Srpski glas 29. oktobar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

29

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 29.10.2020. z Year XXIX No.2420 SA/TAS - $4.00 WA/NT/

NSW Country/ACT - $4.50

U Alijinom kazamatu pre`iveo

Kanbera

1.335

Piknik srpskih Belih Orlova

dana

Strane 16, 17

Qubivoje R{umovi},

Strana 18

\or|o [uvajlo iz Sidneja, logora{ Silosa, o izve{taju me|unarodne komisije o stradawu Srba u Sarajevu

jedan od najomiqenijih srpskih pesnika:

Lepa Srbija

U selu se ra|aju qudi, a u gradovima – ku}ni qubimci Strana 6

Wegovo veli~anstvo -

„FI]A“ 84 desetke na 84 ispita:

Strana 13

Stefan sa 23 godine zavr{io dva fakulteta!

Automobilom koji je vozio Flojd, putovalo se u Makarsku i po dve godine ~ekalo u redu za kupovinu Strana 20

„Olak{ao mi je `ivot u svetu!“ Strana 32 Otkrili smo ko je ~ovek zbog kog Novak \okovi} nije prestajao da bude nasmejan kada mu je iznenada pri{ao sa neobi~nom zastavom

2

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

IZME\U DVA VIKENDA

Pra{ti na sve strane: Sedam G dana Vu~i}eve borbe sa mafijom S

Pojedine promene u Vladi pokazale zahla|ewe u odnosima s Moskvom Biv{i ambasador u Londonu i Vatikanu Vladeta Jankovi} izjavio je da promene na pojedinim ministarskim pozicijama u budu}oj Vladi Srbije potvr|uju da je do{lo do zahla|ewa u odnosima Moskve i Beograda. Jankovi} je rekao da pomerawe Aleksandra Vulina iz sektora odbrane i dovo|ewe Zorane Mihajlovi} u sektor energetike, ukazuje da su rusko-srpski odnosi zahladneli.

"Odnosi zemaqa se ne mewaju preko no}i, ali nesumwivo je da je do{lo do zahla|ewa u odnosima Moskve i Beograda, pre svega kao posledica Vu~i}evog besmislenog sporazuma u Va{ingtonu koji ne slu`i ni~em sem predizbornim interesima Donalda Trampa", ocenio je Jankovi}.

Prema wegovim re~ima, upadqivo je da je Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) kao stranka koja je najbli`a ruskim interesima u na{em politi~kom spektru "pala u senku".

Dodao je da je odavno bilo "sazrelo" vreme da predsednik SPS-a Ivica Da~i} ode iz Ministarstva spoqnih poslova.

"Da~i} je kao ministar spoqnih poslova bio sme{na pojava i wegovi rezultati su zanemarqivi, pogotovo kad se sagleda stawe u samom ministarstvu koje je dramati~no lo{e", ocenio je Jankovi}.

Aleksandar Vu~i} objavio je novi rat mafiji, a koliko ga (ne)uspe{no vodi potvr|uje nikad ve}e divqawe kriminalaca po na{im ulicama u periodu od samo sedam dana.

Podsetimo, predsednik Srbije rat mafiji objavio je 2013., 2014., 2016., 2019. i pre desetak dana – 19. oktobra 2020. godine.

Ispostavilo se da se taj obra~un doga|a samo u wegovim govorima pred kamerama, a u praksi organizovani kriminal cveta.

O tome svedo~i niz kriminalnih “doga|aja” koji su se odigrali u periodu od samo jedne sedmice.

Atentat na Aleksandra [arca u gara`i TC U{}e Na Aleksandra [arca (35), nekada{weg pripadnika lopovske bande “Pink Panter”, Lazar I. (23) pucao je u glavu pi{toqem “bereta”. Atentat se dogodio u gara`i TC “U{}e” u trenutku kada je bio prepun qudi.

Ba~ena bomba na restoran na Dor}olu Na jedan gradski restoran u Dobra~inoj ulici, ba~ena je ru~na bomba. Eksplozija je odjeknula oko 2 sata iza pono}i.

Povre|enih nije bilo, a o{te}ena su vrata restorana i dva putni~ka automobila koja su bila parkirana ispred. Istragom na licu mesta u lokalu je na|en osigura~ od ru~ne bombe, koja je detonirala u restoranu.

Palicama pretu~en mladi} u kafi}u na Vra~aru – lokal demoliran Vi{e maskiranih napada~a upalo je u kafi} na Vra~aru i palicama pretuklo M.B. (20). Nakon batina, izlomili su inventar lokala. Sve se odigralo oko 23:30 ~asova.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas. com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Tamara Vuji}, Slavko Drqi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Toplica Mileti} (Adelajd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}, Neboj{a Ristivojevi}; tehni~ki urednik: Milijana Bjeli}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

bio vi{e rana u ruke i noge i u svesnom stawu prevezen je u Urgentni centar KC Vojovodina. Do napada je do{lo kada je inspektor, koji u tom trenutku nije bio na du`nosti, poku{ao da spre~i dva razbojnika da ukradu auto.

Nakon {to je izboden, otet mu je slu`beni pi{toq, potom i automobil iz kojeg je razbojnik pucao na policiju koja je do{la na mesto zlo~ina. Prvo je uhap{en mu{karac, koji je bio u dru{tvu prvoosumwi~enog D.M. pre nego {to je napadnut policijski inspektor, a posle nekih sat vremena kasnije uhap{en je i D. M. ^iwenica je da kriminalni rat na ulicama Srbije divqa, prema re~ima mnogih, “gore je nego devedesetih”, a na pitawe za{to je to tako, za{to se dr`ava stvarno ne obra~una na mafijom s obzirom da predsednik rukovodi svim nadle`nim institucijama i da se pita za sve, zvani~nog odgovora nema. Gra|ani ~ekaju godinama Vu~i}ev obra~un, ali stru~waci nagla{avaju - obra~un samo sa mafijom koja ne radi za wega.

ma {ta mi re~e?!

Fikusima odgovara hladovina

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Huligani upali na izlo`bu stripova, pocepali radove i bacili suzavac Grupa od 15 mladi}a, sa maskama, crnim fajerkama i kapuqa~ama upala je na izlo`bu u okviru festivala “Novo doba”, bacila suzavac i pocepala izlo`ene radove. Marko Somborac, jedan od u~esnika izlo`be, rekao je da su policiji prijavili pretwe smr}u, ali da je uprkos tome do{lo do napada.

Ba~ena bomba na policijsku stanicu u Srbobranu Eksplozivna naprava ba~ena je 20. oktobra ne{to posle 21 ~as, ispred policijske stanice u Srbobranu. Novosadska policija uhapsila je mu{karca osumwi~enog da je bacio bombu. Tokom eksplozije nije bilo povre|enih, a popucalo je nekoliko prozora na zgradi stanice MUP-a.

Izboli inspektora {rafcigerom, pa pucali u policiju u Novom Sadu Inspektor iz odeqewa za suzbijawe razbojni{tva Policijske uprave Novi Sad izboden je {rafcigerom. Inspektor je zado-

Kult istorijske li~nosti „Velika je ~ast {to me je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} prepoznao kao nekoga ko mo`e da doprinese rezultatima.

Nikada ga ne bih odbio, pre svega jer ga cenim i smatram istorijskom li~no{}u" (Tomislav Momirovi}, pravnik i novi ministar gra|evinarstva)

„Ako neko misli da }u biti protokolarni predsednik parlamenta, to jednostavno nije u mojoj prirodi. Nisam se `rtvovao za druge jer sam do{ao na vi{u funkciju. Ja sam pro{ao sve to u izvr{noj vlasti. Predsednik skup{tine je druga li~nost u dr`avi po protokolu. Oni koji govore da je mesto predsednika skup{tine degradacija su ili politi~ki diletanti ili zlobnici" (Novoizabrani predsednik Skup{tine Srbije Ivica Da~i} izjavio da nova funkcija nije degradacija)

Drugi najsiroma{niji predsednik na svetu „Ja za kokain nemam ni novca" (Zoran Milanovi}, predsednik Hrvatske, o izjavi premijera Andreja Plenkovi}a da je „pedeset~etvorogodi{wi {mrkavac")

Nezavisnost Kosova na srpski na~in „Srbija nikada ne}e prihvatiti nezavisnost Kosova na ameri~ki na~in.

Kosovo je sastavni deo Srbije i bi}e tako sve dok se ne izmeni ustav. A onda }e to pitawe morati i na referendum" (Aleksandar [api}, lider Srpskog patriotskog saveza i predsednik op{tine Novi Beograd)

IZME\U DVA VIKENDA

22. oktobar 2020. 3 ^etvrtak 29.

Grenel na liturgiji u Hramu Srbi, pucajte sebi Svetog Save u Milvokiju u srce, a ne u noge!

STIGAO NOVI „DOBRONAMERNI“ ULTIMATUM BERLINA

Specijalni izaslanik ameri~kog predsednika za dijalog Beograda i Pri{tine Ri~ard Grenel prisustvovao je liturgiji u hramu Svetog Save u Milvokiju koju je slu`io stare{ina hrama, protojerej stavrofor Dragan Veleu{i}.

Grenelovu posetu hramu organizovala je inicijativa "Srbi za Trampa", kao i wegove susrete sa predstavnicima srpske zajednice iz dve savezne dr`ave - Viskonsin i Ilinois, tokom koje je Srpskoj zajednici preneo i poruku predsednika Donalda Trampa.

Predstavnica Srbi za Trampa 2020 Olga Ravasi ka`e da je "za danas bila predvi|ena samo poseta crkvi, ~ime je, krunisan uspe{an vikend sa Ambasadorom Grenelom".

"I predsednik Tramp je do{ao u Viskonsin i ide se daqe, privatni zajedni~ki sastanci su odr`ani u petak, a najva`niji sa istaknutim predstavnicima zajednice u subotu", rekla je ona.

Grenel je ina~e tokom razgovora sa predstavnicima srpske zajednice u "srpskoj ku}i" preneo Trampove re~i da je sporazum iz Va{ingtona bio te`ak i da su uzbu|eni zbog wegove primene, ali i mi{qewe da politika oko Kosova Trampovog protivkandidata na izborima 3. novembra Xoa Bajdena, ne}e i}i u `eqenom pravcu.

"Znamo ta~no gde }e Bajdenova administracija i}i to je pravac

Pi{e: Predrag Vasiqevi}

koji ne `elimo", rekao je Grenel i dodao da je Bela ku}a ponosna {to je dve strane dovela za sto da pri~aju o ekonomiji, upravo onome {to Tramp zna najboqe.

Podsetio je na poziv predsednika Srbije Aleksandar Vu~i} upu}en Trampu da poseti Beograd i da je Tramp odgovorio da }e i}i kao predsednik, kada ponovo pobedi.

"On je da sada radio za vas, i sada je vreme da radite za wega", poru~io je Grenel i pozvao ameri~ke Srbe da glasaju, jer kako je rekao "vi mo`ete napraviti razliku".

Tokom privatnih sastanaka sa predstavnicima srpsko-ameri~ke zajednice iz ^ikaga i Milvokija, Grenela i srpske zajednice bilo je re~i i o planovima za budu}nost, kao i vitalnim pi-

tawima koja se ti~u Srbije, srpskog naroda i srpskog rasejawa.

Hram SPC koji je posetio Grenel me|u najlep{im je u ~itavoj srpskoj dijaspori, izgra|en je 1956. godine u srpsko-vizantijskom stilu, unutra{wost mu je prekrivena mozaicima, ra|enim 35 godina, vrednim vi{e od tri miliona dolara. Mediji su ih svrstali me|u najopse`nije u SAD. Stare{ina hrama otac Dragan Veleu{i} rekao je za Tawug da su po~astvovani Grenelovim dolaskom i {to se sastao sa predstavnicima ''ameri~kih'' Srba, ba{ u glavnom i wajve}em gradu Viskonsina u kome je srpska zajednica najbrojnija, u okviru predizborne kampawe kojoj je ju~e prisustvovao i predsednik SAD Donald Tramp.

Nekom ~udnom istorijskom ironijom, ba{ u danu kad se obele`avala godi{wica streqawa |aka u Kragujevcu tokom Drugog svetskog rata, Srbija je ovog 21. oktobra dobila novi ultimatum od zvani~nog Berlina.

Nema~ki ambasador pri UN Kristof Hojzgen sa te najvi{e svetske politi~ke pozornice poru~io je Srbima da „pucaju sebi u nogu“ jer vode politiku povla~ewa priznawa nezavisnog Kosova.

Dobronamerni savet Hojzgena Srbiji je da radi na priznawu Kosova, pa i sama da ga prizna ukoliko `eli da postane ~lanica Evropske unije.

Ultimatum Berlina - Srbi, pucajte u srce U prevodu sa nema~kog na srpski, ambasador i biv{i spoqnopoliti~ki savetnik Angele Merkel savetovao je

Bilo bi po`eqno odati priznawe Hojzgenu jer je o~inski lupio Beogradu {amar koji otre`wuje od evropijanstva, utopijskih zanosa i zabluda da Srbiju ~eka ~lanstvo u Evropskoj uniji jednoga dana kad se reformi{e i ispuni standarde za taj ~in. [ta se nudi Srbiji Potpuno je, dakle, jasno da se Srbiji nudi jedino smrt dr`ave, jedino ~upawe sopstvenog srca i nestanak, kako bi neka okupirana teritorija, raskomadani provizorijum dobio {ansu da mo`da nekada u|e u EU. I dobro je da, ~ak i kad formalno nastavimo taj jalovi i besmisleni kafkijansko birokratski put evrointegracija, su{tinski znamo da je to lavirint bez kraja i da budemo svesni i spremni da gradimo alternativu za sopstveni

Srbe: „Nemojte da pucate sebi u nogu nego odmah pucajte u srce!“ Hojzgen je Beogradu saop{tio: Prestanite da se rawavate i samopovre|ujete bez potrebe odbranom dr`avne celovitosti, odmah se odreknite Kosova, prekratite sebi muke i ubijte se kao dr`ava.

Zvani~ni Berlin je iskusno, sa visine, gordo i nadmo}no preporu~io nedorasloj i mahnitoj Srbiji koja o~igledno ne zna {ta ~ini, pa puca sebi u noge kao nenormalna, da iskqu~i aparate na koje je prikqu~ena, da likvidira i svaku primisao dr`avnosti i dostojanstva, da se samouni{ti.

U neku ruku, takvu poruku Nema~ke trebalo bi i ceniti jer je ogoqena do sr`i, brutalna do neukusa, iskrena do nelagode.

Trebalo bi se ~ak Berlinu i zvani~no zahvaliti jer nije uvijao svoj krajwi ciq - priznawe Srbije da je Kosovo nezavisno - u neke {arene folije i eufemizme o sveobuhvatnim sporazumima i kompromisima za tobo`wu zajedni~ku budu}nost.

`ivot i postojawe umesto smrti.

Zbog svega toga je u neku ruku katarzi~na, pa ~ak i optimisti~na nova Hojzgenova poruka jer ne ostavqa prostor za tuma~ewa, igrarije i folira`u.

Samo na jednu stvar je Berlin, ipak, morao da pazi i bilo bi korisno po op{tu higijenu da mu se to u budu}nosti ne ponovi. A to je da ne pomiwe Srbiji bilo kakvo pucawe, pa makar to bilo i u noge, na dan kad se obele`ava streqawe srpskih |aka u Kragujevcu.

Znamo, ovo je moderna Nema~ka koja je potpuno raskinula sa svojom nacisti~kom pro{lo{}u, koja je klekla pred svojim `rtvama i su{tinski se preobratila.

Ni u jednom smislu nemamo nameru da izvla~imo neke neprimerene istorijske paralele niti da zadiremo u istorijske stranice koje su odavno zatvorene.

Ali ba{ zbog toga, vaqalo bi da zvani~nici Berlina, kad spreme novi ultimatum za Srbiju, bace pogled na kalendar - da mo`da nije slu~ajno 21. oktobar.

\or|e Vukadinovi}: Ova Vlada nije nikakva "koncentraciona" Vlada, nije ni "koaliciona" - nije ~ak ni Vlada SNS - ovo je li~na Vlada Aleksandra Vu~i}a Politi~ki analiti~ar i urednik Nove srpske misli \or|e Vukadinovi} izjavio je da }e ministri u novoj Vladi Srbije biti direktno pot~iweni predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u, i ocewuje da oni "ni{ta ne}e odlu~ivati". "Ova Vlada nije nikakva koncentraciona Vlada, nije ni koaliciona, ovo je Vlada Aleksandra Vu~i}a", istakao je

on. Kako je naveo, za wega nije bilo nekih velikih iznena|ewa prilikom izbora ministara.

"Nije bilo mnogo iznena|ewa. Meni je gospodin Momirovi} najve}e iznena|ewe. Mislio sam da je to {ala na Tviteru. Me|utim, posle se ispostavilo da je ta~no. I posle ka`u da je Tviter neuticajan. Vidite, hvalite gospodina Vu~i}a na Tviteru, i zavr{ite kao ministar", naveo je Vukadinovi} i dodao da svi znaju {ta je bio glavni kriterijum za izbor ministara u ovoj Vladi.

"Mnogo qudi se sla`u oko jednog. Kakvi god da

su im stavovi, neki su levi, neki su desni, ali svi ka`u da se odluke ove Vlade ne donose tamo. Ne donosi ih ni Ana Brbabi}, a kamoli ministri. Ti ministri su su portparoli, dr`avni sekretari i pomo}nici Vu~i}a. Bez obzira koja im je funkcija, ovo je Vlada Aleksandra Vu~i}a", uveren je on.

Vukadinovi} ukazuje da je ovo peta Vlada Srpske napredne stranke, i ocewuje da "Vu~i} me{a karte kako mu odgovara".

Ova Vlada }e trajati malo du`e nego {to smo ~ekali na weno formirawe "Ova Vlada }e trajati malo du`e nego {to smo ~ekali na weno formirawe. Dakle, pro{lo je ~etiri meseca od kako su odr`ani izbori", podvukao je Vukadinovi}.

Govore}i o razlogu zbog ~ega se ovoliko ~ekalo na formirawe, on smatra da su primedbe Evropske unije imale uticaj na to, kao i da je bojkot tako|e uticao na odugovla~ewe.

"Potvrdila se teza da su oni koji su propustili ove izbore bili u pravu. To ne voli da ~uje deo opozicije koji je iza{ao na izbore, a re`im pogotovo.

I sada ovim Vu~i} poku{ava da spase davqenike na izborima, na razli~ite na~ine. Ili personalno, ili tako {to im daje ve{ta~ko disawe politi~ki i medijski, pa sada oni figuriraju kao neki opozicioni faktori", smatra Vukadinovi}.

On dodaje, da uprkos izbornom rezultatu, Vu~i} nije ba{ najzadovoqniji, "jer nisu pro{le dve, tri liste", za koje su wegova istra`ivawa ukazivala da bi mogla da se na|u u parlamentu (a mo`da su imali i neka obe}awa u tom pravcu).

"Dobili smo prakti~no jednostrana~ki parlament. Ova Vlada nije nikakva koncentraciona Vlada, nije ni koaliciona, ovo je Vlada Aleksandra Vu~i}a. On je u svakom deqewu sve vi{e pribli`ava svojim sopstvenim potrebama", uveren je on.

4

SRPSKA POSLA

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

Kako stasava „korona generacija“ u Srbiji Nov na~in `ivota usled pandemije virusa korona ostavqa posledice na sve, pa i na nove generacije.

Govorili o „korona generaciji“ ili ne, jasno je da }e sada{wa omladina stasavati na druga~iji na~in u odnosu na omladinu „generacije H“ ili „milenijalce“.

Bez tradicionalnih odlazaka na koncerte, utakmice, klasi~nih izlazaka od jedan posle pono}i do ujutru, uz pra}ewe nastave u pixami i neprestano gledawe u monitore pametnih ure|aja, nastaje „druga~ija” omladina {irom sveta. „KORONA GENERACIJA“ LI[ENA EMOCIONALNIH KONTAKATA Ne `ele}i da je karakteri{u striktno „korona generacijom“, stru~waci smatraju da dana{we nove generacije stasavaju u te{kim uslovima. Socijalni psiholog Vesna Tomi} tvrdi da su odre|ena emocionalna li{avawa karakteristika razvoja dana{we omladine. „Pre svega, tu je no{ewe maski. Obavezne su i treba ih nositi. Ali, no{ewem maski uop{te ne mo`e da se kontroli{e socijalna ekspresija druge osobe.

Zna~i, dve osobe ili dva mlada ~oveka koja su u interakciji, ne mogu da vide nikakve emocionalne reakcije, osim mo`da po o~ima, ali ne vidi se lice.

Taj deo neverbalne komunikacije vezane za nos, usta i mi{i}e lica se ne vidi ako se nose maske, a nosi}e se jo{ dugo vremena. Drugo, neminovna fizi~ka distanca koja je propisana onemogu}ava tako|e da se emocije poka`u u smislu srda~nog odnosa, rukovawe, tap{awe po ramenu, zagrqaj, poqubac kada se vide prijateqi“, obja{wava ona.

Tomi}eva dodaje da nemogu}nost koncerata, izlazaka u ve}im grupama tako|e imaju uticaja na wihov socijalni razvoj i sazrevawe. To je pod znakom pitawa, ili je povremeno. Prema tome, nagla{ava ona, socijalni odnosi svih vrsta i svih uzrasta, a to se posebno odnosi na mlade, bi}e li{eni normalnog psiholo{kog razvoja.

Sociolog sa Instituta dru{tvenih nauka Vladimir Mentus ukazuje da postoji nekoliko specifi~nih aspekata odrastawa dece i omladine u uslovima korona krize - ekonomski, psihi~ki, aspekt obrazovawa, kao i promene u slobodnom vremenu i uop{te me|uqudskih odnosa.

PROBLEMI ONLAJN U^EWA Govore}i o ekonomskom aspektu, Mentus obja{wava da sa naru{avawem tr`i{ta rada svuda u svetu mladi kao najosetqivija kategorija ose}aju ogromne negativne posledice. Ugostiteqski sektor kao grana u kojoj su mladi najvi{e zaposleni, najvi{e je pogo|en krizom koju je izazvala pandemija. „Povezano sa ovim, imamo i transformacije u obrazovawu mladih. Sada se uglavnom prelazi na onlajn formu u~ewa, a tu ima brojnih problema. Mnogi mladi nemaju ni kompjutere ni pristup internetu uo-

SREDWI PUT

@IVETI

U SRBIJI Немогућност одласка на концерте и ограничене могућности за класичне изласке утичу на социјални развој и сазревање нових генерација младих

p{te. Imamo nekakvu minimalnu infrastrukturu da se odr`i kontinuitet u u~ewu, a neka istra`ivawa pokazuju da mladi ve} sami procewuju da znatno mawe u~e i da su mnogo mawe nau~ili ovom formom u~ewa“, ka`e sociolog, dodaju}i i restrikcije u pogledu uslova za putovawa i usavr{avawa.

Vladimir Mentus ukazuje na znatan porast kori{}ewa onlajn na~ina za dru`ewe i provo|ewe slobodnog vremena, kao i na negativne efekte koji se tom prilikom ispoqavaju, a to su porast uznemiravawa preko dru{tvenih mre`a i anksioznosti i depresije, {to pokazuju brojna istra`ivawa.

RIZICI PO MENTALNO ZDRAVQE „Mladi danas imaju mnogo ve}e rizike po o~uvawe mentalnog zdravqa. Imaju mnogo ni`e nivoe optimizma, ose}aja korisnosti i ose}aja povezanosti sa drugim qudima. Tu je i porast nasiqa u porodici koji se javio ve} samim po~etkom krize, naro~ito sa karantinom koji je bio i kod nas. Ne samo {to su `rtve direktno deca, nego i kada nisu oni `rtve, to ostavqa ogromnog {tetnog uticaja na wihovo psihi~ko zdravqe i kasniji razvoj. ^ak je jedno istra`ivawe u kom je u~estvovao na{ institut, pokazalo je da porast nasiqa u porodici me|u mladima u Srbiji veoma izra`en u starosnoj kategoriji od 14 do 18 godina, a pritom to predstavqa ne samo rizik za kasnije psihi~ke poreme}aje, nego i za kori{}ewe psihoaktivnih supstanci, koji postaje sve ve}i problem i kod nas“, isti~e Vladimir Mentus.

Mentus podse}a da mladi iz generacije u generaciju odrastaju druga~ije nego prethodni, ali tvrdi da }e najdebqi kraj izvu}i mladi koji pripadaju najni`im slojevima dru{tva.

Prema wegovom mi{qewu, `ivot sada{we generacije mladih qudi izmewen je ograni~avawem izlazaka i dru`ewa, ali smatra da to ne}e ostaviti drasti~ne posledice po wihovo sazrevawe. „Oni koliko toliko mogu da vode i dan-danas relativno nesmetan `ivot. Mora se paziti na neke mere, ali ja mislim da to toliko ne dolazi do izra`aja koliko se ~ini na prvi pogled. Kao {to sam rekao, oni koji odrastaju u te{kim uslovima i koji }e biti jo{ vi{e pogo|eni ovom krizom, kod wih }e sve to dramati~nije biti“, zakqu~uje ovaj sociolog. M. T.

 Sre}na nam nova vlada!

Vlada nam je sre}na, ali za narod }emo jo{ da vidimo...

 - [efe, u novoj vladi dobili smo samo mrvice.

- ]uti i kqucaj..

 Srbi po{tuju o{trije mere prevencije protiv virusa korona. Na slavama se umesto tri puta qube samo jednom.

 Na proslavi dana bezbednosti bila je tolika gu`va da su policajci i kriminalci jedni drugima sedeli u krilu.

 Dedina penzija - to je na{e porodi~no blago...  Na Glavnom odboru na{e stranke danas }emo igrati "Muzi~ke stolice". Ko izgubi, osta}e bez foteqe!  U Srbiji ima ~etiri puta vi{e udovica nego udovaca. To su one {to su se sre}no udale.

 Moral u politi~ara je kao lasti{ na ga}ama.

U po~etku bude ~vrst, ali se brzo razlabavi...  Na "Tviteru" se pojavio jo{ jedan lider koji }e spasti Srbiju. Izbavite nas od spasiteqa!

 U slu~aju rata prvi }u krenuti u juri{. Ne pomerio se s mesta.

 - [ta mi preporu~ujete za ja~awe imuniteta? - U~lanite se u vladaju}u stranku..

 Gde bra~ni krevet ne {kripi, {kripi sve drugo.

 Ne mo`e se re}i da u na{oj zemqi nema demokratije...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Samo dva puta ima: jedan nagore, jedan nadole“ „Vrata iza kojih je dobro te{ko je otvoriti, a iza kojih je zlo te{ko je zatvoriti“ „Uqudnost ne oboga}uje samo onoga koji je prima, ve} i onoga koji je daje“ Narodne poslovice

„Kakav bi `ivot i bio da u wemu nema sva~ega pomalo.

Malo radosti, da bi posle tuga izgledala jos ve}a, pa malo tuge, da bi posle radost mogao da ceni{“

„Ostanite u podvizima ka dobru. Ni na desno, ni na levo, nego po sili, koliko ko ima snage, carskim putem tecite, setiv{i se {to jeste“

Slobodan Seleni}

Sveti Sava

TEMA NEDEQE

Za{to je odlaze}i Milov re`im u panici zbog popisa Nova vlast u Crnoj Gori jo{ nije ni konstituisana, a odlaze}a ve} nedeqama pani~no vodi kampawu ne bi li se redovni popis stanovni{tva koji treba da se odr`i tokom 2021. godine na svaki na~in odlo`io.

Najvi{e polemike u javnosti za sada je izazvala incijativa nevladine organozacije bliske odlaze}em re`imu Centar za demokratsku tranziciju (CDT) koja je od vlasti zatra`ila da se prilikom predstoje}eg sprovo|ewa popisa stanovni{tva ne prikupqaju podaci o nacionalnoj i religijskoj pripadnosti, kao i o jeziku.

Ovu inicijativu ve} je podr`ala i jedna parlamentarna stranka – SDP Ranka Krivokapi}a, ~iji je funkcioner Ivan Vujovi} izrazio bojazan da bi popis mogao pomo}i procesu „pretvarawa Crne Gore iz gra|anske u nekakvu srpsku dr`avu“, a tu je i poruka dr`avnog Zavoda za statistiku – „Monstat“ koji je mi{qewa da odlagawe popisa zbog korone ne bi bilo izuzetak.

KO SE U CRNOJ GORI BOJI GRA\ANA KOJI SE IZJA[WAVAJU KAO SRBI? Doskora{wa parlamentarna ve}ina u Crnoj Gori o~igledno je konsternirana ~iwenicom da slede}e godine prvi put treba da se odr`i slobodno izja{wavawe gra|ana o nacionalnoj, vjerskoj i jezi~koj pripadnosti, a glavno pitawe je ko se zapravo u CG boji svojih gra|ana koji se izja{wavaju kao Srbi?

Ukratko, Crna Gora je jedinstven slu~aj gdje zvani~nim jezikom govori mawe od pola nacije, a ubedqivo najbrojniji jezik - srpski nije zvani~an (ve} je u slu`benoj upotrebi), i gde se marginalna pseudoreligijska organizacija CPC pomagala svim sredstvima, dok je vlast vodila otvoreni rat protiv najbrojnije verske zajednice – Srpske pravoslavne crkve(SPC).

Sada bi se ~itava ta decenijama ve{ta~ki gra|ena politika u Crnoj Gori mogla raspasti kao kula od karata {to predstavqa ko{marne snove za korifeje odlaze}e vlasti.

Sociolog Ilija Malovi} smatra da je na`alost sve posledica ~iwenice da je umesto istorijskog pomirewa i formirawa inkluzivne zajednice u Crnoj Gori nakon referenduma 2006. godine, Crna Gora pod rukovod-

stvom Mila \ukanovi}a postala prostor za identitetsko i kulturolo{ko „prelamawe mozgova gra|ana“ u ciqu kreirawa novog crnogorskog identiteta.

IZGUBULI SE KRITERIJUMI [TA ZNA^I BITI CRNOGORAC Kada govorimo konkretno o novom crnogorskom identitetu, Malovi} poja{wava da je on primer za ono {to se zove nacija formirana odozgo, a koja nastaje odvajawem od {ire etni~ke zajednice voqom elite koja ima poluge mo}i. „Na `alost, dok je vladaju}a elita gradila identitetske elemente koji bi joj poslu`ili kao ideolo{ka oblanda i zaklon za politiku pqa~ke i boga}ewa, negdje usput su se izgubili jasni kriterijumi {ta u stvari zna~i biti Crnogorac“, ka`e Malovi}.

Ovaj sociolog ukazuje da kod zalagawa da se popis odlo`i prepoznajemo upravo nesigurnost kreatora tog novog identiteta u svoj proizvod i wegovu mogu}nost da izdr`i novu politi~ku realnost gde ne postoji ohrabrivawe i finansirawe kulturnih i medijskih projekata koji insistiraju na mr`wi, razlikama, koje ohrabruju istorijski revizionizam i {ovinizam. „Zalagawe za odlagawe popisa je prije svega poni`avawe etni~kih Crnogoraca. [aqe se poruka da oni postoje samo dok postoje pritisci, ucjene, kontrola i dr`avni teror. Da je taj identitet produkt neokolonijalizma i geopoliti~kih kaprica sa Zapada, a da mu je po~etak i kraj autoritarni politi~ar optere}en optu`bama

22. oktobar 2020. 5 ^etvrtak 29.

TRANSFER NOVCA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

OCTOBER - NOVEMBER SPECIAL

0

$

Na iznose od $3,000 do $10,000

Troškovi transfera Troškovi posredničkih banaka

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

02 8781

Za sve iznose preko $10,000 nudimo dodatne povlastice i znatno povoljniji kurs!

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h Sat: Temporarily Closed za korupciju i veze sa kriminalom“, decidan je Malovi}.

