Srpski glas 26. novembar by SRPSKI GLAS

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 26.11.2020. z Year XXIX No.2424 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

SAHRAWEN PATRIJARH IRINEJ:

Telo poglavara SPC polo`eno u kriptu Hrama Svetog Save Strane 15, 16, 17

Australija: Vreme je za politi~are srpskog porekla

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE U HOMBU[U 2020

Srbija po broju obolelih od korone me|u najgorima na svetu!

Strana 3

Strana 26

FK Orlovi {ampionski proslavili trofejsko ve~e Strane 30, 31

^etvrtak 26. novembar 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Nikola Selakovi}: Uveren sam da }e se ste}i uslovi i sa strane dr`ave i sa strane Crkve da papa poseti Srbiju

KARA^I, DELHI, KABUL, BEOGRAD

Srpska prestonica u vrhu najzaga|enijih na svetu Beograd je ponovo me|u vode}im prestonicama u svetu kada je re~ o zaga|ewu vazduha, ta~nije na{ao se na visokom neslavnom ~etvrtom mestu, a ako uzmemo u obzir sve gradove u Srbiji, vazduh je bio najzaga|eniji u Vaqevu. Beograd se na ~etvrtom mestu na{ao sa izmerenih 177 PM 2,5 ~estica, prema sajtu Air visual, koji ranigra najzaga|enije prestonice {to dràva, {to odre|enih regija, odnosno pokrajina. Teè nego u na{oj prestonici jutros se disalo jo{ u Kara~iju, glavnom gradu regije Sind i najve}em pakistanskom gradu, zatim u Delhiju u Indiji, kao i u prestonici Avganistana, u Kabulu. Osim Beograda koji je ~etvrta najzaga|enija prestonica sveta i Vaqeva, gde je registrovano ~ak 181 PM 2,5 ~estica, zbog zaga|ewa se te{ko di{e gotovo u svakom kraju Srbije. Vazduh se smatra nezdravim ako nivo PM 2,5 ~estica pre|e vrednost od 150, {to je slu~aj u ve}em delu Srbije. Prema merewima sajta Waqi info u beogradskim op{tinama Stari grad bilo je 186 PM 2,5 ~estica, na Vra~aru 183, a u Zemunu 173. Te{ko se disalo i u Kraqevu gde je nivo PM 2,5 ~estica bio 170, isto toliko registrovano je i u Novom Pazaru, u [apcu 168, a u Loznici 167. Uìce i Kovin su tako|e mesta u kojima je ovog jutra vazduh bio ozna~en kao nezdrav jer je nivo PM 2,5 ~estica dostigao 157. Na jugu Srbije, u Ni{u nivo PM 2,5 ~estica bio je 153, dok je u Beo~inu registrovan iznos od 154. Kada je vazduh ozna~en kao nezdrav i nivo PM 2,5 ~estica prelazi vrednost od 150 to zna~i da kod svih gra|ana mogu da se jave posledice po zdravqe, blaè ili ja~e, a oni koji pripadaju osetqivim grupama mogu da se suo~e sa ozbiqnim zdravstvenim tegobama. [ta su PM ~estice? Suspendovane PM-10 i PM-2,5 ~estice su pra{ina mawa od 10 mikrometara i predstavqa sme{u dima, ~a|i, kiseline i te{kih metala poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejawa, saobra}aja i industrije.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}. Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland). Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}; Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa. Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Ministar spoqnih poslova Nikola Selakovi} izjavio je da je uveren da }e se "ste}i uslovi i sa strane dràve i sa strane Crkve (Srpska pravoslavna crkva - SPC)" da papa poseti Srbiju, napomiwu}i da se predsednik dràve Aleksandar Vu~i} o takvim odlukama uvek konsultovao sa patrijarhom SPC Irinejem. "Srbija sa Vatikanom ima veoma dobre i kvalitetne odnose", rekao je Selakovi}, podsetiv{i da Vatikan nije priznao Kosovo kao nezavisno. On je rekao da sa Rimokatoli~kom crkvom delimo "neke bolne teme i epizode iz na{e nedavne pro{olosti" i da je SPC "veoma vaàn faktor u komunikaciji" sa wom. "I u odre|enom trenutku, uveren sam da }e se ste}i uslovi i sa strane dràve i sa strane Crkve da do takve jedne posete do|e, ali ono ~ega se predsednik (Aleksandar) Vu~i} drào, kao

predsednik republike pre toga kao predsednik vlade, to jeste da se o takvim odlukama uvek konsultovao sa na{im patrijarhom", rekao je Selakovi}. Kako je dodao, Vu~i} "ni{ta nije preduzimao tu potpuno na svoju ruku znaju}i koliko su ti odnosi kompleksni i koliko je Crkva ipak jedan mehanizam, organizam, druga~iji od dr`ave".

Selakovi} je rekao da je papa veoma uva`avao patrijarha Irineja u {ta se, kako je naveo, uverio i li~no kada je sa Vu~i} em bio u Vatikanu, septrembra pro{le godine. Prilikom ove posete, kako su tada preneli mediji, Vu~i} izjavio je da bi voleo da papa Frawa poseti Srbiju, ali da je za tako ne{to potrebna saglasnost SPC. "To je uvek pitawe za na{u crkvu", rekao je Vu~i}, novinarima nakon tog sastanka sa papom. Selakovi} je rekao i da je patrijarh Irinej bio ~ovek blage, mirne naravi kojeg su po{tovali i van granica Srbije. "Patrijarh Irinej je kreator kulture se}awa na stradawa srpskog naroda", rekao je Selakovi}. Patrijarh Irinej preminuo je u petak, a sahrawen u nedequ u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu.

Kina poslala raketu na Mesec u misiju kakva nije vi|ena 50 godina Kina je lansirala raketu sa robotom koji treba da pokupi uzorke kamewa sa Meseca, ~ime }e postati prva zemqa koja je to u~inila jo{ od 1970. godine. Raketa pod nazivom „Long mart-5“ je lansirana sa

ostrva Hajnan. Misija ^ang E-5 nazvana po drevnoj kineskoj bogiwi Meseca sakupi}e lunarni materijal kako bi pomogla nau~nicima da vi{e saznaju o nastanku i formirawu Zemqinog satelita. Ukoliko misija bude uspe{na, Kina }e biti tre}a zemqa koja je vratila uzorke sa Meseca, posle Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Sovjetskog saveza. Svemirsko vozilo bi trebalo da vrati uzorke na Zemqu za 23 dana, a Kina je pro{le godine imala prvo sletawe bez posade na Zemqin satelit. Ove godine je lansirala sondu ka Marsu, a 2022. godine planira da ima stalnu qudsku posadu u svemiru.

ma {ta mi re~e?! Dok qudi umiru… Hiqadu iskoraka kre}e jednim kle~awem „To je moj li~ni ~in, a posle svega sam dobio i podr{ku Vu~i}a za taj ~in. Imamo sam potrebu da u~inim ne{to vi{e od uobi~ajenog polagawa venaca, da naglasimo zna~aj ovogodi{we komemoracije, da napravimo jednu vrstu iskoraka koja bi predstavqala osnovu za nove iskorake" (Veran Mati}, specijalni izaslanik Vu~i}a, o tome za{to je kleknuo ispred spomen-obele`ja u Vukovaru)

„Narod je upla{en. Prave ga ludim, teraju}i ga da se raduje vakcini, koja ne postoji, jer se jo{ nije iskr~kala u laboratorijama. A i kad se iskr~ka, srpski narod, taj faktor rizika i nestabilnosti na zapadnom Balkanu, ne}e je dobiti. Ili ho}e, kad se zadovoqi sedam-osam milijardi drugog naroda na planeti. I ja sam upla{en. Vi{e za svoje pleme nego za sebe" (Pesnik Qubivoje R{umovi} o tome kako vidi ovu takozvanu “novu normalnost” i Srbiju u vreme pandemije)

Ispliva}e istina o koroni „Ispliva}e istina o koroni, to je po mom mi{qewu potpuno politi~ka stvar. Virus ko virus, ali svaki virus ima neku svoju politi~ku podlogu" (Pulmolog i nekada{wi ~lan Kriznog {taba Branimir Nestorovi} izneo je svoj stav o tome odakle nam je stigla korona)

Bi}emo prvaci sveta „Samo molim sve vas prisutne, {ta god mislili o bilo kome od nas, kad je Srbija po stopi rasta bila prva u Evropi ikada u svojoj istoriji? Nikada. Srbija je to danas" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, u kontekstu epidemije koronavirusa i pada BDP-a Srbije od 1,3 % u tre}em kvartalu 2020)

IZME\U DVA VIKENDA

Srbija po broju obolelih me|u najgorima na svetu! Mesecima slu{amo kako se Srbija, od svih zemaqa, Evrope najboqe nosi sa koronom. To su nam pri~ali u martu i aprilu. Ponavqali nam u maju, u junu objavili da je elidemija korone zavr{ena 20. jula... a onda su u julu poku{ali ponovo da zatvore Beograd pa je narod iza{ao na ulice. Sada nas ube|uju da smo imali sve {to nam je trebalo od maski, rukavica, za{titnih odela do respiratora iako bukvalno ni{ta imali nismo. Maske nisu imali ni medicinske sestre ni lekari {to je rezultovalo ogromnim brojem obolelih zdravstvenih radnika. I tako daqe i tako daqe... Danas nas ube|uju da se kao dràva najboqe nosimo sa koronom, da imamo najboqe brojeve u Evropi. Istina je, naravno, potpuno suprotna. Srbija je po broju obolelih me|u najgorim zemqama u Evropi. I deca koja idu u osnovnu {kolu znaju da je besmisleno porediti ukupan broj zaraènih po zemqama jer svaka od tih zemaqa ima razli~it broj stanovnika. Ako èlite da upore|ujete zemqe to moète da uradite samo ako ra~unate broj zaraènih u odnosu na ukupan broj stanovnika. To je jedini na~in da uporedite zemqe kao {to su recimo Francuska, Italija, Velika Britanija s jedne i Srbiju sa druge strane. Italija ima 60 miliona stanovnika, Francuska 66 miliona, Velika Britanija 66. Srbija ima sedam miliona. U Italiji je, na primer, 21. novembra bilo 34.767, Velikoj Britaniji

Ubijawe u mozak Pi{e: Milenko Vasovi} Kad bi mogao da o`ivi on bi sebe ve} „ubio“ zbog rejtinga. Dao bi sebi i orden, a onaj Iznogud bi mu spomenik podigao. Pa onda slikawe, on ispred svog spomenika, pa on otkriva svoj spomenik, pa on ispred odu{evqenih pristalica koje potpisuju inicijativu za ulicu sa wegovim imenom. Kako je to mo}no.

19.875, Francuskoj 17.881, Srbiji 5.774. Dakle u Srbiji najmawe. Ali kad uporedimo to sa brojem zaraènih u odnosu na broj stavnika dobijemo da je u subotu u Italiji od korone oboleo svaki 1.725 ~ovek, u Francuskoj svaki 3.671 ~ovek, a u Britaniji svaki 3.370 gra|anin te zemqe. A u Srbiji svaki 1.200 gra|anin! Dakle, jasno je da je situacija kod nas lo{ija od situacije nego u ove tri najve}e evropske zemqe. I {to je najgore u ovim zemqama se broj zaraènih smawuje dok nas stagnira ili raste. U navedenim zemqama primewuju se razne mere, Francuska je ~ak imala i policijski ~as, u Srbiji se ne radi skoro ni{ta. Ve} nekoliko nedeqa u ovim zemqama deca ne idu u {kolu, qudi rade od ku}e, u restoranma i kafi}ima ne moè da se sedi. u Srbiji je

pro{le srede najavqena hitna sednica Kriznog {taba za petak. Mere su objavqene u subotu, a primewiva}e se od utorka?! Kontrolom medija mo`ete sve. I Severna koreja je svojevremeno ubedila svoje gra|ane da su pobedili Brazil na svetskom prvenstvu u fudbalu iako su izgubili sa {est razlike. I sad }e milioni Srba poverovati da je kod nas najboqa situacija. Razlika izme|u Koreje i Srbije je u tome {to su zbog tada{we la`i posledice trpeli fudbaleri, a sada ih trpe na hiqade gra|ana Srbije. Da li je neko od fudbalera ostao bez glave ne znamo. Ali da su stotine qudi u Srbiji preminuli od korone - to znamo. Postavqa se samo pitawe da li }e nekada za sve ovo neko odgovarati pred sudovima ove zemqe?

KORONA-PARTI 2021?

Srpske kafane i klubovi rasprodati za do~ek Nove godine U danima kada Srbija ima preko 5.000 zaraènih i dvocifren broj umrlih od kovida 19 dnevno, ima i onih kojima je do novogodi{weg slavqa, ali i onih koji bi da zarade na tome. Tako se ve} uveliko najavquje i rezervi{e do~ek 2021. godine u restoranima, klubovima, splavovima, hotelima… Mo`da je i razumqivo da se mnogima ùri da {to pre isprate ovu, da je sre}e, neponovqivu godinu, me|utim, te{ko da je razumno ve} sada, u vreme najve}e borbe protiv korone, davati novac za novogodi{we ùrke i proslave, osvedo~ena àri{ta kovida 19. Ipak, najve}a po{ast novog milenijuma stvorila je paralelne stvarnosti. U jednoj se pune bolnice obolelih od korone, a u drugoj kwige rezervacija ugostiteqskih objekata za novogodi{wu no}. Tako su, recimo, u prestonici ve} iza{le ponude za do~ek Nove godine na sedam-osam razli~itih lokacija. Naravno, u zatvorenom prostoru iako nadle`ni mesecima upozoravaju da su okupqawa u takvom okruèwu najve}i rizik od zaraàvawa. Ugostiteqi tvrde da ima sve mawe slobodnih mesta za provod u najlu|oj no}i. Ve} kaparisani i tambura{i Vlasnici restorana tvrde da }e se maksimalno po{tovati protivepidemiolo{ke mere. "Ovde moète da budete relativno izolovani za stolom, ako vas ima vi{e

^etvrtak 26. novembar 2020. 3

moèmo da spojimo stolove. Ina~e, po{tujemo sve mere pa tako i onu o jednom ~oveku na ~etiri kvadratna metra. Svo osobqe nosi masku. Od muzike bi}e tambura{i. U cenu za do~ek Nove godine od 80 evra ulazi ve~era, ali ne i pi}e. Rezervacije za sada dobro idu. Pitawe je da li }e u decembru biti mesta za rezervacije", obja{wavaju u jednom od restorana u Skadarliji. U klubovima i na splavovima proslava Nove godine moè da bude jeftinija, me|utim niko sa sigurno{}u ne moè da kaè kolika je zapravo cena ovakvog "odu{ka". "Cene se razlikuju od lokacije do lokacije i zavisnosti od pozicije u klubu. Ako rezervi{ete barske stolove cene iznose okvirno 50-60 evra, dok visoko sedewe ko{ta 100 evra. Tu doma}a pi-

}a moète da pijete u neograni~enim koli~inama dok se strani alkohol dodatno pla}a", obja{wavaju u jednom klubu. "Ako bude zabrane, vra}amo pare" U gotovo svim ugostiteqskim objektima ne spomiwu mere za{tite od kovida 19 prilikom reklamirawa novogodi{weg do~eka. âk ni sada kada su najavqene stroè mere, koje su, izme|u ostalog, skratile rad klubovima i kafi}ima do 18 sati. O toj neèqenoj temi govore tek kad im se postavi konkretno pitawe. "Mislim da }emo pravu situaciju znati oko 15. decembra. Bez obzira na to, mnogo qudi je ve} platilo rezervacije. U slu~aju da Krizni {tab zabrani proslavu Nove godine u zatvorenom mi }emo vratiti novac gostima", pri~aju sli~nu pri~u maltene svi ugostiteqi u prestonici. Veliko interesovawe za planine S druge strane, turisti~ke agencije tvrde da vlada nezapam}eno interesovawe za do~ek Nove godine na planinama. "Najve}a potra`wa je naravno za sme{tajem na Kopaoniku, Zlatiboru i Tari, ali i na drugim planinama. Zanimqivo, sve vi{e qudi se raspituje i rezervi{e odlazak u neko doma}instvo na selo gde mogu biti u potpunosti izolovani od drugih. Pojedini ugostiteqi koriste ovu situaciju sa pandemijom pa su podigli znatno cenu sme{taja", apostrofiraju u jednoj turisti~koj agenciji.

Ali, ne moè. U takvoj situaciji daj {ta da{ – daj i „pretwe“ smr}u, mogu se i one baciti pred narod. Neka vidi sirotiwa koliko je opasno kad si „na braniku“ otaxbine. Kad „smeta{ neprijateqima“, kad „brani{“ srpstvo i Srbiju, kad „ne da{“ Kosovo i kad ima{ „najve}i“ rast u Evropi. Da, i kad objavi{ „rat“ mafiji. [to, recimo, niko nije hteo da ubije Tomu ili Borisa ili Ko{tunicu. Za{to bi takve ubijao, za „ubistvo“ je potrebno… mnogo vi{e. Da si „veli~ina“. Sve dok ti ne prete smaknu}em ti si, pa gotovo osredwi, nebitan, ni „neprijatequ“ ne treba{. Ali kad krenu „pretwe“… e to je ve} ne{to. Svaka „pretwa“ je dobrodo{la, kao klik, kao lajk, dokaz vi{e koliko si „patriota“, koliko si „jak“ i „junak“. Samopromocija, {ta li? Evo, nama je predsednik dràve pro{log ~etvrtka potr~ao da referi{e kako je upravo tog dana „dobio informaciju“ iz Budimpe{te. Predsednik je imao dojavu – trostruki ubica âba Der otkrio je tamo{woj policiji „da je dobio ponude od dve razli~ite kriminalne organizacije s na{ih prostora da ga ubije“. Nestrpqiv i „skroman“, kakvim ga je Bog dao, predsednik je tako sve zabrqao. Gde }e{ takve stvari otkrivati. Dao je signal kriminalcima da beè, da se pritaje ili jo{ gore da likvidiraju svedoke pa i samog âbu. Nisu ni ma|arski zatvori neporozni. Nije predsednik mogao da sa~eka na{e istra`ne organe da „izvuku“ od âbe ko je to èleo da organizuje ubistvo. Da li ovi {to izvla~e pare iz Kru{ika ili ova grupa za ~erupawe Telekoma, ovi oko Jovawice ili ovi „uvezeni“. Izjava âbe je neproveriva, pa time i bezvredna. Ali „wegova“ pojava se mogla o~ekivati. „Analiti~ari“ na reìmskim televizijama danima su obja{wavali pu~anstvu kako je predsednik izloìo sebe opasnosti zbog „rata mafiji“. Tako je u petak po~eo i jutarwi program na TV Pinku, kod dr @eksa, a onda je smrt patrijarha gurnula pri~u u drugi plan. Ali rifre{ova}e je paradràvni institut za slu|ivawe nacije mo`da ve} ove nedeqe. Od jedne ozbiqne teme kao {to je bezbednost predsednika dràve, vo|a i wegovi manipulatori javnim mwewem prave jo{ jedan rijaliti program. Setite se samo sage o oru`ju u Jajincima. Maltene otkriven je arsenal dovoqan za jednu vojnu jedinicu. Ko je optuèn – niko! îje je to oru`je, da nije od onih koji su ga i „otkrili“. Kolika je samo u januaru ove godine dignuta dreka zbog jednog trapavog tvita Vesne Pe{i}. âk je i Vi{e javno tuìla{tvo traìlo da se slu~aj ispita. I{la je Vesna i na saslu{awe u policiju. I {ta je bilo, jel Pe{i} htela da ubije predsednika? Da li iko u to moè da poveruje? Cirkus se pravi samo da se narodu odvu~e pa`wa, a „vo|a“ u~ini jo{ ve}im. Nekada }e mo`da neko snimiti parodiju o svim „ubicama“ srpskog predsednika. Ili dokumentarac o onima koji su zbog tog rijalitija patili i stradali. A do tada propagandna ma{inrija }e ubijati narod u mozak.

SRPSKA POSLA

^etvrtak 26. novembar 2020.

KAO ZA VREME TITA:

Vlast traì da kom{ije prijavquju ako slavite slavu sa vi{e od pet osoba Ako organizujete ùrku ili slavu sa vi{e od pet osoba u zatvorenom prostoru, rizikujete da budete ka`weni u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara, na osnovu izmena Zakona o za{titi stanovni{tva od zaraznih bolesti. Ova mera stupi}e na snagu u ponedeqak. Do tada, komunalni policajci izlaze na teren ali imaju samo savetodavnu ulogu i upozoravaju gra|ane da su po~inili prekr{aje. Od ponedeqka, komunalni policajci ima}e ovla{}ewe i da ka`wavaju po~inioce. Komunalnoj inspekciji ili komunalnoj miliciji slavqe mogu da prijave i sami gra|ani putem jedinstvenog kontakt centra Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor. “Nov~anu kaznu od 50.000 do 150.000 dinara dobija vlasnik stana u kome je organizovano okupqawe vi{e od pet osoba u zatvorenom prostoru”, otkriva Dragan Pu{ara, {ef jedinica za inspekciju pri Ministarstvu dràvne uprave i lokalne samouprave. Ukoliko se radi o zakupu stana, recimo, na dan, onda sankciju moè snositi ili vlasnik ili organizator okupqawa. “Trenutno komunalni inspektori i komunalni milicajci izlaze na teren, ali imaju samo savetodavnu ulogu to jest upozoravaju gra|ane na prekr{aje. Nama nije ciq da odmah po~nemo da ka`wava ve} i da skrenemo pa`wu qudima na nepropisno pona{awe. Obuka }e biti zavr{ena u ponedeqak kada }e komunalni inspektori i komunalni milicajci po~eti i da ka`wavaju na osnovu novih ovla{}ewa”, podvla~i Pu{ara i dodaje da }e u Beogradu obuku pro}i oko 300 komunalnih inspektora i 180 komunalnih milicajaca. Gra|ani se savetuju da mogu prijaviti prekr{aj komunalnoj policiji. “Ukoliko vide ili ~uju ùrku, slavu ili bilo kakvog drugo okupqawe vi{e od pet qudi u zatvorenom prostoru gra|ani to mogu da nam prijave putem jedinstvenog kontakt centra Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor. Mogu da popune

onlajn formular ili da pozovu na telefon. Najboqe bi bilo da ostave snimak, fotografiju ili tonski zapis kao dokaz kako bismo imali materijalni dokaz za prekr{aj i smawili rizik od la`nih prijava”, nagla{ava Pu{ara. M. T.

SLAVSKI [PIJUNI

@IVETI

U SRBIJI  Na ne~ijim grudima orden sija kao zlato, a na ne~ijim je obi~na biùterija.  Ima dràva u kojima se vlast smewuje na izborima. Eto {ta se de{ava kad narodu dopusti{ da glasa kako on ho}e!  Kucamo na vrata zaboravqenih asova. Gde je i {ta radi srpska opozicija...  - Gledao sam sino} Dnevnik. - Pod anestezijom ili naìvo?  Pomerili smo pame}u. To je jedini pomak koji smo ove godine napravili.

 Kao {to postoje karijerne diplomate, tako postoje i karijerni lopovi. Wih ne zanima ko je na vlasti, svoj posao rade nezavisno i profesionalno.  Ako u ku}i imate mlake radijatore i mlake zagrqaje, verovatno vam voda i emocije negde cure...  Neizvesno je u kojoj formaciji }e na{ tim danas istr~ati na teren. Vo|e navija~a jo{ nisu saop{tile sastav i taktiku.

 U restoranu doru~kujem na plejbek. Dok drugi jedu, ja zevam...

 U na{oj ku}i svako ima neki hobi. Ja gledam u telefon, sestra gleda u kompjuter, mama gleda u televizor, a tata gleda u strujomer...

 Sve je u ~ovekovim rukama, ~ak i ~ovek kojega dave.

 Slobodna mesta na Zemqi su dva metra ispod.

Podsetimo se kako je patrijarh Pavle govorio o slavama: Slava je i imendan i ro|endan, ali ne pojedinca, ve} cele porodice i plemena

“Kod drugih naroda pravoslavnih, oni slave svoj imendan ili svoj ro|endan, a mi, eto, slavimo svoju slavu. U stvari, slava je i imendan i ro|endan, ali ne pojedinca, nego cele porodice, celog plemena. Ro|endan duhovni, kad su na{i preci postali hri{}ani, u{li u Crkvu Boìju i na taj na~in ro|eni duhovno. I imendan, jer su se od tada nazvali hri{}ani i do danas to bili”, objasnio je patrijarh srpski Pavle. Osnovna obele`ja krsne slave ustanovio je Sveti Sava u 13. veku: slavski kola~ i vino, slavsko ìto i slavska sve}a. Od tada se krsna slava prenosi sa oca na sina. U porodicama bez mu{kog naslednika Slavu bi preuzimao zet, koji ènidbom do|e na miraz. Domazet bi za ìvota tasta i ta{te slavio wihovu krsnu slavu, a na dan svoje slave bi samo preka|ivao, tj. nosio u crkvu sve}u, kola~ i ìto, ali goste nije pozivao.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ne gubite vreme obja{wavaju}i ne{to, qudi ~uju samo ono {to `ele da ~uju“ „Postoji samo jedna stvar koja stoji na putu ka ostvarivawu snova: strah od neuspeha“ „Kada ponovite gre{ku, to se vi{e ne mo`e smatrati gre{kom. To je odluka“ Narodne poslovice

„Odlu~io sam se za qubav. Mawe je istinito i mawe vjerovatno, ali je plemenitije. I lep{e. Tako sve ima vi{e smisla. I smrt. I `ivot“ Me{a Selimovi}

„Sve je danas lako dostupno, otvoreno, a qudi i daqe dozvoqavaju da budu jahani" Neboj{a Glogovac

TEMA NEDEQE

^etvrt veka ga`ewa i ubijawa Dejtona

[TA JE OD WEGA OSTALO?

Dejtonski mirovni sporazum kojim je okon~an rat u Bosni i Hercegovini potpisan je 21. novembra 1995. godine, pre ta~no 25 godina. Po oceni analiti~ara Dragoquba An|elkovi}a sam po sebi sporazum je dobar i zadovoqava interese srpskog i drugih naroda, ali za Sarajevo i wegove zapadne za{titnike predstavqa nastavak agresije na srpski narod drugim sredstvima. An|elkovi} kaè da se Dejtonski sporazum kr{i, da je dosta izmewen i da je evidentno da su oni koji èle centralizaciju BiH i pretvarawe konfederalne Bosne u unitarnu shvatili celu stvar kao jednu vrstu varawa Srba. GA@EWE DEJTONA - [TA JE SVE ANULIRANO Ukazao je da su sukcesivno tokom godina vr{eni stra{ni pritisci na Republiku Srpsku koji su rezultirali otmicom preko 70 jurisdikcija i ovla{}ewa koje je Republika Srpska dobila Dejtonom, od odbrane do dràvne bezbednosti pa do toga da je na paso{u bilo previ|eno da stoji BiH, ali i entiteta, a sve to je postepeno anulirano. „Tako da BiH je danas jedna vrsta hibridne tvorevine gde je Dejtonski sporazum nasiqem i pritiscima u velikoj meri promewen“, istakao je An|elkovi}. Kako je naveo, i to je malo raznim centrima mo}i na zapadu i BiH koji i daqe poku{avaju dodatno da ga mewaju i zavr{e posao centralizacije. Ocenio je da je te centre mo}i iznenadio otpor koji je Republika Srpska pruìla onog momenta kada je Dodik preuzeo vlast te da u tom periodu vi{e nije bilo otmice ovla{}ewa, jer se sa tim Republika Srpska nije sloìla. „Zato su ti zapadni centri nezadovoqni“. BI]E PRITISAKA ZA POTPUNU IZMENU DEJTONSKOG SPORAZUMA Na{ sagovornik o~ekuje, pogotovo posle pobede demokratskog predsedni~kog kandi-

Званично потписивање Дејтонског споразума у Паризу 14. децембра 1995. godine

data u SAD Xoa Bajdena, da }e Va{ington i Berlin vr{iti dodatni pritisak na Republiku Srpsku kako bi potpuno bio izmewen Dejtonski sporazum. „To je pitawe nad svim pitawima za na{ narod i Republika Srpka zajedno sa Srbijom moraju da se tome odupiru oslawaju}i se na Rusiju i Kinu i druge zemqe koje prihvataju me|unarodno pravo u izvornom obliku“, istakao je An|elkovi}. EU i SAD umesto da budu garanti Dejtonskog sporazuma pokazali su se, kako je naveo, kao nelojalni partneri koji na mala vrata probaju da nametnu Srbima ono na {ta oni nisu hteli da pristanu i zbog ~ega su se borili tokom otaxbinskog rata devedesetih godina. Prema wegovoj proceni, treba o~ekivati nastavak pritiska u kome }e kqu~nu ulogu imati Nema~ka. „EU }e sigurno ucewivati Bawaluku i Nema~ka }e tu imati kqu~nu ulogu jer }e Bajden svakako pustiti Nemce da vode balkansku politiku. Ali mi moramo biti svesni kada smo mogli da stvorimo Republiku Srpsku 90-ih godina pro{log veka, kada je bila najteà situacija i kada je Rusija tako|e bila na kolenima i kada se nije opirala zapadu, danas kada su Rusija i Kina mo}na protivteà zapadu, mi imamo obavezu da odbranimo dejtonske principe“, naglasio je An|elkovi}. RUSIJA ORGANIZUJE NEFORMALNI SASTANAK U UN Rusija }e, kako je najavqeno, povodom godi{wice potpisivawa Dejtonskog sporazuma po~etkom naredne nedeqe organizovati neformalni sastanak Saveta bezbednosti. Predstavnik za medije ruske Misije pri UN Fjodor Strìòvski rekao je da se o~ekuje u~e{}e predstavnika sva tri konstitutivna naroda u BiH, Srbije, Hrvatske, koje su garanti Sporazuma i pet novih nestalnih ~lanica SB – Indije,

^etvrtak 26. novembar 2020. 5

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

OCTOBER - NOVEMBER SPECIAL

Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera Troškovi posredničkih banaka

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

02 8781

Za sve iznose preko $10,000 nudimo dodatne povlastice i znatno povoljniji kurs!

