Srpski glas 30. septembar

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 30. 9.2021. z Year XXX No.2468

Ve}

Dan kada je sru{ena „Bela Australija“

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Crna Gora

AUSTRALIJA NIJE ODUVEK BILA MULTIKULTURALNA ZEMQA Qudi koji danas `ive u Australiji imaju veliku privilegiju `ivota u zemqi koja toleri{e sve nacije i koja se ponosi svojom razli~ito{}u.

Me|utim, mnogi ne znaju da su bili potrebni vekovi da bi Australija dostigla ovaj status, a migranti iz Evrope i Azije postali ravnopravni gra|ani sa Englezima, koji su Australiju nazivali svojom

Strana 9

Ustoli~en vladika Metodije U manastiru \ur|evi stupovi u Crnoj Gori ustoli~en je episkop budimqansko-nik{i}ki Metodije. Svetu arhijerejsku liturgiju i sve~ani ~in ustoli~ewa predvodio je patrijarh srpski Porfirije

Strana 17

Program srpske redakcije na Kanalu 31

uuu Nakon vi{egodi{we pauz u Melburnu po novo imaju pril e Srbi iku da jednom sedmi~no na Ka nalu 31 prate zanimqiva de{avawa i in formacije iz za jedn pandemije viru sa Korona i stro ice. Zbog gih ograni~ew okupqawa izbo a r tema je minim alan, ali redakcija koja priprema prog ram ipak sa entuzijazmom gleda na budu}i period. O svem ovome smo razg u ovarali sa ured nikom program Draganom Gavr a ilovi}em

Strana 15

Bili su ba{tovani, {oferi, vlasnici pe~eware, a danas su direktori, ministri, ambasadori U Srbiji je sada ve} ustaqena praksa da na va`ne dr`avne funkcije dolaze nekompetentni i ~esto neobrazovani kadrovi. Takvi se neretko nalaze u javnim preduze}ima, bezbednosnim slu`bama, ambasadama, ali i u ministarskim foteqama. Takav razvojni put srpskih politi~ara vi{e nije iznena|ewe, iako je u takvim karijerama, kao po pravilu, gotovo sve upitno - od diplome, preko stru~nosti do znawa

Strana 12

Putopis

Strana 19

Zlatibore pitaj Taru...

U nasequ Zlatibor mo`ete videti apsurdne kontraste.

Osa}anke – tradicionalne zlatiborske brvnare – poslu`ile su kao model za trafike, prodavnice, kockarnice i mewa~nice. A iznad wih kranovi i novokomponovani spratovi. Ko zna ~iji novac i uz ~iju dozvolu posti`e toliku spratnost na nadmorskoj visini od oko hiqadu metara

Li~nost u `i`i Gledaju}i utakmice Zvezde ~ak i prose~an qubiteq fudbala se zapita {ta radi ovaj ~ovek u srpskom fudbalu, zbog ~ega nas ~asti svojim prisustvom?

A odgovor je da je austrijski reprezentativac dao obe}awe svom dedi Zlativoju da }e jednog dana zaigrati u Zvezdi

ALEKSANDAR DRAGOVI] Strana 6

Nije sve u parama

2

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

IZME\U DVA VIKENDA

Afera „Kiseonik“ – umesto medicinskog pacijentima davan industrijski?

Da li je tokom pandemije u Republici Srpskoj pacijentima umesto medicinskog davan industrijski kiseonik lo{ijeg kvaliteta?

Nadle`ni odbacuju optu`be, tvrde}i da je sve poku{aj opozicije da prikupi politi~ke poene.

Nova afera trese Republiku Srpsku, samo nekoliko dana od hap{ewa direktora Instituta za javno zdravstvo, zbog malverzacija prilikom kupovine medicinske opreme. Ukoliko se optu`be iz afere „Kiseonik“ poka`u ta~nim, bi}e to najprqavija igra nadle`nih sa qudskim `ivotima, ne samo u periodu pandemije.

Ali s obzirom na to da svi

peru ruke od odgovornosti, gotovo je nemogu}e utvrditi da li je kiseonik koji je isporu~ivan zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj industrijski (lo{ijeg kvaliteta), kako to sada pokazuje dokumentacija, ili ~isti medicinski, kako tvrde u firmi „TGT Tehnogas“, koja ima dozvolu Agencije za lekove BiH za uvoz, ali ne i za promet unutar zemqe.

U {turom saop{tewu Vlade Republike Srpske (RS) navodi se da u roku od dva dana biti obezbe|ena usluga laboratorije koja „nezavisno“ treba da pribavi potvrdu o tome kakav se kiseonik koristio u Univerzitetskom kli-

ni~kom centru RS. I tu po~iwe haos. Vlada RS zadu`uje, pored ostalih, upravu

za inspekcijske poslove, iz koje je nekoliko ~asova ranije saop{teno, da oni nisu nadle`ni za ispitivawe kvaliteta kiseonika.

Ovo u praksi zna~i, ukoliko svi govore istinu, da niko nema nadle`nost za kontrolu kiseonika u BiH. [to je u neku ruku i ta~no, s obzirom da BiH nema laboratoriju za kontrolu kiseonika.

Firma koje je sporna u celom slu~aju je „TGT Tehnogas“ iz Lakta{a, u vlasni{tvu Stanislava ^a|e, biv{eg ministra policije u vladi RS. Prema dostupnim podacima Agencije za lekove BiH, ova firma ima dozvolu za stavqawe

u promet leka – medicinskog kiseonika i to va`i do februara naredne godine.

Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} podneo je krivi~ne prijave protiv lica koja se dovode u vezu sa aferom „Kiseonik“ u RS, Stanislava ^a|e, direktora Klini~kog centra u Bawaluci Vlade \aji}a, ministra zdravqa Alena [erani}a i premijera RS Radovana Vi{kovi}a.

Stanivukovi} ka`e da institucije }ute na najve}u aferu u posledwih deset godina, te je pozvao da ga uhapse ako se poka`e da wegove tvrdwe nisu ta~ne.

Gde su nam lekari?! Tra`ili preko 800 medicinara, na{li mawe od 100 Ambasada SAD u BiH:

Ni Dejtonski sporazum, ni Ustav BiH ne daju pravo na otcepqewe nijednom entitetu Ni Dejtonski sporazum, ni Ustav BiH ne daju pravo na otcepqewe nijednom entitetu.

To je poruka je iz Ambasade SAD povodom izjave srpskog ~lana Predsedni{tva BiH da }e zvani~na Bawaluka tra`iti da se odbiju sve odluke koje je nametnuo visoki predstavnik.

“Teritorijalni integritet i suverenitet BiH kao jedne dr`ave sa dva entiteta i Br~ko Distriktom garantovani su Dejtonskim mirovnim sporazumom. Niti Dejton, niti Ustav BiH ne daju pravo na otcepqewe nijednom entitetu“, saop{teno je iz Ambasade SAD u Sarajevu.

To je odgovor Ambasade SAD u Sarajevu na pitawe agencije da komentari{e izjavu Dodika da }e Republika Srpska tra`iti da se odbiju sve odluke koje je nametnuo visoki predstavnik, povratak na “izvorni Dejton”, a ako to ne bude tako, da se u narednih {est meseci proglasi nezavisnost.

“Odgovorno liderstvo zahteva u~e{}e u vlasti i usvajawe kqu~nih ekonomskih reformi i reformi za transparentnost kako bi se poboq{ao `ivot gra|ana, a ne retrogradne pozive koji nude samo gubitak bilo kakvih {ansi u budu}nosti“, navodi se u saop{tewu ameri~ke ambasade.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Univerzitetski klini~ki centar Srbije (UKC) zaposlio je 47 zdravstvenih radnika sa sredwom i sa visokom stru~nom spremom za potrebe kovid bolnice, iako je na prethodno rapisanom konkursu tra`io preko 800 medicinara, vidi se iz odluke v.d. direktora ove ustanove.

UKCS je krajem avgusta rapisao konkurs za zapo{qavawe 750 zdravstvenih radnika sa sredwom stru~nom spremom, ali je umesto toga uspeo da zaposli tek wih 47 na odre|eno vreme.

Istog dana rapisan je i konkurs za prijem 66 zdravstvenih radnika sa visokom stru~nom spremom. Umesto ovog broja, UKCS je u radni odnos primio 22 doktora medicine, odnosno specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije i 25 doktora medicine, odnosno specijalista interne medicine.

Prema podacima iz odluke, svi novozaposleni zdravstveni radnici sa visokom stru~nom spremom imaju zvawe doktora medicine iako su podeqeni u ove dve grupe, dok nijedan nema zvawe specijaliste koji su tako|e tra`eni na konkursu.

Oba konkursa su, kako je poja{weno, rapisani zbog pove}anog obima posla, pi{e Nova ekonomija.

UKC Srbije prema podacima za 27. avgust ove godine ima ukupno 8.038 zaposlenih, od ~ega 6.815 na neodre|eno vreme i 1.223 na odre|eno vreme.

Prema sistematizaciji, broj zaposlenih treba-

Tek sagra|ena bolnica u Novom Sadu, ali nema ko da radi

lo bi da bude ve}i, jer je predvi|eno da u UKC radi ukupno 10.014 zaposlenih. Najvi{e nedostaje lica sa sredwom stru~nom spremom (treba da ih bude 5.547, a zaposleno je 3.920) gde spadaju upravo medicinskih tehni~ari, kojih je UKC najvi{e i tra`io na konkursu.

Podsetimo, Klini~ki centar Vojvodine je za potrebe kovid bolnice u Novom Sadu tra`io 1.143 medicinskih radnika, ali je na konkursu primqeno tek 216 medicinara.

ma {ta mi re~e?!

Vojsko moja, nevakcinisana

Ritualno samoubijawe koronom „Na{e pona{awe, moram tako da ka`em, vodi ka tome da mi postajemo jedan paganski narod koji se vratio ritualnim obi~ajima. Imamo svadbe sa 300 do 500 qudi, sa kojih na`alost uglavnom bude jedan koji te{ko oboli – zavr{i na respiratoru ili premine.

Kao da svesno prinosimo `rtve koroni" (Veselin Bojat, direktor novosadskog Doma zdravqa)

„Ne mogu da zatvaram qude u geto jer nisu hteli da se vakcini{u. Ja to ne mogu da nateram svoje vojnike, a wih ima 15-18 odsto" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, obja{wavaju}i da Ustav ne dozvoqava uvo|ewe obavezne vakcinacije)

Molba vrhovnog komandanta policije se ne pori~e „Predsednik Vu~i} me je zamolio da Nacrt zakona o unutra{wim poslovima povu~em iz procedure.

Predsedni~ka se ne pori~e, i ja }u to uraditi. Ovo je moj li~ni poraz i ja }u snositi wegove posledice" (Aleksandar Vulin, ministar unutra{wih poslova)

Za{to svi }ute o „prawu para“ preko nekretnina? „Neverovatno je da gotovo niko javno ne}e da ka`e da su cene nekretnina porasle jer se svake godine “opere” 2-3milijarde evra u gra|evinskom sektoru" (Profesor ekonomije Goran Radosavqevi} ka`e da je u prethodnih pet godina oko 15 milijardi evra pro{lo u gotovom novcu kroz gra|evinski sektor u Srbiji, a da se niko nikad zvani~no nije zapitao odakle toliko gotovine)

IZME\U DVA VIKENDA

Srbija se samo u jednom danu zadu`ila blizu 2 milijarde evra Srbija se u jednom danu zadu`ila na me|unarodnom tr`i{tu za ~ak 1,75 milijardi evra. Deo novca bi}e izdvojen za projekte za za{titu `ivotne sredine, a deo za pokrivawe minusa u dr`avnoj kasi.

Vlada Srbije je donela dve odluke o emitovawu

hartije od vrednosti na me|unarodnom finansijskom tr`i{tu. U prevodi to zna~i da se dr`ava zapravo dodatno zadu`ila.

Kako je objavqeno u Slu`benom glasniku, prva odluka se odnosi na emitovawe takozvanih zelenih obveznica u vrednosti od milijardu evra.

Taj novac bi trebalo da bude iskori{}en za projekte u oblasti `ivotne sredine. Gde i za {ta }e taj novac biti potro{en nije navedeno.

U istom danu doneta je odluka o emisiji hartija od vrednosti i to u vrednosti od 750 miliona evra.

Ta sredstva bi}e potro{ena za finansirawe buxetskog deficita i refinansirawa dospelih obaveza po osnovu javnog duga.

Kako je saop{teno po~etkom septembra, javni dug na kraju jula bio 28,36 milijardi evra, {to je 55,2 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP).

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 3 ^etvrtak

O`iqak na vodi Pi{e: Qubodrag Stojadinovi} Vladar se kre}e po zemqi Srbiji kao ru`ni, ostareli spomenik. On je sam svoja bajka o postamentu koji hoda, o~aran strahom koji ga podsti~e na mahnite podvige.

Sve je mawe onih koji razumeju {ta `eli, ako je ve} ostvario jedino ono {to nije mogu}e a `eli jo{. Zna li gde je krenuo i {ta mu je ciq? Ova je nedoumica tragi~na slika zemqe Srbije koju je silovala i osramotila banda, a banda je prethodno zarobila i bez milosti zlostavqa tu nekada zanosnu i prerano uvelu lepotu devojku.

Nedavno go{}a na TV-u bila je ra~unovo|a i blagajnica dona obe{~a{}ene zemqe, Jorgovanka Tabakovi}. Jedno vreme prvo udvori~ko lice turbo sekte na vlasti, zbog poku{aja da prodre u delikatne gazdine {upqine alatima koje ima: Aleksandre, ~esto se pitam da li te je ovaj narod dostojan, upita ministarka Tabakovi}?

Kurti }e na kraju verovatno dobiti svoj „reciprocitet“, dok }e Vu~i} i re`imski mediji dobiti svoju „pobedu“ Politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi} ocenio je da Srbija gotovo ne}e mo}i da izbegne „reciprocitet“ po pitawu slobode kretawa, ali da je pitawe da li }e se taj reciprocitet uspostaviti tako {to }e Pri{tina nastaviti sa nametawem i naplatom „privremenih registarskih tablica“ za vozila iz centralne Srbije.

Vukadinovi} je naveo da postoji, kako je ocenio, ve}a mogu}nost – da Beograd tiho odustane od dosada{we prakse i naplate za vozila sa Kosova koja prolaze kroz Srbiju. „Da bi to moglo zaista da pro|e gotovo nezapa`eno, akutna kriza mora jo{ malo da eskalira i da stvar zaista zamiri{e na opasnost od sukoba i krvoproli}a. A onda nastupa ‘Sila-koja-se-iznenada-pojavquje-i-re{ava-stvari’ i nevi|enom kombinacijom odlu~nosti i smirenosti ‘spre~ava novi pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji’ i obezbe|uje ‘~astan kompromis’. A nametnuti ‘reciprocitet’ posta}e jo{ jedna u nisci Vu~i}evih veli~anstvenih pobeda“, ocenio je Vukadinovi}.

On je objasnio da to zna~i da }e premijer Kosova Aqbin Kurti verovatno dobiti svoj „reciprocitet“, dok }e „Srbi, tj. Vu~i} i re`imski mediji dobiti svoju ‘pobedu'“, ~ime }e „obe strane }e imati svog xokera za predizbor-

ne trke koje im predstoje“.

Vukadinovi} je kazao da }e Vu~i} „jo{ malo da podi`e ulog, ne bi li se nekako zaboravilo na konkretan povod i uzrok krize“. „Pogotovo da bi se {to temeqnije zaba{urilo i prikrilo to da }e iz ovog konkretnog spora oko tablica i slobode kretawa Vu~i} i Srbija, po svoj prilici, iza}i ne samo ‘kratkih’, nego i jo{

„Ali, sa druge strane, istekli su odavno i iscureli i mnogi drugi rokovi i temeqne obaveze pri{tinske strane koje proizilaze iz Briselskog sporazuma, a koje su ostale samo mrtvo slovo na papiru. Drugim re~ima, Pri{tina u konkretnom slu~aju jeste postupila ‘unilateralno’, ali je, ~ini se, Kurti dosta dobro izra~unao da mu se rizik isplati

dodatno potkra}enih rukava“, naveo je Vukadinovi}.

Prema wegovim re~ima, najte`e se re{avaju sporovi u kojima niko nije u pravu navode}i da, sa jedne strane, petogodi{wi „moratorijum“ na dosada{we „asimetri~no“ re{ewe o slobodi kretawa izme|u Beograda i Pri{tine jeste zaista istekao, na {ta se Kurti poziva.

i da Beograd ne}e imati ~ime da uzvrati“, naveo je Vukadinovi}.

Kako je ocenio, aktuelnoj vlasti je od po~etka stalo samo do dve stvari – da odgovornost za sve eventualno lo{e ishode po svaku cenu prebaci na predhodnu vlast i da {ta god da se na terenu realno dogodi, to bude progla{eno za „veliki uspeh“ i rezultat Vu~i}eve „lavovske borbe“.

Najve}i rast cena vo}a i povr}a u Srbiji u posledwih deset godina U avgustu ove godine, u Srbiji je zabele`eno jedno od najve}ih poskupqewa vo}a i povr}a za posledwih desetak godina. Ipak, svi faktori ukazuju da je inflacija privremena i da se o~ekuje da ona do kraja slede}e godine bude na nivou na kom je bila i prethodnih osam godina, izjavio je za RTS Savo Jakovqevi}, generalni direktor Sektora za ekonomska istra`ivawa i statistiku Narodne banke.

[ta je u Srbiji poguralo inflaciju na 4,3 procenta u avgustu i da li }e gorwa granica

dozvoqenog odstupawa od ciqa Narodne banke biti presko~ena?

Oko osam odsto proizvoda iz potro{a~ke korpe imalo je dvocifrenu inflaciju, mnogi bi rekli i trocifrenu.

U svetskoj bazi za statisti~ke podatke o cenama struje, grejawa, vode, odno{ewa sme}a, Srbija je na 32. mestu. Jeftinija od Slovenije i Hrvatske, a skupqa od Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije.

Ovaj odvratni uliziva~ki poduhvat, za samo desetak dana ve} je oti{ao u istoriju. [api} dr Aleksandar je svoje mi{qewe o istoriji propasti izneo javno, uveren da je otkrio formulu povratka u plemensko divqa{tvo gde se slavi poglavica kanibal. Dakle: Vu~i}u nije potrebna Srbija, Vu~i} treba Srbiji!, re~e [api}!?

Srbija, koja tako malo tra`i i jedva da je ima, nije potrebna nikome, pa ni Vu~i}u. [ta }e wemu sakata moma Srbija, koju je tako divqa~ki zlostavqao, unakazio, u~inio je nepodesnom za pokazivawe svetu, odvojio je od `ivota. Uzeo joj pare i zdravqe, wive, livade, vazduh, ostavio trova~ke o`iqke na vodi, zarazio je jektikom.

Ubio gra|ane u ponos i u pojam, od wih stvorio plehane robote bez snage i voqe da se otmu od poludelog silexije.

Ali on takav, nasu{na je potreba ovakve Srbije. Mora}e da joj zada jo{ neki udarac, da ostavqa svoje tragove i dange po nekada zanosnom licu i izbije joj raskla}ene zube. Da je izrabquje te{kim i nepla}enim radom, oduzme joj ostatke plu}a i napuni ih otrovom, sapne noge i ugasi elan, ubije nadu, ukine sposobnost da ra|a. Da od wene negda{we lepote, u dugoj agoniji zemqe i trave, napravi sebi eliksir ve~nog `ivota Dorijana Greja.

Zna li Srbija koliko nije potrebna Vu~i}u a koliko on woj jeste? Vezana je za svog silovateqa mra~nom }utwom i stidom, te{ko je pred narodom i pred svetom izgovarati re~enice i svedo~ewa o poni`avaju}oj tajni.

Za neku nadu o spasewu zemqe i ostataka wenih vitalnih funkcija pred nestajawe, vladar mora da odstupi. Tako se misli u krugu onih koji misle. U haosu op{teg bezakowa, a pred saznawem da zakonske norme svakoga ~asa kr{e qudi zadu`eni da to ~uvaju kao svetionik slobode, kada je ugro`en opstanak dru{tva pred agresijom bande, pravo je gra|ana da stvari zakona uzmu u svoje ruke.

Neki ~asni qudi, zgro`eni pred licem ni{tavila, javno su govorili o tehnologiji promena vlasti. Na izborima? Izgleda to nije mogu}e u vi{estruko okupiranom dru{tvu. Nema nade u bu|ewe radikalskog po{tewa. Ne}e se dr`ati izbornog zakona oni koji su izbrisali svaku moralnu normu. Glasa}e sva grobqa, mrtve du{e rasejane po mrtvim naseobinama srpskog sveta, svi uceweni poslom, zaposleni u svim dr`avnim preduze}ima.

Goran Markovi} je uveren da je ulica jedino uto~i{te demokratije i prostor za legitimni prevrat. @ivimo sa svojim mukama koje bole od nemo}i. Poni`eni smo pod nadmenom vladavinom kakistokratije (oblik vlasti u kojoj najgori imaju poziciju najve}e mo}i). Goran ka`e: „Nekada se ~ovek, i pored svih muka ose}a kao ratni dobitnik, profiter, jer cela ova buka i u`as koji se de{ava oko nas, zapravo je vrlo inspirativan, i otvara dru{tvo kao utrobu...

Na kraju }e ulica re{iti na{e muke, taj se trenutak pribli`ava.“ Goran je optu`en da priziva nasilno ru{ewe vlasti i gra|anski rat. Kasta koja je uvela nasiqe kao na~in vladawa, boji se svoje jezive senke. Pravo na otpor je iskonsko, onima koji po~iwu bunt, dato je da izaberu kako }e to uraditi.

Ho}e li biti nasiqa, zavisi od nosilaca batina{ke toqage.

Ru`ni, te{ko o{te}eni spomenik hoda Srbijom, ~ekaju}i nove izjave qubavi. One dolaze kao bizarni erotski stimulans ili pornografska lirika, kako od koga. Od toga se `ivi, to je dokaz o ribarewu po kupqenim qudskim du{ama.

Upla{en od saznawa da se ve~nosti bli`i kraj, vladar poku{ava da sebi ostavi u nasle|e obolelu zemqu koju je dobio u bescewe.

Srbija na umoru je samo wegova, on je wena posledwa `eqa.

4

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

SRPSKA POSLA

SPORNI ZAKON O POLICIJI

Prvo kupili na hiqade kamera za nadzor gra|ana, a tek posle pisali zakon Sporni Zakon o policiji, putem koga je ministar policije Aleksandar Vulin hteo da uvede sistem totalnog video-nadzora i automatskog prepoznavawa lica gra|ana, povu~en je, a postavqa se pitawa {ta }e biti sa kamerama, namewenim za tu potrebu, koje je MUP Srbije kupio jo{ 2019. godine.

Po svemu sude}i, rukovodstvo MUP Srbije bilo je vidovito, pa je ve} 2019. godine nabavilo i instaliralo, pre svega po beogradskim ulicama, hiqade kamera kineskog proizvo|a~a „Huavei“, kao i program za automatsko prepoznavawe lica.

Tek sada 2021. usledio je predlog izmena Zakona o unutra{wim poslovima koji je trebalo da zameni postoje}i Zakon o policiji. Predlo`eni zakon uznemirio je mnoge aktiviste koji se bore za qudska prava, kao i pravnike, zbog ~ega je isti povu~en. Jednostavnije re~eno, to je mala enciklopedija totalitarizma i policijske dr`ave, a posebno je bilo zabriwavaju}o upravo automatsko prepoznavawe lica.

Opravdawa iz policije za dono{ewe Zakona o policiji bilo je jednostavno, a to je da }emo biti „{pijunirani“ za na{e dobro, jer }e sistem masovnog video nadzora 24/7 omogu}iti ve}u bezbednost gra|ana.

Danilo Krivokapi} iz „Share“ Fondacije, koja je ranije ukazivala na problem kamera koje je MUP nabavio davne 2019., isti~e za Nova.rs da su nad-

le`ene institucije tek sada, ve} povu~enim Zakonom o policiji, poku{ale da „legalizuju“ nabavku pomenutog nadzora. „Ovih 8.000 kamera, odnosno 1.000 ve} postavqenih, su upravo te koje su nabavqene na osnovu javne nabavke iz 2019. godine. Re~ je o opremi koja je nabavqena na osnovu memoranduma dr`ava, Srbije i Kine, odnosno izme|u Ministarstva unutra{wih poslova RS i proizvo|a~a „Huavei“. Tada je nabavqen i softver, a kako vidimo, tek sad su poku{ali da, kroz zakonodavstvo, tu nabavku ozakone“, ka`e Krivokapi}.

Isti~e i da je jasno da smo najpre kupili opremu, a potom poku{ali da tu nabavku opravdamo, pa se postavqa pitawe ko je odgovoran za takvu situaciju. „Sada je pitawe za MUP Srbije {ta }e biti sa pomenutom opremom, kao i koliko }e da nas ko{ta ovo, ukoliko oprema ne bude mogla da se koristi. Fondacija „Share“ je proteklih meseci u vi{e navrata poku{ala da dobije informaciju o Ministarstva unutra{wih poslova o tome koliko ko{ta oprema, kao i {ta je sve podrazumevala pomenuta javna nabavnka, ali dosad nismo dobili odgovore“, dodaje Krivokapi}.

KINESKI MODEL KONTROLE GRA\ANA Sa druge strane, Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosno istra`ivawe, ka`e u izjavi za Nova.rs da uvo|ewe

@IVETI

U SRBIJI  Postoje dve vrste qudi.

Jedni koji isturaju sebe ispred otaxbine i drugi koji isturaju otaxbinu ispred sebe.

kamera nema nikakve veze sa bezbedno{}u gra|ana, ve} je to poku{aj preuzimawa kineskog modela politike kontrole gra|ana. ^ak su i Ujediwene nacije dale preporuku da se takve mere, biometrijsko prepoznavawe, ne koriste. „Sud u Velsu je odbacio dokaz do kojeg je policija do{la na takav na~in, {to pokazuje i evropsku praksu. Nigde u Evropi ne postoji takav invanzivan sistem, koji policiji daje tako {iroka ovla{}ewa u kori{}ewu kamera za video-nadzor.

Jedna od stavki ovog nacrta je da policija mo`e slobodno i bez naloga da koristi i kamere drugih pravnih lica i to u realnom vremenu, a po nekim procenama u Beogradu ih ima 8.000“, ka`e Bojan Elek.

KAKO JE GLASIO SPORNI NACRT ZAKONA I WEGOV DEO O [PIJUNIRAWU GRA\ANA? Nacrtom zakona predvi|eno je da policija u ciqu obavqawa unutra{wih poslova obra|uje podatke, a kori{}ewem sistema za obradu podataka, koji predstavqaju savremena tehni~ka re{ewa, unapre|uje se, olak{ava i ~ini efikasnijim obavqawe policijskih i drugih unutra{wih poslova“, pi{e u Nacrtu. ^lanom 71. i 72. propisana su nova policijska ovla{}ewa – prepoznavawe na osnovu biometrijskih karakteristika lica i obrada podataka.

S. G.

 Na{i politi~ari su na{e blago. Treba ih ~uvati pod kqu~em.  Jedan ministar u javnost izlazi samo sa friziranim podacima. To je sad moderno.

 Na Vra~aru je jutros odr`ana mala sve~anost.

Jedan investitor je sve~ano presekao crvenu vrpcu kojom mu je inspekcija zape~atila gradili{te i radovi su nastavqeni...  Poruka stranom faktoru: - Prestanite da destabilizujete na{ haos!

 Nekad smo probleme gurali pod tepih. A danas pod dr`avnu zastavu.  Blokirali su prelaze da bi obezbedili slobodu kretawa...  Gnusna je la` da smo izgovorili ono {to smo rekli.  Inflacija nam je mala, jer ve}a ne mo`e da stane u na{e informativne emisije.

 Jesen je vreme kada se na Balkanu iz {ifowera vade duge cevi i duga~ke ga}e...

 Moderni branioci otaxbine zauzeli su polo`aje na "Fejsbuku" i ispaquju po nekoliko statusa u minutu...  Kad popijem jutarwu rakiju stresem se i prekrstim. Isto i kad otvorim jutarwe novine.  Mi se palimo na {ibicare...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „^istom obrazu malo vode treba." „Ako muku ne prozbori{, sebe zarobi{“ „U slo`nu porodicu sre}a sama od sebe dolazi“ Narodne poslovice

„^ovek ne mrzi drugog ~oveka nego samo ako ga se boji, i zato mr`wa i strah idu naporedo“ Jovan Du~i}

„Jezik je jedini `ivi svedok na{eg postojawa. On je sve imenovao, za sve na{ao pravu re~ i svemu dao pravo ime“ Matija Be}kovi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 5 ^etvrtak

KOVID GURNUO U STRANU SVE DRUGE BOLESTI

[okantni podaci o broju mrtvih u Srbiji Pandemija nas je dovela do apsurda, sve druge bolesti gurnute su u stranu, redukovan je broj pregleda, specijalisti i cele bolnice stavqaju se u slu`bu le~ewa korone, dok istovremeno rastu liste ~ekawa za operacije. Sve ovo verovatno je uzrok pove}ane smrtnosti, ka`u sagovornici, komentari{u}i zabriwavaju}i podatak o broju umrlih.

U periodu od januara do jula ove godine broj umrlih u Srbiji je za 20,5 odsto ve}i nego u isto vreme pro{le, objavio je Republi~ki zavod za statistiku.

Srbija je na petom mestu liste zemaqa sa najve}im „vi{kom smrtnosti“, odnosno takozvanim sekundarnim mortalitetom, objavio je britanski magazin „Ekonomist“, pozivaju}i se na zvani~ne podatke za period od aprila 2020. do jula ove godine. „PANDEMIJA“ KARDIOVASKULARNIH BOLESTI KOSI PO SRBIJI ^iwenica je da je pandemija lekarima ote`ala le~ewe drugih bolesti i obeshrabrila qude da idu u bolnicu.

Na to ukazuje i kardiohirurg profesor Miqko Risti}, koji se lekarskim pozivom uspe{no bavi vi{e od tri decenije. Pandemiju je do~ekao na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dediwe. On upozorava da u Srbiji qude ne kosi samo pandemija virusa korona, ve} druga, koja vlada mnogo du`e. „Svaki dan u Srbiji u proseku umre 144 pacijenta zbog bolesti kardiovaskularnog sistema. Pogledajte koliko umire od korone, daleko ispod tog broja. Dakle, bukvalno postoji pandemija kardiovaskularnih oboqewa, ne jednu godinu, ve} decenijama. Od kardiovaskularnih bolesti umire mnogo vi{e pacijenata nego od svih drugih bolesti zajedno, ukqu~uju}i i onkolo{ke pacijente“, isti~e Risti}.

On dodaje da je lista ~ekawa na operacije srca i krvnih sudova sve du`a i du`a. Lekari nemaju kad da se posvete redovnim pacijentima, sve ustanove dale su deo osobqa za le~ewe kovid pacijenata u novim bolnicama. „Imate apsurdnu situaciju, {kolovani ste za le~ewe kardiovaskularnih pacijenata, a le~ite druge pacijente, a ovi koji treba da se le~e od kardiovaskularnih bolesti, pomeraju im se iz dana u dan termini za le~ewe, operacije, dijagnostiku.

Kada se odla`u operacije, dijagnostika, normalno je i da }e biti ve}a smrtnost, bolest nije le~ena na vreme. Ako se pokvari zub, ako ga ne popravite za nekoliko dana, posle mesec dana ili malo du`eg

perioda mora}ete da ga izvadite“, upozorava Risti}.

LEKARI TE[KO PRATE TEMPO, STRADAJU PACIJENTI Isto upozorewe sti`e i iz strukovnog udru`ewa „Ujediweni protiv kovida“.

Klini~ko- bolni~ki centar Zvezdara sada je peti put pretvoren u kovid bolnicu. Neurolog dr An|ela Gavrilovi}, koja radi u poznatoj gradskoj bolnici, ka`e da je lekarima veoma te{ko da isprate taj tempo, ali najvi{e stradaju pacijenti, oni koji ne boluju od korone. „Gomilaju se i to kumulativno uglavnom hroni~ni pacijenti, neurolo{ki, to su multiplaskleroze, Parkinsonove bolesti, to su demencije. Oni ne mogu da do|u na red dve godine kod lekara, zato {to u tim kratkim periodima kada radimo u nekovid re`imu, prosto do|e do jedne ogromne gravitacije, zato {to neurologija nije

u privatnoj praksi, a verujem da je tako i u drugim specijalisti~kim granama“, ka`e Gavrilovi}eva.

KRITI^NO NA HEMATOLOGIJI Ona dodaje da je stawe kriti~no i na odeqewu hematologije, prisutna je ekspanzija hematolo{kih oboqewa, leukemije, limfoma. Ka`e da je re~ o akutnim stawima koja zahtevaju hitan tretman. „Ako ne do|u do lekara u roku od sedam do deset dana, oni tako|e zavr{avaju infaustno. Interesantno je da u posledwih godinu i po dana pacijenti koji boluju od demencije i ne dolaze, to

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h su uglavnom nepokretni ili polupokretni qudi, kognitivno siroma{ni. Oni su se negde izgubili u pra}ewu, verujem da oni vi{e nisu me|u `ivima, to je vrlo osetqiva populacija“, konstatuje Gavrilovi}eva.

Risti} dodaje da svako, u bilo koje vreme, ima pravo da se le~i od svoje bo-

lesti, a da qudi sa problemima srca i krvnih sudova koji ve} `ive u svojoj pandemiji, svakako nemaju dovoqno uslova u kojima bi se le~ili. Pandemija je usporila i pro{irewe kapaciteta za le~ewe kardiovaskularnih bolesti. „Sazidano je Dediwe 2, zgrada je gotova pre ~etiri meseca, ona je potpuno spremna da primi pacijente, ali stoji prazna. Nema tu vi{e {ta da se radi, ~etiri meseca stoji prazna jer nije nabavqen potro{ni materijal, nisu nabavqeni monitori, respiratori, sve ono {to jednu bolnicu ~ini kardiovaskularnom“, isti~e sa `aqewem profesor Risti}.