Sa druge strane, na{ sagovornik ukazuje da strah od popisa nije opravdan ukoliko se on shvati kao odli~an povod da Crnogorci daju jasan odgovor da li wihov identitet predstavqaju qudi bliski re`imu Mila \ukanovi}a, i qudi ~ije se karijere vezuju za {ovinisti~ke projekte poput Dukqanske akademije nauka, Matice crnogorske i sli~nih, ili postoji snaga koja }e jasno re}i seja~ima mr`we: Ne u moje ime! „ARISTOKRATSKI RASIZAM“ CIVILNOG SEKTORA Pored pomenutog, bitan momenat prema mi{qewu Malovi}a, jesu i obrazlo`ewa koja se daju za odlagawe popisa a ona se, kako primje}uje, po ko zna koji put svode na etiketirawe gra|ana Crne Gore kao neobrazovanih, neinformisanih i nespremnih da odlu~e o sopstvenoj sudbini, a {to je izme|u ostalog i jedno od obrazlo`ewa NVO CDT da pravu svrhu popisa razumiju samo „boqe informisani gra|ani“. „Sli~na matrica se koristila i kod obja{wewa zbog ~ega Atmosfera uo~i Crnoj Gori nije popopisa u Crnoj treban referenGori kao pred dum o pristupawu referendum: NATO savezu. I Novak \okovi} tada se uskrana bilbordu }ivalo pravo na za popis u slobodan izbor Crnoj Gori pod izgovorom neobavije{tenosti. Kod civilnog sektora bliskog biv{oj vlasti primetan je „aristokratski rasizam“ koji ima ambiciju da se prema gra|anima odnosi paternalisti~ki i „sa visine“. Umjesto ohrabrivawa otvorenosti

SInce 1994

Pla{e se da }e broj gra|ana koji se izja{wavaju kao Srbi biti ve}i Zahtev crnogorskog Centra za demokratsku tranziciju (CDT) da se na predstoje}em popisu stanovni{tva ne prikupqaju podaci o nacionalnoj, religijskoj pripadnosti, kao i o jeziku, samo je bla`a forma prethodnog zahteva da se popis odlo`i, jer postoji strah da bi sada broj gra|ana koji bi se izjasnili kao Srbi bio ve}i, smatra izvr{ni direktor Srpske ku}e u Podgorici Emilo Labudovi} „O~igledno je da se biv{i re`im pla{i da bi se slobodnim izja{wavawem gra|ana u slobodnoj i oslobo|enoj Crnoj Gori kona~no pokazao sav wihov nacionalni i politi~ki in`ewering koji su sprovodili sve vreme. Oni ovim potezom `ele da sa~uvaju postoje}e stawe, po kojem broj Crnogoraca u Crnoj Gori sada ne{to ve}i od broja Srba i koji su se tako izjasnili”, naveo je Labudovi}.

Kako ka`e, oni bi takvo stawe `eleli da „zamrznu” jer se pla{e da bi sada broj gra|ana koji bi se izjasnili kao Srbi i da je wihov mati~ni jezik srpski, bio mnogo ve}i. „Mi o~ekujemo da se svi izjasne kako se ose}aju, a ne kako im diktiraju uslovi i potrebe pla{e}i da sa~uvaju posao kako svoj, tako svoje dece i nadam se da budu}a vlast to ne}e dozvoliti”, rekao je Labudovi}. i inkluzivnosti, {to bi trebala da bude svrha postojawa NVO, ovdje se zagovara zatvoreno dru{tvo u kome se sankcioni{e i ne dozvoqava otvoreno i jasno izja{wavawe o politi~kim i dru{tvenim pitawima“, zakqu~uje Malovi}.

R. N.

6

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

u LI^NOST U @I@I

ALEKSANDAR [API]

Politi~ki pliva~ Srpski patriotski savez, koji predvodi proslavqeni vaterpolista „u penziji“ Aleksandar [api}, ima}e ministarsko mesto u novoj koncentracionoj vladi „stare“ premijerke Ane Brnabi}.

Predsednik SPAS-a se ove sedmice sastao sa predsednikom Srbije i liderom SNS-a Aleksandrom Vu~i}em, glavnim „kreatorom“ nove vlade, na radnom ru~ku u kineskom restoranu, o ~emu je Vu~i} izvestio javnost putem svoje zvani~ne Instagram stranice „Budu}nost Srbije“, a [api}a i sebe nazvao je „dvojcem iz Novog Beograda“.

U politi~kim i diplomatskim krugovima se spekuli{e da je [api} odbio Vu~i}evu ponudu da bude ministar, jer `eli da se takmi~i za gradona~elnika Beograda.

Prema jednom od scenarija, SNS bi podr`ala [api}a u toj „trci“, a zauzvrat bi lider SPAS-a pozvao bira~e svoje stranke da glasaju za Vu~i}a na predsedni~kim izborima.

Umesto [api}a, koji zasad ostaje na mestu predsednika Op{tine Novi Beograd, ministar }e postati Ratko Dmitrovi}, funkcioner SPAS-a i biv{i glavni urednik Ve~erwih novosti. [api} politi~kim vodama pliva du`e od decenije. Godine 2009. postao je pomo}nik ta-

U politi~kim i diplomatskim krugovima se spekuli{e da je [api} odbio Vu~i}evu ponudu da bude ministar, jer `eli da se takmi~i za gradona~elnika Beograda.

Prema jednom od scenarija, SNS bi podr`ala [api}a u toj „trci“, a zauzvrat bi lider SPAS-a pozvao bira~e svoje stranke da glasaju za Vu~i}a na predsedni~kim izborima da{weg gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa, i tu funkciju obavqao je do izbora za predsednika Op{tine Novi Beograd u junu 2012. U julu 2011. imenovan je za predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu, a sa tog mesta se povukao 2013. Krajem 2014. napustio je i DS. Nakon pola godine objavio je otvoreno pismo, u kojem je naveo da je iza{ao iz stranke „ne zbog organizacije nego zbog qudi“, uz podse}awe da je svoju li~nu imovinu, lokal, zalo`io za kredit da bi se vratili dugovi stranke.

I nakon lokalnih izbora 2016. nastavio je da vodi najve}u beogradsku op{tinu.

U julu 2018. osnovao je SPAS i postao predsednik te politi~ke organizacije.

Ro|en je 1. juna 1978. u Beogradu.

Zvani~no je najboqi vaterpolo strelac u istoriji biv{e Jugoslavije, a mnogi ga smatraju jednim od najboqih svetskih vaterpolista svih vremena. Da se nabroje wegove klupske titule i trofeji osvojeni u nacionalnom timu trebalo bi napisati poseban novinski tekst.

Diplomirao je na Fakultetu za menaxment i upravqawe 2003, a magistrirao je pet godina kasnije. Doktorirao je na Fakultetu za industrijski menaxment Univerziteta Union 2012, ali se sredinom 2014. wegova doktorska disertacija na{la pod lupom javnosti zbog sumwe da se radi o plagijatu. Univerzitet Union nije zvani~no ni potvrdio ni odbacio takve sumwe.

Trenutno je u drugom braku, u kojem je dobio dva sina.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

Qubivoje R{umovi}, jedan od najomoqenijih srpskih pesnika i kwi`evnika

U selu se ra|aju qudi, a u gradu ku}ni qubimci Nedavno je objavqeno tre}e izdawe kwige „Fazoni i fore“, proistekle iz popularnog televizijskog formata, ~iji je autor pesnik Qubivoje R{umovi}. Sadr`aj kwige odgovara naslovu, pa je tako pred ~itaocima obiqe {ala i viceva, uz mno{tvo duhovitih ilustracija, koji mame osmeh deci, ali i odraslima. „Kada su novinari pitali Du{ka Radovi}a kako treba pisati za decu, on je odgovorio. 'Kao za odrasle, samo mnogo boqe'. Kroz {alu, kroz lepu situaciju, kroz pri~u deci treba ugraditi u svest neku lepu pouku, pomo}i im da razre{e neku moralnu dilemu, opisati im i objasniti neku situaciju. n Pro{lo je vi{e od ~etvrt veka od kada ste po~eli da stvarate ~uvene „Fazone i fore“. Mnogo se toga promenilo za sve to vreme. Kako Vidite te promene, na koji su na~in situacije iz svakodnevnog `ivota i dru{tvene promene uticale na Va{ rad, koliko ste se prilago|avali novim generacijama, koji su sada najve}i problemi i dileme mladih qudi?

- Sada je, naravno, glavni problem ova korona koja nas je, zapravo, o{amarila i rekla nam: Ej, narode, qudi, qudi na ~itavom svetu, opametite se! Dajte malo, razmi{qajte globalno, a radite lokalno. To je parola, ali je dobra.

Malo smo se svi razmazili, malo smo se uquqkali. Najvi{e su se razmazili Amerikanci, odavno, a sad su se i Kinezi razmazili, pa i Rusi... pa onda i mi, Srbi, `apci koji su videli da se kowi kuju, pa bismo i mi hteli malo da se razmazimo... @ivot je opasna pojava, smrtonosna. To uvek treba imati u vidu. n Da li mnogo mazimo svoju decu?

- Preterujemo! Jednom sam rekao da su se u selu, u patrijarhalnom selu, u kakvom sam ja ro|en, ra|ali qudi, a u gradu se ra|aju ku}ni qubimci. Naravno, i u selu ra|aju mamine maze, a u gradu vredni i pametni mladi qudi, ali generalno je to tako. Ja mnogo toga umem da uradim, nau~io sam mnogo toga da napravim rukama, pogotovo od drveta. Pravim drvene ka{ike, ~iviluke, volim da obra|ujem drvo. To sam nau~io u Qubi{u, na Zlatiboru, od svog oca i od kom{ija. U selu koje nije imalo puta, struje, televizije, moralo je mnogo da se radi. Moj otac je bio i kova~, i stolar, i tapetar, i graditeq, na kraju sudija za prekr{aje u op{tini... Kada je trebalo kositi, on je brata i mene, s 13 i 12 godina, u~io da kosimo. Napravio nam je kose s kosi{tima koja odgovaraju na{em uzrastu. Tako ja i dan-danas svoju oku}nicu kosim sam. n Imate li razumevawa za dana{we roditeqe koji nemaju vremena da se posvete deci, nego im u ruke trpaju mobilne telefone ili kompjutere?

Da li su umor i preoptere}enost obavezama i brigama samo izgovor, odno-

sno da li nakaradni sistem oblikuje na{e pona{awe, ili na{e pona{awe vodi ka nakaradnom sistemu?

- Sistem nas u~i da moramo da radimo, i mu` i `ena. Roditeqi tako ostavqaju decu zabaviqama, u~iteqima, vaspita~ima, ostavqaju ih mobilnim telefonima i kompjuterima, pa i ulici.

Ne znam kako to re{iti, guramo nekako, ali imam utisak da mnogo gre{imo. Mnogo se gre{i, i u vaspitnom, i u svakom drugom pogledu. n Deca se danas veoma ~esto `ale da im je dosadno. Da li je Vama kao detetu ikada bilo dosadno?

- Nikad, zato {to nas je `ivot u selu u kojem sam odrastao, terao da s pet ili {est godina, izgonimo stoku na pa{u, da vodimo ra~una o jagawcima i ovcama, da ih ~uvamo. Dodu{e, uvek je i baba i{la s nama dok je bila `iva, pa smo mi woj pomagali, vra}ali ovce, tr~ali, jer smo bili mladi i jaki i morali smo negde energiju da potro{imo. U selu se to doga|alo. Mladi qudi su dobijali odgovornost kako rastu.

Svaka pedago{ka doktrina pada pred li~nim primerom. Li~ni primer nije ka`wavati decu tako {to }emo ih poslati u magare}u klupu u {koli, ili u }o{ak, okrenutog od svojih drugara. Imao sam priliku sede}i u nekakvim prosvetnim komisijama za u~enike ni`ih razreda da ~ujem jednog u~iteqa koji se krajem

Kwiga postoji hiqadama godina n Va{a poezija i sve ono {to ste napisali i snimili za decu i daqe je zanimqiva novim generacijama. S ogromnim zadovoqstvom sam gledala dete koje je sat i po vremena posve}eno i zaokupqeno ~italo zbirku Va{ih pesama i ne pomi{qaju}i na mobilni telefon, kompjuter ili televizor.

- Svojevremeno smo predlagali da mladi bra~ni parovi na ven~awu dobijaju na poklon biblioteku, recimo, od op{tine u kojoj se ven~avaju, ili od kuma... Tu biblioteku bi ~inile pesme Du{ka Radovi}a, Aleksandra Vu~a, Branka ]opi}a, Desanke Maksimovi} i svih nas... Ideja je bila da wihova budu}a deca prvo {to vide budu kwige, da prvo {to ~uju budu pri~e ili pesme koje se ~itaju iz kwige. To je odgovor na pitawe kako danas da vaspitavamo decu. Nemam ni{ta protiv mobilnih telefona i kompjutera, ako su u na{oj slu`bi. I ja koristim kompjuter kao pisa}u ma{inu, kao po{tara. To je u redu. Ipak, uz to mora i}i kwiga. Kwiga postoji hiqadama godina u raznim oblicima i ne mo`e se uporediti s televizijom i drugim medijima koji qude dr`e prikovane za ekran.

20. veka zalagao za prut kao vaspitno sredstvo. Tvrdio je da ga je iskustvo nau~ilo da se deca najboqe dovode u red prutom koji stoji pored table. Ne znam gde je on u~io, da li on zna {ta uop{te zna~i poverewe, drugarstvo s tim mladim qudima, da li zna da u~iteqi i profesori moraju celog `ivota da u~e. I da u~e druge. To je vrlo odgovoran posao. Ne mo`e on biti u~iteq s batinom u ruci.

To samo zna~i da }e ga u jednom trenutku ta deca sa~ekati s batinom negde iza }o{ka, {to se doga|a vrlo ~esto. n Da li ste zabrinuti zbog dece koja se {koluju onlajn, koja odrastaju uz maske i distancu? Da li ovo {to nam se sada doga|a posmatrate samo kao jedan prolazni trenutak u istoriji, ili verujete da iza svega toga stoji neka velika promena globalnog dru{tvenog poretka?

- Ima tu raznih ideja, o kojima, naravno, i ja razmi{qam. Jedna od wih je da virus nije stigao iz prirode, nego da ga je smislio ~ovek. To je sasvim mogu}e.

Postoji i vrlo tragi~na ideja o tome da je planeta Zemqa ve} prenaseqena i da je potrebno da populacija bude smawena na, recimo, pet milijardi. Dakle, tri milijarde qudskih bi}a bi trebalo nekako ukloniti s planete Zemqe. To je katastrofi~no i suludo i ja prosto ne volim i ne mogu da verujem u tu ideju. Tu je, naravno, i grabe`, kapitalisti~ka avantura u kojoj se zbog profita i li~nih interesa obaraju re`imi, rasturaju gradovi, zemqe. Zbog nekog nadmetawa sa suprarnicima ubijaju se qudi, a ubila~kim akcijama se daju neka simboli~na, pacifisti~ka imena. Gadafijevu decu i unuke nisu ubili Amerikanci nego „Xeronimo“, legendarni poglavica naroda koji su Amerikanci genocidom potpuno gotovo istrebili. Xeronimo je kriv, a ne Amerika! Nisu Amerika i NATO bombardovali Srbiju i Jugoslaviju nego „Milosrdni an|eo“. Vidite koliko tu ima cinizma i silexijske arogancije. Kako se boriti protiv toga? Nisam ~ak u stawu ni da smislim neki odgovor. n Dana{wa deca odrastaju uz mobilne telefone, kompjutere, navikavaju se od malih nogu da budu pra}eni i da im je pa`wa uvek zaokupqena. Da li }e oni umeti da prepoznaju ideale koji su ranije bili vidqiviji, da li }e znati {ta je to sloboda – u delovawu, odlu~ivawu, pogledima na svet, upravqawu svojim `ivotom?

- Naravno da me sve to pla{i. Pla{i me kao pre 20 ili 30 godina kada sam postao svestan {ta je heroin. Potpuno sam svestan {ta je mobilni telefon s ugra|enim ~ipom, li~na karta sa ~ipom.

Ono je bila jedna zavisnost, ovo je druga zavisnost. Potpuno smo u kontroli, registrovani kao jedinke, kao takozvani objekti.

M. T.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija29.

- BiH 22. ^etvrtak oktobar 2020. 7 maksimalno 40 kilograma

Francuska proterala porodicu iz BiH koja je pretukla i o{i{ala do glave k}erku zato {to je htela da se uda za Srbina

Ambasador Bosne i Hercegovine u Francuskoj Kemal Mufti} izjavio je povodom deportacije {esto~lane porodice Zahirovi} u Sarajevo da je celi slu~aj naneo veliku {tetu bosanskohercegova~koj zajednici u Francuskoj.

"Su|ewe je bilo sino}. Imamo redovne kontakte s policijom Francuske i pitali su nas kakav je wihov status. Mi smo objasnili da je itnoprocedura da oni koji imaju dokumente na-Bosne i Hercegovine se mogu vratiti u Bosnu redi Hercegovinu. To je bilo za o~ekivati da }e biti namdeportovani", rekao je Mufti}. {te Mufti} ka`e kako nije imao nikakav kontakt s mla-porodicom Zahirovi}, koja je deportovana u Bosnu i pro-Hercegovinu, kao i da je francuska javnost bila zaI dainteresovana za celi slu~aj od po~etka. . Ne "To je sve podse}alo na francusku istoriju kada uci.su posle Drugog svetskog rata sve Francuskiwe, koje nut-su imale kontakt s Nemcima, o{i{ane. Celu slu~aj je izananio {tetu bosanskohercegova~koj zajednici u Fran-

cuskoj", rekao je Mufti}.

Ambasada BiH u Francuskoj nije imala kontakt ni sa sedamnaestogodi{wom devojkom, koja je bila `rtva nasiqa u porodici i potvrdio da }e devojka do punoletstva biti pod socijalnom za{titom.

Francuska je proterala porodicu iz BiH, nakon {to je k}erku pretukla i o{i{ala do glave joj jer je htela da se uda za Srbina, saop{tilo je francusko Ministarstvo unutra{wih poslova.

NOVO RUSKO SUPERORU@JE:

ece taju {to amo stotoga U Rusiji }e se uskoro pojaviti lnognovo oru`je koje }e zna~ajno oja~ati wen vojni potencijal, pi{e rav-ameri~ki ~asopis „Ne{enal intee darest“. Prema pisawu lista, ruska a gavojska stvara tehnologije koje }e u}e.pove}ati svest vojnika o borbenoj e dasituaciji, sve{}e na mininum wii dahove fizi~ke napore i smawi}e wenarizik po `ivot. tri Re~ je o borbenoj opremi nove ne-generacije „Sotnik“, koju je proio jezveo „Rosteh“, a koja }e zameniti o nesada{wu uniformu vojnika - „Ratu. Tunik“. Perspektivni egzoskelet i~kabi}e opremqen velikim brojem ~nihvisokotehnolo{kih komponenata, gra-od kojih su neke ve} napravqene. a saRadi se o posebnoj protivminskoj ubi-obu}i, protivradiolokacijskoj mbo-uniformi i specijalnoj tkanini jevukoja {titi vojnika od otkrivawa u nego arotpuiv, a bomMiima o se awu

Mikrodronovi }e uskoro oja~ati vojni potencijal Moskve

moikaeni . Da ale a li elovet,

a{i sam puno on s pom. ruga revani M. T.

infracrvenoj svetlosti.

Takva oprema mo`e da bude integrisana sa mikrodronovima, koji }e, kako je navedeno, obezbediti predaju informacija o bojnom poqu. „Trenutno se formira izgled perspektivne borbene opreme za

vojnike, za koju je predvi|eno uvo|ewe elemenata koji poboq{avaju fizi~ke sposobnosti vojnika“, izjavio je glavni komandant Kopnenih snaga Rusije general Oleg Saqukov, a preneo ~asopis.

Pravqewe opreme za egzoskelet nove generacije traja}e od 2020. do 2023. godine. Tako|e se o~ekuje da }e „Sotnik“ dobiti novo streqa~ko oru`je. Planirano je da jedinice ruskih specijalnih snaga budu opremqene ultramodernom opremom ve} do 2025. godine, a do 2030. godine - celokupna ruska vojska.

Vi{e od 60 miliona Amerikanaca ve} glasalo na predsedni~kim izborima, osam dana pre wihovog odr`avawa, {to je rekordan broj Vi{e od 60 miliona Amerikanaca ve} je glasalo na ameri~kim predsedni~kim izborima, osam dana pre wihovog odr`avawa, {to je rekordan broj, koji je naznaka potencijalno najve}e izlaznosti u istoriji SAD. Taj broj je posledwi znak velike anga`ovanosti ameri~kih bira~a u borbi republikanskog predsednika Donalda Trampa i wegovog demokratskog izaziva~a Xoa Bajdena, kao i wihove odlu~nosti da minimalizuju rizik od izlo`enosti koronavirusu, koji je u SAD odneo vi{e od 225 hiqada `ivota.

Demokrate imaju zna~ajnu prednost u prevremenim glasovima, iako su ih i republikanci u istoriji slali u velikom broju. Ovaj put mawe glasaju unapred, jer je ameri~ki predsednik vi{e puta ponavqao da je sistem slawa glasova podlo`an prevarama.

Demokratski bira~i sveukupno su poslali dvostruko vi{e glasova od republikanaca.

Na temequ tog velikog broja, politikolog sa univerziteta na Floridi Majkl Mekdonald, vo|a projekta U.S. Elections Project, predvi|a da }e ukupna izlaznost na izborima biti oko 150 miliona, {to predstavqa 65 posto onih s pravom glasa i najve}i broj od 1908. godine.

Ameri~ki bira~i ove godine su ve} ranije glasali u ve}em broju nego u celoj 2016. godini.

8

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

REPUBLIKA SRPSKA

DODIK O RATNOM STRADAWU SRBA:

Srpska zajednica u Sarajevu je uni{tena Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je, povodom usvajawa Izve{taja o radu Nezavisne me|unarodne komisije za istra`ivawe stradawa Srba u Sarajevu u periodu 1991-1995. godina, da je u tom gradu potpuno uni{tena srpska zajednica i imovina Srba vredna 50 milijardi maraka.

"U Sarajevu je, {to se ti~e Srba, potpuno satrta i uni{tena srpska zajednica, preko 150.000 qudi je iza{lo, a Srbi su tamo imali preko 50.000 stambenih jedinica i da svaka u proseku ko{ta 100.000 maraka, {to je minimum, to je 50 milijardi maraka bogatstva koje je ostalo u Sarajevu i koje su Bo{waci dobili za nisku vrednost, a mnoge su i oteli, kao {to su stanovi biv{ih pripadnika JNA koji nikada nisu vra}eni vlasnicima", rekao je Dodik novinarima tokom posete Pelagi}evu.

On je dodao da ~iwenice govore o tome da je nad Srbima vr{en zlo~in u logorima, da su bacani u jame oko Sarajeva i da su to poku{ali da sakriju, pre svega muslimanski mediji i vlast, a onda i deo me|unarodne zajednice. "[ta mi imamo od tog izve{taja? Imamo, verujem, istinu, a mi ho}emo golu istinu", istakao je Dodik i pozvao sve koji imaju bilo kakve ~iweni~ne spoznaje o do-

MARKOTI]

PRIVATNA KRIVI^NA ODBRANA BARRISTERS & SOLICITORS

BESPLATNE PO^ETNE KONSULTACIJE (03) 9602 1112 law@markotichlawyers.com.au www.markotichlawyers.com.au

l Vo`wa u alkoholisanom stawu l Odbrana kod svih prekr{aja tokom vo`we l Ukidawe ili suspenzija voza~ke dozvole l Optu`be za napad l Optu`be za upotrebu narkotika l Porodi~no nasiqe l Procedure prilikom intervencije l Kr{ewe postupka prilikom intervencije

Iskustvo ste~eno nakon 20 godina rada sa zadovoqnim klijentima na sudovima {irom Australije; Ne pru`amo besplatnu pravnu pomo}

ga|ajima tokom rata u Sarajevu da ih dostave, jer }e se izve{taj dopuwavati u kontinuitetu.

Dodik je dodao da je pisawe izve{taja za Sarajevo bila obaveza koju su nametnuli stranci.

"To je bila obaveza koju su sami sebi zadali stranci, putem Suda za qudska prava tra`en je izve{taj od muslimana za Sarajevo, {to muslimani, naravno, nikada nisu uradili, ali su zato stranci naterali tada{we vlasti Republike Srpske da prave izve{taj na koji su se oni kasnije pozivali ~ak i u sudskim procesima u Hagu", istakao je Dodik.

On je rekao da su izve{taj u stvari sa~inili stranci, a tada{wa vlast Srpske ih samo prihvatila kao svoj.

"Vlada i parlament Republike Srpske su poni{tili taj izve{taj koji je bio pun neta~nosti i od-

lu~eno je da se pravi izve{taj za Sarajevo i novi izve{taj za Srebrenicu koji }e, verujem, biti gotov najvi{e za mesec dana", najavio je Dodik.

Izve{taj koji je usvojen pisali su stru~waci iz svih krajeva sveta, najva`nija imena iz te oblasti.

Vlada Republike Srpske primila je danas k znawu Izve{taj o radu Nezavisne me|unarodne komisije za istra`ivawe stradawa Srba u Sarajevu u periodu 19911995. godina.

Izve{taj se bavio istra`ivawem stradawa Srba u Sarajevu sa istorijskog, vojnog, politi~kog i drugih aspekata, a odnosio se i na realnu postavku i ulogu medija u izve{tavawu tokom ratnog perioda u BiH i konkretno u Sarajevu. Izve{tajem je obuhva}ena i trauma koju su Srbi pro{li tokom rata, a koju prolaze i danas. S. G.

DECENIJU SE BORILI DA IMAJU DECU, A ONDA NEVI\ENA SRE]A:

Iz dve vantelesne oplodwe dva puta dobili blizance Dom Mijanovi}a u trebiwskom nasequ Vinogradi pun je de~jeg smeha i graje, koje povremeno prekine pla~ najmla|ih, koji su ro|eni na Mihoqdan.

Milijan i wegova supruga Sandra pre tri godine su dobili dve djevoj~ice, a ovog oktobra na svet su do{li devoj~ica i de~ak. Roditi dva puta blizance u tri godine mo`da i nije toliko neobi~no, ali Mijanovi}i su nakon deset godina borbe sa sterilitetom dobili Nikoliju i Nikodinu.

Devoj~ice su na svet do{le nakon prve vantelesne oplodwe, a kada su odlu~ili da ponovo poku{aju dobili su Simonu i Radoslava, tako|e iz prvog puta.

- Celu deceniju smo poku{avali da imamo decu. Svi lekari su govorili da nemamo prepreka da se ostvarimo kao roditeqi, ali, jednostavno, nije i{lo. Nakon posledwe laparoskopske intervencije lekar nam je rekao da probamo jo{ godinu dana, a ako ne do|e do trudno}e, da idemo na postupak vantelesne oplodwe - po~iwe svoju pri~u mama Sandra.

DVA SRCA Ka`e da su ubrzo shvatili da vreme prolazi i da nemaju {ta vi{e ~ekati, pa su nakon ~etiri meseca u{li u postupak vantjelesne oplodwe u Bawaluci.

ADVOKATSKA KANCELARIJA

- Sami smo odlu~ili da krenemo tim putem. Javili smo se Udru`ewu „Bebe“ u Trebiwu, gde smo dobili sva uputstva. Oti{li smo u Bawaluku i prva vantelesna oplodwa je bila uspe{na. Na prvom pregledu lekari su ~uli samo jednu bebu, ali ve} narednog dana kucalo je jo{ jedno srce. Bilo je i sre}e i strepwe. Sve se dobro zavr{ilo, devoj~ice su se rodile `ive i zdrave - nastavqa Sandra.

Mijanovi}i ka`u da su uvek `eqeli da imaju brojno potomstvo, kao wihovi preci.

- Moja jedna baka je rodila ~etvoro, a druga petoro dece. Gledala sam kako se brinu jedni o drugima i po`elela da imam bar troje dece. Kad smo bili na drugoj vantelesnoj oplodwi odmah smo

se odlu~ili za dva embriona – ka`e ponosna majka.

ZABORAVIO DA VOZI Milijan priznaje da je svaki slobodan trenutak sa svojim starijim devoj~icama, koje se od wega ne odvajaju, a najvi{e vole da ih tata vodi u grad.

- Mnogi ne veruju koliko je o~evima te{ko - ka`e sa osmehom i pri~a anegdotu kada se prvi put ostvario kao otac.

- Profesionalni sam voza~, a moja supruga se prvi put porodila u Fo~i. U Bile}i sam saznao da sam dobio dve djevoj~ice i vi{e nisam znao voziti. Dovezao sam nekako do Gacka, kod Sandrine porodice, i zamolio ih da me povezu do Fo~e - ka`e on.

M. T.

Zver te{ka 223 kilograma harala je derventskim krajem, a onda je usledio lova~ki podvig Napokon je dolijao i krwinski gorostas-divqi vepar zulum}ar, koji je nemilosrdno harao i pravio {tetu derventskim krajem i ovim delom Posavine.

Mirne ruke i dobrog pogleda bio je Neven Puqanovi}, predsednik nadzornog odbora derventskog Lova~kog udru`ewa „Motajica“, ina~e, sin-naslednik dugogodi{weg i trofejnog lovca Milenka Puqanovi}a.

Hara~lija, kapitalac, odstreqen je na Krwinu, u zoni 6, lova~ke sekcije Velika So~anica. Vaga je pokazala da je bio te`ak ~ak 223 kilograma.

- O~ito da je re~ o vepru samotwaku koji je si{ao sa neke okolne planine. Silno se ose}ao pa nije mnogo mario ni na kerove. Iskoristio sam taj trenutak pa sam ga, iz karabina, najpre prvim pogodio a potom drugim hicem smrtno ustrelio-ka`e Neven, ina~e, vi{estruki doma}i i internacionalni {ampion u borila~kim ve{tinama i pripadnik MUP-a RS.

Republika Srpska zbog korone zatvara {kole na nedequ dana Izvo|ewe nastave u osnovnim i sredwim {kolama u Republici Srpskoj od danas je obustavqeno na sedam dana zbog pogor{ane epidemiolo{ke situacije. Obustavqa se i organizovawe produ`enog boravka i jutarweg ~uvawa. [kole }e organizovati nastavu na daqinu kori{}ewem sredstava elektronske komunikacije, rekla je ministarka prosvete i kulture Natalija Trivi} i dodala da je to preventivna mera.

Zbog pogor{ane epidemiolo{ke situacije, [tab za vanredne situacije Republike Srpske doneo je u nedequ i druge mere, me|u kojima je i ograni~ewe rada ugostiteqskih objekata.

Ugostiteqski objekti }e mo}i da rade od 6 do 22, a u skladu s preventivnim merama.

Tako|e je preporu~eno da se ne odr`avaju politi~ki skupovi.

kao simbol Hristovih zemaq-

kqu~ivo donacijama i dobro-

zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N.

CRNA GORA

Krivokapi} saop{tio Mandi}u i Kne`evi}u - Nova vlada bez tri lidera DF-a Mandatar Zdravko Krivokapi} predo~io je liderima Demokratskog fronta ekspertski koncept nove vlade Crne Gore u kojoj nema mesta za bilo koga od lidera Nove srpske demokratije, Demokratske narodne partije i Pokreta za promjene, pi{u "Vijesti" Prema saznawima "Vijesti", Krivokapi} je takvu poziciju obrazlagao obe}awem koje je dao glasa~ima nove ve}ine da }e ponuditi parlamentu pre svega stru~nu vladu, ali i politi~ku jasno definisanu "kao antire`imsku i proevropsku".

Krivokapi} je u razgovoru sa Andrijom Mandi}em i Milanom Kne`evi}em (Neboj{a Medojevi} nije prisustvovao) odao priznawe liderima DF-a, ali i objasnio da timski rad Vlade kakvu planira tra`i druga~iji profil li~nosti.

Kne`evi} i Mandi} su odgovorili da su oni dobili ogromnu podr{ku gra|ana na izborima, da DF treba da bude ki~ma nove vlasti i da to zna~i da i oni personalno budu u novoj vladi.