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed Meksika, Norve{ke, Irske i Kenije. „O~ekujemo da }e interaktivna diskusija omogu}iti da se do|e do novih informacija u BiH iz prve ruke“, rekao je on. [ef ruske diplomatije Sergej Lavrov je pro{log meseca rekao da se Rusija kao garant Dejtonskog sporazuma zala`e za wegovo po{tovawe, ali podse}a da se danas mogu ~uti razmi{qawa da on nije zami{qen kao dugoro~ni projekat i da ga je potrebno mewati, prilago|avati nekim {emama, kao i da se takve pri~e obi~no pokre}u iz inostranstva. „O~igledno je da su pravila utvr|ena u Mirovnom sporazumu 1995. godine u suprotnosti sa ne~ijim interesima i spre~avaju sprovo|ewe smernica koje se name}u spoqa. Nikako to ne smatramo dovoqnim razlogom za razgovor o reviziji Dejtona koji ve} ~etvrt veka uspe{no obezbe|uje mir, bezbednost i stabilnost u Bosni i Hercegovini i regionu u celini. GODI[WICA DEJTONA – VISOKI PREDSTAVNIK EU U SARAJEVU Sarajevo je povodom godi{wice potpisivawa mirovnog sporazuma posetio viso-

SInce 1994

ki predstavnik EU za spoqnu i sigurnosnu politiku @ozep Boreq. On se sastao sa ~lanovima predsedni{tva BiH Miloradom Dodikom, @eqkom Kom{i}em i [efikom Xaferovi}em. Naveo je da je to bio iskren i otvoren razgovor o sada{woj situaciji i budu}im perspektivama i da nema za wih lekcije ni pridike. Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik posle sastanka sa Boreqom je ukazao da Republika Srpska ostaje posve}ena primeni Dejtonskog sporazuma, ali da sigurno ne}e ginuti za spas ne~ega {to o~igledno niko ne èli. „Mo`da je najve}i problem u BiH {to su Dejtonski mirovni sporazum mnogi shvatili kao privremeni sporazum, privremeno re{ewe kojim je tek zaustavqen rat, a da im niko nije jasno potcrtao da je wime uspostavqen i novi politi~ki sistem u BiH. Sistem u kojem je u aneksu 4 Sporazuma upisana i Republika Srpska, kao jedan od dva konstitutivna entiteta“, podsetio je Dodik. U Republici Srpskoj je dràvni praznik povodom potpisa u Dejtonu, ali ne i u Federaciji BiH, me|utim potpisana je zajedni~ka izjava sva tri ~lana predsedni{tva BiH kojom je izraèna spremnost i opredeqenost za po{tovawe odredbi Op{teg okvirnog sporazuma za mir u BiH i Ustava BiH koji je wegov sastavni deo. Sporazum kojim je okon~an rat u Bosni i Hercegovini parafiran je 21. novembra 1995. godine u Dejtonu, u ameri~koj dràvi Ohaju. Zvani~no je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decembra 1995. godine. Potpisali su ga tada{wi predsednici Srbije Slobodan Milo{evi}, BiH Alija Izetbegovi} i Hrvatske Frawo Tu|man, a te zemqe su garanti sprovo|ewa sporazuma. Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan jeste podela na dva entiteta – Republiku Srpsku (49 odsto teritorije) i Federaciju BiH (51 odsto teritorije). R. N.

^etvrtak 26. novembar 2020.

u LI^NOST U @I@I

VIGOR MAJI]

Simbol Petnice

Malo je qudi u Srbiji ~ija se mi{qewe bespogovorno slu{a i po{tuje, a jedan od takvih je Vigor Maji}. Wegovo ime je simbol Istraìva~ke stanice Petnica, jednog od retkih svetski prepoznatqivih brendova Srbije za ~iji opstanak se Maji} neumorno bori ve} ~etiri decenije. Ovih dana, me|utim, do{ao je u ìù javnosti nakon {to je u medijima objavqen wegov govor na jednom od foruma odrànih po~etkom godine, na kome je objasnio kako je vazduh u Srbiji planski zaga|en. „Najlo{iji ugaq koji se na ovim prostorima prodaje zove se ‘kolubara’. Dràva ima mo} da zakonima reguli{e pitawa od najop{tijeg interesa. Nemam ni trun~icu sumwe da lignit treba napustiti i otvorene kopove zatvoriti i zatravniti. Lignit treba zabraniti, a rudnike zatvoriti“, poru~io je Maji}. On je rekao i da se kqu~ni skok zaga|enosti desio pre ~etiri-pet godina, a u Beogradu pre godinu dana, zato {to postoji ugqarska mafija koja otkopava jalovinu. Kao krivca u svom govoru je imenovao REIK „Kolubara“ jer je dozvolila da se jalovina sa 30-40 odsto gline prodaje kao ugaq za jeftine pare.

Ovih dana Vigor Maji} do{ao je u ìù javnosti nakon {to je u medijima objavqen wegov govor na jednom od foruma odrànih po~etkom godine, na kome je objasnio kako je vazduh u Srbiji planski zaga|en od same vlasti Srbije Nije se Maji} libio da za problem, koji smatra da je ravan kolektivnom sporom samoubistvu, „prozove“ javno preduze}e REIK „Kolubara“. Godinama je poznat kao beskompromisan borac za kvalitetno obrazovawe i o{tar kriti~ar tradicionalnog {kolskog sistema i neuspelih reformi. Jedan je od retkih koji je imao hrabrosti da opovrgne romanti~arsko uverewe javnosti da smo zemqa talentovanih |aka. Najzaslu`niji {to za „najve}i stvarni obrazovni eksperiment i najve}u inovaciju u doma}em obrazovawu u posledwih sto godina“, kako je svojevremeno opisao Petnicu, i danas vlada nesmaweno interesovawe |aka. Vigor Maji} je ro|en 1957. godine u Opatiji. Osnovnu i sredwu {kolu je zavr{io u Loznici, dok je u Beogradu studirao na Medicinskom i Prirodno- matemati~kom fakultetu. U Istraìva~ku stanicu Petnica je do{ao 1982, gde je, sa mawim prekidima, ostao do danas. U studentskim danima bavio se novinarstvom, bio ~lan redakcije ~asopisa „Gledi{ta“ i pisao za „Galaksiju“ i „Vreme“. U periodu 2001-2002. godine obavqao je funkciju zamenika ministra prosvete Ga{e Kneèvi}a u vladi Zorana \in|i}a. Objavio je vi{e radova u doma}im i me|unarodnim ~asopisima na temu obrazovawa, nauke, rada sa talentima, ekologije itd. Oèwen je, otac dvoje dece. @ivi u Vaqevu. M. T.

INTERVJU NEDEQE

Nata{a Drakuli}, scenarista filma o stradawu srpske dece u NDH

„Dara iz Jasenovca“ }e svetu prikazati srpsko stradawe! Pravo na prikazivawe novog filma rediteqa Predraga Gage Antonijevi}a "Dara iz Jasenovca", po scenariju Nata{e Drakuli}, otkupila je ~uvena ameri~ka kompanija 101 STUDIOS, koju vodi slavni producent Dejvid Glaser. Zahvaquju}i wegovom ugovoru sa distributerskim gigantom, ku}om Univerzal Pictures, ova ratna drama bi}e retko ostvarewe u istoriji na{e kinematografije koje }e, pored ameri~ke, imati i svetsku bioskopsku distribuciju. Prikazivawe "Dare iz Jasenovca" pred ameri~kom publikom po~e}e u januaru 2021, a beogradska premijera zakazana je 22. aprila, na 76-godi{wicu proboja jasenova~kih logora{a. Filmska pri~a o stradawu srpske dece u usta{kim logorima NDH tokom Drugog svetskog rata, na koju se ~ekalo sedam i po decenija, u{la je i u kandidaturu za predstavnika Srbije u trci za najpresti`niju nagradu, ameri~ki Oskar, koji }e biti dodeqen 25. aprila. n Vest da je iza "Dare iz Jasenovca" stao ovaj filmski gigant, Nata{a Drakuli} do~ekala je sa velikim emocijama. - Mnogo smo sre}ni zbog te podr{ke, jer je za nas najva`nije da se ova na{a istorijska tragedija vidi {to {ire i {to vi{e. Ako smo sedamdeset pet godina, a 2021. }e biti sedamdeset {est, }utali o zlo~inima u Jasenovcu, kona~no je do{lo vreme da svet vidi stra{nu istinu koja se tamo dogodila - ka`e Drakuli}eva. Direktor ku}e 101 Studios, Dejvid Glaser, izuzetan je ~ovek koga je na{a "Dara" odu{evila. On je trenutno distributer najnovijeg bioskopskog hita Roberta de Nira The War With Grandpa, i iza sebe ima vi{e od pedeset filmskih i televizijskih naslova. To nas uverava da su i na{em filmu otvorena vrata da dotakne srca ameri~ke i svetske publike, {to nam je bila i najve}a ambicija dok smo ga radili. Najva`niji je, ipak, pomen svim `rtvama Jasenovca. n Majkl Berenbaum, jedan od vode}ih stru~waka za Holokaust, izjavio je nedavno da svet ne zna da su usta{e imale logore za decu u kojima su se dogodili najstra{niji zlo~ini. Koliko je i to adut ovog filma? - ^iwenica da je takav ~ovek uz nas, ve} sama po sebi govori dovoqno - Berenbaum je ne samo saradnik i savetnik na scenariju, ve} i izvr{ni producent na{eg filma. Ime ovog rabina, profesora, pisca, saradnika Stivena Spilberga, humaniste, ali pre svega

borca za istinu o Holokaustu, donosi legitimitet na{oj pri~i. Li~no, kao nekog ko je potekao sa tog podnebqa, veoma me deprimira svako manipulisawe brojem `rtva, pogotovu sa hrvatske strane. Svaka `rtva, posebno svako dete, na~in na koji je ubijeno i umrlo, dovoqno govori o monstruoznosti usta{kog reìma. Podr{ka Barenbaua i wegova misija, ovom filmu apsolutno otvaraju vrata da svet sa poverewem prvi put vidi i ~uje istinu o stradawu na{eg naroda. @alosno je, naravno, da svet do danas ne zna za te zlo~ine, a jo{ je àlosnije {to ni mi u nekada{woj Jugoslaviji nismo znali pravu istinu i ta~ne brojke o tome koliko je Srba i srpske dece stradalo i izgubqeno. n [ta je najve}a snaga ovog filma za ameri~ku i svetsku publiku? - Mislim da adut ovom filmu daje upravo sama ta vizura deteta koju smo izabrali, da kroz wu govorimo o zlo~inima. "Dara iz Jasenovca" prati sudbinu desetogodi{we devoj~ice kojoj pred o~ima ubijaju majku i starijeg brata. O sudbini oca ne zna ni{ta, i ima samo jednu misiju - da sa~uva ìvot mla|eg brata, bebe zapravo. Na{a Dara }e napraviti nadqudski napor za preìvqavawem, kakav se stvara u najstra{nijim okolnostima, za koji svaki ~ovek na planeti koji ima srce moè da se veè. Vizura na{e pri~e samo je na prvi pogled sli~na onome {to je Roberto Bewini uradio u svom filmu "@ivot je lep", s tim {to mi kroz taj ratni uàs idemo direktno;

STALNO TRA@IMO IZGOVOR - Mi, Srbi, stalno smo se izgovarali na Tita i komunizam {to ranije nije napravqen film o usta{kim zlo~inima, ali wega nema ve} ~etrdeset godina. îni se kao da i dan-danas postoje neke snage koje su protiv filma o Jasenovcu, da bi se krici jasenova~kih `rtava ve~no ugu{ili. Hvala Bogu, dràva Srbija je smogla snage da prekine sa tim vi{edecenijskim auto{ovinizmom, koji je od nas traìo da svaku tu|u `rtvu oàlimo, dok nad na{om nema ko da zapla~e. @rtve su `rtve, ma koje vere i nacije bile, i u svom mu~eni{tvu moraju se tretirati jednako i zajedno. Zato je ovaj film vaàn, jer sa wim tek pomalo po~iwemo da ispuwavamo dug prema jasenova~kim novomu~enicima. Nadam se i drugim filmovima o tom stradawu, jer je tema neprebolna.

junakiwa na{eg filma traì na~in da se i u tom uàsu bori za opstanak. A gde mu je kraj, i kako }e on izgledati - ako kraja moè biti, ona ne ume ni da nasluti. Li~no, sve {to sam znala o Jasenovcu i kroz stradawe moje porodice, apsolutno sam utkala u ovaj scenario, a dala sam svoju krv, srce i du{u, kao i svi drugi ~lanovi ekipe koji su radili na filmu. n Da li }e svet danas prepoznati Jasenovac kao "srpski Au{vic"? - Na{a "Dara" je autenti~no, bolno i veoma sna`no svedo~anstvo o Jasenovcu, Staroj Gradi{ki i ostalim logorima za Srbe. U filmu se pojavquju likovi usta{kih oficira i zlo~inaca o kojima postoje mnogobrojni istorijski dokumenti, kao {to su Vjekoslav Maks Luburi} koji je posle oslobo|ewa pobegao u [paniju, Ante Vrban, koji je na su|ewu 1948. priznao da je srpsku decu trovao ciklonom, zbog ~ega je streqan, Qubo Milo{, koji je zbog svojih zlo~ina tako|e streqan. Tu su i Miroslav Filipovi} Majstorovi}, koji je zbog svojih krvolo~nih zlo~ina imao nadimak "fra Sotona", Dinko [aki} i wegova supruga Nada [aki}, sestra Maksa Luburi}a, koji su posle oslobo|ewa pobegli u Argentinu. Dovoqno je da bilo koji gledalac na{eg filma u svetu ukuca ova imena na Guglu i da se uveri da je Jasenovac po svemu bio Au{vic Balkana. n S druge strane, postoji i stra{na tendencija u svetu da se zlo~ini nad Srbima koji su se desili devedesetih godina ~ak smatraju opravdanim. Koliko }e ovaj film uticati na gledaoce u inostranstvu da druga~ije sagledaju na{ narod? - Naàlost. Bila sam svedok ratnih doga|aja u Krajini, i jo{ uvek mi niko nije objasnio kako je general Ante Gotovina pu{ten iz Haga. [ta, nije navodno znao da mu vojska i nakon "Oluje" ubija Srbe civile, kao ni za sve uàsne masakre tokom samog rata? Jesu li ti preostali i nemo}ni civili opravdan zlo~in? Zato je jo{ sramniji film "General" Antona Vrdoqaka, u kome se radi upravo to, marketin{ki se bri{e zlo~in, a on se predstavqa kao heroj. Zbog toga je pred "Darom iz Jasenovca" velika misija, da qudi {irom sveta kona~no saznaju istinu, tragediju srpske dece i te stravi~ne doga|aje koji su prethodili devedesetim godinama. U tom smislu, jako sam zahvalna i ponosna {to imamo "pokroviteqstvo" Universal Pictures. On joj daje i tu vrstu akreditiva da ameri~ka, a onda i svetska publika sa ve}om pa`wom i ozbiqno{}u gleda na{ film. R. N.

PLANETA

TRAGI^NO LICE EGZODUSA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiH ^etvrtak 26.- novembar 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

Jermeni spalili ku}e, iskopali grobove i poklali ìvotiwe i poru~uju "Hri{}ani }e se vratiti" Nakon {est nedeqa krvavih borbi, kilometarska kolona automobila natovarenih li~nim predmetima i uspomenama protezala se iz Nagorno-Karabaha. Oni koji nisu mogli da priu{te prevoz ìvotwa morali su da ih ubiju. Odsecali su glave koko{kama i kowima. Neki su svoja stada poterali kilometrima uz uske planinske puteve, nadaju}i se da ne}e podle}i iscrpqenosti ili naleteti na nadolaze}u reku vozila. Ovo je bilo tragi~no lice egzodusa, velike migracije qudi iz zemqe koja je bukvalno preko no}i promenila vlasnike. Nekoliko dana nakon {to je jermenski premijer Nikol Pa{iwan objavio kraj rata sa Azerbejxanom u ovoj maloj planinskoj enklavi, hiqade Jermena primorano je da napusti svoje teritorije koje su vra}ene Azerbejxanu. U okrugu Keqbaxar istorija se vra}ala unazad. Gotovo iskqu~ivo naseqen etni~kim Azerbejxancima pre nego {to su ih Jermeni proterali posle oruànih sukoba ranih devedesetih, okrug je sada ponovo postao deo Azerbejxana. Svi Jermeni koji su tamo posledwe tri decenije odgajali svoju decu primorani su da potraè novi dom i novi ìvot. âk i pre nego {to je premijer Nikola Pa{iwan objavio kraj rata, Jermeni su imali sveprisutan ose}aj gubitka. U hri{}anskoj zemqi okruènoj muslimanskim susedima sa tri strane, nacionalnom psihom dominiraju egzistencijalni strahovi. I daqe je bolna rana to {to Turska, koja je podràla Azerbejxan u ovom sukobu, nikada nije zvani~no priznala pokoq nad oko 1,5 miliona Jermena 1915. godine, a sada je ponovo udarila na wih. Jermeni koji su sada oti{li iz Nagorno-Karaba-

ha malo su ostavili za sobom. Neki seqani, ose}aju}i da vi{e nemaju {ta da izgube, zapalili su svoje ku}e, pronalaze}i utehu u tome {to wihovi neprijateqi me|u tim zidovima nikada ne}e spavati. - Kako mogu ovo da ostavim muslimanu? Da ìvi na mestu koje sam napravio i stvorio? - upitao je Arsen Mnacakawan (34), ~a|avih ruku i krvavih ruku. Poqoprivrednik i vojnik dobrovoqac je ìveo u ku}i koju je spalio 20 godina i tamo odgajao svoju decu. Rekao je da }e oti}i u Jermeniju ili mo`da u Rusiju, jo{ nije siguran. Ono {to je znao je da nije mogao da ìvi sa pomisli na drugog ~oveka koji gleda kroz prozor koji je postavio. - Ovde seqani ìve sa svojom zemqom i ìvotiwama. Ako izguilo to, izgubili smo sve - rekao je. Posledweg dana pre primopredaje gotovo da nijedna ku}a du` severnog puta u Nagorno-Karabahu nije ostala nespaqena. Azerbejxanci su uni{tavawe nazvali "ekoterorizmom". Nekli su iskopavali grobove da bi sa sobom poneli ostatke svojih voqenih. Jedva da je bilo bilo kakvog telefonskog signala, nije bilo interneta, tople vode, ni grejawa. Zavladala je zabuna - gde su sada ta~no granice sa Azerbejxanom? Ako severni put vi{e nije jermenska teritorija, a koridora La~in koji vodi u Rusiju je zatvoren da bi ruski mirovwaci mogu o~istiti tela, da li su zarobqeni? Uvek je bilo puno pitawa. Nije bilo mnogo odgovora. Pro{li su pored drevnog manastira Dadivank, za koji se u po~etku mislilo da je mirovnim sporazumom dospeo na azerbejxansku teritoriju. Qudi iz cele Jermenije su dolazili da posledwi put vide svetiwu na padini. - Rekao sam pre da }u ostati i ostajem. Mi smo prva hri{}anska nacija i uvek smo bili mu~eni. Ali, kaèm vam sa sigurno{}u, hri{}ani }e se vratiti ovde - rekao je sve{tenik Hovanes Hovanisijan. Ruske trupe - a uskoro, mo`da i turske - sebe vide kao mirovne snage. Ali, nisu svi spremni za mir. Iako su borbe zavr{ene, Ardak i Ararat, mehani~ari u svom normalnom ìvotu, i daqe su spremni da stanu na prvu liniju fronta. Oni se pla{e da }e azerbejxanske snage poku{ati da zauzmu jo{ zemqe. Poput wih dvojice, mnogi su quti na Pa{iwana zbog potpisivawa kapitulacije nakon {to je vi{e od hiqadu qudi umrlo da bi enklava ostala u rukama Jermena.

[TA SE DE[AVA U AMERICI? U Los An|elesu ovoliko ubistava nije bilo za deceniju, u Wujorku broj pucwava sko~io za preko 100% za godinu dana...

Najve}i grad Kalifornije sa skoro ~etiri miliona stanovnika po prvi put u deceniji zabeleìo je 300 ubistava u godini dana. “Brojka koju nismo videli za deceniju - 300 ubistava u godini dana”, naveli su iz policije. “Besmisleno nasiqe i tragi~ni gubici ìvota. Na{i qudi rade sve {to mogu da spre~e nasiqe, ali trebamo va{u pomo}. Ako imate bilo kakve informacije, prijavite ih. Moète ostati anonimni”. Posledwa brojka je zna~ajno ve}a od 257 ubistava prijavqenih u pro{loj godini, a crni prag prema{en je kako se {iri pandemija korona virusa a ekonomija opada, ukazuje CNN. I drugi ameri~ki gradovi zabeleìli su pove}an broj ubistava i pucwava tokom ove godine. U Luisvilu u Kentakiju u septembru je bilo 121 ubistvo, najvi{e ikad prema statistici lokalne policije. I u Wujorku je pove}an broj pucwava, koje su ove godine ve}e za vi{e od 100 odsto u odnosu na 2019. U gradu je bilo 1.667 pucwava sa `rtavama u 2020, u pore|ewu sa 828 od pro{le godine. Prijavqeno je i 1.359 pucwava, dok ih je 2019. bilo 698. Broj ubistava u Wujorku tako|e je porastao, za 37 odsto – ove godine je registrovano 405, u odnosu na 295 iz pro{le godine. U Mineapolisu, gradu u kojem je u maju ubistvo Afroamerikanca Xorxa Flojda raspalilo proteste {irom sveta, broj zlo~ina porastao je za vi{e od 50 odsto od pro{le godine, a sli~na situacije je {irom Amerike.

REPUBLIKA SRPSKA

^etvrtak 26. novembar 2020.

Srbi u Sarajevu ostavili 50 milijardi maraka ^lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da je Sarajevo danas bez Srba koji su u tom gradu ostavili 50 milijardi konvertibilnih maraka (KM). Dodik je rekao da je iz Sarajeva oti{lo 150.000 Srba koji su stanove prodali po niskim cenama. „Mi smo napravili ra~unicu, 150.000 Srba imalo je oko 50.000 stambenih i poslovnih jedinica. Ako je prosek nekog stana od 70 kvadrata i 100.000 KM, ostavili su oko 50 milijardi“, rekao je Dodik.

ADVOKATSKA KANCELARIJA

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

STAWE DUGA GRADA KQU^NO!

Novi gradona~elnik Bawaluke na trgu sa gra|anima Plan mi je obilazak svih mesnih zajednica u gradu do kraja decembra. Imamo plan za svaki deo naseqa {ta je potrebno, poru~io je Dra{ko Stanivukovi} prilikom dru`ewa sa gra|anima na Trgu Krajine. - Moj dolazak na trg je poruka da je do{ao kraj politi~arima koji rade samo do izbora - kazao je Stanivukovi}. Kada je re~ o preuzimawu du`nosti gradona~elnika od Igora Radoji~i}a, on je rekao da ne insistira na tome zbog zdravstvenog stawa Radoji~i}a. - Kada se on oporavi dogovori}emo se oko primopredaje. Bi}e kqu~no da vidimo stawe

VI[ENAMENSKA LETELICA duga grada, popis imovine, popis svih sudskih procesa i potra`ivawa - naveo je Stanivukovi}.

On je najavio i da mu je prvi korak revizija svega. S. G.

SEDMORO MALI[ANA @IVI U ORONULOJ KU]I

Vi{e~lana porodica \uri} vodi teàk ìvot, pomo} im preko potrebna Deveto~lana porodica \uri} iz Tesli}a, koja trenutno ìvi u dve oronule prostorije, uskoro }e uz pomo} humanih qudi dobiti topao dom sa normalnijim uslovima za ìvot wihovih sedam mali{ana. Supru`nici Radovan (27) i Vesna (26), iako mladi, ve} imaju sedmoro dece, a oboje su nezaposleni. Radovan nekada uspe da na|e posao za nadnicu, dok je Vesna uvek u ku}i sa decom. Ova hrabra majka sa istinskom sre}om nam je pri~ala kako je od 2011. pa do 2018, svake godine,

osim 2012, ra|ala po jedno dete. – Deca su mi najve}i blagoslov od Boga i nikad mi nije bilo naporno. Verujte mi, vi{e se pla{im zubara, nego ra|awa – kazala je Vesna kroz osmeh. Dodala je da troje dece ve} ide u {kolu, a u uslovima u kojima ìve te{ko je izdvojiti novac za uxbenike, pribor, ode}u i druge potrep{tine. Jedini stalni prihod ove porodice je de~iji dodatak od 160 KM, ali imaju kredit ~ija mese~na rata iznosi 150 KM. Uprkos svemu ovome, trude se da deci koliko-toliko ulep{aju detiwstvo i omogu}e im minimalne uslove za iole normalan ìvot, me|utim, to nije ni blizu onoga {to svako dete zasluùje da ima. Humanitarna organizacija “Srbi za Srbe” pokrenula je akciju prikupqawa novca kojim je planirano renovirawe prostorija u kojima \uri}i ìve, te podizawe jednog sprata ku}e, ~ime }e dobiti neophodni prostor za boqi ìvot. – Najva`nije stvari u de~ijem ìvotu su sigurnost toplog doma, miran san, zdravqe, qubav, igra, sre}a, te smo se zbog toga i odlu~ili da pokrenemo akciju u kojoj planiramo da prikupimo 35.000 KM, kolika je procewena vrednost radova – rekao je predstavnik Humanitarne organizacije “Srbi za Srbe” Sa{a Vigwevi}. M. T.

Srpska prvi evropski kupac ruskog helikoptera "ANSAT" Kompanija "Ruski helikopteri" zvani~no je predala Republici Srpskoj prvi laki vi{enamenski helikopter "ansat". Zvani~na predaja bila je u Kazawu, a re~ je o ugovoru od tri helikoptera za Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske, saop{teno je iz kompanije “Ruski helikopteri”, koja je jedna od vode}ih u svetu u ovoj oblasti i deluje pri ruskoj dr`avnoj korporaciji “Rosteh. “Ansat” je opremqen medicinskom opremom, nosilima, respiratorom, EKG aparatom i drugom opremom za evakuaciju bolesnih razli~itog stepena povreda, kao i mestom za jednog pacijenta i dva medicinara. Uz ovaj helikopter predat je i set od pet sedi{ta koja se mogu postaviti umesto navedene medicinske konfiguracije. Republika Srpska bi}e prvi evropski kupac ovog helikoptera, a jo{ dva “ansata” dobi}e 2021. i 2022. godine. Direktor holdinga “Ruski helikopteri” Andrej Boginski rekao je da }e ti helikopteri biti opremqeni reflektorima, sistemom za sletawe bez padobrana, te vitlom i spoqnim remenom. Prema ugovoru, obuku za ove helikoptere u Kazawskom avijacionom zavodu zavr{ila su tri tehni~ara i dva pilota, a slede}e dve godine obuku }e pro}i jo{ ~etiri pilota i {est tehni~ara. Prema informacijama internet stranice Helistart cena jednog helikoptera “ansat” iznosi 2,5 miliona ameri~kih dolara. R. N.

CRNA GORA

^etvrtak 26. novembar 2020. 9

Krivokapi}: Kompletan sastav nove vlade Crne Gore do petka Mandatar za sastav nove crnogorske Vlade Zdravko Krivokapi} najavio je da }e kompletan sastav biti poznat do petka i da }e ispo{tovati rokove da tri dana pre po~etka sednice Skup{tine dostavi parlamentu predlog sastava i ekspoze. Krivokapi} je ponovio da su u igri po tri kandidata za ministra odbrane i unutra{wih poslova. On, me|utim, nije `eleo da potvrdi da je lider Gra|anskog pokreta URA Dritan Abazovi} sada kandidat za ministra unutra{wih poslova, ali je naveo da }e biti potpredsednik Vlade. Govore}i novoformiranoj partiji, Narodnom

pokretu biznismena Miodraga Dake Davidovi}a, Krivokapi} je ponovio da wegovi ministri nisu deo te partije i da nije lepo da se u ovom momentu osniva nova politi~ka partija pre nego {to se formira Vlada, ali da svako ima pravo na to i da on to po{tuje. R. N.

VLADIKA JOANIKIJE O IZBORU VLADE U CRNOJ GORI:

Ne me{amo se, ali bi odlagawe bilo krajwe neodgovorno Mitropolija crnogorsko-primorska samo o~ekuje da se formira vlada, a to je sada odgovornost pobedni~ke koalicije i nove parlamentarne ve}ine, ka`e za Sputwik vladika budimqansko-nik{i}ki Joanikije povodom spekulacija da se Crkva me{a u kadrirawe nove vlade u Crnoj Gori.

„Ne èlimo ni~im da ugrozimo taj proces. Smatramo da je najboqe da politi~ari, qudi kojima pripada ta odgovornost, bez ikakvih pritisaka i bez ikakvih na{ih sugestija formiraju novu vlast i preuzmu odgovornost za re{avawe mnogih nagomilanih problema u Crnoj Gori. Mi se samo molimo Bogu da sve pro|e u redu. Zaista bilo bi krajwe neodgovorno da se to isuvi{e odlaè. Mi smo posebno zainteresovani i imamo uveravawa da }e nova vlast ustrojiti odnose sa Crkvom, odnose izme|u Crkve i dràve na jedan savremen i civilizovan na~in.“

Izjavu po~iv{eg poglavara SPC patrijarha Irineja, da „u na{u glavu ne ide da Prizren i Pe}ka patrijar{ija budu van Srbije“, vladika Joanikije tuma~i upravo onako kako je on sam rekao. „Tome ne treba ni{ta dodati niti oduzeti.“ On podse}a da je patrijarh Irinej proveo najlep{e godine svog ìvota na Kosovu i Metohiji, ali da je i ~itav srpski narod vezan za Kosmet, {to zbog istorije i svetiwa, kao i zbog na{eg naroda koji jo{ ìvi i opstaje, svedo~i i nosi svoji krst. DUBOKA TAJNA KIM UPEÂ]ENA U DU[U NA[EG NARODA „To je ogwi{te srpskog naroda na kome se svi grejemo, duhovno ogwi{te, svetiwa, sveta srpska zemqa kao {to je govorio patrijarh. Isto tako, kako je to wemu bilo svojstveno, mitropolit Amfilohije koji je ~esto pose} ivao KiM, a posebno Pe}ku patrijar{iju i Visoke De~ane, ali i ostale svetiwe, tako|e je nosio KiM u svom srcu. Meni re~e jedan sve{tenik koji je bio sa mitropolitom Amfilohijem ’99. godine posle bombardovawa, kada je sakupqao i sahrawivao le{eve po KiM posle {iptarskog pogroma, da je tada video da je mitropolit od Crne Gore jo{ vi{e voleo Kosovo i Metohiju“, svedo~i vladika. Duboka tajna Kosova i Metohije upe~atila se u du{u na{eg naroda i ona deluje neprekinuto makar od Kosovske bitke do dana{wih dana, dodaje on. Takva tajna pripada samo narodima koji imaju bogatu pro{lost, veliku istoriju i veliku kulturu. To su su{tinske stvari za identitet jednog naroda i toga se

ne smemo odre}i, kao {to se ne smemo odre}i svoje du{e, pameti, pam}ewa i svega drugog {to predstavqa vrednost i pred Bogom i pred qudima, isti~e vladika Joanikije. IZBOR MITROPOLITA I PATRIJARHA U RUKAMA SINODA Upitan da li veruju}i narod moè da o~ekuje iznena|ewe prilikom izbora novog mitropolita, s obzirom da za narod u Crnoj Gori nema dileme da je pored toga {to trenutno obavqa funkciju administratora Mitropolije, on jedini pravi izbor za naslednika mitropolita Amfilohija, episkop budimqansko-nik{i}ki kaè da to za wega nije tema, ve} za Sveti arhijerejski sabor: „U ovim danima kada je crkva u koroti, kada àlimo i kada trpimo ovaj bol zbog odlaska na{ih velikih jeraraha, poglavara na{e Crkve i na{eg mitropolita, mi ne govorimo na te teme, nije vreme ni momenat. Ima momenat kada }e se o tome govoriti. Tu je naravno mnogo va`no da se ispo{tuje kanonska procedura i ono {to je osve{tana tradicija na{e Crkve, va`no je mnogo da izbor bude bez prigovora. Kao i da se izbor obavi bez uticaja politike ili bilo koje druge struje, ne daj Boè.“ Vladika Joanikije podse}a da je propisano da se upra`weni tron bilo koje eparhije, kao i upra`weni tron srpskog patrijarha popuwava za tri meseca, ali da se mora uvaìti trenutna situacija. O datumima }e, kako kaè, voditi ra~una Sveti arhijerejski sinod, jer je to u wegovoj nadle`nosti i vladika ima potpuno poverewe u wega. S. G.