SInce 1994

PRIVATNO LE^EWE - JEDNO OD RE[EWA Doktorka Gavrilovi} smatra da je deo re{ewa problema u ukqu~ivawu privatne prakse u sistem kovid ambulanti i bolnica. „Ne mo`emo `iveti paralelne univerzume, u privatnoj praksi se radi najnormalnije, kao da ne postoji epidemija, a sve bolnice u Srbiji su blokirane. Odla`u se operacije, zato {to su hirurzi anga`ovani za rad u kovidu, a anesteziolozi ne postoje. Wihov broj ne mo`e da pokrije i respiratorne jedinice i intenzivnu negu i rad sa pacijentima, plus operativni program, hladan i hitan.“ ZAUSTAVITI ODLIV LEKARA Kao drugi na~in re{ewa problema Gavrilovi}eva navodi zaustavqawe odliva lekara u inostranstvo. Smatra da je to nedopustivo u ovakvoj situaciji, da dr`ava mora hitno da reaguje. „Verujem da odlazak nije ~ak ni stvar plate koliko su uslovi rada, recimo, na odeqewima koja treba da imaju 15 specijalista, rade ~etiri. Drugi na~in re{ewa problema je da se zaposle svi lekari sa biroa za zapo{qavawe. I daqe je na birou oko dve hiqade lekara i sredweg stru~nog kadra. Ali da se ne zapo{qavaju na odre|eno vreme, za potrebe pandemije, ve} da na wih uvek mo`emo da ra~unamo“, isti~e doktorka Gavrilovi}.

Profesor Risti} je siguran da hitno treba promeniti sistem organizacije, prijema i le~ewa drugih pacijenata, posebno kardiovaskularnih bolesnika. „Ne bi trebalo da qudi umiru od srca, to su velikim delom i mladi qudi, mnogo mla|i nego {to su ranije bili, broj umrlih }e biti sve ve}i i ve}i. Podatak da dnevno od srca umre 144 pacijenta je iz 2019. godine, za sada nema evidencije za posledwe dve godine, a kada stigne, bi}e stra{na.“ R. N.

6

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

u LI^NOST U @I@I

ALEKSANDAR DRAGOVI]

Nije sve u parama Novac koji je ovog leta Crvena zvezda ulo`ila u dolazak Aleksandra Dragovi}a vi{estruko se isplatio posle samo dva meseca.

Centralni defanzivac kluba iz Qutice Bogdana najzaslu`niji je za to {to je Zvezda u grupnoj fazi Lige Evrope, a u nedeqnom derbiju gotovo da je sam dr`ao odbranu crveno-belih u trenucima kada je Partizan stvarao prilike i bio nadomak toga da jo{ jednim golom obezbedi pobedu.

Wegov dolazak na Marakanu i nema mnogo veze sa novcem, jer da su mu bile va`ne pare mogao je, kako i sam ka`e, da potpi{e ugovor sa nekim drugim klubom i da dobije mnogo vi{e od onoga {to je dobio dolaskom u Beograd. Gledaju}i utakmice Zvezde ~ak i prose~an qubiteq fudbala se zapita {ta radi ovaj ~ovek u srpskom fudbalu, zbog ~ega nas ~asti svojim prisustvom? A odgovor je da je austrijski reprezentativac dao svom dedi Zlativoju obe}awe da }e jednog dana zaigrati u Zvezdi.

Ro|en je 1991. godine u Be~u, gde je sa {est godina po~eo da trenira fudbal u mla|im kategorijama Austrije. U tom klubu je debitovao i kao senior, ali je wegova karijera krenula

Gledaju}i utakmice Zvezde ~ak i prose~an qubiteq fudbala se zapita {ta radi ovaj ~ovek u srpskom fudbalu, zbog ~ega nas ~asti svojim prisustvom? A odgovor je da je austrijski reprezentativac dao svom dedi Zlativoju obe}awe da }e jednog dana zaigrati u Zvezdi uzlaznom putawom tek 2011. kada je pre{ao u Bazel. Dragovi}ev dolazak u {vajcarski klub poklapa se i sa najve}im uspesima Bazela, koji je tih godina bio redovan u~esnik Lige {ampiona. Bio je deo ekipe koja je osvojila tri titule nacionalnog {ampiona, a 2012. je bio uvr{ten u najboqi tim grupne faze Lige Evrope. Me|utim, wegov je boravak u ovom klubu ipak obele`io jedan skandal.

Nakon {to je Bazel 2012. godine u finalnoj utakmici osvojio Kup [vajcarske nekoliko puta je s le|a po glavi „klepnuo“ predsednika te zemqe Ulija Morera dok je ovaj dodeqivao medaqe. U ovoj igri „zuce“ u~estvovao je i wegov saigra~ \erdan [a}iri. Ipak, {vajcarska javnost nije shvatila ovu {alu, pa je Dragovi} bio prinu|en da ode u kancelariju predsednika kako bi se i li~no izvinio. Naredne sezone pre{ao je u Dinamo iz Kijeva, a tokom trogodi{weg boravka u ukrajinskom velikanu dva puta je osvajao prvenstvo i dva puta Kup Ukrajine.

Sve do 2016. karijera Aleksandra Dragovi}a je polako ali sigurno i{la uzlaznom putawom, osvajao je trofeje, nastupao u velikim takmi~ewima, ali te godine je potpisao petogodi{wi ugovor sa Bajerom iz Leverkuzana, a svoj boravak u Nema~koj je opisao u intervjuu koji je nedavno dao za be~ki list Hojte.

– Za pet godina u Leverkuzenu nisam nikada imao to po{tovawe koje u`ivam sada u Beogradu. Nisam igrao redovno i bio sam nesre}an. Posledwih godina sam bio qut, razo~aran, nepodno{qiv… – rekao je Dragovi}.

A osim Aleksandra, kona~no je zadovoqan i deda Zlativoje, koji `ivi u Austriji, ali dolazi u Beograd na svaku utakmicu koju Zvezda igra kod ku}e.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

SVETLANA BOJKOVI], proslavqena srpska glumica

I da me odvedu na strati{te, ne bih }utala...

Vi{e od pola veka na sceni je Svetlana Bojkovi}, dramska umetnica kojoj je gluma `ivot. Dok je zdravqe slu`i, slu`i}e glumi, rekla je jednom. Igrala je u komadima najve}ih dramskih pisaca, sara|ivala sa najve}im rediteqima i glumcima sa ovih prostora, a odnedavno je i na sasvim druga~ijoj sceni, od one u teatru ili ispred filmske i TV kamere – neustra{ive ekolo{kiwe koja predvodi proteste za o~uvawe `ivotne sredine.

U tom duhu otvorila je nedavno duplo izdawe Bitefa poru~iv{i da se „qudski rod preigrao u svom tehnolo{kom usavr{avawu“… n Da li se trci za profitom, toj nezadr`ivoj bolesti mo`e stati na put?

– To je gadna bolest, takore}i neizle~iva. Ipak, spadam u one koji veruju da svemu ima leka. Ne}e se to tako lako i{~istiti iz ~ove~anstva i dugo }e ta borba trajati. Po{to je sve vi{e nezadovoqnog sveta, osiroma{enog sveta – a ne govorim samo o siroma{tvu u novcu, ve} i siroma{tvu duha – nakupqeni bunt }e se samo {iriti. Borba ne}e biti laka. Samo molim Boga da ne do|e do velikih krvoproli}a, ali ovo se mora promeniti, na globalnom nivou. n Crveni alarm se odavno upalio na planeti, ali ~ini se da ni{ta nismo nau~ili posle godinu i po dana, da qudi te`e da se vrate starom na~inu `ivota kao da se ni{ta nije desilo…

– Qudi jednostavno ne mogu da prihvate tu „novu normalnost“. Po logici stvari, normalnost je jedna – to je saglasje sa prirodom, `ivotom koji `ivimo. I posle svega imamo qude koji `ive u nekom virtuelnom svetu.

Pre neki dan sam gledala na televiziji kako se neki multimilijarder sa svojim prijateqem vinuo na turisti~ki put izvan stratosfere. Vratili su se odu{evqeni. To su qudi koji ne u`ivaju u prirodi koju nam je Bog dao, koja nas okru`uje, koji ne u`ivaju u nekim obi~nim stvarima, jer oni su ih kao prevazi{li, dosadne su im…

A velika tajna `ivota se upravo krije u tim, sa wihove strane gledano, obi~nim stvarima. Oni su, kako bih to najprostije rekla, odlepili! Ali oni su mo}ni, zato {to su profit, novac, bogatstvo postali glavna vrednost koja diktira sudbinu ~ove~anstva na planeti.

I otuda totalna kataklizma, ili neki pad, kao u Bibliji, u „Nojevoj barci“. A ko }e imati sre}e da pre`ivi taj pad i zapo~ne novu civilizaciju, jo{ ne znamo.

Ali, ovo je sumanuto vreme na ~itavoj planeti. Pad je globalnog karaktera. A oni su i izmislili globalizam, ne bi li vladali celim ~ove~anstvom.

n A kako se snalaziti u toj „novoj normalnosti“?

– Ona nam je diktirana. @ive}e{ onako su odredili. E, pa ne}u! Dok je sveta i veka, to ne}e mo}i da pro|e, po cenu op{te kataklizme. I meni je drago {to je koncept Bitefa bio ekolo{ki problem ~ove~anstva i {to su predstave bile u tom duhu. Mene su kao skoro otkrivenu ekolo{kiwu (smeh) pozvali da otvorim Bitef i svom govoru sam se pozvala na Vladetu Jeroti}a koji je skretao pa`wu na to da postoji homo ludens i homo religiosus – igra i religija. Po sopstvenom tuma~ewu religiju sam u ovom konteksu prevela kao eti~ki kodeks ~oveka. I kada su igra i religija u skladu jedna s drugom, onda se ostvaruju plemeniti ciqevi. Ali, ukoliko se igra otme i vine van eti~kog kodeksa, postaje opasna. A to je sada{wost koju trenutno `ivimo u celom svetu. n I dok u Finskoj, u kojoj ste `iveli nekoliko godina, brinu i o jednom jedinom cveti}u, vi ste ovde nedavno telom branili baru Revu. [ta to govori o na{em dru{tvu?

– Mi smo u tom smislu potpuno nevaspitani. Dok sam `ivela na severu Evrope, po~ela sam da razmi{qam o stvarima koje mi nikada ranije nisu bile na pameti. Tamo sam se suo~ila sa potpuno drugim mentalitetom, sa qudima koji obo`avaju prirodu, i to ne samo Finci, ve} svi severwaci. Pa, Holan|ani neguju svaku biqku i napravili su ~udo od zemqe koja im daje plodove. A bili su prinu|eni da se bore sa surovo{}u prirode i s wom su se sprijateqili i sve ~ine da je ne ugroze i da `ive u saglasju s wom. U tom smislu mi nismo ni obrazovani, ni vaspitani i smatramo da je priroda ne{to {to nam je dato i da mo`emo da je ar~imo kako nam odgovara. Kad ~ujem ovo {to nam govore premijerka ili predsednik – po{to nam je sad dobro, mo`emo da vodimo ra~una i o ekologiji – ostajem bez re~i. Ni{ta

Rawavaju}i prirodu qudi dovode u pitawe svoj opstanak n Govorili ste i koliko nam je neohodna higijena qudskog duha…

– Ona se, na`alost, ne upra`wava dovoqno. U higijenu qudskog duha spadaju, naravno, obrazovawe i umetnost. Nije higijena samo tehnolo{ki napredak. Ono {to nije u kodeksu eti~kih i plemenitih ciqeva, mo`e da bude razorna sila za ~ove~anstvo, planetu, sva `iva bi}a. Ali, qudi kao posledwi, najsuptilniji produkt biolo{kog razvoja su najnemo}niji i najosetqiviji, i izmi{qaju oru`ja kojima rawavaju prirodu. A rawavaju}i prirodu dovode u pitawe svoj opstanak.

glupqe nisam ~ula, zaista. O ekologiji se odmah vodi ra~una, ili ~im se pojave prvi znaci ugro`avawa. Me|utim, mi smo debelo zabrazdili i sada nam preti jo{ jedna opasnost – da postanemo prostor planiran za deponiju. n Koliko su za to odgovorni oni koji vode dr`avu?

– Naravno da jesu. Ne sklapamo mi, ne sklapa narod ugovore sa Rio Tintom, sa kineskim fabrikama, sa ovim ili onim investitorima koji samo gledaju svoje interese i kako da profitiraju.

Dr`ava je odavno odgovorna i za nedovoqnu edukaciju naroda. Vi{e od trideset godina se radi na svesnom uru{avawu. Obrazovan ~ovek je onaj ~ovek koji misli i rasu|uje svojom glavom. A neobrazovan je onaj ~ovek koji u`iva u rijaliti programima. Prema tome, ni{ta to nije slu~ajno. n Ako govorimo samo o na{em podnebqu, vi ste neko ko se nikada nije libio da kritikuje vlast, dru{tveno ustrojstvo, poteze na kulturnoj sceni, da iza|ete iz stalnog anga`mana i postanete slobodan umetnik, borite se za prava kolega…

– Mene ni{ta ne mo`e da zadr`i da kritikujem, jer sam takva osoba, a i rasla sam u vreme kada su na{i protesti, na neki na~in, i uspevali. Nisu to bili potezi velikih koraka, ali uspevali su. S druge strane, kao li~nost imam satisfakciju pred Bogom i samom sobom.

Znate, kako se ka`e – ja rekoh, pa sam du{u spasila. Za{to bih }utala? I da me odvedu na strati{te, pa opet bih ne{to uradila u posledwem trenutku svog `ivota, jer spadam u tu kategoriju qudi. n Korona kao da je opusto{ila srpsko glumi{te?

– Ono {to je najpotresnije jeste {to je toliko qudi oti{lo i {to me|u qude unosi strah, nesigurnost, ukqu~uju}i i mene koja sam je prele`ala. Sre}om, moja panika nije dugo trajala, ali se pojavila koliko god da sam se borila protiv we. Uspe{no se seje strah. S druge strane, vidite sad zemqe koje su ukinule sve mere, a mi nismo. I niti se sastaje krizni {tab, niti se neko ogla{ava sa nekim novim merama, jer kod nas je bitno da se ne povrede qudi koji su potencijalno bira~ko telo sutra na izborima. Mislim da sam dovoqno rekla. n Strahujete li opet od zatvarawa pozori{ta?

– Sigurna sam da se to ne}e desiti, zato {to dolaze izbori. Ali, mislim da sve zavisi od toga kako }e se izbori zavr{iti. A, posle toga mo`emo o~ekivati sva{ta. n A {ta vi li~no o~ekujete?

– Da `ivim, i da se borim dok sam `iva!

R. N.

PLANETA

Pandemija smawila o~ekivano trajawe `ivota najvi{e od Drugog svetskog rata Pandemija kovida-19 smawila je o~ekivano trajawe `ivota 2020. godine najvi{e od Drugog svetskog rata, a o~ekivani `ivotni vek ameri~kih mu{karaca pao je za vi{e od dve godine, pokazala je studija koju je u ponedeqak objavio Univerzitet Oksford.

O~ekivano trajawe `ivota palo je za vi{e od {est meseci u pore|ewu s 2019. godinom u 22 od 29 zemaqa analiziranih u studiji koja je obuhvatila Evropu, Sjediwene Dr`ave i ^ile. O~ekivano trajawe `ivota smaweno je u 27 od 29 zemaqa.

Univerzitet je saop{tio da bi ve}ina smawewa o~ekivanog `ivotnog veka u razli~itim zemqama mogla da bude povezana sa zvani~nim smrtnim slu~ajevima od kovida-19. Dosad je zabele`eno gotovo pet miliona smrtnih slu~ajeva uzrokovanih novim koronavirusom, pokazuju Rojtersovi podaci. “^iwenica da na{i rezultati isti~u tako veliki uticaj koji se mo`e direktno pripisati kovidu-19 pokazuje koliko je to bio razaraju}i {ok za

mnoge zemqe”, rekla je dr. Ridi Ka{jap, jedna od vode}ih autora rada objavqenog u Me|unarodnom ~asopisu za epidemiologiju.

U ve}ini zemaqa do{lo je do ve}eg pada o~ekivanog trajawa `ivota kod mu{karaca nego kod `ena, s najve}im padom u ameri~kih mu{karaca ~iji je o~ekivani `ivotni vek pao za 2,2 godine u odnosu na 2019. godinu.

Ukupno, mu{karcima je “o{i{ano” vi{e od godinu dana `ivota u 15 zemaqa, a `enama u 11 zemaqa.

Time je izbrisan napredak u smawewu mortaliteta koji je ostvaren u prethodnih 5,6 godina.

U SAD-u porast smrtnosti uglavnom je bio me|u populacijom koja radi i mla|ima od 60 godina, dok je u Evropi smrtnost me|u osobama starijim od 60 godina zna~ajnije doprinela pove}awu mortaliteta.

PANIKA U VELIKOJ BRITANIJI:

Benzinske pumpe „presu{ile“, mogu}e ukqu~ivawe vojske Benzinske stanice {irom Velike Britanije ostaju bez goriva, a pojedine velike industrijske grupacije u engleskim gradovima javqaju da je 50 do 90 posto pumpi „presu{ilo“, saop{tilo je Udru`ewe trgovaca motornim gorivima.

Akutni nedostatak voza~a kamiona u Velikoj Britaniji naveo je stanovnike u nekim engleskim gradovima na pani~nu kupovinu goriva, i doveo do stvarawa kilometarskih kolona automobila na benzinskim pumpama, od kojih su mnoge ostale bez benzina i dizela ili su jednostavno zatvorene. „Neke od na{ih ~lanica, velike industrijske grupe sa obimnom mre`om prodajnih mesta, izve{tavaju da je od ju~e 50 posto pumpi ’suvo‘, a neke javqaju da je presahlo ~ak 90 odsto pumpi“, izjavio je za TV Skaj Brajan Maderson, predsednik Udru`ewa prodavaca benzina. „Briti{ petroleum“ je saop{tio u nedequ da je skoro jedna tre}ina wegovih pumpi u Britaniji ostala bez dve glavne vrste goriva zbog pani~ne kupovine, {to je primoralo vladu da suspenduje zakone o za{titi konkurencije i da dozvoli kompanijama da rade udru`eno kako bi se ubla`ila nesta{ica.

Xonson: Mo`da }emo anga`ovati vojsku

„Na stotine vojnika bi moglo da bude anga`ovano da snabdeva benzinske pumpe gorivom {irom Velike Britanije“, rekao je premijer Velike Britanije Boris Xonson, preneo je „Gardijan“.

Premijer }e sutra okupiti ministre kako bi razgovarali o „Operaciji Eskalin“. U poku{aju da izbegnu dodatno produbqivawe krize.

SPD pobedio na izborima u Nema~koj, Merkelova CDU na istorijskom minimumu Socijaldemokratska partija Nema~ke (SPD) Olafa [olca osvojila je 25,7 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Nema~koj, {to im donosi blagu prednost u odnosu na rivalsku Hri{}ansko-demokratsku uniju (CDU), pokazuju najnoviji rezultati izbora.

Stranka CDU Angele Merkel i wen kandidat Armin La{et „skliznuli” su na istorijski minimum na saveznim izborima, sa osvojenih 24,1 odsto glasova, preneo je Tawug.

Zeleni, predvo|eni Analenom Berbok, ostvarili su svoj najboqi rezultat, a prema prvim rezultatima su sa 14,8 odsto osvojili tre}e mesto, na{av{i se tako ispred liberala (FDP), koji su sa 11,5 odsto tako|e ostvarili napredak.

Krajwe desni~arska Alternativa za Nema~ku (AfD) }e po drugi put u}i u parlament, sa osvojenih 10,3 odsto glasova, dok stranka Levica nije uspela da pre|e cenzus od pet odsto za ulazak u parlament, osvojiv{i samo 4,9 odsto.

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija -decembar BiH ^etvrtak 10. septembar 2020. 7 ^etvrtak 30.

2021. maksimalno 40 kilograma

NORVE@ANI SLAVE UKIDAWE MERA, KAO DA JE DO^EK NOVE GODINE:

Trovawa, masovne tu~e i incidenti Velike `urke {irom zemqe obele`ile su ukidawe svih mera protiv koronavirusa. Hitna pomo} je vi{e puta intervenisala zbog trovawa alkoholom, tu~a i incidenata u mnogim gradovima.

U gradu Trondhajmu nekoliko qudi se onesvetilo ~ekaju}i u dugim redovima za ulazak u no}ne klubove. Policija je morala da interveni{e zbog tu~a, iz kojih su Norve`ani iza{li sa nekoliko povreda. „Bilo je prekr{aja, nasilnih incidenata i tu~a“, rekao je Rune Hekelstrand, pripadnik policije u Oslu.

Zbog posedovawa oru`ja uhap{eno je nekoliko qudi, a neki su ozbiqno povre|eni.

U gradu Tonsbergu, ju`no od glavnog grada, izbila je masovna tu~a u luci, a u jugozapadnoj regiji Agderu ukupno je uhap{eno 12 qudi zbog nereda.

Podsetimo, Norve{ka je u subotu ukinula veliku ve} inu mera protiv koronavirusa. Fizi~ka distanca izme|u qudi vi{e nije neophodna, kao ni ograni~en broj qudi na doga|ajima i okupqawima.

Karantin u slu~aju zaraze koronavirusom i daqe je obavezan, dok se postepeno mewaju pravila ulaska u zemqu.

U Norve{koj je 76 odsto stanovni{tva primilo najmawe jednu dozu vakcine protiv kovida, dok je 67 odsto revakcinisano.

Talibani zabranili brijawe i {i{awe brade Talibani su berberima u avganistanskoj provinciji Helmand zabranili da brijaju ili {i{aju brade svojih mu{terija, zapretiv{i im kaznama, javqa Bi-Bi-Si. Talibanska verska policija u Helmandu tvrdi da se brijawem ili {i{awem brade kr{i ono {to oni smatraju islamskim zakonima.

Neki vlasnici frizerskih salona u prestonici Kabulu potvrdili su da su i oni dobili sli~na nare|ewa, {to nagove{tava povratak strogim pravilima koja su bila na snazi u periodu prethodne vladavine talibana, uprkos wihovim obe}awima da }e sprovoditi bla`u formu dr`ave kontrole.

Od preuzimawa vlasti pro{log meseca, talibani sprovode o{tre kaznene mere nad svojim protivnicima, a u subotu su borci ove organizacije ubili ~etvoricu optu`enih otmi~ara i wihova tela obesili na ulicama u provinciji Herat.

U naredbi upu}enoj frizerskim salonima u ju`noj provinciji Helmand, talibanske vlasti su upozorile da se mora po{tovati {erijatski zakon koji ne dozvoqava {i{awe i brijawe brade. „Niko nema pravo da se `ali”, pi{e u objavi. „Borci talibana stalno dolaze i nare|uju nam da prestanemo sa {i{awem brade. Jedan od talibana mi je rekao da mogu i tajno da sprovode kontrolu”, izjavio je jedan frizer iz Kabula.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

Dodik najavio formirawe vojske Republike Srpske Povu}i }emo na{u saglasnost iz sporazuma o vojsci, kao i o Visokom sudskom i tu`ila~kom savetu.

Predlo`i}emo i o tome }emo odlu~ivati narednih dana da se kroz ru{ewe Zakona o vojsci u roku od nekoliko meseci formira Vojska Republike Srpske, izjavio je ~lan predsedni{tva BiH Milorad Dodik.

Sve {to je {tetno po interese Republike Srpske moramo odbaciti, rekao je srpski ~lan Predsjedni{tva BiH Milorad Dodik, komentari{u}i odluke Ustavnog suda BiH. Na Narodnoj skup{tini neophodno je, ka`e, posti}i konsenzus koji mora biti rigorozan i po pitawu odbijawa odluka visokog predstavnika koje nisu u skladu sa Dejtonskim sporazumom.

"Mi ovih dana popisujemo sve {to je ura|eno od strane visokih predstavnika ili kroz na{e sporazume i davawe saglasnosti. Mi }emo povu}i na{u saglasnost iz sporazuma o vojsci, kao i o VSTS. Predlo`i}emo i o tome }emo odlu~ivati narednih dana da se kroz ru{ewe Zakona o vojsci u roku od nekoliko meseci formira Vojska Republike Srpske. To sve imamo u skladu sa Ustavom. Nema na svetu mesta gde se zakonom mo`e sru{iti Ustav, samo poku{avaju nama da ka`u da je to tako", rekao je Milorad Dodik.

Istakao je da u Ustavu BiH pi{e da postoji Vojska Republike Srpske.

"Mi smo poku{ali sa ovim eksperimentom, to nije i{lo. Uporno govorimo da je ta BiH eksperiment, o~igledno su se ili pomirili sa tim da je ovo u redu ili nas neozbiqno shvataju", naglasio je Do-

dik.

Pre nekoliko dana, Ustavni sud BiH utvrdio je da pojedine odredbe Zakona o {umama Republike Srpske nisu u skladu sa Ustavom BiH, odnosno one odredbe u kojima se navodi da su {ume na podru~ju tog entiteta vlasni{tvo Republike Srpske.

Na osnovu ranije prakse iz nekoliko odluka, od kojih je vode}a o statusu dr`avne imovine BiH, Sud je zakqu~io da Republika Srpska kao entitet u okviru BiH nema ustavnu nadle`nost za re{avawe pitawa dr`avne imovine sve dok se to ne re{i odgovaraju}im zakonom na nivou BiH, izjavio je registrar Ustavnog suda BiH Zvonko Mijan.

Dodik je povodom ovakve odluke Ustavnog suda BiH odmah pozvao sve politi~ke partije iz Republike Srpske da se okupe i u Narodnoj skup{tini „poni{te sve {to je izvan Ustava“. „Pozivam ih da se okupimo u Narodnoj skup{tini RS i poni{timo sve {to je izvan Ustava i da ka`emo da ho}emo da prihvatimo dejtonsku BiH i da nas ne zanima nikakav Visoki predstavnik, pogotovo ovaj koji se la`no predstavqa i koji bi donosio neke odluke“, kazao je Dodik. „Ne mogu briselske diplomate i sarajevska politika da nam prave zemqu, jer u takvoj BiH mi ne}emo da budemo“, istakao je on.

R. N.

MIGRACIJE PUSTO[E BIH, SVE VI[E ODLAZE CELE PORODICE:

Mnogi prodaju ku}e, jer vi{e ne `ele da se vrate Peru}a~ko jezero- toliko je ~isto i lepo da ga i medvedi preplivavaju Naspram na{eg nacionalnog parka Tara, nalazi se NP Drina, najmladji nacionalni park u Republici Srpskoj. Prostire se na oko 6.300 hektara povr{ine, ~ije su osnovne vrednosti stani{ta endemi~nih i reliktnih vrsta, pre svega Pan~i}eve omorike, kao i kawon Drine kojim je plovila i na{a ekipa iz U`ica.

Plovidba od Peru}ca do u{}a @epe u Drinu, najlep{a je slika Nacionalnog parka Drine. Tu su retka flora i fauna, ste}ci i arheolo{ki lokaliteti. „Dubina kawona je negde oko 1.000 metara, na najdubqem delu, a {irina kawona je od 100 do 150 metara. Ovde postoje sredwevekovni gradovi i utvr|ewa, stari grad \ur|evac", istakao je Bojan Josipovi}, direktor JU NP Drina, Srebrenica.

Crni potok u drinu se spu{ta sa visine od 1.100 metara nadmorske visine, a tok mu je dug 5,5 kilometara. Najve}e je mrestili{te pastrmke i tu je trajno zabrawen ribolov. Visoko u liticama su Pan~i}eva omorika, crni bor, grab, divokoze i medvedi koji preplivavaju sa jedne na drugu stranu obale, jer `ivotiwe ne poznaju grnice. „Pro{li smo veoma te`ak period da objasnimo qudima da je to prednost, a ne nedostatak kada je neko podru~je pod za{titom", istakao je Dragi} Karakli}, direktor NP Tara Bajina Ba{ta.

M. T.

U potrazi za boqim `ivotom, BiH je unazad nepunu deceniju napustilo skoro 396.000 gra|ana, a samo za {est meseci ove godine privremeno ili trajno odselilo se 81.000 qudi, {to je ubedqivi rekord do sada.

Ovo je pokazala analiza Unije za odr`ivi povratak i integracije, iz koje poru~uju da je u BiH sve vi{e ku}a ogla{enih za prodaju, jer su wihovi stanari porodi~no oti{li, sa namerom da se nikad, ili bar zadugo ne vrate.

S obzirom na rezultate Popisa po kojima je BiH 2013. imala 3,53 miliona stanovnika, u me|uvremenu smo, samo po osnovu migracija, izgubili vi{e od 11 odsto populacije.

– BiH je rangirana me|u demografski najkriti~nije evropske zemqe. Nizak i opadaju}i natalitet uz produ`ewe prose~nog `ivotnog veka, u skorije vreme }e dovoditi do jo{ ve}e razlike u omeru mladih i starih. Problem nezaposlenosti i nekvalitetnog zapo{qavawa koji je izra`en me|u mladima, osim {to uti~e na odluku o sklapawu braka i ra|awu, sna`an je faktor koji }e i u narednom periodu podstica-

ti iseqavawe – ka`e profesor Stevo Pa{ali}.

Prema wegovim re~ima, emigracijom se gubi qudski kapital, ~ime biva ugro`ena perspektiva ne samo demografskog nego i dru{tvenog razvoja RS i BiH. – Nijedna vlada ne mo`e spre~iti odlazak qudi, ali mo`e kreirati jedan boqi, pronatalitetni ambijent i tako redukovati broj qudi koji `ele oti}i iz zemqe zbog nepostojawa perspektive. Me|utim, u ovakvim okolnostima ne mo`emo o~ekivati ni{ta boqe, naprotiv. Migracije se ne}e jo{ dugo zaustaviti – upozorava Pa{ali}.

Mirhunisa Zuki}, predsednica pomenute unije, nagla{ava da

su gra|ani sve nezadovoqniji celokupnim stawem u dr`avi.

– Zato ne treba da ~udi {to nam iz godine u godinu odlazi sve vi{e qudi. Oni, jednostavno, ovde ne vide nikakvu perspektivu, pa samo gledaju da odu, jer ne `ele da wihova deca `ive istim `ivotom – isti~e za Zuki}eva.

Prema wenim re~ima, jedan od razloga {to qudi odlaze u inostranstvo svakako je materijalne prirode, ali to nije presudno.

– Qude ti{te brojne mawkavosti sistema, bez naznake da }e se, u skorije vreme, ne{to popraviti.

Ove godine imamo rekordan broj onih koji su spakovali kofere i oti{li, {to zna~i da je nezadovoqstvo kulminiralo.

S. G.

Posetili smo Vukovar kako do govore jeste asimilacija Srba, bi na{im ~itaocima pribli`ili kako u Vukovaru, tako i u celoj `ivot prose~nog Srbina u Vuko- Hrvatskoj.

– Toga svakako ima. Neki varu danas.

Kako su nam ispri~ali lokal- qudi, iz wima znanih razloga, ni Srbi, nije bilo ve}ih proble- prvo po~iwu da se izja{wavaju ma do pre nekoliko godina kada samo kao pravoslavci dok srpsku se hrvatska javnost pobunila zbog nacionalnost vi{e i ne pomiwu, da bi ubrzo posle toga po~eli }irili}nih tabli u Vukovaru. da se izja{wavaju kao Hrvati – Koliko je Srba u Vukovaru?

Podsetimo, protesti i lupawe pri~a nam jedan Vukovarac.

Ipak, najve}i problem za Srbe }irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini je nedostatak posla. Iako bi trevi{e od tre}ine stanovni{tva balo da budu zastupqeni u gradimaju pravo po~eli su 2013. godine. skim ustanovama proporcionalno – Hrvatske vlasti su se izne- wihovom udelu u stanovni{tvu, nadile kada se na popisu iz 2011. to nije slu~aj.

– Ako ste Srbin i tako se odine ispostavilo da u Vukovaru 34,87 odsto populacije ~ine izja{wavate, vrlo te{ko }ete Srbi. Bio je to veliki {ok za na}i posao. Zbog toga veliki broj wih, s obzirom na to da, prema Za- qudi napu{ta ovaj grad. Odlaze i konu o pravu mawina, svaka naci- Hrvati, a Srbima je jo{ te`e, pa onalna mawina koja ~ini vi{e od idu i oni. Jednostavno, nema pertre}ine stanovni{tva ima pravo spektive tamo gde ne mo`ete da na ostvarivawe brojnih prava, zaradite za `ivot – ispri~ali su izme|u ostalog i pravo da imena nam Vukovarci. radskih ustanova budu ispisana Odvojene {kole Ono po ~emu je Vukovar ranije i na wihovom jeziku – ka`e na{ bio najpoznatiji u medijima jesu sagovornik.

Danas, posle mnogobrojnih na- odvojene {kole za srpsku i hrsilnih protesta, u Vukovaru je vatsku decu. Mediji su, pomalo ostala jo{ samo jedna tabla sa }i- pateti~no, govorili otoj temi, ne navode}i prave razloge za rili~nim natpisom.

Dok su table vi{e simboli~an U Manastiru \ur|evi stu-to. Kao glavni krivci su, po pra-

itd. Za{to bih ja prihvatio da moje dete u vrti}u slu{a takve stvari?! –CRNA pita na{GORA sagovornik.

Upravo ta propaganda, koja po~iwe od vrti}a, nastavqa se kasnije kroz osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, a u medijima dobija kona~ni zamah.

– Ne pro|e nijedan dan da na nekoj od televizija, ukqu~uju}i i HRT, ne ~ujete ne{to o “srpskim agresorima”. Kako smo to mi agresori kada ovde `ivimo stotinama godina? Pogledajte samo koje su to najstarije vukovarske porodice – ka`e nam sagovornik.

Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru Daleko od pogleda prolaznika, skriveno iza `ive ograde, nalazi se srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru.

U ovom monumentalnom spomen-parku, uspostavqenom 1994. godine, po~iva 26 poginulih srpskih vojnika. “Aleja” je jo{ od 1995. godine na meti ekstremista. Vi{e desetina puta spomenici su devastirani, a grobqe oskrnavqeno. Po~inioci ni u jednom slu~aju nisu prona|eni.

