Srpski glas 29. septembar

Gra|ani imaju visok stepen ose}ajnosti, posebno poma`emo bolesnima

Srbija se nalazi me|u tri zemqe, uz ^e{ku i Kinu, koje su ostvarile najve}i napredak u do bro~instvu tokom 2021. godine, saop{tila je danas Fondacija za podr{ku dobrotvornim organiza cijama.

Sa pro{logodi{we 48. pozi cije brojna dobra dela gra|ana i kompanija "popela" su na{u zemqu na 27. mesto, od ukupno 119 zemaqa, koje su u~estvovale u istra`ivawu, navodi se u sao p{tewu i podse}a da je pre samo pet godina Srbija bila na 132. mestu na ovoj svetskoj listi do bro~instva.

U 2021. godini najhumanija je bila Indonezija, iza koje slede Kenija, SAD, Australija, Novi Zeland, Mjanmar, a kada je re~ o zemqama iz regiona, Bosna i Her cegovina se plasirala na 42. po ziciju, Bugarska je 54-a, Ma|arska je na 62. mestu...

U saop{tewu pi{e da global na agencija za istra`ivawa Ga lup svake godine vr{i istra`i vawe za ovaj Indeks i meri tri vrste pona{awa - donacije u novcu gde je Srbija na 11. mestu, pomo} nepoznatim osobama gde je na 39. poziciji i volontirawe

za dobrotvorne ciqeve u ~emu je na{a zemqa najslabija i nalazi se na 116. mestu.

Kako se navodi, u dokumen tu u kojem je predstavqeno ovo istra`ivawe citiran je direk tor Srpskog filantropskog fo ruma Veran Mati} koji je naveo da su gra|ani i kompanije u Sr biji dokazali da poseduju visok stepen odgovornosti i ose}aja za javni interes.

"Rangirawe Srbije na ovogo di{wem Svetskom indeksu da vawa pokazuje taj ose}aj solidar nosti i humanosti koji gra|ani Srbije imaju posebno u kriznim vremenima", naveo je Mati}.

On je objasnio da je istra`i vawe "Catalyst Balkans" poka zalo da su gra|ani Srbije u 2021. donirali znatno vi{e od poslov nog sektora i da za to postoji ne koliko razloga od kojih je prvi je {to gra|ani doniraju kroz nepro fitne organizacije ~e{}e nego ranije, ali prvenstveno za huma nitarne svrhe, kao {to je le~ewe dece.

"Ovo verovatno odra`ava i rastu}e poverewe gra|ana u ne profitne organizacije", rekao je Mati}.

O{te}ewa koja su se dogodila u jednom danu istovremeno na tri linije sistema podmorskih cevovoda "Severni tok" su bez presedana. Berlin govori o diverziji, Kremq o sabota`i

Kvarovi do kojih je do{lo na tri kraka podmorskih gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 su bez presedana, a vreme popravke je nemogu}e proceniti za sada, sa op{tila je danas kompanija Nord Strim AG, operater cevovoda Se verni tok 1.

"O{te}ewa koja su se dogodi la u jednom danu istovremeno na tri linije sistema podmorskih cevovoda Severni tok su bez pre sedana. Za sada nije mogu}e pro ceniti vreme za popravku gasne transportne infrastrukture", navela je kompanija.

Gasovod Severni tok 1, koji se sastoji od dva paralelna kra ka pojedina~nog kapaciteta od po 27,5 milijardi kubnih metara godi{we, po~eo je da isporu~uje gas direktno iz Rusije u Nema~ku 2011. godine.

Protok gasa tim cevovodom, koji je od jula radio sa samo 20 posto kapaciteta, zaustavqen je krajem avgusta i nije ponovo po krenut nakon redovnog remonta.

Za to {to Severni tok 1 nije ponovo pokrenut Rusija krivi neispravnu opremu na kqu~noj kompresorskoj stanici i sankcije

Zapada prema Moskvi zbog rata u Ukrajini.

Severni tok 2, koji se prote`e skoro paralelno sa Severnim to kom 1 po dnu Balti~kog mora, iz gra|en je u septembru 2021. godi ne, ali nikada nije pokrenut jer je Nema~ka odbila da ga sertifiku je. Taj projekat je u potpunosti zau stavqen samo nekoliko dana pre nego {to je Moskva poslala trupe u Ukrajinu 24. februara.

Rusi od po~etka septembra ne isporu~uju gas Nema~koj, a sada ne bi mogli ni kad bi hteli jer su oba gasovoda Severnog toka osta la bez pritiska. Neki u Berlinu sumwaju da su curewa u cevima po sledica ciqanih napada. Port

„Trenutno ne znamo uzroke pada pritiska“, saop{tilo je ne ma~ko Ministarstvo ekonomije, dodav{i da su u kontaktu sa ru skom stranom i nadle`nim agen cijama.

Dan nakon {to je objavqeno da je pritisak pao u nema~ko-ru skom gasovodu Severni tok 2, koji nikada nije ni pu{ten u rad, pritisak je „neplanirano“ pao na nulu i u obe cevi Severnog toka 1. Taj gasovod je do ruske agresije na Ukrajinu bio daleko najva`nija energetska trasa za Nema~ku.

\or|a Meloni tra`ila da Hrvatska vrati Istru i Dalmaciju Italiji

\or|a Meloni, nova premijerka Italije, bila protiv ulaska Hrvatske u EU.

Prema privremenim rezultatima, desni~arski blok na ~elu sa “Bra}om Italije”, strankom koju predvodi \or|a Meloni, trebalo bi da ima ubedqi vu ve}inu u oba doma italijanskog parlamenta. Re~ je o `eni koja je u pro{losti govorila da Dalmacija i Istra treba da budu vra}ene Italiji.

"Bi}e da sam uvek bila protiv ulaska Hrvatske u EU dok ne do|e do vra}awa imovine Jevrejima. O

povratku, direktno, Istre i Dalmacije da i ne go vorimo", napisala je svojevremeno ona. A ranije ove godine objavila je status o Josipu Brozu Titu. U po stu iz februara napisala je da je apsurdno odati po~ast nekome ko je odgovoran za masakr Italijana.

“Bra}a Italije su odavno predstavila predlog zakona da se ovoj sramoti stane na kraj. @rtve fojbe i wihovi najmiliji zaslu`uju po{tovawe i pravdu: odmah povucite Orden Republike Italije mar{alu Titu“, napisala je ona.

KAKO DA PREPOZNATE "PALAMUDA"?

RADOST UMESTO TUGE

PALAMU\EWE POLTRONA

„Promenilo se vreme. Kada politi~ar treba da do|e u emisiju, stranka odre|uje ko }e da bude gost pa se de{ava da u pet emisija zaredom {aqu iste qude. Stranka i PR-ovi odre|uju i ko dolazi u emisiju i {ta }e da ka`u"

(Novinarka Olivera Kova~evi} objasnila je da je deset godina radila politi~ki talk show na RTS, te da je odustala iz jakog razloga)

mudrostima koje je na {aqiv na~in ~esto delio sa javno{}u)

OGLEDALCE, OGLEDALCE...

„Kad se umiva{ ujutru i pere{ zube, gleda{ onog drugog u ogledalu i sa wim treba da pri~a{. Jednostavno, najte`a stvar je pobediti samog sebe i shvatiti sebe kao jedinku. Mo`da je uspeh kad postane{ lider samom sebi, a ne mora{ ba{ da bude{ lider u `ivotu"

(Selektor srpske vaterpolo reprezentacije Dejan Savi} smatra se primerom dobrog lidera, koji pokazuje kako treba da se vodi jedan tim ka uspehu, odnosno pobedama)

„Ne dozvolite, mili moji, nikada, da vas slama sve ono {to je prolazno. Ne dajte se! Do|u te{ki dani, malo se trgnite i samo zaboravi{ i ka`e{: Ne}u to! Radosti! Bog nam je svima dao radosti. Radost, to nam je jedina obaveza"

(Legendarna srpska glumica Tawa Bo{kovi} neretko, prilikom gostovawa, koristi priliku da ka`e nekoliko re~enica koje mnogima mogu da zna~e)

parol Kremqa Dmitrij Peskov rekao je da Moskva ne iskqu~uje mogu}nost sabota`e.

SRBIJA

PO NAJVE]EM NAPRETKU

POPIS STANOVNI[TVA U SRBIJI:

Ovo su tri pitawa na koja gra|ani ne moraju da odgovore…

Popis stanovni{tva u Sr biji po~iwe u subotu u 8 ~aso va i traja}e do kraja oktobra. Gra|ani }e odgovarati na 69 pitawa, od kojih na tri nije obavezno dati odgovor, rekao je pomo}nik direktora Repu bli~kog zavoda za statistiku (RZS) Petar Korovi}.

Onima koji odbiju da u~e stvuju u popisu slede kazne od 20.000 do 50.000 dinara.

Popis po gra|aninu traje otprilike 30 minuta, a zakon je predvideo da gra|ani imaju pravo da odbiju odgovor na tri pitawa – o materwem jeziku, veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti.

Me|u 69 pitawa na}i }e se i neka nova, a jedno od wih je za mu{karce – koliko ima ju dece? Upitan da li se ovo pitawe postavqa kako bi se saznalo o eventualnoj vanbra~noj deci, Korovi} obja{wava da to nije razlog ve} briga za mu{ki fertili tet.

Korovi} napomiwe da je metodologija ovog popisa usagla{ena sa metodologi

jom zemaqa koje svoje popise sprovode oko 2020, a da se u svima wima na{lo pitawe za mu{karce o broju dece jer je posledwih godina poraslo interesovawe za mu{ki fer tilitet.

Ovaj popis }e biti druga~i ji po obrascu, odnosno popi siva~i }e i daqe obilaziti doma}instva, ali }e podatke umesto u papirni unositi u elektronski obrazac.

„Momentom zavr{etka po pisa ima}emo spremnu bazu da mo`e da krene obrade. U prethodnom popisu je postoja

lo ka{wewe kada je sve te pa pirne obrasce trebalo uneti u bazu“, napomiwe Korovi}.

Elektronski unos i obrada podatka pokrenuli su u javno sti pitawe wihove bezbedno sti, a Korovi} obja{wava da se podaci ~uvaju u bazi poda taka samo i iskqu~ivo Repu bli~kog zavoda za statistika, koji snosi svu odgovornost za wihovu bezbednost.

Dodaje da je sam Zavod ra zvio elektronski obrazac za popisivawe, a da je prednost tog sistema {to sami odr`a vaju i prilago|avaju softver.

„I svi podaci se slivaju u na{u bazu i ne mo`e niko da pristupi“, uverava pomo}nik direktora RZS.

Zakon o popisu propisao je obavezu svim gra|anima da se popi{u, a oni koji odbiju mogu da o~ekuju kaznu u rasponu od 20 hiqada do 50 hiqada di nara.

„Mo`e se desiti da ste od sutni, popisiva~ evidentira da niste tu. Obilazi ponovo, ako i tada niste tu onda u san du~e ostavqa obave{tewe da je bio i broj info centra koji ste du`ni da kontaktirate, stupite u kontakt sa popi siva~em i ugovorite vreme koje odgovara i vama i wemu“, obja{wava Korovi} procedu ru.

Isti~e da Zavodu nije ciq da pi{e kazne, ve} da gra|a ni shvate zna~aj popisa i daju ta~ne podatke.

Korovo} napomiwe da se ta~nost podataka iz popisa ne}e proveravati, ali da }e se na osnovu odgovora gra|a na kreirati razne politike u budu}nosti.

RUSKI STAMPEDO NA BEOGRAD: Stanovi se kupuju za ke{, tr`i{tu preti novi potres

Nedugo nakon {to je u Ukrajini po~eo rat, ruski dr`avqani masovno su krenu li da dolaze u Beograd. Wihova daleko boqa plate`na mo} od prose~nog gra|a nina Srbije uslovila je tekstonski po tres na tr`i{u nekretnina: skakale su cene najma, ali i kvadrata za kupovinu stana. Novi problem mogao bi da se javi posle posledwe odluke Vladimira Pu tina o delimi~noj mobilizaciji stanov ni{tva.

Iako stru~waci za nekretnine ka`u da je jo{ uvek rano davati procene, ali da su nezvani~no upu}eni o velikom broju ruskih dr`avqana koji od srede dolaze u na{u zemqu, vlasnici privatnih nekret nina ve} sada vide razliku.

Jedna od menaxerki zadu`ena za izda vawe lanca privatnih apartmana na Vo` dovcu ka`e da se apartmani zakupqu na periode i du`e od {est meseci.

„To je pokazateq da ne `ele da se vrate tamo tako brzo“, ka`e na{a sagovornica.

U zavisnosti od veli~ine ovih apar tmana, opseg cena je od 25 evra za najmawi do 120 evra za no} za onaj sa najve}om kva draturom.

„Oni se mahom opredequju za one u kojima no} ko{ta u proseku 60 evra, ali uvek postoji opcija da vam buking da i blagi popust“, navodi sagovornica.

Navodi da je sino} u apratman do{ao mladi Rus koji ima 27 godina.

„Stigao je sa `enom, samo {to nije zaplakao. Radi kao IT stru~wak, osta}e du`e od {est meseci“, navela je sago vrnica dodaju}i da u tom trenutku nije bilo slobodnih apartamana i da su gosti odlu~ili da ~ekaju u nekom hotela u cen tru grada.

Isti~e i da u protekla nekoliko dana, putnici iz Rusije sti`u uglavnom no}nim letovima i do apartmanna dolaze jako kasno.

„No}as je stigla devojka stara 23 godi ne, sutra u 5 do 2 sti`e cela porodica sa troje dece, treba da ih sa~ekam“, navodi menaxerka vo`dova~kih apartmana.

Dodaje da je na raspolagawu sedam

apartamana, od kojih }e u ~etiri biti sme{tene ruske porodice.

„Ne znam {ta da vam ka`em. Svi su prili~no o~ajni i upla{eni“, ka`e sago vornica dodaju}i da se cene nisu mewale od posledweg „velikog dolaska“ Rusa. „Navala je tolika da ovu posledwu nismo jo{ uvek osetili“

Milo{ Miti} ispred agencije „City expert“ ka`e da navala ruskih dr`avqa na nije stala jo{ od marta.

„Rusi ~ine ve}inu tra`we za stanovi ma i to ne samo u Beogradu, ve} i Novom Sadu. Ono {to je bitno da podvu~emo je da oni jesu uticali na skupqe zakupe i kva drat jer im se prili~no `uri i imaju vi{e novca oda na{ih kupaca“, ka`e Miti}.

Dodaje i da je interesovawe toliko, da se ovaj posledwi pik nakon progla{e ne mobilizacije jo{ nije ni osetio.

„Tr`i{te je ograni~eno brojem sta nova koje mo`e da ponudi. Cene su nisu mnogo mewale od onog skoka iz marta ili aprila“, navodi Miti}.

Navodi da ima nezvani~ne informa cije o tome da je posebno poraslo intere sovawe za kupovinom stanova i da je re~ o „ke{ kupovini“.

„Dok je broj kreditnih kupaca opao, ruski dr`avqani su i daqe tu i utica}e da se cena odr`i na visokom nivou“, ka`e sagovornik.

Sli~nog je mi{qewa i Davorka Tasi} ispred agencije „Moj kvadrat“.

„Suvi{e je kratak vremenski period pro{ao, tek nekoliko dana, da bismo ose tili pritisak. Jo{ uvek je neko stawe re lativno uobi~ajeno“, ka`e Tasi}.

Podse}a da su cene kvadrata i zaku pa paprene, i da }e tako biti dok postoji ovolika potra`wa.

Podsetimo, nakon {to je predsednik Rusije Vladimir Putin proglasio de limi~nu mobilizaciju u toj zemqi, prvi avioni sa ruskim dr`avqnima uputili su se ka Beogradu, {to je uslovilo i skupqe avio karte, Karta do Beograda vrtoglavih milion dinara

Reklo bi se da avio-industrija ne pam ti dan poput onog u kom je progla{ena mo bilizacija – tri sata leta u ekonomskoj klasi po ceni od skoro 10.000 evra. Toli ko su morali da plate oni koji su posle Putinove najave o delimi~noj mobiliza ciji odlu~ili da napuste Rusiju.

„Cena karte zavisi od mnogo faktora – u kom trenutku je karta kupqena, od ka paciteta leta na odre|enoj ruti, tako da je tu puno faktora koje obi~an konzument ni ne vidi. Sugurno je da za letove iz Ru sije vlada veliko interesovawe, s obzi rom na to da leti samo nekoliko prevo znika, a ti letovi su verovatno i ranije bili poprili~no puni. Sada je, naravno, navala da qudi napuste zemqu, ali qudi stalno odlaze iz Rusije“, ka`e stru~wak u oblasti avio-industriji Jelena Banac.

Za svakog Srbina na Kosovu 8.000 evra

Mogli bismo da po~nemo pitawem - gde ide taj novac. I da odmah i odgovorimo, banda nas pqa~ka. Ali da krenemo ovako: Desimir @. `ivi od 8.528 dinara (oko 70 evra) dr`avne pomo}i. Izbegao je sa Ko sova, wemu i majci to je jedino primawe. Vlasti su se mewale, iznos pomo}i nije. Isti je jo{ od 2007. za Desimira i jo{ 5.000 Srba, koji su prognani sa Kosova 1999.

Onima koji su proterani iz svojih ku}a a ostali da `ive na KiM Srbija mese~no poma`e sa 11.600 dinara (oko 100 evra). Pre petnaest godina sa tom sumom se jo{ ne{to i moglo, danas?

U bilansima situacija je drasti~no druga~ija, Srbija svakog dana za kosovske Srbe izdvaja 2,2 miliona evra ili oko 800 miliona godi{we. To je pre desetak dana li~no potvrdio i najobave{teniji ~ovek, predsednik dr`ave.

Ako Srba na Kosovu ima 100.000, onda za opstanak svakog od wih gra|ani Srbije godi{we odvoje po 8.000 evra. Sa tim nov cem oni bi mogli da `ive kao carevi, ne samo na Kosovu.

Mo`da su brojke dosadne, ali dosta go vore. Taj novac je bezmalo ~etiri puta ve}i od onoga kojim, na primer, raspola`e Ministarstvo prosvete. Pomo} Beograda srpskom `ivqu ve}a je od tre}ine buxeta „takozvane dr`ave“ Kosovo (2,2 milijarde evra) kojim treba da se obezbedi `ivot i funkcionisawe 1,74 miliona Albanaca. Prema brojkama na papiru, prosto ~ovek da pozavidi Srbima na KiM.

Na terenu stawe je druga~ije, sumorno. Mnogi Srbi `ive te{ko i u besparici. No vac iz Beograda odlazi negde drugde, mimo sirotiwe, ona je tu tek da bi slu`ila kao pokri}e.

Ne postoje prioriteti, niti se radi planski. Na primer, izgradwa bolnice u Gra~anici obe}avana je vi{e puta, Vu~i} je li~no tvrdio da je za tu namenu odvoje no {est miliona evra i ni{ta. Narod se le~i onim {to je u kontejnerima evakuisa no iz Pri{tine 1999, a nema dovoqno ni kadrova, ni opreme, analize se rade kod privatnika…

Na drugoj strani se rasipa. Za takozva ne privremene organe (paralelna op{tin ska rukovodstva postavqena od strane Beograda) u 2021. godini oti{lo je 43,7 miliona evra. Tri miliona vi{e nego {to je ispla}eno kao pomo} pomenutim besku}nicima.

A {ta rade privremeni organi, gotovo ni{ta. Agituju za Vu~i}evu listu u vreme izbora i slikaju se sa gostima iz Beograda. Usput, mnogi ~lanovi tih organa su i deo regularnog rukovodstva lokalnih uprava, a to zna~i da primaju po dve plate. Za wih ima para, samo nema logi~nog obja{wewa za{to u op{tinama gde su Srbi na vlasti uop{te postoje paralelne strukture vla sti.

No, vratimo se na po~etak, gde su pare? Iz opskurnih podataka ne mo`e se zakqu~iti koliko ko{ta zdravstveni si stem, koliko {kolstvo, {ta ide za kul turu, sport. Jedino se zna koliko dobija Univerzitet (24 miliona evra). Ne znamo ni koliko se stanova godi{we izgradi i po kojoj ceni. U zbiru sve to te{ko da dobacuje i do pola milijarde evra.

Razliku do 800 miliona tra`ite u vi lama po Srbiji, firmama kriminalaca iz Severne Mitrovice, strana~kim blagajna ma i ra~unima u inostranstvu. Kosovo je i daqe najskupqa srpska re~.

Pi{e: Milenko Vasovi}

Tek sa skoro 32 godine `ivota mlad ~ovek u Srbiji napu{ta roditeqski dom i po staje “svoj ~ovek”, {to je za oko {est godina vi{e od proseka mladih u EU, pokazuje analiza Statisti~kog zavoda Evropske unije - Eurostata. Nemawe posla i stanova, ali i to {to u porodi ci vide svojevrsni azil, uzroci su kasnijeg osamostaqivawa.

Kako pokazuju podaci Eurosta ta, mladi u EU su pro{le godine roditeqsko doma}instvo na pu{tali u prose~noj dobi od 26,5 godina. Prosek varira od dr`ave do dr`ave ~lanice EU, a najsta riji prose~ni uzrast, svi sa 30 godina i vi{e, bele`e Portugal (33,6), Hrvatska (33,3), Slova~ka (30,9), Gr~ka (30,7) i Bugarska (30,3). Nasuprot tome, [vedska (19), Finska (21,2), Danska (21,3) i Estonija (22,7) su zabele`ile najni`u prose~nu starost mla dih kada je re~ o wihovom osamo staqivawu.

Sa svojim prosekom od 31,4 godine kada weni mladi gra|a ni napu{taju roditeqski dom, Srbija je boqe rangirana od Portugala i Hrvatske. Eurostat u ovom istra`ivawu nema po datke za BiH i Crnu Goru, koje tako|e nisu ~lanice EU, {to bi bilo interesantno za pore|ewe sa na{om zemqom. Sli~ne rezul tate, ina~e, ima i istra`ivawe o polo`aju i potrebama mladih za 2022. godinu, koje je sprovela Krovna organizacija mladih Sr bije (KOMS) na uzorku od 1.117 ispitanika uzrasta od 15 do 30 godina. U KOMS-u konstatuju da su ekonomski razlozi presudni {to mladi iz roditeqskog doma izlaze tek onda kada zvani~no i nisu mladi, sa skoro navr{ene 32 godine.

- Wih 65 odsto `ivi u poro di~nom domu, zato {to nema pri liku da se ekonomski i stambeno osamostali. U Evropi je taj pro sek 26 godina, {to nam pokazuje da podaci u Srbiji nisu uslovqe ni tradicijom ili vrednostima, ve} pre svega nepovoqnim eko nomskim polo`ajem mladih. Sko

ro 60 odsto mladih nema nikakva primawa, tek svaka de seta mlada osoba zara|uje 80.000 dinara, a najve}i broj mladih smatra da je za pristojan `ivot potrebno minimalno 100.000 di nara mese~no. Me|u mladima koji su zaposleni, oko 20 odsto wih nisu prijavqeni na poslu, a vi{e od 40 odsto i daqe je zaposleno po ugovoru o radu na odre|eni period, uz oko 5 procenata wih na ugovoru o privremeno-povre menim poslovima - ka`e Jovana Bo`i~kovi}, ~lan Upravnog od bora KOMS-a, organizacije koja {estu godinu za redom prati po lo`aj mladih u Srbiji.

Wihovo istra`ivawe dodat no pokazuje da kada bi mladi i imali od ~ega da `ive samostal no, ~esto nemaju gde. Naime, tek

KO [TEDI

SVADBU, A KO

ZA STAN DECI

12 odsto wih stanuje u svom stanu.

- Stambena politika bi pre svega trebala da bude prioritet no pitawe ne samo omladinske, ve} i svake dr`avne javne poli tike. Problem postoji na nivou priu{tivosti stambene jedini ce kako za kupovinu, tako i za iznajmqivawe. Podsticajne mere izostaju, one koje postoje poput subvenicije za stanove i pomo} za mlade bra~ne parove nisu ade kvatne i statistike se iz godine u godinu pogor{avaju - navodi na{a sagovornica.

Da je finansijski momenat kqu~na razlika u dono{ewu od luke kad zapo~eti samostalni `ivot izme|u mladih u Srbiji i, na primer, wihovih vr{waka u Skandinaviji, sla`u se i socio lozi.

- Razlike sa zapadom postoje u svemu, pa i u tome da se zapovest “po{tuj oca svoga i mater svoju da ti bude dobro i dugo da po`ivi{ na zemqi”, kod nas crnohumorno ali vrlo realisti~no pretvori la u - “po{tuj ih da du`e `ivi{ od wihove penzije”! Me|utim, pored materijalnog, treba obra titi pa`wu na jo{ jedan faktor koji se lako previ|a, a zapravo je daleko opasniji od ekonomskog uzroka za kasno osamostaqivawe mladih qudi - ukazuje dr Radovan Marjanovi}, sociolog.

- @ivimo, naime, u vreme “pri vatizacije” na~ina `ivqewa. Mladi qudi se lako i brzo zatva raju u sebe, stra{no nezadovoqni stawem u me|uqudskim odnosima na svim nivoima, od radnog me sta, ako ga imaju, do dru`ewa. I onda, normalno, porodica im predstavqa neku vrstu azila i ne samo osnovnu }eliju dru{tva, nego celokupno dru{tvo na koje su upu}eni - obja{wava dr Marja novi}. M. T.



Ako ne mo`ete da napunite rezervoar, do vrha je...

 Zvoni mi fiksni telefon i nepoznat glas ka`e, dobili ste glavnu nagradufunkcionersko mesto u dr`avnoj upravi. Iznerviram se i pitam, jel' vi mislite da sam ja budala, oni ka`u, gospodine, to je i presudilo.

 Ne primajte popisiva~e u ku}u. Aktivira}e vam ~ip iz vakcine!

Se}ate se bajke o cvr~ku koji je stalno svirao i mravu koji je stalno radio? E, mrav je krenuo na ~asove violine...

O~i celog sveta uprte su u nas, jer mi smo za posmatrawe.

Qubiteqi pe~uraka nadaju se nuklearnom ratu...

Ako vam je hladno ukqu~ite televizor. U wemu ima i ugqa i drveta i peleta.

Kad je Srbima hladno u oktobru oni zapale Skup{tinu.

 U~imo iz svojih gre{aka. A ponavqawe je majka znawa...

 Ne mogu u rat jer imam uro|enu manu. Kukavi~luk...

Nov~anica od hiqadu dinara dobila je kompleks mawe vrednosti...

 Na{i zakoni jo{ zabrawuju kra|u i otima~inu. Ve} je vreme da se usklade sa modernim vremenom i potrebama gra|ana.

Skeptici, pesimisti, malodu{ni, razo~arani... Od vas zavisi preporod Srbije!

Zapad spinuje da Putin preti nuklearnim ratom, a sve je upravo obrnuto

Predsednik Rusije nije spomenuo mogu}nost nuklearnog napada bez povo da, kako se to plasira u ve}ini zapadnih medija, ve} je to odgovor na pretwe koje ve} du`e vreme sti`u na ra~un wegove zemqe, ka`e {ef Predstavni{tva Repu blike Srpske u Va{ingtonu Obrad Kesi} koji upozorava da je sve bli`i otvoreni sukob Rusija – NATO.

Ako gledamo pola godine unazad, od kada je po~eo sukob u Ukrajini, pa ~ak i pre toga, onda mo`emo da vidimo da je Ru sija slala poruke upozorewa koje na Za padu nisu prihvatali. Zbog toga se, ka`e Kesi}, sada nalazimo u situaciji koja je najve}a pretwa nuklearnog rata od Ku banske krize. On podvla~i da je jako bit no na pravi na~in protuma~iti obra}awe Vladimira Putina.

„Predsednik Rusije je upozorio na mogu}nost kori{}ewa nuklearnog oru`ja u kontekstu pretwi koje sti`u sa Zapada da }e ga upotrebiti ili da im je legiti mno da se ga|aju nuklearne elektrane na teritoriji pod kontrolom ruske vojske. Vladimir Putin je samo odgovarao na pretwe koje su stizale iz zapadnih glav nih gradova Evrope, pa ~ak i iz Kongresa iz SAD. To je veoma va`no, jer na Zapadu postoji spin koji se plasira u medijima, a to je da je ovo Putinova pretwa bez ikak vih provokacija koji onda pokazuje da ru ski lider nije racionalan i uspani~en

Ukoliko se stvari tako posmatraju, do daje on, mo`emo samo da o~ekujemo seriju odluka koji }e terati ovaj sukob ka eska laciji, a ne smirivawu tenzija.

Na{ sagovornik smatra da zbog toga stvarno postoji razlog da budemo zabri nuti, jer i ovog puta zapadni lideri ne}e shvatiti Putinovo upozorewe ve} }e povu}i poteze koji }e nas voditi bli`e ka sukobu koji niko ne pri`eqkuje, ali koji je realan.

„U kontekstu izjava koje sti`u iz Va{ingtona i ostalih evropskih pre stonica ne vidim mogu}nost da idemo ka deeskalaciji, jer oni najavquju da }e odgovoriti Putinu sa dodatnim naoru`a vawem Ukrajine u vidu mnogo opasnijeg naoru`awa nego {to su to do sada ~inile. Zbog toga smatram da idemo sve bli`e ka otvorenom sukobu Rusije i NATO“, ocewu je Obrad Kesi}.

REFERENDUMI - NOVA FAZA SUKOBA

Da Ukrajina ima {anse da dobije rat, pokazuje gotovo 95 odsto zapadnih medi ja nakon objave delimi~ne mobilizacije

Ruske federacije. Na{ sagovornik uka zuje na ~iwenicu da ve}ina tih medija ne obja{wava da se radi o mobilizaciji koja pokriva jedan odsto mogu}ih rezervi koji ma Rusija raspola`e ali to tuma~ewe daje podr{ku onim jastrebovima koji tra`e da se Zapad sve vi{e ukqu~uje u taj rat i da pru`a sve ve}u podr{ku.

Sa druge strane, ka`e Kesi}, imamo i nekoliko glasova koji govore da je ovo sa svim jedan novi momenat ne samo zbog mo bilizacije, ve} i zbog referenduma koji treba da se odr`e na postoru Donbasa kao i u Hersonskoj i Zaporo{koj oblasti.