POLICIJA HERCEG NOVOG MALTRETIRA PEVA^A:

Vladi Georgievu zabrawen ulazak u Crnu Goru do 2030. godine

Uprava policije Herceg Novi zabranila je peva~u Vladi Georgievu ulazak u Crnu Goru do 2030. godine, saop{tila je advokatska kancelarija Tomanovi}, koja zastupa Georgieva. Iz ove advokatske kancelarije podse}aju da je MUP Crne Gore prvo usvojio wihovu àlbu, u kojoj je navedeno da je zabrana ulaska pravno neodrìva, jer nije naveden razlog zbog kojeg bi mu bio zabrawen ulazak, a onda je Policijska uprava Herceg Novi u ponovnom postupku ulazak zabranila na 10 godina. U saop{tewu se izraàva uverewe da }e drugostepeni organ prihvatiti pravnu argumentaciju i poni{titi zabranu ulaska u Crnu Goru Georgievu. - U me|unarodnoj pravnoj praksi, oblik degradiraju}eg tretmana pojedinca postoji uvek kada dràva postupa bez legitimnog ciqa, disproporcionalno i ciqano uvredqivo prema pojedincu, jer i strancu pri ulasku u zemqu pripadaju prava garantovana brojnim me|unarodnim pravnim dokumentima - navodi advokatska kancelarija. Georgiev je krajem avgusta vra}en sa grani~nog prelaza Sitnica u BiH zbog, kako je saop{teno tada iz crnogorske Uprave policije, zabrane ulaska u Crnu Goru. - DPS i ovakvo obra~unavawe sa Srbima. Na zdravqe vam i na obraz! - napisao je tada Georgiev na Tviteru.

POO[TRENE MERE U CRNOJ GORI:

Zabrana izlaska iz stanova od 19 do 5 sati, kafi}i da rade do 18 Nacionalno koordinaciono tijelo za zarazne bolesti (NKT) odlu~ilo je na sjednici kojom je predsjedavao predsjednik Kenan Hrapovi}, da skrati za dva sata vrijeme rada ugostiteqskih i uslu`nih subjekata i da za toliko produì period zabrane napu{tawa objekata stanovawa, saop{teno je iz Vlade Crne Gore. „Zbog izuzetno sloène epidemiolo{ke situacije NKT je na predlog Instituta za javno zdravqe Crne Gore odlu~ilo da skrati radno vrijeme ugostiteqskih i uslu`nih djelatnosti sa sada{wih 7–20 na 7–18, i produì primjenu mjere zabrane napu{tawa objekta stanovawa sa sada{wih 21–5 na 19–5 narednog dana. Mjere }e se primjewivati od srijede, 25. novembra 2020. do 8. decembra do kada se produàva se i primjena mjera donijetih 13. novembra", isti~e se u saop{tewu.

10 ^etvrtak 26. novembar novembar2020. 2020. ^etvrtak 26. Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

PENZIONISANI FRANCUSKI Ure|uje: PUKOVNIK OGAR: Zoran Vla{kovi}

Sudija iz Haga mi je jo{ 2016. rekao da svedoci protiv OVK nestaju @ak Ogar, penzionisani francuski pukovnik, za Kosovo otkriva da mu je jo{ pre ~etiri godine, jedan od sudija iz Specijalnog suda u Hagu, rekao da su se mnogi svedoci protiv OVK povukli iz straha od odmazde, dok su neki nestali, a drugi bili `rtve nesre}a. @ak Ogar

„Nadam se da }e se trenutni postupak u Hagu zavr{iti i da sud, sudije i svedoci ne}e biti pod politi~kim pritiskom. Pravda se mora deliti na nezavisan i nepristrasan na~in. Pre ~etiri godine, pri{ao mi je sudija koji mi je tada rekao da }e se ovi procesi odvijati u Hagu umesto u Pri{tini iz bezbednosnih razloga, naveo je Ogar. „OVK nije odustala od terorizma i o~igledno da ta organizacija ne èli da se ova su|ewa zavr{e osu|uju}om presudom wenih lidera, pre svega Ta~ija. OVK }e u~initi sve da izbegne osude koje o~ekuju svi po{teni qudi. Na pitawe da li bi li~no i{ao u Hag da svedo~i, Ogar kaè: „[to se mene ti~e, tada sam sudiji ukazao da sam o~igledno na raspolagawu sudu ako èli moje svedo~ewe.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

POSLE SMRTI PATRIJARHA SRPSKOG IRINEJA

Voleo i ostavio u amanet Kosovo i Metohiju u Srbiji Patrijarh Irinej sa horom Kosovski Bo`ur sa KiM

Patrijarh Irinej i sada{wa igumanija Pe}ke patrijar{ije Haritina Arhiepiskop pe}ki, mitropolit beogradsko-karlova~ki i patrijarh srpski Irinej, kako je puno zvawe srpskog patrijarha, istinski je bio vezan za Kosovo i Metohiju gde je slu`bovao i mnogo puta dolazio. Bogosloviju u Prizrenu je zavr{io 1951. godine, a zatim Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamona{en je u manastiru Rakovici 1959. godine. Zamona{io ga je tada{wi patrijarh srpski Sa mladima iz Metohije u Pe}koj patrijar{iji German, koji ga je rukopoloìo u ~in jero|akona i jeromonaha, 24. i 27. oktobra 1959. godine. Bio je profesor Prizrenske bogoslovije 1959-1968. godine. Zavr{io je postdiplomske studije u Atini, gde je oti{ao {kolske 1962/63. godine. Posle toga je bio postavqen za upravnika Mona{ke {kole u Ostrogu. Ponovo je bio profesor i rektor bogoslovije u Prizrenu 1971-1974 godine. Dana 22. 1. 2010. godine odlukom Izbornog sabora Srpske pravoslavne crkve izabran za patrijarha. Osta}e upam}en po mnogim stvarima, ali ono {to je i sam uvek nagla{avao, posebnu vezanost ose}ao je prema Kosovu, koje je bilo neizostavni deo patrijarhovih obra}awa. Patrijarh Irinej je ponavqao „da se Srbija ne sme odre}i Kosova, jer je onda nepovratno izgubqeno, dok se ono {to je oteto moè jednom i vratiti, uporedjuju}i ga, po simboli~nom zna~ewu, sa Jerusalimom. Patrijarh je ~esto ponavqao da se na Kosovu nalaze najve}e srpske svetiwe, biseri pravoslavne duhovnosti, srpske kulture i sveukupne hri{}anske i svetske duhovne ba{tine. Vest o upokojewu Patrijarha Irineja do~ekana je sa tugom i àqewem na Kosovu i Metohiji, ~iji gra|ani su rekli da im je poglavar SPC uvek bio podr{ka i nada. „Uvek je bio uz nas, naro~ito uz mene kao episkopa, sve{tenstvo, mona{tvo, ali i one vernike, narod koji istrajava svo ovo vreme i ne èli da napusti ove svete prostore. Imao je zaista razumevawe za sve U Pe}koj patrijar{iji patrijarh Irinej {to prolazimo i saose}ao je sa svakim ~ovekom, re- Patrijarh srpski Irinej i patrijarh antiohijski i sveg Istoka Jovan X u Visokim De~anima 13. oktobra 2018. g sa vernicima 29. aprila 2018. g. kao je ju~e episkop ra{ko-prizrenski Teodosije.

SPECIJALNI TU@ILAC SMIT:

Do`ivotna za Ta~ija ako se optu`be potvrde Ha{im Ta~i

Glavni tuìlac Specijalnog tuìla{tva u Hagu Jack Smit u svom pismu pretpretresnom sudiji Nikoli Gilou, koje je objavqeno na zvani~noj veb stranici Specijalnog suda, naveo je svoje argumente zbog ~ega je Ta~ija trebalo uhapsiti i staviti u priHa{im Ta~i tvor, kao i to da ukoliko se u ha{koj optu`be potvrde, nekada{wi sudnici predsednik Kosova bi mogao da dobije doìvotnu. Smit je naveo da postoji strah da bi biv{i predsednik Kosova mogao da pobegne nakon {to je nepotvr|ena optu`nica objavqena. Smit tako|e u pismu, poslatom predpretresnom sudiji, tvrdi da bi Ta~i mogao po~initi druga krivi~na dela i ometati posebne postupke, a istakao je i da bi optu`be koje su potvr|ene u Specijalnom sudu mogle dovesti do doìvotnog zatvora za biv{eg predsednika Kosova. Ovo pismo pokazuje insistirawe glavnog specijalnog tuìoca da je Ta~ija trebalo uhapsiti i poslati u pritvor.

ALBANCI NASTAVQAJU SA INCIDENTIMA NA KiM

Spomenik Milo{u Obili}u u centru Gra~anice sa stalnom srpskom zastavom

Poku{aj paqewa srpske zastave u Gra~anici Objavqen je snimak na kojem se vidi kako su nepoznate osobe zapalile vatru, u petak no}u 20. novembra, ispod jarbola sa zastavom Srbije u centru Gra~anice, pored spomenika Milo{u Obili}u. Predsednik op{tine Gra~anica Sr|an Popovi} rekao je da je snimak predat policiji. Popovi} je pozvao policiju i Kfor da reaguju nakon {to je poku{ano paqewe srpske zastave u Gra~anici.Popovi} je istakao da su srpski zvani~nici upozoravali da postavqawe bilborda sa amblemom OVK u op{tini Gra~anica mo`e da bude okida~ za incidente, koji se posledwih dana ponavqaju i ocenio da „i daqe niko nema sluha za sve ono {to se de{ava u Gra~anici“. „Mi smo ostali na ovim prostorima, jer `elimo da gradimo budu}nost, ali ne budu}nost koja }e biti minirana incidentima i provokacijama. Jo{ jednom apelujem na me|unarodnu zajednicu, policiju i Kfor da upozore sve one koji poku{avaju da naru{e mir na Kosovu i Metohiji da to ne smeju da rade“, rekao je Popovi}.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara! Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

voqnim prilozima pojedinaca, SRBI IZ HRVATSKE institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore. - Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima. Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija. On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

^etvrtak 26. novembar 2020. 11

Veritas: Godi{wica stradawa i Srba u Zapadnoj Slavoniji

om M

{u ru om om

Dokumentaciono informacioni centar „Veritas“ podsetio je da se navr{ava 29 godina od ubistva 24 srpska civila iz zapadnoslavonskih sela Klisa i Kip. U saop{tewu se navodi da su od 12. do 18. novembra 1991. godine pripadnici hrvatske vojne policije u selima Kip (Daruvar), pod sumwom da skrivaju oru`je vojnog porekla, i Klisa (Pakrac), radi „izme{tawa“ stanovni{tva, pohapsili 24 srpska civila, odveli u Marino selo i zatvorili u podrumu improvizovanog zatvora „Ribarska koliba“ gde su ih psihi~ki i fizi~ki maltretirali. Dodaje se da su ih naj~e{}e mu~ili potapawem u vodu, prikqu~ivawem na induktorsku struju, odsecawem u{iju, rezawem po prsima i soqewem rana, gaèwem nogama, udarawem metalnim {ipkama i drvenim palicama. Samo {estorica su preìveli mu~ewe, dok su osamnaestorica likvidirani, navodi se i dodaje da se za telima petorice jo{ uvek traga. Za likvidaciju civila @upanijski sud u Osijeku je u junu 2011. godine od {estorice optuènih pripadnika vojne policije ZNG osudio dvojicu (Tomicu Poletto na 15 godina i @eqka Tuti}a na 12 godina zatvora), dok je trojicu, u nedostatku dokaza, oslobodio optu`be, a protiv jednog je optu`bu odbio zbog zastare krivi~nog gowewa. Dodaje se da je presuda potvr|ena od strane Vrhovnog suda RH u decembru iste godine. Prema podacima „Veritasa“, u periodu od 8. oktobra 1991. do 29. marta 1992. u logorima „Ribarska koliba“ u Marinom selu i „Stara ciglana“ u Pakra~koj Poqani, koje je osnovala jedinica za posebne namene MUP-a RH pod komandom Tomislava Mer~epa, koji je ina~e ju~e preminuo, likvidirano je vi{e od 100 `rtava, uglavnom civila srpske nacionalnosti. Ve}ina likvidiranih, dodaje se, poti~e iz zapadnoslavonskih naseqa sa podru~ja Pakraca i Daruvara, ali i sa teritorija op{tina Gare{nica, Kutina, Bjelovar i Zagreb. Sva ta naseqa nalazila su se van podru~ja u kojima se srpsko stanovni{tvo oru`jem suprotstavilo nasiqu hrvatskih oruànih formacija, navodi se i dodaje da su, posle hap{ewa, bez sudskog naloga Srbi dovo|eni u pomenute logore gde su posle strahovite torture, ukoliko nisu podlegli mukama, izvo|eni na strati{ta i likvidirani. @upanijski sud u Zagrebu je 2005. godine nakon dugogodi{weg postupka, pravosna`no osudio petoricu pripadnika MUP-a Hrvatske (Muniba Suqi}a, Si-

ni{u Rimca, Igora Mikolu, Miru Bajramovi}a i Branka [ari}a) na kazne zatvora od tri do 12 godina, zbog ubistva nepoznatog mu{karca i nezakonitog li{avawa slobode i iznude trojice Srba, koji su u oktobru 1991. iz Zagreba dovedeni u Pakra~ku poqanu, g|e su ih likvidirala nepoznata lica. Navodi se da je taj sud u maju 2016. godine nepravosna`no osudio i Tomislava Mer~epa, tada{weg komadanta rezervne jedinice MUP-a RH i savetnika u MUP-u RH, na pet godina i {est meseci zatvora. Mer~ep je, dodaje se, osu|en zbog toga {to „nije spre~io sebi podre|ene da vr{e nezakonita hap{ewa, zlostavqawa i ubijawa 31 civila dovedenih iz Zagreba, Kutine, Ribwaka, Jawe Lipe, Bujavice, Me|uri}a, Zbegova~e i Pakra~ke Poqane, od kojih je 23 usmr}eno“, dok su iz ~iweni~nog opisa presude izostavqene `rtve (20) za koje se nije moglo utvrditi ko ih je hapsio i likvidirao. Navodi se da je Vrhovni sud, presudom iz februara 2017. godine, preina~io prvostepenu presudu tako {to je optuènom pove}ao kaznu na sedam godina zatvora koju je, kako se dodaje, umesto u zatvorskoj }eliji, „povremeno izdràvao u elitnoj bawi Krapinske toplice“. U martu ove godine hrvatski Vrhovni sud doneo je odluku da se osu|eni Mer~ep pusti na uslovnu slobodu nakon izdràne tri ~etvrtine zatvorske kazne zbog znatno pogor{anog zdravstvenog stawa, ranije krivi~ne neosu|ivanosti, potpunog pridràvawa ku}nog reda i {to je dotada{wim izdràvawem kazne „u celosti ostvarena svrha ka`wavawa“. U saop{tewu se navodi da su u prvom velikom egzodusu Srba iz zapadne Slavonije u sukobu devedesetih na podru~ju op{tina Daruvara, Grubi{nog poqa, Podravske Slatine, Pakraca, Novske, Orahovice i Virovitice, etni~ki o~i{}ena 193 naseqa (10 gradskih i 183 seoska), u kojima je uni{tena ve}ina ku}a i imovine. Dodaje se da je uni{teno ili o{te}eno i 27 pravoslavnih hramova, dok je to podru~je, zbog hrvatskog terora i pritisaka, napustilo 52.320 Srba, od kojih se velika ve}ina vi{e nikada nije ni vratila na svoja imawa. S. G.

Miodrag Linta: Sramna odluka Vu~i}evog e izaslanika da u~estvuje u Koloni se}awa

Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta osudio je, ali- kako ka`e, skandaloznu ije ui sramnu odluku izaslanika Predsjednika Srsniagujubije Verana Mati}a da vi}polo`i vijence ispred na bil-spomen-obiele`ja da~Ov~ari i na memorijalaqenom grobqu u Vukovaru, a posebno da klekne u du}-Ov~ari i da u~estvuje aci-u {etwi („kolona sje}ar dawa“) od zgrade bolnii dace do memorijalnog grobqa.

Veran Mati} na kolenima u Ov~ari

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

U ZBORNIKU 'STO NAJVE]IH HRVATA' VELIKI BROJ SRBA:

Zagreb svojata Andri}a, Teslu, Novaka \okovi}a...

Hrvatska dràva i wena Akademija znanosti i umetnosti, planiraju da krajem slede}e godine, za tridesetogodi{wicu „obnove hrvatske dràvnosti“ objave zbornik „Sto najzna~ajnijih Hrvata u povijesti“. Kako su ve} neki hrvatski mediji preneli, broj od stotinu „najve}ih Hrvata“ je ve} popuwen a me|u wima je i veliki broj srpskih velikana iz oblasti kulture, nauke i sporta... Na prvom mestu liste je o~ekivano „otac hrvatske neovisnosti“ Frawo Tu|man a drugo mesto pripalo je kraqu Tomislavu. Tre}i je Ban Jela~i} a ~etvrti „najve}i sin“ Josip Broz Tito. Me|u prvih deset najzna~ajnih Hrvata su i dva Srbina, Nikola Tesla i Ru|er Bo{kovi}, na devetom i desetom mestu. Interesantno je da je ispred Tesle na osmom mestu kardinal Alojzije Stepinac. Me|u Hrvate u{ao je i jedan od najve}ih svetskih istraìva~a i putopisaca svih vremena Marko Polo, kome je presudno za „hrvatsko poreklo“ bilo to {to je (jo{ uvek nepotvr|eno) ro|en na Kor~uli. Kao istaknuti Hrvati u predlogu monografije navedeni su i Ivo Andri}, Stevo Karapanxa, Draèn Petrovi} a predloèn je ali ne jo{ uvek uvr{ten i Novak \okovi}, za koga se nagla{ava da ga je rodila „hrvatska majka“. U zbornik je biolo poku{aja da se uvrste i Ante Paveli} i Ante Star~evi} ali to zasad jo{ uvek nije pro{lo. Ivo Andri} je u internet raspravama o zborniku okarakterisan kao "kontroverzna osoba hrvatskoga podrijetla koja se smatrala srpskim piscem" i koja je ìvela u Beogradu ali da je ~iwenica da je on jedini hrvatski nobelovac. Sa druge strane, to sto je Ru|er Bo{kovi} za sebe tvrdio da je "dubrova~ki Srbin katoli~ke veroispovesti", {to je otac Draèna Petrovi}a Srbin iz Trebiwa,{to je Stevo Karapanxa Srbin iz Like, ~iji otac je bio pravoslavni sve{tenik, za prire|iva~e ovog budu}eg zbornika „naj Hrvata“ je irelevantno. Pojavio se i predlog da naredne godine u sklopu tri decenije od samostalnosti Hrvatska uputi Unesku predlog da se sve li~nosti u akademijinog zbornika naj Hrvata proglase hrvatskim i svetskim kulturnim dobrom. M. T.

DRU[TVO

^etvrtak 26. novembar 2020.

U manastiru Nova Nikeja u Leli}u sahrawen vladika Artemije (Radosavqevi})

Biv{i episkop ra{ko-prizrenski Artemije (Radosavqevi}) sahrawen je u rodnom Leli}u u manastiru Nova Nikeja, sedi{tu Eparhije ra{ko-prizrenske u egzilu. Od wega se oprostilo vi{e od hiqadu vernika iz svih krajeva Srbije i dijaspore, kao i monahiwe iz manastira ]elije, u kome

je vladika Artemije bio duhvnik 16 godina naslediv{i na toj du`nosti arhimandrita Justina (Popovi}a). Zaupokojenu liturgiju i opelo sluìli su horepiskopi i mona{tvo ERP u egzilu. – Sluìti Bogu, a ne vremenu – bio je moto vladike Artemija, ~iji je ìvot bio poplo~an stradawem.

Svojevremeno je ~uveni fotograf Vican Vicanovi} portretisao patrijarha Pavla i u nekom trenutku mu se obratio sa „va{a svetlosti“, na {ta mu je dobri patrijarh uzvratio: „Kad sam ja svetlost, {ta }e ti onda blic.“ Ovih dana, a povodom upokojewa patrijarha Irineja, „svetlost“ je ponovo vaskrsla iz usta neke priu~ene televizijske voditeqke koja je, u neznawu, „prosvetlila“ po~iv{eg prvojerarha, dok je neka wena koleginica, sli~nih obrazovnih, intelektualnih i vokalnih kapaciteta, protojereja stavrofora „unapredila“ u protojereja staforda. Mustra, odgajana u studijima rijaliti programa „sre}ne“ televizije nije se na tome zaustavila, ve} je konstatovala da }e „beogradski sve{tenici ~itati sveta jevan|eqa nad ’odronom’ patrijarha“, a wihov kolega sa televizije koja nam stvarnost boji u ruì~asto zlosre}nog velikodostojnika je prekrstio u „protojevreja“. Naizgled sme{no, zapravo àlosno, tu`no i opasno. Ova terminolo{ka papazjanija – zapravo, te{ka bruka i sramota- nije produkt ili posledica sticaja ~udnih okolnosti, brzine, umora ili nesmotrenosti, ve} rezultat negativne selekcije dovedene do savr{enstva, to jest odabira televizijskih kadrova koji su po znawu i obrazovawu sinonimi onih sprava sa kojih ~itaju a koje se u slengu zovu „idioti“. Nisu to bili lapsusi, koji se doga|aju i najve}im profesionalcima u ovom poslu, to je bila autenti~na demonstracija rasko{nog neznawa i nepoznavawa onoga o ~emu se govori. Pojeftiwewe tehnologije je omogu}ilo da svaka {u{a koja ima nekoliko stotina hiqada ili,pak,neki milion evra „vi{ka“ moè osnovati televiziju, apsolutno nesvesna kakvu je igra~ku nabavila i kakvi qudi su potrebni da wome rukuju. Ili, pak, zna!? S druge strane, obiqe studija i kamera

Ostao je veran Crkvi svetih otaca, slede}i postojano i smireno put svog duhovnog oca Justina i zemqaka i svetiteqa vladike Nikolaja. O~uvao je wihov amanet i datu episkopsku zakletvu, a nas wegovu duhovnu decu obavezao duhovnim nasle|em da nastavimo wegovim svetosavskim putem pravoslavne vere. Wegov ~asni grob

N S

Zl a

bi}e zavetno mesto za ispuwewe wegovog amaneta da „bez vere nema Crkve, ni Srba i Srbije bez Kosova i Metohije“ – rekao je u besedi na opelu horepiskop novobrdski i panonski Maksim. Srbi sa KiM doneli su u Leli} zemqu iz Gra~anice i Kosovske Mitrovice, „kako bi ubla`ili suzu vladike Artemija koju je pustio za KiM kad su ga sa wega prognali“. Jovana Baqo|evi} iz Orahovca, izme|u ostalog, poru~ila je da „odlaskom vladike Artemija utihnuo maj~inski glas SPC“ i pro~itala telegram Meri Marte Vol{ iz Irske, biv{eg slu`benika UN administracije na KiM u kome isti~e da joj je bila ~ast {to je „upoznala ~oveka koji je mnogo propatio radi istine i hri{}anskih

vrednosti“. – Mi smo potomci istog duhovnog oca Justina, koji je `iveo kako je govorio. Zato smo mi iznad svega, slu`imo Bogu, Svetom Savi i ocu Justinu i ma gde bili mi smo G pravoslavci, svetosavci i justi- nije novci. ]elije nikad nisu napi-lio stile vladiku Artemija, ja sam gacion pose}ivala i u [ipativcu i ovdebuxe u Leli}u. Preko pokojnog vladike R Milutina Sinodu predala zahtevstru sa 15.000 potpisa da se proces obnovi i vladiki vrati dostojastvo – rekla je mati Glikerija opra{taju}i se od vladike Artemija. On je preminuo posle kra}e bolesti u 85. godini pro{le subote na praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila na dan 60. godi{wice mona{ewa u manastiru ]elije. S. G.

Wegova svetlost i stafordi

dalo je mogu}nost da u ove prve i pred ove druge, pohrle odvezani s koca i konopca, svi èqni onih vorholovskih pet minuta slave, ne pitaju}i se nijednog trenutka da li su dorasli igri u koju se upu{taju; da li su dovoqno obrazovani; kakva im je dikcija; kakva gestikulacija; ko ih sve moè videti i ~uti; na kraju i kako izgledaju, jer je televizija, pre svega, slika? Ni{ta. Voditeqke misle da je dovoqno da, s vremena na vreme, samodopadqivo prekrste nogice, nanesu dovoqno pudera da pokriju podo~wake, bubuqice ili bore, nehajno zabace kosu i logorei~no drobe, a voditeqi da ukrste o~ima, zauzmu pretenciozni stav kao da su, u najmawu ruku, svi redom Anderson Kuper i mlataraju rukama. One nisu ~ule za Dragu Jona{ i Staku \or|evi}, oni za Mi}u Orlovi}a, Svetu Vukovi}a ili Gorana Mili}a. Mo`da je neko od wih i na~uo za neka od ovih imena ali „ko }e to sad da gugla“, akamoli da se potrudi ne bi li se bar na kilometar pribliìli qudima koji su

bili alfe i omege televizijskog posla. Ona sirotica, ne samo {to nije znala {ta zna~i, niti je uspela da izgovori ono stavrofor, nego ne zna ni {ta je staford, iako su xukele i xukelizam prirodni ambijent wenog profesionalnog odrastawa i promocije. Dakle, ona ne zna ni{ta. Me|utim, onaj koji je tu postavio odli~no zna da ovom vremenu i publici koju wegova televizija generi{e i odgaja treba upravo neko ko ne razlikuje crkveni ~in od rase pasa, neko ko, osim {to nema pameti i {kole, nema ni blama i neko kome ne}e biti problem da se sutradan opet pojavi pred kamerama kao da ni{ta nije bilo u skladu sa geslom novog medijskog doba: idemo daqe. Idemooooo, {to bi rekle ove zvezde {arenih i izbrendiranih tv studija, biv{i harmonika{i ( bez uvrede za qude koji ~asno ìve od svirawa ovog instrumenta) i biv{e, sada{we i budu}e starlete koje su mo}ni sponzori i klijenti doveli pred kamere sa ciqem da se pijanom dru{tvu u kafani hvale kako u krevet vode TV lice. Ono malo preostalih profesionalaca ovog te{kog, zahtevnog i odgovornog posla – svedeni na brojnost Ajdaho Indijanaca – sa uàsom gledaju promenadu polusveta koji im je niotkuda ( da li?) banuo u profesiju, napravio r{um, wih izgurao u stranu i zajahao stolice, foteqe i trosede studija po kojima, blaèn u neznawu i oslobo|en sva-

kog obzira i odgovornosti, veselo orgija, kliberi se i lupeta. Na kraju, {ta zameriti ovim beslove-tren snim bi}ima – statistima op{teg medijskogogra cirkusa, ako se na sahrani patrijarha Iri-re{ neja pojavi wegov imewak, episkop ba~ki ibi s – preporu~uju}i se Vrhovnom „partijarhu“ zatehn budu}eg patrijarha – podeli gra|ane Srbije „ na pripadnike la`ne i prave elite. Narav-zorn no, ne obja{wavaju}i ko su jedni a ko drugi. Va`no da je ceweni episkop perfektno prepoznao i upotrebio mantru vladaju}e kaste koja godinama trabuwa na tu temu i potencira podelu na la`nu i pravu elitu. S tim {to su vu~i}evci elementarno po{teniji, pa pod firmu la`ne elite otvoreno trpaju sve one koji imaju minimum pristojnosti, samopo{tovawa ali i snage, voqe i potrebe da se pobune protiv cunamija prostakluka koje ìvi svoje zvezdane trenutke. Iz wihove vizure la`na elita su svi oni koji su odbili da ustuknu, da se dodvore, priklone i poklone, koji ne `mure na ~iwenicu da je car go i ne kopaju rupu kako bi u wu izgovorili da mu rastu kozje u{i. Za wih su la`na elita svi oni koji nisu kupili diplomu, oni koji su Vebera ~itali na fakultetu, a ne u poznim godinama u letu hvatali pa~vorke iz wegovih dela; svi oni koji ne cok}u, malogra|anski se zgraàvaju}i nad ovim mu~enicama i mu~enicima koji me{aju stavrofore i staforde, jereje i jevreje, nego se u wihovo ime istinski stide. I kad smo kod stida, da citiram kolegu Slobodana Georgieva: „Vratite sramotu u javni ìvot i uop{te. Sramota je va`na.“ Zaista jeste i dobro je, okrepquju}e i zdravo kad obraz pocrveni – makar iz wega nicala i episkopska brada. Ranko Pivqanin

LEPA SRBIJA

NAJDU@A GONDOLA NA SVETU SKORO SPREMNA:

Zlatibor dobija novu atrakciju pre Nove godine

^etvrtak 26. novembar 2020. 13

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pruàwem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pruìti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu ìvota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Gold gondola, turisti~ki projekat decenije na Zlatiboru, za koji je izdvojeno 13 miliona evra jedan je od kapitalnih investicionih projekata Op{tine ^ajetina, iz ~ijeg buxeta su opredeqena sva sredstva. Radovi su u zavr{noj fazi i cela konstrukcija gondole je prakti~no zavr{ena,

kujemo da }e kompletan prijem i upotrebna dozvola biti re{eni pre nove godine, a gondola bila spremna za predstoje}u sezonu”, kazao je pomo}nik direktora JP „Gold gondola” Milomir Tucovi} Nakon prvog zvani~nog testirawa koje predstavqa posledwi bezbednosni korak

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

trenutno se izvode radovi na postavqawu ograde, parternog ure|ewa, postavqawa re{etki i sigurnosne podloge na staze kako bi se moglo pristupiti finalnom testu i tehni~kom prijemu. „Rok ne zavisi samo od nas ve} i od nadzornog organa i tehni~ke komisije, ali o~e-

pre pu{tawa u komercijalni rad, komisija koja je bila sa~iwena od nadzornih organa izvo|a~a radova i tehni~ara proizvo|a~a i isporu~ioca opreme francuske Pome nije imala zamerki. „Prva faza testova ra|ena je bez optere}ewa kada je testirano u`e, ma{inska

postrojewa i elektrosklopovi, a potom je vr{en test optere}ewa kada je `i~ara optere}ena punim kapacitetom. Za sada je sve pro{lo kako treba i dobijeni su `eqeni rezultati”, kazao je Tucovi}. Prema wegovim re~ima za oko 20 dana o~ekuje se izlazak na teren tehni~ke komisije ~ija kontrola podrazumeva proveru cele trase, svih objekata, svih delova pokretnih i nepokretnih kao i kompletnu uskla|enost projektne dokumentacije i funkcionalnosti celog sistema. Nakon finalnih testova upu}uje se zahtev ministarstvu infrastrukture i saobra}aja radi dobijawa ipotrebne dozvole.