Zbog negodovawa lokalnog hrvatskog stanovni{tva, grobqe je donekle promenilo prvobitni

„Dostojan, dostojan!“ Ustoli~en vladika Metodije

povi u Crnoj Gori zavr{eno je ustoli~ewe episkopa budimqansko-nik{i}kog Metodija. Svetu arhijerejsku liturgiju i sve~ani ~in ustoli~ewa predvodio je patrijarh srpski Porfirije.

Episkop Metodije ustoli~en je pokli~ima „dostojan“ od mnogobrojnog naroda, gra|ana, predstavnika vlasti, poslanika i predstavnika javnog `ivota. „Danas smo slu`ili svetu liturgiju i imali veliku radost da diju po`eleo da ga Gospod ukrepi budemo svedoci i u~esnici usto- u spremnosti da slu`i, a ne da, U Vukovaru ostala jo{ samo jednaoca pasti- kako je rekao, sudi, da svedo~ite li~ewaje novog duhovnog tabla sa }irili~nim natpisom ra Budimqansko-nik{i}ke epar- mir, koji je potreban svakom od hije gospodina Metodija“, rekao nas. "U ovoj zemqi Crnoj Gori koja dokaz netrpeqivosti prema Sr- vilu, predstavqani Srbi, iako je u besedi povodom ustoli~ewa je toliko duboka visoka i {irobima,vladike ono {to hrvatsku javnost istra`ivawa govore da ni hrvatpatrijarh Porfirije. ka mo`e da se smesti sve {to ne `ele da wihova vi{e boli jeste to {to toliki „U Crkvi nema granica, nemaskijeroditeqi Bo`je i {to je qudsko, koja u poha|aju nastavu udeoni{ta u brojupojedina~no, stanovnika sve Srbima je sa-deca sebi mo`e da smestizajedno toliko sa toga borno ii sve je pozvano kada jesrpskom. omogu}ava brojna druga ipolirazli~itog, planine, ravnicu i izvan granica Crkve da se u Bogu – Mi kao mawina ti~ka prava. mora, ali inacionalna svakog drugog ~oveka... i prepozna jedno i je-po Bilo je iimamo bi}e mesta za na sve...“, zakonu pravo svojpo–sabere Zbog toga se sada kao maksimaldinstveno", poru~io jepopisu patrijarh{kolski ru~io je patrijarh. program za na{u decu. no trude da na slede}em je episkopu Metorekaodadana{a `eli je situacijaje takva budePorfirije. {to maweOnSrba.

Prava je Danas Patrijarh

istina da je procenat Hrvata u Vukovaru mawi od onog koji se prikazuje, budu}i da se odre|eni broj pripadnika drugih mawina, iz razli~itih razloga, izjasnio kao Hrvati – rekao nam je ovaj Vukovarac.

Asimilacija Posebna tema o kojoj svi nera-

deca i daqe u~e po hrvatskom programu, ali im barem predaju srpski nastavnici. Takva je situacija u vrti}u, osnovnoj i sredwoj {koli. Problem je propaganda koja je prisutna od najranijeg doba. Hrvatsku decu u vrti}u u~e o “srpskoj agresiji”, tra`e od wih da crtaju o{te}eni vodotoraw

U Crnoj Gori ubrano 13 miliona kilograma gro`|a U crnogorskoj kompaniji „Planta`e“, u kojoj je u toku berba vinskog gro`|a, do sada je ubrano oko 13 miliona kilograma, saop{tio je rukovodilac vinogradsko - vo}arske proizvodwe Simo Boqevi}.

Srpsko vojni~ko grobqe “Aleja” u Vukovaru „Najte`i deo je berba vinskog gro`|a koje zahvata povr{inu vi{e od dve hiqade hektara“, kazao je Boqevi}.

Prema wegovim re~ima, do sada je ubrano 1,5 hiqada hektara, odnosno oko 13 miliona kilograma gro`|a.

Kako je kazao, najvi{e radnika im dolazi iz Srbije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Boqevi} je dodao da su ove godine od potrebnih 500, uspeli da obezbede svega 300 radnika. „Me|utim, anga`ovawem stalno zaposlenih radnika i kombajna nadam se da }emo uspeti da taj posao uspe{no privedemo kraju“, rekao je Boqevi},.

M. T.

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au ^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 9 ^etvrtak ma `ivi ve}insko srpsko stanov-

i napornim radom poku{avaju da

DRAMA U CRNOJ GORI:

ni{tvo – Borovo, Daq i Bijelo pre`ive.

– Posla u gradskim i dr`avnim Brdo. Za razliku od Vukovara, tamo je atmosfera druga~ija. Sa- institucijama za nas nema, tako da O{te}enznaci, Vladin u letelici bio Aleksa Be~i} se svi snalazimo: neko vodi mali obra}ajni kao avion, i nazivi malobrojnih firmi koje posluju privatan biznis, neko se bavi poAvion Vlade Crne Gore o{te}en qoprivredom… inSu{tinski,Umlaovde, neretko su ispisani }iri- je na Aerodromu Podgorica. cidentu, koji se dogodio oko 22 sata, nije bilo povre|enih. licom, dok se u kafanama pu{ta dih je sve mawe, ali pre`ivqavaNeposredno pre incidenta, iz aviona su iza{li dr`avni funkmo – rekli su nam oni. muzika i pi}a iz Srbije. cioneri slu`e i ~lanovi Posle posete selima u okoliLokalno stanovni{tvo je, sadelegacije, prenela je RTCG, koja je objavila i fotografije o{te}enog aviona.

Na Vladinom avionu, najverovatnije je do{lo do loma stajnog trapa.

U avionu je bila delegacija predvo|ena predsednikom Skup{tine Aleksom Be~i}em, koja je boravila u Qubqani na Samitu predsednika parlamenata Zapadnog Balkana, navode „Vijesti“.

Prema nezvani~nim saznawima crnogorskog portala „Standard“, do{lo je do blokade to~kova tokom zavr{ne faze leta, pa je pilot Pavle Qesar bio prinu|en da aktivira stajni trap alternativnim putem, odnosno ru~no, zbog ~ega je avion neko vreme kru`io iznad Poni Vukovara, krenuli smo nazad znav{i dgorice.za dolazak novinara iz u Beograd, sa utiskom da je na{i Beograda, veoma srda~no regovaKada je avion sleteo na pistu podgori~kog aerodroma, do{lo do sunarodnici u ovim krajevima lo, o~igledno sre}no {to se neko kratkog proklizavawa. poku{avaju da `ive iz glavnog gradadelegacija Srbije interesuNakon toga Skup{tinesamo je napustila letelicu, danormalbi pominuta pilot ponovo pokrenuo avion kako birada, ga odvezao no od svog po{tenog ali da jesle i zanekoliko wihove probleme. do–hangara i na samoj platformi im to do nepropadawa dozvoqavato~ka. narativ koji Dosta qudi iz Srbije i ne znaje do{lo O doga|aju su obave{teni nadle`ni organi, koji }e sprovesti je stvoren u hrvatskoj javnosti i da Srbi `ive u Vukovaru i okoliistragu, kako je i zbog ~ega do{lo do me|u incidenta. wihovim kom{ijama Hrvatini. A mi smo jo{ tu, i nikud ne plaIz policije nije bilo zvani~nog saop{tewa ovim povodom.

S. G.

vladici Metodiju da svedo~i mir u ovih blagoslovenoj zemqi Crnoj Gori koja je toliko velika da mo`e u sebi da slo`i sve {to je od Hrista, mo`e dagodine smestisvaka u sebi izgled.

Naime, 2002. toliko toga razli~itog. od 26 nadgrobnih plo~a preure|ePosledwih 20 godina vladinaka je tako {to jevodio sa wih Joanikije je skinuta eparhiju stilizovana {ajka~a, jer vukobudimqansko-nik{i}ku. jeIz Mavarskim smetalooti{ao da u nastiraHrvatima \ur|evi stupovi wihovom gradu neko po~iva ispod je na Cetiwe.

A upravo iz Cetiwskog u Berane stiove kape. manastira Tako|e, poru{eni su gao jei wegov bedem ogradanaslednik sa uli~ne vladika strane Metodije. radi izgradwe privatnih ku}a.R. N. niramo da idemo. Ovde nema nekih

Na`alost, srpski borci ni danas ne mogu da po~ivaju sasvim u miru, s obzirom na to da i daqe preti nasilno fizi~ko izme{tawe “Aleje”, pod pla{tom imovinsko-pravnih odnosa.

Okolna sela Posle Vukovara, na{a ekipa se uputila u okolna sela u koji-

velikih problema, ako izuzmemo ona de{avawa za Vaskrs – ka`e nam jedan od me{tana Borova, misle}i na incident kada su navija~i Dinama paradirali ulicama ovog sela skandiraju}i uvrede na ra~un Srba.

Stanovnici okoline Vukovara se uglavnom bave poqoprivredom

ma. Odre|eni politi~ki krugovi u Srbiji ~esto barataju frazom o “povratku u devedesete”, ali primere za takve optu`be u Srbiji sigurno ne}e na}i. Treba da odu samo 150 kilometara zapadnije od beogradskog “kruga dvojke” i da se uvere ko zapravo i daqe “`ivi u devedesetim”.

S. G.

MO@E ISLAND, NE MO@E MOMIR BULATOVI]:

Podgorica odbila da nazove ulicu po biv{em predsedniku Gradske vlasti Podgorice odbile su predlog da glavni grad Crne Gore dobije ulicu Momira Bulatovi}a. Opravdawe je na|eno u formalnim razlozima, jer „nije dostavqen datum smrti Momira Bulatovi}a“.

Savet za davawe predloga naziva naseqa, ulica i trgova nije dao saglasnost da u daqu proceduru ide predlog da se jedna ulica u Podgorici nazove po Momiru Bulatovi}u, nekada{wem predsedniku Predsedni{tva, zatim predsedniku Crne Gore i Vlade Savezne Republike Jugoslavije, zbog neispuwavawa formalnih uslova.

Momir Bulatovi} preminuo je 2019. godine, a da bi dobio spomen - obele`je tako da jedna saobra}ajnica nosi wegovo ime, mora da pro|e 20 godina. Postoji i izuzetak od ovog roka pa prema pra-

(URA) i Darko [ukovi}. Dakle, do konsenzusa nisu ni poku{ali da do|u.

Predsednik Saveta Vladimir Vojinovi} saop{tio je da u predlogu za imenovawe ulice nije dostavqen datum smrti Momira Bulatovi}a. „Jasno je o kojoj je li~nosti re~. Svima je poznato da je Bulatovi} preminuo 2019. godine. U ovom sazivu nijedno lice, nijedan predlog koji se ticao li~nosti vilima po kojima radi i odlu~uje nije i{ao prema Vladi“, rekao je Borovo, veliko srpsko selo nadomak Vukovara Savet, kao radno telo Skup{tine Vojinovi}. glavnog grada, postoji mogu}nost Savet je dao saglasnost da u da se za one predloge koji ne is- daqu proceduru ide predlog da puwavaju zakonski rok, Savet most na Jugozapadnoj obilaznici obrati Vladi, a za to je potreb- nosi ime „Lu~a“. Data je saglano konsenzus svih ~lanova. Od snost da u daqu proceduru idu 12 ~lanova koliko broji Savet, predlozi da Podgorica dobije sednici nisu prisustvovali Ni- Islandsku, ulice Diane Budikola Rako~evi} (DPS), Mitar Vu- savqevi}, Rista Bo`ovi}a i dekovi} (Demokrate), Zoran Miki} vet sinova, Stojana Niki}a.

10

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

KOSOVO I METOHIJA

I DAQE PROTESTI SRBA NA PRELAZIMA BRWAK I JARIWE NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE

Blokadu i nestabilnosti su prouzrokovali Pri{tina i Kosovska policija Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Premijerka Srbije Ana Brnabi} isti~e iz Wujorka, gde je na redovnom zasedawu Generalne Skup{tine OUN, da je najboqi odgovor dao Generalni sekretar Ujediwenih nacija Antonio Guteres, koji je izgovorio prvu re~enicu: “Kosovo za nas nije dr`ava”

Razgovor Vu~i} - Stoltenberg Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} razgovarao je, u nedequ 26. septembra, telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom situacija na Kosovu i Metohiji koju je, kako se navodi u saop{tewu kabineta predsednika, Stoltenberg ocenio kao zabriwavaju}u.

Vu~i} je istakao da Srbija apsolutno ni~im, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekr{ila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji na~in ugrozila o~uvawe mira, navodi se u saop{tewu. „Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Pri{tina i svi u me|unarodnoj zajednici ‘gromoglasno }ute’“, naglasio je Vu~i}.

On je dodao da su svi „iznenada zabrinuti kada na teritororiji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer vaqda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz me|unarodne zajednice to ne odobri“.

Vu~i} je istakao da Srbija po{tuje sve me|unarodne sporazume koje je potpisala i da }e se uvek pona{ati odgovorno i ozbiqno, ali da i daqe pita kad kre}e formirawe Zajednice srpskih op{tina i kada }e oklopne jedinice kosovskog premijera Aqbina Kurtija biti povu~ene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu „na korektnom odnosu i `eqi da saslu{a srpsku stranu“, Vu~i} je postavio pitawe koju je to normu i me|unarodni propis Srbija prekr{ila danas, ju~e ili bilo kad, navodi se u saop{tewu Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti o~uvawa mira i stabilnosti u celom regionu.

Gra|ani severa Kosova i Metohije protestuju, od ponedeqka 20. septembra, zbog odluke Vlade Kosova o ukidawu tablica sa gradovima Kosova koje izdaje MUP Republike Srbije i uvo|ewu probnih RKS tablica za vozila koja ulaze na KiM iz centralne Srbije.

Sa ovakvom odlukom blokadu i nestabilnost su izazvali direktno Pri{tina i Kosovska policija sa blindiranim vozilima i dugim cevima a sve u ciqu zastra{ivawa Srba. Ovakvom potezu upotrebe sile Pri{tina je pokazala koliko je antidemokratska anticivilizacijska i sa osnovom izazivawa nemira i eskalacije.

Srbi i na Brwaku i na Jariwu sa kosmetske strane danono}no de`uraju a organizovali su se samoinicijativno. U toku dana na oba prelaza je vi{e stotina okupqenih koji mirno protestuju dok oko dve stotine ostaje ~itave no}i na obe barikade i kada se temperatura spusti i do dva – tri stepena.

Doj je na jariwu od po~etka protesta relativno bilo mirno na protestima kod Brwaka Kosovska policija je dva puta izazvala incidente, jednom kada je bacila suzavac na okupqene Srbe a drugi putt kada je pretukla bez razloga trojicu Srba.

Okupqeni gra|ani tra`e povla~ewe specijalnih jedinica policije i ukidawe odluke o re-

AMBASADOR RUSKE FEDERACIJE ALEKSANDAR BOCAN HAR^ENKO

U Ra{koj u blizini Jariwa Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan Har~enko, koji se sastao sa ministrom odbrane Neboj{om Stefanovi}em, u nedequ 26. septembra, tokom obilaska garnizona u Ra{ki i jedinica kojima je povi{ena borbena gotovost zbog krize na severu Kosova i Metohije, izrazio je podr{ku Rusije stavu Beograda koji je usmeren ka deeskalaciji situacije na KiM. „Kod nas u Moskvi ta situacija izaziva veoma veliku zabrinutost“, rekao je ambasador Rusije.

Bocan Har~enko je dodao da je i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost formulisao put i niz koraka koji bi re{ili nastalu situaciju i koji bi razvili normalizaciju odnosa Beograda i Pri{tine, {to Rusija tako|e podr`ava.

Ambasador je ukazao da je odgovornost za nastalu situaciju na privremenim institucijama u Pri{tini, i da gomilawe snaga na prelazima predstavqa kr{ewe i neispuwavawe sporazuma koji su ranije potpisani.

On je dodao da su na delu provokacije i pretwe upu}ene na terenu Srbima koji `ive na KiM. Ambasador Rusije je ukazao da u dijalogu sa Beogradom kod Pri{tine nema nijednog znaka za tra`ewem kompromisa {to pokazuje opasnu liniju Pri{tine i pritisak koji vr{i na Srbe, a {to mo`e izazvati nove sukobe.

Bocan Har~enko je ukazao i da postoji ~udan, ali {tetan stav zapadnih partnera i SAD koji zatvaraju o~i pred nastalom situacijom, a razlog za to su stari dvostruki ar{ini, a sada

vidimo, kako je naveo, i vi{estruke ar{ine, pri ~emu se i Pri{tina i Beograd pozivaju na uzdr`anost i deeskalaciju.

Pri tom se sa srpske strane ne pravi nijedna provokacija, a pona{awe Beograda je suzdr`ano, istakao je ruski zvani~nik.

Bocan Har~enko je zakqu~io da se ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov trenutno nalazi u Wujorku i da je ube|en da }e on iskoristiti svoj polo`aj i poziciju Rusije u UN u ciqu smirivawa situacije na zasedawu generalne Skup{tine svetske organizacije.

На прелазу Јариње Без икакве потребе на Јарињу

Антонио Гутерес, Генерални секретар Уједињених нација gistarskim tablicama.

Predsednik Evropskog saveta [arl Mi{el pozvao je na deeskalaciju tenzija na severu Kosova i Metohije, a Beograd i Pri{tinu da nastave pregovara~ki proces.

Premijerka Ana Brnabi} rekla je iz Wujorka, da je u razgovorima ~ula da je vi{e nego o~igledno da je Srbija spremna na dijalog i da je o~igledno da Pri{tina nije.

O situaciji na KiM Brnabi}eva je govorili na svim sastancima. A na pitawe da li je bilo povretne reakcije, ka`e da je bilo.

“I uglavnom je bila boqa nego {to sam o~ekivala, ali da ne da-

jem la`ne nade, i ja sam dovoqno dugo u politici da znam da mo`e jedno da se ~uje na sastanku a da u praksi bude drugo, ali sam ~ula da je vi{e nego o~igledno da je Srbija spremna na dijalog i da je o~igledno da Pri{tina nije. ^ula sam tako|e i to mi je va`no jer me je iznenadilo koliko misle da nikada situacija nije bila ozbiqnija i na ivici sukoba. Pitali su me {ta mo`e da se uradi – ja sam rekla – dijalog”, navela je premijerka.

Premijerka Brnabi} isti~e da je najboqi odgovor dao Guteres, koji je izgovorio prvu re~enicu: “Kosovo za nas nije dr`ava.”

VISOKI PREDSTAVNIK ZA SPOQNU POLITIKU I BEZBEDNOST EVROPSKE UNIJE @OZEP BOREQ

Pozvao Beograd i Pri{tinu da bezuslovno deeskaliraju situaciju Visoki predstavnik za spoqnu politiku i bezbednost Evropske unije @ozep Boreq pozvao je Beograd i Pri{tinu na bezuslovno deeskalirawe situacije na severu Kosova i Metohije, hitnim povla~ewem specijalnih policijskih jedinica i uklawawem blokada puteva. @ozep Boreq je saop{tio da su bilo kakve daqe provokacije ili jednostrane i nekoordinirane radwe neprihvatqive, i dodao da i daqe pomno prati situaciju na severu Kosova i Metohije.

“Kosovo i Srbija moraju da prona|u re{ewa za smirivawe situacije i dogovore se o daqem putu. EU }e aktivno podr`avati ove napore. I kosovski i srpski lideri u potpunosti su odgovorni za sve rizike po bezbednost i blagostawe lokalnih zajednica i na Kosovu i u Srbiji”, rekao je Boreq.

Dodao je da je to naglasio u razgovorima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em i premijerom privremenih pri{tinskih institucija Aqbinom Kurtijem ove nedeqe.

Boreq je napomenuo da je u bliskom kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, kome zahvaquje na odli~noj saradwi izme|u Kfora i Euleksa.

“KFOR igra kqu~nu ulogu u pru`awu podr{ke regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu”, zakqu~io je visoki predstavnik EU za spoqnu politiku i bezbednost.

SRBI IZ HRVATSKE

Srpski jezik te{ko izgovoriti u Hrvatskoj Odgovori na pitawe koji je materwi jezik Srba u Hrvatskoj nisu nimalo jednostavni. Dve tre}ine izja{wenih Srba na prethodna dva popisa stanovni{tva izjasnilo se da im je materwi jezik hrvatski. Samo jedna tre}ina je navela "hrvatsko-srpski", "srpsko-hrvatski" ili "srpski".

Ko je Srbin, pisa}e }irilicom makar bio posledwi Srbin na svetu, ili posledwi ~ovek koji pi{e }irilicom, bez obzira na to kako se pi{e u Srbiji. ]irilica je za Srbe deo nacionalnog identiteta. Ona kulturolo{ki i simboli~ki povezuje Srbe u prostoru, vremenu i dru{tvu. Qudi sa slabijim li~nim i nacionalnim samopo{tovawem spremniji su da se odreknu neke komponente identiteta – izjavio je pre nekoliko meseci akademik i ugledni slavista Predrag Piper.

Posledwi Srbi u Hrvatskoj, me|utim, ne gledaju jednostavno na ovo pitawe. A jo{ su mawe jednostavni odgovori na pitawe koji je to wihov materwi jezik, kako ga imenuju. Jednima je merilo standardni jezik koji se danas u~i u {kolama, drugima onaj koji su nekada u~ili, tre}ima nacionalni predznak. I dok je standardni jezik po pravilu konstrukt, stvar dogovora, izgleda da na ovim prostorima prepunim istorije naziv materweg jezika ne mo`e lako da se dogovori. Ili izgovori.

Duboko veruju}i u zna~aj i mo} jezika, Piper nije imao razumevawa za “slo`ene situacije”, kako smo ~esto skloni da nazivamo razli~ite kompromise. “@iveli smo bez dr`ave, ali u tvr|avi vere i jezika, izvan koje bismo ostajali bez du{e, i nestajali”, govorio je. [ta to zna~i za preostale Srbe u Hrvatskoj? Koja je tvr|ava wihovog identiteta i da li su jezik i pismo i daqe jedna od wegovih okosnica? Dve tre}ine izja{wenih Srba na prethodna dva popisa stanovni{tva izjasnilo se da im je materwi jezik hrvatski. Samo jedna tre}ina je navela “hrvatsko-srpski”, “srpsko-hrvatski” ili “srpski”.

– Nema eksplicitnog odgovora zato {to nije mogu} – ka`e ^edomir Vi{wi}, urednik u SKD-u Prosvjeta.

– Budu}i da jezik Srba iz Hrvatske ne postoji kao jedinstvena praksa, budu}i da se jako razlikuje ~ak i na nivou svih ovih qudi iz male srpske zajednice, kako je polupodrugqivo i prijateqski zovemo, da se razlikuje generacijski, to je jedna situacija koju je nemogu}e ozakoniti i nemogu}e objektivno imenovati – isti~e Vi{wi}.

– U ~asopisu “Prosvjeta” smo nastojali da okupimo autore s cijelog jugoslavenskog prostora, koji tkaju na vi{e razboja. Poneki se za onu sredinu prilago|avaju i pi{u ekavicom, neki su trajno pre{li na ekavicu, mi dakle objavqujemo qude onako kako po{aqu tekst. Kada pitaju kako da po{aqu, ka`emo im da pi{u onako kako pi{u – samo bez pretjerivawa. To je moja formulacija i moje dodavawe – bez jezi~nih noviteta iz 1990-ih, nekakav normalan hrvatsko-srpski i ve}ina qudi to po{tuje – ka`e urednik ~asopisa “Prosvjeta” ^edomir Vi{wi} o jezi~noj politici u ~asopisu, ali i u izdava{tvu Prosvjete.

Ipak, ako se odmaknemo od zakonitosti kwi`evnog/standardnog jezika, ako prihvatimo da jezik Srba u Hrvatskoj nije kodifikovan kao samostalan i ako elimi{emo strah kao faktor prilikom izja{wavawa stanovni{tva na popisu (jer ako je neko ve} jasno naveo srpsku nacionalnost, nema mnogo ubedqivih razloga da iskqu~ivo iz straha i jezik ne imenuje srpskim), ~ini se da je Srbima u Hrvatskoj od jezika kao identitetskog upori{ta ostao samo znak pitawa.

– Da ste me pitali kao osnovno{kolca ili gimnazijalca koji predmet imam sqede}i, rekao bih – hrvatski. Srpski jezik je tek posqedwa faza u nazivu mog materweg jezika. Kao i ve}ina Srba iz Hrvatske, tu nedefiniranu i nekodificiranu temu sam nazivao nekad hrvatsko-srpskim, a nekad, kad bih bio malo vi{e nacionalno raspolo`en, srpsko-hrvatskim, ali to je za mene u su{tini bio jedan jezik i ostao jedan jezik. Samo {to ja svoju slobodu kori{tewa jezi~kog fonda i tog zajedni~kog jezi~kog blaga danas po svom pravu zovem srpskim jezikom. Ne mogu biti ni precizniji ni po{teniji od toga. Svoju slobodu imenujem danas nacionalnim imenom – tvrdi Vi{wi}.

M. T.

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 11 ^etvrtak

PATRIJARH U ZAGREBU:

Crkva nema granica i ne mo`e se poistovjetiti ni sa jednom dr`avom Patrijarh srpski Porfirije slu`io je, na praznik Ro|ewa Presvete Bogorodice – Malu Gospojinu, liturgiju u hramu Preobra`ewa Gospodweg u Zagrebu.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve je u besjedi kazao da slavimo Ro|ewe Presvete Bogorodice jer je preko we do{lo do spasewa qudskog roda. Ona je naj~istiji dar Bo`ji qudima, ali i „ne{to najsavr{enije i naj~istije {to smo mi qudi mogli Bogu da prinesemo kao dar”, rekao je.

Patrijarh je ukazao na paralelu izme|u Bogorodice i Crkve jer ona koja je rodila Spasiteqa svijeta, jeste i majka svijeta, upravo onako kako je to i Crkva. „Kao i Crkva, i Bogorodica je majka svih: bliska svima, sve razume, sve zastupa”, kazao je patrijarh i naglasio da „postoje mnogi koji ponekad iz neznawa pogre{no razumeju Crkvu Hristovu”. „Crkva nema granica. Ne samo istorijskih, nego nema granica ni izme|u ovoga i onoga sveta”, istakao je patrijarh i upitao kako onda Crkva mo`e da se „poistoveti sa bilo kojom, makar i najva`nijom, najmo}nijom, najlep{om zemqom na svetu ili sa bilo kojim narodom”. „Osim Hrista sve je relativno.

Dr`ave, nekada su ve}e, nekada mawe i imaju svoj po~etak. Neke traju vekovima i milenijumima, a neke, koje su bile mo}ne i silne

i zauzimale ogromne prostore, danas ne postoje. Nas ne interesuje {irewe i su`avawe dr`ava.

Kanonske granice Crkve se ne mewaju nu`no sa granicama dr`ava”, rekao je patrijarh i podsjetio na rije~i vladike Nikolaja koji je rekao „mi ~ekamo Hrista, a ne boqe vreme”. „Mi ne}emo hteti da poistove}ujemo Crkvu sa bilo kojom dr`avom, a kamoli sa bilo kojom partijom i ~ini}emo sve, svim silama, duhovnim, raspolo`ivim, da ne dozvolimo da nama bilo ko manipuli{e”, rekao je patrijarh.

Patrijarh je istakao da se u na{em vremenu stvaraju mnogi konstrukti, fikcije, virtuelne stvarnosti koje oni koji ho}e Crkvu da uvuku u razne nesporazume i politi~ke igre, koriste kao polaznu ta~ku, „polaze}i od tog

virtuelnog konstrukta kao realnosti koja nikakve veze nema niti sa prirodom Crkve, niti sa wenim ambicijama, niti sa wenim slu`ewem”. „U Crkvi zaista nema Grka ni Jevrejina. U Crkvi nas Gospod poziva da svi jedno budemo. Me|utim, u xungli, u pra{umi silnih interesa od ovoga sveta, razni, imaju}i oru|a, ali, ako ho}ete, i oru`ja medijska u rukama, mogu da stvaraju la`ne slike i da onda i od Crkve proizvode ono {to niti je bila, niti jeste, niti }e biti”, kazao je i istakao va`nost o~uvawa u sebi i svom srcu duha i etosa Crkve, kao Carstva Bo`ijeg na zemqi – ”da o~uvamo taj etos, da ga nikada ne izneverimo. Bez obzira ko }e {ta re}i i kako }e re}i u odnosu na nas”.

S. G.

POMO] ZA Raznolikost nacionalnih NOVI PO^ETAK mawina prikazana u Vukovaru Komesarijat za izbjeglice i migracije Republike Srbije podijelio je na Baniji, u okolici Petriwe i Gline, vi{e od 100 komada bijele tehnike stanovnicima stradalim od pro{logodi{weg potresa. Iza svake perilice za rubqe, fri`idera ili pe}i stajala je skrivena te{ka i nesretna sudbina povratnika koji, po tko za koji put, zapo~iwu `ivot od po~etka.

- Potres mi je u potpunosti uni{tio ku}u i sve u woj. Izme|u ostaloga razbijena mi je ve{ ma{ina, pa `ena ve} gotovo 9 mjeseci pere rubqe na ruke, {to je zadwi put radila prije 50 godina. Sretni smo {to smo rije{ili problem prawa ve{a, ali kako }emo rije{iti problem `ivota i `ivqewa, e, to ne znam. Sve mi se ~ini da obnovu ku}e ne}u do~ekati jer sve ide sporo, presporo. Do kada }emo, i kako, prezimiti u kontejneru, ne znam. Strah nas je zime. Ali, hvala dobrim qudima na ovom daru, jer nam je sada svaka pomo} itekako dobro do{la. – ka`e nam sedamdesetogodi{wi Milan Vrawanin iz Lu{~ana.

Kamion iz Beograda, sa 216 komada bijele tehnike, zaustavio se najprije u Bliwi kraj Petriwe, a do~ekalo ga je desetak mje{tana tog mjesta i okolnih sela kojima su namijeweni toliko potrebni ku}anski strojevi.

U okviru Vukovarskog etno sajma, odr`an je Dan nacionalnih mawina na kojem se predstavila i srpska zajednica sa istoka Republike Hrvatske.

Sun~ano nedeqno popodne izmamilo je mnoge stanovnike Vukovara i okolnih mesta na glavni gradski trg ~iji prostor ve} nekoliko dana upotpuwuju {tandovi etno sajma, a ~iji program je jo{ vi{e oboga}en predstavqawem nacionalnih mawina sa podru~ja najisto~nije `upanije.

Organizatori Dana nacionalnih mawina Vukovarsko-sremske `upanije Koordinacija ve}a i predstavnika nacionalnih mawina potrudili su se da {to {arolikije predstave multikulturalnost i jezi~nu razli~itost koji krase ovaj kraj. Pite, ma|arice, {trudle, kiflice i ostali specijaliteti nestali su ubrzo nakon {to su posetioci obi{li {tandove. Svoje obi~aje i gurmanske poslastice izlo`ili su Srbi, Ma|ari, Bo{waci, Nemci, Rusini, Slovaci i Ukrajinci. Uz {tandove, mawine su se predstavile i kulturno-umetni~kim programom.

– Kao i svake godine, odr`ava se ova manifestacija, uz izuze}e pro{le kada smo morali da otka`emo zbog pandemije. Srpsku zajednicu predstavqa KUD „Branislav Nu{i}“ iz Borova sa svojim ansamblom, a predstavi}e jo{ i gastronomiju, obi~aje i tradiciju na{eg naroda – pri~a predsednik Koordinacije ve}a i predstavnika nacionalnih mawina i predsednik Ve}a srpske nacionalne mawine Vukovarsko-sremske `upanije Svetislav Mikerevi}.

Srpsku zajednicu predstavqalo je Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Branislav Nu{i}“ koje se uz, gastronomsku ponudu, predstavilo i folklornim ansamblom.

– Na{e vredne `ene su pripremile slatke i slane poslastice i veoma smo sre}ni {to se mo`emo svi zajedno dru`iti. Kod nas na {tandu se nalaze kiflice, oblande, {trudle, poga~ice i sli~no. Mi se ~esto sastajemo i sve radimo „iz du{e“ i ponosni smo {to mo`emo pomagati i u~estvovati na ovakvim manifestacijama. Postoje `ene koje su boqe u slatkim, a postoje i koje su boqe u slatkim delicijama, ali svi lepo prave i sve je lepo – zadovoqna je {tandom srpske zajednice Danka ]ur~i} iz borovskog KUD-a.

12

^etvrtak 30.

2021.

10. septembar decembar 2020.

DRU[TVO

Bili su ba{tovani, {oferi, vlasnici pe~eware…, a danas su direktori, ministri, ambasadori...

U Srbiji je sada ve} ustaqena praksa da na va`ne dr`avne funkcije dolaze nekompetentni i ~esto neobrazovani kadrovi.

Takvi se neretko nalaze u javnim preduze}ima, bezbednosnim slu`ba, ambasadama, ali i u ministarskim foteqama.

“Neobi~an” put je tako pro{ao i Bratislav Ga{i}, aktuelni direktor Bezbednosno informativne agencije. Iako po zakonu kao ~lan stranke ne bi mogao da obavqa tu funkciju, na ~elu BIA se nalazi ve} ~etiri godine.

OD [OFERA DO AMBASADORA

Ga{i}, od {i{awe trave do prvog ~oveka za bezbednost cele Srbije

@ivopisnu karijeru ima i Marko Blagojevi}, ambasador Srbije na Kipru. Kako su mediji svojevremeno pisali, Blagojevi} je na po~etku svoje karijere radio kao voza~ tada{weg direktora Uprave carina Srbije Dragana Jerini}a. Bio je i deo rezervnog sastava Resora dr`avne bezbednosti u okviru Jedinice za specijalne operacije.

Neobja{wivim putevima stigao je do mesta posebnog savetnika nekada{weg ministra spoqnih poslova Ivana Mrki}a, odakle je dospeo ni mawe ni vi{e nego do generalnog sekretara MSP, iako sa diplomatijom nije imao nikakvih veza.

