Srpski glas 23. novembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 23. 11. 2023. z Year XXXIII No.2580

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

SRPSKA KULTURA I TRADICIJA @IVI NA PETOM KONTINENTU

Najmla|i folklora{i obele`ili uspe{ne sezone

Најмлађи чланови из ЦО Свети Сава из Канбере

Strane 16 i 17

SRPSKI LOGORA[I IZ UDRU@EWA „SILOS“ TU@E BIH

Se}awa: @arko Lau{evi} (19602023)

Te{ka sudbina najve}eg jugoslovenskog [mekera

Inicijativa krenula iz Australije i ve} je podr`alo vi{e od 100 logora{a

Tema nedeqe: Strane 7 i 19

FUDBAL:

Srbija izborila plasman na Evropsko prvenstvo posle 24 godine Strana 31

Strana 13

Ubijeno vi{e od 5.500 dece u pojasu Gaze

Strana 4

RIZNICA:

SAVA [UMANOVI] TU@NI PRINC SREMA

Strana 25

2 ^etvrtak 23. novembar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

IZBORNA KAMPAWA U SRBIJI:

Ko se nalazi na listama za poslanike i ima li poznatih li~nosti?

Pekar, lekar, apotekar...

Stranke imaju rok do 26. novembra da predaju liste za parlamentarne izbore, dok one koje su to ve} u~inile, uveliko vode kampawu. Najve}e iznena|ewe je unuk Slobodana Milo{evi}a kao tre}i na listi SPS-a.

Republi~ka izborna komisija do sada je proglasila 10 izbornih lista za parlamentarne izbore koji }e biti odr`ani 17. decembra, a rok za predaju isti~e 26. novembra u pono}.

RIK zbirnu izbornu listu treba da utvrdi do 1. decembra. Bira~i }e, kao i do sada, poslanike birati glasawem za listu, a ne za pojedince.

Zato je zanimqivo pogledati ko se sve na{ao na listama i koga su stranke kandidovale za predstavnike naroda u novom skup{tinskom sazivu.

Zvani~ni podaci Narodne skup{tine pokazuju da je u posledwem sazivu bilo 39 poslanika ekonomista i isto toliko pravnika, 35 in`ewera, 14 politikologa, devet lekara, ~etiri preduzetnika, dok je 75 bilo iz drugih profesija. U skup{tinskim klupama je sedelo 14 penzionera, a mandat je dobio i jedan student.

NAJVI[E PRAVNIKA I EKONOMISTA

Na listi koju vodi Srpska napredna stranka nalazi se ~ak 32 pravnika i osam advokata. Ne zaostaje ni broj ekonomista, kojih je 41, a slede in`eweri kojih je 33.

Me|u kandidatima su i 23 profesora.

Zanimqivost sa ove liste je da su ko{arka{i Dejan Toma{evi} i @eqko Rebra~a na woj, dok je teniser Janko Tipsarevi} na listi za beogradske izbore.

Me|u kandidatima za poslanike SNS-a je i operska peva~ica Qubica Vrane{, kao i violinista Jovan Kolunxija. ^ak 39 ekonomista je na listi koju vodi Socijalisti~ka partija Srbije, slede in`eweri kojih je 33, kao i 28 pravnika i jedan advokat. Nosilac liste je Ivica Da~i} koji je diplomirani politikolog, a na listi je jo{ {est kolega iz iste oblasti.

I SLOBIN UNUK NA LISTI

Zapravo najve}a novina na ovogodi{woj izbornoj listi SPS-a je Marko Milo{evi}, unuk osniva~a stranke Slobodana Milo{evi}a, koji se nalazi na tre}em mestu.

Milo{evi} mla|i je doktorand na Pravnom fakultetu, a kao mesto prebivali{ta navodi Po`arevac.

Na listi Dveri i Zavetnika najvi{e je ekonomista, ~ak 27.

Slede in`eweri kojih je 22. Potom pravnici kojih je devet, kao i jedan advokat.

Nosioci liste i Bo{ko Obradovi} i Milica \ur|evi} Stamenkovski su politikolozi. U prvih 11 kandidata su dva univerzitetska profesora, ali i izvo|a~ specijalnih efekata pirotehni~ar Perica Jovanovi}. ^ak 37 pravnika je na listi koalicije NADA koju ~ine Novi DSS i POKS, kojima treba dodati i {est advokata. Ekonomista je 23, a in`ewera 21.

Na listi "Srbija protiv nasiqa" je 17 pravnika i 23 advokata. Politikologa je 10, dok je ekonomista 25. Po brojnosti ispred su in`eweri kojih je 26. Prvi na listi Radomir Lazovi} zvani~no navodi da je "radnik u kulturi".

Profesora kao i docenata je 35.

Srpska radikalna stranka kandidovala je na listi 8 pravnika i 25 ekonomista, kao i 22 profesora. Tako|e, ima 13 in`ewera. Zanimqivo je da je na ovoj listi mesto na{ao i sto~ar

Vu~i} sa Stoltenbergom u Beogradu Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. [ef NATO-a, nakon sastanka, rekao je da Kfor garantuje bezbednost za sve zajednice na severu Kosova i Metohije, dok je Vu~i} istakao da su Srbi jedini ugro`eni. Stoltenberg je naveo da podr`ava formirawe ZSO, jer bi to bio kqu~ za normalizaciju.

Za nas je va`na saradwa sa NATO-om i Kforom, kako bi obezbedili bezbednost i sigurnost za srpski narod na KiM, rekao je predsednik Sr-

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Aleksandar Damwanovi}.

Na listi Saveza vojvo|anskih Ma|ara je najvi{e ekonomista – 28, 25 in`ewera, 19 profesora i osam pravnika. Za sad jedini apotekar koji se bori za mesto poslanika je Hajnalka Figedi.

bije nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.

Iako je Kfor rekao da garantuje bezbednost svima, "samo su Srbi ugro`eni i napadani, nikada Albanci, iskqu~ivo Srbi od 2001., a naro~ito od kada je na vlasti Aqbin Kurti", poru~io je Vu~i} i podsetio da je skoro 13 posto Srba napustilo sever KiM u posledwih godinu dana.

Vojska Srbije nikada nije prekora~ila svoja ovla{}ewa, "a gde }emo rasporediti na{u vojsku, ne ugro`avaju}i nikoga, to je na{a stvar", rekao je predsednik Srbije. On je dodao da }e Srbija u~initi odgovornim one koji su u~estvovali u incidentu u Bawskoj, iako ima "razli~ito vi|ewe" onoga {to se tamo desilo.

Vu~i} je pozdravio pove}awe broja vojnika Kfora na KiM. "Rezolucija 1244 nam se 'svi|a' kada govori o mandatu NATO-a, ali ne i kada govori o teritorijalnom integritetu Srbije", ironi~no je primetio predsednik Srbije.

Nema ni{ta od zajednice ZSO i ne}e je biti dok je Kurti na vlasti, poru~io je Vu~i}.

"Sa NATO-om }emo uvek sara|ivati, ja }u kao vrhovni komandant uputiti zahtev Vladi Srbije

da razmotri odluku o tome da krenemo u odr`avawe zajedni~kih ve`bi sa NATO-om koje smo imali ranije", naveo je predsednik Srbije.

On je istakao da nikad niko ne}e odgovarati zbog pucwave na Dragi{u Gaqka, te da istraga nije u toku, jer, kako ka`e "on je samo Srbin, ali }e ceo svet da vam se naka~i na grba~u ako se desi obrnuto".

"Nije posao NATO-a da sprovodi istragu. Stoltenberg je bio toliko korektan da me pitao za{to ga li~no nisam pozvao kada se to desilo 6. januara, ali ja ne volim da zloupotrebqavam. ^ovek koji je upucao decu jer su nosili badwak, {eta slobodno, i nikoga nije briga. [ta ima veze {to su upucani", rekao je Vu~i}.

Srbija je va`an regionalni u~esnik i dugoro~ni partner NATO-a, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, nakon sastanka sa predsednikom Srbije.

On je istakao da su razgovarali o nedavnim tenzijama na severu KiM i o ulozi Kfora, koji odr`ava bezbednost dve decenije. Stoltenberg je naveo da su neki od pripadnika NATO-a bili napadnuti, da su u septembru opet videli nasiqe, i da oni koji su to u~inili moraju da budu izvedeni pred lice pravde.

Posle toga smo rasporedili dodatnih 1.000 vojnika, {to je bilo najve}e poja~awe u protekloj deceniji, ka`e generalni sekretar NATO-a.

"Ra~unam na sve strane da smawe tenzije i da se uzdr`e od eskalatornih postupaka", poru~io je Stoltenberg i dodao da gomilawe snaga vojske Srbije blizu administrativne linije ne bi pomoglo situaciji.

Dodao je da podr`ava formirawe ZSO, jer bi to bio kqu~ za normalizaciju.

On je naveo da su razgovarali i o mogu}nosti da opet po~nu sa zajedni~kim vojnim ve`bama.

Kako ka`e, ~iwenica je da zajedni~ke vojne ve`be ne zna~e da to podriva neutralnost Srbije, jer je "Srbija jasno stavila do znawa da }e ostati van vojnih blokova i NATO to po{tuje".

Stoltenberg je prethodno boravio u Pri{tini, gde je razgovarao sa predsednicom i premijerom privremenih institucija Vjosom Osmani i Aqbinom Kurtijem. On se, ina~e, nalazi u poseti regionu tokom je obi{ao BiH, Pri{tinu, Srbiju i Severnu Makedoniju.

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 23. novembar 2023. 3

Skandal zbog srpske revije u Parizu Upravni Odbor Tesla nau~ne fondacije (TNF) iz Filadelfije objavio je da povla~i saradwu sa Vesnom de Vin~a zbog zloupotrebe Teslinog lika i dela na reviji u Parizu.

U rezidenciji ambasadorke Republike Srbije u Francuskoj Ane Hrustanovi} u Parizu, u sre-

du 15. novembra odr`ano je sedmo izdawe modne manifestacije „Serbian Fashion Day”, autorke dr Vesne de Vin~a Jugovi}, koju je podr`ala i Tamara Vu~i}, prva dama Srbije.

Naime, ova manifestacija se skra}eno zvala „Tesla Fashion”, a predstavqene su kreacije inspirisane likom i delom Nikole Tesle ~etiri modna kreatora – Bate Spasojevi}a, Mladena Milivojevi} Barona, Dejana Mi-

losavqevi}a i Jelene Mandi} Urijel (daqeg potomka ~uvenog in`ewera i pronalaza~a Nikole Tesle).

Ipak, Upravni Odbor Tesla nau~ne fondacije (TNF) iz Amerike je imao potrebu da se posebnim saop{tewem ogradi zbog „nedopustive zloupotrebe lika i dela na{eg najve}eg nau~nika“.

„Ovo ~inimo stoga jer je idejni kreator modne revije, Vesna Jugovi}, zloupotrebila na{u na~elnu saglasnost u smislu saradwe, ali nas nije konsultovala, niti rekla kako }e izgledati modna revija u Parizu. Ovim putem javno povla~imo poziv i u~e{}e modne revije autorke Vesne Jugovi}, na konferenciji „U duhu Tesle 2024” koja }e se tradicionalno odr`ati 13. januara 2024. u hotelu Wujorker na Men-

hetnu”, stoji u saop{tewu Nikole Lon~ara osniva~a i predsednika Tesline nau~ne fondacije (TNF) iz Filadelfije, Amerika, a prenosi portal Rasejawe.

O{tra reakcija je usledila zbog jednog modela. „Nedopustivo je naime, a o tome svedo~e fotografije, da se na modnoj pisti u rezidenciji na{e ambasade, pojavi maneken koji stasom i visinom zaista podse}a na Nikolu Teslu, a da bude obu~en u toga kreaciju sa obna`enim ramenima i grudima, i sa nakitom (ogrlicom). To je trenutak kada je revija mode u ~ast Nikole Tesle objektivno iza{la iz prihvatqivog okvira za Tesla nau~nu fondaciju. Jednostavno, Nikola Tesla se nikad nije tako obla~io i zato se mo`da jedna dobra namera pretvorila u pravu farsu.

Muzej Nikole Tesle u Beogradu ~uva preko 440 eksponata garderobe koju je na{ nau~nik nosio za `ivota, pa su inspiraciju za reviju, modni kreatori i sama autorka Vesna Jugovi}, mogli potra`iti upravo na tom mestu. Lik i delo Nikole Tesle krasi pre svega posve}enost radu i izumima za dobrobit ~ove~anstva. Duboko smo razo~arani {to je ime, lik i delo Nikole Tesle bilo zloupotrebqeno na reviji mode u Parizu od strane Vesne Jugovi}, pa se na svaki na~in ogra|ujemo od daqe saradwe”, navodi se u saop{tewu.

Aran|elovdan, krsna slava Nemawi}a Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. novembra slave Svetog arhangela Mihaila ili Aran|elovdan.

Aran|elovdan je posve}en arhangelu Mihailu, predvodniku vojske an|ela, bestelesnih sila dobra koje su u~estvovale u stvarawu sveta. Smatra se ~uvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.

U narodu prihva}en kao nebeska sila i zemaqska za{tita Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla, i na ikonama i freskama prikazan je u vojni~koj opremi sa kopqem ili ma~em.

Po broju qudi koji ga u na{em narodu slavi kao krsnu slavu, nalazi se na drugom mestu. Molitvenik je pred Bogom za sve sve~are i borac za wihov napredak.

Obele`en je crvenim slovom u crkvenom kalendaru i uvek se praznuje 21. novembra. Hri{}ani su ovaj praznik ustanovili na Saboru svetih otaca odr`anom nekoliko godina pre Prvog vaseqenskog sabora.

Aran|elovdan, krsna slava Nemawi}a, sve~ano se obele`ava u zadu`bini Cara Du{ana u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena. Slava je i Saborne crkve u Beogradu.

Na Aran|elovdan, veruje narod, obavezno se treba moliti za izle~ewe, ali i oprostiti grehe svim nevernicima i tada }e im se ostvariti najve}a `eqa - oni i wihovi najvoqeniji bi}e zdravi.

U narodu se veruje da vreme na Aran|elovdan, pokazuje kako }e biti tokom zime i prole}a.

Samo 1% najbogatijih emituje vi{e CO2 nego 66% najsiroma{nijih OLIVER STOUN:

Amerika `eli da oduzme suverenitet Rusiji Rusija je postala ja~a nakon dolaska Vladimira Putina na vlast po~etkom 2000-ih, {to nikako ne odgovara ciqevima SAD, poru~uje ameri~ki rediteq.

Sjediwene Dr`ave `ele da oduzmu Rusiji suverenitet kako bi zaplenile wene resurse, izjavio je ameri~ki rediteq Oliver Stoun u intervjuu za portal "MuviVeb".

Prema wegovim re~ima, Rusija je postala ja~a nakon dolaska Vladimira Putina na vlast po~etkom dvehiqditih, {to nikako ne odgovara ciqevima SAD. "Rusija je bila slomqena, narod je umirao. @ivotni vek je bio u`asan. Bila je radost kada ju je Putin postavio na noge, spasio mnogo qudi iz siroma{tva. Vratio joj je dostojanstvo, po{tovawe, od 2000. sve do danas", kazao je Stoun.

Ameri~ki rediteq je istakao da SAD ne `ele nezavisnu Rusiju, ve} `ele da je li{e wenog suvereniteta kako bi u{li na evroazijski kontinent, koji je veoma bogat, kao i Rusija, koja ima ogromnu koli~ina prirodnih resursa.

Stoun je ranije snimio dokumentarni film o predsedniku Rusije na osnovu dugog razgovora sa wim.

On je, zajedno sa ukrajinskim rediteqem Igorom Lopatenokom, 2016. godine producirao film o doga|ajima iz 2014. godine, pod nazivom "Ukrajina u plamenu".

Nekoliko godina kasnije, dvojica rediteqa su snimila dokumentarac "Otkrivaju}i Ukrajinu" u kojem je prikazan intervju sa ruskim predsednikom.

Najbogatiji deo stanovni{tva, oko jedan odsto, odgovorno je za {tetne emisije ugqenika vi{e nego nego najsiroma{nijih 66 odsto zajedno, a posledice predstavqaju opasnost za najrawivije zajednice i globalne napore da se svet izbori sa klimatskom krizom, navodi se u izve{taju eksperata, prenosi Gardijan.

Najobuhvatnija studija globalne klimatske nejednakosti koja je ikada ura|ena pokazuje da je elitna grupa, koju ~ini 77 miliona qudi, ukqu~uju}i i milijardere, milionere i one koji tro{e vi{e od 140.000 ameri~kih dolara godi{we, ~inila 16 odsto svih emisija ugqen

dioksida u 2019. godini, {to je dovoqno da izazove vi{e od milion dodatnih smrtnih slu~ajeva zbog vru}ine.

U prethodnih pet godina, Gardijan navodi da je radio sa „Oksfamom”, Institutom za `ivotnu okolinu iz Stokholma, ali i

ostalim stru~wacima.

Izve{taj Oksfama pokazuje da, iako jedan odsto najbogatijih ima tendenciju da `ivi `ivote sa klimatizovanim `ivotom, wihove emisije – 5,9 milijardi tona CO2 u 2019. godini – odgovorne su za veliku {tetu i patwu.

Tragedija na koncertu Robija Vilijamsa u Sidneju @ena u sedamdesetim godinama preminula je nakon nesre}e na koncertu slavnog peva~a Robija Vilijamsa, koji je odr`an pro{le nedeqe u Sidneju.

@ena je pala niz {est redova sedi{ta na stadionu Alianc, pa je zadobila te{ke povrede glave. Transportovana je u obli`wu bolnicu gde je stavqena u indukovanu komu, ali je ju~e potvr|eno da je preminula.

Britanski peva~ se nije oglasio o nesre}nom slu~aju koji se dogodio prve no}i wegove 25. australijske turneje. Incident se dogodio nakon zavr{etka koncerta dok su obo`avateqi izlazili sa stadiona. „Umesto da ide stepenicama, `ena je poku{ala da pre|e preko redova sedi{ta. Izgubila je ravnote`u i pala. Ovo je u`asan incident“, izjavio je portparol stadiona. Na ovom koncertu, odr`anom 16. novembra, bilo je oko 40.000 qudi.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

4 ^etvrtak 23. novembar 2023.

TEMA NEDEQE

UBIJENO VI[E OD 5.500 DECE U POJASU GAZE Uni{tena, slomqena i nikad obnovqena:

[ta }e biti sa Gazom posle rata?

Niko ne `eli odgovornost za pokretawe i obnovu uni{tene enklave.

Humanitarna kriza koja poga|a 2,2 miliona stanovnika Pojasa Gaze je ogromna. Nema hrane, vode i lekova, pacijenti umiru u bolnicama. Ju`na polovina enklave puca po {avovima nakon {to su

tamo stigli raseqeni Palestinci, sever }e biti godinama pust.

No, ameri~ki i arapski zvani~nici koji su se okupili u Bahreinu i dva dana u Manami razgovarali o smirivawu sukoba na Bliskom istoku, nemaju plan kako da pomognu Gazi. Niko, ni Izrael, ni Amerika, ni arapske dr`ave ni palestinski lideri - ne `eli da

preuzme odgovornost za to, pi{e "Ekonomist".

Amerika se nada da }e arapske dr`ave poslati trupe u posleratne mirovne snage, predlog koji podr`avaju i neki izraelski zvani~nici. Ali ideja nije nai{la na veliku podr{ku me|u samim Arapima. Ajman Safadi, jordanski ministar spoqnih poslova,

izgleda da je to potpuno odbacio na konferenciji u Bahreinu. "Dozvolite mi da budem vrlo jasan", rekao je. "Arapski vojnici ne}e i}i u Gazu. Nijedan. Ne}emo biti vi|eni kao neprijateqi".

Nespremnost je, navodi "Ekonomist", razumqiva. Arapski zvani~nici ne `ele da ~iste izraelski nered i pomognu mu da

kontroli{e Arape. Ali oni tako|e ne `ele da Izrael ponovo okupira enklavu i priznaju, barem u privatnim razgovorima, da je Palestinska uprava trenutno suvi{e slaba da bi ponovo preuzela punu kontrolu nad Gazom. Ako nijedna od tih opcija nije realna ili po`eqna, nije jasno {ta jeste.

Amerikanci se nadaju da }e "revitalizovana Palestinska uprava" preuzeti kontrolu u jednom trenutku. No, da bi se to dogodilo potrebno je posti}i re{ewe dve dr`ave koje Izrael kategori~ki odbija i postavqa se pitawe {ta zna~i "revitalizovana" Palestinska uprava na ~ijem ~elu je od 2005. godine Mahmud Abas (88). Abas je na vlasti du`e nego {to su mnogi stanovnici Gaze `ivi i wega i wegove potencijalne naslednike mnogi optu`uju za korupciju.

Uz to, bogate zalivske dr`ave umorile su se od ispisivawa ~ekova za Gazu. "Obnovili su Gazu nekoliko puta do sada", rekao je neimenovani zapadni diplomata i upozorio da "ako ne bude ozbiqnog mirovnog procesa", arapskih para ne}e biti.

Tu je i pitawe Hamasa, grupe koju optu`uju da koristi civile u Gazi za izgradwu me|unarodnog pritiska na Izrael, dok militanti ne trpe od nedostatka hrane, vode, lekova i kriju

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

se u podzemnom sistemu tunela.

Skoro dve decenije, Pojas Gaze je problem bez re{ewa. Izrael i Egipat su bili zadovoqni time {to su ga ostavili pod blokadom nakon {to je Hamas do{ao na vlast u enklavi. Uprkos povremenim pozivima na palestinsko jedinstvo, Abas nikada nije `eleo da se vrati u Gazu, a Hamasu je odgovaralo da kontroli{e Gazu. Drugim re~ima, svima je

status kvo odgovarao sve dok nije oti{ao u parampar~ad 7. oktobra.

Problem je sad postao mnogo ve}i, a re{ewa su nategnuta. Optimisti se nadaju da }e rat u Gazi ponuditi {ansu da se kona~no re{i izraelsko-palestinski sukob. Verovatnije je, me|utim, da }e se zavr{iti tako {to }e Gaza biti jo{ jedna od propalih dr`ava Bliskog istoka, slomqena, ali nikad obnovqena.

Svakih deset minuta u Gazi strada jedno dete Dvadeset osam prevremeno ro|enih beba koje su evakuisane iz bolnice „Al [ifa” za samo jedan dan su stigle u Egipat preko prelaza Rafa

bebe evakuisane, rekao je da ne zna gde }e ta~no bebe biti sme{tene u Egiptu.

Tim Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koji je u subotu posetio najve}u bolnicu u Gazi saop{tio je da su 32 bebe me|u desetinama pacijenata u kriti~nom

ki{a u enklavi qudi u skloni{tima nemaju izbora i da se suo~avaju s nedostatkom osnovnih uslova za `ivot.

Hamas je izrazio spremnost da pove}a broj talaca koje je bi oslobodio u razmeni s Izraelom, rekao je ju~e za „Haarec”

Najmawe 70 qudi umrlo je u bolnici u Kan Junisu na jugu pojasa Gaze nakon izraelskog vazdu{nog napada na taj grad, saop{tili su Lekari bez granica. Organizacija navodi, pozivaju}i se na svoje osobqe u medicinskom kompleksu „Naser”, da se desetine qudi, ukqu~uju}i decu i adolescente, le~e od „te{kih opekotina”, preneo je list „Haarec”. U saop{tewu se dodaje da se napad dogodio na kilometar od bolnice, a da su na le~ewe stigla 122 pacijenta.

Na dan, kada se obele`ava Svetski dan dece, stigao je podatak da je od 7. oktobra ubijeno 5.500 mali{ana, {to predstavqa jedno ubijeno dete svakih 10 minuta, prenela je „Al Xazira”. Pored zvani~nog broja nastradale dece, pretpostavqa se da se jo{ 1.900 mrtvo ispod ru{evina. Oko 9.000 dece je povre|eno od po~etka konflikta, ve}ina s te{kim i dugoro~nim povredama. Od 2,3 miliona stanovnika Gaze, polovinu ~ine deca, a ukupno 70 odsto `rtava su `ene i deca.

Dvadeset osam prevremeno ro|enih beba koje su evakuisane iz bolnice „Al [ifa” u Gazi, ju~e su stigle u Egipat preko prelaza Rafa. Doktor Muhamed Salama, na~elnik neonatologije u bolnici „Al Ahli Emirejts” u Rafi, gde su

stawu koji su ostali u bolnici gde su pro{le nedeqe u{le izraelske snage.

Glavni ogranak UN u Gazi, Agencija Ujediwenih nacija za pomo} i rad palestinskih izbeglica na Bliskom istoku, saop{tila je da obilni pquskovi u pojasu Gaze ~ine `ivot u skloni{tima „neuslovnim”. U objavi na platformi „Iks” organizacija je uz snimak Palestinaca kako gaze preko bara, dodala da usled obilnih

izvor ukqu~en u pregovore. Prema wegovim re~ima, broj i identitet talaca koji }e biti oslobo|eni jo{ nisu dogovoreni, a razgovori se nastavqaju. „Indirektni kontakti izme|u Izraela i Hamasa ve} su dva puta propadali kad je bilo procewivano da bi dogovor mogao da bude sklopqen. Treba nam vi{e strpqewa”, dodao je on. „Volstrit xornal”, pozivaju}i se na

egipatskog zvani~nika „bliskog pregovorima”, ju~e je objavio da Hamas zahteva da se izraelski taoci i palestinski zatvorenici osloba|aju u fazama, pri ~emu bi Izrael u prvoj fazi oslobodio maloletne zatvorenike u zamenu za 50 `ena i dece koji su me|u taocima. Prema tom izvoru, predlog o kojem je raspravqano u nedequ predvi|a da Hamas oslobodi izvestan broj `ena i dece kidnapovanih tokom napada 7. oktobra za otprilike isti broj palestinskih `ena i dece koji su u izraelskim zatvorima. Egipatski izvor je rekao i da zatvorenici koji }e biti ukqu~eni u razmenu ne}e biti povezani sa Hamasom. Izrael, Sjediwene Dr`ave i Katar izrazili su optimizam u pogledu mogu}nosti da dogovor bude zavr{en u narednim danima. Jedan od razloga {to su pregovori spori je to {to Jahja Sinvar, vo|a Hamasa u pojasu Gaze, ne odr`ava kontinuirani kontakt s pregovara~kim timovima organizacije, prenosi „Haarec”.

Me|unarodna organizacija za za{titu qudskih prava Amnesti interne{enel pozvala je Me|unarodni krivi~ni sud da ispita kao ratne zlo~ine dva izraelska napada u pojasu Gaze pro{log meseca, u kojima je ubijeno 46 qudi. AI navodi da je utvrdio da su ti napadi „bili neselektivni ili direktni napadi na civile ili civilne objekte, koji moraju da se istra`e kao ratni zlo~ini”. Re~ je o izraelskom napad na Crkvu Svetog Porfirija u gradu Gazi 19. oktobra i o napadu na ku}u u izbegli~kom kampu Nuseirat 20. oktobra, prenela je „Al Xazira”.

PLANETA

^etvrtak 23. novembar 2023. 5

LI^NOST NEDEQE:

Ko je Havijer Milej, novi predsednik Argentine Novi predsednik Argentine Havijer Milej tvrdi da je seksualno obrazovawe marksisti~ka zavera koja ima za ciq uni{tewe porodice, svoje engleske mastife naziva svojom "decom sa ~etiri {ape" i smatra da qudima treba dozvoliti da prodaju svoje vitalne organe.

Obo`avateqi ga zovu "ludak" i "perika" zbog wegove `estine i neposlu{ne kose, a on za sebe ka`e da je "lav" i "anarhokapitalista", pi{e AP. Pre nekoliko godina bio je televizijski govornik koji je pri~ao protiv dr`avne potro{we i vladaju}e politi~ke klase u Argentini, me|utim u to vreme, pa sve do pre nekoliko meseci, retko ko je verovao da ima {ansu da postane predsednik druge po veli~ini ekonomije Ju`ne Amerike, navodi agencija.

Ipak, 53-godi{wi ekonomista je uzdrmao politi~ki establi{ment Argentine i upao u ono {to se dugo smatralo dvopartijskim sistemom tako {to je prikupio veliku podr{ku svojim najavama o drasti~nim merama za obuzdavawe rastu}e inflacije i obe}awem da }e povesti krsta{ki rat protiv "puzaju}eg socijalizma" u argentinskom dru{tvu.

U sredi{tu wegovog ekonomskog plana za Argentinu je predlog da se lokalna valuta pezos zameni ameri~kim dolarom.

Vi{e puta je rekao da je jedini na~in da se okon~a po{ast inflacije, koja je prema{ila 140 odsto, spre~avawe po-

liti~ara da nastave sa {tampawem novca, zbog ~ega planira da ugasi Centralnu banku.

Milej je u predizbornoj kampawi promovisao viziju znatno mawe vlade koja bi, smatra novoizabrani predsednik, podstakla ekonomski rast, {to podrazumeva ukidawe polovine ministarstava, ukqu~uju}i ministarstvo zdravqa i ministarstvo obrazovawa.

Kao simbol dubokih rezova koje zagovara, Milej je ponekad tokom predizborne kampawe sa sobom nosio motornu testeru.

Protivi se feministi~koj politici i abortusu, koji je Argentina nedavno legalizovala, i predlo`io je odr`avawe referenduma po tom pitawu.

Odbacuje ideju da qudi imaju ulogu u klimatskim promenama, a papu Frawu je u jednom televizijskom gostovawu opisao kao "imbecila" i "predstavnika zla na Zemqi".

Pre nego {to je u{ao u `i`u javnosti, Milej je bio glavni ekonomista u "Corporacion America", jednom od najve}ih argentinskih poslovnih konglomerata koji, izme|u ostalog, upravqa ve}inom aerodroma u zemqi.

Tamo je radio do 2021. godine, kada je osvojio mesto poslanika.

Milej je u drugom krugu predsedni~kih izbora osvojio skoro 56 odsto glasova, a iza sebe je ostavio protivkandidata, biv{eg ministra ekonomije Ser|a Masu za koga je glasalo 44 odsto bira~a.

UNICEF upozorava na opasnost od izbijawa epidemije u opkoqenoj Gazi @ENEVA – De~iji fond Ujediwenih nacija (UNICEF) upozorio je da u opkoqenoj Gazi postoji ozbiqna opasnost od tragi~nog izbijawa epidemije. „U Gazi besni savr{ena oluja za tragediju. Bez dovoqno goriva svedo~i}emo kolapsu sanitarnih usluga, a tada }emo imati, pored minobaca~a i bombi,

TRANSFER NOVCA

Na iznose od $3,000 do $10,000

TROŠKOVI TRANSFERA $0*

Na iznose preko $10,000

DODATNE POVLASTICE UZ ZNATNO POVOLJNIJI KURS

*važe uslovi

SEND MONEY ONLINE SIGURNOST

BRZINA

Garantujemo U roku od 15 minuta* *uslovi postoje isplatu

LAKOĆA

ISKUSTVO

USLUGA

Prva transakcija 50% popust Sve naredne transakcije 20% popust

Jednostavan proces

29 godina iskustva

Usluga na vašem jeziku

Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME!

