Srpski glas 28. decembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

32godine ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 28. 12. 2023. z Year XXXIII No.2585

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

SRE]NA NOVA GODINA! Svim ~itaocima Srpskog glasa `elimo sre}nu i uspe{nu Novu godinu!!!

2024.

Tema nedeqe:

Srbi u svetu: U fokusu: Riznica: DESPOT Projektili Srpkiwa STEFAN LAZAREVI] i su{a, An|ela Neustra{ivi stotine Lazarevi} vitez, brodova VU^I] POSLE SEDNICE SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST: progla{ena posledwi zarobqeno za najboqeg ispred Imamo dokaze veliki studenta da je sve bilo sredwovekovni Panamskog decenije u kanala i u pripremano vladar Francuskoj Crvenom moru Srbije SRBIJA PROTIV NASIQA:

Postizborni haos u Beogradu

Re`im pokazao svoje pravo lice

Strane 4 i 5

Strana 11

Strana 15

Strana 25

2 ^etvrtak 28. decembar 2023.

IZME\U DVA VIKENDA

Bo`i}ni govor britanskog kraqa ^arlsa Tre}eg Бивши водитељ "Фокс њуза" Такер Карлсон више пута јавно стао уз Асанжа

TAKER KARLSON POSETIO ASAN@A:

U`asno je ovo {to rade Biv{i voditeq "Foks wuza" ve} je pose}ivao Asan`a u britanskom zatvoru, a javnost je podsetio da se radi o najve}em novinaru na{eg doba koji se posvetio objavqivawu skrivenih radwi politi~ara u SAD. Dok je Xulijan Asan` sve bli`e svojoj kona~noj `albi na izru~ewe Sjediwenim Dr`avama, gde }e se suo~iti s optu`nicom u vezi s objavqivawem mnogobrojnih dokaza protiv ameri~ke vlade, a koja }e biti razmotrena u Visokom sudu pravde u Londonu 20. i 21. februara, 52-godi{weg osniva~a "Vikiliksa" posetio je u zatvoru ameri~ki novinar Taker Karlson ne bi li razgovarali o te{koj situaciji u kojoj se nalazi.

Karlson je opisao Asan`a kao jednog od najve}ih novinara na{eg doba, koji se posvetio objavqivawu skrivanih ~iwenica"o tome {ta rade na{i lideri".

Verovatno najzna~ajnije Asan`ovo otkri}e je objavqivawe videa ameri~kih vojnika koji ubijaju ira~ke civile iz helikoptera "apa~" u Bagdadu.

Tom prilikom, 12. jula 2007, ubijeno je najmawe 12 osoba, me|u kojima su bili Rojtersov foto-reporter Namir Nur-Eldin (22) i wegov pomo}nik Said ^mag (40), a dvoje dece je te{ko povre|eno.

Me|u intrigantnim otkri}ima jeste i interna elektronska prepiska Demokratskog nacionalnog komiteta iz 2016. kada je razotkriveno da je Hilari Klinton vodila prqavu kampawu za demokratsku nominaciju nau{trb protivkandidata Bernija Sandersa.

Demokrate su za curewe krivile ruske hakere, dok Karlson isti~e da su informacije potekle iznutra. [tavi{e, Karlson je primetio da je izmi{qena, a medijski poja~ana optu`ba za seksualni napad u [vedskoj kori{}ena protiv Asan`a, koji je proveo vi{e od sedam godina u azilu u ambasadi Ekvadora u Londonu.

A kada je razotkrio {pijunski aparat CIA, biv{i direktor Centralne obave{tajne agencije Majk Pompeo razgovarao je o otmici ili atentatu na wega, a da nije bio optu`en ni za kakav zlo~in u SAD u to vreme.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877 Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Kao i svakog Bo`i}a, i ovog 25. decembra, Britancima, ali i Komonveltu i svetu, obratio se monarh ku}e Vindzora. Re~ je o drugom bo`i}nom govoru kraqa ^arlsa Tre}eg.

Pro{le godine, ne{to vi{e od dva meseca posle smrti kraqice Elizabete Druge, wen naslednik nije `eleo da mewa izgled te bo`i}ne tradicije, koja je za Britance, ali i Komonvelt, nerazdvojivi deo prazni~nog ru~ka i trpeze.

Ove godine, me|utim, britanski suveren re{io je da da sopstveni pe~at mo`da najva`nijem godi{wem obra}awu naciji, ali i svetu.

Iako sedamdesetpetogodi{wak, kraq ^arls odlu~io je da stoji, a ne da sedi, kao wegova majka, pored `ive bo`i}ne jelke sa odr`ivim ukrasima, dok se u pozadini vidi Viktorijin memorijal.

Simbolika ovakvog mizanscena je dvojaka.

Sa jedne strane, britanski kraq nagla{ava tradiciju modernog Bo`i}a, koju je u Britaniju iz Nema~ke uvezao suprug kraqice Viktorije, princ Albert, ~ukundeda ^arlsa Tre}eg.

Sa druge, wegov nastup potcrtava ne samo wegov `ivot, posve}en odr`awu i o~uvawu ~ovekove okoline, ve} i uvod u sam sadr`aj wegove bo`i}ne poruke za 2023. godinu.

Sr` govora je citat iz jevan|eqa po Luki: „I kako ho}ete da ~ine vama qudi, ~inite i vi wima onako“.

Kraq ^arls Tre}i u tim re~ima Isusa Hrista vidi ne samo poziv na `ivot u slu`bi drugih, {to je moto wegove kraqevske ku}e, ve} i poziv na za{titu na{e planete kao svojevrsnu „duhovnu slu`bu“ na{oj zajednici i potomcima.

Wegov govor, snimqen u Bakingemskoj palati, zato je bio posve}en svima, koji na bilo koji

na~in brinu o drugima.

Britanski suveren pozdravio je sve aktiviste i volontere, koji su upravo zbog brige o drugima, bili pozvani na wegovo krunisawe 6. maja 2023. godine.

Govor kraqa ^arlsa Tre}eg pratili su snimci ne samo krunisawa, ve} i raznih volonterskih humanitarnih aktivnosti u`e kraqevske porodice Vindzora – porodice princa od Velsa Vilijama. „Bo`i} je tako|e i vreme da se setimo onih, koji vi{e nisu sa nama, ali i onih ~iji se posao brige o drugima nastavqa i tokom ovog posebnog dana. Briga i saose}awe, koje pokazujemo drugima, jedna je od tema Bo`i}ne pri~e, jer su Mariji i Josifu stranci ponudili skloni{te kada im je bilo najpotrebnije“, istakao je u bo`i}nom govoru britanski kraq.

Kraq ^arls naglasio je da je Bo`i} simbol ro|ewa Hristovog, koji je „do{ao da nas sve slu`i i da sopstvenim primerom poka`e da treba da volimo bli`weg svog koliko i same sebe“. „Slu`ba drugima samo je jedan na~in da odamo po~ast svetom ~inu stvarawa, koje je, na kraju krajeva, odraz bo`anskog. To je verovawe, koje dele sve religije. Briga o onome {to je stvoreno,

odgovornost je qudi svih vera, ali i qudi, koji nisu vernici“, rekao je u svom bo`i}nom govoru kraq ^arls Tre}i aludiraju}i na zajedni~ku brigu o planeti Zemqi.

On je dodao da je tokom `ivota „sa zadovoqstvom posmatrao kako raste svest o neophodnosti za{tite Zemqe i sveta prirode kao zajedni~kog doma, koji svi delimo“. „U vreme sve tragi~nijih sukoba {irom sveta, molim se da u~inimo sve {to mo`emo kako bismo za{titili jedni druge“, poru~io je britanski monarh.

On je istakao da je poruka da ~inimo drugima ono {to bismo `eleli da drugi ~ine nama univerzalna za sve tri Avramske vere – judeizam, hri{}anstvo i islam, ali i druge sisteme verovawa {irom Komonvelta i sveta. „Te re~i nas podse}aju da na svet pogledamo o~ima na{ih suseda i u wihovim stavovima na|emo dobrotu kakvu nalazimo i u sopstvenim“, rekao je kraq ^arls Tre}i.

Britanski suveren nije ni jednog trenutka pomenuo sukobe u Ukrajini ili na Bliskom Istoku, ali je govor zavr{io re~ima da „svima `eli Bo`i} sa mirom na Zemqi i dobrom voqom prema svima – danas i uvek.

Trojica Britanaca uhap{ena sa 1,2 tone kokaina vrednosti od oko 110 miliona evra U okviru me|unarodne policijske operacije protiv {verca narkoticima preko Atlantika uhap{ena su trojica britanskih dr`avqana koji su jahtom prenosili 1,2 tone kokaina, ~ija je uli~na vrednost u Velikoj Britaniji procewena na oko 96 miliona funti.

Pripadnici britanske Nacionalne agencije za kriminal

sara|ivali su sa kolegama u Francuskoj i [paniji kako bi razbili kriminalnu grupu za koju se sumwalo da prenosi kokain u Evropu, saop{tila je ta bezbednosna agencija.

Kako je navedeno, fregata francuske mornarice je 18. decembra presrela {pansku jahtu u vodama Atlantika, oko 1.930 kilometara isto~no od Martinika.

Policajci su na brodu prona{li oko 40 xakova kokaina te`ine oko 1,2 tone, ~ija je uli~na vrednost u Velikoj Britaniji procewena na oko 96 miliona funti (110.500.000 evra).

Tri ~lana posade su uhap{ena, ukqu~uju}i 29-godi{waka iz Stornoveja u [kotskoj koji je upravqao brodom, i svi su odvedeni na Martinik, gde }e se suo~iti sa krivi~nim prijavama. [panske vlasti u Marbeqi i Valensiji uhapsile su potom jo{ pet osoba za koje se sumwa da su ume{ane u ovaj {verc narkotika.

Me|u wima su 62-godi{wi britanski dr`avqanin poreklom iz Linkoln{ira, stalno nastawen u [paniji, i wegov 24-godi{wi sin, a wih je policija uhapsila 19. decembra u jednom restoranu u Marbeqi.

Sva petorica uhap{enih osta}e u pritvoru tokom trajawa istrage.

IZME\U DVA VIKENDA

U Beogradu prole}e, a u Pekingu ledeno doba – ~ak devet dana zaredom temperatura ispod nule Gra|ani Pekinga iskusili su najhladniji decembar od kada je po~ela da se vodi evidencija 1951. godine. Temperature u kineskoj prestonici ~esto su tokom posledweg meseca ove godine Peking padale ispod 10 stepeni Celzijusa.

Peking je prema{io rekord iz 1951. godine po broju sati kada je temperatura bila ispod nule, nakon {to je hladni talas pogodio velike delove zemqe i doneo sa sobom me}ave.

Severni i severoisto~ni delovi zemqe zabele`ili su pro{le nedeqe rekordne hladno}e, a arkti~ki talas sa severa spustio je temperature ponegde i na minus 40 stepeni Celzijusa. Meteorolo{ke stanice u kineskoj prestonici zabele`ile su od 11. decembra vi{e od 300 ~asova sa temperaturama ispod nule – najvi{e od kada je po~ela evidencija 1951. godine, preneo je Bej`ing dejli.

Peking je tako iskusio ~ak devet dana zaredom temperature ispod minus 10 stepeni Celzijusa. Ova godina je bila godina ekstrema za kineski glavni grad, po{to su pre {est meseci gra|ani Pekinga iskusili najtopliji junski dan i temperaturu ve}u od 40 stepeni, navodi Bi-Bi-Si.

Posle skoro pola veka iza re{etaka, oslobo|en krivice za ubistvo koje nije po~inio Glin Simons, ~ovek koji je najdu`e slu`io zatvorsku kaznu za zlo~in koji nije po~inio, kona~no je oslobo|en krivice za ubistvo iz 1974. godine.

Sedamdesetogodi{wi Simons je oslobo|en u julu kada je sudija naredio novo su|ewe, ali je okru`ni sud u Oklahomi odlu~io da nema dovoqno dokaza koji bi opravdali zakazivawe i sprovo|ewe novog su|ewa.

Stoga je sudija Ejmi Palumbo proglasila Simonsa nevinim. „Sud je utvrdio uz jasne i ubedqive dokaze da zlo~in za koji je optu`en, osu|en i zatvoren… nije po~iwen od strane gospodina Simonsa“, navela je Palumbo.

Simons je novinarima posle izlaska iz zatvora rekao da je ovo jo{ jedna lekcija iz izdr`qivosti i upornosti. „Nemojte da vam iko govori da ne{to ne mo`e da se desi, zato {to zaista mo`e“, istakao je on.

Ukupno je odslu`io 48 godina, jedan mesec i 18 dana u zatvoru za ubistvo Karolin Su Roxers tokom pqa~ke prodavnice pi}a u predgra|u Oklahoma Sitija. Prema podacima Nacionalnog registra osloba|aju}ih presuda, Simons je zatvorenik sa najdu`e odslu`enom kaznom koji je oslobo|en.

Imao je 22 godine kada je zajedno sa Donom Robertsom osu|en na smrt 1975. godine. Kazna je posle preina~ena u do`ivotnu robiju zbog odluke Vrhovnog suda SAD.

Kina otvorila novu brzu prugu, vozovi }e i}i brzinom od 350 kilometara na sat Kina je pro{log utorka otvorila novu brzu prugu u provinciji Se~uan, koja povezuje glavni grad te provincije ^engdu sa gradovima Zigung i Jibin.

Brza pruga ^engdu-Zigung-Jibin, na kojoj je projektovana brzina od 350 kilometara na sat, ima 12 stanica du` rute duge 261 kilometar na jugozapadu Kine.

Zbog komplikovanog terena, nova linija ima 231 most i 29 tunela, rekao je Xang Zongvej, upravnik kompanije za brzu `eleznicu ^engdu-Zigung-Jibin, prenosi Me|unarodni kineski radio (CRI). Nova `elezni~ka linija je dopuna postoje}e izme|u ^engdua i Gujanga, ~ija je projektovana brzina 250 kilometara na sat.

Ova linija je deo kineske mre`e brzih pruga, koja je usredsre|ena na oko osam glavnih vertikalnih linija koje povezuju sever i jug i osam horizontalnih linija koje povezuju istok i zapad zemqe.

^etvrtak 28. decembar 2023. 3

Za{to se kiti jelka Ki}ewe jelke je prazni~na tradicija koja ima dugu i bogatu istoriju, koja se`e do drevnih kultura i religija.

Ona ima vi{estruko zna~ewe, koje se ogleda u razli~itim simbolima i ukrasima koji se stavqaju na jelku.

Jelka je zimzeleno drvo, koje ne gubi li{}e ni u najhladnijim danima. Ona simbolizuje `ivot, obnovu, neprolaznost i ve~nost. Ona je, tako|e, povezana sa plodno{}u, jer je bogata semenkama i iglicama. Jelka je ~esto posve}ena Hristu, jer je wegov ro|endan slavqen u zimskom periodu, kada je ona jedno od retkih zelenih drve}a.

Tri legende o ki}ewu jelke Jelka je jedan od najprepoznatqivijih simbola novogodi{wih i bo`i}nih praznika. Mnogi qudi {irom sveta u`ivaju u ki}ewu jelke raznim ukrasima, lampicama, bombonama i poklonima.

Postoji vi{e teorija o tome kako je nastala tradicija ki}ewa jelke, ali ve}ina wih se sla`e da je ona povezana sa drevnim kultovima drve}a i plodnosti. U mnogim starim civilizacijama, drve}e je smatrano svetim i simbolom `ivota, obnove i plodnosti.

Qudi su kitili drve}e raznim predmetima, kao {to su vo}e, cve}e, `itarice, `ivotiwske `rtve i qudska krv, kako bi zadobili naklonost bo`anstava i obezbedili dobru `etvu, zdravqe i sre}u.

Jedna od najpoznatijih legendi o ki}ewu jelke poti~e iz germanske mitologije. Prema woj, hri{}anski misionar Sveti Bonifacije je u 8. veku posekao hrast koji je bio posve}en germanskom bogu groma Donaru, kako bi pokazao da je hri{}anski Bog ja~i od paganskih bogova. Na mestu pose~enog hrasta je izrasla mlada jela, koju je Bonifacije protuma~io kao znak Bo`je milosti i qubavi. On je rekao da je jela simbol ve~nog `ivota, jer je zimzeleno drvo, i da je wen trouglasti oblik podse}a na Svetu Trojicu. On je savetovao qudima da ku}i donesu jelku i kite je simbolima Hrista, kao {to su zvezde, an|eli i sve}e.

Druga legenda pripisuje ki}ewe jelke Martinu Luteru, reformatoru i osniva~u protestantizma.

Prema woj, Luter je jedne zimske no}i {etao {umom i bio odu{evqen prizorom zvezda koje su se probijale kroz grawe jelki. On je to shvatio kao sliku neba i Hristovog ro|ewa, pa je odsekao jednu jelku i poneo je ku}i. On je na wu stavio sve}e, kako bi do~arao zvezdano nebo svojoj porodici.

Tre}a legenda vezuje ki}ewe jelke za rusku caricu Katarinu Veliku, koja je bila poreklom Nemica. Ona je u 18. veku uvela obi~aj ki}ewa jelke u Rusiji, po ugledu na svoju domovinu. Ona je jelke kitila bombonama, kola~ima, vo}em i igra~kama, i poklawala ih deci za praznike.

Zna~ewe ukrasa na jelki Ki}ewe jelke ima vi{estruko zna~ewe, koje se razlikuje u zavisnosti od kulture, religije i tradicije. Neki od naj~e{}ih simbola i zna~ewa su: Zvezda Obi~no se stavqa na vrh jelke i predstavqa Vitlejemsku zvezdu, koja je navodila pastire i mudrace do mesta gde se rodio Isus. Ona simbolizuje svetlost, nadu, vodiqu i Bo`ju prisutnost.

Sve}e Stavqaju se na jelku i predstavqaju Hrista kao svetlost sveta. One simbolizuju toplotu, radost, qubav i blagoslov. Sve}e podse}aju na vatru koja je nekad bila deo paganskih rituala ki}ewa drve}a.

Jabuke Jabuke su nekad bile glavni ukras na jelki i predstavqale su plodnost, zdravqe i greh. One su, tako|e, podse}ale na rajski vrt i zabraweno vo}e koje su Adam i Eva pojeli.

Kugle Kugle su zamenile jabuke na jelki i predstavqaju savr{enstvo, celovitost i harmoniju. One su, tako|e, povezane sa planetama i zvezdama i simbolizuju kosmos i Bo`ji red.

An|eli An|eli su nebeska bi}a koja slu`e Bogu i prenose wegove poruke. Oni su, prema verovawima, bili prisutni na Hristovom ro|ewu i pevali su slavu Bogu. Oni simbolizuju za{titu, milost, mir i radost.

Zvona Zvona se koriste za ogla{avawe va`nih doga|aja, kao {to su ven~awa, ro|ewa, sahrane i praznici. Ona simbolizuju veseqe, slavqe, zahvalnost i molitvu. [i{arke [i{arke su plodovi ~etinara, koji sadr`e semenke. One simbolizuju plodnost, rast, izobiqe i mudrost.

Slatki{i Bombone i mafini se stavqaju na jelku i predstavqaju slast, zadovoqstvo i nagradu. Oni su, tako|e, povezani sa decom, koja ih vole i dobijaju za praznike.

Prema verovawima, podse}aju i na „manu”, nebesku hranu koju je Bog slao Izraelcima u pustiwi.

Pokloni Pokloni se ostavqaju pod jelku i predstavqaju qubav, dare`qivost i iznena|ewe. Oni su, tako|e, povezani sa mudracima, koji su doneli darove Isusu na wegovom ro|ewu.

4 ^etvrtak 28. decembar 2023.

TEMA NEDEQE

Postizborni haos u Beogradu Beogradski istori~ar Dejan Risti} rekao je za RTS da apsolutno nema ni razloga, ni povoda, ni opravdawa za bilo kakav ~in nasiqa u vezi sa izborima.

Profesor Fakulteta politi~kih nauka iz Beograda Du{an Spasojevi} smatra da su sumwe u regularnost izbornog procesa vrlo ozbiqno utemeqene i da moraju da se istra`e. Pisac Muharem Bazduq ka`e da je polarizacija jako opasna i da treba da do|e do spu{tawa lopte sa obe strane.

Osam dana pro{lo je od parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, a utisak je da je situacija napetija nego pre sedam dana, dan posle glasawa. Kako sve to mo`e da se zavr{i, ima li prostora za kompromis, koja je uloga me|unarodnog faktora?

Istori~ar Dejan Risti} rekao je u emisiji Oko da situaciju pre svega posmatra sa zabrinuto{}u i da apsolutno nema ni razloga, ni povoda, ni opravdawa za bilo kakav ~in nasiqa, bez obzira na to ko ga vr{i. "@ivimo u demokratskoj dr`avi gde svako mo`e da izrazi svoj stav, da izrazi svoje negodovawe u javnom prostoru i to ni{ta nije sporno. Mi imamo mnogodecenijsku tradiciju javnih protesta, dakle nikome ne mo`e da uskrati to pravo, niti to pravo uskra}uje", ka`e Risti} i isti~e da nasiqe ne re{ava ni{ta ve} samo izaziva novo nasiqe i animozitete u dru{tvu.

Profesor Fakulteta politi~kih nauka Du{an Spasojevi} ka`e da studenti koji protestuju prosto ose}aju prili~no veliko nezadovoqstvo, koje nisu sigurni kako da artikuli{u i sad tra`e na~ine kako da to urade, a da opet to bude neki autenti~an wihov glas i da zadr`e neku distancu u odnosu na politi~ke partije i politi~ki protest.

Spasojevi} smatra da nezadovoqstvo studenata ima dva nivoa.

"Jedan je ono {to se desilo na izborima, ono {to oni smatraju neravnopravnim izbornim uslovima i izbornom kra|om. S druge strane, jedno uobi~ajeno mladala~ko nezadovoqstvo i nervoza, o~ekivali su druga~ije rezultate i onda je, mislim, to dovelo do ovakve reakcije", obja{wava Spasojevi}.

Da li je "hladni gra|anski rat" po~eo da se greje Pisac Muharem Bazduq ka`e da je najvi{e zabriwavaju}e to {to je polako po~elo "da se greje" ono {to je novinarka Qiqana Smajlovi} pre nekoliko godina nazvala "hladnim gra|anskim ratom".

"Ta polarizacija je ne{to {to je jako, ~ini mi se, opasno. Tu ja

Gra|ani u Beogradu na protestima zbog izborne kra|e

Odr`an osmi protest gra|ana i opozicije, zatra`eno osloba|awe uhap{enih U Beogradu je u ponedeqak odr`an osmi protest na poziv koalicije "Srbija protiv nasiqa".

Posle okupqawa ispred sedi{ta Republi~ke izborne komisije, okupqeni gra|ani oti{li su do Policijske uprave grada Beograda i zatra`ili osloba|awe onih koji su u nedequ uve~e uhap{eni. Studenti, koji su od podneva blokirali raskrsnicu Nemawine i Kneza Milo{a, pridru`ili su se protestu liste "Srbija protiv nasiqa" koji se odr`ava ispred RIK-a. Tra`e da im se omogu}i uvid u bira~ke spiskove.

Na nedeqnom protestu nekolicina okupqenih poku{ala je na silu da u|e u zgradu Skup{tine grada i tom prilikom polomila stakla na ulaznim vratima i okolnim prozorima. Pripadnici policije iznutra su blokirali vrata i spre~avali da u zgradu u|e. Protest je okon~an ne bih ni jednu, uslovno re~eno, od ove dve strane li{io kritike.

Tu bi moralo da do|e, mislim, do spu{tawa lopte sa obe strane, jer ovo kako sada stvari stoje, kakva je atmosfera u dru{tvu, ovo ne mo`e da ide na dobro“, smatra Bazduq.

Risti}a brine to {to je poziv za vr{ewe nasiqa stigao, ka`e, od pojedinih narodnih poslanika.

“Mislim na gospodina Jovanovi}a, koji je u jednom trenutku pozvao na nasilno zauzimawe zdawa Skup{tine grada", dodaje Risti}.

Pre svega, isti~e, treba iscrpsti sve elemente pravne dr`ave pre nego {to se ka`e – mi nismo zadovoqni time i onda idemo da izrazimo neki javni protest. [ta je bila ideja opozicije u nedequ uve~e Spasojevi} ocewuje da je ideja opozicije u nedequ uve~e bila da naprave jednu malu simboli~ku pobedu i da zauzmu ili da u|u u zgradu gradske skup{tine i da time ka`u da rezultati nisu kakvi su progla{eni, ve} da mo`da oni imaju ve}inu ili da treba ponoviti izbore.

"Ali opozicija ima taj takti~ki problem, kao i studenti,

Aleksi}: Informacije o uhap{enim studentima mogu da dobiju samo wihovi roditeqi Nosilac liste "Srbija protiv nasiqa" Miroslav Aleksi} izjavio je da im u policiji nisu rekli gde se nalaze uhap{eni studenti, ve} su im saop{tili da te informacije mogu da dobiju samo wihovi roditeqi.

“Ovde smo do{li kod pomo}nika komandira direktora beogradske policije koji nam je rekao da tu informaciju mogu dobiti ili putem telefona, naveo je da to mo`e biti 192 telefon, ili putem mejla ili li~no putem punomo}nika ili li~no roditeqi da to provere“, naveo je Aleksi}.

nakon {to je policija u potpunosti ra{~istila prostor oko Skup{tine grada.

Deo opozicije okupqene u koaliciji "Srbija protiv nasiqa“ protestuje ve} nekoliko dana ispred zgrade RIK-a.

Potpredsednica SSP-a Marinika Tepi} {trajkuje gla|u od 18. decembra. Woj su se u {trajku gla|u pridru`ile i dve poslanice – Jelena Milo{evi} iz Ni{a i Danijela Gruji} iz Novog Sada, kao i poslanik Janko Veselinovi} i predsednik sindikata Sloga @eqko Veselinovi}.

Republi~ka izborna komisija saop{tila je da je proverom utvr|eno da nisu ta~ne tvrdwe koalicije "Srbija protiv nasiqa" da se broj bira~a sa pravom glasa na beogradskim izborima ve{ta~ki pove}avao radi uticaja na ishod.

kako da artikuli{e nezadovoqstvo. Mi smo videli u prethodnim izbornim ciklusima da zakonske procedure i prigovori ne daju puno rezultata, pre svega zato {to izborne komisije rade na principu ve}ine.

Videli smo da se one preporuke koje daju ODIHR, OEBS, me|unarodne organizacije, stru~na zajednica, ne usvajaju. I onda je opozicija na neki na~in pogurana ka nekim vaninstitucionalnim elementima borbe", smatra Spasojevi}.

Risti} smatra da su "bolna bezidejnost, potpuna heterogenost, prili~na haoti~nost" u koaliciji "Srbija protiv nasiqa" proizveli na kraju ono {to se desilo sino} ispred i unutar Skup{tine grada.

Vlast u Beogradu, Nestorovi} kao kingmejker [to se ti~e budu}e vlasti u Beogradu, Spasojevi} smatra da je odluka u dogovoru Branimira Nestorovi}a i sada{we vlasti.

“Ali ne mogu sada re}i ni{ta drugo od onoga {to sam rekao u izbornoj no}i. To je da je gospodin Nestorovi} naprosto mnogo bli`i vlastima i da }e on u dogovoru s wima procewivati {ta da rade. Ako bude odgovaralo da on bude neka vrsta izlazne strategije za ponavqawe izbora, onda }e tako biti. Ako bude nekih drugih strategija, onda }emo imati ve}inu. Mene recimo zabriwava {to je gospodin Nestorovi} rekao da im se nude neki {estocifreni iznosi za neke stvari. Tako da to govori malo i o atmosferi u kakvoj se nalazimo, ali on je kingmejker u dogovoru sa Vu~i}em“, ocewuje Spasojevi}.

Ima li dokaza o nepravilnostima Risti} isti~e da se, po pitawu navoda o nepravilnostima na izborima, trudi da bude objektivan bez obzira na to {to je bio na listi “Srbija ne sme da stane“ kao vanstana~ka li~nost.

“Dakle, ja nisam video dokaz.

Jedan jedini dokaz. Ne zna~i da ne postoje, ali nije prezentovano u javnosti u toj meri da ja kao obi~an gra|anin to mogu da uo~im i da razumem“, ka`e Risti}.

Spasojevi} smatra da je ono {to je Crta saop{tila, ukqu~uju}i statisti~ku analizu, koja je previ{e komplikovana za {iru javnost, dovoqno da se napravi istraga ili nezavisna istraga.

“Dakle, naravno, ne postoje te vrste dokaza ili ne mogu postojati, kao {to su 1996. , kao {to

Da~i}: Ovde je re~ o upadu u institucije i ru{ewu ustavnog poretka Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ivica Da~i} rekao je da treba odvojiti {ta su politi~ka okupqawa od upada u dr`avne institucije i ru{ewe ustavnog poretka "Ovde je re~ o upadu u institucije i ru{ewu ustavnog poretka", rekao je Da~i} posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. On je rekao da su na sednici razgovarali i o uticaju stranog faktora.

Da~i} je rekao da se lista "Srbija protiv nasiqa" u nazivu bori protiv nasiqa, ali da primewuje nasiqe i da time `eli da mewa izbornu voqu.

ste sami rekli, bahato mewani izborni zapisnici. Sada je re~, ako je re~ o tome, o jednom sofisticiranom procesu koji je trajao i pripremao se nekoliko nedeqa ranije. I mislim da niko ne mo`e imati tako sna`ne dokaze koji bi bili apsolutno neoborivi i razumqivi {iroj javnosti. Mislim da su sumwe vrlo ozbiqno utemeqene i da moraju da se istra`e“, obja{wava Spasojevi}.

"Razlikovati nezakonite od nemoralnih postupaka" Bazduq smatra da treba razlikovati nezakonite postupke i kr{ewe zakona, od postupaka koji se mogu nazvati nemoralnim i neeti~nim.

"Dakle, koliko ja znam, vi ne mo`ete, nije ka`wivo da ako je neko u bira~kom spisku, a nije se zaista preselio, da on glasa. Dok je on u bira~kom spisku, on sme da glasa", ukazuje Bazduq.

Tako|e, smatra da je potpuno nemoralno imati dve li~ne karte, dok `ivite na jednom mjestu.

“Ali znate {ta meni smeta?

Ako je nemoralno da neko ima bosansku li~nu kartu i `ivi u ^elincu, i da ima beogradsku li~nu kartu i `ivi na Paliluli, jednako je tako nenormalno da neko `ivi u Londonu, ima britansku li~nu kartu, i da je sa~uvao srpsku li~nu kartu sa Zvezdare, da mo`e oti}i, jer ima nekretninu“, obja{wava Bazduq.