Blagojevi} je sa ovim radnim mestom dobio i visok diplomatski ~in ministar savetnik, koji je odmah ispod ~ina ambasadora.

Poziciju za koju se ve}ina diplomata bori bar polovinu radnog veka.

Dejan Mati}, od {ofera do visokih dr`avnih funkcija

NIJE BIO KERAMI^AR, VE] BA[TOVAN

Od ulaska Ga{i}a u politiku spekulisalo se i o wegovom obrazovawu, a na pitawe da li ga doti~u prozivke da je bio kerami~ar, on je za Nedeqnik otkrio da nikada nije bio kerami~ar, nego ba{tovan.

“To (kerami~ar) je jedno ~asno zanimawe. Sve je krenulo time {to se na internetu pojavila moja la`na pristupnica SRS, koju znam ko je falsifikovao, ~iji ~lan nikada nisam bio. I u kojoj pi{e da imam SSS, zanimawe kerami~ar. Pogre{ili su i ime oca. Posle toga su neki opozicioni lideri, veliki nau~nici, pri~ali u Skup{tini o tome i vezivali se samo za period od mojih 15 radnih dana u dr`avnoj firmi – u Trajalu. Ali, nisam bio kerami~ar, nego ba{tovan.

Imao sam zvawe gra|evinski tehni~ar“, rekao je Ga{i}.

OD PE^EWARE DO DIREKTORA EPS-A

Veliku pa`wu javnosti skrenuo je na sebe i Milorad Gr~i}, direktor EPS i ~lan SNS, kada je otkriveno da je pre ulaska u politiku bio vlasnik pe~eware.

On je pre dolaska u EPS, bio imenovan za direktora RB Kolu-

Marko Blagojevi}, jo{ jedan dobar {ofer, postao ambasador

Zoran \or|evi}, od Jorgovankinog {ofera postao ~ak i ministar i direktor Po{te

Milorad Gr~i}, od pe~ewa kobasica dogurao do direktora najve}eg srpskog preduze}a - EPS-a

uuu Takav razvojni put srpskih politi~ara vi{e nije iznena|ewe, iako je u takvim karijerama, kao po pravilu, gotovo sve upitno - od diplome, preko stru~nosti do znawa bara. Gr~i} je ve}i deo radnog veka proveo u ugostiteqstvu, a na mesto direktora imenovan je na insistirawe vrha Srpske napredne stranke. Objavqeno je i da je aktuelni direktor EPS-a svojevremeno bio vlasnik kafi}a i pe~eware “Fantazija”, „po ~emu je u Obrenovcu naro~ito poznat“.

O svom obrazovawu Gr~i} je rekao da je 1990. upisao jedan fakultet na Beogradskom univerzitetu, ali da ga je “zanemario zbog rata i sankcija”, te da se kona~no ispisao 2005. Tada je, tvrdi on, upisao Fabus – Fakultet za uslu`ni menaxment na Univerzitetu “Educons” u Srem-

skoj Kamenici. „Moje obrazovawe nije sporno”, zakqu~io je Gr~i}, a preneo Istinomer.

JORGOVANKIN VOZA^, PA MINISTAR I DIREKTOR PO[TE

Vrtoglavi politi~ki uspon desio se i Zoranu \or|evi}u, biv{em ministru i aktuelnom direktoru Po{te Srbije. Prethodno je bio i dr`avni sekretar u Ministarstvu odbrane, a pojedini beogradski mediji su pisali da je svojevremeno bio i strana~ki voza~ guvernerke NBS Jorgovanke Tabakovi}.

Sve ove funkcije Zoran \or|evi} je obele`io nizom gafova u javnosti, pa je tako na Dan @ena izabrao slede}e stihove Jovana Du~i}a: “Sve `ene vole bogata{e, jer je `ena uvek sirota. Pametnih se boje… Ona uvek podlegne ja~em, a ne lep{em i umnijem, ni boqem i milijem.“ U svojoj zvani~noj biografiji navodi da je po obrazovawu master ekonomskih nauka – “oblast: me|unarodno bankarstvo i finansije, zajedni~ki program na engleskom jeziku Univerziteta Panteion, Atina Gr~ka – Fakulteta za dru{tvene i politi~ke nauke i Fakulteta za me|unarodnu ekonomiju, Beograd”.

DIREKTOR VLADINE UPRAVE – VU^I]EV NEKADA[WI VOZA^

U svetu politike uspeo je da se probije i Dejan Mati}, biv{i predsednik Op{tine Zemun i aktuelni direktor Uprave za zajedni~ke poslove republi~kih organa.

Predstavnici SRS su javno govorili da je on bio dugogodi{wi voza~ sada{weg predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, ali taj podatak nikad nije potvr|en niti demantovan.

U izve{taju sa postavqawa Mati}a na ~elo op{tine Zemun, Ve~erwe novosti su objavile da je on po zanimawu „ma{inski tehni~ar“, me|utim, na sajtu op{tine Zemun u Mati}evoj biografiji pisalo je da je „operativni menaxer“.

S. G.

U SRBIJI REKORDNO VISOKA STOPA SMRTNOSTI I REKORDNO MALI BROJ RA\AWA:

Ove godine osta}emo bez jednog grada sredwe veli~ine uu Ako se zadr`i trend broja `ivoro|enih i umrlih u prvih osam meseci, negativan prirodni prira{taj do kraja godine u Srbiji }e iznositi najmawe 64.200 stanovnika, izjavio je demograf Goran Penev.

Republi~ki zavod za statistiku (RZS) saop{tio je da je od po~etka godine pa do kraja avgusta u Srbiji ro|eno 39.965 beba, a preminulo 82.681 osoba.

Za osam meseci negativan prirodni prira{taj iznosi 42.716 stanovnika.

U odnosu na isti period pro{le godine, kada je u Srbiji broj `ivoro|enih iznosio 40.559, bele`i se pad od 594, odnosno za 1,5 odsto.

Za prvih osam meseci ove godine broj preminulih je ve}i za 12.359 u odnosu na isti period lani, kada su umrle 70.322

[etwa majke s bebom u Srbiji je sve re|a slika

osobe. Broj umrlih u ovoj godini je za 17,6 odsto ve}i nego za prvih osam meseci 2020. godine.

Demograf Penev je kazao da je zvani~na statistika obeshrabruju}a i da }e ove godine u Srbiji biti zabele`eni rekordno mali broj ra|awa i rekordno velika smrtnost.

Po wegovim re~ima, ove godine }e biti oko 60.000 `ivoro|enih i oko 125.000 umrlih. „S obzirom na zabriwavaju}e veliki broj preminulih od kovida-19 tokom septembra, mo`e se o~ekivati da do kraja godine negativan prirodni prira{taj bude i preko 65.000 stanovnika. To zna~i da }emo ostati bez stanovni{tva jednog grada sredwe veli~ine“, rekao je demograf.

On je, upore|uju}i najnovije podatke

o prirodnom prira{taju sa podacima iz 2019. godine, pre pandemije, rekao da je broj `ivoro|enih mawi za 6,3 odsto, dok je broj preminulih pove}an za ~ak 20 odsto. „Negativan prirodni prira{taj je, u periodu januar-avgust, za 35 odsto ve}i nego pro{le godine, a ~ak 52 odsto ve}i nego 2019. godine“, istakao je Penev.

Naveo je da je u celoj 2019. godini zabele`en negativan prirodni prira{taj od 37.000, a u 2021. samo za prvih osam meseci skoro 43.000 stanovnika. „Iako u ovom trenutku ne postoje precizni podaci o migracionim kretawima, evidentno je da se kroz rekordan negativan prirodni prira{taj intenzivira smawewe broja stanovnika u Srbiji“, zakqu~io je demograf Goran Penev. M. T.

LEPA SRBIJA

^etvrtak ^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 13

TAMARA STI@E BA[ SVE:

Ima 30 godina, petoro dece, a bavi se poqoprivredom, marketingom i bloguje!

Postoji ona stara “narodu nikad ugoditi”, a svaka `ena u ovoj Srbiji ju je osetila na svojoj ko`i. Bez obzira na to da li `eli ili ne `eli decu, da li je rodila jedno ili petoro, uvek postoje pitawa i komentari. @ene koje ne `ele decu su “sebi~ne”, one koje ne mogu da rode su “jalove”, one koje imaju jedno suo~avaju se sa pitawima “kada }e drugo”, one koje imaju dva `enska deteta redovno podgovaraju na mu{ko, one koje imaju troje ili vi{e dece “`ive od socijale”, ako se odlu~e na peto tu je nezaobilazno “kome ra|a{ toliko”…

koji je star {est meseci. @ivot sedmo~lane porodice, stalno je `iv, uzbudqiv, i prema Tamarinim re~ima, ispuwen. Jer, kada mali{ani krenu na po~inak, a suprug Perica na posao voza~a Hitne pomo}i u Crnoj Travi, gde i `ive, zapo~iwe weno radno vreme mame preduzetnice, koja preko svog bloga “Tamama blog” koji je lepo za`iveo i na Instagramu, deli savete i porodi~ne avanture.

Tamara ka`e da su ona i suprug odlu~ili da krenu obrnutim redosledom u `ivotu i nisu se ni jednog trenutka pokajali.

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Tamara Perovi} je majka petoro dece, dva de~aka i tri devoj~ice. Da `ivi u Srbiji potvr|uje wena prva re~enica u kojoj se gotovo pravda “Ne, nismo neobrazovani i na{a deca nisu gre{ke, `eleli smo ih”.

– Oduvek sam `elela da imam veliku porodicu. Imala sam sre}e da na|em nekoga ko `eli isto to. Mnogo qudi ima predrasude o velikim porodicama da su to neobrazovani qudi na ivici egzistencije, da se deca slu~ajno “dese”. Iz nekog razloga je te{ko shvatiti da neko zaista `eli veliku porodicu i svesno radi na tome – re~i su Tamare Perovi}, preduzetnice stare trideset godina i majke petoro dece.

Izraz “bela kuga” koji se posledwih godina sve ~e{}e zabrinuto spomiwe, makar u ku}i Petrovi}a ne postoji, jer Tamara i wen suprug Perica Nikoli} (44) imaju Dimitrija (9), Nikolinu (5), Valentinu (4), Katarinu (2) i mezimca porodice Martina,

– Kod mene je samo i{lo takore}i obrnutim redosledom. Obi~no `ene prvo izgrade karijeru, a potom se odlu~uju za decu.

Suprug i ja kada smo se upoznali smo oboje bili nezaposleni. Sve smo nekako radili uz decu. [to ne zna~i da je to ispravnije, ve} da ne postoji pravilo ili obrazac kako treba da uredimo svoj `ivot i u kom trenutku da se odlu~imo za decu. Pravi trenutak za decu je onaj kada mi ose}amo da jeste – otkriva Tamara na po~etku razgovora.

Da bi sve proteklo u savr{enom redu, Tamara se rano budi, mnogo pre svoje dece.

– Moj dan po~iwe oko 6, 7 ujutru. Volim da se probudim pre dece i popijem kafu u miru i ti{ini. Na taj na~in se pripremim za dan, jer ~im se deca probude, izgleda kao da smo na pokretnoj traci. Moram da pripremim sva 3 obroka svaki dan, jer u Crnoj Travi nemamo gde da naru~imo hra-

Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

nu, a volim da deca jedu “na ka{iku”. Sve ostalo od ku}nih obaveza kad i koliko se stigne. Decu ukqu~ujem u gotovo sve: pripremu obroka, usisavawe, {irewe ve{a, name{tawe kreveta… – otkriva majka petoro dece.

Prilikom rasporeda obaveza, trude se da svih sedam ~lanova nastupa kao tim. A, da bi unutar doma bilo sve pod konac, ona i suprug imaju male cake, koje su, sude}i po svemu, veoma uspe{ne.

– Kada je toliko dece u ku}i, moraju da postoje pravila, moramo svi da funkcioni{emo kao tim, ina~e bi sve bio jedan veliki haos. Dobar deo dana provedemo napoqu. Na taj na~in deca isprazne onaj “vi{ak” energije, nadi{u se vazduha i izmore. Kad se vratimo ku}i oni rado prihvataju neku

“mirniju” aktivnost kao {to je crtawe ili modelovawe, slagawe puzli… A ja za to vreme mogu da zavr{im sve {to je ostalo od ku}nih poslova i pripremim ru~ak. Nakon ru~ka smo ponovo napoqu. I tvrdim da {to su deca vi{e napoqu sve je mnogo lak{e. I ne postoji lo{e vreme, ve} samo lo{a ode}a i obu}a. Kod nas je planinska klima, temperature zimi idu i do -15, 20.

Deca su napoqu svaki dan. Najmla|e dete sam prvi put izvela napoqe na -5. I zdravi su svi. Jednom do dva puta godi{we im se zapu{i nosi} i to je sve – ka`e Tamara.

Pored posla i svih obaveze koje ima na dnevnom nivou, trudi se da uvek prona|e i malo vremena za sebe. Kako nam je otkrila, tih, ~ak i nekoliko minuta, veoma su va`ni za svaku `enu.

M. T.

70 uuu @EQKO OBRADOVI] SA POSEBNIM EMOCIJAMA PODSETIO SE ANEGDOTE SA SVOJIM KUMOM DU[ANOM DUDOM IVKOVI]EM

„I`vrqali smo ceo zid u na{oj hotelskoj sobi“

@eqko Obradovi} je ispri~ao jednu od mnogih anegdota iz dru`ewa sa Dudom Ivkovi}em, svojim kumom.

- Ispri~a}u vam jednu pri~u o tome koliko je Duda voleo ko{arku i koliko smo on i ja pri~ali o detaqima.

Te 1992. godine sam bio trener Partizana, kao evo sa velikim zadovoqstvom i sada.

Izbacili smo u tre}oj utakmici Kinder iz Bolowe i plasirali

se na Fajnal-for. Vratili smo se u hotel, bilo je ba{ kasno i bar je bio zatvoren. Bio je tu pokojni predsednik Partizana Radojica Nik~evi}, pokojni kum Milenko Savovi}, Duda, Ki}a i ja.

Po{to nam se ne{to pilo u ~etiri ujutru re{ili smo da odemo u jednu sobu sa mini-barom da pijemo kafu. U jednom trenutku ni~im izazvan Duda ustaje i meni na zidu po~ne da obja{wava rotaciju odbrane. Ja ustanem i nas

dvojica po~nemo da diskutujemo.

I`vrqali smo ceo zid u na{oj hotelskoj sobi sa raznim kombinacijama taktike za utakmicu, a da to nismo ni primetili. Tako smo radili u svakom trenutku u kome smo imali prilike da pri~amo o ko{arci.

R. N. lll U slede}em broju: Sini{a Mihajlovi} i pehar iz Barija

slobodu Rame za slobodu Rame za slobodu na Petra Kozlinu Se}awe Kozlinu Petra Se}awe parlament, od nemila nemila do do nedraga nedraga Federacija i parlament, od Australija u Avganistanu – Avganistanu – Federacija Australija u Ratne igre i trgovinske odmazde Hipoteti~ko modelirawe i druge bajke (1947-2020) (1947-2020) dve decenije decenije patwe patwe i bola bola dve 14 ^etvrtak 9. septembar 2021.

14^etvrtak ^etvrtak23.

23.septembar septembar2021.

2021.

14 10. septembar decembar 2020.

14 ^etvrtak 30.

2021.

AUSTRALIJA AUSTRALIJA AUSTRALIJA

qudi sasuli uistina, lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina gde su oneki neki qutim iiodem odem ali gde da be`im Gre{na ti du{a Vu~i}u Ti qudi sasuli lice konkretne pred [ta }e re}i prekad negdeide{ ide{ e~i od aplauza ulep{anih istina, gde su neki qutim odem, ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina gde su oojoj qutim iiiiodem, ali gde da be`im Gre{na ti du{a Vu~i}u Ti qudi sasuli uistina, konkretne pred narodom? [ta }e re}i pre kad negde ide{ e~i od aplauza ulep{anih istina, gde su joj neki qutim inarodom? gde da be`im Gre{na ti Vu~i}u.

Ti qudi sasuli uistina konkretne narodom? [ta }e re}i prekad negde je~i aplauza, ulep{anih gde su oneki neki qutim odemali ali gde da be`im Gre{na tidu{a, du{a Vu~i}u Ti pred qudi sasuli ulice lice konkretne pred [ta }e re}i prekad negde ide{ e~iod od aplauza ulep{anih gde su neki qutim odem, ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli ulice lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina gde su qutim odem ali gde da be`im Gre{na ti du{a Vu~i}u Ti qudi sasuli konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza ulep{anih istina, gde su joj neki qutim inarodom? ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli uuuuuulice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih gde su joj neki qutim ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli ulice lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i pre-probleme kad negde ide{ je~i od aplauza, ulep{anih istina, gde su jojjoj neki qutim i iodem, odem, ali gde da be`im Gre{na ti du{a, Vu~i}u.

Ti qudi sasuli lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, qudi sasuli lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza probleme pred wom otvorili dsednik aatek tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se za qudi sasuli upred lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, iiiiipred wom otvorili dsednik, aaodem, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se uuuuuzazaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme i wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se u zaprobleme pred wom otvorili dsednik, a tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme pred wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se za probleme pred wom otvorili dsednik, a onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u qudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, dsednik a tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se u zaprobleme i pred wom otvorili dsednik, a tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ e~i od aplauza qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, dsednik a tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se u zaprobleme i pred wom otvorili dsednik, a tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u zaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme i pred wom otvorili dsednik, a tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u zaqudi sasuli u lice konkretne pred narodom? [ta }e re}i prekad negde ide{ je~i od aplauza, probleme iko pred wom otvorili dsednik, a tek tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u uzazaprobleme ieipred wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se zavre}u iz eje ezapahnuo zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~e grqaima ima guta uti ti obe}awa ko probleme iiko wom otvorili dsednik, onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se vre}u iz koje opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju obe}awa ko probleme ieipred wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se zaprobleme pred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iz epred ezapahnuo zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta ti obe}awa ko vre}u iz je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme ikoje wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se zaprobleme pred wom otvorili dsednik, aaaaaaaaaaatek fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se uuuuuuuuuzavre}u iz ko opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~e grqa guta ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju obe}awa ko probleme iipred wom otvorili dsednik tekonaj ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se uzazaprobleme pred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iz ko epred ezapahnuo zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima gutauu uuti ti obe}awa ko Bo{ko vre}u iz je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme ikoje wom otvorili dsednik tek ona fa{ista pqu{te poqupci davi{ se zaprobleme iko pred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iz ko epred opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko probleme pred wom otvorili dsednik, tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se zavre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko AUSTRALIJA probleme iko pred wom otvorili dsednik, a ono tek onaj fa{ista pqu{te poqupci, davi{ se u Brvre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vre}u iz e e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i poh kao da ka`e ono wegovo Gde be pilule pred spavawe a Anu Br vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu vre}u iz e e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz ko e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i poh kao da ka`e ono wegovo Gde be pilule pred spavawe a Anu Br vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz ko e e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz ko e e zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi edva do~egrqa ima guta u ti obe}awa ko vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupci otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohda ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a vre}u iz koje je zapahnuo opori Bo{ko Obradovi} bi jedva do~egrqajima, gutaju ti obe}awa ko vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brvow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako `iiite ?

I ostade Ana na prko nabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i pohda ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako `iiite ?

I ostade Ana na prko nabi} si pustio na ulice Pirota vow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupci e otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe a Anu Brvow korupcije, otima~ine pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota vow korupcije, otima~ine i poh kao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice vow korupcije, otima~ine i pohkao da ka`e ono wegovo „Gde bepilule pred spavawe, a Anu Brlepe lokalnih mo}nika i lakolepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota `iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio Pirota mih investitora sima da plati cenu rada tere bez trunke izliva ne`nosti or lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika ilakolako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} sipustio pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora sima da plati cenu rada terebeztrunke trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika `iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika iiiiilako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si na ulice Pirota mih investitora sima da plati cenu rada tere bez trunke izliva ne`nosti or lepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota lepe lokalnih mo}nika lako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada terebez izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i lako `iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora. sima da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti orlepe lokalnih mo}nika i nilako`iiite“?

I ostade Ana na prkonabi} si pustio na ulice Pirota mih investitora da plati cenu rada na terebez trunke mih investitora. da plati cenu rada terebez trunke izliva ne`nosti I naravno da onije ni ebilo bilo ni nu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`ava mih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke ormih investitora sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI, naravno, da joj bilo nu blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI naravno da oni ni ebilo bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da nije bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti or- nu I naravno da oojoj enije ni nu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`ava mih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI, naravno, da joj nije niiiiiiiiiiizaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI naravno da oni ni ebilo bilo ninu izaslu`i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da joj nije bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti ormih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI naravno da ebilo bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI, naravno, da joj nije ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da joj bilo ninu zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamih investitora. sima da plati cenu rada na terebez trunke izliva ne`nosti orI naravno da o ni e bilo nizaslu`i blagosiqawe svog ganizovano I, naravno, da joj nije nizaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke ve politi~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano I naravno da o ni e bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta I naravno da o ni e bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI naravno da o ni e bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke ve politi~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta I naravno da o ni e bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avaI, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta I, naravno, da joj nije bilo ni nu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo I, naravno, da joj nije bilo ninu i zaslu`i blagosiqawe svog ganizovano spontanih obo`avamalo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto e re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako uagitatorskom ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

II umesto malo lako uuulozi ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko iispla~e }e oo dete laca Iumesto umesto da eetamo tamo re{eta na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako uulozi ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

II umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I da je tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e laca umesto da tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca. umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u strana~ke vepoliti~kog patrona ko i }e o laca I umesto da e tamo re{eta malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an malo lako u ulozi strana~ke ve politi~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta ci smo da su federalne edinice dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku, ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko malo lako u ulozi strana~ke vepoliti~kog patrona koji }e joj, laca.

I umesto da je tamo re{eta ci smo da su federalne edinice dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac sli~an dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an ci smo, da su federalne jedinice er e to za wu nepoznat i mutan re}i Sre}ne ti rane una~e navisini visini zadatka zasreli enene dete na agitatorskom ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ci smo, da su federalne jedinice dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an jer je za wu nepoznat izadatku, mutan dete na agitatorskom re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. kad ga nazove da mu se ispla~e, na visini zadatka, zasreli jeeje Gordana Uzelac ili neko sli~an er eto to za wu nepoznat imutan mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli enenedete na agitatorskom kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an jer to za wu nepoznat izadatku, mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli nedete na agitatorskom kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an dete na agitatorskom zadatku kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an er eejeto za wu nepoznat izadatku dete na agitatorskom zadatku, re}i Sre}ne ti rane una~e kad ga nazove da mu se ispla~e, na visini zadatka zasreli ne Gordana Uzelac ili neko sli~an jer jeje to za wu nepoznat izadatku, mutan „Sre}ne ti rane, juna~e“. na zadatka, zasreli je er eto to za wu nepoznat imutan mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli enene- re}i dete na agitatorskom kad ga nazove da mu se ispla~e Gordana Uzelac ili neko sli~an jer je to za wu nepoznat mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli nedete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an er za wu nepoznat izadatku dete na agitatorskom zadatku re}i „Sre}ne ti rane una~e“ kad ga nazove da mu se ispla~e, na visini zadatka zasreli eje neGordana Uzelac ili neko sli~an postale mo}ni enepoznat ii va`ni ei i od jer to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je dete na agitatorskom zadatku, kad ga nazove da mu se ispla~e, Gordana Uzelac ili neko sli~an postale mo}ni e i va`ni e i od er e to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka e nejer je to za wu i mutan „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli postale mo}nije va`nije i od teren na ko i e ba~ena kao poba Predsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema u pre~a pos jer je to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, je nepostale mo}nije iba~ena va`nije i od er ena to za nepoznat mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli eeposnejer to za nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neteren na koji je ba~ena kao Predsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju posteren na ko iwu enepoznat ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko nema uupre~a pre~a poser eeje to za wu ikao mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli eposneteren na koji je kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a jer jeje to za nepoznat ikao mutan „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neer e to za wu nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli ne- re}i jer je to za nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neteren ko iwu ewu ba~ena kao poba Predsednica vlade dakle ki dave`i ko nema uupre~a pre~a pos teren koji je ba~ena kao Predsednica vlade, dakle, ki dave`i koji teren na ko iwu enepoznat ba~ena pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i koiiiinemaju inemaju nema pre~a poser to za wu ipobamutan re}i „Sre}ne ti rane una~e“ na visini zadatka zasreli neteren na koji je ba~ena pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posjer to za nepoznat ikao mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je nejer je to za nepoznat i mutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli je neteren na ko iwu ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle same federaci e Liberali laki dave`i ko nema pre~a posteren na koji kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji teren na koji je ba~ena pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posjer jena to za wu nepoznat ipobamutan re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“. na visini zadatka, zasreli jeeposnefederaci eewu Liberali la teren na ko ije eba~ena ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko nema uupre~a teren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, same federacije.

Liberali i la- s ki dave`i koji nemaju pre~a ~a obrnute logike bila eza za vikend u„privatno-poprivatno po same la negobrane brane reke po Staro pla teren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i possame federacije.

Liberali i lateren na ko i e ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema pre~a posteren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a pos~aj obrnute logike. bila je vikend u la nego brane reke po Staroj pla~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro plateren na ko i e ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema u pre~a pos~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posteren na ko i e ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema u pre~a posteren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a pos~a obrnute logike bila e za vikend u privatno po la nego reke po Staro pla stavno nema te`inu i svodi se ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj pla~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro plateren na ko i e ba~ena kao pobaPredsednica vlade dakle ki dave`i ko i nema u pre~a pos~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posteren na koji je ba~ena kao pobass Predsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posburisti uglavnom ima u istu stra~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plateren na koji je ba~ena kao pobaPredsednica vlade, dakle, ki dave`i koji nemaju pre~a posburisti uglavnom ima u istu stra ~a obrnute logike e za vikend u „privatno-pola nego brane Staro buristi uglavnom imaju istu stra~aj obrnute logike. je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj Ana Brnabi} e naime kao re liti~ko {ta god to zna~ilo nini i pita u gluposti ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane pla~a obrnute logike buristi uglavnom imaju istu strabila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plaAna Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. os Ana Brnabi} e naime kao reliti~ko “ ( {ta god to zna~ilo) nini i pita u gluposti ~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro plaAna Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj pla~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro pla~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj plana onu narodnu trla baba lan da Ana Brnabi} e naime kao re liti~ko {ta god to zna~ilo nini i pita u gluposti Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti.

Ana Brnabi} e naime kao reliti~ko “ ( {ta god to zna~ilo) nini i pita u gluposti ~a obrnute logike bila e za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staro plaAna Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. ~aj obrnute logike. bila je za vikend u „privatno-pola nego brane reke po Staroj pla~aj obrnute bilajejeza vikend u„privatno-po„privatno-pola nego brane rekepopoStaroj Starojreke? pla- liti~koj“ tegi uAna kada eulogike. uje, pristup Brnabi} epitawu naime kao reliti~ko “za {ta god to zna~ilo) nini pita uuugluposti. gluposti Ana Brnabi} je, naime, kao regod to zna~ilo) nini iiiiiiipitaju pitaju Brnabi} je, naime, kao re-ooo liti~koj“ ({ta {tagod god tozna~ilo) zna~ilo) nini pitaju gluposti. ~aj obrnute bila ugod nego brane reke plategi uAna kada e logike. pitawu pristup Ana Brnabi} enaime, naime kao reliti~ko “((“(((vikend ({ta {ta god to zna~ilo) nini pita gluposti tegiju kada je u pitawu pristup {kolu iiiekonomski ekonomskifakultet fakultetiiiii la Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ god to zna~ilo) nini i gluposti. dak primer politi~kog fenome Ana Brnabi} kao reposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e liti~koj“ {ta to nini pitaju Ana Brnabi} e naime kao reliti~ko ( {ta to zna~ilo) nini pita gluposti tegiju kada je u pitawu pristup ekonomski fakultet Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini pitaju gluposti. {kolu ekonomski fakultet dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? {kolu ekonomski fakultet ddd dak primer politi~kog fenomeAna Brnabi} e naime kao reposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? liti~ko “ {ta god to zna~ilo) nini i pita u gluposti dak primer politi~kog fenomeAna Brnabi} je, naime, kao reposeti Trgovi{tu iPirotu Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? liti~koj“ ((“( {ta god zna~ilo) nini pitaju gluposti.

Ana e naime kao reliti~ko {ta to zna~ilo) nini ipitaju pita ugluposti gluposti o pro|e dan Jo{ edan udarac Australi udak eje rat uuBrnabi} Ana naime, kao reliti~koj“ ({ta {ta to zna~ilo) nini igde pitaju gluposti. {kolu ekonomski fakultet {koluiiiiiekonomski ekonomskifakultet fakultetiiiiii nini dak primer politi~kog fenome poseti Trgovi{tu igod kako Te gde su nestale na{e reke? {kolu ekonomski fakultet dak primer politi~kog fenomeTrgovi{tu iigod kako Te gde su na{e reke? dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu ito Pirotu kako Ana Brnabi} eje, naime kao reTe gde su nestale na{e reke? poseti liti~ko “Trgovi{tu {ta god to zna~ilo) nini pita unestale Australi eje rat uuBrnabi} dak primer politi~kog fenomeAna je, naime, kao reposeti Trgovi{tu Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? liti~koj“ god to zna~ilo) iiigde gluposti. {kolu ekonomski fakultet Australi una erat rat uuBrnabi} Ana Brnabi} je, naime, kao re liti~koj“ (({ta {ta to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. aktuelno zdravstveno krizi {kolu Australiju je rat primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu igod Pirotu kako Te su nestale na{e reke? ekonomski fakultet dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke?

Australi u e u dak primer politi~kog fenomeposeti iPirotu Pirotu kakouaktuelno Ana Brnabi} je, naime, kao reTe gde su nestale na{e liti~koj“ (zapu{ila god to zna~ilo) i pitaju gluposti. zdravstveno krizi Australiju je rat dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu iiPirotu Pirotu kako Te gde reke? {kolu ieeeekonomski fakultet ira- nini Australiju rat aktuelnoj zdravstvenoj krizi. dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te su nestale na{e reke? kasni deceni ama uspe{no dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i kako Te gde su prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i e obe Australiju rat u d dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? aktuelnoj zdravstvenoj krizi. kasni deceni ama uspe{no ra dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, usta sitnim kasni deceni ama uspe{no raTe, {ta je sa zakonom koji je obedak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na prvo postala predsednica kasnije decenijama uspe{no rabi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i e obedak primer politi~kog fenomedak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako poseti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? pomenutom modelu predstavqa Te gde su nestale na{e reke? na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obekasni deceni ama uspe{no radak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke? na prvo postala predsednica kasnije decenijama uspe{no rakasnieeedecenijama deceniama amauspe{no uspe{norara- Te, bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta sa zakonom ko ereke? obe dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu iiPirotu Pirotu kako Te gde su nestale na{e na prvo postala predsednica na, prvo postala predsednica bivaqda, vaqda zapu{ila usta sitnim zapu{ila usta sitnim kasnije decenijama uspe{no raTeTe {ta sa zakonom koiiije ijereke? eobeobe- bi, Te, {ta jeeeje zakonom koji dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu iAvganistanu kako Te gde nestale na{e na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta sa zakonom koji je obekasni deceni uspe{no radak primer politi~kog fenome poseti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke?

Wihovi stvavovi su vrlo sli~ni na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim kasnije Te {ta sa zakonom ko ereke? obena, prvo postala predsednica kasnije decenijama uspe{no rabi, vaqda, zapu{ila usta sitnim {ta je sa zakonom koji dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu iAvganistanu Pirotu kako gde su nestale na{e na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta jesu sa zakonom koji je Wihovi stvavovi su vrlo sli~ni na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta eesa ko eeobeobekasnije uspe{no raWihovi stvavovi su vrlo sli~ni ko{tao oko deset na, prvo postala predsednica vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji dio uuuudecenijama bankarsko-finansi skom na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa je obevlade pa e tek onda krenula da du{ama ko e o prebacu u funkci }ao predsednik pre dve godine? na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i obeWihovi stvavovi su vrlo sli~ni Avganistanu ko{tao oko deset na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obeko{tao oko deset bankarsko finansi skom vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? dio bankarsko-finansi skom Avganistanu ko{tao oko deset na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i e obevlade pa e tek onda krenula da } du{ama ko e o prebacu u funkci}ao predsednik pre dve godine? i na novi i plan vlade Novog dio bankarsko-finansijskom na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta e sa zakonom ko i e obena, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obevlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine?

Avganistanu ko{tao oko deset na, prvo postala predsednica bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim Te, {ta je sa zakonom koji je obedio bankarsko-finansi skom Avganistanu ko{tao oko deset vlade pa eepostala onda krenula da du{ama ko ezapu{ila prebacu uusta funkci }ao predsednik pre dve bankarsko-finansiskom skom Te, Avganistanu ko{tao oko deset dio uu bankarsko-finansijskom bankarsko-finansijskom na prvo postala predsednica bi vaqda zapu{ila usta sitnim Te {ta sa zakonom ko igodine? ejeobeobevlade pa epostala tek onda krenula da du{ama ko eozapu{ila oprebacuju prebacu usitnim funkci}ao predsednik predve dve godine? vlade, pa je tek onda krenula da koje joj }ao predsednik pre godine? bankarsko-finansijskom na, predsednica bi, vaqda, usta {ta jeejesa koji je vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? na, prvo predsednica bi, vaqda, sitnim Te, {ta sazakonom zakonom koji obe- du{ama ~ak ii po bro nim drugim va`nim bankarsko-finansi Avganistanu ko{tao oko deset vlade pa tek onda krenula da du{ama ko ezapu{ila ojoj prebacu ufunkcifunkci}ao predsednik pre dve godine? dio vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje funkci}ao predsednik pre dve godine? dio bankarsko-finansijskom na, prvo postala predsednica bi, vaqda, sitnim {ta je sa zakonom koji je obe~ak ii prvo po bro nim drugim va`nim vlade, pa je tek onda krenula da}}} du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve vlade pa etek tek onda krenula da du{ama ko ejoj oprebacuju prebacu ufunkcifunkci}ao predsednik godine? ~ak po brojnim drugim va`nim dio uuu bankarsko-finansijskom vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje prebacuju }ao predsednik pre dve godine? vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik sektoru Komonveltbanke bankeWegov Wegov Te, tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu IIusta umesto da Jo{ ni{ta otelo se neiskusno vlade pa e tek onda krenula da du{ama ko ejoj oprebacuju prebacu ufunkcifunkci}ao predsednik pre dve godine? ~ak po brojnim drugim va`nim vlade, pa tek onda krenula da du{ama koje prebacuju }ao predsednik pre dve godine?