Tel: 02 8781 1960

SPECIAL FARES WITH EMIRATES, QATAR AND ETIHAD MONEY TRANSFER

TRAVEL AGENCY

(02) info@beoexport.com.au www.beoexport.com.au

(02) info@beotravel.com www.beotravel.com

8781 1950

8781 1960

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St. Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h

U Evropskoj uniji skoro 76 odsto doma}instava bez dece

kvartovima. „Neprihvatqiv je nedostatak toaleta i ozbiqna, stroga ograni~ewa u pogledu prawa ruku, li~ne higijene i ~i{}ewa”, rekao je Elder.

Upozorio je da se potencijal za {ire gubitke `ivota u Gazi zna~ajno pove}ava, jer je proceweno da je oko 800.000 dece raseqeno iz svojih domova.

U Evropskoj uniji je u 2022. godini registrovano skoro 200 miliona doma}instava, a u 24,3 odsto doma}instava `ivelo je bar jedno dete, saop{tio je Evrostat.

savr{enu oluju za {irewe bolesti”, izjavio je portparol UNICEF Xejms Elder, prenosi londonski dnevnik Gardijan.

Elder je upozorio na „o~ajni~ki nedostatak vode” i predo~io da su fekalne materije razbacane po gusto naseqenim

PITAJTE NAS KAKO

On je predo~io da u Gazi po~iwe da pada ki{a zbog ~ega }e se deca i svi koji su ostali u Gazi suo~iti sa ozbiqnom pretwom masovnog izbijawa bolesti, {to bi, kako je naglasio, moglo da bude smrtonosno.

U Evropskoj uniji je pro{le godine 12,1 odsto doma}instava imalo jedno dete, 9,3 odsto doma}instava dvoje dece, a samo tri odsto doma}instava je imalo troje ili vi{e dece, navedeno je na sajtu Evrostata.

Udeo doma}instava bez dece iznosi 75,7 odsto.

Ukupan broj doma}instava u EU je izme|u 2012. i 2022. godine porastao za 6,9 odsto, dok je udeo doma}instava sa bar jednim detetom pao za 2,4 odsto u istom periodu.

Najve}i udeo doma}instava u kome `ivi bar jedno dete je zabele`en u Slova~koj - 33,9 odsto, Irskoj - 32,2 odsto, na Kipru - 30,6 odsto, a najmawi u Finskoj 18,4 odsto, Nema~koj - 20,1 odsto i Holandiji - 21,8 odsto.

Ako analiziramo samo doma}instva u kojima `ive deca, gra|ani EU u najve}em broju slu~ajeva imaju jedno dete - 49,5 odsto doma}instava, dok dvoje dece ima 38,1 odsto doma}instava a troje i vi{e dece 12,4 odsto doma}instava.

Najve}i broj doma}instava sa troje i vi{e dece je zabele`en u Irskoj i iznosi 22,3 odsto od svih doma}instava koje imaju decu.

Druga na listi je [vedska sa 21,2 odsto udela, a tre}a Finska sa 19 odsto udela.

6 ^etvrtak 23. novembar 2023.

PLANETA

ORBAN BILBORDIMA UDARIO NA FON DER LAJENOVU:

Ne igrajmo na wihove note Sli~nu kampawu vladaju}a partija u Ma|arskoj sprovela je i 2019. protiv prethodnog {efa Evropske komisije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na{la se na meti vladaju}e partije u Ma|arskoj – u okviru kampawe za evropske parlamentarne izbore slede}eg juna, Fides je postavio bi-

lborde na kojima je prikazuje sa Aleksom Soro{em, sinom milijardera ro|enog u Ma|arskoj Xorxa Soro{a, ina~e velikog neprijateqa stranke premijera Viktora Orbana.

"Ne igrajmo na wihove note", slogan je bilborda.

Sli~ni bilbordi pojavili su se i 2019. godine – tada je uz Soro{a Starijeg bio prethodnik Fond der Lajenove @an-Klod Junker. Na pritisak iz Brisela i pod pretwom EPP, glavne grupe desnog centra u Evropskom parlamentu, da }e ih iskqu~iti iz ~lanstva, Fides je tada skinuo bilborde posle nekoliko dana.

Orbanova stranka je nakon dve godine ipak iza{la iz pomenute grupacije. Brisel je ina~e blokirao milijarde evra u fondovima EU zbog politike Fidesa, to jest neispuwavawa obaveza u vezi sa nezavisno{}u pravosu|a, akademskim slobodama, te pravima LGBT+ populacije.

O~ekuje se da }e Ma|arska biti glavni fokus slede}eg samita EU sredinom decembra, kao zemqa Unije koja je naklowena Rusiji i skepti~na prema planovima da se Ukrajini pridru`i bloku.

Orban je nedavno pokrenuo istra`ivawe javnog mwewa u Ma|arskoj s pitawem da li EU treba da izdvoji vi{e sredstava Ukrajini ili da joj odobri ~lanstvo.

ZELENSKI U KIJEVU UGOSTIO SINA RUPERTA MARDOKA:

Me|unarodnim medijima Ukrajina vi{e nije u fokusu Predsednik Ukrajine odlikovao je izvr{nog direktora "Foks wuz" korporacije Ordenom za zasluge za doprinos podr{ci nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine Najstariji sin medijskog mogula Ruperta Mardoka i aktuelni izvr{ni direktor "Foks wuz" korporacije, Lahlan Mardok, posetio je predsednika Ukrajine Vladi-

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

mira Zelenskog u Kijevu, saop{teno je danas iz kancelarije ukrajinskog predsednika.

Lahlana Mardoka su pratili novinari "Foks wuza" i "Sana".

"Politiko" pi{e da je pre izbijawa sukoba, "Foks wuz" "kontroverzno pokrivao rat", a biv{i voditeq Raker Karlson je, kako navodi briselski portal, "otvoreno {irio prorusku propagandu", dok nije otpu{ten u aprilu 2023. godine.

Zelenski se zahvalio "Foks wuzu"

na objektivnom izve{tavawu o, kako je istakao, "ruskim zverstvima u Ukrajini, uprkos bezbednosnim rizicima", pa je ~ak odlikovao Mardoka Ordenom za zasluge za wegov doprinos podr{ci nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine, naveli su iz predsedni~ke kancelarije.

Predsednik Ukrajine je rekao da je Mardokova poseta izuzetno va`na u vreme kada pojedini me|unarodni mediji ne obra}aju u dovoqnoj meri pa`wu na Ukrajinu.

SAD {aqu Izraelu granate namewene Ukrajini Kina }e podr`ati rad Si \inping:

Rusije kao predsedavaju}e grupom BRIKS

Iako Amerika ostaje dosledna u stavu da ni{ta ne}e naru{iti wenu podr{ku kijevskoj borbi protiv Moskve, podaci s terena to demantuju – isporuke granata su drasti~no smawene Neposredno uo~i putovawa {efa Pentagona Lojda Ostina u Kijev, neimenovani ukrajinski zvani~nik rekao je za "Ej-Bi-Si wuz" da su ameri~ke isporuke artiqerijskih granata kalibra 155-mm Ukrajini smawene za vi{e od 30 odsto otkako je po~eo rat Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.

Radi se o municiji koja je kqu~no va`na Ukrajini u wenoj borbi protiv ruskih snaga, ali su SAD svoje zalihe, namewene ukrajinskim snagama, preusmerile u Izrael.

Iako su brojni ameri~ki zvani~nici posledwih nedeqa tvrdili da snabdevawe Izraela municijom ne}e imati uticaja na pomo} Ukrajini, de{ava se upravo suprotno.

"Oni (zvani~nici SAD) su nam govorili da to ne}e uticati na wihove obaveze, ali jeste.

Izme|u 60 i 70 odsto ukupnih ukrajinskih zaliha 155-mm granata dolazi od SAD ", rekao je ukrajinski zvani~nik koji je pod uslovom anonimnosti govorio za "Ej-Bi-Si wuz", dok je visoki zvani~nik ameri~ke odbrane izjavio da smawewe po{iqki pomenute municije nema "apsolutno nikakve veze sa onim {to se de{ava u Gazi".

"Paketi pomo}i sastavqaju se nedeqama unapred, tako da ne postoji veza izme|u onog {to se de{ava u Gazi i onoga u Ukrajini", dodao je zvani~nik SAD. Me|utim, i izvori portala "Aksios" govore da }e granate namewene Ukrajini biti poslate u Izrael.

Naime, tri izraelska zvani~nika su potvrdila da su Izraelske odbrambene snage i tamo{we resorno ministarstvo uputili zahtev ameri~kim kolegama za hitnu isporuku artiqerijskih granata kalibra 155 mm u svrhu kopnene invazije na Gazu.

Ameri~ke zalihe pomenute municije deponovane su i u Izraelu – kao deo sporazuma

dveju zemaqa – odakle su ih SAD povla~ile zarad Ukrajine. Prema tom sporazumu, Izrael mo`e da koristi ameri~ku municiju u ratnim okolnostima, {to se ve} desilo 2006. tokom sukoba s Libanom.

Prema re~ima izraelskih zvani~nika, nakon napada Hamasa Tel Aviv je zatra`io od Va{ingtona da dopuni iscrpqene zalihe za hitne slu~ajeve u Izraelu, sa ~im su se SAD navodno slo`ile.

Podsetimo, tokom Ostinove posete Kijevu, {ef Pentagona je najavio novi paket pomo}i Ukrajini od 100 miliona dolara, u koji je ukqu~en "neodre|eni broj" artiqerijskih granata kalibra 155 mm.

Kina }e zajedno sa ostalim ~lanicama BRIKS-a podr`ati predsedavawe Rusije u organizaciji slede}e godine, izjavio je kineski predsednik Si \inping. „Rusija }e slede}e godine predsedavati BRIKS. Kina je spremna da sara|uje sa drugim ~lanicama kako bi podr`ala rad Rusije i zapo~ela novu eru saradwe BRIKS”, rekao je Si \inping na vanrednom onlajn samitu BRIKS o Bliskom istoku On je dodao da je mehanizam saradwe BRIKS va`na platforma za ja~awe jedinstva, saradwe i za{tite zajedni~kih interesa tr`i{ta u razvoju i zemaqa u razvoju.

Pored predstavnika Brazila, Rusije, Indije i Kine, na samit su pozvane i zemqe koje }e postati punopravne ~lanice organizacije od 1. januara slede}e godine: Argentina, Egipat, Iran, UAE, Saudijska Arabija i Etiopija.

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 23. novembar 2023. 7

TOMA FILA, ^UVENI BEOGRADSKI ADVOKAT

Istraga i sudski proces protiv Lau{evi}a bili su skandalozni, podmetana la`na ve{ta~ewa kakva ne pamtim @arko Lau{evi}, veli~anstveni glumac, jedan od najposebnijih i najvoqenijih na ovom prostoru, oti{ao je u legendu 15. novembra 2023. u 64. godini, tiho i pomalo usamqeni~ki, kao {to je i `iveo posledwih decenija.

Wegovi po{tovaoci i bliski qudi, od trenutka kada je objavqeno da je preminuo, opra{taju se od Lau{evi}a vrlo dirqivo, sa posebnom ne`no{}u, po{tovawem i tugom: tragediju koja mu se dogodila jula 1993. i zauvek mu promenila `ivot, kako svi tvrde, ni sa ~im nije zaslu`io.

Jedan od kqu~nih qudi koji je sa Lau{evi}em podelio najstra{niji i najpotresniji period wegovog `ivota je advokat Toma Fila, wegov pravobranilac.

– @arka sam upoznao u tim najte`im trenucima, preko profesora Mi{ka Radomana koji je tada bio savezni funkcioner Srbije i Crne Gore – ka`e za beogradski list „Danas“ Toma Fila. – On mi je izlo`io wegov slu~aj i, naravno, bii sam jako zainteresovan.

– Tog trenutka, @arko je skoro dva meseca bio bez pravobranioca, i oti{ao sam u zatvor u Spu` da ga posetim. Wegova prva re~enica posle upoznavawa je bila: „Ja sam ubica, ubio sam dva ~oveka, tre}eg sam ranio, i celog `ivota }u to nositi u sebi.

Ali, molim vas da mi odbranite brata, jer on ni za {ta nije kriv“.

To je Filu, kako ka`e, impresioniralo i jako dirnulo kao ~oveka.

– Branio sam do tada stotine ubica, mo`da i hiqadu, i obi~no su me lagali, a tada sam prvi put ~uo da neko ko je optu`en iskreno ka`e ono {to misli o sebi. @arko je, na`alost, zaista to `iveo u du{i do kraja `ivota, a da, zapravo, nije bio ubica, {to wegovu tragedju ~ini jo{ ve}om, anti~kom. Do tog stra{nog doga|aja doveo je samo sticaj najnesre}nijih okolnosti koje su se u jednom trenutku sklopile.

Kako isti~e Toma Fila, jedan od presudnih momenata kada je @arkova sudbina po~ela da se preokre}e bila je predstava „Sveti Sava“ u kojoj je igrao Rastka Nemawi}a.

Kao {to je poznato, maja 1990. izvo|ewe ove predstave u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu surovo je prekinuto upadom sve{tenika i predsednika Srpske svetosavske stranke @arka Gavrilovi}a, i protestima predstavnika nekih „patriotskih stranaka“, me|u kojima je bio i Vojislav [e{eq.

– Posle toga vi{e ni{ta nije bilo isto u `ivotu @arka Lau{evi}a, neprestano su mu stizale pretwe, u medijima su nedeqama trajali napadi na wega i polemike zbog navodnog „skrnavqewa“ lika i duha Svetog Save, predstave u kojima je igrao su otkazane.

Ne treba zaboraviti da su to bile jako burne i nesre}ne godine, pretili su mu smr}u, pretili su i wegovoj porodici, i on je zbog tih pretwi odlu~io da nabavi pi{toq. I tada sam mislio, a i sada odgovorno tvrdim, da je predstava „Sveti Sava“ uzrok svega {to se @arku Lau{evi}u desilo.

Druga nesre}na okolnost, kako obja{wava Toma Fila, je to {toje on u leto 1993, kada se dogodila tragedija, do{ao u Podgoricu prili~no umoran, posle predstava koje je igrao na festivalu u Budvi, i hteo je da se malo odmori sa familijom.

– Izveo je brata u restoran na ve~eru, i ~im su seli setio se da zadwa vrata na ko-

Advokat Toma Fila, pravobranilac @arka Lau{evi}a lima ne mogu da se zatvore, i vratio se da uzme torbicu u kojoj su mu bila dokumenta i pi{toq.

Nije, dakle, oti{ao po pi{toq kad je po~eo napad trojica mladi}a na wih, kako se tvrdilo u optu`nici, i koristilo kao jedan od kqu~nih dokaza protiv wega.

U me|uvremenu, dok je @arko i{ao po torbicu, po~ela su dobacivawa i napadi na wegovog brata, a on je poku{ao da smiri situaciju. Ispred restorana su bila jo{ ~etvorica mladi}a, poznanici napada~a, koji su ih tako|e vre|ali i provocirali.

Kako isti~e Fila, u svemu {to se tada dogodilo, najgora je bila crnogorska ~ar{ija, protiv koje on nije mogao da se izbori.

– Stra{no je ometan slu~aj @arka Lau{evi}a, mogu da ka`em da gotovo ne pamtim da je tokom nekog procesa koji sam vodio bilo toliko prikirivawa pravih dokaza, manipulacija i podmetawa la`i..

Na sudu i u optu`nici se tvrdilo da trojica mladi}a u restoranu i ~etvorica koja su se pridru`ila „nijesu imali ni penkalo“, a napad je krenuo tako {to su @arkovog brata nokautirali, le`ao je na podu krvav i bez svesti, onda su ga tako onesve{}enog besomu~no {utirali po glavi i celom telu, a nekoliko wih je krenulo da prebija @arka.

Ali, i @arkov brat je optu`en zajedno s wim kako ne bi mogao da bude svedok u procesu, iako je postojalo lekarsko uverewe da je zadobio te{ke povrede opasne po `ivot, i apsolutno nije u~estvovao u doga|aju.

Sve vreme je bio onesve{}en. Ta~no je da sedmorica mladi}a „nijesu imali ni penkalo“, ali su svi krupne gra|e, {to se ka`e, kao od „brega odvaqeni“, za razliku od @arka, i takvim napada~ima nije potrebno oru`je da bi nekoga prebili do smrti.

Kako isti~e Toma Fila, podmetawa la`nih dokaza su odmah krenula, od trenutka tragedije.

– Na|en je pi{toq kojim im je, navodno, pretio @arkov brat, a taj pi{toq je podmetnut u brzini, jer je ve{ta~ewem utvr|eno da je metak u {ar`er stavqen naopa~ke, ka unutra, umesto ka spoqa.

Kad sam dokazima pritisnuo crnogorskog ve{taka, rekao mi je da je pi{toq podmetnut. Ometawe istrage dokazuje i to {to je ve} sutradan ujutru ceo restoran gde se dogodila tragedija opran i prekre~en, a u

crnogorskim medijima plasirana je la`na i zastra{uju}a vest.

Navodno je @arko Lau{evi}, kad je izlazio iz restorana, ispalio tri metka u vazduh i rekao: „Koga ovde jo{ treba da ubijem!“. I to je bilo na naslovnim stranama i na televiziji.

– Ja sam onda tra`io da se detektorom utvrdi koliko je metaka ispaqeno u restooranu, utvr|eno je da je svih devet, koliko i mo`e da stane u {ar`er, a on nije imao rezervni, opisuje Toma Fila.

Dakle, kako obja{wava Fila, otpala je i ta pri~a, ali skandalima i skandaloznim propustima u istrazi nije bilo kraja.

– Prvo, nisu prihvatili izve{taj sudskog psihijatra koji je na osnovu dokaza zakqu~io da je @arko bio smawene ura~unqivosti. Jer, kao {to je poznato, nosio je kontaktna so~iva koja su se od udaraca koje je zadobio u glavu pomerila, i nikako nije mogao jasno da vidi napada~e i gde puca u wih, pogled mu je skoro potpuno bio zamu}en. @arko je pucao kad su napada~i batinama krenuli da mu otmu pi{toq, jer je branio svoj i `ivot svog brata, i postojali su brojni dokazi da je to bila ~ista samoodbrana.

Kao tre}u nesre}nu okolnost u ovoj tragediji Fila navodi upravo to {to su na @arkovoj torbici, koja je stajala na stolu, bila dva kai{a. Po{to jedan nije radio napada~i su mogli da vide da ima pi{toq, i nasrnuli su na wega brutalnim udarcima da mu otmu.

– Sve podmetnute i la`ne dokaze, izjave i propuste uspeli smo da opovrgnemo na sudu, ali Crna Gora je mala sredina, i @arku je 1994. ipak potvr|ena presuda na ~etrnaest godina zatvorske kazne koja je pravno skandalozna. Tada sam uputio Zahtev za za{titu zakonitosti, i imao sam ~vrstu potporu za to.

Naime, ~lanovima sudsko – medicinskog odbora kojima je slu~aj bio poveren, istekao je mandat jo{ pre nego {to je ovaj proces zapo~eo. Ali, sve to {to se de{avalo, te silne manipulacije u crnogorskoj javnosti i na sudu protiv @arka, bile su zastra{uju}e.

Obja{wavaju}i ovaj slu~aj, Toma Fila navodi i to da je wegov otac, Filota Fila, bio mnogo uspe{niji advokat od wega, ali da nikada nije uspeo da dobije Zahtev za za{titu zakonitosti, pa su u

Crnoj Gori smatrali da je ta praksa „zacementirana“.

– Ali, ja sam ovaj zahtev uspeo da dobijem, zahvaquju}i {to su tada{wi tu`ilac i predsednik saveznog Vrhovnog suda profesionalno radili svoj posao. Oni koji su napravili propuste i prikrivali dokaze, i daqe su tvrdili da su sve „radili po zakonu, ali da sam ja ovde iskoristio svoje veze“. Nikakve veze nisam ni imao, niti sam mogao bilo {ta da koristim, a javnost zna kako se sve daqe odvijalo – ka`e Fila.

Kao {to je poznato, nakon ukidawa presude od strane Saveznog suda, po ponovnom pretresu februara 1998, kojim je predsedavala sudija Svetlana Vujanovi}, Lau{evi}u je izre~ena kazna od ~etiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekora~ewu nu`ne odbrane.

Budu}i da je u tom trenutku ve} izdr`ao ~etiri i po godine, pu{ten je na slobodu.

– @arko i ja zauvek smo ostali prijateqi, i u vreme dok je bio u Wujorku ~esto smo se ~uli. Poklonio mi je sve svoje kwige sa vrlo dirqivim posvetama, a ja sam ose}ao ogromno, pre svega li~no zadovoqstvo.

Bio sam neko ko je od prvog trenutka svim srcem verovao da nije ubica, zato sam ga zastupao besplatno.

Jer, neko kao {to je @arko, ne mo`e da bude ubica. @arko je bio ~ovek vrlo ne`ne du{e i vrlo poseban – plemenit, visokomoralnih na~ela, otmeni gospodin sa distancom od svega primitivnog i agresivnog, romanti~ni pesnik u du{i koji osvaja qude svojim osmehom, da ne govorim o wegovom beskrajnom gluma~kom talentu.

Ovih dana slu{am i ~itam kako ga neki opisuju i kao {mekera, a to nema veze sa wim, jer sam ga tokom ovih trideset godina jako dobro upoznao. @arko je bio {armantan ~ovek, ali tih, povu~en, potpuno odan porodici, svojim bli`wima. Najve}a podr{ka u Wujorku bila mu je wegova divna supruga Anita, a on je tamo radio na te{kim gra|evinskim i molerskim poslovima.

Na`alost, kako tvrdi Toma Fila, bez obzira na sve dokaze koji su postojali u wegovu korist, @arko sam sebi nikada nije mogao da oprosti kako je dozvolio da se tragedija u Podgoroci dogodi.

– Taj duboki ose}aj patwe koji je trideset godina nosio usebi, taj konstantni stres s kojim je `iveo i u Wujorku i kad se vratio ovde, bez obzira {to je opet bio u svojoj profesiji i {to je snimao filmove i serije, doveli su do wegove bolesti. To odgovorno tvrdim. A nave{}u samo jedan primer, koji znam iz na{ih razgovora. @arko je snimio fantasti~ne filmske uloge, ali je wegova najve}a qubav, kako mi je pri~ao, bilo pozori{te. Scena je za wega bila sve, a od leta 1993. on nikada vi{e nije bio na „daskama koje su mu `ivot zna~ile“.

– Kad sam mu jednom prilikom sugerisao da je mo`da vreme da po~ne da igra i u pozori{tu, @arko mi je rekao: „Mi ne znamo ko sve dolazi u pozori{te. I zamisli Tomo da sam ja na sceni, i da neko, recimo, usred predstave dobaci: Ubico!. Mnogo toga sam izdr`ao, ali mislim da ovo ne bih pre`iveo“.

Tako mi je govorio @arko, i zato sam siguran da je wegov `ivot odnela tuga koja je u wemu stalno pulsirala, i koju ni{ta nije moglo da nadomesti. Kako ka`u neki onkolozi, rak plu}a je bolest tu`nih qudi. @arko je u svojoj kwizi zapisao: „Ro|en sam 1960. godine, a umro sam 1993.“ – isti~e Toma Fila.

8 ^etvrtak 23. novembar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

RS obele`ila PRODAJEM STAN NA 28. godi{wicu JAHORINI, NA STAZI potpisivawa Dejtonskog sporazuma koji je zaustavio rat u BiH U utorak, 21. novembra, navr{ilo se 28 godina od kada je u ameri~koj bazi "Rajt Peterson" u Dejtonu parafiran Op{ti

Stan se nalazi na tre}em i posledwem spratu u zgradi izgra|enoj 2022. godine, koja se nalazi izme|u dve ski staze.

Povr{ina stana je 60 m2, kompletno je opremqen, visok kvalitet stolarije, centralno grejawe.

Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa. Dejtonskim sporazumom Republika Srpska je i me|unarodno priznata.

Cena stana: 211.000 evra.

Za vi{e informacija pozovite Slobodana: +381 64 12 13 14 1 ili pogledajte na linku: https://www.realitica.com/hr/listing/2969124.

Potpisivawe Дејтонског споразума okvirni sporazum za mir u BiH i wegovih 12 aneksa, ~ime je okon~an trogodi{wi gra|anski rat u BiH i uspostavqen novi ustavnopravni poredak BiH. Sporazumom je stvorena dr`avna zajednica BiH sastavqena od dva entiteta - Republike

Dan potpisivawa tog sporazuma je u RS je neradni dan, dok Federacija ne obele`ava ovaj datum.

Lider Narodne partije Srpske Darko Bawac ka`e da Srpska ostaje posve}ena o~uvawu i za{titi slova Dejtonskog mirovnog sporazuma kao me|unarodnog ugo-

vora preto~enog i u Ustav BiH, i poru~io da wegovo naru{avawe mo`e da dovede i do razdru`ivawa dr`avne zajednice BiH. - To mnogima smeta. Deo velikih zapadnih sila koje su ga potpisale ne po{tuje taj ugovor. Ali, mi smo na to navikli i borimo se i bori}emo se za o~uvawe na{ih prava - rekao je Bawac povodom 28 godina od parafirawa Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Predsednik Bora~ke organizacije RS Radan Ostoji} smatra da BiH ima {anse da opstane jedino

Velika `rtva za Republiku Republika Srpska nastavi}e da postoji uprkos sankcijama ili bilo kojim podvalama, izjavila je predsednica Udru`ewa `ena `rtava rata RS Bo`ica @ivkovi} Rajili}. Podsetila je da je tokom Odbrambeno-otaxbinskog rata poginulo vi{e od 23.500 srpskih boraca i vi{e od 5.500 srpskih civila. na principima izvornog Dejtonskog mirovnog sporazuma jer bilo kakav poku{aj druga~ijeg ure|ewa vodi Srpsku u samostalnost.

Period od zakqu~ewa sporazuma do danas pokazuje cini-

zam me|unarodne zajednice koja, umesto da ~uva taj sporazum, kao wegov garant, ona ga skrnavi i uni{tava iskqu~ivo na {tetu srpskog naroda i RS - ukazao je Ostoji}.

Srbija otvara konzulat na Palama

NA KOSOVU I METOHIJI KAO KOD SVOJE KU]E

Trebiwci puni utisaka nakon slave Pe}ke Patrijar{ije Grad Trebiwe bio je doma}in ktitorske slave Pe}ke patrijar{ije - Svetog Arsenija Sremca, a Trebiwci koji su prisustvovali slavi najve}e srpske svetiwe ka`u da su se i prilikom ovog boravka na Kosovu i Metohiji ose}ali kao kod svoje ku}e.

Prema re~ima gradona~elnika Trebiwa, Mirka ]uri}a, svi koji su bili deo slave Pe}ke patrijar{ije vratili su se u Hercegovinu puni pozitivnih utisaka. - Neverovatan ose}aj. Uprkos te{kom `ivotu Srba na KiM, celo vreme ose}ali smo posebno radost i toplinu. To ~ovek u stvari mo`e samo do`iveti na toj svetoj srpskoj zemqi - istakao je ]uri}. Za Trebiwe je, dodaje, posebna ~ast {to je ove godine doma}in ktitorske slave najve}e srpske svetiwe.

- U samom srcu Metohije zajedno sa na{im narodom proslavqamo praznik posve}en jednom od srpskih arhiepiskopa. Posebna je ~ast {to je doma}in slave na{ grad i {to je liturgiji prisustvovao veliki broj Trebiwaca - dodao je ]uri}. ]uri} je krsni kola~ predao gradona~elniku Bijeqine Qubi{i Petrovi}u, ~iji }e grad biti doma}in kritorske slave 2024. godine.

Vlada Srbije donela je re{ewe o postavqewu Dejana Levnaji}a za po~asnog konzula Republike Srbije na Palama, objavqeno je u Slu`benom glasniku.

Kako je navedeno, Ministarstvo spoqnih poslova preduze}e potrebne mere za sprovo|ewe ovog re{ewa. Re{ewe je potpisala premijerka Ana Brnabi}.

Dejan Levnaji} je nekada{wi direktor Skijali{ta Srbije za koga se vezuje najve}i razvoj skijawa i infrastrukture na na{im planinama. Potom je pre{ao na Jahorinu i nekada ~uveni Olimpijski centar koji je tavorio pretvorio u jedno od najboqih malih skijali{ta Evrope po londonskom Gardijanu.

@EQKA CVIJANOVI]:

Sloboda je skupa, ali Republika Srpska mora da se ~uva Srpska ~lanica Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} izjavila je danas da je sloboda veoma skupa, ali da Republika Srpska mora da se ~uva nakon posete Hramu Svetog Vasilija Ostro{kog u Isto~noj Ilixi i spomen crkvi u kojoj su upisana imena 2.793 borca koja su dala `ivote za Srpsku. „Upravo je ta sloboda koju danas u`ivamo ne{to zbog ~ega mo`emo da zahvalimo i ovim qudima ovde koji su dali `ivote, ali i mnogim drugim {irom Republike Srpske, koji su isto tako bili na braniku otaxbine, `ele}i da budu}im generacijama podare miran `ivot, slobodu u kojoj treba u`ivati”, rekla je Cvijanovi}eva. Ona je navela da je to mesto podsetnik na sve `rtve koje je podnelo Isto~no Sarajevo tokom rata, {tite}i Republiku Srpsku i pravo srpskog naroda da `ivi svoj na svome, u slobodi, i da na taj na~in odgaja budu}e generacije.

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Vi{kovi} izjavio je da je sloboda za srpski narod svetiwa, dodav{i da nema slobode bez Republike Srpske. „Dovoqno je da u|ete u jedan ovakav hram i da vidite 2.793 imena qudi koji nisu bili pripadnici nijedne politi~ke opcije, nego pripadnici srpskog naroda, koji su dali ono najsvetije za Republiku Srpsku”, rekao je Vi{kovi}.

On je srpski narod pozvao na sabornost, jedinstvo i na zavet poginulim srpskim borcima i naglasio da svi treba da se pona{aju kao {to su se oni pona{ali devedesetih godina pro{log veka.

CRNA GORA

^etvrtak 23. novembar 2023. 9

Crna Gora je mala, ali je u SAD poslala dve delegacije TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

u Odlazak u Wujork predsednika Milatovi}a i tada{weg premijera Abazovi}a dr`avu je, procewuje se, ko{talo stotine hiqada evra u U Americi ”logorovale” i dve ”~ete” telohraniteqa Crna Gora jeste mala, ali je zato na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija u Wujorku „logorovala” s dve brojne delegacije, dok je ostalih 200 zemaqa u~esnica predstavqala po jedna delegacija. Jednu je predvodio predsednik dr`ave Jakov Milatovi}, a drugu premijer u tehni~kom mandatu Dritan Abazovi}. Ne samo da su tamo{wi zvani~ni-

ci bili za~u|eni time {to Crnu Goru predstavqaju dve brojne delegacije, ve} su i gra|ani Crne Gore bili zate~eni takvim postupkom dvojice zvani~nika Crne Gore.