Devet kilometara najmodernije vazdu{ne trase zlatiborske gondole poveza}e centar Zlatibora sa ski centrom Tornik, preko Ribni~kog jezera na kojem }e se nalaziti me|ustanica. Gondola ima kapacitet 600 putnika po satu u 55 zasebnih kabina sa po 10 mesta. Vo`wa Gondolom pruì}e impresivnih 25 minuta sa neverovatnim pogledom na ìvopisne pejzaè Zlatibora. Sa po~etnom stanicom u centru Zlatibora, preko Ribni~kog jezera, do vrha Tornik, zlatiborska gondola }e ponuditi skija{ima, izletnicima, avanturistima i svima zainteresovanima nezaboravan pogled na Zlatibor. M. T.

27 uuu Kako su se 5. oktobra Igor Pervi} i Zoran \in|i} izqubili u Skup{tini grada:

„Sutra, kada svane, sve }e biti druga~ije i svi }emo `iveti u sre}i i vesequ“ Igor Pervi}, glumac koji je preminuo 23. aprila 2019. godine, pri~ao je svojevremeno kako je 5. oktobra 2000. godine ceo dan je proveo ispred Skup{tine. Uve~e je bio na terasi Skup{tine grada. “Naravno, bio je tu i Zoran \in|i} i ceo tada{wi DOS. I svi smo bili u fazonu ‘Sutra, kada svane, sve }e biti druga~ije i svi }emo `iveti u sre}i i vesequ’ A {ta se desilo? Nije se desio 6. oktobar kao {to svi znamo. Nisu se dogodile stvari koje je trebalo da se dogode”, ispri~ao je svojevremeno Igor Pervi}. Imao je tada prilike i da razgovara sa \in|i}em na balkanu Skup{tine grada.

“Kako da ne, ali ipak je on imao pre~a posla. Izqubili smo se. Tu je bio Ko{tunica koji je posle radio {ta je radio. Sve je tog dana imalo neku energiju koja se kasnije izgubila. I ti qudi koji su bili s nama tog 5. oktobra osetili su èqu za vla{}u”, rekao je Pervi}. U tom razgovoru prisetio se i 2003. godine kada je ubijen \in|i}. “Sedeo sam sa tada{wom devojkom Jovanom Petrovi} u selu Ba}evac gde smo tada ìveli. I sad se najeìm kada se setim trenutka kada smo saznali da je \in|i} ubijen. Plakali smo na terasi. \in|i} je bio neki zrak nade. Imao je energiju, {kolovao se u Nema~koj i vratio

se ovde iako je imao izglednu karijeru u inostranstvu. On je zaista voleo ovu zemqu i `eleo je da pomogne”, rekao je on. R. N. lll U slede}em broju: Kako je Vujadin Bo{kov zaboravio koje je igra~e pozvao u reprezentaciju na Evropsko Prvenstvo

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

^etvrtak 26. novembar 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Vreme je za politi~are srpskog porekla

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Glasawe na ovogodi{wim lokalnim izborima u Viktoriji je zbog pandemije i lokdauna kompletno obavqeno po{tom {to je izgleda nekim kandidatima srpskog porekla donelo puno sre}e. Na izborima za gradsko ve}e op{tine Brimbenk (severo-zapadni Melburn) izabrana je Ranka Ra{i} dok su u op{tini Dandenong (isto~ni Melburn) izabrana ~ak dva kandidata srpskog porekla Lana Formozo Jankovi} i Bojan Bob Milkovi}. Siguran sam da to nije slu~ajno jer su lokalni Srbi ali ii nema ostali gra|ani ovog sa sobom nameru ni da je puta imaliniprilike da zbog aglaostavqa, da je poklawa ni da je deli. sawa od ku}e natenane razmisle I sa takvim bagaòm „nesrei zaokruè pravog kandidata. }ne politi~ke i preRanka Ra{i} je princeze“ u svojoj izbornoj dsednikovog fikusa kojidobila narod, jedinici Tejlors Vord a i dobar 6.500 deo ~lanstva SNS-a rekordnih glasova {to se ba{ i ne miri{e, Ana se na{la ne pamti u op{tini Brimbenk iu vrtlogu najnovije politi~ke kamto ~ak vi{e nego duplo od biv{e pawe u kojoj moè pro}i samo kao gradona~elnice Papabosa po trwu koje\or|ine ni~e na dnu kofotu. Ovaj fantasti~ni izborni rita isu{enih staroplaninskih rezultat s pravom je Ranku kanreka. didovao za novu gradona~elnicu Ana, iako tako izgleda, ne Brimbenka. Tako je melburnska akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takop{tina sa oko 209.000 stanovvu ulogu, vaqda bi nedeqe bila na bez nanika dobila pro{le predwa~koj izbornoj listi da ikakve sumwe najlep{u gradona~elnicu u svojoj istoriji. Ko-

Ranka Ra{i} liko je meni poznato ovo je prva gradona~elnica srpskog porekla u celoj Australiji i doga|aj koji stvarno zasluùje po{tovawe ~itave srpske zajednice. Ranka je samostalno sa vrlo malo privu~e glasa~e. iOna, zapravo, finansijskih sredstava, iako odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim sluformalno ~lan laburista, kao ~ajem, zadrì ili dobije nezavisni kandidat uspelaneku da drugu va`nubira~ima. funkciju, Ona to sigurno se nametne je bez ne}e bitiprethodnog na osnovu podr{ke ikakvog iskustvako-u ju }e samauspela zavrediti, ve} opet politici da pobedi mnomilo{}u onog koji kampawu odrage kandidate koji su ve} vi{e od |uje za oboje, odnosno za celu jedne decenije u ovom vrlo zastranku. Wu ne bira narod, nego htevnom Vu~i}. poslu. Mo`da }e joj visoko poverewe sugra|ana I da rezultatsvojih napredwaka na koje je dobilaizborima predstavqati i predstoje}im zavisi dodatnu odgovornost posebno od wenog anga`mana i doprino-u ulozi nove gradona~elnice ali sa, uzeo bih lepe pare na kladiosnici, obzirom na hrabrost koju je ve} a \ilas i kompanija bi odavno odustali pokazala sigurnoodjebojkota. i da joj to Pivqanin moè biti samoRanko jo{ jedan dodatni motiv za uspeh.

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih oboàvalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki daveì koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini Op{tina i pitaju gluposti. Brimbenk imala je Te gde su nestale na{e reke? puno problema u pro{losti sa koTe, {ta jelokalnih sa zakonom koji je oberupcijom kandidata pa }ao predsednik pre dve godine? ~ak i ve}ine biv{ih gradona~el(„Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj nika. Op{tina formalno postoji Ani.) Te, znate li da se ovde za tek oddan 1998. godine alidedovina stawe u jedan qudima otme gradskoj upravi je ve} 2009. i upi{e na ivestitora minibilo hitoliko lo{e da vlada drocentrala? Te,jeznate liViktoda se rije morala uvede prinudnu qudima ru{eda vodenice i upada upravu kako ibi se redom. izborila sa im se u ku}e tako korupcijom lokalne Kako nema reka, vlasti. a otkudIako ova je bilo{to planirano da prinudna bujica se na mene sru~ila, vlast da imase mandat od sirota samo tri gomora pitala Ana, dinejezbog katastrofalnog stawa dok smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da sedam je ovogodikonon je trajao vi{e od ferencija {tampu pa da se nana. Zato suza i nakon ovakvog iskustva sa odbornicima bira~i na izborima 2016. pa i ove 2020. godine uglavnom birali nezavisne kandidate. Svi izabrani gradona~elnici do uvo|ewa prinudne uprave bili su iz redova laburista ukqu~uju}i i aktuelnu poslanicu u parlamentu Viktorije Planinski masiv Stolovi koNatali koja izdiè je za gradoji se sa Sulejman ju`ne strane pona~elnicu Brimbenka bila@i~e, biravi{e Kraqeva, manastira Mataru{ke Bawe,Posle sredwovekovna ~ak tri puta. uvo|ewa nog grada Magli~a i Ibarske kliprinudne uprave do{lo je ogrosure, minulog vikenda gra|ana prepozmnog odnezadovoqstva natqiv je po jo{ jednoj nesvakiprema lokalnim laburistima da{woj pravoslavnom pa su u atrakciji posledwe- ~etiri godine krstu visokom ~ak metara!bili gradona~elnici po33 pravilu Ovo monumentalno nezavisni kandidati. znamewe kaoSituacija simbol Hristovih zemaqu Dandenongu koji

qutim i odem, ali gde da beìm pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da kaè ono wegovo „Gde beìiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zasluì blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i doìvela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe. Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora. I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike. Ana Brnabi} naime, kao reodbornika. Bobje,pripada Libedak primer politi~kog fenomeralnoj partiji, bavi se prodajom na, prvo postala nekretnina i tako|epredsednica je nov u povlade, pa je tek onda krenula da litici. Nema sumwe da su i Lana traì podr{ku bira~a. Obi~no i Bob bez obzira {to pripadaju stvar ide obrnuto: prvo se kanrazli~itim politi~kim diduje{ i ide{ na izbore,opcijapa ako ma bili dobar izbor ovo je svapobedi{ postaje{ i premijer i kako veliki uspeh za brojnu srppravi{ vladu. skuAna zajednicu u Dandenongu jer }e je tu gde jeste postavqena od 11 izabranih odbornika wih fermanom svemogu}eg sultana dvojejebiti Srbi. koji miropomazao èzlom sopNadajmo da voqom su minuli lostvene mo}i,sea ne naroda. kalni u Viktoriji Onaizbori je na gotovo dobila isamo vlapo~etak jednog novog dobasa zafunsrpdu i funkciju. Me|utim, kcijom nije dobila i vlast, jer je sku zajednicu u Australiji. Bez ona ostala onog koji je seli obzira na kod posledwe zvani~ne podatke prema nekim slobodnim procenama veruje se da u Australiji ima vi{e od 200.000 gra|ana srpskog porekla. Naravno, ve}i deo wih je kulturno asimilovan u australijsko dru{tvo ali ostaje ~iwenica da svi oni imaju srpske korene. Ranka, Lana i Bob i voqnim prilozima pojedinaca, wihovi pojedina~ni uspesi mogu institucija, javnih preduze}a i biti prekretnica qudi iz dijaspore. za srpsku za- Predstoji nam uda uradimo jednicu ali i „vetar le|a“ svim osvetqewe i nekena mawe ostalim Srbima tlu poslove Austrana ure|ewu. O~ekujem da i to bulije koji èle da se bave politide zavr{eno u kratkom Nakom. Bez sumwe wihova roku. hrabrost kon toga usledi}e i osve}ewe i trud samo su poruka svima dakrse sta. mo}i da kaèmo uvek Tada moè}emo uspeti ukoliko imate da smo uspe{no okon~ali ovaj iskrene i jasne namere. Srpska zna~ajan, i ni malo lak brojprozajednicaali s obzirom na svoju jekat - kaè Milutin nost zasluùje da i uVukosavqebudu}nosti vi}, ~lan Odbora za postavqawe ima uvek vi{e predstavnika u krsta na Stolovima. vlasti nego {to je to do sada bio Najvi{i vrh Usovica planski slu~aj. Ovo se posebno odnosi na je izabran kako bi se ovaj krst, u Novi Ju`ni od Vels gde su lokalni zavisnosti vremenskih priizborivideo odloèni zbog pandemilika, i sa okolnih planije za septembarKopaonika slede}e godine. na Jastrepca, i RuVreme je se budu}i politi~adnika, pada~ak i sa Prokletija. ri }e srpskog porekla posebno iz On podse}ati naredne generaSidneja, Volongonga Wukasla cije da su u okolinii Kraqeva pripreme srpske i kona~no pre|u u akcinastale svetiwe, sreju. Primer Viktorije i Melburna dwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e svedo~iti o nikako ne treba da ibude izuzetak stradawu vojnika srpske vojske ve} pravilo. poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R. N.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

ima vi{e od 166.000 stanovnika gde laburisti tradicionalno pobe|uju bila je ne{to druga~ija. Ipak Lana Formozo Jankovi} je na ovim izborima nastupila samostalno iako se i ona nedavno prikqu~ila laburistima. Lana je tako|e kao i Ranka u Brimbenku imala odli~nu kampawu i veoma dobru komunikaciju sa bira~ima. Ona je po wenim re~ima na kampawu potro{ila tek oko 2.000 dolara i bez ikakve pomo}i donatora. Ova se strategija o~igledno dopala bira~ima pa je Lana obezbedila vi{e od 4.000 glasova {to je bilo dovoqno za

Lana Formozo Jankovi}

Bojan Bob Milkovi} trijumf. Sjajnu pobedu u svojoj izbornoj jedinici izborio je i Bob Milkovi} koji je osvojio 700 glasova vi{e od dosada{weg

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

IN MEMORIAM ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak26. 26.novembar novembar 2020. 2020. 15

Poseta Bla`enopo~iv{eg Patrijarha srpskog G. Irineja Australiji Bla`enopo~iv{i Patrijarh srpski G. Irinej u martu 2016. prvi put je doputovao u zvani~nu posetu Mitropoliji australijsko-novozelandskoj. Za vreme desetodnevne posete, Patrijarh je, uz svoju pratwu, neumorno obilazio srpske crkve i manastire {irom Australije. â&#x20AC;&#x17E;Sve je ovo, kuda krenemo, zemqa Gospodwaâ&#x20AC;&#x153;, besedio je Wegova Svetost u poruci podr{ke svima onima koji su zahva}eni vihorom pro{lih ratova, silom prilika bili primorani da napuste svoja ogwi{ta i novi dom izgrade u Australiji. Wegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej neprestano je upu}ivao re~i podr{ke i utehe okupqenom narodu, podse}aju}i ga da je hri{}anska du`nost svakog od nas, da svojim primerom ispoveda veru svoju, i da bude so zemqe i na kontinentu, koji se ne tako davno upoznao sa istinom Jeavan|eqa. Svaki susret Patrijarha Irineja sa vernim narodom proticao je u tonu o~inskog starawa i arhipastirske brige Wegove Svetosti da blagoverni narod koji je u okriqu Svetosavske Crkve Pravoslavne i ubudu}e ostane krepak u veri i bodar u borbi za o~uvawe svog identiteta, jezika ali i kanonskog jedinstva unutar Mitropolije australijsko-novozelandske.

^etvrtak ^etvrtak 26. 26. novembar novembar 2020. 2020.

IN ZAJEDNICA MEMORIAM

SAHRAWEN PATRIJARH IRINEJ:

Telo poglavara SPC poloèno u krip Patrijarh Irinej sahrawen je u nedequ, 22. novembra, u kripti hrama Svetog Save na Vra~aru. Litugriju je sluìo mitropolit Hrizostom. Nakon sluèwa opela, odràne su besede. Telo patrijarha Irineja u kriptu hrama Svetog Save preneli su gardisti Vojske Srbije. Sahrani su prisustvovali i gra|ani koji su se okupili kako bi odali po~ast patrijarhu Irineju. Liturgija je po~ela u 9 sati i sluìo je mitropolit dabrobosanski Hrizostom, uz sasluèwe vi{e arhijereja, sve{tenstva SPC i gostiju iz drugih pomesnih pravoslavnih Crkava. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} stigao je na drugi deo liturgije u hram Svetog Save. Uz Vu~i}a je bio i srpski ~lan predsedni{tva BiH Milorad Dodik. Nakon opela, Dodik i Vu~i} su odràli govore. “Okupqeni iznad odra, ispuwavamo wegovu sve{teni~ku èqu – da se okupimo i da drìmo zajedno. Da se kao narod sabiramo u voqi i nevoqi. Slobodno mogu re}i da je na{ patrijarh imao i tu snagu i tu mo} da nas sabere i drì zajedno. U Bawaluci bi nam govorio da je najva`nije za Srbiju i Srpsku jedinstvo i qubav prema ~oveku. Nije Republika Srpska ni plakala ni veselila se, a da sa nama nije bio Irinej”, rekao je Milorad Dodik. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je u govoru nad odrom patrijarha Irineja da je pokojni poglavar SPC sklopio o~i onako kako je i ìveo – u miru sa sobom. “Jedno vreme se zavr{ilo – samo ovozemaqsko. Vreme razuma, vreme onoga koji je toliko odgovarao opisu iz poslovice Jevrejima – bezazlen, ~ist. Sklopio je o~i kako je i ìveo – u miru sa sobom, crkvom i qudima i Bogom”, rekao je Vu~i}. “Wegov Bog je bio Bog razuma. Bog svih nas, onaj koji ne deli. Wegova

Srbija bila je ona koju je sam stvarao – Srbija mira, Srbija koja razume, koja ne mrzi. Hram koji je `eleo i razumeo, gradio je grade}i sve nas. Ho}emo li znati da ostanemo jedno, bez ikakve zlobe. Verujem da }e wegovo u~ewe ostati, da }e ostati hramovi i da }e opstati srpstvo. Kada se gromada stene odvoji od planine, ostaje praznina. Takve retke gromade kao patrijarh Irinej ukra{avaju i narod”, rekao je on. Patrijarh je ostavio delo vredno divqewa, rekao je on. “Ovaj Hram prakti~no je izgradio. Obnovio je kulturu se}awa. Nije prihvatao podelu qudi i naroda, iako

je priznavao svaku dràvu krojenu po AVNOJ-evski {ablonima. Verovao je u narastaju}u snagu srpske dràve i, pomalo naivno, snagu da ona ubedi svet u stradawe na{eg naroda na Kosovu”, rekao je Vu~i}. Na{eg Dedu ~ekaju u carstvu nebeskom, dodao je predsednik Srbije. “Va{a preosve{tenstva, ne mogu da govorim samo o odnosu jednog predsednika i patrijarha. Beskrajno sma ga voleo, a on je voleo i pazio na moju decu jednako kao i ja. Samo ho}u da kaèm da je na dan kada je oti{ao u bolnicu, pozvao me i rekao “Moram li, Aleksandre, u bolnicu? Za{to ja da zauzim po-

stequ?”. Dan kasnije me je pitao je li sve pod kontrolom, a tre}i dan mi je rkeao “Ne brini, sa mnom }e biti sve u redi, nego vidi da oko Srpske i Kosova bude sve dobro”. I vi{e se nismo ~uli”, zakqu~io je on u govoru. Predstavnici ruske crkve pro~itali su pismo patrijarha moskovskog Kirila. Nakon toga, govorio je stare{ina Saborne crkve Petar Luki}. “Ako je i uputio kritiku – to je ~inio pa`qivo. Dolazak patrijarha Irineja na tron posle patrijarha Pavla, mo`da je i najve}i pokazateq wegove veli~ine. Nije bilo lako preuzeti kormilo nakon patrijarha Pavla, ali je patri-

jarh Irinej nas tradicije na{e ju wegove re~i, biti jedino jev Hrista. Plodov da je blagost pa odlu~nost i raz poglavara crve Saborne crkve. “Pokazao se patrijarha Pavl lo lako”, rekao voru o patrijarh teq Hrizostom. “Pokazao se k rac u borbi za o naroda. Danas s mo od wega, a w zemqi. Pre 20 polita Amfilo mo patrijarha teret ovog gubit isku{ewa, ne m nadu – Bog je s odva`ni, kako o jarh i mitropoli sa nebeskih vis Sinod SPC da }e zaupokoje slu`iti mitro Hrizostom, uz s jereja, sve{tens

Patrijarh Irinej: Decenija na tron Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej (Gavrilovi}) ro|en je u selu Vidova, kod â~ka, 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na kr{tewu je dobio ima Miroslav. U Vidovu je zavr{io osnovnu {kolu, a potom gimnaziju u â~ku, Bogosloviju u Prizrenu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Potom je postavqen za profesora Prizrenske bogoslovije. Pre stupawa na du`nost profesora, oktobra 1959. u manastiru Rakovica, prima mona{ki ~in od patrijarha Germana, dobiv{i na postrigu ime Irinej. Dok je slu`bovao kao profesor u Prizrenskoj bogosloviji, upu}en je na postdiplomske studije u Atini. Za upravnika Mona{ke {kole u manastiru Ostrog postavqen je 1969. godine, odakle se, zatim, vra}a u Prizren gde je postavqen za rektora bogoslovije. Sa te du`nosti je, 1974. godine izabran za vikarnog episkopa (pomo}nika) patrijarha, sa titulom episkopa moravi~kog. Godinu dana kasnije izabran je za episkopa ni{kog, gde sluì sve do postavqewe za patrijarha. U vreme wegovog stupawa na patrijar{ijski tron, u izgradwi je bilo oko 40 hramova na teritoriji Ni{ke eparhije, sa pribli`no istim brojem crkava u obnovi. U 1998. godini, prvi put posle pola veka, za hramovnu slavu ni{ke Saborne crkve – Duhove, obnovqena je velika litija ulicama Ni{a. Kao poglavar, isticao je va`nost zavr{etka radova na Hramu Svetoga Save, u Beogradu, na Vra~aru. SPC je obeleìla 1.700 godina od Milanskog edikta. U proslavi su, uz predstavnike pomesnih pravoslavnih Crkava, u~estvovali patrijarsi – vaseqenski Vartolomej i ruski Kiril. Za centralnu manifestaciju odre|en je Ni{, mesto ro|ewa cara Konstantina koji je dozvolio slobodu veroispovesti za hri{}ane. Patrijarh Irinej nasledio je tron SPC u mirnodopsko vreme, ali sa

dosta izazova. Izabran je 22. januara 2010, na saboru u Beogradu, kao wen 45 poglavar. U pristupnoj besedi je istakao da nema svoj program ve} je to “program Crkve”, podsetiv{i na poruke iz Jevan|eqa i kako o~ekuje od bra}e mitropolita i episkopa za zajedni~ki krmare Crkvom Hristovom i privedu “tihom i mirnom pristani{tu”. Me|utim, {ira javnost je videla jasno nesaglasje u vrhu Crkve kada je dodelio Orden Svetoga Save predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u, odaju}i mu priznawe za kosovsku politiku. Zbog toga su neki arhijereji, prvenstveno mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije negodovali, smatraju}i da je ta politika protivna nacionalnim interesima, ali je bilo i u drugim prilikama javnih istupawa pojedinih vladika koja su odudarala od patrijarhovog mi{qewa. Na istoj proslavi u Beogradu, posve}enoj jubileju – osam vekova autokefalnosti SPC, patrijarh Irinej je uru~io odlikovawe i vode}em politi~aru iz Republike Srpske Miloradu Dodiku, prema kojem tako|e nije krio naklonost. Opoziciji u Srbiji, okupqenoj u Savezu za Srbiju, zamerio se kada se usprotivio vi{emese~nim protestima u Beogradu i drugim gradovima. Kosovo je bilo neizostavan deo patrijarhovih obra}awa, odraàvaju}i stav Sabora kakav je upu}ivan vlastima sa zasedawa ovog najvi{eg crkvenog tela, kojem je kao poglavar predsedavaju}i. Patrijarh Irinej je ponavqao da se Srbija ne sme odre}i Kosova, jer je onda nepovratno izgubqeno, dok se ono {to je oteto moè jednom i vratiti, upore|uju}i ga, po simboli~nom zna~ewu, sa Jerusalimom. Govore}i o me|unarodnim politi~kim de{avawima, imao je obi~aj da kaè kako Srbija svoj mali brod treba da veè uz veliku ruski. Ubrzo po izboru uru~io je u Beogradu Orden Svetog Save, tada, premijeru Rusije Vladimiru Putinu, koji mu je dodeqen ranije na predlog patrijarha Pavla.

Zbog de{avawa na me|unarodnom c ti~kom, planu u SPC je u{la strepwa Vaseqenskog patrijarha i Moskovske love u Severnoj Makedoniji, Crnoj Go svoju organizaciju. Patrijarh Irinej je bio jasan u st crkva u pravu kada optuùje patrijar kanonsko podru~je” u Ukrajini i pojedi autokefalnost mimo pravila. Jedno optere}uju}e pitawe dobil pom Frawom novi momenat, barem kao tno pogledaju i jasnije ~uju. Formirana je Me{ovita katoli~k predstavnici Hrvatske biskupske k kardinala Alojzija Stepinca, povodo “Irinej je veliki patrijarh. I Ir zajedno istorijsku komisiju. Radili s zanima jedino istina. Ne pogre{iti”, znawe poglavaru SPC. Ovu godinu, skoro u potpunosti je i je preminuo mitropolit crnogorsko-p vladika vaqevski Milutin, zaraèn Patrijarh Irinej je sluìo za najve mu Svetog Save, na Vra~aru. ûla su pri~e{}ivati iz jedne ka{i~ice, ost i}i na liturgiju. Prilikom obeleàvawa decenije „ìvimo u vremenu kada nije lako bi tako nije jednostavno ni biti patrija {to je u wegovoj mo}i da Crkvu vodi i

ZAJEDNICA IN MEMORIAM

ptu Hrama Svetog Save

stavio u najboqem duhu crkve. I dana odzvawa, da }e wegov program van|ewe gospoda Isusa vi tog rada nam pokazuju atrijarha uvek pratila zboritost – naro~ito za e”, rekao je stare{ina

dostojnim naslednika la, {to nije bilo nimaje, izme|u ostalog, u gohu Irineju mjestobjusti. kao beskompromisni boo~uvawe ugleda crkve i se privremeno opra{tawegovo telo predajemo dana izgubismo mitroohija, a danas ispra}aIrineja. Svi ose}amo tka. Pa i pored velikog malaksajmo i ne gubimo nama. Budimo hrabri i od nas to o~ekuju patriit. Znamo da nas gledaju sina”, rekao je on. prethodno je najavio enu litugriju u 9 sati opolit dabrobosanski saslu`ewe vi{e arhinstva SPC i gostiju iz

Gra|ani u redu ispred hrama Svetog Save odaju po~ast preminulom patrijarhu Irineju drugih pomesnih pravoslavnih Crkava. Okupqenima se obratio i episkop ba~ki Irinej, ~lan Sinoda. On je rekao tokom liturgije da je patrijarh Irinej bio ~ovek mira. Prema wegovim re~ima, patrijarh Irinej je bio omiqen kod velikog broja qudi, pre svega kod onih sa duhovnom i crkvenom samosve{}u i save{}u. “Svi su razumevali tu jevan|eqsku dobrotu, ne samo karakternu, qudsku, kojom je wegova li~nost zra~ila, na najve}a mogu}a poni`ewa. Umeo je ne samo da sa~uva hladnokrvnost ve} da uzvrati pa`wom, dobrotom i dobrim delima upravo onima koji su mu nanosili nepravdu”, rekao je episkop ba~ki. Sahrani patrijarha Irineja u Hramu Svetog Save prisustvuje {ef delegacije Moskovske patrijar{ije mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev). Mitropolit Ilarion, koji je i predsednik Odeqewa za spoqne crkvene veze Moskovske patrijar{ije, u~estvuje i u zaupokojenoj liturgiji u Hramu Svetog Save. Mitropolit Ilarion doputovao je u Beograd, a visokog gosta na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” do~ekali su mitropolit zagreba~ko-qubqanski Porfirije i episkop ni{ki Arsenije. Pre nego {to je slu`io pomen kod

odra patrijarha Irineja u Hramu Svetog Save na Vra~aru, mitropolit Ilarion se susreo u Patrijar{iji sa predsedavaju}im Svetog arhijerejskog sinoda SPC mitropolitom dabrobosanskim Hrizostomom. Sinod je poru~io gra|anima da }e se SPC tokom molitvenog ispra}aja patrijarha Irineja striktno pridr`avati mera koje su zbog te{ke epidemiolo{ke situacije propisali nadle`ni dr`avni organi, kao i da je zbog toga obezbe|en direktan televizijski prenos. Tako|e, Sinod je saop{tio da, u skladu sa Ustavom SPC, preuzima du`nosti patijarha, a da }e predsedavati mitropolit Hrizostom, koji je i najstariji po ~inu u ovom telu. U hramu Svetog Save bili su prisutni i brojni politi~ari, poput predsednice Vlade Srbije Ane Brnabi}, predsednik Skup{tine Srbije Ivica Da~i}, ministar odbrane Neboj{a Stefanovi}, ministar spoqnih poslova Nikola Selakovi}, ambasador Srbije u SAD Marko \uri} i drugi. Patrijarh Irinej je 56. poglavar SPC, jer su to prvo bili arhiepiskopi, po~ev{i od Svetog Save, a 45. je patrijarh, za kojeg je izabran 22. januara 2010, na Saboru SPC u Beogradu. S. G.

nu SPC

crkvenom, ali istovremeno i polimo`e li se ukrajinski spor izme|u e patrijar{ije preliti na wene deori ali i {ire u dijaspori gde ima

tavu kako SPC smatra da je Ruska rha Vartolomeja da je “upao u weno inim crkvenim organizacijama dao

lo je sa patrijarhom Irinejom i pao mogu}nost da se dve strane direk-

ko pravoslavna komisija, kako bi komisije i SPC razmotrili ulogu om wegove kanonizacije. rinej mi je pomogao. Osnovali smo smo zajedno. Jer, i Irineja i mene , rekao je papa, odaju}i veliko pri-

i SPC obeleìla korona. Nedavno primorski Amfilohije, prethodno no je nekoliko episkopa. e}i praznik – Uskrs, u praznom hrau se razli~ita mi{qewa da li se tati ku}i kako dràva nalaè ili

e na tronu poglavara, rekao je da iti na nekom visokom polo`aju, pa arh“, ali da se trudio i ~inio sve ispravnim putem.

Pravila predvi|aju da se novi patrijarh bira na Saboru, “apostolskim na~inom”, `rebom, izme|u tri kandidata sa najvi{e glasova. Prilikom prethodnog izbora, najvi{e glasova je dobio mitropolit Amfilohije. Do izbornog Sabora, odre|uje se, u skladu sa Ustavom SPC, mestobqustiteq, odnosno ~uvar trona za vreme dok je patrijarh odsutan. Puna titula poglavara SPC glasi Wegova Svetost arhiepiskop pe}ki, mitropolit beogradsko-karlova~ki i patrijarh srpski. Srpska pravoslavna crkva saop{tila je da je patrijarh Iriwe preminuo 20. novembra u 7.07 ~asova u Vojnoj kovid bolnici “Karaburma” u Beogradu.