Prema pisawu "Vijesti", Mandi} je eksplicitno tra`io od Krivokapi}a da u protivnom vrati mandat i da }e oni tra`iti novog mandatara.

Krivokapi} je kazao da ne vidi razlog za vra}awe mandata i nije se saglasio sa ocenom da su lideri DF dominantno doprineli rezultatu.

Ali je rekao da uva`ava wihov doprinos i da je zbog toga i ponudio zna~ajan broj resora partijama koje ~ine DF. Sastanak je zavr{en na tim pozicijama, a Mandi} i Kne`evi} su najavili da }e razgovarati sa vo|stvom Demokratske Crne Gore i Gra|anskog pokreta URA sa namerom da do|u do dogovora oko nove vlade sa drugim premijerom, prenosi podgori~ki list.

Ta ideja je bila na stolu i na ranijim sastancima u tom sastavu, ali je mawe (Demokrate) ili vi{e (URA) eksplicitno odba~ena.

Prema saznawima "Vijesti" ta stanovi{ta nisu promewena.

R. N.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Krivokapi}: CG ~ekaju te{ki izazovi Krivokapi} je na Tviteru poru~io da se nijedna stranka pobedni~ke koalicije ne iskqu~uje iz procesa formirawa vlade, ali da insistirawe na pojedincima iz tih koalicija nije interes ni gra|ana ni dr`ave.

"Crnu Goru ~ekaju te{ki i istorijski izazovi koje samo vlada sa ekspertskim karakterom mo`e prevazi}i", naveo je.

Posledwe istra`ivawe javnog mwewa koje je radio "Damar" je pokazalo da glasa~i koalicije "Za budu}nost Crne Gore" ~iji je nosilac bio Krivokapi}, dominantno podr`avaju formirawe ekspertske vlade, a da je drugo najboqe re{ewe vlada sastavqena od eksperata, ali i politi~ara.

Medojevi} je pre nekoliko dana postavio prakti~no ultimatum, da ne}e podr`ati vladu ukoliko ne dobije mesto potpredsednika vlade kojim bi koordinisao bezbednost i reforme.

PREKO PLANINE ROK]U NATO MA[INE:

Odr`ano pesni~ko ve~e na Siwavini, stihotvorci brane prirodnu svetiwu Na planini Siwavini, lokalitetu Margita gde je Vojska Crne Gore nameravala da odr`i vojnu ve`bu upotrebom minobaca~a i haubica, u ~emu su ih spre~ili braniteqi ovog prirodnog draguqa, pod zvezdama, kraj ogwi{ta, odr`ano je pesni~ko ve~e!

Tako su i pesnici Be}ir Vukovi}, Danilo Vukovi} i Radomir Uqarevi} svojim stihovima dali doprinos za odbranu te svetiwe, dok je stihove savremene jermenske poezije govorila novinarka Miqana Da{i}.

- Svi smo mi deca planine. Ko bi pomislio da }u stihove ~itati na planini gde sam kao dete ~uvao jagwad – kazao je Be}ir Vukovi}.

- Ali svetski mo}nici i doma}i ba{ibozuk navoj{tio da nam sve otme, i utre. Branimo i planine, branimo reke, branimo slobo-

22. oktobar 2020. 9 ^etvrtak 29.

du od svetske demokratije. Preko planine rok}u NATO ma{ine, jo{ samo da se oglase plotuni i zariju hice u ple}i Siwavine. Jedna ~obanica cvili, i {apu}e - ne daj se du{o…

Pesnik Danilo Vukovi} nikada Siwavinu nije napu{tao.

- Kada sam imao {est meseci majka me iznela ovde i do danas sam tu. Blizu mi je 70 godina, i jo{ ska~em po ovim glavicama, idem

u lov, izgonim leti ovamo p~ele, igram fudbal... A sve to zahvaquju}i ovoj ekolo{ki ~istoj sredini.

I ve}inu svojih pjesama sam posvetio pojedinim toponimima sa Siwavine. Pa kako da je ne branim da je ne zagade i uni{te ovaj dar prirode – zapitao se Vukovi}.

Da I pesnici `ele da za{tite Siwavinu, ali i Vojsku Crne Gore od zloupotrebe, rekao je Radomir Uqarevi}.

- Na{a vojska ba{tini tradiciju boraca sa Grahovca, sa Vu~ijeg Dola, sa Skadra i sa Mojkovca.

Ako bi vojska Crne Gore streqala pa{wake, Jablanov vrh, i Savinu Vodu, to ne bi bilo u skladu sa wenom vekovnom tradicijom.

Brane}i Siwavinu koja je najve}i pa{wak na Balkanu, na kom je netaknuta priroda, ne branimo samo katune i pa{wake, mi branimo Crnu Goru koja je prema Ustavu ekolo{ka xava. Zato, za{titimo Siwavinu isto kao {to smo, od iste vlasti za{titili Taru i Mora~u – poru~io je Uqarevi}. M. T.

Mitropolit Amfilohije se oporavqa Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i daqe se nalazi na bolni~kom le~ewu u Klini~ko-bolni~kom Centru Crne Gore, gde se oporavqa od upale plu}a izazvane virusom korona. Po re~ima lekarskog tima, mitropolit se oporavqa planiranom dinamikom.

Svi nalazi su u poboq{awu, pa je u procesu postepeno smawivawe nivoa kiseonika, ~ije se definitivno skidawe o~ekuje u narednim danima. „Jedno od naj~e{}ih pitawa koje se postavqa nakon saznawa da je mitropolit negativan na virus korona je kada se o~ekuje mitropolitov izlazak iz bolnice. Lekari isti~u da je u ovom momentu to nezahvalno prognozirati i da je za wih mnogo va`nije da se trend oporavka nastavi u dobrom pravcu i postepeno kao i do sada. Mitropolit je dobrog op{teg stawa i vidan je svakodnevni napredak i u tom pogledu.

Priroda bolesti i godine pacijenta i daqe su faktori koji nas opomiwu na oprez i strpqewe, kao i na sagledavawe i pra}ewe situacije sa pacijentima iz dana u dan. Dosada{we iskustvo je pokazalo da je uspeh u le~ewu ve}i ukoliko oporavak te~e u konstantnom ali blagom i svakodnevnom progresu.

Mitropolit je pod stalnim lekarskim nadzorom koji sprovodi kompletan terapijski postupak. Na bolni~kom le~ewu se nalazi od 6. oktobra.

KORONA HARA PO CRNOGORSKIM [KOLAMA:

Zara`eno 97 u~enika i 92 nastavnika, u samoizolaciji 558 osoba

U Crnoj Gori prisustvo korona virusa potvr|eno je kod 97 u~enika i 92 nastavnika u osnovnim i sredwim {kolama, koji su iz tog razloga odsutni sa nastave, saop{teno je Montenegro magazinu iz Instituta za javno zdravqe (IJZ).

- Prema podacima iz Ministarstva prosvete, ukupno je odsutno devedesetsedmoro dece kod kojih je utvr|eno prisustvo novog korona virusa, a broj odsutnih nastavnika je 92. U samoizolaciji se nalazi 558 u~enika i 89 nastavnika koji su bili kontakti - saop{tili su iz IJZ.

10 ^etvrtak 29. oktobar oktobar2020.

2020.

22. ^etvrtak 29.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

UPRKOS NEISPUWAVAWU OBAVEZA Ure|uje: PRI[TINE IZ BRISELA

Beograd ne}e iza}i iz dijaloga Zoran Vla{kovi}

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je u nedequ, 25. oktobra, da Beograd ne}e iza}i iz dijaloga sa Pri{tinom, uprkos tome {to Pri{tina ne ispuwava dogovore i kr{i ugovore koje je potpisala.

Vu~i} je rekao da je bezbroj puta bio u situaciji da „okrene glavu“ i prekine dijalog, me|utim, isti~e, on to nije smeo da uradi, jer bi drugi jedva ~ekali taj potez Beograda. „Moramo da nastavimo sa dijalogom i ne smemo da ostavimo prazan teren, jer neko bi jedva ~ekao, bez obzira da li ste u pravu ili ne, da donese odluku par-forfe. To sebi ne smemo da dozvolimo“, rekao je Vu~i} odgovaraju}i na pitawe novinara da li je dijalog mogu} imaju}i u vidu da Pri{tina i daqe lobira za nova priznawa i kandidovawe u me|unarodnim organizacijama.

Ka`e da bi za Srbiju najgore bilo da iza|e iz dijaloga i da za to jo{ bude okrivqena.

Vu~i} je naveo da }e Beograd nastaviti da se bori za Kosovo i poru~io srpskom narodu da }e dr`ava Srbija o wima voditi ra~una.

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

PREMA PODACIMA MMF:

Kosovo i Albanija me|u najsiroma{nijim u Evropi Prema procenama Me|unarodnog monetarnog fonda Kosovo i Albanija su me|u najsiroma{nijim u Evropi. O~ekuje se jo{ da }e se prihodi gra|ana Kosova smawiti za 287 dolara po stanovniku, ili skoro 6.5 odsto u odnosu na pro{lu godinu.

Od 192 dr`ave, Albanija je 98. na listi, a Kosovo 108. sa 4.428 dolara po stanovniku za 2020. godinu. Crna Gora ima najve}i dohodak po glavi stanovnika u regionu, i nalazi se na 77. mestu u svetu sa 8.825 dolara po stanovniku. Slede Srbija koja je na 80. mestu (7.382), Severna Makedonija na 90. mestu (6.018), Bosna i Hercegovina na 92. mestu (6.015 dolara). Dr`ava u regionu koja je bila najotpornija na Kovid krizu je Srbija.

MMF je u posledwem oktobarskom prika-

MANASTIR VISOKI DE^ANI

Proteklog 24. ktobra istekao je rok do kada je Specijalni sud u Hagu trebao da odlu~i o prihvatawu, delimi~nom prihvatawu ili odbacivawu optu`nice protiv tzv. predsednika Kosova Ha{ima Ta~ija i lidera Demokratske partije Kosova Kadrija Veseqija.

Rok od {est meseci kada sudija prethodnog postupka Specijalizovanih ve}a u Hagu treba da potvrdi ili odbaci optu`nicu u celosti ili delimi~no, istekao je 24. oktobra.

Portparolka Specijalnog suda Angela Griep je rekla da Pravilnik o postupku i dokazima ne predvi|a obavezu objavqivawa odluke pretpretresnog sudije o odbacivawu svih ili nekih optu`bi u optu`nici. „Optu`nica se, u svakom slu~aju, obelodawuje javnosti, uz eventualno redigovawe po potrebi, najkasnije do prvog stupawa optu`enog pred sud“, stoji u ~lanu 88 ovog pravilnika.

Specijalizovano tu`ila{tvo u Hagu je 24. aprila Specija-

turizma koji je najvi{e pogo|en pandemijom.

Kriza se mawe osetila u Srbiji za koju se predvi|a pad od 2.5 odsto, za Severnu Makedoniju se predvi|a pad od 5.4 odsto, a za Bosnu i Hercegovinu 6.5 odsto.

Po~ela berba jabuka

Jabuke su dobro rodile

JO[ UVEK NEMA INFORMACIJA O SUDBINI OPTU@NICE PROTIV TA^IJA I VESEQIJA

Optu`nica iza zida javnosti

zu procenio da o~ekuje da }e najja~i pad u regionu imati Crna Gora od 12 odsto, zatim Hrvatska sa devet procenata, pa Albanija i Kosovo po 7.5 odsto. Tri primorske dr`ave, Hrvatska, Crna Gora i Albanija, zavise od

Jedino mesto za pravdu Ta~ija je Hag lizovanim ve}ima Kosova podnelo na ispitivawe optu`nicu protiv Ha{ima Ta~ija, Kadrija Veseqija, kao i „drugih“ lica ~ija imena tu`ila{tvo nije `elelo da objavi.

Uz navode da je re~ o optu`nici od deset ta~aka precizira se da se terete „za niz zlo~ina protiv ~ove~nosti i ratnih zlo~ina, ukqu~uju}i ubistvo, prisilno nestajawe lica, progon i mu~ewe“.

U optu`nici se navodi da Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi i drugi osumwi~eni iz optu`nice snose krivi~nu odgovornost za skoro 100 ubistava. „@rtve krivi~nih dela iz optu`nice su stotine lica ~iji je identitet poznat i me|u kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politi~ki protivnici“, navodi se u saop{tewu.

Ta~i je ranije izjavio da }e u slu~aju potvr|ivawa optu`nice podneti ostavku.

Do sada je potvr|ena jedna optu`nica za ratne zlo~ine protiv Saqiha Mustafe.

U gajbice, pa u skladi{te

U ponedeqak, 19 oktobra, na planta`i jabuka manastira Visoki De~ani, na ulazu ispred manastira, po~ela je berba jabuka. Jabuke su dobro rodile a mona{ko bratstvo je iskoristilo priliku da ubere i uskladi{ti jabuke par narednih dana od po~etka berbe.

Na svojoj planta`i manastir ima i zasade vi{wi, oraha, {qiva i drugog vo}a.

Kako ka`u, duhovne aktivnosti su uvek na prvom mestu ali rad na ekonomiji podrazumeva da se od rada mora `iveti.

Manastirsku ekonomiju ~ine i farma krava, ovaca i koza i stotinu ko{nica p~ela.

Iguman Sava: IDEJA „KOSOVSKE BA[TINE“ - NOVI POLITI^KI KONCEPT I NOVE PODELE

Ja~e mere institucionalne za{tite i fizi~ke bezbednosti svetiwa na KiM Iguman manastira Iguman Visoki De~ani Sava Sava Jawi} smatra da otvaJawi} rawa teme „kosovske kulturne ba{tine“, kako je to u~iweno na festivalu „Mirdita“ u Beogradu nanosi {tetu me|unacionalnim i me|uverskim odnosima na Kosovu i Metohiji i ne doprinosi pomirewu. On je dodao da se na taj na~in promovi{e novi politi~ki koncept ba{tine koji stvara nove podele.

On je na Fejsbuku napisao da su kosovski Srbi i predstavnici SPC, koja na ovom prostoru poseduje vrednu ba{tinu, iskqu~eni iz dijaloga, kao da na KiM `ive samo Albanci, a da Srbi `ive samo u centralnoj Srbiji.

Ocewuje i da su poku{aji da se ba{tina SPC negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktna posledica strategije albanizacije celokupne ba{tine na KiM. Napomiwe da ne `eli da obeshrabruje kulturnu saradwu izme|u kosovskih Albanaca i Srba, ali dodaje da pored lepih izjava u Beogradu, nijedna organizacija kosovskih Albanaca nije se ogradila od sistematske diskriminacije prema ba{tini SPC i srpskog naroda koja se godinama sprovodi na o~igled svih na Kosovu.

Jedino ko zvani~no reaguje su me|unarodne institucije i ambasadori zemaqa Kvinte, podsetio je Jawi}.

Zato, navodi on, mo`e da se govori iskqu~ivo o „ba{tini na Kosovu“, jer postoje srpska, alban-

ska, osmanska (turska) i druge ba{tine, kao i tradicije razli~itih zajednica koji `ive na prostoru KiM, koje treba da budu po{tovane od strane svih gra|ana i celog dru{tva kao op{te kulturno nasle|e.

On je rekao da su nakon 20 posleratnih godina uni{tavawa svetiwa SPC i kontinuiranog diskriminatorskog odnosa, koji nije zaustavqen Manastir Gorio~ kod ni zakonima proisteklim iz Istoka u Metohiji Ahtisarijevog plana, neophodni i novi, specijalni modeli za{tite uz me|unarodne garancije. „Sve to zahteva ja~e mere institucionalne za{tite i fizi~ke bezbednosti svetiwa SPC koje su vi{e puta oru`ano napadane nakon zavr{etka oru`anog konflikta, a mnoge jo{ le`e u ru{evinama neobnovqene ili samo delimi~no obnovqene“, navodi Jawi}.

SPC, isti~e, ostaje na ~vrstoj poziciji da pitawe dugoro~nog o~uvawa srpske ba{tine, posebno svetiwa SPC na KIM treba re{avati u pravcu dodatnih elemenata institucionalne za{tite na{e ba{tine, koju sve ~e{}e ugro`avaju same kosovske institucije, ignorisawem zakona i sudskih odluka. „Zato pitawe srpske pravoslavne ba{tine na KiM treba da bude zvani~no otvoreno u Briselskom dijalogu (nezavisno od politi~kog toka pregovora), uz obavezno u~e{}e predstavnika SPC, naro~ito sa ovog prostora gde, kako je ocenio, imamo neposredno iskustvo u ovim problemima“, zakqu~io je iguman Sava Jawi}.

SRBI IZ HRVATSKE

22. oktobar 2020. 11 ^etvrtak 29.

Linta: Hrvatska planski blokira re{avawe pitawa nestalih Srba

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocewuje da Hrvatska planski blokira re{avawe pitawa vi{e od 1.700 nestalih Srba.

Jer se, kako navodi, na zvani~nom hrvatskom spisku nestalih nalazi vi{e Srba nego Hrvata.

Predstavnici hrvatske vlajom.sti u javnosti godinama iznose podau setak o 1.869 nestalih gra|ana Hrvatske Ma-ali uporno odbijaju da ka`u da od toga broja a za vi{e od 1.100 su nestali Srbi, a mawe od 800 su nestali Hrvati, nagla{ava Linta u pisanoj izjavi koji je dostavio medijima.

Linta isti~e da Srbija treba da zahteva da Hrvat, pa ska objavi nacionalnu pripadnost nestalih gra|ana, {te jer }e se na taj na~in onemogu}iti daqa manipulacija

zvani~nog Zagreba sa re{avawem pitawa nestalih.

"Dvodvevni boravak predsednika hrvatske Komisije za nestale Stjepana Su~i}a u Beogradu, gde se razgovaralo o temi nestalih lica, potvr|uje da u Hrvatskoj nema politi~ke voqe da se re{i pitawe nestalih Srba", ocewuje Linta i dodaje da je Su~i} dopisniku Hrvatske Radio-televizije u Beogradu, izneo veliku la` kako Srbija godinama ko~i re{avawe pitawa nestalih i uskra}uje informacije o skrivenim i preme{tenim grobnicama.

Izjava Su~i}a predstavqa vrhunsko licemerje, ka`e Linta jer, kako navodi, "ispada da Hrvatska tobo`e `eli da re{i pitawe nestalih, ali Srbija tobo`e opstrui{e to pitawe".

R. N.

Od Sente do crkve u Bliwi na Baniji

Mo`da bi naslov ove pri~e mogao biti i obrnut, jer je Senta starija od Bliwe na Baniji. A opet, ko zna. Svi smo mi odnekud kao do|o{i stigli u naseqa gde smo pustili svoje korene. Naj~e{}e iz nu`de i raznih istorijskih prilika. I, ima ne~ega {to povezuje Bliwu i Sentu. O svemu tome, re}i }emo nekoliko re~enica.

Posle Kosovske bitke, kad na{im krajevima ovladavaju osmanlijske vlasti, nastaje velisto-ki egzodus Srba. Mnogi }e sa Kosova i Metohije krenuti na sever, u bestragiju, i sti}i sve do Sentandreje iza dana{we Budimpe{te.

Drugi Srbi }e se najvi{e sa prostora stare Hercegovine uputiti ka zapadu i naseliti prazne i opustele prostore @umberka, Dalmacije, Glamo~a, Zmijawa, Potkozarja, Banije, Like, Korduna pa sve do Bele Krajine u dana{woj Slovedruniji, kao najzapadnijoj ta~ki, gde cije kojisu nastavqali svoje `ivote. Tako kojesu postajali `iteqi tada{we Hae odbzbur{ke Monarhije, koja im je nuelogdila pograni~ne prostore pod turrnoskom vla{}u. Novoprido{li Srbi su dobijali odre|ene parcele n 20zemqi{ta, a od novih vlasti su {ta-osloba|ani poreza. Ali, zauzvrat, nti-morali su se kao grani~ari odaziskogvati kad god je Monarhiji zapretiqen la opasnost od prodora Turaka na m iz eop-wene teritorije. Tako je ve} 1579. mo-godine stvorena Vojna Krajina koja se protezala od Rijeke pa sve do lneiza Arada u dana{woj Rumuniji. ko-I, svugde gde su bili nastaweni, {et-Srbi su podizali svoje crkve i ma{e-nastire. Trajalo je sve to do 1878. nov-godine, kada je po odluci velikih sila Berlinskim kongresom preita-stala opasnost od Osmanlija za bno granice Monarhije i 1881. godine doukida se Vojna Krajina. Sada je vea{e vske}ina Srba ostala na tim podru~jiuka.ma, a neki nezadovoqnici (jer e nanisu vi{e imali date im benefisel-cije) su krenuli u novo bezna|e, u pre-Rusiju. Onaj pravoslavni `ivaq PC,koji je ostao, postao je deo Hrvatnio,ske i Slavonije i tako je bilo ma“,sve do raspada Jugoslavije, kada su brutalno isterani sa svojih

Bliwa sva u zelenilu

Pravoslavni parohijalni hram Svetoga Ilije u Bliwi vekovnih ogwi{ta. Istu sudbinu sa svima, delili su i stanovnici `ivopisnog sela Bliwe.

Bliwa se kao naseqe pomiwe dosta rano, jo{ 1334. godine, a po{to su je naselili pravoslavni Srbi, najpre je napravqena drvena crkvica, a 1777. godine je osnovana pravoslavna parohija.

Odlukom generalkomande u Zagrebu, 1809. godine je ozidana crkva na mestu nekada{we drvene crkvice. Za divno ~udo, ta crkva Svetog Ilije u Bliwi, za vreme Drugog svetskog rata, ostala je neokrwena, kao i u posledwem ratu.

Jedino su nestale neke crkvene kwige. Ina~e, selo Bliwa, pripa-

da op{tini Petriwa. 1948. godine Bliwa je imala 346 stanovnika, 1991. godine 210, a 2011. samo 78 me{tana.

Srbi su ostavqali svoje ku}e i imawa i spasavali glave kako su znali i umeli. Dolaskom u Srbiju, mnogi su zbijani u sabirne centre, a neki su privremeno uto~i{te nalazili i kod svojih ro|aka. Bilo je kasnije i onih koji su se otisnuli put mnogih zemaqa Evrope, Kanade, SAD, Australije.

Markan je do{ao svom bratu od strica u Sentu. Znao je da je tu negde, raspitivao se u Crvenom krstu, i, na{ao ga. Otkud on u tom gradu, nije ba{ znao i to }e saznati tek po dolasku kod wega. Nije Markanu nimalo bilo lako da mu na teret padne sa svojom `enom Jokom i sa troje jo{ nejake dece.

Zato se i trudio da bilo {ta zaradi kod drugih me{tana, kako bi im olak{ao `ivot. U po~etku mu je bilo dosta te{ko jer je grad bio naseqen uglavnom ma|arskim `ivqem. Ali, muka ne bira, a bio je svestan i da je na teretu svome ro|aku. Zato je prona{ao neku nenaseqenu ku}u, uzeo je u zakup i tu su se kona~no svi smestili.

Godine prolazile, deca porasla.

Najstariji sin Du{an stasao i za `enidbu. Zavr{io sredwu medicinsku i zaposlio se u bolnici.

Onako iz potaje, jo{ u sredwoj {koli gledali se on i Marija.

Gledali se i, zaqubili. Oboje lepi i vredni kao {to to mo`e samo i biti u wihovim godinama.

Tako se uskoro i uzmu, mada je malo bilo zatezawa kod Marijinih. Izbeglica, nema neke imovine. No, zarad sre}e svog deteta, popuste i bi skromno ven~awe. I ono gra|ansko, a i u crkvi Arhangela Mihaila u Senti. Posta Du{an sen}anski zet, ali mu je zauvek ostala u se}awu wegova Bliwa i crkva u kojoj je kr{ten. Po ko zna koji put je u mislima svojim pro{etao dobro poznatim stazama i to je na wega delovalo opu{taju}e, kao kad neko uzme lek za svoju boqku.

Eto, to je ta stvar koja je povezivala Bliwu sa Sentom.

S. G.

VANDALIZAM U ZAGREBU

Prefarbana }irili~na tabla Srpskog kulturnog dru{tva "Prosvjeta" Nepoznati po~inilac prefarbao je belom bojom }irili~nu tablu Srpskog kulturnog dru{tva "Prosvjeta" na ulazu u centralu dru{tva u Zagrebu.

Tabla je prefarbana tokom vikenda, a policija je obavila uvi|aj, prenosi portal Srpskog narodnog vije}a - "Novosti".

Iz "Prosvjete" su saop{tili da `ale sve sugra|ane koji }irili~no pismo i natpise srpskih institucija do`ivqavaju kao provokaciju.

"Sve druge molimo za pribranost i solidarnost i apelujemo na nadle`ne da brinu o bezbednosti svih nas", poru~uju iz "Prosvjete".

Nakon du`eg vremena ovo je prvi vandalizam na zgradi "Prosvjete" u Zagrebu.

Table sa }irili~nim natpisom ranijih godina nekoliko puta su bile na meti napada~a.

12

DRU[TVO

^etvrtak 29.

22. oktobar 2020.

84

STARE[INA HRAMA SVETOG SAVE O VELELEPNOM DELU RUSKIH UMETNIKA

S z

MOZAIK

Od 50 miliona komadi}a

Мозаик над олтаром у Храму Светог Саве

Mozaik Hrama Svetog Save, povr{ine oko 15.000 kvadratnih metara je zavr{en, a po~eli su i radovi ure|ewe poda, ~ime }e biti kompletirani radovi na najve}em pravoslavnom hramu na Balkanu, ka`e vladika Stefan, stare{ina hrama u kome su skinute skele i zavr{eni posledwi detaqi na velelepnom mozaiku.

On je rekao da je za mawe od ~etiri godine zavr{en kompletan mozaik, {to je kako ka`e, jedinstveno u pravoslavqu i uporedio sa xamijom Aja Sofijom, ~iji je mozaik ra|en skoro {est vekova. „Ruska akademija nauka na ~elu sa wihovim glavnim umetnikom Muhinom, zavr{ili su za nepune ~etiri godine kompletan mozaik i to je ne{to {to je bilo glavno isku{ewe“, rekao je vladika Stefan.

Ka`e da se u Hramu trenutno zavr{ava ikonostas, na ~ijem }e vrhu biti uskoro postavqena Ikona Svete Trojice, te da se od sutra po~iwe sa ure|ewem poda, koji nije ra|en zbog skele postavqene tokom radova na mozaiku. „To je jo{ u planu da se zavr{i i u ovoj godini }emo kompletirati sve radove u Hramu Svetog

OD DIJASPORE POLA MILIJARDI EVRA MAWE Ovo je prava slika Srba u Nema~koj, Austriji...

Priliv novca u Srbiju po osnovu doznaka iz inostranstva od januara do avgusta ove godine mawi je za gotovo pola milijarde evra u odnosu na isti period lane.

Prema posledwim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupan priliv po osnovu doznaka, li~nih transfera, za sedam meseci iznosio je 1,912 milijardi evra – za 446,8 miliona evra mawe nego 2019. godine.

U NBS su kazali da je mawi priliv doznaka posledica uticaja pandemije na ekonomiju u zemqama u kojima dominantno radi srpska dijaspora.

"Pad bruto doma}eg proizvoda u zemqama iz kojih se {aqu doznake uti~e na smawewe novca koje qudi mogu da izdvoje i po{aqu u mati~ne zemqe", naveli su u NBS. U sklopu li~nih transfera koji se prate obu-

hva}ene su doznake radnika, penzije i druga socijalna primawa, kao i pomo} i pokloni iz inostranstva, upu}eni fizi~kim licima.

Najvi{e doznaka u prvoj polovini ove godine stiglo je iz Nema~ke – 377 miliona evra. Iz [vajcarske je upla}eno 169 miliona evra, Austrije 109 miliona evra, a iz SAD je do avgusta stiglo 95 miliona evra.

Od januara do avgusta je odliv novca iz Srbije iznosio 161,6 miliona evra, {to je u odnosu na isti period 2019. godine vi{e za 11,7 miliona evra, odnosno 7,8 odsto.

Posmatrano po zemqama, najvi{e doznaka u prvoj polovini 2020. godine poslato je u Nema~ku – 12,5 miliona evra, Kinu – 9,5 miliona evra, SAD – 9,4 miliona evra, Kanadu – 5,1 milion evra, [vajcarsku – pet miliona evra i Crnu Goru – 4,9 miliona evra.

S. G.

I kult Ste godi ta, 4 je u rad fak sao

Мозаик у куполи већ је потпуно откривен, а на њему се најбоље види оно што је Мухин желео да постигне, игра светла која је веза са светлошћу којом је блистао Христос Save“, isti~e vladika.

Mozaik je te`ak vi{e od 320 tona i sadr`i vi{e od 50 miliona komadi}a, ka`e vladika i isti~e da je na wemu radilo 300 umetnika mozai~ara, a ukqu~uju}i i one koji su ga lepili, dovla~ili... ukupno 600.

Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov 29. oktobra }e obi}i Hram, a vladika Stefan ka`e da je on cewen u na{em narodu i da }e biti rado do~ekan gost.

Rusi su izabrali najboqi tim

mozai~ara, koji je uspeo da posao uradi kvalitetno u svakom smislu, umetni~kom i gra|evinskom, navodi vladika. „Ka`u da je ovo ne{to sli~no kao {to je Aja Sofija, ali imamo nekakve informacije da je ovo zna~ajniji rad od mozaika ra|enog u Aja Sofiji. UmetnikSve Muhin je sa originala presli-pol kao lik Bogorodice i u samomtors oltaru imamo verniji prikazanvrat lik Bogorodice nego onaj {to je Z u Aja Sofiji,“ navodi vladika}i Stefan.

R. N.koju ril `el da t za u {to weg Mat koji

Prose~na srpska porodica godi{we baci hranu vrednu 80.000 dinara

Jedna ~etvoro~lana porodica u proseku godi{we izgubi 80.000 dinara na otpadu od hrane, {to je dovoqno novca za letovawe!

U Srbiji, u toku jedne godine na deponijama zavr{i oko 250.000 tona hrana. Razgradwom tih materija proizvodi se ogromna koli~ina ugqen-dioksida i metana, koji ugro`avaju okolinu i zdravqe qudi.

Sini{a Mitrovi} iz Privredne komore Srbije isti~e da je otpad od hrane resurs u kome le`i veliki finansijski i energetski potencijal.

- Od wega se u biogasnim postrojewima dobija energent, a kori{} ewe te energije iz obnovqivih izvora jeste jedan od glavnih ciqeva na{e Strategije upravqawa otpadom. Ako podignemo i zaokru`imo sistem upravqawa birazgradivim otpadom to }e doneti velike u{tede i nacionalnim i lokalnim buxetima. Za najmawe 30 odsto se smawuju tro{kovi odvo`ewa otpada, logistike, goriva, a dobi}emo i energent - obja{wava Mitrovi}.

On navodi da oko 90 odsto otpada od hrane zavr{i na deponijama, a wegovim raspadawem stvaraju se velike emisije ugqen-dioksida koji ugro`ava `ivotnu sredinu.

- Najvi{e otpada nastaje u ugostiteqskom sektoru, a tu su i pijace, hipermarketi sa prehrambenim proizvodima kojima je istekao rok trajawa. Samo u Beogradu dnevno se spremi vi{e od 200.000 obroka u javnim ustanovama i neka ostane samo po 20 grama, to je velika koli~ina - navodi Mitrovi}.

Prema wegovim re~ima, veliki deo otpada od hrane zavr{ava kao pomije za stoku, a ukoliko on dolazi iz zdravstvenog sektora tu mo`e biti i ostataka farmaceutskih proizvoda.

M. T.

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 29.

22. oktobar 2020. 13

84 DESETKE NA 84 ISPITA

Stefan sa 23 godine zavr{io dva fakulteta!

Ima samo 23 godine i diplome dva fakulteta – Elektrotehni~kog i Fizi~kog!