Dosada{wa praksa je bila da jedne godine delegaciju predvodi predsednik Crne Gore, a naredne premijer. Podsetimo da je Abazovi} i pro{le godine kao premijer bio na ~elu delegacije u UN. Milatovi} je medijima kazao da je bio „neprijatno iznena|en” kad je Abazovi} predlo`io sebe kao vo|u delegacije Crne Gore, suprotno dosada{woj diplomatskoj praksi. Abazovi} je izbegao da odgovori koliko je ko{tao put u Wujork, navode}i da je wegovo „pro{logodi{we putovawe na Generalnu skup{tinu UN donelo Crnoj Gori 30 miliona evra”.

Bura promenila pravac povidbe

„ZA^ARANA PRINCEZA“ U ZELENICI Najava jake bure zaustavila je kruzer „Enchanted Princess“ koji je plovio iz Santorinija, u luci Zelenika umesto u Kotoru, a plovidba je potom nastavqena prema Krfu.

Uplovqavawe jednog od novijih brodova kompanije „Princes cruises“ u Luku Kotor otkazano je zbog lo{ih vremenskih uslova, a kao i uvek sigurna luka je bila ona u Zelenici gde je obavqeno sidrewe i sme-

godine, prema wegovim re~ima uplovilo 19 kruzera, a u najavi za slede}u godinu imaju ih svega desetak.

Podseti}emo, luka Zelenika je lokalnog zna~aja, ali je i me|unarodna, pa to daje mogu}nost da bude i grani~ni prelaz, i carinski terminal. Zbog nere{enih imovinsko-pravnih odnosa vlasnika „Mje{ovitog“ i Morskog dobra i zbog mawkavosti zakonske regulative, ve} godinama ~eka

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Spaji} potpisao sporazum o uslovima za odr`avawe popisa stanovni{tva Predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spaji} potpisao je sporazum o uslovima za odr`avawe popisa stanovni{tva, koji je dostavqen opozicionim partijama na potpis. Popis stanovni{tva u Crnoj Gori bi}e sproveden od 30. novembra do 15. decembra. To je predvi|eno predlogom Zakona o izmenama i dopunama zakona o popisu koji je 16. novembra predat u skup{tinsku proceduru.

Sporazum o popisu se bavi pitawima pro{irivawa popisnih komisija, kontrole unosa prikupqenih podataka, izrade softvera za wihovu proveru, zabrane partijama da sprovode popisnu kampawu. Predlog sporazuma je poslat nakon {to je Spaji} prihvatio sve zahteve opozicije a Monstat zvani~no najavio novi javni poziv za popisiva~e. Predvi|eno je pro{irivawe popisnih komisija sa dva nova ~lana opozicije i jednim ~lanom ve}a mawe brojnih naroda u gradovima u kojima su zastupqeni.

Dokumentom je predvi|eno da se za popisiva~e i instruktore raspi{e novi javni poziv koji }e pored op{tih uslova, za pri-

padnike romske populacije sadr`ati meru afirmativne akcije u vidu tre}eg stepena nivoa obrazovawa. Predlogom sporazuma predvi|ena je detaqna kontrola unosa podataka sa ciqem da proveri na bazi uzorka da li se odgovori na pitawa o nacionalnoj odnosno etni~koj pripadnosti,veri, materwem jeziku i jeziku kojim lice uobi~ajeno govori unose u bazu, onako kako je napisano u upitniku.

Novina je i zabrana uticaja politi~kih partija tokom sprovo|ewa popisa.

SMEWENI ^INOVNICI GRA\ANE KO[TAJU MILIONE na posade. Pomorski agent agencije „Boka Adriatik“, Jovan Mori} tim povodom je komentarisao kako Herceg Novi pa i Crna Gora mnogo gube time {to ova zeleni~ka luka nema dozvolu za sidrewe kruzera.

Od po~etka godine „Za~arana princeza“ je {esnaesti brod koji je zbog lo{ih vremenskih uslova usidren u Zelenici a tu je mogao i ostati radi iskrcaja putnika.

Me|utim, ta opcija jo{ nije dozvoqena pa je tako oko 20 do 60 hiqada putnika propustilo posetu Crnoj Gori. U Bar je ove

na re{ewe statusa. Pro{le godine Ministarstvo kapitalnih investicija dalo je zadatak Upravi pomorske sigurnosti i upravqawa lukama da sa~ini studiju o mogu}nosti da Luka Zelenika dobije sidri{te za kruzere jer za to postoji veliko interesovawe agencija. Me{tani Boke su oko uplovqavawa kruzera prili~no podeqeni. Jedni tu vide {ansu za dobre prihode i promociju zaliva dok drugi istrajno upozoravaju na zaga|ewa nevelikog akvatorijuma koje kruzeri donose.

Za funkcionerske naknade Crna gora svake godine izdvoji preko milion evra.

Samo od 2020. godine od para gra|ana za tu namenu izdvojeno je oko sedam miliona. Ove godine, s obzirom na rekordna imenovawa prethodne vlade, i tro{kovi naknada bi mogli biti rekordni.

Administrativni odbor Skup{tine Crne Gore ve} u petak }e razmatrati zahteve biv{ih funkcionera koji su uputili zahtev za naknade po prestanku funkciju.

To pravo tra`ilo je ~etiri ministra prethodne vlade, 33 poslanika, te 10 skup{tinskih savetnika.

Oni }e u narednih 12 meseci primati onoliko koliko su zaradili u posledwem mesecu provedenom na funkciji. Sve to, gra|ane }e ko{tati preko milion evra, a tro{kovi bi mogli da se uve}avaju ukoliko nova vlada nastavi sa prakosom prethodnih i smeni dr`avne sekretare, savetnike, direktore...

Time bi se spisak korisnika naknada mogao zna~ajno pove}ati, posebno imaju}i u vidu da je prethodna vlada imala rekordna imenovawa. Prema podacima NVO Centar za gra|ansko obrazovawe, za vreme mandata Dritana Abazovi}eva imenovano je ~ak 1.305 funkcionera.

10 ^etvrtak 23. novembar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

NA MESTU RO\EWA SVETOG SAVE U SELU MI[^I]I KOD DE@EVE U NOVOM PAZARU

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Na samo par kilometara od Novog Pazara u podno`ju planine Golije u ~uvenoj De`evskoj dolini, ju`no od \ur|evih stupova, nalazi se selo do dve stotine stanovnika, a za koje se mo`e re}i da je jedno od najva`nijih za celokupno postojawe Srba i srpstva. Mi{~i}i su mesto gde se 1169. godine rodio Sveti Sava, tu je po~elo stvarawe sredwovekovne dr`ave, i ovde svaki kamen i grumen zemqe svedo~i dugu srpsku istoriju. Ovim predelima i putevima hodio je rodona~elnik dinastije Nemawi}a, ali i wegovi sinovi Nemawa, Vukan i Rastko.

Prema narodnom predawu kada se Stefan Nemawa vra}ao iz ratnog pohoda, wegova supruga Ana do~ekala ga je u ovom mestu dr`e}i u rukama tek ro|enog Rastka. Kad ga je ugledao on ga je uzeo u ruke i govoro "mi{~e moje malo, mi{~i}u moj" i tako je ovo selo, pripoveda se, i dobilo ime Mi{~i}i.

RADOVI PRI KRAJU Nije De`eva obi~no selo, ovde je Stefan Nemawa stvarao srpsku dr`avu, u ovoj dolini bili su wegovi dvori i saborna crkva. Ovde su rasli i drugi veliki Nemawi}i: Radoslav, Vladislav, Uro{, Dragutin i Milutin.

Rastko je ovde zapo~eo `ivotni put koji }e ga kasnije, preko Huma, provincije izme|u Dubrovnika i Neretve, koju mu je wegov otac Stefan Nemawa dao na upravqawe, odvesti put Svete Gore, gde }e se zamona{iti i kasnije postati duhovni otac Srba i Srbije.

Upravo tu, na mestu gde je Sveti Sava ro|en, Eparhija Ra{ko-prizrenska Srpske pravoslavne crkve odlu~ila je, u prvoj deceniji HHI veka, sagraditi

Nikao veliki duhovni centar, mesto budu}eg hodo~a{}a pravoslavnih vernika

Путоказна табла на улазу у Мишчиће

Нова црква Светог Саве у Мишчићима

u Hram je zapo~et 2012. godine i visok je 15 metara u Na 300 metara je od ku}e gde se rodio Sveti Sava u Potrebno je otkupiti privatnu ku}u koja je u blizini hrama

U De`evi ro|eno {est kraqeva i Sveti Sava

Кућа (десно) и имање налазе се непосредно поред цркве и свештеничког дома (лево) spomen crkvu i Memorijalni centar, na 300 metara od ku}e gde se rodio Rastko. Radovi su ve} pri kraju.

– Crkva je napravqena na temeqima svetiwe u kojoj je 1282. godine na Crkveno-narodnom saboru kraq Dragutin predao presto svom bratu Milutinu, po{to je u lovu na Rogozni slomio nogu.

Samo tri stotine metara daqe je mesto na kome se, po predawu, rodio Sveti Sava. Radimo na dovr{ewu crkve i projektu ure|ewa celog tog kompleksa sa Memorijalnim centrom, koji bi trebao da postane mesto hodo~a{}a pravoslavnih vernika iz Srbije, Crne Gore, ali i celog regiona, isti~e arhimandrit Andrej, iguman ma-

nastira Crna Reka kod Ribari}a.

On, me|utim, dodaje, da postoje i prepreke da se radovi na kompleksu privedu kraju. Konkretno, u pitawu su privatna ku}a i imawe koji se nalaze neposredno pored crkve gde `ivi sve{tenik.

POMO] DONATORA ZA OTKUP KU]E - Me|a je bukvalno ispred ulaznih vrata sve{teni~ke ku}e.

Vlasnik je na{ ~ovek, pravoslavac, koji je ve} dobio nekoliko ponuda za prodaju. Ako bi ta ku}a sa pripadaju}im imawem pripala nekom drugom a ne crkvi, ~itav projekat bi bio doveden u pitawe. Zato smo odlu~ili da potra`imo pomo} i podr{ku od

dobrih qudi, donatora, koji bi svojim prilozima omogu}ili da se ku}a i imawe otkupe od vlasnika, isti~e iguman Andrej.

On napomiwe da je Eparhija Ra{ko-prizrenska imala nekoliko sli~nih situacija na Kosovu i Metohiji ali je, zahvaquju}i ponajvi{e zalagawu Vladike Teodosija, otkupila mnoge ku}e i imawa, pa ~ak i u gradovima, poput parcela u Prizrenu, pokraj crkve Bogorodice Qevi{ke.

- Ve} su nam se javili qudi iz na{e dijaspore, konkretno iz ^ikaga, Amerike, koji su spremni da organizuju Donatorsko ve~e za prikupqawe sredstava za otkup ku}e i parcele pored crkve Svetog Save u De`evi. Ovim putem im zahvaqujem i pozivam i druge na{e qude {irom sveta da, u skladu sa wihovim mogu}nostima, urade isto. Naravno, uzdamo se u pomo} na{ih qudi iz Srbije

Na osnovu istorijskih izvora mo`e se zakqu~iti da su u De`evi ro|eni Stefan Prvoven~ani, wegovi sinovi, kraqevi Radoslav koji je u Rasu imao kovnicu novca i Vladislav, ktitor Mile{eve. U ovom selu ro|eni su i kraqevi Uro{, ktitor Sopo}ana, Dragutin, kao i Milutin koji je stolno mesto iz Rasa prebacio na Kosovo, a potom u Skopqe.

Ro|eno je {est kraqeva i prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava, ali nema nikakvih podataka da su u ovom kraju ro|eni carevi Du{an Silni i Uro{ Nejaki. i regiona, te najbli`ih gradova, Kraqeva, Ra{ke, Vrwa~ke Bawe, Zlatibora, U`ica, ^a~ka, odakle je rodom i vladika Teodosije, ka`e arhimandrit Andrej.

Ideja da se na mestu ro|ewa Svetog Save sagradi duhovni kompleks poti~e jo{ od vremena kada je Eparhijom Ra{ko-Prizrenskom, kao vladika, upravqao bla`enopo~iv{i patrijarh Pavle.

Krst na mestu ku}e gde je ro|en Sveti Sava

Игуман манастира Црна Река, Андреј

На местu куће где је рођен Sвети Сава постављен је поодавно крст а у близини је никао духовни центар

Tamo gde je Stefan Nemawa prvi put ugledao sina Rastka (Sv. Savu) posa|en je hrast i pored wega le`i drevni kameni krst. Na pet metara pored drveta je i jedan metalni prohromski krst, da obele`i ovo sveto mesto.

Mi{~i}i su mesto u De`evskoj dolini u blizini \ur|evih stupova i Petrove crkve, gde je Sveti Sava kr{ten, u kome su na ~uvenim saborima dono{ene istorijske odluke.

Da nije velikog krsta, koji su tu postavili predstavnici Crkve, niko ne bi ni znao da je tu ro|en veliki episkop i prosvetiteq.

- Ovo }e biti zavetni hram jer smo se zavetovali da }emo uz pomo} Bo`iju zavr{iti wegovu izradwu, da }e se ovde obavqati bogoslu`ewe i da }emo {iriti ono {ta je Sveti Sava propovedao, u~io i {irio veru pravoslavnu. Po~eli smo sa radovima zahvqaju}i donacijama veruje}eg naroda, kako iz Srbije tako i iz dijaspore. Ono {to nas raduje jeste i {to je dr`ava prepoznala zna~aj ovog mesta, ukqu~ila se i obezbedila nedostaju}a sredstva kako bi gradwa bila zavr{ena, ka`e paroh Ivan Jeremi}.

Izgradwu Hrama Svetog Save u De`evi sa svojim vernicima zapo~eo je tada{wi paroh de`evski otac Radoslav Jankovi} koji je sada na slu`bi u kosovskomitrovi~koj parohiji.

SRBI U SVETU

^etvrtak 23. novembar 2023. 11

KUD DOBROSAV RADOVANOVI] KIKAC IZ BAZELA

^uvar srpskog identiteta Pi{e: Marko Lopu{ina

U srpskom rasejawu u svetu ima oko dve stotine kulturno-umetni~kih dru{tava, klubova i folklornih sekcija. Preko wih na{ iseqeni narod neguje i razvija svoj nacionalni identitet, ali i odr`ava vezu sa svojim zavi~ajem. Kako Srbi na Balkanu imaju ~etiri otaxbinske zemqe, tako imaju i jednu maticu i tri svoja zavi~aja.

Kulturno umetni~ko dru{tvo “Dobrosav Radovanovi} Kikac” iz Bazela je jedno od najstarijih na svetu i ove jeseni slavi svoj 55 ro|endan. Ono je primer uspe{nog rada na razvoju srpske kulture i saradwe se zemqom doma}inom. Formirano je 1968. godine u Bazelu i nosi ime svog biv{eg i pokojnog ~lana. “Kikac” ~itave jeseni 2023. godine u [vajcarskoj organizuje ro|endansko slavqe.

- U subotu 11. novembra je odr`an Godi{wi koncert folklornog ansambla pod nazivom “^uvamo na{u tradiciju”, koji je odu{evio goste i posetioce. Tim povodom g. \or|e Mili}evi}, ministar dijaspore, uru~io je “Kikcu” specijalnu Zahvalnicu Republike Srbije za o~uvawe i razvoj srpskog nacionalnog identiteta – rekao nam je ~lan uprave Ilija Jovi}.

KUD „Kikac“ nikao je u krilu dru{tva „Kolo“ iz Badena po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka. Aktivirali su ga ~lanovi Kluba eksperanista iz @eleznika na radu u [vajcarskoj.

- Na inicijativu konzula Creparevi}a iz Ciriha dolazi do dogovara sa kantonalnim vlastima i nekoliko stotina na{ih gra|ana o osnivawu podru`nice KUD “Kolo” u Bazelu. U po~etku podru`nica je okupqala na{e qude dva do tri puta godi{we na prazni~nim zabavama sa umetnicima iz zavi~aja, {to se ispostavilo da nije dovoqno, jer je priliv na{ih gra|ana u [vajcarsku i kantone u Bazelu bio u porastu. Do{lo se na ideju da pri podru`nici do|e do osnivawa sekcija, tako da se sa najmasovnijom fudbalskom sekcijom, a zatim kugla{kom, {ahovskom i folklornom sekcijom, zaokru`uje raznovrsna aktivnost, sakupqawa i dru`ewa Jugoslovena i Srbi – kazuje predsednik Zoran Markovi}.

[vajcarska je zemqa strane radne snage. Prema podacima Ambasade Republike Srbije u ovoj zemqi sireva, ~okolade i satova ispod Alpa `ivi i radi 58.000 dr`avqana Srbije i 190.000 Srba, uglavnom iz BiH, Republike Srpske i Crne Gore.

- Ukupno danas u [vajcarskoj ima 230.000 Srba. @ive i rade ponajvi{e u Cirihu, Bazelu, @enevi, Bernu, Lozani, Badenu, Arau, Sent Galenu. Doseqavaju se u zemqu Alpa, banaka i satova ve} 270 godina – saznao sam u Ambasadi Republike Srbije u Bernu.

Prof. Cimerman, Ciri{anin, zabele`io je da je "gospodin Maksimovi} iz Beograda" radio kod jednog mehani~ara u Cirihu, 1853. godine. Krajem 19. veka osvajaju je prvo studenti koji dolaze na {kolovawe, a sa wima i profesori univerziteta. Istori~ar @arko Markovi} je utvrdio da je u periodu od 1863. do 1918, studiralo preko 840 srpskih studenata. Samo u Cirihu je krajem 19. veka bilo je 75 studenata. U Cirihu i @enevi {kolovali su se Nikola Pa{i}, prvi srpski radikal, Svetozar Markovi}, prvi srpski socijalist. U @enevi se {kolovao i politi~ki filozof Slobodan Jovanovi}.

U Lozani je doktorirao Jovan Skerli}. ^lanovi porodice Kara|or|evi}, kraq Petar, kraq Aleksandar i kraq Petar Drugi {kolovali su se u [vajcarskoj. Posle Drugog svetskog rata dolaze politi~ki emigranti. Najpoznatiji me|u wima bio je ~etni~ki komandant Radomir Petrovi}, zvani Kent, Kenet ili Kentuqa. Emigranti su imali ogranke oragnizacija Srpski kulturni klub "Sveti Sava", u kome je delovao Mile Bo`i}, Srpska narodna odbrana i Srpski ~etni~ki pokret sa 500 ~lanova.

Tek {ezdesetih godina 20. veka sti`u u ve}em broju radnici i stru~waci na privremenom radu. ^ak 3.500 Srba iz op{tine Despotovac je tada na{lo posao. Rade u industriji, trgovini i ugostiteqstvu, u zdravstvu, na univerzitetima i sportu. U [vajcarskoj danas ima ne{to vi{e od 3000 qudi iz op{tine Lopare sa planine Majevice. Ve}ina wih rade u ugostiteqstvu, hotelijerstvu, gra|evinarstvu. @ive u malim mestima u svim kantonima, a najvi{e je Majevi~ana u Cirihu, Bazelu i Lozani.

- [ezdesetih godina pro{log veka po~iwe i srpsko samoorganizovawe u tzv. jugoslovenske klubove. Jugoslovenski klub „Cirih“ je osnovan 1963. godine, a klub „Baden“ godinu dana kasnije. Nastali su potom Jugoslovenski klub u Bazelu (1968), FK „Sloga“ u Badenu (1970), „Mladost“ u Arau i prvi srpski KUD „Kikac“ 1972. godine – saznao sam u Ambasadi Republike Srbije.

Dru{tvo je osnovano i registrovano kao Klub Jugoslovena na inicijativu jugo-

Млади су најбројнији чланови

u Drugog decembra u Bazelu }e se odr`ati Sve~ana akademija povodom 55 godina postojawa i rada najstarijeg srpskog dru{tva. Bi}e to divna sve~anost kojom }e umetni~ki rad dru{tva “Kikac” biti upisan u istoriju srpske dijaspore u Danas u [vajcarskoj `ivi vi{e od 230.000 Srba slovenskog diplomatskog predstavni{tva 1968. godine u Bazelu sa ciqem da se na{i radnici bave kulturom i sportom.

Tek po~etkom sedamdesetih, posle stradawa ~lana Dobrosava Radovanovi}a, poreklom iz Aran|elovca, dru{tvo uzima wegovo ime, prezime i nadimak za svoje ime „Kikac“. Vodili su ga Dragan Lazi} iz @eleznika, Jezdimir Pavlovi}, Radi{a Stani} Pepi, Rade i Beba Jovanovi}, Bata Novakovi} iz Lazarevca i Dragan Luki}.

Svoj neizbrisiv trag u „Kikcu“ ostavio je i Ilija Jovi} sa Majevice i iz Nove Gajdobre, stru~wak hemijske industrije u Bazelu..

- „Kikac“ je moja dugogodi{wa radost. Ja sam punih 22 godine bio aktivan u „Kikcu“, prvo kao ~lan Upravnog odbora, potom kao potpredsednik. I 12 godina kao predsednik ovog dru{tva. Jako sam ponosan na taj deo mog `ivota, jer sam dao pun doprinos dru{tvenom i kulturnom `ivotu na{ih qudi u [vajcarskoj, ali i o~uvawu i razvijawu srpske tradicije. A najva`nije je da su na{a srpska deca ro|ena ili odrasla u [vajcarskoj u „Kikcu“ spoznala svoje korene i razvijala se u srpskom i pravoslavnom duhu – pripoveda nam Ilija Jovi}.

KUD poseduje 26 koreografija koje poti~u iz krajeva Srbije. Ima srpsku no{wu u vrednosti od preko 200.000 evra. Kroz ovo dru{tvo je za pola veka postojawa pro{lo oko 800 igra~a svih uzrasta, 85 muzi~ara, solista, peva~a, 14 ~lanova uprave i oko 3500 simpatizera i saradnika. I Srbi i [vajcarsci i danas pamte predstavu „Prizrenska svadba“, koju je uradio koregograf Bata Grbi}. Dru{tvo sara|uje sa petnaestak klubova u Evropi i otaxbini. “Kikac”

je osvaja~ je visokih nagarada na Evropskoj smotri srpskog folklora (Pale 2003, Baden 2004, Vrbas 2007, Temi{var 2009). Dobitnik je mnogih uglednih nagrada.

Umetni~ki folklorni ansambl ima 135 ~lanova svrstanih u Prvi, De~iji, Sredwi i Veteranski ansambl. Umetni~ki rukovodioci (Lidija Joksi}, Aleksandar Paunovi}, Miodrag Luki} iz Lopara, Vanco Trajanov i Danica Milinkovi} ) i koreografi (Zvezdan \uri}, Radojica Kuzmanovi}, Marko Ivanovi}, Sa{a Bogunovi}) uzdigli su ih na nivo umetnika, koji su imali 800 nastupa {irom [vajcarske i Evrope.

U Bazelu je 1. decembra 2018. godine obele`ena pedesetogodi{wica od osnivawa KUD-a ,,Dobrosav Radovanovi} Kikac“, kao najstarijeg kulturno-umetni~kog dru{tva u [vajcarskoj.

- “Kikac” je ponajboqi primer kako i koliko na{ narod u dijaspori po{tuje i voli svoje otaxbinske zemqe, svoj nacionalni duh i karakter, svoju kulturnu ba{tinu i tradiciju. [to je jako va`no “Kikac”, kao i sva druga na{a dru{tva su jaka veza sa zemqama i narodima doma}ina, tako da danas [vajcarci, Australijanci, Amerikanci, Nemci, gde kod `ivimo i radimo u tu|ini, jako dobro znaju ko su Srbi wihovi gostuju}i radnici – izjavio nam je Ilija Jovi}, biv{i predsednik dru{tva, koji priprema monografiju “Istorija Kikac”.

Drugog decembra u Bazelu KUD “Kikac” }e se odr`ati Sve~anu akademiju povodom 55 godina postojawa i rada. O~ekuje se jo{ jedna divna sve~anost kojom }e umetni~ki rad ovog dru{tva biti upisan u istoriju srpske dijaspore.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 23. novembar 2023.

AUSTRALIJA

Premijer Australije: Incident kineske mornarice u kojem je povre|en ronilac opasan Premijer Australije Entoni Elbanizi izjavio je da je kineski ratni brod delovao na "opasan i neprofesionalan na~in" tokom incidenta sa plovilom australijske mornarice u kojem je povre|en vojni ronilac.

Australija je u subotu optu`ila kinesku ratnu mornaricu da je nanela lak{e povrede australijskom vojnom roniocu koji je poku{avao da skine ribarske mre`e sa propelera broda, navodi Rojters. Australijska vlada je prenela kineskoj vladi da je ozbiqno zabrinuta zbog "nezbezbednog i neprofesionalnog pona{awa", potvrdio je ranije ministar odbrane Au-

stralije Ri~ard Marls.

Kako je navedeno u saop{tewu objavqenom na sajtu ministarstva odbrane, australijski brod “XMAS Tuvumba” u utorak se zaustavio u me|unarodnim vodama, u japanskoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, nakon {to mu se oko propelera obmotala ribarska mre`a.

Kineski razara~ koji je patrolirao u blizini pri{ao je australijskom brodu i po~eo da koristi sistem za detekciju objekata - sonar, uprkos tome {to je fregata signalizirala da namerava da sprovede ronila~ke operacije i zahtevala da se kineski brod dr`i podaqe, navedeno je u saop{tewu.

Dok su ronila~ke operacije bile u toku, kineski razara~ se pribli`io australijskom brodu, pa je kineski sonar na trupu predstavqao rizik i primorao ronioce da brzo iza|u iz vode, isti~e se u saop{tewu.

Dodaje se da su ronioci zadobili lak{e povrede, jer su ih „pogodili sonarni impulsi sa kineskog razara~a”.

Kineska strana za sada nije komentarisala incident.

Ameri~ka, kanadska i australijska vojska su se nekoliko puta `alile na, kako su istakle, „opasne akcije kineske mornarice i vazduhoplovnih snaga” na zapadu Pacifika, na-

vodi AP i dodaje da analiti~ari ocewuju da postoji strah da bi sudar ili neki

drugi problem mogli da izazovu me|unarodni incident, koji bi eskalirao u sukob.

Vitenom - australijski grad koji nazivaju "najopasnijim na svetu"

Federalna vlada re{ava pitawe stranaca sa dosijeom

NANOGICE I POLICIJSKI ^AS

Vitenom je grad u Australiji koji nazivaju najopasnijim na svetu jer je samo udisawe vazduha u wemu dovoqno da vas ubije, zbog ~ega je napu{ten i izbrisan s mapa.

Australijski zvani~nici su izbrisali Vitenom sa mape u poku{aju da odvrate potencijalne turiste od odlaska tamo.

Posledwa stanovnica grada odustala je od borbe da ostane u wemu u maju ove godine, a radi se o mestu u kom je na vrhuncu `ivelo vi{e hiqada qudi.

Do 2015. bilo ih je samo {est, a do pro{le godine ostala je

samo 80-godi{wa Lorejn Tomas.

Nekada u`urbani rudarski grad u regiji Pilbara zapravo je smrtonosan i nalazi se usred najve}e kontaminirane lokacije na ju`noj hemisferi. Tokom vrhunca razvoja 1930-ih, hiqade qudi je `ivelo tamo. Zemqa u Vitenomu bila je bogata plavim azbestom, a brojni Australijanci su se preselili tamo da bi dobili posao u rudnicima.

U naredne tri decenije to je bio grad s rudarstvom u srcu - ali ovakav na~in `ivota je zapravo ubijao lokalno stanovni{tvo.

Rudnici su na kraju zatvoreni

1996. jer vi{e nisu zara|ivali dovoqno novca, me|utim, qudski tro{ak je bio mnogo ve}i od bilo kakvog gubitka profita. Vi{e od 2.000 radnika i stanovnika umrlo je od posledica udisawa smrtonosnih vlakana plavog azbesta. Vazduh je i danas otrovan {to primorava vladu da ru{i zgrade, zatvara deponije otpada iz rudnika i zatvori grad u potpunosti. Uprkos naporima na ~i{}ewu, ostalo je tri miliona tona azbestnog otpada.

Zemqi{te nikada ne}e biti sigurno za stanovawe qudi zbog stalnog rizika od azbestoze.

Sudskom presudom, veliki broj stranaca sa kriminalnim dosijeima pu{ten je na slobodu.

Vlada Australije saop{tila je u pro{log ~etvrtka da }e predlo`iti novi zakon kojim se uvode no{ewe nanogica, policijski ~as i druge metode nadzora nad stotiwak stranaca s kriminalnim dosijeima, koji su sudskom presudom nedavno pu{teni iz imigracijskog pritvora.

Prema pro{lonedeqnoj presudi Visokog suda, protivzakonito je dr`ati migrante u pritvoru bez da im se unapred odredi vreme koje u wemu moraju da provedu.

Spomenuta presuda je prisilila vladu da pusti na slobodu 83 strana dr`avqana, me|u kojima ima i onih osu|enih za ubistvo i seksualne napade, {to je izazvalo reakciju javnosti.

Usled rastu}ih politi~kih pritisaka, vlada premijera Entonija Elbanizia objavila je da }e predlo`iti parlamentu zakon koji }e, osim ve}ih kazni, izvr{noj vlasti omogu}iti propisivawe strogih pravila za dobijawe viza.

- Da sam imala ikakvo zakonsko ovla{}ewe za to, zadr`ala bih sve te qude u pritvoru - rekla je novinarima ministarka unutra{wih poslova Kler O'Nil govore}i o nedavno pu{tenim imigrantima.

OGROMNO STVOREWE ISPLIVALO IZ VODE U KVINSLENDU

Posetioci pla`e ostali {okirani Ogromno stvorewe — koje neki smatraju „najopasnijom pticom na svetu“ — {okiralo je posetioce pla`e u zalivu Bingil u severoisto~noj Australiji dok se dizalo iz vode i otresalo, saop{tila je vlada Kvinslenda Nazvana kazuar, visoka ptica bez leta je srodna i donekle sli~na noju ili emuu, a mo`e narasti do visine ~oveka. Jedna od tri pre`ivele vrste kazuara na svetu, samo jedna - ju`ni kazuar - nalazi se u Australiji. Prirodna stani{ta ove ptice ukqu~uju tropske pra{ume severoisto~nog Kvinslenda, Papue

Nove Gvineje, koja se nalazi preko puta tih pra{uma Kvinslenda, i neka okolna ostrva.

Zvani~nici za za{titu `ivotne sredine u Kvinslendu opisuju wegovo karakteristi~no sjajno crno perje, visok, braon „{lem“ na vrhu glave i kanxu u obliku bode`a pri~vr{}enu za najdubqi prst na svakom od stopala. Oni su najte`a ptica u Australiji, sa `enkama te`ine do oko 70 kilograma, a mu`jacima oko 55.

O pojavi u zalivu Bingil prijavqeno je australijskom Odeqewu za `ivotnu sredinu i nauku 31. oktobra. Posetilac je prvobitno upozorio Nikitu Mekdauel, doma}ina

kampa Bingil Bej, nakon {to je primetio kazuara kako pliva oko 200 metara od obale.

Mekdauel je rekla vladinim zvani~nicima Kvinslenda da je poslu{ala savete lokalnih starateqa o divqim `ivotiwama, da nadgleda pticu dok ne krene daqe kada bude spremna.