„Referendum mewa karakter ovog rata bar iz perspektive Ruske Federacije, jer ona ulazi u odbranu teritorijalnog in tegriteta i suvereniteta Rusije. Va`no je da razumemo da je to nova faza sukoba koja odgovara na nastavak vojne podr{ke Ukrajini koja dolazi sa Zapada. Drugim re~ima, Rusija je do sada bila strpqiva,

poku{avala je da sprovodi rat na veoma uzdr`an na~in. Ipak, nakom posledwe ukrajinske ofanzive, Rusi su po~eli da ga|aju ciqeve infrastrukture i elektra ne ~ime su najavili da vi{e nema onako uzdr`anog sprovo|ewa rata. To nije poru ka koja se {aqe samo Kijevu, ve} i Brise lu“, izjavio je na{ sagovornik.

ZAPAD NE DOZVOQAVA UKRAJINI

DA PREGOVARA O PRIMIRJU

Povodom govora ukrajinskog predsed nika pred Generalnom skup{tinom UN i wegovih zahteva da dobije oru`je dugog dometa, da se oduzime Rusiji pravo

svoje ekonomije

za{to bi wihovi gra|ani tr peli ve}u {tetu od onih koje trpe zbog zapadnih sankcija koje ugro`avaju stabil nost celog sveta.

„Od tog wegovog spiska `eqa, deli mi~no bi mogao da se ispuni samo deo oko naoru`avawa i municije koja je mnogo opasnija, rakete koje su isporu~ene Ukra jini imaju mnogo daqi domet nego {to je to do sada bio slu~aj. Istovremeno imamo i najave od recimo Nema~ke ali i drugih evropskih zemaqa da oni vi{e nemaju ka paciteta da {aqu dodatno oru`je i viso kotehnolo{ke sisteme, jer bi time ugrozi li svoje potrebe za nacionalnu odbranu“.

Ne vidim, dodaje Kesi}, da Zapad ima kapacitet da dr`i korak sa Rusijom u nao ru`avawu ali }e to poku{avati da u~ini na kra}e staze zbog ~ega se i prolongiraju mirovni pregovori Kijeva i Moskve.

„Sada ve} znamo da su Ukrajinci u Tur skoj bili spremni da prihvate neke ustup ke i da ozbiqno u|u u pregovore o pri mirju ali da im Zapad to nije dozvolio“, zakqu~uje na{ sagovornik. S. G.

zbog uspeha ukrajinske vojske u posledwoj ofanzivi“, naglasio je Kesi}.

SVE BLI@I OTVORENI SUKOB RUSIJA – NATO

Od trojice tenisera koji su obele`ili prvu ~etvrtinu 21. veka, prvi je poklekao najstariji. Doslovno poklekao – zbog problema s desnim kolenom, Roxer Federer (41) pre desetak dana je oglasio kraj karijere. Analiti~ari skloni da magiju sporta svedu na brojke, po`urili su da podsete kako je wegova zvezda u padu jo{ od finala Vimbldona 2019, koje je izgubio od \okovi}a. Na ATP listi 27. juna ove godine Fede rer je posledwi put rangiran me|u prvih 100, na 97. mestu, posle ~ega mu se gubi trag...

A onda je pre nekoliko dana odigrao opro{tajni me~ na Lejver kupu, u dublu sa Rafaelom Nadalom. Ovacije, izlivi qubavi i po{tovawa kojima ga je do~ekala i ispratila publika u Londonu bili su potvrda da mesto na sportskoj lestvici ne odre|uju samo poen, gol, ko{ ili trofej vi{e. Federer je bio i ostao najvoqeniji teniski princ, ma koliko mi maha li tapijama koje potvr|uju da presto, po pravdi rezultata, pripada Novaku.

„Roxer je najlep{i igra~ koga sam ikada video”, izjavio je pre dva dana legendarni te niski {ampion Xon Makinro, ina~e nesklon olakom davawu komplimenata. I zaista, poj movi lepota i igra organski pripadaju opisu Federera. On je „plesao tenis” gipkim, gotovo baletskim kretwama, a ta gracioznost je bila nadogra|ena snagom i takmi~arskom inteli gencijom. ^inilo se da je ovom umetniku sporta

Od trojice tenisera koji su obele`ili prvu ~etvrtinu 21. veka, prvi je poklekao najstariji. Doslovno poklekao – zbog problema s desnim kolenom, Roxer Federer (41) pre desetak dana je oglasio kraj karijere

igra prirodno stawe, li{eno napora i napre zawa. Nema sumwe da se za~in bo`anske nada renosti podrazumeva, ali je do 20 grend slem titula, 103 osvojena turnira, dve olimpijske medaqe i 310 uzastopnih nedeqa na vrhu ATP liste morao da do|e te{kim radom.

^ak je uspeo da suzbije i svoju primarnu na rav: kao tinejxer, bio je sklon sva|ama s takma cima i sparing partnerima, a posle svakog izgu bqenog me~a je plakao. Iz `ivog blata izvukao ga je psiholog Kristijan Markoli, uz podr{ku Roxerovih roditeqa i Adolfa Kacovskog, prvog i najva`nijeg trenera u Federerovoj ka rijeri. Potom u Roxerov `ivot uplovqava tri godine starija Miroslava Mirka Vavrinec, {vajcarska teniserka slova~kog porekla. Na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. zapo~iwu romansu zbog koje je Mirka raskinula veridbu s bogatim arapskim plemi}em. Veza s Mirkom bila je dodatno sidro za Roxerov du{evni i sportski mir, pa ve} 2002. ulazi me|u top 10 svetskih igra~a, ~ime zapo~iwe wegova epoha. Na terenima {irom sveta i u medijskim nastu pima pleni smireno{}u, fokusirano{}u, od mereno{}u u gestovima i re~ima.

Oni koji privatno poznaju novope~enog pre bogatog penzionera iz Bazela tvrde da je du hovit i dru`equbiv, da voli muziku (omiqe ni bend mu je AC/DC), da u`iva u italijanskoj kuhiwi i da je posve}eni mu` i otac. A da nije ni nadmen, ni uobra`en, nedavno je posvedo~io wegov trener Ivan Qubi~i}: „Ima{ ose}aj da upija sve {to govori{ i otvoren je da proba sve. @eli da ~uje istinu i `eli da ~uje ono {to vidi{, a ne da mu govori{ ono {to misli{ da on `eli da ~uje.” N. R.

intenzivne nege

Ovoj `eni treba dati orden: Dr Sne`ana je spasla `ivote vi{e od 15.000 beba!

Pre`ivelo je. Re~enica kao najle p{a muzika, koja svakoga dana odzvoni hodnicima odeqewa na kojem se nepre kidno, tokom 24 sata, lekari i wiho ve medicinske ekipe bore za `ivote najmla|ih, od bebica ro|enih u 25. ne deqi, ne te`ih od 500 grama, do dece koja su u predadolescentskom uzrastu. Na ~elu ovog spasonosnog “super-tima”, ponosno stoji doktorka Sne`ana Rso vac, specijalista pedijatrije, de~ije pulmologije i na~elnica Neonatalne i pedijatrijske intenzivne nege na Uni verzitetskoj de~ijoj klinici u Tir{o voj, koja nagla{ava, da u wenom poslu nema pauze, ni vremena za gubqewe, "jer ako nemamo zdravu decu, ne}emo imati ni zdravu naciju".

Sne`anin dan po~iwe u pola osam ujutru, prvom vizitom.

„Kad stignem u bolnicu prvo obi|em pacijente. Na na{em odeqewu imamo stalnu ekipu qudi, mawi broj lekara, pedijatara koji pokrivaju pedijatrijsku i neonatalnu intenzivnu negu tokom 24 sata. Dani su kod nas veoma dinami~ni i tu nema izuzetka. Gotovo svakodnevno imamo urgentne prijeme, sa ili bez na jave, {to zna~i da nam sti`e dete koje se bori za `ivot, ne di{e, nema sr~anu radwu, u te{kom je op{tem stawu ili ima bilo koji drugi razlog za vitalnu ugro`enost. Zbog korone, prvo moramo da radimo brzi antigenski test, a zatim sledimo postulate le~ewa za urgentnu medicinu. Nema pauze, jer spa{avamo najmla|e, one na kojima ovaj svet ostaje“, pri~a dr Rsovac, i dodaje da se lekari usko specijalizuju za ovu vrstu le~ewa, a da se nada da }e ova intenzivna nega biti zaseban odeqak u pedijatriji pri znat od strane Medicinskog fakulteta i Ministarstva zdravqa.

Na intenzivnoj nezi ona radi od 2001. godine.

„I tokom specijalizacije sam najve}i deo vremena provela na intenziv noj, jer je to bila moja velika `eqa. Ovde smo mnogo toga uradili od mojih po~etaka, a ipak nam jo{ dosta toga nedostaje da budemo ono {to `elimo i mo`emo. Stalno u~ewe, usavr{avawe i nabavka opreme je neophodna“, na gla{ava doktorka, dok se povremeno javqa na telefon i savetuje kolege kako da nastave le~ewe pacijenta.

Tokom duge karijere, doktorka Sne`ana le~ila je na Neonatalnoj i pedijatrijskoj intenzivnoj nezi vi{e od 15.000 najmla|ih, `ivotno ugro`e nih pacijenata.

“Me|u najmla|ima su novoro|en~ad, ro|ena prevremeno u petom ili {estom mesecu, uglavnom u 25. gestacionoj ne deqi. Trenutno na odeqewu imamo novoro|en~e koje stabilizujemo, a ve} je pro{lo kroz brojne hirur{ke inter

vencije od kojih se sporo oporavqa. Najte`i pacijenti uvek su deca sa sr~anim problemima, ali i bebe sa me ningitisom. Posebno mi te{ko padaju reanimacije pacijenata koji imaju hro ni~no sr~ano popu{tawe, kardiomio patije i tome sli~na oboqewa”, navodi dr Rsovac.

Pandemija je donela slu~ajeve ka kve ranije nisu vi|ali ni na intenziv noj.

“Trenutno sam najvi{e vezana za novoro|en~e, koje su mi doneli sa ko vidom, u prvom talasu pandemije. Pro velo je vi{e od ~etiri meseca na me hani~koj ventilaciji. Kasnije je imalo posledice ventilacije jer ona o{te}uje plu}a. Desile su se brojne promene na plu}ima, pa sam se u jednom trenutku hvatala za glavu, i se}am se da nisam znala {ta vi{e da radim, kako da mu pomognem jer se situacija nije mewala. Me|utim, posle ne{to vi{e od ~etiri meseca skinuli smo ga sa ventilacije, a posle {est meseci je otpu{ten ku}i i to je bila za mene najve}a radost. Pre`iveo je, a ta re~enica je jedina va`na”, sa osmehom ka`e doktorka. De{ava se, na`alost, i da mali pa cijenti podlegnu povredama ili te`i ni bolesti, a sa svakim od wih odlazi i deo nas, tiho ka`e doktorka, dok joj se mewa izraz lica i javqa tuga u o~i ma.

“Uvek je te{ko. Kada dete premine, iskreni smo sa roditeqima, vrlo oba zrivi, bez uvijawa ih uvodimo u pri~u, na sre}u nemamo mnogo negativnih iskustava. Svako mo`e da odreaguje u afektu i to nije za zameriti, a imamo i psiholo{ku slu`bu koja nam poma`e. Pedijatrijska intenzivna nega je jedna od najstresogenijih grana pedijatrije i uop{te medicine. Svakodnevno pro

ZA[TO JE NEOPHODNA TIR[OVA 2?

Na Neonatalnoj pedijatrijskoj intenzivnoj nezi kapaciteti su ograni~eni.

“Imamo ograni~en broj kreveta, a nismo prijemni samo za Beograd i Srbiju, ve} za ceo region, posebno za novoro|en~ad sa sr~anim mana ma koja se kod nas preoperativno zbriwavaju. Potreban nam je ve}i prostor i zato se nadamo se da }e uskoro projekat ‘Tir{ove 2’ biti gotov, kako bismo svo ono znawe koje imamo, ali i aparaturu, mogli da iskoristimo na najboqi na~in i da pru`imo kompletnu zdravstvenu uslugu tercijarnog tipa na{im ma lim pacijentima”, ka`e dr Rsovac.

lazimo stres u situacijama u kojima se urgentno re{ava problem `ivota ili smrti. Tada je neophodno dobro odra diti posao, {to je nemogu}e ako niste prisebni. Vo|a ekipe mora da donese odluku dijagnosti~ku i terapijsku, a ostali prate korake lekara. Va`no je da kad pogledamo na sat, uvidimo da od momenta kad je dete primqeno, uspevamo da u najkra}em roku posta vimo dijagnostiku i stabilizujemo ga”, obja{wava doktorka Rsovac kako izgleda urgentno le~ewe.

Poverewe izme|u roditeqa i leka ra, ipak je kqu~no.

“Ako dete du`e vreme le`i kod nas, onda `elim da roditeqi budu uz wega, da svojim o~ima prate {ta radimo, kako te~e protokol le~ewa. @elim da budu prisutni i kada radimo neku proceduru. Na`alost, zbog kovida smo morali da ograni~imo prisustvo rodi teqa. Dobijali su {ture informacije, a kad ne vide dete du`e vreme, ra|a se sumwa. Kada se desi smrtni ishod, sle di razgovor pun saose}awa, jer i na nas svaki taj gubitak ostavi trag. Te{ko se posle rehabilitujemo, pa zato i jeste najve}i procenat sagorevawa upravo kod lekara pedijatara, i sestara, koji rade u intenzivnoj nezi. Potrebno je posle toga vratiti se ku}i, nastaviti sa `ivotom, zavr{avati druge obave ze, ali i le~iti nove pacijente”, pri~a na{a sagovornica koja le~i decu iz ce log regiona.

Uprkos te{kim, naizgled nepremo stivim momentima, lekari intenzivne nege nikada ne bi radili drugi posao.

“Radimo fantasti~an posao, vrlo specifi~an. Mlade kolege moraju ima ti mnogo znawa pre nego {to jednog dana kro~e na pedijatrijsku intenziv nu negu. Ovde je neophodna uigranost i stalo`enost u dono{ewu odluka, kao i da uvek znaju da predvide {ta im sle de}e treba u toku le~ewa, spa{avawa pacijenta, a najva`nija je qubav prema ovom poslu, u kojem nema vremena za gu bqewe”, nagla{ava dr Rsovac.

Doktorka uz osmeh ka`e da je ~esto pitaju za{to se ne preseli na kliniku.

„Toliko vremena provodim ovde i jako sam vezana za ovaj posao da me ~esto pitaju da li sam se za posao udala. [ta }e tebi stan?, pitaju me. A svako od nas odlu~uje kako }e organi zovati svoje slobodno vreme, zato mla de kolege savetujem da moraju da pro na|u balans, iako je to sa ovim poslom te{ko, ali negde ventil mora da posto ji. Na{ posao je veoma zahtevan jer bez dobre preventive u de~ijem uzrastu, ne}emo imati zdravu naciju, pa na ovo {to radimo, gledamo i kao na ulagawe u budu}nost – svih nas“, za kraj razgovo ra ka`e doktorka Rsovac. M. T.

Gde je nestalo rusko ratno vazduhoplovstvo

Specijalna vojna operacija u Ukrajini otkrila je mnoge sla bosti ruske vojske. Na po~etku sukoba postalo je jasno da ruski tenkovi, dizajnirani po~etkom sedamdesetih godina, nisu vi{e superiorni sa savremenom bojnom poqu. Isto va`i i za oklopne transportere a tu je i problem o~igledno niskog morala poje dinih jedinica. To se posebno

stvo ruske avijacije. Osim ne{to snimaka juri{nih Suhoja Su-25, koji ispaquju rakete iz sa}astih lansera, tamo negde preko lini je fronta i odmah skre}u, nazad na sigurno, nema informacija o zna~ajnijoj upotrebi vazduhoplov stva. Uostalom, da Rusi lete ne bi Ukrajinci tako lako povratili hiqade kilometara kvadratnih teritorije. To je otvoren, ravan

TURNIR U BO]AWU 2022

U ~ast vojvode Mom~ila \uji}a

Manastir u Ilajnu uz blagoslov igumana Teodora organizuje turnir u bo}awu za 2022. godinu. Manastir Sv. Save, 414 Mount Mercer Rd, Elaine VIC 3334.

Prijava ekipa

Za vi{e

09.30

javiti

Simi Trkuqi na 0422 851855

Nenadu Dragojlovi}u

Dolaze nam gosti iz Kanbere, Sidneja, Brizbejna, Melburna i ostalih mesta.

odnosi na trupe koje su nedavno bukvalno pobegle pred Ukrajin cima u ofanzivi isto~no i ju`no od Harkova. Prostor za ~ije osva jawe su Rusi potro{ili mesece, izgubqen je za samo nekoliko dana.

Ipak, najve}e iznena|ewe dosada{weg sukoba jeste odsu

prostor na kome ima malo mesta za skrivawe tehnike i qudstva ali Rusi iz nekog nama nepozna tog razloga nisu poslali avijaci ju da zaustave prodore.

Za{to je to tako za sada nije poznato. Ali, ono {to se sa sigur no{}u mo`e re}i jeste da Ruska federacija ima infrastrukturu

i sredstva da bukvalno po~isti istok Ukrajine.

Na sat leta od rati{ta oko Harkova nalazi se aerodrom u Vorowe`u. Tamo baziraju fron tovski bombarderi Su-24 i ju ri{nici Su-25. Prime}eni su i bombarderi Tu-22 i Tu-95, kao i Migovi 31, Suhoji 27. Zatim, na aerodromu u Englesu, pored Sa ratova, bazira ruska strate{ka avijacija. Uz mnogobrojne bombar dere Tu-95 tu su i „beli labudovi” TU 160. Jednim od takvih bombar dera je leteo i Vladimir Putin a 2018. godine su dva aviona tog tipa odletela do Venecuele i nazad. Time su pokazali da mogu da stignu do Amerike. Ina~e, deo

aviona TU-160 je Rusija nakon ras pada SSSR-a kupila od Ukrajine.

Da Rusija aktivnije koristi svoje vazduhoplovstvo u „speci jalnoj vojnoj operaciji” ne samo da ne bi uspela ukrajinska proti vofanziva ve} bi i sukob mo`da ve} bio okon~an. Ostaje nejasno za{to Rusija nije primenila formulu iz Sirije gde je upornim bombardovawem preokrenula tog gra|anskog rata. U korist re`ima koji je pre toga bio na ivici slo ma.

Rusi su mogli da bombardo vawem saobra}ajne infrastruk ture na zapadu Ukrajine uspore doturawe NATO opreme. Avijaci je je mogla da uni{ti i koncentra

ali...

Ovako ostaje da se naga|a da Rusi mo`da nemaju dovoqno pi lota, tehnika nije ispravna. To ne bi smelo da se dogodi zemqi i armiji koja va`i za supersilu. A ako nedostaje ideja i inicija tive, Rusi bi mogli da se povedu primerom Amerikanaca iz Vijet nama. Oni su svakodnevno leteli nad Severnim Vijetnamom koji je u to vreme imao mo`da najja~u pro tivvazdu{nu odbranu na svetu. Spori bombarderi B 52 su lete li u formacijama i bili obarani ali bi sutra uve~e ponovo bili nad Hanojem. S. G.

Znamo za kraqicu od kada postojimo. Ona je neponovqiva `ena i wen odlazak zatvorio je krug. Nema Britanca, bio on rojalista ili antimonarhista, da ne tu guje za wom. Sedam decenija je negovala status majke nacije i simbola jedinstva. Elizabeta Druga je na{a kraqica za sva vremena.

Ovo su re~i gra|ana koji su minule dane proveli u redovima da odaju po~ast preminulom monarhu s najdu`im sta`om, koju nasle|uje wen sin, najdugove~niji pre stolonaslednik. Wenim odlaskom ^arls je dobio krunu, ali i ogroman teret i oba vezu da odr`i status monarhije u o~ima, i pre svega, u srcima Britanaca, kakav je nametnula Elizabeta. Da li }e sin uspeti da presko~i maj~inu senku? Da li je, iako u 73. godini, dorastao zadatku ili je, {to se sve glasnije ~uje, smr}u Elizabete Dru ge, ozna~en po~etak kraja odnosa prema britanskoj monarhiji kakav je ona gradila i ~uvala 70 godina? Nova himna ka`e da Bog ~uva kraqa ali – da li }e ga sa~uvati Britanci?

Nacija pla~e, ali je nemogu}e oglu{iti se o one koji na ulicama nose transparen te: „On nije moj kraq. Ukinite monarhi ju”. U tamo{woj {tampi ve} se pojavquju kritike na ra~un {tetnosti monarhije po

biv{e kolonije i zakqu~kom da je do{lo vreme da s ^arlsovim dolaskom na presto zamisle druga~iju budu}nost. Na „Tviteru” se ve} pojavio novi pokret pod he{tegom #notmyking. Mo`e se o~ekivati da }e aktivisti oja~ati nakon sahrane u pone deqak. Oni koji ne podr`avaju monarhiju, a nisu bili voqni da kritikuju kraqicu, ne}e se ustru~avati pred kraqem. Mora}e mnogo toga da doka`e jer ~ak i oni koji obo`avaju kraqicu, ^arlsa gledaju skep ti~no.

On nosi breme maj~ine slave i ne dosti`ne harizme, ~iwenicu da ve}ina verovatno vi{e od wega simpati{e we govog sina Vilijama. ^arls je decenijama nosio nezahvalan epitet kraqa u ~ekawu. Tako|e, mlade generacije koje treba da u wemu vide ono {to su u Elizabeti videli wihovi roditeqi, bake i deke, o ^arlsu znaju uglavnom ono {to su na „Netfliksu” videli u seriji „Kruna”. Zahvaquju}i te levizijskim intrigama, znaju da je imao skandalozan `ivot obele`en qubavnim trouglom i tragi~nom smr}u obo`avane princeze Dajane. O tome da kraq, daleko mawe popularan od svoje majke, mora da obezbedi budu}nost ku}e Vindzor, pi{e i „Va{ington post”, ne dovode}i u pitawe opstanak monarhije, ali i ne spore}i da su

republikanci s ^arl som dobili {ansu. List ceni da kraqa ~ekaju izazovna vre mena, postavqaju}i pitawe koje je jed nom izgovorila wego va biv{a `ena Dajana: „Mo`e li on biti kraq qudskih srca?” Britanci mnogo vole ankete, koje ovih dana ka`u, da generalno, naci ja `eli da zadr`i monarhiju, ali je upitno da li to raspolo`ewe i daqe dr`i ose}aj lojalnosti prema kraqici. „Va{ington post” podse}a da je pre dese tak godina 75 odsto Britanaca podr`ava lo monarhiju, ali da je podr{ka ove godi ne pala na 60 procenata, dok je kraqi~ina li~na popularnost bila oko 81 odsto. Emocija povodom gubitka kraqice uti cala je i na ja~u naklonost prema kraqu. Efekti su vidni u sve`em istra`ivawu, koje ka`e da 63 odsto Britanaca misli da }e biti dobar kraq, za razliku od, svega 32 procenta, u maju. Ali polovina od ovih 63 odsto, tako|e, ka`u da bi voleli da se on povu~e s trona pre smrti i ustupi krunu sinu Vilijamu. „Wujork tajms” se pozabavio ^arlsom

gradio svoje car stvo pre nego je nasledio kraqevstvo, pretvaraju}i svoje imawe poznato kao vojvodstvo Kornvol uz ogroman tim me naxera u najunosniji porodi~ni biznis. U odbranu mu je stao biv{i premijer Dejvid Kameron rekav{i za Bi-Bi-Si da misli da je kraq pona{awem ve} nagovestio da }e monarhija biti „le`ernija”, neformal nija – {to bi mogao biti kraqev xoker u rukavu. Kameron je podsetio da se ^arls zaustavio kada je u{ao u Bakingamsku pa latu da bi razgovarao sa gra|anima, ~ak je prekr{io protokol dozvoliv{i da ga zagrle i poqube, ~ime je poslao signal da `eli da osete da im je pristupa~an – da `eli da ga vole. S. G.

ciju trupa i tehnike uo~i ofanzi ve kod Harkova. Sve je to moglo

koji

SRPSKU

Prve prognoze rezultata izbora

Milorad Dodik i Jelena Trivi} se takmi~e za mesto predsednika RS, a @eqka Cvijanovi} i Mirko [arovi} za ~lana predsedni{tva BiH

Naredne nedeqe u BiH i Republici Srpskoj bi}e odr`ani op{ti izbori, na kojima }e gra|ani u oba entite ta birati najvi{e predstavnike vlasti koji }e voditi zemqu u naredne ~etiri godine.

„Iako istra`ivawa u preseku govore u prilog tome da }e op{te stawe, mawe-vi{e, ostati ne promeweno uz rast nekolicine kandidata i wihovih frakcija u odre|enim partijama, treba biti oprezan s prognozama”, ocewuje politikolog Vojislav Savi}.

Pored nekolicine mawih partija i wihovih kandidata koji na izbore izlaze samostal no, pred bira~ima Republike Srpske su dva suprotstavqena politi~ka bloka. Vlast predvo di partija Milorada Dodika, a opoziciju stranke Mirka [aro vi}a i Branislava Borenovi}a SDS i PDP.

Kao kandidati vladaju}eg bloka za dve najva`nije pozicije nominovani su Milorad Dodik, koji se bori za mesto u Palati republike u Bawaluci, dok je za poziciju srpskog ~lana Predsed ni{tva BiH kandidovana @eqka Cvijanovi}, aktuelna predsedni ca RS.

Kao rivala Dodiku za mesto predsednika RS opozicija je po nudila Jelenu Trivi} iz PDP-a, a kao kandidata za srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Mirka [arovi}a.

Vo|e oba politi~ka bloka uveravaju u pobedu svojih kandi data, a ve} se pojavquju i neka istra`ivawa javnog mwewa. Me|utim, i same ankete nude

opre~ne podatke o favoritima. Po jednima, pobednik je Dodik, a po drugom Jelena Trivi}. Ipak, oba istra`ivawa podudaraju se u tome da je Cvijanovi}eva fa vorit u odnosu na [arovi}a, dok Dodikovoj partiji (SNSD) obe ankete prognoziraju najve}u po dr{ku bira~a.

Po istra`ivawu agencije „Me triks”, obavqenom od 11. do 17. septembra na uzorku od 1.558 is pitanika, za Dodika bi glasalo 47 odsto ispitanika, a za Trivi}evu tek 35 odsto `iteqa RS.

Po istom istra`ivawu, koje deo bawalu~kih medija pred stavqa kao anketirawe kojim se Dodik hvalio Putinu, za Cvija novi}evu bi glasalo 42 odsto bi ra~a, dok bi [arovi}u za funk ciju u Sarajevu podr{ku dalo tek 22 odsto gra|ana Srpske.

Kad je re~ o partijama, Dodi kov SNSD podr`ava 35 odsto bi ra~a, Borenovi}ev PDP 14 odsto, [arovi}ev SDS 11 odsto, a DNS Nenada Ne{i}a (tre}i politi~ki blok) pet procenata.

No, druga istra`ivawa koja su dospela u medije predvi|aju ne{to druga~iji raspored snaga posle izborne nedeqe. Agenci ja „Faktor plus” do{la je do re zultata prema kojima prednost za budu}eg predsednika RS ima Jelena Trivi}, za koju bi glasalo dva odsto bira~a vi{e u odnosu na Dodika. Anketirawe 3.000 gra|ana RS pokazalo je da bi za

Trivi}evu glasalo 47,2 od sto gra|ana, a za Dodika 44,9 odsto.

Ista agencija daje prednost @eqki Cvijanovi}, za koju bi se oprede lilo 35,7 odsto bira~a, dok bi [arovi} izgubio izbore za ~lana Predsedni{tva BiH iz RS jer bi po istra`ivawu „Faktora plus” do bio podr{ku 29,8 od sto gra|ana.

I ta agencija do{la je do rezultata po kojima Dodi kova partija i daqe ima najve}u podr{ku gra|ana, jer bi se za wu opredelio 27,1 odsto bira~a, a sledi SDS s podr{kom od 17,9 odsto, PDP s 15,1 i Ujediwena Srpska Nenada Stevandi}a za koju bi glasalo 5,1 odsto gra|ana RS.

Prema tom istra`ivawu, cen zus u Srpskoj bi pre{ao jo{ samo bo{wa~ki „Pokret za dr`avu”, iza kojeg su stale sve partije sa sedi{tem u Sarajevu i koji bi do bio 5,5 odsto bira~a.

„Svakako }e najzanimqivije biti posmatrati rezultate izbo ra u Bawaluci i kako }e se stvari odvijati dve godine nakon {to je opozicija preuzela vlast na lo kalu u najve}em gradu Srpske, a SNSD krenuo u kontraofanzivu”, napomiwe Savi}.

Rezultati oba istra`ivawa i op{ti utisak analiti~ara jesu da Dodikova stranka i daqe u`iva najve}u najve}u popularnost me|u `iteqima Srpske. S tim da jed na od anketa, kad je re~ o pojedi na~nim kandidatima za mesto u Palati republike, prednost daje Dodiku, a druga Trivi}evoj.

Ukoliko na izborima pobedi Dodik, Vladu RS bi verovatno predvodila wegova stranka. No, ako se ispostave kao vero dostojna istra`ivawa po koji ma }e u Palatu republike u}i Jelena Trivi}, a desi se da sku p{tinsku ve}inu obezbedi Do dikov blok, to bi moglo da do vede do zanimqive politi~ke jeseni.

Dodik na oprezu: Kad idem u Sarajevo, ne jedem wihovu hranu i ne pijem wihovu vodu

Srpski ~lan Predsjedni{tva BiH Milorad Dodik rekao je da mu nije svejedno kada ide u Sarajevo {ta jede i pije jer se "boji da bi ga neko mogao otrovati".

R. N.

„TO ]E JA^ATI NA[U SARADWU“

Putin po`elio Dodiku uspeh na izborima

diku na sastanku u Moskvi da se nada da }e ja~ati patriotske snage u Republici Srpskoj. Dodiku je po`elio uspjeh na izborima, poru~iv{i da }e to ja~ati saradwu Republike Srpske i Rusije.

Dodik je rekao Putinu da wegova privr`enost Dejtonskom sporazumu ~uva Republiku Srpsku.

– Za nas je uvijek va`no da imamo prijateqe kao Vi. Ta~no je, imamo izbore ja sam se kandido vao za predsjednika Repubike Srpske, sve ankete govore da tu ne}e biti problema. Nadamo se do brom rezultatu – rekao je Dodik.