Stefan \or|evi}, iz Beograda, za ~etiri godine studija polo`io je ukupno 84 ispita, 45 na ETF i 39 na fizici. U indeksima je upisano isto toliko desetki! Trenutno, radi kao saradnik u nastavi na Fizi~kom fakultetu, dr`i ve`be. Iako je konkurisao za master, tehni~ki ga je ve} zavr{io.

Sve ispite je polo`io unapred, ostao mu je pola ispita i da odbrani rad. Planira doktorske studije u inostranstvu i da se potom vrati u Srbiju.

Za Stefanov uspeh se ~ulo zahvaquju}i wegovoj devojci Ani Kne`evi}. Vest koju je oka~ila na „Tviter“, brzo se pro{irila. Ovaj izuzetno skromni mladi}, nije `eleo javno da pri~a o svom uspehu. Ka`e da to `eli da zadr`i za sebe. Ka`e da je za uspe{no studirawe najboqe upisati ono {to volite. A matematika i fizika su bile wegov izbor od osnovne {kole, a zatim i Matemati~ke gimnazije.

- Moj najboqi drug Mihajlo Spori} i ja, koji je na`alost pro{le godine preminuo,

u Kembrixu od raka, bili smo fizi~ari.

Me|utim, fizika na Fizi~kom fakultetu, u prve dve godine nam je poznata iz gimnazije, pa smo hteli da upi{emo jo{ jedan fakultet. Izbor je pao na ETF. Po{to predavawa i ve`be nisu obavezni, uspeo sam da se uklopim. Na Fizi~kom sam i{ao na sva predavawa u tre}oj i ~etvrtoj, a na ETF u prvoj i drugoj godini. Ne mogu da ka`em da je bilo lako, ali ni da nije mnogo te{ko – pri~a Stefan.

Ovaj mladi nau~nik isti~e da je sve bilo lak{e, zbog Matemati~ke gimnazije. Kako je bio u mentorskom odeqewu, koje je rezervisano za najboqe me|u najboqima, znawe je sticao od profesora univerziteta.

Uvek je `eleo ne{to vi{e. Tako je ve} u ~etvrtom razredu u~io „Kvantnu mehaniku“, koja je predmet na tre}oj godini Fizi~kog fakulteta. Matematiku je zavoleo od tre}eg razreda osnovne {kole, zahvaquju}i Arhimedesovoj {koli.

- Fizika mi se svidela, zato {to je to matematika koja je primewena na opisivawe sveta i prirode oko nas. Dopalo mi se kako na osnovu matemati~kih formula mo`e da se opi{e priroda i zakoni koji va`e u woj. Jezik fizike je matematika.

Imao sam dobru profesorku fizike u O[ „]irilo i Metodije“ Selmu Popovi}, koja se ba{ trudila oko nas, da nam na regularnim ~asovima lepo objasni, dr`ala je dodatnu nastavu i otkrila tu zanimqivu stranu fizike - pri~a Stefan.

Otkriva da bi trebalo u~iti kontinuirano, ali da on to nije radio. Zahvaquju}i predznawu nije morao da sedi nad kwigom od jutra do ve~eri. Najvi{e se spremao nekoliko dana pred ispit. Programirawe mu, ka`e nije bilo omiqeno ni u gimnaziji, ni na ETF. Zanimqivije mu je da ra~una na papiru, da sam do|e do nekog zakqu~ka.

- Qudi upisuju ETF ne zato {to ga vole, nego zato {to je perspektivan i zato se mu~e da zavr{e studije. Upisao sam ono {to sam voleo. Ako se ne{to voli, i dobro je ra|eno u sredwoj i osnovnoj {koli, studirawe nije te{ko - smatra Stefan.

Iako je tek zvani~no upisao master na Fizi~kom fakultetu, Stefan je tokom studirawa unapred polo`io sve ispite. Ostao je master rad i polovina ispita, kao i da se upi{u ocene. I to su sve desetke. Pro{le nedeqe je stao i za katedru.

- Prvo predavawe, studenti ~etvrte godini su imali kod mene iz Relavisti~ke

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

kvantane mehanike, koji je obavezan predmet i jedan od dva najbitnija. Sre}an {to sam to dobio, jer to me interesuje. Nisam stigao da ispri~am sve u dva ~asa, pa planiram da pove}am na tri. Neki studenti su stariji od mene, neki su moje godi{te jer su obnovili godinu, a na`alost, samo troje su upisali fakultet kad i ja – ka`e Stefan.

Profesor dr Milan Tadi}, sa ETF, kod koga je odbranio diplomski rad i polo`io ~etiri ispita, otkriva da je Stefan briqantan student Odseka za fizi~ku elektroniku, koji je tokom studija pokazao izuzetnu zainteresovanost za istra`iva~ki rad, a u posledwih nekoliko meseci je svoja interesovawa fokusirao na oblasti topolo{kih izolatora i grafena, koje su od izuzetnog interesovawa u svetu.

- Za ove oblasti dodeqene su bar tri Nobelove nagrade za fiziku. Iz teksta zavr{nog rada i wegove sjajne odbrane, kolega koji je zajedno sa mnom u~estvovao u komisiji i ja zakqu~ili smo da Stefan u potpunosti vlada izuzetno slo`enom problematikom koja je bila tema rada. Pored znawa i iskustva ste~enog na ETF-u, koristilo mu je i znawe ste~eno na Fizi~kom fakultetu. Stefan je u radu ispoqio izuzetnu samostalnost, na nivou koji sam ja tokom svog tridesetogodi{weg rada sreo samo kod jo{ dva-tri studenta - isti~e prof. Tadi}.

Stefan navodi da planira doktorske studije u inostranstvu, kako bi nau~io ne{to novo. Ciq mu je da se vrati u Srbiju, da bude profesor ili da radi u nekom institutu.

M. T.

23 uuu Kako je najboqi vaterpolista sveta „postao“ barmen:

Da li je Igor Milanovi} stvarno morao da konobari{e?

Najboqi vaterpolista u istoriji i jedan od najboqih srpskih i jugoslovenskih sportista svih vremena Igor Milanovi} svojevremeno se prise}ao kako je `iveo rokenrol `ivot, i da je umeo i da stane iza bara na ~uvenim `urkama “kod Jele”. Tamo se redovno okupqao “urbani krem dru{tva”, a Milanovi} je znao dobro da se zabavqa sa gostima, iako potpuno “strejt”. Prisetio se anegdote kako je kao barmen slu`io pi}a gostima, i neke od wih zbunio.

“To je stara ekipa, ja ih zovem ‘pre`iveli’. Svi smo se skupqali kod Jele, budemo u gradu pa se prebacimo u wegov stan ili na neku drugu `urku. Ja sam tu ve} prestao da ‘cirkam’ i da se ‘bavim’ opijatima… Strejt sam u ekipi, ali volim te qude i plus ra~unam jako dobro, i ja sam uzeo da budem barmen. Bilo je to jako dobro zezawe.

Desilo se da je neki tip iz Amerike pitao mog dobrog druga: ‘Da li je ono Igor Milanovi}?’. ‘[to mora da konobari{e?’. A ovaj ga lo`i, pri~a mu kako sam puk’o, al’ sre-

}om imam drugare koji mi daju da budem barmen. Ovaj me je gledao tu`no celo ve~e. Bilo je to dobro zezawe”, se}ao se Milanovi}.

R. N. lll U slede}em broju: Kada je Nikola Kojo bio u vojsci, Gidra mu je do{ao u posetu...

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Viktorijski eksperiment Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn Bez pretenzija da se pri~a o korona histeriji koja je na `alost zahvatila ~itav svet uveli~ava ili nipoda{tava slu~aj australijske savezne dr`ave Viktorije i posebno wenog glavnog grada Melburna zaslu`uje iz mnogo razloga da se posebno analizira i tuma~i. Jer ako samo primenimo onu narodnu „ili sam ja lud ili su svi ostali“ lako je uo~iti razliku da je ne{to trulo u dr`avi Viktoriji ili jo{ prezicnije da ne{to gadno smrdi. Mo`da bi se posebno trebalo baviti istra`ivawem: za{to ba{ Viktorija ili za{to ba{ Melburn? U tom slu~aju trebalo bi se vratiti u 2014. godinu ili jo{ ranije sa sobom i nema namerukada ni dabije smo mogli ni ukazati neke ~udne ostavqa, da je na poklawa a ni da je deli.povezane sa ovim {to ~iwenice sa takvimMelburna baga`om „nesrese I gra|anima danas }ne politi~ke i prede{ava.

Opet to princeze“ bi bila jedna podsednikovog fikusa narod, sebna tema ali ako sekoji samo vraa i dobar deo ~lanstva timo na po~etak ove krizeSNS-a u Auba{ i ne miri{e, Anana se26. na{la straliji i na primer martu vrtlogu najnovije politi~ke kamove godine uo~i}emo neke ~udne pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao detaqe kojekoje onda mo`da nismo bosa po na trwu ni~e na dnu koobra}ali pa`wu. rita isu{enih staroplaninskih Radi se naravno o aktuelnom reka. premijeru Viktorije Ana, iako tako Danijelu izgleda, Enne drju i wegovom ~udnomkapital i jezivom akumulira politi~ki za opsednuto{}u koronavirusom. predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bila na naTada je Endrju na bi sednici Nacipredwa~koj izbornoj da onalnog kabineta, koji listi ~ine svi lideri australijskih dr`ava i

teritorija, Prvi ministar i wegovi najbli`i saradnici, o{tro zatra`io da se odmah i bez odlagawa uvede „lokdaun“ na ~itavoj teritoriji Australije. Iako je ve} u mnogim evropskim dr`avama korona histerija u tom trenutku ve} uzela maha pa su karantini na preporuku Svetske zdravstvene organizacije postali sredstvo borbe protiv „nevidqivog neprijateqa“ Australija je tada imala tek 285 registrovanih slu~aja od kojih je ogromna ve}ina bila ve} uprivu~e samoizolaciji.

Endrju glasa~e. Tada Ona, jezapravo, odra|ujeprete}im darovani glasom i ve} potrogotovo govo{eni„Ne mandat.

I ako ga, kojimnema slurio: sme biti proslava, ~ajem, zadr`i dobije neku izlazaka, nema ili okupqawa.

Svi drugu va`nu to sigurno moraju ostatifunkciju, u svojim ku}ama.

To ne}e biti osnovu komora biti na vrlo, vrlopodr{ke jasno!“ [ta ju }e samalideri zavrediti, opet su ostali u tom ve} trenutku milo{}u onog koji kampawu odramislili o wegovom stavu te{ko |uje za oboje, odnosno za celu mo`emo wegov predlog stranku.znati Wu neali bira narod, nego je odbijen na tada{wem sastanVu~i}. ku sa obrazlo`ewem da se prvo I da rezultat napredwaka na sa~eka mi{qewe zdravstvenih predstoje}im izborima zavisi stru~waka. od wenog anga`mana i doprinodoga|aja uglavsa, Kasniji uzeo bihrazvoj lepe pare na kladionici,znamo a \ilas kompanija bi nom i sve idr`ave i teriodavnosuodustali od bojkota. torije nakon mawe od nedequ Pivqanin dana usvojile Ranko plan restrikcija takozvanog tre}eg stepena. No,

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hiinteresantno Te, je znate da je li dr`ava drocentrala? da se Viktorijaru{e predwa~ila u uvo|ewu qudima vodenice i upada restrikcija korak ili im se u ku}eidu}i i takouvek redom. dvaKako u odnosu nareka, ostale. primer nema a Na otkud ova kada je {to tre}i restrikcija bujica sestepen na mene sru~ila, mora se pitala sirota Ana, uvedendau Novom Ju`nom Velsu ta dok je smi{qala kakav-takav oddr`ava je ve} imala 164 regigovor krpeqima. je ovo konstrovanih slu~aja,DaKvinslend je ferencija za je {tampu pa da se naimao 55 dok u Viktoriji bilo registrovano samo 17. O~igledno da je Viktorija tada imala relativno mali broj zara`enih pa je s obzirom na premijerov momentalni i drasti~ni pristup krizi bilo logi~no o~ekivati da }e weni stanovnici biti boqe za{ti}eni od masiv ostalih.

Endrjukoje Planinski Stolovi odmah i da br`e boqe ji se sapo`urio ju`ne strane izdi`e povi{e manastira @i~e, uvedeKraqeva, i vanredno stawe koje }e Mataru{ke sredwovekovispostaviloBawe, se trajati najmawe nog grada Magli~a klido aprila slede}ei Ibarske godine. Tada sure, od minulog vikenda povukao prepozje Premijer Viktorije natqiv po jo{ jednoj nesvakijo{ jedanjezanimqiv potez koji }e da{woj - pravoslavnom kasnije atrakciji postati predmet posebne krstu visokom ~ak 33uzrok metara! istrage, direktan drugog Ovo monumentalno talasa koronavirusa i znamewe najdu`eg kao simbol Hristovih zemaq„lokdauna“ u svetu. Naime, iako on i to i daqe negira jasno je da je Endrju doneo odluku da se jedino u Viktoriji od svih australijskih dr`ava i teritorija umesto policije i vojske za ~uvawe hotelskih karantina unajmi privatno obezbe|ewe. Osim {to }e ova odluka viktorijske poreske obveznike ko{tati vi{e od 130 miliona dolara ona je u praksi do`ivela potpuni fijasko jer se virus iz hotela zahvaquju}i le`ernom i neprofesionalnom pona{awu obezbe|ewa ubrzo pro{irio gradom. A onda nastupa ^erman Den i po~iwe Viktorijski Dugi mar{.

Prvog jula u „lokdaun“ tre}eg ste-

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klipena osvanulo vi{e od maju glavom i jeni{ta ne 300.000 pitaju, nedu`nih i zdravih gra|ana ona je re{ila da oslu{ne vox deposetak i{etala melburnskih predgra|a a puli, na ulicu i do`izatimsvoje i celog metroto Melburna 7 vela vatreno, jest vodedana kasnije. Trebalo je da se sve no kr{tewe.

Bio je pad matriksa zavr{i zato oko 6 iz nedeqa i danase predwa~ke idealizovane onda gra|ani vrate svojimslike norstvarnosti u ponor surove realmalnim aktivnostima. nosti bez dirigovanih pitawakai @ivot u melburnskom rantinu prvih nedeqa jula nije izgledao mnogo druga~ije od onog prvog „lokdauna“ uvedenog u martu koji je trajao 45 dana. U prevodu nimalo prijatno ali ipak podno{qivo ako se uzme u kontekstu cele globalne situacije. Verovalo se tada da i }e svojevrsni gra|ani Melburskih godina znak na ve} sredinom avgusta `iveti prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ je na Usovinormalno postavqen barem kao gra|ani Sidci, vrhu Ni ovenajlu|i planine, nejanajvi{em ako ne i boqe. pena nadmorskoj visini 1.375 simisti nisu tada mogliod da predmetara.

Inicijator i nosilac vide da }e metro Melburn i prvog ovog projekta ~ija je ideja nasta-u dana novembra prakti~no biti la jo{ 2007.Tako godine je Planinarkarantinu. }e Melburn ako sko-sportsko dru{tvo zavr{i „Gvozdac“ se „lokdaun“ kona~no 8. iz Kraqeva, a finasiran je isnovembra kako je Endrju najavio kqu~ivo donacijama i dobroimati i zvani~no najdu`i karantin na svetu. Najmawe 124 dana ili vi{e od 4 meseca `ivota „ukradeni“ su gra|anima petomilionskog grada koji je ~ak 7 puta zaredom sve do 2017. godine po oceni ~uvenog magazina Ekonomist bio najboqi grad za `ivot na svetu. Osim {to je i zvani~no najdu`i „lokdaun“ on je definitivno i jedan od najdrasti~nijih i najokrutnijih. Verovali ili ne, nigde u celom svetu gra|ani nijednog grada nisu zbog koronavirusa vi{e od 2 meseca trpeli restrikcije ~etvrtog stepena, policijsku torturu na ulicama, nepotrebno no{ewe maske na

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i otvorenom ili konstantne la`i pravi{ vladu. zvani~nika vezane vi{e puta Ana je tu gde jestezapostavqena odlagano ukidawe restrikcija. fermanom svemogu}eg sultana takozvanom Viktorijskom ekkojiOje miropomazao `ezlom sopsperimentu se stidqistvene mo}i,u apo~etku ne voqom naroda.

Ona je naugotovo dobila i vlavo govorilo medijima.

Danas ve} du i funkciju.

Me|utim, i ozbiqni mediji kao {tosasufunHekcijom nije i vlast, jer je rald San i dobila Australijen sve vi{e ona onog koji je seli pi{uostala o ovomkod nevi|enom svetskom fenomenu. Ali o kona~nom ciqu ovog paklenog plana jo{ ne mo`emo govoriti iz prostog razloga {to on jo{ uvek traje i traja}e po re~ima premijera Viktorije sve dok se delotvorna vakcina ne prona|e. Koliko god to izgledalo suludoprilozima ovo jednostavno mo`e voqnim pojedinaca, zna~iti i zauvek jerpreduze}a delotvorne institucija, javnih i qudi iz dijaspore. vakcine jo{ uvek nisu prona|eda bolesti. uradimo ne -niPredstoji za mnogo nam opakije osvetqewe i neke mawe Kompletno ludilo mo`e poslove se ipak na ure|ewu.

O~ekujem da i bujednog dana svesti samo natogoli de zavr{eno u kratkom roku.

Naeksperiment i wegove rezultate kon i osve}ewe krpre toga svegausledi}e fokusirane na ~iwenista.

Tada }emo mo}i da ka`emo cu koliko se daleko mo`e i}i u da smo osnovnih uspe{no qudskih okon~aliprava ovaj ga`ewu zna~ajan, ali i ni malo lak proi sloboda. Pona{awe obi~nih jekat - ka`e Milutin Vukosavqe„zate~enih“ gra|ana Melburna vi}, ~lan Odbora za postavqawe kao i wihovo mentalno zdravqe krsta na Stolovima. u „lokdaunu“ ve}Usovica se analizira i Najvi{i vrh planski istra`uje na presti`nim viktoje izabran kako bi se ovaj krst, u rijskim univerzitetima. zavisnosti od vremenskih Iako priposledice ne mo`emo lika, videojo{ i sauvek okolnih planida Jastrepca, sagledamo neki ugledni auna Kopaonika i Rustralijski novinari se ve} pidnika, pa ~ak i sa Prokletija. taju}e dapodse}ati li je re~ onaredne naru~enim ili On generaslu~ajnim Da li cije da suistra`ivawima? u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sreje bilo prvo potrebno stvoriti dwovekovni i klimu a zatimmanastiri i ambijent@i~a kako bi Studenica, ali }e i svedo~iti se eksperiment prvo sproveo o a stradawu vojnika srpske vojske zatim i analizirali wegovi repoginulih zultati? upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R. N.

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

22. oktobar 2020. 15 ^etvrtak 29.

OSNOVANO NOVO GOLUBARSKO UDRU@EWE SRPSKIH VISOKOLETA^A U AUSTRALIJI Grupa entuzijasta odgajiva~a srpskog visokoleta~a tri susedna grada Australije, Sidneja, Volongonga i Kanbere odr`ala je osniva~ku skup{tinu 19. septembra 2020. godine. Samo okupqawe imalo je za ciq da ujedini golubare pomenuta tri grada koji odgajaju jednu istu rasu golubova bacaju}i akcenat primarno na drugarstvo.

Osniva~koj skup{tini je prisustvovao ve}inski deo ~lanova dok je mawi deo bio opravdano odsutan. Idejni tvorac ovog osniva~kog skupa je dugogodi{wi odgajiva~ srpskog visokoleta~a iz Sidneja Nenad Pavi}, omiqen i cewen me|u ovda{wim odgajiva~ima. Na istom skupu za predsednika je predlo`en i jednoglasno izabran Slavoqub

Dini}, dugogodi{wi odgajiva~ srpskog visokoleta~a i poznati muzi~ar, tako|e omiqen i cewen na australijskim prostorima, a i u otaxbini Srbiji.

Ve} na slede}em redovnom sastanku odr`anom 10. oktobra 2020. godine dogovoreno je da naziv udru`ewa nosi ime “Golubarsko udru`ewe srpskih visokoleta~a Sidnej”, ili zvani~no na engleskom “Pigeon Association of Serbian High-Flyers Sidney”.

Pe~at udru`ewa je ispisan na engleskom jeziku iskqu~ivo zbog prisustva multietni~kih ~lanova kojima je srpski jezik

nepoznanica. Na istom sastanku usvojeni su Statut i takmi~arski pravilnik udru`ewa, a tako|e je izabran i Izvr{ni odbor.

Novonastalo udru`ewe trenutno broji preko 20 registrovanih ~lanova, a to su: 1. Goran Radanovi} 2. Nenad Pavi} 3. Sa{a Stankovi} 4. Rajan Veqkovi} 5. Stojan Stojanovski 6. Dragan Akmaxi} 7. Sre}ko Veqkovi} 8. Goran Nikodijevi} 9. Pero Delov 10. Mom~ilo Radosavqevi} 11. Aleks Grk 12. Aleksandar Trifunovi} 13. Ivan Akmaxi} 14. Darko Kqaji} 15. Dime Stankovi}

16. Du{ko Georgievski 17. Slavoqub Dini} 18. Dragan Milo{evi} 19. Brane Tu~ev 20. Bo{ko Zeqkovi} U Izvr{ni odbor Udru`ewa izabrano je sedam ~lanova gore ozna~enih podebqanim slovima.

Predsednik takmi~arske komisije je Nenad Pavi}, a ~lanovi su Goran Radanovi} i Sa{a Stankovi}. Predsednik disciplinske komisije je Mom~ilo Radosavqevi}, a ~lanovi su Goran Nikodijevi} i Du{ko Georgievski.

Na osniva~koj skup{tini je dogovoreno i regulisano statu-

tom da }e, ubudu}e, golubarsko udru`ewe srpskog visokoleta~a iz Sidneja funkcionisati kao dobrovoqna i neprofitna organizacija zasnovana na slobodi udru`ivawa vi{e pravnih lica na neodre|eno vreme, a radi ostvarivawa ciqeva u oblasti unapre|ewa, selekcije, standarda, za{tite, razvoja i odgoja rase

golubova srpskih visokoleta~a, organizovawa takmi~ewa predvi|enih takmi~arskim pravilnikom.

Prijem novih ~lanova vr{i}e se preko cele kalendarske godine. Zainteresovani odgajiva~i srpskog visokoleta~a su DOBRO DO[LI! Sedi{te udru`ewa se nalazi na adresi: Nenad Pavi} 2 Belvedere Street Mount Pritchard, NSW 2170 Br. tel: 61418278464 S. G.

U KABRAMATI SVE^ANO OBELE@EN PRAZNIK SVETE PETKE

U utorak 27. oktobra vernici Srpske pravoslavne crkve {irom Australije sve~ano su obele`ili Svetu Petku, praznik posve}en Prepodobnoj mati Paraskevi, slavnoj svetiteqki koja se smatra za{titnicom `ena, kao i ~uvarkom siroma{nih i bolesnih, ~iji se kult neguje vekovima u jugoisto~noj Evropi, kako kod Srba, tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a po{tuju je i pojedini nehri{}anski narodi na sredwem istoku. Svetu liturgiju u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u sidnejskoj Kabramati slu`io je, vernike pri~estio i tridesetak slavskih kola~a presekao prota \uro \ur|evi}, a odgovarao crkveni hor.

Sveta Petka je istorijska li~nost, svrstana u red svetih. Ro|ena je u Epivatu, u Maloj Aziji, `ivela je krajem 10. i po~etkom 11. veka, pre podele hri{}anstva.

Poticala je iz imu}ne i pobo`ne porodice. Zamona{ila se posle smrti roditeqa u crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.

Prema predawu, mnoge godine provela je u pustiwi, u postu i molitvi i usamqeni~kom `ivotu. Predawe daqe ka`e da joj se u snu javio an|eo i uputio u otaxbinu da {iri veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavqa u mona{koj ode}i, sa krstom u ruci.

Jedna je od najve}ih misionarki hri{}anske vere i po{tuje se u celom pravoslavnom svetu.

U na{em narodu kult Svete Petke posebno je oja~ao krajem 14. veka, posle Kosovske bitke. Prve zapise o svetici, o prenosu mo{tiju svete Petke iz Vidina u Srbiju, ostavio je Grigorije Camblak, sredwovekovni pisac i crkveni poglavar, kijevski mitropolit i autor mnogih dela koja su u{la u staru bugarsku, srpsku i rusku kwi`evnost.

Wene ~udotvorne mo{ti, ina~e, tokom vremena preno{ene su vi{e puta – u Trnovo, Carigrad, Beograd. Od 1641. godine po~ivaju u rumunskom gradu Ja{i.

U Srbiji ima oko 250 crkava posve}enih Svetoj Petki, u ~ijoj blizini se naj~e{}e nalaze izvori za koje se tvrdi da su lekoviti.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

16 ^etvrtak ^etvrtak 29. oktobar oktobar 2020.

2020.

16 ^etvrtak 22.

22. oktobar 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

KANBERA

Piknik srpskih Belih Orlova U subotu, 24. oktobra srpski Beli Orlovi iz Kanbere organizovali su piknik tj. porodi~ni dan na imawu manastira Svetog Save. Kako su i najavili pro{le godine, ovaj porodi~ni dan je postao godi{wa tradicija kluba, sa `eqom da bude {to vi{e na{ih qudi svake godine i da bude {to uspe{nije. Ove godine su obe}awe i ispunili. Iako su jo{ uvek na snazi mere zabrane i restrikcije, na{ narod iz Kanbere i Kvimbijena do{ao je u onolikom broju koliko je to dozvoqeno da podr`e na{e fudbalere, da se malo dru`e i provesele, jer svima je ve} dosadila situacija koja je zadesila ~itavu planetu vi{e od pola godine. Beli Orlovi su zavr{ili sezonu za ovu godinu, ne ba{ kako su o~ekivali, ali svima su nam poznati razlozi, ta~nije, novonastala situacija izazvana korona virusom imala je uticaja na sve nas, pa tako i na na{ fudbalski tim.

Uprkos ki{ovitom danu u Kanberi, piknik u velikoj manastirskoj sali je bio zaista za u`ivawe. Na{e fudbalere, ne samo da su do{li da podr`e i da se dru`e ~lanovi na{e zajed-

nice, nego su imali kao podr{ku i nastup na{ih folklornih grupa iz Kanbere. Ovom prilikom nastupile su mala i sredwa grupa „Sveti Sava“ sa Farera i velika grupa „Kanbera“. Tako|e, bio je organizovan zamak za skakawe za decu, a svi prisutni imali su priliku da se po~aste tradicionalnim srpskim pqeskavicama, vru}om jagwetinom, srpskim pi}ima i sve to uz na{u srpsku muziku. Pred sam kraj piknika podeqene su i nagrade najboqim fudbalerima na{eg tima kao i dres koji je prodat za 3 hiqade dolara. Na{i doma}ini su se na kraju zahvalili svima na podr{ci i donacijama, rekav{i da }e nastaviti da se pripremaju za novu sezonu u idu}oj 2020. godini, nadaju}i se da }e biti boqa i uspe{nija u svakom pogledu nego ova. Na kraju, jo{ jednom hvala na{im Belim Orlovima na predivnom danu i dru`ewu, a na{im sjajnim momcima `elimo puno sre}e u budu}nosti uz neke boqe dane bez korona virusa.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

h

ZAJEDNICA ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak ^etvrtak29.

22.oktobar oktobar 2020.

2020. 17 17 ^etvrtak 22. oktobar 2020.

18

ZAJEDNICA

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

U ALIJINOM KAZAMATU PRE@IVEO 1.335 DANA: \or|o [uvajlo, iz Australije, logora{ Silosa, o izve{taju me|unarodne komisije o stradawu Srba u Sarajevu Nije slu~ajno to {to je logor "Silos" u Tar~inu kraj Sarajeva raspu{ten koji mesec posle "Dejtona", 27. januara 1996. pisanim nare|ewem Alije Izetbegovi}a.

Na taj dan su i Sovjeti davne 1945. u{li u Au{vic. Nije slu~ajno ni {to su Alijini logori tokom stra{nog rata u BiH bili razme{teni u Haxi}ima, Hrasnici, Ilixi. Iz tih predgra|a u Drugom svetskom ratu Srbi su masovno vo|eni u Jasenovac, a Izetbegovi} nam je 1992. "Jasenovac doveo na ku}ni prag".

Govori ovako, ekskluzivno za "Novosti" iz daleke Australije, \or|o [uvajlo, koji je ta~no 1.335 dana, od juna 1992. pa do tog 27. januara 1996. godine, bio zato~enik zloglasnog muslimanskog logora "Silos". Jedan od svedoka najstra{nijeg stradawa vi{e od 600 Srba koji su pro{li kroz, kako ka`e, "ovaj pakao na zemqi", izra`ava nadu da }e Izve{taj me|unarodne komisije o stradawu Srba u Sarajevu, koji }e uskoro biti obelodawen, otkriti pravu istinu. [uvajlo je bio me|u gotovo 50.000 Srba koji su godinu dana kasnije iz grada na Miqacki oti{li put Kanade, Amerike, Australije, zahvaquju}i Izetbegovi}u koji je nagovorio prijateqe iz arapskih zemaqa da im "kupe vizu": - Mi stradalnici ve} 1997. bili smo preko okeana, a ja sam zavr{io na Petom kontinentu.

Vi{e od stotinu logora za Srbe u Sarajevu je bilo tokom rata u privatnim ku}ama, vrti}ima, kojekakvim komandama i podrumima, a Me|unarodni crveni krst ih je registrovao tek mo`da dvadesetak.

"Silos" je, se}a se [uvajlo, registrovan u novembru 1992. a mnogi od Srba su tamo le`ali od maja. Logor "Hrasnica", ka`e nam, tako|e stra{no gubili{te, registrovan je sredinom 1993.

Tunel koji su kopali logora{i

Izlaz iz tunela prema aerodromu "Butmir" - Od 350 qudi, wih 100 je umoreno u najstra{nijim mukama, kopawem "tunela spasa": - U no}i 22. aprila 1993. iz logora "Hrasnica" izvu~eno je ~etvoro Srba koji su streqani. Niko nije znao za{to. Slede}e no}i do{li su po Slavi{u Krivi}a, Danila Bogosavca, Jovicu Stolicu i Dragoquba Quji}a. Mislilo se da ih vode na streqawe, ali slede} e jutro vra}eni su umorni i promrznuti. Posle smo od wih ~uli da im je to bio prvi dan kopawa kontura tunela, sa zapadne strane, iz Butmira ka Dobriwi.

Logora{e su, svedo~i na{ sagovornik, ~uvali qudi u crnim uniformama, a glavni je bio ri|i ~ovek koji se te no}i zadr`ao oko dva sata. Imao je novu maskiranu

Sidnejsku operu, koja je sa nepunih ~etrdeset navr{enih godina u{la u korpus svetske kulturne ba{tine kao izuzetni arhitektonski kompleks, mogu posetiti i qubiteqi svih vrsta muzike i radoznali turisti – godi{we kroz wu pro|e blizu jedanaest miliona qudi.

Kada je otvorena, pre pedeset godina, svet je dobio zdawe zadivquju}ih sfernih {koqki, prekrivenih belim kerami~kim plo~icama sa tkawem koje podse}a na strukturu lista.

Jern Utsan, danski arhitekta, dugo i mu~no borio se da se wegova vizija ostvari ali je bio prinu|en, pre nego {to je gradwa zavr{ena, da napusti Australiju i da nikada ne vidi svoje majstorsko delo.

Ironi~no je da ~ak nije ni pozvan, niti pomenut, prilikom sve~anog otvarawa kompleksa, koji je u~inio prepoznatqivim i Sidnej i ceo ju`ni kontinent.

Tri strukture {koqki, koje su urowene jedna u drugu, lebde na postoqu koje ulazi u okean. Do wih mo`ete do}i ili sa obale zaliva ili kroz otvorenu botani~ku ba{tu, na ~ijem travwaku pi{e „upozorewe“: „Molimo vas da {etate po travi, ovo je va{a ba{ta“.