Me|unarodni faktor i devedesete – {ta zna~e poruke kqu~nih aktera Spasojevi} veruje da, {to se ti~e zapadnih zemaqa, one tra`e meru pritiska i meru reakcije.

“Imamo i Stejt deparment, koji poziva da se istra`e eventualne izborne neregularnosti. Imamo Hila, koji deluje da je afirmativniji prema vlastima. Mislim da je to igra koja se igra ve} neko vreme, ali da je sad malo su`en prostor. Rusija je tu dosta zanimqiv akter. I ovaj jutro{wi susret, koji je sad skoro redovan nakon nekih problema i protesta.

Ali mi znamo da Rusija ne reaguje na taj na~in na unutra{we pitawe i da se nikad ne ogla{ava oko toga kako oni razumeju kvalitet demokratije. Tako da ne verujem da }emo i sad ne{to videti na toj pitawu", dodaje Spasojevi}.

Risti} isti~e da se "|avo krije u detaqima".

“Ovde se radi o verbalizaciji. Ukoliko posmatrate reakcije zapadnih zemaqa, recimo Sjediwenih Dr`ava, tu se govori o eventualnim nepravilnostima.

Eventualno. Deo opozicije kod nas govori o nepravilnostima, kao ne~emu {to je ve} samo po sebi dokazano“, ukazuje Risti}.

Bazduqu se ~ini da u delu javnosti postoji preterana sklonost analogijama sa devedesetim.

“Vrlo je va`na stvar, niti je ovo u smislu vrste izbornog procesa uporedivo sa 1996. godinom, ali {to jo{ va`nije svijet nije uporediv sa svijetom 1996. Dakle, u 1996. su jo{ mnogi vjerovali u tu ideju da, koliko gotovo sad zvu~alo naivno, ali da se Zapad iskreno zala`e za demokratske vrijednosti iz nekih idealisti~nih razloga. Mi sad vidimo na milion primera, da je to jedno od oru`ja u geopoliti~kom ratu koje oni koriste po potrebi“, smatra Bazduq.

TEMA NEDEQE

^etvrtak 28. decembar 2023. 5

VU^I] POSLE SEDNICE SAVETA ZA NACIONALNU BEZBEDNOST:

Imamo dokaze da je sve bilo pripremano novogodišnje Uz čestitke za nike, nudimo i Božićne praz st od Vam popu

20

%

Srpski ministar policije Ga{i} obi{ao je povre|enog policajca. Snimak pokazuje da je dobio batine od kolege u uniformi, koji ga je pretukao jer je bacao kamewe na policiju, nije znao da je provokator Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je u obra}awu javnosti rekao da je uhap{eno vi{e od 35 silexija i da se akcija nastavqa. Vu~i} je izjavio da postoje dokazi da u~esnici nasilnog protesta nisu bili uba~eni, kao i da postoje svedoci koji su spremni da govore da je sve bilo pripremano.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da je odr`ana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, jer je u nedequ poku{ano nasilno zauzimawe institucija dr`ave Srbije i naveo da je uhap{eno vi{e od 35 osoba.

Vu~i} je za televiziju Pink rekao da je do sada uhap{eno vi{e od 35 silexija i da se nastavqa hap{ewe {irom grada.

"Analizirali smo sve {to se doga|alo ve~eras i zahvalio sam pripadnicima kako policijske brigade, tako `andarmerije, svim pripadnicima policije, koji su te`ak teret podneli ve~eras, sagledali sve informacije i sa predstavnicima Bezbednosne informativne agencije", rekao je Vu~i}.

Poru~io je da niko nema pravo da nanosi te{ke telesne povrede na{im policajcima.

"Oni su roditeqi, oni su deca, ne~ija. Imamo za sada dvojicu te{ko povre|enih policajaca. Jednom je jedva zaustavqeno krvarewe. Imamo vi{e lak{e ili jo{ sa nejasno utvr|enim stepenom povreda povre|enih policajaca.

Wih su ga|ali kockama kojima bukvalno sa lako}om mo`ete da ubijete ~oveka. O staklu kojim je padalo preko vizira na lice, na ruke, na noge da i ne govorim", rekao je Vu~i}.

Predsednik Srbije izjavio je da postoje dokazi da u~esnici nasilnog protesta ve~eras nisu bili uba~eni, kao i da postoje svedoci koji su spremni da govore da je sve bilo pripremano.

"Sutra }e se policija obratiti i pokazati {ta je sve uni{teno. Pravno }emo goniti sve i ove kvazi politi~are.

Svi }e odgovarati za nasilni~ko pona{awe", rekao je Vu~i}.

Jo{ jednom je poru~io gra|anima da ne brinu. "Srbija je ozbiqna dr`ava, suprotstavi}emo se svima i pobedi}emo sve koji `ele da na{kode svojoj zemqi.

Sa~uva}emo voqu gra|ana, sa~uva}emo i wih, ali oni koji `ele da ru{e svoju zemqu bi}e na mestu na kome treba da budu", rekao je Vu~i}.

Prethodno je predsednik Aleksandar Vu~i} u obra}awu javnosti rekao da nikakva revolucija nije u toku. Poru~io je da je dr`ava dovoqno sna`na da odbrani demokratiju, kao i da }e "izgrednici i silexije biti procesuirani".

Predsednica Vlade i ministri u Vladi Srbije o{tro su osudili sino}ne doga|aje ispred zgrade Skup{tine grada Beograda.

Premijerka Ana Brnabi} rekla je da poku{aj demonstranata okupqenih oko koalicije "Srbija protiv nasiqa"

(SPN) da upadnu u Skup{tinu grada Beograda pokazuje wihovu nameru da se nasiqem mewa izborna voqa gra|ana.

Brnabi}eva je ocenila da to bio "poku{aj Majdana.“ To je nebriga za sve ostale gra|ane Republike Srbije, za sve ostale gra|ane Beograda. Ovo je mr`wa, ovo je nasiqe i ovo je ono na {ta smo upozoravali", navela je Brnabi}eva.

Nestorovi}: Odluka o koalicijama nepromewena, Majdan se sprema ali nije po~eo Na{ stav o koalicijama na nivou Beograda ostaje nepromewen – ne ulazimo ni sa kim u koalicije, a nemiri u prestonici nisu bili poku{aj Majdana, ve} samo "{tih proba“ ka`e za "Sputwik", dr Branimir Nestorovi} koji je tako demantovao da je objavio na Tviteru da je po~eo Majdan jer on i nema nalog na toj dru{tvenoj mre`i.

"Za ponavqawe izbora potrebno je animirati na{e pristalice i treba da se dogovorimo kako da nove izbore iznesemo organizaciono. Zato }e na dana{wem sastanku rukovodstva pokreta biti odluka o organizacionim pitawima koja se ti~u ponavqawa izbora u glavnom gradu Srbije", ka`e Branimir Nestorovi}.

Nestorovi} upozorava da on nema nalog na Tviteru.

"Ja sam to demantovao vi{e puta i mi smo zvani~no demantovali da je to moj Tviter nalog. Na konferenciji za medije podelili smo papir gde smo izri~ito naveli koji su na{i Tviter nalozi, i li~ni, i pokreta“, navodi Nestorovi}.

Prema wegovim re~ima, na nedeqnim protestima u Beogradu poku{ano je, kako ka`e da se ne{to uradi, ali nije se radilo o poku{aju Majdana.

"Mislim da oni ne}e odustajati i pla{im se da Majdan dolazi. To sam rekao vi{e puta, ~ak i sino} kada me je zvao neko od novinara. Rekao sam da je ovo samo ispipavawe pulsa, kako }e policija i dr`ava reagovati i ne verujem da }e odustati, zato {to bi to bilo politi~ko samoubistvo za wih. Ako bi posle svega odustali, mogli bi da se slobodno razi|u ku}ama“, rekao je Nestorovi}.

Zna se {ta je Majdan – ako do|e do upotrebe vatrenog oru`ja i `rtava, a pokret "Mi – glas iz naroda“ u tom slu~aju }e se opredeqivati, kako Nestorovi} ka`e, u zavisnosti od situacije.

Nestorovi} nema lep{ih re~i za koaliciju "Srbija protiv nasiqa“ – oni }e, kako ka`e, propasti jer }e izgubiti podr{ku onih koji su stvarno pomislili da se radi o organizaciji koja se bori protiv nasiqa u Srbiji.

"Ovo sada je ba{ glupo i lo{e organizovano. Nekada su strane slu`be to lep{e radile. Na na{u sre}u, sada su jako lo{i“, istakao je Nestorovi}.

slanja novca na sve troškovedo 31/01/2024 od 01/12/2023

02 8781 1950

www.beoexport.com.au

CALL US AND GET THE BEST RATE! Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera $0*

Na iznose preko $10,000

Nudimo vam znatno povoljnije uslove od bilo koje banke u Australiji.

Pozovite nas i uverite se! *važe uslovi Tel: 02 8781 1950

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

PLANIRAJTE SVOJE PUTOVANJE NA VREME...

PITAJTE NAS KAKO

POZOVITE NAS, DA OBEZBEDITE ŽELJENE DATUME I POVOLJNIJU CENU!

02 8781 1960 www.beotravel.com

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

HOME

LOANS KREDITI

Specialists for Self-Employed & Low Doc loans za kuće, stanove, poslovne prostore, farme...

NAGLO POVEĆANJE KAMATA ZAHTEVA OBAVEZNU PROVERU POSTOJEĆIH KREDITA! Pored Bendigo banke na raspolaganju su nam i krediti ostalih banaka i drugih finansijskih institucija.

02 8781 1970 • 0412 261 460

Najtiražnije dnevne novine za naŠeljude u dijaspori N E Z AVS N I D N E V N I L I ST

Reklamirajte se u "Vestima" i omogućite da se za vaš biznis čuje širom Australije i sveta!

02 8781 1980 email: post@vesti.com.au Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

*Po ceni lokalnog poziva

@BeoGroup

6 ^etvrtak 28. decembar 2023.

PLANETA

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Gaza: U izraelskim napadima poginule 20.674 osobe, povre|eno 54.536 qudi U izraelskim napadima na Gazu od 7. oktobra poginule su 20.674, a povre|eno je 54.536 osoba, saop{tilo je Ministarstvo zdravqa Gaze.

Sukob izme|u Hamasa i Izraela po~eo je 7. oktobra kada su na hiqade pripadnika militantne grupe Hamas napale Izrael i tom prilikom su ubile oko 1.200 i otele 240 osoba.

Izrael je potom uzvratio vazdu{nim i kopnenim napadima koji imaju za ciq eliminaciju Hamasa iz Pojasa Gaze.

Najmawe 78 qudi poginulo je u izraelskom bombardovawu Gaze u nedequ, izjavio je palestinski zdravstveni zvani~nik, {to je jedna od najsmrtonosnijih no}i u dosada{wim jedanaestonedeqnim borbama Izraela i Hamasa.

Izraelski napadi po~eli su u nedequ nekoliko sati pre pono}i i nastavili se u prvim satima Bo`i}a u ponedeqak. Stanovnici i palestinski mediji izjavili su da su Izraelci sa zemqe i iz vazduha ga|ali grad El Burex u centralnoj Gazi.

Najmawe 70 qudi je poginulo u izraelskom napadu na Magazi u centralnoj Gazi,

izjavio je portparol palestinskog Ministarstva zdravqa A{raf el Kidra, dodaju}i da je stradalo mnogo `ena i dece.

Izraelska vojska saop{tila je da proverava izve{taje iz ovog grada i da je "posve}ena smawivawu civilnih `rtava".

Papa Francisko poru~io je da je Hristova poruka mira ugu{ena "uzaludnom logikom rata" u samoj zemqi gde je on ro|en.

Sve{tenstvo je otkazalo proslave Hristovog ro|ewa u Vitlejemu, drevnom gradu na okupiranoj Zapadnoj obali, gde je prema hri{}anskom u~ewu Isus ro|en.

"Na{a srca su u Vitlejemu, gde je princ mira jo{ jednom odba~en uzaludnom logikom rata, sudarom oru`ja koje ga ~ak i danas spre~ava da prona|e dom za sebe u svetu", rekao je papa Francisko.

Palestinski hri{}ani odr`ali su bdewe u Vitlejemu pevaju}i crkvene pesme i uznose}i molitve za mir u Gazi, umesto uobi~ajenih proslava i slu`bi.

Tako|e, nije bilo velikog bo`i}nog drveta, uobi~ajenog za slavqewe velikog praznika i ovom drevnom gradu.

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Tragedija na fakultetu u Pragu, student ubio 14 osoba 12 DRU[TVO ^etvrtak 30. maj 2019.

^e{ka policija saop{tila je da je broj ubijenih u pucwavi na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta na Trgu Jana Plaha u Pragu ipak 14, a ne 15 kako je prethodno objavqeno, ukqu~uju}i napada~a, koji je 24-godi{wi student te viso-

ko{kolske ustanove. "@eleo bih da razjasnim broj poginulih i rawenih. U ovom trenutku mogu da potvrdim da je 14 `rtava ovog stra{nog zlo~ina i 25 rawenih, od kojih je 10 osoba u te{kom stawu", rekao je novinarima {ef ~e{ke policije Mar-

tin Vondra{ek.

Napada~ je David Kozak, koji je izvr{io samoubistvo. Veruje se da je pre masakra na fakultetu ubio i svog oca.

Policija je zavr{ila s evakuacijom zgrade, a po dostupnim fotografijama, mladi} je hodao hodnikom fakulteta nose}i dugo vatreno oru`je, dok se na snimcima s lica mesta vidi kako qudi istr~avaju iz zgrade Karlovog univerziteta, okru`eni policajcima, pi{e ~e{ki portal "Novinki".

Nakon pucwave ~e{ki premijer Petr Fiala otkazao je prethodne planove i vratio se u prestonicu, dok je gradona~elnik Praga Bohuslav Svoboda istakao da je {okiran incidentom i pozvao gra|ane da budu oprezni. ^e{ki predsednik Petr Pa-

Bajden potpisao zakon o izdvajawu rekordnih 886 milijardi dolara za vojsku Predsednik SAD Xozef Bajden potpisao je zakon o ameri~koj odbrambenoj politici kojim se izdvaja rekordnih 886 milijardi dolara godi{we za vojsku i vojne operacije, poput pomo}i Ukrajini i odvra}awe kineskih snaga u podru~ju Indo-Pacifika.

Kongres je usvojio Zakon o nacionalnoj odbrani, ili NDAA, kada je 310 poslanika glasalo da se zakon usvoji, a wih 118 glasalo protiv toga, javqa Rojters.

Predlog zakona, jedan od retkih glavnih zakona koje Kongres usvaja svake godine, reguli{e politi~ke odluke, poput pove}awa plata za pripadnike vojnih slu`bi, kupovine brodova i aviona ili podr{ke stranim partnerima.

Zakon predvi|a pove}awe plata za pripadnike

vojne slu`be za 5,2 odsto, kao i pove}awe ukupnog buxeta za oko tri odsto, odnosno na 886 milijardi dolara.

vel izrazio je sau~e{}e porodi- iskreno sau~e{}e porodicama i cama ubijenih. rodbini `rtava pucwave. @elim "[okiran sam de{avawima da zahvalim gra|anima {to poAustralian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation na Filozofskom fakultetu Kar- {tuju uputstva snaga bezbednosti 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838 lovog univerziteta. @eleo bih i maksimalno sara|uju", napisao da izrazim duboko `aqewe i je Pavel na Iksu.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

INTERVJU NEDEQE

^etvrtak 28. decembar 2023. 7

SA[A ADAMOVI], UGLEDNI SRPSKI ISTORI^AR I PUBLICISTA

Presto Zapada se quqa Da li je s neprijateqem kao {to je Zapad zamrznuti sukob uvek samo priprema za novi rat? Sa{a Adamovi}, istori~ar i jedan od istaknutijih srpskih savremenih intelektualaca, autor je vi{e kwiga, a ona nazvana „Efekat Tramp“ s razlogom je veoma hvaqena i potrebna u aktuelnom trenutku. ^ovek koji s lako}om obja{wava bit fenomena koje `ivimo, u razgovoru za beogradski „Pe~at“ govori o mnogim temama: od Ukrajine i Izraela, preko Trampa i Putina, do Kosmeta i Republike Srpske. n Rat u Ukrajini traje skoro dve godine. Kakav je va{ stav o tom ratu danas, i kakva su va{a predvi|awa: nazire li se kraj?

- Moj stav o ratu u Ukrajini nije se promenio od samog po~etka. Rusija nije imala izbora, da bi za{titila svoju strate{ku bezbednost, morala je da u|e u Ukrajinu i elimini{e pretwu. Ipak, ovaj rat specifi~an je zbog toga {to wegovi okviri prevazilaze uobi~ajeni interes nekog vojnog sukoba. Po svemu sude}i, a nekima od nas to je bilo jasno jo{ na tom dalekom po~etku, Rusija je potpuno svesno u{la u kona~ni obra~un sa vladaju}im svetskim poretkom. Zbog toga {to ratuje na mnogim poqima: kulturnom, ekonomskom, vojnom, morala je da ra~una na sukob dugog trajawa koji je po~eo mnogo ranije nego Specijalna vojna operacija,

vla~ewe re{avawa tog, pre svega, egzistencijalnog problema. U stvari, neobi~no je to {to je ruska vojna operacija (SVO) iznenadila toliko doma}ih i stranih eksperata jer je sukob bio neizbe`an.

Pretpostavke brojnih analiti~ara da do rata ne}e do}i verovatno proizlaze iz predrasude o vojnoj mo}i NATO-a i slabosti Ru-

n Imaju}i u vidu va{u kwigu „Efekat Tramp“, {ta zna~i Trampova pojava, pre svega u simboli~kom smislu, na ameri~koj politi~koj sceni?

- Uspon Donalda Trampa je reakcija Amerikanaca na vi{edecenijsku unutra{wu i spoqnu politiku SAD. Degradacija tradicionalnih vrednosti i ekonomsko propadawe iznutra i vo|ewe beskona~nih i besmislenih ratova {irom sveta, koji nisu u skladu s nacionalnim interesima SAD, izazvali su revolt. Tramp je razumeo potrebe, `eqe i interese Amerikanaca, pre svega onih koji su `rtve takve ameri~ke politike i bio je sposoban da na odgovaraju}i na~in artikuli{e svoj odgovor. Dovoqno radikalan, ali ne opskuran, dovoqno mo}an da uznemiri establi{ment, Tramp govori ono {to brojni Amerikanci misle. Simboli~ki, ali i prakti~no, on personifikuje nadu u sposobnost zapadnog ~oveka da se pobuni.

Mnoge nove pokrete {irom zapadnog sveta inspirisala je upravo wegova pobeda 2016. godine. Jedan sam od retkih koji je tada verovao u Trampovu pobedu i javno je prognozirao, ali mnoge je 2016. iznenadila ~iwenica da i takva Amerika postoji. Na`alost, 2020. slomqena je iznova, izbornom kra|om. a zavr{i}e se, najverovatnije, tek onda kada osnovni ciq bude ispuwen – uspostavqawe novog svetskog poretka u kome SAD nisu kqu~na vojna i ekonomska sila. n Pre po~etka rata pripadali ste mawoj grupi qudi koja je tvrdila da je oru`ani sukob u Ukrajini gotovo neizbe`an. Na osnovu ~ega ste gradili svoja predvi|awa?

- Najboqi zapadni analiti~ari poput Xona Mir{ajmera, Xorxa Kenana, Henrija Kisinxera godinama su, ili ~ak decenijama, upozoravali da {irewe NATO-a na istok nu`no mora da dovede do sukoba s Rusijom. Me|utim, wih tamo nije imao ko da ~uje. Uo~i po~etka SVO Rusija je Zapadu jasno stavila do znawa da to vi{e ne mo`e da toleri{e i da ne}e dopustiti ulazak Ukrajine u Alijansu. Tako|e, Rusija je jasno stavila do znawa da ne}e trpeti odugo-

sije. Pokazalo se da je odnos snaga druga~iji nego {to smo verovali. n Da li su Sjediwene Dr`ave imperija u opadawu i da li je rat jedini na~in da kupe vreme i opstanu na „tronu“?

- SAD su svakako u opadawu, ni prva ni posledwa imperija u istoriji koja je do{la do svoje kona~ne forme i po~ela da stagnira. Gotovo svi vojni sukobi koje je Amerika u pro{losti zapo~ela bili su intervencije protiv vojno i ekonomski daleko slabijeg protivnika. U ovom slu~aju, radi se o sukobu s ravnopravnim protivnikom, nuklearnom silom, sposobnom da vodi dugotrajan rat visokog intenziteta, i pokazalo se da Amerika takav rat ne mo`e da dobije. U stvari, ve} ga je izgubila.

Da bi rat odr`ao hegemona na tronu, mora biti dobijen. Ako `ele da sa~uvaju polo`aj sile u novom poretku koji se uspostavqa, za

SAD bi bilo najboqe da se povuku iz svih sukoba, pogotovo onih koji nisu u skladu sa ameri~kim nacionalnim interesima. n Kada govorimo o sukobu Zapad–Istok i Amerika–Rusija u naj{irem smislu, da li je ispravno re}i da to nije samo borba za prevlast i za resurse, za klasi~an oblik dominacije, da to nije ~ak ni klasi~an sudar ideologija ve} sukob dve razli~ite filozofije, dva druga~ija odnosa prema dr`avi, suverenitetu, slobodi, iznad svega prema pitawu ~oveka i porodice? Zapadni materijalni i individualisti~ki koncept spram isto~nog metafizi~kog koji ne nipoda{tava svoj kolektivni okvir i kolektivno nasle|e? Ako je to ta~no, onda u takvom sukobu nere{en rezultat mo`da nije opcija?

- U globalizovanom svetu svakako nije. Takav svet ne dozvoqava postojawe razli~itosti, koje su, tokom duge istorije, postojale jedna uz drugu i preplitale se tamo gde je bilo svrsishodno ili neophodno. Dakle, nije kqu~ni problem samo postojawe dva razli~ita principa, koliko netolerantan i totalitaristi~ki karakter jednoga od wih – a to nije originalni kulturni model zapadne civilizacije ve} poseban, noviji multikulturalni franken{tajnovski ideolo{ki koncept koji je najpre razorio hri{}anski Zapad, izbrisao identitet Evrope i onda se okomio na organskog neprijateqa – pravoslavqe.

S takvim neprijateqem, zamrznuti sukob uvek je samo priprema za novi rat. n Posle Ukrajine, buknuo je i Bliski istok, tj. novi izraelsko-palestinski sukob. Mogu li se povu}i paralele s ukrajinskim frontom; da li je Amerika zajedni~ki imeniteq u oba slu~aja, ili u Izraelu imamo „pri~u za sebe“?

- Na{u javnost uglavnom zbuwuje odnos SAD i Izraela, i zato se ~esto povla~e paralele koje tar-

getiraju SAD kao glavnog krivca za svaki sukob u svetu. One to ~esto jesu, ali u ovom slu~aju stvari stoje druga~ije. Uticaj Izraela na ameri~ku spoqnu politiku decenijama je izuzetno sna`an, nesrazmeran veli~ini Izraela.

Ovo nije ameri~ki rat. Izrael od svog nastanka poku{ava da re{i palestinsko pitawe tako {to }e Palestince ukloniti iz Izraela, u ~emu nije bio neuspe{an. Cionisti~ka ideologija podrazumeva postojawe samo jedne dr`ave na toj teritoriji – to je etni~ki ~ist Izrael. On je, dakle, zaseban geopoliti~ki igra~. Ako imamo u vidu ve} re~eno, da Izrael sna`no uti~e na spoqnu politiku SAD, jasno je da on ne mo`e biti ne~ija strate{ka igra~ka – naprotiv, za Izrael je re{ewe palestinskog pitawa egzistencijalna stvar. Ovo je wihov rat. n Bli`e se izbori u Americi. Koliko se na wima odlu~uje o sudbini sveta?

- Svakako se odlu~uje o sudbini Amerike, koja, sre}om, vi{e nema ekskluzivnu poziciju arbitra od koga zavisi sudbina sveta.

O tome kakav }e biti novi svetski poredak odlu~iva}e najpre Rusija i Kina, ali i druge va`ne dr`ave u svetu poput Irana, Turske, Saudijske Arabije, zemaqa Globalnog juga itd. U stvari, na izborima se odlu~uje sudbina SAD u tom novom poretku. Zato je u najboqem interesu Amerike da se Donald Tramp vrati u Belu ku}u. Ukoliko se to ne desi, nastavi}e se posrtawe SAD. n Kako ocewujete polo`aj Srbije u aktuelnom trenutku me|unarodne politike? Koliko je na{a pozicija neizvesna i te{ka, i koliko je vezana za tok i eventualni ishod rata u Ukrajini?

- Na{a pozicija se ve} decenijama su{tinski ne mewa. Balan-

se kapacitet za delovawe znatno smawio. Doga|aju se su{tinske promene na globalnom planu, i verujem da }emo uspeti da izdr`imo do kona~nog preoblikovawa sveta. Ishod rata u Ukrajini je izvestan, nema nijednog razloga da sada popustimo. n BRIKS nam je daleko zbog geografije, EU zbog svega ostalog, i to jer Brisel tako `eli. [ta je ostalo, ili {ta }e ostati od evropskog puta Srbije, danas kada Evropa sve vi{e postaje „tu|a“ ~ak i za prose~ne gra|ane Nema~ke, Francuske ili Italije?

- Stvar je sasvim jasna, Srbija sa Kosovom i Metohijom nikada ne}e biti primqena u Evropsku uniju. A to zna~i samo jedno – da Srbija nikada ne mo`e postati ~lan Evropske unije. Sudbina EU vi{e je nego neizvesna, zapravo od bregzita ona i ne postoji, a pobeda Rusije u Ukrajini verovatno }e staviti ta~ku na wu. Me|utim, taj refren koji je zaostao iz petooktobarskog politi~kog vokabulara i daqe se ponavqa na na{oj politi~koj sceni, uglavnom li{en ikakvog zna~ewa. Fantazija o novcu koji ~lanstvo u ovoj organizaciji donosi istopila se na nesta{icama gasa. Kostur tih integracija jeste ideolo{ki, i to je posebno poqe borbe na kome globalisti~ke strukture jo{ jedino i deluju. U{li su duboko u na{e {kolstvo, kulturu, u diplomatiju, vojsku, preko raznih fondova i organizacija. [to se ti~e evropskog puta, ostaje nam da deinstaliramo tu mre`u, kada SVO bude gotova. n Napadi na Kosmet su konstantni, ali nisu ni{ta mawi i na Republiku Srpsku?

- Uz Kosovo i Metohiju, Republika Srpska je egzistencijalno pitawe za srpski narod i dr`avu. Konstantni napadi kojima je

n Neizbe`no je da pomenemo i „efekat Putin“. [ta je pojava Vladimira Vladimirovi~a Putina pre vi{e od dve decenije zna~ila i {ta zna~i i za Rusiju i svet?

- Mi ovde to odli~no znamo. Osetili smo tragi~no na svojoj ko`i tokom devedesetih godina pro{log veka koliko je opasno kad je Rusija slaba, ne samo za wu ve} i za druge dr`ave i narode koji je vide kao saveznika ili potencijalnog mo}nog za{titnika. Jaka Rusija garant je ravnote`e, stoga status koji Vladimir Putin ima u srpskom narodu nije nekakvo obo`avawe tu|eg predsednika ve} duboko razumevawe wegove istorijske uloge. On je vratio Rusiju na geopoliti~ku scenu i nagovestio kraj poretka koji je po nas, i po mnoge druge narode bio nepravedan. Nakon tog nagove{taja, naposletku, otpo~eo je SVO kao promi{qenu borbu za oslobo|ewe sveta. Iako mo`da zvu~i suvi{e dramati~no, ova ocena, siguran sam, pokaza}e se uskoro kao sasvim primerena. Iako Kina danas verovatno ima najsposobniju i najkvalitetniju politi~ku elitu, u 21. veku ne postoji jo{ jedan lider Putinovog kalibra. siramo, nekad mawe nekad vi{e uspe{no, na o{trici no`a kupuju}i vreme. Borba za Kosovo i Metohiju i o~uvawe Republike Srpske trajne su i su{tinske odrednice na{e politike, ali se nalaze u potpunoj koliziji s takozvanim evropskim integracijama, koje su nemogu}e bez priznawa nezavisnosti Kosova, {to se ~esto izbegava naglasiti. Sre}om po nas, jadan polo`aj u kome se Evropska unija danas nalazi onemogu}ava ili barem slabi pritiske kojima smo izlo`eni. Interesi na{ih neprijateqa su uvek isti, ali im

izlo`en predsednik Dodik pokazuju da je takvom vide i na{i politi~ki neprijateqi, i tako je bukvalno otkako je nastala. Smatram da je neophodno u na{oj javnosti neprekidno isticati zna~aj i ugro`enost ove srpske dr`ave, jer mi se ~ini da neretko podrazumevamo weno postojawe. S druge strane, Bo{waci, Hrvati i Zapad, neskloni po{tovawu sopstvenih potpisa i dogovora, rade neprekidno na wenom razvla{}ivawu.

Srbija to nikada ne mo`e da dopusti, ba{ kao {to ne mo`e da prizna nezavisnost Kosova.

8 ^etvrtak 28. decembar 2023.

REPUBLIKA SRPSKA

Dodikova porodica poseduje vi{e kompanija i nekretnina u BiH i Srbiji Porodica predsednika Republike Srpske Milorada Dodika poseduje razli~ite kompanije sa {irokim spektrom poslovnih aktivnosti, a sam Dodik poseduje vi{e nekretnina BiH i Srbiji, objavio je magazin Forbs BiH. Dodikov sin Igor je suosniva~ kompanije "Fruit Eco", koja se bavi vo}arstvom i ove godine ostvarila je prihod od 1.812.193 KM (oko 930 hiqada evra).

Igor Dodik vlasnik je i kompanije "Leomax International", koja se bavi posredovawem u trgovini raznovrsnim proizvodima sa sedi{tem u Bawaluci.

Dodikova k}er Gorica osniva~ je kompanije "Triniti Media & Consulting", agencije za promociju (PR agenciju) sa sedi{tem u Lakta{ima, potom je osniva~ apoteke "Green Line", kao i kompanije "Global Liberti", koja se bavi vo}arstvom. Osim toga, vlasnica je restorana "Agape", kompanije "Agro vo}e", koja se bavi vo}arstvom,

kao i Alternativne televizije (ATV). Dodikov zet Pavle ]ori} osniva~ je i direktor kompanije "Agro Destil", koja se bavi destilirawem, pro~i{}avawem i me{awem alkoholnih pi}a, sa sedi{tem u Lakta{ima Osim toga, vlasnike je kompanije "Red Box Media", koja se bavi grafi~kim dizajnom, ogla{avawem, trgovinom i uslugama, eksport-import sa sedi{tem u Bawaluci, a osniva~ je i firme “Monte block", koja se bavi izgradwom stambenih i nestambenih zgrada sa sedi{tem u Bawaluci.