Kazuar je ubio svog vlasnika na farmi tog ~oveka u blizini Gejnsvila na Floridi 2019. godine. Ptica ga je o~igledno napala kada je pao u wenoj blizini, saop{tile su tada vlasti. Verovali su da vlasnik, 75-godi{wi Marvin Hajos, uzgaja kazuare na svom imawu.

AUSTRALIJA

^etvrtak 23. novembar 2023. 13

SRPSKI LOGORA[I IZ UDRU@EWA „SILOS“ TU@E BIH

RENTON FAMILY TRUST Inicijativa krenula Aged Care

iz Australije i ve} je podr`alo vi{e od 100 logora{a Srpski logora{i iz kazamata smrti, logora "Silos" kod Sarajeva, spremaju tu`bu protiv dr`ave BiH za nakanadu {tete, jer su pojedina~no proveli hiqade dana u, kako ka`u, koncentracionom logoru. Inicijativa za tu`bu je krenula iz Australije iz Udru`ewa "Srpske `rtve bosanskog gra|anskog

rata". Odziv logora{a za podno{ewe tu`be protiv BiH je odli~an, ka`e \or|o [uvajlo, sekretar tog Udru`ewa i logora{ koji je proveo u tom logoru ~ak 1.335 dana.

- Sud BiH doneo je presudu 10. juna 2021. godine {estorici Bo{waka na uku-

"Silos" je bio jedan od 126 logora za Srbe na podru~ju Sarajeva

Nastanili se u Australiji i SAD Nakon zatvarawa logora, ve}ina logora{a je uz pomo} "pla}enih viza" od strane arapskog sveta napustila BiH i nastanila se u prekookeanskim zemqama Australije u SAD. - U Australiju se naselilo negde oko 130 logora{a i wihovih porodica.

Danas nas ima oko 90. U Sidneju smo osnovali i registrovali logora{ko udru`ewe, i prihvatamo i sve druge `rtve bosanskog gra|anskog rata - poru~io je \or|o.

pno 42 godine zatvora, zbog ilegalnog zatvarawa, svirepog mu~ewa i ubistava Srba u koncentracionom logoru "Silos".

Kako rok za naplatu od{ete proiza{le zbog ilegalnog zatvarawa isti~e 10. juna 2024, mi smo pokrenuli akciju podizawa tu`be. Intezivno tragamo za advokatom koji }e zastupati nas tu`ioce. Momentalno smo u pregovorima sa advokatom iz glavnog grada Republike Srpske i nadamo se da }emo uspeti u navedenom. Na{a tu`ba }e i}i prema dr`avi BiH i wenom federalnom delu. Potencijalni tu`ioci, me|u kojima je i nas vi{e od 100, koji imamo vi{e od 1.000 dana ilegalnog zadr`avawa. Odlu~ni smo da idemo do kraja - poru~io je \or|o.

Kroz zidine logora "Silos" pro{lo

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

636 srpskih logora{a, a ovaj spisak nije kona~an i jo{ ga, kako ka`e, dopuwuju. Srbi su ukupno odle`ali oko 500 godina robije u "Silosu", a me|u wima je i Dragi{a Varagi} sa 1.355 dana. Logor je posle ukupno 1.357 dana raspu{ten na Svetoga Savu 1996, dva meseca od potisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma - isti~e \or|o. O golgoti koju su pro{li u logoru "Silos" te{ko je govoriti, jer svaki dan je bio kao posledwi u `ivotu.

Srbi su tu~eni i mu~eni. Najmasovnija tu~a je bila na Spasovdan 4. juna 1992, kada su pripadnici "Zulfikar" jedinice, uz odobrewe muslimanskih vlasti i organizatora Envera Dupovca, u{li u }elije

i izvr{ili masovno prebijawe, gde su Srbi ostajali bez zuba i rebara. Taj period od 1992. do 1993. godine karakteri{e nesnosna patwa izazvana uskra}ivawem i najminimalnijih koli~ina hrane. Jeli smo na jedan dan oko 50 grama crnog hleba od neprosejanog bra{na uz limitiranu koli~inu vode. Nismo se ni umivali, ni kupali. Po~etkom 1993, muslimanske vlasti su nas slale na prve linije fronta. Siloski logora{i su kopali tunele prema srpskim polo`ajima, prinudno su radili na izgradwi vojnih i civilnih objekata. Tri zime su sekli i cepali ogrevno drvo koje je otpremano u Sarajevo - prise}a se \or|o.

Fudbaleri Australije se odri~u dela bonusa u korist palestinskog naroda Reprezentacija Australije startovala je u kvalifikacijama za Mundijal 2026. pobedom od 7:0 protiv Banglade{a, ali su onu pravu pobedu ostvarili na drugi na~in. Naime, deo svojih bonusa koje }e im za odigravawe utakmice dodeliti savez donira}e me|unarodnoj organizaciji "Oksfam" koja {aqe nov~anu pomo} u Pojas Gaze.

Ve} u utorak "Sokerosi" su odigrali naredni me~ u okviru kvalifikacija, upravo protiv Palestine, koja }e ih do~ekati u Kuvajtu. Zbog rata u Gazi palestinskoj ekipi Izrael brani odigravawe utakmica kod ku}e, gde su posledwi put igrali

pre ~etiri godine. Palestina je ina~e u prvom kolu remizirala s Libanom, koji vodi hrvatski trener Nikola Jur~evi}, a sada }e do~ekati izrazito favorizirane Australijance koji su ovu utakmicu odlu~ili da iskoriste i za humanitarnu akciju.

Od po~etka rata 7. oktobra u izraelskom bombardovawu ubijeno je najmawe 11.470 Palestinaca, od ~ega su dve tre}ine `ene i deca, uglavnom u Gazi. "Te{ko nam je uop{te zamisliti u kakvoj se situaciji nalaze palestinski igra~i i {ta ova utakmica zna~i za wih, kako se uop{te mogu}e natjerati na fudbal u ovoj situaciji", izjavio je australijski fudbaler Xekson Irvajn.

Palestinski selektor, Tuni{anin Makram Dabub, otkrio se kako se wegovi igra~i pona{awu u tragi~nom trenutku po wihov narod. "Bilo da idemo

na trening ili u hotel, igra~i provedu 24 sata na svojim telefonima kako bi pratili {ta se doga|a. Kada su u pitawu osetqivi slu~ajevi, poput smrti dece,

civila i wihovih porodica, to ih motivi{e da reaguju i ostvare pobedu kako bi barem malo usre}ili palestinski narod. Uprkos boli, postoji nada".

14 ^etvrtak 23. novembar 2023.

AUSTRALIJA

Zlo~in i kaucija Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Problem te{kih prestupnika zakona koji su za vreme kaucije (eng. bail) i uslovne slobode po~inili jo{ te`a, a neretko i najte`a krivi~na dela odavno trese Australiju. O tim pojedina~nim slu~ajevima uglavnom

sudu to ne doka`e i u tome je i glavni problem. Zatvorskih }elija u Australiji jednostavno nema dovoqno i to je generalni problem u ~itavom zapadnom svetu. Taj problem je nastao onog trenutka kada je zatvore bilo potrebno graditi i urediti po najvi{im standardima, i zadovoqiti sve kriterijume po{tovawa osnovnih qudskih prava.

Sa druge strane nema dovoqno sudija niti kadrova koji bi nove prestupnike trebali procesuirati u nekom razumnom vremenskom roku. Zato je pu{tawe na slobodu postala gotovo redovna praksa i to znaju vrlo dobro svi sada{wi i budu}i prestupnici.

Vi{e od 500 zlo~ina nedeqno u Viktoriji po~ine oso-

redovne ili nasumi~ne provere onih koji su na kauciji, ni{ta se bitnije nije promenilo. Zlo~ini za koje je predvi|ena kazna zatvora najmawe dve godine su u rasponu od te{kih kra|a, nano{ewa telesnih povreda i dilovawa narkotika do te`ih krivi~nih dela kao {to su silovawa, oru`ane pqa~ke i ubistva. Sve su to bili zlo~ini po~iweni od strane lica pu{tena da se brane sa slobode samo u posledwih godinu dana. Australijska javnost se jo{ se}a krvavih zlo~ina koji su po~iweni od osoba koja nisu morala biti na slobodi. Najnoviji slu~aj je jedno ubistvo u Bendigu, kada je Xejms Puali} (44) no`em ubio svoju biv{u partnerku bukvalno pred wenom decom. Prema

Џејмс Гаргасулас је у Бурк улици у Мелбурну 2017. године колима убио шест особа и ранио више од десет док је био на кауцији bruje mediji nekoliko dana ili nedeqa, i onda se taj problem zaboravqa sve do nekog novog slu~aja. ^esto se alarmira i takozvana stru~na javnost koja o tome tada iznosi svoje sudove, ali se i to vrlo brzo zaboravi.

Realna i su{tinska potreba da se hitno mewa zakon o uslovima pu{tawa na slobodu do po~etka su|ewa je stara mo`da i vi{e decenija. Iako je taj problem labavosti postoje}eg zakona na osnovu kojeg se donose odluke o pu{tawu na slobodu o~igledan, izgleda da dr`ava nema ni snage ni voqe da ga re{i. Naprotiv, konkretno Viktorija se ovih dana priprema da taj zakon ubla`i, koji je bio delimi~no po{tren od zlo~ina u Burk ulici, u Melburnu 2017. godine.

Osnovni smisao zakona o kauciji uop{te je da se na osnovu pretpostavke (lat. presumpcije) nevinosti omogu}i osumwi~enom da se u normalnim uslovima pripremi za odbranu od optu`be, ali realnost je potpuno druga~ija. Pre svega zbog proste ~iwenice da je ta formulacija zakona zasnovana na nekim bitnim ali teorijskim pretpostavkama koje sa praksom nemaju mnogo dodira. Praksa i realnost su sasvim druga~iji, jer su u velikoj ve}ini na`alost oni koje policija optu`i uglavnom i povezani sa tim delima. Naravno, oni nisu krivi sve dok se na

be koje su pu{tene od strane policije ili suda na privremenu slobodu uz kauciju. Taj {okantan podatak objavila je nedavno policija Viktorije, i to prakti~no zna~i da se svakog dana samo od osoba koje bi trebalo da budu u zatvoru po~ini oko 70 krivi~nih dela.

Jo{ alarmantniji podatak je da veliki procenat prestupnika ~ine deca mla|a od 18 godina.

Neretko ta dela nisu samo sitni ili sredwi prestupi, ve} i najte`a krivi~na dela. Samo u proteklih 12 meseci u Viktoriji su lica koja su ~ekala proces pred sudom po~inila ukupno 26.557 krivi~nih dela!

Institucija koja se bavi ovom statistikom kriminala (Crime Statistics Agency) navodi da je najve}a stopa ovih prestupnika me|u decom izme|u 10 i 14 godina. Oni navode primer da je samo 80 prestupnika u tom uzrastu po~inilo vi{e od 610 krivi~nih dela, od kojih su ve}ina pqa~ke, razbojni{tva, provale i kra|e automobila. Ovaj podatak je i direktno povezan sa ozbiqnim porastom kriminala u Melburnu u posledwih nekoliko godina. Drugi uzrast tinejxera od 15 do 17 godina u toj statistici broji oko 440 prestupnika, koji su po~inili vi{e od 2.000 nedela {irom Viktorije.

Iako je od pro{le godine policija poja~ala uslove kaucije uz

medijskim izve{tajima Puali} je pu{ten uz kauciju tri meseca pre tog zlo~ina. Pro{le godine 22-godi{wa Ali{a Fagan koja je tada bila pu{tena uz kauciju, je kasnije u San{ajnu nasilni~kom vo`wom ubila jedno lice u sudaru pri velikoj brzini. Jedan od najkrvavijih zlo~ina po~inio je Xejms Gargasulas u januaru 2017. godine kada je nakon divqawa kolima ubio {est osoba i ranio vi{e od deset.

Nakon toga zakon o kauciji je delimi~no poo{tren, ali su brojevi prestupnika na godi{wem nivou jo{ uvek isti kao i pre.

Ovih dana viktorijske vlasti se spremaju da taj zakon jo{ vi{e ubla`e u odnosu na verziju od pre 2017. Nove mere }e ukqu~ivati ukidawe pritvora za krivi~na dela za koja je malo verovatna zatvorska kazna, izmene odredbi o „neprihvatqivom riziku“, ukidawe krivi~nih dela kr{ewa uslova kaucije i ~iwewa daqih krivi~nih dela dok su na kauciji. Zato se pomak u ovoj oblasti ne mo`e ni o~ekivati, jer viktorijska vlada jednostavno ne mari za statistiku ovakvih zlo~ina a samim tim ni za bezbednost svojih gra|ana.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Vladika Siluan se sastao sa senatorom za Ju`nu Australiju, g. Aleksom Anti}em U petak 17. novembra 2023., Episkop australijsko-novozelandski Siluan, u pratwi proto|akona Petra Mraki}a i gospodina Milomira An|elkovi}a, sastao se sa Senatorom za Ju`nu Australiju Aleksom Anti}em u Domu parlamenta u Kanberi, sa kojim je razgovarao o nizu pitawa od zna~aja za Srpsku pravoslavnu zajednicu Australije. Pitawa o kojima se razgovaralo ukqu~ivala su zakone o verskoj diskriminaciji i povla~ewu podr{ke verskim zajednicama i wihovim {kolama. Pored toga, razgovaralo se i o drugim relevantnim pitawima, kao {to je zakon o konverzionoj terapiji Novog Ju`nog Velsa. Nakon sastanka sa senatorom Anti}em, Wegovom Preosve{tenstvu Episkopu Siluanu je predstavqen i senator Ujediwene Australijske Partije za Viktoriju Ralf Babet.

Izvor: Mitropolija ANZ

U FOKUSU

^etvrtak 23. novembar 2023. 15

KOJA JE POZICIJA EVROPSKE UNIJE U SUKOBU IZRAELA I PALESTINE? Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi} Izraelsko-palestinski sukob jo{ uvek bukti. I mnogi se boje da ratni jezi~ak ne zahvati i teritorije susednih zemaqa.

Barem za sada, geografski posmatrano, Evropska unija je dovoqno daleko od Bliskog istoka da ne mora da strepi za sigurnosti svojih spoqa{wih granica. I zato se, radi obuzdavawa ovog ratnog konflikta opredelila da deluje oslawaju}i se na svoju diplomatiju.

Odmah po izbijawu sukoba, 13. oktobra Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen u pratwi Predsednika evropskog parlamenta Robeta Metsola posetila je Izrael. Prilikom susreta sa izraelskom Predsednikom Bewaminom Netawahuem, daju}i bezrezervnu podr{ku wegovoj naciji, ona je izjavila „da kada je prijateq na udaru, neophodno je ostati ujediweni“. Me|utim, ove poruke nisu ba{ najboqe bile uskla|ene sa trenutnom me|unarodnom politi~kom i situacijom na bojnom poqu, tako da nisu sa odobravawem primqene u briselskoj centrali. Iz tih razloga, bila je neophodna brza intervencija @ozepa Borela, visokog predstavnika Evropske unije za spoqne poslove, koji je rekao da "pravo na samoodbranu, kao i svako drugo pravo, ima ograni~ewa". Koliko neprijatan,

ovaj diplomatski manevar Brisela imao je i svoju pozitivnu stranu. Pokazao je koje su trenutne diplomatske mogu}nosti Evropske unije i koliko je za{tita wenih interesa uslovqena novonastalim okolnostima. Pre svega, iako nerado priznaju, politika Evropske unije je uskla|ena i pot~iwena zvani~noj spoqnoj politici Va{ingtona. A, s obzirom da se pribli`avaju predsedni~ki izbori u Sjediwenim ameri~kim dr`avama, i da ne bi bilo nekog

je najve}i trgovinski partner Izraela. Sa 28,8% trgovinske razmene u 2022. Ta~nije, 31,9% izraelskog uvoza dolazi iz Evropske unije, a 25,6% izvoza iz zemqe je nameweno EU. Izrael je veliki proizvo|a~ oru`ja i obave{tajne opreme , a nekoliko dr`ava ~lanica Evropske unije oslawa se na tu zemqu za popuwavawe svojih zaliha. Prema re~ima izraelskog ministra odbrane, ukupan izvoz vojne opreme u zemqe Evropske unije pora-

nistri energetike Gr~ke, Izraela i Kipra potpisali su kona~ni sporazum u januaru 2020. Projekat dobija poseban zna~aj kao deo poku{aja Evropske unije da smawi svoju zavisnost od Rusije u svetlu sankcija uvedenih ovoj zemqi zbog sukoba u Ukrajini.

Kona~no, polo`aj ~lanica Evropske unije, a posebno Nema~ke, je pod velikim uticajem istorijske odgovornosti. Nema~ki kancelar Olaf [olc o toj bolnoj

novog „iskakawa“, obazrivo se oslu{kuju sve diplomatske akcije vezane za ratni bliskoisto~ni sukob koje dolaze sa one strane Atlantika. Opet, kada je re~ o politici prema Izraelu, Evropska unija mora da se rukovodi ekonomskim i vojnim sporazumima koje ima sa ovom dr`avom, kao i istorijskim nasle|em nekih svojih ~lanica. Prema briselskim podacima, Evropska unije

stao je za 50% u 2022. u odnosu na prethodne tri godine. Odnos sa Izraelom je tako|e relevantan, iz evropske perspektive u oblasti energetske bezbednosti. Konkretno, re~ je projektu „Isto~ni Mediteran“ koji se sastoji od izgradwe gasovoda koji bi povezivao isto~ni Mediteran sa zemqama ju`ne Evrope, eksploatisawem priobalnih gasnih poqa u Egiptu, Izraelu i na Kipru. Mi-

temi ka`e: „na{a istorija, na{a odgovornost koja proizilazi iz Holokausta zna~i da je na{ zadatak uvek da branimo bezbednost dr`ave Izrael“. Berlin, ali i Be~ proglasili su bezbednost Izraela „dr`avnim interesom“.

Me|utim, Izrael je samo jedna spoqnopoliti~ka strana medaqe. Druga, mnogo komplikovanija je ona koja se odnosi na muslimanski faktor. Pogotovu

onaj unutra{wi, koji je u mnogome uticao na promenu dosada{we bliskoisto~ne politike. Koliko je taj odnos delikatan, najboqe svedo~i situacija da kada je Evropska komisija odlu~ila da projektuje izraelsku zastavu na fasadu sedi{ta izvr{ne vlasti Evropske unije, belgijske vlasti, zabrinute zbog mogu}ih reakcija svoje muslimanske zajednice, negodovale su {to nisu obave{tene. Broj muslimanskih stanovnika u Nema~koj porastao je sa 4,2 miliona u 2010. na 5,5 miliona u 2020. Muslimani sada predstavqaju 6,7% stanovni{tva Nema~ke. Istovremeno u Francuskoj `ivi {est miliona muslimana.

Isto va`i i za druge zemqe koje su primile mnoge muslimane posledwih godina. Po procenama, u [vedskoj ima oko 800 hiqada muslimana od devet miliona stanovnika (bili su 200 hiqada pre dvadeset godina). U Belgiji, popri{tu veoma ozbiqnih islamisti~kih napada 2016. godine, ima izme|u 600 i 800 hiqada muslimana, uglavnom iz Maroka i Turske. Kada je na ulice Berlina iza{lo na hiqade protestanata u korist Hamasa, Henri Kisinxer je za list „Politiko“ prokomentarisao da je bila velika gre{ka primiti toliki veliki broj lica iste kulture, religije i razli~itih pogleda, zato {to to stvara jednu grupu za unutra{wi pritisak u svakoj zemqi. Sada je za bilo kakve ispravke ve} kasno.

O~igledno, da briselska vlast to nije videla ili nije `elela da vidi.

U svakom slu~aju, zbog finansijske iscrpqenosti ratom u Ukrajini, ekonomija Evropske unije tone sve dubqe. Uporedo sa tim i diplomatski uticaj Brisela tamni.

Italijani su rekli, NE Italijani mogu da odahnu. Na wihovim trpezama i daqe }e se slu`iti `ivotiwsko meso. Odlukom Predstavni~kog doma, Italija je postala prva zemqa u Evropskoj uniji koja je uvela zabranu proizvodwe i prodaje laboratorijski uzgojenog mesa. Nakon usvajawa zakona u Senatu 19. jula, Ve}e je 16. novembra tako|e dalo zeleno svetlo na tu meru sa 159 glasova za, 53 protiv i 34 uzdr`ana.

Razlog dono{ewa ovakvog zakona je, kako obja{wavaju u Ministarstvu poqoprivrede da se obezbedi maksimalni nivo za{tite zdravqa qudi i interesa gra|ana, kao i o~uvawe italijanskog poqoprivredno-prehrambenog nasle|a, kao grupu proizvoda koji su od strate{kog zna~aja za nacionalni interes. Zakon je

zasnovan na principu predostro`nosti, a tako|e zabrawuje upotrebu naziva mesa za prera|evine koje sadr`e proteine biqnog porekla, i predvi|a administrativne i diskvalifikacione sankcije za one koji prestupe.

Koliko }e dugo ovaj zakon va`iti u mnogome zavisi od odlu~nosti italijanske vlasti. Jer su gra|ani ve} rekli svoje.

Naime, prethodna istra`ivawa su pokazala da ~ak 84% gra|ana nema nameru da okusi „franke{tajn meso“, kako ga nazivaju. Ali, ako se ve}ina u Evropskoj uniji glasawem pozitivno izjasni da se na teritoriji Evropske unije meso mo`e laboratorijski uzgajati, onda po va`e} im pravilima taj zakon mora primeniti i Italija. Osim, ako italijanska vlada ne donese zakon kojim bi zakonsku odluku

Evropske unije stavila van snage na svojoj teritoriji. [to je na primer u pro{losti ve} uradila Poqska po pitawu imigraci-

one politike.

Da li }e pobediti zdravi na~in ishrane ili biotehnologija pokaza}e vreme.

16 ^etvrtak 23. novembar 2023.

ZAJEDNICA

Folklorna grupa iz Crkvene op{tine Sv. Sava iz Kanbere proslavila svoju slav

Sveti kraq Milutin sve~ano je proslavqen u crkvi Sv. Save na Fareru u Kanberi, u nedequ 19. novembra. De~ija slava otpo~ela je liturgijskim sabrawem a zatim nastavqena slavskim ru~kom u crkvenoj sali gde je uprili~ena trpeza qubavi i de~iji program.

Prisutan je bio i Wegova Ekselencija Ambasador Republike Srbije u Australiji G. Rade Stefanovi}.

„Bendjo Academy” odr`ala sve~anu d za prethodnu sezonu Akademija Ben|o odr`ala je "Trofejskoj ve~e” gde je zajedno proslavqen rad i trud ~lanova folklorista, wihova zna~ajna folklorna dostignu}a kao i wihov doprinos na{em kulturnom nasle|u u 2023. godini. Na ovom doga|aju, nagra|eni su izuzetni u~enici za wihovu predanost, trud i postignute folklorne rezultate iz raznolikih krajeva na{e otaxbine. Trofejsko ve~e je odr`ano proteklog petka, 17. novembra a nastupi ~lanova Akademije odu{evili su mnogobrojnu publiku koja je u`ivala u [eldon recepciji u Zapadnom San{ajnu (Melburn) tokom cele ve~eri.

ZAJEDNICA

^etvrtak 23. novembar 2023. 17

vu

dodelu trofeja

Odr`ano Trofejsko ve~e FG „Morava“ iz Sent Albansa Jo{ jedna uspe{na godina Folklorne grupe „Morava“ iz Sent Albansa, proslavqena je sve~ano protekle sedmice, u subotu, 18. novembra u sali crkve Sv. \or|e u Sent Albansu, a pod vo|stvom Vesne \uki}, koreografa Marijane \uki} i Desanke Ogrizovi}. Nastupalo je pet grupa, a publici u sali predstavili su se i Morava Seniori.

Raznolike igre i no{we mamile su osmehe sa lica publike, a slatkore~ivi voditeqi, Mila i Marko Mijatovi} su bili na visini zadatka. Najve}i aplauz su odneli najmla|i ~lanovi Folklorne grupe Morava koji su se predstavili publici u najbrojnijem sastavu. Naime, ovu grupu ~ini 40 mali{ana ispod 6 godina. Sude}i po brojnosti najmla|ih ~lanova grupe Morava, srpska tradicija i folklor su u dobrim rukama.

Tokom ve~eri, gosti su oku{ali i sre}u na tomboli, koju su donirali, organizovali i vodili roditeqi zajednice. Doma}ini ve~eri su bili vredni roditeqi koji su i ovog puta dali sve od sebe da se ova no} pamti i u|e u istoriju, od bogate trpeze, doma}ih krofni i vesele dr`ine u baru

koja vredno radi i podr`ava folklornu grupu. Vesela dru`ina je slavqe nastavila do kasno u no}, prave}i divne i dugotrajne uspomene.

Branka Arbutina

18 ^etvrtak 23. novembar 2023.

ZAJEDNICA

ARAN\ELOVDAN U LIVERPULU U utorak, 21. novembra ove godine, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici proslavili su praznik Svetog arhangela Mihaila poznatijeg kao Aran|elovdan, drugu naj~e{}u krsnu slavu u Srbiji, srpskim zemqama i me|u Srbima u rasejawu odmah posle Nikoqdana.

Iako je bio radni dan, u hramu Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom jugozapadnom predgra|u Liverpul, okupio se lep broj vernika koji su prisustvovali liturgiji koju je slu`io i vernike pri~estio, prota Aleksandar Milutinovi} i sam slavar ovog praznika.

U svojoj pastirskoj besedi otac Aleksandar je op{irno govorio o Arhangelu Mihailu, koji je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i ~ije ime po crkvenom tuma~ewu ozna~ava onog koji je kao Bog, d na gr~kom jeziku re~ "arhi" zna~i glavni, prvi, dok re~ "angelos" ozna~ava vesnika, an|ela i da je Aran|elovdan bio krsna slava dinastije Nemawi}a.

Posle liturgije u crkvenom domu Kolo sestara je pripremilo slavsko poslu`ewe za sve prisutne. Liverpulski sve{tenoslu`iteq Aleksandar je imao pune ruke posla, jer je pre i posle bogoslu`ewa presekao na desetine kola~a slavarima.

^ESTITKE NAJMLA\IMA Posebna lepa slika na nedeqnim ili prazni~nim bogoslu`ewima u crkvi Svetog Luke je prisustvo dece i mladih raznih uzrasta, koji se redovno pri~e{}uju a na radost sve{tenika, roditeqa, baka, deka, rodbine i vernika.

Na kraju, da obevestimo liverpulske parohijane i sve slavare krsnih slava koje slede u narednom periodu, da }e se liturgije slu`iti od 9 ~asova ujutro, a rezawe slavskih kola~a od 7 ~asova ujutro.

Za ~itaoce Srpskog Glasa donosimo nekoliko prigodnih fotografija sa obele`avawa Aran|elovdana u na{em novom velelepnom liverpulskom hramu.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

\UR\IC U KABRAMATI U ~etvrtak, 16. novembra, vernici Srpske pravoslavne crkve {irom Australije sve~ano su proslavili \ur|ic, praznik prenosa mo{tiju Svetog velikomu~enika Georgija u Palestinu i polagawa u velelepni, wemu posve}eni, hram. Posebno sve~ano bilo je u Sabornom hramu u Kabramati posve}en Svetom \or|u. Svetu liturgiju slu`io je stare{ina hrama prota \uro \ur|evi}, a vernicima i slavarima slavu je ~estitao episkop Mitropolije australijsko – novozelandske Siluan, dok je Povodom predstoje}ih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023. godine, obave{tavamo bira~e koji imaju boravi{te u inostranstvu da posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije najkasnije do pono}i 25. novembra 2023. godine po lokalnom vremenu u Srbiji, mogu podneti zahtev da na predstoje}im izborima glasaju u inostranstvu.

Епископ Силуан и славари Тригог Гојковић и Бојан Божић са синовима Вуком и Луком o Svetom Georgiju, besedio je prota Goran ]e}ez. Stare{ina kabramatske svetiwe prota \uro je na praznik \ur|ic pre i posle liturgije presekao preko 20 slavskih kola~a, a slavari su uglavnom bili mladi, {to je za svaku pohvalu.

J. Gajeskov

Pomenuti zahtev se podnosi na propisanom obrascu, koji mo`ete preuzeti na internet stranici Ambasade ili Generalnog konzulata. Uz zahtev (koji se dostavqa li~no, redovnom po{tom ili mejlom), potrebno je dostaviti i kopiju va`e}eg paso{a ili li~ne karte Republike Srbije.

Lice koje je dr`avqanin Republike Srbije i ima prebivali{te u Republici Srbiji, a nije upisano u Jedinstveni bira~ki spisak, istovremeno sa gore pomenutim zahtevom podnosi i Zahtev za upis u jedinstveni bira~ki spisak (obrazac mo`ete preuzeti na internet stranici Ambasade ili GK).

Preduslov za otvarawe bira~kog mesta je da u propisanom postupku bude prijavqeno najmawe 100 zainteresovanih bira~a koji `ele da ostvare svoje bira~ko pravo na tom bira~kom mestu.

Dr`avqani Republike Srbije mogu na osnovu JMBG i broja paso{a ili li~ne karte elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni bira~ki spisak preko zvani~ne internet stranice Ministarstva dr`avne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/ . Pored toga, uvid u podatke koji se vode o bira~u mo`e se izvr{iti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/ izmenu podataka u Jedinstvenom bira~kom spisku). Potrebno je da je gra|anin registrovani korisnik Portala eUprava.

Zahtev za davawe obave{tewa o podacima koji su o wima upisani u jedinstveni bira~ki spisak mo`e se dobiti i posredstvom diplomatsko-konzularnog predstavni{tva Republike Srbije.

SE]AWA

^etvrtak 23. novembar 2023. 19

IN MEMORIAM: @ARKO LAU[EVI] (1960–2023)

Te{ka sudbina najve}eg jugoslovenskog [mekera Legendarni srpski i crnogorski glumac @arko Lau{evi} preminuo je u 64. godini, posle te{ke bolesti, agresivnog mikrocelularnog oblika karcinoma plu}a. Glumac koji je obele`io srpsku i jugoslovensku kinematografiju svojim talentom i harizmom, sa samo 22 godine, 1982, dobio je prvu filmsku ulogu u filmu „Progon” i od tada je svake sezone imao neku filmsku, televizijsku ili pozori{nu premijeru, a Lau{evi}evi likovi su redovno ulazili u antologije najboqih gluma~kih ostvarewa.

Ro|en je 19. januara 1960. godine na Cetiwu, diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i bio je ~lan Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Ostvario je zna~ajne uloge u filmovima Savamala i Direktan prenos, a veliku slavu do`iveo je sa jednom od glavnih uloga u TV seriji Sivi dom (1984). Igrao je uloge u vi{e od dvadeset filmova i televizijskih serija, me|u kojima su: [meker (1985), Oficir s ru`om (1987), Bra}a po materi (1988), Boj na Kosovu (1989), Original falsifikata (1991), Boqe od bekstva (1993), Ka`i za{to me ostavi (1993), No` (1999)... @ivot @arka Lau{evi}a obele`ile su i slava i tragedije.

Segmente iz `ivota, Lau{evi} je preto~io u kwigu "Godina pro|e dan nikad", koja je objavqena 2011.