On je istakao da se raduje susretima sa ruskim predsjednikom.

– ^iwenica da s vama odr`avamo komunikaciju ja~a na{u poziciju. Prije nekoliko dana obezbije dili smo da reprezentacija BiH igra utakmicu sa Rusijom, posebno sam ponosan {to }e se to desiti, iako dio zemqe nije bio za to – naveo je Dodik.

Putin je istakao da sport treba da objediwuje qude, a ne da dijeli. S. G.

On je izme|u ostalog rekao da, je oprezan kada ide u Sarajevo.

– Meni uop{te nije svejedno kad idem u Sarajevo {ta jedem i pijem.

Ho}e li mi neko podvaliti neko jelo. Ne bi trebao da budem naivan da me neko tamo zavali i otruje. [ta imam onda od toga da budem do bronamjeran. Tu nema ni~ega. Ja ne pijem wihovu vodu. I danas dan kad idem u Sarajevo fla{ica je ovdje, jel tako – rekao je Dodik pokazuju}i na xep sakoa.

Zakqu~io je da, {ta god ko mislio o tome, ba{ ga briga.

– Ne jedem tamo, ne pijem vodu, vratim se u Isto~no Sarajevo, do ru~kujem, ru~am, {ta god treba, to je danas, a tako je bilo i ranije –zakqu~io je Dodik.

Republika Srpska jedina u regionu ima vi{ak struje

Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da je Republika Srpska energetski stabilna i da jedina ima vi{ak elek tri~ne energije u regionu. On je, za MIS televiziju iz Sidneja, rekao da }e to omogu}iti da cena struje u RS ostane niska.

Dodik je napomenuo da je u Federaciji BiH vi{a cena struje nego u Srpskoj, podse}aju}i da Bawaluka ima dogovorene investicije sa Ru sijom: dve gasne elektrane i gasovod.

RS }e i daqe izvoziti elektri~nu energiju, istakao je Dodik, na vode}i da je plan da se struja izvozi sa garantovanom cenom na pet godina, {to nijedna druga zemqa ne mo`e da ponudi.

Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je srpskom ~lanu Predsjedni{tva BiH Miloradu Do

Predlog za smenu \ukanovi}a u proceduri

Predlog za pokretawe postupka za utvr|i vawe da li je predsednik Crne Gore povre dio Ustav, odnosno postupak za razre{ewe predsednika Crne Gore, objavqen je na sajtu Skup{tine, pa je formalno u proceduri.

Predlog je potpisao 41 poslanik DF-a, De mokratske Crne Gore, Ujediwene i Prave Crne Gore, Gra|anskog pokreta URA, Socijalisti~ke narodne partije (SNP), Pokreta za promjene (PzP) i CIVIS-a.

U predlogu je navedeno da je predsjednik Crne Gore povrijedio ~lan 95 stav 5 Ustava Crne Gore jer nije pozvao na konsultacije za razgovore o man dataru za sastav vlade sve predstavnike poli ti~kih partija zastupqenih u Skup{tini, {to je bio du`an da u~ini.

„Naime, poziv nijesu dobile partije: Demos, Ujediwena Crna Gora, Prava Crna Gora, Radni~ka partija i Savez gra|ana CIVIS, dok je pozvana Liberalna partija koja ima jednako mandata kao i prethodno nabrojane stranke. Takvu selektiv nost Ustav Crne Gore ne poznaje. Konstatujemo da \ukanovi} tim ~inom nije pozvao na razgovor ni Miodraga Leki}a koji je dogovorom parlamentar ne ve}ine dobio podr{ku 41 poslanika da bude mandatar za sastav nove Vlade, a koji je kao pred

sjednik partije Demos wen predstavnik, {to je jasna povreda najvi{eg pravnog akta”, navodi se u predlogu.

Dodaje se da je tako|e neustavno wegovo pozi vawe na potpise poslanika kao uslov za predlog mandatara jer takva obaveza po Ustavu ne postoji.

„Iz javne podr{ke svih ~inilaca parlamentar ne ve}ine od 41 poslanika, \ukanovi} se mogao nedvosmisleno uvjeriti da Miodrag Leki} ima nes pornu podr{ku da bude mandatar za sastav vlade. Prema tome, to je bila op{tepoznata stvar koja se u pravu dodatno ne dokazuje“, pi{e u obrazlo`ewu Predloga za pokretawe postupka. R. N.

Milo \ukanovi} dostavio

Skup{tini dopuweni predlog za skra}ewe mandata parlamenta

Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} dostavio je Skup{tini dopuweni predlog odluke za skra}ewe mandata Skup{tini, nakon {to mu ga je predsednica parlamenta Danijela \urovi} vratila na doradu.

\urovi} je obavestila \ukanovi}a da wegov raniji zahtev za sa zivawe vanredne sednice Skup{tine, na kojoj bi se 30. septembra razmatrao predlog za skra}ewe mandata Skup{tini Crne Gore 27. saziva, nije uredan i ne ispuwava uslove propisane Ustavom i Po slovnikom Skup{tine Crne Gore.

Prethodno je Kolegijum predsednice Skup{tine odlu~io da ona vrati \ukanovi}u predlog, jer nije dostavio predlog odluke o kojoj treba da se glasa.

\ukanovi} je u prvom predlogu za skra}ewe mandata Skup{tini najpre objasnio razloge zbog ~ega ne}e dati mandat Miodragu Leki} u za premijera, a zatim je predlo`io skra}ewe mandata Skup{tini, ~ime se stvaraju uslovi za prevremene parlamentarne izbore.

U dopuwenom Predlogu za skra}ewe mandata Skup{tini, kojeg je \ukanovi} dostavio, a na sajtu Parlamenta je objavqen, predsednik tra`i vanrednu sednicu 30. septembra, {to je bio wegov raniji pred log.

U obrazlo`ewu, \ukanovi} je naveo da nakon obavqenih konsul tacija o mandataru za sastav vlade nije „stekao utisak da postoji ja sna ve}ina koja bi bila u stawu da formira Vladu koja bi ponudila re{ewa veoma te{kih problema na finansijskom, ekonomskom, prav nom, institucionalnom i politi~kom planu“, a posebno na bezbedno snom.

On je obavestio \urovi}evu da je obavio konsultacije sa pred stavnicima Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemo kratske partije (SDP),Socijaldemokrata Crne Gore (SD), Bo{wa~ke stranke (BS), Albanske alternative (AA), Force, Demokratske unije Albanaca (DUA), Demokratske partije (DP) i Liberalne partije (LP). Pozivu se, kako je naveo nisu odazvali predstavnici Demokrat skog fronta (DF), Demokratske Crne Gore, Socijalisti~ke narodne partije (SNP) i Gra|anskog pokreta URA. S. G.

"SVETAC" POD KATANCEM: Arbitra`ni sud u Londonu odbio zahtev Crne Gore

Londonski arbitra`ni sud odbio je zahtev Crne Gore da se otvori grad hotel "Sveti Stefan" i vila "Milo~er", ~iji je zakupac kompanija "Adrijatik propertis".

Narednog meseca po~iwe glavna rasprava pred arbi tra`om u Londonu vezano za od{teti zahtev od sto milio na evra. Mediji bliski Demo kratskoj partiji socijalista navode da je sud u Londonu utvrdio da neotvarawe hote la nije kr{ewe ugovora {to se tvrdilo u zahtevu dr`ave Crne Gore.

Uz to u odluci suda se isti~e i da su pla`e hotelske sve do okon~awa arbitra`e. Pro{le godine je "Adrijatik propertis", odlu~io da grad hotel "Sveti Stefan" i vilu "Milo~er" zatvori. Kao ra zlog za to je navedeno da ne mo`e gostima garatovati dis kreciju i mir.

Na to je Vlada Crne Gore, na ~ijem je ~elu bio premijer Zdravko Krivokapi}, uzvrati la podno{ewem tu`be.

U Baru je po~eo 21. pravoslavni de~ji sabor

Svetom arhijerejskom liturgijom koju je u sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira slu`io Mitropolit crnogorsko-primorski Joani kije, u Baru je po~eo XXI pravoslavni de~ji sabor koji se ove godine odr`ava pod sloganom: „Blago meni – djeca Crne Gore svom Mitropo litu Amfilohiju“.

Barski saborni hram je osve}en pre {est godina, molitvom i bla goslovom pravoslavnih patrijaraha: jerusalimskog Tefila III i srp skog Irineja, prenosi portal Mitropolije crnogorsko-primorske. Mitropolit Joanikije je u liturgijskoj besedi podsetio da je drev

ni obi~aj da se proslavqaju godi{wice osve}ewa ovako zna~ajnih hramova.

„Da zablagodarimo Bogu na Wegovim velikim darovima, koji je po lo`io blagoslovenu misao u srce na{eg bla`enopo~iv{eg Mitropo lita Amfilohija da se ovde podigne saborni hram, i koji je pokrenuo tada{weg protojereja Bogi}a Femi}a da se izbori za ovu lokaciju koja tada nije bila centar grada Bara, ali sada sigurno jeste“, rekao je vladika.

Kako je naveo, ove godine su spojene dve sve~anosti - obele`a vawe godi{wice i de~ji sabor, sabor pravoslavne dece i omladine Crne Gore.

„Ovo je divni de~ji sabor koji je ustanovio na{ bla`enopo~iv{i Mitropolit Amfilohije. Godinu, dve nije mogao da funkcioni{e zbog epidemije, ali evo, slava Bogu, do~ekali smo i taj dan da nastavimo sa ovim de~jim saborom“, kazao je mitropolit crnogorsko-primorski.

[ef Kancelarije Evropske unije na Kosovu Toma{ Suniog ka`e da je krajwe vreme da in stitucije Kosova sprovodu od luku Ustavnog suda o vra}awu zemqi{ta Manastiru Visoki De~ani.

Suniog je istakao da je pro{lo vi{e od {est godina od presude Ustavnog suda Kosova i skoro 10 godina od odluke Posebne komore Vrhovnog suda kojom se potvr|u je vlasni{tvo manastira nad zemqom u De~anima.

"Smatramo da je krajwe vre me da kosovske institucije brzo i u potpunosti sprovedu presudu Ustavnog suda o zemqi{tu mana stira Visoki De~ani", rekao je on.

Dodaje da bi sprovo|ewe od luke pokazalo posve}enost Ko sova vladavini prava, jednom od vode}ih principa Evropske unije i Evropske konvencije o qudskim pravima i da bi doprinelo preko potrebnom dijalogu me|u zajedni cama na Kosovu.

Govore}i o procesu dijalo ga izme|u Beograda i Pri{tine, Suniog je rekao da EU olak{ava dijalog, ali da je "proces u ruka ma dve strane koje odre|uju agen du, brzinu, dubinu i ishod disku sije".

"EU kao posrednik dijaloga

Pri{tina da sprovede odluku Ustavnog suda o vra}awu zemqi{ta Visokim De~anima

koji govori o politi~kom dijalogu i regionalnoj saradwi i sused skim odnosima.

Dodaje da je 31. maja posetio srpsko selo Gojbuqa u op{ti ni Vu~itrn gde je razgovarao sa me{tanima i shvatio da je sve vi{e slu~ajeva nasiqa.

Po povratku iz posete, Suniog je na svom Tviter nalogu napisao da je iz razgovora sa lokalnim Srbima shvatio da su "od pande mije me|uetni~ki incidenti in tenzivirani i da se moraju re{a vati".

radi sa obe strane na sveobuhvat noj normalizaciji odnosa, re{a vawu otvorenih pitawa i o~eku jemo da strane brzo ispune svoje obaveze u dijalogu s obzirom na direktnu vezu izme|u normaliza cije sveobuhvatnih odnosa i kon kretnih perspektivaza wihove aspiracije u EU", obja{wava on.

Evropski diplomata ponavqa da put ka Evropskoj uniji za obe strane ide kroz dijalog koji olak{ava EU i tako|e je deo Sporazuma o stabilizaciji i pri dru`ivawu izme|u EU i Kosova,

Dodaje da informacije sa ko jima rade dolaze iz vi{e izvora, ukqu~uju}i bezbednosne slu`be, op{tinske zvani~nike i pred stavnike lokalne zajednice.

"Razgovaraju}i o na~inima poboq{awa javne bezbednosti sa lokalnim stanovni{tvom u Gojbuqi, razgovarali smo o po boq{awu lokalne infrastruktu re, ukqu~uju}i uli~nu rasvetu, a tako|e su rad Kosovske policije ocenili kao profesionalan. Po red toga, ~iwenica da je grado na~elnik posetio Gojbuqu je do bar primer i deo re{avawa ovog pitawa", rekao je Suniog.

Uskoro su|ewe Ta~iju i ostalima zlo~incima, milion stranica dokaznog materijala

Predsednica

Hagu

Ta~iju, Ka driju Veseqiju i ostalima po~eti uskoro.

Ona nije

komi siji.

Evropski diplomatski zvani~nici su preneli da je kqu~no da ne do|e do novog zao{travawa, imaju}i u vidu nameru vlasti u Pri{tini da do 1. oktobra izdejstvuje promenu registarskih tablica za vozila kosovskih Srba.

Peter Stano, portparol visokog predstavnika EU @ozepa Borela je rekao da jednostavno ne postoji navodni EU dokument, koji je prema jednom albanskom mediju, predstavqen srpskom predsedniku Aleksan dru Vu~i}u i kosovoskom premijeru Aqbinu Kurtiju.

To {to je taj mediji objavio, podvukao je Stano, „nije ta~no, nikada mi u EU nismo videli takav tekst i to svakako ne dolazi od tima EU koji je ukqu~en u Dijalog“.

Borelov predstavnik za {tampu je predo~io da EK nikad i ne ko mentari{e napise medija koji Evropskoj uniji pripisuju autorstvo ne kih dokumenata, ni kad je u pitawu izvornost, niti su{tina.

Ali je objasnio da je u ovom slu~aju ipak uputno opovrgnuti takve tvrdwe da bi se otklonila i najmawa zabuna.

Srpski predsednik Vu~i} je izjavio da mu je dat na uvid, ali da nije prihvatio „papir“ koji su mu predstavili prilikom posete Beogradu EU posrednik Laj~ak i specijalni izaslanici francuskog predsedni ka i nema~kog kancelara, Emanuel Bon i Jens Pletner.

Diplomate u Briselu ka`u da je svakako jasno da postoje predlozi i zamisli o kojima se razgovara i pregovara s Vu~i}em i Kurtijem.

Potpredsednik Evropskog parlamenta Rajner Viland OBI[AO

VISOKE DE^ANE

Potpredsednik Evropskog par lamenta u pratwi svojih saradni ka obi{ao je, u subotu 24. septem bra, manastir Visoki De~ani.

Goste iz Evropskog parlamen ta do~ekao je iguman manastira otac Sava Jawi}.

Na dru{tvenim mre`ama ovog manastira saop{teno je da je Vi land obave{ten o izazovima sa kojima se bratstvo i manastir suo~avaju.

" U manastiru Visoki De~ani do~ekali smo Rajnera Vilanda potpredsednika Evropskog par lamenta i wegove kolege. Bila je to prilika da obavestimo Vi landa o izazovima sa kojima se suo~avamo sa nadom da bi stvari na Kosovu mogle da se poboq{aju. Duboko smo zahvalni na razume vawu", navodi se na Tviteru ma nastira Visoki De~ani.

Ta~i i ostali terete se za zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine, kao {to su ubistva, mu~ewe, ilegalna hap{ewa i tako daqe. Me|utim, makar u javnim delovima optu`nice se ne pomiwe trgovina organima. Na pitawe da li je istraga o navodima Dika Martija nastavqena, Trendafilova navodi.

"Svakog od ~etvorice, optu`nica tereti u deset ta~aka, {to po stupak ~ini prili~no te{kim i dugotrajnim. Naravno, ne mogu da vam ka`em {ta Tu`ila{tvo istra`uje. Mi smo razli~iti organi, kao {to je slu~aj u kosovskom sistemu i sistemu drugih zemaqa. Mi, sudije, odlu~ujemo o kvalitetu predmeta i delimo pravdu".

Na pitawe da li ona li~no, misl li da bi na eventualnu istragu mogao da uti~e zahtev Albanije da Savet Evrope preispita Rezo luciju o trgovini organima, donetu na osnovu Martijevog izve{ta ja, predsednica Specijalizovanih ve}a Kosova sa sedi{tem u Hagu isti~e da "svi znaju za tu inicijativu albanskog parlamenta, ali bih podsetila na osnovne principe - sudije nisu politi~ari, ni ja nisam politi~ar".

"Ja imam znawe iz oblasti prava. Specijalizovana ve}a nemaju pravnih instrumenata da se bave izve{tajem Parlamentarne sku p{tine Saveta Evrope.Zakon nala`e da na{ mandat mora da bude u vezi sa kontekstom tog izve{taja i jasno je re~eno da mi kao Ve}e nadgledamo i izja{wavamo se o onome {to je odlu~eno u pretpre tresnom postupku. Ne radimo u okviru izve{taja, ve} samo u okviru optu`nica", isti~e ona.

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Toma{ Suniog

Predsednica

Petar Stano

Dramati~an pad broja Srba

Udeo Srba u stanovni{tvu Hrvatske pao je u posledwih deset godina sa 4,36 odsto na 3,2 odsto, pokazali su rezultati popisa 2021. Pad broja Srba u Hrvatskoj jo{ je dramati~niji ako se uzme u obzir ukupan pad broja stanovnika te zemqe.

(17,05%), prenose hrvatski mediji.

Udeo stanovni{tva u dobi do 14 godi na iznosi 14,27%, a udeo stanovni{tva u dobi od 65 i vi{e godina iznosi 22,45%.

Rezultati popisa 2021. pokazuju da udeo Hrvata u nacionalnoj strukturi sta

Dr`avni zavod za statistiku Hrvat ske objavio je kona~ne rezultate popisa stanovni{tva 2021. godine o ukupnom stanovni{tvu prema polu i starosti, te etno-kulturolo{kim obele`jima stanov ni{tva.

Prema popisu 2021, Republika Hrvat ska ima 3.871.833 stanovnika, od ~ega 1.865.129 mu{karaca (48,17%) i 2.006.704 `ene (51,83%).

U odnosu na popis 2011., broj stanovni ka smawio se za 413.056 osoba ili 9.64%.

U svim `upanijama smawen je ukupan broj stanovnika te je najve}i relativ ni pad broja stanovnika prisutan u Vu kovarsko-srijemskoj `upaniji (20,28%), Sisa~ko-moslava~koj `upaniji (19,04%), Po`e{ko-slavonskoj `upaniji (17,88%), Brodsko-posavskoj `upaniji (17,85%) te u Viroviti~ko-podravskoj `upaniji

novni{tva iznosi 91,63%, Srba 3,20%, Bo{waka 0,62%, Roma 0,46%, Italijana 0,36% i Albanaca 0,36%, dok je udeo osta lih pripadnika nacionalnih mawina po jedina~no mawi od 0,30%. Udeo osoba koje su se regionalno izjasnile iznosi 0.33%, a osoba koje nisu `elele da se izjasne iznosi 0,58%.

Prema rezultatima popisa 2011, Hrva ta je bilo 90,42 posto, a Srba 4,36 posto.

To bi zna~ilo da sada u Hrvatskoj `ivi ne{to mawe od 124.000 Srba, dok ih je pre 10 godina bilo ne{to mawe od 187.000. To je pad od ~ak 33 odsto u odnosu na 2011. godinu.

U Vukovaru je broj Srba pao ispod 30 posto. Dok je 2011. u tom gradu `ivelo 34,87 posto Srba, novim popisom utvr|eno je da ih sada u Vukovaru `ivi 29,73 posto.

Taj podatak ima}e i politi~ke reper

kusije jer ustavni zakon pravo na slu`be nu upotrebu jezika i pisma garantuje samo pripadnicima nacionalnih mawina koji u op{tinama i gradovima u kojima `ive ~ine vi{e od 30 posto ukupnog broja sta novnika.

Prema verskoj pripadnosti, katolika je 78,97%, pravoslavaca 3,32%, musli mana 1,32%, osoba koje nisu vernici i ateista ima 4,71%, dok 1,72% osoba nije `elelo da se izjasni na pitawe o veri. Na pro{lom popisu stanovni{tva 2011. katolika je bilo 86 posto, pravoslavaca

Prema materwem jeziku, 95,25% oso ba izjasnilo se da im je materwi jezik hrvatski, a 1,16% osoba da im je ma terwi jezik srpski. Udeo osoba s nekim drugim materwim jezikom pojedina~no je mawi od 1%.

R. N.

Najnoviji popis pokazao je da Srba u Hrvatskoj procentualno ima 3,2%, {to je daleko mawe nego {to je pokazao popis iz 2011. kada ih je bilo 4,6%, odno sno 186.000 qudi. Imaju}i ovo u vidu, potpuno je razumqivo {to se kod stru~waka javila bojazan od ostvarivawa `eqene projek cije Frawe Tu|mana s po~etka devedesetih koja je predvi|ala da }e srpsko pitawe u Hrvatskoj biti re{eno za sva vremena kada wihov broj spadne ispod tri pro centa u ukupnoj populaciji.

Tu|manova projekcija od 3% ipak sada ne}e biti ni doma{e na ni prema{ena, ali iskqu~i vo zahvaquju}i ~iwenici da je iz zemqe i veliki broj Hrvata oti{ao, izjavio je Savo [trbac, predsednik Dokumentaciono-in formacionog centra Veritas.

Ovo je bitno pre svega iz ra zloga {to su za taj procenat veza na i prava nacionalnih mawina.

Trojica zastupnika u Nacio nalnom saboru temeqe se na po pisu stanovni{tva. Sredine u kojima neke nacionalne mawine ima preko jedne tre}ine, odno sno 33% kakav je bio i Vukovar, imaju tako|e pravo i na svoj jezik i na svoje pismo, bar prema zako nu. U praksi je to malo druga~ije, obja{wava [trbac. TIHI EGZODUS

Pored etni~kog ~i{}ewa, ra zlog smawewu Srba u Hrvatskoj treba potra`iti i u tzv. tihom eg zodusu. Od kad je Hrvatska u{la u Evropsku uniju 2013. godine, po~eo je ogroman odliv stanovni{tva, a s obzirom na novoste~enu lako}u kretawa hrvatskog stanovni{tva po EU, odlazile su cele porodice radno i plodno sposobnih stanov nika. Me|u wima je bilo i mla|ih Srba, ali s obzirom na to da je wih bilo daleko mawe, mnogo mawe ih je i oti{lo. Iz ovog ra zloga se, kako ka`e [trbac, ovaj

popis stanovni{tva i o~ekivao sa velikim nestrpqewem.

Jedan od povoda masovnog iseqavawa svakako je bio i taj {to su Srbi u Hrvatskoj poglavi to `iveli u ruralnim, seoskim sredinama gde nije bilo ni stru je, ni vode, ni puteva, prodavni ca niti {kola. Glavni problem je {to i dan danas Srbi masovno `ive istim na~inom `ivota.

Povratak je skoro zamro, a ve} godinama povratnici se mogu iz brojati na prste jedne ruke. Tihi egzodus jo{ traje. Zovemo ga tihi iz razloga {to se ne bele`i nig de, zato {to nema kamera koje to bele`e i {to qudi ne dolaze u konvojima i traktorima kao neka da, ve} idu redovnim prevoznim sredstvima – autobusima, taksi jima, vozovima, avionima, ka`e [trbac MILION MAWE HRVATA

Rezultati popisa pokazuju da je Hrvata za jedan ceo milion

mawe nego {to ih je bilo 1991. go dine. Ovaj podatak ne bi trebalo da ~udi s obzirom na to da je za vreme prethodnog rata do{lo do etni~kog ~i{}ewa jednog od neka da{wih konstitutivnih naroda u Hrvatskoj.

Srba je po popisu i slu`benim hrvatskim podacima 1991. godine bilo 582.000 odnosno 12,2% od ukupnog broja stanovnika. Uz ovo se i 106.000 odnosno 2% stanov nika izjasnilo kao Jugosloveni.

Me|u tim Jugoslovenima bilo je pribli`no 80% Srba, oko ~ega su saglasni svi demografi sa ~ita vog podru~ja biv{e Jugoslavije.

Pored toga {to nemaju osnov nih uslova za `ivot, Srbi u Hr vatskoj svakodnevno se susre}u sa fizi~kim i psihi~kim na siqem, kao i segregacijom koja naj~e{}e poprima obele`ja aparthejda.

U toku korone prijavqeno je 400 napada godi{we, dakle vi{e od jednog dnevno. Ipak, treba imati u vidu i to da ve}ina Srba ni ne prijavquje na siqe koje se nad wima vr{i, te broj od 400 napada na 365 dana najverovatnije predstavqa mi nimum torture. M. T.

ne{to mawe od 4,5 posto, a muslimana oko 1,5 posto. Kao ateista se izja{wavalo tek 3,81 posto stanovni{tva, a dodatnih 0,76 posto smatralo se agnosticima. O religi ji tada nije `elelo da se izjasni 2,17 po sto gra|ana Hrvatske.

SVAKODNEVNO NASIQE

Za{to propadaju novine

- Dragi kolega mi danas {tam pamo 40.000 primeraka dnevno, a prodajemo jedva 20.00 novi na dnevno. @ivimo od prodaje oglasnog prostora i od dotacije dr`ave.

Ovaj odgovor sam dobio na pitawe za{to mu pada tira` lista, od jednog urednika lista, koji se hvali da je dnevnik koji vodi naj~itaniji u Srbiji. Taj beogradski list se devedesetih prodavao u preko 200.000 pri meraka dnevno. Ovaj slu~aj nije usamqen, jer u Srbiji dnevni li stovi ve} mesecima gube tira`. Neki se {tampaju i u mizernih 15.000 primeraka. ^ak i tabloid koji ima najni`u prodajnu cenu, a glas je vladaju}e stranke, pao je na ispod 40.000 prodaje svakog dana.

Na prvi pogled ozbiqnom ~itaocu novina je jasno za{to dnevni listovi propadaju i la gano umiru u Srbiji? U wima, sem u listu „Danas“ i u dnevniku „Politika“, zaista nema ni{ta ozbiqno, pametno i informativ no da se pro~ita. Srpske dnevne novine su postale javni rijaliti medij ili `uta {tampa, jer pored glavnih propagandnih teksto va o partiji na vlasti i wenom predsedniku, u wima dominira ju pri~e iz sveta kriminalnog podzemqa, laskavi tra~evi sa estrade. Oni su dosadni bilte ni politike, mafije i estrade. Dnevni listovi prosto „le{ina re“ nad mafija{kim ubistvima i nesre}ama obi~nih qudi, koji se nedeqama nalaze na naslovnim stranicama. Stalno se dopisuju i ~ak izmi{qaju nove informa cije iz „nezvani~nih izvora“ o klanu Veqe Nevoqe ili o crno gorskoj mafiji u Srbiji. Kao bil teni estrade novina, na primer, nedeqama pi{u o nekoj pevaqki, koja se operisala – pa da li je `iva ili nije?

Dnevni listovi besplatno

reklamiraju najja~i TV rijaliti program u zemqi i sve pevaqke. List urednika sa kojim sam raz govarao, na primer, na duple rici je razvukao pri~u i foto se Karleu{e. A da joj za to nije naplatio ogla{avawe. Koja god pevaqka sklopi posao s poli ti~arima ili strankom, na|e se besplatno u dnevnim novinama. ^ak i po~etnica Arkanova }erka dobija veliki prostor, iako malo ko zna bilo koju wenu pe smu. Time woj cena raste za kon certe po klubovima, jer je novine prikazuj kao „bogiwu lakih nota“. Tira`i {tampanih i proda tih novina u Srbiji su mizerno mali, jer su se dnevnici okre nuli {ali, zabavi, zezawu i senzacionalizmu. Naspram tekstova o SNS - u, da se ne bi ba vili ozbiqnih dru{tvenim i politi~kim temama, po princi pu autocenzure, redakcije srp skih dnevnika su se okrenule virtuelnom svetu podzemqa,

posledica po novine.

Razlozi pada prodaje i ~ita nosti su lo{a, rijaliti ure|i va~ka politika, prepisiva~ko novinarstvo, jer sve dnevne novine objavquju potpuno iste tekstove o tome koja pevaqka ima ga}ice a koja nema kad jav no peva. Poltronstvo novinara politi~arima ogleda se u tome

likove sa estrade. Postoji pe vaqka koja je kockar, peva~ koji je kockar i narkoman. Pevaqke tim novinama svakog dana {aqu „svoje informacije“ o nastupima, o biv{im i sada{wim momcima, o u`ivawima u krevetu i van wega. Rekorder u tome je Nata{a iz Novog Sada, koja {aqe svoje vesti, gotovo, svake nedeqe.

Preko estradnih pevaqki, lepih `ena poznatih srpskih javnih li~nosti, dnevne novine {ire ogoqeni seksizam. Prika zuju razgoli}enu decu poznatih peva~a i pevaqki, prikazuju gole starlete, estradne prosti tutke i neobu~ene mu{karce. Po seban senzacionalizam se pri kazuje tekstovima o pobijenim Beogra|anima, koji se jednom me se~no objavquju kao „nova isti na“. Tako je izmi{qena pri~a da je „Legija ubio Tapija“, da je Arkan bio narodni heroj. Izmi{qene su i mnoge „ispovesti“ dama iz podzemqa, nesre}nica sa ulice i prevarenih bogata{ica.

iz devedesetih godina, koji ne ~itaju novine i kwige, ali gleda ju u mobilne telefone. To ~ine i mladi qudi, novine ne kupuju, a telefone mobilne stalno mewa ju. Srbi danas sve znaju, a ni{ta ne ~itaju!

Pisano novinarstvo se sve mawe prodaje na kioscima, zato {to je na delu elektronska „pro daja“ vesti preko KLIK ~itawa. Naime, mnogi dnevnici, pre svih „Blic“, imaju jake portal kao me dijsko izdawe novine, zato to ih mla|i svet i brzi bogata{i vole. Taj portal Blica“, na primer, ima veliku pose}enost. Vesti se prikazuju na klik naslova, koji je naj~e{}e prazna navlaku{a, pri~a bez informacija. Kako se broj klik ~ita, prema onome {ta gledaoci-~itaoci klik}u, novi na se ure|uje besmislenim tek stovima o estradnim, rijaliti i mafija{kim „zvezdama“.