^etvrtak26. 26. novembar novembar 2020. 2020. 17 ^etvrtak

OD SIRO^ETA DO PATRIJARHA: Sestra Milijanka se}a se posledweg susreta sa voqenim bratom

Za patrijarhom srpskim Irinejem tuguje cela Srbija, ali ipak jedna ku}a je najtu`nija. U woj ìvi wegova sestra Milijanka Kova~evi} koja se sa velikom tugom u srcu opra{ta od svog voqenog brata. Veoma rano ostali su bez oca, samo sa majkom Sestra Milijanom, koja je Milijanka rade}i u nadnici Kova~evi} se wima obezbe|ivala sa velikom koru hleba, pa je potugom u srcu ~iv{i patrijarh jo{ opra{ta od kao mladi} preuzeo svog voqenog brigu o porodici. brata „Nas troje bili smo jedno drugom do uveta. Rasli smo u oskudici, ali u qubavi i slozi. Mnogo se radilo, a najvi{e on. Vikendom je sa {kolovawa dolazio ku}i i odmah se presvla~io u radno odelo i obavqao poslove u doma}instvu. Mi smo uvek i{li uz wega, samo nam je govorio da budemo Patrijarhova Sestra Milijanka i sestri} Slobodan slo`ni i po{tujemo majku. Tako je i bilo. Sada }e se kona~no odmoriti moj dobri brat, ni{ta me ne moè ute{iti i smawiti ovu bol koju ose}am za wim“, pla~u}i je rekla Milijanka i prise}a se zadweg susreta sa svojim bratom. „Dugo me je gledao kao da je ne{to predosetio. Kad sam Patrijarh Irinej sa svojom majkom Milijanom ga pitala {to, on je rekao pa ne vi|am te tako ~esto, pusti me da te se nagledam. On je meni bio sve i otac i majka i brat. On je mnogo bio vezan za majku, pred kraj svog ìvota i ona se zamona{ila u manstiru Jovawe u Ov~ar bawi“, pri~a Milijanka. Me{tani wegovog rodnog sela Vidova Sa èqom da svoj grade crkvu u ~ast upokojenog patrijarha ìvot posveti Bogu, Miroslav je rano oti{ao u manastir Preobraèwe kod obli`we Ov~ar Bawe, jo{ je bio de~ak. Ali, iguman Blagove{tewa, Jevstatije, mudro ga je posavetovao da krene na {kole, i uputio u Prizren, na bogosloviju. Sestri} Slobodan opisuje ga kao veoma strogog, ali sa druge strane i veoma blagog. Zadwi wihov susret bio je u avgustu ove godine, i iako je tada napunio devedeset , svi su se nadali da je jo{ nekoliko godina ìvota sigurno ispred wega. „On nikad nije koristio lift, lako se kretao, ~ak i do crkve koja se nalazi na brdu iza{ao je bez problema, on prvi, a mi svi iza wega, umorili smo se ~ak, ali on ne. îtao je bez nao~ara, video sam ga da je i na sahrani mitropolita stajao nekoliko sati. Bio je jak, snaàn i zdrav. Niko nije o~ekivao da se sada upokoji, da nije bilo ovog stra{nog virusa i daqe bi bio ìv“, rekao je Slobodan. Patrijarh nikad nije zaboravio svoj rodni kraj. Mnogi su kucali na wegova vrata, a svima su ona uvek bila i otvorena. Pomagao je i re~ima i delima i bio zvezda vodiqa. „Iako nije ìveo sa nama, znali smo da je tu. Samo wegovo postojawe davalo nam je mir i spokoj. Sada kao da kre}e neka nova epoha u na{im ìvotima, bez wega. Takav ~ovek se ne ra|a dva puta. Naj~e{}e sam kod wega u patrijar{iju i{ao nedeqom, i ostajao u razgovoru sa wim po nekoliko sati. Voleo je ~a~anske {qive i to sam uvek nosio, mada je uvek govorio ostavite sebi, ja imam svega. Bio je izuzetno skroman, svima je izlazio u susret, a kad bi ga pitali kako da mu se oduè samo im je govorio da se vi{e mole Bogu. Ceo svoj ìvot tome je posvetio“, kaè sestri} blaènopo~iv{eg patrijarha. Me{tani wegovog rodnog sela Vidova u ti{ini dolaze ispred crkve koja se gradi u wegovu ~ast i pale sve}e èle}i na taj na~in da iskaù svu zahvalnost i po{tovawe koje gaje prema svom voqenom patrijarhu.

^etvrtak 26. novembar 2020.

ZAJEDNICA

Postanite uspe{ni u karijeri i sre}ni u `ivotu!

Valentina Mickovski, karijerni savetnik Zovem se Valentina Mickovski, po struci sam karijerni savetnik (Careers Consultant) i zaposlena sam u “La Trobe” i “RMIT University” vi{e od 12 godina. Zavr{ila sam „Bachelor of Business/ Bachelor of Arts (Japanese)“ , a tako|e sam zavr{ila postdiplomske studije “Graduate Certificate in Career Development” na Univerzitetu Svinburn (Swinburne University). Poreklom sam iz Kikinde, a

moji su roditeqi rodom iz Makedonije. Volim da pomaèm migrantima iz ~itavog sveta, a naro~ito sam sre}na kada mogu da pomognem qudima iz biv{e Jugoslavije. Karijernim vo|ewem se bavim jer mi predstavqa neizmernu satisfakciju da pomaèm qudima da uspeju, kako u ìvotu, tako i u karijeri. Ova pri~a nije samo jo{ jedan marketing, ovo je pri~a o meni kao migrantu - osobi koja je, kao i mno-

Postanite uspe{ni u karijeri i sre}ni u `ivotu! Valentina Mickovski Consulting Grad Cert in Career Development; BBus/BArts Professional Member of the Career Development Association Australia (CDAA) Careers Consultant (Karijerno savetovanje)

Kontaktirajte Valentinu Mickovski Careers & Life Coach na Whatsapp/Viber: +61 415 458 649 ili vm.career.life@gmail.com

gi od vas, `rtvovala mnogo toga u ìvotu. Pitam se ~esto, da li je put zaista trebalo da bude toliko trnovit da bih do{la do spoznaje {ta je ìvot i kako se boriti, i padati i opet ustati, i u ìvotu i karijeri. Smatram da }e mnogi od vas ‘osetiti’ moju li~nu pri~u. Pre nego {to sam odlu~ila da radim ovaj divan i human posao pomagati qudima da uspeju (ima li i{ta lep{e od toga?!), bilo je turbulencija kako u detiwstvu, tako i u ranoj mladosti. Jedna velika tragedija mi je potpuno promenila ~itav ìvot - izgubila sam voqenu osobu u svojoj 24 godini. Da li postoji i{ta teè kada se sru{e svi snovi o qubavi, familiji, razigranoj de~ici... Svaka nada je sa wim zauvek oti{la, ali sam wemu dala obe}awe da }u se boriti da budem sre}na. Nije bilo lako tako ne{to obe}ati, ali samo obe}awe wemu je bila moja li~na odluka i borba da nikada ne odustanem. Do{la sam u Australiju jer sam èlela da pobegnem od bola i mislila sam da }e mi novi ìvot u tome pomo}i. Bila je to velika zabluda. Od bola se ne moè pobe}i, jednostavno se ~ovek nau~i da ìvi sa wim. Sigurna sam da mnogi ~itaoci mogu sebe prepoznati u nekim deli}ima moje pri~e. Da bih ne~im okupirala svoje misli i da bih sebe izdràvala u zemqi u kojoj nisam imala nikoga, radila sam i po 14 sati dnevno. To nije sve - da bih opravdala sama pred sobom svoj dolazak u Australiju, po~ela sam da studiram, a spavawe mi se svodilo na dva sata dnevno. Naravno, ovakav na~in ìvota me je samo doveo do jedne ta~ke kada vi{e nisam mogla daqe - dobila sam karcinom. Sigurna sam da ja nisam jedina koja je preìvela “pakao’ kako bi spoznala i lep{u stranu ìvota. Kada sam dobila dijagnozu ‘maligni tumor’ - odlu~ila sam da ìvim, bukvalno je to jedino na {ta sam se fokusirala i obe}ala sam sebi da je jedini razlog zbog koga vredi ìveti moja qubav prema qudima. @elela sam da im pomognem da nau~e kako ìveti, gde usmeravati energiju, kakav posao traìti, a pri tome sebe ne omalovaàvati zbog ~iwenice da su migranti. Shvatila sam da mi to ne moramo sebi raditi, jer smo kao narod vredni kao i svi ostali tj. imamo sposobnosti koje smo stekli u na{oj zemqi. Veoma je bitno da shvatimo sopstvene vrednosti, a ujedno da pomognemo poslodavcima da oni te na{e vrednosti uvide i po{tuju. Ponekad i privremeno moramo prihvatati poslove koji nisu prijatni, ali mi smo ti koji treba da preuzmemo svoj ìvot u svoje ruke. Odgovornost je na nama. Kritikovati druge - na primer: poslodavce, dràvu, ~ak i na{e bli`we (roditeqe, rodbinu...) zna~i gubiti energiju koju moèmo usmeriti na ne{to {to }e nam poboq{ati ìvot. Kada mi neka te{ka i gorka misao padne na pa-

met, ~esto sebe pitam: “Da li je to dobro za mene?”. Poku{ajte za po~etak i vi, mo`da vam pomogne da se oslobodite misli koje vas sputavaju. Ovo je samo jedna skra}ena verzija moje ìvotne pri~e. Uprkos svemu, toliko sam zahvalna ìvotu i Bogu na svemu {to sam doìvela, na qubavi, qudima koji su mi pomogli, ~ak i na lo{im i kobnim trenucima, jer sve {to je bilo u pro{losti mene ~ini ovakvom kao {to sam sada, a to je da imam toliko qubavi u sebi za sve koji zaista èle pomo} u smislu balansirawa ìvota i posla, {to zna~i da zaista èlim da pomognem qudima da nau~e kako biti uspe{ni i sre}ni, pa ~ak i u tu|ini. Ja vam mogu pomo}i da dobijete samopouzdawe {to se ti~e engleskog jezika i da se predstavite poslodavcima kao pravi profesionalci. @elim da va{ CV izgleda bez gre{ke, i da ima kvalitetan sadràj jer sam sigurna da ste uradili vi{e nego {to ste napisali. Nau~i}u vas kako da predstavite sebe na razgovoru za posao, naravno, uz praksu dolazi i entuzijazam i samopouzdawe i to je ono {to poslodavci o~ekuju od nas. Tako|e ~esto radim sa qudima koji èle da promene zanimawe ali nisu sigurni kako da pristupe tome, ili zbog mawka informacija ili zbog straha od neuspeha (verujte mi iskusila sam i to, ali sam i nau~ila kako to prevazi}i). Ukoliko imate decu kojoj je potrebna ili pomo} da prona|u posao, ili nisu sigurni kojim putem da krenu, sve je to prirodan proces traèwa sopstvenog identiteta, slobodno mi se obratite. Toliko dugo radim na fakultetima pomaù}i qudima iz ~itavog sveta da postanu atraktivni australijskim poslodavcima i da

uspeju u karijeri da bih bila presre}na kada bih mogla sve znawe ste~eno tokom godina preneti na na{e qude. Jer na kraju, ko vas moè vi{e razumeti nego neko ko je ve} bio u ‘va{im cipelama” , neko kao ja. Ja pruàm slede}e usluge: l Karijerno savetovawe za mlade i mawe mlade l Poslovno mentorstvo (business mentoring) i kako osnovati “start-up” kompaniju l Kako napisati CV i prate}e pismo koje }e privu}i pa`wu poslodavca l Na koji na~in traìti posao l Pomo} pri prisawu LinkedIn profila l Job Interview - ve`bawe razgovora za posao, najbitniji deo ~itavog procesa l Savetovawe ukoliko èlite promeniti zanimawe ili niste sigurni kojim putem da krenete Hvala vam {to ste izdvojili vreme i pro~itali ovu pri~u, nadam se da je bila inspirativna i da }e u vama probuditi èqu da budete sre}ni i da preuzmete svoj ìvot u svoje ruke, a ja vas mogu podràti u tome. Hvala na poverewu. Valentina Mickovski Careersand Life Consultant Grad Cert in Career Development; BBus/BArts Professional Member of the Career Development Association Australia (CDAA) Ukoliko imate pitawa ili èlite da zakaète termin, moète me slobodno kontaktirati putem imejla: vm.career.life@gmail.com Whatsapp/Viber +61 415 458 649

PUTOPIS

Vi|en sa Kalemegdana, Zemun je najlep{e ogledalo svih beogradskih pobeda i poraza. A Dunav posmatran sa Gardo{a, li~i na fjord iza kojeg na plavi~astom {umadijskom pobr|u, nako{enom ka reci, drema zver zvana Beograd Biti ro|eni Zemunac, izvan Zemuna zna~i neku vrstu vickaste stigme. Gde god da ste, prate vas ne ba{ inventivne dosetke – {ta ti je Quba Zemunac? Kriminalac Qubomir Maga{ jeste, dodu{e, ro|en u Zemunu ali je odrastao na Zvezdari i ubijen u Frankfurtu. Katkad me, sa kvarnim osmehom, priuputaju - za{to roknuste \in|i}a? Mada je Du{an Spasojevi} [iptar ro|en u Retkoceru, a Mile Lukovi} Kum u Dowem Gajtanu kod Medve|e, bili su poznati pod nazivom firme Zemunski klan. Wihov ortak koji je pucao na premijera, Zvezdan Jovanovi} Zmija ro|en je u Pe}i. Ipak, centrala kriminalnog klana je bila sme{tena u ~uvenoj zemunskoj vili u [ilerovoj, u koju su na kokainske ùrke zalazili vo|e biv{e i sada{we srpske politike kao i perjanice beogradske estradne i umetni~ke {minke. Dodamo li svemu tome viceve o Zemuncima – sestro, brate, }ale si keve mi – onda je slika stereotipa kompletna. SE]AWE NA RO\EWE Neki kwièvnici poseù za jednostavnim trikom. Wihovi junaci opisuju – sopstveno ro|ewe. Mi se tog trenutka, naravno, ne moèmo setiti. Neki psiholozi kaù da nam za{titni mehanizam bri{e maj~ino vri{tawe i sopstvenu patwu gu{ewa u tesnacu wenog tela. Ro|ewe je krvava trauma koju su qudi pretvorili u ritualnu radost - ìvot se obnavqa. Ali umetnost proizvodi ~uda. Zanimqivo je pitawe {ta sam tog prole}a pre mnogo godina mogao da vidim, osim sijalice i plafona Zemunske bolnice. Izvesno je da sam ovaj svet u wegovoj zemunskoj verziji ugledao ba{ na tom mestu, u varo{i na ivici Srema – naspram socijalisti~kog velegrada. Bilo bi zamorno da se nabrajaju svi srpski, hrvatski, nema~ki, ma|arski ili jevrejski Zemunci koji su ostavili snaàn trag u razvoju varo{i, ali i svojih nacionalnih kultura. Za mene je vi{e nego jasno

ZEMUN

^etvrtak 26. novembar 2020. 19

Najlep{e ogledalo svih beogradskih pobeda i poraza (1)

Zemun je pun prelepih kafanica i ~uvenih splavova na Dunavu

NIKOLAJEVSKA CRKVA

Najstarija crkva dana{weg Beograda nalazi se u Zemunu u Wego{evoj ulici. To je Nikolajevska crkva, ili Stara crkva, koja je podignuta u prvoj polovini XVIII veka u baroknom stilu. Wen prvobitni toraw je izgoreo, jer je bio od drveta, a dana{wi je podignut 1970. godine. Na ovom je mestu jo{ 1537. postojala mala srpska crkva.

da imam razloga da s opreznim ponosom navra}am u rodno mesto. Se}am se jedne {etwe do zemunskog grobqa sa pesnikom Nenadom Milo{evi}em, Zemuncem po opredeqewu. Na grobqu su prestali da sahrawuju, mesta nema ni igla da padne. Ali 2007. su na{li grobno mesto za srpskog pesnika Ra{u Livadu koji je prevodima zajedno sa Davidom Albaharijem tada{woj Jugoslaviji iz Zemuna pribli`avao NE HVATAJ ZJALE PO ZEMUNU Albaharijev roman "Pijavice" po~iwe scenom na zemunskom keju - nepoznati ~ovek o{amari devojku. Posle nas tekst uvla~i u istorijske katakombe i{~ezle jevrejske zajednice. Na nema~kom je kwiga objavqena pod naslovom “[amar”. Zemun je za Jevreje zna~ajan – tu je pedeset godina rabinskog `ivota proveo Jehuda Alkalaj, ~ovek koji je prete~a svetskog cionisti~kog pokreta.

^UDESNA KULA SIBIWANIN JANKA

ûdesna kula na vrh Zemuna, na Gardo{u, svojim neobi~nim izgledom privla~i pa`wu i mami uzdahe svih posetilaca. Kula, u narodu poznata kao Kula Sibiwanin Janka ili Milenijumski spomenik, podignuta je 1896. godine u ~ast hiqadugodi{wice ugarske vlasti. U pro{losti je bila opasana bedemima sa pu{karnicama, kapijama i bastionama. Od nekada{weg zdawa, ostao je samo deo severo-zapadnog zida visine 2,5 m i duìne 1,80 m koji danas sluì kao ograda Zemunskom grobqu. Krajem XIX veka kula na Gardo{u je kori{}ena kao vatrogasna osmatra~nica. Odatle se mogla kontrolisati ~itava Zemunska varo{. Jano{ Huwadi, u narodu zvan Sibiwanin Janko, bio je Ugarski kraqevski namesnik (1387-1450), ~uveni vojskovo|a i branioc Beograda i Zemuna po~etkom druge polovine XV veka od napada Turske vojske koju je predvodio Mehmed II osvaja~ (1429-1481). Narod pri~a da je Sibiwanin Janko stradao u nekim od tih borbi ali prema zapisima umro je od kuge ba{ u Zemunu.

KAKO JE NASTAO NAZIV - ZEMUN Prvi za~etci Zemuna nastali su u praistoriji. To prvo qudsko naseqe bilo je ukopano u dana{wem lesnom platou. Bile su to zemunice, a docnije poluzemunice, pore|ane {irom celog lesnog platoa. Po tim zemunicama u IX veku i nastaje slovenski naziv za ovo naseqe - Zemun. Ro|eni Sarajlija, iz porodice koja je proterana iz Seviqe, iz ~etvrti Alkala, zapisao je sredinom 19. veka: “[ta mi Jevreji ~inimo? Lutamo iz grada u grad po zemqama sveta i traìmo egzistenciju, ali ne odlazimo u Erec Jizrael, pa makar tamo jeli hleb suvi i pili vodu nevoqni~ki”. Kaù da je rekao da je boqe da stane za plug na Mrtvom moru nego da hvata zjale po Zemunu. U korenu izraza je sveslovenska re~ zjalo, rupa, praznina, otvor ili `drelo. Dakle, hvatati zjale zna~i dangubiti, gluvariti ili blejati. Ali, moram da izrazim neslagawe sa cewenim rabinom. Uvek kada do|em u Zemun ja – rado hvatam zjale. Na Keju, na palubi Starog {lepa, u jednoj od kafanica pod platanima, u restoranu “[aran” ili “Reka”. No o tome posle. Osim toga – i zemunica, re~ koja je srodna Zemunu, jeste neka vrsta zjala u zemqi. Mora da je Alkalajeva misao ostavila dubok utisak na dedu Teodora Hercla koji se zvao Simon. On je svojim rukama u Zemunu drào prve primerke Alkalajevih ~uvenih spisa. Kako bi ina~e wegov unuk postao osniva~ cionisti~kog pokreta? Alkalajev savremenik, Dimitrije Davidovi}, pisac Sretewskog ustava – ro|en je tako|e u Zemunu. Meni je generacijski bio bliì Zemunac Zoran Modli, disk-xokej i profesionalni pilot, ~ije su radijske emisije sedamdesetih i osamdesetih spadale u obaveznu edukaciju budu}ih rokera. Kada sam se rodio on se verovatno muvao tu negde po Zemunu kao petnaestogodi{wak. (Kraj u slede}em broju) Dragoslav \edovi}

^etvrtak 26. novembar 2020.

ZAJEDNICA

AKADEMSKA SRPSKA ASOCIJACIJA Akademska srpska asocijacija je jedina {kola koja ima akreditaciju od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije za u~ewe srpskog jezika kao stranog i zavi~ajnog preko Skajpa. Potvrde Akademske srpske asocijacije priznate su u celom svetu. Onlajn ~asovi su individualni i prilago|eni svakom u~eniku posebno. Imamo podr{ke od Ministarstva kulture i informisawa i Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoqnih poslova. Od jula 2020. godine imamo i blagoslov Sinoda Srpske Pravoslavne crkve. Do sada kroz na{ program pro{lo je vi{e od 300 zadovoqnih kandidata (na{i qudi u dijaspori i stranci supru`nici) iz svih krajeva sveta. Predava~i Akademske srpske asocijacije su

odrasli, na{i qudi u dijaspori i stranci supru`nici. Tako|e, ostvarujemo saradwu i nudimo mnogobrojne povoqnosti udru`ewima i crkvama. Prvi probni ~as je besplatan! Postoji mogu}nost testirawa znawa i dobijawa potvrda bez poha|awa ~asova. Na{i predava~i, pored engleskog jezika, govore jo{ najmawe dva strana jezika {to je od velikog zna~aja prilikom komunikacije sa u~enicima koji ne znaju srpski jezik. Jezici kojima se slu`e na{i predava~i su: engleski, nema~ki, {panski, francuski, italijanski, ruski, bugarski i makedonski.

diplomirani i master filolozi sa dugogodi{wim iskustvom u radu sa decom i odraslima

{irom sveta. U na{em timu su, tako|e ve} {est godina, i profesorke Marina Jawi} i Jelisa-

veta Todorovi} sa Filozofskog fakulteta u Ni{u. Na{i u~enici su uglavnom

Za vi{e informacija mo`ete posetiti na{ sajt https://www.asasocijacija.com/ Fejsbuk: https://www.facebook. com/asasocijacija/ Instagram: https://www.instagram.com/asasocijacija/

Hvala baba Milojki

Voditequ „Lude no}i” Stefanu Popovi}u, uz muziku, velika strast su tenis i fudbal, pa rado prepri~ava svoje susrete sa Novakom \okovi}em, fudbalerima i peva~ima. Ro|en je u Australiji, a uz baku je nau~io da govori srpski jezik

Stefan Popovi} je novo TV lice {ou programa „Luda no}” (RTS 1, subota, 21.00). Ovaj sjajan momak, ponos srpske zajedice Australije, svojim hrabrim istupom pobrao je simpatije svih onih kojima je Srbija u srcu. Po~etkom godine wegov performans u finalu Otvorenog prvenstva Australije u tenisu u Melburnu, u kome su igrali Novak \okovi} i Dominik Tim, obi{ao je ceo svet. Na me~u se pojavio u biciklisti~kom trikou u bojama srpske trobojke. Naklonost je stekao i kao jedan od voditeqa „Beovizije”, u februaru, na izboru srpske pesme za Pesmu Evrovizije a, evo, sada }emo ga gledati u ulozi voditeqa „Lude no}i”. – Mnogo toga lepog se desilo po~etkom ove godine. Na Australian openu je Novak \okovi} osvojio prvenstvo i postavio novi rekord osvojiv{i osmu titulu, jedan moj drug se verio, kum dobio dete, a onda kao {lag na tortu stigao je poziv za „Beoviziju”. Odmah sam rekao: Da! I... sada sam ponovo deo Zabavnog programa RTS-a. Za mene je to velika ~ast, vodim {ou program sa Draganom Kosjerinom, Kristinom Radenkovi} i glumcem Sa{om Joksimovi}em. Rad sa celom ekipom, od {minkernice do rediteqa, pri~iwava mi zadovoqstvo. Mogu da ka`em da sam

imao sre}u, a, evo, i za{to. Awa Rogli} urednica „Lude no}i”, i Olivera Kova~evi}, glavni i odgovorni urednik Zabavnog programa, dozvolile su mi da budem svoj. Volim da se {alim. Mogu biti ozbiqan, profesionalno radim i trudim se maksimalno, me|utim uvek imam tu èqu da unosim vedrinu, da sve bude opu{tenije. Dodaje da u ovim te{kim vremenima kada virus korona hara planetom i odnosi mnoge ìvote, dobro je da qudi mogu da se nasmeju, zabave. Mnogi su primorani da sede kod ku}e. U wegovom rodnom gradu \ilong, koji je na {ezdeset minuta od Melburna, uvedene su te{ke restrkicije. Kada se posle ~etiri dana snimawa „Beovizije” vratio u Australiju, kaè, sve je bukvalno stalo. Bila su otkazana ven~awa, veliki i mali doga|aji, koncerti, nije bilo sportskih nadmetawa, i{lo se do te mere da su i odlasci na sahrane bili ograni~eni do petoro qudi. – Da bi iza{ao iz zemqe morao sam da {aqem dopis Ministarstvu spoqnih poslova Australije u kome garantujem da se zbog posla ne}u vratiti minimum {est meseci u zemqu, {to meni nije bio problem, jer sam dobio ponudu da vodim „Ludu no}”. Stefan Popovi} je novinar, TV i radijski voditeq, glumac. Kao stend-ap komi~ar u~estvo-

Ja volim Srbiju Stefan Popovi} kaè da je srpska zajednica jaka u Australiji. – Vaspitani smo tako da svi moramo da znamo srpski jezik, da se svi vra}amo na ogwi{ta svojih predaka. U~eni smo da volimo Srbiju, da to otvoreno pokazujemo i da joj u humanitarnim akcijama pomaèmo – kaè Popovi}.

vao je na me|unarodnom australijskom festivalu komedije... Tako|e spiker je fudbalskog kluba u Australiji – „Melburn Viktori”. Pri~a nam i kako je nau~io da govori srpski jezik... – Moja pokojna baba Milojka me je nau~ila prve srpske re~i. Hvala mojoj babi. Ona me je ~uvala. U Australiji je do{la sa Kosova i Metohije kada je moja majka imala deset godina. Bila je èna sa sela. Ponekad gre{im u govoru, ali to }u, siguran sam, ispraviti. Radim na tome. Uvek sam pozitivan i èlim da svima bude lepo, mislim, to mi je èqa. Nije mi jasno kada kaù da je ovo posao. Novinarski poziv ne doìvqavam kao posao. Nije poenta da pogodimo i budemo korektni ve} da bude zabavno, duhovito. Sa nestrpqem ~ekam reakciju gledalaca posle prvih emisija „Lude no}i”. Ponovo pri~amo o wegovoj porodici. Saznajemo da je wegova majka Xina radila u banci, sada pomaè }erki Milici, ~uva unu~i}e. Otac Dragan je godinama radio u marketingu… – Moji roditeqi su rekli: gluma, voditeqski poziv, o-kej. To je lepo, ali mora{ da ima{ diplomu. Volim da pi{em i tako sam upisao novinarstvo i zavr{io ga. Ali, eto, radim kao voditeq a ne kao novinar. Pet godina sam radio kao voditeq na australijskom Kanalu 9, bio sam ~ak loto „momak”... Da – smeje se. Veruje da se sve stvari u ìvotu de{avaju slu~ajno. Slu~ajno je upoznao i oca Novaka \okovi}a, Sr|ana \okovi}a kada je na{ teniski as prvi put osvoji titulu na Australian openu, 2008. godine. – Karte za Australian open su skupe, a ja sam u to doba zavr{avao studije i nisam mogao sam sebi da priu{tim gledawe me~a na terenu. Se}am se, pri~ao sam telefon ispred stadiona kada mi je pri{ao Sr|an \oko-

Стефан Поповић, Драганa Косјеринa, Кристинa Раденковић и Сашa Јоксимовић vi}. ^uo je kako govorim na srpskom. „De~ko, ima{ li ti kartu? Ne, krenuo sam upravo da kupim. Batali to, do|i ovde”... i da mi kartu. Pri~ali smo svega dva minuta. Mislio sam da sam dobio kartu od 25 dolara da mogu da gledam me~ na velikom ekranu, ali kada sam pogledao bila je to karta za centralni stadion. Novaka sam upoznao kada je do{ao da gleda utakmicu „Melburn Viktor”. Neko ga je pitao iz na{eg kluba: Pa, da li biste dali intervju, na{ voditeq je poreklom iz Srbije? Pristao je i si{ao na teren. Trideset hiqada qudi je gledalo intervju. Bio sam mu zahvalan. Te godine je wegova supruga Jelena prenela moj ~lanak „Deset razloga da krenete u avanturu u Srbiju” na svom tviter nalogu. Ovaj tekst je imao milion pregleda. I ove godine sam bio na centralom stadionu i u~estvovao u velikom Novakom pobedni~kom slavqu. Na{ dobar prijateq je vlasnik restorana u Melburnu koji ATP preporu~uje teniserima kao restoran sa dobrom i raznovrsnom hranom. On je dobio od Noletove ekipe karte pa ih je meni dao. Zna da volim da navijam. Uz karte, imao sam i akreditaciju. Tu sam Noleta ponovo video i ~estitao mu. Pratim wegove uspeh i radujem se. Kao da su moji.

Pitamo ga za mi{qewe da li postoji mogu}nost da se ipak odrì otvoreno prvenstvo u tenisu u Australiji po~etkom januara i pored novog talasa virusa: – Mislio sam da }e se Olimpijske igre u Japanu odràti. Govorio sam: Ma, to je toliko daleko, ali kada vidim {ta se de{ava {irom Australije, pogotovo u Viktoriji i Melburnu mogu samo da se nadam. Ako bude odràn Australian open, bi}e bez publike kao i Ju-Es open i Rolan Garos. Ko zna, sada je novembar... mo`da }e se ne{to promeniti do januara. Znam samo da }u prvenstvo prvi put gledati na malom ekranu, jer ostajem u Srbiji. Ja sam ovde do daqeg. Do{ao sam 26. avgusta. @eqa mi je da radim ovde. êmu se nada posle „Lude no}i”? – Postoji izreka: Ako èlite da nasmejete Boga, recite mu da imate planove... ”. Ni sada nisam ni{ta moga da planiram. Da mi je neko rekao krajem decembra i po~etkom januara da }u biti u Srbiji i voditi „Beoviziju“ i da }u nekoliko meseci kasnije voditi {ou program „Luda no}“, ja mu ne bi verovao. To je ìvot. Trudi}u se da radim {to boqe mogu da emisija bude uspe{na. I onda {ta bude posle toga – neka bude. S. G.

