 3. aprila 1948. u komadu "Kraq Betajnove". U Beogradu je igrala u Umetni~kom, Narodnom, Jugoslovenskom dramskom pozo ri{tu i u Ateqeu 212. U svojoj mati~noj ku}i, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu odigrala je vi{e od ~etrdeset uloga. Za ulo gu Gine u Nu{i}evoj "O`alo{}enoj porodici" dobila je "Ste rijinu nagradu" 1964.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ne brzajte, va{a ishitrena odluka ili reakci ja mo`e skupo da vas ko{ta. Vreme je da razmisli te o mogu}im posledicama i ovog puta postupite ispravnije. Poslu{ajte savet osobe mu{kog pola, zaista vam `eli dobro. U kolektivu se ose}a bla ga napetost. Va{a negativna energija se prenosi i na partnera, pa je mogu}e da }e u qubavi do}i do velike promene. Vodite ra~una.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

U poslu sve èlite da ostvarite nekom pre~i com, ali tako ne}ete biti sto odsto zadovoqni. Morate da uloìte vi{e truda kako biste ostva rili zacrtane ciqeve. Zato, zavrnite rukave i ne dozvolite da vas prepreke spre~e. Ako ih preva zi|ete, dobi}ete nagradu koja }e vas mnogo obra dovati. Partner vam pruà podr{ku, ali potreb no je da uzvratite istom merom.

îni vam se da stagnirate i obavqawe obave za vam pada teè nego {to ste mislili. Savet je da prona|ete izduvni ventil, hobi ili da vi{e vremena provodite sa prijateqima. Razmislite o ponudi koja vam stiè iz inostranstva, dobro procenite koliko vam moè doneti. Ne odbacujte tako lako nova poznanstva, danas vas mo`da zain trigira osoba suprotnog pola.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Glumica je formirala i legat Branke i Mla|e Veselinovi}a 2018. godine, u svojoj stotoj go dini, u Udruèwu za kulturu, umetnost i me|unarodnu saradwu "Adligat" Beogradu, na nagovor Stevanke ê{qarov, Brankine M. T, ìva glumica na svetu napunila

Uvek nasmejana, vedra i puna se}awa koja ne blede, Bran ka rado pri~a anegdote iz svog privatnog, poslovnog i qubav nog ìvota iz braka sa Mla|om Veselinovi}em, wenim drugim suprugom. Sa wim se upoznala na probi predstave "Ribarske sva|e", a brak dug 64 godine bio je proèt sre}om, milosr|em i humanitarnim radom kojim su se bavili u sklopu sopstvenog fon da i pomagali deci sa posebnim potrebama. U braku nisu izro dili decu, niti su èleli da ih usvoje, ali su se zato odlu~ili da beskrajnu qubav daruju deci bez roditeqskog starawa. To je Branki donelo po~ast da posta ne UNICEF-ova ambasadorka.

BRANKA VESELINOVI]: Najstarija

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

NEZAUSTAVQIVI SRPSKI HUMANITARAC: Aleksandar tr~i 920 km za `ivot svog malog imewaka i bolesnu decu Srbije

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Iako je za{la u duboku sta rost, Branka je 2019. izjavila kako i daqe obilazi domove za nezbrinutu decu, za stara lica i invalide, gde recituje i izvodi monologe. Kaè da dobro ~uje i ~ita bez nao~ara i da je zahval na {to svoj ìvot i daqe moè posvetiti humanim ciqevima. Pi{e pesme, slika i izvodi lut karske predstave lutkama koje sama pravi.

Ova nedeqa po~iwe turbulentno, stvari ne}e i}i onako kako ste zamislili. Razmislite o pro meni `ivotnog stila, ovo je idealni period da stavite fokus iskqu~ivo na sebe. Ne potpisujte nikakve poslovne ili ugovore o nekretninama. Prija vam virtualna komunikacija sa osobom su protnog pola, ali ni{ta se ne}e promeniti ako vi ne preduzmete prvi korak. Nova qubav na pomolu.

~ara, ~ujem dobro. Ve`bam ve`be za odràvawe tela. Svaki dan radim ~u~weve. Mogu da uradim po 10 ~u~weva. Morate i noge da ve`bate kao i ruke - rekla je Branka.Ustaje sa prvim zracima sun ca, a uve~e uìva uz muziku i televiziju i trudi se da se uvek okupira ne~im {to }e joj doneti nove informacije i naterati mozak da "radi". I gimnastika, bilo u leè}em ili u staja}em poloàju je wena svakodnevna

granice,

kojem je neophodna pomo} i po dr{ka svih nas u te{koj `ivotnoj borbi.Ni

op{tinu Filija{i u Rumuniji do`iveo je i jedan nesvakida{wi slu~aj.Naime, policija Rumunije je u jednom trenutku po~ela da svira Aleksandru i posle 300 metara ga je i zaustavila. Nakon {to su iza{li iz svog automobila, po licajci su pri{li Aleksandru i po~eli da ga grle. Rekli su da su upoznati sa onim {to radi i po`elili mu sre}an put. Zaista gest vredan svake pa`we.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

misiji kako

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

prijateqice.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Me{a}e se emocije i razum, a to }e uticati na dono{ewe va`ne odluke. Razgovarajte sa osobama kojima treba da predo~ite {ta ste odlu~ili, naj boqe bi bilo da to odloìte. Sme{i vam se fi nansijski dobitak, ali prija vam to {to znate da ste ga zasluìli. Qubavne tajne veoma brzo mogu da isplivaju na povr{inu, pa do kraja nedeqe moète o~ekivati promenu emotivnog statusa.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП postojaweSimptomi

Nervozniji ste nego ina~e, u svemu traìte manu i nikako da se oslobodite tog raspoloèwa. Posvetite se sebi, najboqe bi bilo da otputujete. Ne prija vam toksi~no okruèwe i mogu}e je da }ete doìveti razo~arawe od jedne bliske osobe. To i nije tako lo{e, zna}ete da osoba nije bila iskrena prema vama. U qubavi ni{ta ne moè na silu, u mislima vam je i daqe biv{a qubav.

26 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. MOZAIK

104 godine Wen `ivot i daqe je ispuwen aktivnostima za koje tvrdi da su recept za dugove~nost

meridi janima.Na{ Aleksandar

Imate pozitivnu energiju, ostvari}ete sve {to zamislite! Bilo bi dobro da pri{tedite, ta~nije, da ne tro{ite na stvari koje vam nisu toliko po trebne. Jedna poslovna ponuda mo`e potpuno da vam promeni tok karijere, pa dobro razmislite {ta ta~no `elite. Sukobi sa partnerom su prola zni, potrudite se malo vi{e kada je poklawawe pa`we u pitawu.

Podsetimo, Aleksandar Ki kanovi} tr~i za bolesnu i siro ma{nu decu Srbije. Tr~a}e 920 kilometara, do grada Ja{i, u Rumuniji, u kome po~ivaju mo{ti Prepodobne majke Paraskeve, Svete Petke kako bi pomogao malom Aleksandru da pobedi bo lest. R. N.

nesvaki

Oslonite se na osobu iz svog poslovnog tima, moè vam dosta pomo}i i u~initi da se ose}ate rastere}enije. Ideja o promeni pozicije na po slu nije tako lo{a, predloìte je nadre|enima, dopa{}e im se. Kada je qubav u pitawu, potrudite se da ne vodite borbu ega sa osobama suprotnog pola. Moète da o~ekujete iznena|ewe od nekoga ko ìvi blizu vas, to }e vam popraviti dan.

Dobitnica je jo{ mnogih pla keta, nagrada i priznawa za svoj gluma~ki i humanitarani rad, kao {to su Orden rada sa zlat nim vencem, Nu{i}eva nagrada za `ivotno delo, Sterijina na grada, Vukova nagrada i mnoge druge.Prijateqice su joj tako|e bile poznata lica iz sveta kul ture i umetnosti, me|u kojima su Desanka Maksimovi} i Mira Stupica. Posebna radost i ~ast glumcima poput Neboj{e Glogov ca i Vojina ]etkovi}a pripala je kada su bili nagra|eni nagradom "Branka i Mla|a Veselinovi}".