I dok se na teritoriji Rusije mobili{u civili i ~itav svet strahuje, me{tani srpskog sela Kremna na obroncima Tare mir no spavaju. Na ~uvenoj planini proroka ka`u da ratne zime ne}e biti, jer su Tarabi}i u svojim kwigama davno predskazali is hod ove svetske krize.

- Kod nas, u Srbiji, ratova ne}e biti, postoji mogu}nost da ra tuju druge zemqe preko nas. Tara

estrade, sporta. Izmi{qaju se nekakvi „ratovi“ Novaka \oko vi}a sa drugim dr`avama, sa stranim teniserima, navija~i ma, pa ~ak i sa `enom Jelenom, jer je „grdi da lo{e vaspitava wihovu decu“. Time se zakon o privatnosti kr{i bez ikakvih

da im se ne postavqaju ozbiqna pitawa ve} se dovode da pri~a ju beskrajno samo svoje, ~esto i neta~ne pri~e. Podila`ewe kriminalcima, koji se veli~aju u uli~ne heroje, a osu|ivani su za ubistva, narkomaniju, kockawe... To isto va`i i za neke mu{ke

Jedan od glavnih razloga za pad tira`a novina je i nedosta tak prave sredwe klase. Neka da{wi profesori, in`eweri, biznismeni, oficiri ~itali su redovno svoj dnevni omiqeni list. „Ve~erwe Novosti“ su po ~etkom 21. veka imale prodajni tira` od preko 200.000 dnevno. Ta nekada{wa sredwa klasa je izumrla tako {to je ostala bez posla, posle ga{ewa wihovih velikih preduze}a ili je penzi onisana. Mnogi ti qudi su `rtve neuspelih privatizacija. Wi hovo mesto na dru{tvenoj listi zauzeli su brzi bogata{i, biv{i ratni profiteri, krijum~ari

„Umro je poznati glumac“, pi{e na naslovu i kad kliknete vidi te da nije re~ o srpskom, ve} o ameri~kom glumcu. Briga me za ameri~kog matorog glumca, ali ta klik informacija je ve} prodata. ^itanost je velika, a na osnovu te gledanosti-~italaca dobijaju se reklame, koje se skupo napla}uju. Sem „Blica“ nijedna dru ga dnevna novina u Srbiji nema zaradu na klik novinarstvu, jer nije kadrovski i tehnolo{ki za to opremqena. Mnoge redakcije {tampanih izdawa novina gase svoje listove i prelaze na elek tronska izdawa, na portale. A dve novine „Kurir“ i „Blic“ imaju svoje televizije. O~igledno je da }e dnevne novine u Srbiji umreti, a nove televizije se roditi.

bi}i su rekli da }e biti plamena u Ukrajini ja do tada nisam ni znao da ona postoji, pa se u kwizi nastavqa da }e se vatra pro{i riti na vi{e delova,a kao {to vidimo do{lo je to vreme gde }e narod biti nezadovoqan iza}i}e na ulice i zavlada}e bole{tina, a to je kuga. Nema tu mnogo pri~e, zapisano je pre vi{e od 200 godi na da Rusija postaje najve}a svet ska sila – kazao je Obrad Mirko

vi} iz Kremana, sela proroka.

Ipak wihovo mi{qewe ne dele gra|ani Po`ege i ^a~ka, koji i te kako strahuju od razvoja ratne situacije u Rusiji i Ukra jini. Najvi{e se pla{e atomskog udara.

Mislio sam da ova kriza ne}e trajati dugo, sada se ve} pla{im da ne bude jo{ gore. Ako aktivi raju i bace atomsku bombu bi}emo svi sravweni sa zemqom. Bojimo

se mogu}eg smaka sveta, ~im prete najja~im oru`jem. Ovo je propast.

Ako Rusija ne obustavi vojne ope racije nad Ukrajinom, odosmo u propast i mi i ceo svet. Nato po dr`ava one koji su krivi, mislim na Ukrajince – kazao je Slobodan Vasilijevi} iz sela Qubi} kod ^a~ka. Sli~no mi{qewe dele gra|ani Po`ege, naro~ito stariji koji su ratno stawe ve} pro{li.

“Na svojoj ko`i smo dobro ose

tili kako izgleda kad strahujete za svoj i `ivote svojih najmilijih. Da li }e biti mobilisani i po slati u rat. Bilo ne ponovilo se. Svaki dan slu{amo vesti i sve se nadamo da }e se qudi urazumiti i prestati sa ovim krvoproli}em i stradawem”, ka`u u Po`egi. M. T.

Pi{e: Marko Lopu{ina

rijaliti ure|iva~ka politika,

novinarstvo, poltronstvo novinara politi~arima, kriminalcima i

kao i nedostatak prave sredwe klase

Leisure and Lifestyle Officer

St Sergius Aged Care is a not-for-profit organisationproviding high quality Residential Aged Care and In Home Care services in the South Western Sydney.

We are seeking applications for Leisure and Lifestyle Officers that embody a per son-centred care approach and whom strive to enable residents to have opportunities to participate in purposeful activity and actively contribute to their communities.

This role will:

l Provide opportunities to improve client’s quality of life through the delivery of a variety of social programs, activities and transport for improved quality of life for residents.

l Establish relationships and networks within our local community to promote active ageing opportunities.

l Ensure lifestyle programs and activities are documented, evaluated and reviewed to meet expected outcomes.

l Be a proactive member of the clinical and care team that compliments and supports resident wellbeing.

l Compile, evaluate and review individual resident care plans and assessments.

l Provide guidance to volunteers and fa mily members participating and supporting activities.

Ideal candidates will have:

l Certificate IV Leisure and Health or Di plomain and experience in a similar role; or are willing to study

l Delivering high quality care & services that make a difference for our residents.

l A demonstrated ability to deliver activi ties and social events.

l Ability and willingness to bring new con cepts and ideas to the table.

l Excellent customer service & resident relation skills

l Strong verbal, written and communicati on skills and commitment to continuous quali ty improvement.

l Knowledge of dementia or mental heal th in older people (desirable)

l Good computer literacy

l Slavic language is preferred but not es sential.

Mandatory requirements for all candidates

l Valid NDIS Worker Screen check;

l Evidence that you have had the Influen za Vaccination & COVID-19 Vaccination (3 doses) or willingness to complete this before employment can be offered*

* The NSW Australian Government has mandated that all residential aged care staff must be vaccinated under current state Dire ctives unless employees have an NSW Heal th approved medical exemption).

To apply or further enquiry about the posi tion, please email Lisa McCarron (Human Re sources) at lisa@stsergis.org.au attaching your resume and cover letter.

Applications close 01/10/2022

We are recruiting a Home Services Co-ordinator to help shape and deliver growing home care services at this exciting time.

Home Services Co-ordinator - a brilliant new opportunity for the right person – every day will be different!

Fulltime permanent role based in Sout hwest Sydney, flexible working conditions, professional development support in a po sitive work environment, generous remune ration package.

Are you interested in joining the manage ment team of an innovative, positive community aged care provider, supporting older citizens to remain safely in their own home as they age?

We are a not-for-profit aged care organi zation serving the Russian and Slavic com munities in Sydney. We are in the process of broadening our cultural client and staff base to include other cultural communities.

The role is supported by a flexible ge nerous package, including a motor vehicle allowance.

Key duties of this position:

l Play an important part in the build of in novative, client-focused, culturally appropria te home care services, tapping into rich existing community frameworks.

l Oversee existing client base and with the help of care workers and systems, keep up with changing needs of individual clients, delivering care in alignment with preferences and needs.

l Client assessment and reassessment.

l Participate in building new clients in tar geted areas, optimising client pipelines.

l Collaborate to achieve optimal staff/ client rostering.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

l With support of Home Services Mana ger, manage existing care staff and partici pate in the recruitment of new care staff.

l With support of Education Co-ordina tor, drive training for home care staff.

l Build relationships and networks to promote St Sergius’ home care services and increase home care package take-up.

l Work with St Sergius’ Clinical and Allied Health teams to achieve excellent cli nical client outcomes.

l Observe compliances including Envi ronmental Safety, Fire and Emergency pro cedures, and Work Health and Safety and deliver home care services in alignment with Aged Care Quality Standards – see Attac hed.

Skills and requirements

l A genuine interest in and respect for older people

l Experience working in aged care, formally and/or informally

l Slavic language preferred but not essen tial

l Strong relational capability to work proa ctively with clients and families

l Initiative to create opportunities and connections which enhance service outcomes

l Current driver’s license

l Covid -19 vaccination

l Positive, strengths-based communicati on skills

Education and qualifications

l Valid Working Rights

l Current National Police Check

l Relevant Aged Care Qualification

l First Aid Certificate preferable

If you think you are the right person for this role, please forward your application to CEO, Helen Workman via email ceo@stsergius.org.au

Applications close 5.00pm Friday 30 th September 2022.

"Pravo da vi re~em, dojadilo mi je vi{e da se kerebe~im"

Nema ~oveka koji nije voleo i kome nije poznat gluma~ki opus velikog bar da jugoslovenske kinematografije Pavla Vuisi}a. Va`io je za nesvakida{weg, ne predvidivog i `ivopisnog ~oveka ~iji nas rasko{ni talenat i danas, mnogo godina nakon wegove smrti, iznena|uje, zasmejava ili tera na pla~.

Wegove kultne uloge i brilijantna glu

ma svima su ostale u se}awu, a posebno je ostao upam}en po ulozi Paje ^uture u se riji “Kamionxije” u kojoj je glumio sa veli kanom srpske gluma~ke scene, Miodragom Petrovi}em ^kaqom.

Glumac nije voleo publicitet koji mu je posao doneo. U prilog ovome govori i ~iwenica da je jednom prilikom odbio da u~estvuje u Novogodi{wem programu

dr`avne televizije. Kada su nastavili da ga mole, poslao im je telegram:

“Ne mogu snimati Novogodi{wi pro gram. Stop. Ne zovite me. Stop. Od sutra sam u Gr~koj. A pravo da vi re~em, dojadilo mi je vi{e da se kerebe~im.”

Veliki glumac preminuo je 1. oktobra 1988. nakon tromese~ne borbe sa karcino mom. Bilo mu je 62 godine. R. N.

lll U slede}em broju: Kako je Sa{a \or|evi} zbog svoje sada{we `ene rizikovao `ivot

nabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke? Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Od pro{log ~etvrtka Sidnej i Australija su doma}ini Svetskog {ampionata za `ene u ko{arci. Ovaj presti`ni me|unarodni sportski doga|aj, devetnaesti po redu, odr`ava se u najve}em australijskom gradu od 22. septembra do 1. oktobra. Iako u~estvuje dvanaest najboqih

VIDE]E

`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

lepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Sportovi bez gledalaca

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

mim tim o~ekivano je i da na{e ko{arka{ice dobiju zna~ajnu po dr{ku navija~a srpskog porekla. Postavqa se samo jedno ~udno pitawe: kako gledati me~eve ~etvrtfinala, ukoliko niste na licu mesta, s obzirom da me~eve ne prenosi nijedna besplatna nacionalna televizija (free-toair tv). Ovo je zaista neverovatna ~iwenica, da se me~evi svetskog {ampionata u ko{arci jedno stavno ne prenose za veliki deo Australijanaca, ve} samo putem kablovskih kanala. Da stvari budu jasnije kablovske kanale

POLA SRBIJE:

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

li“) u ovda{wim glavnim medi jima je zaista nepravedan, jer je re~ o jednoj od najboqih svetskih reprezentacija sa pregr{tom olimpijskih, svetskih i azijskih medaqa. Australijska medijska sportska scena, namewena doma}oj javnosti, svodi se bukvalno na „futi“ (australijski fudbal) koji apsolutno dominira u svim novinskim izve{tajima, ve}im delom godine. Na drugom mestu je ragbi, ~ija je popularnost ipak u senci futija u ve}ini dr`a va, izuzev mo`da Novog Ju`nog Velsa. [to se ti~e Viktorije

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

U Vukovaru:

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

HAKERI

Ana, iako tako izgleda, ne akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da

Ukrali podatke miliona gra|ana, tra`ili milion dolara za otkup

Australijska policija istra`uje izve{taje da je neimenovani haker objavio ukradene li~ne po datke 10.000 korisnika teleko munikacijske kompanije Optus i zahtevao otkup od milion dolara u kriptovaluti, rekao je izvr{ni direktor te kompanije.

Iz Optusa, drugog po veli~i ni mobilnog operatera u zemqi, koji je u vlasni{tvu Singapur Te lekoma, saop{teno da su podaci 10 miliona klijenata, ukqu~uju}i ku}ne adrese, voza~ke dozvo le i brojeve paso{a, kompro mitovani u jednom od najve}ih curewa li~nih podataka u Au straliji.

Sa naloga pod nazivom "op tusdata", za koji stru~waci za sajber bezbednost navode da pri pada hakerima, pre}eno je da }e objavqivati podatke 10.000 ko risnika Optusa dnevno, ukoliko ne dobiju milion australijskih dolara u kriptovaluti.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi od wenog anga`mana i doprinosa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin

Vlasnici tog hakerskog nalo ga objavili su da su izbrisali podatke zbog prevelike medijske pa`we, da povla~e svoj zahtev za otkupninom i da im je `ao {to su ve} procureli podaci 10.200 Au stralijanaca.

Optus i australijska fede ralna policija, koji su sara|i vali sa Federalnim istra`nim biroom i drugim agencijama koje su u~estvovale u istrazi, odbili su da komentari{u da li veruju da vlasnici naloga "optusdata" sto je iza curewa podataka.

Australijska savezna vlada okrivila je Optus za curewe, zbog, kako navode, lo{e bezbed nosne politike i najavila ve}e nov~ane kazne za kr{ewe zakona.

Ministarka unutra{wih po slova Kler O'Nil rekla je da je "neverovatno zabrinuta zbog ~iwenice da se li~ne infor macije sada nude besplatno i za otkup".

Posetili smo Vukovar kako bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

svetskih reprezentacija, narav no u na{em fokusu su pre svih ko{arka{ice Srbije i Austra lije, koje su zajedno nakon grupne faze ve} izborile plasman u ~etvrtfinale. Iako srpski me diji posve}uju zna~ajnu pa`wu ovom {ampionatu, na`alost, nijedna od nacionalnih srpskih televizija ne prenosi direktno ovaj doga|aj. Ko{arka je posle fudbala najpopularniji sport u Srbiji i nije nimalo slu~ajno da su srpske ko{arka{ice aktuel ne evropske {ampionke. Po mno gima re~ je o verovatno i na{em trenutno najboqem nacionalnom sportskom timu. One su ~ak dva puta osvajale evropski {ampi onat (2015, 2021) i va`e za ovo godi{weg blagog favorita. Sa druge strane doma}ini, austra lijska reprezentacija je trenut no tre}a na FIBA listi i brani lac srebrne medaqe sa pro{log svetskog {ampionata odr`anog na Kanarskim ostrvima ([pani ja) 2018. godine. Setimo se, tada su u finalu Australijanke po ra`ene od selekcije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Svakako, bi}e veoma interesantna zavr{ni ca ovog {ampionata ~iji }e se polufinalni i finalni me~evi odr`ati do kraja ovog vikenda. Qubiteqi ko{arke koji imaju sre}e da `ive u Sidneju i okoli ni, ukoliko do|u do karata, mogu naravno pratiti u`ivo iz Sid nejskog olimpijskog parka. Sa

– Hrvatske vlasti su se izne nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava,

do govore jeste asimilacija Srba, kako u Vukovaru, tako i u celoj Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki qudi, iz wima znanih razloga, prvo po~iwu da se izja{wavaju samo kao pravoslavci dok srpsku nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli da se izja{wavaju kao Hrvati –pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe je nedostatak posla. Iako bi tre balo da budu zastupqeni u grad skim ustanovama proporcionalno wihovom udelu u stanovni{tvu, to nije slu~aj.

– Ako ste Srbin i tako se izja{wavate, vrlo te{ko }ete na}i posao. Zbog toga veliki broj qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa idu i oni. Jednostavno, nema per spektive tamo gde ne mo`ete da zaradite

(Foxtel i drugi provajderi) u Au straliji u ovom trenutku prati samo 13 procenata svih gledala ca u zemqi. To zna~i da je ve}ina nacije uskra}ena za jedan pre sti`ni svetski sportski doga|aj, jer ga ne mo`e gledati putem ma lih ekrana. Ovo je velika sramo ta za sve australijske medije (7, 9, 10, SBS) a posebno za dr`avnu televiziju ABC, koja se kao {to svi znamo iskqu~ivo finansira iz federalnog buxeta, novcem svih poreskih obveznika. Zaista je te{ko objasniti koji su bili motivi direktora ovih televi zija, da ne otkupe televizijska prava prenosa za ovaj presti`ni doga|aj? Zar je mogu}e da bi ak tuelni {ampionat po wihovom mi{qewu, bio toliko malo gle dan da nije bilo vredno kupiti tv prava? O~igledno da je even tualni profit ponovo presudio, jer su ~elnici ovih televizija verovatno procenili da na ovom doga|aju ne}e napraviti pare, i da samim tim to nije bilo vred no prikazivawa. Nisam uspeo da prona|em koliko je ta~no bila vrednost tv prava za Australi ju, mada verujem da je za jedan ABC to bio svakako zanemarqiv iznos. Nema sumwe da novac nije bio u pitawu ve} iskqu~i vo nekakvi wihovi unutra{wi vrednosni kriterijumi, koji ovaj sport diskrimini{u bez ikakvog osnova. Tretman australijskih ko{arka{ica (popularno „Opa

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu. R. N.

Asimilacija Srba i hrvatska propaganda ne ulivaju nadu da }e ikada biti boqe

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! – pita na{ sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agre sori kada ovde `ivimo stotina ma godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske poro dice – ka`e nam sagovornik. Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru

i ostalih dr`ava popularnost futija je daleko iznad bilo kog drugog sporta. Zbog cele te ~udne i delom neprirodne situacije, neki vrlo plemeniti kolektivni sportovi poput ko{arke, odbojke, rukometa, vaterpola ili ~ak i fudbala debelo ispa{taju. Sve se to odra`ava i na nove gene racije, posebno na decu {kolskog uzrasta, kojima se jo{ u prvim razredima osnovne {kole, name}e futi kao navodno najvredni ji sport u dru{tvu. No, i pored te ~iwenice, sportovi koje sam nabrojao, iako se ne forsiraju u javnosti su izuzetno popularni u zemqi me|u novim generacijama. Zato Australija uvek zauzima ve oma visoko mesto po broju osvoje nih medaqa na svim olimpijskim igrama. I bez obzira na pomenute ~udne medijske vrednosne sta vove, mladi Australijanci koji `ele da se bave sportom ipak znaju da odaberu pravu disci plinu. Jer i u tim sportovima bez gledalaca, izgleda da ~esto ne odlu~uju novac i profit, ve} neka mlada hrabra srca i olim pijski sportski duh. Sve ono zbog ~ega sport i oduvek postoji, jo{ od Anti~ke Gr~ke, i postoja}e bez obzira na wegovu domi nantnu komercijalizaciju.

Daleko od pogleda prolazni ka, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

U ovom monumentalnom spo men-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva

poginulih

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

ma `ivi ve}insko srpsko stanov i napornim radom poku{avaju da

U Australiji ima milion vrsta sireva, ali nijedan nema ukus kao pirotski

Piro}anac koji `ivi i radi u Australiji, \ole Petrovi}, u svom autorskom tekstu za Pirotske vesti pi{e o pirotskom ka~kavaqu, koga je na`alost, nemogu}e kupiti u Australiji

Bugarski sir kupujemo kod Tur~ina, pr{ut kod Italijana ali je skup pa ga uzimamo samo za Bo`i} i Vaskrs a ribu za sla vu nabavqamo kod Vijetnamca. Ovde u Australiji nema pirot skog ka~kavaqa pa zato kupujemo onaj sa etiketom „Made in Bulga ria”. Ionako smo ga {vercovali iz Sofije u ona te{ka vremena sedamdesetih i osamdesetih godina pa smo se na wega dobro navikli.

Kupujemo ga u delikatesu „Kod Tur~ina”, kako ga zovu na{i qudi. I kafu ponekad tamo uzimamo, ali je ona lo{eg kvaliteta pa ja

skoknem preko ulice „Kod Itali jana”. Tamo, osim kafe, kupim i pr{utu, onu {to se se~e na tanke listove. Italijani stvarno imaju najboqu pr{utu, ali je skupa, pa je uzimamo samo za Bo`i}, Uskrs i ro|endane. Ina~e, slava nam je posna pa tada uzimao ribu, i to „Kod Vijetnamca”.

Ali da se vratim na pri~u. Dakle, ka~kavaqa nema u veli kim supermarketima u Melburnu. Imaju oni milion raznih sireva, jer Australija ima toga koliko i moja Stara planina – ovce i krave su na sve strane a izbor

mle~nih proizvoda je neverova tan. Oni sir zovu „beli sir” a ono {to nije belo zovu „`uti sir”. Iako ima lep{ih sireva, mi ne volimo da mewamo, pa osim „mo carele” i „rikote” ne kupujemo ni{ta drugo. „Mocarela” je na{ „|ubek” (ako znate {ta je to) a „rikota” na{a „vurda”, jednostav no re~eno.

Italijanski delikates je vi soka klasa u odnosu na onaj tur ski. Tamo ulazim samo kada sam doteran. Jednog dana, po{to sam kupio kafu, ohrabrim se pa pi tam imaju li ka~kavaq. I {ta su mi odgovorili – „caciocavallo” je u onom tre}em fri`ideru u gorwoj polici. Re~ se izgovara ne{to kao „kaskavalo”. Kupio sam par~e upakovano u celofan i pravac ku}i. Nije bilo velikog iznena|ewa, li~i, ali nije kao onaj na{, staroplaninski. Suv je i tvrd, malo ble|i od na{eg. Sve do sada sam mislio da su Rimqani (Italijani) nau~ili nas Staroplanince da pravimo ka~kavaq, kad ono – oni su to od

nas ukrali. Tako ka`e jedan dok tor nauka, stru~wak ~iji sam rad nedavno prona{ao na Internetu. Zato po`urih da vam se pohva lim.

Dakle, mi Piro}anci smo na rod najstariji. I nisam prvi koji je to rekao. Dru{tvene mre`e su uzavrele od takvih tvrdwi. Na jednoj od slika je prikazan i naj stariji izgled ka~kavaqa. Nai me, smatra se da je da su vre}ice ka~kavaqa vezivane na sedla kowa dok su se nomadski pastiri kretali planinom. Pardon, Sta rom planinom. Da se zna!

- Izrada ka~kavaqa je vrlo prosta, kao {to i sam zna{ –prokuvani pa isce|eni sir, nema tu velike tehologije, kao {to “stru~waci” prikazuju. Meni je deda pravio |ubek svakog jutra u Brlogu. Pirotski ka~kavaq je poseban jer ovce pasu ~ajeve –lekovito biqe. Ovde ima mili on sireva ali nijedan ne mo`e da ima ukus kao pirotski.

koje je \okovi} poslao Elizabeti Drugoj

Prethodnih dana objavqene su mnoge pri~e o Elizabeti Drugoj, a Britanci su se setili i kako je odbila da pomogne porodici \okovi}

Tokom drame u Australiji, porodica \okovi}a zatra`ila je pomo}.

- Kraqica Elizabeta Druga ignorisala je molbu oca Novaka \oko vi}a da se ukqu~i i pomogne Srbinu da igra na Australijan openu uprkos wegovom vakcinalnom statusu ranije ove godine. Poznato je da je Weno Veli~anstvo veliki obo`avateq sporta, posebno kowi~kog. Me|utim, nikada se nije ~inilo da je bila odani sledbenik tenisa, a pojavila se na Vimbldonu samo u nekoliko navrata tokom svoje 70-go di{we vladavine - pi{e britanski Ekspres posle wene smrti. Nastavili su u istom ritmu.

- Novakov otac je nastavio da poziva kraqicu, kao lidera Komon velta, da za{titi \okovi}eva prava daju}i mu posebnu dozvolu da igra uprkos tome {to nije ispunio uslove za ulazak u Australijupi{e ovaj portal.

Objavqen je i deo pisma.

- Pozivam Kraqicu Britanije, Elizabet, lidera Komonvelta da interveni{e i za{titi qudska prava moga sina Novaka \okovi}a i zaustavi politi~ku prosekuciju koja se nad wim sprovodi od kako je do{ao u Australiju. Apelujem na Kraqicu Britanije Elizabet da se ume{a i da zaustavi torurtu koja se sprovodi nad vi{estrukim {ampionom Vimbldona, odlikovanim od strane Princa Vilijama za dostignuca u filantropiji. Pozivam Kraqicu Britanije Elizabet da spre~i podrivawe ugleda Komonvelta koju vlada Austraije vr{i po lit~kim progonom i torturom najboqeg tenisera i slobodnog gra|a nina sveta - navodi se u delu pisma.

Me|utim, kraqica je ignorisala zahtev, {to nije promaklo bri tanskim medijima. S. G.

\ole Petrovi}, Melburn

Srpski biciklisti odu{evqeni:

U Volongongu kao kod ku}e

Australija je protekle sedmice bila doma}in Svetskog prven stva u drumskom biciklizmu. U Volongongu se okupila elita ovog sporta, a me|u takmi~a rima bilo je i troje pred stavnika Srbije, koji su zajedno sa trenerima i rukovodstvom Bicikli sti~kog saveza dopu tovali u Australiju pro{le nedeqe.

Jelena Eri}, Ogwen Ili} i Mihajlo Stoli}

U Volongongu su na i{li na pravo doma} insko gostoprimstvo ~lanova lokalne srp ske zajednice, na ~elu sa parohijom Svetog Jovana krstiteqa i stare{inom ovog hrama, ocem Brankom Bosan~i}em. Zahvaquju}i anga`o vawu qudi iz crkvene op{tine, delegaciji iz Sr bije je omogu}en besplatan sme{taj u porodi~nim domo vima Srba iz Volongonga, {to je svakako nesvakida{wi gest vre dan pa`we.

Mladi reprezentativac Mihajlo Sto li} je u ime tima izrazio veliku zahval nost srpskoj zajednici na srda~nom gostoprim stvu: “Volongong je mnogo lep grad, a zahvaquju}i na{im qudima koji `ive ovde i wihovom gostoprimstvu, utisak je jo{ lep{i. Do~ekali su nas ra{irenih ruku i otvorenih srca i zaista se ose}amo kao kod ku}e”, kazao je Mihajlo u razgo voru za program SBS radija na srpskom.

Zahvaquju}i parohiji Svetog Jovana krstiteqa i sve{tenika Branka Bosan~i}a, sportisti, wihovi treneri i rukovodstvo BSS tokom Svetskog prvenstva boravili su u porodi~nom okru`ewu

Gala ve~era za bicikliste

Srbije u Volongongu

Kao {to je poznato, od 18. do 25. septembra u Volongongu je odr`a no svetsko prvenstvo u biciklizmu. Budu}i da je na wemu u~e{}e imala i reprezentacija Srbije, Crkvena op{tina Sv. Jovan Krstiteq je u ne dequ, 25. septembra, organizovala Gala ve~eru u poznatom restoranu „Panorama haus“ u nasequ Madens plejns, u wihovu ~ast. Program ve~eri je bio bogat uz nastup tri muzi~ka ben da: Lazarikon, Zlatkov Balkan kaba re i, neponovqivi orkestar Dragana Vujadinovi}a iz Sidneja.

Gala ve~eru je svojim prisustvom uveli~ao i Vladika australijsko-no vozelandski g. Siluan. Sponzori veo ma vrednih nagrada su bili Beo - ek sport (vau~er od 1000 dolara za bilo koju destinaciju), pravna firma „Mat hey Solicitors“ (paket pravne regulacije planirawa zaostav{tine vredan 880 dolara), Ekvilibrijum vau~er od 500 dolara.

Zahvaquju}i qubaznosti Dragana Vujadinovi}a, {efa orkestra, u pri lici smo da vam kroz slike predsta vimo deo atmosfere koja je vladala na Gala ve~eri.

Na{a redakcija mu se najiskrenije zahvaquje.

Izvor: Svet Australija

domova lokalnih Srba. Pored Stoli}a, orskoj konkurenciji, Srbiju na [ampionatu su i Jelena Eri} u `enskoj seniorskoj me|u mu{kim seniorima.

Mihajlo Stoli} na startu individualne

odu{evqeni:

Stoli}a, koji se takmi~io u juni

[ampionatu sveta predstavqali

seniorskoj konkurenciji i Ogwen Ili}

Izvor: SBS radio

SLAVA PELIKANA

U BLEKTAUNU

Sada{wi i biv{i ~lanovi plejgrupe “Pelikani”, wihovi roditeqi, bake, deke, bra}a i sestre, kao i cela na{a parohija, okupili su se u nedequ da obele`e odlazak na prole}ni raspust i proslave svoju slavu. Uznev{i molitve Mu~enicama Veri, Nadi, Qubavi i mati im Sofiji, nakon pri~e{}a i osve{tavawa slavskih darova pre{li smo u crkvenu salu. Pre ru~ka nastupila je mala grupa folklornog ansabla ”Kaleni}” ~iji su ~lanovi

trke

listom ili aktuelni ili biv{i ~lanovi Pelikana jo{ od dana ro|ewa. Za nastup ih je fantasti~no spremila Teodora Nogi} koja je i sama odrasla u blektaunskoj parohiji. Nakon ru~ka deca su u`ivala u lepom vremenu i raznim igrama, skakawu u gumenim zamcima, toboganima, oslikavawu lica… a odrasli su u`ivali u de~ijoj graji i smehu.

Pi{e: Predrag

Crkva Pokajnica kao znak pra{tawa i molitva za pomirewe

Manifestacija „Susret na ogwi{tu pre daka“ odr`ana je na proteklog vikenda na Boanu Kadi}a kod Danilovrgrada, i na woj su se nakon 162 godine od stra{nog zlo~i na koji je po~iwen nad bratstvom Kadi}a, od strane crnogoskih vlasti, nakon ubi stva kwaza Danila Petrovi}a, sreli po tomci ovog bratstva. To je povod da se pri setim jednog, naizgled slu~ajnog susreta sa bla`enopo~iv{im mitropolitom Amfilo hijem, marta 2016. godine na podgori~kom Aerodromu, neposredno po{to je osve{tao crkvu pokajnicu na Boanu. Potomci Todo ra Kadi}a tada su predali na upravqawe Mitropoliji crnogorsko-primorskoj crkvu pokajnicu u Boanu.

n Pomiwawe Boana Kadi}a, uvek podsti~e teme, za{to je ubijen kwaz Da nilo Petrovi}, prvi svetovni vladar Crne Gore i kako su Kadi}i pre`iveli “istragu”? Kako su vladarska oholost i kotorski atentat prouzrokvali najsta rije crnogorske podele i bratoubistva, oko kojih se i daqe prepiru istori~ari?