Do samog ulaza u Operu vode monumentalne stepenice, a dok smo se peli uz wih, iza nas su ostali obrisi fronta sidnejskog zaliva sa nizom oblakodera i, na suprotnoj obali, deo grada prostog naziva: Stene.

uniformu i nove bele patike.

Prekra}ivao je vreme ga|aju}i kamewem kopa~e. Zvali su ga @uti. Kada je oti{ao, qudi u crnom zato~enicima su rekli "da su imali ~ast da upoznaju Bakira Izetbegovi}a".

- I ja sam kopao danima - nastavqa [uvajlo. - Od Kotorca do ulaska na aerodrom. Tunel je bio {irok tri, a visok dva i po metra. Sekli smo na Igmanu trupce, nosili ih dole, uvijali ih u najlon, pa iskopinu oblagali. Gladni, prebijani, polumrtvi...

Stra{no se}awe na "Silos", Igman i zverska mu~ewa kojim su bili izlo`eni na{ sagovornik prekida pri~om o kako ka`e ~oveku.

- Doktor Mustafa Pintol na

Igmanu, jedino u {ta smo gledali. Doktor, sta`ista pridodat je jedinici stra{nog Zulfikara Ali{page Zuke, krvnika iz Novog Pazara kome qudski `ivot ni{ta nije zna~io. Doktor je ipak primao srpske logora{e, pisao im po{tede. Imao je grdne probleme sa svojima. Zuka mu je u martu 1993. rekao: "Pazi, poje{}e te mrak"!

Doktor Pintol je 10. marta te godine sa Igmana si{ao na prijem kod Alije Izetbegovi}a, na dogovor sa jo{ tri lekara "kako boqe organizovati sanitet Armije BiH". Kada su se vra}ali ubijen je snajperskim hicem na aerodromu.

Muslimani su za zlo~in okrivili Srbe.

Raspu{tawe logora "Silos" tako|e je bilo trauma. Sve do januara 1996. tu je bilo logora{a, wih jo{ 142, ukqu~uju}i i dve `ene - Nadu Tomani} i Bosu Aleksi}. Po~etkom januara, prema re~ima na{eg sagovornika, 98 ih je odvedeno i svi su mislili da su pu{teni. Alija ih je dr`ao cenkaju}i se oko teritorija. Tih 98 do 27. januara bilo je u zatvoru u Hrasnici, a 44 iz "Silosa" izgubila su nadu da }e ikad iza}i. Na kraju, po wih 44 je do{ao oficir vojne bezbednosti Alijine vojske i ukrcavaju}i zatvorenike za Lukavicu gde su ~ekale kamere, logora{u Radetu Andri}u je rekao: - Ne bojte se ni{ta. Blago vama.

Vama su Arapi kupili 50.000 viza

\or|o [uvajlo, jedan od svedoka najstra{nijeg stradawa vi{e od 600 Srba koji su pro{li kroz, kako ka`e, "ovaj pakao na zemqi"

ASOCIJACIJA LOGORA[A U AUSTRALIJI - U Australiji nas logora{a zavr{ilo je 127 sa familijama. Ostalo ih je da `ivi 97. Aktivno u Udru`ewu u Sidneju je 35. Tu je "tu`na" srpska Zenica i Hercegovina. Slede}e godine obele`i}emo ~etvrt veka od ga{ewa posledweg koncentracionog logora u Evropi. U kontaktu smo sa "na{im Amerikancima i Kana|anima". Ako ne bude ove kovid zaraze, plan je da organizovano do|emo na strati{ta - ka`e [uvajlo. za Ameriku i Australiju da se maknete iz ovog jada. Niko tada nije znao {ta to zna~i.

- Ogroman broj nas je ve} slede}e godine dobio izlazne vize i rasejani smo {irom sveta. Svedoci Alijinih zlo~ina tako su prakti~no nestali, na su|ewa nikad nismo zvani. [ta smo mogli da radimo?

Mnogima od wih, zakqu~uje na{ sagovornik pri~u sa dalekog Petog kontineta gde i danas `ivi, `ene su bile osramo}ene za vreme tamnovawa, familije o~ajne. Kada su napu{tali Bosnu nisu slutili da "Alijinima ne}e imati ko da sudi".

S. G. Preneto iz Ve~erwih novosti

Jedan dan u Sidnejskoj operi On je bio mesto gde su se krajem osamnaestog veka smestili prvi evropski doseqenici na kontinent, engleski osu|enici i ne{to slobodnih qudi; iz tog doba preostala je samo mala jednospratna zgrada, nekada lu~ka uprava.

Ispod struktura {koqki nalazi se velika koncertna sala, sala opere i baleta, dramski teatar, eksperimentalni teatar i studio.

Tu je i Utsanova soba, jedina prostorija koja sadr`i originalni unutra{wi dizajn arhitekte, kompletirana posle wegovog „pomirewa“ sa gradom, posle vi{e od tri decenije.

U dramskom teatru bili smo na predstavi ansambla autohtonih stanovnika, dinami~ne koreografije, koja nam je pribli`ila kulturu, tradiciju i istoriju narodâ koji imaju istorijsko pravo na ju`ni kontinent.

Bili su na svome, jer se i u prezentacji Opere navodi zahvalnost narodu Gadigal, „tradicionalnim ~uvarima Tjubovgala, zemqi{ta na kome stoji zgrada Opere“.

Sa terase, posle predstave, otvorio nam se pogled na drugi deo sidnejskog zaliva kojim dominira most, sa-

gra|en po~etkom dvadesetog veka, s impresivnim lukom koga prepoznajemo po vatrometu za novu godinu.

Bio je za{titni znak Sidneja sve dok na susednu obalu nije doplovila Opera.

S. G.

PUTOPIS Madeira, ili Madera - kako lokalci u izgovoru skra}uju naziv svog ostrva, zelena je ba{ta Atlantika poznata kao "ostrvo ve~nog prole}a". Du`ine 57 i {irine samo 22 kilometra, priroda ostrva udaqenog 700 km zapadno od Maroka obiluje izvanrednim kontrastima. Mno{tvo bujne vegetacije zelenilo koje traje tokom ~itave godine, ogromni {areni cvetovi na zagasito-crnim liticama uga{enog vulkana, i tropsko vo}e koje ni~e u lokalnim ba{tama, neki su od razloga zbog ~ega Madeiru nazivaju i rajskim ostrvom Evrope. U novembru 2019, na godi{woj dodeli svetskih turisti~kih nagrada World Travel Awards, ostrvo je peti put za redom progla{eno - Svetskom ostrvskom destinacijom broj 1, i tako iza sebe ponovo ostavilo Bali, Maldive i Mauricijus.

Osnovni krivci za prirodne kontraste Madeire su vulkansko poreklo, polo`aj u sred okeana i konfiguracija, gde osim veoma uzanog obalskog pojasa ~itavo ostrvo ~ini strma, okomita, gotovo ~etvrtasta planina nalik neravno ise~enom pawu, koja se po~ev od obale veoma naglo pewe na visinu od ~ak 1862 metara, koliko iznosi najvi{i vrh ostrva Pico do Ruivo. Prilikom uspona, i sama priroda naglo se mewa. Po~iwe od tropskih ba{ti na obali, u toku 10 minuta vo`we prerasta u {umu eukaliptusa, a zatim se na samom vrhu pretvara u zelene pa{wake daleke Irske i borove {umarke, u izmaglici. Temperaturna razlika tako|e je zna~ajna. Od novembarskih 27 stepeni na obali, na vrhu ostrva do~ekala nas je stopostotna vlaga, a termometar u lokalnoj kafani pokazivao je 9Âş.

Zbog oblaka koje privla~e vrhovi planine, na najvi{im delovima ostrva skoro konstantno prska ki{a. Ne pada, ve} prska - kao vetrom razne{ena, zbog ~ega je na ostrvu mogu}e videti nekoliko dugi, odjednom.

Iako na Madeiri ne postoji reka, niti izvor pija}e vode, ovaj klimatski fenomen omogu}ava ostrvqanima da uvek imaju dovoqno sve`e vode. Na najvi{im delovima ostrva, stanovnici prave levade - ve{ta~ke, betonske kanale nalik prizemnim akvaduktima, koji iz potoka stvorenih ki{nicom skupqaju vodu u najtananijim kapima rasprskanu po vazduhu. Na kraju svog puta, potoci i levade, obru{avaju se sa visokih litica u okean u vidu vodopada.

Na ju`nim obalama Madeire, du` litica gotovo otrgnutih od mora, u nepreglednim kaskadnim redovima, jedne iznad drugih prote`u se planta`e banana. Lokalci se {ale komentari{u}i da na Madeiri postoji vi{e stabala banane nego samih stanovnika, {to nije daleko od istine s obzirom da na ostrvu `ivi oko 250.000 qudi. Na {arenoj pijaci Mercado dos Lavradores u glavnom gradu Fun{alu mogu}e je kupiti maju{nu, debequ{kastu jabuku-bananu koja ima ukus ove dve vo}ke, zajedno. Pijaca je naj`ivqa subotom pre podne, kada se tezge {arene u najjarkijim bojama vo}a, povr}a i tropskog cve}a. Osim banana, u ostrvskim ba{tama uzgaja se: mango, papaja, avokado, ~etiri vrste marakuje, ~erimoja - "qubavno vo}e" sa obronaka Anda u Ju`noj Americi, i surinamska tre{wa - pqosnata, sa talasastim, reqefnim naborima.

Ipak, najve}i utisak ostavila je "ananas-banana", vo}e u obliku velike, izdu`ene zelene {i{arke, ~ija beli~asta unutra{wost zaista ima ukus i teksturu ananasa i banane. Iznena|ewe je usledilo kada smo saznali da vo}ka nije rezultat kalemqewa, ve} plod biqke filodendron.

Jedna od najpoznatijih biqki koja uspeva na Madeiri je {e}erna trska. Vekovima pre nego {to su Evropqani doznali za {e}ernu repu, tokom XVII i XVIII veka u {panskim i portugalskim kolonijama Ju`ne Amerike rasla je ova biqka ~ija je cena bila ravna ceni zlata. Jedino mesto u Evropi gde je uspevala bila je tropska Madeira, te su ostrvqani - Portugalci koji su Madeiru 1419. otkrili i naselili, jedno vreme nazivani "kraqevima {e}erne trske". Sa Madeire, {e}erna trska stizala do svih delova zapadne Evrope. Nekada najpoznatiji proizvod {e}erne trske bio je rum, po-

22. oktobar 2020. 19 ^etvrtak 29.

MADEIRA Ostrvo ve~nog prole}a

Nekada najpoznatiji proizvod {e}erne trske bio je rum

Santana ("Sveta Ana"), gradi} u kojem se jo{ uvek mogu videti tradicionalne ku}e, jedna od atrakcija severnog dela ostrva

Osim banana, u ostrvskim ba{tama uzgaja se: mango, papaja, avokado, ~etiri vrste marakuje, ~erimoj, surinamska tre{wa...

"Ananas-banana", vo}e u obliku velike, izdu`ene zelene {i{arke, ~ija beli~asta unutra{wost zaista ima ukus i teksturu ananasa i banane znat kao pi}e za ~iju je fermentaciju u pedeset do osamdeset odsto alkohola bilo potrebno samo dva do tri dana. Zbog ove ~iwenice, rum je veoma dugo bio omiqeno "instant" alkoholno pi}e, naro~ito mornara koji su prevoze}i dragoceni tovar iz Latinske Amerike ~esto bili u dodiru sa wegovim te~nim, alkoholnim oblikom.

Osim ruma, od {e}erne trske pravi se med i izuzetno ukusni ostrvski suvi kola~ ~iji rok trajawa na sobnoj temperaturi iznosi skoro godinu dana. Prema tradiciji, mesi se za Novu godinu i kad "odstoji", slu`i se narednog decembra - za Bo`i}. Osim ruma, naj~uveniji alkoholni proizvod ostrva je i vino Madeire u nekoliko sorti, po~ev od stonog, pa sve do dezertnog koje se slu`i

kao apertitiv, ili uz kola~e.

Samo dvadeset kilometara daqe - na drugoj strani ostrva, severna obala Madeire veoma je druga~ija od ju`ne. Umesto planta`a tropskog vo}a, na mestu gde kopno ulazi u more dominiraju nepristupa~ne {picaste stene visine preko stotinu metara, o koje se uz huku i penu razbijaju veliki talasi. Jo{ jedna od nekoliko mikroklima ovog nevelikog ostrva, podsetila nas je na obalu Severnog mora i izgledala kao kraj sveta. Jedno od najlep{ih mesta na severnoj obali je Santana ("Sveta Ana"), gradi} u kojem se jo{ uvek mogu videti tradicionalne ku}e - jedna od atrakcija ovog dela ostrva. Nije poznato zbog ~ega se zaboravqena arhitektura prvih evropskih doseqenika

zadr`ala samo u Santani i nigde drugde na ostrvu. Bele, sa jarko crvenim i plavim detaqima, prepoznatqive su po debelom tr{~anom krovu koji se jednom u desetak godina skida, da bi se u roku od nekoliko dana postavio novi. Na trgu u Santani, tri o~uvane stare ku}e renovirane su i pretvorene u info centre za turiste. Osim tradicionalnih ku}a, okolina Santane tokom prole}a i leta poznata je po beskrajnim poqima rasko{nih hortenzija, ogromnih bledo-qubi~astih, plavi~astih i rozikastih cvetova koji u ovom delu ostrva rastu gotovo svuda - u ba{tama, kraj puteva i na obroncima brda. Bokori biqke koja voli vlagu, tokom prole}a i leta na Madeiri dosti`u visinu i do tri metra.

M. T.

20

RIZNICA

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

WEGOVO VELI^ANSTVO - "FI]A"

Automobilom koji je vozio Flojd, putovalo se u Makarsku i po dve godine ~ekalo u redu za kupovinu Nakon otvarawa Jugoslavije prema svetu, da li zbog blizine Italije, tek dol~e vita je prona{la svoj put do Jugoslovena pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka.

Od ma~kastih nao~ara za sunce, nezaobilazne vespe koja je u srca u{la nakon filma "Qubav i moda", kada je Beba Lon~ar osvajala srca dok je upravqala volanom danas verovatno najpopularnijeg motora na svetu, sve do "Topolina", odnosno, "fijata 600", kako je zvani~no glasio naziv popularnog "fi}e".

"Fi}ko", "fi}ika", "fi}a", mnogo je imena i nadimaka koji su Jugosloveni davali prvo "fijatu 600", a nakon toga i "fijatu 750", kako su glasila zvani~na imena ovom malom automobilu sa du{om koji ve} decenijama krstari na{im drumovima, a zbog kojeg i danas zaigraju srca kolekcionara, ali i onih koji su i{li od Vardara pa do Triglava u ovom malom drumskom krsta{u.

Nastao je kao "Fijatov" odgovor na "Folksvagenovu" "bubu" i "Renoov" model 4CV, male gradske automobile koji su bili spremni, koliko god sku~eno izgledali spoqa, i za du`a putovawa. Konstruisan kao ekonomi~no ali odli~no vozilo, dizajnerski parametri su predvi|ali te`inu od oko 450 kg sa mogu}no{}u prevoza ~etiri osobe i prtqaga brzinom od najmawe 85 km/h. Izme|u 1952. i 1954. godine izgra|eno je ukupno pet prototipova, koji su se svi me|usobno razlikovali. Kona~no re{ewe, odnosno Princ \or|e Kara|or|evi} je prili~no misteriozna figura iz istorije Jugoslavije. Ovaj pripadnik dinastije Kara|or|evi} je osoba o kojoj se do sada vrlo malo znalo, a i ono {to se govorilo bilo je predmet kontroverzi i protivre~nosti.

Bio je prvi sin kraqa Petra i stariji brat kraqa Aleksandra.

Iako je predvi|eno da nasledi presto, navodno je zbog „naprasite naravi i nekontrolisanih izliva besa” bio primoran da abdicira, tj. da preda nasledna prava bratu. ^esto agresivno pona{awe dovodilo je do toga da se pod pritiskom pojedinih politi~kih i dvorskih krugova, ali i koja je dolazila iz doma}e i austrijske {tampe, odrekao prestola 1909. godine u korist svog brata Aleksandra, budu}eg kraqa Jugoslavije.

PRINC KOG BEOGRA\ANI NISU RAZUMELI Princ \or|e se {kolovao u Parizu, a potom je upu}en u Petrograd u Vojnu akademiju. Posle ga{ewa dinastije Obrenovi} 1903. godine u Majskom prevratu, princ \or|e se sa porodicom vra}a u Srbiju i postaje prestolonaslednik.

Kraq Petar polagao je velike nade u svog najstarijeg sina. Na kraju krajeva, momak je od najranije mladosti pripreman za vojnu karijeru i jednom prilikom ga je i sam ruski car Nikolaj Drugi pohvalio videv{i ga na akademiji u Petrovgradu.

"fijat 600", 1955, predstavio je svetu Dante \ijakoza, in`ewer "Fijata". Kola su bila ura|ena po italijanskoj meri, namewena, pre svega, kupcu skromnijeg buxeta - da li je neko video u ovim re~ima sredwu klasu, odnosno prose~nog Jugoslovna tih godina?

Ako u obzir uzmemo ~iwenicu da je 12. avgusta 1954. godine sklopqen ugovor o licenci izme|u "Zastave" i "Fijata", stvar je bila jasna, "fi}a" sti`e u Jugoslaviju. Ono {to je nakon toga nastupilo, verovatno nije bilo ni u najlu|im snovima potpisnika ugovora. Naime, ne samo {to je "fi}a" u narednim decenijama, odnosno do 1984. godine bio najmasovniji proizvod fabrike automobila "Zastava", nego je u po~etku jagma bila tolika da se za automobil ~ekalo ~ak godinu ili dve dana!

No, vratimo se na po~etak pri~e, na

samu proizvodwu u Jugoslaviji.

Prve godine je sklopqeno 25 vozila, a po~etna cena vozila iznosila je 450.000 dinara. Idu}e, 1956. proizvedeno je 39 "fi}a", a 1957. ~ak 1.743. Broj vozila koji su silazili sa trake rastao je zajedno sa interesovawem, naime, Jugosloveni su na~isto poludeli za wime i nije im bilo te{ko, pa ni strano da podi`u kredite u svrhu kupovine vozila koje je obele`ilo detiwstvo nekoliko generacija na ovim prostorima.

O tome svedo~e brojne voza~ke dozvole koje su dobijene nakon polagawa za wegovim romanom, te i porodi~ne uspomene sa putovawa, do Trsta, Makarske, Hvara, Tjenti{ta, Subotice, Gr~ke...

Poput vespe u filmu "Qubav i moda" iz 1960. godine, i "fijat 600" je na{ao svoj put kod publike.

"Fi}a" je bio prvi automobil Baneta Bumbara u seriji "Grlom u jagode" Sr|ana Karanovi}a, snimqenoj 1975. godine, da bi tri godine kasnije, u filmu Gorana Markovi}a "Nacionalna klasa" postao pravi simbol jedne epohe, najvi{e zahvaquju}i Branimiru Mitrovi}u Flojdu, kao i kultni automobil i de~a~ki san svih mali{ana tog doba.

Za trideset godina proizvodwe, sa "Zastavine" trake je si{lo 923.487 modela "fijat 600" i "fijat 750". Novembra 1980. godine "fi}a" je prestao da se proizvodi.

Iako su mu slavu u prethodnim godinama preuzeli prvo "stojadin", a zatim i "jugo", on se i danas smatra mo`da i omiqenim automobilom Jugoslovena jer im je omogu}io ono o ~emu su sawali u godinama nakon Drugog svetskog rata - dol~e vitu.

R. N.

NAJMISTERIOZNIJI SRPSKI PRINC:

\or|e Kara|or|evi}, junak iz davnih vremena Me|utim, nije mnogo pro{lo od dolaska porodice u Srbiju a pona{awe princa \or|a po~elo je da ~udi Beogra|ane na mnogo na~ina – umeo je da ja{e po ~itavu no}, da dane provodi dru`e}i se sa alasima, da jurca po kaldrmi voze}i svoj automobil koji je u tom vreme bio jedini u ~itavoj dr`avi…

Pri~alo se da se pripadnici Crne ruke pla{e mladog princa, a jo{ i vi{e vremena kada do|e na presto. Znali su, tako naprasitog mladi}a te{ko da }e iko mo}i da kontroli{e.

I tako je po~elo rovarewe protiv \or|a Kara|or|evi}a.

Spekulisalo se da je Apis ~ak i poku{ao da ga otruje, a 1907. prin~eve prostorije potpuno su raznete kada je u wima eksplodirala bomba. To je bio klasi~an atentat, ali \or|e tada nije bio u toj prostoriji.

PRESTOLONASLEDNIK KOJI SE ODREKAO PRESTOLA Povod za odricawe od prestola bila je aneksiona kriza.

Po{to je okupirala BiH 1878. godine, Austrija je tada pod okriqem Nema~ke krenula da je anektira (prisajedini) i da prodre preko Ra{ke u Makedoniju, te da iza|e na Egejsko more.

BiH je po na~elu narodnosti, smatrana srpskom dr`avom, pa su se Srbi pobunili.

Na mitingu oktobra 1908. pred 20.000 qudi princ \or|e je spalio austrijsku zastavu bez obzira na savete da to ne radi i odr`ao zapaqiv govor koji je stigao do u{iju svih evropskih sila. ^inilo se da je rat na pomolu, ali je Rusija tada poslala signal da ne mo`e da podr`i Srbiju i da nije spremna za otvoren sukob i da Srbija mora da se pomiri sa trenutnom situacijom. \or|e je ovo te{ko podneo.

Srpske politi~are otvoreno je nazivao kukavicama, a do{ao je u sukob i sa ocem, kraqem Petrom.

Kako se docnije desio incident sa wegovim poslu`iteqem – Stevanom Kolakovi}em, koji je pod ~udnim okolnostima pao niz stepenice i preminuo, kraq Petar je izdao proklamaciju u kojoj je pisalo da se princ \or|e, dosada{wi prestolonaslednik, „na{ao pobu|en da na prava i prerogative prestolonaslednika podnese abdikaciju”.

Proklamaciju je potpisala cela vlada na ~elu s predsednikom Stojanom Novakovi}em, a

strasti svih protivnika prestolonaslednika \or|a su – utihnule.

JUNAK IZ DREVNIH VREMENA Koliko god bilo netipi~no pona{awe prestolonaslednika \or|a, jedno mu se nije moglo osporiti – bio je neverovatno hrabar. Podse}ao je na drevne junake iz srpske istorije, a ~esto je pore|en i sa svojim pretkom – vo`dom Kara|or|em ~ije je ime nosio.

Godine 1908. kada je Austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu princ je bio najglasniji me|u onima koji su smatrali da Srbija na to ne sme da ostane nema ve} objavi rat, a da nije samo jak na re~ima \or|e je dokazao vi{e puta i na bojnom poqu tokom Prvog svetskog rata, naro~ito na Ma~kovom kamenu gde je i rawen.

ZABORAVQENI PRINC Netipi~no pona{awe – izlivi besa, vre|awa doma}ih i

stranih visokih li~nosti i, u nekim trenucima, sklonost ka fizi~kim obra~unima, pratila je i manija gowewa.

Sve to bilo je karakteristi~no za princa jo{ od wegove mladosti, a naro~ito je po~elo da se ispoqava u godinama Prvog svetskog rata. Kulminiralo je u periodu od 1922. do 1925. godine. ^etiri godine po dolasku Aleksandra Kara|or|evi}a na presto, \or|e je uhap{en i zatvoren u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Gorwoj Toponici u Ni{u. Dijagnozu da je du{evni bolesnik potpisali su u to vreme eminentni psihijatri Srbije.

Princ je u bolnici ostao ~ak i nakon bratovqevog ubistva u Marseju 1934. Oslobodili su ga tek Nemci 1941.

Posle Drugog svetskog rata nova vlast je Kara|or|evi}e proglasila dr`avnim neprijateqima, oduzela im dr`avqanstvo i konfiskovala imovinu. Princ \or|e bio je jedini Kara|or|evi} koji je ostao u zemqi `ive}i u Beogradu povu~eno kao penzioner.

U poznim godinama o`enio se Radmilom Radowi}. Nisu imali dece. Preminuo je u Beogradu 17. oktobra 1972. u 85. godini `ivota. Sahrawen je u zadu`bini svoga oca, Crkvi Svetog \or|a na Oplencu kod Topole. Pored wega je sahrawena i wegova `ena Radmila.

M. T.

AUSTRALIJA

22. oktobar 2020. 21 ^etvrtak 29.

Melburn posle RENTON FAMILY TRUST ~etiri meseca iza{ao Aged Care Daje kvalitetnu iz mera izolacije uslugu od 1970. godine zbog koronavirusa Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Mere izolacije su velikim delom ukinute u Melburnu, biv{em epicentru epidemije koronavirusa u Australiji, po{to je grad pre nekoliko dana zabele`io prvi dan bez novog slu~aja zaraze u vi{e od ~etiri meseca.

Premijer Viktorije Danijel Endrjuz u obra}awu javnosti u ponedeqak rekao je da }e od pono}i u utorak sve radwe, restorani, kafei i barovi mo}i da se otvore i da se nastave kontaktni sportovi na otvorenom.

Od 23.59 sati 8. novembra, stanovnici Melburna ne}e vi{e imati ograni~ewe da putuju samo unutar 25 kilometara od svojih domova. Oni }e tako|e mo}i da putuju

iz grada u druge delove dr`ave Viktorije.

"Sada je vreme da se otvorimo", rekao je Endrjuz novinarima.

Melburn, drugi po veli~ini grad u zemqi, bio je pod strogim merama izolacije od po~etka jula, a vlada te dr`ave optu`ena je da je nanela nepotrebnu ekonomsku {tetu time {to nije ranije ubla`ila restrikcije.

Posledwi put kada u Viktoriji u prethodna 24 sata nije zabele`en ni jedan novi slu~aj koronavirusa bio je 9. jun pre nego {to je po~eo drugi talas infekcija.

Broj dnevnih infekcija u Viktoriji dostigao je vrhunac po~etkom avgusta kada je zabele`eno 725 novozara`enih.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Kovid 19 „pod kontrolom“ u Australiji, tvrde eksperti Kako najmnogoqudnija australijska dr`ava dodatno ubla`ava ograni~ewa u borbi protiv Kovida 19, stru~waci ka`u da je ta zemqa dovela epidemiju "pod kontrolu". Jedan od vode}ih komentatora ka`e da "ne mo`e pro-

na}i drugu zemqu koja je razbila virus", tako dobro kao Australija. @ivot u ve}em delu Australije po~iwe da li~i na ono {to je bio pre Kovida 19. U petak }e uslediti dodatno ubla`avawe mera u dr`avi Novi Ju`ni Vels.

U bogomoqama }e biti dozvoqeno da bude do 300 qudi, dok }e se pove}ati i kapacitet teretana. O~ekuje se da }e oko 40.000 qubiteqa sporta u nedequ prisustvovati finalu takmi~ewa u Nacionalnoj ragbi ligi u Sidneju.

[irom Australije postoji oprezni optimizam da je, bar za sada, pobe|en koronavirus.

Otkad je prvi put otkriven u Australiji krajem januara zabele`eno je vi{e od 27.400 slu~ajeva Kovida 19 i 900 smrtnih

slu~ajeva. Ura|eno je 8,3 miliona testova.

Savezni ministar zdravqa Greg Hant rekao je da je zatvarawe australijskih granica za strane putnike u martu tako|e bilo kriti~no.

Ono {to smo videli je da smo {irom zemqe pro{li neverovatno dobro i postoje ~etiri odbrane: Na{e me|unarodne granice, testirawe, koje je bilo ujedna~eno dobro u svim dr`avama i teritorijama, pra}ewe, koje je u velikoj

meri bilo izvanredno, sa Novim Ju`nim Velsom kao zlatnim standardom", rekao je. "Viktorija je imala stvarnih izazova, ali se poboq{ava, i mislim da je to va`na poruka, kao i distancirawe".

O~ekuje se da }e me|unarodna putovawa u Australiju i van we ostati ograni~ena i u slede}oj godini, iako takozvani balon za sigurno putovawe omogu}ava Novozelan|anima da lete u Novi Ju`ni Vels i Severnu Teritoriju.

Mnogi Australijanci su u neverici i brizi za porodicu i prijateqe gledali kako se slu~ajevi koronavirusa ponovo pove}avaju u drugim delovima sveta.

Rajna Meklntir, profesorka biolo{ke bezbednosti sa Instituta Kirbi na Univerzitetu Novog Ju`nog Velsa, rekla je da je situacija u Sjediwenim Dr`avama i Velikoj Britaniji zastra{uju}a.

"To je potpuno {okantno", rekao je Meklntir. "Kada razmi{qamo o pandemijama, ne mislimo da }e se zemqe sa visokim prihodima sa bogatim resursima raspasti po {avovima, ali upravo to smo videli".

Australijski zvani~nici priznaju da }e se, iako je virus uglavnom obuzdan, uspeh proslaviti samo kada bude dostupna sigurna i pouzdana globalna vakcina.

JEDAN PROIZVOD VAM IZBIJA PARE IZ XEPA

A taj proizvod su cigarete, ako `ivite u Australiji, Novom Zelandu ili Irskoj Prema istra`ivawu Numbea (www.numbeo.com), Australija je najskupqa zemqa na svetu za pu{a~e. Sa cenom od vi{e od 25 ameri~kih dolara za paklicu, svaka kutija cigareta pravi "rupu" u nov~aniku australijskog pu{a~a. Australijski prvi kom{ija, Novi Zeland, gotovo je jednako skup - 20 cigareta Malbora ko{ta 21 ameri~ki dolar.

Tre}a najskupqa zemqa je Irska, gde identi~no pakovawe ko{ta gotovo 16 ameri~kih dolara.

Iako su tri najskupqe zemqe ostale iste kao i prethodne godine, Velika Britanija se pomerila ispred Norve{ke i zauzela 4. mesto. Francuska – za koju se zna da je nacija koja se ne protivi pu{ewu - tako|e je pove}ala cene sa 8,88 na 11,78 dolara. Cene cigareta u SAD-u sporije su rasle sa 7,43 dolara za paklu u 2019. na 8 dolara ove godine.

Australijanci, kao i pu{a~i Novog Zelanda, su vrlo verovatno qubomorni na cene u Nigeriji. Tamo bi bukvalno mogli da dobiju vi{e od 20 cigareta po ceni jedne koju pla}aju kod ku}e.

Rasprostrawenost pu{ewa u Australiji, ina~e opada relativno niskom stopom prose~nom stopom od oko 0,4 odsto godi{we, od 2010. godine. Savezna vlada namerava da ubrza ovaj proces kako

Papreno skupo u`ivawe za Ozije 1. Australija 24.90 $ 2. Novi Zeland 21.33 $ 3. Irska 15.93 $ 4. Velika Britanija 14.37 $ 5. Norve{ka 13.48 $ 41. Slovenija 4.84 $ 45. Ma|arska 4.69 $ 48. Hrvatska 4.67 $ 60. Crna Gora 3.84 $ 64. Srbija 3.51 $ 66. Bosna i Hercegovina 3.44 $ 78. Severna Makedonija 2.59 $ 90. Rusija 1.96 $ 103. Nigerija 0.92 $ bi smawila procenat pu{a~a na deset odsto ukupne populacije do 2025. godine. Podaci Ministarstva zdravqa Australije pokazuju da oko 2,3 miliona qudi dnevno pu{i duvan u Australiji, {to je mawe od 15 odsto odraslih.

S druge strane, nacionalno istra`ivawe o upotrebi droga i drugih ilegalnih supstanci kod mladih starijih od 14 godina, iz 2019, pokazalo je da raste upotreba narkotika, dok se konstantno smawuje stopa pu{ewa.

Istra`ivawe je pokazalo da je gotovo polovina Ozija koristila drogu tokom `ivota.