Premostive prepreke koje }ete savladati do samog vikenda. Fokusirajte se na posao, ~eka vas finansijski dobitak. Dobi}ete lepe vesti od jed nog ~lana porodice, {to }e biti odli~an povod za slavqe. Kada je qubav u pitawu, razmislite da li preterujete oko zamerki. Mo`da se problem krije u vama. Slobodne o~ekuje zanimqivo poznan stvo, ali ne}ete `eleti da nastavite ovaj kontakt.

ki{a, ni bolovi u nogama, ni umor ne mogu zaustaviti ovog ~oveka koji je nameran da ostva ri svoj ciq. Aleksandar Kikano vi} koji trenutno prolazi kroz

Dobra dela ne poznaju a dobre qude do~ekuju osmesi ma i zagrqajima svim Kikanovi} nalazi jednoj da{woj bi na sebi svojstven na~in pomogao detetu

Branka Veselinovi} napu nila je 104 godine. Ona je svoj `ivot posvetila pozori{tu i filmu, a nakon smrti ameri~ke glumice Mar{e Hant, Branka je pre samo nekoliko dana postala najstarija glumica na svetu, sa karijerom dugom 84 godine. Wen rad svih ovih godina propra}en je sa vi{e od 100 predstava, 50 i vi{e uloga u filmovima i se rijama, ali i brojnim priznawi ma za svoju posve}enost glumi i humanitarnom radu.

Kona~no realizujete ideje i planove na kojima ste dugo radili, pa moète o~ekivati sjajne re zultate. Mogu}i su sitni problemi u komunikaciji sa poslovnim saradnicima, ali sve }e se re{i ti u jednom danu. Zadovoqni ste kada je qubav u pitawu, partner èli da pre|ete na vi{i korak. Razgovarajte o planovima, èqama i potrebama, mogu}ete je da }ete zapo~eti zajedni~ki ìvot.

Ove nedeqe te{ko prihvatate kritike, a pro mene su mogu}e ukoliko saop{tite nadre|enima {ta vam smeta. Turbulencije su mogu}e sredinom nedeqe, posebno kada je u pitawu odnos sa qudi ma iz poslovnog okru`ewa. Prija vam osoba sa ko jom se ve} du`e vreme dopisujete, ali mogu}e je da ona ima neku vrstu ko~nice. Razgovarajte iskreno i recite {ta o~ekujete od va{eg odnosa.

Nedeqni horoskop vam predvi|a mnogo druèwa i lepih doga|aja! Svuda ste rado vi|en gost i prija vam {to ste traèni u dru{tvu. O~e kujte poslovnu ponudu koja dolazi zahvaquju}i privatnom kontaktu, ne}ete mo}i da je odbijete. U tome }e vam pomo}i prijateq koga duè niste vi deli. Prija vam solo status, ali za vikend sledi flert kom ne}ete odoleti!

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

se na

Ako niste potpuno iskreni, lekari ne}e mo}i u potpunosti da odrede ispravnu dijagnozu i najboqi na~in le~ewa. Zbog toga je va`no da ne pre}utite simpto me koje imate.

Ako znaju sve simptome leka ri mogu da prona|u re{ewe za ove probleme.

Krompir skuvajte i stavite ga sa strane. Zatim u tigawu proprìte belo pile}e meso. Kada meso dobije zlatno-ùtu boju, dodajte mu mladi luk i pola glavice crnog luka. Po tom dodajte biber, so i slat ku mlevenu papriku. Dodajte sve` paradajz ili doma}i kuvani paradajz. Prome{ajte sve i ostavite par minuta da se kr~ka. Krompir izgwe~ite kao za pire, pa posloìte u je dan sloj u vatrostalnu ~iniju. Preko wega dodajte piletinu, a preko rendan sir. Zapecite u rerni.

tizola, tj. hormona stresa.

otu|enosti.Mnogiod nas ìve brzo, pa ne ~udi {to nam hormoni nisu u rav noteì.Pritom, vrlo bitno je to {to se iza svega naj~e{}e krije jedna stvar –Ispostavqastres. se da, kada paci jenti do|u kod lekara zbog hor monske neravnoteè, osnovni uzrok obi~no bude previ{e kor

Kona~no, u prirodnoj kozmetici ruz marin se koristi u obliku losiona za ma sa`u vlasi{ta i ja~awe kose.

Mnogo zdravstvenih proble ma povezano je sa nezdravom hra nom, rigoroznim dijetama i ne dostatkom vitamina, minerala i proteina.Uvidu na~in ishrane omogu} i}e lekaru da prona|e uzrok bo lesti i odredi najboqi na~in le~ewa.

Da hormoni, tj. poreme}aj u lu~ewu hormona znatno uti~e na na{ `ivot, pokazuje i to {to stu dije govore da se tada doga|a pad energije, da disbalans hormona uti~e na seksualni `ivot, na sa mopouzdawe, a javqa se i ose}aj

POTREBNO JE:

l Mawe stresa

SAMUSAKAPILETINOM

PRIPREMA:

Najve}i deo na{eg vremena mi smo obi~no pod stresom, a da mo`da nismo ni svesni toga.

^etvrtak 10. decembar 2020. 27^etvrtak 22. septembarZDRAVQE

Tako|e, u aromaterapiji ruzmarin u obli

l previ{e ve`bawa (posebno kardio trening)

Oni koji poku{avaju da smawe nivo kortizola treba da imaju zdravu, uravnote`enu ishranu i da obrate pa`wu na unos {e}era. Namirnice koje mogu da pomognu u odr`avawu stabilnog nivoa kor tizola su tamna ~okolada, bana ne, kru{ke, crni ili zeleni ~aj, prirodni probiotici kao {to je jogurt, dosta vode.

n 1 ka{ika koncetrata od pa radajza

SUPLEMENTI

Ostali simptomi hormonske neravnote`e su no}no znojewe, gr~evi u nogama, suvo}a vagine, poreme}aji spavawa, anksio znost, depresija, gubitak intere sovawa za seks.

NA^IN @IVOTA

Lekari moraju da znaju i koje lekove koristite, ako imate neke nuspojave ili ih ne pijete redovno. To su sve kqu~ne in formacije koje mogu da pomognu u otkrivawu problema.

n 2 ka{i~ice za~ina pelat od paradajza

Ruzmarin ne samo da je savr{en za~in ve} je i prirodni lek koji ima {iroku primenu u aromaterapiji ili biqnoj medicini.

[ta nikada ne bi trebalo da krijete od svog doktora

n 800 gr krompira n 400 gr pile}eg belog mesa n 2 mlada crna luka n 1/2 glavice seckanog crnog luka

LEKOVI

n 1 ka{i~ica slatke paprike n malo soli, bibera

Spada u biqke koje se smatraju pravim prirodnim antibioticima, toliko da bi ete ri~no uqe ruzmarina moglo da bude me|u naj mo}nijim prirodnim antibioticima koji su namIzdostupni.ruzmarina se dobija eteri~no uqe koje deluje direktno na centralni nervni sistem, a posebno se preporu~uje wegova primena kada je potrebno vratiti ravnote`u nakon situacije jakog emocionalnog ili fizi~kog stresa.Eteri~no uqe ruzmarina u aromaterapiji

Doma}a kujna

Te{ko}e kod mokrewa i bo lovi u trbuhu mogu da uka`u i na ozbiqne bolesti kao {to su in fekcije bubrega i tumori.

mo okida~e svog stresa i poku{a mo da upravqamo wima proaktiv no kako bismo smawili brigu ili anksioznost, kao i ose}aj napeto sti. Qudi koji nau~e kako da se nose sa stresnim mislima boqe }e upravqati nivoom kortizola.

Svaki od tih sipmtoma mo`e uticati na razli~ite aspekte `ivota, i to obi~no lo{e.

Navike spavawa i ve`bawa, konzumirawe alkohola, pu{ewe i psihi~ko stawe tako|e su va`ne informacije za otkrivawe uzroka i odre|ivawe dijagnoze.

je blagotvoran lek za disajne puteve i mo`e biti korisno za podsticawe cirkulacije ako se koristi razre|eno u osnovnom biqnom uqu, na primer uqu susama ili uqu slatkog badema, za masa`u.

Kakva je veza izme|u hormona i stresa

Suplementi se ~esto koriste u mnoge svrhe od mr{avqewa, poboq{awa seksualne funkci je do boqeg mentalnog zdravqa. Me|utim, oni mogu i da iza zovu ozbiqne nuspojave, pa je va`no da ka`ete lekaru {ta konzumirate.

l mawak sna

Korisni saveti:

PROBLEMI SA BE[IKOM

Kako smawiti lo{ uticaj stresa na hormone

Hormonski disbalans mo`e izazvati razne komplikacije, od promena raspolo`ewa do anksio znosti i gr~eva u nogama.