- Tom prilikom mitropolit Amfilohije dao mi je blagoslov da na{u pri~u sa ae rodroma u Podgorici i Beogradu, objavim u novini „Srpski glas“, koja se {tampaju ve} vi{e od tri decenije na }irilici u Mel burnu!

Tako je, ta pri~a o bahatosti, pohoti i pohlepi, plemenskim progonima, ubistvu prvog svetovnog vladara Crne Gore, suko bima Br|ana i Cetiwana, bratoubistvi ma, ~ojstvu i obrazu, upornosti, osveti, velikim stradawima i zlo~inima, ali i pomirewu, pokajawu i pozivu na obnovu narodnog jedinstva objavqena u dalekoj Australiji, u broju od petka 11. marta 2016. godine. PDF format te novinske stra nice kasnije je uvr{ten kao sastavni deo izlo`be “Vaskrs svetiwa”, fotoreportera Zorana Jovanovi}a Ma~ka, koja se trenutno nalazi u Manastiru Mihaqskoj prevlaci.

POHARA KU^A

Jedan od najmra~nijih perioda crno gorske istorije, iz vremena vladavine kwaza Danila Petrovi}a, naslednika Wego{evog, 1856. godine – po zlu ~uve na pohara Ku~a, zahvaquju}i publici sti Iliji Petrovi}u, iza{la je iz sveta tame i skrasila se izme|u korica wego vog dela „Crnogorska pohara Ku~a“.

A prema kazivawu savremenika tih tragi~nih doga|aja, vojvode Marka Mi qanova, pose~ene su 243 plemenske gla ve, od ~ega 17 „vojni~kije“, dok su preo stale bile staraca, `ena i dece.

„Glave qudi i djece, koje su posje~e ne, skupqene su na uqanik popa Luke i pobodene na rozge oko uqanika, kako bi ih vojvoda Mirko moga gledat i vidjet koliko ih je“, zapisao je Miqanov.

U narodu se do danas prepri~ava kwa`eva naredba, koju je dosledno sproveo wegov brat, vojvoda Mirko Pe trovi}: „Udri Ku~a na bo`ju vjeru, ako ga druga~ije ufatit ne mo{… i djeca u kolijevke da se koqu!“

Razlog krvavog pira bio je bunt Ku~a, koji nisu mogli da trpe teror koji je sprovodio cetiwski gospodar. Sabqa Mirka Petrovi}a i wegove vojske se kla je glave tek ro|ene dece, a od wene o{trice nisu po{te|ene ~ak ni `ene trudnice!

n Upravo manifestacija “Susret na ogw{tu predaka”, kojoj je pristvovao mitropolit Joanikije, bila je povod da se podsetimo delova tog teksta pod naslovom “ Poziv na narodno izmirewe Crne Gore”. Ne treba tro{iti re~i da bi se dokazalo koliko su tada{we mitropolitove re~i, poruke i pozivi aktuelni i danas! Evo {ta se tog dana ta~no zbilo!

- I dok sam tom martovskog dana 2016, prolazio posledwu bezbednosnu i ca rinsku kontrolu, pre ulaska za avion u Beograd, me|u putnicima se pojavio Mi tropolit Amfilohije. I to, sam je nosio dve putne torbe. Celivam mu svetu de snicu, pozdravqamo se. Veli da }e sa Wegovom sveto{}u patrijarhom srpskim Irinejom (bla`eno{p~iv{i) od 2. do 13. marta 2016. boraviti u poseti Mitropo liji australijsko-novozelandskoj. Re~e da putuje u Australiju na poziv Wegovog pre osve{tenstva tada{weg episkopa austra lijsko-novozelandskog Irineja, a glavni povod je prisustvo osve}ewu obnovqene Saborne crkve Svete Trojice u Melburnu.

Obja{wavam mu da ga celi dan spo miwem, zbog novinskog izve{taja sa bo goslu`ewa na Kadi}a Boanu. Pitam ga za Kadi}e i crkvu pokajnicu. Potvr|uje mi mnoge podatke koje sam od ranije znao, zahvaqu}i novinaru Budu Simonovi}u. Pri~a mi dok ulazimo u autobus koji nas vozi na pistu do aviona, da je kwiga Bude Simonovi}a "Zeko Mali" vrlo argumen tovana i "pouzdana, odli~no ostvarewe".

Veli jo{ da je pozvao da li~no na otva rewe hrama u Kadi}a Boanu do|u i Kadi}i koju su pre{li u islam! On smatra da svi moraju da oproste jedni drugima, pomire se sa Bogom u sebi i u molitvi postanu bra}a .

n Besede}i te 2016. godine, u oko lini Danilovgrada, prema izve{taju objavqenom u dnevnom listu „Dan“, a povodom najave da }e Crkve u Boanu Kadi}a biti dovr{ena do Mitrovdana, mitropolit Amfilohije je izrazo nadu, da }e toga dana na Boan Kadi}a da do|u i potomci Petrovi}a i da na taj na~in po~ne pomirewe Crne Gore. Po wego vim re~ima, to bi zna~ilo obnovu stare Crne Gore, narodnog jedinstva Cetiwa i Br|ana, ~ija bi kruna bilo postavqewe krsta na obnovqenoj Wego{evoj kapeli na vrhu Lov}ena.

– Pored Nemawi}a grada, mislim da je sabirawe pored ove crkve pomirnice i pokajnice jedan od zna~ajnijih doga|aja dana{we Crne Gore. Na Boanu se nalazi mo na jednom mjestu koje je dobro upamtilo {to zna~i bratoubistvo i kakve su posle dice toga ~ina. Ja volim Petrovi}e, ali wihova borba za Crnu Goru obiqe`ena je i zlo~inima, a jedan od wih se dogodio i ovdje na Boanu. Pohota i pohlepa vla stodr`aca crnogorskih prije 150 godina proizvela je duhovni, ali i tjelesni blud. Kwaz Danilo je uradio ne{to {to nije smio da uradi i upalio je vatru bratoubi stva u CrnojGori, koja se nastavila i ka snije, a posebno je do{la do izra`aja to kom rata od 1941. do 1945. godine – kazao je tada mitropolit Amfilohije, a jedini objavio podgori~ki “Dan”.

Iz pomenutog teksta u „Danu“ nije se vidilo kakav je to greh po~inio Todor, a {ta su skrivili Petrovi}i? Kada se sve zbilo? Poznavaoci istoriji znaju, da je u pitawu kotorski atentat na kwaza Danila Prvog Petrovi}a i potom „istraga“ Kadi}a.

n Na Trojice 1854. godine osioni ce tiwski vladar sa svojim perjanicima

se na{ao na Ostrogu. Tu su organizova li proslavu na kojoj su prema narodnom predawu i zapisima nekoliko hroni~ara, prekrda{ili meru. Tvrdi se da su seksualno napastvovali 30 devojaka iz plemena Bjelopavloivi}a.

- Tada je Zeko Mali primorao najlep{u `enu, mladu Danicu Pavi}evi}, ro|enu Kadi}, zvanu Vilajeta, da vreme provede sa wim, a posle je naredio da mu je do vedu i na Cetiwe, da bi istovremeno za tra`io od Todora Kadi}a, wenog brata i svog ~oveka, da ubije zeta Puni{u, kne`e vog politi~kog protivnika, i tako sestru u~ini udovicom, da bi lak{e nastavio da u`iva u woj, {to Todor nije hteo da u~ini. Todor je, spasavaju}i se, prebegao zajedno sa zetom u Tursku. A knez, zasi tiv{i se Danice, prepustio je svome per janiku Ki}unu Martinovi}u, {uraku voj vode Mirka, da je on ven~a i pored `ivog mu`a (a ona je umrla posle dve godine), {to se do tada u Crnoj Gori nije de{ava lo. Sve to je ko{talo, prvo glave Mi}uno vog brata Mi{una, konzula crnogorskog u u Carigradu. Todor ga je usmrtio usred Carigrada,1860. godine. Potom je Todor u kotorskom atentatu ispalio smrtonosne kur{ume, dok je knez pratio suprugu, koja se u primorju bawala.

n Todor Kadi} je na sam dan atenta ta iz Skadra stigao u Kotor, gde gotovo niko nije znao da }e sti}i Zeko Mali. Negde posle dva sata ~ekawa, oko 19.45 ~asova, u sam sumrak je ispalio hitac na kwaza, koji ulazio na brod za Pr~aw, {to je pojedine moderne crnogorske istori~are nagnalo da tvrde da je Todor mo`da bio pla}eni atentator.

- Dokument „Krivi~na rasprava pri Okru`nom sudu u Kotoru protiv Todora Kadi}a, iz Bjelopavli}a, u Crnoj Gori, ubice crnogorskog vladara, kwaza Danila Petrovi}a – Wego{a, odr`ana 18. septem

BE]KOVI]EVI STIHOVI

Proteklog vikenda u Boanu boravio je proslavqeni pesnik Matija Be}kovi}. On je o Kadi}ima i Petrovi}ima spevao pesmu, u kojoj ukazuje da Kadi}i jo{ postoje, i da ih ima sve vi{e i vi{e, a da Petrovi}i nemaju mu{kog po tomstva.

bra 1860. godine“, koji je sa italijanskog jezika preveo Jovan Bu}in, sadr`i i pri zawe Todora Kadi}a. On je sudiji Henriku Poto~waku, objasnio da mu je kwaz Danilo ubio pet ~lanova familije, konfiskovao svu imovinu, sestru naterao da se preuda i to kraj `ivog mu`a. Daqe, atentator Todor je tvdio, da je odbio da izvr{i kwa`eve krvni~ke naloge i tako po{tedio nevine `ivote, a da je onda on kao nevin ~ovek zverski progawan. Todor Kadi} je izrazio jedino kajawe {to je u Carigradu ubio ne vinog ~oveka – konzula Mi{una Martino vi}a, ~ija je "zla kob bila" da je brat per janika Ki}una, za koga su preudali Danicu Kadi}. Austrijski zvani~nici posebno u svojim zapisima inistiraju na dostojan stvenom dr`awu na smrt osu|enog tridese togodi{weg Todora Kadi}a. Todor je javno obe{en u Kotoru .

n Todor Kadi} je, u to danas vi{e nema nikakve sumwe, bio progoweni vuk samotwak, do srca uvrije|eni i oja|eni ~ovek koji se dugo potucao po svijetu od nemila do nedraga i krio od opasnih, zelenih o~iju Zeka Malog, kako su zvali kwaza Danila, od wegove duga~ke, nemi losrdne i nepravedne tiranske ruke. To je prilikom predaje Kadi}a 28. februa ra 2016. godine istakao i Budo Simono vi}, autor kwige "Zeko Mali" (do`ive la pet izdawa) pobijaju}i odlu~no sve tvrdwe da je Todor bio pla}enik !

- Iste ve~eri kada je iz Kotora stiga glas da je kwaz Danilo podlegao ranama, na Kadi}e je pala stra{na anatema vla darske ku}e sa Cetiwa i Senata crnogor skog. Osvetnici su odmah krenuli u akciju da razore domove i "istra`e" sedamdese tak Kadi}a porodica, iz Boana. Po nekim podacima, iste no}i je pobijeno 24 Kadi}a (ima ionih koji tvrde da je stradalo vi{e od 90), svi oni koji nijesu uspjeli na vri jeme da se sklone i umaknu nemilosrdnoj ruci osvete.

n Poja{wava mi da je Darinka su pruga kwaza Danila, sa }erkom Olgom, tako|e, proterana iz Crne Gore. U~inio je Kwaz Nikola, sin vojvode Mirka Pe trovi}a, koji je nasledio kwaza Danila. Darinka je bila Srpkiwa iz Trsta. Iz bogate familije. Pri~a se da je na Ce tiwe donela evropsko pomodarstvo i da je bila rasipnik. Pojedini istori~a ri tvrdi da je bila i u qubavnoj vezi sa kwazom Nikolom, i to za `ivota u`asno qubornog Zeke Malog.

- Nije Todor Kadi} mrzio kwaza Dani la, ali wegovo shvatawe `ivota, obraz i ~ast nijesu mogli da otrpe ono {to je ura dio tada{wi crnogorski gospodar. Tako ja shvatam Todora Kadi}a i drago mi je {to je na ostacima wegove ku}e podignuta crkva. Najvi{e zasluga za weno podizawe pripa da @arku Pavlovi}u, kao i Miloradu Du diju Kadi}u, biv{em predsjedniku op{tine Danilovgrad. Pavlovi} je svoje prezime Kadi} usled progona morao da promeni. Familija mu je `ivala u Pe}i. Ubudu}e } e u hramu u Boanu na{e monahiwe paliti kandilo za pokoj du{e Todora Kadi}a, we govih potomaka, ali i Petrovi}a – napome nuo je tada 2016. godine mitropolit mitro polit Amfilohije.

Mitropolit Joanikije je pro{le subote odlikovao Zlatnim likom Svetog Petra Drugog Lov}enskog Tajnovidca, najvi{im odlikovawem Mitropolije crnogorsko primorske @arka Pavlovi}a Kadi}a koji je najzaslu`niji za podizawe hrama Svetog Dimitrija i okupqawa Kadi}a na Boanu Kadi}a kod Danilovgrada.

hladnih kraj,

nijih dela ovde je zvani~no izmerena u posledwe ratura nije kada vine. juna centimetara Bez visoravan ma –sebno ravnodu{nim. Nadmorska 1.100–1.200 stalno ru~qivo ba~enog no, sjeni~ki ali jednom ve}i

Todor Kadi}

Nekada davno na mestu Pe{terskog poqa nalazilo se veliko jezero. Legenda ka`e da je u tom jezeru `ivela troglava a`daja koja je narodu pri~iwavala mno go muke i kojoj je svake godine moralo da se prinese na `rtvu jedno mlado `ensko ~eqade. Tako je bilo sve dok jedan junak – pravoslavci veruju da je to bio Sveti \or|e, a muslimani da je Alija \erze lez – nije odlu~io da a`daji kona~no stane na kraj.

On je prvo udario velikim maqem u ka men i na tom mestu je potekao izvor \ur|e vica, koji postoji i danas, a potom je pre sudio a`daji. Tako su, veruje narod ovoga kraja, nastali i mnogi toponimi. Na mestu gde se troglava a`daja bra}aknula nastao je Bra}ak, gde se ispru`ila Pru`aw, gde je repom {umu okrwila Krwa jela, gde joj je najvi{e krvi isteklo To~ilovo, a pla nina koja se od wenog leta zawihala po stala je Ninaja...

PE[TERSKA VISORAVAN

Legenda o troglavoj a`daji kojoj je pre sudio junak plemenitog srca samo je jed na od mnogih koja se i daqe mo`e ~uti u ovom delu Srbije. Tu su i pri~e o pohodu cara Trajana, po kome je vrh Trojan, naj vi{a ta~ka Pe{terske visoravni, visok 1.351 metar, navodno dobio ime i gde se i sada zakopani nalaze ostaci wegovog dvora, legenda o vodenom biku i druge... One su se pored ogwi{ta, s kolena na ko leno prepri~avale deci u zimskim ve~e rima, kada je vaqalo prekratiti vreme i pri{tedeti hranu i ogrev, za sebe i stoku sve do maja, kada je najzad hladno}a po pu{tala, a sneg se topio.

Zato Pe{terska visoravan, kao i ~ita va sjeni~ka op{tina, prostorno jedna od najve}ih u Srbiji, s razlogom nosi ime „srpski Sibir”. Ovde su zime duge i hladne – mada posledwih godina, ka`u me{tani, vaqda zbog ovog globalnog otopqavawa ne toliko surove kao ranije, a leta kratka i ne mnogo topla.

Pe{terska visoravan jedan je od hlad nijih krajeva ne samo Srbije, ve} i ovog dela Evrope. Tako je 26. januara 1954. ovde izmereno minus 38,3 stepena, {to je zvani~no i najni`a temperatura ikada izmerena u Srbiji. Bivalo je dana, ~ak i u posledwe dve decenije, kada je tempe ratura padala ispod minus 30 stepeni, pa nije ~udo {to su jul i avgust jedini meseci kada ovde nisu zabele`ene sne`ne pada vine. U junu to nije slu~aj pa je sredinom juna 1987. u Sjenici napadalo dvadesetak centimetara snega.

Bez obzira na surovu klimu Pe{terska visoravan (ime je, ka`u, dobila po pe}ina ma – pe{terima) ni ovog leta nikoga, a po sebno posetioca iz grada ne mo`e ostaviti ravnodu{nim.

Nadmorska visina na Pe{teri je 1.100–1.200 metara, a zbog vetra koji stalno duva ~ak i ovog jula nije prepo ru~qivo krenuti u ove krajeve bez pre ba~enog xempera ili tawe jakne. Narav no, ovde se mo`e probati i kupiti ~uveni sjeni~ki sir, najve}i „brend” ovoga kraja, ali i u`ivati u ukusnoj jagwetini, jo{ jednom od pe{terskih specijaliteta. Naj ve}i deo Pe{terske visoravni pripada

op{tini Sjenica, a jedan i op{tini Tu tin.

Zimi surova, ali i prelepa priroda ovoga kraja jedan je od razloga {to se u Sje nici sve vi{e okre}u turizmu. A ovaj deo Srbije ima {ta da ponudi. Op{tina Sjeni ca obuhvata povr{inu od 1.059 kvadratnih kilometara, {to je ~ini jednom od ve}ih u Srbiji, a deli se na Pe{tersku visoravan i Sjeni~ku kotlinu u kojoj je sme{ten i grad Sjenica. Prema rezultatima posledweg popisa iz 2011. godine, na teritoriji ove op{tine `ivela su 26.392 stanovnika, ma hom Bo{waka (koji su u ve}ini) i Srba, a u samom gradu 14.060 qudi. Me{tani veruju da }e ih na slede}em popisu biti mawe, jer se u potrazi za poslom mnogo qudi odseli lo u druge delove Srbije, ali i u inostran stvo, pre svega u Nema~ku i Austriju. Kroz sam grad proti~e reka Grabovica, a u blizini su Lim i kawon reke Uvac, kao i planine Javor, Golija, Zlatar, Jadov nik, Giqeva, Ninaja... Kada je re~ o kawo nu Uvca, vaqa napomenuti da se oko 15 kilometara od grada nalazi i vidikovac Molitva koji je, ka`u, jedan od najlep{ih u Srbiji. Do wega se sti`e kada se od Sje nice krene prema Ivawici i na dvanae stom kilometru skrene levo, zemqanim putem prema selu Ursule. Od skretawa do vidikovca koji se nalazi na visini od 1.247 metara vaqa pre}i nekoliko ki lometara uskog zemqanog puta, a potom i 200–300 metara pe{ice, ali se trud za ista isplati jer je prizor koji se ugleda kad se stigne do Molitve (~ak i ovog leta kada je nivo Uva~kog jezera rekordno ni zak) izvanredan.

XAMIJA SULTANIJE

Ina~e sam grad Sjenica ima dosta do bro o~uvano gradsko jezgro u kojem se na ro~ito izdvaja xamija sultanije Valide, sagra|ena sedamdesetih godina 19. veka. To je, ka`u, jedina carska xamija u Srbiji, jer je podignuta zalagawem majke sultana Abdula Hamida. Skladnih dimenzija, ima kupolu pre~nika 15 metara, koja je bila prekrivena olovom, a podignuta je bez stubova {to je svojevrstan gra|evinski podvig tog vremena.

Vaqa posetiti i Crkvu Svetih apo stola Petra i Pavla, kao i druge verske objekte, poput manastira Kumanica, koji se nalaze na teritoriji op{tine. Blizu gradskog jezgra, a opet u o~uvanom pri rodnom okru`ewu je i jedno od omiqenih izleti{ta Sjeni~ana – stara vodenica na vrelu Grabovice koja je o~uvala auten ti~an izgled.

SPOMENIK SRPSKIM JUNACIMA

U centru grada nalaze se i zgrada op{tine, spomenik srpskim vojnicima koji su oslobodili ove krajeve u balkanskim ratovima, ali i park i lepo {etali{te du` kojeg se nalaze brojni kafi}i, po slasti~arnice, restorani. Tamo se mogu probati i kupiti brojni specijaliteti, po put sjeni~kog sira, }evapa, mantija, ali i ratluk, baklava, krempite. To je, svakako, jo{ jedan od razloga za posetu ovome kraju.

BESKRAJNI PA[WACI I KATUNI Prvo {to gostima ovog kraja pada u o~i jesu pa{waci, ~ija beskrajna prostran stva prekrivaju ve}i deo visoravni, kao i mir koji tek povremeno naru{i zvuk ne kog vozila. Tu su i neizbe`na stada kra va i ovaca, jer ovaj kraj `ivi prevashod no od sto~arstva. Mada je i ovde sto~ni fond vi{e nego prepolovqen, Pe{ter je jedan od retkih delova Srbije gde se ovce i krave i daqe mogu videti kako slobod no {etaju putevima. Zato je na pa{waci ma gotovo svaka travka poko{ena – jer se za wih hrana mora na}i, a na svakom ko raku mogu se videti ~obanski katuni ili stanovi, kako ih ovde nazivaju. Oni su gotovo svi napravqeni od drveta i pre kriveni slamom, a oko stanova nalaze se plastovi sena nameweni stoci. ^obani, kao i svi gor{taci, u po~etku pomalo nepoverqivi, brzo }e prihvatiti svakog dobronamernog gosta i pokazati mu svoju srda~nost i gostoprimstvo. M. T.

"Srpski Sibir", kako zbog hladnih zima ~esto nazivaju ovaj kraj, ne oskudeva u surovoj klimi, ali i prelepim predelima i gostoqubivim qudima

@ena koja se ceo `ivot borila da Mihajla Pupina sahrane u Srbiji!

U Wujorku je preminula prof. dr Radmila Milentijevi}, velika dobrotvorka koja nikada nije zaboravqala svoj rodni kraj i srpski narod.

Ro|ena je 27. 10. 1931. godine u Azawi (zaseok Vla{ki Do), od oca @ivomira i majke Danice, dev. Babani}. Rano detiwstvo je provela u Vla{kom Dolu, gde je zapo~ela osnovno {kolovawe. Pred kraj {kolske godine sa porodicom se seli u Beograd i tamo zavr{ava prvi razred osnovne {kole i nastavqa daqe {kolovawe. Bila je student tre}e godine ekonomije kada se iz Beograda otisnula u svet. Neko vreme je provela kod oca u Parizu, a zatim je stigla u ^ikago, gde je studirala svetsku savremenu istoriju. Magistrirala je na ^ika{kom univerzi tetu 1961. a doktorirala na Kolumbija univerzitetu u Wujorku 1970. godine.

Profesorsku karijeru zapo~ela je 1966. godine na Katedri za isto riju Siti kolexa Gradskog univerziteta u Wujorku, gde je 1984. izabra na za redovnog profesora. Dr`ala je nastavu iz oblasti Savremene evropske istorije, rukovodila programom postdiplomskih studija iz istorije i bila {ef Katedre za istoriju (1990-1993).

Obavqala je i rukovode}e funkcije na Gradskom univerzitetu u Wujorku.

Godine 1993. odlazi u penziju, ali zadr`ava status profesora eme ritusa na tom univerzitetu. Prof. dr Radmila Milentijevi} je iza brana za ministra bez protfeqa u Vladi SR Jugoslavije 14. jula 1992. godine, a od 11. 2. 1997. bila je ministar za informacije u Vladi R. Srbije.

Prof. dr Radmila Milentijevi}, nikada nije zaboravqala svoj rodni kraj i srpski narod. U Azawi je obnovila crkvu i podigla svo ju Zadu`binu - Parohijski dom. Svom rodnom mestu darivala je arte rijski bunar, Spomen ~esmu i spomenik vojvodi \u{i Vuli}evi}u. U Vla{kom Dolu je ktitor crkve i Parohijskog doma i sagradila je Kul turni centar Radmila Milentijevi}. Obnavqala je crkve i manastire u Srbiji i drugim zemqama gde `ivi srpski narod. Podigla je spome nike Filipu Vi{wi}u u Vi{wi}evu i Knegiwi Milici u Trsteniku.

Darivala je mnoge ustanove i institucije, nau~ne centre i udru`ewa. Povodom „Dana poroda" od 2016. godine, drugog dana Bo`i} a u svojoj Zadu`bini u Azawi, prof. Milentijevi} daruje svu decu iz Azawe, Vla{kog Dola i Gr~ca koja su ro|ena u prethodnoj godini. Osnovala je Fondaciju Fond Radmila Milentijevi} u Beogradu, 2010. godine, koja }e nastaviti humanitarni rad i ubudu}e.

Autor je dve kwige pod nazivom: „Mileva Mari} Ajn{tajn `ivot sa Albertom Ajn{tajnom".

Po~asni ~lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Dobitnik je vi{e nagrada i priznawa. Prof. dr Radmila Milentijevi} je po~asni gra|a nin grada Re{ice (Rumunija) i op{tine Smederevska Palanka. M. T.

Be~: Sa vladikom Grigorijem i wegovom kwigom "Nebeska dvori{ta" u prepunoj sali

U prepunoj sali be~ke Ura nije, saradwom SKPD Prosvjeta Austrija i Izdava~ke ku}e Epar hije austrijsko-{vajcarske Sveti Visarion, u subotu, 24. septem bra odr`ano je kwi`evno ve~e posve}eno novoj kwizi episkopa dizeldorfskog i Nema~ke dr Grigorija Duri}a "Nebeska dvo ri{ta". Ve~e je odr`ano u okviru Prosvjetine tribine "Susreti i razgovori", s blagoslovom i na poziv episkopa austrijsko-{vaj carskog Andreja.

Me|u brojnim gostima bili su pripadnici diplomatskog kora, sve{tenstvo, predstavnici srp skih organizacija, prijateqi i ~lanovi Prosvjete, a prisutne je u ime vladike Andreja pozdra vio wegov izaslanik otac Filip Milunovi}, stare{ina hrama Sv. Save u Be~u.

"Uvijek je dobro kad se qudi sastanu da razgovaraju i u to du boko vjerujem. To je moje iskustvo jer je rije~ ne{to najmo}nije {to ~ovjek mo`e da da drugom ~ovje ku", rekao je na po~etku ve~eri vladika Grigorije dodav{i da je od rije~i sve sazdano.

On je sa mnogo detaqa i emo cija pri~ao o te{kim vremenima o kojima kwiga govori, o odnosu prema zavi~aju i rasejawu, o broj nim likovima svog romana, zna nim i neznanim, ali i o univer

zalnim moralnim vrednostima borbe dobra protiv zla, zna~aju duhovnosti i vere, svojim uzori ma, {to ga je sve i inspirisalo u pisawu Nebeskih dvori{ta.

„Va`nije je to {to ste vi ve~e ras do{li ovdje nego {to sam ja tu," rekao je, i podsetio na re~i Sv. vladike Nikolaja - qubav je jedina vrednost koja se deqewem umno`ava.

O kwizi su osim autora go vorili filolog Maja Ra{ovi} i prof. Sr|an Mijalkovi}, pot predsednik be~ke Prosvjete, koji je zahvalio timu organizatora na ~elu sa ocem Gajom Gaji}em, pri sutnima, a najvi{e vladici Gri goriju na dolasku i prilici da se be~koj publici predstavi on i wegova nova kwiga. Mijalkovi} je govorio i o kwi`evnim vred nostima dela i istakao veliki kwi`evni talenat autora.

Maja Ra{ovi} je nadahnuto go vorila o duhovnim i literarnim aspektima kwige i podsetila da

je jezik i na~in na koji se ~ovjek izra`ava veoma jak na~in komu nikacije, a da je autor u svom delu prona{ao prave re~i.

"Ono o ~emu vladika pi{e postaju `ive slike. Vladika vas uvla~i u pri~u i vi postajete su dionik te pri~e", rekla je Ra{o vi}eva.

Muzi~ki ukras ve~eri bila je vokal Jelena Krsti} koja je o~arala publiku izuzetnim izvo|ewem tradicionalnih srp skih melodija. Tekstove iz kwige ~itao je mladi glumac Prosvjeti nog be~kog teatra mladih Vese lin Rafailovi}.

Publika je `ivo i sa puno pa`we u~estvovala u ve~eri, bilo je puno aplauza, smeha, po neka suza, ali svi su se slo`ili da je ovo bio poseban doga|aj, koji }e se pamtiti. Posle programa, vladika Grigorije je potpisivao kwige i dugo se zadr`ao u nefor malnim, prijateqskim razgovori ma sa prisutnim gostima. S. G.

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Na pla`i u Tasmaniji se nasukalo 230 kitova

Vi{e od 200 kitova se nasukalo na obali australijske Tasmanije.

Polovina `ivotiwa, koje su se nasu kale na pla`i u Mekveri Harboru, jo{ su `ive.

Na istom mestu pre dve godine zabe le`eno je najmasovnije nasukavawe kito va u istoriji Australije.

Ovi izuzetno dru`equbivi sisari su poznati po masovnim isplivavawima na obalu, jer plivaju u velikim, zbijenim grupama, koje se oslawaju na neprestanu komunikaciju.

Stru~waci prave plan spasavawa, ali }e ta operacija biti „slo`ena" zbog lokacije, rekli su iz tasmanijskog Zavo da za za{titu `ivotne sre dine.

Mekveri Harbor je {irok i plitak zaliv u ruralnom delu zapadne obale ove dr`ave.

O~ekuje se da }e jo{ kito va uginuti tokom no}i.

Velika akcija spasavawa pokrenuta je i u septembru 2020, kada se skoro 500 gla vatih uqarki nasukalo u istoj luci.

Vi{e od 380 `ivotiwa je uginulo, a oko 100 je pre`i velo zahvaquju}i spasioci ma.

Jo{ nije poznato zbog ~ega je do{lo do toga, ali su spasioci krenuli u akciju.

Samo dan ranije, prona|eno je 14 mr tvih kitova glavatih uqarki na Kraqe vom ostrvu u tasmanijskom moreuzu Bas.

Veruje se da 230 kitova prona|enih u sredu u Mekveri Harboru pripada vrsti pilot kitova.