"Te{ko je utvrditi stvarno stawe imovine Milorada Dodika, a podaci poznati javnosti govore o vi{e nekretnina u BiH i Srbiji, kako u li~nom vlasni{tvu, tako i u vlasni{tvu supruge i k}erke Gorice", navedeno je u tekstu. Prema podacima Centra za istra`iva~ko novinarstvo (CIN), Dodik je suvlasnik ku}e i imawa u Gradi{ci povr{ine 24.998 kvadratnih metara u vrednosti od 300.000 KM (oko

150 hiqada evra). Prema imovinskom kartonu iz 2022. godine, vlasnik je i vile u Beogradu povr{ine 342 kvadratna metra u vrednosti od 1.700.000 KM (oko 870 hiqada evra). Dodik ima stan u Lakta{ima, povr{ine 77 metara kvadratnih, koji se procjewuje na vrednost od 80.000 KM (oko 40 hiqada evra), ~ije vlasni{tvo deli

sa suprugom Swe`anom. Supruga Swe`ana tako|e ima svoju imovinu, ukqu~uju}i zemqi{te u Lakta{ima povr{ine 155.915 metara kvadratnih, poslovni prostor u Lakta{ima povr{ine oko stotinu kvadratnih metara. K}erka Gorica Dodik poseduje stan u Bawaluci povr{ine 345 kvadratnih metara.

STIPENDIJE NA KLIK

Mostarska "Prosveta" poma`e obrazovawe Hercegovaca

Srpsko prosvetno i kulturno dru{tvo "Prosveta" - Gradski odbor Mostar raspisalo je konkurs za dodelu osme

U Zvorniku odr`an protest protiv hap{ewa biv{ih oficira i vojnika VRS Nekoliko hiqada Zvorni~ana proteklog petka je mirnom {etwom kroz grad i petnaestominutnom blokadom magistralnog puta Mili}i-Zvornik-Bijeqina izrazilo protest protiv hap{ewa biv{ih oficira i vojnika Vojske Republike Srpske, po nalogu Tu`ila{tva BiH. Radan Ostoji}, predsednik Bora~ke organizacije Republike Srpske rekao je da pravosudne institucije BiH i nakon 30 godina nastavqaju da progawaju Srbe. „Ovim veli~anstvenim skupom `elimo da iska`emo svoje nezadovoqstvo i protivqewe dvostrukim ar{inima, selektivnoj pravdi i svemu onome {to se od 1996. godine radi protiv srpskog naroda“, rekao je Ostoji}. On je kazao da ovaj skup predstavqa nastavak borbe srpskog naroda za opstanak na vekovnim ogwi{tima. „Institucije Republike Srpske i lokalne samouprave moraju da posvete daleko vi{e pa`we ovom pitawu, jer je hap{ewe biv{ih ~asnih pripadnika Vojske Republike Srpske jedan od instrumenata Tu`ila{tva i Suda BiH kojim se ve} 30 godina sistemati~no uru{ava Republika Srpska“, naveo je Ostoji}, prenosi Tawug. Zvorni~anin Bojan Luki} rekao je da su na protestnom skupu prisutni biv{i borci, kao i sinovi o~eva koji su u Odbrambeno-otaxbinskom ratu branili i stvarali Srpsku, da daju doprinos u borbi protiv nepravde koju potenciraju pravosudne institucije BiH. „Neshvatqivo je da qudi koji su stvarali Republiku Srpsku i branili svoju decu i ogwi{ta sada, posle 30 godina, moraju da pre`ivqavaju torturu onih koji `ele samo da hapse i progla{avaju krivim i one koji to nisu“, rekao je Luki}. Protest je organizovala srpska omladina Zvornika sa `eqom da problemi boraca, wihova hap{ewa i maltertirawa trenutno prevazi|u strana~ke i politi~ke razlike i da se pru`i podr{ka onima koji su branili Republiku Srpsku, prenela je RTRS.

Me|u stipendistima bio i Andri} Me|u "Prosvetinim" stipendistima nekada su bili Ivo Andri}, Jefto Dedijer, Branko Radulovi}, Svetozar i Vladimir ]orovi}, a proteklih sedam godina me|u "Prosvetine" stipendiste upisala se evropska {ampionka u plivawu Lana Pudar, kao i jo{ desetine sjajnih mladih qudi.

"Prosvetine" stipendije "Vladimir ]orovi}" za u~enike osnovnih i sredwih {kola, i za redovne studente u akademskoj 2023/2024. godini sa podru~ja Eparhije zahumsko-hercegova~ke i primorske. Iz "Prosvete" su saop{tili da konkurs traje do 25. januara 2024.

godine, a da se detaqniji uslovi konkursa mogu potra`iti na sajtu tog dru{tva.

- Ove godine, prvi put uvodimo elektronsku prijavu koja je obavezna za u~enike sredwih {kola i studente, a uputstvo za konkurisawe podno{ewem elektronske prijave, tako|e se nalazi na sajtu. U~enici osnovnih {kola, samo jo{ ove godine, imaju izbor - mogu da se prijave kao i do sada, dostavqaju}i papirnu dokumentaciju ili mogu da se

prijave elektronski - naveli su iz "Prosvete".

Isti~u da je osnovni motiv projekta stipednija podsticawe obrazovawa i uspeha sada{wih i budu}ih generacija u Mostaru i Hercegovini i okupqawe stipendista oko najva`nijih `ivotnih vrednosti.

- Tradicija stipendirawa u "Prosveti" stara je koliko i na{e Dru{tvo, koje je 1902. osnovano upravo s ciqem stipendirawa |aka, a stipendija "Vladimir ]orovi}" obnovqena je pre sedam

godina. Za to kratko vreme izrasla je iz Mostara u najve}i stipendijski fond u Hercegovini. U tom periodu ukupno smo dodelili 533 stipendije i nagrade i prikupili vi{e od 236.000 evra.

Pro{le godine 175 u~enika i studenata sa teritorije na{e Eparhije je dobilo stipendije i nagrade - dodali su iz "Prosvete".

Prosvetina stipendija "Vladimir ]orovi}" je privatna inicijativa koju je podr`alo vi{e od 130 donatora.

BAJA MALI KNINXA SNIMIO SPOT ZA NOVU PESMU

Republiko Srpska, majko na{a, neka te ~uva Bog Peva~ Baja Mali Kninxa snimio je u Bawaluci spot za svoju novu pesmu "Republika Srpska". Baja Mali Kninxa se, posle snimawa spota, sreo i sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

– Republiko Srpska, majko na{a, neka te ~uva Bog, zemqo mala, zemqo mala, srca velikog! – orilo se Bawalukom. Nova pesma bi}e objavqena na dan Republike Srpske.

CRNA GORA

^etvrtak 28. decembar 2023. 9

[TA JE SVE NESTALO IZ SUDA U PODGORICI KROZ MISTERIOZNI TUNEL

Od pi{toqa za planirawe ubistva Veqe Nevoqe, do mobilnih telefona i droge Filmska pri~a u Crnoj Gori koja se dogodila u septembru ove godine kada je otkriven tunel koji je vodio od iznajmqenog stana do depoa Vi{eg suda u Podgorici otvorila je mnoga pitawa. [ta je bio motiv kopa~a i naru~ioca jo{ uvek nije poznato, me|utim, iz dana u dan pojavquju se nove informacije koje otkrivaju da je iz

toga otkriven je misteriozni tunel koji vodi od depoa Vi{eg suda u Podgorici u kojoj su sme{teni kqu~ni dokazi do zgrade koja se nalazi u Wego{evoj ulici naspram suda.

TRADING HOURS

Mon - Fri: 9.30am - 5.30pm Sat: 9.00am - 3.30.pm Sun: 10.00am - 2.00pm

NE ZNA SE [TA JE MOTIV Od samog po~etka je misterija {ta je motiv kopawa, uprkos brojnim obra}

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

depoa suda odneto 19 komada oru`ja, nekoliko mobilnih telefona, ali i mawa koli~ina droge.

Policija i tu`ila{tvo su u Crnoj Gori obave{teni po~etkom septembra da je provaqeno u dobro ~uvanu prostoriju zgrade u kojoj su sme{teni Vi{i, Apelacioni i Vrhovni sud. Nedugo zatim, inspektori podgori~ke policije i de`urni tu`ilac Osnovnog dr`avnog tu`ila{tva u Podgorici zapo~eli su uvi|aj koji je zavr{en oko 18.30 sati ni ne slute}i {ta }e otkriti. Ubrzo nakon

awima nadle`nih. Kra|a dokaznog materijala, bekstvo ili ubistvo nekog od pritvorenika prilikom wegovog boravka u Vi{em sudu u Podgorici, neki su od mogu}ih motiva prokopavawa podzemnog tunela, koji se pomiwu od dana kada je tunel otkriven. Tako|e, uprkos brojnim hap{ewima, ali i istragama koje su pokrenute, do danas nije poznato ko je nalogodavac. To je utvr|eno popisom sudskog magacina u kojem se ~uvaju dokazni materijali iz krivi~nih predmeta, a koji je po~eo 11. septembra zbog sumwe da je obijen.

UKRADENI PI[TOQI KOJIMA JE PLANIRANO UBISTVO BELIVUKA I MIQKOVI]A? U me|uvremenu, advokat Damir Leki} rekao je, 12. oktobra, na glavnom pretresu u Vi{em sudu u Podgorici, da raspola`e informacijom da su ukradena dva pi{toqa iz spisa predmeta protiv optu`enih za planirawe ubistava srpskih kriminalaca Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a.

Preliminarni izve{taj o rezultatima popisa pokazao je da je nestalo nekoliko mobilnih telefona. Ovi mobilni telefoni oduzeti su od izvr{ilaca krivi~nih dela.

UHAP[ENI SRBI U [vedskoj je uhap{en i Vladimir Eri} (32), kojeg crnogorska policija potra`uje zbog sumwe da je u~estvovao u kopawu tunela do depoa Vi{eg suda u Podgorici.

On je uhap{en 13. oktobra na aerodromu u [tokholmu, na izlazu iz [vedske, po me|unarodnoj poternici Interpola Podgorica.

Poternica je raspisana i za Eri}evim sugra|anima iz Loznice – Veqkom Markovi}em (32), Milanom Markovi}em (53) i Dejanom Jovanovi}em (30), kojima se, tako|e, na teret stavqa da su prokopali tunel od privatnog stana u Wego{evoj ulici do sudskog depoa.

Dete iz Podgorice slalo {kolama mejlove o podmetnutim bombama Crnogorska policija saop{tila je da dete iz Podgorice stoji iza prete}ih mejlova o postavqenim bombama u {kolama zbog ~ega pro{le sedmice, tri dana uzastopno, nije bilo nastave u {kolama u nekoliko gradova u Crnoj Gori.

Policija je locirala ure|aj i osobu za koju je sumwala da je

sredinom i krajem pro{le sedmice na mejl adrese 19 {kola u Podgorici, Danilovgradu i Baru poslala mejl prete}e sadr`ine, a pretresom stana ustanovila da je re~ o detetu, navodi se u saop{tewu. Kod deteta iz Podgorice prona|eni su "dokazi koji ukazuju da je ono sa svog mobilnog telefona kreiralo i poslalo sporne mejlove",

saop{tila je policija.

Policija konstatuje da je ~in maloletnika izazvao paniku, a policija je protiv roditeqa podnela prekr{ajne prijeve zbog zanemarivawa deteta.

"Zbog izazvane panike i nereda koje je prouzrokovalo lice koje je uputilo mejlove prete}e sadr`ine obrazovnim ustanovama, protiv oba roditeqa ovog deteta slu`benici Uprave policije }e podneti prijave zbog zanemarivawa deteta prekr{aj iz ~lana 37 Zakona o za{titi od nasiqa u porodici", navodi policija.

U periodu od 20. do 22. decembra, nije odr`ana nastava u 19 osnovnih {kola u Podgorici, Danilovgradu i Baru, zbog prete}ih mejlova o postavlqenim bombama. [kole su evakuisane, a pretresom je ustanovqeno da je re~ o la`nim dojavama.

Crna Gora ima plan da do kraja 2030. zavr{i dva autoputa i ~etiri brze saobra}ajnice Crnogorski premijer Milojko Spaji} saop{tio je plan prema kojem }e do kraja 2030. godine biti zavr{ena izgradwa dva autoputa i ~etiri brze saobra}ajnice. On je na sastanku sa privrednicima u Privrednoj komori Crne Gore (PKCG) rekao da }e u januaru biti raspisano {est javnih tendera za izradu idejnih re{ewa za sve preostale deonice autoputa Bar - Boqare, za jadransko-jonski autoput, za br`e saobra}ajnice Bijelo Poqe - Pqevqa - Sarajevo, Bar - Ulciw - Albanija, od obilaznice oko Budve - Lu{tica - Hrvatska, Andrijevica - Pe}.

Kazao je da }e kapitalni buxet iznositi 900 miliona evra godi{we, i da nema problema da se Crna Gora zadu`i za te investicije.

"Nemamo vi{e vremena da ~ekamo. Potreban nam je ubrzani razvoj.

Sa ovim }e biti re{eni svi problemi u drumskoj saobra}ajnoj povezanosti Crne Gore", kazao je Spaji}, prenele su podgori~ke Vijesti.

10 ^etvrtak 28. decembar 2023.

KOSOVO I METOHIJA

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]:

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Srbija ne}e priznati nezavisnost Kosova, trudi}emo se da postignemo kompromis

Srbija ne}e pristati na bilo kakav dokument koji je obavezuje na podr{ku i pomo} Kosovu za ~lanstvo u Ujediwenim nacijama i institucijama UN, ni dugoro~no ni kratkoro~no – kazao je Vu~i} Srbija ne}e priznati nezavisnost Kosova niti }e prihvatiti bilo kakav dokument koji obavezuje na ~lanstvo Kosova u UN ili wihovim agencijama, oko toga }e biti velike polemike u januaru i ne}emo imati laku situaciju, rekao je u obra}awu naciji, u nedequ 24. decembra, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

- Protekla su puna tri meseca a porodice i advokati stradalih Srba u Bawskoj (24.septembra na severu KiM) nisu dobili nalaze obdukcije. Pri{tina i daqe krije nalaze obdukcije Stefana Nedeqkovi}a, Igora Milenkovi}a i Bojana Mijailovi}a. Bezbroj puta smo ih molili, uvek su govorili da je obdukcija izvr{ena, a kada smo pitali ko je izvr{io obdukciju nikada nam ta~no nisu rekli. Rekli su do}i }e na vreme, ali porodice nikada nisu dobile obdukcioni nalaz. A za{to?

Mi se bavimo ~iwenicama i onim {to oni ka`u. ^etvrtog decembra Albanian post objavio je detaqe sastanka

Aqbina Kurtija i specijalnih jedinica koji su {trajkovali.

Kurti je tada kritikovao specijalce “da ni{ta nisu uradili u Bawskoj jer su ubili tri osobe snajperom iz daqine”. Oni su mu odgovorili “da nije pro~itao wihov izve{taj ina~e bi znao da nisu svi napada~i ubijeni snajperom niti su svi likvidirani iz daqine”, ba{ onako kako smo upozoravali me|unarodnu i svetsku javnost koja je bila potpuno nezainteresovana za ubijene Srbe. Dok je sveta i veka tra`i}emo da se ispita za{to i kako su hladnokrvno ubijeni, za nas su to qudi a ne napada~i, teroristi ili kako ih ve} nazivaju, rekao je Vu~i}.

Vu~i} je osim o Bawskoj govorio i o incidentima na Kosovu u ovoj godini.

- Bilo ih je 176. 2022.godine 150. 2021.god 128 - ukupno 454.

Oni su naveli da su napadnuti

117 puta. Samo da vas podsetim da ni po jednom zakonskom ni pravnom osnovu ni kao kosovska policija ni kao bezbednosne snage nemaju pravo da borave na Kosovu ni po jednom aktu. Po Briselskom sporazumu regionalnu policiju ~ine Srbi, proporcionalno broju stanovnika, gde 98 posto ~ine Srbi, kazao je Vu~i}.

Uprkos progonu srpskog stanovni{tva posebno na severu KiM, broj novoro|enih beba u ovoj godini je 868 beba na celoj teritoriji Kosova. Pro{le godine ih je bilo 911, i taj broj }e biti ve} i do kraja godine”, podsetio je Vu~i}.

Vu~i} je govorio da Aqbin Kurti ne `eli da sprovede ni jedan sporazum dok je Srbija spremna da sprovede ono {to je rekla.

- Srbija }e sprovesti sve na pristojan i korektan na~in ali }emo da ~ekamo formirawe ZSO. Uvek smo se trudili da postignemo kompromis, trudi}emo se i u budu}nosti. Mi smo i za otvoreni Balkan, nemamo problem sa tim ali uvek uz tzv. disklejmere koji }e svima jasno staviti do znawa da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, dodao je predsednik Vu~i}.

Ponovio je da Srbija ne}e pristati na bilo kakav dokument koji je obavezuje na podr{ku i pomo} Kosovu za ~lanstvo u Ujediwenim nacijama i institucijama UN, ni dugoro~no ni kratkoro~no.

MLADI DOMA]IN SA KOSMETA BIO U TRCI ZA MISTERA TURIZMA I KULTURE SVETA U LIBERIJI U AFRICI

Strahiwa Ivkovi} na velikoj manifestaciji turizma i kulture sveta Strahiwa Ivkovi}, 18-godi{wi momak iz Vrwa~ke bawe, rodom iz Zubinog Potoka sa Kosova i Metohije, predstavqao je Srbiju na svetskom takmi~ewu za mistera turizma i kulture sveta koji je odr`an od 5. do 16. decembra u Monroviji, glavnom gradu Liberije u Africi.

Me|u vi{e od 75 takmi~ara iz zemaqa sa svih kontinenata, Strahiwa ka`e da je na najboqi na~in predstavqo sebe i svoju zemqu.

Do 15. godine Strahiwa je `iveo na Kosovu, u Zubinom Potoku gde se po{tovawe rada i „titula“ doma}ina itekako cene i po{tuje i da su to najve}e vrednosti Ibarskog Kola{ina.

- Posle 15 godine `ivota u Ibarskom Kola{inu do{ao sam u Vrwa~ku bawu, kako bih zavr{io {kolu. Ovo je moja dedovina. Tu volim da do|em povremeno, da obi|em da odr`avam ovu ku}u. Bio sam mnogo vezan za dedu i to je wegova uspomena koju je ostavio meni. Odlu~io sam da ovo sa~uvam i odr`avam. Kako je on radio, i ja radim isto tako, pri~a Strahiwa U Vrwa~koj bawi je zavr{io Ugostiteqsko-turisti~ku {kolu i za sebe ka`e da je dobar doma}in.

Prijavio se na onlajn takmi~ewe „Kidsfashion week“, ~iji ga je bord direktora izabrao da predstavqa Srbiju. Ovo je prvi put da je Srbija u~estvovala na ovom takmi~ewu, a Strahiwa se predsta-

vio i u srpskoj narodnoj no{wi.

Republika Liberija je dr`ava u zapadnoj Africi na obali Atlantskog okeana. Grani~i se na severozapadu sa Sijera Leoneom, na severoistoku sa Gvinejom i na istoku sa Obalom Slonova~e. Dve tre}ine granice sa Obalom Slonova~e ~ini reka Kavala. Zauzima povr{inu od 111.369 km² i ima oko pet miliona stanovnika. Engleski je zvani~an jezik, a u ovoj zemqi se govori preko 30 jezika.

Zanimqivo je da je Xorx Vea (1. oktobar 1966) biv{i fudabaler Monaka, PS@, Milana,^elzija, Man~ester Sitija, Olipika i drugih klubova sada predsednik Liberije. Vea je na izborima u oktobru 2017. izabran za predsednika.

Поглед на визитцентар ''Рајска бања'' и манастир Бањска изнад

BEZAKOWE PRI[TINE NAD SRBIMA I SRPSKOM IMOVINOM NA SEVERU KIM

Kompleks u Bawskoj uzurpiran od kosovske policije Nezabele`en teror u svetu, isterani radnici iz „Rajske bawe“ objekat uzela policija

Ne~uveno bezakowe i teror koji Pri{tina sprovodi na severu Kosova i Metohihje nad Srbima i srpskom imovinom ne prestaju od kako su nelegitimni gradona~elnici Albanci nasilno i uz pomo} policije u{li u zgrade srpskih op{tina Zubin Potok, Leposavi} i Zve~an 26. maja ove godine.

U kontinuitetu takvog nasiqa pripadnici kosovske policije upali su u hotel i bawski kompleks "Rajska bawa" u Bawskoj kod Zve~ana, u popodnevnim satima u utorak 19. decembra, i nasilno isterali radnike. Oglasila se i Kosovska agencija za privatizaciju koja je preuzela je upravu nad kompleksom.

Agencija je "Rajsku bawu" ozna~ila kao "imovinu dru{tvenog preduze}a Kosova" i dala je u zakup Ministarstvu unutra{wih poslova.

Kompleks “Rajske bawe“ izgra|en je sredstvima Vlade Srbije od blizu sedam miliona evra.

CIK OTVORIO PUT PETICIJI ZA SMENE GRADONA^ELNIKA NA SEVERU KOSOVA

Sada se tra`i da 20 odsto bira~a poti{e peticiju za smenu gradona~elnika Na osnovu Administrativnog uputstva, gra|ani op{tina na severu imaju 30 dana da prikupe potpise za smenu gradona~elnika, a rok mo`e da se odlo`i samo jednom, na 15 dana.

Centralna izborna komisija (CIK) je otvorila put za prikupqawe potpisa u okviru peticije za smenu gradona~elnika u tri op{tine sa srpskom ve}inom na severu Kosova, tako {to je predsednicima Skup{tina op{tina Severna Mitrovica, Leposavi} i Zubin Potok prosle|en 18 decembra kona~no zvani~ni odgovor oko tog pitawa.

Portparol CIK-a Vaqmir Eqezi je 18. decembra rekao da su o a`uriranom broju upisanih bira~a u ove tri op{tine obave{teni predsednici Skup{tina op{tina, inicijativne grupe gra|ana i Ministarstvo administracije lokalne samouprave Kosova.

To su ina~e koraci iz Administrativnog uputstva za smenu gradona~elnika, koje je Vlada Kosova donela po~etkom septembra s ciqem otvarawa puta za

raspisivawe izbora u op{tinama na severu Kosova putem peticije, koju bi trebalo da potpi{e najmawe 20 odsto od ukupnog broja upisanih bira~a.

Evo koliko je bira~a potrebno da potpi{e peticiju da bi se raspravqalo u Pri{tini o smeni gradona~elnika op{tina: Severna Kosovska Mitrovica – ukupno 18.118 bira~a a 20% je 3.623, Leposavi} - 13.318 - 20% je - 2.663, Zubin Potok - 6.661 - 20% je - 1.332 i Zve~an - 6.998 - 20% je - 1.399.

Za sve ~etiri op{tine potrebno je zna~i da peticiju potpi{e ukupno 9.017 bira~a.

SRBI U SVETU

^etvrtak 28. decembar 2023. 11

SRBIN U LUGANSKU

Svetislav (69) iz Vr{ca je oti{ao tamo odakle svi be`e da bi predavao deci matematiku "Oduvek sam `eleo da predajem matematiku ruskoj deci, jer sam ve}inu svog matemati~kog znawa stekao koriste}i rusku literaturu.

Prilika za to mi se, me|utim, ukazala tek sada, u penzionerskim danima... Sada, kada sam u tome uspeo, srce mi je na mestu.", re~i su Svetislava Stojanovi}a, penzionisanog profesora matematike iz Vr{-

Srpkiwa Planira da ostane u progla{ena Lugansku dve godine za najboqeg studenta u Francuskoj Na fakultetu u Nansiju od 1.470 studenata upravo je Srpkiwa, An|ela Lazarevi}, izabrana za najboqeg studenta, a nakon toga je isto priznawe dobila i na nacionalnom nivou u svojoj bran{i. Da bi se samo upisala na fakultet bilo je potrebno da u|e u 900 od 5500 studenata. Ve} na prvoj godini ostane samo 200 studenata.

An|ela je u prethodnoj godini postigla takve rezultate na fakultetu da joj se klawa cela Francuska. Naime za samo jednu godinu, dala je po dve godine i to na dva fakulteta. Na Medicinskom fakultetu i na fakultetu fizike i hemije sa maksimalnim ocenama. Weni profesori na oba fakulteta ne {tede re~i hvale.

Znaju}i da Francuzi ne prepu{taju ni{ta slu~aju, ponudili su joj ve} od 2024. godine specijalizaciju kao natprose~nom studentu. Me|utim dobar glas, daleko se ~uje pa je i [vajcarska poslala ponudu da stipendira u potpunosti An|elu i plati joj kompletnu specijalizaciju tako|e pod naznakom "natprose~nog studenta". I zaista, An|ela je natprose~ni student.

An|ela je prihvatila ponudu iz [vajcarske. @eqa joj je da postane vrhunski kardio-vaskularni hirurg i da napreduje u nau~nom programu fizike i hemije oko istra`ivawa bolesti srca.

- Nema porodice u Lugansku, koja u posledwih devet godina nije izgubila bar jednog ~lana. Posledice rata se ose}aju, ali se `ivot generalno vra}a u normalu. Sve institucije rade, nema nesta{ica hrane, razru{eni objekti uveliko se obnavqaju. Desi se ponekad da nestanu struja ili gas, pa me{tani, zbog ranijeg lo{eg iskustva, odmah u strahu gledaju u nebo, pla{e}i se da ne padne neka granata, jer se linija fronta nalazi na stotinak kilometara odatle - pri~a on.

ca koji je re{io da s po~etkom rata Rusije i Ukrajine, ode u Lugansk da podu~ava mali{ane.

Tamo se nalazi od septembra i to kao u~iteq matematike u tamo{woj najelitnijoj gimnaziji. Vi{e od godinu

trajala je wegova potraga za poslom u ratom zahva}enom podru~ju, ali ga to nije pokolebalo. Anga`man u Lugansku dobio je uz podr{ku Ruskog doma u Beogradu i dr`avotvorne organizacije "Narodni front" iz Moskve. Prethodno je pro{ao niz provera i intervjua.

POSTAO MEDIJSKA ZVEZDA

Wegov dolazak u Lugansk toliko je odu{evio naciju, da su o wemu sa posebnim pijetetom pisali i "Komsomolska pravda" i "Rosijska gazeta", a reporta`e pravile federalne televizije RT i Prvi kanal.

- Ve}ina Rusa to gleda sa velikim simpatijama, jer shvataju da sam do{ao iz li~ne `eqe, koju sam jedva ostvario. Stalno mi se klawaju zbog toga i obra}aju mi se sa velikim uva`avawem - pri~a on. Za kratko

vreme ovaj Srbin sa odli~nim znawem ruskog jezika postao je omiqeni kolega i u~iteq u luganskoj Gimnaziji broj 60. Iako se obrazovni sistem u mnogome razlikuje od na{eg, jer gimnaziju poha|aju deca od prvog do jedanaestog razreda, Stojanovi}, tvrdi da nije imao nikakvih pote{ko}a da se uklopi. Matematika je, ka`e, svuda ista.

Jedino mu je trebalo vremena da se privikne na ogromno po{tovawe, koje se ukazuje u~iteqima, kako tamo nazivaju sve prosvetare.

U [KOLI PO[TOVAN OD STRANE DECE

- U`ivam {to beskrajno po{tuju u~iteqe. Takvo uva`avawe |aka nisam do`iveo za svih 40 godina rada u prosveti u Srbiji. ^esto mi suze krenu na o~i, kada me deca posle ~asa zagrle, uz re~i zahvalnosti {to sam im odr`ao ~as. Tako se ophode prema svim mojim kolegama. Stalno nam ne{to poklawaju, crtaju, prave. U`ivawe je raditi u takvoj atmosferi prenosi Stojanovi} svoje utiske.

Uprkos svemu, on ka`e da se tu ose}a bezbedno. Kao svoj na svome.

Sa u~iteqskom platom mo`e lepo da `ivi i da putuje kad god ima vremena.

Ovu {kolsku godinu }e odraditi do kraja, a ako bude bilo potrebe, osta}e i slede}e, posle ~ega planira da se definitivno povu~e u svoj Vr{ac i tu sa porodicom mirno provede penzionerske dane.

E Z E VO R A K I JA • Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini • Proizvedena u Australiji • Dvostruko destilovana • Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley • Moderne tehnike filtracije Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

EZEVO 700ML 40%

EZEVO GOLD 700ML 40% EZEVO BLACK 500ML 47%

12 ^etvrtak 28. decembar 2023.

AUSTRALIJA

Dva automobila dobila nula zvezdica na testu bezbednosti Pandan evropskoj krovnoj organizaciji “EuroNCAP” - u Australiji je “ANCAP”. Australijska organizacija je objavila da su se nova dva automobila upisala u ‘ekskluzivno dru{tvo‘ modela koji su na testu bezbednosti zaslu`ili nula zvezdica. Re~ je o modelima “MG5” i “Mahindra Scorpio”.

AUSTRALIJA ODBILA ZAHTEV SAD-A

Pomorska koalicija protiv jemenskih Huta se osipa Australija je odbila zahtev SAD da po{aqe ratni brod u novu misiju „ Za{titnik Prosperiteta“ ~iji je najavqeni ciq za{tita trgova~kog brodovqa od napada jemenskih Hutija na ju`nom prilazu Crvenom moru, javqaju agencije.

Australijski ministar odbrane Ri~ard Marls istakao je da strate{ki fokus te zemqe odstaje region Indo—Pacifi-

ka. Zvani~na Kanbera istovremeno je najavila da }e poslati {est pripadnika odbrambenih snaga u misiju „ Za{titnik Prosperiteta“.

Istovremeno, ministarstvo odbrane u Madridu, demantovalo je navode ameri~kog ministra odbrane Lojda Ostina da je [panija me|u dvadesetak zemaqa koje se pridru`uju mi-

siji „ Za{titnik Prosperiteta“. [pansko ministarstvo odbrane u saop{tewu navodi da Madrid ne mo`e unilateralno povu} i takav potez, ve} da se takva odluka mo`e doneti na nivou EU ili NATO. Prema prvoj najavi SAD pro{le sedmice: Velika Britanija, Bahrein, Kanada, Francuska, Italija, Holandija, Norve{ka, Sej{eli i [panija se prikqu~uju ovoj misiji.