Seksualno i reproduktivno zdravqe kqu~no je za zdravqe celog organizma i kvalitet `ivota.Erektilna disfunckija, in fekcije, bol tokom i posle odno

l toksi~ne osobe u okru`ewu.

RECEPT

slu`bi zdravqa

l previ{e {e}era i bra{na u ishrani

REPRODUKTIVNO ZDRAVQE

Listove ruzmarina ostavite da odstoje u vodi pet ili {est minuta pre nego {to ih procedite. Nakon {to se ohladi, ruzmarino vu vodicu mo`ete dr`ati u staklenoj bo~ici i koristiti je kao tonik za ~i{}ewe lica.

n malo per{una, 50 gr putera n 100 ml mleka n 250 gr mocarela sira

sa i bolne menstruacije su samo neki od problema reproduktiv nog zdravqa, pa je va`no da o tome razgovarate sa doktorom.

l Pravilna ishrana

SEKSUALNO I

l konzumirawe previ{e ko feina ili alkohola

ku eteri~nog uqa ubla`ava nervozu i te skobu, ima jaku mo} pro~i{}avawa, po boq{ava koncentraciju i koristan je za ubla`avawe bolova u mi{i}ima.

l previ{e vremena na elek tronskim ure|ajima

KOLI^INA I ISHRANEKVALITET

l Dobar san

Kako bismo kod ku}e pripremili ovu veo ma korisnu vodu, dovoqno je zagrati {oqicu vode i u wu staviti ka{iku listi}a ruzma rina. Ne preporu~uje se da voda provri jer previsoka temperatura te~nosti mogla bi da ugroziti dobrobiti biqke.

Qudi koji poku{avaju da smawe nivo kortizola treba da probaju da smawe stres. To je mogu}e u~initi tako {to }e se udaqiti od stresnih situacija, kada je to mogu}e, ili nau~iti kako da se boqe nose sa stresom. Mo`emo da nau~imo da prepozna

Takav hroni~ni stres mo`e da se javi zbog slede}ih razloga:

To koliko spavamo mo`e uti cati na na{ nivo kortizola. Lo{ san no}u ili hroni~ni nedosta tak sna mogu dovesti do pove}awa nivoa kortizola u krvotoku. Zbog toga je neophodno obratiti pa`wu na koli~inu i kvalitet sna.

Promene raspolo`ewa, ta lasi vru}ine i gojewe nalaze se me|u simptomima hormonske neravnote`e, Tu su i urinarna inkontinencija, takozvana magla u mozgu i gubitak pam}ewa.

Sre}om, postoje prirodna re{ewa koja mogu da pomognu da se reguli{e nivo kortizola usled stresa.

Ruzmarin u

Terapija mo`e da bude ra zli~ita i odre|uje je lekar, ali najva`niji korak u le~ewu hor monske neravnote`e jeste potra ga za osnovnim uzrokom.

28 êtvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. ENIGMATIKA28 êtvrtak 15. septembar 2022. ENIGMATIKA SKANDINAVKA 1 KLADOVO VRH(ARHIT.)STUBA NOBELIJUM PRIMEDBANEPER ONAJ SVIRAPOKOJINOTAMAMETAR GERARDUSGEOGRAF,FLAMAN-SKI TELUR RASPOREDÂSOVA(ITAL.) GRAM SIROMA-POSTATI[AN KARATEKLUB GLUMACSRPSKISASLIKE AMERI^KAENERGIJASAVEZNADR@AVA DR@AVAUAFRICIOSETITIPRSTIMA AMERI^KASTARIJAGLUMICA LUKSEM-SEVERBURG DEO NEKIH INSEKATA I MEKU[ACA, PIPAK SLOVO IZME\U „M“ I „W“ SUPROTNIVEZNIKELEKTRON KONZER-METODAPRONA-LAZA^VIRAWA PROSTORI-REOMIRRADNAJA(FRANC.) SLEDBENICI DOKTRINE TOME AKVINSKOG GRAD U MAKEDONIJISEVERNOJ BILO TROPSKEVRSTAKOBIQKE OSTAVAZAZRNASTUHRANU TASTERDIRKA, PREDUZE-PORTNOTRANS-AUTO-]E(SKR.) DR@AVAUAZIJI HIQADITIDEOVATA KUMANOVOPREMA SEVERO-ISTOKISTOK(SKR.) [VAJCAR-POZNATISKIPI[TOQ ODMILABANATUREKAUA]IM PALANKABA^KA UMETNI^KIJEDANSTILSVILAJNAC STRANOMU[KOIMEIZRAEL GRAD ROSTOVARUSIJIUKODNADONU DAMAUSPORTSKANOVINAR-KA,SAWA[A-HU(SKR.) KODMESTONI[A KRATIJEPRISTA-LICEOLIGO1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 1 2 3 4 5 6 7 SkandinavkaOVOGRE[EWAIZBROJA:1: N,VODORAVNOM,KK,NO, TOGO, LANA TARNER, S, PIPAQKA, ALI, NIKOLA APER, R, TOMISTI, IKO, TELESKOP, JAM, ATP, OPEL ANTARA, UBA, MILIVAT, KA, TAMI[, BP, ROKOKO, ISAIL, NI, AKSAJ, VUJISI], AVET, RAVNI DO, OLIGOKRATI Skandinavka 2: M,VODORAVNOL,XEM,B, SARTID, GABONAC, SKR, MANEKENKA, S@, OPEL ASKONA, A, IVOSLAVKA, V, UKR[TATI, KEN, MIRKA VASIQEVI], SI, IVERJE, ESI, AS, PITU, NALAZ, PLAVO NEBO, ED, SNEVAWE, TAS, REBRA, KAJAKA[I, SEMENKAR Ukr{tenica: MORSKAVODORAVNOSO, AD, UM, ISTAM, APATRIDI, ODRID, STIVENS, S, MA^, IMALO,MRATINDAN,NISTATIN, R, NADRASTATI, O, A]IM, KREATININ 29.METARSLOVOAZBUKE JEDINICAKVALITETASLIKE(TEHN.)IZVODITIMANEVRE KOJE BOKOVAISPUP-SUÊNIH SMEDERVO@ELEZAREBIV[INAZIV VOZITILITARSENASANKAMA FOLK PEVA^,REOMIRRADE TRSTENIK POZNATAUPRVANE-MATEMA-TICI PROMENANASILNADR@AVNEVLASTI PEKMEZAVRSTA BELGIJAVRSTARANE[QIVE KOJI IKAKVEBEZJESLAVE STANOVNIKGABONAMOLIBDEN HIJEROGLIFEGIPATSKIZASKRA-OZNAKA]ENICU MANEKEN-ONAKOJASEBAVISTVOM 20. I 8. SLOVO AKADEMSKIAZBUKEAEROKLUB OPELOVOGTIPAUTOMO-BILA AMPER @ENSKO UZVIKIVOSLAVAIME,NEGODOVAWA VOLUMENSTRANO@ENSKOIME BELORU-GLAVNIGRADSIJE GLUMICASRPSKAMIHI] SIGNALAPRENO-SNIK(FRANC.) @IVOTIWEDOMA]EVRSTA AMERI^KIPEVAÎGLUMAC,KRIS STAVQATIUNAKRSTVENECIJA AMERI^KIBIV[IBOKSERNORTON SASLIKEGLUMICASRPSKA BOD SILICI-JUMISTOK OTPACISITNIODDRVETA MESTO BA,SITNARI-NIGERIJIUGLAVO^ ODBOJKA[-SPORTSKI[AMPIONKISAVEZSRBIJE MAKED. US-TANIK SKRETAWEUZVIKGULIZAPA@WE PRETRAGEREZULTAT NEBO KADAJE ONOMATOPE-VREMELEPOJAWAKAWA SKIBOKSER-EDUARDKRA]EKLUB SAWAWE TERAZIJADEOKELVIN ENERGIJA GRUDNOGKOSTIKO[AMALTA KOJI NAKAJA-ODNOSISEKA[E PRODAVACSEMENKI SrpskiSrpskiGlasGlas SrpskiGlas SrpskiGlas SrpskiGlasSrpskiGlas SKANDINAVKA 2 VODORAVNO:UKR[TENICA1.

1. Krijum~arewe,

ET, MONSUN,

VODORAVNO: {vercovawe - Simbol bizmuta - [panska Viktorija, 2. Vrsta drveta lepog mirisa - Vrsta magmatske stene - Simbol urana, 3. [kotska peva~ica Lenoks - Engleski fizi~ar, Xems Klerk - Auto-oznaka za Beograd, 4. Testera na motorni pogon, 5. Merimin dragi - Osu{ena krv na rani (mn.) - Auto-oznaka za Zrewanin, 6. Nekada{wi vojni savez u Evropi, 7. Jezero u Severnoj AmericiDuvati kroz nozdrve (o kowu) - Auto-oznaka za Kovin.