Sli~nosti izme|u tog slu~aja i onog koji se dogodio u sredu, poput ~iwenice da je u pitawu ista vrsta, ista lokacija i godi{we doba, „neobi~ne" su i zabriwa vaju}e, ka`e Vanesa Parota, istra`i va~ica divqih `ivotiwa.

Mogu}e je da su kitovi bili „pogre{no navo|eni", jer su pratili bolesnog ili

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

dezorijentisanog predvodnika, ili su iznenada zavr{ili u plitkoj vodi, do daje.

Klimatske promene bi mogle da ima ju uticaj - promene u `ivotnoj srediti, temperatura vode ili promene kretawa plena kitova mogu ih poremetiti.

Ali, razlozi zbog kojih kitovi zalu taju ostaju „misterija", kao i to zbog ~ega je bilo toliko slu~ajeva u Tasmaniji, ka`e Parota.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

U ovoj oblasti ima mnogo morskih `ivotiwa, a ve}i broj organizama dovo di do vi{e nesre}a.

Tu su i morske struje, koje se ukr{taju na ovom mestu.

Ali, „xinovsko ostrvo" mo`e biti problemati~no za `ivotiwe koje kori ste ehonavigaciju, dodaje Parota.

„Kre}u se iz otvorenih voda i odjed nom nailaze na kopno", obja{wava.

Pogrebnici u Australiji imaju velik broj smrtnih slu~ajeva

Pogrebnici u Australiji do`ivqavaju veliku potra`wu za wihovim uslugama sa qudima koji umiru u nenormalno velikom broju u „zabriwavaju}em“ trendu koji doktori ne mogu da objasne. Daily Mail Australia ima pri~u.

Martin Meson, koji je gene ralni direktor Tribute Funeral Services u zapadnom predgra|u Melburna, Rejvenhol, rekao je da nema nedostatka posla za wega i druge u industriji jer zvani~ni podaci potvr|uju da Australijanci umiru vi{om sto pom 2022. godine.

„Sada smo stalno zauzeti od prvog ove godine“, rekao je g. Me son za Daily Mail Australia

„Svakako smo videli pove}awe potrebe za na{im usluga ma kao i mnogi drugi direktori”.

G. Meson je verovao da vi{e radno sposobnih Australijana ca umire, ali nema specifi~ne statistike koje bi to podr`ale.

„Svakako smo videli jasan pomak nazad na qude u wihovim

60-im, 50-im, pa ~ak i kasnim ili sredwim 40-im, pa ~ak i mla|im“, rekao je on.

G. Meson je otkrio da su ga vi{e puta pitali o pove}awu stope smrtnosti, ali nije imao posebno obja{wewe osim da je Covid.

„Prera|ena hrana, na{ na~in `ivota, ostajawe do kasno, pi}e, stres i to je bilo veoma evi dentno u posledwih nekoliko godina“, rekao je gospodin Me son.

„Sve ovo dovodi do smrti, da

li je to prerano ili u svoje vre me, ne znam”.

Australijski biro za stati stiku (ABS) potvr|uje da Austra lijanci ove godine umiru brzi nom ve}om od uobi~ajene. Kada se stope smrtnosti popnu iznad istorijskih proseka, a da se to ne mo`e objasniti starewem sta novni{tva, one se nazivaju „pre komerna smrtnost“.

„U 2022. godini zabele`en je vi{ak mortaliteta tokom svih meseci, pri ~emu su i broj umr lih i stopa smrtnosti generalno

vi{i od istorijskih proseka“, rekao je portparol ABS-a za Daily Mail Australia

„U maju je bilo 16.124 smrtnih slu~ajeva, {to je 13,5% vi{e od proseka smrtnih slu~ajeva koje bismo ina~e videli u maju (14.202)”.

Kovid je bio zna~ajan deo tih smrtnih slu~ajeva sa 862 smrti „direktno pripisane virusu u maju“.

Me|utim, bilo je i vi{e od o~ekivanog broja umrlih od de mencije, dijabetesa i ishemijskih bolesti srca. Smrtnost od raka se tako|e pove}ala, ali u skladu sa starewem stanovni{tva. ABS je rekao da su oni koji su umirali jo{ uvek uglavnom stariji od 75 godina.

Australijsko medicinsko udru`ewe (AMA) saop{tilo je za Dejli mejl Australija da je „za briwavaju}e“ da se broj smrtnih slu~ajeva pove}ava i to odra`a va ono {to se vidi u inostran stvu.

„Videli smo ABS statisti ku koja odra`ava zabriwavaju}i trend u drugim zemqama kao {to je Velika Britanija“, rekao je predsednik AMA profesor Stiv Robson.

Britanija je zabele`ila po rast od 10 odsto iznad o~ekiva nog broja smrtnih slu~ajeva od aprila. Kao glavni uzroci na vode se bolesti cirkulacije i dijabetes. Profesor Robson je rekao da nije jasno {ta je dove lo do vi{ka smrtnih slu~ajeva u Australiji.

„Potrebno je neko istra`i vawe za{to se to de{ava“, re kao je on. Me|utim, ukazao je na neke „verovatne faktore“ koji bi mogli da budu posledice od Covid perioda izolacije i ograni~ewa. Glavni verovatni uzrok bio je to {to qudi ili nisu mogli ili su se pla{ili da odu kod lekara zbog rizika od infekcije.

Sli~ni trendovi su prime}eni {irom Evrope.

Sloboda o tu`noj istini

Sloboda Mi}alovi} je jedna od najpopularnijih i naj uspe{nijih srpskih glumica koja je anga`ovana kako u po zori{tu tako i na filmskom platnu.

Sloboda je ro|ena u Leskovcu 1981. godine. Zavr{ila je sredwu muzi~ku {kolu, a studirala je Fakultet dram skih umetnosti u Beogradu, u klasi Predraga Baj~eti}a. Glumicu trenutno imamo prilike da gledamo u seriji "Bilo jednom u Srbiji", u kojoj tuma~i lik Ru`ice. Slobo da pri~a da je povratak u Leskovac gde je snimala u woj probudio dosta ose}awa, jer je to mesto gde je odrasla.

- Ve} dugo ne `ivim u Leskovcu, posledwih nekoliko godina ga i ne pose}ujem jer tamo nemam vi{e nikog svog. Trebalo mi je vremena da se naviknem na boravak u hote lu... Prvo nisam mogla da se osvestim da sam u Leskovcu, imala sam utisak kao da sam u nekom drugom gradu koji mi je poznat... Qudi su se promenili, ~itava jedna generacija je oti{la, do{li su novi klinci - ispri~ala je glumica.

Slobodi je bilo neobi~no da na svojim omiqenim me stima snima kadrove za seriju.

- Bila sam na mestima na kojima su se de{avale neke bitne stvari u mom `ivotu... Recimo, snimali smo kadro ve u crkvi u Vu~ju, gde smo kr{tene moja sestra Dragana i ja i gde smo s roditeqima provodile svaki vikend. Sni mali smo i u Dev kazanu i na \okinim virovima... Sva ta mesta me duboko vra}aju u jedan bezbri`an period `ivo ta - emotivna je glumica i dodaje da je, otkad se preseli la u Beograd, rodni grad pose}ivala samo zbog dru{tva:

- Moji prijateqi su uglavnom po Evropi, povremeno se na|emo "dole" i prisetimo se raznih doga|aja.

Tokom snimawa imala je potrebu da poseti jednu, za wu, posebnu lokaciju.

- Bilo je divno {to sam za dvadesetak dana, koliko sam provela na setu, obi{la sva ona draga mesta na koji ma nisam dugo bila. Imala sam potrebu da posetim crkvu

u kojoj su me roditeqi krstili. Jedva sam je prona{la, iako znam da je u selu Vu~je pored grada. Obilazila sam okolinu, gde su roditeqi znali da sestre i mene vode na izlete i vikende. Dirqivo je kad vidi{ opet sve to odakle si krenuo i uspeo ne{to da uradi{, onako kako si zacrtao - iskreno je rekla Sloboda. S. G.

Poznate Srpkiwe koje su bar tri puta stale pred oltar

Nisu odustale od qubavi ni posle te{kih razlaza

- Gledajte mene, i radite sve obrnuto, pro~itajte ovo ponovo - na{alila se peva~ica Nata{a Bekvalac, koja ~esto ima duhovi te opaske na ra~un svoja tri pro pala braka.

Mnogima je ona prva asoci jacija na buran qubavni `ivot, ali nije jedina na srpskoj javnoj sceni koja je bar tri puta stala pred oltar.

Bekvalac je bila u braku s Danilom Ikodinovi}em, s kojim ima }erku Hanu, Qubom Jovano vi}em i Lukom Lazuki}em, s ko jim je dobila Katju.

Ko je jo{ nekoliko puta rekao "da" pred mati~arem?

LEPA LUKI]

Slavna narodna peva~ica prvi put se udala sa 23 godine, za Tomu Luki}a, ~ije prezime je zadr`ala. Pre udaje prezivala se Mu{ovi}. Bili su u braku se dam godina, a razvod je bio buran – Lepa je kasnije pri~ala da je Toma bio jako qubomoran i ~ak nasilan prema woj.

Nakon Luki}a, Lepa se udala za Vladu Perovi}a, koji je bio menaxer. Taj brak se okon~ao kad ga je zatekla u krevetu s drugom `enom. A tre}i brak joj je tra jao najdu`e – ~itavih 18 godina. Tre}i mu` Milan Milanovi} je bio rodom iz Jagodine gde je ~esto boravio, a u Kanadi je ste kao penziju bave}i se privatnim

I maestralna glumica se uda la mlada, kad je imala 21 godi nu, za Milo{a @uti}a, glumca. S wim je dobila }erku Katarinu @uti}. Wena druga qubav bio je rediteq Qubomir Muci Dra{ko vi} – a po~etak wihove veze bio je nesvakida{wi.

- U zajednicu sa Mucijem u{la sam pre razvoda od Milo{a. Moja i Mucijeva qubav bila je ja~a od svih pravnih normi, a zvani~no smo se ven~ali tek 1990. godine. Jer, i on je, iz svog prvog braka, iza{ao na isti na~in kao ja iz svog - rekla je glumica.

Wen drugi suprug je na`alost preminuo 2004. godine, a Svetla na je novu qubavnu sre}u na{la s diplomatom Slavkom Kruqevi}em. On je dugo `iveo u Wujorku, gde je bio {ef misije Srbije pri UN. Upoznali su se preko prija teqa, a od tada u`ivaju u harmo ni~noj zajednici.

ZORICA BRUNCLIK

Peva~ica rasko{nog glasa tri puta je stala pred oltar –a uglavnom je birala muzi~are. Prvo dete, }erku Mariju, rodila je sa 18 godina, u vanbra~noj za jednici, sa mu{karcem ~iji iden titet nikada nije otkrila.

Prvi mu` bio joj je harmoni ka{ Zoran Tuti}, koji je bio {ef

orkestra sa kojim je u tom perio du nastupala. U braku sa Zoranom Zorica je dobila sina \or|a. Za tim se zaqubila u harmonika{a Qubu Ke{eqa, s kojim ima }erku.

O~igledno pada na harmoni ka{e – jer je wena sudbinska qu bav postao Miroqub Aran|elo vi} Kemi{, s kojim je u skladnom braku od 1985. godine.

MILENA DRAVI]

Neprevazi|ena filmska diva Milena Dravi} se 1960. godine udala za rediteqa Puri{u \or|evi}a. Tada je ve} bila jako slavna – a zbog toga su se rastali.

- U to vreme je bila velika zvezda. I{li smo iz filma u film. Ali kad sam primetio da joj smetam i da po mnogo ~emu ni sam ~ovek za wu – prijateqski smo se razveli - rekao je \or|e vi} jednom prilikom.

Wen drugi mu` bio je Vojislav Kokan Rakowac, tako|e rediteq. On je iznenada preminuo u svojoj 34. godini, u svom stanu u Beogra du, pod do danas nedovoqno ra zja{wenim okolnostima, navod no od sr~anog udara.

Tre}u, veliku qubav Milene Dravi} svi znamo. Dragana Ni koli}a upoznala je na snimawu filma "Kako su se volele dve budale". U jednoj od pauza izme|u snimawa 31. decembra 1971. godine oti{li su u op{tinu Vra~ar i ven~ali su se. Bili su najglamurozniji srpski par koji se i daqe mnogi dive.

VERICA RAKO^EVI]

Modna kreatorka je prvi put rekla "da" Boranu Karamanu, biv{em stjuardu JAT-a, s kojim je dobila }erku Elenu.

Nakon razvoda, Verica je sre}u prona{la u zagrqaju Zorana Rako~evi}a, s kojim ima ima }erku Milenu i sina Miodraga.

Od 2013. godine modna krea torka je u braku s Veqkom Kuz man~evi}em. Veza sa kompozito rom izazvala je buru u javnosti, zbog toga {to je Verica 35 godina starija. Ovaj par do danas poka zuje kako qubav ne poznaje nika kve dru{tvene norme.

KAJA OSTOJI]

Lepa peva~ica tako|e ima tri braka iza sebe. Prvi put se uda la sa 19 godina za Nikolu Dragoj lovi}a, mu{karca koji je hap{en zbog posedovawa nedozvoqenih supstanci i napada na slu`beno lice. Kaja je bila trudna na svad bi i kasnije su dobili }erku – a razvod je do{ao kad je beba ima la samo {est meseci.

Wena druga qubav bio je ko{arka{ Uro{ Duvwak, za kojeg se tajno ven~ala 2009. Taj brak je okon~an posle godinu dana.

Na vrhuncu slave, Kaja je upo znala svetski poznatog di-xeja Vita Lu}entea, koji je poznat kao Xunior Xek. Zaqubili su se i po sle tri godine poznanstva ven~a li, 2014. godine u Briselu. Quba vi je do{ao kraj posle pet godina braka. M. T.

biznisom. Preminuo je 2019. go dine.

SVETLANA BOJKOVI]

Verica Rako~evi}

Nata{a Bekvalac Svetlana Bojkovi}

Kaja Ostoji}

Kod kazana

Miri{e jesen u podno`ju planine Grkiwe na parnu rakiju, na prezrelo gro`|e, na `ute duwe, na nostalgiju za pro{lim vremenima, kada je pe~ewe rakije bio doga|aj u selu, koji se sa `arom i nadom i{~ekivao, sa du{om i merakom obavqao, i o kome su se danima ispredale pri~e i anegdote.

Miri{e jesen i sje}a na sre}ne dane kad su se kom{ije utrkivale ko }e prite}i u pomo}, da se na|u i u dobru i u zlu, i u radosti i u tuzi. Nisi bio sam makar u krugu od kilometar nije bilo ku}e. Nisi bio sam ni zimi ni qeti, ni dawu ni no}u, jer kad god je potrebno, i da ih ne zove{, do|u prijateqi i ro|aci velikog srca i neizmjerne qubavi.

– Poja~aj malo vatru sinov~e ako ho}e{ da pro tekne do zore. Ne {tedi drva, hvala Bogu ima ih kad bi mjesec dana pekli neprekidno.- daje Rade upute, a zna da dana{wa omladina sa te{kom mukom prihvata savje te, i daj Bo`e da }e iko poslije wega znati i postaviti kazan, a kamo li ispe}i doma}insku rakiju zbog koje se ne bi postidio ni pred carem.

Pote`e iz fla{e {qivovicu, pa hrapavom i od komi ne crnom rukom obri{e usta i sijedu bradu, pa nastavqa:

Crkva Sv. Trojice u Gorwem Adrovcu

Sudbina pukovnika koji je Tolstoju bio inspiracija

Jedna od najlep{ih qubavnih pri~a ikada ispri~anih, o le gendarnim qubavnicima Ani Karewinoj i grofu Vronskom, svoj nastavak tragi~nog kraja upravo je dobila u Srbiji, u blizini srp skog sela Gorwi Adrovac.

Svima je poznat ~uveni kraj jednog od najprevo|enijih romana svih vremena, Ane Karewine, kada grof Vronski, nakon Aninog samoubistva, odlazi u srpsko-turski rat. Grof Vronski je ose}ao da se iz tog rata ne}e vratiti. Brane}i Srbiju poginuo je kod sela Gorwi Adrovac.

Inspiracija za legendarnog qubavnika Tolstoju bio je ruski pukovnik Nikolaj Rajevski.

Nije ni malo slu~ajno {to je veliki ruski pisac isplanirao da Vronski zavr{i upravo na takav na~in, jer je pukovnik Rajevski u tom ratu zaista i poginuo. Desilo se to 1876. godine, u vreme kada pisawe Tolstojeve „Ane Karewine“ jo{ uvek nije bilo zavr{eno. Nakon pogibije pukovnika Rajevskog, wegova majka ostavila je veliki novac od koga se u seli Gorwi Adrovac kod Aleksinca po digla {arena ruska crkva, ne mestu gde je poginuo junak po ~ijem je liku i delu stvoren grof Vronski.

Nekoliko sati pre nego {to }e pukovnik Rajevski poginuti, sa wim je razgovarao doktor Vladan \or|evi}. Susret je doktoru bio toliko zanimqiv da je o wemu ostavio zapis.

Doktor opisuje pukovnika kao sumornog i }utqivog ~oveka, ali navodi da je ba{ tog dana kada je poginuo bio veoma veseo i `iva han, ~ak i zbijao {ale. Odjahao je u smrt obu~en u pohabanu uni formu srpskog pukovnika, dobaciv{i mu da }e braniti ~ast svoje slavne porodice.

Evo i legende o Rajevskom.

Prema toj legendi, Rajevski je imao tri srca. Dva su ostala u Rusiji – jedno je pripadalo otaxbini, drugo misterioznoj `eni zbog koje je i oti{ao iz Rusije. Tre}e je pripalo Srbiji. Ka`u da je Rajevski ostavio zavet da se wegovo telo sahrani na mestu gde pogine, a da se wegovo srce odnese u Rusiju.

Navodno je jedan ruski vojni hirurg izvadio pukovnikovo srce, ali je ono ostalo zakopano u Srbiji da zauvek u woj kuca, dok je ogromna masa zahvalnog lokalnog stanovni{tva uz najvi{e dr`av ne po~asti ispratila wegovo telo u Rusiju.

vatru, znati kad poja~ati kad smawiti, kad prekinuti. Dana{wa omladina bi samo nabrzinu da izbaci pos’o iz {aka.

Nema vi{e onog vakta, nema vi{e onog naroda. Vidi{ li ti da ~itav dan pe~emo, a nigdje nikoga da navrati, da proba rakiju, da nazdravi. A nekad tek {to je protekla a ono se skupi sijelo, pa krene pri~a, {ala, popije se pomezi, bogami i zapjeva. Jedni prinose drva i sijeku ih, drugi prinose kominu i rastavqaju kazan. Jedni opet ubacuju u `ar krompire i kukuruze, pa ih onako vrele dijele da se zamezi, jer parna rakija ho}e da prevari pa se napije{ iako nisi mnogo popio. Neki znaju donijeti zeca pa ga pokraj kazana ispeku, a uz vru}u poga~u i parnu rakiju nema boqe gozbe.

Pri~a Rade svoju pri~u, a suza mu u oku blista, pa potegne iz fla{e i duboko uzdahne za vremeni ma kad se bilo i mla|e i zdravije, za vremenima kad je selo bilo puno wegovih vr{waka, a sad ih na prste mo`e nabrojati, a i ti koje i nabroji{ nisu spo sobni do}i do kazana, a kamo li popiti i zapjevati. Odavno wima nije do pjesme i do pi}a.

Miri{e jesen i zamirisa rakija {to u mlazu pote~e iz lule, ko `ivot kad se javi, sa nadom, sa optimizmom. Zamirisa onim starim vremenima, spremna da da svoj da nak na veseqima, `alostima, na sijelima i prelima, za krsnu slavu, za veliki god, da okrepi umornog, da razve seli tu`nog.

– Da}e Bog da i idu}e godine rodi {qiva, i poslu`i zdravqe, pa da moj sinov~e opet pe~emo ovu mu~enicu koju su pekli i na{i stari, kriju}i od turaka, a i od po reznika. @ivio.

SIMI]:

Zimski filozofi

Svako ko razmi{qa je nesre}an“, ka`e Dovlatov u jednoj od svojih pri~a. Neke vrane grak}u po ceo dan, druge nemaju {ta da ka`u. Gledam jednu kako {parta levo-desno po mom dvori{tu, kao Hamlet na pozornici. Izgleda da je mu~i ne{to nere{ivo, ne{to suvi{e komplikovano za mozak usamqene vrane. Ali ni{ta je ne ko{ta da proba, pretpostavqam, ~ak i uz svu galamu koju weni ro|aci prave dok dolaze i od laze, kao da drum ispred wih ne prekrivaju led i opalo li{}e, nego sve`e prega`ena divqa~.

*****

Moj pokojni otac, koji je o ve}ini stvari imao da ka`e neku lepu re~, te{io je qude koji su kukali zbog o{tre zime, podse}aju}i ih da je u takvim vanred nim okolnostima ~oveku do zvoqeno da preko dana popije `estoko pi}e i pojede tawir vru} e supe. Uz to, tvrdio je da je hlad no}a dobra za koncentraciju. ^im iza|emo napoqe, radimo ono {to moramo izuzetno inteligentno i hitro, za razliku od onih koji se izle`avaju u hladovini na nekom mediteranskom ili karip skom ostrvu. ^im legnemo, vreme se vi{e ne ra~una i mo`emo da razmi{qamo o ve~nosti, smatrao je Sioran. Istorija je, ka`e on, proizvod qudi koji ustanu i bace se na posao. Mo`e li ~ovek da bude sawar ili tupan na Sever nom polu? Moj otac je mislio da ne mo`e. Kako Berlioz zvu~i na minus ~etrdeset? A [uman? To ga nikad nije zanimalo.

Da su Platon i Sokrat mora li da gule led sa {ofer{ajbne i da se bak}u sa akumulatorima, htedoh da dodam, ali pala mi je na pamet zastra{uju}a pomisao da i pored na{ih beskona~no dugih wuhemp{irskih zima i uz svu tu silnu navodno uve}anu in teligenciju, u posledwe vreme nismo dali nijednog filozofa

vrednog pomena. Dakle ovaj ~udni ose}aj, koji imam kad usred no}i bosonog krenem napoqe preko ledene kuhiwe da pogledam ter mometar, da sam na ivici nekog velikog otkri}a, kao kad Blez Paskal razmi{qa o ti{ini be skrajnog kosmosa, ispada da je bu dala{tina. Dobro, mo`da ne pot puna: ~ovek bistrog uma ose}a da je slobodan, da je gospodar svoje sudbine. Ko ka`e da je filozo fija nespojiva sa te{kim radom ili samoodr`awem? Kad lopa tom skidam sneg s krova, potajno se divim samom sebi kao da sam Ni~eov nad~ovek.

*****

Me|utim, nekako uvek imam ose}aj da sam okru`en velikim misliocima: tele koje zbuwe no stoji na poqani prekrivenoj prvim snegom; pas me{anac koga zovem [openhauer, koji uzdi{e vezan te{kim lancem; ili onaj drugi koji me podse}a na Karla Marksa i koga sam video kako laje na policijski xip dok pro lazi pored wegove ku}e. ^ak i je zero koje se sprema da se zaledi izgleda neodlu~no i izgubqeno u mislima.

*****

"Nijedan filozof nije uti cao ~ak ni na stav svoje ulice.“ - rekao je navodno Volter. Ja ne mislim da je tako. Dok nam se sprema duboka zima i postaje sve hladnije, ~ak i dim iz kom{ij skog dimwaka mo`e se shvatiti kao filozofirawe. Posmatram ga kako se di`e i povija, i govori nezainteresovanom nebu o na{oj usamqenosti, mukama i strasti ma koje krijemo jedni od drugih, i zapitanosti i bolu nad na{om smrtno{}u i kona~nim nestan kom sa ovog sveta. Pre nego {to padne sneg, zavlada neka duboka ti{ina, kao u katedrali. ^ovek za~u|eno gleda ogolelo drve}e, i sivo dnevno svetlo koje se po lako povla~i preko golih poqa na, i prise}a se one pesme Emili Dikinson koja govori o istom ta kvom zimskom popodnevu – hlad nom i bez vetra, kad se spusti neko nestvarno svetlo a senke zadr`avaju dah – i o bolu koji tada osetimo i za koji ne mo`emo da na|emo ranu, ve} samo mo`e mo boqe da pogledamo u sebe, gde se kriju sva zna~ewa i sva neod govorena pitawa.

– Treba znati moj sinov~e oko kazana, nije to samo na lo`i vatru, saspi kominu i eto rakije. Ima kazan svo ju du{u, mora{ znati potrefiti mu `icu, ugoditi vodu,

GROF VRONSKI JE U SRBIJI OSTAVIO SVOJE SRCE:

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

Sveti Sava kao svetovni diplomata

Pi{e: Nikola Morav~evi}

sahrawen, uz posebne po~asti,

u najlep{oj Bugarskoj lavri

Po{to je proveo Bo`i} na bugarskom dvoru, Sava je osetio da je vrlo umoran i iznemogao.

Iako je ta zima u Trnovu bila veoma hladna, on je ipak izme|u Bo`i}a i Bo gojavqewa svaki dan slu`io liturgije u carevoj zadu`bini, crkvi ^etrdeset mu~enika, propovedaju}i pastvi posle tih slu`bi i blagosiqaju}i bugarske vernike kao da su wegov narod. Po `eqi cara i patrijarha je uo~i Bogojavqewa ~ak osvetio i vodicu u krstionici u toj crkvi i wome po{kropio cara, bugarskog patrijarha i sve prisutne vernike. Mora da se tog dana za vreme slu`be u hladnoj crkvi prehladio, jer je potom osetio da ima groznicu i visoku temperaturu, te je tad odlu~io da ve}inu svojih pratilaca tog dana po{aqe u Srbiju sa svim daro vima i relikvijama koje je prikupio na putu, a koje je podelio na one koje treba da predaju kraqu Vladislavu i one koje je namenio srpskom patrijarhu Arseniju i patrijar{iji. Ose}aju}i da mu je kraj blizu on je po wima uz to poslao i kraqu Vladislavu i patrijarhu Arseniju svoja opro{tajna pisma u kojima i wima ’’i svoj zemqi naroda svoga’’ kao posledwu oporuku {aqe svoj pastirski blagoslov, {to je i kona~na naznaka da on ni tada, kao ni u brojnim ranijim okolnostima, nije prema svom dragom sinovcu, kraqu Vladislavu, imao nikakve zadr{ke ili odbojnosti.

Taj wegov odlazak u ve~nost se de sio na dan 14. januara 1236. godine, a po poznatim spoqnim simptomima wegove bolesti moderni lekari su do{li do zakqu~ka da je najverovatnije umro od jake prehlade dobijene u crkvi koja je pre{la u zapaqewe plu}a.

Po{to Sava nije ostavio za sobom ni kakvu naznaku o tome gde `eli da bude sahrawen, po naredbi bugarskog cara Jo vana Asena II i na radost wegove dvorske vlastele i prestoni~ke pastve, wegovo telo je uz posebne po~asti pogrebeno u najlep{oj bugarskoj lavri, trnovskom

carskom manastiru Svetih ^etrdeset mu~enika.

^im je do srpskog kraqa Stefana Vladislava doprla vest da mu je u Tr novu umro stric, odmah je poslao svoje poslanstvo u Bugarsku da od svoga ta sta cara Jovana Asena II izmoli Savine mo{ti da bi one bile sahrawene u Sr biji. No, po{to je Sava za `ivota bio i na{iroko poznat i veoma omiqen i u Bu garskoj, car je u nedostatku bilo kakvog pisanog dokumenta o tome gde je srpski arhiepiskop `eleo da bude sahrawen, po savetu svoje vlastele i klera odbio da usli{i tu Vladislavqevu molbu i pregovori oko toga su tekli celu godi nu dana, dok najzad nije i kraq Stefan Vladislav morao da li~no do}e u Trno vo da bi to na jedvite jade i uz obilno potkupqivawe bugarskih velmo`a naj zad izmolio.

Po kona~no dozvoqenom prenosu stri~evih mo{tiju u Srbiju 1237. godi ne, wegov sinovac, srpski kraq Stefan Vladislav ga je uz velike sve~anosti sahranio u svojoj zadu`bini, crkvi Va znesewa Hristovog u manastiru Mi le{evi, koji je dve godine ranije podi gao na istoimenoj re~ici, koja je desna pritoka Lima.

Od trenutka sahrane Savinih mo{ti ju u Mile{evi, taj manastir je za srpske vernike postao primarno pokloni~ko mesto, va`nije i od @i~e i od Stude

SPAQIVAWE MO[TIJU BILO NA TA[MAJDANU

Mada se danas naveliko smatra da je na mestu te Sinanove loma~e podignut velelepni savremeni Hram Svetog Save u Beogradu, u realnosti taj nemili doga|aj se nije desio tu nego na jednoj maloj uzvi{ici mnogo bli`oj tada{wim ju`nim gradskim zidinama i zvanoj ^upina humka, lociranoj u dana{wem Ta{ majdanskom parku pored postoje}e crkve Svetog Marka, nasred tada zapu{tene ledine koja je zvana Vra~ar zato {to je preko we prolazila glavna carska xada za otomansku prestonicu Istanbul, na kojoj su ciganke, gledaju}i putnicima u dlanove, vra~ale o tome {ta ih ~eka na wihovim dugim pute{estvijima.

nice, jer je pu~anski kult Svetoga Save i pre wegove zvani~ne crkvene kano nizacije, tako brzo postao do te mere dominantan u Srbiji da je Mile{eva de finitivno postala najpose}enija hri{}anska svetiwa svih doma}ih verni~kih hodo~a{}a srpskog pu~anstva.

Savine mo{ti su u manastiru Mi le{evi ostale sve do 27. aprila 1594. godine, kada je, po suzbitku srpske pobu ne u Banatu u kojoj su ustanici stavili lik Svetog Save na svoje zastave, osio ni turski vezir albanskog porekla, Si nan-pa{a, naredio da se one iskopaju iz wegove mile{evske crkvene grobnice i prenesu i spale na ledini ispred ju`nih zidina beogradske tvr|ave, na Vra~aru.

Spaqivawem mo{tiju Svetog Save turski veliki vezir Ko~a Sinan-pa{a je `eleo da ponizi tog srpskog sveti teqa i obezvredi wegov kult da bi time uni{tio wegovu duhovnu veli~inu u ra jinom se}awu na preturske velikane iz svoje slavne pro{losti, ali je tim zulu mom ustvari postigao potpuno suprotan efekat. Wegovo osiono divqa{tvo je jo{ i vi{e pro{irilo Savin sveti teqski kult me}u srpskim pu~anstvom, jer je time i Sveti Sava, svojom drugom simboli~nom smr}u podelio sa svojim narodom wegove najmu~nije patwe pod turskim tla~ewima, koja su tada ve} trajala skoro dva veka.