POPLAVE U KVINSLENDU:

Gradovi izolovani dok zalihe opadaju, ki{a se smawuje Velike poplave u severnoj Australiji po~ele su da jewavaju, ali ponestaju zalihe hrane i pija}e vode u mnogim gradovima, koji su ostali odse~eni poplavnim vodama u kojima ima i krokodila Na stotine qudi, od kojih su mnogi u udaqenim naseqima, i daqe tra`e spas, dok vlasti savezne dr`ave Kvinslend ka`u da ki{a pada mawim intenzitetom i da su nivoi reka po~eli da opadaju. Napori za spasavawe i pomo} ote`ani su zbog zatvarawa aerodroma Kerns, gde su avioni bili potopqeni, a mnoge zajednice izme|u Kuktauna i Inisfejla odse~ene, dok su zalihe hrane i vode na izmaku. Najkriti~nije je u mestu Vujal Vujal.

Biv{i gradona~elnik Dezmond Tejli rekao je Australijskoj radiodifuznoj korporaciji da je ozbiqno zabrinut za starije i osobe sa invaliditetom, navode}i da su o~ajni me{tani ri-

zikovali svoje `ivote i prelazili vodu u kojoj su vi|eni krokodili veli~ine oko {est metara.

Evakuacija stanovni{tva je nastavqena, posle povremenih prekida usled lo{eg vremena, a dr`avni zvani~nici su obe}ali da }e osnovne zalihe, ukqu~ujuci lekove, hitno biti dopremqene u gradove {irom regiona.

U pojedinim delovima, gde se voda povukla, stanovnici su po~eli da ~iste zaostalo blato i muq, ali vlasti upozoravaju na rizike, ukqu~uju}i bolesti od kontaminirane vode i raseqenih divqih `ivotiwa.

Premijer Entoni Elbanizi, koji }e kasnije ove nedeqe posetiti poplavna podru~ja, najavio je hitne isplate za pogo|ene, ali i teku}e naknade za kvalifikovane qude koji su ostali bez posla zbog katastrofe. Na delove Kvinslenda, usled ekstremno lo{eg vremena koje je izazvao tropski ciklon, pala je godi{wa koli~ina padavina.

Neke reke su nabujale do rekordnih nivoa, a neki me{tani tvrde da nisu bili na vreme upozoreni.

Dr`avne vlasti procewuju da }e {teta od poplava prema{iti milijardu australijskih dolara.

Izvr{na direktorka ANCAP-a, Karla Hurveg je izjavila da su ‘obe marke pogre{no procenile bezbednosna o~ekivawa dana{wih kupaca‘. ‘Radi se o osnovnim bezbednosnim elementima, konkretno izostavqawu bezbednosnih karakteristika koje su uobi~ajene u novim automobilima dugi niz godina‘.

MG5 je dobio o~ajnu ocenu zbog opasnosti od povreda za grudi i noge voza~a, kao i za grudi i noge putnika na zadwoj klupi prilikom

frontalnog sudara. Automobil je tako|e ‘ka`wen‘ zbog prevelikih povreda izazvanih slabom za{titom sigurnosnog pojasa, a sporna je i ‘preslaba‘ struktura instrument plo~e. [to se ti~e automobila „Mahindra Scorpio” ona nudi lo{u za{titu odraslim putnicima u testovima frontalnih sudara. Tako|e je utvr|eno da nema gorwe sigurnosne ta~ke za dete u tre}em redu, a u testu bo~nog sudara - sigurnosni pojas voza~a se otkop~ao. Oba automobila su prvi put pu{tena na australijsko tr`i{te ove godine, ali jasno je da su wihovi bezbednosni elementi nekoliko generacija iza onog {to danas vidimo kod gotovo svakog novog automobila na tr`i{tu.

Ovo je podsetnik da svi automobili ne nude isti nivo bezbednosti - ~ak i kada je re~ o potpuno novim modelima‘, zakqu~ila je Hurveg.

”Airbnb” mora da plati 10 miliona ameri~ih dolara zbog obmane klijenata u Australiji Australijski sud je nalo`io kompaniji za iznajmqivawe sme{taja “Airbnb” da plati kaznu od 10 miliona ameri~kih dolara zbog toga {to je davala la`ne ili obmawuju}e tvrdwe da su cene za wen sme{taj u Australiji na platformi izra`ene u australijskim dolarima, a ne u istoimenoj ameri~koj valuti.

Klijenti u Australiji, konkretno 63.000 qudi, su izme|u januara 2018. godine i avgusta 2021. godine, bili prinu|eni da plate cenu sme{taja u ameri~kim dolarima - u valuti koja vredi vi{e od australijskog dolara. Kompanija se ranije obavezala sudu da }e platiti dodatnih 10 miliona ameri~kih dolara kao obe{te}ewe obmanutim korisnicima u Australiji.

"Na ovaj na~in `elimo da po{aqemo sna`an signal velikim digitalnim platformama kao {to je Airbnb da moraju da po{tuju australijski zakon o potro{a~ima i da ne obmawuju klijente", izjavila je predsednica Australijske komisije za za{titu konkurencije i potro{a~a \ina Kas-Gotlib. Regionalna menaxerka kompanije Airbnb za Australiju i Novi Zeland Suzan Vildon se izvinila svim australijskim klijentima koji su morali da plate vi{u cenu za sme{taj u ameri~kim dolarima.

AUSTRALIJA

^etvrtak 28. decembar 2023. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Balkanac usred Melburna u pratwi violinistkiwe iz Japana zasvirao U`i~ko kolo "Ove godine sam po~eo da sviram klavir u centru Melburna skoro svaki dan i imam priliku da vidim qude iz celog sveta kako mi prilaze da me slu{aju", rekao je Hristijan Hristijan Spirovski, poreklom iz Makedonije, je mladi pijanista koji je ro|en i ve} godinama `ivi u Melburnu gde jako ~esto zabavqa qude svojim virtuoznim nastupima. U prilog tome govori i video-snimak gde svira na klaviru poznatu numeru U`i~ko kolo, a dru{tvo mu pravi devojka po imenu [ion, violinistkiwa iz Japana. “Ove godine sam po~eo da sviram klavir u centru Melburna

skoro svaki dan i imam priliku da vidim qude iz celog sveta kako mi prilaze da me slu{aju", rekao je Hristijan. [ion i Hristijan su se slu~ajno upoznali na `elezni~koj stanici u centru Melburna. Nakon {to ju je odu{evilo kako Hristijan svira, re{ila je da mu se pridru`i i isprati ga na violini. "Sa devojkom sam se upoznao slu~ajno i nismo imali nikakve probe nego ovo je do{lo tako odjednom, spontano. Rekao sam joj da sviramo srpsku muziku i ona je pristala.

Ona je do{la iz Japana na odmor u Melburnu", dodao je.

Hristijan je u Bitoqi zavr{io ni`u i sredwu muzi~ku {kolu, a fakultet u Melburnu. Poti~e iz muzi~ke porodice, a wegov otac je 80-ih godina svirao gitaru zajedno sa harmonika{em Uro{em Anti}em iz Ni{a. Hristijanov otac i Uro{ Anti} su osnovali prvu jugoslovensku grupu u Melburnu.

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Registarska oznaka "NSW 1" dostigla vrednost Snimak mlade koja "smiruje od 10 miliona dolara `ivce" pred ven~awe odu{evio milione

Dru{tvenim mre`ama se pro{irio snimak jedne mlade iz Australije koju je prijateqica snimila kako se opu{tala u kolima pre ceremonije ven~awa. Dok je sedela na zadwem sedi{tu automobila, devojka je uz pesmu "Glorious" muzi~ara Maklmora pevala i plesala u ritmu. Uz video koji je na Tik Toku pregledalo vi{e od pet miliona qudi pi{e da je mlada poku{ala da se oslobodi stresa pre ven~awa.

Mnogi su u komentarima otkrili da su i oni koristili sli~ne metode kako bi bili mawe nervozni na ovako va`an dan.

"Drago mi je da se zabavqala, ponekad su jednostavne stvari najboqe", jedan je od komentara ispod videa.

"Ti si mi zvani~no postavila zadatak da jednog dana na putu do oltara napravim `urku u automobilu", dodala je jedna devojka.

Veruje se da je re~ o prvoj registarskoj tablici postavqenoj na jedan automobil u Australiji kao i da je izdata prvom policijskom komesaru ove dr`ave. Na aukciji u Australiji se prodaje registarska oznaka "NSW 1", ~ija je trenutna vrednost ve}a od 10 miliona australijskih dolara.

Re~ je o broju "1" u dr`avi Novi Ju`ni Vels, koja nikada ranije nije prodata na javnoj aukciji.

Veruje se da je re~ o prvoj registarskoj tablici postavqenoj na jedan automobil u Australiji kao i da je izdata prvom policijskom komesaru ove dr`ave.

U wegovom vlasni{tvu je ostala do 1930-tih, nakon ~ega ju je kupio biznismen Frederik Stjuart za svoj “Oldsmobile”. Stjuart je preminuo 1961. godine, ali registarske oznake su ostale u wegovoj porodici, a 1988. godine je wegova udovica lejdi Mexori Stjuart odbila ponudu od 134.000 ameri~kih dolara da

ih proda. Preminula je 2000. godine, ali, porodica je ponovo zadr`ala oznake.

Tek sada ih prodaju putem aukcijske ku}e Lods, a trenutna cena je ve}a od 10 miliona dolara. Aukcija }e trajati do januara, ali su registarske oznake ve} na putu da postanu najskupqe u istoriji Australije.

Najskupqe registarske oznake u svetu nose oznaku “P7” i prodate su u Ujediwenim Arapskim Emiratima po~etkom ove

godine za 14,97 miliona ameri~kih dolara. Prethodni rekord je postavio Saed Abdul Gafar, koji je izdvojio 14,2 miliona dolara za registarsku oznaku s brojem "1" u Abu Dabiju.

14 ^etvrtak 28. decembar 2023.

AUSTRALIJA

2023 - Godina ratova i tragedija

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Godina za nama po~ela je sjajno za australijske Srbe, kada je najboqi srpski i svetski teniser svih vremena Novak \okovi} osvojio prvo turnir u Adelejdu, a zatim bez gre{ke i maestralno i Australijan open po jubilarni deseti put. Za sve nas, a i za wega samog ta titula

govorom smirivawa inflacije.

Ali tro{kovi `ivota za ve}inu Australijanaca koji su zadu`eni kod banaka su rasli istom tom `estinom, ostavqaju}i mnoge porodice pod takozvanim hipotekarnim stresom. Za ne{to vi{e od godinu dana Australijancima su rate za otplatu kredita porasle i za 100 odsto {to je malo ko o~ekivao. Posebno ne u situaciji nakon korone i lokdauna, kada su mnogi uzimali pauze za otplatu dugova {to su banke vrlo ve{to koristile da im dug jednostavno uve}avaju.

Mnogima je taj teret postao prete`ak i nepodno{qiv u 2023. godini, ali se veruje da je ve}ina du`nika uspela da pre`ivi. Problem je ipak ostao, i po procenama ekonomista i referentna i realna kamatna stopa }e nastaviti da raste u novoj

oko Afrike, {to je znatno du`e i neuporedivo skupqe. Zato se realno mo`e o~ekivati da }e ve} u narednim mesecima i nafta i sva druga roba u celom svetu biti znatno skupqa.

Po~etkom maja ove godine Srbiju je zadesila nezapam}ena tragedija, kada je u~enik 6. razreda u elitnoj beogradskoj {koli na Vra~aru, pi{toqem ubio devet svojih vr{waka i ~uvara {kole. De~ak monstrum je za samo 120 sekundi ispalio 57 metaka u{av{i u crnu istoriju kao najmla|i masovni ubica, od kad je sveta i veka. Samo dan kasnije jo{ jedna velika tragedija kada je 20-godi{wak iz automatskog oru`ja u okolini Mladenovca ubio devetoro mladih qudi i te{ko ranio trinaest osoba. Do tada mirna sela Malo Ora{je i Dubona zavijena

2023 je imala poseban zna~aj, nakon svega {to su mu australijske vlasti priredile u onom mu~nom januaru 2022, samo godinu dana ranije. Tako smo mi godinu po~eli na najboqi mogu}i na~in, da verovatno nije bilo Srbina u Australiji koji tih dana nije bio ponosan na \okovi}ev veliki uspeh. Wegov put u Australiji za samo 12 meseci mogao bi slobodno da se opi{e kao „put od trwa do zvezda“. Naravno, to mo`e samo Novak kome je ~uveni srpski inat jo{ uvek veoma mo}no oru`je. Nastavio je Nole da igra fenomenalno i do kraja ove godine, osvojio Rolan Garos, US open i igrao u finalu Vimbldona. Sa 24 grendslema, 40 masters trofeja, 404 nedeqa na prvom mestu, 98 atp titula i osmi put najboqi u godini kompletirao je Novak ovu 2023, verovatno jednu od najuspe{nijih sezona u wegovoj bogatoj karijeri. Na`alost, nije sve drugo bilo kao ova Novakova perfektna godina.

Prvih nedeqa ove godine nastavqeno je i otre`wewe na doma}oj ekonomskoj sceni, kada je Centralna banka Australije (RBA) nastavila da nesmawenim tempom podi`e kamatne stope iz meseca u mesec, pod iz-

godini, i verovatno sve do kraja 2024.

Ekonomski problemi naravno nisu izostali ni u ostatku sveta. Finansijska kriza nakon korone pogodila je ~itav svet, a posebno Evropu zbog sankcija Rusiji i rata u Ukrajini. Sukob u Donbasu i drugim regionima koji su pod kontrolom Rusije nastavio je da plamsa odnev{i na hiqade `ivota na obe strane.

Ogromnu cenu u gubitku qudstva platila je Ukrajina, ~ija je dugo najavqivana kontraofanziva do`ivela te`ak fijasko, uprkos neverovatnoj vojnoj i finansijskoj podr{ci NATO-a i wenih zapadnih saveznika. U oktobru ove godine rasplamsao se jo{ jedan veliki sukob Izraelaca i Palestinaca u pojasu Gaze. Ovaj rat jo{ uvek traje i ve} je odneo preko 20.000 `ivota u Gazi, koju izraelske snage svakodnevno bombarduju. Zao{trenu i komplikovanu situaciju na Bliskom istoku su iskoristili i jemenski Huti koji su pro{log meseca po~eli da napadaju teretne brodove koji plove iz -ili- ka Sueckom kanalu. Ova ~iwenica je od ogromnog zna~aja za ~itavu svetsku ekonomiju, jer sada brodovi zbog opasnosti moraju da mewaju svoju rutu i plove

su u crno. Od ovih stra{nih tragedija ne}e se lako oporaviti ni ~itava Srbija, koju su nakon ovih zlo~ina zadesili i politi~ki protesti koji traju kontinuirano ve} sedam meseci.

Stvari se nisu popravile ni nakon nedavno odr`anih izbora, i trenutni razvoj doga|aja preti da se eskalacija nasiqa nastavi i u narednoj godini. U ovoj stra{noj tragediji koja je zadesila ~itavo srpsko dru{tvo, posebno frustrira ~iwenica da iz ovih nemilih doga|aja Srbija jo{ uvek nije izvukla pouku.

Danas, nakon majskih doga|aja sti~e se gorak utisak da srpsko dru{tvo nije iza{lo ja~e, ve} je polarizacija sve prisutnija i to ne samo u politici ve} i u svim drugim oblastima svakodnevnog `ivota.

Godinu 2023. ne}emo pamtiti po dobru, ali zato duboko verujemo da }e nam nova 2024. doneti vi{e razuma, pravde i tolerancije. Uz iskreni optimizam u novoj godini, `elim vam puno zdravqa i li~ne sre}e!

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

VLADA NOVOG ZELANDA PROTIV TRANSRODNIH @ENA U SPORTSKIM TAKMI^EWIMA:

Nije fer i bezbedno Organizacije koje odbijaju da zabrane biolo{kim mu{karcima da u~estvuju u `enskim takmi~ewima ne}e smeti da koriste dr`avne fondove.

Novi Zeland }e prekinuti finansirawe sportskih organizacija koje dozvoqavaju transrodnim `enama da se takmi~e sa biolo{kim `enama, saop{tila je novozelandska vlada.

Dozvoqavawe trans `enama da se takmi~e u `enskim sportovima "kompromituje pravila takmi~ewa, a u nekim slu~ajevima i bezbednost", rekao je novinarima u sredu Endi Foster, portparol stranke "Wu Zeland frst".

Foster je dodao da }e novi politi~ki sporazum wegove partije i wihovog koalicionog partnera "Nacionalne partije", "osigurati da sportska tela koja se finansiraju iz dr`avnih fondova podr`avaju fer konkurenciju koja nije ugro`ena pravilima u vezi sa rodom".

Iako je nekoliko me|unarodnih sportskih tela ve} zabranilo transrodnim `enama da se takmi~e sa biolo{kim `enama, vladina pravila }e se primewivati i na omladinska i amaterska takmi~ewa.

"U ragbiju, atletici, boksu, mo`ete videti za{to snaga, te`ina i brzina postaju pravi problem. Ukoliko se, na primer, tinejxerka takmi~i sa biv{im tinejxerom - va{e dete mo`e da bude povre|eno", objasnio je on.

Foster je rekao da }e nova pravila biti uvedena pre nego {to vladina agencija za sport i rekreaciju dodeli 9,3 miliona novozelandskih dolara (5,82 miliona dolara) za finansirawe sportskih organizacija.

Organizacije koje odbijaju da zabrane biolo{kim mu{karcima da u~estvuju u `enskim takmi~ewima ne}e dobiti ni{ta od tih sredstava, rekao je on.

"Ako organizacija ka`e: 'Mi to ne `elimo da uradimo', to je wihov izbor, ali ne bi trebalo da o~ekuju da }e poreski obveznici re}i 'sa zadovoqstvom }emo vas podr`ati da uradite ne{to {to smatramo opasnim i nepravednim", dodao je Foster.

Studije su pokazale da transrodne `ene (biolo{ki mu{karci) zadr`avaju fizi~ku prednost u odnosu na biolo{ke `ene ~ak i nakon dve godine uzimawa `enskih hormona.

U FOKUSU

^etvrtak 28. decembar 2023. 15

Projektili i su{a, stotine brodova zarobqeno ispred Panamskog kanala i u Crvenom moru Projektili u Crvenom moru i su{a oko Panamskog kanala prete da pomorski saobra}aj preusmere na puteve koje su otkrili Fernando Magelan i Vasko de Gama. Velike gu`ve ispred kanala i brodovi koji ~ekaju niz u Bab el Mandebu dramati~no }e poskupiti prevoz robe morskim putevima. Amerikanci okupili savez za borbu protiv Huta, nadaju}i se da }e okon~ati krizu u Crvenom moru. Za sada, me|utim, nema nade da bi se moglo popraviti stawe oko Panamskog kanala, oko kojeg jednostavno nema vode, pi{e Rade Maroevi} za portal RTS-a.

Trgova~ki brodovi, ~iji su vlasnici posle serije incidenata, odlu~ili da nadaqe izbegavaju Crveno more, od Azije do Evrope plovi}e oko Rta dobre nade, ili oko 6.000 nauti~kih miqa vi{e nego pre po~etka rata u Pojasu Gaze.

Dvadesetak uspe{nih i skoro 80 jalovih napada jemenskih Huta na trgova~ke brodove oko tesnaca Bab el Mandeb nateralo je nafta{e iz "Briti{ petroleuma" i gigante poput "Em-Es-Sija", "Evergrina", "Hapag Lojda" i "Maerska" da obustave plovidbu Crvenim morem, {to je dramati~no uticalo na brzinu i cenu transporta. "IKEA" je obavestila kupce da }e, zbog komplikacija, transport trajati mnogo du`e, dok je francuski "Danone" odlu~i da proizvode put Azije {aqe oko Roga Afrike.

U ovom trenutku, najmawe 180 velikih brodova za transport kontejnera je preusmereno na put oko Rta dobre nade, ili u vodama van dometa jemenskih projektila i ~eka daqe instrukcije.

Ovakvi potezi velikih kompanija, smatraju analiti~ari, ne predstavqaju samo reakciju na trenutno stawe, ve} strate{ke planove koji }e va`iti i tokom naredne godine.

PRETWE, KONTRAPRETWE I SKOK CENA TRANSPORTA

Odmah zatim, cena prekookeanskog transporta kontejnerima se u~etvorostru~ila i dostigla 10.000 dolara. Svega nekoliko sedmica ranije, prevoz je po kontejneru ko{tao 2.500 dolara.

Izrael, ~iji se gubici od komplikovawa plovidbe Crvenim morem mere u milijardama dolara, upozorio je Amerikance da "zauzdaju" Hute ili }e Tel Aviv biti prinu|en na seriju vazdu{nih udara protiv te jemenske organizacije.

Va{ington je, u poku{aju da spre~i {irewe sukoba na ~itav Bliski istok, okupio koalicionu flotu uz u~e{}e 20 dr`ava ~iji }e ratni brodovi, od sada, spre~avati raketne napade sa teritorije Jemena.

Odbrambeni ki{obran }e ~initi tri ameri~ka razara~a, britanski raketni razara~ "Dajamond", brodovi iz Bahreina, Kanade, Italije, Holandije, [panije i Sej{ela, kao i australijski mornari.

Francuska raketna fregata "Langdok" }e nominalno biti deo ove operacije, ali }e ostati pod francuskom komandom.

Uz razara~e i korvete koji plove Crvenim morem, Amerikanci su u Adenski zaliv poslali i nosa~ aviona "Dvajt Ajzenhauer", dok se drugi nosa~ aviona

Хути прете Америци и Израелу

"Xerald Ford" nalazi u Mediteranu. Za svaki slu~aj, u Ju`nom kineskom moru spreman i je tre}i ameri~ki nosa~ aviona "Karl Vinson".

"Sve zemqe du` obala Crvenog mora imaju obavezu da deluju protiv ameri~ke agresije koja ugro`ava me|unarodnu plovidbu", rekao je lider Huta, El Sajed Abdul Malik Badr el Din Huti.

Zadatak ovih brodova, za sada, ograni~en je na presretawe projektila koje Huti ispaquju ka trgova~kim brodovi-

Поглед на Црвено море

ma, {to }e biti prili~no slo`ena operacija za broj plovila koji su ima sada na raspolagawu.

Tako|e, skeptici su pod znak pitawa stavili i smislenost ispaqivawa vi{e miliona dolara vrednih raketa-presreta~a na dronove ~ija cena ne prelazi 2.000 dolara.

Ovako definisana misija za{titnih pomorskih snaga u Crvenom moru tuma~i se strahovawem da bi kakva agresivnija akcija, poput napada na baze iz kojih Huti lansiraju projektile i bespilotne letelice, mogla navesti ovu grupu da ugrozi naftna poqa u Saudijskoj Arabiji i Ujediwenim Arapskim Emiratima, ili, ~ak uvede Iran u otvoreni sukob sa Izraelom.

"U ovom regionu su prisutne mnoge zemqe, ali ovaj region je na{ i mi dominiramo", rekao je iranski ministar odbrane, Mohamad Reza Ashtiani.

Iransku dominaciju, kako navode ameri~ki obave{tajci, za sada garantuje {pijunski brod "Beh{ad", koji projektile koje ispaquju Huti usmerava ka brodovima koji se povezuju sa Izraelom. Pored "Beh{ada" je pro{ao i "Galaksi lider", kojeg su Huti 19. novembra oteli i odveli put luke Hodeida u incidentu koji je pokrenuo veliku krizu u Crvenom moru.

Osim {pijunskog broda, Iran navodno

dotura Hutima i informacije koje prikupqa satelit "Nur" lansiran pre skoro ~etiri godine.

UMESTO RAKETA, SU[A - GU@VA PRED PANAMSKIM KANALOM

I na drugom kraju sveta, u Panamskom kanalu pomorski saobra}aj je dramati~no usporena, ali iz sasvim drugih razloga.

Zbog su{e, kapacitet ovog kanala je sa 36, smawen na 22 broda dnevno.

Do februara, Panamskim kanalom }e mo}i da pro|e svega 16 brodova dnevno, dok }e ostali biti preusmereni na 13.000 kilometara du`i put oko Ogwene zemqe.

Pro{le godine, Panamskim kanalom pro{lo je 14.000 brodova koji se robu iz Azije prevozili do isto~ne obale Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ili daqe ka Evropi.

Ali, budu}nost saobra}aja je pod velikim znakom pitawa, jer brodovi plove uskim kanalom 26 metara iznaad nivoa mora, koji se puni vodom iz jezera Gatun i obli`weg rezervoara. Voda se zatim ispu{ta u more.

Iz ova dva izvora, vodom se snabdeva i 4,3 miliona stanovnika Paname, pa je izostanak ki{a i smawen nivo u jezeru i rezervoaru naterao vlasti ove dve dr`ave da balansiraju izme|u potreba stanovni{tva i me|unarodnih obaveza. Dodatne probleme izazvala je i odluka panamskih vlasti da po ceni od ~etiri miliona dolara dozvole "preskakawe reda" za ulazak u kanal.

Zbog toga, izvestan broj trgova~kih lanaca na isto~noj obali SAD obavestio je kupce da wihovi bo`i}ni pokloni, najverovatnije, ove godine ne}e sti}i na vreme.

Situacija u Panamskom kanalu se, sigurno, ne}e popraviti u nekoliko narednih meseci, po{to }e vodostaj na jezeru Gatun u martu i aprilu, kako se o~ekuje, biti na najni`em nivou u istoriji zbog ~ega }e biti dodatno smawen saobra}aj ovim kanalom.

Kada je izgra|en 1914. godine, smatran je simbolom pobede ~oveka nad prirodom.

Vi{e pod veka kasnije, rast nivoa mora i temperatura preti da u potpunosti poni{ti ovaj opis.

Nedostatak vode u Panamskom kanalu i strah od projektila u Crvenom moru prete da pomorski saobra}aj preusmere na puteve koje su, pre mnogo vekova, otkrili Fernando Magelan i Vasko de Gama.

Ili kako je to opisao ovaj prvi - "More je u`asno i stra{ne su oluje, ali te prepreke nikada nisu bile dovoqan razlog za ostanak na obali".

16 ^etvrtak 28. decembar 2023.

ZAJEDNICA

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU NIKOQDAN SVE^ANO OBELE@EN U LIVERPULU

Srbi pravoslavne vere {irom Australije sve~ano su obele`ili u utorak 19. decembra Svetog Nikolu - Nikoqdan, na{u naj~e{}u slavu. Iako je bio radni dan, hramovi {irom prostranog kontinenta bili su puni vernika i slavara. U novoj i predivnoj crkvi Svetog Luke u sidnejskom nasequ Liverpul, liturgiju je slu`io, vernike pri~estio i na desetine slavskih kola~a presekao prota Aleksandar Milutinovi}, a odgovarala pevnica na ~elu sa ipo|akonom Nikolom Zbiqi}em.

U svojoj pastirskoj besedi otac Aleksanar je svim slavarima i prisutnim vernicima ~estitao veliki praznik, i naglasio da pravoslavni vernici Svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla za ceo svet, a wegovo ime zna~i narodni pobediteq, jer gr~ka re~ "niki" zna~i pobeda, a "laos" zna~i narod, vernici.

Posebno je naglasio da je Svetom Nikoli posve}eno vi{e od 1.100 crkava u Srbiji i rasejawu gde `ive Srbi na svim kontinentima, ukqu~uju}i i Au-

straliju, gde u svim ve}im gradovima postoje svetiwe posve} ene ovom svecu.

Mnogobrojni slavari su doneli slavsko znamew kola~ u Liverpulu, povel

MLADI SA KOJIMA SE PONOSIMO

Crni pojas za mladu Tianu Vidi} iz Sidneja

TROFEJSKO FOLKLORAC SIDNEJ

Заједничка слика Тиана и Славко

Тиана Видић

U nedequ, 17. decembra ove godine, u velikoj sali Srpskog centra u sidnejskom nasequ Bonirig, odr`an je veliki turnir u borila~kim ve{tinama, u organizaciji “Jez Premier&Showtime Promotions Way Of The Warrior“, na{eg proslavqenog {ampiona i trenera Slavka Je`a iz Sidneja. U~estvovali su aktuelni profesionalni i amaterski {ampioni u boksu, karate i kik boksu iz Australije, Tonge, Papue Nove Gvineje i Avgnistana.

Mnogobrojna publika je u`ivala u interesantnim i `estokim borbama, a na{i navija~i imali su razlog vi{e da se raduju toga dana.

Naime, zbog svoje vi{egodi{we zasluge u razvoju i promovisawu ovog sporta, Slavko Je` je odlikovan sa titulom

Црни појас за Тиану пред препуним аудиториум у Српском центру “5. dan” u karateu, a wegova u~enica Tiana Vidi}, stara 13 godina, dobila je sertifikat za crni pojas i nagradu “Peter Becroft Award”, kao najboqa i najmla|a u~esnica u borbama za pomenuti pojas. Woj je crni pojas uru~io ~uveni Ri~ard Bredford, isti ~ovek koji je wenom treneru Slavku dodelio crni pojas pre vi{e od 30 godina. Re~ je o jednom od najve}ih

karate majstora sa ovih prostora, koji je odveo na{eg Slavka do svetske srebrene medaqe u karateu 1990. godine. Recimo i to, da na{a mlada i perspektivna sportiskiwa trenira pet dana u nedeqi, i to u Srpskom centru Bonirig i “Goshin Ryu” u Blektaunu. @elimo joj puno sportskih uspeha u godinama koje dolaze Joca Gajeskov

Deca i mladi svrstani u ~etiri od pet folklornih grupa pri KUD Kara|or|e u sidnejskom nasequ Rosmor, prisustvovali su trofejskoj ve~eri na kraju godine, koju su za wih organizovali vredni ~lanovi uprave dru{tva i ponosni roditeqi, deke, bake, sponzori. Nezaboravno veselo dru`ewe odr`ano je u crkvenoj sali i na imawu kabramatske crkve u pomenutom predgra|u, gde se ina~e okupqaju, ve`baju i odr`avaju svoje priredbe folklorci “Kara|or|a”.

Pored zaslu`enih trofeja, za mlade folklorce su organizovane i druge aktivnosti u kojima su

u`ivali t no, bila je ra za sve p dru`ewe t sno u no}. Z nastupio za

ZAJEDNICA

Organizacija srpskih ~etnika „Ravna Gora“ iz Melburna proslavila ^i~inu slavu

U SIDNEJA

koji we i li su

sa sobom sinove i k}eri kako bi ovi u godinama koje dolaze preuzeli i ~uvali krsnu slavu

^etvrtak 28. decembar 2023. 17

Ve} decenijama Organizacija srpskih ~etnika „Ravna Gora“ iz Melburna slavi ^i~inu slavu u wegovo ime, zajedno sa svojim potomcima i sunarodnicima. Tako su se i ove godine, protekle nedeqe, 24. decembra po lepom sun~anom danu srpski

slu`be poslu`en je ru~ak u crkvenoj sali. Tokom ru~ka vernom narodu je prikazan dokumentarac o Vojvodi Jev|evi}u.