RA, IRAK, [ANA

negacija. OPTI^KASPRAVAZAPOSMATRAWE ZVEZDA POQSKA TOMOBILALOVOGTIPOPE-AU- ZAVOJI,OMOTI PLOÎCAUHOKEJUNALEDU KAMIONVELIKIKIPER SKIPARADNIOFICIR-POJAS(FRANC.) 28.AZBUKESLOVO POÊTNASLOVAAZBUKE DRVOKEDRAOD JAWEIZOSTA-(MN.) GLUMACSRPSKISASLIKE OTPADAKPRICE\EWUVOSKA REPORTER,SRPSKIFOTO-PETAR(1927-1997) MUZIKAIZFILMADOKTOR@IVAGO PRKOS NEPER SRPSKIDNEVNILIST RU^NI@ENSKIRAD(FRANC.) VAJKAWAUZVIK @ENSKOCUSKOFRAN-IME ]ERKINASINOVAILIK]I REZAWEALATZA RANÎ]AJOVANAFILMIZ1975.GODINE AMERI^KOJU@NO-INDIJAN-SKOPLEME POÊTAKIKRAJAZBUKE POKRIVENATR@NICA(TUR.)KOVIN ZAVICA(MN.)BIQKAPU-RUDARSKIINSTITUT OPIJUM-SKABIQKA ROMAN KWI@EVNEKOVI]ADRA[-VUKANOVINE UZ,SUSEDNAPOREDSLOVAAZBUKE TAMO-AMOPLOVE]IPRO]I RUDNIKUGQAUBOSNI[KOLA(SKR.) JUNA^KISPEV,EPOS RNIOP[TEPOZ-NAT(LAT.)STUDENT-SKIKULTU-CENTAR VOJNIK(ITAL.) SUFLER POZORI[TUURUSKISLI-KARRJEPIN GLUMICA,SRPSKAEVA GRAD CASINATRAAM.BENARESINDIJI,UGLUMI- STRANOMU[KOIME MAKEDON-SKIPISAC,JORDAN POQE HRVATSKOJUJEDNAKI DOZVOLAZARAD(LAT.) GLASNEPÂNIZADWO(GRAM.)SREBRO AJN[TAJ-NIJUM SMEDEREVOPLOÎCAUUSTIMAKITA VOLUMENSRPSKAODRE^NARE^ AMERI^KISTARIJIGLUMAC,JANG NORVE[KA STARE[I-NEMANA-STIRAISTOK BLAGOJEGOLMAN,BIV[I TKANINEVRSTA DEÂKVODORAVNOIVIOLINA, A@UR, A[, BEZISTAN, LIJANE, MAK, DOKTOR ARON, NUZ, PROKRSTARITI, KREKA, EP, NOTORAN, [APTA^, RAS, KNINSKOVARANASI,POQE, LICENCA, VELAR, ES, NAIVA, SD, V, OTIS, VIDINI],IGUMANI,SATEN Skandinavka 2: CARINARNIK,VODORAVNO O, AMO, A, KAMION, RASPIS, SILVI, DL, ALTMAN, LS,

ENO, IKA, TAJRA BENKS, JIN, KARTICA, FRKTATI,VELIKAOMER,MOTORNAMAKSVEL,LIPA,[VERC,VODORAVNOMANDATARKABI,ABRIL,BANATIT,U,ENI,BG,TESTERA,KRASTE,ZR,ANTANTA,IRI,KO (1308-1355)SRPSKIVLADAR JEDIWEWEMETALASA@IVOM PEVAÎCA,AMERI^KADAJANA ISTOK MANSKOMUSLI-MU[KOIME AZBUKESLOVOPRVO RVA^KIKLUB AMERI^KAASTRONA-UTU^KAORGANI-ZACIJA JEDIWEWAORGAN-VRSTASKIH GRAD NEMA^KOJU GLASNIKÊTVRTISAMO- PRILI^NONISKA RADNIKCARININA OPUNOMO-OVLA[]E-NOLICE,]ENIK NA STRANU,OVUOVAMO SASTAVNI-BRAZILU,REKAAMPERUCAPARANE AMERI^KATERETNOVOZILOGLUMICA,BARBRA UMNO@ENISLU@BENIAKT,CIRKULAR PEVAÎCAFRANC.VARTANPLODMASLINE DECILITAR AMERI^KIRE@ISER,ROBERTPREME-TAQKA ITALIJAN-LESOTOSKATELE-VIZIJA OGORELIKOMADDRVETA,UGARAK AMERI^KIRADIJUMBIV[IBOKSER,XORX DR@AVA U ODNOSNOAZIJI AMERI^KAGLUMICA,LI MESTO ZAMBIJIU DONSKIMAKE-NOVAC MASNAHRANA TE^NOST,IZLITIPROSUTI AMER. KUHIWSKA@ISERKARE-DUBOKAPOSUDA POKRIVAÔDABE(TUR.)VAQEVO PEVAÎCASRPSKAFOLKSASLIKE HIQADUKILO-GRAMA AMERI^KIPESNIK,RALF AMERI^KIGLUMAC,ENDIPRIMER(SKR.) ROMANAEGIPATLIKIZ[.BRONTE,XEJN VETARAZIJIU VAWEPRIMEWI-(MN.)LI^NAZAMENICA ETO, EVO ODMILAILINKA AMERI^KAMANE-KENKATESLA AUSTRIJAKINESKAMERAZATE@INU KARTAMALA MANDATAR@ENA SrpskiGlasSrpskiSrpskiGlasGlasSrpskiGlasSrpskiGlas

EMERSON,

Vrsta soli za doma}instvo - Akcionarsko dru{tvo (skr.) - Pamet, intelekt, 2. Zemqouz (gr~.) - Lica bez dr`avqanstva (gr~.), 3. Mesto u Srbiji kod [apca - Ameri~ki pisac, Volas - Simbol sumpora, 4. Vrsta hladnog oru`ja - Hri{}anski praznik posve}en svetom Martinu, Mratinci, Mratiwe, 5. Makar maloVrsta hemijskog jediwewa, 6. Oznaka za reomir - Prevazilaziti rastom - Simbol kiseonika, 7. Srpsko mu{ko ime - Proizvod lu~ewa belan~evina (hem.).

glumica,

USPRAVNO: 1. Kacige, 2. Sprava za merewe ja~ine vina, 3. Deli}i koè (med.), 4. Simbol radijuma - Jezero u Finskoj, 5. Oznaka za kulon - Magistar (skr.) - Dvanaesto i dvadeset peto slovo azbuke, 6. Vlasnik banke, 7. Ameri~ki muzi~ar, Bert, 8. Jelo spremqeno na brzinu, 9. Svete kwige starih Iranaca, 10. Pismena potvrda (lat.), 11. Pisan saèti izve{taj (mn.), 12. Morski greben - Oznaka za energiju - Oznaka za tonu, 13. Sastavni veznik - Brz tok vode, 14. ûvar {ume, {umarSimbol kiseonika.

USPRAVNO: 1. Narodno `ensko ime, 2. Legura za izradu sijalica - Dvadeset tre}e slovo azbuke, 3. Stanovnici mesta Rti~e u Sloveniji, 4. Ovog ~asa - Biv{i nema~ki fudbaler, Filip, 5. Kilometar (skr.) - [vedska glumica Adams, 6. Oznaka za amper - Simbol stroncijuma - Rva~ki klub (skr.), 7. Indijski pisac, 8. Omamiti se pi}em, 9. Po vi|ewu (trg.), 10. Poku{aj ubistva poznate li~nosti, 11. Drndalom rastresati vunu, 12. Vrsta kristala (hem.), 13. Krajwi deo tela, ekstremitet - Auto-oznaka za Ni{ Sastavni veznik, 14. Izabrana lepotica Strana UGAR, FEST, A[A, MANOJLOVI], GARSIJA, PRIMENE,

RADMILA

O~igledno je da su anti~ki izvori prilikom opisivawa wima dru{tveno neprihvatqivog pona{awa me{ali mitove i le gende sa stvarnim doga|ajima.

ju organizama iz tog perioda i zakqu~ak da je srce ove drev ne ribe bilo u obliku slova S, sastavqeno od dve komore od ~ega se mawa nalazila na ve}oj.