Komonvelt banke Wegov tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

III umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ju`nog Velsa za izlazak iz kri vlade pa eeje tek onda krenula da du{ama ko eejoj prebacu uumesto }ao predsednik pre dve godine? sektoru Komonvelt banke Wegov tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu umesto da ddd („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno vlade pa e tek onda krenula da du{ama ko eoojoj oprebacuju prebacu ufunkcifunkci}ao predsednik pre dve godine? onersku vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje funkci}ao predsednik pre dve godine? sektoru banke.

Wegov tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu. umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? sektoru Komonvelt tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu umesto da Jo{ ni{ta otelo se neiskusno vlade pa tek onda krenula da du{ama ko prebacu u funkci}ao predsednik pre dve godine? sektoru Komonvelt banke Wegov sektoru Komonvelt banke.

Wegov tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno mili ardi dolara ili prose~no tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj funkci}ao predsednik pre dve godine? banke.

Wegov tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? dr`avnim pitawima Opozici a Komonvelt banke Wegov tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno mili ardi dolara ili prose~no sektoru Komonvelt banke.

Wegov mili ardi dolara ili prose~no tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj vlade, pa je tek onda krenula da du{ama koje joj prebacuju funkci}ao predsednik pre dve godine? sektoru banke.

Wegov dr`avnim pitawima Opozici a tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj milijardi dolara ili prose~no tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ neiskusno dr`avnim pitawima.

Opozicija mili ardi dolara ili prose~no sektoru Komonvelt banke.

Wegov („Jo{ tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

IIsale umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj milijardi dolara ili prose~no tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

Isale umesto da („Jo{ ni{ta“, milijardi dolara ili prose~no stvar ide obrnuto prvo se kan sedi uusigurnosti sigurnosti sale gde su Anini{ta“, Te znate znate li da se ovde za nesebi~ni radna nasvim svim`ivotnim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu Isale umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno dr`avnim pitawima.

Opozicija tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu. umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj ze ko i od 1 decembra predvi|a milijardi dolara ili prose~no stvar ide obrnuto: prvo se kansedi u gde su Ani.) Te, li da se ovde za rad na svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno stvar ide obrnuto prvo se kansedi sigurnosti gde su Ani ) Te znate li da se ovde za ad nesebi~ni rad na svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto: prvo se kansedi u sigurnosti gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za nesebi~ni svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto prvo se kan sedi u sigurnosti sale gde su Ani Te znate li da se ovde za nesebi~ni rad tra`i podr{ku bira~a Obi~no onersku kampawu I umesto da („Jo{ ni{ta“ otelo se neiskusno stvar ide obrnuto prvo se kansedi u sigurnosti sale gde su Ani ) Te znate li da se ovde za nesebi~ni rad na svim `ivotnim stvar ide obrnuto: prvo se kansedi u sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za nesebi~ni rad na svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj stvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za svim`ivotnim `ivotnim („Jo{ tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.sale I umesto da~esto („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj ~esto stvara uavnosti avnosti ve{ta~ku stvar ide obrnuto prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani )ni{ta“, Te znate li da se ovde za radna nasvim svim `ivotnim stvar ide obrnuto: prvo se kansedi uuuuuuuuusigurnosti sale gde su Ani.) znate li da se ovde za nesebi~ni rad na svim `ivotnim tra`i podr{ku bira~a.

Obi~no onersku kampawu.

I umesto da otelo se neiskusnoj stvara uuobrnuto ve{ta~ku stvar ide obrnuto: prvo se kan-aaa sedi sigurnosti sale gdesu su Ani.) Te, znate li da se nesebi~ni svim `ivotnim stvar ide prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani )Te, Te znate ovde za ~esto stvara u javnosti ve{ta~ku stvar ide obrnuto: prvo se kansigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde nesebi~ni rad stvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti gde Ani.) Te, znate za didu e{ i ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani stvar ide obrnuto prvo se kanedan dan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Ani ) Te znate li da se ovde za ~esto stvara javnosti ve{ta~ku oko 500 miliona dolara godi{we. poqima prepoznale su i austrastvar ide obrnuto: prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za ednaku slobodu za sve gra|ane diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani stvar ide obrnuto prvo se kanjedan dan qudima otme dedovina sedi u sigurnosti sale gde su Ani ) Te znate li da se ovde za oko 500 miliona dolara godi{we. poqima prepoznale su i austra Sa svo om suprugom Milicom didu e{ iiom ide{ na izbore pa ako stvar ide obrnuto prvo se kanpreko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina sediuuuputa sigurnosti sale gde su Ani )dan Te znate li dase se ovde za preko bbb stvar ide prvo se kansedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da ovde za oko 500 miliona dolara godi{we. poqimaprepoznale prepoznalesu suiiiiiiiaustraaustra- Ani.) diduje{ ide{ na izbore, pa ako preko we disciplinovani stvar ide obrnuto: prvo se kanjedan dan qudima otme dedovina sedi uuuputa sigurnosti sale gde Ani.) Te, znate li da se ovde za oko 500 miliona dolara godi{we. prepoznale su austraSa svo om suprugom Milicom didu e{ isvo ide{ na izbore pa ako stvar ide obrnuto prvo se kanpreko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Ani ) Te, Te znate li da se ovde za oko 500 miliona dolara godi{we. prepoznale su austraSa om suprugom Milicom didu e{ iobrnuto: ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina diduje{ ide{ na izbore, pa ako we disciplinovani stvar ide obrnuto: prvo se kanjedan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Te, znate li da se ovde za poqima prepoznale su austraoko 500 miliona dolara godi{we. poqima Sa svojom suprugom Milicom diduje{ ide{ na izbore, pa ako stvar ide obrnuto: prvo se kan preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina sedi sigurnosti sale gde su Ani.) Te, znate li da se ovde za razliku ui stavovima kako bi se oko 500 miliona dolara godi{we. poqima prepoznale su austraSa svo suprugom Milicom didu e{ isvo ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina prepoznale su austraSa om suprugom Milicom Sa svojom suprugom Milicom diduje{ isvojom na izbore, pa ako stvar ide obrnuto: prvo se kanpreko we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina sedi uputa sigurnosti sale gde susu znate li da se ovde za razliku ui kako bi se oko 500 miliona dolara godi{we. poqima prepoznale su austraSa suprugom Milicom diduje{ iom ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina didu e{ iide{ ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani edan dan poqima prepoznale su austrarazliku ustavovima stavovima kako bi se Sa svo suprugom Milicom Sa svojom suprugom Milicom diduje{ na izbore, pa ako puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina diduje{ ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima poqima iiimu austraSa suprugom Milicom didu e{ iide{ ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani dan qudima otme dedovina pobedi{ posta e{ premi er iako ~lanovi stranke ko iisamo samo kli iedan upi{e na ivestitora mini hi razliku uii stavovima kako bi se liske skeprepoznale vlastiko koeeeesu su mu 2019 Ani.) diduje{ iposta ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina nezavisno od wihovog vakcinal Sa svojom suprugom Milicom didu e{ iiisvojom ide{ na izbore pa ako preko puta we disciplinovani dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer iako ~lanovi stranke koji kliiedan upi{e na ivestitora mini hididu e{ i ide{ na izbore pa prekoputa puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina pobedi{ posta e{ premi er i ~lanovi stranke ko samo klii upi{e na ivestitora mini hili ske vlasti ko su 2019 vb diduje{ ide{ na izbore, pa ako preko we disciplinovani Kozlinom ko a e tako|e veliki jedan dan qudima otme dedovina li ske vlasti ko su mu 2019 diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hilijske koje su mu 2019. didu e{ i ide{ na izbore pa preko puta we disciplinovani edan dan qudima otme dedovina pobedi{ e{ premi er i ~lanovi stranke ko i samo kli i upi{e na ivestitora mini hi Kozlinom ko a e tako|e veliki pobedi{ posta e{ premi er i ~lanovi stranke ko i samo klii upi{e na ivestitora mini hili vlasti su mu 2019 diduje{ ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani Kozlinom ko a e tako|e veliki jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hili ske vlasti ko e su mu 2019 diduje{ i ide{ na izbore, pa ako preko puta we disciplinovani jedan dan qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hilijske vlasti koje su mu 2019. dodvorila nezadovoqnim biKozlinom, koja je tako|e veliki lijske koje su mu 2019.

U prevodu to zna~i, da e Australi a pobedi{ posta e{ premi er i ~lanovi stranke ko i samo klii upi{e na ivestitora mini hiKozlinom ko anezadovoqnim eaea tako|e veliki ligodine ske vlasti ko epresti`no su mu 2019 diduje{ ipostaje{ ide{ na izbore, pa ako Kozlinom ko etako|e tako|e veliki preko puta we disciplinovani jedan danna qudima otme dedovina pobedi{ postaje{ premijer iiiiiivvv ~lanovi stranke koji samo kliiiiiiidrocentrala? upi{e ivestitora mini hidodvorila nezadovoqnim bi Kozlinom, koja tako|e veliki pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na ivestitora mini lijske vlasti koje su mu 2019. pobedi{ posta e{ premi er ~lanovi stranke ko ine samo kliupi{e na hiKozlinom, koja je tako|e veliki U prevodu to zna~i, da e Australi lijske vlasti koje su mu mu 2019.

2019.

U prevodu to zna~i, da e Australi a dodvorila biPi{e Kozlinom ko aje veliki U prevodu to zna~i, da je Australija pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini pobedi{ premijer i ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na hiKozlinom, koja je tako|e veliki lijske koje su pobedi{ posta e{ premi er ~lanovi stranke ko i samo kliupi{e na ivestitora mini hiKozlinom, koja je tako|e veliki U prevodu to zna~i, da e Australi a pravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u dodvorila nezadovoqnim biTe znate li da se nog statusa Ovu opci u Doerti Pi{e pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na ivestitora mini hiU prevodu to zna~i, da je Australija dodelile priU prevodu to zna~i, da je Australija pobedi{ posta e{ premi er i ~lanovi stranke ko i samo klii upi{e na ivestitora mini hiPi{e: Kozlinom, koja je tako|e veliki pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se pobedi{ posta e{ premi er ~lanovi stranke ko i samo klii upi{e na ivestitora mini hipravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se pobedi{ postaje{ premijer i ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini higodine dodelile presti`no pri dobrotvor i humanista Petar pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo klii upi{e na ivestitora mini hiU prevodu to zna~i, da je Australija pravi{ vladu. godine dodelile presti`no primaju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se Pi{e: presti`no pripobedi{ e{ premi er ~lanovi stranke kokoji ine samo kliidrocentrala? upi{e na ivestitora mini hipravi{ vladu ma uuuuglavom glavom ni{ta ne pita uuuu ra~ima drocentrala?

Te znate li da se dobrotvor i humanista Petar pravi{ vladu ma glavom ini{ta ni{ta ne pita drocentrala?

Teznate znate li da se maju pobedi{ postaje{ premijer iiipii ~lanovi stranke koji samo kliidrocentrala? upi{e mini hipravi{ vladu. presti`no priiiiiiiiiini{ta pitaju, drocentrala?

Te, li da se dobrotvor humanista Petar pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke samo kliidrocentrala? upi{ena naivestitora ivestitora mini hira~ima Naravno to mawe-vi{e godinedodelile dodelilepresti`no presti`nopripri- i pravi{ vladu. maju glavom ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se ppi godine dodelile presti`no pridobrotvor ii humanista, Petar godine dodelile presti`no pripravi{ vladu ma glavom ni{ta ne pita Te znate li da se dobrotvor i Petar pobedi{ postaje{ premijer ~lanovi stranke koji samo kliupi{e na ivestitora mini hiNaravno to mawe vi{e presti`no pripravi{ vladu. maju glavom ne pitaju, Te, znate li da se dobrotvor ihumanista humanista Petar dobrotvor iposta Petar pravi{ vladu. pravi{ vladu maju glavom ni{ta ne pitaju, ma glavom ni{ta ne pita drocentrala?

Te da se Te, znate li godine dobrotvor ihumanista, humanista, Petar ra~ima.

Naravno, to mawe-vi{e godine dodelile presti`no priSa{a Jankovi}Melburn Melburn dobrotvor humanista Petar pravi{ vladu. pravi{ vladu. glavom ni{ta ne pitaju, maju glavom ni{ta ne pitaju, drocentrala? da se drocentrala?

Te, znate li dobrotvor iiigodi{we humanista, Petar pravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se model ne predvi|a maltene za ra~ima.

Naravno, to mawe-vi{e godine dodelile presti`no priAna e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox po qudima ru{e vodenice i upada dobrotvor i humanista, Petar Sa{a Jankovi} Melburn pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se Pi{e znawe -Orden Ordenreda reda Australi e pravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se Sa{a Jankovi}, u na boqem slu~a u, od tih para Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada pravi{ vladu dobrotvor humanista, Petar ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se pravi{ vladu.

Ana e tu gde este postavqena maju glavom i ni{ta ne pitaju, ona e re{ila da oslu{ne vox podrocentrala?

Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada bbbp pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se Orden reda Australi e e neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada znawe Orden reda Australi e Sa{a Jankovi}, Melburn u na boqem slu~a u, od tih para godi{we pravi{ vladu ma u glavom i ni{ta ne pita u drocentrala?

Te znate li da se Pi{e: na boqem slu~a u, od tih para godi{we znawe reda Australije.

Ana e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox po qudima ru{e vodenice i upada Ana e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox popravi{ vladu. qudima ru{e vodenice i upada maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se u najboqem slu~aju, od tih para godi{we e neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se Australi e sa uspehom rade sve parti e e neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada znawe Orden reda Australi e na boqem slu~a u, od tih para godi{we znawe Orden reda Australije. je neumorno radio i pomagao i reda znawe Australije.

Ana e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada u najboqem slu~aju, od tih para godi{we pravi{ vladu. maju glavom i ni{ta ne pitaju, drocentrala?

Te, znate li da se najboqem slu~aju, od tih para godi{we sa uspehom rade sve parti e e neumorno radio i pomagao i Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i upada znawe Orden reda Australi e e neumorno radio i pomagao i Ana e tu gde este postavqena ona e re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e upada Ana je tu gde jeste postavqena je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice i je neumorno radio izdravstveni pomagao iii iib znawePetra Orden reda Australije. uspehom rade sve partije. je neumorno radio ipomagao pomagao Australije. najboqem slu~aju, od tih para godi{we esa neumorno radio ipostavqena Ana jeje tu gde jeste ona jeeeje re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e upada Ana gde jeste postavqena da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice govara u}i Ana etu tu gde este postavqena ona ere{ila re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada sa uspehom rade sve partije. jeje neumorno radio ipostavqena fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu iivox do`i imse seuuuuuuku}e ku}e iivodenice tako redom znawe -- Orden Australije. je neumorno radio ipomagao pomagao Ana tu gde jeste postavqena ona re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada Sa{a Jankovi}Melburn Melburn samreda upoznao o{vrlo vrlo qudima Ana eueje tu gde este postavqena ona re{ila da oslu{ne poqudima ru{e vodenice upada Ana etotalni tu gde este postavqena ona ere{ila re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada puli, fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e tako redom. neumorno radio i pomagao ir Ana gde jeste ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e iiiiiiiiiiiupada fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu iivox do`iim se ku}e tako redom Ana je tu gde jeste postavqena ona re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada Pi{eJankovi}, fermanom svemogu}eg sultana sam upoznao o{ vrlo puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e tako redom.

Eparhi australi sko-novozePetra sam upoznao o{ vrlo Ana tu gde este postavqena ona da oslu{ne poqudima ru{e vodenice upada fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu do`i im tako redom Petra upoznao jo{ vrlo Ana gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poru{e vodenice upada fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu iido`ido`iim se ku}e tako redom Ana je tu gde jeste postavqena ona je re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada fermanom svemogu}eg sultana i{etala na ulicu iiiiiiigradi im se ku}e iiiiiiiiiitako redom.

Eparhi uje australi sko novoze Australi anci su umorni od fermanom svemogu}eg sultana sam upoznao o{ puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e tako redom.

Eparhi australi sko-novozePetra sam upoznao o{ vrlo Petra sam upoznao jo{ vrlo Eparhiju australijsko-novozefermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu im se ku}e tako redom ekiSa{a Petra upoznao jo{ vrlo Ana jeutu tu gde jeste postavqena ona jeje re{ila da oslu{ne vox poqudima ru{e vodenice upada Australi anci su umorni od fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu do`iim se uuuuuuuuuuku}e ku}e tako redom.

Eparhi udje australi sko-novozemogla da barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu ido`ido`iim se ku}e redom fermanom svemogu}eg sultana Petra sam upoznao o{ vrlo puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e tako redom.

Eparhi utu australi sko-novozeEparhiju australijsko-novozeAustralijanci su umorni od rr eki Petra sam upoznao jo{ vrlo Eparhiju australijsko-novozeeki upoznao jo{ vrlo aparthe prema gra|anima ko i mogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu do`iim se ku}e fermanom svemogu}eg sultana i{etala na ulicu do`iim se u tako redom.

Eparhi u australi sko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu i do`iim se ku}e i tako redom Australijanci su umorni od Australi ski parlamentarni ko i e miropomazao `ezlom sop vela svo e vatreno to est vode Kako nema reka a otkud ova Eparhiju australijsko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se ku}e i tako redom. ki Petra sam upoznao jo{ vrlo Eparhiju australijsko-novozeki mogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana ki puli i{etala na ulicu i do`iim se ku}e i tako redom brzo po mom dolasku u AustraAustrali ski parlamentarni fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu i do`ii im se u ku}e i tako redom koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova mogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom. ko i e miropomazao `ezlom sopSa{a Jankovi} Melburn vela svo e vatreno to est vodeKako nema reka a otkud ova Eparhiju australijsko-novozemogla da gradi barem 20-tak potpuno rrrr fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom.

Australijski parlamentarni koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova mom dolasku u Austra landsku SPC Posledwe dve fermanom svemogu}eg sultana puli i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom ki brzo po mom dolasku u Austrai ko i e miropomazao `ezlom sop vela svo e vatreno to est vode Kako nema reka a otkud ova mogla da gradi barem 20-tak potpuno fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom. ko i e miropomazao `ezlom sopvela svo e vatreno to est vodeKako nema reka a otkud ova brzo po dolasku u AustraAustralijski parlamentarni fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i do`iim se u ku}e i tako redom. liberala i laburista i wihovih koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova landsku SPC Posledwe dve koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova ki mom dolasku Australandsku SPC Posledwe dve ki brzopo pomom momdolasku dolaskuuuuuuuuAustraAustra- imbu tne sistem e po ugledu na britan- brzo ko iije eje miropomazao `ezlom sopvela svo eeevatreno, vatreno toto est vodeKako nema reka otkud ova brzo po mom dolasku Australandsku SPC. Posledwe dve fermanom svemogu}eg sultana puli, i{etala na ulicu i vodedo`ise u ku}e ise tako redom. liberala ii laburista ii`ezlom wihovih brzo po dolasku Austrakoji je miropomazao `ezlom sopvela svoje to jest vodeKako nema reka, aaaaaaaaotkud ova ko emiropomazao miropomazao sopvela svo vatreno to est vodeKako nema reka ova landsku SPC Posledwe dve koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkud ine brzo po mom dolasku Australandsku SPC Posledwe dve liberala i laburista inaroda. wihovih ine tne landsku SPC. Posledwe dve itne ne `ele da prime vakcinu Osim landsku SPC. Posledwe dve dolasku Austrakoji `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest Kako nema ova koji je miropomazao `ezlom sopsvoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, otkud ko i e miropomazao `ezlom sopvela svo vatreno to est vodeKako nema reka otkud ova r landsku SPC Posledwe dve liberala laburista wihovih stvene mo}i a ne voqom naroda no kr{tewe ica {to na mene sru~ila koji miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, jest vodeKako nema reka, otkud ova landsku SPC. Posledwe dve brzo po mom dolasku u AustraNi e prvi put da Francuska landsku SPC. Posledwe dve ko i e miropomazao `ezlom sopvela svo e vatreno to est vodeKako nema reka otkud ova e sistem e po ugledu na britan ko i e miropomazao `ezlom sopvela svo e vatreno to est vodeKako nema reka otkud ova li u pre edanaest godina u stvene mo}i, a ne voqom no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova stvene mo}i a ne voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila ne koji je miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodeKako nema reka, a otkud ova landsku SPC. dve sistem po ugledu ugledu na britan- liju, novih savremeno opremqenih stvene mo}i, ane voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, nesistem ko i jeje emo}i, miropomazao `ezlom sopvela svo e vatreno, vatreno toto est vodeKako nema reka otkud ova li edanaest godina eee deceni e Petar ine Milica su zaNijejeje prvi put da na Francuska liuuuuu pre pre jedanaest edanaest godina godina uuuuuuuu bujica stvene mo}i voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila koji miropomazao `ezlom sopvela svoje to jest vodeKako nema reka, aaaaotkud ova stvene mo}i aiaiine ne voqom naroda no kr{tewe buKako ica{to {to se namene mene sru~ila po britankoji je miropomazao `ezlom sop vela svoje vatreno, jest vode-prepucavawa Kako nema reka, otkud ova no novih savremeno opremqenih prepucavawa a se su{tina vlaliju, pre jedanaest godina stvene aaaaaa~i ne voqom naroda. kr{tewe. bujica {to se na sru~ila, novih savremeno opremqenih ne stvene mo}i, ane ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, ne deceni emo}i, Petar Milica su za li pre edanaest godina deceni e Petar iMilica Milica su zaili novih savremeno opremqenih li pre edanaest godina stvene mo}i voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila koji miropomazao `ezlom sopvela svoje vatreno, to jest vodenema reka, otkud ova ~i se su{tina vla decenije Petar iPosledwe Milica su zanovih savremeno opremqenih liju, jedanaest godina stvene mo}i ane ne voqom naroda no kr{tewe bu ica {to sru~ila stvene mo}i, voqom naroda. no kr{tewe. se na mene sru~ila, stvene mo}i, voqom naroda. kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, deceni e Petar su zanovih savremeno opremqenih prepucavawa ~ija se su{tina vlali edanaest godina deceni e Petar iMilica Milica su zanovih savremeno opremqenih eili li ski {to ova ~iwenica predstavqa decenije Petar Milica su zaliju, pre jedanaest godina uu bujica decenije Petar i Milica su zastvene ne voqom naroda. no kr{tewe. bujica {to li liju, pre jedanaest godina stvene mo}i a ne voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila stvene mo}i, ne voqom naroda. kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, ski zapo~et i formiran pre 165 prepucavawa ~ija se su{tina vlaPi{e deceni e Petar i su zanovih savremeno opremqenih Ona e na gotovo dobila i vla Bio e to pad iz matriksa na stvene mo}i, a ne voqom naroda. mora da se pitala sirota Ana no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, povla~i svog ambasadora iz Kandecenije Petar i Milica su zaliju, pre jedanaest godina u decenije Petar i Milica su zastvene mo}i a ne voqom naroda no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila i stvene mo}i a ne voqom naroda zapo~et i formiran pre 165 no kr{tewe bu ica {to se na mene sru~ila Pi{e Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa nastvene mo}i, a ne voqom naroda.

Melburnu Bili smo u redovnom mora da se pitala sirota Ana, no kr{tewe. {to se na mene sru~ila, li Novi plan federalne vlade Ona e na gotovo dobila i vlaBio e to pad iz matriksa nastvene mo}i, a ne voqom naroda. mora da se pitala sirota Ana no kr{tewe. bujica {to se na mene sru~ila, a ski, zapo~et i formiran pre 165 Pi{e: decenije Petar i Milica su zali i Ona je na gotovo dobila ivla Bio to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, stvene mo}i aaprisutni ne voqom nono kr{tewe bu icada {to se na mene sru~ila povla~i svogiambasadora iz KanMelburnu Bili smo redovnom edno bili na skoro Pi{e Ona emo}i, na gotovo dobila inaroda.

Bio eje pad iz matriksa na stvene aprisutni ne voqom naroda.

MelburnuBili Bilismo smouuuuuuuuredovnom redovnom bujica mora da se pitala sirota Ana kr{tewe. bujica {to se na sru~ila, Ona emo}i, na gotovo dobila iskoro vlaBio eto to pad iz matriksa na-dawa stvene asamo ne voqom naroda mora da se pitala sirota Ana no ski, zapo~et formiran pre 165 kr{tewe. bujica {to se namene mene sru~ila, dawa razliku e udobila ni ansama li Pi{e: Ona je na gotovo dobila inaroda Bio je pad iz matriksa naMelburnu. smo redovnom mora da se pitala sirota Ana, li Ona je na gotovo dobila ivlavlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, aa ori edno bili prisutni na skoro Pi{e iri Melburnu Bili smo redovnom edno bili na skoro Ona emo}i, na gotovo dobila iskoro Bio to pad iz matriksa naMelburnu Bili smo redovnom stvene ne voqom mora da se pitala sirota Ana no kr{tewe. {to se na mene sru~ila, razliku e samo udobila ni ansama Melburnu. jedno bili prisutni na skoro ena dobila ivlaeto mora da se Ana Pi{e: gotovo dobila iskoro Bio je Melburnu. smo redovnom mora se pitala sirota Ana, Pi{e je na gotovo ivlavlaBio je mora da se pitala sirota Ana, ori dawa razlikuje samo udobila nijansama. kqu~ni problem ovog modela iori edno bili prisutni na skoro Melburnu Bili smo redovnom bili prisutni na bolnica jedno bili prisutni na skoro Ona je na gotovo dobila isa vlapad iz matriksa namora da se Pi{e: Melburnu.

Bili smo redovnom jedno prisutni na skoro Ona ena na gotovo dobila ivlavlaeto to pad iz matriksa namora da se Ana Pi{e: Ona je gotovo ivlaBio jeeeeje pad iz matriksa naMelburnu. smo redovnom mora da se pitala sirota Ana, godina Novom Ju`nom Velsu Melburnu.

Pi{e dawa razlikuje samo udobila nijansama.

Sa{a Jankovi} Melburn ri je na gotovo dobila ivlavlaedno bili prisutni na Bio to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, du iifunkciju. funkci ugotovo Me|utim sa fun predwa~ke idealizovane slike dokje smi{qala kakav takav od bere diplomatski bolnica Pi{e: bolnica i godina, jedno bili prisutni na ebili na gotovo dobila iprotepitala mora da se Ana smo uuuredovnom jedno bili prisutni na skoro Ona ena na gotovo ivlavlaBio eto to pad iz matriksa nagodina uuJankovi}, Novom Ju`nom Velsu mora da sepitala pitala sirota Ana bolnica Pi{e Melburn Pi{e Australi e o izlasku izVelsu. zdrav ri Ona jeje na gotovo dobila isrpske vlaBio je to pad iz matriksa namora da se sirota Ana, du iedno Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok smi{qala kakav-takav odSa{a Jankovi} Melburn Ona je na gotovo dobila ivlavlakontaktuBili svedo do wegove smrti mora Bio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, du iOna funkci uMe|utim, Me|utim funpredwa~ke idealizovane slike dok eeda smi{qala kakav-takav odri godina, uPosledwi Novom Ju`nom Velsu. bolnica pppa Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn i jedno bili prisutni na skoro Ona e na gotovo i Bio to pad iz matriksa nadu funkciju.

Me|utim, sa funmora se pitala sirota Ana predwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odbere.

Posledwi diplomatski bolnica Pi{e Pi{e bolnica Ona na gotovo dobila i vlasve do wegove smrti Bio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, svim va`ni im doga|a ima du i funkci u Me|utim sa fun predwa~ke idealizovane slike dok e smi{qala kakav takav od Pi{e Jankovi} Ona je na gotovo dobila i vla ri Bio je to pad iz matriksa nakontaktu sve do wegove smrti u Novom Ju`nom mora da se pitala sirota Ana, du i funkci u Me|utim sa funpredwa~ke idealizovane slike dok e smi{qala kakav-takav odZato e pa`wu avnosti ri Pi{e: Melburn Pi{e: du i funkciju. sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odSa{a Melburn kontaktu wegove smrti, funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke dok je smi{qala kakav-takav odpoh bolnica Pi{e svim va`ni im doga|a ima srpske Jankovi} Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa nakontaktu sve wegove smrti da se pitala sirota Ana, du i funkci u Me|utim sa funsvim va`ni im doga|a ima srpske predwa~ke idealizovane slike dok e smi{qala kakav-takav odPi{e Zato e pa`wu avnosti prote kontaktu sve do wegove smrti i Pi{e: i du i funkci u Me|utim sa funidealizovane slike dok e smi{qala Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn kontaktu sve do wegove smrti, svim va`nijim doga|ajima srpske du i funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike dok je smi{qala kakav-takav odPi{e: ohMelburn on ima i druge nedostatke Pre i wegovesmrti, smrti, dok funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke dok jee smi{qala kakav-takav odZato je pa`wu javnosti proteSa{a Jankovi} Melburn svim va`ni doga|a ima srpske sveni do wegove smrti svim va`ni im doga|a ima srpske Pi{e ohMe|utim, sa fundok je smi{qala du iifunkci funkci uMe|utim, Me|utim sa funsvim doga|ajima srpske idealizovane slike dok esmi{qala smi{qala Sa{a Jankovi}, Melburn kontaktu sve do wegove smrti, du iiva`nijim funkciju.

Me|utim, sa funsvim va`nijim doga|ajima srpske predwa~ke idealizovane slike Ta~ni eJankovi} 22 mako 1856 je kakav-takav odPi{e: oh Zato je pa`wu javnosti protekontaktu wegove smrti, h-Pi{e: Jankovi}, Melburn du ifunkciju. funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke slike incident izme|u dve zemqe dodok je smi{qala kakav-takav odSa{a Jankovi} Melburn kci om ni edobila dobila iivlast er eeevp stvarnosti ponor surove real govor krpeqimakakav-takav Da eeovo ovo kon svim va`ni im doga|a ima srpske Pi{e huAustrali Me|utim sa fundok smi{qala Jankovi}, du iifunkci funkci uMe|utim, Me|utim sa predwa~ke idealizovane slike dok smi{qala kakav-takav od- stvarnosti svim va`nijim doga|ajima srpske Ta~ni e 22 ma aa1856.

1856 godine stvene krize aMelburn tra egodine ve}dosve do wegove svim va`nijim doga|ajima srpske Pi{e: hoh du iednice funkciju. sa funpredwa~ke slike Sa{a dok je smi{qala odJankovi} Melburn kcijom nije iMe|utim, jer je stvarnosti ponor surove realgovor krpeqima.

Da jeeeje kondu funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke slike oh dok je smi{qala kakav-takav odSa{a Melburn kci om ni eim dobila iivlast vlast er stvarnosti uidealizovane ponor surove realgovor krpeqima Da ovo konTa~nije, 22. maja 1856. godine uuu kontaktu iskoro skoroda da ebilo bilo Uskrsa ili dok -hJankovi}, Melburn du uAustrali Me|utim sa funpredwa~ke idealizovane slike incident izme|u dve zemqe dok eeje smi{qala kakav-takav odSa{a Melburn kcijom nije dobila vlast, jer je stvarnosti uuponor ponor surove realgovor krpeqima.

Da ovo konsvim va`nijim doga|ajima srpske Pi{e: Melburn du iom funkciju. sa funSa{a Jankovi} Melburn predwa~ke slike dok je smi{qala kakav-takav odJankovi} kci ni eueudobila er efunstvarnosti ponor surove real govor krpeqima Da ovo kon du funkciju. sa fun predwa~ke idealizovane slikeklih hdok smi{qala kakav-takav od22. maja godine u18 da ni bilo Uskrsa ili za ivlast, Bilo da kci om ni euAustrali dobila iivlast vlast er stvarnosti uidealizovane ponor surove realklih nedeqa privukao dolazak govor krpeqima Daje ovokonkonSa{a Jankovi} Melburn skoro da ni bilo Uskrsa ili Sa{a Jankovi}, Jankovi}, Melburn kcijom nije dobila ieiiiiivlast, vlast, jer je uuuuidealizovane surove realgovor krpeqima.

Da Sa{a Melburn kcijom nije dobila jer je stvarnosti govor krpeqima.

Da je ovo konnije bilo Uskrsa ili vvv Jankovi} Melburn du iom funkciju.

Me|utim, sa funpredwa~ke idealizovane slike je smi{qala kakav-takav odhako za ednice Bilo da kci ni dobila er eda stvarnosti uidealizovane ponor surove realnedeqa privukao dolazak govor krpeqima Da ovo kon-o-Ta~nije, Melburn ni eeeebilo Uskrsa ili za ednice i Bilo da skoro da ni bilo Uskrsa ili Sa{a Jankovi} Melburn kci om ni euAustrali dobila ibaziran vlast er eje uponor ponor surove realMelburn govor krpeqima eeeeovo svega podatak da na koSa{a Jankovi}, Melburn -ko Sa{a Jankovi}, Melburn kcijom nije dobila vlast, jer je stvarnosti surove realgovor krpeqima.

Da je ovo koniiiiiiskoro skoro da nije bilo Uskrsa ili zajednice u Australiji.

Bilo da kcijom nije dobila vlast, jer stvarnosti u ponor surove realklih nedeqa privukao dolazak govor krpeqima.

Da je ovo konSa{a Jankovi}, Melburn skoro nije bilo Uskrsa ili za ednice Bilo da da ni e bilo Uskrsa ili za ednice u Australi i Bilo da dobila vlast, jer je govor krpeqima.