Porodica ^i~a Dra`e slavila je Svetog Nikolu, a ni u burnim vremenima Drugog svetskog rata to nije prestajalo.

Doma}in ovogodi{we slave bio je dugogodi{wi ~lan Organizacije Slobodan Milivojevi} sa porodicom, a 2024. godine doma}ini }e biti najmla|a bra}a i sestra Ravnogorci: Milan, Mladen i Izabela Kova~evi}, unuci Milana Ko-

vernici okupili u crkvi Svetog Stefana De~anskog u Keram Daunsu (Melburn) da proslave Svetog Nikolu. Svetu liturgiju su slu`ili stare{ina hrama sve{tenik Bojan Vlaji} i otac ^edomir Videkani}, a nakon

On i wegovi borci su slavili Krsnu slavu makar to bilo i sa malim par~etom hleba koji }e biti danima i tvrd, a kroz vekove Srbi i daqe slave slavu bez obzira na te{ka vremena!

va~evi}a. Bilo je lepo videti kako slede}a generacija Srba u Australiji ne zaboravqa svoje nasle|e. Srbija je ve~na dok su joj deca verna!

svojih predaka, {to potvr|uju prilo`ene fotografije.

Joca Gajeskov

O VE^E MLADIH CA KUD KARA\OR\E -

to ve~e. Naravtu bogata ve~eprisutne, a lepo trajalo je do kaZa folklorce je aslu`eni letwi

raspust, a po~etak rada u 2024. godini je 2. februara. Vi{e pojedinosti o radu i aktivnostima u KUD Kara|or|e mo`ete prona}i na zvani~noj fejsbuk

stranici dru{tva, koja glasi: https://www.facebook. com/kudkaradjordjesydney Joca Gajeskov

Savo Kova~evi}

18 ^etvrtak 28. decembar 2023.

ZAJEDNICA

VESTI IZ MITROPOLIJE ANZ

Vladika Siluan posetio omladinski kamp u Kolaroju

U sredu 20. decembra 2023.godine, na poziv Episkopa Sidnejskog i australijskonovozelandskog Georgija - Ruske Pravoslavne Zagrani~ne Crkve, Episkop australijskonovozelandski Siluan posetio je omladinski kamp Ruske Zagrani~ne Crkve u Kolaroju WV gde je odr`ao predavawe sabranoj omladini o zna~aju i mestu ikona u Pravoslavnoj Crkvi sa posebnim osvrtom na ^udotvornu ikonu Presvete Bogorodice Trojeru~ice.

Na kraju predavawa Episkop Siluan je podelio svima na blagoslov ikonu Presvete Bogorodice Trojeru~ice 'Ilajnske".

DUHOVNO SABRAWE OMLADINE U MANASTIRU SVETOGA SAVE U ILAJNU U subotu 23. decembra, po blagoslovu Vladike Siluana, organizovan je dnevni izlet za omladinu melburnskog namesni{tva u manastir Svetoga Save u Ilajnu.

Nakon dolaska omladine u manastir, slu`en je akatist ispred ~udotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeru~ice, a zatim je Episkop uputio dobrodo{licu svima. Nakon kratkog osve`ewa u mona{koj trpezariji, Episkop Siluan je odr`ao predavawe o zna~aju mona{tva i manastira za `ivot Crkve, sa posebnim osvrtom na manastire Srpske Crkve u Australiji.

Posle duhovne besede i izlagawa, usledila su pitawa i odgovori, a zatim se po blagoslovu Episkopa prisutnima obratio i jeromonah Stefan, sabrat manastira. U ime omladine prisutnima

se obratio \or|e Maksimovi} zahvaliv{i se Episkopu na pou~nom izlagawu, kao i na izdvojenom vremenu, inicijativi i blagoslovu za organizaciju ovakvog formata duhovnog okupqawa omladine u Svetiwi. Episkop je izrazio svoju radost i zahvalnost omladini {to su izdvojili svoje vreme da do|u u Svetiwu, a tako|e se zahvalio duhovniku SOJE Viktorije sve{teniku Milanu Milutinovi}u na trudu i radu sa omladinom koji donosi svoje plodove. Nakon kratke pauze, Episkop je poveo omladinu u hram Svetog Alimpija Stolpnika gde im je govorio o ^udotvornoj ikoni ove Svetiwe Presvete Bogorodice Trojeru~ice 'Ilajnske', o svetom Starcu Nikanoru ~ije sveto telo po~iva u hramu, kao i o drugim relikvijama ove Svetiwe.

Ovom prilikom, Iguman manastira, Visokoprepodobni arhimandrit Teodor, pozdravio je omladinu po`elev{i im dobrodo{licu u Svetiwu. Posle

je usledio ru~ak u velikoj sali, a zatim se omladina zadr`ala u manastiru provode}i ostatak dana u razgovoru sa monasima i obilasku imawa, posebno prvog

manastirskog hrama posve}enom Svetom Savi. Sve se zavr{ilo u slavu Bo`iju i na radost Svete Crkve.

Izvor: Mitropolija ANZ

SRPSKA POSLA

^etvrtak 28. decembar 2023. 19

NIJE LAKO BITI DIREKTOR BIA Pi{e: Marko Lopu{ina

Odlukom Vlade Srbije po~etkom decembra u Beogradu je za vr{ioca du`nosti direktora Bezbednosno informativne agencije imenovan oficir policije Tomislav Radovanovi}.

Ovaj iskusan policajac godinama je gradio uspe{nu karijeru u MUP-u Srbije. Bio je komandant Interventne brigade beogradske policije, prvi ~ovek srpske @andarmerije i policijski ata{e u Francuskoj.

Radovanovi} je pro{le godine bio na~elnik Slu`be za specijalne istra`ne metode Ministarstva unutra{wih poslova Srbije i va`io je za jednog od najozbiqnijih kandidata za direktora policije. Me|utim, Tomislav Radovanovi} potom prelazi u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA). Istakao se kada je otkrio da je u MUP-u postojala paralelna struktura koja je prislu{kivala predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a. Tokom rada, kao visoko rangirani policajac Radovanovi} je zbog iskazane hrabrosti u re{avawu tala~ke situacije nagra|en „medaqom za hrabrost – Milo{ Obili}“ – drugog stepena, a Sindikat srpske policije dodelio mu je i zlatnu plaketu „Dobar oficir“. Analiti~ari tvrde da ga je odli~an rad u tajnoj policiji Srbije kandidovao za prvog ~oveka BIA. Kada je prethodni direktor srpske tajne slu`be Aleksandar Vulin podneo ostavku tokom novembra meseca u javnosti su se pojavila medijska naga|awa da }e novi {ef BIA biti biv{i ministar zdravqa Zlatibor Lon~ar ili Bruno \uram. jedan od funkcionera BIA. Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije je demantovao ova naga|awa i podr`ao Tomislava Radovanovi}a. Sada mediji i analiti~ari politi~kih doga|awa poku{avaju da ospore kvalitete novog v.d. direktora BIA i postavqaju pitawe dokle }e Radovanovi} biti prvi ~ovek srpske tajne policije?

- On je samo vr{ilac du`nosti prvog ~oveka srpske tajne slu`be – zameraju pojedini analiti~ari bezbednosti.

Ovo pitawe nije pravo, jer ne odra`ava su{tinu problema svakog prvog ~oveka srpske tajne policije. Kako je na~elnik ili direktor slu`be dr`avne bezbednosti pre svega politi~ka li~nost, mawe ili vi{e aktivan funkcioner partije ili vlasti, nije lako biti odgovoran za bezbednost gra|ana i dr`ave, ali i za kontra-obave{tajni rad stranih agentura i {pijuna u Srbiji.

To pokazuju i neka iskustva iz istorije i sudbine dvanaestorice prethodnika novog direktora BIA. Srpska tajna policija od svog nastanka do danas pro{la je te`ak put. Osnovana je 1899. godine kada je u Ministarstvu unutra{wog dela formirano

Odeqewe za poverqive policijske poslove, sa zadatkom „da se stara za odr`avawe unutra{weg dr`avnog poretka i op{te zemaqske bezbednosti“. Za prvog na~elnika imenovan je Jovan S. Milovanovi}, ~iji je delokrug rada obuhvatao obave{tajne i kontraobave{tajne poslove, suzbijawe antidr`avne propagande i hajdu~ije, suprotstavqawe terorizmu, korupciji i drugo. Stvarawem Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, odnosno Kraqevine Jugoslavije i potom 1943. komunisti~ke Jugoslavije, srpska tajna slu`ba se utopila u jugoslovensku Slu`bu dr`avne bezbednosti. Razbijawem SFRJ i stvarawem srpskih dr`ava SRJ, Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore i same Srbije, srpska tajna policija se modifikovala u modernu slu`bu dr`avne bezbednosti. Ona je po~etkom devedesetih nosila slu`beni naziv Resor dr`avne bezbednosti Srbije, a od 2002. godine postaje Bezbednosno-informativna agencija.

Od devedesetih do danas, dakle u tri decenije svog rada RDB i BIA imale su 14 na~elnika i direktora tajne slu`be.

Naime, posle Dragana Mitrovi}a, {kolovanog inspektora i {efa srpske tajne policije u sklopu Jugoslavije, na ~elo srpske tajne slu`be 31. oktobra 1990. godine dolazi Zoran Jana{kovi}. Nije bio policajac, ni javni, ni tajni, ve} politi~ki kadar sa juga Srbije, koji se nije najboqe sna{ao u svojoj novoj ulozi. Smewen je posla godinu dana rada i imenovan za ambasadora u Makedoniji. Nasledio ga je na Jovica Stani{i}, nekada zamenik na~elnika tajne policije Dragana Mitrovi}a, specijalista za CIA, koji je reformisao slu`bu i od we stvorio srpski Resor dr`avne bezbednosti. Stani{i} je bio pomo}nik ministra unutra{wih poslova Srbije i na~elnik RDB do 26. oktobra 1998. godine. U burnim vremenima devedesetih Jovica Stani{i} se iskazao kao borac za nezavisnost Srbije, za{titnik predsednika Slobodana Milo{evi}a, na koga je poku{an atentat, ~uvar Radovana Karaxi}a, predsednika Republike Srpske, protivnik stranim agresorima na srpski narod {irom balkanskog prostora. Zbog toga ga je Ha{ki tribunal osudio na 15 godina zatvora. Radomir Markovi}, komandant policije na

Srbija je dobila novog {efa Bezbednosnoinformativne agencije, ali se i daqe postavqa pitawe dokle }e biti prvi ~ovek srpske tajne policije beogradskom aerodromu, visoki oficir MUP-a nasledio je Jovicu Stani{i}a i bio je ~etvrti na~elnik tajne slu`be Srbije sve do 25. januara 2001. godine.

U vreme NATO bombardovawa brinuo je o bezbednosti zemqe.

Potom je po uticajem JUL-a vodio strana~ku bitku za vlast, u kojoj su stradali Ivan Stamboli}, biv{i predsednik Srbije, ~lanovi SPO na Ibarskoj magistrali i urednik Slavko ]uruvija.

Uhap{en je i pored ovih zlo~ina osumwi~en za organizaciju ilegalnog poslovawa dr`ave i uglednih qudi sa gorivom, cigaretama i devizama. Osu|en je i nalazi se i danas u zatvoru.

Pobedni~ka strana na izborima 5. oktobra 2000. godine DOS za {efa RDB imenuje Gorana Petrovi}a, svog stru~waka za CIA i operativca na kontraobave{tajnim poslovima prema Zapadu.

Nije uspeo da spre~i pobunu policijske Jedinice za specijalne namene, wene napade na stranke i wihove vo|e, kao ni da istra`i najmonstruoznije zlo~ine JSO i Zemunskog kriminalnog klana.

Smewen je sredinom novembra 2001. godine. Peti na~elnik RDB postao je iskusni analiti~ar tajne slu`be i {ahista Andreja Savi}. Bio je prvi ~ovek srpske dr`avne bezbednosti kratko, do 23. januara 2003. jer nije uspeo da se izbori sa dr`avnom mafijom koju su ~inili JSO i Zemunski klan. Ni novi srpski premijer Zoran \in|i} nije bio zadovqan Savi}evim radom. Operativac Mi{a Mili}evi} postao je sedmi na~elnik reformisane tajne policije BIA. Izborio se sa srpskom mafijom u operaciji “Sabqa” tokom 2003. godine kada je uhap{eno oko 12.000 delinkvenata i sumwivaca. Otpustio je iz javne i tajne policije Srbije oko hiqadu kadrova JSO i Zemunskog klana.

Politi~ka partija u usponu Demokratska stranka Srbije smewuje Mi{u Mili{evi}a 5. marta 2004. godine i na ~elo BIA dovodi Rada Bulatovi}a.

Ovaj karijerni diplomata bio je konzul u Rimu, Istanbulu, potom ambasador u Ukrajini, Gruziji i Pokretu nesvrstanih. Kao kadar DSS-a vodio je politi~ku bitnu protiv DS-a i DOS-a, kao i wihovog potpredsednika Mom~ila Peri{i}a. Radio je na skrivawu ha{kih optu`enika Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a. Uspeo je da savlada srpsku mafiju unutar dr`ave, da razotkrije ubice premijera Zorana \in|i}a. Rade Bulatovi} je pune ~etiri godine, do 17. jula 2008. godine vodio BIA, kada je podneo ostavku posle formirawa vlade Mirka Cvetkovi}a u ime DOS-a i DS-a. Deveti {ef srpske tajne slu`be Sa{a Vukadinovi} na ~elo BIA dolazi sa mesta na~elnika Uprave za izvr{ewe zavodskih sankcija Ministarstva pravde. Nije nikada radio u RDB ili BIA. Shodno unutra{woj i spoqnoj politici nove Vlade Srbije ovaj na~elnik BIA hapsi i isporu~uje Ha{kom tribunalu predsednika Radovana Karaxi}a i generala Ratka Mladi}a. Organizovao je akciju „Balkanski ratnik“ u kojoj je razotkrivena narko-grupa Darka [ari}a i akciju suzbijawe Jotkine bande u Kru{evcu.

Kada SNS i Aleksandar Vu~i} preuzimaju upravqawe dr`avom, na ~elo BIA dolazi 2. avgusta 2012. malo poznati pravnik Neboj{a Rodi}. Pre toga bio je generalni sekretar Tomislava Nikoli}a, predsednika Srbije i ministar odbrane Srbije. Pokazao se kao dobar

organizator rada BIA i protivnik tajnih prislu{kivawa Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a. Vodio je diplomatsku i agenturnu saradwu BIA sa evropskim slu`bama, zbog ~ega je bio pohvaqen od EU. Rodi} je septembra 2014. imenovan je za ambasadora u Azerbejxanu, u junu 2018. za ambasadora u Austriji, a sada je ambasador Srbije u Crnoj Gori. Kako nije bilo dobrih kandidata za novog prvog ~oveka tajne policije na izbor Aleksandara \or|evi}a ~ekalo se do 25. oktobra 2013. Ovaj pravnik i advokat je, kao vanstrana~ka li~nost i jedanaesti kadar vodio Bezbednosno-informativnu agenciju Srbije u svojstvu direktora ~etiri godine. Wegovi bliski saradnici bili su Dragan Markovi} Markoni i Jovan Drobwakovi}, koji su bili aktivni u kontra-{pijunskim poslovima i borbi protiv terorizma.

Po{tuju}i princip poverewa i lojalnosti SNS 29. maja 2017. godine na mesti direktora BIA postavqa biv{eg gradona~elnika Kru{evca i biv{eg ministra odbrane Bratislava Ga{i}a. Kao strana~ki funkcioner Ga{i} {titi dr`avu i vode}u stranku od politi~kih napada, naru{avawa bezbednosti. Otkriva krivce za ru{ewe potpornih zidova na ju`noj putnoj magistrali i otkriva planta`u marihuane. Bori se protiv negativnih posledica pandemije korona virusa po srpsko dru{tvo. Zbog dobrih rezultata rada unapre|en je do 26. oktobra 2022, u ministra policije.

Umesto Ga{i}a u BIA 1. decembra 2022. dolazi wegov drug Aleksandar Vulin, biv{i julovac, levi~ar, socijalista. Bio je direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM, ministar za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa. predsednik Radne grupe za re{avawe problema me{ovitih migracionih tokova Vlade Srbije i 2017. godine ministar odbrane. SAD su Vulina stavile na svoju “crnu listu” u jesen 2023. godine. Podneo je ostavku, pa je mesto direktora srpske tajne slu`be, jedno kratko vreme bilo upra`weno.

Imenovawe Tomislava Radovanovi}a za vr{ioca du`nosti direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA), sa ovakvim wegovim statusom pokazuje da ni Radovanovi} nije definitvno kadrovsko re{ewe u ovom trenutku, pa }e biti zamewen ili }e ostati stameni {ef srpske tajne policije.

20 ^etvrtak 28. decembar 2023.

PUTOPIS

Dominikanska Republika – tamo gde leto traje zauvek Dominikanska Republika putovawe za saware – zavodqivi ritam merenga, obiqe sunca tokom ~itave godine, prozirno more sa palmama kao sa razglednice i mislima ste ve} u karipskom arhipelagu i zemqi koja je jo{ davne 1492. godine zadivila i op~inila Kristifora Kolumba. Egzoti~nost, nesvakida{wost i neverovatna lako}a `ivqewa bude eksploziju zadovoqstva u srcu putnika koji po|e na putovawe u Dominikansku Republiku (ili kako je kra}e nazivaju Dominikanu). Samo jedan pogled na Karipsko more i u~ini}e vam se da je raj na zemqi samo va{e vlasni{tvo! Ovde vreme staje, ve~nost nastupa i lako}a postojawa vi{e nije bajka.

Op{te informacije o Dominikani i wen geografski polo`aj Dve dr`ave, Haiti i Dominikanska Republika, nalaze se na karipskom ostrvu Hispawola. Ostrvo Hispawola je pozicionirano isto~no od Jamajke i prelepe Kube a zapadno od Portorika i drugo je po veli~ini ostrvo Velikih Antila.

Relativno je malo – u odnosu na Kubu je upola mawe. Dominikanska Republika je u geografskom smislu veoma raznovrsna zemqa koja ima sve – spektakularne pla`e, ki{ne tropske {ume, mo~vare i pustiwe. Glavni grad Dominikanske Republike je Santo Domingo.

Kada je 1492. godine Kristofer Kolumbo, uz blagoslov kraqice Izabele, isplovio iz {panske luke tra`e}i zapadni put za Indiju, nije ni slutio da }e se iskrcati na Dominikani i da }e otkriti raj na zemqi, kako je nazivao ovu karipsku zemqu. Sa svojom flotom najpre je stupio na tlo dana{weg glavnog grada Dominikane – Santo Dominga. Upravo }e ovaj grad postati glavni centar novog sveta Lokalno stanovni{tvo Dominikane Strukturu stanovnika Dominikanske Republike uglavnom ~ine melezi i belci, za razliku od Hai}ana koji su mahom crnci.

Ve}i broj qudi `ivi u ruralnim ili prigradskim naseqima, a mawi u gradu. Izuzetno mali procenat ~ine bogati, ve}i deo stanovnika je na ivici siroma{tva. Obrazovawe je tako|e na veoma niskom nivou.

Ogromni socijalni problemi nisu uni{tili vedar duh stanovnika Dominikane, naprotiv. ^ini se da su srda~nost, gostoprimqivost i vedrina ovih qudi apsolutni pobednik u odnosu na ozbiqne dru{tvene probleme. Zahvaquju}i prirodnim lepotama, turizam je razvijen, ali je zabele`en blagi pad kada je pose}enost u pitawu otkad se dogodio teroristi~ki napad na SAD. Dug `ivotni vek stanovnika Dominikane Narod u Dominikani obo`ava `ivot, ~emu svakako doprinosi obiqe sunca tokom ~itave godine. Blagodati sunca vidqivi su na nasmejanim licima qudi, pa otuda ne ~udi prose~ni `ivotni vek od 80 godina!

Ka`u da je na Dominikanskoj Republici najzaludnije zanimawe – posao kardiologa jer sr~anog udara skoro i nema!

Klima Dominikane Prose~na temperatura od 28 stepeni tokom cele godine i ~iwenica da Dominikanska Republika ima ~ak oko 360 sun~anih dana godi{we, sasvim su dovoqan razlog da se uputite na ovaj ~udesni deo planete.

Stoga na svoj put ponesite laganu, prijatnu i komotnu ode}u, ali i neki komad garderobe dugih rukava jer su no}i prijatne, ~ak i sve`e. Tropska klima koja je zastupqena u ovom podnebqu, kao i visok nivo vlage u vazduhu, uzrokuju ~udesnu vegetaciju koja o~arava, a zbog iste mo}i }ete da vidite insekte i razne `ivotiwe u veli~ini ve}oj nego u ostalim delovima sveta.

Restoran u pe}ini

Glavni grad Santo Domingo

Ostrvo Saona Plivawe sa delfinima u Manati parku

Ulica u Santo Domingu

Pla`e kao iz snova

Santo Domingo – prestonica Dominikane i uragana!

Glavni grad Dominikanske Republike u momentu otkrivawa 1496. godine je bio najva`niji centar novog sveta. Santo Domingo je najve}i grad na Karibima sa skoro 3 miliona stanovnika. Grad je osnovao brat Kristifora Kolumba, Bartolomeo Kolumbo nazvav{i ga La Izabela, po imenu {panske kraqice Izabele I, te je tako postao prestonica prve {panske kolonije u Novom svetu. On je s razlogom turisti~ki centar Dominikane, i jedan je od razloga za{to ostrva Kariba ubrajamo u najlep{e daleke destinacije sveta. Grad je centar pomoraca, a ima i prelepe avenije koje nose nazive ~uvenih svetskih li~nosti – Avenija Vinstona ^er~ila, Avenija Abrahama Linkolna.

Santo Domingo je 1502. godine uni{ten u sna`nom uraganu, a odmah pored ru{evina izgra|en je novi grad, dok su ru{evine starog grada pod za{titom UNESKO-a. Povodom 500 godina od otkri}a Amerike, 1992. godine u Santo Domingu je podignut svetionik „Faron a Colon“, a obavezno treba posetiti i Kolumbov spomenik.

Gastronomija – ukusi Kariba Dominikanske Republike Uz muziku i ples, glavna obele`ja naroda u Dominikani su i dobra hrana i pi}e. Pirina~, meso i pasuq su sastavni deo svakodnevne kuhiwe, kao i razne vrste tropskog vo}a i raznovrsni morski specijaliteti. Ipak, uz muziku i igru svakako ide dobro pi}e, a ~uveni napitak sa ovog podru~ja je Mama huana. Sastojci su med i rum, kao i crno vino i razli~ito korewe, a ono {to je za ovaj napitak karakteristi~no jeste {to va`i za afrodizijak, ali koristi se i u medicinske svrhe. Ne zaboravite da probate Kuba libre, jedan od ~uvenih karipskih koktela ~iji je glavni sastojak rum. Treba znati i da su cigare koje se ru~no izra|uju u Dominikani jedan od najprofitabilnijih izvoznih proizvoda i da ne zaostaju za ~uvenim cigaretama sa Kube.

Pla`e Dominikanske Republike Va{ san se pretvara u stvarnost onog trenutka kada kro~ite na pla`e Dominikane! One zadovoqavaju sva~iji ukus – bilo da volite udaqene i puste ili urbane i `ivahne, kamenite ili pe{~ane, ovde }ete na}i sve {to budete `eleli.

Ostrvo Saona Na oko 100 km2 prostire se ovo veli~anstveno ostrvo na kom }ete prona}i rajske pla`e. Sve nijanse tirkizno plave boje mo}i }ete da vidite na ovom skoro nenastawenom ostrvu. Pored egzoti~ne divqine ~iji mir remeti samo savr{eni zvuk mora i prijatni povetarac, ovde mo`ete u`ivati i u podvodnim lepotama i prelepim morskim zvezdama, koralnim grebenima i arheolo{ki zna~ajnim pe}inama.

Manati park i plivawe sa delfinima Neverovatno bogatstvo biqnog i `ivotiwskog sveta obogati}e va{e putovawe u Dominikanskoj Republici! Ogroman prostor rezervisan je za najrazli~itije `ivotiwske vrste, od kowa, raznih vrsta ptica, delfina i foka, iguana, korwa~a. Brodi}em se lako dolazi do ve{ta~ki napravqenog ostrva na kome vas ~eka prava atrakcija – da, ~ak je i to mogu}e – dru`ewe sa delfinima! Dresirani delfini izvode pravi {ou, a sa wima mo`ete zaplivati i vi!

KWI@EVNOST

^etvrtak 28. decembar 2023. 21

Slavi 80. ro|endan, ali Mali princ je i daqe de~ak koji nas u~i va`nim `ivotnim lekcijama Roman, bajka, ~udesna poetska pri~a ili de~ja istorija za odrasle... Bilo kako bilo, Mali princ je aktuelan. Preveden je na vi{e od 400 jezika, i posle Biblije najprevo|enija je kwiga na svetu. Godine 2000. progla{ena je za kwigu veka u Francuskoj.

12

^etvrtak 30. maj 2019.

O piscu Antoan de Sent Egziperi je poznati francuski pisac. Po zanimawu je bio pilot. Ro|en je 1900. godine, a poginuo je u II Svetskom ratu 1944. godine, kad su ga iznad Sredozemnog mora oborili nema~ki avioni. Pored romana "Mali princ" poznata dela su mu "Mo}ni let", "Zemqa qudi" i "Ratni pilot. Sent Egziperi je veliki broj dela napisao Antoan de Sent Egziperi u toku dobrovoqnog izgnanstva u SAD. Sent Egziperi je bio pilot setih godina pro{log veka, pisac francuskog vazduhoplovstva sve se smrtno dosa|ivao prilikom do potpisivawa primirja izme|u oporavka od povreda zadobijenih Francuske i Nema~ke 1940. godi- u raznim avionskim nesre}ama. ne, nakon ~ega su francuske snage Kako bi ga oraspolo`ila, jedna demobilisane. Po{to nije gajio prijateqica je odlu~ila da mu simpatije prema [arlu de Golu, pro~ita bajku „Mala sirena“, {to predsedniku vlade Slobodne ga je navelo da razmi{qa o piFrancuske u izbegli{tvu, odbio sawu bajke. je da se pridru`i britanskoj avi- Pi{~eva supruga Konsuelo jaciji i preselio se u Sjediwene je verovatno bila Dr`ave. Tamo je neuspe{no ape- inspiracija za lovao na ameri~ku vladu da u|e prin~evu ru`u Odnos izme|u Antoana i Konu rat protiv Nema~ke. suelo je bio buran. Najve}i deo „Mala sirena“ je verovatno braka proveli su `ive}i odvoposlu`ila kao inspiracija jeno, ali ona je sve vreme bila za „Malog princa“ Iako se o stvarnom poreklu wegova muza. ^uvao ju je i {titio ideje za pri~u o malom princu ba{ kao i mali princ svoju ru`u. jo{ uvek raspravqa, jedna od Iako je princ na svom putovawu {iroko prihva}enih teorija je sretao druge ru`e (u Sent Egziona po kojoj je Sent Egziperija in- perijevom slu~aju, druge `ene), spirisala bajka Hansa Kristija- lisica ga podse}a da je wegova na Andersena. Po~etkom ~etrde- ru`a za wega jedinstvena jer „si

CITATI IZ MALOG PRINCA uuu ^ovek samo srcem dobro vidi. Su{tina se o~ima ne da sagledati. uuu Mnogo je te`e suditi sebi samome nego drugima. Ako uspe{ sebi dobro suditi, zna~i da si pravi mudrac. uuu Ono {to je najva`nije su jednostavna zadovoqstva koja su tako obilna da svi mo`emo u`ivati u wima... Sre}a ne le`i u predmetima koje okupqamo oko sebe.

Da bismo je prona{li, sve {to treba da u~inimo je da otvorimo o~i. uuu Svi qudi imaju svoje zvezde, ali one ne zna~e za svakog isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodi~i. Za druge, one su samo mala svetla na nebu. Za nau~nike, one su problem... Ali ti }e{ imati zvezde kakve niko nema. uuu Moram da izdr`im nekoliko gusenica ako `elim da upoznam leptira. uuu Vreme koje si potro{io na svoju ru`u ~ini tvoju ru`u toliko va`nom... Qudi su zaboravili ovu istinu, ali je ti ne sme{ zaboraviti. Zauvek postaje{ odgovoran za ono {to si pripitomio.

Ti si odgovoran za svoju ru`u. uuu Ali uobra`en ~ovek ga nije ~uo. Uobra`eni qudi nikada ne ~uju ni{ta osim pohvale. uuu Gomila kamewa prestaje da bude gomila kamewa u trenutku kada jedan jedan ~ovek pogleda u wih, a u sebi vidi sliku katedrale. uuu Svi odrasli su nekada bili deca... ali samo malo wih se toga se}a. uuu Najlep{e stvari na svetu ne mogu se videti ni dodirnuti, ose}aju se srcem.

zauvek odgovoran za ono {to si pripitomio“. Ovu teoriju dodatno potvr|uje naslov Konsueline autobiografije „Memoari ru`e“.

Sent Egziperi je sam ilustrovao svoju kwigu Autor jednostavnih akvarel ilustracija u „Malom princu“ bio je sam pisac. Sebe nije smatrao slikarom, ali celog `ivota je voleo da crta i neprestano je skicirao male qudske figure na komadi}ima papira.

Jedan od glavnih junaka nije prikazan ~itaocu Zanimqivo je da pilot–narator i jedan od glavnih likova pri~e – nijednom nije prikazan u kwizi. Na izlo`bi organizovanoj 2014. godine u wujor{kom muzeju Morgan posetiocima su predstavqeni mnogi Egziperijevi neobjavqeni crte`i, me|u kojima je bio i onaj koji prikazuje pilota kako spava pored aviona.

Sent Egziperi je rukopis ostavio kod jednog prijateqa pre nego {to je ponovo odjurio da se pridru`i vojsci Jedna od najpoznatijih kwiga svih vremena je u ruke izdava~a stigla na krajwe neobi~an na~in.

Egziperi je jednostavno bacio izgu`vanu kesu sa originalnim rukopisom i ilustracijama na sto kod prijateqa, i odjurio nazad u Francusku. Na 140 rukom ispisanih stranica nalazila se gomila precrtanih re~enica, ne~itkih pasa`a, mrqa od kafe i tragova cigareta. Rukopis je ostavio kao poklon, rekav{i: „@eleo bih da ti ostavim ne{to sjajno, ali ovo je sve {to imam.“ Sent Egziperi nije do`iveo objavqivawe „Malog princa“ u svojoj otaxbini „Mali princ“ je 1943. godine objavqen na francuskom i engleskom jeziku, ali samo u Sjediwenim Dr`avama. Zbog pi{~evih kontroverznih politi~kih stavova, wegove kwige nisu bile dobrodo{le pod vi{ijevskim re`imom, a wegovo najpoznatije delo je u Francuskoj objavqeno tek nakon oslobo|ewa.