Srce sa~uvano u fosilu starom 380 miliona godina

TVRDE

evolucijidokazesuostatkeplaneti,postojaliki~mewakanajranijihkojisunana{ojjeusebikriomekihtkivakojinau~nicimapru`iliodalekojorganizama

MANEKENKA,TELESKOP,DO,UKR[TATI,PITU, stroncijumaposve}enZemqouzAkcio-Srbijisumpora,malo-Preva-mu{koiz-Stanov-ne-[vedskapi-poznatekri-Auto-oz-lepotica-

SU BILI KANIBALI

Pri~a o mitskom kraqu Li kaonu, koga spomiwe Platon u svojoj pri~i o "za{titniku koji je postao tiranin" je prvo spo miwawe vukodlaka sa svim ele mentima koje i danas poznajemo. Nemoralno pona{awe, ubistvo i kanibalizam su daqe preuzeli latinski pisci i preneli kroz Higinove "Fabule" i Ovidijeve "Metamorfoze" sve do modernih vremena.Prema navodima iz "Fabula", Likaonovi sinovi su `rtvovali svog najmla|eg brata da bi doka zali Zevsovu slabost. Lukovo su poslu`ili le{ svog brata u na meri da wime nahrane boga muwa. Besan i osvetoqubiv, Zevs ih je ubio i wihovog oca pretvorio u vuka.Ovidijeva verzija tvrdi da je sam Likaon ubio i osakatio

Vukodlakova popularnosti raste tek sa razvijawem lokalnog mita koji vodi poreklo iz Arka dije - sredi{wi deo Peloponeza. U ovom regionu je Zevs - obo`avan kao bo`anstvo u vu~jem oblikubio poznat kao Zevs Likejski.

Meka tkiva u fosilnim za pisima su veoma retka poja va jer se brzo razla`u, stoga svaki put kada paleontolozi otkriju jedan takav on izazove pa`wu {ire nau~ne zajednice i predstavqa predmet detaqnih analiza. Fosil koji je za sobom ostavila `ivotiwa iz izumrle klase riba sa oklopom star 380 miliona je u svojoj unutra{wo sti skrivao mineralizovan ostatak srca u tri dimenzije. On poti~e sa mesta poznatog kao Gogo formacija u najsever nijem uglu zapadne Australije.

"Kao paleontolog koji je prou~avao fosile vi{e od 20 godina, bila sam zaista za pawena pronalaskom 3D i lepo o~uvanog srca u fosilu starom 380 miliona godin", ka`e pa leontolog Kejt Trinajsti} sa Univerziteta Kertin u Austra liji. I dodaje kako se evolucija ~esto smatra jako sporim proce som, me|utim ovaj nalaz otkri va da je izme|u ki~mewaka bez vilice i onih sa wom, do{lo do veoma brze promene.

Ovidijevog Likaona smatraju za uzor po kome je nastao moderni vukodlak. Kod wega prvi put uo~avamo elemente u kojim

^etvrtak 10. decembar 2020. 29^etvrtak 22. septembarZANIMQIVOSTI

PALEONTOLOZI DA SE OVE RIBE

Zevsa, ali je na kraju pretrpeo iste posledice. Ipak, ono {to razli kuje wegovu verziju od ostalih je detaqan opis samog ~ina tran sformacije. Wegov opis se slu`i jezikom koji stvara korelaciju izme|u Likaonovog pona{awa i fizi~ke manipulacije telom:

NISU MNOGO RAZLIKOVALE OD NAS:

Vukodlak je mnogo stariji od mnogobrojnih bi}a koja su izmi {qena tokom sredweg veka, a kao najraniji izvor u kom se spo miwe neki oblik transforma cije ~oveka u vuka, navodi se Ep o Gilgame{u koji je star ~etiri milenijuma.Ipak,i pored navedenog primera, ovo izmi{qeno bi}e kakvo danas poznajemo, prvi put se spomiwe u staroj Gr~koj i Rimu. "Natprirodna mo}" transfomracije u vuka koju po seduju odre|eni qudi, je tokom anti~kog perioda zabele`ena u mnogim etnografskim, poetskim i filozofskim tekstovima.

Da Platon nije usamqen u svo jim navodima, govore i zapisi Plinija Starijeg kao i Pausanija. Oni u svojim izve{tajima spo miwu mladog sportistu Damar ha, koji je bio primoran da okusi iznutrice arkadijskog de~aka za vreme ceremonije `rtvovawa. Tom prilikom kako tvrde, spor tista se pretvorio u vuka na de vet godina.

LICENCA,A@UR,

"Prvi put mo`emo da vidimo sve organe zajedno u jednoj pri mitivnoj ribi sa vilicom, a po sebno smo bili iznena|eni kada smo saznali da nisu toliko razli~iti od nas", obja{wava Trinajsti}. "Me|utim, postoja la je jedna bitna razlika - jetra je bila velika i omogu}avala je ribi da pluta, ba{ kao i ajku lama danas. Neke od dana{wih ko{tanih riba imaju plu}a koja su nastala iz be{ike, ali ovaj nalaz sugeri{e da nema dokaza o plu}ima kod izumrlih oklo pnih riba koje smo ispitali."

robusne karakteristike - srce, kao i stomak, creva i jetru. Nau~nici obja{wavaju da ova klasa riba spada u najra

bi~ajena praksa me|u severnim narodima. Zbog toga postoji osnovana sumwa da je Herodot opisao wihovu zimsku praksu kao "tansformaciju".

izumirawu na prelazu u karbon. I dodaju da im je skenirawe ovog organizma omogu}ilo ret ku priliku da prou~e anatomi

Platon u svojoj "Republici" 380. godine pre nove ere spomiwe pri~u o za{titniku svetili{a Zevsa Likejskog, koji je kasnije postao tiranin. U kratkom odlom ku, lik Sokrat prime}uje: "Pri~a ka`e da se onaj ko okusi komadi} qudskih iznutrica iseckanog i pome{anog sa iznutricama dru gih `rtava neizbe`no pretvara u vuka."Anti~ki izvori na ovaj na~in sugeri{u da su ~lanovi spomenu tog anti~kog kulta praktikovali konzumaciju qudskog mesa koje su me{ali sa mesom drugih `rta va. Kanibalizam tokom istorij skog perioda nije bio ~est, ali ne mo`e ni da se tvrdi da nisu postojali sporadi~ni slu~aje vi. Ipak, konzumacija qudskog mesa me|u qudima je uvek bila neuobi~ajena praksa koja se do vodila u vezu sa neprimerenim pona{awem.

nije ki~mewake koji su hodali na{om planetom skoro 50 mili ona godina tokom devona, pre nego {to }e do}i do masovnog

Gr~ki istori~ar Herodot je tokom svog ìvota voleo da opi suje narode sa kojima su Heleni dolazili u kontakt. Tako je 425. godine, naveo Neure, nomadsko pleme "magi~nih" qudi, koji ìve u blizini Sikita. Kako daqe tvrdi pripadnici ovog na roda su imali mo} da se na ne koliko dana u toku godine pre tvore u vukove. Etnolozi danas pretpostavqaju da se ovaj opis mo`da odnosi na neki {amanski ritual.Tako|e, kori{}ewe vu~ije koè u prakti~ne svrhe tokom hladnih dana nije bila neuo

Novi fosil ukazuje da bi na podru~iju Gogo formacije u budu}nosti mogli da budu ot kriveni sli~ni nalazi, {to im daje nadu da }e u skorijoj budu}nosti do}i do boqeg razume vawa evolucije koja se odvijala pre nekoliko stotina miliona godina. S. G.

PRVI VUKODLACI

S. G. HERODOT, PLATON, PLINIJE STARIJI... SVI GA SPOMIWU: Odakle poti~e

"...Poku{ao je da progovori, ali mu se glas pretvorio u prola maju}i urlik. Wegova grabe`qi va du{a zarazila mu je ~equsti; wegove ubila~ke ~e`we okre nu{e se ka stoci; i daqe je bio opsednut krvo`edno{}u. Ode}a mu se promenila u ~upavi kaput a ruke u noge. Sada se pretvorio u vuka."Etnolozi

Foslini ostatak

Uz pomo} nau~nika iz Au stralijske organizacije za nu klearnu nauku i tehnologiju i Evropskog postrojewa za sin hrotronsko zra~ewe u Francu skoj, tim nau~nika iz Australi je je koristio neutronske zrake i rendgenske snimke da bi ma pirao razli~ite mineralne gu stine unutar fosila. Ove gusti ne otkrile su ne samo o~uvane kosti riba, ve} i druge mawe

jednog od

fizi~ka manipu lacija telom zavisi od prethodnog nemoralnog po na{awa.Pri~a isti~e Likaonove ka rakterne nedostatke koji su fi zi~ki "nakalemqeni" na wegovo telo, povezuju}i moralne nedo statke sa unaka`enim telom. Na ovaj na~in, Likaon predstavqa za~etnika ideje da prvo morate biti ~udovi{te u moralnom smi slu da biste se pretvorili u vu kodlaka.Ideja o vezi izme|u izgleda, i "nemoralnog" pona{awa u pot punosti se razvila krajem XX veka. Pri~e o vukodlacima poka zuju da ideja o povezanosti izgle da i lo{eg pona{awa ima drevno poreklo, odnosno da su autori pretvarali lo{e qude u vukove. mit o vukodlacima?