Drugu kwigu "Sve pro|e pa i do`ivotna", posvetio je svom `ivotu u zatvoru, a 2022. je objavio i tre}u kwigu "Padre, idiote!". U svo-

DOVOQAN JE BIO POGLED U WEGOVE O^I DA SE PREPUSTIM

Nata{a Ninkovi} posvetila dirqive re~i @arku Lau{evi}u

joj kwizi kao po~etak tragi~nih doga|aja koji su obele`ili wegov `ivot, ozna~io je izvo|ewe predstave "Sveti Sava" u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu 31. maja 1990. godine. Bilo je to gostovawe Narodnog pozori{ta iz Zenice sa predstavom po tekstu Sini{e Kova~evi}a, u re`iji Vladimira Mili~ina. Lau{evi} je tada bio u zenitu popularnosti i u predstavi je igrao naslovnu ulogu, za koju je dobio Sterijinu nagradu 1990. u Novom Sadu.

Posle toga je Lau{evi}ev `ivot postao pakao. Pripadnici Srpskog omladinskog bloka i Srpske svetosavske stranke koji su prekinuli predstavu, po~eli su da progawaju Lau{evi}a, prekidali su mu predstave, ~ekali ga ispred stana, pretili smr}u wemu i wegovoj porodici. Prekretnica u wegovom `ivotu, ipak, bio je 31. jul 1993. godine. @arko i wegov pet godina stariji brat Branimir, zvani Mili, napadnuti su od grupe qudi u blizini jednog

KOLEGE I PRIJATEQI SE OPRA[TAJU OD LAU[EVI]A:

Wegova najve}a uloga bio je upravo wegov `ivot

Vest o smrti jednog od najve}ih srpskih glumaca @arka Lau{evi}a pogodila je mnoge wegove kolege i prijateqe, koji isti~u da je ovo nenadoknadiv gubitak za srpsku kulturu i da nas je zauvek napustio veliki i neponovqivi Lau{.

O Lau{evi}u su govorile Awa [ovagovi}-Despot, Ksenija Paji} i rediteq Ivan Goran Vitez. Pro{lo je vi{e od trideset i pet godina otkako je Ksenija Paji} s Lau{evi}em glumila u kultnom ostvarewu Oficir s ru`om. Woj je to bilo prva glavna uloga na filmu. „@alosno je {to se o mnogim qudima govori tek kad odu. @arko je bio vi{estruko darovit ~ovek. I divan kolega. Sve ove godine, a pro{lo ih je puno otkako smo radili zajedno, sve vreme ose}am da sam imala privilegiju {to sam jednu od mojih najva`nijih filmskih uloga igrala upravo s wim", rekla je Ksenija. Dodala je da Lau{evi} nije bio samo odli~an glumac: „S obzirom na kwige koje je napisao, vidi se da je imao i spisateqskog dara. Lepo je i crtao. Pratila sam wegovu karijeru onoliko koliko sam mogla do}i do informacija. Kad se vratio u Beograd, do`iveo je svojevrsnu rehabilitaciju. Puno je snimao. Bila sam sre}na zbog toga, bilo mi je drago {to @arko radi ponovo”, dodala je.

Awa [ovagovi}-Despot s Lau{evi}em je pre vi{e od trideset godina radila Stelu koju je re`irao Petar Kreqa. Film je 1990. u Puli dobio nagradu publike, a u bioskopima ga je gledalo danas nezamislivih 100.000 qudi. „Pamtim Stelu kao predivno iskustvo. @arko je bio veliki profesionalac, ve} tada je bio ogromna zvezda od koje sam i te kako mogla puno toga nau~iti. On je bio veliki partner, predivan ~ovek, prijateq kakav se samo mo`e po`eleti. Bio je i na{ porodi~ni prijateq, ostali smo sve ove godine u stalnom kontaktu. Zaista smo prolazili kroz wegove i lepe i lo{e `ivotne faze, zaista sam u {oku jer je oti{ao”, ka`e [ovagovi}-Despot.

Ivan Goran Vitez, rediteq, ka`e: „Video sam ga zadwi put na snimawu filma Stela, to je bilo krajem 80-ih godina. Imao sam tada nekih trinaest godina. Awa [ovagovi} mu je bila filmska partnerka, ona je bila Stela, a on socijalni radnik koji ju je vodio s jednog mesta na drugo, iz prihvatli{ta u dom za nezbrinutu decu, odnosno za delinkvente. Ja sam bio isto jedan mali delinkvent, tu u Zagrebu, bez porodice. To je bilo za mene jedno divno iskustvo.

Snimali smo u Zagrebu, u Delnicama. Bilo je jako prijatno raditi s wim. On je u tom trenutku bio velika zvezda.“

podgori~kog lokala. Tom prilikom je @arko iz svog pi{toqa usmrtio dve osobe, a te{ko ranio jednu.

Osu|en je na 13 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva. Presuda je, nakon `albi, potvr|ena 1994. godine. Po izlasku iz zatvora napustio je zemqu iz straha od krvne osvete i oti{ao u Wujork.

Tamo je boravio ilegalno i radio fizi~ke poslove. Vrhovni sud Crne Gore je, me|utim, po `albi tu`ioca, 2001. godine odluku o kazni preina~io i izrekao kaznu od 13 godina zatvora. Po~etkom jula 2009. godine, saop{teno je da je Lau{evi} uhap{en u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Sud u Wujorku doneo je, ipak, odluku o ukidawu pritvora Lau{evi}u.

Lau{evi} je pomilovan 29. decembra 2011. godine, a srpski paso{ uru~en mu je 1. februara 2012.

Za svoje gluma~ke kreacije Lau{evi} je dobio mnoge nagrade, kao {to su Zlatna arena, Zlatna `irafa, Zlatna `aba, Zlatni }uran, Zlatna ko{uta i druge. Bio je o`ewen dva puta. Prva supruga mu je bila glumica Maja Lau{evi},

Nata{a Ninkovi} decenijama je na gluma~koj sceni, me|utim, prvi put je sa @arkom Lau{evi}em sara|ivala pre dve godine.

U pitawu je serija "Kalkanski krugovi", a glumica je govore}i o svojoj ulozi otkrila da je imala tremu pred kadar sa kolegom. Ona je tim povodom istakla da joj je bila ~ast da sara|uje sa glumcem, ali da je bila i pomalo "histeri~na".

- To mi je bila `eqa. Imala sam istinsku tremu pred kadar.

U`ivala sam kad smo radili. Bila sam puna predloga. Bila sam ~ak malo histeri~na, jer to mi je zaista bila ~ast - rekla je Nata{a ranije u emisiji "Beogradska hronika". Nata{a se oprostila putem dru{tvenih mre`a od kolege kojem se divila i koji joj je bio uzor: - Oti{ao je jo{ jedan od stubova i ~uvara na{e profesije... "Jedan" pred ~ijim smo darom i ume}em klawali ili uzarili na{e dlanove tap{u}i mu... Pred ~ijom smo re~ju utihnuli i postajali pa`qivi slu{aoci nadaju}i se da }emo i mi jednog dana umeti tako duboko zaroniti.

Jedan, pred ~ijim smo pogledom `eleli da budemo boqi nego {to jesmo... Veliki @arko, sa kojim sam pre dve godine prvi put stala u kadar i celu no} nisam spavala od treme i uzbu|ewa {to snimam sa mojim omiqenim glumcem, pla{e}i se da ne}u umeti, da }u ne{to zabrqati... I kad je krenuo kadar, dovoqan je bio pogled u wegove o~i da se prepustim, da zaboravim na svaki strah, da se potpuno oslobodim, ~ak i da improvizujem i otputujem tamo gde je trebalo...

Putuj sa an|elima, dragi @arko - napisala je Nata{a. sa kojom je bio u braku od 1982. do 1998. godine. Sa wom ima dvoje dece, }erku Asju, koja se bavi fotografijom i `ivi u Americi i sina Du{ana, koji je doktorirao i bavi se umetno{}u. Druga supruga mu je glumica Anita Lazi}, sa ko-

jom je u braku od 1999. godine. Sa wom ima }erku Janu, 23, koja se bavi medijima i `ivi u inostranstvu. Lau{evi} se povremeno vra}ao glumi, a wegova posledwa uloga bila je u filmu "Heroji Halijarda".

20 ^etvrtak 23. novembar 2023.

PUTOPIS

Manaus - najve}i grad u srcu Amazonije ”Videti svet, videti iza zidova, pribli`iti se, sresti i ose}ati.

To je svrha `ivota”

Veli~anstven most u Manausu preko ogromne reke Rio Negre, dug je 3,5 kilometara

Provesti nedequ dana u srcu Amazonije je avantura koja se doga|a jednom u `ivotu. Ko ga vidi i oseti, Amazon }e zauvek biti zabele`en u du{i i se}awima. Zvuci i mirisi ovog mesta su nestvarni. Oni nose pravu du{u oseawem koje svi imamo – sirovost. Kada stanete na trenutak i sednete ispred vatre, mo`ete ~uti slab odjek… To je poziv… I samo neki su dovoqno hrabri (ili dovoqno ludi) da prate taj eho…

Manaus je vi{e sauna nego grad, mesto usred pra{ume na 200 miqa od ekvatora.

Manaus, jedan od najizolovanijih velikih gradova u svetu. Sa svojih 1,4 miliona stanovnika najve}i je grad Amazonije i glavni grad savezne dr`ave Amazonas u Brazilu. @ivot u Brazilu tj. u ovom delu brazila je unikatan. Nalazi se na levoj obali Rio Negra, neposredno pre u{}a u Amazon. Manaus su osnovali portugalski doseqenici u XVII veku. Naziv grada poti~e od Manaos Indijanaca, koji su `iveli u okolini dana{weg naseqa. Grad se razvio zahvaquju}i eksploataciji kau~uka, danas je velika luka do koje plove prekookeanski brodovi i poznat je po izvozu brazilskog oraha i gume. U novije vreme razvija se ekoturizam, a grad predstavqa polaznu ta~ku za turisti~ke pohode po Amazoniji.

ruda iz Glazgova, 198 lustera od murano stakla ~ine ovaj teatar nezaobilaznim stajali{tem u Manausu. U pozori{tu se redovno odr`avaju predstave, koncerti i umetni~ke izlo`be.

GUMENI MUZEJ U MANAUSU

^uvena opera u Manausu

SPAJAWE VODA – ENCONTRO DAS ÁGUAS

Manaus sedi na u{}u dveju ogromnih reka. Rio Negro – sa vodama boje crne kafe – te~e ju`no ka glavom toku Amazona, boje kafe sa {lagom. Reke se spajaju u kru`nim vrtlozima, prave}i kovitlac i virove. Voda ne dobija ujedna~enu boju ~ak ni 6 km nizvodno. Ovaj fenomen izaziva razlika u brzini struja i osobinama voda.

Slatkovodni delfini se ponekad mogu videti u blizini.

AMAZONSKA XUNGLA

Prvo pravilo prilikom putovawa u pra{umu je rezervisawe putovawa kod ovla{}enog turooperatera. Iskusan vodi~ }e vas uputiti gde mo`ete da uo~ite papagaje, makaoime i vodene ptice, tamarine, majmune, a mo`da i ~itavu trupu drekavaca. Ukqu~ite se i u no}ni izlet sa `abama, xinovskim cvr~cima i potu pticama.

Na putovawu }ete najverovatnije spavati u le`aqci u nekom od lokalnih stanova, jesti jednostavna jela poput pasuqa ili ribe, pirin~a i manioke. Imajte na umu: vreme je konstantno toplo i vla`no, nai}i }ete na neprijatna stvorewa: mravi }e vas peckati, komarci su stalno prisutni (preduzeti mere opreza od malarije) i crne mu{ice su toliko naporne kao da `ele svaki komad mesa. Ali sve to na stranu, put u Manaus mo`e biti put za pam}ewe!

POGLED IZ PTI^IJE PERSPEKTIVE

Na jednodnevnom izletu od Manausa mo`ete ponoviti detiwstvo, pewu}i se na oko 30 m uz drvo Ceiba kako biste misterioznu tropsku ki{nu {umu osetili izbliza. Ovde rastu epifite koje nisu u mogu}nosti da rastu u tami prizemqa {ume, takve su orhideje i bromelije. Iskusni vodi~i }e vam pokazati konopce kojima biste se popeli u ovaj ~udan svet. Minimalan uticaj va{eg putovawa pove}a}e vam {anse za susret sa retko vi|enim svetom, a i mawe }ete uznemiravati divqe `ivotiwe. Na visini od 30 m prosto je nemogu}e da ne sretnete detli}e, morfoleptire, drekavce ili kapucine.

KRSTAREWE REKAMA RIO NEGRA I AMAZON

Bukvalno stotine brodova nude {irok spektar opcija za krstarewe. Mawi, standardni turisti~ki brodovi mogu ploviti uskim pritokama Rio Negra i Amazona do duboko u {umu. Ove tihe pritoke su dom re~nih delfina, xinovskih vidri, pirana i somova. Me|u drve}em, vide}ete lewivce i primate poput tamarina i veveri~astih majmuna, kao i brojne ptice: ~apqe, vodomare, papagaje, oropendole, anise.

Zeleni sjaj spu{ta se do korita reke stapaju}i se sa samom rekom, dok gigantske kupole fikusa poput torweva prekrivaju visine. Ukoliko vam vreme i buxet dozvole, krstarewe mo`e ukqu~ivati i hod po pra{umi, ribolov, vo`wu ~amcem do najudaqenijih sela.

@IVOT JE PLA@A – PONTA NEGRA BEACH

U{}e Porte Negra (desno) u mutni Amazon

OPERA U AMAZONIJI

Izgra|ena na vrhuncu gumenog buma, krajem XIX veka, kada je Manaus bio sinonim za luksuz, Teatro Amazonas i daqe ~uva ostatke slavne pro{losti. Nekada predvi|ena za ru{ewe, opera je nedavno obnovqena i ukra{ena zlatnom kupolom.

Sa bogatstvom vremena i ambicijama gumenih barona, nije se {tedeo novac za izgradwu: mermer iz Italije, gvozdena

Sjaj pro{losti Manausa je izgra|en na le|ima robova-lokalnih Indijanaca koji su radili na imawima kau~uka.

Mo`da je najboqi na~in da se spozna i donekle prizna stvarnost poseta muzeju „Museu do Seringal Vila Paraíso“. Ponikao restauracijom jedne od kau~ukovih planta`a, muzej prikazuje uslove u kojima su `iveli i radili Indijanci na imawima.

Radnici su ovde kupovali robu, poput bra{na od manioke, so i ribu, samo ono {to su oskudnim platama mogli sebi da priu{te. U muzeju mo`ete prisustvovati najrazli~itijim demonstracijama izrade proizvoda od gume.

Pe{~ana pla`a Ponte Negra

Podru~je Ponte Negra ima pe{~anu pla`u, mesto gde me{tani Manausa dolaze da se dru`e, slu{aju muziku ili gledaju boi bumba ples. Na pla`i se prodaju ukusne grickalice: takaka (manioka sok-supa sa {kampama), pamonha (pire od kuvanog kukuruza umotano u kukuruzovo li{}e) ili tapiokas (manioka tortiqe sa orasima). Uz {etali{e, uli~ni muzi~ari takmi~e se za va{u pa`wu, trube}i ka prolaznicima lokalnom foro muzikom. Voda je mutna i neidealna za kupawe, ali je veslawe veoma zabavno i pirana nema u blizini. Pla`a je najpose}enija kada je nizak nivo reke, obi~no od jula do decembra. Jedna amazonska legenda ka`e da kolibri plutaju slobodno vremenom, nose na{e nade za qubav, radost i slavqe. Ove ptice nam otvaraju o~i pred ~udima sveta i inspiri{u nas.

Kao kolibri, te`imo da u`ivamo u svakom trenutku koji ionako prolazi, prihvatamo sve {to `ivot ima da nam ponudi i slavimo radost svakog dana.

KWI@EVNOST

^etvrtak 23. novembar 2023. 21

U SUSRET 200. GODI[WICI RO\EWA PESNIKA BRANKA RADI^EVI]A

Ve~iti mladi} na{e poezije U nas Srba nema ve}eg pesni~kog kulta od oreola Branka Radi~evi}a. Oti{av{i sa ovoga sveta sa punih dvadeset devet godina, ovaj Bogom darivani ve~iti mladi} na{e poezije ostavio je trag koji i danas romori u materwem jeziku, svetli i `ivi punim plu}ima.

12

DRU[TVO

Napisao je svega pedeset ^etvrtak 30. maj~eti2019. ri lirske i sedam epskih pesama.

Me|utim, povodom tog obimom nevelikog dela (po broju pesama nije ve}e od jedne kwige dana{wih pesnika), stvoreno je preko devedeset muzi~kih kompozicija na wegove stihove. Neke pesme komponovane su i po nekoliko puta, Ненад Грујичић на свечаном откривању споменика Бранку у Славонском Броду, 1984 nadahwivale mnoge kompozitore.

Ova godi{wica neuporedi- ja. Zakqu~ak je jednostavan, nova sa Stra`ilova, veli~anstvenoga va je sa drugima iste vremenske izvedba takvog pesni~kog puta i srpskog Parnasa: "Fala, Bo`e, na visine. Nijedan na{ pesnik nije sudbine danas je nemogu}a, a mera dar ovi,/ o pomozi, blagoslovi,/ da mi kako s prava puta,/ du{a toliko u{ao u narod i postao we- talenta nedohvatna.

I "obi~ni" qudi pevaju wegove mlada ne zaluta". gov krupni kapilar kao {to je to pesme, a da pritom i ne znaju da Borislav Mihajlovi} Mihiz je Branko Radi~evi}.

Borislav Mihajlovi} Mihiz su Brankove. Kao {to mnogi na pi- rekao i ovo: "U ovoj zemqi niko ne ka`e: "Ujediwena omladina srp- tawe gde je ro|en Branko ka`u - u zna da 'Kolo' u Brankovom '\a~kom ska koja je u svom krilu odgajila Sremskim Karlovcima, i tako po- rastanku' nije jugoslovensko, ve} i Zmaja i \uru Jak{i}a i Lazu gre{e. Teku Radi~evi}evi stiho- srpsko." Na sve~anom otvarawu Kosti}a, prihvatila je svojski i vi kao da su ih stvorili talento- 19. Brankovog kola 1990. godine, u vani anonimni pesnici iz naroda: svojoj besedi Rajko Petrov Nogo je srda~no i Branka.

"Kad sam sino} ovde bila i i to pojasnio: "Zagrcnut od vijeka Mnogobrojne wegove pesme po~iwu da se pevaju, silaze u narod, vodice zaitila,/ do|e mom~e crna u koji su provalile svakojake, u u popularne lire, u pre~anske oka/ na kowicu laka skoka", ili, turskom ropstvu zatomqene nade proslave, akademije, lumperajke. "De si du{o, de si rano,/ de si i energije, Branko u kolo pozidan~e mio,/ de si sunce ogrejano/ va vitezove, zmajeve i sokolove Branko postaje narodni pesnik." iz svih srpskih krajeva - Sve od Aleksije Radi~evi} ro|en je de si dosad bio".

Ovo su po~etni stihovi anto- mora Jadranskoga/I od grada tog u Brodu na Savi 1824. godine, 15. marta po starom ili 28. marta po logijskih pesama "Devojka na stu- Beloga/ Sve od onog Drenopoqa/ [to s ote`e moru Crnu - ne brnovom kalendaru. Kr{ten je odmah dencu" i "Ukor".

Pevaju Branka i operski i kaju}i, kao {to to mnogi i danas uo~i Svetog Aleksija, po kome dobija ime koje }e u Be~u (1847) pre- starogradski peva~i, i horovi, ~ine, promjenqiva pokrajinska vesti s gr~kog jezika u - Branko. U i guslari, i izvo|a~i pop muzi- imena sa nepromjewivim preziSlavonskom Brodu s porodicom ke, govore wegovu poeziju pozo- menom nacionalnim." Nogo veli i `ivi pet godina, u Zemunu {est, ri{ni i televizijski glumci, i ovo: "I na kraju, za{to je sve ovo a Sremskim Karlovcima s bratom mnogi mimo scene, na radiju i trebalo re}i. Pa zato, bra}o, {to Stevanom tako|e {est godina, u drugim medijima, na dru{tvenim smo mnogo lagali."

Da, to "Kolo" Brankovo ki}eno Temi{varu s ocem Todorom i bra- mre`ama, tra`e ga du{e `edne tom dve, a u Be~u deset godina. duhovne hrane. Mnogi slikari je na javnim priredbama i {koTo je mapa i hronologija kratkog uradili su Brankove portrete, a lama onim amblemima i znacima vajari napravili biste i spome- koje ono ne poseduje, a na ~emu su Brankovoga `ivota i puta.

Danas, ime Branka Radi~evi- nike, i daqe to sve traje, nasta- insistirali re`imi jedne i dru}a nose mnogobrojne ulice, {kole, ju nova dela u duhu univerzalnog ge Jugoslavije krivotvore}i tako sr` Brankove ideje o svesrpskom biblioteke, institucije i kultur- inicijala Brankovoga.

A tu su jo{, dabome, i te kako jedinstvu na balkanskim prostono-umetni~ka dru{tva. Izu~ava se na svim nivoima {kolovawa, `ive, za nezaborav, i stih-senten- rima.

Kao talentovan pesnik koji je a sa wegovim imenom postoji ne- ce iz kultnog "\a~kog rastanka": koliko uglednih kwi`evnih na- "Oj Karlovci mesto moje drago/ ko razumeo vreme u kome `ivi, on u grada koje se granaju po~ev od naj- detence do{ao sam amo.../ br`e "\a~kom rastanku" priziva Srbe boqih |aka i studenata, pa preko bra}o amo, amo,/ da se skupa poi- iz dva okupatorska carstva, aumladih poeta sve do pesnika sa gramo." Iz "Tuge i opomene" - "we strijskog i turskog. On poziva me|unarodne scene. U slavnoj vi{e nema to je bio zvuk", pa na- Srbe i imenuje po geografskim Karlova~koj gimnaziji |a~ki list daqe, iz antologijskih pesama, oblastima, predelima i (po)krajiredom, "nado moji nisi vaqda nama. Kada ka`e: "Srbijan~e ogwu se zove "Branko".

Nema sumwe da je Branko Ra- pena", "lisje `uti ve}e po drve}u/ `ivi/ Ko se tebi jo{ ne divi", on di~evi} u srpskoj poeziji, ali i lisje `uto dole ve}e pada,/ zele- misli na Srbe koji `ive u Kne`e{ire, neprevazi|en po zrelini noga ja vi{e nikada/ videt ne}u", vini Srbiji, na Srbijance. A kada mladala~kog talenta koji je osta- "ao, dan~e ala si mi beo,/ jo{ bi' peva: "'Rva}ane ne od lane/ Oduvio neuni{tive tragove vrhunske dugo gledati te 'teo"... U ~uvenom vek si ti bez mane", Branko misli pesni~ke umetnosti i wihovog satiri~nom spevu "Put", Branko na Srbe na drugom, austrijskom tuma~ewa. Nauka o kwi`evnosti grlato zamahuje ma~em srpske na- delu geografije, na Hrva}ane, ne prestaje da se bavi Branko- rodne pismenosti na Pegazu jake {to je naziv od miqa za Srbe u vom poezijom. Samo bogomdani grive protiv tada wemu i Vuku tom kraji{kom prostoru.

I daqe, u "\a~kom rastanku", darovi mogu iz ranih svojih ko- Karaxi}u nesklone Matice srpraka izvesti delo do kora~aja ske i wenih ~elnika: "Prokte mi Branko se obra}a Srbima po oblametuzalemskih granica, i daqe, se jednom putovati,/ Bela sveta stima gde `ive, pa ih tako i nau ve~nost, delo koje ostaje u ma- malko ogledati... Sve trutovi da ziva - u Bosni: "Oj, Bosan~e stara Bog blagoslovi!" slavo,/ Tvrdo srce, tvrda glavo"; terwem jeziku i narodu.

I ~uvena "Brankova `eqa" koju u Hercegovini: "Ao, Ero, tvrda O nesvakida{wem Brankovom kultu govore i koncentri~ni kru- radi~evi}evski ispeva J. J. Zmaj vero,/ Ko je tebe jo{te tero?"; u govi pesnika koji su mu posvetili 1877. prilikom prvog poku{aja Sremu: "Ao, Srem~e gujo quta,/ prenosa Radi~evi}evih kostiju iz svaki junak po sto puta"; u Crnoj svoje pesme.

I, pevan je, dakle, Branko u Be~a na Stra`ilovo: "Preneste Gori: "Crnogor~e, care mali,/ Ko svom narodu, poezija wegova je me bra}o moja mila,/ pokraj onog te ovde jo{ ne hvali"; u Dalmacipre svega iz tog zdenca, pa onda ubavog Belila,/ kroz Karlovce ji: "Oj, sokole, Dalmatin~e,/ Divumivena individualnim talen- gde sam mladost prov'o/ pa na ono na mora divni sin~e"; u Dubrovtom - bez premca. I zato je nadvre- divno Stra`ilovo". A na sve to, niku: "Oj, ti krasni Dubrov~ane,/ meno `iva, originalna i druga~i- duhovni Branko orfejski uzvra}a Na{ i danas beli dane"; te u Sla-

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU Branko Radi~evi}

MELBOURNE SYDNEY voniji, Banatu i Ba~koj: "Oj, Sla-

BRISBANE

GEELONG

di~evi}a? Nema sumwe da smo BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} von~e tanani,/ Bana}ane lagani,/ motivisani i nadahnuti, spremni (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises za najkreativniji red poteOj, Ba~vani, Ko j' i orni ST ALBANSzdravo, zdravo,/ Edensor Park 0424 112 228 Rade za za realizaciju nesvakida{weg u pesmi ve}i |avo!"

9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 To je retka godi{wica, Zatim, i0458 daqe, 0409 500 poziva, 255 828 931sve doga|aja.

Redbank Plains Srbe rasute diqem dveju imperi- javqa se re|e od Halejeve komete Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} se ukazuje svakih sedamdeja ~ije razjapqene ~equsti nika- koja ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield set {est godina. Ova Brankova ko daDandenog se nasite Balkana, i pru`a Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga godi{wica ruku, dabome, i na{im NSWkom{ija2560 0413 929 416ima stepen ogromne Goranka Kosaba{i} va`nosti ma da se, bar na tren, pridru`e, 0425 358 539 0420 201 jer 344 se p(r)ojavquje sva33 Egan CI. Werribee zaigraju i osete oki}eno srpsko kih stotinu godina. Imamo privi0432 619 885 kolo: "I vi drugi du` Dunava,/ i legiju da svojim kratkim zemnim SAFEWAYgde TRAVEL svedo~imo ovu 200. govi drugi je Drava,/ I svi drugi `ivotima Srbija - BiH 9534 4866 di{wicu. tamo amo,/ Amo da se poigramo!" maksimalno 40 kilograma 9366 9299 Nije vaqda utopija tra`iti Branko Radi~evi} kao da je pisao "Kolo" iz vizure dana{weg da spomenik Branku Radi~evi}u vremena na Balkanu. To wegovo bude ponovo podignut u wegovom "Kolo" i danas je i te kako ak- rodnom Slavonskom Brodu. Ili, tuelno, moglo bi biti poziv na (i)pak, jeste. Taj spomenik Brankoujediwewe srpskog naroda posle vo kolo je podiglo u Brodu 1984. raspada Jugoslavije devedesetih godine, a sru{en je 1991. I ulica i godina pro{log veka. Eh, da je mu- {kola da vrate ime ovog velikog dre glave da to vidi, da objasni i pesnika u Brodu.

U na{em Petrovaradinu postou miru realizuje. Eto, {ta su pesnici - prekognitivni ~udotvor- je danas ulice i Juraja Kri`anici, oni ~ak nadsko~e sopstvene }a, i Marina Dr`i}a, i Vladiinicijalne ideje, relativizuju mira Nazora, i druge, pa smo i vreme i wegove mode. Oni ra- obnovili u tom mestu ku}u bana spr{e u parampar~ad nametnute Jela~i}a. Pa kakvi smo to mi, koncepte tokom istorijskih faza naivni ili boqi. Ma {ta bila sa raznoraznim ideologijama i Evropska unija danas, ~iji je ~lan politikama, koje u sukobima i i Hrvatska, na{a bi dr`ava trekrvi razbijaju ili stvaraju krat- balo od susedne da zatra`i da u Slavonskom Brodu za 200. gokoveke dr`ave.

Kako obele`iti veliku 200. di{wicu pesnikovog ro|ewa pogodi{wicu ro|ewa Branka Ra- novo bude podignut spomenik.

22 ^etvrtak 23. novembar 2023.

DRU[TVO

PEGLANA KOBASICA PROTIV TORTE SA MAJ^INOM DU[ICOM

Odmeravawe kulinarskih ve{tina na Sajmu vina ^ETRNAEST GODINA OD SMRTI PATRIJARHA PAVLA

"Wegove re~i su i danas aktuelne po svojoj snazi"

Posledwi dan drugog Me|unarodnog sajma vina, hrane i turizma "Vinska vizija Otvoreni Balkan" protekao je u odmeravawu kulinarskih ve{tina i znawa. Festival vina je zatvoren sve~anom dodelom nagrada najboqim kuvarima i u~esnicima sajma.

Ne `ive samo ugostiteqi od gastronomije. Dobro vino i rakija ne piju se na prazan stomak, pa su restorani i kafane motor razvoja proizvodwe – od wive do trpeze. "Kada turista do|e u Srbiju, jedna od prve dve stvari koje ostavqaju najja~i utisak je hrana. Posledwih pet ili {est godina je puno ura|eno po pi-

kao jedan deo turisti~ke ponude, ima svoj uticaj na dolazak stranih gostiju. Stranci su posebno istakli da su ve} upoznali Srbiju kao zemqu koja ima izuzetne proizvode od povr}a, vo}a i mesa, kao i da to {to je deo na{e poqoprivrede treba da bude i deo budu}e turisti~ke ponude – da sva hrana bude zasnovana iskqu~ivo na lokalnim proizvodima“, isti~e Uro{evi}.

STEVO KARAPANXA GOST SAJMA VINA

Na sajam su po znawe do{li i mladi kuvari. Najvi{e ih je interesovalo da ~uju Steva Kara-

Protekle sedmice, 15. novembra navr{ilo se 14 godina kako se upokojio patrijarh srpski gospodin Pavle. Episkop novobrdski Ilarion slu`io je liturgiju i pomen u manastiru Rakovici, u kojem je patrijarh Pavle sahrawen. Se}awe na patrijarha Pavla je `ivo me|u svim pravoslavnim hri{}anima, i ne samo me|u wima nego i me|u mnogim qudima koji su imali prilike da se s wim susre}u, da do|u u kontakt, da ga ~uju, poru~io je patrijarh Porfirije.

Episkop novobrdski Ilarion slu`io je u manastiru Rakovici svetu arhijerejsku liturgiju, a zatim i pomen patrijarhu Pavlu povodom ~etrnaest godina od wegovog upokojewa. "Postoje ugodnici Bo`ji koji su stekli slobodu pred Gospodom. Onaj koji je stekao slobodu pred Gospodom mo`e i drugima da poma`e i drugima da bude uteha. Takvih svetiteqa, znanih i neznanih, ima puno. Svedoci smo jednog ~udesnog doga|aja kako se na na{e o~i i u na{e vreme ra|a u na{oj Crkvi jedan takav, i za `ivota, a evo i po wegovoj bla`enoj kon~ini, jer je on bio po{tovan kao svetiteq i za svog `ivota", naveo je u besedi episkom novobrdski Ilarion.