Pisac je misteriozno nestao nakon {to je zavr{io kwigu Kada je kwiga objavqena u Francuskoj, za Egziperija se ve} godinu dana pretpostavqalo da je mrtav. Wegova smrt bila je misteriozna i fascinantna koliko i wegov `ivot.

Po dolasku u Al`ir, nekako je uspeo da se prikqu~i vazduhoplovnim snagama Slobodne Francuske i ponovo mu se pru`ila prilika da leti, iako je wegovo fizi~ko i mentalno zdravqe predstavqalo nepoznanicu. Wegov avion je nestao tokom jedne izvi|a~ke misije 1944. godine i od tada ga niko nije video. Ne zna se da li su ga oborili neprijateqski avioni ili je sam sru{io avion izvode}i samoubila~ki manevar. Pi{~evo telo nikada nije prona|eno. Prvi trag koji nam je ne{to rekao o wegovoj sudbini bila je identifikaciona narukvica koju je 1998. godine prona{ao jedan ribar nedaleko od marsejske obale. Dve godine kasnije, jedan ronilac je otkrio ostatke wegovog aviona.

DRU[TVO

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

SYDNEY

BRISBANE

GEELONG

BALKAN EXPRESS Milena Nikoli} Bo`ica Savi} Petrovi} (SLAWE NOVCA) 7 Ferraro CI. 3814 0584 Enterprises ST ALBANS Edensor Park 0424 112 228 Rade 9367 5838 9823 1401 67 Kennedy Dr. 0419 396 633 0409 500 255 0458 828 931 Redbank Plains Ras Trade 9793 6210 Amira Tupkovi} ADELAIDE 20-22 Deans Crt. 32 Maryfield Dandenog Drive Blair Athols Euro Zona -Zaga NSW 2560 0413 929 416 Goranka Kosaba{i} 0425 358kwiga 539 u Beogradu 0420 201 344 33 Egan Werribee Na CI. ovogodi{wem Sajmu odr`anom u oktobru obe0432 619 885 le`en je 80. ro|endan Egziperijevog „Malog princa“. Predstavqena jeSAFEWAY i kwiga o tom remek-delu koju je napisao Zoran Radovanovi}. Za TRAVEL Srbija - BiH pri~a za decu u~iteqa Zorana Radovanovi}a „jedna je od najlep{ih 9534 4866 maksimalno 40 kilograma 9366 9299 U kwizi je izlo`io svoj do`ivqaj i odrasle“.

Malog princa u detiwstvu, ali i onaj koji je stekao kasnije tokom u~iteqske prakse. „Izvorno za mene ova kwiga nosi naziv Biblija `ivota. On je toliko zainteresovan, toliko poslovi~an da je to fascinantno. I koliko se tu mo`e i{~upati, izvu}i toga pozitivnog, toga oplemewuju}eg, i za male de~je du{e, a i za odrasle“, navodi Radovanovi}.

U ~ast de~aka zlataste kose sa `utim {alom, |aci O[ „Nikolaj Velimirovi}“ iz [apca i Drenovca, izveli su predstavu po tekstu Toda Nikoleti}a, Egziperijeva deca. „Do`ivqavam Malog princa kao neku imaginarnu osobu koja poma`e piscu Egziperiju, pilotu i piscu, naravno, da prebrodi neke prepreke koje su mu se na{le u `ivotu. “, ka`e Andrej Ristivojevi} u~enik O[ „Nikolaj Velimirovi}“ u [apcu. „Mali princ mi je pokazao da ma{ta mo`e da bude neograni~ena“, dodaje An|ela Dimitrijevi}, u~enica 7. razreda O[ „Nikola Tesla“ u Rakovici. Kwiga o prijateqstvu, qubavi, odgovornosti i `ivotnom smislu prou~ava se na ~asovima srpkog jezika u sedmom razredu, ali i na ~asovima veronauke. „On je personifikacija sve radoznale dece i morala bi sva radoznala deca, svi radoznali mladi qudi, morali bi pro~itati Malog princa. I to ne jednom, vi{e puta. Pogotovo ono da se svet boqe vidi du{om, srcem, nego o~ima“, nagla{ava Qubivoje R{umovi}. Mali princ je dostupan svim ~itaocima bez obzira na uzrast.

Mali princ“ proslavio ro|endan na Sajmu kwiga u Beogradu

22 ^etvrtak 28. decembar 2023.

DRU[TVO

U SRCU SRBIJE NE PO[TUJU NA[E PISMO

Udru`ewe "Dobrica Eri}" proverava ko ne koristi }irilicu, iako je to zakonska obaveza KRAJ KOJI ZOVU "SRPSKI SIBIR"

Putni pravac Sjenica – Novi Pazar, najhladniji deo Srbije Srpski Sibir godinama je ne samo najhladnija ta~ka Srbije, ve} i kriti~na po surovim zimama i vi{emetarskim smetovima koji ~esto dovode do situacija koje prete da ugroze qudske `ivote. Samo protekle zime upravo na

sjeni~kim putevima u smetovima ostajalo je zavejano zavejno je na desetine automobila i putnika koji su se zatekli na putnim pravcima kroz Sjenicu i Novi Pazar.

- Na teritoriji koju mi pokrivamo ima veliki broj kriti~nih ta~aka, u zimskom periodu koje jako opasne. Jedna od najsurovijih ta~aka srpskog Sibira je putni pravac Sjenica - Novi Pazar u mestu Duga Poqana, gde je samo pro{le zime pokazana sva surovost sne`nog nevremena koje mo`e da ugrozi putnike, i spasili blizu 70 putnika, na `alost imali smo i jedan smrnih ishod u takvim uslovima – kazao je Senko Ibragi}, direktor odr`avawa preduze}a Novi Pazar put. U wegovoj nadle`nosti je da svi dr`avni putevi prvog i drugog reda na ovoj relaciji budu prohodni.

- Imamo dovoqno svih agregata koji su neophodni za redovno odr`avawe.

Sva mehanizacija je u pripravnosti i naterenu kako bi sve putne pravce od Novog Pazara - Sjenice - Ivawice odr`ali prohodnim i u tome uspevamo za sada. Ono {to predstavqa problem jesu jaki vetrovi koji svakodnevno prave smetovi, i ono {to mi o~istimo preko dana to vetrovi ponovo stvore, i zato apelijemo na sve u~esnike u saobra}aju da ne kre}u na put bez adekvatne zimske opreme kao i da ne kre}u na put ukoliko nije neohodno - zakqu~io je Ibragi}.

MUDRE MISLI I CITATI MUDRE MISLI I CITATI O IDEJAMA

Ideja pokre}e promene. Bez we ne mo`e do}i do novih stvari. Qudi sa idejama su oni koji mewaju svet i koji ga ~ine boqim mestom za `ivot za sve nas. Svako nau~no dostignu}e bilo je samo ideja na po~etku, kao i svako umetni~ko delo, pronalazak…

Me|utim, ni sama ideja po sebi nije dovoqna. Ukoliko ne postoje qudi koji su spremni da svoje ideje sprovedu u delo ili da je barem podele sa drugima, ideja ostaje samo misao koja nema vi{e nikakav zna~aj. uuu Ono {to vodi i vu~e svet, nisu lokomotive, nego ideje. – Viktor Igo

uuu ^ovek mo`e da umre, nacije da se uzdi`u i padaju, ali ideja i daqe `ivi. – Xon F. Kenedi uuu Svaka smela ideja u po~etku izgleda kao ludost. – Gete

uuu Da bi imao veliku ideju mora{ imati puno ideja. – Tomas Edison uuu Rad ra|a ideje. – Xim Ron

Udru`ewe za za{titu }irilice "Dobrica Eri}" uputilo je upozorewe turisti~kim organizacijama u 18 gradova i Kulturnim centrima u osam op{tina na teritoriji centralne Srbije da kr{e zakon jer u svom poslovawu ne koriste }irilicu.

Tako su opomene dobile turisti~ke organizacije na Zlatiboru, u Ni{u, Smederevu, Vaqevu, U`icu, Jagodini, Kru{evcu, Kraqevu, Po`egi, Zaje~aru, Sokobawi, Kwa`evcu, Pirotu, Vrwa~koj Bawi, Aran|elovcu, Boru, Ivawici i Negotinu. Za nepo{tovawe zakona koji propisuje kori{}ewe srpskog nacionalnog pisma opomenuti su kulturni centri u [apcu, Obrenovcu, Velikom Gradi{tu, Vaqevu, Kladovu, Gorwem Milanovcu, Jagodini i Novom Pazaru. Kako ka`u iz ovog udru`ewa, na red }e do}i i javna preduze}a u centralnoj Srbiji.

- U planu je da provera javnih preduze}a po~ne u februaru, ali wima nismo poslali materijal, jer su krajem godine velike gu`ve, a u januaru praznici, pa }e im biti upu}en u februaru - ka`e nam Dejan Mati} iz ovog udru`ewa.

Delovawe ovog Udru`ewa daje rezultate i izvan granica Srbije, pa je tako u srpskom konzulatu u Americi latinica zamewena }irilicom. Do toga je do{lo tako {to je jedan na{ dr`avqanin "dojavio" da se u konzulatu koristi latinica, nakon ~ega je Mati} kontaktirao s konzulom u ^ikagu Damjanom Jovi}em, koji je pozitivno odgovorio na zahtev. Taj na{ dr`avqanin obavestio nas je da je u konzulatu akcija dala rezul-

tat i da su latini~ni napisi ukloweni - ka`e Mati}. - To je mala stvar, ali pokazuje {iroku prepoznatqivost udru`ewa u javnosti.

Udru`ewe je vodilo i niz akcija na teritoriji Vojvodine gde su proveravane turisti~ke organizacije, kulturni centri i javna preduze}a. Tako|e, u Beogradu je zamewen ~itav niz latini~nih napisa. Najvi{e zamerki imaju na rad Gradskog saobra}ajnog preduze-

}a Beograd ~ija su sva obave{tewa na stajali{tima, kao i karte ispisani latinicom. Ina~e, procedura je takva da udru`ewe po{aqe opomenu onome ko ne koristi }irilicu, a nakon toga sledi telefonski razgovor. Ukoliko se opet oglu{e, sledi novi telefonski poziv.

- Uz obave{tewe {aqemo i preporuke Ministarstva kulture, Odbora za standardizaciju srpskog jezika i akademika Vasilija Kresti}a - ka`e Mati}.

On nagla{ava da odre|eni broj organizacija odmah odgovori, neke reaguju sa zaka{wewem, a neke se uop{te ne jave ali postupe po preporuci i po~nu da upotrebqavaju }irilicu.

dobro~instvo za celo ~ove~anstvo. Ako se te moje nade ispune, najsla|a misao bi}e mi ta da je to delo jednog Srbina. – Nikola Tesla uuu Ne `alim {to su drugi pokrali moje ideje, ali `alim {to nemaju svoje. – Nikola Tesla uuu Probajte ne{to. Ako ne funkcioni{e, probajte ne{to drugo. Nema te ideje koja je previ{e luda. – Xim Hajtauer uuu Uz novi dan dolazi nova snaga i nove ideje. – Elenor Ruzvelt

uuu Nema ni~eg mo}nijeg na svetu od ideje do koje je do{lo samo vreme. – Viktor Igo

uuu ^ovek sa novom idejom je ludak sve dok ta ideja ne uspe. – Mark Tven

uuu Ako budem imao sre}e da ostvarim barem neke od svojih ideja, to }e biti

uuu Misao je ideja u prolazu. – Pitagora

LEPA SRBIJA

^etvrtak 28. decembar 2023. 23

Po ~emu je posebna pirotska grn~arija I SLANE I SLATKE:

Najlep{e ~esnice sveta na Festivalu u Zrewaninu Festival bo`i}nog kola~a u Zrewaninu jedinstvena je manifestacija na Balkanu, a ciq je promocija nematerijalnog kulturnog nasle|a brojnih etni~kih zajednica u Srbiji. Iako se koristi isti materijal, svako pravi ~esnicu na razli~it na~in.

Vi{evekovni obi~aji obrednog bo`i}nog kola~a, hleba i ~esnice karakteristika su za mnoge narode. To je simbol zajedni{tva, porodice i tradicionalnih vrednosti koje su zajedni~ke brojnim nacijama, videlo se na Festivalu bo`i}nog kola~a "^esnica" u zrewaninskom Narodnom muzeju gde su predstavnice vi{e od trideset udru`ewa `ena predstavile rali~ite ~esnice bo`i}ne kola~e nacionalnih zajednica koje `ive na podru~ju Srbije.

"Svaka ~esnica mora biti sa orasima, da ima suvo gro`|e, suve smokve, da ima jednu paricu, ili dinar ili dukat, pa da prati tradiciju", obja{wava Qubica Cvetinov Vukov, Udru`ewe `ena "023" Zrewanin.

"To je suva pita od oraha koja se preliva medom, stavqaju se parice kao {to znamo svako par~e je nameweno jednom ~lanu u porodici i uvek jedno par~e putniku namerniku", ka`e Zorica Ugrinov, Aktiv `ena Opovo. “^esnica iz Bawa Luke u obliku poga~e, tradicionalna, stara. Da li vas je za~udilo kakvih sve varijanti ima?

"Jeste, donekle jeste, mada smo mi ve} o~ekivali da }emo nai}i na ovakvu {arolikost, jer je zaista predivno da na ovako malom prostoru imamo toliko razli~itih kultura koje se ba{ ogledaju u kulinarstvu."

- Slobodanka Risti} Ga~i}, Humanitarno udru`ewe `ena Bawa Luka.

"S obzirom da u sredwem Banatu zaista `ivi puno na{ih i nacionalnih mawina mislimo da je ovo pravo mesto ove godine za ovakvu manifestaciju. Mi se zaista ovome radujemo i kao {to vidite `ene su se zaista potrudile, po{to su one kao {to ja ~esto govorim verne ~uvarke i tradicije i kulturnog identiteta.", nagla{ava Gordana Be~i}, Kancelarija za kulturnu diplomatiju Srbije.

Organizatori festivala "^esnica" najavquju da }e narednih godina manifestacija biti odr`ana istovremeno u vi{e gradova Srbije, kako bi se predstavile i lokalne osobenosti zajednica.

Pirot je nekada bio centar grn~arske proizvodwe na Balkanu iz koje su se predmeti od gline prodavali {irom Evrope. Danas se ovim zanatom bave samo retki sledbenici pirotske tradicije, koji svoje proizvode predstavqaju uglavnom na sajmovima i va{arima.

Tradiciju najboqih majstora grn~arskog zanata ve} tri decenije ~uva Dragan Anti} iz Malog Suvodola kod Pirota. Ne zna koliko je do sada gline premesio i predmeta napravio, ali je to~ak zavoleo pri prvom susretu - iako je ka`e postupak izrade pirotske grn~arije spor i zahtevan.

"Specifi~na je zato {to se radi iz jednog dela, ne lepi se, ne sastavqa se od vi{e delova.

Glinu nalazim na Staroj planini, iz na{eg pirotskog kraja. Mi imamo dobru glinu za ovo posu|e. Za ovo posu|e se koristi posna glina koja trpi temperaturu, da mo`e u tim posudama da se kuva", ka`e Dragan Anti}, grn~ar iz Malog Suvodola kod Pirota. "Ja nisam ukqu~ena u ceo proces kao suprug, ali one finalne radove na kraju, to mu poma`em", navodi Marina Anti}, iz Malog Suvodola kod Pirota.

Dragan je ponosni ~uvar ovog zanata i od wega mo`e da se `ivi,ali uprkos tome, mladi ne}e u grn~are. "Niko nije do{ao da me pita da u~i taj zanat. Ne znam za{to, ali ne znaju {ta propu{taju. Ovo je po meni, ovo je najboqi zanat", ka`e grn~ar Dragan Anti}.

A testije, |uve~are i jo{ 70-tak predmeta od gline, pravili su Piro}anci jo{ u sredwem veku, a zanat je bio najrazvijeniji u drugoj polovini 19. i po~etkom 20.veka, kada je u gradu i okolini radilo preko 120 majstora. Vi{e hiqada grn~arskih predmeta ~uva se u Muzeju "Poni{avqa".

"Na{ najstariji predmet jeste svakako |ugun - posuda za vino koja je pripadala samom Malom Risti, odnosno to je posuda s po-

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl:

secretary@ascconline.com.au

~etka 19. veka. U na{oj zbirci imamo i "stovnu varalicu" koja je posebna po{to se ona ne ispuwava vodom odozgo kao ostale stovne, ve} odozdo. ^ak i u tome se vidi majstorluk ovda{wih grn~ara", navodi Aleksandar Repexi}, etnolog u Muzeju Poni{avqa.

Pirot je nekada bio centar grn~arske proizvodwe, sada tek nekoliko majstora ~uva tradiciju. Da ne bi nestao, namera stru~waka je da ovaj zanat dobije zaslu`eno mesto na Nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasle|a.

24 ^etvrtak 28. decembar 2023.

FEQTON

MILUNKA SAVI]: VITEZ KARA\OR\EVE ZVEZDE I LEGIJE ^ASTI (13) u Pri~a o `eni ratnom heroju pred kojom su bili postrojeni pukovi i u slavu wenog imena podizane su zastave u Kako je Milunka Savi} odlu~ila da se prijavi kao dobrovoqac u Prvom balkanskom ratu kao mu{karac pod imenom Milutin u Na koji na~in su weni saborci otkrili da je hrabri bomba{ Milutin zapravo `ena u Kako je postala borac ~uvenog Gvozdenog puka i u~estvovala u odbrani Beograda u Velikom ratu u Na Solunskom frontu je dobila ~in pe{adijskog narednika i postavqena za komandira juri{nog voda u Jedina je `ena u svetu koja je odlikovana najvi{im francuskim ordenom - Ratnim krstom sa zlatnom palmom i dvostruki je nosilac Legije ~asti u Za{to je po okon~awu rata wen `ivot zapo~eo novom golgotom, te`om od one koju je pro{la kao ratni dobrovoqac

28. decembar

1836. - [panija je priznala nezavisnost Meksika kojeg su {panski konkvistadori osvojili 1526, razoriv{i dr`avu Asteka.

1856. - Ro|en je ameri~ki dr`avnik Vudrou Vilson, predsednik SAD od 1912. do 1920. Posle bezuspe{nih poku{aja da sondira teren za sklapawe mira izme|u Antante i Centralnih sila, i podmorni~kog rata u kojem su Nemci potapali i ameri~ke brodove, pristupio je 1917. Antanti i uveo SAD u Prvi svetski rat.

Na osnovu wegovog plana od "14 ta~aka" Nemci su 11. novembra 1918. potpisali primirje. Na wegovu inicijativu osnovana je Liga naroda prete~a UN, ali nije uspeo da ubedi Kongres da SAD pristupe toj me|unarodnoj organizaciji. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1920.

Preuzeto iz NOVOSTI - Autori: Vidoje Golubovi}, Predrag Pavlovi}, Novica Ne{i}

MILUNKA DOBIJA ORDEN ZA HRABROST "MILO[ OBILI]":

Zlatni vojni~ki orden Kara|or|eve zvezde Milunki je predao regent Aleksandar Milunku Savi}, dobrovoqku - narednika Prve ~ete Tre}eg bataqona Drugog topli~kog pe{adijskog gvozdenog puka „Kwaz Mihailo”, visoko su cenili srpski i savezni~ki komandanti.

Za ratne zasluge na bojnom poqu odlikovana je najvi{im srpskim i savezni~kim ratnim ordenima. Zlatnu medaqu za hrabrost „Milo{ Obili}” dobila je 1915. godine za iskazanu hrabrost u te{kim borbama 1914. godine. U novinskom ~lanku lista „Napred” od 9. jula 1918. godine navodi se da je dobila navedenu medaqu ali se ne zna ta~no gde i kako. Me|utim u zapisima koji su raznim povodima objavqivali novinari i istori~ari stoji: „Jednog dana u puk je stigla vest da }e smotru vojnika izvr{iti li~no ministar vojni, general Bo`idar Terzi}. U predahu izme|u bitaka rastr~ali su se komandiri da pripreme vojnike za paradni stroj.

Pred upara|eni stroj boraca stigao je na kowu ministar vojni, |eneral Bo`idar Terzi}, nazvao vojnicima Boga, sjahao, primio raport i stao pred stroj: Milunki Savi} - Medaqa za hrabrost Milo{ Obili} - Kaplar Milunka Savi}, dva koraka napred!

Uzbu|ena, zaneta mislima, iza{la je iz stroja u stavu mirno, sa suzama u o~ima primila je zlatnu Medaqu za hrabrost "Milo{ Obili}",.

- Dajem ti ovo visoko odlikovawe za hrabro dr`awe u posledwim juri{ima. ^estitam, kaplare.

- Hvala, gospodine |enerale. Stara}u se - vidno uzbu|ena odgovorila je Milunka Savi}.”

Odaju}i najve}e priznawe srpskoj vojsci za ostvarene uspehe u toku ofanzive, general Moris Saraj je u svojoj dnevnoj zapovesti napisao da su srpski vojnici prvi naterali neprijateqa u bekstvo i da su wihovi „uporni napori omogu}ili zauze}e Bitoqa”, {to je predstavqalo najve}i uspeh savezni~ke ofanzive 1916. godine.

U borbama koje je Drugi topli~ki gvozdeni puk vodio na ovim prostori-

Mu{ka imena U srpsku vojsku `ene, po zakonu, nisu primane, pa su zbog toga u zvani~nim vojnim spisima wima dodavana mu{ka imena. Za Milunku koristila su se imena: Milun, Milovan, Milutin. I ona sama u svojim pismima sa rati{ta potpisivala se navedenim imenima. Za Sofiju Jovanovi}, recimo, kori{}eno je ime Sofronije.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

Zlatnu medaqu za hrabrost ”Milo{ Obili}” Milunka Savi} dobila je 1915. godine za iskazanu hrabrost u te{kim borbama 1914. godine

1895. - U pariskom restoranu "Gran kafe" bra}a Luj i Ogist Limijer su priredila prvo prikazivawe filma.

Bili su to kratki snimci izlaska radnika iz fabrike i ulaska voza u `elezni~ku stanicu {to je posebno uzbudilo gledaoce jer voz juri ka kameri. Ovaj datum uzima se kao dan nastanka kinematografije.

1908. - U zemqotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veli~ini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je vi{e od 82.000 qudi.

ma, posebno se istakla juri{na grupa kojom je komandovala narednik srpske vojske - bomba{ Milunka Savi}. Za ispoqeno juna{tvo odlikovana je zlatnim vojni~kim ordenom Kara|or|eve zvezde sa ma~evima. Na grudi hrabre ratnice orden je oka~io li~no komandant srpske vojske prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}.

Ratni zapis o tome ostavio je wen saborac kapetan druge klase Miladin I. Vasovi} iz Gajtana, koji s wom bio u istoj ~eti. „Danas je 7. januar 1917. godine (po starom kalendaru), praznik sveti Jovan, dan obla~an, navu~e se od neko doba magla, kroz maglu posipa sneg, suvi{e je hladno. Zove me vodnik i saop{tava da }e danas do}i Prestolonaslednik, zato se vojnici {i{aju i briju, spremamo se, u 9 ~asova ceo se puk postroji i tako do 11 ~asova. U ovo vreme dolazi Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, vrhovni komandant srpske vojske sa nekoliko oficira i na~elnik {taba Vrhovne komande i jo{ jedan |eneral, ne znam kako se zove. Prestolonaslednik Aleksandar je govorio samo ove re~i celom puku, po{to je nazvao Boga svima, stao je na sredinu fronta i s kowa govorio: ’Junaci! Do{ao sam da vas vidim, moji hrabri i slavni heroji koji ste ceo svet zadivili borbom. Uvek verni svojoj Otaxbini i svome kraqu. Ja vas pozdravqam re~ima: da `ivi juna~ki Drugi topli~ki puk!’

Svi u jednom viknusmo - `iveo, `iveo, `iveo! Tri puta. Zatim je pozvao podnarednika Milunku Savi} i dugo sa wom razgovarao, i tom prilikom oka~io joj o grudi zlatni vojni~ki orden Kara|or|eve zvezde. Jo{ je pitao nekoliko vojnika i razgovarao sa wima.

Posle tih razgovora i odlikovawa pro{li smo paradnim mar{em pored oficira i Prestolonaslednika Aleksandra i pozdravqali iste. Zatim smo

pu{teni voqno”.

Dan kasnije 21. januara 1917. godine po zapovesti komandanta kapetana prve klase Rad. Jov. Risti}a Milunka Savi}, predlo`ena je za pohvalu od strane Vrhovne komande pred celom armijom za zasluge u ratnim dejstvima tokom 1916. godine. U spisku za pohvalu navedeno je weno ime „Milovan - Milunka Radenka Savi}”. U obrazlo`ewu za pohvalu napisano je: „Mojom zapove{}u za 21. januar 1917. god. wegove su zasluge citirane doslovno ovako: 1) 28 - IX - 916. god. na Crnoj reci, svojevoqno se javila da ide ka neprijateqskim rovovima i da poziva neprijateqa na predaju - pribli`ila se, do{la do rova i stala na sam rov, pozivaju}i neprijateqa na predaju. Wena pojava i razgovor s neprijateqskim vojnicima, a i kazivawe da je `ensko imalo je dejstvo jer joj se 23 neprijateqska vojnika predalo. Tog istog dana bude rawena. 2) 29 - X - 916. Kada su bile ogor~ene borbe i kada je ~eta tog dana vr{ila tri put juri{ na polo`aj ^uke - podnarednik Milunka se veoma hrabro dr`ala.

U kriti~nom momentu, kada je nestalo municije, sama je i{la do komore i donosila municiju u streqa~ki stroj, tom prilikom bude rawena. Veoma hrabra i smela.” Svi komandanti bataqona, puka, brigade, divizije i armije dali su saglasnost da se podnarednik Milunka Savi} pohvali od najvi{ih vojnih stare{ina.

Francuskim ordenom po~asne Legije ~asti V reda Milunka Savi} odlikovana je u martu 1917. godine u Solunu.

Najvi{i francuski orden - Ratni krst sa zlatnom palminom granom - Milunka je dobila u Bizerti gde je bila na le~ewu. l U slede}em broju: @ena ratnik postaje dobar zemqoradnik

1923. - Umro je francuski in`ewer i arhitekta Aleksandar Gistav Ajfel, graditeq kule u Parizu nazvane wegovim imenom. Bio je specijalista za konstrukcije i mostove od livenog gvo`|a, i me|u prvima je primenio podvodnu izgradwu temeqa velikih mostova pomo}u kesona.

1925. - Ruski pesnik Sergej Jesewin izvr{io je samoubistvo. Bio je jedan od najpopularnijih pesnika 20. veka ~ije su pesni~ko delo, a posebno stil `ivota ("jesew{tina") imali zna~ajan uticaj na rusku i evropsku omladinu ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavi~aj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija).

1942. - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali indijski grad Kalkutu.

1959. - U Vin~i kod Beograda je ukqu~en prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.

1968. - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi su uni{tili 13 arapskih aviona.

1989. - Litvanija je postala prva dr`ava Sovjetskog Saveza u kojoj je uveden vi{epartijski politi~ki sistem.

1992. - Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je svetski rekord - 19.810,2 odsto za 1992. godinu.

2000. - Crnogorska vlada usvojila je Platformu za redefinisawe Nov~anica od odnosa Srbije i Crne 500 milijardi dinara Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice SR Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne dr`ave.

2005. - Umro je dramski glumac Stevo @igon koji je najzna~ajnija ostvarewa postigao na sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{ta u Beogradu, kao i u brojnim ulogama na filmu, radiju i televiziji.

RIZNICA

^etvrtak 28. decembar 2023. 25

BOQI OD LAZARA, NAJSLAVNIJI NAKON DU[ANA

Despot Stefan Lazarevi} neustra{ivi vitez, posledwi veliki sredwovekovni vladar Srbije Vladao je Srbijom u jednom od najte`ih perioda u wenoj istoriji i va`io za najboqeg viteza i vojskovo|u na ovim prostorima. Wegova kwi`evna dela ~ine ga jednim od najve}ih srpskih kwi`evnika u sredwem veku. Ipak, ni{ta od ovoga nije mu donelo sre}u. Na wegovom dvoru nije se pevalo, nije bilo muzike ni smeha... kao da ga je celog `ivota pratilo neko "prokletstvo" i muka koju do kraja nije uspeo da odagna.

Srbija se nakon Kosovskog boja 1389. godine na{la u veoma nezavidnom polo`aju – iako formalno nije izgubila, imala je ogromne materijalne i jo{ va`nije, qudske `rtve, a poginuo je i dobar deo vladarske elite. Vladalo je bezvla{}e i sveop{ti strah od najezde Turaka, a pre`ivela vlastela se povla~ila na svoje teritorije bez `eqe da brine o stanovni{tvu. Tako se i dogodilo da Stefan Lazarevi}, sin kneza Lazara, iako maloletan, do|e na vlast i po~ne da vlada ostacima Srbije, prvo uz pomo} majke – knegiwe Milice, a onda i samostalno. U tom trenutku Milica je uradila najvi{e {to je mogala – priznala je sultana kao vrhovnog vladara i nastojala da sa~uva narod.

DVOR BEZ MUZIKE I [ALA

Milica se obavezala na slawe pomo}nih odreda otomanskom sultanu i pla}awe danka, ali i na to da se Stefan sa mla|im bratom Vukom i vi|enijom vlastelom, jednom godi{we pojavquje na sultanovom dvoru i potvr|uje svoju pokornost Bajazitu. Pored ovih uobi~ajenih vazalnih obaveza, Bajazitu je za `enu data najmla|a }erka kneza Lazara i knegiwe Milice – Olivera, koju je Stefan li~no morao da odvede sultanu Bajazitu u Bursu. Stefanu je ovo te{ko palo.

– Stefan Lazarevi} je bio izuzetan vojskovo|a, veliki ratnik, ali nesre}an ~ovek. Izvor te nesre}e ne znamo sa sigurno{}u. Kao da je imao crni oblak nad sobom, a ~iwenica da je morao

da slu`i ubici svog oca te{ko je podnosio – po~iwe pri~u Aleksandar Te{i}, kwi`evnik i autor romana o despotu Stefanu Lazarevi}u “Onaj {to nau~i mrak da sija”. Postoje tu verovatno i stvari koje mi danas ne znamo.

Mladi vladar Srbije bio je jako pobo`an, stalno ozbiqan i, neki bi rekli – mra~an.