22

SVET POZNATIH

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

POTRESNA ISPOVEST GOCE LAZAREVI]:

Imala sam surovo detiwstvo, a razvod od Zahara me je dotukao DESI SE DA ZAPLA^EM, SUZE PERU OBRAZ! Nenad Jezdi} otkrio da li je pravi primer svojoj deci - pa poslao va`nu poruku

Glumac Nenad Jezdi} na{ao se u glavnoj ulozi jednog novog filma, a sada je priznao da je zaplakao dok je ~itao scenario za ovo ostvarewe.

- Do suza se te{ko dolazi. Prosto, desi se da zapla~em. Zato smo qudi, zato smo slovesna bi}a. Suze peru obraz. One su najemotivniji hemijski sadr`aj koji postoji. U filmu igram kriminalca koji otkriva da je bolestan, pa se tokom 72 sata provedena sa sinom otvara, i epilog tog vremena ~ini da kao nikada dotad primi qubav. Film je iskonska pri~a o vezi oca i sina, o tome kolika je snaga qubavi i kako treba da dozvolimo sebi da nas ona mewa i ~ini pristupa~nijima okru`ewu - ispri~ao je Nenad.

Glumac isti~e da je sve {to je nau~io od svog oca danas prenosi na svoje ~etvoro dece, kojima daje primer da kada je ~ovek uporan i istrajan mo`e ostvariti ciqeve i posti}i veliki uspeh na nekoliko `ivotnih poqa.

- Deci jedino poma`emo ukoliko im damo pravi primer. Jedna mudrost ka`e: "Ako ho}e{ da mewa{ svet, prvo po~ni od sebe" - rekao je Jezdi} i dodao: - ^ini mi se da {to se vi{e opiremo na{im lo{im principima, to smo sadr`ajniji i uspe{niji kao qudi, M. T. kao li~nosti.

Peva~ica Gordana Lazarevi} iza sebe ima te{ko detiwstvo, tragediju u kojoj je izgubila majku i bolan period kroz koji je pro{la nakon razvoda. Ipak, sve to ju je danas na~inilo jakom `enom koja se retko mo`e videti bez osmeha.

- Dok nisam po~ela da `ivim samostalno, namu~ila sam se mnogo. Sve je bilo surovo. Mama i tata su trbuhom za kruhom oti{li u inostranstvo. Ostavili su mene i brata kod strica i strine. Onda je i strina morala da ide da radi, pa je ostavila mene i brata u ku}i u {umi sa jednim neuglednim ~ovekom da nas ~uva. Nije se presvla~io po deset dana - ka`e folkerka i dodaje: - Mi smo preko nedeqe mazali pa{teticu i margarin na hleb. Nismo znali ni{ta drugo. Dok strina ne do|e.

Otud i moj gastritis, koji vu~em od ranog detiwstva. Moram da ka`em da nikada nismo bili gladni. ^okoladu smo kupovali jednom mese~no, ono malo `ivotiwsko carstvo - rekla je Goca kroz suze.

- Mama nije mogla da izdr`i bez nas, bila je mnogo tu`na. Jedva je izmolila tatu da se vrate. U saobra}ajnoj nesre}i pri povratku je poginula.

Nikada vi{e je nisam videla. Uvek sam posle toga imala snove da se mama vra}a. Decenijama sam je prizivala.

To je bio proizvod moje ma{te i pri-

zivawa. Nekada sam je prepoznavala, a nekada ne.

Tata se nakon toga nezvani~no `enio nekoliko puta. To su bile neke `ene koje su bile grube prema nama.

Kada je jedna od wih do{la, smislila sam sredwu {kolu koja ne postoji nigde u blizini da pobegnem da ih ne gledam. Oti{la sam u Beograd. Nedostajala mi je maj~inska qubav. Kada su bili roditeqski sastanci, sama sam odlazila na iste, a onda sam gledala sve one majke i ma{tala sam koja bi volela da bude moja majka. Tako sam gledala i profesorke i nastavnice ispri~ala je Goca bri{u}i suze.

Goca je ispri~ala i kako je upo-

Tihomir Stani}: te{ka vremena mogu biti inspiracija samo karikaturistima Na srpskoj umetni~koj sceni sigurno nema glumca koji je toliko puta u{ao u "ko`u" i "cipele" istorijskih li~nosti, kao {to je Tihomir Stani}.

Popularni Tika bio je Dositej Obradovi}, Sava Mrkaq, Jovan Sterija Popovi}, Branko Radi~evi}, Milo{ Crwanski, Ivo Andri} (nekoliko puta), Stevan Sremac, kraq Aleksandar (pa i Milan) Obrenovi}, Borislav Peki}, Gavrilo Princip, Jovan Risti} i Stojan Proti}!

I to je malo: od sada je i Pikaso, na mati~noj sceni Ateqea 212. U duodrami "Jedan Pikaso" Xefrija Ha~era (re`ija Erol Kadi}), u okupiranom Parizu 1941. godine, dru{tvo }e mu praviti Sofija Juri~an u ulozi gospo|ice Fi{er. Tako }e Stani} po drugi put postati slikar, jer je u "Lagumu" bio i na{ Sava [umanovi}... n Pri~a ima dokumentarnu osnovu ali, naravno, i fiktivnu nadgradwu?

- Doga|a se 24. oktobra, uo~i {ezdesetog Pikasovog ro|endana. Od wega likovna kriti~arka, ina~e saradnica Gestapoa, tra`i da potvrdi autenti~nost nekih crte`a, jer Nemci planiraju da ih uni{te. Po{to je slikar predstavnik "dekadentne umetnosti", oni `ele da naprave javno spaqivawe. Predstava je, u stvari, wegova borba da sa~uva te radove od uni{tewa. Kriti~arka, gospo|ica Fi{er, stru~wak je za Pikasa i obo`ava wegovo delo. Tako stvari po~iwu da se komplikuju. n Pikaso je u tom periodu zaista boravio u Parizu, pobegav{i iz Frankove [panije. Ima li pri~a istorijski osnov?

- Potpuno je mogu}a. Ova pri~a ti~e se svih nas u svim vremenima i sistemima jer postavqa pitawe da li umetnost mo`e da deluje i da i{ta u~ini u odnosu na politiku. Pikaso veruje da mo`e, a verujem i ja, i ~esto citiram u posledwe vreme rediteqa Roberta ^ulija. Pro~itao sam u nekom wegovom intervjuu stav da pozori{te i glumac, mo`e mnogo vi{e da u~ini za razvoj civilizacije nego {to se obi~no misli. Rituali koji su iscrtani na pe}inama (a to su igra i ples), dokaz su da ~ovek crta ono {to bi `eleo da se desi, odnosno izvodi u pozori{tu i tako poku{ava da deluje na stvarni `ivot. Izme|u ostalog, Pikaso ka`e nacistima: "Nisam ja napravio Gerniku, vi ste je napravili. I nisam ja mislio da }u tako uni{titi rat i spasti `ivote, ve} sam znao da }e biti velika

slika. I kad je qudi budu gledali, seti}e se za{to sam je napravio..." n Umetnik obi~no ide ispred svog vremena, ali je ~esto kroz istoriju ili nesre}an ili neshva}en?

- Te{ka vremena ne mogu biti ni za {ta, ali umetnik uspe uprkos te{kom vremenu i nesre}i da stvori delo. Verujem da bi ono bilo i zna~ajnije i veli~anstvenije da je nastalo u boqim vremenima. Ne mo`e blagostawe da korumpira svakoga.

A taj izgovor da su te{ka vremena dobra za umetnost - podmetnut je. Mogu biti samo inspiracija karikaturistima. Me|u onima koji kreiraju lo{u atmosferu, katastrofe, ~esto ima i "umetnika". Hitler je, uostalom, hteo da bude slikar. n Dvojica slikarskih savremenika koje ste tuma~ili, potpuno su razli~itih sudbina: [umanovi} i Pikaso...

- Sava je ubijen, nasilno je prekinut i wegov biolo{ki i umetni~ki `ivot tako da mi, ne znamo u kom bi se pravcu razvilo wegovo delo. Kad je o sudbinama re~, Pikaso je, ipak, `iveo u Parizu, a Sava u NDH. n Pripremaju}i se za igrawe svih tih stvarnih li~nosti, da li ste se susreli sa nekim iznena|uju}im ~iwenicama?

- Kao glumac, ipak, koristim sve te likove da otkrijem i prona|em u sebi ili ono {to nam je zajedni~ko, ili ono {to je moj li~ni, intimni problem. Ovde sam u "Pikasu" na{ao nekoliko li~nih boqki. To je ono {to Andri} zove "bol crnog se~iva grudima" koji razdire Mehmed-pa{u Sokolovi}a, pa on sagradi most.

Tako sam i ja na{ao svoje li~ne o`iqke

znala 16 godina starijeg kompozitora Milutina Popovi}a Zahara, sa kojim je bila u braku i sa kojim ima sina i }erku.

- On je za mene bio jedan ~ika-bauk, ali je vodio brigu o meni.

Gledao je {ta ja radim, gde spavam. Nisam znala {ta se iza toga krije.

To nije bila qubav na prvi pogled, ali blizina je u~inila svoje.

On je imao vi{e iks faktora. [armirao me je na poeziju. Bio je {armantan, taj deo wega i danas volim. On je bio moj prvi poqubac, prvi mu{karac, prvo iskustvo, sve prvo. Moj u~iteq. Od wega sam mnogo nau~ila - rekla je peva~ica za "Glamur specijal".

Me|utim, devedesetih je odlu~ila da napusti Zahara i sa dvoje male dece oti{la je da `ivi u stravi~nim uslovima.

- Oti{la sam sa decom i sve sam ostavila. Oti{la sam u jednu nezavr{enu ku}u koju smo pravili. Bez struje, bez telefona. To je bilo stra{no. Bez i~ega. Ni{ta nisam imala unutra. Kupila sam krevet, imala sam jedan televizor i jedan tranzistor. Bilo je mnogo te{ko. Plakala sam svaki dan posle razvoda - rekla je folkerka tada.

S. G.

SVAKO IMA PRAVO NA GRE[KU n Kad se mladi glumac, kao {to ste vi bili u ulozi Aleksandra Obrenovi}a, na|e pred velikim zadatkom, {ta je najva`nije?

- Najva`nije je da shvati da ima pravo na gre{ku. Da nije Bog, jer samo on ne gre{i. Da ne o~ekuje da }e ga bilo koja uloga upropastiti ili napraviti bitnim, da se koncentri{e samo na ono {to treba da odigra tog dana i ni{ta vi{e od toga. Tada je na dobrom putu.

Ne mo`e se sebi spomenik zidati, ni planina premestiti. Nego kamen~i}, po kamen~i}. Onda, na kraju, ne{to od toga bude. Svest o tome da ~ovek ima pravo da pogre{i, uz radost igrawa, stvaraju neophodnu opu{tenost. S tim ose}awem se i posti`e rezultat. Sve je kondenzovano i sabijeno u taj trenutak u kome se snima scena ili igra predstava. Biti spreman to je sve, {to ka`e [ekspir. koje sam prepoznao u ovom tekstu. Zato je lepo igrati dobru literaturu. Jer, tu postoje, na prvi pogled, skrivene su{tinske mudrosti i iskre. n To posebno mesto prona{li ste u Beketovom komadu "^ekaju}i Godoa"?

- Imali smo dogovor da Quba Tadi}, koji je prvi kod nas igrao Vladimira, igra u na{oj predstavi de~aka koji do|e i izgovori: "[aqe me Godo i ka`e da ne}e do}i danas, do}i }e sutra." I Quba me jednog jutra, ranom zorom, pozove telefonom i izgovori Vladimirov monolog, tvrde}i da je najboqi ikad napisan: "Da li sam ja spavao dok su drugi patili? Mo`da ja i sad spavam. Sutra kad budem mislio da se budim, {ta li }u re}i o dana{wem danu?"

To pitawe, svih ovih decenija, usvojio sam kao svoju li~nu dilemu...

R. N.

PR

D d

LITERARNA STRANA

22. oktobar 2020. 23 ^etvrtak 29.

SRE]KO GUJAN^I]

Smrt u vrtu ALEKSA [ANTI]

Jeseni moja Jeseni moja, pozdravqam te!... Hodi.

I po|i sa mnom preko rodnih strana; Po lijepim mjestima me vodi, Gdje {ume ~e`we mojih davnih dana…

Onamo ima ru`a zavi~ajnih, [to nisu svele od studena iwa – I vrela `ivih putawa sjajnih Gdje du{a qeta jo{ rudi i tiwa…

Milo cvije}e otuda da mi ma{e; Wegove ~iste i svilene ~a{e Slatkim napitkom prepuwene stoje…

Jedan vijenac od wega }u sviti, I s molitvom ga na grob polo`iti Svog mrtvog qeta i mladosti svoje…

Ku}a mu se nalazila iznad magistrale. Oku}nica mu se naslawala na {umu, tu na ju`noj strani grada.

Zaposlio se kao mladi}, odmah posle Drugog svetskog rata u fabrici tekstila. Ubrzo je obeleo od tuberkuloze i oti{ao u penziju. Posvetio se poqoprivredi. I veri. Bio je zvonar u na{em hramu Svete Trojice.

Pla{io sam se tog ~oveka. Bio sam de~ak i igrao se ispred zgrade kada bi on prolazio s imawa nose}i u {atorskom krilu travu za svog kowa. Onda bi se javio mojoj majci koja je ~uvala brata i mene i pitao da li slu{amo. Kad bi ona rekla istinu tj. da ne slu{amo, on bi onda vadio iz {atorskog krila srp i govorio: „Moraju da slu{aju, ina~e }e da radi sabqa.“ Ta maglovita slika iz detiwstva, za klinca svakako jeziva i nesvakida{wa, nije ostavila traumu u mom `ivotu. I to iz dva razloga. Prvi je, jer sam malo kasnije po~eo da se dru`im s wegovim unukom Nikolom, koji mi je i danas veoma drag i dobar prijateq. Drugi, jer je jednom, kad sam bio tinejxer, do{ao na vrata na{eg stana i pitao da li mo`e sve{tenik da osveti vodicu. Bio je vaskr{wi post, a ja sam u stanu. Rekao sam da mo`e. Pop Delivoje je do{ao, o~itao {ta je trebalo, porazgovarao sa mnom, dao mi krst i ikonu i rekao da ponekad do|em u hram na molitvu. Mislim da sam tog dana vrbovan za vernika, jer se nebo, plavo i lako, uselio u na{ komunisti~ki stan.

Jutros me je probudila galama. Majka je, nesigurna u svoju diop-

triju, zvala brata da do|e do prozora i vidi da li je zvonar pao u svojoj ba{ti. Ili je re~ o nekom komadu ode}e. Ba~enom kaputu. Ne, bio je to ipak ~ovek. Majka je str~ala niz stepenice, i kom{iji automehani~aru prenela vest, a on je, pravo iz kanala, otr~ao do svojih ku}nih prijateqa.

Probudio je zvonarevog sina i unuka, svi su se popeli zajedno do vrta i na{li starca kako le`i iznad leje luka, pored motike kojom je iskopao pet {est ku}ica za krompir. Zvali su hitnu.

Bilo je kasno...

Zvonarev kow, ose}aju}i da je wegov gazda umro, tokom celog dana nije pasao travu.

PRE 59 GODINA:

Dan kada je Ivo Andri} dobio Nobelovu nagradu “Nobelovu nagradu smatram kao izuzetno priznawe za celokupnu kwi`evnost moje zemqe”, bila je reakcija Ive Andri}a na vest da je dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, koju mu je [vedska kraqevska akademija dodelila 26. oktobra 1961. godine za delo “Na Drini }uprija”, kao

i za sveukupan wegov kwi`evni rad.

Odluku o izboru laureata Nobelove nagrade iz oblasti kwi`evnosti Ivo Andri} je primio telefonom u svom stanu u Beogradu na dana{wem Andri}evom vencu.

U naju`em izboru su, pored Andri}a, bili i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Xon [tajnbek i Italijan Alberto Moravija.

Nagrada je Andri}u dodeqena u Stokholmu 10. decembra 1961.

godine, u dvorani Koncertne palate [vedske kraqevske akademije.

Kwi`evnik je celokupni nov~ani iznos od Nobelove nagrade, kwi`evnik je poklonio, iz dva dela, bibliotekarskom fondu Bosne i Hercegovine.

Zahvalnost za ovo priznawe,

Andi} je izrazio govorom “O pri~i i pri~awu”, ~ije delove vam u nastavku izdvajamo: “Moja domovina je zaista “mala zemqa me|u svetovima”, kako je rekao jedan na{ pisac, i to je zemqa koja u brzim etapama, po cenu velikih `rtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim podru~jima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono {to joj je neobi~no burna i te{ka pro{lost uskratila. Svojim priznawem vi ste bacili snop svetlosti na kwi`evnost te zemqe i tako privukli

pa`wu sveta na wene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je na{a kwi`evnost nizom novih imena i originalnih dela po~ela da prodire u svet, u opravdanoj te`wi da svetskoj kwi`evnosti i ona dâ svoj odgovaraju}i prilog. Va{e priznawe jednom od kwi`evnika te zemqe zna~i nesumwivo ohrabrewe tom prodirawu. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i ja sam sre}an {to vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego i u ime kwi`evnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno ali iskreno da izrazim.”

“Najposle, zar se u pro{losti kao i u sada{wosti ne suo~avamo sa sli~nim pojavama i istim problemima? Biti ~ovek, ro|en bez svog znawa i bez svoje voqe, ba~en u okean postojawa. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdr`ati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidqive i nepredvi|ene postupke svoje i tu|e, koji ponaj~e{}e nisu po meri na{ih snaga. A povrh svega, treba jo{ izdr`ati svoju misao o svemu tome.

Ukratko: biti ~ovek.”

“Pisac istorijskih romana mogao bi na svoje delo da stavi kao natpis i kao jedino obja{wewe svega, i to svima i jednom zauvek, drevne re~i: “Cogitivi dies antiquos et annos aeteornos in mente habui.”

(Razmi{qao sam o drevnim danima i se}ao se godina ve~nosti.)”

NARODNE [AQIVE PRI^E

Dobro je ponekad i `enu poslu{ati Otide jednom nekakav siromah kod svog age, pa mu nije imao {ta drugo da ponese na pe{ke{, nego samo jedan par piladi. Kad do|e do age, pokloni mu se po obi~aju i u ruku poqubi, a aga tek {to ga vidi gde nosi par piladi re~e: - Ej, valaj, rajo, kako si?

- Dobro, u tvoje zdravqe, moj lepi aga! odgovori mu siromah.

- A jesi li, bolan, jo{ {to donio nego to dvoje zgurene piladi?

- Bogme, aga, nisam, nego da ti pravo ka`em, ho}ah poneti i malo masla, pa mi, da oprosti{, `ena ne dade, govore}i mi da nemamo u ku}i no ne{to malo.

Aga se pogladi po bradi, pa re~e: - Valaj, ko `enu slu{a, on je gori od `ene, i zato ne vaqa `enu nikad slu{ati.

Nakon nekoliko dana opet do|e siromah nekakvim poslom do age i ponese mu malo masla. Aga ga upita: - Jesi li mi, bolan, jo{ {to donio nego ovi filxan masla?

- Ne, aga moj, nego da ti pravo ka`em: dava{e mi jutros, da oprosti{, moja `ena jedan dobar par koko{i i deset puta re~e mi: „Na, ponesi ovo na{em dobrom agi", a ja, kako mi ti ono re~e skoro, ne htedoh `enu poslu{ati.

Na to mu aga re~e: - Dobro je ponekadi `enu poslu{ati!

24

FEQTON

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

[PIJUNA@A - TAJNOVITI ZANAT Marko Lopu{ina (15)

[pijuna`a Umetnost obmane, ve{tina profesionalnih traga~a za skrivenim informacijama i qudima, koja ume da bude i zlo neslu}enih razmera.

U wenom centru je ~ovek, koji poku{ava da na sve mogu}e na~ine do|e do strogo poverqivih podataka. Na na{im balkanskim prostorima {pijuna`a nikada nije bila cewena kao ve{tina, pa je zato tajni agent naj~e{}e pogrdno nazivan uhoda, dostavqa~, cinkaro{, dou{nik, potkaziva~ ili {pijun~ina

Vauhnik, {pijun koji je iznervirao Hitlera, a odu{evqavao |enerala Dra`u Vladimir Vauhnik nikada nije otkrio kako je do{ao do saznawa da Nemci pripremaju operaciju "Kazenska sudbina", odnosno tajni plan "Projekt 25" o napadu na Kraqevinu Jugoslaviju. Otkrili su ga, me|utim, Nemci koji su se divili ovom obave{tajcu i dali mu {ifrovano ime: "Tajanstveni pukovnik V." SS general Valter [elenberg, jedan od {efova tajnih slu`bi Tre}eg rajha, na osnovu depe{e nema~kih agenata iz Beograda je 2. aprila 1941. obave{ten da je provaqena najstro`e ~uvana nema~ka tajna - plan invazije na Jugoslaviju pod kodnim imenom "Projekt 25".

"Tajanstveni pukovnik V." je poslao u Beograd potpun izve{taj o nema~kim planovima za ofanzivu, ~ak ih je upozorio na bombardovawe Beograda koje je Hitler planirao kao iznenadni napad.

Kad je Hitler ~uo za ovo gu{io se od besa i po~eo da se dere: "Za{to odavno niste uhapsili tog prokletog ~oveka!"

General [elenberg nije znao ko je tajanstveni pukovnik, ali je u memoarima ostavio svedo~anstvo da su nacisti~ki kontraobave{tajci dugo sumwali da je Vauhnik korumpirao nekog visokog oficira Vermahta koji mu odaje tajne. Mesecima su ga bezuspe{no pratili i prislu{kivali poku{avaju}i da otkriju wegove izvore, ali nisu uspevali ~ak ni da razbiju {ifre radio-poruka koje je svake ve~eri emitovao u Beograd.

- Na{i agenti su samo konstatovali da je pukovnik do u{iju zaqubqen u }erku vlasnika jednog berlinskog restorana, koju obasipa poklonima i izvodi na otmena mesta. Posle meseci pra}ewa oni su otkrili da jugoslovenski oficir ima jo{ najmawe dve velike qubavi. Jedna dama je bila sestra nema~kog generala, elegantna i materi-

Vladimir Vauhnik je svoju karijeru kraqevog oficira zavr{io u ~inu brigadnog generala, kao zamenik komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini u Sloveniji, odnosno Dragoslava Dra`e Mihailovi}a jalno nezavisna, koja je imala poznanstva s industrijalcima i vi{im oficirima Vermahta - zabele`io je SS general Valter [elenberg.

Druga dama je bila supruga jednog poznatog in`ewera, ~oveka velikog ugleda i u civilnim i u vojnim krugovima. Otkrili smo da ovaj naizgled skladni bra~ni par vodi dvostruki `ivot. Naime, in`ewer uop{te nije pokazivao interesovawa za `enske ~ari svoje lep{e polovine i u najmawu ruku je tolerisao Vauhnikov boravak u wihovom bra~nom krevetu. Na svoj veoma ve{t na~in "Tajanstveni pukovnik V." je umeo da od wih izvu~e sve {to je bilo od zna~aja.

Gestapo ga je uhapsio i tokom ~etvoromese~ne torture vrbovao da radi za wih. Vauhnik je, da bi sa~uvao `ivot, pristao na ponudu Nemaca da ode prvo u Italiju, a potom u NDH i pomogne generalu Glezu fon Horstenauu da domo-

brane organizuje po uzoru na Vermaht. Obreo se u Zagrebu gde je trebalo da bude pomo}nik na~elnika hrvatskog general{taba u NDH. Bilo mu je ponu|eno mesto u domobranskom oficirskom koru kojem su prevladavali oficiri biv{e jugoslovenske vojske.

Bio je u`asnut onim {to je video.

Vauhnik se ubrzo sklonio u Qubqanu. Paveli}a i wegove usta{e opisao je kao kopiju Hitlera i esesovaca: praznoglavce zverskog mentaliteta. Po~eo je da se izgovara bole{}u, da bi ve} 21. novembra 1941. otputovao u Qubqanu na le~ewe. Posle nekoliko meseci bez traga je nestao iz bolnice...

Me|utim, pukovnik Vauhnik u sanatorijumu u Qubqani organizovao {pijunsku mre`u, koja je radila za britanski Intelixens servis. Uzeo je la`ni identitet i otvorio tajnu fabriku za proizvodwu kowaka.

SLOVENA^KI ^ETNICI Slovenija je kraqevskoj vojsci dala ~etiri generala, {est pukovnika, {est potpukovnika, 16 majora, 28 kapetana, 32 poru~nika i 16 potporu~nika, a dobar deo slovena~kih ~etnika, pogotovo oficira, bio je na du`nostima i u Dra`inoj vrhovnoj komandi. Komandant [tajerskog ~etni~kog odreda u Sloveniji bio je poru~nik Jo`e Melaher Zmagoslav. Protiv okupatora su se borili i pripadnici qubqanskog, gorewskog, notrawskog, {tajerskog, dolewskog i primorsko-istarskog ~etni~kog odreda, kao i specijalna ~etni~ka grupa sektora Gorica - Trst.

- Uz pomo} kowaka, kupovao sam poverqive informacije, jer je Tre}i rajh bio kao `edan sun|er koji neprestano tra`i rakiju! - zapisao je u svojim memoarima Vladimir Vauhnik, kada ih je objavio 1965. godine.

Oficirsku karijeru Vauhnik je zavr{io u ~inu brigadnog generala, kao zamenik komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini u Sloveniji. Dra`a Mihailovi} ga je postavio za svog poverenika.

U dokumentima ~etni~kog pokreta Vauhnik se pomiwe kao vr{ilac du`nosti komandanta Slovenije pod pseudonimima "Vlajko", "Potpukovnik Vasi}" i "General Ra~i}".

U svojim memoarima koje je pukovnik Vladimir Vauhnik objavio 1967. godine na nema~kom jeziku |enerala naziva "Moj pobratim general Dra`a Mihailovi}".

U Sloveniji, je postojao Centralni obave{tajno-informacioni centar Jugoslovenske kraqevske vojske u otaxbini, na ~ijem vrhu se nalazio ^i~in pobratim general Vladimir Vauhnik i pukovnik Kosta Domazetovi}.

To je bio sigurno najboqi obave{tajni centar u tom delu Evrope.

Kada je nema~ka kontraobave{tajna slu`ba u oktobru 1944. otkrila identitet "Tajanstvenog pukovnika V." obave{tajac Vladimir Vauhnik je prebegao u [vajcarsku. Poku{ao je da organizuje savezni~ko iskrcavawe na obale Jadranskog mora oko Trsta. ^etiri godine kasnije je emigrirao u Argentinu.

Sredinom {ezdesetih godina pro{log veka, britanski Intelixens servis dozvolio je objavqivawe memoara svog agenta, pukovnika Vladimira Vauhnika, biv{eg jugoslovenskog vojnog ata{ea u Berlinu.

Tako je otkrivena istina o "Tajanstvenom pukovniku V.", srpskom, jugoslovenskom i britanskom {pijunu, koji je iznervirao Hitlera, a odu{evqavao |enerala Dra`u. lll U slede}em broju: Pukovnik Nikola Nik Stepanovi} - ameri~ki agent koji je bio zadu`en za Jugoslaviju

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

29. oktobar

1321. - Umro je srpski kraq Stefan Milutin Nemawi}. Tokom wegove vladavine od 1282.

Srbija je pro{irila granice na severu i na jugu i do`ivela ekonomski i kulturni razvoj, postavqene su osnove zakonodavstva i dr`avne uprave. Podigao je i obnovio vi{e crkava i manastira (Gra~anica, Nagori~ino).

1888. - U Carigradu je potpisana Konvencija o Sueckom kanalu, prema kojoj "kanal treba da bude slobodan i otvoren, za vreme rata i u vreme mira, za sve trgova~ke i ratne brodove bez razlike na zastavu".

1911. - Umro je Xozef Pulicer, ameri~ki novinski magnat, jedan od za~etnika "`ute {tampe", iz ~ije se fondacije svake godine dodequje "Pulicerova nagrada" za novinarstvo, karikaturu, ameri~ku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku.

1918. - Hrvatski sabor je posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu proglasio raskid dr`avno-pravnog odnosa sa Habsbur{kom monarhijom i proglasio pristupawe Hrvatske Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

1923. - Turska je progla{ena republikom, a general Mustafa Kemal (od 1930. Kemal Ataturk) postao je prvi predsednik.

1929. - Krah Wujor{ke berze, poznat kao "crni utorak", ozna~io je po~etak velike krize koja je uzdrmala temeqe ameri~ke privrede, a kasnije se pro{irila na ceo svet. Industrijska proizvodwa je pala u razvijenim zemqama na nivo s po~etka veka, a bez posla je ostalo 26 miliona qudi.

1996. - U Be~u je odr`ana aukcija oko 8.000 slika, skulptura i ostalih umetni~kih dela koja su od austrijskih Jevreja u Drugom svetskom ratu oteli austrijski i nema~ki nacisti. Prihod je dodeqen qudima koji su pre`iveli holokaust.

1998. - Veteran ameri~ke astronautike Xon Glen u 77. godini spejs {atlom "Diskaveri" ponovo je poleteo u kosmos, 36 godina posle svoje prve kosmi~ke misije.

2001. - Japan je usvojio kontroverzni zakon koji dozvoqava japanskim oru`anim snagama, prvi put posle Drugog svetskog rata, da budu anga`ovane u inostranstvu kao podr{ka ameri~kim napadima u Avganistanu.

2003. - Umro je italijanski tenor Franko Koreli jedan od najpopularnijih operskih peva~a 20. veka, koji je nastupao u vode}im svetskim ku}ama, od milanske Skale do Metropoliten opere u Wujorku.

2004. - Lideri Evropske unije potpisali su u Rimu evropski ustav, a 25 zemaqa ~lanica EU imale su rok od dve godine za wegovu ratifikaciju.

2004. - Arapska televizija Al Xazira emitovala je video snimak u kojem je vo|a Al Kaide Osama Bin Laden, prvi put javno priznao da stoji iza teroristi~kih napada u SAD, 11. septembra 2001. godine.

2015. - Kina je ukinula "politiku jednog deteta" koja je bila na snazi 36 godina i dozvolila svim kineskim parovima da imaju po dvoje dece.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

U

dru`ewe pisaca Sedmica iz Frankfurta je i pored vanrednih mera za{tite od korona virusa organizovalo tradicionalne Oktobarske susrete pisaca dijaspore. Kwi`evni stvaraoci, ~uvari materweg jezika i qubiteqi lepe pisane re~i su se na ovim, 26. susretima okupili u prostorijama Srpskog kulturnog centra u Ofenbahu.

Uz one koji su u ova te{ka vremena za dru`ewe ipak uspeli da stignu, u programu su u~estvovali i oni koje je pandemija spre~ila da li~no do|u. Tako su se u programu virtuelno preko velikog ekrana ukqu~ivali pisci i pesnici iz raznih delova Evrope.

Qubi{a Simi}, predsednik Sedmice, po`eleo je dobrodo{licu i jednima i drugima, a posebno je pozdravio Stevana Sin|eli}a, konzula Srbije u Frankfurtu, koji je pre po~etka programa preneo poruku ohrabrewa piscima.

“Sedmica ve} vi{e od 25 godina gradi mostove izme|u kultura i naroda, neguju}i i podsti~u}i kwi`evno stvarala{tvo

22. oktobar 2020. 25 ^etvrtak 29.