Patrijarh Porfirije je na Instagramu naveo da je se}awe na patrijarha Pavla `ivo me|u svim pravoslavnim hri{}anima, i ne samo me|u wima, nego i me|u mnogim qudima koji su imali prilike da se s wim susre}u, da do|u u kontakt, da ga ~uju. "Wegove re~i su i danas aktuelne po svojoj snazi, po svojoj istinitosti, aktuelne po istim onim izazovima i problemima s kojima se suo~ava svaki pojedinac, ali i ~itava zajednica i sav narod. Re~i koje je bla`enopo~iv{i patrijarh Pavle izgovarao nisu bile domi{qawa qudska, nisu bila obi~na prazna qudska filosofija ispuwena ta{tinom i gordo{}u, nego su wegove re~i bile skop~ane s wegovim `ivotom, tj. on nije jedno govorio, a drugo ~inio. Drugim re~ima, ono {to je ose}ao, ono u {ta je verovao – to je govorio", naveo je patrijarh Porfirije.

Brojne su, istakao je, i vrline koje su krasile li~nost patrijarha Pavla. "Ali ono {to je na okupu dr`alo te vrline, ono {to ga je ~inilo da podvig koji je zapo~eo i zavr{i i dovede do ciqa, jeste upravo smirewe, jeste skromnost", naveo je patrijarh Porfirije.

uuu “Ve~era podmazuje biznis.”

– Vilijam Skot uuu “^ovek je ono {to jede.”

– Nema~ka izreka uuu “Postoje qudi na ovom svetu koji su toliko gladni da im se Bog mo`e ukazati samo u obliku hleba.”

– Mahatma Gandi uuu “Treba{ jesti da bi `iveo, a ne `iveti da bi jeo.”

– Ciceron uuu “@eludac koji je retko prazan prezire obi~nu hranu.”

– Horacije

U ekipnoj konkurenciji me|u mladim kuvarima pobedila je Visoka poslovna {kola Leskovac. U kategoriji najboqi restoran, pobedio je restoran "Gig". Specijalnu nagradu za predstavqawe nacionalne gastronomije dobio je restoran "Koncept" iz Severne Makedonije, a za gastronomsku viziju Balkana ateqe "Food Love" iz Albanije. Za najboqeg kuvara progla{en je Mladen Pr{i}, drugo mesto je zauzeo Jovan Tomovi}, a tre}e Mihajlo Savi}. Najboqi mladi kuvar je Milica Petru{i}, ispred Savete Diki}, dok je tre}i Marko Lazarevi}. Saveta Diki} progla{ena je i za najperspektivnijeg mladog kuvara. balo malo smawiti", zakqu~uje Karapanxa.

PONUDE IZ REGIONA I SVETA

tawu srpske restoranske scene.

Imamo Mi{elinov vodi~, koji je ve} dve godine u Srbiji, stvari se mewaju i na{a gastronomska ponuda je sve boqa. Upravo i ova manifestacija doprinosi tome", ka`e Aleksandar Ili} iz Junior {ef tima.

RAST PROMETA I DOLAZAK STRANIH GOSTIJU

Iako su cene hrane, pa tako i restoranske, znatno porasle, beogradski ugostiteqi i daqe bele`e rast prometa. Master {ef Uro{ Uro{evi} ka`e da u odnosu na proteklu godinu postoji pove}awe broja dolazaka stranih gostiju od 3,3 odsto. „Gastronomija,

MUDRE MISLI I CITATI CITATI O HRANI I KUVAWU

KO JE SVE NAGRA\EN?

uuu “[ta ~ini gorke stvari slatkima? Glad.”

– Alcuin

uuu “Sve {to trebate je qubav. Ali malo ~okolade s vremena na vreme ne}e {koditi.”

– ^arls [ulc uuu “Ne pitaj {ta mo`e{ u~initi za svoju zemqu. Pitaj {ta je za ru~ak.”

– Orson Vels uuu “Lo{i qudi `ive da bi mogli jesti i piti, a dobri qudi jedu i piju da bi mogli `iveti.”

– Sokrat

panxu, iako nisu bili ni ro|eni u vreme kada je kuvao za svetsku elitu. Rekao im je da budu kreativni i da koriste doma}e povr}e. "Ju~e sam se ovde najeo srpskog pasuqa sa rebricama i u`ivam u tome. Kada sam ku}i, kuvam jela sa `licom i nije da sve uvek mora da bude meso, poput bifteka. Bila je jedna notica o meni u novinama: Mewam biftek za varivo", ka`e Karapanxa. Isti~e i da bosiqkom i maj~inom du{icom mo`e da se obogati i najjeftinija namirnica. "Ovde se, ja }u biti prost – i oprostite – krka~ki, da se izrazim, jako puno jede. I to je prva gre{ka. Slana hrana, jako puno se soli i jako puno se za~iwava sa paprom… Tu bi tre-

Profesionalnim kupcima predstavili su se proizvo|a~i autenti~ne hrane. Vukota Videnovi} iz Pirota tako pravi i prodaje peglanu kobasicu i pirotski ka~kavaq, dok Marija Georgijevska iz Skopqa u ponudi nudi cvetnu tortu sa lavandom, nevenom, maj~inom du{icom, ~ajevima. "Sve {to je blisko prirodi", ka`e Georgijevska. Sajam je posetio i Nikolas Fan, trgovac iz Pekinga. "U potrazi sam za nekoliko balkanskih partnera od kojih bih nabavqao hranu za kinesko tr`i{te. Ovde je kvalitet odli~an. Problem je nedostatak koli~ina i mora mnogo da se ula`e i u marketing", ka`e Fan. Turisti~ka ponuda jedne zemqe dobrim delom temeqi se na gastronomskoj. Hrana sa srpskih wiva najve}u vrednost ima kada se izveze na ku}nom pragu, u restoranima i na tawirima inostranih gostiju. Isto va`i i za vino i rakiju.

uuu “Ne kopaj sebi grob svojom viqu{kom i no`em.”

– Engleska izreka uuu „Deo tajne uspeha u `ivotu je da jede{ ono {to voli{ i pusti{ hranu da se bori unutra.”

– Mark Tven uuu “Postoji jedna stvar koja stvara ve}u qutwu od supruge koja zna kuvati, a ne}e, a to je supruga koja ne zna kuvati, a ho}e.”

– Robert Frost uuu “Kako vladati dr`avom koja ima 246 vrsta sira?”

– ^arls de Giqe uuu “Nakon dobre ve~ere ~ovek mo`e oprostiti bilo kome, ~ak i rodbini.” – Oskar Vajld

LEPA SRBIJA

^etvrtak 23. novembar 2023. 23

MERMERNI KRST STAR DVA VEKA PODIGAO JEDAN HAXIJA, A VR[^ANI SLABO ZNAJU O TOME Veliki krst od crvenog mermera, star ta~no dva veka, centralna je figura na Gradskom trgu u Vr{cu, ali Vr{~ani gotovo ni{ta ne znaju o wemu, kao ni o ~oveku koji im ga je u amanet ostavio.

Ime Haxi Jovana Zaima, ktitora ovog spomenika, uklesano je u skupoceni mermer. Me|utim, taj tekst je gotovo nemogu}e pro~itati, jer su slova izbledela, pa nove generacije nemaju priliku da bar na taj na~in saznaju za wegovo postojawe. Haxi Jovan Zaim `iveo je u 18. veku. Bio je veliki rodoqub i pravoslavac, ugledni trgovac, ~lan srpskog trgova~kog esnafa. Kao haxija – poklonik svetog mesta u Svetoj zemqi – bio je primer moralnosti, ~estitosti, ispravnosti i dare`qivosti. Pomagao je sirotiwi, a du`nicima za koje bi se uverio da su puki siromasi, otpisaivao je svoja potra`ivawa. Druge trgovce nije smatrao svojom konkurencijom, ve} im je pomagao da otvaraju du-

PODIGNUTA RU^NIM ALATOM OD KAMENA I NA KAMENU

Mala hidroelektrana „Vu~je“, ponos juga Srbije

}an~i}e samo da bi oja~ao srpski trgova~ki stale`, ne mare}i {to je to ponekad i{lo na wegovu {tetu. Decu nije imao.

Kao veliki pravoslavac, 1816. darivao je bakar da se oblo`i novi toraw na crkvi Svetog oca Nikolaja, jer je stari bio sru{en usled velikog nevremena. Dao je tada i 1.500 carskih dukata da se krst i jabuka pozlate. Veliki krst od skupocenog crvenog mermera odlu~io je da napravi kada je bio na izmaku snage. Za to je dobio blagoslov tada{weg vladike Petra Jovanovi}a Vidaka, koji je obe}ao da }e krst li~no osve{tati. Me|utim, ni jedan od wih dvojice nije do~ekao sve~ano postavqawe najve}eg spomenika u Vr{cu.

Ceremonija je bila uprili~ena na Spasovdan 1821. godine, godinu dana nakon Zaimovog upokojewa. Krst je tada postavqen na glavnom gradskom trgu, na kom se u to vreme nalazila velika pijaca. U ~ast tog doga|aja, vi{e od jednog veka se svakog Spasovdana nosila litija od obli`we crkve Svetog oca Nikolaja do krsta. Ta tradicija je ukinuta posle Drugog svetskog rata, kada je krst preme{tan u crkvenu portu.

Prilikom rekonstrukcije Gradskog trga 1999. godine, krst je ponovo vra}en u centar grada, gde i danas ponosno stoji.

Uzanim putem ome|enim koritom reke Vu~janke i obodima planine Kukavica sti`emo do prelepog objekta male hidroelektrane „Vu~je“.

Skutkana na levoj obali reke, u kawonu koji je stvarala snaga ovog vodotoka, kamena zgrada podignuta, bez temeqa, na steni ve} 120 godina odoleva zubu vremena i svakog posetioca ostavqa bez daha.

Ona svedo~i da progres i priroda mogu zajedno ruku pod ruku, a od dr`ave je nedavno dobila status spomenika kulture. Tradicija, koju su vizionarski zapo~eli leskova~ki industrijalci kada su, 1903. godine, odlu~ili da grade drugu hidroelektranu i prvi dalekovod u Srbiji, ~uva se i danas. Niko ne mo`e ni da nasluti koliko je truda i znoja ulo`eno u to da ova elektrana, koja se, od juna 2005. godine, nalazi i na listi svetske ba{tine elektrotehnike, po~ne sa radom. Podignuta ru~nim alatom, u vreme kada nije bilo mehanizacije, kao da je srasla sa okolinom i brdom na koje se „naslawa“. Sa desnom obalom }udqive Vu~janke spojena je drvenim mostom. Odatle se najboqe ~uje huk vodotoka neverovatne snage koji do~arava mo} ukro}ene, ali netaknute prirode.

To je mesto koje su stari Leskov~ani, udru`eni u „elektri~arsko dru{tvo“, izabrali kako bi proizvodili struju i tako ubrzali razvoj grada udaqenog 17 kilometara od Vu~ja. U prelepu elektranu kamenih zidova, od jednog metra, smestili su dva generatora, od po 135 kilovata, nabavqena od ~uvene kompanije „Simens i Halske“, koji su i danas u ispravnom stawu, a od 1930. i „Asein“ generator kojim je uve}ana wena instalisana snaga na ne{to mawe od jednog megavata. Kada se u|e u ovaj objekat sti~e se utisak da su u svakom wegovom }o{ku deli}i istorije koji, kada se slo`e u jednu celinu, daju impresivnu sliku o tome kako su na{i preci

i{li u susret modernim vremenima. Izgradwom kompleksa rukovodio je \or|e Stanojevi}, profesor na Velikoj {koli u Beogradu, shvataju}i zna~aj Teslinih dela zahvaquju}i kojim se ovde godi{we dobija izme|u 4,5 i pet miliona kilovatsati elektri~ne energije.

Elektroin`ewera Marka Pavlovi}a (35), sa osmogodi{wim radnim iskustvom, reorganizacija EPS-a je pre dve i po godine „dovela“ u hidroelektranu. „U po~etku mi je bilo malo ~udno, ali po{to `ivim u blizini znao sam koliko ovaj posao mo`e da bude inspirativan. Nai{ao sam na divan prijem kolega i zadovoqan sam kolektivom koji funkcioni{e kao porodica. Nema svako priliku da radi na mestu koje je ovako izgledalo i pre 120 godina.

Mnogo je onih koji su tome doprineli i trudim se da i deo sebe ugradim u tu bogatu istoriju na koju smo svi veoma ponosni“, kazao je Marko.

Ne postoji ni jedan gost Leskovca, a da mu se doma}ini nisu pohvalili svojom hidroelektranom koja nije naru{ila sklad i lepotu kawona Vu~janke. Iznad we su virovi, slapovi i vodopadi... Tu je i sredwevekovni grad nekada{weg vladara Dubo~ice - Nikole Skobaqi}a. Ispod we pokretna brana, kupali{te, pa onda niz vodenica od kojih su neke stare skoro dva veka.

Nizvodno je i varo{ Vu~je, nekada poznato po poqoprivrednom kombinatu, a pre toga i po tekstilnoj industriji. Zahvaquju}i meko}i vode Vu~janke i Teokarovi}ima {irom Evrope se znalo za vrhunski {tof koji se, izme|u dva rata, proizvodio u wihovim fabrikama... Vu~janci ka`u da treba obnoviti vile ove porodice industrijalaca, pro{iriti put ka elektrani, a ve} je najavqeno ure|ewe vidikovca „Sokolica“ sa koga se pru`a pogled koji }e mamiti goste u mesto kao stvoreno da `ivi i to samo od turizma.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

24 ^etvrtak 23. novembar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI

(8)

u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

23. novembar

1855. - U Senti je ro|en Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humoristi~ke proze i jedan od najzna~ajnijih pisaca srpskog realizma ("Iz kwiga starostavnih", "Ivkova slama", "Zona Zamfirova", "Pop ]ira i pop Spira"). Bio je ~lan Srpske kraqevske akademije.

1891. - Deodoroda Fonseka, vo|a prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiqen je da napusti polo`aj.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

@ENE HEROJI BRANE GLAVNI GRAD SRBIJE

Obraz srpske prestonice ostao je sa~uvan Srpska Vrhovna komanda od dobrovoqaca-~etnika formirala je na po~etku Prvog svetskog rata 1914. godine specijalne juri{ne sastave i osposobila ih za brza iznenadna dejstva na te{kim terenima i u opasnim zonama. Za komandante tih sastava postavqeni su iskusni oficiri prekaqeni u mnogim borbama u ^etni~koj akciji od 1903. do 1908. i u balkanskim ratovima 1912 - 1913. godine.

Tog petog oktobra 1915. godine, kao uvod u krvavu dramu nastavqeno je `estoko bombardovawe srpskih polo`aja du` desnih obala Save i Dunava.

U paklu odbrane Beograda borila se i Sofija Jovanovi}, mlada srpska dobrovoqka.

Na gotovo ~itavom frontu, od Obrenovca do Golupca, i poglavito na odsecima gde je planiran prelaz preko reka, `estoko je tuklo hiqadu topova najve}ih kalibara.

Na Dunavskom keju, jednom od odabranih prelaza, nema~ka artiqerija je ubita~no sipala vatru po polo`ajima branilaca Beograda. Srpski i savezni~ki topovi gotovo da su zamukli. Borili su se samo dobrovoqci i zaostali srpski vojnici.

Major Dragutin Guta Gavrilovi}, koji je tog oktobarskog popodneva svojim govorom nadahnuo i ohrabrio i svoje borce i samog sebe, rodio se 25. maja 1882. godine u ^a~ku, od oca Petra, lokalnog kroja~a i majke Milke, doma}ice.

Zavr{io je 32. klasu Ni`e {kole Vojne akademije u Beogradu 1901. godine. Pitomci ove klase posebno su se istakli u ratovima za oslobo|ewe i ujediwewe, a wihovoj slavi mnogo je doprineo i Dragutin Gavrilovi}. Ukazom kraqa Aleksandra Obrenovi}a, 15. avgusta 1901. godine, proizveden je u ~in pe{adijskog potporu~nika kao 109. u rangu od 192 svr{ena pitomca. U~esnik je balkanskih, Prvog svetskog rata i Aprilskog rata 1941. godine. Sa 18 odlikovawa spada me|u najodlikovanije oficire srpske vojske, mada je svoj prvi orden, Zlatnu medaqu „Milo{ Obili}”, zaradio tek kao kapetan druge klase, za hrabrost iskazanu u bici na Bregalnici. Tada je, 13. novembra 1913. godine i unapre|en u ~in majora. U toku Kolubarske bitke rawen je u borbama kod sela Konatice kod Obrenovca, a za iskazanu hrabrost odlikovan je Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima.

Gavrilovi} je imao svega 33 godine, kada je komandovao Drugim bataqonom Desetog kadrovskog puka Odbrane Beo-

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

1932. - Spajawem dva kraqevstva - Nejd i Hejaz, formirana je Kraqevina Saudijska Arabija s kraqem Abdulom Azirom ibn Saudom.

1971. - Kina je postala stalna ~lanica Saveta bezbednosti UN. 1976. - Umro je francuski pisac i politi~ar Andre Malro, u~esnik Kineske revolucije (1924-27), [panskog gra|anskog rata (193639.), jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, ~lan Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1959. do 1969.

1980. - U zemqotresu koji je pogodio grad Eboli u ju`noj Italiji poginulo je 2.735 qudi, a povre|eno je najmawe 7.500.

1983. - SSSR je napustio pregovore o ograni~ewu nuklearnog naoru`awa sredwe dometa u @enevi u znak protesta zbog razme{tawa ameri~kih krstare}ih raketa u Evropi.

Српска војска током одбране Beoграда на Ади Циганлији grada. Tu }e u jesen 1915. godine svojom nepokolebqivo{}u, hrabro{}u i govorom koji je odr`ao svojim juna~kim vojnicima, u}i u ve~nost srpske istorije i u panteon neumrlih srpskih heroja.

U tom paklu borila se i Sofija Jovanovi}, mlada srpska dobrovoqka.

Maturirala je u beogradskoj `enskoj gimnaziji ba{ pred sam rat. Znala je {ta on nosi sobom pa je `elela da bude u odbrambenom stroju. U prvim danima pakla uspela je da na austrijskoj karauli u Zemunu istakne srpsku trobojku, a onda je kao Sofronije Jovanovi} svom snagom branila Beograd od austrougarskog okupatora.

- [titite me, momci, ja }u doneti municije! - uzvikuje Sofija, pretr~ava ulicu i nekako dovla~i sanduk municije, koji je zaostao nakon povla~ewa vojske.

Pognute glave ponovo pretr~ava ulicu. Ubrzo se vra}a nose}i rawenog de~aka od petnaestak godina.

- Izdr`i jo{ malo! - ka`e materinski Sofija. - Dok nai|u bolni~ari.

Umesto nosila dva dobrovoqca donose odvaqena vrata da polo`e rawenika.

- Pomozite da ga odnesemo odavde.

Tukao se kao pravi junak! - ka`e Sofija.

Dunavski kej je pun mrtvih i rawenih. Nekoliko `ena ide po ulicama i izvla~e rawene.

Najvi{e je mla|arije. Ima ih svuda po grupicama.

- Moram da ih za{titim! - ka`e Sofija. - Idem do wih!

- Ne sada. Poginu}e{! - ka`e jedan dobrovoqac.

Sofija potr~a oprezno. U susret joj dotr~a{e tri de~aka.

Skloni{e se iza zida sru{ene ku}e...

- Odlazite ili }u vas razoru`ati!

- strogo im nare|uje Sofija. - Ako ste vojnici morate slu{ati nare|ewe. Razumete li?

- Razumemo! - odgovori{e de~aci, pretr~a{e ulicu i krenu{e prema varo{i.

Umesto da odu s boji{ta, krenuli su prema reci i stigli do Neboj{ine kule.

Tu su zarobqeni i streqani.

Sofija Jovanovi} je pre`ivela bitku za odbranu Beograda, povukla se sa vojskom preko Albanije i kasnije istakla u borbama na Solunskom frontu.

U~iteq Sveta Milovanovi}, dobrovoqac Sremskog odreda u svojim memoarima, ovako se se}ao posledwih borbi za slobodni Beograd 1915. godine: „Druga ~eta Sremskog odreda, pod komandom Kirhnera, razvila se u strelce i potpomognuta malim brojem kadrovaca 10. pe{adijskog puka lavovski se koqe, na no`, od kule Neboj{e do kafane [aran na Dunavskom keju... U Banatskoj ulici, na ku}u broj 40 na{i postavili mitraqez. Na krov iste ku}e popeo se ~etnik @ika Jeli} i baca bombe.

Jedna granata udara u tu ku}u i u minutu ubija na mestu 40 dobrovoqaca Sremskog odreda...

Bolni~ara nema! Rawenike, neprevijene, u op{tinskim kolicima za |ubre odvoze u bolnice. Ne znam otkuda se tu stvori i gospo|a Jelena, supruga na{eg poznatog umetnika Dobrice Milutinovi}a. Ona skinula sa svoje ku}e vrata i na wih sa jednim vojnikom pola`e te{ko rawenog poru~nika \or|a Ro{a. Tek oko pet sati ujutro, kada se malo razdanilo, videli smo da se ne bijemo sa Austrijancima, ve} sa Nemcima. Ima ih mnogo...

Tada nam javi{e da su te{ko raweni komandant Igwat Kirhner i dva poru~nika Odreda, tako da je komandu preuzeo preostali oficir @ivko Kezi}”. l U slede}em broju: Trojni napad Centralnih sila na Srbiju

1989. - Zahtevaju}i demokratske reforme u ^ehoslova~koj, 300.000 qudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namjesti u Pragu.

1996. - Oteti etiopski avion "Boing 767" sa 163 putnika i 12 ~lanova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva po{to je ostao bez goriva. U nesre}i je poginulo 125 qudi.

1999. - Predsednik SAD Bil Klinton stigao je na Kosovo gde je posetio ameri~ku vojnu bazu "Bondstil" kod Uro{evca i razgovarao s predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca od kojih je zatra`io da "oproste Srbima" i poru~io im da je "vreme za borbu pro{lo".

2001. - Tribunal u Hagu je podigao tre}u i najte`u optu`nicu protiv biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a, za genocid u Bosni i Hercegovini. Milo{evi} je ranije optu`en za zlo~ine na Kosovu i Hrvatskoj.

2003. - Pod pritiskom demonstranata i opozicije, dugogodi{wi predsednik Gruzije Eduard [evardnadze je podneo ostavku zbog falsifikovawa izbornih rezultata. Za novog predsednika izabran je lider gruzijskog "Nacionalnog pokreta" Mihail Saka{vili.

2006. - Biv{i agent KGB Aleksandar Litviwenko umro je u Londonu od trovawa radioaktivnom supstancom. Britansko i rusko tu`ila{tvo su pokrenuli istragu.

2011. - Turski premijer Rexep Tajip Erdogan izvinio se za ubistva 14.000 Kurda tokom bombardovawa oblasti Kurdistan u Turskoj 1930-ih godina. To prvo izviwewe jednog turskog premijera Kurdima upu}eno je je u vreme posebno zao{trenih odnosa.

RIZNICA

^etvrtak 23. novembar 2023. 25

SAVA [UMANOVI] - TU@NI PRINC SREMA

Stvarao je srcem, slikao du{om i stradao kao `rtva besmislenog zlo~ina usta{a Tog 30. avgusta 1942. u Sremskoj Mitrovici usta{e su streqale oko 150 [i|ana srpske nacionalnosti, me|u wima i 46-godi{weg slikara Savu [umanovi}a. Tako je tragi~no i napre~ac zavr{en `ivot svestranog slikara, neverovatno obrazovanog pojedinca i jednog od najve}ih me|uratnih umetnika Srbije.

SLIKAR ISPRED SVOG VREMENA

Sava [umanovi} ro|en je 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao {umarski in`ewer. Kada je imao ~etiri godine porodica se preselila u [id, grad za koji }e Sava ostati sudbinski vezan do kraja `ivota. Sava je odrastao u imu}nijoj gra|anskoj porodici onog vremena i, kako je bio jedinac, primio je najboqe mogu}e obrazovawe.

Usprotivio se o~evoj `eqi da postane advokat i 1914. u Zagrebu upisao Vi{u {kolu za umjetnost i obrt. Wu je ~etiri godine kasnije i zavr{io i od tada po~eo javno da izla`e svoja dela.

Jeseni 1920. Sava je oti{ao u Pariz i iznajmio ateqe na Monparnasu. U~iteq mu je bio slavni Andre Lot, istaknuti likovni pedagog i kubista. Mo`e se opravdano re}i da je ovaj slikarski jezik Sava [umanovi} doneo u Srbiju i da wegova dela ostaju najreprezentativniji primer doma}eg kubisti~kog slikarstva.

Balkanska sredina nije bila spremna za ovaj novi talas umetnosti. Nakon povratka u domovinu, [umanovi}eva dela nai{la su na veliku kritiku i odbacivawe javnosti, a on, mlad i am-

biciozan kakav je bio, iz protesta je po~eo da se potpisuje na svojim delima francuskom transkripcijom. Razo~aran, ponovo je oti{ao u Pariz, ali ni “grad svetlosti” nije imao mnogo razumevawa za mladog umetnika. Tu je za sedam dana i no}i intenzivnog rada naslikao “Pijanu la|u”, delo koje je izlo`io na salonu nezavisnih pola`u}i u wega velike nade samo da bi ga kriti~ari “do~ekali na no`”. Iscrpqen radom, Sava je jako te{ko podneo negativan prijem.

Umoran od te{kih uslova `ivota, rada i lo{ih kritika vratio se u [id 1928. i po~eo da slika sremske pejza`e. Wegovu samostalnu izlo`bu u Beogradu kriti~ari su veoma pozitivno ocenili, a novac od prodaje slika omogu}io mu je da ponovo ode u Pariz gde su u ovom periodu nastale slike – “Luksembur{ki park“, “Crveni }ilim“, “Most na Seni“… Bio je to wegov posledwi boravak u gradu koji ga je znatnom delom oblikovao.

[ID KAO LEK

Ponovo priteran uza zid, Sava se 1930. vratio na jedino mesto na kojem je znao da }e biti prihva}en – rodni [id. Bio je vidno slomqen, a zabele`eno je i da je po povratku jedno vreme boravio na beogradskoj klinici dr Stankovi}a. Bolnica, sa svom dokumentacijom, potpuno je uni{tena u bombardovawu za vreme Drugog svetskog rata, te nisu sa~uvani podaci o [umanovi}evoj dijagnozi i le~ewu.

Nakon toga, Sava [umanovi} sve vreme provodi u zavi~aju slikaju}i i trajno, osim aktova, svi wegovi motivi postaju [id i Srem. Otac mu umire 1937. go-

Velika gospojina, 28. avgust 1942. godine bio je tu`an dan u [idu. Oko 150 Srba, vi|enijih qudi, ali i zanatlija i seqaka, vlasti NDH okupile su jo{ u 6 ujutru na gradskom trgu. Odatle su utovarivani u kamione i odvo|eni nekuda u nepoznatom pravcu.

Bio je to posledwi put da ih je iko od [i|ana video. Nakon stra{nog mu~ewa, streqani su dva dana kasnije. Me|u wima se nalazio i veliki srpski slikar - Sava [umanovi} dine i Sava preuzima vo|ewe porodi~nog imawa. Me{tani su pri~ali da se i pored toga {to ga takva vrsta poslova nije zanimala, [umanovi} krajwe ozbiqno posvetio biznisu i da mu je to godilo. Zavi~aj je blagotvorno uticao na umetnika. Po~eo je da u~i engleski, poha|ao je ~asove igrawa, posetio izlo`bu francuskog slikarstva 19. veka, koja je gostovala u Narodnom muzeju u Beogradu i neprekidno slikao. Svoju veliku izlo`bu imao je u septembru 1939. godine

na Novom univerzitetu u Beogradu na kojoj je izlo`io 410 slika i ona je do`ivela veliki uspeh.

Jedno vreme je delovalo kao da }e se za umetnika na kraju imak sve dobro zavr{iti. A onda je do{ao rat…

UMETNIK BEZ GROBA I SPOMENIKA

Godine 1942. nakon kapitulacije Jugoslavije [id ulazi u sastav Nezavisne Dr`ave Hrvatske. ]irilica postaje za-

braweno pismo, a Sava iz protesta nastavqa da slika, ali ne potpisuje svoja dela ve} samo ozna~ava godinu nastanka. U jednoj besmislenoj akciji, na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, usta{e hapse oko 150 vi|enijih Srba iz [ida i kamionima odvode u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Pokupqen je i Sava [umanovi}.

Doga|aji nakon toga nikada nisu do kraja rasvetqeni. Zna se da su uhap{eni mu~eni i nakon toga streqani, verovatno 30. avgusta, pa se ovaj datum uzima kao dan smrti slavnog slikara.

Savu je naxivela majka. Do kraja `ivota nije uspela da prona|e posmrtne ostatke svog sina jedinca. Sava [umanovi} zauvek je ostao kraj svojih sugra|ana u masovnim grobnicama u Sremskoj Mitrovici i wegovo telo nikad nije identifikovano.

Nikola Pa{i} - premijer za sva vremena Malo koji politi~ar se ovim poslom bavio u tako komplikovanim i sudbonosnim vremenima kao {to je to bio slu~aj sa Nikolom Pa{i}em. Do 1914. godine ve} je bio premijer Srbije u ~etiri navrata, promenio je 3 vladara i dve dinastije, pa nije ~udo {to je i Prvi svetski rat do~ekao spreman i svestan veli~ine trenutka. Iz tih vremena poti~e i ova anegdota…

Upravo je Nikola Pa{i} bio taj koji je, kao predsednik Vlade odneo odgovor Srbije na ultimatum koji je, nakon ubistva Franca Ferdinanda u Sarajevu, poslala Austrougarska. Odgovor je bio krajwe popustqiv – Srbija, tek iza{la iz Balkanskih ratova, `elela je da izbegne sukob, pa su prihva}eni svi zahtevi Austrougarske osim ta~ke 5. koja bi zna~ila dolazak austrougarskih istra`nih sudija i policajaca u Srbiju da vode istragu na wenoj teritoriji. Vlada kraqevine je

van, saslu{ao je Nikolu Pa{i}a i jednostavno konstatovao da je odgovor “nezadovoqavaju}i” i da su od tog trenutka svi odnosi Srbije i Austrougarske prekinuti. ^im je Pa{i} oti{ao, austrougarski predstavnik je seo u ko~ije, odvezao se ka pristani{tu i prebacio se u Zemun. Sa wim je krenulo celo austrougarsko poslanstvo.