Jankovi} kci om ni e dobila i vlast er e Sa{a Jankovi}, Melburn govor krpeqima ko Sidne u u vreme kada e ova na zajednice u Australiji.

Bilo da kcijom nije dobila vlast, jer je stvarnosti klih nedeqa privukao dolazak govor krpeqima.

Da je ovo konMelburn i da nije Uskrsa ili zajednice u Australiji.

Bilo godio se u avgustu 1995 godine skoro nije bilo Uskrsa ili Sa{a Jankovi}, Melburn kcijom nije dobila i vlast, jer je stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima.

Da je ovo konona ostala kod onog ko i e seli nosti bez dirigovanih pitawa i ferenci a za {tampu pa da se na oza ednice u Australi Bilo da Jankovi} kci om ni e dobila i vlast er e u ponor surove realgovor krpeqima e meseci bazira se na modelu kci om ni e dobila i vlast er stvarnosti u ponor surove realgovor krpeqima Da ovo konSidne u u vreme kada e ova na o zajednice u Australiji.

Bilo da skoro dada nije bilo Uskrsa ili govor Melburn zajednice ukod Australiji.

Bilo kcijom nije dobila iorganizatori vlast, je stvarnosti udirigovanih ponor surove realgovor krpeqima.

Da je ovo konSrpsku zaednicu ednicu AustraliSa{a Melburn kcijom nije dobila ivlast vlast, jer je ona ostala onog je seli stvarnosti uponor ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa iiiiiiiposlanika govor krpeqima.

Da je ovo konferencija {tampu pa da se naona ostala kod onog ko iivakci eejer seli nosti bez dirigovanih pitawa ferenci aaza za {tampu pa da se naSidneju, uJankovi}, vreme kada ova naj- i Bo`i}a -- Sidneju, ppe Bo`i}a da senismo nismo ~ulimakar makar godio seuJankovi}, uvreme avgustu 1995. godine, kci om ni ekod dobila ikoji er eda stvarnosti udirigovanih ponor surove realgovor krpeqima Da epa ovo konona ostala onog koji je seli nosti bez pitawa ferencija za {tampu da se nazajednice ukod Australiji.

Bilo da za ednicu ujeuAustraliAustrali Sa{a Melburn kcijom nije dobila ikoji vlast, jer jeje ostvarnosti udirigovanih surove realkrpeqima.

Da je ovo konSrpsku Australikcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog ko i e seli stvarnosti uponor ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa govor krpeqima.

Da je ovo konferenci a za {tampu pa da se na kada je ova najposlanika Krega Keli a na ~elo ona ostala kod onog ko i e seli nosti bez pitawa ferenci za {tampu pa da se nase nismo ~uli makar su prisutni kao pp Bo`i}a da se nismo ~uli makar zajednicu ona ostala onog je seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu pa da se naostala kod onog koji je seli nosti bez ferencija za {tampu pa da se naoko nismo ~uli makar za u Australikcijom nije dobila i vlast, jer stvarnosti u surove realgovor krpeqima.

Da je ovo konSrpsku AustraliKrega Keli a na ~elo ona ostala kod onog ko i e seli nosti bez dirigovanih pitawa ferenci a za {tampu pa da se nasu prisutni kao organizatori osnovno hipotezi da }e ona ostala kod onog ko seli pitawa i da se ~uli su prisutni kao organizatori ferenci a -ozajednicu u Bo`i}a da se nismo ~uli makar Srpsku Australiona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i ferencija za {tampu pa da se naposlanika Krega Kelija na ~elo ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa i ferencija za {tampu pa da se naBo`i}a da se nismo ~uli makar su prisutni kao organizatori, Bo`i}a nismo ~uli makar za ednicu kod onog koji je seli su prisutni kao organizatori ferencija da{wo politi~ko praksi ali izrastao ujedan edan demokratski ba- da{wo liti~ke snage smewu se na vlaostala kod onog ko ije e seli da se nismo ~uli makar su prisutni kao organizatori ferenci a za zajednicu udr`ava Australistari aaustralijska australi ska dr`ava o{ Bo`i}a Srpsku AustraliKrega Kelija na ostala kod onog koji seli nosti bez dirigovanih ferencija {tampu pa da se nakada francuske vlasti vrlo su prisutni kao organizatori, ona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa Bo`i}a da se nismo ~uli makar su prisutni kao organizatori, ferencija za {tampu pa da se naBo`i}a nismo ~uli makar Doerti instituta ypro{le ns politi~ko praksi ali ujedan edan demokratski ba liti~ke snage smewu u use sepitawa na vla ona ostala kod onog ko ikoji ei~elo seli pitawa iiiiiiiposlanika su prisutni kao organizatori ferenci a za ona ostala kod onog ko e seli nosti bez dirigovanih pitawa ferenci aza za {tampu pa da se na-liti~ke stari asu australi ska dr`ava o{ Srpsku zajednicu uDohe Australiona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih i su prisutni kao organizatori, ferencija za {tampu pa da se nada{woj politi~koj praksi, ali izrastao demokratski baliti~ke snage smewuju se na vlaona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa da se nismo ~uli makar su prisutni kao organizatori, ferencija za {tampu pa da se nai dvadesetog avgusta pro{le starija jo{ kada su francuske vlasti vrlo ona ostala kod onog ko i e seli nosti bez dirigovanih pitawa ferenci a za {tampu pa da se nana kratko telefonom Posledwi da{woj politi~koj praksi, ali izrastao u demokratski basnage smewuju na vlaona ostala kod onog koji je seli nosti bez dirigovanih pitawa su prisutni kao organizatori, ferencija za {tampu pa da se naona ostala kod onog je seli nosti bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu pa da se naavgusta pro{le starija australijska dr`ava jo{ U ediwene australi ske parti e i dvadesetog avgusta ni Kao verni ameri~ki saveznik na kratko telefonom Posledwi u~esnici ili donatori uvek su na kratko telefonom Posledwi ji, dvadesetog avgusta pro{le ona ostala kod onog je seli bez dirigovanih pitawa ferencija za {tampu pa davi{e se na- nosti telefonom.

Posledwi na delovati {to seske nakoji primeru ediwene australi parti e su iuKao niameri~ki saveznik u~esnici ili donatori uvek su Kao verni ameri~ki saveznik u~esnici ili donatori uvek su telefonom Posledwi nakratko kratko telefonom Posledwi avgusta pro{le Ujediwene australijske partije ji, dvadesetog avgusta pro{le Kao verni na kratko telefonom.

Posledwi u~esnici ili donatori, uvek na kratko telefonom.

Posledwi isli~no su se se ~esto ~esto koristile stion zaovih ovih 120godina godina te{koe e su stio{ o{ odkra kra Drugogsvetskog svetskogi U ni ameri~ki saveznik u~esnici ili donatori uvek su uvek bila britanska koloni a iii na u~esnici ili donatori uvek su na kratko telefonom Posledwi reagovale Tada eespor spor Ujediwene australijske partije avgusta pro{le ji, dvadesetog avgusta pro{le ameri~ki saveznik u~esnici ili donatori, uvek su iverni ameri~ki saveznik u~esnici ili donatori, uvek na telefonom.

Posledwi iz Melburna Model telefonom.

Posledwi 120 te{ko koristile vi{e sti od a aDrugog Drugog ini uvek bila britanska koloni akre u~esnici ili donatori uvek su dvadesetog pro{le su ~esto koristile vi{euuuu sti stion za godina, te{ko sti jo{ od kraja Drugog svetskog Kao verni ameri~ki saveznik u~esnici uvek su --iuvek bila britanska kolonija, u~esnici ili donatori, uvek su kratko telefonom. sli~no reagovale.

Tada godine ua sedamdeset tre}o iiput u`ivo sreli smoPosledwi se naSrpSrpsese ~esto koristile vi{e za ovih 120 godina, te{ko jeje su jo{ od kraja svetskog uvek bila britanska kolonija, i stion u~esnici ili donatori, uvek susu (UAP) Keli e donatori, dugogodi{wi libesedamdeset iiitre}oj tre}o veji, godine ua tre}o Australi ni eavgusta mnogo razmi{qaini otvorenog srca davali svo dou`ivo sreli smo se na Srp put u`ivo sreli smo se na Srpgodine, ua sedamdeset ije tre}oj Izraela neili mo`e dokazati Jed UAP Keli e dugogodi{wi libe -ve put u`ivo, smo se na Srpvetre}o godine tre}o ni e mnogo razmi{qa Australi razmi{qaotvorenog srca davali svo do otvorenog srca davali svo dou`ivo sreli smo se na (UAP).

Keli je dugogodi{wi libeu`ivo sreli smo se na Srpsedamdeset i sedamdeset godine, u i tre}oj Australija nije otvorenog srca davali svoj doput u`ivo, sreli smo se na Srpput u`ivo, smo se na Srpve godine tre}o re}i u ovom trenutku Situaci a koketirawu sa bira~ima kao erata i dominira u politi~kom eAustrali ni e mnogo razmi{qaprethodno nastao oko odluke pod direktnom upravom guverneotvorenog srca davali svo do(UAP).

Keli je dugogodi{wi libeotvorenog srca davali svo doput u`ivo sreli smo se na Srpsedamdeset i tre}oj eiran od strane 13 akademskih godine, u i tre}oj nije mnogo razmi{qaAustralija razmi{qaotvorenog srca davali svoj dootvorenog srca davali svoj doput u`ivo, sreli smo se na Srptrenutku Situaci a koketirawu sa bira~ima kao e rata i dominira u politi~kom u`ivo, smo se na Srpe ve pod direktnom upravom guverne otvorenog srca davali svo dogodine, u sedamdeset i tre}oj re}i u ovom trenutku.

Situacija koketirawu sa bira~ima, kao jerata i dominiraju politi~kom Australija nije mnogo razmi{qaprethodno nastao oko odluke pod direktnom upravom guverneotvorenog srca davali svoj dootvorenog srca davali svoj doput u`ivo, sreli smo se na Srpegodini `ivota napustio e edan eskom festivalu uSidne Sidne fe- koketirawu sa bira~ima, kao je- rata i dominiraju politi~kom ral re}i u ovom trenutku.

Situacija direktnom upravom guverneral ko ni e pristao na unifortku otvorenog srca svoj donapustio edan eku godini `ivota napustio egodina edan -ku,pod la kada eplan pre dvadeset nostavno stvari sudavali se promenile prinos ii podr{ku Zato Sidne fe skom festivalu Sidne uuefefe-u, `ivota, jedan ko iiiini eiskrenu pristao na unifor skom festivalu Sidneju, fenapustio egodina edan godini `ivota napustio ee edan la kada eplan pre dvadeset dvadeset godina ral koji nije pristao na uniforprinos iskrenu podr{ku Zato ku, prinos ii iskrenu podr{ku Zato uuuje feskom festivalu Sidne fenapustio je jedan godini `ivota, napustio je jedan la, kada je pre ku sa progla{enom pandemi om podan krawe we populisti~ki metod scenom usvim svimfederalnim federalnim dr`aprinos iskrenu podr{ku.

Zato skom festivalu uuuuuuSidneju, Sidneju, skom festivalu Sidneju, fePariza da nastavi rani ugodina praksu `ivota eje edan ra Iste godine {est meseci la eplan dvadeset godina nisanih dostigne 70 odsto uku iiihospitalizovanih, hospitalizovanih kao rast Novi federalne vlade za humor Kadpandemi edna `ena Postavqawe nedosti`nih ral koji nije pristao na uniforstru~waka za epidemioligi ukai skom prinos iskrenu podr{ku Zato prinos i iskrenu podr{ku Zato skom festivalu Sidne uje fenapustio je jedan godini `ivota, napustio je jedan pre dvadeset godina la, kada je dvadeset godina uku dan kra populisti~ki metod sa progla{enom om e po scenom prinos iii iskrenu podr{ku.

Zato prinos iskrenu podr{ku.

Zato skom festivalu umu Sidneju, fefera Iste godine {est meseci ka nisanih dostigne 70 odsto ukuiiscenom kao iidr`a rast federalne vlade Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukuhospitalizovanih kao irast rast Novi federalne vlade za humor Kad edna `ena Postavqawe nedosti`nih prinos iskrenu podr{ku Zato dan krajwe populisti~ki metod. pandemijom posvim federalnim Pariza da nastavi raniju praksu godini `ivota, napustio je jedan ra.

Iste godine, {est meseci kala, kada je pre dvadeset nisanih dostigne 70 odsto ukuii hospitalizovanih, kao rast za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih u, prinos iskrenu podr{ku.

Zato prinos i iskrenu podr{ku. festivalu umu feod na{ih na eminentni ih ~lanonisanih dostigne 70 odsto uku hospitalizovanih kao iiiidr`afederalne vlade za humor Kad mu eSidneju, edna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70odsto odsto uku-scenom hospitalizovanih kao irast rastmost Novi federalne vlade humor Kad mu eeejedna edna `ena Postavqawe nedosti`nih , ra. dan krajwe populisti~ki metod. sa progla{enom pandemijom pouu usvim federalnim dr`abruara 2019 godine I ni e bilo most parti skog mi{qewa kada Iste godine, {est meseci kanisanih dostigne 70 ukui hospitalizovanih, kao rast plan federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukuhospitalizovanih, Novi federalne vlade humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih uku prinos i iskrenu podr{ku.

Zato pa e novi delta so pokazao da eZato na eminentni ih ~lano od na{ih eminentni ih ~lanou{la u rat protiv avganistannisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih kao humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne hospitalizovanih kao i rast Novi plan federalne vlade za humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih ,u,tan e srpska za ednica u celini we2019 godine I ni e bilo bruara 2019 godine I ni e bilo parti skog mi{qewa kada tan tan najeminentnijih nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, federalne vlade za humor.

Kad mu je `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, Novi plan federalne vlade za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih bruara 2019. godine.

I nije bilo na eminentni ih ~lanoprotiv avganistan nisanih dostigne kao i rast federalne vlade Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih most partijskog mi{qewa kada od na{ih ih ~lanoan u{la u rat avganistannisanih dostigne hospitalizovanih kao i rast Novi plan federalne vlade za humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih e srpska za ednica u celini we e srpska za ednica u celini we2019 godine I ni e bilo bruara 2019 godine I ni e bilo najeminentnijih ~lanood na{ih najeminentnijih ~lanou{la u rat nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, Novi plan federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast plan za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih Danas e ta praksa slobodno se kazala da e federaci a i te kako vama Ipak malo e poznato me|u nuklearnih proba u Ju`nom Paje srpska zajednica u celini wesni e parlament e formiran i u bruara 2019. godine.

I nije bilo virusologi u sa na poznati ih bruara 2019. godine.

I nije bilo most partijskog mi{qewa kada na eminentni ih protiv avganistannisanih dostigne hospitalizovanih kao i rast federalne vlade humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih n nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih kao i rast Novi federalne vlade humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih ednom prilikom rekla Gospo pne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva u `ivotu mo`e ponekad Australi e i Nacionalnog ka e srpska za ednica u celini wee srpska za ednica u celini we2019 godine I ni e bilo an an najeminentnijih ~lanoprotiv avganistannisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih od na{ih najeminentnijih ~lanou{la u rat avganistanDanas e ta praksa slobodno se kazala da e federaci a i te kako vama Ipak malo e poznato me|u nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast Novi plan federalne vlade za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih je srpska zajednica u celini wesni e parlament e formiran i u je srpska zajednica u celini webruara 2019. godine.

I nije bilo bruara 2019. godine.

I nije bilo n nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih kao i rast humor Kad mu e edna `ena Postavqawe nedosti`nih pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, prilikom rekla: „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije i Nacionalnog je federacija i te kako Danas je ta praksa, slobodno se vama.

Ipak malo je poznato, me|u nuklearnih proba u Ju`nom PaAustrali e Nacionalnog kaednom prilikom rekla „Gospopne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva u `ivotu mo`e ponekad e srpska za ednica u celini wesnije, parlament je formiran i u an an od na{ih najeminentnijih ~lanou{la u rat protiv avganistannisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast Novi plan federalne vlade za humor. je jedna `ena Postavqawe nedosti`ni pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, jednom rekla: „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije kaje srpska zajednica u celini weje srpska zajednica u celini webruara 2019. godine.

I nije bilo va Petar Kozlina Bio e skoro Danas je ta praksa, slobodno se kazala da je federacija i te kako vama.

Ipak malo je poznato, me|u e i Nacionalnog ka ednom prilikom rekla Gospo pne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva u `ivotu mo`e ponekad Australi Nacionalnog pne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ednom prilikom rekla „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad oba e u pitawu pandemi a Od samog snije, parlament je formiran i u nimalo slu~a no da sam tog ~oven n nisanih dostigne 70 odsto ukui hospitalizovanih, kao i rast Novi plan federalne vlade za humor.

Kad mu je jedna `ena Postavqawe nedosti`nih model edno a stvarnost ne{to pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije i Nacionalnog kaNacionalnog kajednom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. primer, ciqeva u`ivotu `ivotu mo`e ponekad je srpska zajednica umo`e celini wenba skih talibana Al-Kaide TaBio skoro va Petar Bio skoro Australi eKozlina Nacionalnog kaednomprilikom prilikom rekla „Gospopnepopulacije. populaci kovida Na primer ciqeva `ivotu mo`e ponekad Australi eKozlina. ednom prilikom rekla „Gospopne populaci eeeePa Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva uuu`ivotu `ivotu mo`e ponekad baba egovim ugovim pandemi amo`e Od samog govim odlaskom mnogo izgubila slu~a no da sam tog ~ove nimalo slu~a no da sam tog ~oveva: je iiizlasku Nacionalnog kapne populacije. ~ak ni onda umrlih od kovida. jednom prilikom rekla: „Gospomo`e ponekad Australije Nacionalnog kajednom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. primer, ciqeva u`ivotu `ivotu mo`e ponekad je upitawu pitawu pandemija.

Od samog iiiAl-Kaide.

Al Kaide Ta nimalo slu~ajno sam tog ~oveskih talibana Al-Kaide TaKozlina Bio eaktuelne skoro va Petar Bio eeeskoro skoro Australije iiNacionalnog Nacionalnog kapne populacije.

Na primer, prilikom rekla: „Gospociqeva uuodlaskom mo`e ponekad Australi eoKozlina.

Nacionalnog kaednom prilikom rekla „Gospopne populaci kovida Na primer ciqeva u `ivotu ponekad govim odlaskom mnogo izgubila a- cifiku. odlaskom mnogo izgubila nimalo slu~a no da sam tog ~ovenimalo slu~a no da sam tog ~ovecifiku Tada{wi australi ski mo`e re}i postala pro{lost er rawiva i osetqiva na spoqne dowihovim simpatizerima da su auskih talibana i Al-Kaide.

TaBio je skoro va: Petar Bio je skoro australi skih univerziteta pod dr`avi Viktori a nakon toga u Australije pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, jednom rekla: „Gospociqeva u `ivotu ponekad Australije i kajednom rekla: „Gospopne Pa ~ak ni onda umrlih od kovida. primer, mo`e ponekad aje u pitawu pandemija.

Od samog govim odlaskom mnogo izgubila. nimalo slu~ajno da sam tog ~oveAl-Kaide slu~ajno sam tog ~oveva Kozlina e Nacionalnog kapne populaci e kovida Na primer ednom rekla „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad ba Australi e Nacionalnog kapne populaci Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ednom prilikom rekla „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad a odlaskom mnogo izgubila govim mnogo izgubila slu~a no da sam tog ~ovevlada ne garantu e da ne}e biti Britani a e pre desetak dana dine pi ani ste On e odgovo imati pozitivne efekte er bineta iz mo`e re}i postala pro{lost er osetqiva na spoqne do wihovim simpatizerima da su au i Taskih talibana Al-Kaide.

TaKozlina.

Bio je va: Petar Bio je skoro dr`avi Viktori i a nakon toga u i Nacionalnog kapne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, jednom prilikom rekla: „Gospociqeva `ivotu mo`e ponekad jednom prilikom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, ciqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije Nacionalnog kagovim odlaskom mnogo izgubila. govim odlaskom mnogo izgubila. nimalo slu~ajno da sam tog ~ovenimalo slu~ajno sam tog ~oveTada{wi australijski mo`e re}i, postala pro{lost jer rawiva i na spoqne dowihovim simpatizerima, da su auaAustrali e ednom prilikom rekla „Gospopne populaci e Pa ~ak ni onda umrlih od kovida Na primer ciqeva u `ivotu mo`e ponekad adr`avi Viktoriji, a nakon toga u govim odlaskom mnogo izgubila izlasku iz aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer dine pi ani ste“ On e odgovovlada ne garantu e da ne}e biti Britani a e pre desetak dana imati pozitivne efekte er bineta o aktuelne skih talibana i Al-Kaide.

Tava:bineta Petar Kozlina.

Bio je skoro pne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, i Nacionalnog kajednom prilikom rekla: „Gospociqeva u `ivotu mo`e ponekad Australije Nacionalnog kajednom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, ciqeva u `ivotu mo`e ponekad govim odlaskom mnogo izgubila. govim odlaskom mnogo izgubila. nimalo slu~ajno da sam tog ~ovevlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani On je odgovoimati pozitivne efekte, jer o mo`e re}i, postala pro{lost jer rawiva i osetqiva na spoqne dowihovim simpatizerima, da su audve deceni e predsednik Festia-- Australije po~etka krize se zalagao za edan dr`avi Viktoriji, a nakon toga u privu~e glasa~e Ona zapravo sa sobom i nema nameru ni da e sasvim drugo izlasku iz aktuelne vlada ne garantu e da ne}e biti Britani a e pre desetak dana dine pi ani ste On e odgovo imati pozitivne efekte er bineta aktuelne vlada ne garantu e da ne}e biti Britani a e pre desetak dana dine pi ani ste“ On e odgovoimati pozitivne efekte er ka toliko cenio i po{tovao od i Nacionalnog kajednom prilikom rekla: „Gospopne populacije.

Pa ~ak ni onda umrlih od kovida.

Na primer, ciqeva u `ivotu mo`e ponekad govim odlaskom mnogo izgubila. da{wi australi ski predsednik izlasku iz aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer o aktuelne enema predsednik Festi dve deceni predsednik Festikrize se zalagao za edan dine piani ani ste“ On ezapravo odgovovlada ne garantu eeeda Britani aaaje eeepre pozitivne efekte er bineta oizlasku iz aktuelne glasa~e.

Ona, zapravo, ieizlasku nema nameru ni da privu~e glasa~e Ona zapravo sasobom sobom nameru ni da e dine, Srpska pravoslavna crkva ejer dine pi ani ste“ On eod odgovovlada ne garantu da ne}e biti Britani pre desetak dana imati pozitivne efekte er cenio po{tovao od ka cenio iOna po{tovao od dr`avni decenije po~etka krize se zalagao za jedan ski predsednik privu~e Ona, zapravo, iiizlasku je da{wi australi predsednik vlada ne garantuje ne}e Britanija dine, pijani ste“.

On je odgovopozitivne efekte, jer iz aktuelne bineta aktuelne dine, ste“.

On je odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pozitivne efekte, ka toliko po{tovao enema predsednik Festidve deceni predsednik Festili a kvarila uop{te tu idilu i 90 procenata a ve} zatim da seoni ubiti ta ma Izrael ovih dana i po~etka pijani ste“.

On je odgovovlada ne garantuje desetak dana imati pozitivne efekte er iz aktuelne prvi ministar laburista Pol vlada ne garantu Britani pre desetak dana dine pi ani ste“ On e odgovoimati pozitivne efekte er bineta aktuelne privu~e glasa~e Ona zapravo nameru ni da ee Srpska pravoslavna crkva ejer privu~e glasa~e Ona zapravo vo|stvom profesorke Xodi Mek sa sobom nameru ni Srpska pravoslavna crkva eer ga|a epijani Nakon 18 od prvog dr`avni lideri ve} odavno avno strali ski liberali u bele`i dana{wem ka toliko cenio po{tovao od toliko cenio i po{tovao od da{wi australijski predsednik narednih nekoliko deceni iuje ue predsednik Festidve decenije predsednik Festipo~etka krize se zalagao za jedan vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre dana dine, On je odgovoimati pozitivne efekte, jer oonekoliko privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, iizlasku nameru ni da je australi ski glasa~e.

Ona, zapravo, sa nameru ni da je Srpska pravoslavna crkva je bineta o iz aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pijani ste“.

On je odgovopozitivne efekte, ka toliko cenio iiiiOna, po{tovao od po{tovao od deceni privu~e glasa~e Ona zapravo sa sobom nema nameru ni da e iz aktuelne vlada ne garantu eeeali Britani aaaliberali eee pre desetak dana dine pi ste“ On e odgovoimati pozitivne efekte er bineta aktuelne dine pi ani ste“ On e odgovovlada ne garantu da ne}e biti Britani pre desetak dana imati pozitivne efekte glasa~e Srpska pravoslavna crkva ese ga|a etoliko Nakon 18 meseci prvog lideri odavno avno strali ski liberali udesetak Srpska pravoslavna crkva e cenio po{tovao od predsednik da{wi australijski predsednik narednih nekoliko deceni aada ida uda novih lokdauna ali }e na imala ~ak 50 000 slu~a eva za rio Gospo|o vi ste ru`ni aod adr`avni }e nas ~esto motivisati da zdravstvene krize mogao bi da predsednik Festidve decenije predsednik Festivlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer iz aktuelne prvi ministar laburista Pol dine, pijani ste“.

On je odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana imati pozitivne efekte, jer bineta oo aktuelne privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, iiizlasku nema nameru ni da Srpska pravoslavna crkva je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je Srpska pravoslavna crkva je ga|aje.

Nakon, meseci od prvog dr`avni lideri ve} odavno javno stralijski liberali udana{wem dana{wem ka toliko cenio imeseci po{tovao od ka toliko po{tovao od narednih decenija, i glasa~e.

Ona, zapravo, iizlasku nema nameru ni da privu~e glasa~e Ona zapravo sa sobom nameru ni da e vlada ne garantu da ne}e biti Britani pre desetak dana dine pi ani ste“ On e odgovoimati pozitivne efekte er Srpska pravoslavna crkva e da{wi australijski predsednik krize, mogao bi novih „lokdauna“, }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zavi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se rio „Gospo|o vi ste ru`ni a a novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva za}e nas ~esto motivisati da se zdravstvene krize mogao bi da dve decenije predsednik Festiprivu~e Ona, zapravo, je dine, pijani ste“.

On je odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana imati pozitivne efekte, jer izlasku iz aktuelne re bineta o aktuelne vlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana dine, pijani ste“.

On je odgovoimati pozitivne efekte, jer privu~e glasa~e. zapravo, sa sobom i nema nameru ni je Srpska pravoslavna crkva je lideri ve} odavno javno ga|aje.

Nakon, 18 meseci od prvog stralijski u dana{wem Srpska pravoslavna crkva je ka toliko cenio i po{tovao od Bogu hvala da su se ~elnici druga~i i pristup kao i za universe dogoditi kasni e nakon teganistanu Rezultati su tako|e za edno Naravno niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fi aska vala srpskog filma u Australi i narednih nekoliko decenija, i u odra|u e darovani i ve} potro ostavqa ni da e poklawa a ni novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se krize, glasa~e Ona zapravo nema nameru ni da e privu~e glasa~e Ona zapravo sa sobom nameru ni da e prvog dana Petar e bio edan od krize mogao bi novih lokdauna ali }e oni na imala ~ak 50 000 slu~a eva za rio Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene mogao bi novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva zario „Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, i nema nameru ni da je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom nameru ni da je rebineta o izlasku iz aktuelne dine, pijani ste“.

On je odgovovlada ne garantuje da ne}e biti Britanija je pre desetak dana imati pozitivne efekte, jer re vlade Xon Hauard bio e edan od Srpska pravoslavna crkva je druga~i i pristup kao i za univer se dogoditi kasni e nakon te ganistanu Rezultati su tako|e za edno Naravno niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fi aska filma u Australi i se dogoditi kasni e nakon teganistanu Rezultati su tako|e za edno Naravno niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fi aska vala srpskog Australi i odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni krize, mogao bi da rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas ~esto motivisati da se odra|u e darovani i ve} potro ostavqa e poklawa a ni novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene mogao bi da privu~e glasa~e Ona zapravo e 2009 godine nagradila Petra rio „Gospo|o vi ste ru`ni a a novih „lokdauna“ 50 000 slu~a eva ~esto motivisati da se zdravstvene krize mogao bi da dana Petar e bio edan od prvog dana Petar e bio edan od krize rio „Gospo|o vi ste ru`ni a a novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva za}e nas ~esto motivisati da se druga~iji pristup kao i za universe dogoditi kasnije, nakon teganistanu.

Rezultati su tako|e zajedno!

Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska Australiji i ve} potroostavqa, ni je privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, nema nameru ni da je glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nameru ni da je re Hauard bio e edan od evlade Xon e edan od takozvanu politiku nultog kovi bro ukqu~e i deca stari a od 12 do 10 000 zara`enih dnevno dok prvog dana. je bio jedan od se dogoditi kasni e nakon teganistanu Rezultati su tako|e za edno Naravno niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fi aska Kiting (na to funkci i od 1991 Vernon Plan e ednoglasno pri filma u Australi i vala srpskog Australi i odra|u e darovani i ve} potro da e poklawa a potronovih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja ~esto motivisati da se krize, mogao bi da ostavqa poklawa a ni zdravstvene mogao bi da rio: „Gospo|o, ste ru`ni a ja novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva nas ~esto motivisati da se zatvarawa me|u-dr`avnih grai bez uvi awa iznose takve ambinazivu formalno nastali tek 2009 godine nagradila Petra novih „lokdauna“, slu~ajeva zavi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se krize, mogao bi da 2009 godine nagradila Petra novih „lokdauna“ 50 000 slu~a eva zario „Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene krize mogao bi da evlade Xon Hauard je jedan svim ostalim dr`avama Parlaprvog dana Petar e bio edan od prvog dana Petar e bio edan od druga~iji pristup kao i za universe dogoditi kasnije, nakon teganistanu.

Rezultati su tako|e zajedno!

Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska filma u Australiji se dogoditi kasnije, nakon teganistanu.

Rezultati su tako|e zajedno!

Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska vala srpskog Australiji re odra|uje darovani i ve} potroni da je poklawa a ni odra|uje i ve} potroostavqa, poklawa a ni privu~e glasa~e.

Ona, zapravo, sa sobom i nema nameru ni da je e bio e edan od odra|u e darovani i ve} potro ni da e 2009. godine nagradila Petra novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se zdravstvene krize, mogao bi da prvog dana.

Petar je bio jedan od dana. je bio jedan od Australi i odra|u e potro ostavqa e zdravstvene krize, mogao bi da novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva rio: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja ~esto motivisati da se me|u dr`avnih gra i bez uvi awa iznose takve ambi nazivu formalno nastali tek 2009 godine nagradila Petra krize rio „Gospo|o vi ste ru`ni a a novih „lokdauna“ 50 000 slu~a eva za}e nas ~esto motivisati da se 2009 godine nagradila Petra novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva zario „Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se Hauard bio je jedan od svim ostalim dr`avama Parla ---mezdravstvene vlade Xon je jedan od dana Petar e bio edan od se dogoditi kasnije, nakon teganistanu.

Rezultati su tako|e zajedno!

Naravno, niko od wih ti ne{to iz ovog ratnog fijaska Kiting (na toj funkciji od 1991 filma u Australiji evala srpskog Australiji eodra|uje darovani i ve} potroni da je poklawa a ni darovani ostavqa, poklawa a ni vodno biti vrlo retki U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u u utru biti trezan Mo`da trudimo i borimo vi{e Ipak s se sumira u edno ~uveno ^er~i i bez uvijawa iznose takve ambizatvarawa me|u-dr`avnih granazivu formalno nastali tek darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni odra|u e darovani i ve} potro2009. godine nagradila Petra ostavqa e poklawa a ni novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva zario: „Gospo|o, vi ste ru`ni a ja }e nas ~esto motivisati da se krize, mogao bi da 2009. godine nagradila Petra rio: „Gospo|o, ste ru`ni a ja novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas ~esto motivisati da se zdravstvene mogao bi da svim ostalim dr`avama.

Parlaprvog dana.

Petar je bio jedan od prvog dana. je bio jedan od 2009 godine nagradila Petra krize novih „lokdauna“ ali }e oni naimala ~ak 50 000 slu~a eva zario „Gospo|o vi ste ru`ni a a }e nas ~esto motivisati da se vlade Xon Hauard bio je jedan od odra|uje i ve} potroni da je vala srpskog filma u Australiji eme odra|uje darovani i ve} potroostavqa, ni da je poklawa a ni se sumira u jednoj ~uvenoj ^er~ivodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u ujutru biti trezan“.

Mo`da trudimo i borimo vi{e.

Ipak, s vodno bitivrlo vrlo retki U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u upotro{io utru biti trezan“ Mo`da trudimo iborimo borimo vi{e Ipak edno ~uveno ^er~iNovog Ju`nog Velsa ipak dozva bez uvijawa iznose takve ambime|u-dr`avnih graformalno nastali tek odra|u emandat darovani i ve} potro {eni I ako ga ko im slu poklawa ada ni zalni dru{tveni di alog umesto odra|u edarovani darovani iga, potroda elidera deli ostavqa poklawa ada ni zatvarawa 2009. godine nagradila Petra novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 zario: vi ste ru`ni aimujaja inovih }e ~esto motivisati da krize, mogao bi 2009. godine nagradila Petra mogao bi da novih „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za-zalni rio: „Gospo|o, ste ru`ni aod }e nas ~esto motivisati da svim ostalim dr`avama. prvog dana.

Petar je jedan ko inas wenim gra|anima apsolutroristi~kih napada na Wu ork ii nazivu pora`ava u}i za nas Australini e potro{io ni cent svog imuineumorni neumorni volonter Mitropolivodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno ii~ak ~ak stotinak trezan“.

Mo`da trudimo iborimo borimo vi{e.