ODR@ANI OKTOBARSKI SUSRETI PISACA DIJASPORE

„Sedmica“ iz Frankfurta ~uva srpski jezik i kulturu i prave qudske vrednosti. Sedmica je formirana 1995. s ciqem da bude ku}a mladih i starijih pisaca, javna scena za predstavqawe dela na{ih autora iz dijaspore i spona sa otaxbinom. Danas se trudimo da u ovim te{kim okolnostima obele`imo ~etvrt veka postojawa i uspe{nog rada, da poka`emo dostojanstvenu hrabrost u borbi za o~uvawe materweg jezika i identiteta u tu|ini. U tome nas podr`ava Generalni konzulat Republike Srbije u Frankfurtu na Majni na ~elu sa generalnim konzulom, gospodinom Brankom Radovanovi}em. Posebno treba ista}i i veliku podr{ku, koju ve} dugi niz godina na{em udru`ewu pru`a Uprava za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu. Veoma smo zahvalni {to je Uprava za saradwu s dijasporom i ove godine, u ovim te{kim okolnostima nastalim pandemijom korone virusa, uspela da izdvoji sredstva za sufinansirawe tradicionalnih Oktobarskih susreta pisaca dijaspore”, rekao je Qubi{a Simi}, predsednik Sedmice.

“Neka va{e pero bude oru`je u borbi za ispisivawe stranica u nekoj budu}oj istoriji na{eg naroda u rasejawu. Ovo vreme jeste te{ko, ali se moramo izboriti i sa~uvati srpsku kulturu, tradiciju i sve one vrednosti koje nas krase. Jedinstvo koje je u Sedmici vrlo izra`eno i prepoznatqivo, dobar je znak da smo na pravom putu”, istakao je Sin|eli}.

Program je odr`an pod motom Kwige i qudi i sloganom koji je ispisao prosvetiteq Vuk Stefanovi} Karaxi}: „Jezik je hraniteq naroda. Dokle god `ivi jezik,

dokle ga qubimo i po~itujemo, wim govorimo i pi{emo, pro~i{}avamo, dotle `ivi i narod.”

U programu su u~estvovali Dragica [reder iz Hildena, Kostadinka Koca \or|evska iz Menhengladbaha, Milo{ Milojevi} iz Erlangena, Zdravko Lazarevi} iz Baden-Badena, Aleksandar Sa{a Jovanovi}, Zagorka Bunthornsade i Qubi{a Simi} iz Frankfurta, Milorad Miki Milenkovi} iz Ofenbaha, Zlata Ikanovi} iz Hojzen{tama, Qubi{a Ti{a Stankovi} iz Kronberga.

Najdu`i put je prevalila pesnikiwa

Danica – Dana Dodi}, koja je na susrete do{la ~ak iz Pariza.

“Uvek se radujem da sretnem meni drage qude koje dugo poznajem. Oktobarske susrete nisam htela da propustim ni po cenu karantina. Nisam se upla{ila i hrabro sam krenula na ovaj put. U vozu su nam nekoliko puta ponovili da nas ~eka obavezno testirawe kad stignemo u Frankfurt. O~ekivala sam da }e da nas na stanici sa~ekati brojni lekari i medicinski radnici. Me|utim, sve je bilo pusto, niko me ni{ta nije pitao”, rekla nam je Dana Dodi}.

M. T.

VALA, MORE I BRE:

Evo {ta zapravo zna~e ove re~i i kako su dospele u srpski jezik!

U obi~nom govoru na{ih qudi: na ulici, pijaci ili drugde, u svakida{wim razgovorima, prepirkama, veseqima, pa ~ak i u pesmi, vrlo ~esto mogu se ~uti uzvici VALA, MORE i BRE. Te su re~i toliko ~este da su ponegde postale prave pravcate po{tapalice: upotrebqavaju se po navici, bez ikakvog smisla i potrebe.

Re~ VALA, koja se ~uje i kao VALAJ i VALAH, primili smo iz turskog jezika, gde zna~i isto {to i na{e “bogami”. Mi je upotrebqavamo i u zna~ewu: “zaista”, “doista”, “bogme” ili “bome”, “ba{”, “e ba{” i sl.

Re~ VALA mo`e se na}i i u nekim kwi`evnim delima. Tako u “Pri~i o kmetu Simanu” Ive Andri}a Siman ka`e agi: “Mo`e, vala, i ovo {to se zove tvoje postati moje, kao {to je i bilo.”

Tu se VALA moglo zameniti na{im “bogme” ili “bome” ali ga Andri} ipak nije zamenio. On je hteo da verno da govor bosan-

skog kmeta i zato je ostavio re~ VALA, koja u narodnom govoru nekih krajeva jo{ `ivi.

Na taj su na~in, kao i VALA (s govorom qudi iz naroda) i re~i MORE i BRE u{le u kwi`evna dela.

MORE je uzvik gr~kog porekla. Nekad, u starom gr~kom jeziku, MORE je zna~ilo: “budalo!”

Danas ~ak ni kod samih Grka izraz MORE nema tako pogrdno zna~ewe, ali se izvesna o{trina ipak zadr`ala, pa wime naj~e{}e izra`avamo pretwu ili negodovawe. Kad neko nekom `eli da zapreti, obi~no povi{enim glasom, u qutwi ka`e: “More, pokaza}u ja tebi!”

Ili, negoduju}i: “Ne mo`e to, more, tako!”

Uzvik MORE u{ao je i u narodnu pesmu. Tako se, na primer, u pesmi “Kraqevi} Marko ore carske drumove” Turci obra}aju qutito Marku: “More, Marko, ne ori drumova!”

A on im odgovara: “More, Turci, ne gaz’te orawa!”

Sigurno ste imali priliku da ~ujete onu divnu vrawansku pesmu: “Dude, mori, Dude, lepa li si…” Tu je divqewe izra`eno re~ju MORI, koja zna~i isto {to i MORE, samo {to se u tom obliku ponegde izgovara pri obra}awu osobi `enskog pola.

Uzvik MORE bio je u na{em jeziku, u govoru, veoma ~est, pa je od wega na~iwen i glagol MOREKATI (pored MOREKATI SE), koji zna~i: “obra}ati se nekom uzvikom ‘more’ “. Taj je glagol zabele`io jo{ Vuk Karaxi} u svome Srpskom rje~niku.

Uzvik BRE primili smo od Tu-

raka, a oni su ga, po svoj prilici, preuzeli od Grka. Te{ko je utvrditi {ta je ta re~ nekad zna~ila, ali danas se wome naj~e{}e izra`ava pretwa, ~u|ewe ili podsticawe. Wome se skre}e i pa`wa sagovorniku na ne{to {to se u govoru `eli ista}i.

Ina~e uzvik BRE mo`e se, bar u Srbiji, veoma ~esto ~uti. U vas su, verovatno, na stadionu, ili u prepunom autobusu, u gu`vi, ne jednom opomenuli: “[to se, bre, gura{?!” A takvih primera mo`ete i sami navesti jo{ mnogo.

Re~i VALA, MORE i BRE i sl. upotrebqavaju se samo u tzv. “obi~nom”, svakodnevnom govoru, i to u odre|enim krajevima

na{eg jezi~kog podru~ja.

Srbijanci, recimo, naj~e{}e govore MORE i BRE. Sve te re~i (MORE, BRE, VALA i sl.) govore se, zna~i, samo u nekum na{im krajevima i daju svakodnevnom govoru qudi iz tih krajeva posebnu `ivost i osobenost, tzv. “lokalnu boju”.

One ne pripadaju na{em kwi`evnom jeziku u celini. Zato se ne upotrebqavaju u slu`benom saobra}awu: nastavi (na ~asovima), na ozbiqnim sastancima, u slu`benoj prepisci i sl. U svakoj prilici upotreva uzvika BRE, ili pak MOREKAWE, nije, dakle, dobro ni pristojno.

R. N.

26

ZAJEDNICA

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Pre|a{wu krizu preta~ete u malu pobedu. Budite mudri, zavr{ite sve {to je potrebno, ali ne obrazla`ite nikome svoje razloge i stavove.

QUBAV: Sti~ete nove uvide, pa postajete svesni svojih gre{aka. Ipak, va{ ego ne dozvoqava da se vratite nazad i inicirate razgovor kojim biste ne{to popravili. Ogromna neodlu~nost razvija u vama silnu tenziju. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Radujete se pobedama koje ste ostvarili, pa vas to navodi na ose}aj da ste svemogu}i. Budite oprezni pri kupovini, jer za vas ovo nije pravo vreme za trgovinu. QUBAV: Ose}aj blagostawa se krije u okru`ewu porodice. Sti`u zna~ajne promene, bilo da se radi o novom ~lanu, ku}nom qubimcu ili nekoj sli~noj promeni kojom va{a oaza mira dobija na kvantitetu. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Trudite se da obaveze, za koje ste zadu`eni, obavite besprekorno. Vodite ra~una, po~eo je period tokom koga najmawi nesporazum sa saradnicima mo`e prerasti u ozbiqan gubitak. QUBAV: Me{ate qubav i strast. Platonska veza koja se zasniva na tajnom dopisivawu ima prirodu da preraste u ozbiqno strastvenu avanturu koja mo`e da se zavr{i na neprijatan na~in. ZDRAVQE: Zuboboqa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Sada je vreme kada je potrebno da svu svoju kreativnu energiju ulo`ite u rad kako biste kvalitetno odgovorili na sve poslovne izazove koji }e se postaviti ispred vas. QUBAV: Za vas su iscequju}a neobavezna dru`ewa s qudima s kojima vas vezuje jedna zajedni~ka potreba, a to je odmor i u`ivawe. Partner mo`e va{e pona{awe pogre{no protuma~iti. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Nalazite se u periodu velike dinamike koja se najvi{e odra`ava na posao. Novonastale okolnosti retka su {ansa da se progurate i naizgled lo{u situaciju pretvorite u svoju pobedu. QUBAV: Nezadovoqstvo koje ste prikrivali, ovih dana izlazi na videlo. Voqena osoba je direktno uticala na va{ sistem vrednosti, naru{ila vam je samopouzdawe. ZDRAVQE: Alergije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Uprkos problemima, otvara se mogu}nost da ostvarite nove uvide koji }e vas ubudu}e odvesti na sasvim novu putawu. QUBAV: Napuni}ete se dobrom energijom u krugu bli`wih. Voqena osoba ima sluha za sve va{e potrebe. Qubav dobija krila, mada }ete se istovremeno ose}ati jednim delom nezadovoqno jer u va{oj prirodi je nepresu{na potreba za dokazivawem qubavi.ZDRAVQE: Migrena.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Imate potrebu da sve iz korena promenite, ali svesni ste posledica takvih odluka, pa na neki na~in svoje porive ignori{ete. QUBAV: Ima ne{to {to nije do kraja izre~eno, bilo da se radi o vama ili partneru. Nekima }e ovaj period doneti bolna saznawa, a nekima otkrivawe tajni za koje su mislili da su sigurne. Imate potrebu za upoznavawem novih qudi. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ovaj period je obele`en jednim dobrim aspektom koji, u va{em slu~aju, predstavqa stabilizaciju na svim nivoima, pa i na nov~anom. Ukoliko va{ posao ima bilo kakve veze s nekretninama, onda su mogu}i ve}i problemi. QUBAV: Ovo je deo va{eg `ivota koji mora da pretrpi korekciju. Okolnosti vas primoravaju da racionalno sagledate sve, mada ni{ta nije ~isto i jasno. ZDRAVQE: Kostoboqa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Verujete da ste se previ{e eksponirali, ali taj ose}aj nije realan, mo`da ~ak i umi{qate. Period je povoqan za u~ewe ne~eg novog. QUBAV: Sve je nekako mutno. Bavite se temama koje se odnose na pro{lost, ali nikako da prona|ete re{ewe kojim biste stavili ta~ku na minule dane.

Pozitivan pomak sti`e ali detaqi }e vam i daqe ostajati nejasni. ZDRAVQE: Mu~i vas melanholija.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Nalazite se u vakuumu, sa svih strana ste pod nevidqivim pritiskom koji ne mo`ete da objasnite ali ga itekako ose}ate. Sre}na vest je da je to prolazna faza. QUBAV: Ukoliko ste u vezi, ovo je vreme kada }e romanti~no raspolo`ewe da rasplamsa svu ma{tu koju niste ni znali da imate u sebi. A ako ste sami, pred vama je mogu}nost veze koja je na neki na~in tajna. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Mo`ete o~ekivati zna~ajan priliv energije. Ne znate gde }ete pre, sa svake strane se ni`u dinami~na de{avawa koja od vas tra`e potpunu koncentraciju. QUBAV: Veliki priliv inspiracije jer vam je du{a fokusirana na voqenu osobu.

Otvara se prilika da s partnerom izgladite nesporazume, a to se sve mo`e odigrati na beskrajno romanti~an na~in. ZDRAVQE: Problemi s stomakom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Va{ unutra{wi glas vam nagove{tava promene. Svesni ste vibracija koje najavquju da su blizu doga|aji nakon kojih vi{e ni{ta ne}e biti isto. Nije trenutak da svoje utiske iznosite javno.

QUBAV: Mada ste u naletu dobre energije, zanemarujete da je va{ poslovni uspeh samo va{a pobeda i da partner o~ekuje onaj deo va{eg bi}a za koji misli da mu pripada. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima.

Proslava slave Kola srpskih sestara „Sveta Petka“ pri crkvi Svetog Stefana u Ruti Hilu

Kolo srpskih sestara „Sveta Petka“ pri crkvi Sv. Stefana u Ruti Hilu proslavilo je svoju krsnu slavu Prepodobnu mati Paraskevu- Svetu Petku.

Svetu arhijerejsku Liturgiju slu`io je Vladika Siluan, a saslu`ivali su mu stare{ina hrama Sv. Stefana, jerej Aleksandar Ivanovi} i |akon Milo{ Rakiti}. Doma}ice ovogodi{we slave bile su Nadica i Gorica Komatovi}.

Nakon Svete Liturgije, u crkvenoj sali poslu`en je slavski ru~ak za sve prisutne koji su sa qubavqu spremile ~lanice Kola srpskih sestara.

prie i tom

ali bih m da le i n iz n od

Kai~aku}a an i M. T.

^etvrtak 22.oktobar ^etvrtak29.

29. oktobar2020.

2020. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE I{ijas ili i{ijalgija je skup simptoma nastalih nagwe~ewem jednog od pet ki~menih korenova `ivaca koji zajedno ~ine i{ijadi~ni `ivac. Javqa se u dowem delu le|a, zadwici ili razli~itim delovima nogu i stopala. Nastaje usled optere}ewa ki~me, tako da je i{ijas veoma ~esta pojava kod trudnica.

Me|utim ~e{}a pojava i{ijalgije jeste posledica starewa organizma, kao i degenerativne promene na me|upr{qenskim diskusima. Podizawe tereta iz nezgodnog polo`aja ili izvo|ewe pogre{nog pokreta dovodi do pucawa prstena diskusa, koji po~iwe da pritiska odgovaraju}i ki~meni koren.

Ukoliko se javqa blagi bol u ponovqenim epizodama, savet je obuka za ve`be koje }e povoqno uticati na mi{i}e oko ki~me i dodatno ih u~vrstiti te time spre~iti bol u dowem delu ledja. zKako prepoznati simptome?

Bol se naj~e{}e javqa nakon ja~eg naprezawa i progresivno se {iri ka kuku, niz nogu kroz potkolenicu i list sve do prstiju na nogama. Najpouzdaniji znak i{ijasa jeste sni`en ili uga{en Ahilov releks, dok je gubitak ose}aja za dodir na palcu noge siguran znak o{te}ewa diskusa izme|u ~etvrtog i petog lumbalnog pr{qena.

Karakteristi~no je tako|e i poja~avawe bola s bilo kakvim naprezawem (ka{qawem, kijawem, smehom).

Podizawem ispru`ene noge dodatno se iste`e i{ijadi~ni `ivac {to tako|e dovodi do bola. Simptomi su jo{ i gr~ewe mi{i}a du` ki~menog stuba, hipotonija mi{i}a (mlitavost), nemogu}nost stajawa na prstima i peti, kao i trnci u prstima. zKako nastaje i{ijas?

I{ijas naj~e{}e izaziva hernija me|upr{qenskog diska, dok su drugi uzro~nici povrede le|a, iritacija `ivca izazvana artritisom ki~me kao i mnogi drugi zapaqenski procesi. Osim toga

DOMA]A KUJNA

Posni recept Musaka sa pe~enim paprikama Potrebno je: 500 gr mlevenog mesa 2 glavice luka 10 pe~enih paprika 1 jaje 1 kisela pavlaka 1 ka{ika suvog za~ina malo soli i bibera 1 ~a{a vode 3 - 4 ka{ike uqa

I{ijas i{ijalgija mo`e da bude uzrokovana i genetikom, jer pojedine osobe imaju u`i prostor izme|u ~etvrtog i petog lumbalnog pr{qena.

Razlog za{to su nervne strukture i{ijadikusa ~e{}e podlo`nije o{te}ewima nego drugi `ivci, jeste zbog du`ine i{ijadi~nog nerva (najdu`i `ivac u telu), pa je samim tim i osetqiviji. Ovaj nerv prolazi kroz celo telo granaju}i se kroz mi{i}e, zglobove, ko`u. Wegov put je veoma specifi~an i u posebnim topografskim odnosima sa pojedinim organima stoga je to jo{ jedan od razloga ~e{}e pojave i{ijalgije.

Naj~e{}i uzroci i{ijasa zzz Stenoza spinalnog kanala (su`ewe kanala u dowem delu ki~me) zzz Degenerativna bolest intervertebralnog diska (o{te}ewe diska, jastu~i}a koji se nalazi izme|u dva pr{qena i obezbe|uje savitqivost ki~me) zzz Spindilolisteza (stawe kad su jedan pr{qen sklizi" preko drugog) " zzz Trudno}a (zbog poreme}aja statike i pove}anog elasticiteta vezivnog tkiva)

Kako da uklonite goru{icu na prirodan na~in?

Goru{ica se manifestuje bolovima u stomaku i grudima. ^esto se javqa nakon obroka u kome preovladava masna, pr`ena ili kisela hrana.

Soda bikarbona

Ovo je jedan od najefikasnijih lekova protiv goru{ice. Sipajte ka{i~icu sode bikarbone u ~a{u vode, prome{ajte i popijte. Mo`ete dodati i nekoliko kapi limuna.

Komora~

@va}ite seme komora~a nekoliko puta na dan. Tako }ete osve`iti dah, a lu~ewe `eluda~ne kiseline dr`ati pod kontrolom.

Mo`ete i piti ~aj od komora~a. On se priprema tako {to se dve ka{i~ice semena

Priprema: Priprema: Iseckati crni luk, dodati mu malo vode i suvi za~in pa dinstati 15 minuta. Dodati mleveno meso i nastaviti dinstawe uz dodavawe malo vode. Dinstati 20 minuta pa skloniti sa vatre.

Ukqu~iti rernu na 200 stepeni da se zagreva.

Uzeti vatrostalnu ili kerami~ku tepsiju, posudu pa pouqiti. Papriku otvoriti", " na tri rase}i i podeliti dela. Pokriti dno posude rastvorenim paprikama, preko staviti pola mesa, pa sloj paprike i opet meso. Odgore staviti ostatak paprike.

Sredwi red paprike mo`ete zameniti gore pomenutim krompirom.

Umutiti jaje, pavlaku, vodu, so, biber i preliti preko slo`enih sastojaka. Staviti da se pe~e sat, do sat ipo.

Stawa koja dodatno pogor{avaju i{ijas i izazivaju ja~e bolove jesu gojaznost, predugo sedewe, neredovna fizi~ka aktivnost, no{ewe {tikli kao, naglo hla|ewe lumbalnog dela le|a, posle prerejanosti kao i spavawe na premekanom madracu. zKoliko traje bol?

U zavisnosti od trajawa, bol se mo`e klasifikovati kao akutni (bol koji traje mawe od 6 nedeqa), subakutni (od 6-12 nedeqa) i hroni~ni (vi{e od 12 nedeqa). U ve}ini slu~ajeva on prolazi nakon nekoliko dana odmora uz normalnu aktivnost. Me|utim to ne zna~i da se situacija u jastu~i}ima i ki~mi popravila, nego samo da je pritisak bio prolazan.

Situacija je slo`enija kod osoba kod kojih bol ne prolazi u roku od nedequ dana. Ukoliko se bol poja~ava, ako se spu{ta du` noge ili se ose}aju dodatni neprijatni simptomi, le~ewe iziskuje slo`enije mere od upotrebe lekova za bol. Tada je neophodna dodatna dijagnostika u specijalizovanim reumatolo{kim ustanovama.

zKako le~iti i{ijas?

Slede}i korak je pomo} fizijatra koji }e specijalnim ve`bama onemogu}iti budu}e tendecije za pojavu istih simptoma. Program ve`bi fleksije, ekstenzije i ja~awa prilagodqive osobama sa problemima u lumbalnom delu dovode do klini~ki zna~ajne redukcije bola. Ciq je usmeravawe ka ja~awu mi{i}ne snage i fizi~ke kondicije tela i le|a.

Tako|e, terapije kao {to su elektroterapija, magnetoterapija, laseroterapija, termoterapija, ultrazvu~na terapija i kineziterapija su najefikasnije metode le~ewa i{ijalgije.

Ukoliko je problem ve}i i zahteva ozbiqnije le~ewe, tu su i hirur{ki zahvati koji dovode do br`eg izle~ewa. Ovi procesi se primewuju samo u slu~aju kada postoje dugotrajni spazmi sa antalgi~nim polo`ajem kao i dugotrajni hroni~ni lumbalni bol koji se ne smiruje na konzervativnu terapiju. zTablete, prirodni lekovi...

Preporu~ena doza analgetika od strane lekara je po~etna stepenica u uklawawu i{ijasnog bola. Kreme i lekovi mogu ubla`iti bol ali ne i otkloniti pravi uzrok nastanka i{ijalgije.

Tako|e, i{ijas se ne le~i tabletama nego adekavatnim ve`bama i nastavkom redovnih dnevnih aktivnosti. Savetuje se grejawe lumbalnog dela, zatim uzimawe dosta vitamina naro~ito B1, B6 i B12, redovne {etwe.

I{ijas je bolest modernog dru{tva.

Od prevelikog sedewa, ili podizawa te{kog tereta mogu}nost pojave i{ijalgije je udvostru~ena. Glavni savet je ne le~ite se sami, niti tra`ite pomo} nestru~nih osoba koji name{taju ki~mu tzv. nadrilekara. Posledice mogu biti veoma opasne, jer nestru~na osoba mo`e ozbiqno da vam na{kodi agresivnim i mehani~kim pokretima.

S. G.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Ova biqka je veoma rasprostrawena, i mo`emo je prona}i na pa{wacima i peskovitim terenima.

U lekovite svrhe se koristi nadzemni deo biqke koji se ubire u punom cvatu.

Su{i se na senovitom i promajnom mestu a prilikom su{ewa se mora povesti ra~una da se biqka dobro osu{i i da se ~uva u staklenim, dobro zatvorenim posudama na tamnom mestu, jer samo takva ima lekovitu mo}.

Veliku lekovitost pokazala je kod vodene bolesti, gde vrlo uspe{no pospe{uje izbacivawe vi{ka vode iz organizma, ~ime olak{ava rad srca i spre~ava nakupqawe vode kako u plu}ima tako i u ostatku organizma.

Pored ovog dejstva, ova biqka se

dodaju {oqi provrele vodi, zatim se ostavi da odstoji 10 minuta, procedi se i popije.

Nana

Nana je efikasna u otklawanaju goru{ice jer poma`e varewe i ubla`ava stoma~ne tegobe. Dodajte ka{i~icu izmrvqenih listova nane u {oqu provrele vode. Ostavite da odstoji 30 minuta i pijte ~aj nekoliko puta na dan.

\umbir

Sve` |umbir deluje dvostruko na goru{icu - upija vi{ak kiseline u `elucu i poma`e smirivawe nerava koji doprinose goru{ici. \umbir mo`ete dodati jelima kao za~in,

piti ~aj od |umbira ili ga jesti sve`eg. ^aj od |umbira se pravi tako {to se ka{i~ica sve`eg |umbira doda {oqi provrele vode. Sa~ekajte nekoliko minuta, pa popijte lekovit napitak.

Sir}e

Sir}e, naro~ito jabukovo, mo`e spre~iti podizawe `eluda~ne kiseline. Dovoqno je da pre obroka popijete vodu u kojoj je razbla`ena ka{i~ica jabukovog sir}eta.

Le~ewe biqem Kilavica-Sitnica

(Herniaria glabra)

pokazala efikasnom kod svih problema hroni~nih i akutnih upala bubrega,

mokra}ovoda, mokra}ne be{ike kao i kod bolnog izmokravawa ili nemogu}nosti mokrewa.

Uspe{no spre~ava nastanak kamenca u bubregu i mokra}noj be{ici a postoje}i kamenac uspe{no otapa.

Konzumirawem ~aja ove biqke uspe{no se le~i i kila, zbog ~ega je i dobila ovaj naziv.

Ne preporu~uje se konzumirawe ~aja slu~aju oboqewe jetre i `u~i, posebno kod kamena u `u~noj kesi.

Receptura ~aja: Jednu kafenu ka{i~icu ~aja preliti sa 2 dcl kqu~ale vode, ostaviti da odstoji 15 minuta, procediti i piti 1-2 {oqe na dan.

28 ^etvrtak 29. oktobar oktobar2020.

2020.

22. ^etvrtak 29.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 JEDNA PROIZVOD OD TROPSKA SOJINOG BOLEST MLEKA

15. I 30.

SLOVO AZBUKE

OTVOR NA MRE@I

JAPANSKI GRAD I TURSKI PROVINGRAD NA OSTRVU VELIKA[I CIJA U HON[U TURSKOJ

MESTO U STAKLO NA GALIJUM FRANCUSKOJ PROZORU

STRU^WAK ZA ETNOLOGIJU

PRKOSNO

KOJE TITRA, TREPERAVO

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

1. I 23.

SLOVO AZBUKE

SKUP PTICA U LETU

BIV[I GOLMAN „CRVENE ZVEZDE“ TAMAN, ZAGASIT FRANC. MATEMATI^AR, ANRI

OSLOBODILA^KI FRONT (SKR.)

VODASA UGQENOM KISELINOM ONI KOJI NEMAJU MESTO U CRNOJ GORI DEO ZGRADE ISPOD PRIZEMQA

ONTARIO [KOTSKA MU[KA SUKWA (MN.)

UVELI^AVAJU]E STAKLO (MN.) OBIM KROTITEQ DIVQIH @IVOTIWA

AMPER

Sr Gl pski as

VRSTA LISTOPADNOG DRVETA

GR^KA BOGIWA ZORE (MIT.) DIVQAK, VARVARIN

KELVIN RUSKI PI SAC, NIKOLAJ (1831-95)

KRAQ IZ MAHABHARATE PLANINA U DALMACIJI @ENA KOJOJ JE UMRO MU@ UJEDIWENE NACIJE

KOJI SE MOGU DELITI KISEONIK

MUZI^KI KOMAD ZA VE@BAWE

Sr Gl pski as

MESTO U DANSKOJ

KOJI SU VELIKA MALE VODENA VISINE POVR[INA

PRIMORANO DA ODE SIRIJSKI GENERAL, HAFEZ

ITALIJANSKA GLUMICA

TURSKI [AHISTA, SUAT GRAD U IZRAELU

POP-FOLK PEVA^ICA SA SLIKE IVAWICA

MESTO U SRBIJI KOD ]UPRIJE

RAZBUDITI SE IZ SNA

CEROV [TAP

SRPSKI BIV[I GLUMAC, MILAN

Sr Gl pski as

ZEMQORADNIK, PAOR

OBLASTI, OKRUZI (FRANC.)

TV SPIKERKA, NOVOVI] [KOLA

SRPSKA GLUMICA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 BELGIJA TELUR

BORAC U JEDNOM SPORTU JEDAN MNOGODU[EVNE KINESKI BROJNI OSOBINE GLUMAC, NAROD (GR^.)

XEKI

FRANCUSKI PISAC

INICIJALI PISCA ]IPIKA

23. SLOVO ATLETSKI BACA^KI AZBUKE REKVIZIT

FOLK PEVA^ICA, NADA

ISTOK

NEO^EKIJEDAN TOK REKE VANO INDOSA SVIM STRONCIJUM NAI]I NA EVROPSKI PRITONEKOGA NAROD KAMA

DOWI DEO GLAVE ^OVEKA POND OBLAST U RUSIJI I FINSKOJ

MALI EKSER

MESTO U DALMACIJI PLODNA MESTA U PUSTIWI

GAJEWE PERADI NEPER

RADIJUM IMENICA (SKR.) UKRCAJ ROBE

Sr Gl pski as

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE VERIFIKOVATI PSE]I LAVE@

SKINUTI OBU]U UZVIK VAJKAWA RADIKAL SIR]. KIS. PRASTANOVNIK ITALIJE

@ALBE NA PRESUDE NI@EG SUDA (LAT.)

OMLADINSKA RADNA AKCIJA GOMILA, KAMARA

POTVRDA, OVERA (LAT.) VELIKA KOLI^INA, MNO[TVO ARGENTINSKI REVOLUCIONAR, ERNESTO

JEDAN SPORTISTA JEDINICA LANTAN ELEKTRI^.

OTPORA LEKARI KOJI LE^E ALOPATIJOM 2. SLOVO AZBUKE ENERGIJA

Sr Gl pski as

ETO, EVO

Sr Gl pski as

PLITKA ^INIJA, ZDELA (TUR.)

1 2 3 4 5 6 7

MU@JAK LISICE, LISAC

MESTO GDE SE TO^I PIVO PONOVNO PRIKAZIVAWE NEKE EMISIJE QUBAV MESTO U PREMA SLOVA^BOGU (LAT.) KOJ

ME[AVINE ALKOHOLNIH PI]A BRAZILSKI FUDBALER

DREVNI GRAD U MALOJ AZIJI 28. I 2. SLOVO AZBUKE STANOVNIK ^E[KE

DAMA U [AHU (SKR.)

BIV[I VATERPOLISTA, SINI[A

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

IZNERVIRATI NEKOGA

SRPSKA GLUMICA

Skandinavka 1: VODORAVNO ETNOLOG, AKITA, BO[KO KAJGANI], OF, CRN, AERAT, LUPE, ONT, STRP, A, O, K, EOS, NAL, DEQIVI, UDOVA, ORNELA MUTI, OTERANO, EKSTRA NENA, ATALIK, ISAKOVO, RASANITI SE, CEROVAC, ERAK, DANKA, REVIRI, NADA [ARGIN

Skandinavka 2: VODORAVNO B, TOP^AGI], DISK, SLIV, EKSERI], P, REPRIZA, SINAD, KOKTELI, SIW, ^EH, PERADARSTVO, RA, BRANIMIR BRSTINA, IM, OVERITI, IZUTI, APELATI, Sp ACETIL, VALIDACIJA, ORA, SIJASET, RVA^, ^ANAK, ALOPATI, ENO, BELAMARI]

K

Ukr{tenica: VODORAVNO ALEKSANDAR ILI], VA, BELA VRANA, U, ATP, ZANOSNA, BR, NI, BO DEREK, BOE, SNP, NATANIJEL, KANARINAC, TEG, VENAC, ALAPA^A

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Folk peva~, 2. Auto-oznaka za Vaqevo - Velika retkost (izraz) - Simbol urana, 3. Autotransportno preduze}e (skr.) - Koja je puna zanosa - Broj (skr.), 4. Auto-oznaka za Ni{ - Ameri~ka glumica - Vrsta neotrovne zmije, udav (mn.), 5. Srpsko narodno pozori{te (skr.) Strano mu{ko ime, 6. Vrsta ptice peva~ice - Deo vage, 7.

Kotur pleten od cve}a i zelenila - @ena koja ogovara, toroku{a.

USPRAVNO: 1. Akontacija (franc.) - Oznaka za volumen, 2. Stanovnice starog Lacijuma, 3. Oznaka za energiju - Auto-oznaka za Portugal - Gr~ki bog {uma (mit.), 4. Kilobajt (skr.) - Auto-oznaka za Belgiju - Simbol natrijuma, 5.

Sezonski radnik, 6. Ma|arsko mu{ko ime, 7. Doneti ve}u koli~inu ne~ega, 8. Sala, 9. Skladi{te oru`ja, 10. Ranka odmila, 11. Inoslava odmila - Oznaka za jug - Oznaka za pond, 12. Simbol lantana - Gr~ko slovo, 13. Sastavni veznik - Mesto kod Beograda, 14. Mladun~e }urke - Simbol galijuma.