^UDOVI[TA I QUDI

Vukodlak u savremenom svetu predstavqa jednog od omiqenih likova me|u qubitiqima fik cije, ali, iako mo`da ne deluje tako, ovo dlakavo stvorewe nije kreacija modernog doba.

^EKA

O detaqima priprema, selek tor je govorio na konferenciji za

Orlovi krenuli sa radom

- Ve} tre}a ili ~etvrta utakmica u ko joj imamo ogroman broj {uteva, veliki broj wih zavr{i u okviru gola, ali nam fali realizacija i to je ne{to s ~im treba da se pozabavimo. Nije nam lako, svakog moramo da pobedimo, a svi protiv nas igraju i sa vi{e od maksimuma, ali za to treba da se spremimo. Zadovoqan sam {to smo pobe dili, ali znam da mo`emo boqe - po~eo je Milojevi}.Sledireprezentativna pauza, a nared na utakmica Crvene zvezde zakazana je za 1. oktobar kada gostuje novosadskoj Mladosti.

- Sre}an sam zbog pobede i {to mo`emo da odemo na odmor sa pozitivnim rezultatom. Posledwih mesec dana imamo dobre rezultate i dobru energiju u timu i kada se vratimo sa pauze moramo tako da nastavimo. Ja ne}u imati predaha, imam veoma va`ne utakmice sa reprezentacijom Izraela protiv Albanije i Malte i nadam se pobedema, a potom da nastavimo sa pobedama i u prvenstvu – poru~io je Natho.

Naime, on je otkrio da pati od i{ijasa, pa je iz kolica morao da ustaje pomo}u {tapa, uprkos tome {to je pre dve godine ponovo bio u ringu, gde je izgledao sjajno.

Fudbalska reprezentacija Sr bije odradila je prvi trening u Sportskom centru Fudbalskog sa veza Srbije u Staroj Pazovi pred duel sa [vedskom, koji se igra 24.

- Igrali sa pet igra~a pozadi, {to nije bilo lako, ali smo „izgurali“ ono {to smo hteli. Sa~uvali smo gol, {to je najva`nije, a onda smo uz pomo} dobrih igra~a u napadu uspevali da iskoristimo situacije u na{uIzraelackorist. je govorio i o tome kakva pristup treba da bude posle reprezentativne pauze.

tembra u Beogradu i Norve{kom tri dana kasnije u Oslu. Ne bih sada da pri~am o Svetskom pr venstvu, jer najpre imamo Ligu na cija - poru~io je selektor Srbije.

SLIKE MAJKA TAJSONA U INVALIDSKIM KOLICIMA

FUDBALERI PARTIZANA SAGLASNI: Imamo dobre rezultate i energiju, posle pauze da nastavimo da pobe|ujemo

^uveni Majk Tajson nedavno je zabrinuo sve svoje obo`avateqe, kada je objavio fotografiju u invalidskim kolicima.

Kada se 2005. godine zbog problema sa le|ima povukao iz boksa, bilo je jasno da Tajson ima ozbiqnije zdravstvene probleme. Ipak, to je prili~no daleko od crnih misli koje je on nedavno predo~io u jednom podkastu.

Lako nije bilo, pa ni novi strateg nije mogao tek tako da sedi skr{tenih ruku ni u prvom ni u drugom poluvremenu. Me|utim, pi{u se tri boda koja nekada moraju i na te`i na~in da se upi{u.

- Na ovom spisku je 27 igra~a, u ovom momentu. Kompletan fokus je na me~eve sa [vedskom 24. sep

"NIJE NAM LAKO, SVAKOG MORAMO DA nadposleMilojevi}POBEDIMO":zadovoqantrijumfaNapretkom

Triseptembra.danakasnije

I ja sam mu predloìo da prekine, malo koji teniser gura u ~etrde setim, ali on je uvek èleo da izazove sebe. Ipak, posle vi{e od 1.500 me~eva, gume su se napokon istro{ile. Ima}e {ta da radi u narednoj fazi ìvota“, zakqu~uje Godsik.

- Veoma va`na utakmica za nas, posebno jer je po znato da je ovo te`ak teren, ne samo kada govorimo o travi, ve} je i stadion mali – rekao je Natho.

„Bi}e tenisera sa vi{e slemova, ali niko ne}e imati uticaj kao Federer“

vredu ju~e, ali ni{ta ozbiqno. Vredno }emo raditi kako bi Sr bija igrala dobar fudbal i na daqe - rekao je Stojkovi}.

- Sa psiholo{kog aspekta i sa strane trena`nog procesa }e nam zna~iti, jer }emo imati vremena da se dodatno "napunimo", s obzirom na to da nas ~eka paklenih mesec i po dana i 13 utakmica. Moramo to da do~e kamo maksimalno fokusirani i spremni, te da svaku od tih utakmica pobedimo - pod vukao je Milojevi}.

medije.-U planu je da imamo nekih deset treninga ukqu~uju}i i ove dve utakmice. Ne sumwam da }e svi do}i u lepom raspolo`ewu. Maksimovi} je zadobio lak{u po

30 ^etvrtak 10. decembar 2020.septembar 2022. SPORT linunijaevropskih`enskurazli~itogdamaovonajuspe{nijihdadestemzemqa[pancidres.tek}ipro{leNBAineopravdanotekstilinarodneiukqu~uju}idvadvareprezentacijudavozioda"ferarijem",jekonpodsetioga~ije...obzirakivana,naostavqastvuPobedabiloSelektorsvojuIakonikadaovogNarenovirannaturalizovanogIdostajesaJednakojePored

Pred po~etak reprezentativne pauze Partizan je upisao nova tri boda u utakmici 12. kola Super Lige Srbije, po{to je na gostovawu pobedio ekipu Radnika iz Surdulice 2:0. Prvi gol postigao je Natho sa bele ta~ke, dok drugi gol postigao Kvinsi Menig, koji je bio van terena vi{e od deset dana.

Neki put ne mogu ni da govorim

„Nikada se ne}e ponoviti niko kao Roxer. Bi}e qudi koji }e osvajati vi{e turnira ili imati vi{e slemova. Uvek }e biti neki novi broj 1, uvek }e neko dr`ati trofej, ali niko ne}e imati uticaj koji je on imao“, rekao je Godsik, koji je Federerov agent od 2005. godine.Otkrio je da je Federer ve} dugo smi{qao kako da zavr{i ka rijeru.„Nekoliko nedeqa posle Vimbldona mi je rekao da koleno ne reaguje kako treba i da smi{qa na~in na koji }e okon~ati karijeru.

NEOBI^AN REKVIZIT NAVIJA^E U KATARU Srbija dobila arapsku maramu

Fudbaleri Crvene zvezde pobedili su Napredak na svom stadionu minimalnim rezultatom 1:0, a gol olduke postigao je Aleksandar Pe{i} u 68. minutu me~a posle centar{uta Kataija sa levog boka.

Mundomanija je po~ela, za Katar se spremaju i fudbaleri i navija~i. Fudbaleri Srbije su se okupili i pri premaju se za duel sa [vedskom u Ligi nacija, koji igraju 24. septembra, dok ih tri dana kasnije o~ekuje me~ sa Nor ve{kom u Oslu.

Srbija }e debitovati na {ampionatu 24. novembra, kada ih o~ekuje utakmica sa Brazilom, ~etiri dana kasnije igraju {protiv Kameruna, a posledwu utakmi cu u grupi igraju sa [vajcarskom.

[OKIRALE SU SVET:

Legendarni bokser ima ozbiqne zdravstvene probleme.