^etvrtak 21 ^etvrtak26. 26.novembar novembar 2020. 2020. 21

AUSTRALIJA

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE SLAVILI U SIDNEJU

Viktorija i Novi Ju`ni Vels nakon ~etiri meseca otvorili granice Granice izme|u dve australijske dr`ave Viktorije i Novog Ju`nog Velsa otvorene su nakon vi{e od ~etiri meseca. Izme|u dve najgu{}e naseqene dr`ave, nakon {to je 8. jula karantinom ograni~eno kretawe radi spre~avawa {irewa kovida-19, ponovo su prohodne granice. Na glavnom putu izme|u regionalnih gradova Vodonxa i Alburija postavqen je DJ pult sa koga se muzikom slavi prolazak prvih putnika. Televizija ABC objavila je slike slavqeni~kog do~ekivawa putnika iz Melburna na sidnejskom aerodromu. Ta linija

Sidnej-Melburn bila je najprometnija pre izbijawa epidemije. Dràva Viktorija, od ukidawa ograni~ewa krajem oktobra nema novozaraènih i danas je 24. uzastopni dan bez novih slu~ajeva zaraze. U Novom Ju`nom Velsu, ve} 16. dan zaredom nema novih slu~ajeva korona virusa. Pro{le nedeqe, dràva Ju`na Australija najavila je uvo|ewe {estodnevnig karantina zbog naglok skoka obolelih, me|utim ta mera je ukinuta posle tri dana jer je otkriveno da je zaraèni lagao o okolnostima prenosa zaraze.

Putnici }e morati da doka`u da su vakcinisani da bi u{li u avione Kvantasa

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osveàvaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da ìve kvalitetnim ìvotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i pomaè klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Moète kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu. Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

MU[KARAC IZGUBIO NOVÂNIK PRE 26 GODINA: Pol Dejvis iz AustraliSkoro tri tri decenije decenije kasnije kasnije je izgubio je nov~anik pre Skoro punih 26 godina u primorprimio je je neo~ekivanu neo~ekivanu poruku poruku skom selu Lenoks Hed dok primio je na plaì slavio do~ek „Unutra „Unutra su su ii dokumenti dokumenti ii novac“ novac“ Nove godine. Te davne Me|unarodni avionski putnici u budu}nosti }e morati da dokaù da su vakcinisani protiv kovida 19 da bi mogli da u|u u avione kompanije „Kvantas“, saop{tio je australijski prevoznik. [ef kompanije Alen Xojs izjavio je da }e ovakav potez biti „neophodnost“ kada vakcine budu dostupne. „Kroz razgovore sa kolegama iz ostalih prevoznika {irom sveta zakqu~io sam da }e to biti uobi~ajena stvar“, izjavio je Xojs, preneo je BBC. Australija je zatvorila svoje spoqne granice na po~etku pandemije, a svi povra-

tnici moraju u karantin. Xojs je izjavio da „Kvantas“ trenutno razmatra izmene u pravilima pru`awa svojih usluga za me|unarodne putnike, dok avio-industrija planira nastavak poslovawa. „Tra`i}emo od qudi da budu vakcinisani pre nego {to mogu da u|u u avion. Smatramo da }e to biti neophodnost za strane posetioce koji dolaze i qude koji odlaze iz ove zemqe“, rekao je Xojs. On je izjavio da uvek postoje izuzeci za svaku vakcinu iz medicinskih razloga, ali je naglasio da to „treba da bude jedina osnova“.

1994. pomirio se sa ~iwenicom da ga vi{e nikada ne}e videti, a pogotovo ne novac i dokumenti koji su bili u nov~aniku. Ipak, ~udo se dogodilo i jedna osoba je prona{la Polov nov~anik na pla`i. Unutar wega bilo je sve zdravstvena i studentska kwi`ica, kreditna kartica i ra~uni. Podaci su bili jasno vidqivi, pa je osoba odlu~ila da sve objavi na Fejsbuku. Ro|aka Dejvisove supruge videla je objavu i odmah ga obavestila. Pol je nakon

dugih 26 godina ponovo dobio svoj nov~anik. Planira da ga uokviri i stavi na zid u svom baru kako bi mu donosio sre}u u budu}nosti.

Da li je najstroì karantin uveden zbog jedne laì? Ju`na Australija uvela je najstroì karantin na nivou ~itave dràve, kako se ispostavilo, nakon la`nih informacija jednog obolelog ~oveka. Zbog tih informacija vlasti su pogre{no zakqu~ile da je soj koronavirusa veoma zarazan i u skladu sa tim donele odluku da zatvore dràvu. Karantin u Ju`noj Australiji stupio je na snagu nakon {to je potvr|eno 36 novih slu~ajeva kovida 19, ukqu~uju}i i prvi slu~aj lokalne transmisije od aprila. Naime, zaraèni ~ovek je rekao da je u jednu piceriju do{ao kao mu{terija, a ne da je radio u woj u smenama. Zbog ove dezinformacije nadle`ni su pretpostavili da je mu{karac virus pokupio usled jako kratke izloènosti i da je soj vrlo verovatno bio jako zarazan, u skladu sa ~ime su i postupali. Sada je, me|utim, poznato da je on bio u bliskom kontaktu sa osobom zaraènom koronavirusom koja je radila kao obezbe|ewe picerije, {to je promenilo sve.

Da je rekao istinu, navode nadle`ni, karantin bi mogao da bude izbegnut. Premijer dr`ave Stiven Mar{al je rekao da je malo re}i da je gnevan. On je rekao da }e vlasti pomno pratiti posledice postupka ovog pojedinca. Iz policije navode da mu{karac ne}e snositi posle-

dice jer „nikakva kazna nije predvi|ena za lagawe“. Upitani da li }e piceriji biti potrebno dodatno obezbe|ewe zbog besa javnosti, iz policije su saop{tili da u ovom trenutku razmatraju razne opcije. Karantin je trebalo da bude na snazi tokom {est dana, ali su dr`avne vlasti odlu~ile da }e biti ukinut u subotu, tri dana ranije od planiranog, nakon {to je danas potvr|eno samo tri nova slu~aja zaraze. U susednoj Viktoriji drugi talas epidemije uspe{no je stavqen pod kontrolu. Vlasti u ovoj dr`avi nisu prijavile nove slu~ajeve zaraze, niti smrtne ishode tokom 21 dana, nakon {to su u prestonici ukinute stroge mere karantina. Australija se uglavnom oslawa na uvo|ewe mera karantina, obimno testirawe i agresivno pra}ewe kontakata kako bi zaustavila {irewe virusa. U zemqi je do sada prijavqeno blizu 28.000 slu~ajeva kovida 19, od ~ijih je posledica preminulo ne{to vi{e od 900 pacijenata.

22 ^etvrtak ^etvrtak 26. 26.novembar novembar2020. 2020. 22

SVET POZNATIH ZAJEDNICA

BORIO SE, ALI NIJE IZDR@AO:

Evo od ~ega je preminuo Mustafa Nadarevi} Poznati glumac Mustafa Nadarevi} preminuo je nakon duge borbe sa te{kom bole{}u u 77. godini. Bolovao je od karcinoma plu}a, nedavno je otpu{ten iz bolnice i bio je u ku}i u Zagrebu, a kako su pisali mediji nije izlazio iz ku}e zbog epidemiolo{ke situacije. Mustafa Nadarevi} ro|en je u Bawaluci 1943. godine. Nadarevi} je diplomirao glumu na zagreba~koj Akademiji za pozori{nu umetnost, a pozori{nu karijeru zapo~eo kao ~lan Zagreba~kog pozori{ta mladih. Postao je stalni ~lan ansambla Hrvatskog narodnog pozori{ta u Zagrebu 1969. godine. Kao rediteq debitovao je 1992. godine predstavom "Let iznad kukavi~jeg gnezda", a od tada do danas je postavio vi{e predstava, izme|u ostalih {pijuna", Du{ana "Balkanskog Kova~evi}a i "Zabune", Alana Ajbourna u Satiri~nom kazali{tu Kerempuh i "Hasanaginicu" Milana Ogrizovi}a u HNK i Narodnom pozori{tu u Sarajevu. Filmsku karijeru zapo~iwe sporednim ulogama po~etkom osamdesetih godina 20. veka, da bi se zatim nametnuo kao izbor za glavne uloge. Pa`wu javnosti je

skrenuo 1985. godine ulogom Zijaha u Filmu Otac na slu`benom putu Emira Kusturice, ulogom Mihajla u filmu Ve} vi|eno Gorana Markovi}a iz 1987. godine, ulogom Leona Glembaja u filmu Glembajevi Antuna Vrdoqaka iz 1988. godine za koju je dobio Zlatnu arenu festivala u Puli za najboqeg glumca i u popularnoj seriji Lud, zbuwen, normalan u re`iji Elmira Juki}a, gde tuma~i lik

Izeta Fazlinovi}a. Duè vreme proveo je u bolnici, svestan da je bolest ve} uznapredovala, a nedavno je pu{ten ku}i gde je i preminuo. - Kada sam shvatio da je to deo ìvota, da je bolest deo ìvota, onda sam je prihvatio. Kad ne{to prihvati{ sa qubavqu, onda se moè pobediti zlo}udna bolest - govorio je nakon {to su lekari otkrili da boluje od te{ke

SINI[A PAVI]:

Doba koje gasi osmehe Prvo i najva`nije pitawe koje postavqamo jedni drugima u vreme planetarne katastrofe zbog virusa korona jeste: kako je zdravqe? To smo na po~etku razgovora pitali na{eg ~uvenog scenaristu Sini{u Pavi}a. Nalazimo ga, kao i uvek, u Vlasotincu, gde pi{e nastavak serije "Junaci na{eg doba". - To vi{e nije kurtoazno pitawe, ve} rezultat stvarne brige za zdravqe qudi koje znamo i o kojima brinemo. Hvala na pitawu, dobro sam. Kako se ~uvate od ovog velikog zla? - Izbegavam ono {to najvi{e volim u ìvotu, a to je kontakt i druèwe sa qudima. Ako mogu da savetujem, rekao bih na{im qudima da po{tuju pravila ìvota u ovo doba {to je vi{e mogu}e. Unutra{wi mir na{li ste u Vlasotincu, izgleda. - Mir sam, ako ga uop{te ima, na{ao u zajedni~kom radu i ìvotu sa suprugom i prijateqima koje sam ovde stekao. Nadam se da }e biti prilike da se sa prijateqima vi{e druìm kada sve ovo pro|e. Da li ovo vreme moè da vam bude inspiracija za rad? - Ne. Ovo je doba ugasilo osmehe na licima qudi. Pi{ete nastavak Junaka na{eg doba", naj" gledanije TV serije u pro{loj godini. - Upravo sam u tom poslu, i nadam se da }u ga uspe{no privesti kraju. Ali to je doba kome }emo se vratiti kada se zavr{i vreme korone. Nastavku serije, ~ini se, najvi{e }e se obradovati glumac Milan Vasi}. - On je posve}en poslu. Veliki je talenat i skroman ~ovek. Po mom mi{qewu jedan je od dva ili tri na{a najboqa glumca.

Ko su junaci ovog doba? - Pravi junaci su lekari, koji ponekad daju i sopstveni ìvot da bi spasli ìvote drugih. Biti junak zna~i posao obavqati savesno, a to ovi qudi svakako ~ine. Kada za pitawe pozajmimo naslove va{ih serija "Boqi ìvot" ili "Sre}ni qudi", kako danas stojimo na tom planu? - Kaù da je smeh sposobnost da se ìvot gleda sa humorom, i ne{to {to pripada samo ~oveku. Zaboravqa se, me|utim, na stid, koji tako|e poseduje samo ~ovek, i to ne svaki, ve} samo onaj koji u sebi ima moralno jezgro i savest, koji rastu na ~vrstoj i jakoj ki~mi. Sve je vi{e razloga da osetimo stid, a wega je sve mawe. [ta vam je jo{ obeleìlo proteklu nedequ mimo pisawa? - Zasada smo jo{ u dobu korone. Nedequ mi ne obeleàva samo gubitak qudi zna~ajnih za zemqu i veruju}e qude, ve} i gubitak dragih saradnika koje }emo dugo pamtiti. To su reìser Mi}a Milo{evi} i glumac Ivan Bekjarev. S. G.

bolesti. Kao dugogodi{wi strastveni pu{a~ bio je u rizi~noj grupi, a na po~etku le~ewa preporu~io je svima da odu do lekara ako imaju probleme. - Mogu im poru~iti da ne budu primitivni, da se ne pla{e doktora. Meni je lekar jo{ kao malom detetu bio 'jao', od zubara nadaqe, sve je bilo stra{no. Dobro je da se ide na vreme na preglede jer onda je izle~ivost veoma blizu. Retko je davao intervjue, a u retkima je opisao kako je kao tek ro|eno dete iz Bawa Luke u vihoru Drugog svetskog rata do{ao u Zagreb. Gimnaziju je zavr{io u Rijeci, a diplomirao u Zagrebu na Akademiji dramskih umetnosti. Sara|ivao je sa mnogim hrvatskim pozori{tima, a igrao je u predstavama {irom biv{e Jugoslavije. Iako je ìveo i radio u mnogim gradovima biv{e Jugoslavije, najve}i deo ìvota proveo je u Zagrebu. Nadarevi} je bio slavan u celom regionu, a ovo je posledwi film koji je snimio u Srbiji. Nedavno preminuli reìser Goran Paskaqevi} 2012. godine je snimio film "Kad svane dan" a glavnu ulogu igrao je upravo Mustafa Nadarevi}. S. G.

TOZOVAC:

"VI[E NE MOGU DA PEVAM, LEKARI SU MI PRILIKOM OPERACIJE UPROPASTILI GLASNE @ICE" U maju pro{le godine, peva~ Predrag @ivkovi} Tozovac operisao je karotidu, a nedugo nakon operacije priznao da je dobro i da ne sumwa da }e ponovo mo}i da peva. Me|utim, sada je ispri~ao da je ostao bez rasko{nog glasa. - Naàlost lekari su mi prilikom operacije upropastili glasne ìce. U po~etku sam imao problem sa govorom, ali mi se sre}om on povratio. Sada normalno pri~am, ali ne mogu da pevam. Sada mogu samo da pevu{im - rekao je peva~, koji je odbio da operi{e glasne ìce. - Predloìli su mi intervenciju na glasnicama, ali sam skepti~an. Nadam se da }e se vremenom same oporaviti. Da sam mla|i nekoliko decenija, verovatno bih patio {to ne mogu da pevam, jer je muzika moj ìvot - rekao je Tozovac. Peva~ ne krije da bi ponovo voleo da uzme mikrofon u ruke. - Nadam se da }e mi se glas nekako vratiti. Kad ne bih imao tu nadu umro bih! - rekao je Predrag @ivkovi} Tozovac.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 26. novembar 2020. 23

SNE@ANA [OLKOTOVI]

Rakija RADE DRAINAC

Jesen

Hteo bih sve da kaèm kao da se rastajem sa svetom: Mrzeo sam oca, voleo majku, qubio jednu udatu ènu, Predajem srce zrelome suncokretu [to u tamnoj no}i gubi svoju senu. Sa moje stanice skoro }e da krene voz; Na ovoj zemqi, odista ima mnogo {arenih ~uda, Varqivih profeta, la`nih pesnika, prodanih du{a. Uhoda i luda: êsto i najokoreliji gre{nik zaèli da sklopi o~i Pod zemqom i travom. Ja nisam mudrac sa istoka: jo{ mawe su moje re~i nove: Pevam kao {to pa{~ad laju… Ne uzmite za zlo ove re~i: I sam sam ìvot u~inio lep{im nego {to je bio, Mene bi mogao samo kur{um za zlikovca da izle~i, Toliko sam se na zemqi razotkrio. Toliko! A ve} ako bi mi sudbina jednom bila milostiva, Pa kad zaèli da skine moje ìvotne skele, Nek umrem u jedan suton kad jesen, ina~e dosadna I siva, Li~i na pe~eno tele. Rade Drainac – pesnik, pripoveda~, romansijer, esejist, novinar (Trbuwe, kod Blaca, Toplica, 16.8.1899. – Beograd, 1.5.1943.). Rodio se u siroma{noj seoskoj porodici Jovanovi}a. Otac Nedeqko – samouki zidar, pe~albar, preduzima~; majka Rumenija – doma}ica. Na kr{tewu je dobio ime Radojko, koje }e u dvadeset tre}oj godini, zajedno s prezimenom Jovanovi}, zameniti kwièvnim – Rade Drainac. Osnovnu {kolu zavr{io je u Blacu. Godine 1911. daju ga na obu}arski zanat u Prokupqu, koji on napu{ta i upisuje se u prokupa~ku gimnaziju, da bi po zavr{enom prvom razredu pre{ao u gimnaziju u Kru{evcu. U leto 1913. beì od ku}e i neko vreme provodi u Beogradu. Kao sredwo{kolac, prelazi 1915. sa srpskom vojskom preko Albanije. U Francuskoj je od januara 1916, gde nastavqa {kolovawe: najpre u Lionu, potom u Sent Etjenu i Bolijeu. Predan pisawu, zanemaruje {kolu i odmah po svr{etku rata stiè u Pariz, gde jedno vreme radi u fabrici, da bi se po~etkom 1919. sasvim prepustio boemiji. U Srbiju se vra}a s prole}a 1919, a od jeseni iste godine, iako sa ~estim prekidima, Beograd postaje mesto wegovog stalnog boravka. „Odoma}uje“ se u kafani „Moskva“, glavnom sastajali{tu modernisti~ki nastrojenih pisaca i umetnika – povratnika iz rata. U listovima Balkan, Beogradski dnevnik i Stara Srbija otpo~iwe 1920. novinarsku karijeru, koju }e kasnije nastaviti u Novostima, Samoupravi, Vremenu, Pravdi i Politici: novinsko reporterstvo i putopisni izve{taji sa jugoslovenskih prostora i iz inostranstva (Gr~ka, Francuska, êhoslova~ka, Poqska, Austrija, Bugarska) bi}e mu glavni izvor materijalne egzistencije. Zbog ~estog poboqevawa, sve vi{e vremena provodi u zavi~aju. Objavquje nove pesme, polemi{e sa socijalnim piscima. Tuberkuloza uzima mah, uveliko „baca krv“ odlaze}i u martu 1941. na vojnu ve`bu. Mobilisan kao mitraqezac, u~estvuje kod Uìca u borbama protiv nema~kog osvaja~a. Po~etkom zime hapse ga ~etnici pod optu`bom da je komunista i zatvaraju u Blacu, odakle }e ga spasti pismene garancije „vi|enih“ Topli~ana. Od leta 1942. nalazi se u sanatorijumu na Ozrenu, blizu Soko Bawe, gde ga povremeno obilazi Ivo Andri}. Le~ewe mu ne pomaè i u prole}e 1943, s grudoboqom u odmaklom stadijumu, dolazi u beogradsku Dràvnu op{tu bolnicu, gde 1. maja umire. Kao siromah bez igde i~ega, sahrawen je dva dana kasnije o tro{ku Op{tine na beogradskom Novom grobqu. Glumac Milivoje @ivanovi} recitovao je wegovu pesmu „Nirvana“ dok su spu{tali kov~eg u raku.

Starica je volela vi{e da popije. Uku}ani su joj donosili rakiju, ali woj se osladilo i èlela je jo{... Me|utim bojala se wihove reakcije. Mogla je da nato~i u podrumu po jo{ koju, ali... - Bude li se smawio nivo rakije u buretu, zna}u ko je to u~inio... - vi{e u {ali rekao joj je sin. On moè svaki put da meri koliko rakije ima..., mislila je starica. Dugo se premi{qala {ta da uradi. Svakodnevno je prala kamen~i}e i nosila ih u podrum. To~ila bi izvesnu koli~inu rakije i u bure bi ubacivala kamen~i}e. Niko nije obratio pa`wu na wene izlete, jer nivo rakije je u buretu ostajao isti. Starica je iz podruma izlazila teturaju}i se, ali sre}na. Trajalo je to izvesno vreme do samog dana slave kada je doma}in pred gostima hteo da se pokaè sa doma}om qutom. Nato~io je na jedvite jade jedan litar, od preostale rakije nije bilo ni kap.

Ovo mora da je neka gre{ka pomislio je. Nagnuo je bure na stranu i kroz otvor su po~eli ispadati kamen~i}i. ^udne li rakije, pomislio je, u kamewe se pretvorilo... Sustigla me je kazna {to je majci nisam dao da popije...

PRE 165 GODINA RO\EN PISAC KOJI JE KROZ HUMOR I SATIRU PRIKAZIVAO RAZNOVRSAN SRPSKI MENTALITET

Stevan Sremac – pisac koji nije „izmi{qao teme“ “Ne mrzim ~oveka koji zlo kaè, nego ~oveka koji zlo misli”, re~i su cewenog srpskog realiste Stevana Sremca, koji je ro|en 23. novembra 1855. godine u Senti. Smatra se najizrazitijim predstavnikom srpske humoristi~ke proze, a bio je poznat kao “pisac sa bele`nicom”. Sva dela koja je napisao nastala su iz pri~a koje je prikupio i wegovih zapaàwa koje je beleìo putuju}i kroz Srbiju. Tome svedo~e i wegove slede}e re~i “{to da izmi{qam teme kada ih sam ìvot u izobiqu nudi i qude kad ih posve dnevno promatram po ulicama i kafanama”. Po~eo je da pi{e sa 33 godine i uspeo da kroz humor i satiru prikaè raznovrsan srpski mentalitet. Wegova dela bila su prepuna lokalizama i kako vojvo|anskih, tako i ju`wa~kih obi~aja. Delo “Ivkova slava” iz 1895. godine donelo mu je kwièvnu slavu. Usledila su dela “Limuncija na selu” iz 1896. i “Pop ]ira i pop Spira” iz 1898.godine koji je uvr{ten u najboqe humoristi~ne romane srpske kwièvnosti. Tvorac je i mnogima omiqene “Zone Zamfirove” iz 1903. godine, a iste godine napisao je i delo “î~a Jordan”. Zbog visokih dramskih kvaliteta, neka od wegovih dela postala su i kultni filmovi. Filmovi Zdravka [otre “Zona Zamfirova” iz 2002. godine i “Ivkova slava” iz 2005. zabeleìli su ogroman uspeh. Isto je bilo i sa televizijskom serijom “Pop ]ira i pop Spira” iz 1982. Sremac poti~e iz zanatske porodice. Kako je roditeqe izgubio rano, seli se u Beograd kako bi se {kolovao i 1874. godine zavr{ava Prvu beogradsku gimnaziju. Stanovao je kod ujaka Jovana \or|evi}a, istori~ara i liberala, ministra

Ni{: Spomenik Sremcu i Kal~i iz Ivkove slave prosvete. Wegov uticaj odrazio se i na Sremca, koji }e upisati studije istorije i filozofije i postati ~lan Liberalne partije. U wemu su se zato stalno prepirali Stevan politi~ar i gra|anin i Stevan pisac. Podr`avao je vladaju}u dinastiju Obrenovi}a zastupaju}i konzervativne ideje. Kao pisac, `eleo je da sa~uva sve ono lepo i patrijahalno koje polako nestaje.

Anegdote Kao veseo i vedar, ali izuzetno inteligentan ~ovek, poznat je po raznim anegdotama. Kada je dr`ao predavawe o tome kako su Holan|ani izgradili ogroman bedem du` obale kako bi se odbranli od poplava, na{alio se na ra~un svog naroda: “Da su to bili Srbi, ~ekali bi da im izrastu {krge pa plivali!” Nekoliko profesora `alilo se jednom prilikom kako jedino Sremac ima privilegiju da mu ~asovi po~iwu od 10 ~asova ujutru. On se kasnije direktoru pravdao re~ima: “Ja sam u~io {kolu samo da ne bih ustajao rano kao pekar, nego kao gospodin profesor!”.

Kao profesor u gimnaziji, radio je u Pirotu, Ni{u, Beogradu. Predavao je lepo crtawe, nema~ki moral, srpsku gramatiku i istoriju, geografiju i op{tu istoriju. Preminuo je 25. avgusta 1906. godine u Sokobawi gde je bio na le~ewu. Wegovo ime nose Prva ni{ka gimnazija i Narodna biblioteka u Ni{u. U istom gradu se svakog novembra odr`ava manifestacija “Dani Stevana Sremca” u okviru koje se od 2004. godine dodequje nagrada “Stevan Sremac” za najboqu kwigu proze. Petar Ko~i} o Stevanu Sremcu (nekrolog iz 1906. godine ) Niko kao on nije znao veli~ati te, negdje mra~ne, negdje sjajne dane prohujalog istorijskog `ivota srpskog naroda. To nije bilo literarno, oprostite za izraz, izmotavawe kao kod ogromne ve}ine na{ih pisaca koji su crpili gra|u iz pro{losti, nego jedna unutarwa du{evna potreba. Onaj odmjereni, elegantni i kristalni stil sa onim podesnim, mjestimi~nim arhaizmima u pri~ama Iz starostavnih kwiga, ono te~no i kao mlijeko i med slatko pri~awe u tim pripovijetkama i legendama zanosilo je i opijalo i qude od umjetnosti i qude od srca i du{e.

FEQTON

^etvrtak 26. novembar 2020.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (19)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera. U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Vukeli} i Zorge spasli Moskvu da ne padne u ruke Hitlera znawem da Japan ne}e napasti SSSR Kada su na osnovu plana "Barbarosa" fa{isti~ke trupe Nema~ke, Italije i wihovih satelita napale 22. juna 1941. godine SSSR, japanska vlada je donekle bila iznena|ena. U japanskoj vrhu{ki se 10 dana neprestano raspravqalo o daqim potezima. Zorge je obavestio Moskvu da "nema~ki ambasador Oto veruje da }e Tokio za mesec-dva zapo~eti pripreme za vojne operacije protiv SSSR". Japanci su bili donekle uvre|eni {to ih Hitler nije blagovremeno obavestio o svojim konkretnim planovima, a sada zahteva od wih da se upuste u sukob protiv Rusa. Smatrali su da im je potrebno najmawe {est meseci da bi pripremili napad. Wihova severna, Kvantunska armija je jo{ pamtila poraz od Sovjeta. Rane su jo{ bile sveè i oìqci poraza nezaceqeni. Deo japanskog politi~kog vrha se zalagao za momentalno otpo~iwawe rata protiv SSSR. Na sednicama Dràvnog saveta, koje su odràne krajem juna i po~etkom jula 1941. godine, takvu odluku su predlagali ministar inostranih poslova Macuoka, ministar unutra{wih poslova Hiranuma, ~lan Vrhovnog vojnog saveta princ Asaki i drugi. Wima se usprotivio ministar vojnih poslova To|o argumentima da Japan nema jakih vojnih snaga na severu. Savetovawu 2. jula je prisustvovao i sam car. Tada je doneta odluka da se otpo~nu pripreme za sukob protiv SSSR, ali vreme za takav napad nije bilo odre|eno. Me|utim na istom sastanku je utvr|eno da se vojne operacije nastave u Jugoisto~noj Aziji. Usvojen je i "Tajni program nacionalne politike imperije". U wemu je pored ostalog utvr|eno: Tajna {pijunska organizacija "Ramzaj" je 14. septembra 1941. obavestila Crvenu armiju da Japanci ne}e napa-

Branko Vukeli} sa suprugom Jo{iko sti Sovjetski Savez sve dok Moskva ne bude zauzeta, dok kvantunska vojska nije tri puta ja~a od sovjetske vojske na Dalekom istoku i ne zapo~ne gra|anski rat u Sibiru. Ta informacija je omogu}ila da se transportuje sovjetska vojska sa Dalekog istoka i pomogne odbranu Moskve. Tokom bitke za Staqingrad agent Rihard Zorge je obavestio Sovjetski Savez da }e Japan napasti ako Nema~ka zauzme Staqingrad, jer }e na taj na~in Sovjetski Savez biti odse~en od snabdevawa naftom i od snabdevawa od strane saveznika preko Irana. Kako je rat napredovao sovjetski {pijuni su sve teè odràvali agenturnu mreù, jer su Japanci poja~ali kontrolu radio stanica. Japanska tajna slu`ba je ve} bila presrela mnoge wegove poruke i hap{ewa su pripremqena. Zorgeov {pijunski prsten je probijen 1941. godine. Rihard Zorge je uhap{en 18. oktobra. Hocumi Ozaki je uhap{en 14. oktobra 1941. godine, a Vukeli} 18. oktobra. U po~etku su Japanci verovali

da je Zorge agent Abvera, jer je imao nacisti~ku pro{lost. Abver je negirao da je on wihov agent. Zorgea su mu~ili, ali nije otkrivao veze sa Sovjetskim Savezom. Iako je Zorge poku{ao da opovrgne Vukeli}evo i Mijagijevo u~e{}e, Vukeli} je 28. septembra 1943. osu|en na smrt. Bio je utamni~en u tokijskom zatvoru Sugamo, a odatle je kada mu je smrtna kazna zamewena do`ivotnom 5. aprila 1944. preba~en u zatvor Aba{iri na ostrvu Hokaido. Vukeli} je iz zatvora slao 155 pisama supruzi Jo{iko na engleskom jeziku, ali su ih Japanci cenzurisali. Nije pre`iveo hladnu zimu, a supruga Jo{iko je bila informisana o wegovoj smrti 13. januara 1945. - Branko Vukeli} pod mukama nije izustio ni re~ i umro je u japanskom zatvoru. Moskva je negirala bilo kakvu vezu sa svojim obave{tajcima, jer nije htela da kvari odnose s Tokiom. SSSR nije bio u ratu sa Japanom i jedinice Crvene armije s granice prema Japanu mogle su da se

PREVEO VUKOVA I ANDRI]EVA DELA Hiro{i Vukeli} preveo je na japanski jezik sabrana dela Ive Andri}a i Vuka Karaxi}a, a na srpski jezik sva zna~ajna dela japanske kwi`evnosti. Napisao je Japansko-srpski re~nik. U Japanu je objavio dve kwige posve}ene uspomeni na oca. Jedna je kwiga novinskih tekstova koje je Branko Vukeli} objavio u "Politici" uo~i Drugog svetskog rata, a druga je zbirka pisama koje je wegov otac pisao supruzi iz zatvora.