Ima i posebne ironije u podacima o tom turskom veziru iz jednog dubro va~kog dokumenta iz 1571. godine koji pokazuju da on poreklom nije bio neki tvrdokorni islamski fanatik iz Ana tolije, nego poturica ro|en u mestu To pojanu u severoisto~noj Albaniji i to u katoli~koj porodici koja se potur~ila.

lll U slede}em broju: Savina harizma bila je prisutna u memoriji srpskoga naroda

DOGODILO

DANA[WI DAN

septembar

1854. - U Vaqevu je umro prota Matija Nenadovi}, voj voda i jedan od vo|a Prvog srpskog ustanka. Bio je prvi diplomata obnovqene Srbije i tvorac i prvi predsednik Praviteqstvuju{}eg sovjeta. Wegovi "Memoari" dragoceno su svedo~anstvo o qudima i doga|ajima iz tog vremena.

1901. - Ro|en je italijanski nuklearni fizi~ar Enriko Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zaslu`an je za niz osnovnih otkri}a u fizici atomskog jezgra, a 2. decembra 1942. u ^ikagu pustio je u pogon prvi nuklearni reaktor. Taj datum uzima se i kao po ~etak atomskog doba.

1913. - Rudolf Dizel, nema~ki in`ewer, konstruktor prvog motora sa unutra{wim sa gorevawem na principu samopaqewa (1893), nestao je u moru u kanalu Laman{ prilikom pu tovawa iz Antverpena u London.

1930. - Umro je ruski slikar Iqa Jefimo vi~ Rjepin, glavni predstavnik realizma u ru skom slikarstvu. Izvr{io je veliki uticaj na umetnike svoga vremena i bio je uzor sovjetskih socijalisti~kih realista ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i wegov sin Ivan", "Ha p{ewe propagandista").

1938. - Velika Britani ja, Francuska, Italija i Ne ma~ka potpisale su sporazum u Minhenu kojim je Nema~koj dozvoqeno da pripoji Sudet sku oblast, deo ^ehoslova~ke sa nema~kom nacionalnom mawinom. Minhenski spora zum smatra se presudnim aktom kojim je Hitle ru otvoren put za otpo~iwawe Drugog svetskog rata.

1941. - U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila, ukqu~uju}i `ene i decu.

1958. - Emitovan je prvi zajedni~ki program TV oda{iqa~a u Beogradu, Zagrebu i Qubqani.

1994. - Ministri odbrane ~lanica NATO na sastanku u Seviqi odlu~ili su da NATO poja~a vazdu{ne napade na polo`aje bosanskih Srba.

2000. - Pozivu lidera De mokratske opozicije Srbije na gra|ansku neposlu{nost i generalni {trajk zbog po ku{aja re`ima da falsifi kuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazva li sredwo{kolci u Gorwem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Ta mnava. U narednim danima talas {trajkova za hvatio je celu Srbiju, po~ela je blokada magi stralnih puteva.

2010. - Umro Vojislav Voki Kosti}, srpski kompozitor i pisac.

2014. - Gojko Eror, Srbin iz Hrvatske, op tu`en za ratne zlo~ine protiv civila 1991. godine u Berku kod Vukovara, pu{ten je na slobodu nakon {to mu je optu`nica prekvali fikovana i po{to je @upanijski sud u Osijeku primenio Zakon o oprostu.

1758. - Ro|en je engleski admiral Horacio Nelson jedan od najve}ih stratega u istoriji pomorskih ratova. Odneo je kqu~ne pobede nad Napoleonovom flotom, a 1805. je naneo kata strofalan poraz udru`enoj {pansko-francu skoj floti kod Trafalgara

Spaqivawe mo{tiju Sveog Save

Kako su srpski knez Mihailo i crnogorski kwaz Nikola sklopili tajni sporazum o jedinstvu zemaqa!

Kao kompenzaciju za odricawe od suve reniteta imao je da i ubudu}e nosi titulu srpskog princa, i da kao takav prima od Srbije godi{wu apana`u od 20.000 dukata. Ovde vaqa spomenuti da je ovim tajnim ak tom predvi|eno da u slu~aju ako knez Mi hailo ne bude imao naslednika, na presto stupio crnogorski kwaz.

Prvi najo~igledniji koraci ka uje diwewu Srbije i Crne Gore u jednu dr`avu su napravqeni sklapawem Tajnog sporazu ma od 23. septembra, 1866. godine izme|u Crne Gore, kwaza Nikole I Petrovi}a i Srbije, kneza Mihaila Obrenovi}a na Ce tiwu.

Prema tom sporazumu, posle uspe{nog rata protiv Osmanskog carstva, koji je bio usmeren ka oslobo|ewu srpskog naroda koji je `iveo pod Turcima, Nikola se tre bao odre}i prestola u korist kneza Mi haila, a Crna Gora pripojiti jedinstvenoj srpskoj dr`avi.

Dogovori predstavnika Beograda i Ce tiwa odvijali su se u najstro`oj konspira ciji u Italiji, gde je 5. oktobra 1866. godine potpisan tajni vojni sporazum o zajedni~koj aktivnosti na osloba|awu Srbije i Crne Gore od Turske. Ovim tajnim aktom Srbija se obavezala da Crnoj Gori „uru~i 50.000 dukata, izvesnu koli~inu oru`ja, vojne opreme i po{aqe vojne stare{ine – ofi cire i podoficire za obu~avawe crnogor ske vojske“.

Crna Gora je „pristala“ da, posle oslo bo|ewa od Turaka, „pristupi srpskoj dr`a vi“. Sporazumom se, tako|e, predvi|alo da na presto zajedni~ke dr`ave „zasjedne“ srpski knez Mihailo Obrenovi}, a kwaz Nikola Petrovi} be{e se ovim ugovorom obavezao da u korist srpskoga ideala –stvarawe jedne evropske dr`ave – abdi cira.

Nikola je ina~e znao da wegov kum, knez Mihailo Obrenovi} (kumovao na kr{tewu kwegiwe Zorke 1864. godine) nema potoma ka, i sasvim je prirodno {to je o~ekivao da on jednog dana postane „car srpskog Balka na“.

Nakon potpisivawa tajnog srpsko-cr nogorskog sporazuma u Italiji, u Beogradu je usvojen i potpisan poseban Protokol. Prethodno su, na Cetiwu, 14. septembra 1866. godine, Protokol usaglasili iza slanik srpskog kneza Mihaila Obreno vi}a – Miloje Le{wanin, i crnogorskog kwaza Nikole Petrovi}a – vojvoda Petar Vukoti}. Posle re{avawa nekih spornih pitawa ovaj dokument, u dva „jednoglasna egzemplara“, potpisan je u Beogradu. Pa raf u ime srpskog kneza stavio je Ilija Ga ra{anin, a u ime crnogorskog kwaza – Ni}ifor Du~i}.

Mihaila }e ubrzo sti}i tragi~na sud bina na Ko{utwaku jer wegove ideje nisu godile u{ima velikih sila. Wegovim gu bitkom Srbi i svi `iteqi sa jugoistoka Evrope izgubili su ~oveka sa vizijom o oslobo|ewu Balkana od Osmanske im perije. I od tog trenutka Tajni sporazum }e prekriti veo zaborava a u istorijskom razvoju odnosa ovih dr`ava nasta}e samo jedan kamen spoticawa – koja }e dinastija poneti barjak ujediwewa srpskog naroda. I Petrovi}i i Obrenovi}i su bili ube|eni da to pripada upravo wima. A tu su bili i Kara|or|evi}i koji su iz prikrajka ~ekali svoju {ansu.

Od ubistva Mihaila Obrenovi}a knez

Nikola I mewa „svoje dr`awe prema Sr biji“ a od ustoli~ewa Milana Obrenovi}a sve vi{e biva preokupiran idejom da Petrovi}i postanu svesrpska dinastija i ustoli~ena na „prestolu“ u Beogradu. Iz tog vremena, navodno, poti~e i wegova izreka – „da su li~na prava po sebi pra vedna, i ako se ne sla`u sa op{tom idejom“. Glavari oko kwaza zdu{no su ga podr`ava li i tvrdili da su Petrovi}i – „jedina di nastija u srpstvu koja ima tradicionalne priznate vrline od svog postojawa i koja se nikad ni u svom unutra{wem moralu, niti prema celini srpskog naroda, ni u ~emu nije ogre{ila“.

Ali na~in na koji je kwaz Nikola hteo da ostvari ovaj ciq o „svesrpskom prestolu“ nije bio lako razumqiv we govim savremenicima, kao ni i budu}em istra`iva~ima. Odluka da ruku wegove najstarije k}erke Zorke da Petru Ka ra|or|evi}u, potowem kraqu, mo`da je najboqi primer za ovu tvrdwu, jer je Ni kola imao ideju da za kuma pozove vlada

ra Srbije, kraqa Milana Obrenovi}a… Udajom najstarije k}erke Zorke za jed nog od pretendenata na srpsku krunu nije postigao ni{ta. Nije uspeo da budu}eg kraqa Srbije pridobije i samo je pogor{ao odnose sa Srbijom. Petar Kara|or|evi} se pokazao mnogo mawe savitqivim nego {to se knez Nikola nadao da }e biti. Nije mno go pomoglo ni to {to je Zorka, k}erka kneza Nikole, bila jaka i autoritativna li~nost i {to je i ona poku{avala da svog supru ga privoli da svoje pona{awe prilagodi interesima wenog oca… To je samo dovelo do toga da se izme|u tasta i zeta stvori la ogromna netrpeqivost. Tako Petar Ka ra|or|evi} nije dopu{tao da se Nikolino ime spomiwe u wegovom prisustvu.

Kwaza Nikolu nikada nije napu{tala pomisao da bi on trebalo da bude vla dar u obe zemqe, ili u ujediwenoj srpskoj dr`avi. ^esto je znao da ka`e, u razgovoru sa najodanijim glavarima, kako bi „on ve} znao za najkra}e vreme zadobiti Srbijance za sebe…“ R. N.

Kada su pre nekoliko godina poplave kroz Srbiju nosile pute ve i mostove, Rimski most na reci Qubovi|i gra|en jo{ u starom veku odoleo je napadima vodene bujice i ostao na istom mestu na kom su ga sagradili Rimqani. Pretpostavqa se da je zidan od kamena sedra koji je vezivan me talnim klamfama, a zatopqen olovom, zbog ~ega je, veruju, i ostao sa~uvan.

U{u{kan u nestvarnoj prirod noj lepoti na samoo 12 kilometa ra od centra Qubovije, oavj stari most predstavqa pravu oazu za brojne putnike namernike a ne kada je bio glavna saobra}ajnica rimskih imperatora.

“U ranoj istoriji na ovom pro storu postojala su dva mosta, je dan je uni{tila nabujala reka, dok drugi i daqe odoleva zubu vremena. Sagradili su ga i kori stiri Rimqani, za potrebe trgo vaca da transportuju robu preko reke u susednu sada Bosnu, kao i rude iz rudnika gde se sada na

lazi ~uveni Sokograd. Kada su Rimqani naseqavali ovaj pro stor, to je dana{wa Azbukovica, most je imao za ciq da pove`e Quboviju sa Bosnom, a kasnije je nastavio da bude trgova~ki drug za vreme vladavine Osmanlija”, ka`e Dragan Pavlovi} sekretar slu`be vodi~a PS Srbije.

Prvi pioniri turizma ovog kraju su planinari, koji dospeva ju do nepristupa~nih predela i posle ih prezentuju turisti~koj javnosti i institucijama koje ka snije rade na razvoju tog lokali

teta. Ovaj prostor oko Qubovije za nas planinare je idealan jer se ovde sudaraju ~etiri planine koje dele kawoni.

“To su kawoni Tre{wice, Qu bovi|e, Sokolskih planina i kawon Kozlac. Ovo je za nas vrlo dinami~an teren, jer postoji mno go vrhova o{trih i istaknutih sredwih visina preko 1100 me tara, i na ovom mestu se nalazi jedan eksremni kawon koji je pri tok Tre{wice, kawon Tribu}e, koji privla~i na hiqade mladih planinara tokom godine, rekao je Dragan.

Budu}i da je na teritoriji Sr bije ostalo veoma malo sa~uvanih starih kamenih mostova, ovaj na Qubivi|i predstavqa znameniti primer ve{tine neimara i tradi cionalnog gra|evinarstva. Rado vi na osnovnoj stati~koj sanaciji mosta izvedeni su 1985.

“Veliki zna~aj ovakav jedan spomenik kulture ima za na{u op{tinu. Veoma malo ovakvih lokaliteta u Srbiji postoji. Mi

radimo na tome da {to vi{e qu dima skre}emo pa`wu, na dr`av ne institucije da se vi{e obrati pa`wa na ovakve spomenike jed nog vremena, ali i mi da ga {to vi{e promovi{emo. Kao turi sti~ka organizacija dajemo sve od sebe da sve na{e raspolo`ive resurse raspodelimo da bismo {to boqe publikovali ne samo most ve} i celu na{u Quboiju –istakla je Jelena Te{i} direk torka TO Qubovija.

Most je visok 5,5 metara, a

najvi{e ga pohode putnici namer nici zaqubqeni u biciklizam i dobru fotografiju, koje na ovom mestu ispadaju zaista nestvarno, kao da ste u bajci. Rimski most ili latinska }uprija potpuno je rekonstruisan 2016. godine, i ovo je jedan od 128 arheolo{kih loka liteta na teriotirji Azbukovice, Podgorine i Ra|evine. Taj most spaja i dve op{tine, Quboviju i Ose~inu, koje planiraju da od wega naprave turisti~ku atrak ciju. M. T.

Srpski knez Mihailo Obrenovi} i crnogorski kwaz Nikola I Petrovi}, 23. septembra 1866. godine zakqu~ili su ugovor o zajedni~koj borbi za oslobo|ewe od Turaka i ujediwewe srpskih zemaqa

Knez Mihailo Obrenovi}

Kwaz Nikola I Petrovi}

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Ve} neko vreme "gomila" se neka te{ka energija i vi to ose}ate. Ovaj aspekt, tako|e, mo`e ukazati i na odluke kojima }ete utabati novu po slovnu stazu u budu}nosti. QUBAV: Neobi~no vas privla~i osoba s kojom nikako da u|ete u kontakt. Ukoliko ovih dana odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna izne na|ewa. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Mogli biste da potpi{ete neki ugovor ili da postignete ~vrst dogovor o novoj poslovnoj saradwi. Pa`qivo birajte re~i, mogu}i su nespo razumi. QUBAV: Vi kao da niste spremni da bilo {ta preduzmete i svoj qubavni `ivot postavite onako kako vama najvi{e odgovara. Sve }e se sre diti kada voqena osoba bude inicirala ozbiqan razgovor. ZDRAVQE: Vrtoglavica.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Dobro se ose}ate, raspolo`ewe ra ste. Tro{ite novac na sitna zadovoqstva iako bi bilo mudrije da to odlo`ite. Ukoliko ste ~esto na to~kovima, budite oprezni. QUBAV: Radi pre ventive, osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikri li jer postoji {ansa da budete otkriveni. Pazite kome se poveravate, jedan od prijateqa vas neho tice mo`e izdati. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Povoqan period za aktivirawe posla. Planetarni aspekti obe}avaju dobar ishod uko liko napravite iskorak iz dosada{we rutine. To mo`e biti pokretawe ne~eg {to }e funkcionisati na neobi~an na~in. QUBAV: U`ivate u planirawu budu}nosti, ali ~ini se da zaboravqate da su pla novi takve vrste nerealni sve dok u tome ne u~e stvuje i druga strana. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Mnogo toga ste zapo~eli, na vi{e stra na mawe projekte koji vam se, svaki za sebe, mnogo dopadaju. Ne posustajte, sve {to ste do sada uradi li, u narednom }e se periodu isplatiti. QUBAV: Romanti~no raspolo`ewe se uzdi`e. Voqena oso ba o~ekuje da joj posvetite pa`wu i poklonite svo je slobodno vreme. Neophodno je da iza|ete iz ku}e na nekoliko dana. ZDRAVQE: Nesanica.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Trenutno se nalazite na prekretnici. Potrebno je da donesete va`ne odluke, ali nijed no re{ewe nije vam po voqi. QUBAV: Bez obzira na to da li ste u vezi ili ne, pribli`avaju vam se osobe koje vam ne prili~e. Da li se radi o razlici u godinama ili bra~nom statusu, postoji prepreka preko koje ne prelazite. Ra~unajte na to da roman sa ne}e za`iveti.ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Me{ate posao i privatan `ivot pa vam to, ovih dana, mo`e dodatno ote`ati situaciju koja je, ionako, ve} neko vreme napeta. Za{titu dobija te od osoba s kojima ste nekada radili. QUBAV: Ovde vam ba{ i ne cvetaju ru`e po{to u odnosu s voqenom osobom ve} neko vreme egzistira distan ciranost. Nemate voqe da se posvetite tom pro blemu. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Nikako da stigne neko re{ewe od koga vam mnogo toga zavisi. Neki qudi su vam, verovat no, podgrejavali la`nu nadu. Uskoro sti`u prome ne. QUBAV: Imate ose}aj da ne uspevate da dopre te do voqene osobe. Bez obzira na to da li ste u vezi ili niste, ovih dana kao da vam je to poqe uspavano. Ukoliko vam se ~ini da je ovo zati{je pred buru, u pravu ste. ZDRAVQE: Alergije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Sve {to radite ovih dana postaje za morno. Budite strpqivi i iznad svega pa`qivi, kako biste {to bezbolnije pro{li ovaj period. QUBAV: Podr{ka voqene osobe vam je od velike va`nosti, naro~ito ovih dana kada ste u pozici ji da donesete odluku koja ima mo`da i `ivotnu va`nost. Uskoro }ete i vi voqenoj osobi biti va`an oslonac. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Shvatate da ste izlo`eni okrutnoj ma nipulaciji, naro~ito od strane saradnika kojima ste verovali. Bezrazlo`no pani~ite, za{ti}eni ste od strane osoba koje se nalaze na samom vrhu. QUBAV: ^ini vam se da od partnera ne dobijate neophodnu podr{ku. Shvati}ete da niste sami i da je ono {to dobijate od voqenih sasvim dovoqno za va{e potrebe. ZDRAVQE: Problemi s vidom.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Dobro se ose}ate pa s tom vibracijom privla~ite qude sli~nog profila. Podr{ka pret postavqenih lica obe}ava pozitivan ishod svega {to ovih dana zapo~nete. QUBAV: Dugo odla`ete re{avawe nekih problema pa vas nakupqeno ne zadovoqstvo ozbiqno mu~i. Bez obzira na to {ta biste mogli da poku{ate, odgovor voqene osobe izostaje. ZDRAVQE: Stoma~ni problemi.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Krenule su promene koje se ti~u va{eg poslovawa. Pre nego {to se to realizuje do kra ja, neophodno je da savladate neke nove ve{tine. QUBAV: Na partnera emitujete nestabilno ras polo`ewe. Pritisak pod kojim se nalazite nije uzrokovan wegovim pona{awem pa zbog toga budite obazrivi da ne napravite {tetu koju biste kasnije te{ko popravili. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

Uprava FK Drina, trenutni i biv{i ~lanovi kluba, sa tugom u srcu primili su vijest da je 23.09.2022. godine prestalo kucati srce wihovog nekada{weg predsednika Milo{a Kozlice.

Milo{a }e mnogi pamtiti kao neumornog entuzijastu koji je za vreme svog mandata davao celog sebe za dobrobit na{eg fudbalskog kluba i {ire srpske zajednice. Nije on `alio ni truda ni vremena, i uvijek je istrajavao na pobjedama i uspjehu. Na`alost posqedwu, `ivotnu bitku je izgubio i Driwani o`alo{}ena srca upu}uju rije~i utjehe i najiskrenije sau~e{}e supruzi Elizabeti, sinu Neboj{i, k}erkama Zdenki i Jasni sa wihovim porodicama, kao i {irem krugu svih onih koji su mu bili bliski i dragi.

Neka mu Gospod podari vje~ni mir i neka mu je laka crna zemqa. FK Drina.

Zahuktala se sezona spremawa zimnice, doma}ice se trude da ona bude ukusna i posebna, ali Ana Nikodijevi} iz sela Ovsi{te kod Topole oti{la je korak daqe i napravila najkreativniju zi mnicu u Srbiji. Ona u tegle za jedno stavqa i vo}e i povr}e, a svaki komadi} posebno je izraz baren.

“Razli~ite boje i ukusi, zato ka`em da je spoj nespojivog. Pa sterizacija bez hemije, pa se u mojoj zimskoj salati ili tur{iji nalazi i vo}e. Sve je raznolikog oblika, cveti}i, smajli}i ,sve je to poklon mojim mu{terijama i ne{to {to je meni jako bitno, ta poruka koju ostavqam wima, koji ma je, pored ukusa, va`no i da to

lepo izgleda”, ka`e Ana.

Quta paprika i gro`|e je jedna od kombinacija koju je pre neko liko godina uvrstila u zimnicu. Ni sama nije znala kakav }e ukus biti, ali fruktozni {e}er mu daj poseban ukus. Jo{ jedna neobi~na kombinacija koja obe}ava jeste oskuru{a sa qutom paprikom.

“ Ja sam sigurna da svaka moja tegla koja stigne do mu{terija nosi wima poruku, smajli}i da ve ruju u sebe, a cveti}i da veruju u budu}nost. Ima dana kada preva zi|em sebe i radim ceo dan, ali ovaj deo zimnice meni je kao od mor, opu{tawe. Najte`i je ajvar, ali on je druga pri~a, jer onda, kako ja volim da ka`em, odmaram mozak”, ka`e ova doma}ica.

Za Anu je privilegija da u da na{we vreme radi ono {to voli, a kada, kako ka`e, to radi sa

dozom upornosti, voqe i `eqe, uspeh je neminovan. Wana primar na delatnost je poqoprivreda i preradu je zapo~ela prvenstveno radi {kolovawa dvoje dece.

“Kada sam zapo~ela proi zvodwu, sirovine sam koristi la iz svog vo}waka i povrtwa ka. Vremenom, proizvodwu sam pro{irila, tako da sada povr}e i deo vo}a uzimam od poqoprivred nika iskqu~ivo sa ovih prostora, iz oplena~kog kraja koji je prepo znatqiv po najkvalitetnijem vo} u, a verujte, ja vam tvrdim i povr}

u. Moja proizvodwa ne mo`e biti industrijska, ovo radim samo ja i `elim da zadr`im kvalitet koji se mo`e prepoznati u svakoj tegli u vi{e od 80 vrsta zimnice”, re kla je Ana.

Wana radna sezona po~iwe krajem aprila od sirupa od zove i zavr{ava se zimskom salatom, odnosno tur{ijom, krajem decem bra. Za wu, ka`e nema zime, jer voli svoj posao a kada iskori sti{ plodnu zemqu oplena~kog kraja, mo`e{ od toga i da zara di{. M. T.

Simptomi sagorevawa mogu da se razlikuju od osobe do osobe, ali ako primetite bilo koji od slede}ih znakova, mo`da je vre me da usporite u svakodnevnim aktivnostima.

OSE]ATE IZRA@EN UMOR

Jedan od znakova da preuzi mate previ{e obaveza na sebe je da ose}ate konstantan umor, da i nakon dnevnog ili no}nog odmora u krevetu se budite umorni.

Doma}a kujna

Mo`da ne pravite dovoqno pauza na poslu ili prelazite sa jednog radnog projekta na dru gi bez odmora. Tako|e, jedan od znakova hroni~nog umora jeste ose}aj nemira u situacijama kada na|ete vremena da se opustite.

LO[ SAN

Spavawe je jedna od prvih stvari koja se remeti kada ste pod stresom ili preoptere}eni.

Obratite pa`wu ako ostajete budni poku{avaju}i da zavr{ite projekat ili ako se budite tokom no}i odnosno u rane jutarwe sate i nakon toga ne mo`ete da zaspi te ponovno.

PROMENA NAVIKA U ISHRANI

Promene u prehrambenim na vikama tako|e mogu da budu do bar pokazateq kada je pravo vre me da napravite pauzu. U nekim slu~ajevima mo`ete primetiti da jedete mawe nego obi~no ili da preska~ete obroke, a da toga niste ni svesni.

S druge strane mo`da }ete primetiti da jedete vi{e nego obi~no i da ste uvek u potrazi za obrokom, ~ak i ako niste gladni. Obe situacije mogu da budu znak stresa.

OSE]ATE NEDOSTATAK

MOTIVACIJE

Ako vam je te{ko da idete do posla ili izgubite intereso vawe za stvari u kojima ste neka da u`ivali, to mo`e da zna~i da ste do{li do ta~ke sagorevawa.

Visok nivo stresa mo`e da pretvori aktivnosti u kojima ste nekada u`ivali u monotone za datke koje obavqate samo jer su va{a dnevna obaveza.

STALNO STE BOLESNI

^este bolesti mogu da budu znak da stres uti~e na va{ imuni sistem. Previ{e stresa mo`e da smawi sposobnost qudskog orga nizma da se bori protiv infek cije.

OSE]ATE NEDOSTATAK

ENERGIJE

Prekomerni stres mo`e da u~ini da se ose}ate fizi~ki i psihi~ki iscrpqeno, ~ak i nakon devet sati sna.

TE[KO SE

KONCENTRI[ETE

Da li se trudite da pratite {ta se govori tokom sastanka? Ili sebe zateknete da ponovo ~itate dva ista reda kada po ku{ate da se opustite uz dobru kwigu?

Niko nije imun na blagu za boravnost s vremena na vreme. Ali, ako otkrijete da vam uo bi~ajeni radni zadaci traju du`e ili da vam je te`e da ih obavite, mo`da ih imate previ{e pred sobom.

OSE]ATE SE RAVNODU[NIM PREMA @IVOTU

Normalno je da se s vremena na vrieme ose}ate poti{teno kada su u pitawu va{ posao i dru ge aktivnosti, ali ne bi trebalo da se stalno ose}ate demorali sanim zbog onoga {to radite.

Va{e svakodnevne radne ak tivnosti i zadaci treba da vam daju ose}aj zadovoqstva i sre}e nakon {to ih zavr{ite.

POSTAJETE CINI^NI ILI NEGATIVNI

Da li ~e{}e nasr}ete na qude? Da li vam svi idu na `ivac u posledwe vreme?

U po~etku, sindrom sa gorevawa na poslu mo`e da izgleda kao blaga napetost i razdra`qivost, ali se brzo mo`e pretvoriti u izlive besa na poslu ili kod ku}e. Mo`da ~ak i ne znate na {ta ste quti, samo zato {to ste u stalnom ner voznom stawu.

M. T.

Na~ini na koje organizam pokazuje da ste pred kolapsom Sr~ani udar – znakovi upozorewa koje ne bi trebalo ignorisati

RECEPT

Ako primetite neke od ovih simptoma sr~anog udara, odmah potra`ite pomo}.

Neki sr~ani udari su izne nadni i intenzivni, ali mnogi po~iwu polako, uz blagu bol ili neprijatnost. Obratite pa`wu i potra`ite pomo} ako osetite ove simptome.

NEPRIJATAN

OSE]AJ U GRUDIMA

Mnogi sr~ani udari ukqu~uju i ose}aj neprijatnosti u grudima, koja traje vi{e od nekoliko mi nuta ili mo`e da nestane, pa se ponovno pojavi. Ukqu~uje ose}aj neprijatnog pritiska, stiskawa ili bola.

KRATKO]A DAHA

Kratko}u daha mo`e pratiti

i neprijatan ose}aj u grudima, ali i ne mora.

NEPRIJATNOST U GORWEM DELU TELA Simptomi mogu da ukqu~uju bol ili neprijatan ose}aj u jed noj ili obe ruke, le|ima, vratu, ~equsti ili trbuhu.

DRUGI ZNAKOVI Drugi znakovi ukqu~uju hla dan znoj, mu~ninu ili vrtoglavi cu.

Simptomi se razlikuju kod `ena i kod mu{karaca Kao i kod mu{karaca, kod `ena je naj~e{}i simptom sr~a nog udara bol u grudima ili ne prijatan ose}aj.

Ali `ene imaju ne{to ve}u ve

rovatno}u nego mu{karci da }e do`iveti neke od drugih uobi~a jenih simptoma, naro~ito ote`a no disawe, mu~ninu, povra}awe i bol u le|ima ili ~equsti.

Nau~ite da prepoznate znako

ve sr~anog udara i ne zaboravite da ~ak i kad niste sigurni da se radi o infarktu, radije prove rite sa lekarom, jer su u ovom slu~aju minuti jako va`ni i mogu da sa~uvaju `ivot.

razliku od kupovnih pa{teta, sigurni

wen

Koko{ku skuvati sa gla vicom luka

Kada

ohladi,

kostiju

ma{inom

ko`ice

tvrdo jaja

Masi dodati majonez,

biber

Sok od kupusa vam mo`e biti koristan saveznik

kao

supe

kojoj

4. Sve to jo{ jednom sa meqite u elektri~nom blen deru da bi se masa lepo izjed na~ila i postala maziva.

5. Pa{tetu mo`ete ~uvati u fri`ideru u tegli ili sta viti u male plasti~ne ~a{i ce sa najlonskom folijom odozgo u zamrziva~ i vaditi po potrebi.

Napitak od kupusa vekovima se koristi kao narodni lek za bolesti `eluca, upale de belog creva, giht, reumu i zatvor. Primewuje se i za ja~awe imuniteta, ~i{}ewe organizma od toksina i poboq{awe krvne slike. Leko vit sok od kupusa je, primera radi, bogatiji vitaminom C od pomoranxe! Sok od crvenog kupusa je za zdrav po~etak dana i jaku krv.

Kada koristiti sok od kupusa?

ANEMIJA

Kako je kupus bogat mineralima, me|u ko jima su zna~ajno zastupqeni gvo`|e, cink, magnezijum i fosfor, ispijawe ovog napitka mo`e u velikoj meri poboq{ati krvnu sli ku. Pre svega se preporu~uje mladim `enama,

koje imaju obilne menstruacije, jer naj~e{}e i imaju ovakvih problema. Osobe koje pate od anemije trebalo bi redovno da ga koriste.