- Imam i{ijas s vremena na vreme. Upali se, a kad se to dogodi, ne mogu ni da govorim. Bogu hvala {to je to jedini zdravstveni pro blem koji imam. Sada se ose}am odli~no. Svi u mojoj ku}i su bla gosloveni i zahvalni na svemu {to imamo.

Selektor Dragan Stojkovi} Piksi je gostuju}i u Bawaluci naja vio da }e se wegovi izabranici spremno do~ekati me~eve grupne faze.-Qudi me ovih dana sre}u i pitaju da li su po~ele pripreme za Svetsko prvenstvo. Vidim da je euforija ve} ve} uveliko prisut na, iako je do Katara ostalo jo{ dosta vremena. Ono {to sa svoje strane mogu da obe}am, reprezentacija Srbije }e spremno do~ekati utakmice protiv Brazila, Kameruna i [vajcarske i da}e svoj mak simum da obraduje naciju. U na{em re~niku ne postoji re~ ‘predaja’, budite u to sigurni - rekao je.

- Naravno, svi }emo umreti jednog dana. Kada se pogledam u ogle dalo, vidim te male znakove na moj licu. Kaèm sebi 'Vau', to zna~i da se dan isticawa mog roka trajawa bliì. Veoma bliì.

Toni Godsik, dugogodi{wi agent i poslovni partner Roxera Fe derera, pri~ao je o svom klijentu koji je nedavno objavio kraj kari jere. Godsik je istakao da niko nikada ne}e imati uticaj kao Roxer, ali da }e postojati rezultatski boqi igra~i.

Za to vreme, misli navija~a su ve} usmerene na najve}i sportski doga|aj ove godine. Promovisani su oficijelni dresovi u kojima }e na{i fudbaleri igrati, a u prodaji se pojavilo i jedan zanimqiv navija~ki rekvizit - gutra, tradicionalna arapska marama za gla vu, ukra{ena trobojkom.

Orlove o~e kuje i posledwi me~ u Ligi nacija, rival je Norve{ka u Oslu.

On je dodao i da ovo nije ko na~an spisak kada je u pitawu Mundijal, ve} da gleda samo ka narednim izazovima.

Na spisku selektora Srbije su slede}iGolmani:igra~i:Vawa Milinko vi}-Savi} (Torino), Marko Dmi trovi} (Seviqa), Marko Ili} (Kortrajk)Odbrana: Milo{ Veqkovi} (Verder), Strahiwa Pavlovi} (Salcburg), Strahiwa Erakovi} (Crvena zvezda), Erhan Ma{ovi} (Bohum), Sr|an Babi} (Almerija), Stefan Mitrovi} (Hetafe), Fi lip Mladenovi} (Legija), Aleksa Terzi}Vezni(Fiorentina)red:Nemawa Gudeq (Se viqa), Sergej Milinkovi}-Savi} (Lacio), Sa{a Luki} (Torino), Filip Kosti} (Juventus), Uro{ Ra~i} (Braga), Nemawa Maksimo vi} (Hetafe), Ivan Ili} (Vero na), Andrija @ivkovi} (PAOK), Darko Lazovi} (Verona), Stefan Mitrovi} (Crvena zvezda), Filip \uri~i} (Sampdorija), Nemawa Radowi} (Torino), Du{an Tadi} (Ajaks)Napad: Aleksandar Mitrovi} (Fulam), Luka Jovi} (Fiorenti na), Du{an Vlahovi} (Juventus).

- Drago mi je da smo pobedili i {to sam se vratio na ovaj na~in. Sjajno se sla`emo kao tim. Va`no je da samo re|amo pobede, a uz to svako od nas, kroz dobre asistencije saigra~a, ima {ansu za golove – rekao je Menig za klupski sajt.

Natho je istakao da je veoma va`no {to je tim uspeo da do|e do nova tri boda i {to je nastavio dobar niz.

Orlovi su radili u trening centru pod komandom selektora Dragana Stojkovi}a Piksija, koji }e imati priliku da se uveru formu igra~a koje je pozvao pred naredne izazove.

Turci su se `alili da su im u fini{u utakmice ukradene ~ak 22 sekunde, kao i na napad na wihovog igra~a Furkana Kor kmaza. @alba je odbijena, ba{ kao i `alba Litvanaca da su sudije direktno uticale na ishod wihovog me~a sa Nema~kom.

Izgubili su Poqaci u grupnoj fazi ta kmi~ewa 30 razlike od Finske, 27 razlike od Srbije, a Francuska ih je u polufinalu ostavila na minus 41, ali su u kqu~nim utakmicama, protiv Ukrajine i Slovenije, bili najboqi.

takvom pojavnom obliku, dokazali su [panci da su u veku koji te~e jedina prava zemqa ko{arke i da dobro postavqen si stem i kontinuitet u radu mogu da nadokna de dosta toga. Dokazao je i Ser|o Skariolo da je vrhunski trener i sada ve} jedan od najuspe{nijih selektora ikada po{to mu je ovo osma medaqa na velikim takmi~ewi ma sa {panskom selekcijom.

Ima onih koji veruju da je Poceko svojim pona{awem ulio dodatnu energiju i bor benost reprezentativcima Italije i oso kolio ih da do|u do velike pobede, koju je tako|e atipi~no proslavio.

nakon ~ega 29. septembra sledi me~ pro tiv Nema~ke (16.00). Prvu fazu turnira zakqu~i}e duelima protiv Kazahstana 30. septembra (13.00), te Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava 1. oktobra (19.00).

Iako nisu mnogo pomogle svojim repre zentacijama da naprave zna~ajniji rezul tat, najve}e evropske NBA zvezde priu{ti le su gledaocima i navija~ima nekoliko individualnih partija za pam}ewe.

Pre ovogodi{weg turnira, samo 11 igra~a je u kompletnoj istoriji evropskih prvenstava uspevalo je da na jednoj utakmi ci Evrobasketa postigne vi{e od 40 poena, a samo na ovom takmi~ewu to su uradila ~akLukatrojica.Don~i}

Italijan je prvo u tunelu jo{ jednom iz grlio sve ko{arka{e, kako Italije tako i Srbije, da bi se potom u hodniku "Merce des-Benc arene" zatr~ao i zavr{io u za grqaju zbuwenog Janisa Adetokumba, koji se sa slu{alicama na u{ima lagano pri premao da iza|e na zagrevawe pred susret Gr~ke i "Volim^e{ke.teJanise", uzviknuo je Poceko i, uz poqubac, izmamio osmeh na licu naj boqeg ko{arka{a gr~ke selekcije. N. R.

Ukoliko klub sa stadiona "Lui|i Fera ris" smeni \anpaola kao wegovi nasled nici se spomiwu Dejan Stankovi} i Dani jele de Rosi. Ovu informaciju je potvrdio lokalni listi "Sekolo XIX", verovatno naj relevantniji izvor za de{avawa u klubo vima iz Vredi\enove.podestiti da je doskora{wi tre ner crveno-belih bio ozbiqan kandidat da na prole}e 2021. godine sedne na klupu Sampdorije nakon {to se taj tim rastao sa Klaudijom Ranijerijem na kraju sezone.

Na listi favorita, analiti~ari Me|u narodne ko{arka{ke federacije sme stili su [paniju pred po~etak turnira tek na sedmo mesto, {to i daqe ne deluje neopravdano kada se pogleda podmla|en i renoviran sastav u kojem su samo dva NBA igra~a i svega tri ko{arka{a koja su pro{le sezone igrala Evroligu, ukqu~uju}i naturalizovanog Lorenca Brauna, koji je tek ove godine kao sa neba upao u crveni dres.Iu

qaci nisu mogli da zamisle u polufinalu.

sednika Evrolige Dejana Bodiroge o~ekuju da }e uticati da se srede odnosi dva ta kmi~ewa, {to bi trebalo da doprinese i kvalitetu su|ewa na prvenstvima Evrope.

koji je protiv Slovenije zabele`io tri pl-dabl u~inak - 26 poena, 10 asistencija i 16 skokova.

POQACI U POLUFINALU

}e otvoriti protiv Kanade 25. septembra (20.00), dan kasnije na programu je duel sa Bugarskom (16.00),

Pored [panije, najve}i dobitnik u Ber linu svakako je Poqska, koju ni sami Po

(UVEK) SPORNO SU\EWE

Danijele Santareli, selektor `en ske odbojka{ke reprezentacije Srbi je, saop{tio je spisak igra~ica na koje ra~una na predstoje}em Svetskom pr venstvu koje }e od 23. septembra do 15. oktobra biti odr`ano u Holandiji i Po qskoj.Turnir

Plasman u drugu fazu izbori}e po ~etiri reprezentacije iz sve ~etiri gru pe, koje }e nastaviti takmi~ewe u dve grupe sa po osam selekcija.