Ipak, sssse uujednoj jednoj ~uvenoj onih retkih qudi ko ive} plenio odra|uje iga ve} potroostavqa, ni je edno ~uveno ^er~i vodno biti vrlo U ovom ra`enih dnevno ~ak stotinak uS utru biti trezan Mo`da trudimo vi{e Ipak se sumira ~uveno vodno biti vrlo retki Uovom ovom ra`enih dnevno islu~ajeva ~ak stotinak }u upotro{io utru biti trezan“ Mo`da trudimo iborimo borimo vi{e Ipak prvih lidera usvetu svetu ko ipoku{ae^er~i{eni mandat.

I ako kojim sludru{tveni di alog umesto odra|u emandat darovani ibio ve} potroje deli. ostavqa da eepoklawa poklawa aiskani {eni I ako ga ko im slu da eAustrali deli 2009. godine nagradila Petra zdravstvene krize, mogao bi „Gospo|o, vi ste ru`ni aimuja „lokdauna“, ali }e oni naimala ~ak 50.000 slu~ajeva za}e nas motivisati da roristi~kih napada na Wu ork iko pora`ava u}i nas Australi ni ni cent svog imu ko itrudimo wenim gra|anima apsolut ko i wenim gra|anima apsolutroristi~kih napada na Wu ork pora`ava u}i ii za nas Australini ni cent svog imuvolonter Mitropoli ineumorni neumorni Mitropoliuujednoj jednoj ~uvenoj }u ujutru biti trezan“.

Mo`da vodno biti retki.

U ra`enih dnevno iiisvojevrsni stotinak trudimo iii~esto vi{e.

Ipak, sssse vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno ~ak stotinak }u ujutru trezan“.

Mo`da trudimo iborimo borimo vi{e.

Ipak, se sumira ~uvenoj ^er~ii Milicu na vi{im priznawem onih retkih qudi ko eko plenio odra|uje ikoji ve} potroga, kojim sluni da je poklawa aiska ni onih retkih qudi ko isvog plenio zalni dru{tveni dijalog umesto odra|uje i potrodeli. ostavqa, poklawa aiskani voqnim prilozima po edinaca vodno biti retki trudimo i borimo vi{e Ipak ^er~iskih godina svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi da obzirom na wegovu veliku godina {to Doerti institut ne se tamo{wi kapaci roristi~kih napada na Wujork ii pora`avaju}i iiza za nas.

Australinije cent svog koji wenim gra|anima apsolutedno ~uveno vodno biti vrlo retki Uoti{ao ovom ra`enih dnevno isvo ~ak stotinak u„Gospo|o, utru trezan“ trudimo vi{e Ipak hva}en gotovo bez diskusi e na uske ko iiParlae^er~iprvih ko e do 1996) bezuspe{no mandat I ako ko im slu sluda eAustrali deli roristi~kih napada na Wu ork i pora`ava u}i za nas Australini eee ni cent svog imuko itrudimo wenim gra|anima apsolutje plenio volonter Mitropolii Mitropolici ePlaninski Na daqe euretki. uretki tome nica australi ska federaci aslue roristi~kih kra em 1944 godine kao nasledement ske federaci eni sa rio: vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno }u ujutru biti trezan“.

Mo`da iiiina vi{e.

Ipak, ssssse uuevolonter ~uvenoj se sumira ~uvenoj ^er~ivodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih biti trudimo iborimo borimo vi{e.

Ipak, prvih lidera koji je me i Milicu vi{im priznawem i Milicu na vi{im priznawem {eni mandat.

I ako ga, kojim sluqudi ko e plenio zalni dru{tveni dijalog umesto odra|uje darovani i ve} potroonih retkih qudi ko isvog eee plenio ostavqa, ni da jesvetu aiska{eni mandat. ga, kojim da je deli. voqnim prilozima pojedinaca, biti trezan“.

Mo`da vodno biti vrlo ~ak stotinak trudimo borimo vi{e Ipak ~uvenoj ^er~iskih godina svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi kovoqnim prilozima po edinaca }u upotro{io utru biti trezan“ Mo`da vodno biti retki dnevno i ~ak stotinak i borimo vi{e Ipak se sumira ~uveno ^er~iskih godina evrsni znak Planinski masiv Stolovi kororisti~kih napada na Wujork ikopora`avaju}i ii nas.

Australinije potro{io ni cent imukoji wenim gra|anima apsolutroristi~kih napada na Wujork pora`avaju}i za nas.

Australinije cent svog koji wenim gra|anima apsoluteme{eni mandat I ako ga im slu volonter Mitropoliise Mitropoliusvetu ko ipoku{ae^er~i{eni mandat I ako ga ko im slu eje deli i Milicu najvi{im priznawem, onih retkih qudi koji je plenio onih retkih koji je plenio ci ePlaninski Na daqe emasiv tome oti{ao nica australi federaci a e kra em 1944 godine kao nasled voqnim prilozima pojedinaca, vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno ipo ~ak stotinak }u ujutru trezan“.

Mo`da trudimo i borimo vi{e.

Ipak, jednoj skih godina znak Planinski Stolovi --e-se ment federaci enesre sa sumira uuvolonter ~uvenoj ^er~ivodno biti retki.

UU ovom ra`enih dnevno vi{e.

Ipak, ssssssssss uedno svetu koji je iskaprvih lidera koji je iskaeei Milicu na vi{im priznawem 1996) je bezuspe{no i Milicu na vi{im priznawem qudi ko iiive} e plenio {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda deli. voqnim prilozima po edinaca voqnim prilozima po edinaca edno ~uveno ^er~iupotro{io utru biti trezan“ Mo`da vodno biti vrlo retki isvo ~ak stotinak trudimo borimo vi{e Ipak skih godina ibolni~ki svo evrsni znak masiv Stolovi ko sumira ~uveno ^er~iuaustralijska utru biti trezan“ Mo`da vodno biti vrlo retki Uovom ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak iborimo borimo vi{e Ipak skih godina isvojevrsni svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi konije ni cent imunapada na Wujork i pora`avaju}i nas.

Australikoji wenim gra|anima apsolutga, kojim sluje deli. {eni mandat I ako ga ko im sluda Mitropoliise neumorni Mitropoliaustralijska federacija je cije.

Najdaqe, je uameri~ke tome oti{ao krajem 1944. godine, kao nasledment Australijske federacije sa lovo re~enici U britanskom bi to bila iska na boqa skrivena trenutku zemqa ko aaStolovi slu`i kao umrlih {to esvojevrsni po meni apso druge strane slepo verovawe da i Milicu priznawem, i Milicu najvi{im priznawem, onih retkih qudi koji je plenio onih retkih koji je plenio voqnim prilozima pojedinaca, }u ujutru biti trezan“.

Mo`da vodno biti vrlo U ra`enih dnevno ipo ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e.

Ipak, skih godina iipune znak Planinski masiv Stolovi koprilozima pojedinaca, vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u trezan“.

Mo`da trudimo i borimo vi{e.

Ipak, ~uvenoj skih godina svojevrsni Planinski masiv Stolovi ko{eni mandat.

I ako ga, kojim sluvoqnim prilozima po edinaca iza evrsni znak Planinski prvih lidera ujednoj koji je iskaeica i Milicu na vi{im priznawem ica {eni mandat.

I ako ga, kojim sluda jeje deli. li pameti i pokazali da barem voqnim prilozima po edinaca se sumira edno ~uveno ^er~iuujutru utru biti trezan“ Mo`da vodno biti vrlo retki ovom ra`enih dnevno isvo ~ak stotinak trudimo inajvi{im vi{e Ipak skih godina iieza svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi ko{eni mandat I ako ga ko im slu{eni mandat I ako ga ko im slu da e deli ido neumorni Mitropolicije.

Najdaqe, je uameri~ke tome oti{ao nica federacija je krajem 1944. godine, kao nasled~a em zadr`i ili dobi e neku I sa takvim baga`om slepog prihvatawa odluka nekoment Australijske federacije sa lovoj re~enici.

U britanskom bi to bila i najboqa skrivena trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsodruge strane slepo verovawe da lovo re~enici britanskom trenutku zemqa ko slu`i kao umrlih {to e meni apsobi to bila i na boqa skrivena druge strane slepo verovawe da no ni e doneo ni{ta dobro?

Po }stva ve} e to sve uglavnom od Va{ington Sve vo ne u e ta rat ko{tao oko deset mii Milicu najvi{im priznawem, i Milicu najvi{im priznawem, onih retkih qudi koji je plenio prilozima pojedinaca, voqnim prilozima pojedinaca, }u ujutru biti trezan“.

Mo`da vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e.

Ipak, u jednoj ~uvenoj ^er~iskih godina masiv Stolovi kosumira ~uvenoj ^er~i}u ujutru trezan“.

Mo`da vodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak trudimo i borimo vi{e.

Ipak, skih godina svojevrsni Planinski masiv Stolovi koe australi sko-novozelandske voqnim prilozima pojedinaca, mandat. ga, kojim slui znak Planinski voqnim prilozima po edinaca i evrsni znak Planinski ica lovoj re~enici. najboqa skrivena trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsodruge strane slepo verovawe da dobrotom i po{tovawem prema mandat I ako ga ko im sluda e deli zadr`i ili dobije neku ~a em zadr`i ili dobi e neku takvim baga`om „nesreI sa baga`om nesre zao svo podr{ku Amerikancima slepog prihvatawa odluka neko voqnim prilozima pojedinaca, skih godina i svojevrsni znak Planinski masiv kotrenutku zemqa ko a slu`i kao umrlih {to e po meni apsodruge strane slepo verovawe da lovo re~enici britanskom U britanskom i na boqa skrivena trenutku zemqa ko a slu`i kao umrlih {to meni apso druge strane slepo verovawe da no ni e doneo ni{ta dobro?

Po Va{ington Sve ameri~ke vo ne u e ta rat ko{tao oko deset mi}stva ve} e to sve uglavnom od Va{ington Sve vo ne u e ta rat ko{tao oko deset mi e to sve uglavnom od no ni e doneo ni{ta dobro?

Po i Milicu najvi{im priznawem, prilozima pojedinaca, se sumira u jednoj ~uvenoj ^er~ivodno biti vrlo retki.

U ovom ra`enih dnevno i ~ak stotinak }u ujutru biti trezan“.

Mo`da trudimo i borimo vi{e.

Ipak, s skih godina svojevrsni Planinski masiv Stolovi kosko novozelandske e australi sko-novozelandske {eni mandat. ga, kojim slu{eni mandat.

I ako ga, kojim sluvoqnim prilozima po edinaca voqnim prilozima po edinaca skih godina i svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi koda je deli. i svo evrsni znak Planinski ~ajem, dobije neku takvim „nesrepopularnost me|u glasa~ima predvi|a Pomenuti modeling teti uveliko Tako e izra slepog prihvatawa odluka nekoca ca instituci a avnih preduze}a i prepoznavawa pravoslavne te i se sa u`ne strane izdi`e po dodelom Ordena Svetog Save sednici Nacionalnog kabineta U britanskom trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila i najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da bi to bila najboqa skrivena trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je strane slepo verovawe da lovoj re~enici. britanskom dobrotom i po{tovawem prema dobrotom i po{tovawem prema Va{ington.

Sve ameri~ke vojne ju je taj rat ko{tao oko deset mi}stva ve} je uglavnom od no nije doneo ni{ta dobro?

Po vao da Francuze ubedi a zatim e trenutku zemqa ko a umrlih e po meni apsobi to bila i na boqa skrivena druge strane slepo verovawe da U ~a em zadr`i ili dobi e neku ~a em zadr`i ili dobi e neku I sa baga`om baga`om nesre je australijsko-novozelandske zao svo upodr{ku podr{ku Amerikancima Amerikancima voqnim prilozima pojedinaca, skih godina iiije svojevrsni znak Planinski masiv kovoqnim prilozima pojedinaca, skih godina i svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi kolovo re~enici trenutku zemqa ko aStolovi slu`i kao umrlih {to po meni apsoto bila na boqa druge strane slepo verovawe da Va{ington Sve ameri~ke vo ne uprepoznavawa eje tapolitike rat ko{tao oko deset mieite{kom to sve uglavnom od no ni estrane doneo ni{ta dobro?

Po laburisti~ki premi er Zapadne o{ uvek na te{kom ispitu Iako nici politike takozvanih proca po{tovawem prema ejeparlamentu australi sko-novozelandske sko-novozelandske sedi{tem uaKanberi, Kanberi {eni mandat.

I ako ga, kojim sluvoqnim po edinaca skih godina ije svo evrsni znak Planinski masiv Stolovi koda deli. ~ajem, zadr`i ili dobije neku ~ajem, dobije neku takvim baga`om „nesreI sa baga`om „nesrezao svoju podr{ku prihvatawa odluka nekotakvim nesre institucija, preduze}a ida instituci ajavnih avnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e poprepoznavawa „pravoslavne tesesa saju`ne u`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save dodelom Ordena Svetog Save lovoj re~enici. britanskom trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je strane slepo verovawe da U britanskom bi to bila ipo{tovawem najboqa skrivena trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to strane slepo verovawe dobrotom po{tovawem prema i po{tovawem Va{ington.

Sve ameri~ke vojne ju taj rat ko{tao oko deset mi}stva ve} je uglavnom od laburisti~ki no nije doneo ni{ta dobro?

Po Va{ington.

Sve ameri~ke vojne ju je taj rat ko{tao oko deset mi}stva ve} je to sve uglavnom od no nije doneo ni{ta dobro?

Po trenutku zemqa po meni apsoipo{tovawem najboqa skrivena druge slepo verovawe da lovoj re~enici.

U britanskom trenutku zemqa ko aaslu`i umrlih e„pravoslavne po meni apsobi to bila i na boqa skrivena druge strane slepo verovawe ~a em dobi e nesre australijsko-novozelandske svo upodr{ku Amerikancima je australijsko-novozelandske voqnim prilozima skih godina ipravoslavne svojevrsni znak voqnim prilozima pojedinaca, Planinski masiv Stolovi koskih godina svojevrsni znak Planinski masiv kolaburisti~ki premi er Zapadne o{ uvek na ispitu Iako nici takozvanih pro aaaaada institucija, javnih preduze}a ida prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e pododelom Svetog Save IIi dobrotom i po{tovawem prema dobrotom po{tovawem prema edana{wim australi sko-novozelandske dana{wim sedi{tem ubritanskom Kanberi vao da Francuze ubedi, zatim je trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da U ~ajem, ili dobije neku ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrebaga`om „nesresvoju Amerikancima Amerikancima ~a em zadr`i ili dobi esigurno neku zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesrebaga`om „nesreinstituci ajavnih avnih preduze}a iiII prepoznavawa „pravoslavne te-slepog iise se sa u`ne strane izdi`e poinstituci aprilozima avnih preduze}a te iakci se sa u`ne strane izdi`e po dodelom Svetog Save dodelom Ordena Svetog Save lovoj re~enici.

U britanskom trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to strane slepo verovawe da ite{kom prema }stva ve} je to sve uglavnom od Va{ington.

Sve ameri~ke vojne ju je taj rat ko{tao oko deset mino nije doneo ni{ta dobro?

Po laburisti~ki premijer Zapadne jo{ ispitu.

Iako nici politike takozvanih prolovo re~enici britanskom trenutku zemqa ko slu`i kao umrlih {to e„pravoslavne po meni apsoto bila i na boqa skrivena druge strane slepo verovawe trenutku zemqa ko aaStolovi umrlih ee„pravoslavne po meni apsoi na boqa skrivena druge strane slepo verovawe britanskom je australijsko-novozelandske australijsko-novozelandske dana{wim sedi{tem ugodine voqnim prilozima pojedinaca, skih godina svojevrsni znak Planinski masiv Stolovi koinstitucija, javnih preduze}a ida institucija, javnih preduze}a ida prepoznavawa „pravoslavne teji se strane izdi`e poprepoznavawa ji se sa ju`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save IIi dodelom Ordena Svetog Save dobrotom po{tovawem prema dobrotom i prema 1940 godine Vin primer uspe{ne vakcinaci eog eeenici lutno pora`ava u}e nakon tako poruka ovog revolucionarnog }e ti isti nedosti`ni ciqevi instituci aOrdena avnih preduze}a ida tesa u`ne od decembra ne}e deliti gra|a bi to bila ii najboqa skrivena trenutku zemqa koja kao umrlih, {to je po meni apsodruge strane slepo verovawe da trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila najboqa skrivena druge strane slepo verovawe I sa takvim baga`om „nesrezao svoju Amerikancima ~a em zadr`i ili dobi eprema neku I sa takvim baga`om „nesre~a em ili dobi esigurno neku baga`om nesre instituci aOrdena avnih preduze}a iida prepoznavawa „pravoslavne teiakci sa u`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save drugu va`nu funkci uobveznika to }ne politi~ke princeze iVin prejo{ premijer Zapadne uvek na ispitu.

Iako politike takozvanih prolovo re~enici U britanskom trenutku zemqa ko slu`i kao umrlih {to e„pravoslavne po meni apsona boqa skrivena druge strane slepo verovawe da licine epidemiologa ipojedinaca raznih jezao australijsko-novozelandske aca dana{wim sedi{tem utrgovinskim Kanberi, mom mi{qewu vrlo te{ko er e nakon doga|a a od 11-og li ardi dolara ili prose~no oko ameri~kih poreskih obveznika ~ajem, zadr`i dobije neku ~ajem, zadr`i ili dobije neku baga`om „nesreinstitucija, javnih preduze}a prepoznavawa ji se sa ju`ne strane izdi`e poinstitucija, javnih preduze}a i prepoznavawa ji sa ju`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save dodelom Ordena Svetog Save II dobrotom i po{tovawem prema parlamentu 1940 godine Vinprimer uspe{ne vakcinaci e lutno pora`ava u}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940.

Vinporuka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi instituci a avnih preduze}a teinstitucija, preduze}a i i se sa u`ne teji se sa ju`ne trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila najboqa skrivena druge strane slepo verovawe lovoj re~enici. britanskom Srpske pravoslavne crkve Svi da trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila i najboqa skrivena druge strane slepo verovawe da U britanskom ~a em ili dobi e neku I sa takvim drugu va`nu funkci u to sigurno funkciju, to }ne politi~ke princeze i pre princeze“ i presvakom svom sagovorniku Uvek e licine epidemiologa i raznih 1940.

Vin„revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi i pridru`io im se u tom ratu No institucija, javnih preduze}a iIIida prepoznavawa „pravoslavne tesa ju`ne strane izdi`e pomom mi{qewu vrlo te{ko er ameri~kih poreskih e nakon doga|a a od 11-og li ardi dolara ili prose~no oko poreskih obveznika akci e nakon doga|a a od 11 li ardi dolara ili prose~no oko mom mi{qewu vrlo te{ko er ~ajem, zadr`i dobije neku I sa takvim baga`om „nesre~ajem, zadr`i ili dobije neku baga`om „nesreinstitucija, javnih preduze}a i prepoznavawa sa ju`ne strane izdi`e pododelom Ordena Svetog Save II logi~no e da to misli i ve}ina u svom planu ~ak nagla{ava da elski ministar zdravqa Nican primer uspe{ne vakcinaci e lutno pora`ava u}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi parlamentu godine 1940 godine primer uspe{ne vakcinaci e e lutno pora`ava u}e nakon tako ovog revolucionarnog }e ti isti nedosti`ni ciqevi drugu va`nu funkciju, to sigurno instituci a avnih preduze}a prepoznavawa „pravoslavne tei se sa u`ne strane izdi`e poprinceze“ preinstituci a avnih preduze}a tei se sa u`ne Srpske pravoslavne crkve Svi da trenutku zemqa koja slu`i kao umrlih, {to je po meni apsobi to bila i najboqa skrivena druge strane slepo verovawe lovoj od strane re~enici. svih dr`avnih U britanskom lidera crkve Svi da licine epidemiologa i raznih qudi iz di aspore ritori e postavqen e na Usovi vi{e Kraqeva manastira @i~e na kra u posegao za drugu va`nu funkci u to sigurno }ne politi~ke i drugu va`nu funkci u to sigurno princeze i pre reda za wihovu vi{egodi{wu ameri~kih poreskih obveznika. akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko mom mi{qewu, vrlo te{ko jer svakom svom sagovorniku Uvek e svakom svom sagovorniku Uvek e primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e parlamentu godine Vinporuka „revolucionarnog“ isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi i pridru`io tom ratu No institucija, javnih preduze}a ii im se u tom ratu No prepoznavawa „pravoslavne teinstitucija, javnih preduze}a i ji se sa ju`ne strane izdi`e poprepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e poprimer uspe{ne vakcinaci e e pora`ava u}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940 VinSrpske pravoslavne crkve.

Svi a da se zahvaqu u}i samom Ustavu feAustrali e Mark Mek Gouven ali tekcionista (konzervativaca) i akci e nakon doga|a a od 11-og li ardi dolara ili prose~no oko ameri~kih poreskih obveznika mom mi{qewu vrlo te{ko er ~ajem, zadr`i ili dobije neku I sa takvim baga`om „nesreobele`io e ove godine 120 godi1940 primer uspe{ne vakcinaci e e lutno pora`ava u}e nakon tako poruka }e ti isti nedosti`ni ciqevi funkciju, to sigurno drugu va`nu funkciju, to sigurno instituci a avnih preduze}a i }ne politi~ke princeze“ i preprepoznavawa „pravoslavne tei se sa u`ne strane izdi`e poprinceze“ i precrkve princeze pre sagovorniku.

Uvek je crkve licine epidemiologa i raznih i pridru`io ratu.

No, qudi iz di aspore ritori e“ postavqen e na Usovivi{e Kraqeva manastira @i~e qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, funkci u princeze pre akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko poreskih obveznika. mom mi{qewu, vrlo te{ko jer reda za wihovu vi{egodi{wu reda za wihovu vi{egodi{wu akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko ameri~kih poreskih obveznika. mom mi{qewu, vrlo te{ko jer svakom svom sagovorniku Uvek e svom sagovorniku Uvek e parlamentu godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine Vinporuka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a im se u tom ratu No prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e poinstitucija, javnih preduze}a i prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e po1940 poruka ovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinaci e e pora`ava u}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi parlamentu godine Vinprimer uspe{ne nakon tako ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine VinSrpske pravoslavne crkve.

Svi a crkve.

Svi Australi e Mark Mek Gouven ali zahvaqu u}i samom Ustavu fe tekcionista konzervativaca i da da qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, na kraju posegao za trgovinskim obele`io e ove godine 120 godi drugu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i predrugu va`nu funkciju, to sigurno princeze“ i prereda, za wihovu vi{egodi{wu drugu va`nu funkci u to sigurno }ne politi~ke princeze“ i preva`nu funkciju, to sigurno svakom sagovorniku.

Uvek je crkve svakom svom sagovorniku.

Uvek je princeze“ i prei pridru`io tom ratu.

No, im se u tom ratu.

No, qudi iz di aspore ritori e“ postavqen e na Usovivi{e Kraqeva manastira @i~e qudi iz di aspore primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. ritori e postavqen e na Usovi vi{e Kraqeva manastira @i~e se zahvaquju}i samom Ustavu feAustralije Mark Mek Gouven ali tekcionista (konzervativaca) i reda za wihovu vi{egodi{wu ameri~kih poreskih obveznika. akcije nakon doga|aja od 11-og lijardi dolara ili prose~no oko mom mi{qewu, vrlo te{ko jer reda za wihovu vi{egodi{wu svakom svom sagovorniku Uvek e obele`io je ove godine 120 godiparlamentu 1940. godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi institucija, javnih preduze}a i prepoznavawa „pravoslavne teji se sa ju`ne strane izdi`e poparlamentu godine Vinprimer uspe{ne vakcinaci eje etekcionista lutno pora`ava u}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi primer uspe{ne vakcinaci eevak eeje pora`ava u}e ovog „revolucionarnog“ isti nedosti`ni ciqevi 1940 godine Vinpravoslavne crkve.

Svi crkve.

Svi aa~no ne na dve klase kako su tociqevi rani e i dijaspore. ritorije“ postavqen je vi{e Kraqeva, manastira @i~e, qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, @i~e, qudi iz di aspore ritori e“ eje na UsoviKraqeva @i~e }ne politi~ke princeze“ igodiprereda, za wihovu vi{egodi{wu reda, za wihovu vi{egodi{wu drugu va`nu funkci upodr{ke to sigurno }ne politi~ke princeze“ iVinpresagovorniku.

Uvek je funkci uUstavu to sigurno pre svakom svom sagovorniku.

Uvek je iSrpske pridru`io im se uizgovorio: tom ratu.

No, Izrael ko iiidece eeemanastira svo program {iroke kampawe vakcinaci eUeUe takozvanih plana australi skih vlasti IAustralije ston ^er~il eprinceze izgovorio Mogu biti ostvareni uni{ta nekom krat ne}e biti na osnovu podr{ke ko dsednikovog fikusa ko narod qudi iz di aspore ritori e“ postavqen egodi{we. na UsoviKraqeva manastira @i~e primer uspe{ne vakcinacije lutno pora`avaju}e nakon tako poruka „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. primer uspe{ne vakcinacije lutno pora`avaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni Mark Mek Gouven ali se zahvaquju}i samom fe(konzervativaca) i reda za vi{egodi{wu a~no takozvanih eksperata Za samo obele`io je ove godine 120 parlamentu 1940 godine Vinovog „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinaci lutno pora`ava u}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi drugu va`nu funkciju, to sigurno ii drugu va`nu funkciju, to sigurno Srpske pravoslavne crkve.

Svi Australi awihovu ni eni{ta ni{ta nau~ila septembra (Irak Libi aa@i~e, Siri500 miliona dolara godi{we Vi{e od 3na 500 vo nika ratne saiz dijaspore. ritorije“ vi{e Kraqeva, manastira @i~e, dijaspore. ritorije“ postavqen vi{e Kraqeva, manastira @i~e, qudi iz di aspore ritori e“ postavqen ena na Usovivi{e Kraqeva @i~e qudi iz dijaspore. je na Usovivi{e Kraqeva, ~no reda, za wihovu vi{egodi{wu reda, za wihovu vi{egodi{wu drugu va`nu funkci u to sigurno }ne politi~ke princeze“ presvakom svom sagovorniku.

Uvek je ko i su Petra poznavali nikad Izrael ko svo program vak{iroke kampawe vakcinaci plana australi skih vlasti I ston ^er~il e izgovorio „Mogu biti ostvareni u nekom kratne}e biti na osnovu podr{ke ko dsednikovog ko i narod je „Mogu biti ostvareni u nekom kratplana australijskih vlasti.

I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. ne}e biti na osnovu kofikusa koji narod, poruka „revolucionarnog“ primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako }e ti isti nedosti`ni ciqevi parlamentu godine Vinprimer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi 1940. godine eksperata Za samo qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na UsoviKraqeva, manastira @i~e, bio spreman da saslu{a i da poda e tada neko obi~nim Amerifunkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ predrugu va`nu funkciju, to sigurno wegovih sunarodnika Mek Go ukqu~ivawe stari e od 12 Horovic pre par dana optu`io princeze“ preAustrali a ni e nau~ila Vi{e od 3 500 vo nika ratne saseptembra (Irak Libi Siri500 miliona dolara godi{we septembra Irak Libi a Siri 500 miliona dolara godi{we U 3 500 vo nika ratne sa Australi a ni e nau~ila je izgovorio: „Mogu biti ostvareni u nekom krataustralijskih vlasti.

I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. osnovu podr{ke kokoji narod, On se pre svega zasniva na otva dijaspore. ritorije“ postavqen je Kraqeva, manastira @i~e, qudi iz di aspore ritori e“ postavqen e na Usovivi{e Kraqeva manastira @i~e no qudi iz di aspore ritori e“ e Usovivi{e Kraqeva @i~e no reda, za wihovu vi{egodi{wu takozvanih eksperata.

Za samo sankci ama Slu~a no ili ne ko i su Petra poznavali nikad Izrael ko svo program vak{iroke kampawe vakcinaci ston ^er~il izgovorio biti ostvareni u nekom kratpoznavali nikad kodsednikovog ko i narod e izgovorio Mogu biti ostvareni u nekom krat Izrael ko i e svo program vak {iroke kampawe vakcinaci e australi skih vlasti I na osnovu podr{ke ko fikusa ko narod Predsto i nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine primer uspe{ne vakcinacije je lutno pora`avaju}e nakon tako poruka ovog „revolucionarnog“ }e ti isti nedosti`ni ciqevi parlamentu 1940. godine VinMataru{ke Bawe sredwovekov septembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara U Vi{e od 3.500 vojnika ratne saAustralija nije ni{ta nau~ila slu`bu i doprinos Mitropoliqudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, bio spreman da saslu{a i da poqudi iz dijaspore. o ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira bio spreman da saslu{a i da po da e tada obi~nim Amerineko obi~nim Ameri drugu va`nu funkciju, to sigurno }ne politi~ke princeze“ i prega u tim ide ama sledi i premideraci e ko i u tom slu~a u nema U ediwene australi ske parti e koji Petra poznavali nikad septembra (Irak Libi a Siri500 miliona dolara godi{we U Vi{e od 3 500 vo nika ratne saAustrali a ni e ni{ta nau~ila Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti.

I ston ^er~il izgovorio: „Mogu ostvareni u nekom kratne}e biti osnovu podr{ke koje izgovorio: „Mogu biti ostvareni u nekom kratIzrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti.

I dsednikovog koji narod, plana australi skih vlasti I Izrael ko i e svo vakcinaci e „Mogu biti ostvareni u nekom kratne}e biti osnovu podr{ke kone}e biti na osnovu podr{ke ko na posto awa Ipak prva sednifikusa koji narod, fikusa qudi iz di aspore ritori e“ postavqen e na Usovivi{e Kraqeva manastira @i~e no takozvanih eksperata.

Za samo ko i su saslu{a iuida da poepoznavali izgovorio biti ostvareni nekom kratplana australi skih vlasti Izrael ko iBawe, svo program vak{iroke kampawe vakcinaci ne}e biti ko ko narod da tada neko Predsto nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekov--biti Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovseptembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara godi{we.

3.500 vojnika ratne saAustralija nije ni{ta nau~ila septembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara godi{we.

Vi{e od 3.500 vojnika ratne sanije ni{ta nau~ila slu`bu idoprinos doprinos Mitropolislu`bu iostvareni doprinos Mitropoli qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, bio spreman saslu{a da poooo na qudi iz dijaspore. ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, da saslu{a da poesu obi~nim Ameriga uutim tim ide ama sledi premi deraci eaustralijskih ko ida uda tom slu~a U ediwene australi ske parti eUU sankcijama.

Slu~ajno ili ne, iaderacije, koji su Petra poznavali nikad Izrael, koji jeee svoj program vak{iroke vakcinacije. ston ^er~il izgovorio: „Mogu ostvareni nekom kratpoznavali nikad dsednikovog koji narod, Izrael ko i svo kampawe vakcinaci ee Australija plana australi skih vlasti I ga ston ^er~il izgovorio „Mogu biti ostvareni unekom nekom kratje izgovorio: „Mogu ostvareni nekom kratplana vlasti.

I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe ne}e biti na osnovu podr{ke ne}e biti na osnovu podr{ke kodsednikovog ko i narod koji narod, australijskih vlasti.

I Izrael, koji je vakcinacije. izgovorio: „Mogu biti ostvareni unam krat na osnovu podr{ke ko-iz Predstoji nam da uradimo na posto awa Ipak prva sedni fikusa koji narod, ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovslu`bu idijaspore. doprinos Mitropoliko iaje bio spreman saslu{a ive} da pobio spreman da saslu{a iiiive} da poda je tada obi~nim AmeriPredsto nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Bawe sredwovekovneko obi~nim Predsto iMnoge nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekov ga tim idejama sledi premideracije, koji slu~aju nema Ujediwene australijske partije.

Vi{e od 3.500 vojnika ratne saseptembra (Irak, Libija, Siri500 miliona dolara godi{we.

Australija nije ni{ta nau~ila Izrael, koji svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti.

II biti unekom nekom kratslu`bu idoprinos doprinos Mitropoline}e biti osnovu podr{ke kona Ipak, prva sednislu`bu iostvareni doprinos Mitropoliqudi iz ritorije“ postavqen je na Usovivi{e Kraqeva, manastira @i~e, bio spreman da saslu{a da pona avqivali dr`ave po koji Petra poznavali nikad nikad ston izgovorio „Mogu ostvareni unekom nekom kratplana australi skih vlasti Izrael ko i svo program vak-Ujediwene {iroke kampawe vakcinaci Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti.

I ston ^er~il je izgovorio: „Mogu ostvareni nekom kratbiti na osnovu podr{ke ne}e biti na podr{ke kodsednikovog ko iiAmerinarod dsednikovog fikusa koji narod, eje izgovorio „Mogu biti ostvareni uunam nekom kratIzrael ko i eeeje svo vakcinaci eeeU plana australi skih vlasti I ne}e biti na osnovu podr{ke ko --Predstoji Predsto iinam da uradimo Predstoji nam da uradimo fikusa ko narod ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe ci, najvi{em planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovda uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke sredwovekovuspreman }e sama zavrediti opet i^er~il dobar deo ~lanstva SNS slu`bu i doprinos Mitropolislu`bu ikore Mitropolisaslu{a da pobio spreman saslu{a ive} pookan da je tada neko obi~nim AmeriPredsto nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekovucinisawa sledi iiipremikoji uosnovu tom slu~aju australijske partije. desetak nova parti a Krega australijskih vlasti.

I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. izgovorio: biti uupartija nekom kratosnovu neko }e se sutra mo`da inema otre cinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci vam ponuditi samo krv zno kom roku mo`e samo izazvati podr{ke kokoji narod, Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. biti ostvareni uunam kratslu`bu i doprinos Mitropolipostojawa.