NERVI

Ispijawe sve`eg soka od kupusa za ubla`avawe anksioznosti i nervoze prepo ru~uje se sve ~e{}e. Sokom od kupusa mo`ete poboq{ati san i ukloniti nesanicu.

STOMAK

Sve`e ce|en sok od kupusa za gastitis je pun pogodak. Pri tom, dobar je izbor i za le~ewe ~ira na `elucu i dvanaestopala~nom crevu. Preporu~uje se ispijawe pune ~a{e napitka pre svakog obroka. Preporu~uje se i osobama koje pate od zatvora.

Helikobakter pilori ima ~ak osamdeset procenata populacije. Izaziva upale, poja~a va kiselinu i odgovorna je za nastanak ~ira na `elucu. Zara`eni imaju simptome kao {to su mu~nina, nadutost, bolovi u gorwem stoma ku, lo{ zadah. Ova bakterija mo`e dovesti do razvoja raka. Sok od kupusa je prirodan lek za helikobakter. Preporu~uje se konzumacija na prazan stomak, dva decilitra dnevno.

HELIKOBAKTER

Skandinavka 1: VODORAVNO N, M, KK, NO, TOGO, LANA TARNER, S, PIPAQKA, ALI, NIKOLA APER, R, TOMISTI, IKO, TELESKOP, JAM, ATP, OPEL ANTARA, UBA, MILIVAT, KA, TAMI[, BP, ROKOKO, ISAIL, NI, AKSAJ, VUJISI], AVET, RAVNI DO, OLIGOKRATI

K, N, OK, LA, ROKSA, [ARANOVI], PS, RASTREBITI, RESTAURATORI, NOKAUTERI, IZ, TARTANI, MTV, NATA[A NINKOVI], AUE, KAREN, LISTARICE, RA[, LETIPAS, A, TA, KILT, ANAKATARTICI, KAONA, ZAKATAN^ITI, RASTO^

Skandinavka 2: VODORAVNO

M, L, XEM, B, SARTID, GABONAC, SKR, MANEKENKA, S@, OPEL ASKONA, A, IVOSLAVKA, V, UKR[TATI, KEN, MIRKA VASIQEVI], SI, IVERJE, ESI, AS, PITU, NALAZ, PLAVO NEBO, ED, SNEVAWE, TAS, REBRA, KAJAKA[I, SEMENKAR

Ukr{tenica: VODORAVNO

MORSKA SO, AD, UM, ISTAM, APATRIDI, ODRID, STIVENS, S, MA^, MRATINDAN, IMALO, NISTATIN, R, NADRASTATI, O, A]IM, KREATININ

KO, ARAPI, BRUS, UJAK, REMBRANT, MAK, PETRE, ]AO, KULOAR, SKA, L, HENES, A, PO, PA, A, KOLOR-POSTER, RX, VUK KOSTI], ZAOVA, IEM, [TIKLA, IVAWDAN, ZLATNA SREDINA, ARSK, MAO, INTONIRAWE, OJE, ATRAKTIVAN, RA^UNAR Ukr{tenica: VODORAVNO TK, KARTE, A, SPAVAONICA, M, RAP, LE[TANE, JB, PRETE@NOST, FAR, AH, BABIN KAL, KI, NI[, RACIONALNO, IVAWI^ANKA, SAN

Komonvelt danas ~ine dr`ave koje su nekada uglavnom bile kolonije Britanske imperije, me|utim, nakon smrti kraqice Elizabete II postavqa se pitawe koja je wegova uloga i da li }e novi kraq wime i upravqati

Pored uloge kraqice Velike Britanije koju je obavqala vi{e od sedam decenija, ona je imala i niz drugih va`nih funkcija. Jedna od najpoznatijih je svakako bila i - {ef Komonvelta nacija, ~ija istorija je blisko povezana sa Britanskom imperijom. Me|u tim, iako je za vreme vladavine kraqice Elizabete II bio pod wenom jurisdikcijom, to ne zna~i da }e wen sin i naslednik kraq ^arls III biti na ~elu ove asoci jacije.

POLITI^KIH ORGANIZACIJA NA SVETU:

kao i unapre|ewe zajedni~kih in terese na globalnom nivou".

Tokom vremena organizaciji se pridlu`ilo 56 zemaqa, me|u kojima su tri evropske zemqe, osam azijskih, jedanaest wih iz Pacifika i 13 karipskih i ameri~kih zemaqa, ali i 21 afri~ka. Wen najmawi ~lan je pacifi~ka nacija Nauru koja broji oko 10.000 stanovnika, a najve}a - Indija sa 1,4 milijar de stanovnika. Drugim re~ima, u Komonveltu `ivi ukupno oko 2,5 milijardi qudi.

Poznavaoci prilika tvrde da iako zvu~i logi~no kako je kraq ^arls III nakon smrti svo je majke automatski postao {ef Komonvelta, on to tehni~ki nije. Razlog za ovo le`i u ~iwenici da upravqawe asocijacijom nije odre|eno porodi~nom lozom i di rektnim nasle|ivawem ve} demo kratskim izborima - wega moraju da izglasaju lideri unutar orga nizacije.

DO, MANEKENKA, UKR[TATI, PITU, AkcioZemqouz Srbiji sumpora, posve}en maloPrevamu{ko izStanovne[vedska stroncijuma pipoznate kriAuto-ozlepotica -

Komonvelt je organizacija sa stavqena od zemaqa koje su neka da bile deo Britanske imperije. Zvani~no je formiran 1926. godi ne, kao deo ugovora Balforove deklaracije i predstavqa jednu

[ta je danas Komonvelt nacija?

Nakon smrti kraqice gene ralna sekretarka Komonvelta Patri{a [kotland se obratila re~ima: "Weno Veli~anstvo je vo lelo Komonvelt, a Komonvelt je voleo wu" i dodala da je za svog `ivota ispunila obe}awe koje je dala dolaskom na wegovo ~elo 1947. godine te da je posetila sve zemqe ~lanice i propustila samo jedan sastanak {efova vla da od 1971. do 2018. godine. M. T.

POTRAGA ZA OSTACIMA LEONARDA DA VIN^IJA:

Znate li gde je sahrawen ~uveni umetnik i pronalaza~?

PRETE@NOST, klub spa(skr.) slovo autoPaNiIvawice za Vrsta peazbuve`ba, ne{to, makedonski radijumato-

Pogled na planetu kojoj je potrebno 164 godine da napravi krug oko Sunca

Svakodnevno sa sve mirskog teleskopa Xejms Veb pristi`u brojne foto grafije, me|utim ono {to ih ~ini posebnim je {to bele`e mno{tvo detaqa i ukazuju na stvari koje su ranije bile nepoznate nauci. Stoga, wegova prva slika Neptuna je ujedno i najjasniji pogled na prste nove ove udaqene planete u posledwih trideset go dina.

"Pro{le su tri dece nije otkako smo posledwi put videli ove blede, pra{wave prstenove, i ovo je prvi put da ih vidimo u infracrvenom zra~ewu", obja{wava astronom Hei di Hamel i dodaje da on je jo{ od otkri}a iz 1846. go dine fascinira istra`i va~e - a jedan od razloga je mo`da i taj {to je izuzetno

udaqen od na{e planete. Neptun kru`i na udaqenom tamnom delu spoqa{weg Sun~evog sistema, gde Sun ce toliko slabo dopire da podne na wemu izgleda kao predve~e na Zemqi.

Vebova infracrvena kamera snima objekte u bliskom infracrvenom opsegu od 0,6 do 5 mikrona, zbog ~ega Neptun ne izgle da plav kao na primer na Hablovim fotografijama.

On izgleda sivkasto-beo sa belim ledenim oblaci ma, a po{to prstenovi od bijaju vi{e svetlosti u in fracrvenom spektru onada su i mnogo uo~qiviji. Stoga kad su astronomi ugledali fotografiju primetili su Neptunov Severni pol koji do sada ostajao izvan wi hovog vidokruga jer je na gnut od Zemqe i treba mu

164 godine da obi|e Sunce - ali Vebovi snimci nago ve{tavaju svetlost koja se nalazi u toj oblasti. On je tako|e snimio i sedam od ~etrnaest wegovih prirod nih satelita, Najadu, Gala teja, Proteja, Talasa, Des pina i najuo~qivijeg ovde neobi~nog Tritona.

Prekriven smrznutim sjajem kondenzovanog azo ta, Triton odbija u proseku 70 posto svetlosti. Ono {to ga nau~nicima ~ini interesantnim je to da on kru`i u retrogradnoj or biti, {to mnoge navodi da spekuli{u da je on pr vobitno bio objekat Kajpe rovog pojasa koji je Neptun gravitaciono "uhvatio". Dodatne istra`ivawa ova dva udaqena nebeska tela su planirana za slede}u godinu. R. N.

Leonardo Da Vin~i se smatra jednim od najve}ih genija koji su ikada `iveli. Iako ga ve}ina prepoznaje kao ~uvenog slikara, istina je da je do prineo ~ove~anstvu mnogo vi{e svojim pronalasci ma nego portretima dama i slikama sa religioznom tematikom. Popularnost koju je stekao jo{ za `ivota je nastavila da raste i nakon wegove smrti, a malo poznati detaqi iz wegovog privatnog `ivota predstavqaju misteriju koja privla~i pa`wu. Jedna od tih misterija je i: Gde je Leonardo da Vin~i sahrawen?

Prema sopstvenoj `eqi, posmrtni ostaci Leonarda da Vin~ija su polo`e ni u crkvi dvorca Amboaza, maja 1519. godine. Me|utim, usled nekoliko ver skih sukoba koje je Francuska do`ivela tokom druge polovine XVI veka, kapela je sru{ena. U naredna tri veka situaci ja se nije mnogo poboq{ala, a po~etkom XIX veka ona je i daqe bila u ru{evina ma dok su podaci o ta~noj lokaciji groba Leonarda da Vun~ija zauvek izgubqeni.

Nakon po~etne ideje da se dom fran cuskih kraqeva u dolini reke Loare u potpunosti obnovi, zapo~eta su i iskopa vawa 1863. godine koja su otkrila skelet sa francuskim i italijanskim nov~i} ima koji su bili u upotrebi za vreme vladavine kraqa Fransoa I od Francu ske. Naga|awa su odmah po~ela i svi su se slo`ili da to mora biti grob ~uve nog umetnika ~ija Mona Liza nam se mi steriozno sme{i, a Tajna ve~era i daqe izaziva rasprave svojom kompozicijom i simbolikom.

Kosti su prenete naknadno u novu grobnicu u kapeli Svetog Huberta u dvorcu Amboaz i od tada brojni turisti i

qubiteqi wegovih dela hrle da je po sete. Me|utim, posledwih godina nau ~nici su se zapitali - da li su wegovi posmrtni ostaci zaista otkriveni? Sto ga su re{ili da pokrenu projekat i da uz pomo} savremenih i pouzdanih metoda utvrde identitet ostataka.

Ciq DNK projekta Leonarda da Vin~ija je da uporedi DNK profil osta taka iz grobnice sa profilima wegovih poznatih ro|aka - kako bi se kona~no utvrdilo da li ostaci iz Amboaza zaista pripadaju renesansnom geniju. Da bi to uradio, tim }e prikupiti uzorke papira u potrazi za otiscima prstiju i DNK pri sutnim u ostacima pra{ine na wegovim stvarima koje su do danas pre`ivele, dok }e druga grupa koristiti georadar da locira grob wegovog oca i drugih ro|aka.

Kroz kompletno sekvencionirawe ge noma, istra`iva~i nastoje da bace novo svetlo na wegov izuzetan talenat i do biju podatke o wegovoj fizionomiji - {to omogu}ava preciznu rekonstrukciju we govog lica. I dok rezultati ne budu goto vi, i daqe mo`emo da se divimo wegovoj umetnosti. S. G.

od najstarijih politi~kih orga nizacija na svetu - oformqenu pre Ujediwenih nacija i NATO-a.

Kako se navodi na veb stranici asocijacije danas je wihov ciq "podr{ka vladama ~lanica i par

tnerstvo sa {irom porodicom Ko monvelta i drugima, poboq{awe blagostawe svih wenih gra|ana

TELESKOP

SRBIJA GORE, HRVATSKA DOLE!

Velike promene u {ansama za osvajawe Mundijala

Aktuelni svetski vice{ampi on, po mi{qewima bukmejkera, nema {ta da tra`i na Mundijalu.

Reprezentacija Hrvatske je u veoma dobroj formi dva meseca pre po~etka Svetskog prvenstva koje }e Katar i Ekvador otvoriti u nedequ, 20. novembra, na stadi onu Al Bajt. Hrvatska }e igrati u grupi F sa Marokom, Belgijom i

vorit turnira je Francuska (7,00), a tre}i favorit je i daqe, za~u do, Engleska, ~ija je pobeda 7,50.

ENGLESKA ME\U FAVORITIMA

UPRKOS O^AJNOJ FORMI

Slede [panija (9.00), Argenti na (10.00) i Nema~ka (12.00), koje zatvaraju naju`i krug favorita

vatska je bila 11. favorit SP sa koeficijentom 51,00. Hrvat ska je i daqe na 11. mestu, ali je koeficijent sa 50 kod nekih kladionica porastao na ~ak 70, {to je pove}awe od skoro pede set odsto. Doma}e kladionice Hrvatskoj daju mawe od dva odsto (1,42 odsto) {anse za osvajawe Svetskog prvenstva, dok strane kladionice i daqe nude kvote 47 prema 70.

POVE]ALE SU SE

[ANSE SRBIJE

Nakon `reba, koeficijent na Srbiju je bio 150, ali je u me|uvre menu u doma}im kladionicama pao na 120, a u nekim onlajn ~ak i na 80. Danska, reprezentacija koju je Hrvatska dva puta pobedila u Ligi nacija, je deseti favorit turnira, odmah ispred Hrvatske. Koeficijent za Dansku je 35.

MITROVI]

Mete Van Persi, Anri, Runi, Koler...

Po{tovawe: Piksi i selektor [vedske posle utakmice u kojoj je Srbija slavila sa 4:1

Kanadom, a prvi me~ na turniru igra}e protiv afri~ke reprezen tacije u sredu, 23. novembra.

Kladionice redovno a`urira ju kvote za pobednika Mundijala, a prvi favorit je i daqe Brazil, na koji su kvote iste kao i prili kom `rebawa grupa. Koeficijent za kona~nu pobedu Nejmara i we govih saigra~a je 6,00, drugi fa

SP. Kladionice ne uzimaju u ob zir samo trenutnu formu. Prema wenim re~ima, Engleska, koja nikog nije pobedila u Ligi naci ja, drasti~no bi pala na tabeli. U obzir se uzima i te`ina grupe, kao i potencijalni `reb u nokaut fazi takmi~ewa, pa Englezi i daqe imaju velike {anse. Prilikom `rebawa grupa Hr

Mo`da pove}awe {anse "or lovima" le`i u sjajnim igrama u proteklom, periodu, a glavni do kaz jeste ubedqiv trijumf Srbije na me~u protiv [vedske - gde je na{ tim slavio sa 4:1.

Preokretom posle vo|stva go stiju preko Viktora Klasona, na{ najboqi strelac svih vremena stigao je do kote 49 i lansirao Srbiju na deobu prvog mesta grupe u B diviziji Lige nacija, zajedno sa Norve{kom.

SRAMOTA: Roditeqi na oglasima prodaju dresove koje su "orlovi" poklonili deci? Za wih tra`e i do 1.000 evra

Da li je ba{ sve na prodaju?

Na sajtu za onlajn kupovinu i prodaju su se pojavili dresovi reprezentativaca Srbije. Oni dresovi koje su igra~i posle uta kmice dali deci koja su za wih

su bodrili reprezentativce u po bedi protiv [ve|ana 4:1.

Od pevawa himne, preko gla snog huka, ludnice kada su posti gnuti golovim, u`ivala su deca na tribinama, videlo se, a u`i

su im pru`ali 90 minuta.

Prema reakcijama se videlotaj potez je bio ostvarewe wiho vih snova.

Sa druge strane, wihovi rodi teqi, pretpostavqa se, u ovome su videli {ansu da profitiraju, pa su uspomenu kakva se dobija jednom u `ivotu odlu~ili da pro daju i da woj dobro zarade.

Tako je dres Ivana Ili}a po nu|en za 1.000 evra.

- Dres Ivana Ili}a sa utakmi ce Srbija-[vedska, neno{en - na pisala je osoba koja je objavila oglas.

I nije bila jedina, bilo je jo{ sli~nih ponuda na istom sajtu.

Istorija svih selekcija za koje su navijali na{i qudi ne pamti strelca kakav je Aleksandar Mitrovi}. Smederavac koji je nedavno napunio 28 godina je pro{le subote het-trikom obele`io ubedqiv trijumf nad [vedskom u Ligi nacija i stigao je do svog 49. gola u dresu Srbije. Sve je po~elo golom protiv Hrvatske 6. septembra 2013. godine za remi (1:1), kada su "orlovi" bezuspe{no tra`ili put do Mundijala u Brazilu.

Od tada do pro{log vikenda Mitrovi} je krupnim koracima tra`io i prona{ao svoje mesto na ve~noj listi strelaca svih na{ih selekcija, od kraqevine Jugoslavije, pa do dana{we dr`ave. Jo{ jedan gol nedostaje napada~u Fulama da u|e u "klub 50".

UEFA je objavila listu najboqih strelaca koji su za svoje re prezentacije postizali silne golove. Na{ Mitrovi} je na 23. mestu sa 49 golova na 75 me~eva za Srbiju. Na vrhu liste je Kristijano Ronaldo koji je postigao 117 golova na 190 me~eva za Portugaliju, a na drugom legendarni Ma|ar Ferenc Pu{ka{ (84 gola na 85 uta kmica za Ma|arsku i 4 nastupa bez gola za [paniju). Pitawe je samo momenta kada }e Mitar presko~iti legende poput Van Persija (50), Anrija (51), Runija (53)...

Zanimqivo je da su na ovom spisku od 23 igra~a trenutno samo jo{ sedmorica wih i daqe aktivni. Pored Ronalda i Mitrovi}a za svoje selekcije jo{ igraju Robert Levandovski (Poqska), Romelu Lukaku (Belgija), Zlatan Ibrahimovi} ([vedska), Edin Xeko (BiH) i Hari Kejn (Engleska). N. R.

PREPLAVQENE ZBOG SLI^ICA ZA MUNDIJAL:

Qubiteqi fudbala

albume,

i cewka za duplikate

Pomama za sli~icama je, ~ini se, nikad ve}a.

Do po~etka Svetskog prven stva u Kataru ostalo je mawe od dva meseca.

navijala na utakmici protiv [vedske.

Utakmica protiv [vedske se zbog kazne UEFA igrala pred tribinama Marakane na kojoj su mogla da budu samo deca. De~aci i devoj~ice koji su do{li zdu{no

vali su i "orlovi" da igraju pred wima.

Tako je posle utakmice Du{an Tadi} pozvao saigra~e da pri|u tribini i da dresove u kojima su igrali daju malim navija~ima u znak zahvalnosti za podr{ku koju

Pona{awe hrvatskih

- Pod dres Sa{e Luki}a sa uta kmice Srbija-[vedska. Na dresu ima par o{te}ewa od igre i kada je ba~en u publiku, ali osim toga je u odli~nom stawu i nije no{en od utakmice - glasi oglas.

Ovakav potez se ne mo`e na zvati nijednom drugom re~ju osim sramotom.

Izgleda da danas ipak sve mo`e da se proda i kupi, pa i san i sre}a deteta. N. R.

navija~a zaprepastilo Be~lije

Hrvatski navija~i i wihovo pona{awe tema su austrijskih me dija i dva dana nakon fudbalske utakmice izme|u fudbalskih re prezentacija Austrije i Hrvatske.

Hrvatski navija~i za sobom ostavili su negativnu sliku, koja puni stupce medija. Na sstadionu

policija je morala da reaguje zbog neonacisti~kih parola i pesama, a u samom centru Be~a zbog wiho vog agresivnog pona{awa.

Dugo pre po~etka utakmice hr vatski navija~i su se okupili u centru na trgu [tefansplac.

Tamo su ostavili mno{tvo sme}a, prazne fla{e piva, kese, i druge otpatke, koje su bacali na trg umesto u obli`we kante za sme}e i to ispred be~kog zna mewa katedrale [tefansdom. Mediji citiraju Be~lije da „toliko |ubreta na ulici nikada nisu videli”.

Reprezentaciju Srbije gleda}emo u grupi zajedno sa selekci

onalno organizuje mewawe sli~i ca.

Na snimku se nalazi prili~an broj qudi, koji svoje albume po ku{ava da popuni mewawem.

Naravno, izuzetno je te{ko popuniti isti "suvim" kupovawem kesica, tako da je mewa`a ne{to {to je proteklih godi na izuzetno popu larna stvar.

Na snimcima se mogu videti qudi svih starosnih kategorija, {to je jo{ jedan dokaz da sport mo`e spojiti sve.

jama Brazila, [vajcarske i Ka meruna, a izgleda da je euforija povodom toga na ogromnom nivou.

Tome u prilog govori i ~iwe nica da su mnogi, stari i mladi, ovog leta odlu~ili da krenu da popuwavaju album za sli~ice u ~ast predstoje}e Mundijala.

To nije sve, o euforiji u zemqi dovoqno govore snimci sa Te razija, ta~nije sa platoa ispred Hotela "Moskva", gde se tradici

Interesovawe ove godine je ogromno, ~ini se nikad ve}e, a zasigurno u prilog tome ide i plasman "orlova" u Katar.

Ina~e, vredi ista}i da }e ovo biti posledwi album koji }e Pa nini proizvoditi u naredne ~eti ri godine, po{to }e od narednog Evropskog prvenstva kompanija Topps preuzeti pravqewe sli~i ca, nakon {to je sklopqen mili onski ugovor sa UEFA. N. R.

JURI VELIKANE SVETSKOG FUDBALA:

GRCI LANSIRALI "BOMBU": Stefan Jovi} ponovo u Zvezdi!

Prema navodima gr~kih medija, koji su plasirali ovu informaciju, nekada{wi reprezentivac Srbije igra}e do kraja sezone u crveno-be lom dresu.

Tridesetjednogodi{wi Ni{lija je u januaru, kada se spekulisalo da }e sti}i na Mali Kalemegdan, potpisao za Panatinaikos sa opci jom produ`ewa saradwe na jo{ godinu dana. Me|utim, povrede su ga spre~ile da zaista poka`e ono {to zna, nisu mu brojke bile na onom nivou na kojem su Grci i o~ekivali, tako da je postao slobodan igra~.

U prvom mandatu u Crvenoj zvezdi, Jovi} je boravio od 2014. do 2017. godine. Beogradski tim je u tom periodu osvojio tri titule u ABA ligi i tri doma}a {ampionata, dok je u Evroligi najve}i uspeh ostva ren u sezoni 2015/16 kada je stigla do ~etvrtfinala.

Nakon {to je napustio crveno-bele, nosio je dres Bajerna iz Mi nhena od 2017. do 2019. i bio je dvaput prvak Nema~ke, a od 2019. do 2021. godine bio je u Himkiju iz Moskve, dok je pre dolaska u Beograd nastupao za Slogu, pa kragujeva~ki Radni~ki.

Sa reprezentacijom Srbije je osvojio srebro na Olimpijskim igrama u Rio de @aneiru, Mundobasketu i Evrobasketu. N. R.

Joki} po dolasku u Denver govorio o letu u Srbiji, odlasku u penziju i promeni pravila

U glavnom gradu Ko lorada odr`an je "me dia day" na kome je sa novinarima lokalnih medija razgovarao i dvostruki MVP i prva zvezda Nagetsa Nikola Joki}.

Na po~etku on je pro komentarisao po~etak leta i dolazak celog rukovodstva i trenera Denvera u Sombor da donesu MVP priznawe.

- Bilo je sjajno. Bio je to znak po{tovawa. Imali smo jednu lepu malu ve~eru i drago mi je {to sam mogao da ih ugostim u mom rodnom gradu, da im poka`em moje kowe i gde porvodim vreme. Upoznali su i moju porodicu i prijateqe, mislim da je to bilo dobro i za mene i za wh.

Pored odmora sa porodicom i }erkicom, kao i puno provedenog vremena sa svojim kowima, Joki} je leto proveo i igraju}i za repre zentaciju Srbije, prvo u kvalfikacijama a onda i na Evrobsketu, a posebno ga je odu{evio me~ sa Gr~kom u punoj Areni.

- Da, bilo je sjajno. Oboren je i rekord po broju gledalaca, na pravqen dobar put za momke koji }e igrati nastavak tih kvalfi kacija i "prozore". Bilo je lepo igrati pred srpskom publikom, po ru~io je Joki}.

Trener Majk Meloun izjavio je da }e od Nikole ove sezone o~eki vati da bude i tzv."vokalni lider", odnosno da bude glasniji.

- Treba mi vremena da malo vi{e pri~am engleski, pa mogu da budem i to.

Dotakao se i svog ciqa nakon potpisivawa novog "max" ugovora:

- @elim da budem Tim Dankan Denver Nagetsa, ali mi za to tre ba nekoliko titula.

- Volim ovaj grad, volim ovu organizaciju i qude u woj. Stvarno u`ivam ovde i ne `elim ni{ta da mewam.

Da li to zna~i i kraj karijere u dresu Nagetsa?

- Da, to je ciq. Mislim, ne `elim sad da ka`em ne{to pa da me time "ga|ate" ako se ne{to desi, ali to je ciq.

Prokomenatrisao je Nikola i promenu pravila u NBA ligi i uvo|ewe takozvanog "namernog" faula, sli~nog onome koji se ve} dugo koristi u Evropi i FIBA takmi~ewima.

- Mislim da je to glupost. Kako }e oni (sudije) znati {ta je name ra? Ponekad je to sve i deo taktike. Mislim da je to glupost, ali ne}u vi{e pri~ati da me ne kazne. S. G.

PRAVE

Ko{arka{ice Srbije pobedile su Fran cusku 68:62 u posledwem me~u grupne faze Svetskog prvenstva u Sidneju.

Izabranice Marine Maqkovi} od grale su fantasti~an me~ pred ~etvr finale u koje se ranije plasirala, ali sada ima skor od tri pobede i dva poraza. Bio je ovo revan{ Fran cuskoj za poraz u me~u za bronzu na Olimpijskim igrama u Tokiju.

Obe ekipe izborile su plasman u me|u osam najboqih na svetu, a iz ove grupe u ~etvrtfinalu su jo{ Kanada i Australija. Nakon posledweg me~a u grupi B, bi}e obavqen `reb za ~etvrt finale.

Srbija je posle velike borbe i drama ti~ne zavr{nice trojkom Sa{e ^a|o uspela da stavi ta~ku na me~, a potom je kapitenka Sr bije Tina Kraji{nik sa penala overila trijumf.

Podmla|ena ekipa Srbije uspela je da se odu pre ja~em rivlau, igralo se u serijama tokom celog me~a. Vodila je Srbija i sa 12 poena, Francuska napravila seriju u drugoj deonici kojom se potpuno vratila u me~, ali je preokret na{eg tim re`irala Jovana Nogi}, koja je pogodila va`n {uteve. Sve to ispratila je Ivana Raca i standardno dobra Ivon Anderson i pobeda je ve} bila izvesna.

Igrale su izabranice Marine Maqkovi} dobru odbranu, potpuno su osujetile Francuskiwe, koje

su poku{ale da opravdaju ulogu favorita, ali pro tiv motivisane Srbije ipak nije mogla. Sjana uver tira na{eg tima pred ~etvrfinale, gde }e kasnije u toku dana biti poznato ko }e im biti rival.

Najefikasnija u pobedni~kom timu bila je Ivon Anderson sa 18 poena, Jovana Nogi} je ubaci la 17, dok je Tina Kraji{nik ponovo imala dabldabl od 12 poena i 13 skokova, a Ivana Raca je stala na osam. S. G.

Kada padne zavesa... Veliki Novak i trenutak sa Roxerom o kome se pri~a

Mnogo je emotivnih scena vi|eno na Lejver kupu u Londonu, gde se Roxer Federer oprostio od tenisa, ali trenutak sa Nova kom \okovi}em na kraju turnira }e se sigurno pamtiti.

Federer je u petak izgubio svoj posledwi me~, koji je odigrao u dublu sa Rafaelom Nadalom za "Tim Evrope". Posle wih, na sce nu je iza{ao Novak.

U subotu je blistao na prvom me~u posle dva meseca pauze, kada je ubedqivo pobedio Fren sisa Tijafoa, a odmah zatim i u dublu sa Italijanom Mateom Beretnijem, sa kojim je pobedio Aleksa de Minaura i Xeka Soka.

Posle takvog zaleta, tre}eg dana je usledilo iznena|ewe, kada je Kana|anin Feliks O`e Alijasim u dva seta bio boqi od Novaka.

Srbin je posle objasnio da je na teren, tre}i put za 24 ~asa, iza{ao povre|en, jer se javio pro blem sa zglobog ruke.

Ipak, posle me~a se jo{ jednom

vratio u londonsku arenu, da po dr`i kolege

Na kraju je slavio Tim sveta, koji se publici obratio posle po bede. To je za kaj u~inila i zvezda turnira Roxer Federer, koji je najavio da }e i slede}e godine biti na na istom mestu, ali u ulo zi gledaoca.

Kamere su se tada iskqu~ile, publika je napu{tala arenu, No vak je pri{ao najve}em rivalu i zagrlio ga.

Obojica su na kraju pokazala {ta zna~i biti pravi sportista i kako treba da se pona{aju oni ~ija imena odlaze u legendu. N. R.

na evropski tron u kategoriji igra~a do 19 godina, iako je u sastavu imao samo trojicu igra~a ro|enih 2003. godine.

Velika borba vodila se u bazenu, [panci ~esto dolazili do izjedna~ewa, ali je Srbija uvek odbija la nalete i golom Vasilija Martinovi}a, dva minu ta pre kraja utakmice uzela je evropsko zlato.

Upravo je kapiten reprezentacije Vasilije Mar tinovi} izabran za najboqeg igra~a turnira.

Srpski vaterpolista ro|en 2003. godine, ~lan Novog Beograda, ovog leta je igrao za seniorsku reprezentaciju na finalnom turniru Svetske lige u Strazburu, a potom i na Evropskom prvenstvu u Splitu.

Martinovi} je na {est utakmica na EP u Podgori ci postigao 19 golova. S. G.