prebace u Evropu i suprotstave Nemcima - kaè wegov sin Hiro{i Jamasaki Vukeli}. Rihard Zorge je progla{en za narodnog heroja SSSR-a i dobio spomenik u Moskvi. Tek 5. novembra 1965. Branko Vukeli} je u Moskvi kao borac protiv fa{izmna posthumno odlikovan Ordenom Otaxbinskog rata prvog stepena od strane Prezidijuma Sovjetskog Saveza. Bila je to mala cena za muke koje Vukeli} nije preìveo. Japanci su dali veliki publicitet hap{ewu grupe u kojoj je bio Branko Vukeli}. Wegova porodica je progla{ena neprijateqem naroda. - Ja sam bio malen, pa nisam mnogo osetio, ali majka je veoma propatila. Neposredno posle rata Sovjetski Savez iako je bio pobednik, nije priznao Zorgeove zasluge. Kad je otac umro, nije bilo na~ina da moja majka Jo{iko Vukeli} do|e u Zagreb, gde je bila wegova majka, baba Vilma koja je u Drugom svetskom ratu izgubila dva sina. Obojica su bila komunisti. Branko je oti{ao u Japan i umro u zatvoru, a Rajko Vukeli} je oti{ao u Sovjetski Savez i pro{ao jo{ gore u staqinisti~kom logoru - svedo~i Hiro{i Jamasaki Vukeli}. Jo{iko Vukeli} se obratila za pomo} jugoslovenskoj Vladi i zatraìla da wen i Brankov sin, dobije stipendiju za postdiplomske studije ekonomije u Beogradu. Sin velikog {pijuna Hiro{i Jamasaki Vukeli} stigao je u Beograd 1963. godine. Ali umesto ekonomiji, posvetio se prevodila{tvu i nastavio je na Filolo{kom fakultetu. - Oènio sam se Japankom Kajoko, koju sam upoznao u Beogradu. Ona na Filolo{kom fakultetu predaje japanski jezik i kwièvnost. Imamo tri sina. Branko je dobio ime po mom ocu, oèwen je i imamo unuka. Drugi sin je Mihailo, a tre}i Neboj{a i zavr{ili su japanski i pedagogiju - otkrio je profesor Hiro{i Vukeli} svoju porodi~nu stranu ìvota. lll U slede}em broju: Milan Stojadinovi}, biv{i premijer Kraqevine Jugoslavije, 1952. postao agent Udbe

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

26. novembar

1504. - Umrla je Isabela I Katoli~ka kraqica Kastiqe od 1474. Wenom udajom za Fernanda II Aragonskog ujediwene su Kastiqa i Aragon (1479) i stvoreni temeqi jedinstvene {panske dràve i budu}eg kolonijalnog carstva. Tokom wihove vladavine uspostavqen je sud inkvizicije (1480), proterani su Jevreji, a zauzimawem Granade 1492. definitivno je slomqena vlast Mavara (muslimana). Iste godine opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. su od Francuske preoteli Napuqsku kraqevinu. 1703. - U dvodnevnoj "Velikoj oluji" u ju`noj Engleskoj poginulo je najmawe 8.000 qudi. 1744. - Umro je italijanski graditeq violina \uzepe Gvarneri, uz Antonija Stradivarija najve}i majstor izrade klasi~nih violina. 1880. - Velike sile su prisilile Tursku da Crnoj Gori preda Ulciw, koji su Crnogorci zauzeli u ratu od 1876. do 1878. 1922. - Otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u Dolini kraqeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter. Karter i lord Karnavon bili su prvi qudi koji su u{li u grobnicu posle vi{e od 3.000 godina kada je u wu poloèn faraon. 1940. - Nemci su u okupiranoj Var{avi u Drugom svetskom ratu po~eli da ogra|uju deo grada od kojeg su napravili geto za oko pola miliona poqskih Jevreja. 1993. - Prvi generalni {trajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobra}aj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima. 1998. - U zajedni~koj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika \anga Cemina, Japan je izrazio duboko kajawe zbog akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu. 2000. - Biv{i predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milo{evi} je na vanrednom kongresu Socijalisti~ke partije Srbije ponovo izabran za predsednika partije. 2004. - Evropska komisija za drogu i toksimaniju objavila je da vi{e od dva miliona Evropqana ima problema sa drogom, najvi{e sa heroinom. 2008. - Savet bezbednosti jednoglasno je podrào izve{taj i plan od {est ta~aka generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji me|unarodog civilnog prisustva na Kosovu. 2010. - Od 50.000 silovawa koja su se desila u ratu u BiH, sudski epilog dobilo je tek 12 slu~ajeva, saop{tile su Ujediwewe nacije. 2012. - Norve{ka policija izvinila se zbog svoje uloge u deportaciji Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Izviwewe policije je upu}eno na 70. godi{wicu deportacije 532 Jevreja iz Norve{ke 26. novembra 1942. brodom "Donau". 2016. - Preminuo je Fidel Kastro (90) kubanski revolucionar, biv{i generalni sekretar Komunisti~ke partije, predsednik i premijer Kube, kojom je vladao gotovo pola veka. Bratu i saborcu u revoluciji Raulu predao je svoja ovla{}ewa 2006. godine.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

PREDSEDNIK MAGISTRATA Posle ustanka Vuk Karaxi} je radio kao carinik u Negotinskoj krajini i tamo je ìveo neko vreme. Ipak, nije se dugo zadrào. Knez Milo{ }e ga 1831. postaviti najpre za ~lana, a potom i predsednika Magistrata nahije beogradske. "To je bila sudijska funkcija. Ne moè se re}i da je bio gradona~elnik Beograda", napomiwe istori~ar Popovi}. Zadatak mu je bio da re{ava upravne, ali i krivi~ne sporove. Na tom mestu izdrào je svega godinu dana, o ~emu je pisao prijatequ srpskom politi~aru i kasnije ustavotvorcu Dimitriju Davidovi}u. Vuk u pismu navodi: "Za prezidenta Magistrata nahije i varo{i beogradske moè se na}i gotovo u svakom selu ~ovek, koji }e, u dana{we vreme, sve one poslove svr{avati, kao i ja, a ja, ìve}i po svojoj voqi, mogao bi {to raditi, {to svaki ne moè...". Posle toga odlazi u Be~, ali se zbog kuge koja je harala Evropom sve do 19. veka zaustavqa nekoliko nedeqa u karantinu u Zemunu, {to je bila obavezna procedura kako bi se spre~ila zaraza. U prestonici Habzbur{ke monarhije i centru evropskih zbivawa sa~eka}e trijumf. Tek 1847. godine - kada su objavqeni Vukov prevod "Novog zaveta" na srpski, jezi~ka rasprava "Rat za srpski jezik i pravopis" \ure Dani~i}a, "Pesme" Branka Radi~evi}a i "Gorski vijenac" Petra Petrovi}a Wego{a - Vukova reforma je zaista zaìvela. Zato se 1847. smatra godinom Vukove pobede. Istorija je kontinuitet delovawa velikih pojedinaca, ona je uvek herojski podvig individualnog revolta. S tog aspekta Vuk Karaxi} spada u naj-

Zgrada Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu ~uva izgled stare varo{ke srpske ku}e iz 19. veka

^etvrtak 26. novembar 2020. 25

Srbija, jezik i pismenost:

Koliko (ne) znamo o `ivotu, liku i delu Vuka Karaxi}a (2)

ve}e qude koje smo ikad imali. On je takav borac, takva veli~ina i ima tekovinu koja se ne moè porediti ni sa ~im. ADELUNGOVO, A NE VUKOVO PRAVILO Citat "Pi{i kao {to govori{" ~esto se pripisuje Vuku Karaxi}u, me|utim to pravilo je osmislio Johan Kristof Adelung, nema~ki gramati~ar i filolog. "Na~elo 'pi{i kao {to govori{' prvi kod nas je promovisao Sava Mrkaq. Vuk je imao hrabrosti, voqe i upornosti da ideje Save Mrkaqa sprovede u delo", navodi Milena Milisavqevi}, profesorka srpskog jezika. Na Vuka je uticao i Dositej Obradovi}, prvi srpski ministar prosvete. Za kwièvni jezik Karaxi} je uzeo isto~nohercegova~ki dijalekat {tokavskog nare~ja kojim se govorilo na prostorima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i delu Hrvatske. To kasnije postaje sr` srpskohrvatskog jezika, od koga }e nastati nekoliko zasebnih jezika na prostoru biv{e Jugoslavije. Zahvaquju}i tome, izme|u ostalog, 16. septembra 1861. godine Vuk je postao po~asni gra|anin Zagreba. Izdata mu je poveqa napisana na }irilici, ~ime su mu data "sva prava, slobo{tine i koristi kao {to svakom gra|aninu Zagreba po zakonu i starom narodnom obi~aju pripadaju". SPOQNI IZGLED U NESAGLASJU \or|e Kadijevi} je povodom 200 godina Vukovog ro|ewa 1987. reìrao TV seriju "Vuk Karaxi}" u kojoj je glavnu ulogu igrao Predrag Miki Manojlovi}. Serija je osvojila evropsko priznawe "Gran pri", na predlog italijanskog pisca i filozofa Umberta Eka, koji ju je smatrao freskom ne samo srpske, ve} i evropske istorije. êtiri godine je snimana po celoj Evropi i u woj se pojavquju razli~iti likovi - od ruskog cara do bra}e Grim. Na scenariju je radio zajedno sa piscem Milovanom Vitezovi}em i kaè da su pripremaju}i se "pro~itali sve {to je bilo dostupno o Karaxi}u". Kadijevi} ocewuje da Vuk nije spoqnim izgledom odavao snagu duha kojom je raspolagao. "Imao je ogroman talenat i neverovatnu energiju, a bio je mali rastom i imao je hroni~ne probleme sa nogom", navodi Kadijevi}. Vuk je od ro|ewa imao neku vrstu reume u ~a{ici kolena, kada mu se u mlado-

Vukov spomenik jedno je od obele`ja prestonice Srbije

sti zdravstveno stawe pogor{alo leva noga mu je ostala doìvotno zgr~ena. ISTRAJAN I S OSE]AJEM MERE "Po re~ima Ive Andri}a, Vuk je preduzimqiv, dobronameran i ima i ona svojstva koja na{em ~oveku ~esto nedostaju: istrajnost, uzdr`qivost i ose}awe mere. U tekstu "Vuk i inostranstvo" Ivo Andri} pi{e, pozivaju}i se na pismo upu}eno Vuku Karaxi}u oko 1840. godine, da je Vukova popularnost bila ve} tolika da je jedan brodovlasnik na{eg porekla nazvao jedan brod i dao da se naslika wegov lik. Vuk je imao razli~ita interesovawa. Dao je doprinos antropologiji, etnografiji - pisao je o obi~ajima srpskog naroda, svakodnevnom ìvotu, sahranama. Ostavio je zapise o fizi~kim osobinama tela, od glave do pete, koriste}i se narodnom terminologijom. Ovi termini se i danas upotrebqavaju. TRI VELIKE QUBAVI Vuk Karaxi} je imao tri velike qubavi - u mladosti Ruù Todorovu, Saru dok je boravio u Negotinu posle Prvog srpskog ustanka i Anu, sa kojom je proveo najve}i deo ìvota. Po napu{tawu Srbije Vuk je molio Saru da do|e u Be~, ali ona nije pristala. "Prepiska izme|u wih dvoje trajala je do 1817. godine iako je Vuk tada ve} bio u vezi s Anom Kraus. "Ostalo je zabeleèno da je 'plemenita gospo|a Sara Mihailovica ot Karapanxi}' bila 1818. godine me|u pretplatnicima na delo Srpski rje~nik i jedini pretplatnik na Vukovu Pjesnaricu 1815. godine", navodi Eliana Gavrilovi} iz Muzeja Vuka i Dositeja. Sa Be~lijkom Anom Kraus Vuk je bio u braku 50 godina i izrodili su trinaestoro dece, od kojih su roditeqe nadìveli }erka Vilhelmina - Mina i sin Dimitrije. "U rodni Tr{i} Vuk je sa Anom do{ao 1859. godine, tokom boravka u Srbiji radi udaje k}erke Mine. "Bio je sre}an {to nije sreo Ruù jer nije hteo da ga ona ni tada, u starosti, vidi hromog", isti~e Gavrilovi}. GRIM, MARKS, ENGELS I PU[KIN Zahvaquju}i Vukovim naporima i saradwi sa u~enim qudima, narodna kwièvnost je nai{la na izuzetan prijem kod slovenskih i neslovenskih naroda. "U~ena Evropa je srpski narod upoznala kroz lepotu usmenog stvarala{tva", navodi profesorka srpskog jezika Milena Milisavqevi}.

U Vukovom stanu u Be~u sretali su se slovenski kulturni poslenici, a imao je i dobrotvore iz Rusije. Da bi prikupio gra|u putovao je po ~itavom prostoru Balkana. "SVET ]E U^ITI SRPSKI "Jakob Grim se nije prevario kada je povodom prve zbirke narodnih pesama, predvi|ao da }e zbog tih pesama u svetu po~eti da se u~i srpski jezik", navodi profesorka Andri}evu zabele{ku. Kao posebno zanimqivu citira zabele{ku Ive Andri}a da u obimnoj prepisci izme|u Marksa i Engelsa, nailazi na Vukovo ime i na tragove wegovog dela. "Engels u maju 1863. godine pi{e Marksu: 'Ina~e radim `ivo srpski jezik, pesme koje je sakupio Vuk Stefanovi} Karaxi}. Lak{e shvatam nego ijedan drugi slovenski jezik'.

Vuk Karaxi} je umro 1864. u Be~u, gde je i sahrawen, ali su mu 1897. mo{ti prenete u portu Saborne crkve po naredbi kraqa Aleksandra "Veliki ruski pesnik A.S. Pu{kin uneo je u zbirku Pesme zapadnih Slovena 1835. prepeve dve lirske narodne pesme iz Vukove zbirke, baladu Bog nikom du`an ne ostaje i odlomak iz Hasanaginice. "Pesme o Kara|or|u i Milo{u Obrenovi}u Pu{kin je ispevao u srpskom guslarskom desetercu", isti~e Milisavqevi}, pozivaju}i se na "Kwigu o Vuku" Bo{ka Suvajxi}a, profesora Filolo{kog fakulteta. Rediteq i istori~ar umetnosti \or|e Kadijevi} ka`e da, koliko god da se o wemu zna, "Vuku preti zaborav, kao i svemu velikom" na ovom prostoru. "Ovo je antivukovsko, antisrpsko, antijugoslovensko i antislovensko vreme, ali se nadam da }e neke budu}e generacije to promeniti", zakqu~uje Kadijevi}. M. T.

^etvrtak 26. novembar 2020.

ZAJEDNICA

PROSLAVA HRAMOVNE SLAVE U HOMBU[U 2020

U nedequ 22. novembra, parohija Svetog Arhangela Mihaila u Hombu{u, proslavila je svoju hramovnu slavu. Svetu Arhijerejsku Liturgiju, slu`io je Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Gospodin Siluan,

uz saslu`ivawe protonamesnika Veselina Svorcana, proto|akona Petra Mraki}a i |akona Miladina Tripi}a. Ovom prilikom, Episkop je u rukoproizveo u ~in ipo|akona, ~teca Lazara Jukhanu.

U svojoj besedi, Episkop je rekao je Sveti Sofronije Saharov pisao, da je ovo doba, doba o~aja i zato nam je wegov starac dao re{ewe kako da se borimo sa o~ajem koje je preplavilo svet. U~ewe Starca Siluana je da

drìmo um svoj u adu, ali da nikako ne o~ajavamo, jer imamo Hrista. Ima jo{ ne{to {to je o~ito u ovom trenutnom vremenu, a to je nedostatak vere. Mi smo generacija skeptika, analiti~nog uma, koji ho}e sve da stavi pod mikroskop, ali budimo svesni da ima tajni u ovome svetu, koje nam se upravo otkrivaju kroz odnos sa Bogom. Nedostatak vere je veliki izazov sa kojim moramo da se suo~imo kao hri{}ani naro~ito u ovom veku. Kada pristupamo Bogu sa verom, mi se otvaramo za delovawe Boìje, i dana{we Jevan|elske pri~e o vaskrsewu Jairove k}eri i isceqewu krvoto~ive ène, svedo~e nam, da treba da imamo poverewa u Boga. ûda su tu, problem je {to nema vere. Problem je u nama. Zato budimo oni koji obnavqaju svoju veru u Boga i oni koji su svedoci istine Boìje u ovome svetu. Nakon zaamvone molitve, usledilo je rezawe slavskog kola~a a po Svetoj Liturgiji, usle-

dilo je poslu`ewe u sali parohijskog doma. Izvor: Mitropolija Australijskonovozelandska

ZDRAVQE ZRAVQE Pro{irene vene su oboleli krvni sudovi, naj~e{}e dowih ekstremiteta. To su vene sa nefunkcionalnim venskim zaliscima. Usled o{te}enosti zalistaka stvara se venski refluks. To dovodi do {irewa venskih zidova i stvarawa zmijolike izbo~ine, odnosno pro{irene vene. Takav krvni sud vi{e nije u mogu}nosti da obavqa svoju uobi~ajenu funkciju pumpawa krvi ka srcu. Ukoliko se ne le~e pro{irene vene mogu stvoriti velike komplikacije. Glavni razlog nastajawa pro{irenih vena je uspravan poloàj ~oveka. Upravo stoje}i stav stvara veliko optere}ewe na krvne sudove dowih ekstremiteta {to direktno uzrokuje pro{irene vene. Oslabqeni venski zalisci su tako|e jedan od kqu~nih uzro~nika. Pro{irene vene nastaju i usled genetskih predispozicija. Nedovoqna fizi~ka aktivnost, trudno}a i gojaznost su neki od faktora koji doprinose nastanku pro{irenih vena. Glavna funkcija venskih zalistaka je da spre~e venski refluks. Venski zalisci kod qudi nisu dovoqno razvijeni da mogu da zadrè i proslede svu krv na putu ka srcu. Deo krvi ima povratni tok, usled ~ega dolazi do zadràvawa ve}e koli~ine krvi u venama dowih ekstremiteta i wihovog {irewa. Svi faktori koji doprinose slabqewu venskih zalistaka indirektni su uzro~nici pro{irenih vena. Prilikom kretawa krvi ka srcu samo venski zalisci nisu dovoqni da se savlada sila gravitacije. Kod osoba koje su fizi~ki aktivne mi{i}i na nogama potpomaù pumpawe krvi, dok su kod qudi koji dugo vremena provode u sede}em ili stoje}em poloàju mi{i}i u slabijoj formi i ne pruàju dovoqnu potporu venama pa lako nastaju pro{irene vene.

DOMA]A KUJNA

Posni recept

Salata od kelerabe i mrkve Potrebno je:

3 - 4 kelerabe 3 - 4 {argarepe 1 kisela jabuka 1 struk praziluka ili 1 veza mladog crnog luka 1 ~a{a kisele pavlake malo senfa maslinovo uqe, so sok od 1 limuna

Priprema: Priprema:

Kelerabu, {argarepu i jabuku o~istite i izrendajte na krupno rende ili iseckajte na {tapi}e èqene veli~ine. Praziluk ili mladi luk iseckajte na kolutove. Sve sjedinite u ~iniji za salatu, pa dodajte soli po ukusu i sok od limuna. Zatim dodajte pavlaku i malo senfa, pa sve dobro izme{ajte. Po èqi, moète salatu posuti susamom. A moète kombinovati i druge vrste povr}a. Sluìte je hladnu.

^etvrtak ^etvrtak26. 26.novembar novembar2020. 2020. 27 27

PRO[IRENE VENE UZROCI, SIMPTOMI, LEÊWE, OPORAVAK Pro{irene vene uzrokuje i nasledni faktor. Ova bolest se ~esto javqa u nekoliko generacija u jednoj istoj porodici. Osobama koje imaju genetske predispozicije za pro{irene vene se preporu~uje preventivno delovawe kako bi se wihovo pojavqivawe odloìlo. Odràvawe fizi~ke kondicije i ishrana koja poboq{ava strukturu krvnih sudova su najboqa preventiva prosirenih vena. Napetost i teìna u nogama su prvi simptomi kojima se manifestuju pro{irene vene. Pored ovih tegoba u najve}em broju slu~ajeva dolazi do pojave gr~eva i konstantne ote~enosti nogu, naro~ito oko zglobova. Najpre se {ire kapilari, a zatim i potko`ne vene. Pro{irene vene mogu imati pre~nik i do jednog centimetra. U teìm slu~ajevima moè do}i i do otvarawa rana na pro{irenim venama, venskih ulkusa. Pro{irene vene ne mogu obavqati svoju

Previ{e sna moè biti jednako {tetno kao i premalo sna. Ve}ina odraslih osoba treba 7-9 sati sna svaki dan kako bi funkcionisala najboqe {to moè. Svakodnevno spavawe u periodu duèm od 9 sati moè biti znak nekih medicinskih stawa ili pak moè da pove}a rizik od nastanka nekih bolesti. z Pove}ava se rizik od nastanka depresije Jedno istraìvawe je pokazalo da oni koji svakodnevno spavaju duè od 9 sati imaju za 27% pove}an rizik od nastanka depresije. Osim toga, bili su skloniji naglim promenama raspoloèwa. Osobe koje ve} pate od depresije prekomernim spavawem mogu pogor{ati simptome depresije. z [tetno delovawe na mozak Istraìvawe ameri~kih nau~nika je pokazalo da ène, koje spavaju premalo ili previ{e, imaju slabije kognitivne funkcije nakon 6 godina takvog stila ìvota, u odnosu na svoje vr{wakiwe. U istraìvawu nisu u~estvovali mu{karci, ali nau~nici isti~u da je u~inak prekomerne koli~ine spavawa na mu{karce poprili~no jednak. z Naru{ava plodnost Nau~nici su analizirali navike spavawa kod vi{e od 650 èna koje su prolazile kroz

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Keleraba, kao i drugi ~lanovi porodice kupusa, sadrì fitohemikalije povoqne za zdravqe qudi, kao {to su sulforafan i indol-3-karbinol, koji {tite od raka prostate i debelog creva Malo kalorija, a obiqe vitamina i minerala ~ine kelerabu idealnom namirnicom za zimu. Ovo povr}e iz porodice kupusa naru~ito je bogato gvo`|em i vitaminom C koji su presudni za dobar imunitet. Ishrana bogata kelerabom pomaè organizmu u odràvawu zdravog vezivnog tkiva, zuba i desni, a weni antioksidantni sastojci {tite organizam od infekcija i karcinoma. Keleraba, kao i drugi ~lanovi porodice kupusa, sadrì fitohemikalije povoqne za zdravqe qudi, kao {to su sulforafan i indol-3-karbinol, koji {tite od raka

uobi~ajenu funkciju pa samim tim remete rad svih ostalih krvnih sudova i zato se moraju blagovremeno le~iti. Dijagnoza se postavqa na osnovu kolor Doppler-a vena. U slu~aju dijagnistifikovawa duboke venske tromboze neophodna je hitna antikoagulantna terapija heparinom.

LE^EWE PRO[IRENIH VENA Le~ewe pro{irenih vena klasi~nom metodom podrazumeva podvezivawe vene u preponi i hiru{ko odstrawivawe pro{irene vene. O{te}ena vena se pomo}u sajle izvla~i napoqe. Radiotalasno le~ewe pro{irenih vena se zasniva na iskori{}ewu radiotalasne energije, koja obezbe|uje toplotu za podizawe temperature unutar pro{irene vene usled ~ega proteini u venskim zidovima degeneri{u i vena se zatvara.

Evo kako previ{e sna moè biti {tetno po zdravqe! tretman in vitro oplodwe. Otkrili su da je verovatno}a za~e}a bila najve}a kod èna koje su spavale 7-8 sati dnevno, a najmawa kod èna koje su spavale 9 do 11 sati dnevno. Iz toga se moè zakqu~iti da prekomeran san deluje {tetnije na plodnost od mawka spavawa. No, istraìvawe nije otkrilo ta~nu povezanost, ali veruju da prekomerno spavawe naru{ava menstrualni ciklus i hormonalnu ravnoteù. z Pove}ava se rizik od nastanka dijabetesa Osobe koje spavaju vi{e od 8 sati dnevno imaju ~ak 2 puta ve}i rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 nakon 6 godina takvog ìvotnog stila, bez obzira na telesnu

U za~etku bolesti pro{irene vene se mogu le~iti neoperativnim metodama. Konzervativnom, sklerozantnom terapijom i primenom medikamenata mogu se ublaìti tegobe pro{irenih vena . Ako su pro{irene vene ve} u{le u drugu fazu bolesti i postale disfunkcionalne moraju se odstraniti. Pro{irene vene se uklawaju klasi~nom operacijom, primenom laserske ili radiotalasne hirurgije, ili metodom operacije sa vodenom parom. Duìna oporavka nakon operacije pro[irenih vena zavisi od toga koji na~in le~ewa je primewen. Nakon klasi~ne operacije postoperativni period je veoma dug. Potrebno je dosta vremena da rane zarastu. Bol i otok su prisutni u prvim nedeqama oporavka nakon klasi~ne operacije. Dug i teàk postoperativni period je jedan od glavnih razloga zbog kojih se klasi~na metoda le~ewa pro{irenih vena zamewuje mawe invazivnim metodama. Metoda sa vodenom parom kojom se le~e pro{irene vene daje najboqe estetske rezultate. Metoda je minimalno invazivna. Oporavak nakon operacije pro{irenih vena je gotovo momentalan. Pacijent se vra}a normalnom ìvotu ve} slede}eg dana. S. G. Pro{irene vene se mogu odstraniti i laserskim tretmanom kori{}ewem energije koju stvara laserska svetlost. Princip je sli~an kao i kod radiotalasne metode za le~ewe prosirenih vena. Najsavreneniji i najefikasniji na~in le~ewa pro{irenih vena je operacija vena vodenom parom. Procedura ce izvodi pomo}u SVS ure|aja koji poseduje kateter mikronskih perforacija putem koga se vr{i ubrizgavawe pregrejane vodene pare u obolelu venu. Pod dejstvom toplote proteini venskih zidova denaturi{u, vena se skupqa i zatvara.

teìnu, prehrambene navike i indeks telesne mase. z Pove}ava se rizik od nastanak gojaznosti Nau~nici su ustanovili da }e oni koji spavaju duè od 9 sati svaki dan u periodu od 6 godina, imati 25% ve}i rizik da }e se ugojiti 5 kilograma. Rizik je ostao isti bez obzira na uvo|ewe zdravih navika u ishrani i ve`be. z Pove}ava se rizik od nastanka sr~anih bolesti Oni koji spavaju vi{e od 8 sati svaki dan imaju pove}an rizik od nastanka bolesti kardiovaskularnog sistema i sr~anog udara. Rizik od nastanka angine se pove}ava za ~ak 2 puta naklon vi{egodi{wega spavawa vi{e od 9 sati dnevno. z Pove}ava se rizik od nastanka prevremene smrti Jedno istraìvawe je pokazalo da se rizik od nastanka prevremene smrti, iz bilo kog razloga, drasti~no pove}ava kod osoba koje spavaju previ{e ili premalo. Osobe koje spavaju previ{e imaju ~ak 1.3 puta ve}i rizik od nastanka prevremene smrti od osoba koje spavaju 7-9 sati dnevno. S. G.

Le~ewe biqem Keleraba prostate i debelog creva. Ovo povr}e sadrì zna~ajne koli~ine vitamina B kompleksa, kao {to su nijacin, vitamin B6 (piridoksin), tiamin, pantotenska kiselina. Ovi vitamini pona{aju se kao kofaktori enzima u razli~itim metabolizmima unutar organizma. Keleraba, osim gvo`|a, sadrì i druge zna~ajne minerale - bakar, kalcijum, kalijuma, mangan i fosfor. Svi oni su zna~ajni za odràvawe normalnog metabolizma }elija i telesnih te~nosti, a krajwi efekat je kon-

trola srca i krvnog pritiska. Li{}e kelerabe, kao i stabqika su, tako|e, jestivi. Sadrè mno{tvo va`nih vitamina i minerala, posebno karotin i fosfor. Listovi su naro~ito bogati provitaminom A, va`nim za o~uvawe zdravih }elija. Zato nutricionisti savetuju da se i ovi delovi koriste u ishrani, a najboqe u pripremawu ~orbe. Iako mnogi nutricionisti savetuju da se u ishranu ubaci sveà keleraba, ima stru~waka koji upozoravaju da pojedino povr}e ne bi smelo da se koristi u presnom stawu. Naime, sveà keleraba, prokeq, karfiol i keq sadrè strumogene supstance i previ{e ovog povr}a moè da izazove strumu. Da bi se sa~uvale svi zna~ajni saveti ovo povr}e je najboqe kuvati na pari.

28 ^etvrtak 26. novembar novembar2020. 2020. ^etvrtak 26.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 METAR

ONI KOJI SEKU DRVA TESTEROM OTPADAK SRPSKA OD KORE GLUMICA DRVETA JEFTI]

TESLA BIV[I GLINENI IMENICA NEMA^KI MUZI^KI IZMI[QESTVAR STAVQATI (SKR.) FUDBALER, INSTRU- NA POVR]E ([AQ.) FILIP MENTI U TRAP

OBIM

CENTRALNI ORGAN KRVNOG SISTEMA

SRPSKI ISLAND TEATROLOG I PISAC, JOVAN

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

SRPSKI KO[ARKA[ SA SLIKE RADNI^KE SPORTSKE IGRE (SKR.) SUPROTNI VEZNIK

LETOVALI[TE NA JADRANSKOM MORU OBAVE[TEWE, SAOP[TEWE U^ESNIK U MARATONU PROSLAVA GODI[WICE RADA(MN.)

POND

RAZRED STANOVNICI MILANA VISINSKE TA^KE (FRANC.) TEMPERATURA

UZVIK BOLA, JOJ

EMILI KRA]E DRUGI MAJ^IN MU@ (MN.)

Sr Gl pski as

SA DOSTA RUTINE

SPEV (MN.)

IZRAEL VRSTA DRVENE PAPU^E MALEN

TURSKI PRIJATAN VOJSKOVOUKUS PUSTIWA U MESTO REKA \A, OMER SLATKIH INDIJI UISRBIJI PA[A JELA

LOZNICA MESTO U SRBIJI KOD ALEKSINCA

UKISEQENO POVR]E NENAO[TRENE

GRADI] U HOLANDIJI

ITALIJANSKI KOMI^AR AMPER @DREBE ARAPSKOG KOWA

NEP^ANI SUGLASNICI (LAT.) JAPANSKI GRAD NA OSTRVU HOKAIDO

LEP, DIVAN FOLK PEVA^, MIROSLAV

PODNI PROSTIRA^ A VISTA (SKR.)

PREVREMEN OPERSKI PEVA^ WEGO AMERCIJUM

SPRAT (FRANC.) OSMIJUM POVE]AVATI SNAGU NE^EGA REOMIR

MESTO U SLOVENIJI

AZEMINA KRA]E AUSTRIJA

ONO [TO SE POSLEDWE ISTRESE

STANOVNIK IMOTSKOG

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 PE^ENI GOVE\I MESTO KOD KO[TUWAV IBIDEM ODREZAK SUBOTICE PLOD (MN.) (SKR.)