SPORT

^etvrtak 22.

29. oktobar 2020. 29

Luis Hamilton postao rekorder po broju pobeda u Formuli 1, iza sebe ostavio je legendarnog Mihaela [umahera Ono {to je Muhamed Ali u boksu, Majkl Xordan u ko{arci, Lionel Mesi u fudbalu, Novak \okovi} u tenisu, to je od danas Luis Hamilton u Formuli 1. Najve}i svih vremena!

Iako se gotovo sigurno ne}e svi slo`iti sa ovim pore|ewem, poruka je i vi{e nego jasna, a i statisti~ki potkrepqena. Britanac je trijumfom na VN Portugalije stigao do svoje 92. pobede u karijeri, ~ime je prestigao ~uvenog Mihaela [umahera i u{ao u besmrtnost "najlu|eg cirkusa na svetu".

- Nikada nisam mogao da sawam da }u biti tu gde sam danas. Nisam imao magi~nu kuglu kada sam izabrao da do|em u ovaj tim i sara|ujem sa sjajnim qudima, ali ovde sam i poku{avam da iskoristim maksimum iz svakog dana. Treba}e neko vreme da se sve slegne. Trenutno ne mogu da na|em prave re~i - rekao je Hamilton posle pobede koja }e zlatnim slovima biti ispisana u analima auto-moto sporta.

Me|utim, to je samo jedan od mnogih rekorda koje je momak iz Stivenixa postavio na stazi "Estoril" ili u skorijem periodu. Ve} du`e vreme je Hamilton rekorder po broju podijuma (161) i pol-pozicija (97), kao i ukupnom broju bodova u karijeri (3.687).

Celo to pute{estvije od mladog talenta do neprikosnovenog vladara Formule 1 po~elo je davne 2007. godine na stazi "@il Vilnev" u Montrealu kada je, tada u opremi Meklarena, Luis prvi put odneo pobedu. Presudni trenutak se dogodio pet godina kasnije kada je odlu~io da na-

NAJVI[E POBEDA

1. Luis Hamilton (V. Britanija) 2007.

2. Mihael [umaher (Nema~ka) 1991-2006, 2010-2012.

3. Sebastijan Fetel (Nema~ka) 2007.

4. Alan Prust (Francuska) 1980-1991.

5. Ajrton Sena (Brazil) 1984-1994.

6. Fernando Alonso ([panija) 2001-2018.

7. Najxel Mansel (V. Britanija) 1980-1995.

8. Xeki Stjuart (V. Britanija) 1965-1973.

9. Xim Klark (V. Britanija) 1960-1968.

10. Niki Lauda (Austrija) 1971-1979, 1982-1985.

pravi "transfer" u redove Mercedesa, za koji vozi i dan-danas i za ~ijim je volanom osvojio pet titula (2014, 2015, 2017, 2018, 2019) i uz jednu iz 2008, dolazimo do brojke od {est {ampionskih naslova, samo jednim mawe od legendarnog [umija.

Da }e Hamilton i tu granicu presti}i, vi{e je nego o~igledno, po{to se trenutno nalazi na pol-poziciji sa 77 poena vi{e od svog klupskog kolege Valterija Botasa, koji dr`i drugo mesto,

92 91 53 51 41 32 31 27 25 25

uz pet trka do kraja sezone. Sa svim, eventualnim, pobedama bi stigao do brojke od 13 trijumfa u sezoni, ~ime bi se izjedna~io sa duom nema~kih voza~a - [umaherom i Fetelom u tom segmentu.

Za kraj, jo{ jedna pikanterija.

Luis Hamilton je pobe|ivao na trkama u 24 razli~ite zemqe, dok nikada nije slavio samo u Indiji i Ju`noj Koreji, pa je i u tom zanimqivom statisti~kom parametru neprikosnoven.

S. G.

Pele proslavio 80. ro|endan u izolaciji Pele je jedan od najboqih igra~a u istoriji fudbala. On je trostruki svetski {ampion sa Brazilom, (1958, 1962, 1970), a tokom karijere je postigao 1.281 gol na 1.363 utakmice Legendarni brazilski fudbaler Pele je proslavio 80. ro|endan, bez pompeznog slavqa, u izolaciji sa ~lanovima svoje porodice.

Wegov portparol rekao je da Pele slavi ro|endan na imawu van Sao Paola, gde se nalazi otkako je po~ela pandemija korona virusa.

- Osta}e samo sa svojom porodicom. Tako je oduvek radio - rekao je portparol Fornos za Aso{iejted pres.

On je dodao da se Pele ne obra}a javnosti po{to je i daqe u `alosti, otkako je u martu umro wegov brat @air.

Pele je jedan od najboqih igra~a u istoriji fudbala. On je trostruki svetski {ampion sa Brazilom, (1958, 1962, 1970), a tokom karijere je postigao 1.281 gol na 1.363 utakmice.

Najboqi je strelac reprezentacije Brazila sa 77 golova.

Zajedno sa Argentincem Dijegom Maradonom 199. godine dobio je nagradu FIFA za najboqeg fudbalera veka.

Od 1992. godine bavio se dobrotvornim radom pod okriqem Ujediwenih nacija.

MLADENCI IGRALI KOLCE ISPRED CRKVE: Detaqi ven~awa Nikole Joki}a, slavqu prisustvovao i jedan NBA ko{arka{ Nikola Joki}, ko{arka{ Denvera i najboqi centar NBA lige, u subotu se u strogoj tajnosti ven~ao u Velikoj pravoslavnoj crkvi u Somboru. Izabranica je Natalija Ma}e{i}, ina~e sa Korduna.

Za vreme ceremonije crkvenog ven~awa, ispred ulaza u pravoslavni hram stajalo je obezbe|ewe i nikom nije dozvoqavalo da u|e unutra. Ispred je stajao beli automobil koji je ~ekao mladence.

Za to vreme ispred crkve bila je grupa truba~a i nekoliko qudi, prijateqi i ro|aci, koji su ~ekali mladence da im truba~i odsviraju "kolce". Prvo su iz crkve iza{la dva sve{tenika i jedan od prisutnih na ven~awu. On je {efu svira~a "gurnuo" nov~anice u trubu, {to je bio znak da zasviraju ~im se mladenci pojave na vratima crkve.

Oti{li su zatim na privatnu proslavu ven~awa. Saznali smo i da je na svadbi bio jedan Nikolin saigra~ iz NBA kluba.

Slavqe }e trajati dve ili tri subote i nedeqe zaredom zbog ograni~enog okupqawa, usled pandemije virusa korona.

Neko od prisutnih samo je kratko rekao "o`eni se na{ Joka!"

Joki}, koji je u izuzetno napornoj i spe-

KARIJERA Pre nego {to }e se otisnuti "preko bare", nastupao je za Mega Leks tri sezone, a progla{en je i za najkorisnijeg igra~a tada{we Jadranske lige. Izabran je u drugom krugu NBA drafta kao 41. pik nakon ~ega je sa Nagetsima 2015. potpisao ugovor.

cifi~noj sezoni zbog pandemije virusa korona pokazao za{to ga smatraju najboqim centrom najja~e ko{arka{ke lige na svetu, odnedavno je u rodnoj Srbiji. Slobodno vreme uglavnom je provodio u krugu porodice i najbli`ih prijateqa, a posebno se opu{tao uz svoje kowe u porodi~noj ergeli nadomak Sombora.

Jokara, kako ga od milo{te zovu u rodnom gradu, nije popularan samo u Srbiji,

ve} i u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Dres "Nagetsa" sa brojem 15 postao je jedan od najprodavanijih u Denveru, ali i me|u istinskim qubiteqima igre pod obru~ima s one strane Atlantika. Wegov dres prvi put se tako ove sezone na{ao u top 15 listi najpopularnijih u NBA ligi.

Denver, ~iji je, po mnogima kqu~ni igra~, dogurao je do polufinala Zapadne konferencije gde ga je zaustavio LA Lejkers.

30

22. oktobar 2020. ^etvrtak 29.

SPORT

STANKOVI] POSLE REMIJA SA JAVOROM:

Ponovo bih izveo isti tim - Da smo pobedili Javor, govorili bi Deki svaka ti ~ast {to si stavio pet klinaca od starta – ka`e {ef struke lidera Posle drugog uzastopnog remija u {ampionatu, preksino} bez golova sa Javorom, Crvena zvezda je osetila kako je ostati bez dva boda u sezoni na doma}em terenu, prethodno je to bilo na ve~itom derbiju sa Partizanom (1:1) u Humskoj.

Susret sa Ivawi~anima osta}e upam}en po proma{enom penalu

dva boda, ali da mogu da se vratim na po~etak me~a opet bih isto uradio. Pristup igri je bio OK, ali ovakvi me~evi moraju da se slome i pobede. Pogotovo {to znamo da je kalendar uzak, da imamo Evropu u sredini i ovakvi kiksevi ne smeju da se doga|aju – rekao je trener Crvene zvezde Dejan Stankovi}. n Kako gledate na podatak da va{ tim za 270 minuta nije uspeo da postigne gol iz igre?

- Postigli smo najvi{e golova u Super ligi sa mnogo razli~itih strelaca, tako da me to ne brine uop{te. Do|e takav momenat, imali smo derbi i Hofenhajm u Ligi Evrope. Zvezda je efikasna, {to

Mirka Ivani}a i odluci Dejana Stankovi}a da {ansu uka`e ~ak petorici bonusa, od starta na terenu su bili Strahiwa Erakovi}, Andrija Radulovi}, Veqko Nikoli}, Wego{ Petrovi} i @eqko Gavri}.

- Dva te{ka boda su ostavqena na Marakani...Nismo navikli na to. Znate, 16. decembar je daleko, ima mnogo utakmica, tako da je normalna stvar da je bilo promena u sastavu. Naravno, moraju utakmice da se pobe|uju, ko god nosi dres Zvezde zna {ta to zna~i. Preuzimam odgovornost za dva izgubqena

smo dokazali od po~etka sezone. n [ta je zna~ila odluka da Radulovi} igra na neprirodnoj poziciji?

- Radulovi} igra na celoj levoj strani. Pri~aju}i fudbalski, kad igra{ na Marakani uglavnom si visoko i Radule dolazi na prirodnu poziciju. To se pokazalo u prvom poluvremenu jedno ~etiri-pet puta. Jedino {to mu je strano da mora da brani gol, ali nije bilo toliko zadataka defanzivnih u prvom poluvremenu. Sigurno je da smo igrali negde van, da to ne bih napravio sa wim. Zadovoqan

TRENER CRNO-BELIH JASAN:

Moramo da postignemo gol Fudbaleri Partizana nisu uspeli da iskoriste remi Crvene zvezde i smawe zaostatak na tabeli za "ve~itim rivalom", naprotiv. Nikako do pogotka nisu mogli izabranici Aleksandra Stanojevi}a zbog ~ega je trener crno-belih bio isfrustriran, da bi onda primili gol i oti{li u provaliju.

Umesto da smawe minus na tabeli, crno-beli su ga pove}ali porazom 1:0 od ni{kog Radni~kog.

Preteranog razloga za zadovoqstvo nije imao Stanojevi} posle utakmice: - Imali smo u drugom poluvremenu dosta {ansi i situacija, nismo ih iskoristili. Protivnik je jednom, ja mislim, pre{ao centar i dao je taj gol. Moramo da postignemo gol iz mnogo situacija koje smo imali. Nismo u zavr{nici bili koncentrisani, imali smo dosta bo~nih lopti i {uteva, ali nismo uspeli da postignemo gol, rekao je Stanojevi}.

sam wegovim odnosom, prvi put je igrao levog beka, koja nije wegova pozicija. Jo{ jednom je pokazao da Zvezda ne bi trebalo da brine za budu}nost. n Spiridonovi} je dosta hteo, {utirao, ali ponovo nije dao gol?

- Delimi~no sam zadovoqan igrom Spiridonovi}a. On je neko ko mo`e dosta boqe, kao i Gavra.

To su momci koji su sa loptom na ti, od wih cela ekipa o~ekuje vi{e, pogotovo Zvezda o~ekuje vi{e. Obojica rade dobro i po{teno, ali me~ je to merilo, morate da iza|ete i pobedite. n Izveli ste petoricu mladih igra~a?

- Mislim da to niko u ligi nije uradio do sad. To su momci koji igraju u Zvezdi, nemam dilemu da li su dobri. Vequ, Gavru i Wegu ne smatram mladima, sa mnom su skoro godinu dana. ^upa i Radule pripadaju bonusima. Iza Erakovi}a je Hofenhajm, gde se potvrdio da je Zvezda dobila jednog odli~nog {topera. Na meni je da uzmem rizik, {to sam i uradio. Da smo pobedili Javor, govorili bi Deki, ala si lud stavio si petoricu klinaca. Svaka ti ~ast. Sad pri~aju, Deki ti si lud za{to si stavio pet klinaca. Nemam problem sa time, preuzimam odgovornost i opet bih isto uradio. n Mirko Ivani} je imao tri {anse i proma{en penal. Kako ga podi}i za Liberec?

- Nemamo Mi}u {ta da podi`emo, pojavio se u tri mrtve {anse i proma{io penal. Odle`ao je kod ku}e dve nedeqe zbog koronavirusa. Vratio se i trenirao dosta jako. Sigurno da mu ritam me~a nedostaje, ali je neko ko je dokazao i pokazao koliko je zna~ajan za ovaj tim. Trebalo bi da budemo jo{ ja~a grupa i sad kad je bilo nere{eno, a bili smo stopostotni favorit zakqu~io je Stankovi}.

N. R.

ORLOVE OBOJILI TESLA, PAPRIKA, ]ILIM I ]IRILICA:

Kako su Bavarci na{li inspiraciju za opremu reprezentacije Srbije Nikola Tesla, elektricitet, }irilica, pirotski }ilim, ocila, boja crvene paprike i neonsko-zelene nijanse. Svi nabrojani detaqi su bili posebna inspiracija dizajnera u "Pumi" koji su oslu{nuli srpske etnologe, istori~are i qude iz marketinga Fudbalskog saveza Srbije i reprezentaciju na{e zemqe obukli u dva nesvakida{wa dresa koji su na prvo pogled osvojili simpatije navija~a.

- Poznati nema~ki proizvo|a~ sportske opreme se potrudio da reprezentacije kojima je sponzor opremi za potencijalni odlazak na Prvenstvo Evrope koje je odlo`eno za 2021. godinu. Nova oprema u kojoj Srbija nastupa u Ligi nacija i u kojoj je debitovala na me~u protiv Rusije u Moskvi ve} je osvojila velike simpatije na{ih navija~a - ka`u nam u Fudbalskom savezu Srbije.

Crveni dres, odnosno doma}a garnitura je, trudom dizajnera u bavarskom gradu Hercogenaurahu, postala insipirisana posebnom

nijansom crvene boje "~i~i peper", a ima direktne veze sa bojom crvene leskova~ke paprike. Zatim su po celom dresu "rasuta" ocila sa tradicionalnim srpskim motivom i ~etiri slova "S", a ~ak se i prepoznaju motivi pirotskog }ilima.

Nema {ta, mala etnografska lekcija na komadu tekstila...

Beli, gostuju}i dres je posebna pri~a i ispostavilo se da je pun pogodak! ^ak su ga i navija~i sa mnogo vi{e simpatija prihvatili od doma}e garniture. Na belom

dresu se isti~e posebna neonsko zelena boja u grbu FSS, a dizajneri su aludirali na Nikolu Teslu i wemu u ~ast podsetili na mnogobrojne izume jednog od najslavnijih Srba u na{oj istoriji. Nema~ki proizvo|a~ je celu liniju opreme

za srpsku i druge fudbalske reprezentacije naslovio sa Crafted from culture, {to je jasna poruka da je oprema inspiraciju prona{la u kulturama pojedinih nacija.

Poseban detaq na belom, gostuju}em dresu, nalazi se na pole|ini, na sredini gorweg dela.

Na wemu je latinicom ispisano Serbia ali je slovo "B" ura|eno u prelepom }irili~kom obliku i posebna je posveta na{em tradicionalnom pismu.

Tako je "Puma", koju je osnovao Rudolf Dasler, koji se davno posva|ao sa ro|enim bratom Adijem, osniva~em konkurentske ku}e "Adidas" postala na neki na~in ~uvar srpske i ne~ijih drugih pri~a iz tradicije i istorije.

Obe fabrike rade u istom mestu u Bavarskoj i te{ko da }ete radnike jedne ili druge fabrike mo}i da vidite u tu|oj opremi.

Na kraju, ostaje nada da }e slede}eg leta "orlovi" imati priliku da na EP na najlep{i na~in poka`u svoje novo ruho.

N. R.

SPORT

22. oktobar 2020. 31 ^etvrtak 29.

Писмо фудбалерки испод 16 Аtили Штибингеру

Dodela pehara na travi ФК Београд - девојке испод 16

Dovitqivost na{eg naroda nema granica. Ovo geslo najboqe opisuje dodelu trofeja igra~ima FK Beograda odr`anu pro{le subote u Sidneju. Spre~eni da organizuju uobi~ajeno trofejsko ve~e u sali za stotine igra~a koliko igra u o ovom klubu, nekolicina trenera Beograda ipak je organizovalo radost za svoje fudbalere i fudbalerke pro{le subote i podelili pehare u parku.

Tim de~aka ispod 8 i dva tima devojaka ispod 12 i 16 godina starosti sa trenerima i roditeqima su organizovali dodelu trofeja u parku Plough and Harrow u Zapadnom Sidneju u ranim subotwim satima. Po{to su mere restrikcije opu{tenije na otvorenom ovo je bio, reklo bi se, idealan na~in da se manifestacija dodele pehara ipak organizuje.

Ro{tiq, igre sa loptom uz ro-

diteqsko }askawe bile su na repertoaru na ovom improvizovanom dru`ewu na otvorenom. Deca `eqna dru`ewa nisu marila za sparno vreme i ki{u, koja im je neretko prekidala dru`ewe i wihove igre.

Na samoj prezentaciji dodeqeni su uobi~ajeno pehari, po koja specijalna nagrada i poneko iznena|ewe. Posebno simpati~no je bilo da je i po neki poklon ostao ku}i. Jer eto i taj propust je nekako i{ao spontano sa samim na~inom na koji je ova ekskurzija organizovana.

Atili najboqem treneru pismo od fudbalerki Atila [tibinger uz FK Beograd je ve} dugi niz godina. Ove godine on je vodio dva tima dece – devojke ispod 12 i ispod 16 godina. A ovaj stariji tim fudbalerki

Атила Штибингер, Горан Пантић и Бојан Голуб ispod 16 priredio je prelep gest koji je odu{evio sve prisutne.

Promu}urne devojke uru~ile su pismo popularnom treneru u znak zahvalnosti.

U samom pismu devojke su navele - "Dragi Atila hvala ti za sve {to si u~inio za na{ tim ove godine. Iako ova sezona nije bila ba{ uspe{na, mi zaista cenimo

sav tvoj trud i veru koju si pokazao prema nama. Iako nismo uvek odigravale i odreagovale na tvoje upute i na tvoje vikawe preko celog terena, mi ipak po{tujemo tvoje trenerske ve{tine, jer ti si najboqi trener ! Svaki trening je bio u`itak jer smo znale da }emo slu{ati tvoje pri~e i da }e{ nas namu~iti sa treninzima."

Atila je pro~itao ovo {aqivo pismo na licu mesta, uz gromoglasan smeh devojaka i svih prisutnih.

Pored Atile, koji je uru~io pehare pomenutim timovima devojaka ispod 12 i 16, Bojan Golub je podelio pehare svojim fudbalerima ispod 8 godina. Bojanovi fudbaleri su bili posebno vese-

Марко Стојнић са тренером Бојаном Голубом

li jer mnogi od wih po prvi put u `ivotu su se domogli fudbalskog trofeja, koji im je pripao u znak nagrade za trud koji su oni pru`ili tokom cele sezone.

S. G.

ФК Београд - девојке испод 12

Три Голуба: Ана Марија, Матеј и Марко

Бојан Голуб са тимом испод 8 година

Мајстори за роштиљ

"NE SHVATAM POTCEWIVAWE [KOTA..."

Srpska fudbalska legenda skautirala posledweg rivala "Orlova" na putu do EP:

Pa, oni imaju igra~e THURSDAY  ^ETVRTAK 29. 10. 2020. u Liverpulu, Aston „OLAK[AO MI JE @IVOT U SVETU!“ Vili, Junajtedu...

Otkrili smo ko je ~ovek zbog kog Novak \okovi} nije prestajao da bude nasmejan kada mu je iznenada pri{ao sa neobi~nom zastavom!

Ne de{ava se svaki dan da neko iznenadi najboqeg na svetu, ali i to se dogodilo u Beogradu.

Novak \okovi} je posle dru`ewa sa novinarima upoznao svog vernog navija~a, koji je imao posebnu zastavu.

I to srpsku, na kojoj je bila zalepqena \okovi}eva fotografija i natpis "Nole". A ta zastava je "proputovala svet" - od Aqaske do Australije. Doneo ju je @arko Petkovi}, na{ uspe{an elektroin`ewer koji `ivi i radi u Keniji, a koji otkriva detaqe iz tog susreta, kao i povod da do wega do|e.

"Ja ozbiqno smatram, a svi znaju koliko je veliki bio Nikola Tesla, kakav je to bio nau~nik, kakav je to bio um da smo i sada ponosni na wega, ali u oblasti sporta, ali i ne samo sporta ve} {ta Novak \okovi} radi na terenu i van wega, ja upore|ujem wega i Teslu. Mi smo ~ekali 131 godinu da nam se rodi takav genije, od 1856. kada se rodio Tesla, do 1987. kada se rodio Novak. Jer, on je momak koji ima takvu harizmu, koji govori odli~no mnoge svetske jezike, i to ne samo engleski, ve} i francuski, a kad ode u Rim wega tamo vole kao Italijana...

Kako se on izra`ava, kako rezonuje, kako predstavqa Srbiju", po~eo je @arko Petkovi} pri~u.

KAKO MU JE NOLE "OLAK[AO @IVOT" Ovaj 62-godi{wak je potom otkrio i kako mu je Nole "olak{ao `ivot": "Ja sam ceo `ivot radio po inostranstvu, po Africi mahom, od Kenije i Tanzanije, preko Nigerije i Gane. I, kad me pitaju qudi odakle sam, a bio sam im nesvakida{wa pojava jer nisam ni Englez, ni Italijan, ni [panac, ni Francuz, ja im ka`em Jugoslavija... Posle Srbija, {to je bilo jo{ te`e objasniti gde se nalazi ta mala zemqa, pri~ao sam da je to blizu Italije, Ma|arske, Gr~ke, da je na Balkanu, a oni to posle me{ali sa Poqskom, ^e{kom, Slova~kom... E, kada se Nole pojavio i kada je po~eo da re|a uspehe, da onako govori kao zreo momak koji rasu|uje tako da mo`e da bude i dr`avnik, e onda samo na pitawe "Odakle ste" odgovorim 'Znate li ko je Novak \okovi}, volite li tenis?. I, kada mi ka`u 'Da?", samo ka`em 'E, ja sam iz Srbije!'.

I, odmah im je sve jasno (smeh).

On je na{u malu Srbiju stavio na svetsku mapu i svi qudi sad znaju i kako izgleda na{a zastava, i {ta je Srbija i ko je Novak \okovi}. On nam je u~inio ogromnu uslugu koju nijedan politi~ar ne bi mogao za jedan vek uspeo da uradi", isti~e Petkovi}. @arko Petkovi} je kao 15-godi{wak sa porodicom oti{ao za

@arko Petkovi} i Novak \okovi} u Beogradu @arko Petkovi} sa ~uvenom zastavom na Rolan Garosu 2016.

Marjan Vajda, Noletov trener, i @arko Petkovi} Keniju, kako ka`e, "zbog mamine `eqe i tada{wih odli~nih odnosa te dr`ave i SFRJ", pa je wegov otac u pomenutoj afri~koj zemqi dobio posao kao pedijatar.

Tamo je on dovr{io gimnazijsko {kolovawe, a po zavr{etku elektrotehni~kog fakulteta u Engleskoj, "vratio se na kratko u Keniju da bude malo s roditeqima, pre nego {to potra`i posao u Evropi". Me|utim, kao vrlo stru~nog, iako jo{ uvek vrlo mladog, {ansu mu je pru`ila ameri~ka firma GTE, a od nastanka mobilne telefonije radio je za gigante na tom tr`i{tu, Simens, Alkatel... I, uz to, nikad nije zaboravqao qubav prema sportu. ^ak je oformio ergelu kowa, s kojom je tokom dve decenije imao nestvarne uspehe u Africi. Tolike, da je ~ak postao i predsednik kenijskog Xokej kluba, ~iji je veliki derbi i osvojilo wegovo grlo za 100-godi{wu postojawa kowi~kog sporta u toj zemqi. Ali, u sportu je za wega na prvom mestu - Nole.

"Gledao sam ga u Melburnu,

u Londonu, u Beogradu na Dejvis kupu kada smo ga osvojili, a i u Parizu kada je podigao onaj istorijski trofej Rolan Garosa i kompletirao sva ~etiri grend slema. Me|utim, do sada je to sve bilo u ulozi navija~a, s tribina, iako sam mogao sebi da priu{tim i kartu za prve redove. Novak mi se na zastavu svojevremeno potpisao, kao i na jednu fotografiju, ali sada smo se prvi put upoznali".

Na tome je zahvalan @ivoti Nikoli}u, na{em sunarodniku koji je zbog svojih melema anga`ovan od Atletskog saveza Kenije, a koji iz istih razloga sara|uje i sa Novakom.

"Rekao sam mu da, ako mo`e, nekako ugovori kratak susret, makar za milion godina (smeh). I, eto, to se desilo sad, posle \okovi}evog dru`ewa sa novinarima", ka`e @arko Petkovi}.

Otkriva i kako mu se Novak ~inio u tom razgovoru: "Ma, to je jedan veli~anstven momak! Bio je toliko neposredan, toliko skroman... Qudi misle da je ovakav ili onakav, ali on uop{te nije nadobudan. Meni se ne{to telefon zaglavio, ne{to se oko dece de{avalo, a on onako, 'Ma, nema problema, samo vi polako'. Zna~i, vrlo, vrlo skroman, neposredan momak, ne mogu da vam opi{em koliko nas je o~arao sve", istakao je Petkovi}.

"DAO BIH SVE KOWE ZA TO!" "Novak igra turnire svuda po svetu, kako Bajaga u svojoj pesmi ka`e “od Aqaske do Australije” ali, barem koliko ja znam, retko ili nikada ne dolazi u Afriku.

Najboqi srpski fudbaleri do~eka}e 12. novembra [kotsku u finalu bara`a za plasman na EURO na stadionu Rajko Miti}

Na{a javnost posle me~a sa Norve{kom misli da je sve zavr{eno, sti~e se utisak da je duel sa [kotskom samo formalnost, ali to je potpuno pogre{no.

Nama je jasno da nas o~ekuje veoma, veoma te{ka i zahtevna utakmica, mnogo te`a od one u Oslu, ka`e legendarni reprezentativac Zoran Filipovi}, koji trenutno obavqa posao skauta A reprezentacije u Fudbalskom savezu Srbije.

Najboqi srpski fudbaleri do~eka}e 12. novembra [kotsku u finalu bara`a za plasman na EURO na stadionu Rajko Miti}.

Fenomenalnom igrom i pobedom u Oslu, Orlovi su pokazali da zaslu`uju, posle 20 godina posta, u~e{}e u zavr{nici kontinentalnog {ampionata, ali ono {to je htela Norve{ka, sada `eli i [kotska. n Filipovi} je me|u prvima upoznao selekciju koja uskoro dolazi u Beograd.

- Ima i potcewuju}ih tonova na adresu rivala, a radi se o selekciji koja se nalazi u velikom rezultatskom usponu, prvoplasiranoj u svojoj grupi Lige nacija, reprezentaciji naoru`anoj ogromnim samopouzdawem. n [kotska je eliminisala Izrael na putu do finala bara`a.

- Radi se o izuzetno fizi~ki mo}noj selekciji, takti~ki veoma disciplinovanoj, tehni~ki ne toliko jakom, ali sve do nadohnaduju fanati~nom borbeno{}u i trkom u kojoj svi rade jedni za druge.

Malo golova posti`u, ali ih malo i primaju, imaju niz od sedam vezanih pozitivnih rezultata. Mnogo argumenata ide u prilog ~iwenici da nas o~ekuje izuzetno te{ka utakmica. n Interesantno je da ve}i deo na{e fudbalske javnosti do skora nije ni znao da u {kotskoj selekciji nastupaju igra~i Liverpula, Man~ester junajteda, Astone Vile...

- Ima ih koji s velikim uspehom igraju u Premijer ligi, Robertson zajedno sa Aleksandrom - Arnoldom ~ini mo`da i najboqi bekovski par na svetu, Mektomini je standardan u Junajtedu, Mekgi igra za Aston Vilu... Sjajni igra~i su i Mekgregor i Kristi iz Seltika. Imaju dobre pojedince, ali i hemiju kao tim. Naravno, imamo mi mo}ne igra~e, ali ponavqam, [kotska zaslu`uje respekt, nikako potcewiva~ki odnos prisutan u delu na{e javnosti. n [kotska, kao i Srbija dugo nije bila u~esnik prvenstva Evrope.

- Imaju i oni ogroman motiv, ne samo zbog plasmana, ve} i ~iwenice da su prakti~no doma}ini prvenstva Evrope. Na{i me~evi u grupi igraju se u Glazgovu i Londonu. O~ekuje nas, uglavnom, veoma te`ak me~, te`i nego protiv Norve{ke. Ja sam uveren da je kvalitet na na{oj strani i ukoliko ponovimo izdawe protiv Norve{ke, verujem da }emo se svi radovati. Ponavqam, ipak, respekt za [kote koji igraju taj fudbal po vertikali, forsiraju za mnoge prevazideni ostrvski fudbal, sa dugim loptama, opasnim prekidima. Nisu atraktivni, dosadni su za gledawe, ali na terenu znaju da budu veoma neugodni. Zato moramo da budemo pametni, ali da imamo duh kao u Oslu. Srbija je zaslu`ila da ide na EURO - zakqu~io je Filipovi}.

Zato bi mi bila `arka `eqa da wega, Jelenu, Stefana i Taru (i koga god Novak `eli da dovede) jednog dana dovedem u Keniju, na jedan nezaboravan afri~ki safari gde }e se svi, a pogotovo mali{ani, ~astiti posmatrawem lavova, slonova, nosoroga, `irafa, bufala i drugih `ivotiwa - izbliza.

Ja u Keniji tako|e dr`im i ergelu kowa, pa su oni koji bi `eleli da ja{u kowa dobrodo{li da to i urade. A kada bih samo prilikom jednog me~a sedeo u Novakovom boksu na terenu, rado bih poklonio sve svoje kowe! Prvom prilikom, upozna}u se sa kqu~nim qudima iz Fondacije “Novak \okovi}” kako bih vi{e saznao o wihovom radu i sponzorisao neki nihov doga|aj ili pak donirao sredstva za sve plemenite projekte kojima se bavi

ova organizacija", isti~e Petkovi}.

"NOLE, NEK TE BOG ^UVA!" Posle susreta, @arko Petkovi} je putem pomenutog zajedni~kog poznanika poslao \okovi}u i pismo.

"Zahvalio sam mu se na izdvojenom vremenu, napisao sam mu 'Nole, nek' te Bog ~uva, neka ti da zdravqe, bezbroj nedeqa na prvom mestu, `elim ti sve grend slemove i bezbroj ovih ATP hiqadarki. U su{tini, kad se jednom sve to bude sabralo, da ne bude nikakve debate oko toga da si vi{e uradio od Nadala i Federera'. Apsolutno verujem da }e to tako biti. Samo da ga Bog ~uva, da se pazi povreda i da bude zdrav", uz osmeh je zakqu~io Petkovi}.

S. G.