[PANIJA - ZEMQA KO[ARKE

SUNOVRAT FAVORITA

Santareli odabrao.

je Francuzima ubacio 47 poena, Lauri Markanen je ispratio Hrvat sku ku}i sa 43, dok je Janis Adetokunbo protiv Ukrajine postigao 41.

U ~etvrtfinale }e se plasirati po ~etiri najboqe selekcije iz obe grupe.

Koliko je lo{e stawe u timu iz \enove najboqe pokazuje ~iwenica da je ovo naj gori start kluba u wegovoj istoriji - samo

^etvrtak 10. decembar 2020. 31^etvrtak 22. septembarSPORT

Pobeda [panije na Evropskom prven stvu u ko{arci uglavnom ne bi trebalo da ostavqa ja~i utisak od pobede Ferarija na bilo kojoj trci Formule 1 - uvek je o~e kivana, do granice podrazumevaju}eg, bez obzira na okolnosti. Ipak, ovaj put je dru ga~ije...

Selektor [panije Ser|o Skariolo podsetio se na konferenciji za medije na kon finalne utakmice sa Francuskom da je svoju ekipu iz 2011. godine poredio sa "ferarijem", ali mu je malo du`e trebalo da odgovori na pitawe koji je automobil vozio ove godine u Berlinu.

Iako je bilo onih koji su upozoravali da nikada ne treba potcewivati [paniju, reprezentaciju koja je u 21. veku osvojila dva Svetska i tri Evropska prvenstva, uz dva finala Olimpijskih igara, malo ko je, ukqu~uju}i i Fibu, verovao da }e "furija" i ovog puta na terenu biti furiozna.

Nije daleko bio ni Nikola Joki} po {to je protiv Italijana upisao 32 poena, a turnir je zavr{io sa ~etiri dabl-dabl u~inka.Uelitno dru{tvo igra~a sa zapa`enim partijama u{uwao se i Mateu{ Ponitka,

Iz Fibe su naveli i da od novog pred

demonstrirali i koliko je na ovako formatiranim takmi~ewima va`no biti najboqi u pravo vreme - napra vili su istorijski uspeh, a priu{tili su sebi tri veoma ubedqiva poraza.

NAJVE]E EVROPSKE NBA ZVEZDE

\ANMARKO POCEKO

Pored striktno ko{arka{kih stvari, {ou van terena ili preciznije uz aut-lini ju ukrao je temperamentni selektor Itali je \anmarko Poceko.

Emotivni Poceko se prvo izgrlio sa svojim igra~ima i ~lanovima stru~nog {taba, zatim se, u prolazu, pozdravio sa Svetislavom Pe{i}em, "bacio kosku" svim reprezentativcima Srbije koji su sedeli na klupi, pri{ao i predsedniku Ko{ar ka{kog saveza Srbije Predragu Danilovi}u, da bi se pred ulazak u tunel rasplakao.

Ostali su na kraju bez medaqe jer su u utakmici za tre}e mesto izgubili od Nema~ke, ali osta}e upam}en podvig Ma teu{a Ponitke i wegovih reprezentativ nih kolega, koje je odli~no ukomponovao IgorPoqaciMili~i}.su

Jednako impresivan podatak kao i onaj da je ovog leta devet {panskih selekcija razli~itog uzrasta, ukqu~uju}i mu{ku i `ensku konkurenciju, igralo u finalima evropskih ili svetskih prvenstava... [pa nija - zemqa ko{arke.

I na ovogodi{wem Evropskom prven stvu jo{ jednom se pokazalo koliko je su kob Fibe i Evrolige {tetan po evropsku ko{arku.Iakogeneralni sekretar Fiba Evropa Kamil Novak tvrdi da je u Berlinu bilo mnogo mawe prigovora na odluke sudija nego na kontinentalnom {ampionatu 2015, deluje da od po~etka takmi~ewa dozu ner voze i nepoverewa me|u aktere unosi sama ~iwenica da ne sude najboqe evropske su dije, dobro poznate igra~ima, trenerima, ali i Nervozanavija~ima.jenekoliko puta eskalirala, igra~i Gruzije i Turske su uspeli da se potuku, a bilo je dosta nelogi~nih odluka, me|u kojima se izdvajaju one o nesportskim faulovima u posledwim sekundama me~e va, kojima su sudije direktno odlu~ivale o pobedniku.SamNovak je priznao da su arbitri na pravili dva velika propusta na Evroba sketu."Nije trebalo da se dogodi to {to jeste na me~u Litvanije i Nema~ke, a desilo se zbog lanca gre{aka koji ne sme da se pono vi. To je bilo vrlo negativno i bacilo je senku na su|ewe", izjavio je Novak i naveo da se drugi krupan propust desio tokom du ela Gruzije i Turske.

[EST UTISAKA SA EVROBASKETA

Nije retkost da treneri zbog tehni~kih gre{aka ranije napuste utakmicu, ali go tovo niko to ne radi u maniru \anmarka Poceka.Zbog akumuliranih tehni~kih gre{aka, Italijan je u tre}oj ~etvrtini utakmice Srbije i Italije morao da iza|e sa terena, a to je uradio u svom stilu...

Zemqa ko{arke, sunovrat favorita, NBA zvezde, sporno su|ewe, Poqaci u polufinalu i \anmarko Poceko

Doskora{wi trener Crvene zvezde De jan Stankovi} mogao bi vrlo brzo da pro na|e novi anga`man i to u Seriji A, ligi u kojoj je kao igra~ ostavio veliki trag.

Naime, ~elnici Sampdorije }e ubr zo odlu~iti da li }e se zahvaliti na sa radwi Marku \anpaolu.

Od ~etiri reprezentacije koje je Fiba na ve} pomenutoj listi postavila na vrh, ulogu favorita nije opravdala nijedna.

Ostaje da se vidi da li }e sada stvarno i do}i do prvog trenerskog anga`mana Dejana Stankovi}a u Se rijiPodsetimo,A. nedavno se u itali janskim medijima pisalo da bi on mogao da mogao da nasledi Simo nea Inzagija na klupi Intera, ali je aktuelni strateg i daqe siguran na klupi "nerazura" uprkos lo{ijim re zultatima od o~ekivanih.

Litvanija i Srbija nisu u{le ni me|u osam najboqih, dok su Gr~ka i Slovenija zavr{ile takmi~ewe u ~etvrtfinalu.

Italija je bila kobna po Srbiju, [pan ci su izbacili Litvaniju, Slovenija je pot puno neo~ekivano izgubila od Poqske, a Grci su izgubili od Nema~ke.

dva osvojena boda iz prvih sedam kola. Zbog toga ne bi bilo iznena|ewe ako bi 55-godi{wi stru~wak dobio otkaz.

ZVEZDA JE VE] "ZATVORENA KWIGA": Dejan Stankovi} na novom radnom zadatku? Objavqen spisak Srbije za Svetsko prvenstvo i odbranu titule prvaka planete

THURSDAY  ÊTVRTAK 22. 9. 2022. KUPKARA\OR\EV2022 Muzi~ki program 33. Kara|or|ev kup u FKorganizacijiBeogradizAdelejda Od 30. septembra do 2. oktobra 2022. godine Frank Mitchell Park, 55 Minns Street E Woodville West 5011 UÊSNICI TURNIRA Imena ekipa u mu{koj konkurenciji:  FK Beograd (Adelejd)  Springvale White Eagles (Melburn)  FK Drina (Melburn)  Westgate Sindjelic (Melburn)  Fitzroy City Srbija (Melburn)  Casey Kings Krajina (Melburn)  FC White City Sydney (Sidnej)  FC Eagles (Sidnej)  Dianella White Eagles (Pert)  Maddington Tesla FC (Pert)  St George Willawong FC (Brizbejn) Imena ekipa u ènskoj konkurenciji:  FK Beograd (Adelejd)  FK Drina (Melburn)  Westgate Sindjelic (Melburn)  FC Bonnyrigg (Sidnej)  Po~etak: Petak 18 ~asova (muzika i {tandovi sa hranom i pi}em)  19 ~asova okupqawe svih ekipa  Subota i nedeqa muzika od 12 ~asova  AndrijaKONTAKT:Buco Popovi} – 0433 177 404 Milan Sofrani} – 0418 844 801 ALEKS NIKOLA BINA MIKI MIROSLAV