“Na wegovom drvoru nije bio muzike, nije bilo smeha, vladala je prili~no mra~na atmosfera. Zna se da je imao stra{ne izlive besa kojima mi danas ne mo`emo da sa sigurno{}u na|emo uzrok. Bilo je tu i ne~eg vi{e od obi~nog vazalstva. Nije bio jedini vazal, ali je to nekako najte`e podnosio” - obja{wava Te{i} i dodaje da se neki deli}i slagalice o li~nosti despota Stefana mogu prona}i i u srpskoj narodnoj epici. Sa druge strane, Stefan Lazarevi} izrastao je u, pojavom, neverovatnog ~oveka.

Bio je ri|okos, imao je plave o~i i bio neobi~no visok. Pri~alo se da qudi nisu mogli dugo da izdr`e wegov pogled.

NAJVE]I VITEZ SREDWEG VEKA

Krajem 14. veka Stefan Lazarevi} se pomalo “smirio” i po~eo

da izvr{ava svoje obaveze prema sultanu Bajazitu. Kao otomanski vazal, predvodio je srpske odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopoqa i Angore. Bitka kod Angore 1402. bila je te`ak poraz Otomanskih snaga, ali i mesto gde je Stefanovo ratni~ko ume}e najvi{e zasijalo. Nakon we dobio je i titulu despota.

– Nakon ovog boja slava despota Stefana pro~ula se nadaleko. Svi su mu se divili kao ratniku. ^ak su mu i Mongoli “skinuli kapu”. Sa druge strane, u bici kod Angore sultan Bajazit je zarobqen i ubrzo je umro, a postojala je izjava despota Stefana da je to bio wegov najsre}niji dan jer se oslobodio Bajazitovih okova – pri~a Te{i}.

Nakon Angorske bitke ugled Stefana Lazarevi}a je naglo porastao, a legende o wegovom juna{tvu ra{irile su se po Evropi. Pri~a ka`e da su mladi ratnici iz ~itave Evrope “hrlili” u Srbiju kako bi ih ba{ Stefan Lazarevi} proglasio za viteza, i to su smatrali najve}om ~a{}u.

^OVEK KOJI JE PONOVO PODIGAO BEOGRAD

Mali me|u velikima, despot Stefan je 1403. postao vazal i ma|arskom kraqu @igmundu.

Ipak, u zamenu za to, Srbija je dobila svoj “beli grad” – Beograd je postao sastavni deo Srbije 1403. i Stefan Lazarevi} je u wega smestio svoju prestonicu.

Pre despota Stefana, Beograd je bio razru{en, napu{ten i “uklet” grad. Despot ga je sredio i u wemu vladao oko 15. godina.

Tu je podigao i crkvu posve}enu Bogorodici, za{titnici i wega i Beograda. U ~ast obnove i napretka, novostvorena prestonica je kao svoju slavu proglasila Vaznesewe Gospodwe – Spasovdan i to se nije promenilo do dana{wih dana. Sve ovi doga|aji o~eli~ili su despota Stefana. Bio je ~lan Vite{kog reda Zmaja, poznat i priznat u ~itavoj Evropi. Iz osniva~ke poveqe reda znamo da je upravo despot Stefan bio “prvi vitez”, a ~lanovi ovog reda bile su vode}e li~nosti tada{we Evrope. Na unutra{wem planu despot Stefan je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za sna`ewe Srbije u politi~kom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu. Bio je veliki pokroviteq umetnosti i kulture pru`aju}i podr{ku i uto~i{te kako u~enim qudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemaqa koje su zauzele

Osmanlije. Pored toga, i sam je bio pisac, a wegovo najzna~ajnije delo je “Slovo qubve” – Re~ o qubavi.

NAKON WEGA, OSTALA JE SAMO LEGENDA

Despot Stefan Lazarevi} je iznenada preminuo u subotu, 19. jula 1427. u 50. godini `ivota tokom lova. Najve}i broj istori~ara danas smatra da je bio `rtva mo`danog udara, mada ima i onih koji smrt povezuju sa starom ranom zadobijenom jo{ u Angorskoj bici.

Nije imao potomaka i na samrti je predao vlast \ur|u, sinu Vuka Brankovi}a ~ime je simboli~no okon~an sukob izme|u Lazarevi}a i Brankovi}a.

– Iako je bio i turski i ugarski vazal, despot Stefan je posledwi od na{ih velikih vladara, ve}i ~ak i od svog oca, kneza Lazara. Uspe{nije je vodio dr`avu od wega, bio je boqi vladar, neustra{iv i veliki borac, najve}i od vremena cara Du{ana.

Nakon wega, srpska dr`ava je trajala pod \ur|em Brankovi}em jo{ nekih 20-ak godina, ali je neumitno i{la ka svom nestanku – zakqu~uje pri~u o ovom velikanu pisac Aleksandar Te{i}.

ANEGDOTA IZ @IVOTA KRAQA PETRA KOJU I DANAS PREPRI^AVAJU BANKARI [IROM SRBIJE Vreme wegove vladavine obele`io je i nastanak prvih demokratskih institucija u Srbiji. Va`io je za po{tenog i dobrog ~oveka blage naravi. Zvali su ga i "Oslobodilac" i "Stari kraq", a od milo{te i "Kraq Pera" jer je me|u obi~nim svetom bio neverovatno voqen. Anegdote i legende iz wegovog `ivota i danas se rado prepri~avaju. Ovo je jedna od wih.

Kraq Petar

Laza Pa~u

Period vladavine kraqa Petra I Kara|or|evi}a vezuje se za procvat

gra|anskih prava i sloboda, kao i stvarawe gra|anskog dru{tva u Srbiji.

Malo je ipak poznato da je ovaj kraq `iveo samo od plate koju je za svoj “rad” dobijao od Vlade. Tako se dogodilo da je za udaju svoje }erke kraqu Petru hitno bilo potrebno 200.000 dinara. Za pomo} se obratio Lazi Pa~uu, tada{wem ministru finansija.

Zvu~ni neverovatno, ali pri~a ka`e da kraq toliku sumi nije imao.

Smislio je da uzme novac iz dr`avne kase odmah, a da mu se iznos posle odbija mese~no od plate. Ovaj predlog mi-

nistar je odbio!

“Ne mo`e! Umre kraq, ne daj bo`e, a smrtan je kao svi mi. Ko }e onda da vrati dug dr`avnoj kasi?! Zna se, Laza!

Ili, politi~ari nateraju kraqa da abdicira. Ko }e da plati dug?! Opet Laza! ” — ovako je ministar obrazlo`io svoju odluku. Gospodin Laza je savetovao kraqa da podigne kredit, jer Vlada jedne dr`ave nije tu da ispuwava `eqe vladara. Pri~a ka`e da je kraq Petar nije naqutio ve} je novac zaista uzeo od banke. Laza Pa~u ponudio je da mu bude `irant.

26 ^etvrtak 28. decembar 2023.

TROGODI[WI POMEN

MILAN VUKAS 1935. BENKOVAC- 2021. KANBERA Drugog januara 2024. navr{ava se tri godine od smrti mog oca Milana Vukasa. Neizmjerno smo zahvalni za toplu qubav i dobrotu kojom si nas obasjavao. U~io si nas da volimo svoju veru i crkvu i da po{tujemo vernike svih vera i nacija. Da nam na{a otaxbina i porodica uvijek budu najpre~i. I daqe nam ukazuje{ kako da `ivotnim stazama prolazimo hrabro i uzdignutog ~ela, ma kakva nas isku{ewa ~ekala i ma kakav mrak vladao oko nas.

Ni jedan dan ne pro|e a da te se ne sjetim, bi}e{ zauvijek dio mene.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja }erka Kosa sa suprugom Stani{om, sinom Mihajlom, }erkama Nikolinom, Samantom, Katom i devetero unu~i}a.

Ve{ta~ka inteligencija re{ila misteriju Rafaelove „Madone od ru`e“ Misteriju oko Rafaelovog remek-dela „Madona od ru`e“ (Madonna della Rosa), koja se nalazi u muzeju Prado u Madridu, mo`da je re{io algoritam ve{ta~ke inteligencije razvijen u Bredfordu.

Za sliku koja prikazuje Mariju, Josifa i bebu Isusa, sa Jovanom Krstiteqem kao detetom, smatralo se da je Rafaelovo delo sve dok se u 19. veku nisu pojavile sumwe da je u izradi slike u~estvovao jo{ neko. Posle po~etnog testirawa, kasnijom, detaqnijom proverom u kome je pregledan deo po deo slike, ve{ta~ka inteligencija je zakqu~ila da je Josifovo lice jedini deo slike koje nije delo Rafaelovih ruku, ve} nekog drugog umetnika, objavqeno je u ~asopisu Heritex sajens. „Koristili smo autenti~ne Rafaelove slike kako bi trenirali kompjuter da prepoznaje wegov stil do najsitnijeg detaqa, od pokreta ~etkice, palete boja, sen~ewa i svakog drugog aspekta.

Kompjuter vidi mnogo dubqe nego qudsko oko, sve do mikroskopskog nivoa“, istakao je profesor Hasan Ugail, direktor Centra za vizuelno ra~unarstvo i inteligentne sisteme Univerziteta u Bredfordu. Algoritam je u potpunosti razvio profesor Ugail, koji ka`e da VI mo`e da prepozna autenti~ni Rafaelov rad sa 98 odsto preciznosti.

Istra`iva~i su tako|e testirali jo{ jednu sliku o kojoj se raspravqalo, poznatu kao Hado Madona, koja je izlo`ena u Hado Hausu u Aberdin{iru, a za koju su istori~ari prvobitno verovali da je Rafaelovo delo, da bi kasnije bila pripisana drugom umetniku, Inocenci da Imoli. Istori~ar umetnosti Bendor Grovenor, tvrdio je 2016. godine da je to, ipak, Rafael, {to je program VI potvrdio.

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Mo`da ste mogli da u~inite i vi{e, ali nema razloga za nezadovoqstvo. Sad }ete svoje snage usmeriti na u~vr{}ivawe onog {to ste postigli u privatnom `ivotu. Malo mawe atrakcija, vi{e intimnosti i sve vam opet ide u prilog. POSAO: Poboq{a}e se atmosfera na radnom mestu.

Mogu}e je da }e provokatori oti}i na godi{wi pa }e svima biti lak{e. ZDRAVQE: Vi{e sna i odmora.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Male nesuglasice izme|u vas i voqene osobe bi}e povezane s va{im bu~nijim reagovawem ili sa sitnicama. Suzdr`ite se od komentara i usredsredite na ono {to je dobro i ono {to je va`no. POSAO: Rezultati va{ih napora polako izlaze na videlo, ali ima jo{ dosta toga {to treba napraviti. Ipak, sve je vi{e zadovoqstva, pa i napredovawa. ZDRAVQE: Proveselite se.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: U idu}im danima vama }e se ipak postepeno otvarati qubavna vrata. Primeti}ete to po tome {to se opet sve ~e{}e smejete. Ne}e to dodu{e jo{ biti bajka, ali ohrabrewe je tu. POSAO: Ako se stvari jo{ ne pokre}u, pokrenu}ete se vi. Bi}ete spremni da animirate sve oko sebe kako biste postigli vi{e. Po~iwete da radite lak{e. ZDRAVQE: Bi}ete vrlo aktivni i u sportu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: U li~nim odnosima ovih dana }e vas zanimati erotika. Ako ste u vezi, va{i predlozi verovatno }e biti dobro prihva}eni od druge strane.

Ako ste sami, mora}ete biti strpqiviji. Udvarajte se polako i ima}ete uspeha. POSAO: Nastavqate da te`ite visokim ciqevima, a okolnosti qudi i doga|aji podr`ava}e vas u tome. Mawi problemi se naziru. ZDRAVQE: Iskoristite svaki lep dan.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: ^ini se da polako dolazite na svoje.

Kako ste ve} neko vreme to ~ekali, pokaza}ete svoju radost. Izgledne su i zabave na kojim biste se mogli ose}ati vrlo prijatno. POSAO: Iza}i }e na videlo ne{to {to se dugo ~ekalo. To }e uzrokovati nove poteze koje je malo ko o~ekivao. Svi }e se prilago|avati. Vi }ete biti onaj koji budi nadu da se mo`e napred. ZDRAVQE: Poboq{ajte kondiciju.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: Zami{qa}ete se u ulozi velikog zavodnika, ali prilika za to bi}e vi{e u va{oj ma{ti. Ipak, ono {to ulovite bi}e dobro. Samo neka va{a o~ekivawa budu malo realnija. POSAO: Na radnom mestu bi}e sve vi{e doga|aja. Ne samo na temu redovnih zadataka, nego }e se aktivirati i doga|aji povezani s qudskim odnosima, uslovima rada. ZDRAVQE: Napravite boqi plan i red.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Sad ve} mo`ete lak{e pri~ati, pa i proanalizirati neke nedoumice iz svoje qubavne pro{losti. Partner }e vas rado saslu{ati, ali isto o~ekuje i od vas. Va{ opu{ten stil bi}e dobro prihva}en. POSAO: Nakon {to dobijete potrebne informacije, krenu}ete u akciju. Ovo je va{e vreme kad po~iwete da ostvarujete sve ono o ~emu ste sawali. ZDRAVQE: Pazite da ne pregorite.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: ^ita}ete misli i ose}awa partnera.

Zato }ete pri~ati samo o bitnim temama. Qubav }e vam verovatno biti uzvra}ena na lep na~in. Oni koji su jo{ sami bi}e zanimqivi drugima. POSAO: Sve ste spremniji jasno i glasno izraziti svoj stav, a ako se neko s wim ne sla`e, vi }ete izneti argumente. Ne}ete odustati sve dok se ne postigne kompromis. ZDRAVQE: Budite ono {to jeste.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Ima}ete bojne kontakte, ali wihov karakter u emotivnog smislu uglavnom }e biti povr{an. Stoga }ete o qubavi vi{e pri~ati nego {to }ete je osetiti. POSAO: Umi{qenost nekih qudi i}i }e vam na `ivce, ali ne reagujte ako to ba{ nije nu`no. Iznutra }e vas vu}i da nekoga iskritikujete. Radite svoj posao i ne komentari{ite tu|i.

Znate pravila. ZDRAVQE: Opustite se.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Napokon }ete s drugom stranom mo}i da razgovarate otvorenije, premda stoji da odmeravate svaku svoju re~. Poboq{awe }e vas ohrabriti i da vi{e izlazite, pa }e se samci upustiti u udvarawa. POSAO: Verovatno }e vas podr`ati komunikativni qudi jer }e uvideti va{ trud. Bi}e vam drago, premda }ete ose}ati blage posledice stresova. ZDRAVQE: Opustite se ve`baju}i jogu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Posta}e vam zanimqivije jer }e biti vi{e prilika za kretawa me|u osobama suprotnog spola. Stoga }e oni koji jo{ tra`e srodnu du{u lak{e nailaziti na qubavne prilike. Oni u vezama razmewiva}e ne`ne re~i. POSAO: Qudi s kojim poslovno sara|ujete mogli bi vas iznenaditi nekim sasvim novim i neo~ekivanim predlogom.

ZDRAVQE: Svakim danom ste sve ja~i.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Izme|u vas i voqene osobe svakim }e danom biti sve vi{e razmena ideja, razumevawa i sklada. Bi}ete zadovoqni i sre}ni {to je tako.

Oni koji su jo{ sami kontakt }e zapo~eti nekako nau~no. POSAO: Ponekad vam se ~ini kao da posao stane kad vas nema, a ~im se vi pojavite – sve krene. Rezultat je to va{eg talenta da komunicirate sa svakim. ZDRAVQE: Aktivirajte svoj stari hobi

Deda Mraz sti`e s krova i nosi paketi}e za decu u Tir{ovoj Iako je do Nove godine ostalo jo{ par dana, za one kojima su osmeh na licu i ispuwewe `eqa najpotrebniji, pokloni i Deda Mraz, su ve} stigli.

Tradicionalno ~lanovi Gorske slu`be spasavawa, a me|u wima su i lekari klinike u Tir{ovoj, prona|u najboqi na~in da obraduju najmla|e koji su na bolni~kom le~ewu.

Dobre deke u crveno-belim odelima prona|u na~in da do|u do najmla|ih. Izuzetno je va`no da do|u do onih pacijenata koji su u zdravstvenim ustanovama.

Jedna od wih je Klinika u Tir{ovoj u koju tradicionalno dolazi Deda Mraz. Pre Nove godine donosi poklone, uz podr{ku Gorske slu`be za spasavawe. „Tradicionalno, ve} ~etvrtu godinu zaredom momci iz Gorske slu`be spasavawa dele paketi-

}e. Ideja je nastala tokom koronavirusa, kada je sve bilo zatvoreno, a hteli smo da obradujemo decu“, rekao je direktor klinike dr Sini{a Du~i}. Kako je istakao, na le~ewu u Tir{ovoj skoro je 200 dece i svi }e dobiti paketi}e.

„Paketi}e delimo iz tri puta, jer ih kompanije doniraju. Desi se da deca dobiju i po dva, tri paketi}a. De~ja klinika u Tir{ovoj je lider u regionu kada je u pitawu le~ewe najmla|ih pacijenata“, napomenuo je dr Sini{a Du~i}, direktor klinike..

ZDRAVQE

^etvrtak 28. decembar 2023. 27

Hroni~ni umor: 4 navike koje nas umaraju Ako vas mu~i hroni~ni umor i ose}ate kao da se „vu~ete“ od jutra do mraka, iz dana u dan, mo`da su za to krive va{e navike. Probali ste sve, od kafe do popodnevne dremke, ali va{e baterije su i daqe na minimumu? Preispitajte malo svoje navike – mo`da su one izvor hroni~nog umora.

Koje navike izazivaju hroni~ni umor 1. ZAKIDATE OD SNA

San je kamen temeqac na{eg op{teg blagostawa, i fizi~kog i mentalnog.

Mnogi qudi potcewuju mo} dobrog sna, misle}i da mogu dobro da funkcioni{u mawe od preporu~enih 7-9 sati. Ako primetite da stalno zevate ili se ose}ate kao da ste u magli, ovo bi mogao biti na~in na koji vam telo govori da mu je potrebno vi{e odmora. Razmislite o tome, ako svom telu ne dajete dovoqno vremena da se napuni, kako mo`ete o~ekivati da }ete imati dovoqno energije? Ra~unica je jednostavna: mawe sna je vi{e umora. Dakle, ako ose}ate hroni~ni umor, preispitajte svoje navike koje se ti~u spavawa.

2. UVEK STE U POKRETU

@ivimo u svetu koji je u punoj brzini, gde usporavawe ~esto izgleda kao luksuz koji ne mo`emo da priu{timo. Od trenutka kada se probudimo do trenutka

POSNI RECEPT

POSNA PITA SA JABUKAMA I ORASIMA POTREBNO JE: n 500 g kora za pitu, n 1 kg kiselih jabuka, n 200 g mlevenih oraha, n {e}er, n uqe, n cimet, n vanilin {e}er.

PRIPREMA: Posna pita sa jabukama i orasima se priprema na slede}i na~in: 1. Jabuke oqu{titi, narendati i ostaviti na |ev|iru da se ocede od soka.

2. Zatim svaku drugu koru prskati uqem i vodom, pa re|ati namaz od jabuka posut ka{ikom {e}era, mlevenim orasima i cimetom.

3. Re|ati u pleh i ponovo prskati uqem i vodom.

4. Pe}i u zagrejanoj pe}nici oko pola sata dok kore ne porumene.

5. Posuti vanilin {e}erom, ise}i na par~i}e i slu`iti.

kada zaspimo, stalno smo bombardovani zadacima, poslovima i odgovornostima. A na{a tela nisu dizajnirana da budu pod stalnim stresom i stalno u akciji.

Ako ste uvek u pokretu – bez predaha, to je kao da pokre}ete motor automobila bez zaustavqawa radi odr`avawa.

Naravno, mo`da }ete sti}i tamo gde treba da budete, ali po koju cenu? Stalno kretawe mo`e da vas iscrpe i fizi~ki i psihi~ki, a hroni~ni umor je neminovan. Mo`da je vreme da napravite pauzu i date sebi odmor koji zaslu`ujete.

3. NE PIJETE DOVOQNO TE^NOSTI

Svakom sistemu u na{em telu potrebna je voda da bi pravilno funkcionisao.

Kada smo dehidrirani, telo mora da radi vi{e, zbog ~ega sete~nostivode. Da li pijete dovoqno vode. Jednostavna promena kao {to je odr`avawe hidratacije mogla bi biti kqu~ za pove}awe nivoa energije.

4. PREOPTERE}UJETE SE [E]EROM

Svi smo to radili (ili jo{ uvek radimo) – pose`emo za slatki{ima ili

sokovima da bismo pove}ali energiju.

Ali to je zamka! Dok vam {e}er daje trenutni nalet energije, prati ga krah koji vas mo`e ostaviti jo{ umornijim. Telo brzo obra|uje slatku hranu, izazivaju}i skok {e}era u krvi pra}en padom. Ovaj jo-jo efekat mo`e u~initi da se ose}ate umorno i tromo. Ako je va{a ishrana bogata {e}erom i stalno se ose}ate umorno, mo`da je vreme da smawite unos {e}era.

Umesto toga, jedite hranu koja sadr`i slo`ene ugqene hidrate koji obezbe|uju sporije i odr`ivije osloba|awe energije.

Venama ne prija preslana hrana Niko ne voli plave ili qubi~aste ~vornovate linije na ko`i, ali pro{irene vene nisu samo estetski problem. Dr Dario Joci}, vaskularni hirurg, obja{wava da se pro{irene vene javqaju kada mali zalisci unutar vena ne mogu normalno da pumpaju krv nazad ka srcu. Zbog toga se krv nakupqa u veni {to dovodi do toga da se rastegne zid vene guraju}i je ka povr{ini ko`e i onda to postane vidqivo, a ~esto i bolno.

Iako je poznato da na pojavu venskih bolesti u najve}oj meri uti~e genetika – ~ak do 80 odsto qudi ~ija su oba roditeqa imala pro{irene vene dobi}e i sami ovu bolest u nekom periodu `ivota, dr Joci} skre}e pa`wu na ono {to svako mo`e da uradi da spre~i ili bar odlo`i pojavu pro{irenih vena, a u toj strategiji najlak{e je krenuti od promena u na~inu ishrane.

– Mewawe ustaqenih navika u ishrani je te{ko, a posebno u jeku prazni~ne sezone i

porodi~nih okupqawa, ali krenite od malih izmena – za po~etak ne dosoqavajte hranu.

Preveliki unos soli zna~i zadr`avawe vode u organizmu, a dodatna te~nost zna~i ve}i pritisak u krvnim sudovima – obja{wava na{ sagovornik.

Za o~uvawe zdravqa vena, ali i kompletnog sistema krvnih sudova preporu~uje se i

Je~am, za{to je zdrav Je~am je u qudskoj kulturi poznat od davnina, gajio se jo{ pre 10 000 godina i koristio u ishrani kako qudi tako i `ivotiwa.

Danas su ga druge `itarice gotovo u potpunosti istisnule sa na{ih trpeza kao i ~iwenica da se on vi{e povezuje sa izradom piva nego sa nekim jelom.

Za{to je je~am tako zdrav?

Je~am je bogat vitaminima iz grupe B, pre svega u wemu ima niacina i vitamina B6 kao i minerala, najvi{e magnezijuma, fosfora, selena, gvo`|a.

Sadr`i samo 1 procenat masti i 10 procenata proteina. Dobar je za stolicu jer ima

vi{e raznobojnog vo}a i povr}a. Ono sadr`i bioflavonoide, koji imaju antiupalno dejstvo i poja~avaju cirkulaciju. Brokule, patlixan, {pargla, spana}, paprika babura, gro`|e, citrusno vo}e i jagode spadaju u ovu kategoriju.

Zatim je va`no da u ishrani bude dosta namirnica koje sadr`e vlakna, jer ona poma`u varewe i spre~avaju zatvor, {to tako|e smawuje pritisak na vene. I naravno, uvek je va`no piti dovoqno vode, odnosno obezbe|ivati organizmu dovoqnu koli~inu te~nosti.

– Kafa, zasla|eni sokovi i alkohol nisu dobre te~nosti za vene. Naprotiv, od wih bolest br`e napreduje – podse}a doktor. Ali, jednom kada nastupi bolest, malo {ta mo`emo da promenimo ishranom, ka`e dr Joci}. Onda je jedino efikasno re{ewe problema s pro{irenim venama neka od minimalno invazivnih operacija. Ova bolest je progresivna, {to zna~i da napreduje s vremenom i ne}e nestati sama od sebe.

LE^EWE BIQEM

visoki sadr`aj vlakana, ali sadr`i i interesantan beta glukan. [ta je to beta glukan?

Beta glukan je jedna vrsta slo`enih {e}era ili polisaharida koji se mogu na}i u `itaricama (je~am, ovas) kao i pe~urkama i algama.

Na{ organizam ga ne stvara, ve} se mora uneti ishranom.

Pored toga beta glukan je odli~an za dizawe imuniteta i potpoma`e na{em organizmu u borbi sa mnogim bolestima.

Kako mi pripremamo je~am?

Kupujemo ga u prodavnici zdrave hrane

(nalazi se u obliku oqu{tene verzije tzv. ger{la), mada se verovatno mo`e na}i i u ve}im supermarketima.

Uve~e ga potopimo u vodu a ujutru kuvamo otprilike 45 minuta. Dobro je ostaviti ga malo da odstoji posle kuvawa da bi jo{ upio te~nosti pa tek onda ga treba procediti.

Kada se ohladi dodamo u wega: 1. Kiselo mleko ili jogurt sa vo}em 2. Ka{iku meda 3. Dve supene ka{ike mlevenih oraha (koliko ko `eli) mogu i bilo koji drugi ora{asti plodovi ili suvo gro`|e 4. Dobro prome{ate i to je to!

28 ^etvrtak 28. decembar 2023.

ENIGMATIKA

SRPSKA GLAVNI IME POP GRAD PEVA^ICE ILOVA^A PEVA^ICA ETIOPIJE WEGOMIR NA SLICI

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA VRSTA OLOVNE RUDE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

POKRET OKOM, MIG IME SRPSKE ODBOJKA[ICE HELI] OBLAST U ITALIJI I AUSTRIJI AUTO OZNAKA [PANIJE STARINSKO MU[KO IME

PLANINA U TURSKOJ

^AROBWAK, VRA^, MAG UPOTREBOM KVARITI KOW SLEDBENIK VELIKIH UMETNIKA

ONOMATOPEJA BLEJAWA

GR^KO OSTRVO

VEZNIK

UBRZIU KOVIQKA MESTO VA^I CRNOJ ATOMSKIH ODMILA GORI ^ESTICA

BA[TENSKA BIQKA MALI MUZEJ

TVRDO INDUSTRIJSKO DRVO, ABONOS, EBAN

STARORIMSKI BOG SMRTI NASILNO OTVARATI

KUVANO JELO OD JAGWETINE I ZEQA OZNAKA ZA VOLT RAZRED

JEZUIT ODSUSTVO VE[TINE GUTAWE ZRNEVQA U^ESNICE MOBE

POLO@AJ, STEPEN, ^IN ARGENTIN. FUDBALER POZNATI SKUP U JAJCU IZ 2. SVETSKOG RATA

SIMBOL ILINIJUMA SIPATI TE^NOST MLADO GOVE^E OSMANSKE SUDIJE (TUR.)

Sr Gl pski as SEOSKO PODRU^JE

VODORAVNO: 1. [epuriti se, 2. Samrtna posteqa - Podzakup, 3. Na neki na~in - Predgovori u kwigama, 4. Simbol talijuma - Kov~e`i}, kutija - Zmijski otrov (nar.), 5. Obred, ritual (lat.) - Crte, 6. Doneti tele na svet - Ogrlina za kowa u vr{aju, 7. Tanak metal - Pre svega - Oznaka za istok, 8. Veznik - Korisnik stana - Dance, 9. Pripadnici hindu sekte u Indiji - Magacin vojne opreme, 10. Obar, Avar - Italijanski peva~ Salvatore, 11. Simbol telura - Potvrde o kvalitetu - Ove godine (skr.), 12. Ime glumice Papas - Udarati nogama, 13. Onaj koji sadi biqne sadnice - Laneno uqe, 14. Proveravawe ekonomskih principa.

RIBA SEVERNIH MORA REKA U BANATU

SIMBOL CERIJUMA HODATI NA [TAKAMA FR. TENISERKA KORNE

PRVI VOKAL ROB U SPARTI, HELOT PRIBOR ZA PISAWE (TUR.) PTI^E, PTI] (NAR.)

USPRAVNO: 1. Vladati svojim ose}awima, 2. Odvojiti, izdvojiti Sitan otpadak od drveta, 3. Ime glumca Norisa - Mesto kod Pirota Edvard odmila, 4. Proro~i{te u anti~kim hramovima - Strahovladar, 5. Simbol fosfora - Objekat za zabave - Ime italijanskog pisca Zveva, 6. Epopeja, ep - Prefiwene, suptilne - Deo zapre`nog pribora, 7. Simbol radijuma - Francuski pesnik Pol - Glavni organ krvotoka, 8. Skinuti obu}u - Koji imaju jaka, {iroka prsa - Oznaka za tonu, 9. Stanar u potkrovqu - Izdava~ (lat.), 10. Bilo ko - Bar jedna - Suprotni veznik, 11. Arbitar - Krug namotane `ice, 12. Grana medicine koja izu~ava epidemije.

TELEFONSKI POZIV MERA ZA POVR[INU

OGRANI^EWA

POKRETA^, ZA^ETNIK

ZASLADITI [E]EROM

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KO^OPERITI SE, ODAR, PAZAKUP, NEKAKO, UVODI, TL, KASETA, ID, RITUS, LINIJE, OTELITI, AJAM, LIM, NAJPRE, I, I, STANAR, DNO, SIKI, ARSENAL, AVARIN, ADAMO, TE, ATESTI, OG, IRENA, RITATI, SADILAC, OLAJ, EKONOMETRIJA

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: NAMIG, ADELA, TIROL, ASI, E, [AMAN, ABATI, BE, AT, EBEN, TIKVA, KAPAMA, ORK, V, ISUSOVAC, RANG, ZOBAWE, LEO MESI, IL, AVNOJ, JUNE, CE, BAKALAR, [TAKATI, A, ATAR, DIVIT, LIMITI, ALO, INICIJATOR, ZA[E]ERITI

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

2

1 4 2

7

7

7 7 9

6 2

6

1

9 5

9 2

1

1 3

6

5 7 9

7 2

3 4

7

5

7 1

8

7 9

9

2

5

4 6

1

8 3

3

2

9

3 6

6 8

5 8

1 8 5

SUDOKU 2

9 6 4

4 8

RE[EWE SUDOKU 2: 916 845 327 - 254 317 689 - 837 269 145 - 362 594 718 - 491 728 563 578 136 492 - 643 952 871 725 681 934 - 189 473 256 RE[EWE SUDOKU 1: 962 831 745 - 317 459 826 - 584 276 391 - 129 347 658 - 638 915 274 475 628 913 - 791 563 482 256 784 139 - 843 192 567

SVET POZNATIH

^etvrtak 28. decembar 2023. 29

TRAGEDIJA KOJA JE OBELE@ILA @IVOT VOJE NEDEQKOVI]A

Nosio sam ga na rukama do bolnice, a onda su mi javili tu`nu vest [armantni i uvek nasmejani voditeq Voja Nedeqkovi} o privatnom `ivotu retko govori.