KOJI JE BEZ MO]I GRABOVO DRVO GOVORA

ITALIJA

ONI KOJI DOBITNIK VELIKI VRSTA MERE ZA SE BAVE KISEONIK SPORTSKI MORSKOG POVR[INU BALKANO- NAGRADE OSKAR OBJEKTI DUPQARA ZEMQE LOGIJOM

GR^KO SLOVO

MATERIJE KOJE SE DOBIJAJU IZ BIQAKA

BIV[I BRITANSKI PEVA^ („BI XIZ“) PO^ETNA SLOVA AZBUKE NA[E @ENSKO IME

KOW ARAPSKE RASE

BRBQAWE RADNICI NA VA\EWU NAFTE

ONI KOJI GAJE MASLINE OSNOVNI EL. RA^UNARA

[VEDSKA GLUMICA ADAMS

FR. GLUMAC DELON AUTONOMNA POKRAJINA POVORKA SA ZAPAQENIM BAKQAMA LUKSEMB.

O[TAR UDARAC U ODBOJCI

KORALNA OSTRVA ISTOK

SRPSKI GLUMAC OBRA\IVATI ZEMQU DRQA^OM

TEMPERATURA

Sr Gl pski as

REGIJA NA SEVERU ITALIJE ONAJ KOJI MA[E

LEGENDARNI KRAQ TEBE QUBITEQ MITOVA JEZERO U JU@NOSEVERNOJ AMERI^KA AMERICI STEPA

KRIPTON

NARAV, KARAKTER (MN.)

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE UKRAS LICA MU[KARCA BIV[I [PANSKI FUDBALER, RUBEN VELIKI RT

Sr Gl pski as

KIKINDA

1 2 3 4 5 6 7

URANIJUM EKVADOR

MESTO NA SARDINIJI

ENERGIJA

8. I 22. SLOVO AZBUKE VOLUMEN

EDUARD KRA]E OBIM

ROMAN SLOBODANA SELENI]A

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

SRPSKI PUKOJE JE KORITO ZA VLASNIK BLICISTA I VELIKIH HRAWEWE FIATA, POLITI^AR, O^IJU SVIWA \OVANI MITA (1851-1888)

Skandinavka 1: VODORAVNO T, MILO[ TEODOSI], MAKARSKA, RSI, P, MARATONAC, R, OJ, REPERI, EMI, RUTINIRANO, IL, UB, NATAKA^, LO, ELST, KISELI[, UBAV, PALATALI, A, ITISON, OTARU, ETA@A, OLIVER, VAS, POJAÂVATI, AZA, ISTRESINE, IMO]ANIN Skandinavka 2: VODORAVNO ROBIN GIB, OSKAROVAC, ARABER, AB, TOROKAWE, MOD, MASLINARI, ALEN, SME^, BAKQADA, ATOLI, T, MILOVAN FILIPOVI], EDIP, VENETO, KR, MITOMAN, QIQANA LA[I], BARAHA, OSI, U, RTINA, ZT, ED, KI, OÊVI I OCI Ukr{tenica: VODORAVNO DAVIÔ, OI, E^KA, ANE, APOSTATI, L, NEOPROSTIV, NOB, KU, RASTAKATI, E, IRA, TUATARA, ER, WI, PAMRAVI, ART, ANTONIO KAZANOVA

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Srpski pisac, Oskar - Olimpijske igre (skr.) - Mesto kod Zrewanina, 2. Dalmatinsko ènsko ime - Otpadnici od vere (gr~.) - Oznaka za litar, 3. Koji se ne moè oprostiti - Narodnooslobodila~ka borba (skr.), 4. Dvanaesto i dvadeset ~etvrto slovo azbuke - To~iti vino iz bureta u fla{e - Oznaka za energiju, 5. Irena kra}e - Vrsta krupnog gu{tera - Simbol erbijuma, 6. Sedamnaesto i deseto slovo azbuke - Crvi koji ìve u rogu ovce i koze - Artur kra}e, 7. Italijanski vajar (1757-1822). USPRAVNO: 1. Stanovnica Danske, 2. Vitamin b1, tiamin, 3. Tanka prozirna tkanina - Oznaka za amper - Oznaka za tonu, 4. Sastavni veznik - Primer (skr.) - Auto-oznaka za Poàrevac, 5. Varalica, {arlatan (ital.), 6. Ameri~ki torbarski pacovi, 7. Prili~no staro, 8. Preostali deo, 9. Japanski revolucionar, Seiti (1892-1945), 10. Pripadnik nomadskog naroda, Obar, 11. Auto-oznaka za Egipat - Simbol tantala - Oznaka za obim, 12. âri, ~arolije - Pse}i lave`, 13. Oznaka za kelvin - Simbol kiseonika - Veliki period vremena, 14. Ameri~ki fizi~ar Ajn{tajn.

SPORT

^etvrtak 26. novembar 2020. 29

KATAI NE IGRA PROTIV GENTA:

Zvezda na Belgijance bez najboqeg igra~a Sa wegovom "magijom" je sve lak{e i lep{e, ali }e se morati bez we u najva`nijem me~u Lige Evrope. Crvena zvezda }e u ~etvrtak (18.55) protiv Genta u Belgiji igrati bez najboqeg igra~a ove sezone.

Aleksandar Katai je povredio primica~ na onoj, baksuznoj bara` utakmici Srbije sa [kotskom. Po prognozama lekara, ne}e mo}i da se oporavi do dvoboja ~etvrtog kola LE, u kome bi srpski {ampion pobedom {irom otvorio vrata naredne faze. Najverovatnije ne}e ni putovati sa ekipom u Belgiju, u sredu ujutro. Za Zvedu }e izostanak Kataija biti ogroman hendikep. U prvom duelu na "Marakani" on je re{io pobednika tako {to je iz slobodwaka lucidno nadmudrio golmana Belgijanaca. Pre toga je

pogodio pre~ku. Naravno, navija~i crveno-belih sa u`ivawem pamte solo prodor i egzekuciju "Magika" na rapsodiji sa Liberecom (5:1), a ti driblinzi i pogodak poredili su se sa nekada{wim, sli~nim maj-

storijama Dejana Savi}evi}a. Ispostavilo se da je obojicu znalaca mu~ila i mu~i ista boqka zvana primica~. Muka Dejana Stankovi}a pred put u Belgiju nije samo Katai. Trener crveno-belih ne}e mo}i da ra~una na levog beka Milana Rodi}a zbog korone, vezistu Sanoga zbog hroni~ne "`utice". Rodi}eva zamena trebalo bi da bude Marko Gobeqi}, koji je tako|e povre|en, pa i sa ovom varijantom Stankovi} nije siguran. Mo`da ima malo jasniju sliku oko veznog reda, po{to je Wego{ Petrovi}

na posledwem me~u u Novom Sadu odigrao dobru utakmicu. Me|utim, mladi vezista ove sezone dugo nije bio standardan, {to govori i mala minuta`a (48) u sva tri kola LE. Uvek je ulazio pred kraj, pa bi u Gentu mogao prvi put da bude starter u veoma va`noj utakmici. Stankovi} veruje mladim igra~ima, pa je i uloga @eqka Gavri}a trebalo da bude ve}a. Povreda je i wemu "skratila krila", jo{ se nije oporavio da bi se na{ao u ravnopravnoj konkurenciji sa ostalim saigra~ima. - Petrovi} jo{ nije "zapalio" fudbalski svet, ali poseduje fizi~ku sposobnost, sposobnost za igru kratkih pasova, prekid napada rivala i brzog dono{ewa odluka da pod pritiskom povu~e pravi potez, isti~e se u obja{wewu. Tako je non-stop u ovoj ~udnoj godini korone, problemi sti`u sa svih strana. Dejan Stankovi} se, zasad, odli~no prilago|avao {to se pokazalo i u sitiacijama kada zbog virusa nije mogao da ra~una na Ivani}a i Kangu. Crvena zvezda se uz Hofenhajm, predstavila kao najozbiqnija ekipa u grupi, sa velikim potencijalom. [ef stru~nog {taba crveno-belih se u ovoj turbulentnoj sezoni ~esto nalazio u sli~nim situacijama ekspresnog pretumbavawa ekipe i o~ekuje se da }e to biti i ovog puta, kada bi jedna pobeda mogla da bude odsko~na daska za nova, velika dela. N. R.

Јадранко и Таниел Пископел

Jadrankovi 'Vukovi' po peti put {ampioni Zapadne Australije U nedequ 22. novembra u Pertu je zavr{en {ampionat Zapadne Australije u rvawu. U konkurenciji sedam klubova po peti put zaredom titulu je osvojio tim 'Rva~ki Vukovi' (Wrestling Wolves) ~iji trener je 'na{e gore list', Jadranko Te{anovi}. - Jako sam sre}an jer smo dominirali tokom ~itave godine – rekao nam je Jadranko. Ovaj trofej mi je i najdra`i jer je, zbog virusa korona, osvojen u druga~ijim uslovima. Imao sam ogromnu podr{ku roditeqa i seniora rva~a da sezonu zavr{imo uspe{no. Na{ tim

VIDI]EVA PORUKA FSS:

Dosta vi{e, sram vas bilo Nemawa Vidi}, nekada{wi reprezentativac Srbije, oglasio se saop{tewem posle posledwih rezultata srpskog nacionalnog tima. Nekada{wi igra~ Crvene zvezde, moskovskog Spartaka, Man~ester Junajteda i Intera je uz pismo medijima prosledio i audio snimak u kome potvr|uje autenti~nost saop{tewa. Vidi} je posle neuspeha u borbi za plasman na Evropsko prvenstvo rekao sve {to mu je na srcu, a obra}awe je zapo~eo re~ima: “Dosta vi{e“. Potom je redom nabrojao sve {to zamera FSS, a jasno je stavio do znawa ko je najodgovorniji za lo{u situaciju u srpskom fudbalu. Saop{tewe prenosimo u celosti. “Dosta vi{e! Imam potrebu da ka`em ono {to mi je na srcu i podelim svoje razmi{qawe sa javno{}u. Ovaj sistem je destruktivan i kratkoro~an. Tro{i fudbalske radnike, pravi fudbalere i trenere za kratku upotrebu, postavqa qude na funkcije sa sumwivim namerama. Ceo sistem radi u interesu menaxera i funkcionera, a ne u interesu fudbala. Dozvoqava qudima, blago re~eno sa sumwivim biografijama, da zara|uju ogroman novac. Sistem koji smewuje trenera koji se plasira na Svetsko prvenstvo?! Fudbaleri i treneri su osu|eni da sara|uju s takvim qudima, jer su, na`alost, oni ti koji odlu~uju o wiohovoj sudbini. U~e decu da je za put do uspeha bitno ko je tvoj menaxer, a ko trener, jer kvalitet nije merilo, ni fudbalski, a ni qudski.

Takav na~in funkcionisawa kre}e od mla|ih kategorija. Dok igra~ do|e u prvi tim on je nau~io sve suprotno od onoga {to bi trebalo da mu stvara emociju i po{tovawe prema dresu koji nosi (sportski i timski duh, fer plej, da najboqi igra…) Tek kada se to bude promenilo onda }e svaki igra~ da se bori da igra u takvoj reprezentaciji! [to kaè na{ narod: “Kako seje{, tako i àwe{“. Ovakav sistem traje ve} dugi niz godina. Kaù, uvek su igra~i i treneri krivi, {to je i logi~no, ali ne {to nisu dobri fudbaleri, ve} lo{i qudi, ne}e da igraju za reprezentaciju. Nijedan trener/ selektor nije vaqao u posledwih 20 godina, ~ak ni kada se plasira na Svetsko prvenstvo! Ali wihov sistem je i daqe dobar! Pa iz kog sistema je iza{ao taj kadar? Sram vas bilo! Javqaju se uvek poslu{nici koji kritikuju posleidcu, a ne uzrok problema i tako brane predsednika i truli sistem od koga sami imaju koristi godinama, a ne pomiwu “uspehe“ koje je postigao predsednik Saveza (neregularnost prvenstv a, nesportski odnosi Zvezde i Partizana, samim tim podele u dru{tvu, produbio nepoverewe u srpski fudbal i sudijsku organizaciju, da ne pri~am o “uspesima reprezentacije“). Sposobni qudi kod nas u fudbalu su oni koji manipuli{u sistemom i zakonom! Samo ih pitajte odakle im novac i kako su ga zaradili! Dok se to ne promeni – nema napretka! Ba{ me interesuje koji }e slede}i stru~wak da se javi da brani takav sistem“.

je u juniorskoj konkurenciji osvojio osam zlatnih medaqa i jednu bronzanu. U seniorskoj konkurenciji smo osvojili ~etiri zlatne medaqe. Na{ olimpijski kandidat Ando Lehtmets, poreklom iz Estonije, na`alost nije mogao nastupiti zbog povrede. Zvezda dana je bio moj student, tako|e iz Estonije, Taniel Piskopel, koji je bio briqantan, osvojio je zlatnu medaqu i progla{en za najboqeg rva~a gr~ko-rimskim stilom na {ampionatu. Odli~an je bio i na{ Stojan Stojanovi} koji je osvojio zlatnu medaqu u kategoriji do 130 kg (gr~ko-rimski stil) iako ima samo 100 kg. Slede}e godine nova sezona po~iwe u martu i poku{a}emo da ponovo osvojimo trofej i da se kvalifikujemo za Olimpijske igre. Kao nagradu za vi{egodi{wi trud i ogroman doprinos rvawu i sportu uop{te, Jadranko je dobio i sertifikat tj. zvani~no priznawe od Rva~kog saveza Zapadne Australije. S. G.

^etvrtak 26. novembar 2020.

SPORT

FK Orlovi {ampionskip U minuloj 2020. sezoni Orlovi iz Sidneja su zabeleìli uspehe kakve retko kojem klubu po|e za rukom. Prvi i Rezervni tim Orlova su osvojili liga{ki deo prvenstva u Premijer ligi Ju`nog Distrikta. Tim Orlova preko 35 (O35) zavr{io je ~etvrti pa se i tre}i tim ovog srpskog kluba izborio za plej-of. U zavr{nici Orlovi su ipak ostali uskra}eni trijumfa u Grand finalima. Uprkos mawku sre}e u velikim finalima, dominacija Orlova u minuloj sezoni nije pro{la nezapaèno kod ~elnika Distrikta. Trener na{eg tima Branko Kodor nedavno je posetio Distrikt i primio pregr{t hvalospeva i pohvala u ime kluba. Uprava Distrikta je naglasila da su Orlovi uistinu bili najboqi klub u seniorskoj konkurenciji u 2020, i da su to bili i u 2019. Me|utim, nije se stalo samo na lepim re~ima. Kao potvrdu za kvalitet i demonstrirane ubedqive partije Orlovi su nagra|eni posebnim trofejom za najboqi napada~ki tim Premijer lige u 2020, uostalom {to je bio slu~aj i lani u 2019. godini. Naravno, srpski tim je dobio i duple premije za osvajawe Lige u Premijer ligi (u konkurenciji prvih i Rezervnih timova). Pored trofeja za titule Premijera u kategoriji Prvih i Rezervnih timova, srpskom timu je uru~en i poseban ''êmpion{ip'' pehar kao potvrdu za najboqi klub Premijer lige Ju`nog Distrikta – {to je na svojevrstan na~in i kruna na velike uspehe FK Orlovi u 2020. RAZLOGA ZA SLAVQE NAPRETEK Pored navedenih timskih nagrada Ju`ni Distrikt je nagradio i nekoliko individualaca u redovima Orlova. Milenko Divqanovi} je bio najboqi golgeter, a Du{ko Lavrwa najboqi golman Premijer lige. Sa druge strane, za najboqeg igra~a lige preko 35 godina Ju`ni distrikt je proglasio Draèna Kuèta.

Брејди Смит, Стефан Савичић и Никола Крљар

Орлови са трофејима

Други Тим са пехарима

Миленко Дивљановић - најбољи стрелац Премијер лиге за 2020.

Чланови управе ФК орлови Сиднеј

SUSRET SVIH GENERACIJA Navedene timske i individualne nagrade i rezultatski uspesi bili su dovoqno dobar

razlog da se oko 150 ~lanova kluba FK Orlovi Sidnej sa svojim prijateqima okupe na Crkvenom imawu u Rozmoriju na dodeli trofeja. Bio je ovo skup svih generacija. Na ovom prelepom dru`ewu srele su se i mnoge fudbalske legende, koje nisu vi{e aktivne u fudbalskim vodama, ali su do{le da uveli~aju slavqe Orlova. Legende prisutne na trofejskoj ve~eri su bile – Dinko \akovi}-Sale, Sre}ko Guli}, Miroslav Dr~a, @eqko Opa~i}, Milo{ Romani}, Jovo Popovi}, Sre}ko Majstorovi}, Sre}ko Gagi}, Svetozar Mucaq, Vjeko Bo{kovi}, Joco i Mi}ko Mihailovi}. Sve prisutne goste su pozdravili ~lanovi uprave Orlova. Oni su ~estitali igra~ima i

trenerima na najve}em klupskom uspehu ostvarenom u minuloj sezoni. Zahvalnica je tako|e upu}ena svim qudima, koji su pomagali klub, kako ove tako i proteklih godina. Tokom dodele trofeja mikrofona se latio i ~lan uprave Orlova Miqan Pozder. On je jo{ jednom podvukao crtu na najuspe{niju sezonu u klubu. A u svom obra}awu prisutnim gostima Miqan je naglasio kako zasluge za sve postignuto u velikoj meri pripadaju predsedniku Du{ku Draga{u. Kako je rekao Miqan ''ja ne poznajem ni jednu osobu koja radi za klub sa toliko qubavi i entuzijazma kao Dule Draga{.'' Ove re~i su

Nastavak na 31. strani u

Вања Бошковић - Најбољи стрелац Другог тима

SPORT

^etvrtak 26. novembar 2020. 31

iproslavili trofejsko ve~e FK Orlovi - nagrade u 2020. PRVI TIM

l Osvojio Premijer ligu l U{ao u Grand finale l Najboqi strelac Premijer lige - Milenko Divqanovi} l Najboqi golman Premijer lige - Du{ko Lavrwa l Najboqi napada~ki tim Premijer lige l Najboqi igra~ Prvog tima - Milorad ^ubrilo (klupska nagrada) l Najborbeniji igra~ Prvog tima - Luka Guli} (klupska nagrada) l Najboqi bekovi za Prvi tim - Vedran Cupa}, Dobre Romi} i Stefan Radovi} (klupska nagrada)

DRUGI TIM

Први tим - листа шампиона

l Osvojio Premijer ligu l U{ao u polufinale l Najboqi igra~ Drugog tima - Luka Ardali} (klupska nagrada) l Najboqi strelac Drugog tima - Vawa Bo{kovi} (klupska nagrada)

Други tим - листа шампиона

ÊMPION[IP (CLUB CHAMPIONSHIP) NAGRADA ZA NAJBOQI KLUB PREMIJER LIGE VETERANI - TIM PREKO 35 l U{ao u Grand finale l MVP lige preko 35 - Draèn Kuèt l Najboqi igra~ lige preko 35 - Alen Pupovac l (klupska nagrada) l Najkorisniji igra~ preko 35 - Stevo Joki} l (klupska nagrada) l Najzaslu`niji igra~ preko 35 - Miqan Pozder (klupska nagrada) Ален Пуповац и Стево Јокић

u Nastavak sa 30. strane pozdravqene burnim aplauzom od strane prisutnih posetioca. Le~i pohvale su upu}ene i zaslu`nim trenerima prvog tima Radivoju Osti}u i Branku Kodoru.

Душко Лаврња - најбољи голман Премијер лиге DVOSTRUKI DOBITNICI ''ZLATNOG ORLA'' Tokom zvani~ne ceremonije posebni pehari u znak zahvalnosti za wihov doprinos klubu na terenu i van wega su uru~eni – Alenu Pupovcu, Dra`enu Ku`etu i Miqanu Pozderu, koji je bio naj-

zaslu`niji za uspeh veteranskog tima. Zlatna kopa~ka je pripala Milenku Divqanovi}u za Prvi, i Vawi Bo{kovi}u za Drugi tim. Pored wih, u veteranskoj konkurenciji pehar za najboqeg igra~a pripao je Alenu Pupovcu, dok je Stevo Joki} progla{en najkom-

Све генерације на окупу

Милош Романић и чланови ФК Србија

Доботници ''Златног орла'' за 2020 - Лука Ардалић и Милорад Чубрило

Први тим Орлова ''Најбољи нападачки тим'' у 2019. и 2020.

pletnijim igra~em veteranskog tima. Po{to je klub osvojio ligu u obe konkurencije, za Prvi i Rezervni tim ove godine je napravqena iznimka prilikom dodele ''Zlatnog Orla.'' Naime, od pre nekoliko godina, ime najboqeg igra~a po oceni kluba biva ugravirano na veliki pehar pod nazivom ''Zlatni Orao.'' Ove godina, po prvi put za jednu sezonu 2020, urezana su imena dvojice igra~a – Milorad ûbrilo za Prvi tim i Luka Ardali} za Drugi tim. Svakako lep gest od strane ~elnika kluba, i naravno uveliko zasluèn od strane ûbrila i Ardali}a. S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 26. 11. 2020.

NOVA VI[EMILIONSKA DONACIJA \OKOVI]A SRBIJI:

Donirana oprema za borbu protiv Kovida! Novak \okovi} nastavqa da pomaè Srbiji, ponovo je Fondacija "Novak \okovi}" donirala opremu vrednu vi{e miliona dinara. Fondacija "Novak \okovi}" nastavqa da oprema zdravstvene ustanove u Srbiji pruàju} i doprinos protiv virusa COVID-19! Ova fondacija koju je osnovao najboqi teniser sveta, ovoga puta je pomogla Klini~ki centar Srbije vi{emilionskom donacijom. Institutu za onkologiju i radiologiju KCS uru~en je mobilan aparat za dezinfekciju i sterilizaciju povr{ina francuske kompanije AIRINSPACE ukupne vrednosti 1.700.000,00 dinara, dok je Klinici za neurohirurgiju KCS donirano {est {pric pumpi {vajcarske kompanije CODAN ARGUS, koje se koriste prilikom pruàwa intravenozne terapije. Vrednost ove donacije iznosi 1.035.513,00 din. Nacionalna direktorka Fondacije "Novak \okovi}", Maja Kremi}, istakla je da Fondaci-

Novak donirao milione evra Na po~etku zdravstvene krize prouzrokovane virusom KOVID-19, Novak i Jelena \okovi}, donirali su milion evra za nabavku neophodne medicinske opreme za bolnice i zdravstvene ustanove {irom Srbije. Do sada su izme|u ostalog uru~ena 12 respiratora i 54 klini~kih monitora Klini~kom centru u Kragujevcu, Op{toj bolnici u Kru{evcu, Op{toj bolnici â~ak, KBC-u u Kosovskoj Mitrovici, Op{toj bolnici ]uprija, i Op{toj bolnici „Studenica“ – Kraqevo, dok je Klinici za pulmologiju KCS-a uru~eno 5 neinvazivnih Softflow respiratora i 57 pari antibakterijskih klompi. Fondacija je donirala i 5 miliona dinara Op{toj bolnici u Novom Pazaru za nabavku neophodne medicinske opreme. ja pa`qivo prati situaciju i u skladu sa wom pruà podr{ku onima kojima je to najpotrebnije. - Imaju}i u vidu pove}awe broja obolelih od KOVID-19 virusa, na{i zdravstveni radnici ponovo su se na{li na najve}em udaru, kako bi uspeli sve pacijente uspe{no da zbrinu i izle~e. Ovaj put odlu~ili smo da pomo} pruìmo Institutu za onkologiju i radiologiju i Klinici za neurohirurgiju u sklopu Klini~kog centra Srbi-

TENISKI ZEMQOTRES

Odlaè se i Australijan open? Teniski svet se jo{ uvek oporavqa od pandemije virusa korona, a problemi sa ovom zarazom mogli bi da naprave haos na startu naredne sezone. Australijan open za juniore je ve} otkazan, a seniorski turnir bi mogao da bude pomeren za mart ili april. Direktor turnira Kreg Tili je istakao da planira „leto tenisa”, a s obzirom da leto u Australiji traje od decembra do februara, to bi zna~ilo da pomerawa nema. Ipak, za sada je to daleko od sigurnog. Veliko je pitawe kako bi preko 500 igra~a sa svojim timovima trenera, lekara i fizioterapeuta moglo da u|e u kratkom vremenskom periodu u Australiju. Tako {panski „As” donosi pri~u da }e turnir ipak morati da se odrì u martu ili aprilu, a to bi moglo da u mnogome oteà posao prvom teniseru sveta Novaku \okovi}u. On je aktuelni {ampion u Melburnu, a ukoliko bi se turnir odrào u redovnom terminu. \okovi} bi sasvim sigurno zadrào maksimalan broj poena. ATP }e do 8. marta zadràti sistem bodovawa u kome se teniserima na svakom odigranom turniru ra~una najboqi skor u prethodnih godinu dana, pa bi tako Novaku ostalo 2.000 bodova sa Australijan opena sve i da se ne pojavi na wemu, a turnir se odrì u januaru ili februaru. Ako se prvi grend slem sezone odloì Novak bi morao da odbrani svoje poene i svaki poraz bi mu odneo veliki broj bodova.

je. Nadamo se da }e ovi aparati poboq{ati uslove kroz redovnu dezinfekciju i sterilizaciju prostorija u kojima borave pacijenti i na taj na~in pomo}i u smawivawu cirkulacije virusa, ali i da }e na{a donacija olak{ati procese pruàwa intravenozne terapije. Svesni smo da je pred nama izazovan period i dug put izlaska iz krize uzrokovane KOVID-19 virusom, ali smo isto tako spremni da pomognemo brèm oporavku zajednice - istakla je Kremi}. Prof. dr Danica Gruji~i}, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, naglasila je da se u ovoj ustanovi le~ewe i dijagnostika kod onkolo{kih pacijenata tokom epidemije sprovodi bez prekida i uz maksimalno kori{}ewe kapaciteta. - U ciqu za{tite pacijenata, ali i zaposlenih od KOVID-19 infekcije, u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije primewujemo brojne mere, ukqu~uju}i poseban reìm ~i{}ewa i dezinfekcije. Aparat za dekontaminaciju povr{ina iz vazduha je od velikog zna~aja jer omogu}ava brzu i temeqnu dezinfekciju kriti~nih prostora i povr{ina koje su te{ko dostupne. Ve} u prvoj nedeqi smo ga koristili za dezinfekciju u operacionim salama, intenzivnoj nezi i prostorijama za izolaciju na odeqewima. Zahvaqujemo se Fondaciji Novak \okovi} na ovoj zna~ajnoj donaciji koja }e doprineti bezbednijem okruèwu kako za pacijente, tako i za zaposlene Instituta - izjavila je prof. dr Gruji~i}. N. R.

"OVAKO SE NE OSVAJAJU TROFEJI!" Sa{a Obradovi} dobio prvi derbi na klupi Zvezde, ali i te kako ima {ta da zameri igra~ima! Ko{arka{ki derbi pripao je crveno-belima, a strateg pobednika, Sa{a Obradovi} nije ba{ bio najzadovoqniji izdawem svojih izabranicima. Podsetimo, ko{arka{i Partizana i Crvene zvezde prvi put su odmili snage u ovoj sezoni, i to u sklopu 8. kola ABA lige, a posle prave drame lider regionalnog {ampionata je pobedio sa 85:86. Obradovi} smatra da je TV publika (gledalaca iz pandemijskih razloga nije bilo u hali "Ranko @eravica" mogla da uìva u neizvesnom, ali ne ba{ kvalitetnom derbiju. "Va`no je pobediti, a to je uvek dobar ose}aj. Me|utim, nije bila ovo kvalitetna utakmmica, vi{e je bila rezultatski zanimqiva. S jedne strane, kod nas se osetio evidentan umor posle dva 'dupla programa' u Evroligi - moglo je to vrlo jasno da se vidi u koncentraciji kod na{e ekipe", rekao je najpre Obradovi} za TV Arena sport. Uprkos dvocifrenoj prednosti u vi{e navrata tokom me~a i 15 uba~enih trojki, Zvezda je u fini{u dozvolila da me~ odlu~i jedna lopta. "Moramo da budemo malo pametniji pri kraju utakmice, u Evroligi smo bili ka`weni nekoliko puta. Sada nismo, ali zavr{nica je bila onakva kakva ne bi trebalo da bude, s obzirom na iskustvo koje posedujemo. Va`no je da smo pobedili i to je jedino o ~emu moèmo da pri~am. [utirali smo dobro za tri, ali nam je ofanzivni skok Partizana pravio problem. [utirawem za tri poena se moè dobiti utakmica, ali se tako ne osvajaju trofeji. Odbrana je bila ispod nivoa, moramo da igramo preciznije u napadu i tako smo dali {ansu Partizanu", zakqu~io je Obradovi}. Tome je dodao i slede}e: "Nismo mnogo prezadovoqni igrom, ali jesmo rezultatom (smeh). Nije ovo ni prava atmosfera za jedan ovako veliki me~, normalno je da se stalno o~ekuje{ da }e{ opet da na tribinama vidi{ na{e navija~e, najboqe na svetu... Ali, bitno je da smo pobedili, analizu moèmo i na tenane", rekao je Sa{a Obradovi}.

ABA LIGA, 8. KOLO

Borac - Krka 86:90 Odlo`eno: FMP - Zadar Split - Mornar 87:95 Koper Primorska - Mega Sokerbet 69:71 Budu}nost - Cibona 87:68 Cedevita Olimpija - Igokea 103:92 Partizan - Crvena zvezda 85:86 Tabela uo~i ve~itog derbija: Crvena zvezda 8-0, Mega 6-2, Mornar 6-1, Cedevita Olimpija 5-1, Partizan 4-4, Split 3-5, Budu} nost 5-0, Igokea 4-2, Cibona 2-6, Krka 2-6, Borac 1-6, Primorska 0-8, FMP 2-3, Zadar 1-5

TO JE TO, BOGDANOVI] DOBIO ONO [TO JE TRA@IO - 72 MILIONA DOLARA NA ÊTIRI GODINE! Budu}nost Bogdana Bogdanovi}a u NBA ligi je izgleda re{ena! Srpski reprezentativac dobio je zvani~nu ponudu, kojom su potvr|ene spekulacije o interesovawu Atlante. Upravo Hoksi su poslali zvani~nu ponudu srpskom beku. Iako zvani~no nisu poznati detaqi ugovora koji je ponu|en Bogdanovi}u, pomenuti medij prenosi da je u pitawu ~etvorogodi{wi ugovor na 72 miliona dolara. Atlanta je izuzetno aktivna na trì{tu ve} nekoliko dana, pa su do sada doveli Danila Galinarija, Krisa Dana i Raòna Ronda. Sakramento ima opciju da izjedna~i ponudu Atlante, koju je Bogdanovi} prema ameri~kim medijima prihvatio, ali po{to je ograni~eni slobodni agent posao nije gotov. Kingsi imaju 48 sati da odlu~e da li }e izjedna~iti ponudu Hoksa i zadràti Bogdana ili }e ga pustiti da se pridruì ~eti Lojda Pirsa iz Xorxije. Bogdan je pro{le sezone imao prosek od 15 poena i po 3,4 skoka i asistencije po me~u.