Ipak, Nikola Pa{i} je tog dana imao jo{ jedan zadatak… Trebalo je izvestiti ~lanove srpske vlade o ishodu sastanka sa Austrougarskim poslanikom i i zvani~no im saop{titi ono {to su ve} i sami naslu}ivali – da je rat neizbe`an.

u~inila najve}e mogu}e ustupke, ali su svejedno u momentu kada su sastavili odgovor znali kakva }e reakcija Austrougarske biti. Pri~a ka`e da je Nikola Pa{i}, kada je krenuo da odnese odgovor, u znak `alosti, obukao crno odelo. Sastanak nije trajao ni deset minuta. Austrougarski poslanik Gizl ve} je bio spako-

NEZGODNO PITAWE I [AQIV ODGOVOR

Odmah po povratku Nikole Pa{i}a iz austrougarskog poslanstva odr`ana je hitna sednica na kojoj se raspravqalo o daqim koracima Srbije. Iako danas znamo da je predstoje}a Austrougarska

objava rata bila inicijalna kapsula koja je u sukob uvukla ve}i deo sveta, u ono vreme Srbija je zapravo, zvani~no bila usamqena. Naime, svi savezi koji su postojali ticali su se balkanskih ratova i nijedna strana zemqa zapravo nije bila u obavezi da Srbiji pritekne u pomo} u slu~aju izbijawa sukoba. Znali su to dobro i srpski onovremeni politi~ari, ali ih to nije spre~ilo da se nadaju. Neki su bili sigurni da }e “velika za{titnica Srbije” – Rusija, sigurno prisko~iti u pomo} maloj kraqevini, drugi su tvrdili da }e to u~initi Francuska, a bilo je i onih koji su nagiwali stavu da Srbiju Velika Britanija ne}e ostaviti samu.

Od Nikole Pa{i}a se zahtevalo da pru`i konkretan odgovor.

Kao i ve}ina, ni on nije znao {ta }e se dogoditi, i na sve na~ine je izbegavao da odgovori. Ipak, kada vi{e nije imao kuda, anegdota ka`e, iskoristio je svoje politi~ko iskustvo i izvukao “keca

iz rukava”. Na direktno pitawe ministra Vojislava Veqkovi} da li je Srbija sama u ovom ratu, Pa{i} je mirno odgovorio: “Nije sama!”. Na pitawe “A ko }e to biti sa nama u ratu?” duhovito je dogovorio: “Mi i Austrougarska!”.

NAJVE]I SUKOB U DOTADA[WOJ ISTORIJI

Ipak, vreme je pokazalo da je bojazan srpskih politi~ara u tom trenutku bila neopravdana… bar {to se saveznika ti~e. Austrougari su 28. jula 1914. godine objavila rat Srbiji i jo{ iste ve~eri bombardovala Beograd, a stvari su se nakon toga odvijale muwevitom brzinom – Rusija je 28. jula naredila mobilizaciju, a na ovo je reagovala Nema~ka koja je 1. avgusta objavila rat Rusiji. Dva dana kasnije, u rat je u{la i Francuska, a zatim i Britanija. Do kraja leta u ratu se na{lo preko dve tre}ine Evrope, a vi{e od 70 miliona qudi je bilo pod oru`jem.

26 ^etvrtak 23. novembar 2023.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Kako je predsednika Austrije ujeo pas predsednice Moldavije Tokom posete predsednika Austrije Aleksandra van der Belena Ki{iwevu, desio se incident – pas moldavske predsednice Maje Sandu ujeo je austrijskog lidera za ruku.

Incident su snimile video-kamere, a dogodio se kada su Sanduova i Van der Belen bili u dvori{tu predsedni~ke palate u glavnom gradu Moldavije. Maja Sandu je povela psa, koji je prisustvovao sastanku, na zajedni~ko fotografisawe sa Van der Belenom i predsednicom Slovenije Nata{om Pirc Musar, koja je tako|e bila u poseti Moldaviji. U jednom trenutku, Van der Belen je krenuo da pomazi psa koji se zove Kodrut, ali se `ivotiwa bacila na wega, i pas je predsednika Austrije ujeo za desnu ruku. Van der Belen je kasnije fotografisan, a na slikama se vidi da mu je ruka zavijena.

Maja Sandu se izvinila i ponudila obja{wewe rekav{i da je Kodrut bio pod stresom i da je na doga|aju „bilo prisutno mnogo qudi". Ona je ina~e ovog psa, biv{eg lutalicu, usvojila po~etkom 2023. godine nakon {to ga je udario automobil, kada je izgubio nogu.

Na dru{tvenim mre`ama je objavila fotografije kako planinari sa udomqenim psom, pretvaraju}i Kodruta u neku vrstu onlajn slavne `ivotiwe u Moldaviji.

Van der Belen i predsednica Musar bili su u Ki{iwevu da razgovaraju o kandidaturi Moldavije za pridru`ivawe EU. U junu je ta zemqa dobila status kandidata zajedno sa Ukrajinom.

Holan|ani prave pivo od ki{nice Evropa je pro{le godine imala sasvim dovoqno padavina.

Za grupu preduzetnika u Amsterdamu, ki{a je bila dar s neba, po{to su iskoristili vi{ak vode da bi napravili pivo. Ideja proizvodwe piva od ki{nice nekima je mo`da neprivla~na, a za druge je savr{eno ekolo{ko re{ewe. U nastojawu da iskoriste vi{ak letwih padavina, grupa amsterdamskih preduzetnika i mala lokalna pivara udru`ili su snage da bi prona{li odr`ivo re{ewe za taj problem. „Razmi{qao sam: meni je potrebna voda za pivo a imali smo problem obilnih padavina, pa za{to onda ne iskombinujemo te dve stvari”, rekao je preduzetnik Joris Hube, a wegov kolega Pavel fan Detekom dodao je: „Svu vodu koja je pala na krov, skupqali smo i prebacivali u veliki silos. Tamo imamo pumpu sa filterima koji izvla~i sve dodatne materije. Voda je kroz crevo ulazila u filter i iz wega izlazila pro~i{}ena.”

Sve zvu~i jednostavno: uhvatiti ki{nicu na krovu, propustiti je kroz filter i iskoristiti za pivo. Me|utim, ideja je izazvala skepsu kada se Hube obratio jednoj amsterdamskoj pivari. „Po~eli smo da razgovaramo o pravqewu piva od ki{nice i bio sam vrlo uzbu|en, ali ujedno i pomalo {okiran, jer nikad nisam ~uo za tako ne{to.

Me|utim, uskoro smo do{li do faze da smo `eleli da to uradimo jer je, koliko znam, to prvi put da se tako ne{to radi, i to je vrlo inovativan projekat”, ispri~ao je Tomas Hezink, vlasnik pivare. Prikupqeno je vi{e od 200 litara ki{nice kako bi se, na kraju, proizvelo 1.000 litara svetlog, gorkog piva. Prikupqawe ki{nice je bilo prvi izazov, a filtrirawe za pi}e drugi. „@eleli smo da budemo sigurni da je voda filtrirana i prokuvana tako da nema bakterija. Nismo `eleli da bakterije imamo u svom pivu, pa je to bio glavni korak, koji oduzima mnogo vremena jer filtrirawe nije uobi~ajeni korak pri proizvodwi piva”, dodao je Hezink.

Prva serija piva nazvana „Hemelswater”, u prevodu „nebeska voda” je skoro rasprodata, a sada kada je Hube ubedio jo{ jednu pivaru da po~ne da proizvodi pivo od ki{nice, ka`e da mu je misija da uveri jo{ kompanija da koriste vodu nastalu u obilnim padavinama.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Po~etak nedeqe }e za predstavnike ovog znaka biti veoma aktivan. Ovo }e biti povezano sa novim idejama na profesionalnom planu. Pored toga, ima}ete mogu}nost da pove}ate prihode i to }e vam obezbediti temeq za budu}e planove. Romanti~na sfera }e biti obe}avaju}e, ako uspete da zavr{ite stvari koje predugo traje. Krajem nedeqe }ete osetiti i fizi~ki i emocionalni umor.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vage su jedan od znakova koji }e se susresti sa situacijama iz pro{losti koje nisu zavr{ene do kraja. Javi}e vam se qudi sa kojima ste bili u sukobu. Od ~etvrtka }ete morati da ulo`ite napore i da otklonite posledice tu|ih gre{aka.

Na romanti~nom planu }e Vage koje su same imati priliku za nova poznanstva. Finansije i zdravqe }e biti stabilno.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Za Bikove }e ova nedeqa biti stabilna, ali u drugom delu sedmice nije preporu~qivo putovawe na velike udaqenosti i te{ka fizi~ka aktivnost. Oni koji imaju partnera }e u`ivati u pa`wi svojih partnera, a samci }e dobiti poziv za sastanak ili zapo~eti intrigantno dopisiviwe. Finansije }e biti stabilne, a zdravqe ne}e praviti probleme.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) [korpije }e biti dobro raspolo`ene i zbog toga }ete uspe{no zavr{iti stare probleme i zapo~eti nove projekte. Oni koji su spremni na rizik }e imati sre}e u svojim poduhvatima. Novembarske [korpije }e imati priliku da se oslobode zavisnosti, a oktobarske }e re{iti pitawa vezana za nasledstvo. Finansije }e se popraviti u drugoj polovini nedeqe zahvaquju}i napornom radu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Predstavnici ovog znaka }e do}i do inovativnih re{ewa za postoje}e probleme. Ovo }e se dogoditi i u wihovom li~nom `ivotu, ali i na profesionalnom planu. [to se ti~e finansija, mogu}e je pove}awe prihoda u skorije vreme. Na qubavnom planu je mogu}a qubomora, koju te{ko suzbijate. Krajem nedeqe }e se od vas o~ekivati da pomognete prijatequ.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strelci }e nakon 22. novembra do`iveti emocionalni uzlet jer tada Sunce prelazi u wihov znak. Pozitivna energija }e se poja~ati direktnim kretawem Jupitera. Kreativna inspiracija }e vam omogu}i da napravite ne{to neobi~no i originalno, {to vam mo`e doneti i finansijske koristi.

Na finansijskom i qubavnom planu }e sve ostati kao {to je bilo. Mogu}e su prehlade.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Na poslu }e se od vas o~ekivati pove}ana koncentracija. Mogu}i su sukobi sa odre|enim qudima. Ukoliko se bavite medicinom ili predajete, ima}ete priliku da se doka`ete. Qubav se ne}e na}i na listi prioriteta ove nedeqe jer }ete biti posve}eni karijeri gde su mogu}e ozbiqne promene. U drugoj polovini nedeqe, mogu}a je prehlada i povrede.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e biti zauzeti re{avawem problema na profesionalnom planu. Verovatno }e morati da provedu nekoliko dana na putovawima i slu`benom putu. Iako }e finansije biti stabilne, tro{kovi bi mogli porasti zbog neo~ekivanih problema porodice ili dece. Romanti~na sfera }e biti aktivna za one koji su zauzeti organizacijom svog li~nog `ivota. ^uvajte se povreda.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Za Lavove }e ovo biti veoma aktivna nedeqa, naro~ito za one koji su zaokupqeni radnim zadacima. Na romanti~nom planu }e biti mogu}e promene i za samce i za one u paru. Postoje {anse da }ete upoznati srodnu du{u, a mogu}a je i ponuda za brak. Porodi~ni Lavovi }e biti okru`eni bli`wima. Krajem nedeqe }ete osetiti umor i gubitak energije.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije }e po~etkom nedeqe iznenaditi voqeni i prijateqi. Oni }e uspe{no re{avati probleme na poslu, a do}i }e i do poboq{awa na finansijskom planu. Na qubavnom planu ne}e biti preteravno emotivnih pomerawa, ali prijatna poznanstva i prijatni zajedni~ki vikendi su sasvim mogu}i. Zdravqe }e biti dobro. Izbegavajte alkohol i pazite kako koristite lekove.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Dru{tveni `ivot vas zove, Device. Me|utim, ovo ne}e biti samo u`ivawe jer }ete dobiti i dodatna optere}ewa. Svi }e o~ekivati od vas da se bavite wihovim problemima, ali }e uzvratiti istom merom. Situacija sa finansijama }e se popraviti u drugom delu nedeqe. Mogu}e su ponude za posao u oblasti obrazovawa, medicine i usluga. Zdravqe }e biti stabilno.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Na Ribe }e uticati dve suprotstavqene energije – pozitivna predose}awa o budu}nosti i negativna percepcija sada{wosti. Dok }ete biti zatrpani poslom, ova negativna energija }e vas u~initi pasivno agresivnim zbog nezadovoqstva ispuwavawa emocija. Finansije }e biti veoma stabilne, a na romanti~nom planu su mogu}a nova poznanstva. Pijte ~ajeve.

Vijetnamka nikad ne izlazi iz mode Posle farmerki i pilotske ko`ne jakne, ne postoji boqe poznat mu{ki komad ode}e od vijetnamke. To je ona zelena jakna koju nosi Robert Deniro u filmu Taksista. Istu jaknu nosi i Silvster Stalone u prvom delu filma Rambo. Vijetnamku mo`emo da vidimo i u filmu Kosa, a od na{ih glumaca nosili su je Gidra Bojani}, Bata @ivojinovi}, Qubi{a Samarxi}...

Zvani~no ime je terenska jakna M-1965. Kra}e jakna M-65, sastavni je deo borbene uniforme ameri~ke vojske koja je no{ena do polovine osamdesetih godina. Prepoznatqiva je po dva velika xepa na grudima, metalnom rajsfe{lusu i kragni u koju mo`e da se smota kapuqa~a. Uz dowa dva xepa, jakna ima i postavu, koja je postala poseban komad ode}e koji je danas veoma popularan.

Nije poznatno kako se ime vijetnamka odoma}ilo u Jugoslaviji. Ta jakna nikada nije kori{tena u Vijetnamu jer je tamo bilo previ{e toplo za wu. U Jugoslaviju su jakne stizale iz Nema~ke gde su kupovane u prodavnicama u okolini ameri~kih vojnih baza ili iz Wujorka. Tada su JAT-ove posade jakne i Rej ban nao~are donosile sa dokova u luci. Originalna vijetnamka je veoma izdr`qiva.

Traje godinama. Jedino {to vremenom materijal bledi i gubi vodootpornost. Ali, to je o~ekivano.

Ameri~ka vojska je vremenom po~ela da {tedi na

materijalima pa je jakna u sastavu dobila i najlon a metalni rajsfe{lus je postao plasti~an.

Ameri~ka vojska vi{e ne koristi jaknu M-65.

Ipak proizvodwa je nastavqena {irom sveta. To vi{e nije onaj vojni kvalitet. Smaweni su xepovi i jakna je dobila vi{e civilni izgled. Originalna zelena boja imala je {ifru maslinasto-zelena 107. Ona vi{e ne postoji, boja je tamnija, takozvana NATO zelena. Prvobitni vojni promerci danas se na aukcijama prodaju za stotine dolara.

Jedna japanska firma pravi odli~ne replike koje ko{taju i do hiqadu dolara.

ZDRAVQE

^etvrtak 23. novembar 2023. 27

Nove preporuke za le~ewe krvnog pritiska Ni kap alkohola, jo{ mawi dnevni unos soli, izbegavawe aero-zaga|ewa i buke, jer su to i faktori rizika, „raport” o svim drugim lekovima koji se piju – deo su najnovijih vodi~a za le~ewe hipertenzije

godi{wih doba, sve vi{e toplih dana u jesen i zimu uti~e na velike oscilacije krvnog pritiska. Novina je i da su se na veliku scenu vratili lekovi iz grupe beta-blokatora, koji se mogu davati u kombinaciji s drugim lekovima ili u monoterapiji. Dr Vesna Stojanov je podsetila i da samo multidisciplinarni pristup re{ava problem hipertenzije.

Lekare koji le~e hipertenziju ubudu}e ne ~eka lak posao: pacijentima }e morati da objasne da treba jo{ mawe da sole hranu (umesto dosada{wih 2,3 miligrama soli, dnevni unos je svega dva mg) ili da vi{e koriste kalijumovu so, da ne smeju da piju ni kap alkohola, da zaga|ewe vazduha, kao i buka uti~u na skok wihovog krvnog pritiska. A, to je tek deo novih preporuka Evropskog udru`ewa za hipertenziju, koje je prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog, predstavila na nedavnom Nacionalnom simpozijumu s me|unarodnim u~e{}em, sedmoj po redu [koli hipertenzije.

Ima stvari koje gra|ani nisu prihvatili uprkos vi{egodi{wim obja{wewima, poukama i porukama o faktorima rizika. Nismo nau~ili da sprovodimo preventivne mere. Pacijent misli da je dovoqno da popije lek i da je time sebe za{titio, pa sada mo`e da jede {ta ho}e, da pije koliko `eli... Istina, delova}e lek, ali ako je pacijent i daqe gojazan, ako je fizi~ki neaktivan, jede preslanu hranu, pije mnogo alkohola – sve su to faktori rizika koji doprinose o{te}ewu endotela.

ZLATNI STANDARD

Po starom, istina, ostaje da se arterijskom hipertenzijom smatraju vrednosti krvnog pritiska od 140 sa 90 milimetara `ivinog stuba (mmHg) i sve vi{e od toga.

Ali, iako je dosta toga novog u postavqawu dijagnoze – od uzimawa podataka za istoriju bolesti do na~ina i broja merewa, kao najva`niju novinu profesorka Vesna Stojanov izdvojila je individualizaciju: svaki pacijent ima neke svoje osobenosti i prema tome mu se odre|uje terapija za regulisawe krvnog pritiska. Jer, nema leka koji }e delovati samo na dowi (dijastolni) ili samo na gorwi (sistolni) i sa

RECEPT

^ORBA SA TELETINOM I POVR]EM POTREBNO JE: n 500 g tele}eg mesa n 400 g zamrznutog povr}a za ~orbu n 2,5 dl pavlake za kuvawe n 1 ve}a glavica crnog luka n 4 ~ena belog luka n 1 ka{i~ica bosiqka n 1 puna ka{ika suvog biqnog za~ina n 1 dl uqa n 1 ka{ika bra{na, so

PRIPREMA: Iseckati (ne sitno) crni i beli luk, pa dodati bosiqak i prodinstanti na uqu. Zatim dodati meso (iseckano na kockice). Dinstati desetak minuta.

Dodati oko 3 l vode i kuvati 20-ak minuta. Sipati povr}e i kuvati 10ak minuta. Izru~iti pavlaku za kuvawe i kuvati jo{ 10-ak minuta.

Posoliti po `eqi, zapr`iti sa jednom ka{ikom bra{na i ostaviti da vri jo{ 10 minuta.

TABLETE NISU SVEMOGU]E

svakom dozom terapije koju odrede, lekari moraju da budu oprezni.

– Nove preporuke su izdvojile jo{ jednu kategoriju: izolovanu dijastolnu hipertenziju, gde su vrednosti doweg pritiska vi{e od 90, a sistolnog su dobre. Merewe krvnog pritiska u ambulanti daqe ostaje zlatni standard za postavqawe dijagnoze arterijske hipertenzije, ali i tu ima novina. Ona je podsetila i da bi postavili dijagnozu arterijske hipertenzije bitno je da lekar pacijentu izmeri pritisak na 15 dana, dakle dva puta mese~no, osim ako pacijent ima pritisak ve}i od 180 sa 110 mmHg ili kada ve} ima o{te}ewe nekog organa. Kada lekar uzima podatke za anamnezu, mora pacijenta obavezno da pita da li ima stres na poslu i u ku}nim uslovima. Kardiolozi }e ubudu}e pitati svoje pacijente i da li su imali karci-

nom, koju su terapiju dobili. I pitawe da li osoba uzima kortikosteroide, oralne kontraceptive, lekove za bolove ili za le~ewe neke psihijatrijske bolesti je neizostavno, jer, kako je objasnila, postoji i hipertenzija koja je izazvana lekovima. odnose se i na korekciju `ivotnih navika. Brze dijete su veliki faktor rizika za o{te}ewe endotela i nastanak hipertenzije. Tako|e, ne preporu~uje se ni kap alkohola. Alkoholna pi}a nemaju nikakav preventivni efekat na sni`avawe krvnog pritiska – rekla je doktorka.

SAMO KARDIOLOG NIJE DOVOQAN

Prvi put u preporukama va`no mesto dobili su buka i aero-zaga|ewe koji su izdvojeni kao faktori za hipertenziju, a doktorka je podsetila da sve ve}i uticaj imaju i temperaturne razlike: gubitak

MEREWE NA OBE RUKE

Pritisak se meri na obe ruke i ukoliko su izmerene vrednosti razlikuju u vrednosti od 15 do 20 mmHg, onda to ukazuje da je kod te osobe do{lo do razvoja ateroskleroze. Pored ambulantnog, preporu~uje se i ku}no merewe i naravno ambulatorni monitoring (no{ewe holter-aparata za krvni pritisak). Redovno merewe kod odraslih qudi preporu~uje se nakon 40. godine, ali i ranije ukoliko osoba ima neki veliki rizik ili slu~ajeve obolelih od hipertenzije i bolesti srca u porodici. Pacijenti koji su u visokom riziku moraju na kontrolu jednom godi{we.

Usamqenost je opasnija po zdravqe od gojaznosti, pu{ewa i nekretawa, upozorava SZO Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamqenost hitnom globalnom zdravstvenom pretwom, koju ameri~ki sekretar za zdravstvo upore|uje sa {tetnim uticajem pu{ewa 15 cigareta dnevno.

Bilo ko, bilo gde, mo`e biti usamqen ili dru{tveno izolovan. U svim uzrastima i regionima, usamqenost i izolovanost iz zajednice imaju ozbiqan uticaj na na{e fizi~ko i mentalno zdravqe, kao i na dobrobit na{e zajednice i dru{tva, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.

Vivek Murti, koji je pisao i op{irno govorio o rizicima dru{tvene izolacije naglasio je da je usamqenost „potcewena" pretwa zdravqu koja je sada postala {iroko rasprostrawena. „Predugo je usamqenost bila skrivena, nevidqiva i potcewena, a uzrokovala je mentalne i fizi~ke bolesti“, naglasio je Murti.

„Sada imamo priliku da to promenimo." Pandemija kovida 19 koja je dramati~no uticala na ekonomsku i dru{tvenu aktivnost, uticala je i na pove}awe usamqenosti, ali istovremeno je skrenula pa`wu na va`nost ovog pitawa. ^esto se navodi da su samo strariji qudi usamqeni, ali istra`ivawe sprovedeno u 142 zemqe objavqeno pro{log meseca pokazalo je da se skoro jedna od ~etiri odrasle osobe ose}a veoma ili prili~no usamqeno. Deca tako|e nisu imuna. Neka istra`ivawa su otkrila da se vi{e od polovine dece i adolescenata bar neko vreme ose}alo usamqeno. Kod starijih odraslih osoba, usamqenost je povezana sa 50 odsto pove}anim rizikom od razvoja demencije i 30 odsto pove}anim rizikom od kardiovaskularnih bolesti ili mo`danog udara. Ali usamqenost tako|e uni{tava `ivote mladih qudi. Izme|u pet i 15 odsto adolescenata je

usamqeno. Istra`ivawa pokazuju da je ve}a verovatno}a da }e usamqeni adolescenti napustiti studije. Usamqenost uti~e i na ekonomski polo`aj jer ose}aj iskqu~enosti i odba~enosti na poslu dovodi do slabijeg u~inka.

LE^EWE BIQEM

Kesten i zdravstvene koristi od ovog ukusnog ploda Kesten je jedinstveni ora{asti plod koji ima bodqikavu opnu i tamnosme|u qusku, a oba dela treba ukloniti pre jela. Obi~no se jede pe~en, mleven kao bra{no ili se plod mo`e me{ati sa drugom hranom.

Kesten ima mno{tvo zdravstvenih prednosti: UBLA@AVA PROBLEME SA VAREWEM Dijetalna vlakna podsti~u rast zdravih bakterija u crevima i stimuli{u talasasto kretawe u crevima, poma`u}i telu pri pra`wewu creva i spre~avaju}i upalu i nelagodnost.

JA^A IMUNI SISTEM Visok sadr`aj vitamina C u kestenu ja~a imuni sistem tako {to: Pove}ava proizvodwu belih krvnih zrnaca. Prepoznaje i neutrali{e slobodne radikale u telu pre nego {to izazovu oksidativni stres u zdravim }elijama.

Osim vitamina C, kesten tako|e ima antioksidante i druge minerale u tragovima, poput bakra, koji su tako|e odli~ni za zdravqe imunolo{kog sistema.

SPRE^AVA BOLESTI SRCA Kesten je bogat dobrih masti, koje poma`u da se: Uravnote`i holesterol, smawi upala,

smawi rizik od ateroskleroze, spre~i stvarawe krvnih ugru{aka, a sve ove zdravstvene prednosti mogu da nam pomognu da se za{titimo od sr~anog udara, mo`danog udara i drugih sr~anih bolesti.

KONTROLI[E NIVO [E]ERA U KRVI Kesten ima nizak glikemijski indeks i bogat je vlaknima, {to ga ~ini idealnom opcijom za nekontrolisane nivoe {e}era u krvi.

Ishrana bogata vlaknima poma`e nam da izbegnemo iznenadne skokove {e}era u krvi osiguravaju}i da telo polako apsorbuje skrob. Ovo je posebno korisno za osobe sa dijabetesom.

28 ^etvrtak 23. novembar 2023.

ENIGMATIKA

SRPSKA MERA^ EL. GLUMICA OTPORA, SIMBOL NA SLICI OMOMETAR TELURA

NAJVA@NIJI DEO HRAMA

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA STVARNOST

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

POGONSKA MA[INA

POLUPARAZITSKE BIQKE SIMBOL TANTALA JAGODI^ASTO VO]E

INICIJALI GLUMCA MARKOVI]A IME PEVA^A MONTENA

SEOSKA PODRU^JA OZNAKA ZA TONU DUG KRIVI NO@

POJAVA NA VODI, TALAS

HELENSKI SUPROTNI GR^KO GOVORNIK TVR\AVA VEZNIK OSTRVO IZ ATINE (ITAL.)

MELODIJE, NAPEVI

VRLO JAK, SNA@AN PRODAVAC PARFEMA

IME GLUMICE MIMIJE POLUDRAGI KAMEN ODAGNATI, NAJURITI

14. I 7.

SLOVO AZBUKE HVALOSPEV, PANEGIRIK (LAT.)

OREGON (SKR.) PROIZVODWA UQA DUHOVI TIPOLOGIJA

STRUJAWE VAZDUHA

OZNAKA ZA GRAM @ETELAC

BROJ U RAZLOMKU, IMENILAC

@ENE KOJE IZRA\UJU ^ARAPE ^ASOVI

DR@A^ ZA KOSU STRANICA LANAC BENZINSKIH PUMPI

VRSTA LOVA^KIH PASA PTI^ARA

USPRAVNO: 1. Vrsta sportistkiwe, 2. Atletska takmi~ewa u pet disciplina - ^a|ave kolibe, potleu{ice, uxerice, 3. Gle, vidi - Pustiwak, isposnik - Poklon, 4. Torbe, zembiqi - Premazati namazati, 5. Veznik Uranov satelit - Oblik tla (geogr.), 6. Staroslovensko slovo - Stupawe unutra - Jezero u Irskoj, 7. Inicijali pisca Pu{kina - Ime glumice Dragi~evi} - Skupoceni dragi kamen, ahat, 8. Muzi~ar Nikola Kosti} - Glavni grad Albanije - Prvi vokal, 9. Stare{ine manastira - Mesto kod Zrewanina, 10. Re~ni pravac - Suva tropska oblast - Spilbergov filmski vanzemaqac, 11. Poznavalac vina - Nabacivawe, 12. Strahovlada - Skandal.

SIDRO, ANKER INIC. GLUMCA[ERBEXIJE

FRANC. DRAMATI^AR, BUR@OA VOZILO NA [INAMA OZNAKA ZA POLUPRE^NIK

RIBA PUNA IKRE

REKA U ENGLESKOJ

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MOTOR, IMELE, RM, TA, KEMAL, ATARI, VAL, T, ARIJE, S, NATICATI, IVET, SILAN, QE, AMETIST, ELOGIJA, OR, VETAR, DUSI, IMENITEQ, G, ]UR, SILA@A, ^ARAPARE, SETERI, STR, ANIN, KOTVA, TI, TRAMVAJ, IKRA[, VORF

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SPECIJALITET, TETE, EPIGONI, OTOKAR, MUKOR, NO, ERITEM, LA, OBERI, ANASON, TORIJUM, NAGI, EJE, ELATIV, J, N, MOLARI, ANA, I^IM, ZARANA, SATARA, ARABA, E\, ZEKANA, AF, RADAQ, KADICE, KRATERI, ATAR, AERIFIKACIJA

Sr Gl pski as

VODORAVNO: 1. Posebno spremqeno jelo, 2. Tetke - Sledbenici u umetnosti, 3. ^e{ki pisac Brezina - Gqivice, bu|, plesan, 4. Simbol nobelijuma - Crvenilo ko`e - Nota solmizacije, 5. Natkonobari (nem.) - Za~inska i lekovita biqka, komora~, 6. Radioaktivni hemijski element - Neodeveni, 7. No}ne ptice, sove - Apsolutni superlativ - Oznaka za jug, 8. Simbol azota - Zubi kutwaci - Ime glumice Sofrenovi}, 9. Bilo ~im - Rano izjutra, 10. Mesarska sekira - Isto~wa~ka dvokolica, 11. Susedna slova - Zekasta koza - Inicijali pisca Fransoa, 12. Mesto kod Malog Zvornika - Male kade, 13. Vulkanska grotla - Seosko podru~je, 14. Prelaz te~nosti u gasovito stawe.

STO^NA HRANA IZ SILOSA PRIHOD OD IMOVINE

UZVIK ZA VABQEWE ]URAKA

LI^NA ZAMENICA

SPLETKA

NAVLA^ITI, NAMICATI VELIKOMU^ENIK

SIMBOL SUMPORA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

2

5

1 8

SUDOKU 2

4 4

7 6

4 7

1 2

7

2

5

6 3

1 4

1 4

1

4

2 8

9

2 8

9 3

5 2

6 3

8

7

3 7

4

7 2

9 3

1

7

4 9

6 8

5

9

4

2

5

6

3

RE[EWE SUDOKU 2: 438 957 216 - 197 632 845 - 256 184 937 - 869 471 352 - 341 526 798 725 398 164 - 612 843 579 583 769 421 - 974 215 683 RE[EWE SUDOKU 1: 253 176 849 - 691 854 732 - 478 239 651 - 865 917 324 - 147 523 968 329 468 517 - 982 645 173 534 781 296 - 716 392 485

SVET POZNATIH

[akira postigla dogovor sa poreskim vlastima da izbegne su|ewe za poresku prevaru od 15 miliona dolara Kolumbijska peva~ica [akira pojavila se u sudu u Barseloni i postigla nagodbu sa tu`ila{tvom kako bi izbegla su|ewe zbog optu`bi da u [paniji nije platila 14,5 miliona evra poreza na dohodak u periodu izme|u 2012. i 2014. godine.

U okviru dogovora kojim je okon~ano su|ewe, tu`ila{tvo je peva~ici kaznu zatvora preina~ilo u nov~anu kaznu, rekao je sudija na prvom zakazanom ro~i{tu. [akira je priznala optu`be i plati}e kaznu od 7,3 miliona evra, {to je vi{e od 50 odsto od duga koji je imala.

Tako|e, plati}e i 438.000 evra kazne kako bi izbegla zatvorsku kaznu.