Ipak, jednom prilikom je napravio izuzetak i prisetio se najte`ih trenutaka u `ivotu.

Naime, otac Voje Nedeqkovi}a preminuo je nakon borbe sa te{kom bole{}u, a voditeq je wegovu smrt te{ko podneo.

- To je bilo 1999. jedna ~udna godina, odvratna, koju bih ja onako da mogu od svih tih godina jedino stavio u fioku da je ne uzimam vi{e. Pre svega zbog generalno svega onoga {to nam se desilo sa bombardovawem i uni{tavawem na{e zemqe Srbije, a drugo prolaziv{i kroz bolest sa ocem. On je imao tumor jo{ 1993. godine pa je to ne{to zale~eno i onda je 1998. oti{ao misliv{i da je u pitawu ne{to sa `elucem da bi mu rekli da nije, nego da je verovatno karcinom na plu}ima.

Voditeq je ispri~ao kako je oca na rukama odneo do bolnice, te da je tada posledwi put razgovarao sa wim. Mene je zvao @ika iz "Zane" i Jelena da im odradim promociju albuma „Prijateqi" u hotelu Hajat koja je bila 15. oktobra. Mi smo 14. sedeli mnogo se smejali, u`ivali u nekim anegdotama. Tog 15. sutradan, tog dana je mom ocu pozlilo i ja sam ga na rukama sa bolni~arima odveo do

bolnice, do Klini~kog centra na grudno odeqewe, malo jo{ porazgovarao sa wim.

Nisam mogao ba{ nekako odmah da krenem ku}i.

- Oti{ao sam ku}i, pri~ao sa prijateqem, nisam mogao da zaspim, ne{to sam par sati odspavao. Krenem na posao, idem prema Hajatu, zove me mama i saop{tava da je tata umro. Po naho|ewu i daqe idem prema Hajatu, stajem tamo, to su takozvane o~ekivane-neo~ekivane smrti.

- Ja sam u{ao u Hajat. @ika je odmah po mom licu prepoznao da ne{to nije u redu i pitao: „E matori {ta je bilo", ja ka`em „Ma ni{ta samo daj neki viski, neki alkohol". Nisam odmah rekao.

Bio je dogovor da imam neku ^e Gevara kapu. I dok sam to radio, radio sam sa jednim ose}awem i tuge i ponosa {to mi je otac to dao. Sve mi se pome{alo - rekao je Voja.

„Ja sam htela da rodim dete“

Dijana \okovi} progovorila o najve}oj `ivotnoj odluci Brak Dijane i Sr|ana \okovi}a traje ve} 37 godina, a posebno je zanimqivo kako su se upoznali. Naime, poznanstvo Novakovih roditeqa po~elo je na skija{koj stazi na Kopaoniku kada se Dijana pripremala za instruktora skijawa. Posle sedam meseci zabavqawa brak Dijane i Sr|ana \okovi}a je sklopqen 1986. godine.

Dijana i Sr|an \okovi} na ven~awu, pre 37 godina i danas

Noletova majka je prilikom gostovawa u emisiji „Dok an|eli spavaju" sa Marinom Rajevi} Savi} podelila fotografiju sa ven~awa, a istom prilikom govorila je i {ta je prethodilo braku.

Malo ko je znao da je Dijana tada neplanirano ostala u drugom stawu.

- Mom sada{wem mu`u, tada{wem de~ku, rekla sam da }u dete zadr`ati i da on nema nikakve obaveze. @elela sam da rodim to dete, a on, kako god da odlu~i. Nisam mogla da obavezujem nekoga sa kim sam u vezi tek nekoliko meseci, bilo mi je to previ{e - ispri~ala je Dijana.

- Sr|an ima neke svoje igrice, {ta bi bilo kad bi bilo. Povremeno me pita: „[ta bi bilo da se nisam o`enio sa tobom, da li bi mi dala da vidim Novaka?“ Na to mu odgovorim s osmehom: „Ko ka`e da bi bio Novak? Ko zna, mo`da bi se zvao druga~ije, ali pitawe je {ta bi bilo.“

PIKSI PRODAO VILU NA DEDIWU ZA 2.500.000 EVRA

Sad `ivi u samom centru Beograda u ku}i od 246 kvadrata Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} Piksi u periodu od 2007. do 2015. godine bio je trener u dva kineska kluba, a onda se vratio u Srbiju i re{io da `ivi u samom centru glavnog grada.

Nakon {to je Piksi do{ao u Srbiju, odlu~io je da vilu koju poseduje na Dediwu proda fudbaleru Du{ku To{i}u za, kako se pri~alo za 2.500.000 evra, te da se supruga Sne`ana i on presele u velelepnu vilu u samom srcu Beograda, koja se godinama nalazi u wihovom vlasni{tvu.

Naime, nekretninu na nekoliko spratova do tada su izdavali jednoj amabasadi, me|utim po povratku u Srbiju re{ili su da raskinu ugovor o izdavawu i vrate se u wu. Novac od prodaje ku}e na Dediwu re{ili su da ulo`e u renovirawe vile u centru, pa su zato pomo}ne prostorije koje se nalaze u zadwem delu dvori{ta sru{ili.

Ku}a ima 246 kvadratnih metara i tri sprata. Renovirawe je odra|eno tako da je svaki sprat kao poseban stan. Piksi se odlu~io na tu varijantu kako bi wegove }erke Awa i Andrea imale svoj prostor kad do|u u Beograd. Velelepna vila sada izgleda potpuno druga~ije.

Umesto crvene nijanse sada je krasi bela boja, nova kapija i ozbiqna rasveta, a i sad je ukra{ena novogodi{wom dekoracijom i to na svakom prozoru.

^arli [in napadnut u svojoj ku}i, kom{inica poku{ala da udavi glumca Ameri~kog glumca ^arlija [ina zvezdu serije „Dva i po mu{karca“, napala je kom{inica, u wegovoj ku}i u Malibuu, saop{tila je policija u Los An|elesu. Kako se navodi, kom{inica je glumcu pokucala na vrata, a kada je otvorio, ona je na silu u{la u wegovu ku}u i napala ga. Tom prilikom mu je pocepala ko{uqu i poku{ala da ga udavi. Posle incidenta se uputila ka svojoj ku}i.

Prema navodima policije, pozvana je i ekipa hitne pomo}i, ali glumac nije hospitalizovan. „Osumwi~ena Elektra [rok uhap{ena je za napad i provalu u glum~ev stan, kao i zbog zbog nano{ewa telesnih povreda glumcu“, navodi se u saop{tewu. Iako popularni glumac tvrdi da ne zna {ta je izazvalo incident, ovo nije prvi put da se ovako ne{to de{ava. Samo dan ranije ista kom{inica bacila je sme}e ispred ku}e ^arlija [ina, a auto mu je polila lepqivom masom.

30 ^etvrtak 28. decembar 2023.

SPORT

BOQA VEST ZA ZVEZDA[E NIJE MOGLA DA STIGNE!

Nikola Topi} ponovo obla~i crveno-beli dres!

JOKI] IZNENADA "ODJAVIO" NAJPOZNATIJI BREND NA SVETU:

Objasnio je za{to sada nosi kineske patike!

Nikola Joki} je odlu~io da promeni tehni~kog sponzora i imao je svoje razloge za to.

Srpski ko{arka{ Nikola Joki} odlu~io je da prekine saradwu sa svojim tehni~kim sponzorom "Najkijem", sa kojim je prakti~no sara|ivao od kada je do{ao u NBA ligu, a odmah je objavqeno i ~ije patike }e nositi u budu}nosti. U pitawu je kineski brend "361" koji nije naro~ito poznat van Azije, a sada planira veliki prodor u NBA ligu po{to je anga`ovao najboqeg ko{arka{a na svetu. Ujedno i jedno od najprepoznatqivijih lica lige.

Mnogi su spekulisali da je to zbog odluke "Najkija" da ni posle toliko godina saradwe ne napravi personalizovane patike Nikole Joki}a, kao {to to imaju najve}i superstarovi NBA lige, me|utim i da je to istina - ne}emo ~uti od Somborca. @eleo je da "spusti loptu" i pojasni o ~emu se radi.

"Na moju odluku je mnogo uticao moj saigra~ Aron Gordon (ima ugovor sa "361", prim. aut.), ali i oni sami. Bili su zaista direktni i iskreni sa mnom. Razgovarao sam sa Eronom u vezi sa svime, on mi je rekao da su dobri, brzi i da slu{aju igra~a. Zaista sam zadovoqan dosada{wim odnosom...", kazao je Nikola Joki} koji nije otkrivao detaqe ugovora, ali se spekuli{e da su u pitawu finansijski uslovi koji su drasti~no boqi od "Najkija".

Ipak, ~ini se da je Joki} to sve prepustio agentima i da se nije bavio onome {ta pi{e na papiru: "^ak i ne znam na koliko smo godina potpisali ugovor, ali oni zaista poku{avaju da naprave {to udobnije patike. Pitaju me posle svakog treninga i posle svake utakmice kako se ose}am", nagla{ava Somborac.

Nikola Topi} je novi/stari ko{arka{ Crvene zvezde. Prema nezvani~nim saznawima na povratku supertalentovanog ko{arka{a se “trenutno radi”, ali potvrdu }emo morati jo{ malo da sa~ekamo, jer postoji vi{e kandidata za bekovsku poziciju. Tako }e se najboqi mladi ko{arka{ Evrope verovatno vratiti u Crvenu zvezdu iz Mege u koju je oti{ao pred po~etak ove sezone.

Ova odluka je, kako prenosi Sportklub, doneta nakon razgovora koje je trener crveno-belih Janis Sferopulos obavio sa Nikolom Topi}em koji je trebalo da ostane na pozajmici u Megi do kraja sezone. Nezvani~no dogovor je postignut, a vi{e detaqa i zvani~na potvrda Crvene zvezde o~ekuje se ovih dana. Sli~na vest objavqena je i "preko bare": Trener Zvezde je nakon pobede protiv Splita u 13. kolu ABA lige najavio da }e crveno-beli potra`iti re{ewe na poziciji plejmejkera, jer je klub napustio [abaz Nejpir. Topi} je na 13 utakmica regionalnog prvenstva u proseku bele`io 18,6 poena, 6,9 asistencija i 3,7 skokova po utakmici.

Po{to je ABA liga stigla do polovine sezone, u periodu izme|u 13. (odigranog) i 14. kola (28-31. decembar) klubovi mogu da registruju igra~e koji su ove sezone ve} nastupali u regionalnom takmi~ewu.

Jo{ od mla|ih selekcija Crvena zvezda se godinama "klela" u Nikolu Topi}a. Sin legendarnog Milenka kroz sezone je iznova i iznova dokazivao da

sa pravom va`i za jednog od najtalentovanijih doma}ih ko{arka{a, a istinska eksplozija stigla je ove sezone, kada je oti{ao na pozajmicu u redove Mege.

Mogao je da o~ekuje i sam Nikola Topi} ono {to je i dobio u Megi - potpunu slobodu i mogu}nost da on bude taj oko kog }e se vrteti igra ekipe. Ipak, ~etvorogodi{wi ugovor koji mladi plejmejker ima sa crveno-belima je ne{to {to mo`e da bude razlog za zadovoqstvo vice{ampiona Jadrana, uprkos naglom skoku interesovawa - iz NBA. Supertalentovani srpski plejmejker stavqen je na listu Top 10 prospekata na narednom NBA draftu, pa je mogu}e da ve} slede}e leto krene put najja~e lige sveta. Ipak, wegov ~etvorogodi{wi ugovor sa crveno-belima je ono {to klubu sa Malog Kalemegdana garantuje sigurnost i kontrolu, a iz nezvani~nih izvora mo`e se ~uti da na wega ozbiqno ra~unaju, {to potvr|uje i ova najava povratka na Mali Kalemegdan.

Ipak, ako timovi iz najja~e lige sveta budu `eleli da u|u

u pregovore oko Nikolinog anga`mana, mora}e crveno-belima da ponude najmawe 900.000 evra, a kako nezvani~no saznajemo, Zvezda bi u tom slu~aju tra`ila mnogo, mnogo ve}u od{tetu i tako probala da "zatvori vrata" potencijalnim kupcima. Opet, ako se ponudi basnoslovna suma za na{e uslove...

Nikola Topi} je tokom godine sko~io iz druge runde drafta u Top 10. Zatim su ga stavili na drugo mesto, gde bi mogli da ga biraju Va{ington Vizardsi, a onda se oti{lo korak daqe. "SBNation" je re{io da Nikolu Topi}a stavi na prvo mesto!

- Topi} majstorski obavqa ulogu startnog plejmejkera za Megu iako je najmla|i igra~ u timu, ro|en je 10. avgusta 2005.

Argument da }e on biti prvi pik le`i u sjajnoj produkciji u ABA ligi: kroz 10 utakmica, prose~no posti`e 18.9 poena, 6.8 asistencija, 3.2 skoka i 1.1 ukradenu loptu po utakmici uz {utirawe od 52 posto iz igre. Poseduje tre}i najboqi indeks igra~a, popularnu ukupnu metriku u evropskoj ko{arci, u ligi - pi{u oni.

Xejlen Smit novi "DA JE @IV, BIO BI VEOMA TU@AN" organizator igre Bli`i se godi{wica smrti legendarnog Pelea, wegov sin re{io da otvori du{u!

Partizana Amerikanac sa hrvatskim paso{em postao osmi inostrani ko{arka{ Partizana ove sezone.

Xejlen Smit je bio `eqa crno-belih i pre dva leta, ali su se na polovini aktuelne evroliga{ke sezone stekli uslovi da dve strane sklope saradwu.

Prethodno je Amerikanac promenio agenciju koja zastupa wegove interese, otpustio Mi{ka Ra`natovi}a sa kime Partizan vi{e ne sara|uje, pokazav{i time koliko je bio re{en da dres bolowskog Virtusa zameni opremom crno-belih iz Beograda.

Smit je ugovor potpisao do kraja takmi~arske godine, ali bi trebalo da posotji opcija produ`ewa saradwe na takmi~arsku 2024/25 ukoliko obe strane budu bile zadovoqne u~iwenim.

Reprezentativac Hrvatske zadu`io je dres sa brojem „0“ i trebalo bi da bude poja~awe na poziciji plejmejkera. U zavisnosti od takti~kih zadataka mo`e da pokriva i mesto dvojke.

Pre iskustva u Virtusu iz Bolowe, dokazao se kao dobar plej i pouzdan defanzivac nastupaju}i u nema~koj za Ludvigzburg i berlinsku Albu.

Sve do oporavka Alekse Avramovi}a, koji je na me~u sa Armanijem polomio nogu, ima}e prosotra da se nametne kao bitnije re{ewe u bekovskoj liniji.

Debi u crno-belom dresu ima}e protiv Asvela u 18. kolu Evrolige.

Sin legendarnog brazilskog fudbalera Pelea, Ediwo izjavio je danas da bi wegov otac, da je `iv, bio veoma tu`an zbog krize u brazilskom fudbalu.

"Uvek je bio veoma zabrinut za sudbinu brazilskog fudbala", rekao je Ediwo u intervjuu za Frans pres, nekoliko dana pre obele`avawa godi{wice smrti wegovog oca.

Pele, koji je bolovao od raka debelog creva, preminuo 29. decembra 2022. godine u 83. godini u Sao Paolu.

Godinu dana od smrti trostrukog {ampiona sveta sa Brazilom (1958, 1962. i 1970), nacionalni tim Brazila nije u dobroj poziciji. Posle {est odigranih kola, zauzima tek {esto mesto u ju`noameri~kim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, posledwe koje direktno vodi na Mundijal 2026. Pored toga, Brazil je nedavno na Marakani pora`en od najve}eg rivala Argentine (1:0).

"Mi smo u padu. I daqe imamo odli~ne igra~e, ali ranije smo imali vi{e vrhunskih igra~a nego danas", rekao je Ediwo, nekada{wi golman a sada trener.

Ovoj krizi rezultata dodata je jo{ jedna, institucionalna, nastala smenom predsednika Brazilske fudbalske konfederacije Ednalda Rodrige{a. On je smewen sudskom odlukom.

Me|unarodna fudbalska federacija (Fifa) ju~e je upozorila Brazilsku fudbalsku konfederaciju na mogu}e sankcije, ukqu~uju}i i suspenziju

sa me|unarodnih takmi~ewa, zbog potencijalnog me{awa dr`ave u izbor novog {efa organizacije.

"Ova kriza se nije pojavila preko no}i, to su slo`eni problemi", rekao je 53-godi{wi Ediwo.

Fudbalski klub Santos, gde je legendarni Pele proveo najve}i deo svoje karijere, tako|e prolazi kroz te{ke trenutke. Ovaj klub je po~etkom decembra ispao u drugu ligu, prvi put u 111 godina postojawa.

"Na`alost, ni ovo nije iznena|ewe. Svako ko svakodnevno prati klub mogao je da predvidi ovakav scenario, koji se na kraju i ostvario", rekao je Ediwo osvr}u}i se na finansijsku, sportsku i institucionalnu krizu.

Godi{wica smrti legendarnog Pelea bi}e obele`ena u petak u Santosu.

"Bio je izuzetan, mnogo nam nedostaje. Proneo je ime Brazila kroz fudbal, na {ta smo veoma ponosni", rekao je Ediwo.

SPORT

^etvrtak 28. decembar 2023. 31

Jesewe po~asti crno-bele vode ka tituli Partizan je u {ampionatima Srbije devet puta bio jesewi prvak i sedam puta je osvajao {ampionski pehar

ma, novajlije su do{le posle priprema u Sloveniji, dok u Humskoj nije bilo struje do po~etka prvenstva. U takvim uslovima, sve je slutilo na novu katastrofu, me|utim, crno-beli su napravili iznena|ewe i nakon 19 utakmica su boqi od najskupqeg tima u istoriji srpskog fudbala.

Klub iz Humske je apsolutno pogodio sa novajlijama, Mateus Saldawa, Gajas Zahid, Aleksandar Jovanovi}, Ksander Severina, uz nekoliko starosedeoca i energiju trenera Igora Duqaja izneli su sezonu i doneli Par-

Crno-beli nisu mogli da zamisle boqi kraj prvog dela {ampionske trke. Partizan je savladao Crvenu zvezdu posle tri godine, vratio se na ~elo superliga{kog karavana i postao jesewi prvak.

Parni vaqak je pro{le sezone razo~arao na svim frontovi-

tizanu prvo mesto za vreme zimske pauze.

Parni vaqak je deveti put postao jesewi prvak od samostalnosti Srbije (2006) i samo dva puta nije bio {ampion na kraju sezone kad je prvi deo okon~ao kao lider. Crno-beli titulu ~ekaju jo{ od sada ve} davne 2017. godine, a najbli`i su bili u sezoni 2021/22. kad ih je sa klupe predvodio Aleksandar Stanojevi}. Partizan je u toj sezoni bele`io odli~ne rezultate, kako u prvenstvu, tako i u Evropi.

VRELA TRENERSKA KLUPA ZVEZDE DONELA NOVOG TRENERA - VLADANA MILOJEVI]A

Tri sezone vezao samo Miqan Miqani} Smena trenera Crvene zvezde Baraka Bahara posle problemati~nih rezultata u nedavno okon~anoj jesewoj polusezoni, zakqu~no sa porazom od Partizana u posledwem

kolu, te imenovawe novog {efa stru~nog {taba Vladana Milojevi}a, ~etvrta je promena na klupi srpskog {ampiona i tre}a dok je sezona u toku, u posledwe ~etiri godine.

Ovakav niz svakako zvu~i paradoksalno, uzev{i u obzir da se najtrofejniji klub na ovim prostorima nalazi na boqoj strani sopstvene istorije. Crveno-beli su {estostruki uzastopni {ampioni dr`ave (uz tri uzastopne duple krune), sedmu godinu zaredom su u~esnici grupne faze dva najja~a klupska evropska takmi~ewa (uz tre}u Ligu {ampiona) i naizgled deluje te{ko objasniti takvu dinamiku, bezmalo vrte{ku na klupi.

Vladan Milojevi} je u svom prvom, „pozla}enom” mandatu u Qutice Bogdana, na zimskoj pauzi sezone 2019/20, odlu~io da je za prvi put dovoqno. Jedna od narodnih mudrosti ka`e da treba prestati kad je najsla|e, me|utim, zna se da je posao prvog trenera {ampiona Evrope iz 1991. tesna ko`a ~ak i kad imate (pre) ozbiqne rezultate i da se sa

previsokim pritiskom gotovo nemogu}e nositi du`e od dve do dve i po sezone. Magi~na cifra „tri sezone” odavno je zaboravqen koncept i nemogu}a misija, za rubriku verovali ili je podatak da tri uzastopne sezone na klupi Crvene zvezde je posledwi put uspeo da spoji legendarni Miqan Miqani} (a ko bi drugi), koji u periodu od 1966. do 1974. godine, osam uzastopnih sezona, sa velikim uspehom, vodio Zvezdu.

Elem, posle dve i po godine, Milojevi} je mesto {efa struke prepustio jo{ jednom mladom treneru u nastajawu, Dejanu Stankovi}u, uz vi{e nego {mekersku subvenciju nasledniku u vidu 11 bodova prednosti u odnosu na Partizan, tokom bo`i}nih i novogodi{wih praznika.

Sli~an period se Stankovi} zadr`ao na Marakani, zavr{io je zapo~eti posao prethodnika i overio titulu u debitantskoj sezoni, osvojio i naredne dve. Iako je zabele`io vrlo respektabilne rezultate u Ligi Evrope (u dve grupne faze oba puta je osvajao po 11 bodova i uspevao da prezimi), Stankovi} nije na{ao u kancelariji Milojevi}ev ~arobni napitak i nije uspeo da se plasira u Ligu {ampiona. Nakon tre}eg poku{aja u kome je oma{io elitno kontinentalno takmi~ewe, xentlmenski je preuzeo odgovornost i jo{ po~etkom sezone 2021/22. odlu~io da je vreme za rastanak.

Ni Deki nije svog naslednika do~ekao bez adekvatnih poklona, nije bio toliko {iroke ruke kao Milojevi} prema wemu, ali je i wegovih plus pet bodova nasledniku Milo{u Milojevi}u, bio vi{e nego galantan potez.

Kao {to je poznato, ovaj je uredno zavr{io posao i osvojio oba doma}a trofeja, me|utim, sa znatno slabijim rezultatima u Ligi Evrope, te je wegov mandat trajao samo jednu nepotpunu sezonu.

Vladan Milojevi} se vra}a na klupu u trenutku kada je Zvezda na minus dva boda u odnosu na prvoplasirani Partizan i ostaje da se vidi da li su oni koji misle da su crveno-beli i pored zaostatka i daqe favorit da u

Dejan Stankovi}

Vladan Milojevi}

Miqan Miqani} i Dragan Xaji}

Biv{i trener Crvene zvezde Barak Bahar junu prvi pro|e kroz ciq, bili u pravu.

U novijoj istoriji, posmatraju}i samo de{avawa u novom milenijumu, promena trenera u toku sezone nije ~esto bila oven~ana rezultatima. Slavoqub Muslin

je jedan od trenera naslednika u toku sezone, koji je napravio dobre rezultate i materijalizovao ih kroz trofeje. On je u toku prvog dela sezone 1999/2000. preuzeo dirigentsku palicu od Miloquba Ostoji}a u momentu kad je ekipa jurila bodovni minus, uspeo je da konsoliduje tim i na kraju {ampionata bude prvi.

Qupko Petrovi}, prvak Evrope sa crveno-belima iz 1991. godine, i daqe jedini srpski trener koji je osvajao najva`niji pehar na Starom kontinentu. Od po~etka sezone 2003/04. dobio je tre}i put {ansu na Marakani. Za razliku od prva dva mandata legendarni stru~wak se kratko za-

dr`ao. Ko{tala ga je eliminacija iz Evrope, prvo kvalifikacije za Ligu {ampiona (PSV – 3:2, 0:5), zatim i UEFA kup (Zenit 0:4, 1:2).

Milovan Rajevac (2004) zadr`ao se samo dva kola posle Petrovi}evog odlaska. Bo{ko \urovski vodio je Zvezdu dva puta, nasledio je Du{ana Bajevi}a i osvojio duplu krunu 2007, dok u fini{u sezone 2016/17. kad je nasledio Du{ana Bajevi}a nije uspeo da se raduje. Milorad Kosanovi} imao je i drugi mandat (1997/98. i 2007), Ratko Dostani} je osvojio kup 2010, a Aleksandar Kristi} radio do dolaska Roberta Prosin~e~kog, odnosno do kraja 2010.

THURSDAY  ^ETVRTAK 28. 12. 2023.

\okovi} po peti put najboqi sportista Evrope Jo{ jedan Srbin u Top 5, ima neo~ekivanih imena Najboqi teniser sveta Srbin Novak \okovi} peti put u karijeri progla{en je za najboqeg sportistu Evrope u tradicionalnom izboru Novinskih agencija.

Izbor je po 66. put organizovala Poqska nacionalna agencija (PAP), a Srbiju je kao i svih prethodnih godina predstavqao Tawug. \okovi} je ukupno dobio 178 poena. Srpski teniser je ovo priznawe dobio 2011, 2015, 2018. i 2021. godine \okovi} je ove godine osvojio sedam trofeja, od ~ega tri grend slema (Australijan open, Rolan Garos i US Open) i Zavr{ni masters u Torinu. On je osmi put u karijeri sezonu zavr{io na prvom mestu ATP liste.

Drugo mesto u izboru za najboqeg sportistu

Evrope pripalo je svetskom {ampionu u Formuli jedan Holan|aninu Maksu Ferstapenu (150 poena), a tre}a pozicija je pripala {vedskom atleti~aru Armandu Duplantisu, koji je osvojio 86 bodova.

Na ~etvrtoj poziciji je napada~ Man~ester sitija i norve{ki fudbalski reprezentativac Erlind Holan sa 80 poena.

Peto mesto pripalo je ko{arka{u Denvera i srpskom reprezentativcu Nikoli Joki}u sa 74 boda. Joki} je pro{le sezone sa Denverom osvojio {ampionsku titulu u NBA ligi i progla{en je za najkorisnijeg (MVP) velikog finala.

U Top 10 jo{ su poqska teniserka Iga [vjontek (72), norve{ki biatlonac Johanes Tiwes Bu (51), holandska atleti~arka Femke Bol (49), {vajcarski skija{ Marko Odermat (44) i danski biciklista Jonas Vingegard (40).

"ODLI^NO SAM, NADAM SE DA ]U IGRATI I NAKON [TO NAPUNIM 40"

\okovi} ni ne pomi{qa da zavr{i karijeru!

Najboqi teniser sveta, Novak \okovi}, najavio je da }e poku{ati da igra i nakon {to napuni 40 godina.

Ovakve re~i Srbina obradova}e milione fanova {irom sveta, a Novak je kao idealan primer sportiste koji je vodio ra~una o sebi, svom zdravqu i telu, odabrao svog prijateqa, Toma Brejdija, koji je u u 46. godini zavr{io dvadesettrogodi{wu karijeru u NFL-u.

- Tom Brejdi je sjajan primer {ampiona u svom sportu i neko ko je imao sjajnu karijeru i dugove~nost. Mnogo sati i vremena je ulo`io u brigu o sebi, u oporavak da se postara da svaki aspekt wegovog tela i uma bude pokriven, kako bi mogao da ima dugotrajnu uspe{nu karijeru - rekao je \okovi} u Rijadu.

Novak je poru~io da definitivno ne}e razmi{qati o prestanku sve dok igra na visokom nivou.

- Nau~io sam mnogo od wega, iz wegovog primera i nadam se da }u mo}i da ostvarim karijeru koja }e dosti}i 40 ili mo`da ~ak i vi{e, vide}emo. Sada se ose}am odli~no u svom telu i igrao

NOVI SRAMAN POTEZ:

Novak \okovi} izostavqen sa postera za Australijan open!

Dominacija koju je Novak \okovi} uspostavio jo{ jednom u 2023. godini prepri~ava}e se u sezonama koje slede. Sa 36 godina umalo je osvojio sve Grend slem turnire, bele`io uspehe i na Mastersima, predvodio Srbiju do zavr{nice Dejvis kupa, ali i daqe nailazi na nepo{tovawe od strane organizatora i medija.

Jedan od glavnih promo postera medijskog partnera Australijan opena, koji je srpski as osvajao ~ak deset puta, ne sadr`i lik aktuelnog osvaja~a turnira! Dodu{e, treba ista}i da je ovaj baner Eurosporta namewen za britansko tr`i{te.

Rafael Nadal, Endi Mari, Kameron Nori, Iga [vjontek i Arina Sabalenka se nalaze

na pomenutom baneru, iako oni kombinovano nisu osvojili ni blizu pehara kao Nole.

Ovakav potez izazvao je i reakciju navija~a na Tviteru, uz pitawe kako je mogu}e da nema mesta za prvog na svetu.

Podsetimo, sli~na situacija vi|ena je ove godine na Vimbldonu, kada Noleta nije bilo na zvani~nom plakatu turnira.

sam tenis zaista visokog kvaliteta. Ova godina je bila jedna od najboqih sezona koje sam imao u `ivotu. Za{to prestati dok jo{ uvek igrate sjajno. Nastavi}u i uzima}u godinu jednu po jednu, pa }u videti koliko daleko }u da odem.

Novak }e odigrati egzibicioni me~ u Rijadu, zatim sledi u~e{}e na Junajted kupu, a onda i Australijan openu, gde }e poku{ati da do|e do 11. trofeja.

O~ekuje se da na tom turniru vidimo povratak Rafaela Nadala tenisu nakon duge pauze, ali u prvom planu }e, pored Srbina, biti Karlos Alkaraz.

- Pojavio se Alkaraz {to je odli~no. Bio sam veoma sre}an {to sam imao ~etiri veoma dobra me~a sa wim ove godine. Svaki me~ je privukao veliku pa`wu. Imali smo mnogo sjajnih trenutaka i to je dobro za na{ sport. Imate Karlosa, Sinera, Runea, mlade igra~e koji }e nositi ovaj sport u godinama koje dolaze.