Kolumbijska megazvezda protiv koje {panske vlasti ve} godinama vode istraga o utaji poreza, obe}ala je da }e se boriti protiv, kako je rekla, la`nih optu`bi. [akira tvrdi de je izmirila obaveze pre nego {to je poreska uprava podnela tu`bu protiv we i insistira da nije `ivela u [paniji tokom navedenog perioda jer zbog prirode svoga posla vodi „nomadski `ivot“. Odbila je ponudu tu`ila{tva za nagodbu da zatvori slu~aj i obe}ala da }e svedo~iti na prvom od 12 ro~i{ta zakazanih do 14. decembra.

Tu`ila{tvo je tra`ilo kaznu do osam godina zatvora i vra}awe poreza za koje ka`e da peva~ica duguje. [akira (46) je 11 godina `ivela sa biv{om fudbalskom zvezdom Barselone i [panije, @erarom Pikeom, sa kojim ima dvoje dece. Peva~ica, ~ije je puno ime [akira Izabel Mebarak Ripol, preselila se u Majami nakon wihovog rastanka.

Sudija Hose Manuel del Amo San~ez, koji je vodio i druge slu~ajeve protiv slavnih li~nosti, predsedava ve}em od troje sudija koji je trebalo da saslu{aju vi{e od sto svedoka. [panske vlasti gonile su brojne poznate li~nosti zbog utaje poreza, ukqu~uju}i fudbalere kao {to su Portugalac Kristijano Ronaldo, Argentinac Lionel Mesi i brazilsko-{panski igra~ Dijego Kosta. Sva potra`ivawa su izmirena i optu`eni su platili velike kazne.

Jakna Majkla Xeksona prodata za 250.000 funti Ko`na jakna, koju je nosio ameri~ki peva~ Majkl Xekson osamdesetih godina pro{log veka, prodata je za 250.000 funti na nedavno odr`anoj aukciji u Londonu.

Organizator je pre aukcijske prodaje procenio vrednost jakne izme|u 200.000 i 400.000 funti, a kupio ju je anonimni kolekcionar posle kratkog nadmetawa.

Xekson je crnobelu ko`nu jaknu nosio 1984. godine, u prvoj u nizu reklama koje je snimio za kompaniju osve`avaju}ih napitaka. Snimawe ove reklame ostalo je upam}eno po tome {to je tokom we do{lo do kratkog po`ara u kojem se zapalila Xeksonova kosa. Tom prilikom peva~ je zadobio ozbiqne opekotine. Pomenuta jakna bila je na aukcijskoj prodaji krajem pro{le sedmice me|u vi{e od 200 odevnih komada koji su pripadali ~uvenim li~nostima.

^etvrtak 23. novembar 2023. 29

Породица Ђоковић ужива уз песме Ане Бекуте povode, a jedna peva~ica koju vrlo rado slu{aju i privatno jeste Dijanina prijateqica. U pitawu je Ana Bekuta, koju smo videli na snimcima s dru{tvenih mre`a kako uveseqava pesmama na slavi \okovi}a. Dijana i Sr|an je rado slu{aju u`ivo, pa su jednu Novu godinu proslavili uz Anine pesme.

Majka najboqeg tenisera bila je i jedna od gostiju na proslavi Aninog 60. ro|endana u septembru 2019. godine. Me|u zvanicama su tada bile i wene kolege, Sne`ana \uri{i}, Viki Miqkovi}, Sa{a Popovi} i Suzana Jovanovi}, Milica Pavlovi}, Aco Pejovi}...

Osim toga, Ana Bekuta je i Dijanina bliska prijateqica, a wih dve bile su velika podr{ka jedna drugoj tokom te{kih trenutaka.

Dijana \okovi} postala je dobro poznato ime na javnoj sceni. Majka trojice sinova, Novaka, Marka i \or|a, uz najstarijeg, najboqeg tenisera sveta, postala je neko za koga ste sigurno ~uli. Ipak, ona se trudi da uspe{no o~uva svoju privatnost i ne ogla{ava se ~esto za medije. Svakako, sa suprugom Sr|anom i ostatkom porodice uvek je tu da bodri Novaka u wegovim novim uspesima i neretko ga prati iz lo`e na wegovim va`nim me~evima, a zajedno proslavqaju sve pobede.

Porodica \okovi} va`i za qude koji obo`avaju da se vesele, a wihove proslave su obi~no medijski ispra}ene. \okovi}i uz pesmu obele`avaju sve va`ne

SERGEJ ]ETKOVI] ISKRENO O ]ERKICAMA I TRENUTKU KADA IM JE REKAO DA SU USVOJENE

"Ja sam vas rodio iz srca" Pop peva~ Sergej ]etkovi} ve} 23 godine u`iva u skladnom braku sa suprugom. Oni su jedan od najskladnijih parova na doma}oj sceni, a nakon 11 godina braka su odlu~ili da pro{ire porodicu. Devoj~icu Lolu su usvojili 2010. godine, a dve godine kasnije i Milu.

Sergej je jednom prilikom govorio o svojoj porodici i kako je devoj~icama rekao da su usvojene. „Ima toliko slu~ajeva, gde qudi kriju od svoje dece do punoletstva da su usvojena i onda ono u 17. godini, koje je ve} odrastao i formiran ~ovek, do`ivi razo~arewe. Sru{i{ mu ~itav svet saznawem da mu oni nisu pravi roditeqi. Strah uvek postoji, mi smo se samo prepustili tome. Qudi, ukoliko `elite da budete roditeqi, nemojte da birate sredstva. Usvojite decu, u~inite sebe i tu decu sre}nim.

Bez ikakve premisli o tome, to je dobro delo. Uvek mojoj deci ponavqam, ja sam vas rodio iz srca“, ispri~ao je Sergej.

Sergej ]etkovi} sa suprugom - Ja sam im to obja{wavao kroz pri~e, kako postoji jedna {kola za decu gde ona `ive i da smo mi ~uli da nas ona ~eka, a da nam je ona odgovorila kada nas je videla na vratima: "{to sam vas ~ekala ovoliko". Mora{ da na|e{ na~ina, gde }e{ najslikovitije i

najbla`e preneti da to ne bude traumati~no, jer qudi uglavnom od toga prave da je to ne{to bauk. To nema potrebe. Mili smo ispri~ali da smo do{li Lola, mama i ja, da smo je tra`ili, a da je ona digla ruku i rekla "Evo me" – ispri~ao je peva~.

Bri`it Makron: ^ekala sam deset godina da deca odrastu kako bih se udala za Emanuela U nedavnom intervjuu za „Pari ma~“, Bri`it Makron je priznala da je bila jako potresena kada je petnaestogodi{wi Emanuel preba~en u drugu {kolu.

Otkrila je i da je deset godina ~ekala iz straha da bi `ivoti weno troje dece bili uni{teni da je ozvani~ila svoju vezu sa tinejxerom wihovih godina.

Francuski predsednik je imao 15 godina kada se zaqubio u svoju udatu nastavnicu drame Bri`it Ozijer, koja je tada imala 40 godina, u katoli~koj {koli Providans u Amjenu po~etkom devedesetih. Wena }erka Lorons bila je drugarica budu}eg francuskog predsednika. Kada je wihova romansa izazvala skandal u provincijskom gradu na

severu Francuske, Makronovi roditeqi, oboje lekari, prebacili su ga u {kolu u Parizu.

„Glava mi je bila u potpunom neredu“, rekla je gospo|a Makron, koja sada ima 70 godina, za Pari ma~ (Paris Match) u retkom intervjuu o svom `ivotu prve dame Francuske od 2017. „Smatrala sam da }e ga ta veza obogaqiti. Emanuel je morao da ode u Pariz. Ube|ivala sam sebe da }e se sigurno zaqubiti u nekoga svojih godina. Ali to se nije dogodilo.” Gospo|a Makron je prestala da predaje dramu u razredu u kome je upoznala svog budu}eg mu`a, ali je nastavila da predaje francuski i latinski jezik. „Jedina prepreka su bila moja deca“, dodala je. „^ekala sam da im ne bih uni{tila `ivote. To je trajalo deset godina, kako bi stali na svoje noge. Mo`ete samo da zami-

slite {ta su sve morali da slu{aju. Ali nisam htela da propustim svoj `ivot.“ „Nisam znala ni kako bi moji roditeqi, koji su bili uzor vernosti i dobrog obrazovawa, reagovali na na{ brak.“ Majka gospo|e Makron, Simon Trowu, umrla je 1996.

Otac @an, uspe{an proizvo|a~ ~okolade, umro je dve godine ranije. Razvela se od svog otu|enog supruga Andre-Luja Ozijera, bankara, 2006. i udala za Emanuela Makrona godinu dana kasnije, u vreme kada je bio mladi dr`avni slu`benik. Wen sin sada ima 48 godina – tri godine vi{e od wenog drugog mu`a, a }erke imaju 46 i 39 godina.

Gospodin Ozijer je umro 2019. godine, a da nikada nije dao intervju.

30 ^etvrtak 23. novembar 2023.

SPORT

EKIPNO PRVENSTVO EVROPE U [AHU (BUDVA, 11–21. NOVEMBAR)

Srbija {ampion Starog kontinenta u Prvu evropsku zlatnu medaqu u istoriji osvojili Aleksandar Pretke, Aleksej Sarana, Aleksandar In|i}, Robert Marku{ Velimir Ivi} u [ahistkiwe Srbije i osmim mestom nadma{ile o~ekivawa

Reprezentacija Srbije je evropski {ampion u {ahu! Taj sportski podvig za divqewe se te{ko mo`e opisati re~ima, ali mo`e surovim brojkama. U celokupnoj istoriji srpskog i jugoslovenskog {aha osvojena je samo jedna ekipna zlatna medaqa na najve}im takmi~ewima, ona sa Olimpijade u Dubrovniku, 1950.

Posledwe odli~je {ahista na evropskim prvenstvima bilo je srebro 1989, a {ahistkiwa – srebro, 1999.

Gotovo ~etvrt veka nismo bili blizu odli~ja, a u velike uspehe smo ubrajali ulazak me|u najboqih deset u Evropi, kao pre dve godine. Mnogo puta smo bivali u vrhu do pred kraj, a onda posrtali kada su favoriti davali gas.

U Budvi se desilo ~udo, da sa tek desete startne pozicije po rejtingu Srbija pretekne sve favorite, upravo pobedama u fini{u. Ovog puta je na{ tim lomio rivale u maniru velikih {ampiona, najpre za deobu 1-3. mesta posle sedmog kola, zatim 1-2. mesta i na kraju opet tako, ali sa minimalnom dodatnom predno{}u u odnosu na Nema~ku, jedini tim od kojeg smo izgubili.

Rasplet je bio sladak, kao \okovi}ev revan{ Sineru u Torinu.

Sve to ~ini ovaj trijumf vrednijim, dok u anale srpskog i evropskog {aha ulaze novi {ampioni: Aleksandar Pretke, Aleksej Sarana, Aleksandar In|i}, Robert Marku{ i Velimir Ivi}, sa selektorom Miodragom Perunovi}em i trenerom Milo{em Perunovi}em, a uz svakodenvnu podr{ku predsednika [SS Dragana Lazi}a.

Mesijevi dresovi sa Mundijala spremni da sru{e rekord Komplet od {est dresova, koje je Lionel Mesi nosio na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. godine, proceweni su na deset miliona dolara i na}i }e se na aukciji u decembru, saop{tila je aukcijska kompanija Sotbi Komplet dresova bi}e izlo`en u sedi{tu Sotbija u Wujorku, a na internet aukciji }e biti od 30. novembra do 14. decembra.

Na aukciji }e se na}i dresovi koje je kapiten Argentine nosio na utakmicama protiv Saudijske Arabije, Meksika, Australije, Holandije, Hrvatske i u finalu protiv Francuske.

Argentina je osvojila titulu

svetskog {ampiona, po{to je u finalu, posle boqeg izvo|ewa penala, pobedila Francusku.

Mesi je progla{en za najboqeg igra~a na Mundijala, a u Kataru je postigao sedam golova.

U saop{tewu Sotbija se navodi da bi ova aukcija, ako se procena od deset miliona dolara ostvari, mogla da sru{i rekord za najskupqi sportski predmet ikada prodat.

Rekord dr`i dres ko{arka{ke legende Majkla Xordana iz finala NBA lige 1998. godine, koji je pro{le godine prodat za 10,1 milion dolara.

"Deo prihoda od prodaje bi} e doniran projektu UNICAS, inicijativi bolnice u Barseloni specijalizovane za retke de~je bolesti uz podr{ku Fondacije Leo Mesi", dodaje se u saop{tewu Sotbija.

Maks Ferstapen pobednik Velike nagrade Las Vegasa LAS VEGAS – Voza~ Red Bula Maks Ferstapen pobedio je na Velikoj nagradi Las Vegasa, pretposledwoj trci ovogodi{weg {ampionata Formule 1.

Holan|anin je na ulicama Las Vegasa stigao do 18. pobede ove sezone, ~ime je dodatno popravio sopstveni rekord, a ujedno je timu doneo 20. trijumf u 2023. godini, {to je novi rekord u sezoni za jednu ekipu.

Ferstapen je u „gradu kocke” ostvario 53. tri-

jumf u karijeri, ~ime se izjedna~io sa Sebastijanom Fetelom i sad vi{e imaju samo Mihael [umaher – 91 i rekorder Luis Hamilton – 103.

Ferstapenu je u Las Vegasu najbli`i bio [arl Lekler u Ferariju, po{to je pretekao drugog voza~a Red Bula Serhija Peresa u samom fini{u trke.

Ovogodi{wi {ampionat Formule 1 zavr{ava se narednog vikenda trkom za Veliku nagradu Abu Dabija.

Krajinovi}: ''Sa \okovi}em imamo velike {anse da osvojimo Dejvis kup'' Reprezentativac Srbije, Filip Krajinovi}, izjavio je u ukqu~ewu u Jutarwi program RTS pred duel sa Velikom Britanijom u ~etvrtfinalu F8 Dejvis kupa da reprezentacija treba da iskoristi to {to je Novak \okovi} u timu i da ima velike {anse da osvoji titulu koju je osvojila 2010. godine.

\okovi} se prikqu~io reprezentativcima Srbije u Malagi Najboqi teniser sveta Novak \okovi} doputovao je iz Torina odmah u Malagu i prikqu~io se reprezentativcima Srbije na Zavr{nom turniru Dejvis kupa.

Teniski savez Srbije je danas objavio na dru{tvenim mre`ama da je \okovi} doputovao u Malagu, prenosi Tawug.

Srbija }e u ~etvrtak od 16 ~asova po evropskom vremenu u ~etvrtfinalu Zavr{nog turnira Dejvis kupa igrati protiv Velike Britanije.

- Atmosfera u ekipi je super, svi smo spremni. Imali smo nekoliko treninga u Beogradu, ovde smo do{li u nedequ, a danas }e nam se prikqu~iti i Novak. Kompletni smo, svi su zdravi, jako motivisani, i veruju da mo`emo da osvojimo Dejvis kup - rekao je Krajinovi}.

Ekipi se posle osvajawa Zavr{nog turnira u Torinu u Malagi prikqu~io i Novak \okovi} ~iji se trening o~ekuje ve} danas.

- Gledali smo finale, pratili sve rezultate, mislimo da je o~ekivano osvojio. Radujem se wegovom dolasku, drago mi je {to je igrao jako dobro i {to ovde dolazi kao osvaja~ Mastersa. Danas }e mu biti prvi trening ovde, a u ~etvrtak o~ekujemo i me~ - istakao je teniser Srbije.

Krajinovi} smatra da je Britanija uprkos izostanku Marija i Evansa te`ak protivnik.

- Podr{ka nam je va`na, sigurno }e biti na{ih navija~a ovde i o~ekujemo da budu uz nas. Nemaju Marija i Evansa, ali sa druge strane imaju Norija i Drejpera koji su levoruki i jako dobri teniseri.

Moramo da se fokusiramo i da budemo skoncentrisani na singl, jer su u dublu jako dobri - dodao je Krajinovi}.

Isti~e da je do{ao u Malagu kao podr{ka i sparing partner.

- Ima sli~nosti kao i 2010. godine, zato sam i ja ovde do{ao iako nisam igrao {est meseci, ali }u biti podr{ka i sparing partner.

Tu je i Janko Tipsarevi}, tako da je cela ekipa iz 2010. okupqena. Treba iskoristiti to {to je Novak ovde, Kecmanovi}, Lajovi} i \ere tako|e igraju jako dobro, {anse su nam velike - zakqu~io je Krajinovi}.

Novi poraz Partizana u ABA ligi Ko{arka{i Partizana pora`eni su od Cedevita Olimpije 95:91 u me~u osmog kola ABA lige. Crno-beli upisali i tre}i poraz u regionalnom takmi~ewu, Aleksa Avramovi} najverovatnije polomio nos.

Tre}a neizvesna zavr{nica u regionalnom takmi~ewu u kom Partizan bele`i poraz. Posle neslavnog rezultata protiv Mege, pa u prethodnom me~u sa Igokeom, tim @eqka Obradovi}a opet se nije sna{ao u dramati~noj zavr{nici susreta u regionalnom takmi~ewu.

Na sve to je i Aleksa Avramovi} do`iveo povredu nosa, po{to je dobio udarac laktom od Jake Klobu~ara u prvom poluvremenu.

Vaqa ista~i i da za Partizan nije bilo Kevina Pantera i Uro{a Trifunovi}a, a Tristan Vuk~evi} i Bal{a Koprivica nisu ulazili u igru.

Presudili su zonska odbrana Cedevite Olimpije i vrhunski {ut za tri poena u napadu - 11/23.

SPORT

^etvrtak 23. novembar 2023. 31

Srbija na Evropskom prvenstvu Stojkovi}: Plasmanom na EURO vra}am dug naciji za Katar

Fudbaleri Srbije su na novootvorenom stadionu Dubo~ica u Leskovcu izborili istorijski plasman na Evropsko prvenstvo, prvi posle 24 godine igraju}i nere{eno sa Bugarskom 2:2. Dugo i predugo su Orlovi ~ekali na ovakvu priliku, a sada je kona~no do{lo vreme za slavqe.

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} izjavio je u Leskovcu da je plasmanom na Evropsko prvenstvo u Nema~koj vratio dug naciji za rezultat na pro{logodi{wem Svetskom prvenstvu u Kataru.

Timu selektora Dragana Stojkovi}a Piksija bio je dovoqan i bod da se plasira na Evropsko prvenstvo. Procene su bile da smo favoriti u ovom duelu ali kao {to je poznato to u fudbalu ni{ta ne zna~i. Bugarska je dobrom igrom namu~ila na{e reprezentativce koji su ipak smogli snage da izbore istorijski plasman na Evropsko prvenstvo u Nema~koj.

"Orlovi" dominirali u prvih 45 minuta, a onda u nastavku do{li u situaciju da "vade kestewe iz vatre". Dragan Stojkovi} Piksi vodi Srbiju na Evro, prvi put od 2000. godine.

Ekipa selektora Piksija jo{ jednom je pokazala previ{e nesigurnosti i to protiv rivala koji je mnogo slabiji, individualno i timski.

Opet je Srbija pokazala dva lica u jednoj utakmici - u prvom poluvremenu je dominirala, u drugom primila dva neobja{wiva pogotka i na kraju se vadila protiv skromne bugarske ekipe.

Prvih 45 minuta protkli su u naletima srpskog tima ka golu Bugarske, a jedini gol u tom periodu vi|en je u 17. minutu, kada je Veqkovi} ispratio akciju i posle pre~ke Gudeqa ubacio loptu u mre`u Naumova.

Upravo je golman bugarskog tima u prvom delu bio najzaslu`niji {to "orlovi" na poluvreme nisu ozi{li sa ve-

Ma|arska je u Budimpe{ti pobedila Crnu Goru 3:1. Srbija je takmi~ewe u Grupi G zavr{ila na drugom mestu sa 14 bodova, dok je Ma|arska prva sa 18. „^estitam svima Evropsko prvenstvo. Jeste da ste morali da ~ekate 24 godine, ali vredelo je. Vlahovi} se nije ni rodio, ili je bio beba kad smo posledwi put igrali... Veliki uspeh i dan za srpski fudbal. Ostvarili smo plan. Ovi igra~i su heroji, zlatna generacija koja je ispisala istoriju. Prvi put kao samostalna dr`ava idemo na EURO. Velika satisfakcija, radost. Verovali smo do kraja da mo`emo da uspemo. Zavijori}e se na{a trobojka u Nema~koj”, rekao je Stojkovi} na konferenciji za medije u Leskovcu. „Rekao sam da utakmica ne}e biti laka. Morate malo da drhtite, ne mo`e bez tenzije. Svesni smo bili {ta imamo. Onda su se desile dve gre{ke. Pokazali smo pravi mentalitet, nismo se predali, to je odlika velikih ekipa. Nisam znao rezultat iz Budimpe{te. Momci zaslu`uju sve ~estite. Ovi momci su imali ozbiqan {ok posle [kota, pa su se podigli, oti{li na Mundijal, u A diviziju Lige nacija i sada na EURO. Naciji vra}am dug za Katar. Ovo EP je moj dug za ono od pro{le godine”, dodao je Stojkovi}.

Vlahovi}: Neka ovi uspesi postanu na{a navika Srbija je ulaskom Du{ana Vlahovi}a, mada je Stojkovi} mogao da ga uvede u igru mnogo ranije, dobila na prodornosti u napadu. Napada~ Juventusa je u posledwih pola ~asa igre bio najve}a opasnost pred golom Bugara a posle istorijskog uspeha Vlahovi} je bio odu{evqen.

- Kada su na{i fudbaleri posledwi put bili u~esnici {ampionata u Belgiji i Holandiji imao sam samo {est meseci. S pravom sada mogu da ka`em da imamo kvalitetnu reprezentaciju. Svestan

sam da smo ranije mogli da zavr{imo posao, ali neka nam ovi uspesi postanu navika. Srbiji jermesto na velikim {ampionatima, da budemo ekipa na koju }e drugi gledati sa posebnim respektom i po{tovawem. Dobnro znamo da je ovoj mladoj reprezentaciji potrebno iskustvo. Imamo odli~nog selektora, igra~e sa ozbiqnim karijerama. Trudimo se da od wih prikupimo {to vi{e. ^estitam Bugarima na fer i korektnoj utakmici. Nadam se da }emo u Nema~koj napraviti dobar rezultat, kazao je centarfor Juventusa posle istorijskog uspeha ostvarenog u Leskovcu.

}om predno{}u, popto je branio udarce Kosti}a i Mitrovi}a.

U nastavku me~a umalo katastrofa.

Bugari su iz dve prilike, posle dve velike gre{ke "orlova" do{li do preokreta, a strelci su bili Rusev u 59. i Despodov u

KONA^NA TABELA GRUPE G: 1.Ma|arska 2. Srbija 3. Crna Gora 4. Litvanija 5. Bugarska

18 14 11 6 4

69. minutu.

Kada su videli da je |avo odneo {alu, srpski fudbaleri na~inili su jo{ jedan dodatni napor i preko Babi}a do{li do izjedna~ewa i remija u 82. minutu.

Srbija je tako izborila plasman na Evropsko prvenstvo kao drugoplasirana ekipa u Grupi G, po{to je Ma|arska, u istom terminu, posle preokreta savladala Crnu Goru 3:1 i obezbedila prvu poziciju u grupi. @reb za grupe na Evropskom prvenstvu bi}e odr`an 2. decembra.

THURSDAY  ^ETVRTAK 23. 11. 2023.

7, 24, 400, 40…

NEDEQA NA PRVOM MESTU ATP LISTE

Novak \okovi} osvojio Zavr{ni turnir u Torinu Najboqi teniser sveta Novak \okovi} pobedio je u finalu Zavr{nog turnira u Torinu Janika Sinera 2:0, po setovima 6:3, 6:3.

Novak stigao do 98. titule u karijeri

\okovi}: Jedna od najboqih sezona u `ivotu, nije bilo lako pobediti Sinera Najboqi teniser sveta Novak \okovi} izjavio je u Torinu da mu je 2023. jedna od najboqih sezona u `ivotu i da mu je kruna pobeda protiv Janika Sinera. \okovi} je sino} osvojio rekordnu sedmu titulu na Zavr{nom ATP Masters sezone, po{to je u finalu pobedio Sinera 6:3, 6:3. Srpski teniser je stigao do sedme titule na zavr{nom turniru, ~ime je postavio novi rekord koji je do sada delio sa Roxerom Federerom. „Ovo je poseban momenat.

Jedna od najboqih sezona u `ivotu. Kruna je pobeda protiv lokalnog heroja. Igrao je sjajan tenis.

Jako sam ponosan. U posledwa dva dana sam igrao odli~no.

Morao sam da poja~am, da dobijam me~eve, da ne ~ekam da mi oni to daju. Takti~ki sam igrao druga~ije danas, sve u svemu fenomenalna nedeqa”, izjavio je \okovi} po zavr{etku me~a. \okovi} je sa tribina imao podr{ku sina Stefana i }erke Tare. „Gledali su me posledwih par dana, oduvek sam `eleo da igram pred wima.

Sada su svesni {ta se de{ava. Tako sam zahvalan {to sam otac dva divna an|ela koji mi daju snagu”, dodao je najboqi teniser sveta. Siner je imao veliki podr{ku sa tribina, ali je \okovi} sigurno stigao do trijumfa. „Odigrao sam fantasti~an me~, takti~ki dosta druga~ije negio u grupnoj fazi. Imao sam o{trinu od po~etka, nametnuo sam svoj ritam, servirao sjajno. Imao sam {anse za dupli brejk i onda stvari su se malo zakomplikovale, imao je dva servis gema 15:40 i 0:30, ali ostao sam priseban. Nije bilo lako igrati pred publikom koja je bila ovako glasna i koja me je ometala izme|u servisa, sva{ta se de{avalo.

Tim vi{e je ova pobeda sla|a”, istakao je srpski teniser. \okovi} je ranije obezbedio prvo mesto na ATP listi na kraju godine, osmi put u karijeri.

Najboqi teniser sveta Novak \okovi} pobedio je u finalu Zavr{nog turnira u Torinu Janika Sinera 2:0, po setovima 6:3, 6:3. \okovi} je osvojio sedmu na ovom turniru, ali i sedmu od po~etka sezone.

Najboqi srpski teniser je do pobede nad Sinerom stigao za sat i 44 minuta igre, gotovo rutinski {to pokazuje i rezultat. \okovi} je za samo 37 minuta igre trijumfovao u prvom setu.

Srpski teniser je prednost u igri ostvario servis igrom, ali i dobrim forhend napadima, ~ime je brzo zavr{avao poene. U prvom setu je na svoj servis rivalu prepustio svega dva poena.

Agresivna igra \okovi}a naterala je Italijana da u prvom setu napravi ~ak 17 gre{aka, dok je Novak ostvario svega dve i to bekhendom.

Novak je brejk napravio u ~etvrtom gemu, posle ~ega je lako do{ao do seta.

Na isti na~in \okovi} je otvorio i drugi set. Na samom startu je napravio brejk, da bi isti u narednom gemu i potvrdio.

Siner je ipak kako je vreme odmicalo podizao kvalitet svoje igre, dok su Novakovi procenti prvog servisa opadali.

Italijan je zahvaquju}i tome ulazio u razmene, dolazio do poena i produ`avao gemove.

Sedam titula na zavr{nom Mastersu, 400 nedeqa na prvom mestu svetske liste, 40 trijumfa na mastersima 1.000 i – najva`nije – 24 pehara na gren slem turnirima. Sve najbitnije rekorde u istoriji tenisa dr`i Novak \okovi}, pi{e ugledni teniski novinar Vojin Veli~kovi} za Sportklub.

Ve}inu nabrojanog je dr`ao i pre fenomenalnog trijumfa u Torinu, a sada je dodao i taj kada je u pitawu dominacija na takmi~ewu osmorke veli~anstvenih. Do ju~e je taj podvig delio sa Roxerom Federerom. Popravio je i sopstveni rekord u broju zavr{etaka sezone na broju 1 – sada ih ima osam. [ampionski ~ek koji je osvojio u Pala Altituru je najve}i u istoriji tenisa – ~ak 4.411.500 dolara.

Malo je rekorda koji su ve~iti i odole zubu vremena, ali jedno je sigurno – \okovi} }e ostati kao jedini koji je sve wih dr`ao istovremeno. Nemogu}e je zamisliti trenutak u budu}nosti da jedan teniser ima sve ove do skoro nezamislive podvige u istom trenutku.

Kao dokaz mo`e da poslu`i sama istorija ove igre – niko ranije nije bio ni blizu svim ovim rezultatima, a ne treba zaboraviti da se \okovi} i daqe ne zaustavqa i svoje najve}e rivale ostavqa daleko iza sebe. Roxer Federer je odavno penzioner, Rafael Nadal je zbog povrede bli`i tom statusu nego nekada{woj formi, mladi lavovi jo{ uvek imaju mle~ne zube.

Koliko je Nole ispred svih u ovom trenutku najboqi dokaz je ~iwenica da je u Torinu savladao svu trojicu kandidata za veliku trojku budu}nosti – Holgera Runea, Karlosa Alkarasa i Janika Sinera.

Jeste od Italijana izgubio prvi me~, ali u onom drugom ga je potpuno deklasirao. Jo{ jedan frapantan podatak – \okovi} je u posledwa dva, najva`nija, me~a Mastersa pregazio protivnike. Ni Alkaras ni Siner nisu uspeli da mu uzmu brejk.

Realno, Novaku sada ve}a pretwa preti od sebe samog nego protivnika.

– Kada sam posle pobede protiv Runea osigurao prvo mesto na kraju godine, nisam sve vreme bio psiholo{ki prisutan na turniru – objasnio je poraz od Sinera.- Hvala Janiku {to mi je omogu}io da se plasiram u polufinale jer sam tada podigao igru.

Takav gubitak motivacije zbog superiornosti i velikih postignu}a mo`e da zasmeta \okovi}u, ali je dobra stvar da je on toga svestan.

A juri{a na nove rekorde i podvige bi}e i dogodine. Samo devet pehara ga deli od 109 osvojenih turnira Ximija Konorsa.

Taj rekord postoji ve} 34 godine, legendarni Ximbo ga je postavio 1989. kada je osvojio titulu u Tel Avivu.

Isto va`i za rekord u broju trofeja na Ju-Es openu– tako|e ga je postavio Konors, jo{ 1983, a potom su ga stigli Pit Sampras i Roxer Federer. Ovaj rekord va`i za Open eru, jer je bilo igra~a koji su osvajali ovaj pehar sedam puta, ali na samom po~etku teniske istorije.

Novak bi dogodine mogao i da se izjedna~i sa Federerom sa osam pehara na Vimbldonu, ali i da kona~no osvoji tu zlatnu medaqu na OI koju toliko dugo juri.

Dakle, motiva je na pretek i ako ne bude povreda nema ni dilema da nas ~eka jo{ jedna veoma uspe{na \okovi}eva sezona.

\okovi} je ipak izdr`ao nalet rivala, stigao do 5:3, da bi u gemu za titulu ponovo oduzeo servis rivalu.

\okovi} je oborio rekord Roxera Federera koji je na Zavr{nom turniru osvojio {est titula.