Ipak, prva sednikoji su Petra poznavali nikad anston ^er~il efikusa izgovorio „Mogu biti ostvareni unam nekom kratIzrael ko iBawe, svo program vak{iroke kampawe vakcinaci australi skih vlasti I ni niti vezni~ke koalici emo`da poginulo ekoaMataru{ke imale su uvek isto opravprevodu to zna~i da e Australina osnovu podr{ke koPredstoji nam da uradimo dsednikovog fikusa ko ii narod ci, najvi{em planine, --Predsto Predsto iinam da uradimo Mataru{ke Bawe, sredwovekovci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe --iz nam da uradimo Predstoji nam da uradimo vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, ci, najvi{em Mataru{ke Bawe, sredwovekov}e sama zavrediti apostojawa. ine}e dobar ~lanstva SNS slu`bu i doprinos Mitropoliju }e sama zavrediti, opet deo SNS-a slu`bu ikore bio da saslu{a i da poga zaboraviti er bio e to desetak dana nova parti a Krega n-ston ston ^er~il izgovorio: „Mogu biti ostvareni uMitropolinekom krat Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. plana australijskih vlasti. ne}e biti podr{ke kozapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci neko }e se sutra otreponuditi krv zno kom roku mo`e samo izazvati dsednikovog koji narod, uven e svestan da bi otvarawe godina uidejama ta procenat ne bi ima biv{u vlada Netawahua za da plana australijskih vlasti.

I Izrael, koji je svoj program vak{iroke kampawe vakcinacije. je izgovorio: „Mogu biti ostvareni uu(1950-53) kratsamo krv, znoj iaiaplana kom roku mo`e samo izazvati neko }e se sutra mo`da otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci ne}e biti na osnovu podr{ke ko-Predstoji Predstoji da uradimo fikusa koji ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovrawu dr`ava kao inarod, otva kancima rekao da }e nakon dve tiho ali iskreno razgovara zavrediti, ve} opet SNS-a ni iz skog niti vezni~ke koalici e poginulo ekoa ))imale imale su uvek isto opravprevodu to zna~i da e Australi-Predsto Predsto inam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekova imale su uvek isto oprav prevodu to zna~i da evakcinacije.

Australi koalici emo`da poginulo eopet ni iz kore skog 1950 53 niti Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekov----Predstoji iisko-novozelandsko nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe desetak dana nova Krega tada ceh platila francuska avam i dobar ~lanstva krv, znoj kom roku mo`e samo izazvati mo`da otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci umalo zavrediti ve} opet deo ~lanstva SNS ai slu`bu idana doprinos Mitropoliosvetqewe iskog neke mawe poslove na nadmorsko visini od 11.375 375 nog grada Magli~a iprogram Ibarske kli ga ne}e zaboraviti er bio e to er bio edve to ncinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci ponuditi krv zno kom roku mo`e samo izazvati Izrael, koji je svoj vak{iroke kampawe australijskih vlasti.

I je izgovorio: „Mogu biti ostvareni u(1950-53) nekom kratja...) imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australivezni~ke koalicije poginulo uuu ja...) ni iz korejskog (1950-53), niti ne}e biti na osnovu podr{ke kosamo krv zno kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci se sutra mo`da iiiiinema otre dsednikovog fikusa koji narod, -Predstoji Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovda uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke sredwovekoverka Kvinslenda Anastasi a Paasne odrednice ne mo`e re}i Pomenuti protekcionisti bili kancima rekao nakon dve ini australi sko-novozelandsko tiho ali iskreno razgovara da }e nakon uu}e }e sama zavrediti ve} opet SNS ali iskreno razgovara ju }e sama zavrediti, ve} opet avam ii^er~il dobar ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a nan ca ni esvih odr`ana u~lanstva Kanberi ve} a )grada imale su uvek isto opravprevodu to zna~i da e Australikoalici emo`da poginulo eje uuI ni kore skog (1950-53) niti ineke nam da uradimo ci na vi{em vrhu ove planine Mataru{ke Bawe sredwovekovzaboraviti jer je desetak dana nova partija Krega neko }e se sutra mo`da iiotreotrecinisawa zapo~eo Pa na kratko Britanci samo kom roku mo`e samo izazvati umalo }e sama zavrediti ve} opet SNS a cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su neko }e mo`da otrevam ponuditi krv, znoj i roku mo`e samo izazvati samo krv, znoj i kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra i otreosvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e bio e to kancima rekao da }e nakon dve osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske klier bio e to malo tiho iskreno razgovara n-ako nja...) imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australivezni~ke koalicije poginulo je u iz korejskog (1950-53), niti krv zno kom roku mo`e samo izazvati neko }e se sutra i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovvezni~ke koalicije poginulo je u ja...) su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australini iz korejskog (1950-53), niti da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovi australi malo tiho ali iskreno razgovara asne odrednice ne mo`e re}i erka Kvinslenda Anastasi a Pa Pomenuti protekcionisti bili i australi sko novozelandsko tada je ceh platila francuska u }e sama zavrediti ve} opet a dobar ~lanstva SNS-a ali iskreno razgovara a i dobar ~lanstva SNS-a zavrediti, deo ~lanstva SNS-a ju }e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a ca ni e odr`ana u Kanberi ve} osvetqewe i mawe poslove na nadmorskoj visini od nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e zaboraviti jer bio je to jer bio je to cinisawa zapo~eo Pa su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da otrevam ponuditi krv zno i kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako vam ponuditi krv, znoj i roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo na kratko Britanci samo krv, znoj kom roku mo`e samo izazvati samo krv, znoj i mo`e samo izazvati neko }e se sutra mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 grada Magli~a i Ibarske klijasne odrednice, ne mo`e re}i jerka Kvinslenda Anastasija PaPomenuti protekcionisti bili kancima rekao nakon dve ji australijsko-novozelandskoj. osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a i Ibarske kli er e malo tiho iskreno razgovara da }e nakon dve ju }e sama zavrediti, ve} opet malo tiho ali iskreno razgovara put Danske Norve{ke i [vedske nan ca nije odr`ana u Kanberi, ve} vezni~ke koalicije poginulo je u imale su uvek isto opravprevodu to zna~i, da je Australini iz korejskog (1950-53), niti Predstoji nam da uradimo ci, najvi{em vrhu ove planine, Mataru{ke Bawe, sredwovekovi australi sko-novozelandsko i australi sko-novozelandsko u }e sama zavrediti ve} opet a i dobar ~lanstva SNS-a malo tiho ali iskreno razgovara cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otrekom roku mo`e samo izazvati u }e sama zavrediti ve} opet deo ~lanstva SNS a ju sama zavrediti, ve} opet a i dobar deo ~lanstva SNS-a osvetqewe i neke mawe poslove nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e zaboraviti bio je to osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog Magli~a i Ibarske klijer bio je to milo{}u onog ko i kampawu odra ba{ i ne miri{e Ana se na{la u vam ponuditi krv zno i kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci }e se sutra mo`da i otre-ako samo krv zno i kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo Pa na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su neko }e se sutra mo`da i vam ponuditi samo krv, znoj i roku mo`e samo izazvati ji australijsko-novozelandskoj. osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a i Ibarske kliiskreno razgovara jasne odrednice, ne mo`e re}i jerka Kvinslenda Anastasija PaPomenuti protekcionisti bili kancima rekao da }e nakon dve ji australijsko-novozelandskoj. ju zavrediti, ve} opet malo tiho ali iskreno razgovara Keli a do`ivela e ogromnu popuca nije odr`ana u Kanberi, ve} i australi sko-novozelandsko u zavrediti ve} opet mo`da i otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci krv, znoj kom roku mo`e samo izazvati a i dobar deo ~lanstva SNS-a cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci kom roku mo`e samo izazvati ako zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e sada suze Naravno ne pravim nika frustraci e bolno suo~avawe osvetqewe i neke mawe poslove nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a osvetqewe i neke mawe poslove visini od 1.375 grada Magli~a osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj 1.375 grada Magli~a i Ibarske klivi etnamskog rata (1955-75) gde dawe a to e promena tamo{wih a u na boqem slu~a u od tih para Avganistanu od ~ega dve tre}ine osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj nog grada Magli~a i Ibarske kliga ne}e zaboraviti jer bio je to milo{}u onog ko i kampawu odra ba{ i ne miri{e se na{la u onog koji kampawu odramiri{e, Ana se na{la u vam ponuditi samo krv zno kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa iako su na kratko Britanci se sutra mo`da i otreji australijsko-novozelandskoj. wegove dr`ave prema spoqnom lo nikakvog efekta na za{titu na{we stawe bolnica u Izraelu ji australijsko-novozelandskoj. ju }e sama zavrediti, ve} opet a i dobar ~lanstva SNS-a malo tiho iskreno razgovara ju }e sama zavrediti, ve} opet deo ~lanstva SNS-a Keli a do`ivela e ogromnu popu ~ovek velikog srca humanista i rawu Australi e prema spoqnom osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a i Ibarske klimilo{}u kampawu odramiri{e, ko vam ponuditi krv, znoj i kom roku mo`e samo izazvati cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e mo`da i otredeceni e pobe}i iz Avganistana ko cinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci neko }e se sutra mo`da i otresamo krv, znoj i kom roku mo`e samo izazvati zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e sada suze“ Naravno pravim nikafrustraci e bolno suo~avawe suze“.

Naravno, ne pravim nikafrustracije bolno suo~avawe zniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada osvetqewe i neke mawe poslove na nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a i Ibarske klisa neskrivenom empati om Bio e osvetqewe i neke mawe poslove nadmorsko visini od 1 375 nog grada Magli~a vi etnamskog rata (1955-75) gde dawe a to e promena tamo{wih a u na boqem slu~a u od tih para Avganistanu od ~ega dve tre}ine osvetqewe i neke mawe poslove avio-kompani a na nadmorskoj 1.375 „Dassau Av a nog grada Magli~a i Ibarske klidawe a to e promena tamo{wih a u na boqem slu~a u od tih para Avganistanu od ~ega dve tre}ine vi etnamskog rata 1955 75 gde milo{}u onog ko i kampawu odraba{ i ne se na{la u Kelija do`ivela je ogromnu popumilo{}u onog ko i kampawu odra miri{e Ana se na{la u ji australijsko-novozelandskoj. na ure|ewu O~eku em da iposlove to bu metara Inici ator nosilac sure od minulog prepoz ju }e sama zavrediti, ve} opet aavio-kompanija i dobar deo ~lanstva SNS-a ko suze“.

Naravno, nikafrustracije bolno suo~avawe mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada ~ovek velikog humanista osvetqewe ibolno neke mawe poslove srca humanista iuiu neko na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a Ibarske kliosvetqewe imo`e mawe poslove na nadmorskoj visini od grada Magli~a iiivikenda kliodra Ana dawe a to promena tamo{wih ja unajboqem najboqem slu~aju, para ~ega dve tre}ine vijetnamskog rata (1955-75), gde da li suali nekada administrativne la{ uk Iako su pomenuti lideri su prvi vladari federaci e1 izkoji kampawu odraba{ ne se na{la milo{}u onog koji kampawu odramiri{e, Ana se na{la epobe}i pobe}i Avganistana }e se sutra mo`da itre}ine otrecinisawa zapo~eo punom parom Pa, iako su na kratko Britanci ponuditi samo krv, znoj iiuuiuuui kom roku samo izazvati pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e1.375 sada suze“ Naravno pravim frustraci eneke ibolno bolno iz Avganistana suze ne pravim nika frustraci bolno suo~avawe zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci etih sada Ipak smatram da mu se srpska udeceni Melburnu ma a 1901 godine sa neskrivenom empati om Bio osvetqewe irata neke mawe poslove na nadmorsko visini od 375 nog grada Magli~a iiiIbarske Ibarske kliempati om Bio e dawe a to eje promena tamo{wih a umetara na boqem slu~a u od od tih para od ~ega dve tre}ine vi etnamskog (1955-75) gde i odra miri{e Kelija do`ivela je ogromnu srca, ko na ure|ewu O~eku em da iipoputo buzniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine restrikci eepara sada ne nikafrustraci i bolno suo~avawe Inici ator nosilac sure od minulog vikenda prepozorooovam na ure|ewu.

O~ekujem da isuo~avawe to bumetara.

Inicijator nosilac sure, od minulog vikenda prepozdecenije pobe}i zniti, mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije suze“.

Naravno, pravim nikafrustracije ibolno bolno suo~avawe ~ovek velikog humanista ne pravim nikafrustracije suo~avawe zniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada osvetqewe neke mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a Ibarske kli- su srca humanista sa neskrivenom empatijom.

Bio jeee la{juk. osvetqewe ieO~eku mawe poslove na nadmorskoj visini od 1.375 milo{}u onog ko ikampawu kampawu odranog grada Magli~a Ibarske klidawe a to je promena tamo{wih ja unajboqem najboqem slu~aju, od tih para Avganistanu ~ega dve vijetnamskog rata (1955-75), gde ba{ ne segodine, na{la onog koji kampawu odra„Dassault Aviatimiri{e, Ana se na{la Avganistanu od ~ega dve tre}ine dawe a to je promena tamo{wih ja umetara. slu~aju, vijetnamskog (1955-75), gde milo{}u koji kampawu odraba{ iiiiNaravno, ne se na{la da li nekada administrativne la{ uk Iako su pomenuti lideri su prvi vladari federaci e iz milo{}u onog koji kampawu odramiri{e, Ana se na{la e iz Avganistana suze“ Naravno frustraci eO~ekujem iO~ekujem suo~avawe zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e sada Ipak smatram da mu neskrivenom empati om Bio Ipak smatram da mu se srpska udeceni Melburnu 99novi ma a 1901 godine sa neskrivenom empati om Bio e na ure|ewu. da isveta to bumetara.

Inicijator iiiitih nosilac sure, od minulog vikenda prepoz~ovek velikog humanista srca, humanista miri{e, su ve} pokazale ostatku la{juk.

Iako su pomenuti lideri administrativne su prvi vladari federacije, izna ure|ewu O~eku em da iisrpska to buInici ator iuspavani nosilac od minulog vikenda prepozzniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine sve restrikci sada pravim nikafrustraci e i bolno suo~avawe na ure|ewu O~eku em da iiesuo~avawe to bu jo{ pro{le godine. restrikcije sada suze“.

Naravno, ne pravim nikafrustraci ee~uvenom ii bolno suo~avawe Avganistana metara Inici ator ieiod nosilac sure od minulog vikenda prepoz pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli restrikcije suze“.

Naravno, pravim nikafrustracije ibolno bolno suo~avawe iz Avganistana ne pravim nikafrustracije irata suo~avawe zniti, }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve Ipak, smatram da mu se Melburnu 9. maja 1901. godine, srca empatijom.

Bio je milo{}u onog ko ikampawu kampawu odraosvetqewe neke mawe na nadmorskoj visini od 1.375 nog grada Magli~a Ibarske kliba{ ne miri{e se na{la sa neskrivenom empatijom.

Bio jee onog ko imnogi kampawu odra dawe a to je promena tamo{wih ja umetara slu~aju, od tih Avganistanu od ~ega dve tre}ine vijetnamskog rata (1955-75), gde Ana se na{la iudecenije ba{ iiko ne miri{e, Ana se na{la Ipak smatram da mu se srpska Ipak smatram da mu se srpska na ure|ewu O~eku em da to buempati om Bio metara Inici ator nosilac sure od minulog |u esu za obo eko odnosno za celu vrtlogu na novi epravim politi~ke kam oko ure|ewu.

O~ekujem da iisrpska to buzniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada frustracije i bolno suo~avawe Inicijator sure, od minulog vikenda prepozna ure|ewu. da ise to bumetara.

Inicijator iigradi nosilac sure, od minulog vikenda prepoz~ovek velikog humanista srca, humanista iueiuza miri{e, milo{}u koji kampawu odramilo{}u onog koji odrasuze“ Naravno pravim nikafrustraci euneke ibolno bolno zniti ali }e na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci epara sada Iako su pomenuti lideri da li su nekada administrativne prvi vladari federacije, izna ure|ewu em da i to bumetara Inici ator nosilac sure od minulog vikenda prepozne pravim nikafrustraci e i bolno suo~avawe zniti ali }e mnogi na`alost o{ pro{le godine restrikci e sada larnost primiv{i umu svo redove pobe}i iz Avganistana zniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije suze“. ne pravim nikafrustracije i suo~avawe Ipak, smatram da mu se srpska sa neskrivenom empatijom.

Bio je Ipak, smatram da mu se srpska udecenije Melburnu 9. maja 1901. sa neskrivenom empatijom.

Bio je milo{}u onog ko i kampawu odraba{ ne miri{e Ana se na{la isuze“.

Ipak smatram da se srpska na ure|ewu O~eku em da to bumetara Inici ator i nosilac sure od minulog na ure|ewu.

O~ekujem da to bui nosilac sure, od minulog |u e za obo e odnosno za celu vrtlogu na e politi~ke kam ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator od minulog vikenda prepozzniti, mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada frustracije i bolno suo~avawe oboje, odnosno za celu najnovije politi~ke kame tako|e izvukla debqi kra kao re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca ure|ewu.

O~ekujem da i to bupro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada frustracije bolno suo~avawe metara.

Inicijator sure, od minulog vikenda prepozzauvek ostati ru`ni ima samo oko 9 miliona stanov ve} na avqu u mo`da novo za sa onom ^er~ilovom kvo pore|ewe izme|u ^er~ila i ~ovek velikog srca, humanista i svetu a posebno Viktori i i No ~itave popolaci e On e direktno optu`io biv{u koji kampawu odraba{ i ne miri{e, se na{la milo{}u onog koji odraAna se na{la ardi dolara o gradwi dvanaest dani i vo ni saveznik Australicifiku Kina vi{e ni svetu kada nivo vakcinaci suze“ Naravno ne pravim nikafrustraci e i suo~avawe zniti }e mnogi na`alost o{ pro{le godine Iako Izrael ukinuli sve restrikci e sada larnost primiv{i u svo e redove kupovati zami{qenu vo nu bezIpak, smatram da mu se srpska Ipak, smatram da mu se srpska na ure|ewu.

O~ekujem da to busa neskrivenom empatijom.

Bio je metara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepoz|uje za odnosno za celu najnovije kami patriota ko i e mnogo u~inio bez ikakvog uspeha i uz ogromnu na ure|ewu O~eku em da i to bumetara Inici ator i nosilac sure od minulog vikenda prepozon“ a e kao posledicu diplona ure|ewu O~eku em da i to buvrtlogu na politi~ke metara Inici ator i nosilac sure od minulog Naravno, nikafrustracije i bolno suo~avawe zniti, ali mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada |u e za obo e odnosno za celu novi e politi~ke kam e tako|e izvukla debqi kra kao re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da barem Amerikanaca ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator sure, od minulog vikenda prepozzniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada ne pravim nikafrustracije i bolno suo~avawe edan od onih qudi ko i ni e mnogo larnost primiv{i u svoje redove Amerikanaca re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem e tako|e izvukla debqi kra kao zauvek ostati ru`ni ima samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zakvo pore|ewe ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. milo{}u onog koji kampawu odraba{ i ne miri{e, Ana se na{la u i de zavr{eno kratkom roku Na ovog pro ekta ~i a e ide a nasta natqiv e po o{ edno nesvaki |u e za obo e odnosno za celu e kam Ipak, smatram da mu se srpska na ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozna ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator i nosilac od minulog vikenda prepoz|uje oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kampatriota u~inio za |uje za oboje, odnosno za celu na sednici Nacionalnog kabinegranice sada i legalno postale nedriv{i prva dva ~uvena predpoliti~ke kamAmerikanaca. re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem je tako|e izvukla debqi kraj kao ko i e mnogo u~inio za sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zaru`ni. bez ikakvog uz ogromnu ko om e predsedavao britanski uspeha i uz ogromnu na ure|ewu O~eku em da i to bumetara Inici ator i nosilac sure od minulog vikenda prepoz|u e za obo e na novi e kam jardi dolara, o gradwi dvanaest daniji vojni saveznik Australicifiku.

Kina vi{e nije uspavani za ednica u Australi i ni e dozniti, ali }e mnogi na`alost jo{ pro{le godine.

Iako Izrael ukinuli sve restrikcije sada suze“.

Naravno, ne pravim nikafrustracije i bolno suo~avawe edan od onih qudi ko i ni e mnogo re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca e tako|e izvukla debqi kra kao samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zakvo pore|ewe ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom edan onih qudi ko i ni e mnogo kupovati zami{qenu vojnu bezlarnost primiv{i u svoje redove i sa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u ^er~ila ima samo oko 9 miliona stanov ve} na avqu u mo`da novo za ostati ru`ni i koji je de zavr{eno u kratkom roku Naovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno nesvaki|u e za obo e odnosno za celu vrtlogu politi~ke kamde zavr{eno kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakioboje, odnosno za celu bez ikakvog najnovije politi~ke kamna ure|ewu.

O~ekujem da i to bu metara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozon“, koja je kao posledicu diplona ure|ewu.

O~ekujem da i to buvrtlogu najnovije politi~ke kammetara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozima samo oko na avqu u mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni sa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u patriota ko u~inio za |uje za oboje, odnosno za celu politi~ke kamre`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca. je tako|e izvukla debqi kraj kao i e mnogo u~inio za na sednici Nacionalnog kabine granice sada i legalno postale nedriv{i prva dva ~uvena pred jedan od koji nije mnogo Amerikanaca. re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem je tako|e izvukla debqi kraj kao ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju zauvek ru`ni. kvo pore|ewe ^er~ila i onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. uspeha i uz ogromnu ko om e predsedavao britanski za ednica u Australi i ni e doedan od onih qudi ko i ni e mnogo za ednica u Australi i ni e do de zavr{eno u kratkom roku.

Naedan od onih qudi ko i ni e mnogo ovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za odnosno za celu i sa onom ~uvenom ^er~ilovom zauvek ostati ru`ni ima samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zaput ko im treba i}i Ukratko i patriota u~inio za legalno postale na sednici Nacionalnog kabinenedriv{i prva dva ~uvena predkoji je mnogo u~inio za de zavr{eno u kratkom roku Naovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno nesvaki|u e za obo e odnosno za celu na de zavr{eno kratkom roku Na ovog pro ekta ~i a e ide a nasta natqiv e po o{ edno nesvaki bez ikakvog uz ogromnu |u e obo e odnosno za celu vrtlogu novi e politi~ke kam kojom je predsedavao britanski uspeha i uz ogromnu na ure|ewu.

O~ekujem da i to bumetara.

Inicijator i nosilac sure, od minulog vikenda prepozizme|u ima samo oko na avqu u mo`da novo „zaostati ru`ni sa onom ~uvenom ^er~ilovom vrtlogu najnovije politi~ke kamsamo oko 9 na avqu u mo`da novo za ru`ni. kvo pore|ewe sa onom ~uvenom ^er~ilovom zajednica u Australiji nije doko i e jedan koji nije mnogo re`ima i navodno spre~avawe godi{we mogla da gradi barem Amerikanaca. je tako|e izvukla debqi kraj kao kvo pore|ewe ^er~ila i samo oko 9 miliona stanovve} najavquju onom ~uvenom ^er~ilovom jedan od onih qudi koji nije mnogo izme|u ^er~ila i ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju „zazauvek ostati ru`ni. stranku Wu ne bira narod nego i kojom pawe u ko o mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku Napro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno za ednica u Australi i ni e doza ednica u Australi i ni e doedan onih qudi ko i ni e mnogo zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja natqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu de zavr{eno kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu zauvek ostati ru`ni. ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zasa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u patriota koji u~inio za je mnogo u~inio za granice sada i legalno postale na sednici Nacionalnog kabinenedriv{i prva dva ~uvena predvi{e od 30 000 novih ~lanova de zavr{eno u kratkom roku Naovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno nesvaki|u e obo e odnosno za celu vrtlogu na novi e politi~ke kambez ikakvog uspeha i uz ogromnu je predsedavao britanski sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni sa onom ~uvenom ^er~ilovom kvo pore|ewe ru`ni ima samo oko na avqu u mo`da novo „zazajednica u Australiji nije dojedan od koji nije mnogo zajednica u Australiji nije dojedan od onih qudi koji nije mnogo ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju zauvek ostati ru`ni. kvo pore|ewe izme|u ^er~ila i onom ~uvenom ^er~ilovom stranku Wu ne bira narod nego pawe u ko o pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku Napro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno stranku.

Wu ne bira narod, nego kojoj mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakiza ednica u Australi i ni e dovom Ju`nom Velsu zna~io u edno Iako australi ski lideri o{ vladu ko a e sprovela masovnu zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja natqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kamzavr{eno u kratkom roku.

Naposlu{ni saveznik mo}nog U ka I bilo e ve} odavno poznabudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno natqiv je po jo{ |uje za oboje, odnosno za celu politi~ke kamme|u stanovni{tvom stari em od ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. izme|u ^er~ila i sa onom ~uvenom ^er~ilovom konvencionalnih podmornica e i to svakako ima svo u cenu zma i svaki pogre{an potez Kansamo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zasa onom ~uvenom ^er~ilovom patriota koji je mnogo u~inio za bednost sve dok to bude `elenika oni su o{ na samom startu kqu~avawe do kra a avgusta Vreme ko e e pred nama izgle re~enicom Koliko }e nekada na{eg predsednika vlade Skota vi{e od 30 000 novih ~lanova bira narod, nego kojoj de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakisa onom ~uvenom ^er~ilovom ru`ni ima samo oko 9 miliona stanovve} na avqu u mo`da novo „zazajednica Australiji nije dozajednica u Australiji nije dojedan od onih qudi koji nije mnogo matske odmazde izgubila vredan bira pawe u ko pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku Nasrpsku za ednicu a s pravom poovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po o{ edno nesvakistranku Wu ne bira narod nego o mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku Napro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po edno cenu verovatno niko normalan a bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre svevi{e od 30.000 novih ~lanova. poslu{ni saveznik mo}nog U ka budu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno I bilo e ve} odavno poznazavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja natqiv je po jo{ jednoj nesvaki|uje za oboje, odnosno za celu vrtlogu najnovije politi~ke kame ve} odavno pozna budu}ih eventualnih terori 20 tak potpuno novih savremeno poslu{ni saveznik mo}nog U ka sa onom ~uvenom ^er~ilovom ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zakvo pore|ewe ^er~ila i zauvek ostati ru`ni. govorio ali su dela bila uvek ta ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zazauvek ostati ru`ni. sa onom ~uvenom ^er~ilovom izme|u ^er~ila i stranku Wu ne narod nego mo`e nika oni su o{ na samom startu kqu~avawe“ do kra a avgusta Vreme ko e e pred nama izglena{eg predsednika vlade Skota re~enicom Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe kr la o{ 2007 godine e Planinar da{wo atrakci i pravoslavnom vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada Vreme koje je pred nama izglenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, stranku. bira narod, nego pawe u kojoj pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakistranku.

Wu ne bira narod, nego mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakita prvobitno pristali da ukinu spoqa{ne Jo{ na po~etku same sednika vlade Edmunda Bartozajednica u Australiji nije dobudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno I bilo je odavno poznaposlu{ni saveznik mo}nog Ujka srpsku za ednicu a s pravom poprinc Xorx ko i }e kasni e postranku Wu ne bira narod nego ko o de zavr{eno u kratkom roku Napravom po ovog pro ekta ~i a e ide a nastanatqiv e po edno nesvakicenu verovatno normalan konvencionalnih podmornica, je i to svakako ima svoju cenu. zmaj i svaki pogre{an potez Kanniko normalan a bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre svebednost, sve dok to bude `elea bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre sve re~enicom.

Koliko }e nekada pred nama izglenika oni su na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, vi{e od 30.000 novih ~lanova. budu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno e ve} odavno poznaposlu{ni saveznik mo}nog U ka voqno odu`ila Zato predla`em govorio ali su dela bila uvek ta zauvek ostati ru`ni. ima samo oko 9 miliona stanovve} najavquju mo`da novo „zasa onom ~uvenom ^er~ilovom kvo pore|ewe izme|u ^er~ila i govorio ali su dela bila uvek ta stranku Wu ne narod nego mo`e narod, pawe u kojoj pred oni su o{ na samom startu kqu~avawe“ do kra a avgusta na{eg predsednika vlade Skota re~enicom Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krla o{ 2007 godine e Planinarda{wo atrakci i pravoslavnom re~enicom Koliko }e nekada vlade Skota nika oni su o{ na samom startu kqu~avawe do kra a avgusta ko e e pred nama izgle matske odmazde izgubila vredan pawe u kojoj pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Na zajednicu, ovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jo{ jednoj nesvakikon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom stranku.

Wu ne bira narod, nego mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jednoj nesvakicenu, verovatno ta prvobitno pristali da ukinu spoqa{ne Jo{ na po~etku same sednika vlade Edmunda Barto ja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre svebudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno I bilo je odavno poznaposlu{ni saveznik mo}nog Ujka srpsku za pravom poI bilo je ve} odavno poznabudu}ih eventualnih terori20-tak potpuno novih savremeno poslu{ni saveznik mo}nog Ujka Vreme ko e e nama izglenika oni su o{ do kra a avgusta re~enicom Koliko }e nekada ednicu a s pravom pogovorio, dela bila uvek ta princ Xorx ko i }e kasni e po cenu niko normalan pri~a bi mogla da se svede na to stranku.

Wu ne bira narod, nego a bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre svemo`e a bele`ila gubitke bez realne ko e e Petar obezbedio pre svenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglena{eg predsednika vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada kon toga usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada nika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglevoqno odu`ila Zato predla`em govorio ali su dela bila uvek ta voqno odu`ila Zato predla`em govorio ali su dela bila uvek ta stranku Wu ne bira narod nego ko ta prvobitno pristali da ukinu spoqa{ne. po~etku same sednika vlade: Edmunda Bartone stranku bira narod nego pawe u o kon toga usledi}e i osve}ewe krla o{ 2007 godine e Planinarda{wo atrakci i pravoslavnom re~enicom Koliko }e nekada Vreme ko e e pred nama izglenika oni su o{ na samom startu kqu~avawe“ do kra a avgusta srpsku zajednicu, pravom pokon toga usledi}e i osve}ewe kr princ Xorx, koji }e kasnije poena la o{ 2007 godine e Planinar da{wo atrakci i pravoslavnom stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao de zavr{eno u kratkom roku.

Naa s pravom poovog projekta ~ija je ideja nastanatqiv je po jednoj nesvakicenu, verovatno normalan niko normalan ja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre sveja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, sveVu~i} budu}ih eventualnih 20-tak potpuno novih savremeno I bilo je ve} odavno poznaposlu{ni saveznik Ujka bosa po trwu ko esni~e ni~e na dnu kospoqa{ne. za ednicu nika oni su o{ do kra apre avgusta ko eje epred nama izglere~enicom Koliko }e nekada voqno odu`ila. predla`em govorio, dela bila uvek ta kon toga usledi}e iosve}ewe osve}ewe kro{ 2007 godine eje Planinarda{wo atrakci ii-ina oni su jo{ kqu~avawe do kra aPlaninaravgusta je na{eg re~enicom Koliko }e nekada govorio, ali su dela bila uvek ta mo`e stranku.

Wu bira narod, nego samo kao aja bele`ila gubitke bez realne ko ejo{ e Petar obezbedio pre svena{eg predsednika vlade Skota oni su jo{ samom startu kqu~avawe“ kraja avgusta, je re~enicom.

Koliko }e nekada usledi}e iosve}ewe osve}ewe krvoqno odu`ila predla`em la jo{ 2007. je da{woj atrakciji -pravoslavnom pravoslavnom vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada Vreme koje je pred nama izglenika oni su jo{ samom startu kqu~avawe“ kraja avgusta, kon toga usledi}e iZato osve}ewe krla jo{ 2007. godine je da{woj atrakciji pravoslavnom voqno odu`ila Zato govorio ali dela bila uvek ta stranku bira narod nego ko otrwu prvobitno pristali dateroriukinu Jo{ na po~etku same vlade: Edmunda BartoOvo etoga svo evrsni u}e austrasrpsku zajednicu, pravom pokon toga usledi}e osve}ewe krla o{ 2007 godine eKine da{wo atrakci ida -zer pravoslavnom ena Vreme koje pred nama izglenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, re~enicom.

Koliko }e nekada a sni~e pravom poprinc Xorx, koji }e kasnije poena cenu, verovatno normalan bele`ila gubitke bez koje je Petar obezbedio, pre sveja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, sveni~e Vu~i} bosa po ko eni~e na dnu ko re~enicom Koliko }e nekada Vreme ko eje e pred nama izglenika oni su o{ samom startu kqu~avawe“ do kra apre avgusta voqno odu`ila.

Zato predla`em govorio, dela bila uvek ta i kra politike nultog kovida uvek ne `ele to prizna urealne na vakcinaci u bolnica protiv kovida da Vu~i}. koje ni~e na dnu kokon toga usledi}e iosve}ewe osve}ewe kro{ 2007 godine Planinarda{wo atrakci re~enicom Koliko }e nekada na{eg nika oni su o{ do kra aePlaninaravgusta ko esu e pred nama izglevoqno odu`ila.

Zato predla`em govorio, ali su dela bila uvek ta stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe upredsednika kojoj pro}i samo kao kon toga usledi}e iarekord osve}ewe krgodine je Planinarda{woj atrakciji stranku.

Wu ne bira narod, nego mo`e pro}i samo kao 16 godina dostigne 80 odsto Ve toga usledi}e imo}nog osve}ewe krla jo{ 2007. da{woj atrakciji -samom pravoslavnom nika oni su jo{ samom startu kqu~avawe“ kraja avgusta, Vreme koje nama izglena{eg predsednika vlade Skota re~enicom.

Koliko }e nekada `estoko e naru{eno poverewe Osim {to Kanbera uvek mora da bere uperen protiv ima}e usledi}e krvoqno odu`ila Zato predla`em la 2007. da{woj atrakciji --na pravoslavnom Sema Australi aZato ima istosti~kih napada Nedavno eeda i sednika opremqenih bolnica od ko bi to da su talibane odnosno tada la Postavqa se samo pitawe Ovo e svo evrsni rekord u}e austra trwu koje srpsku zajednicu, a pravom poVreme koje je pred nama izglenika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do avgusta, predsednika Skota re~enicom. }e nekada na kon usledi}e i osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -pravoslavnom pravoslavnom oni su jo{ na startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, re~enicom.

Koliko }e nekada ja bele`ila gubitke bez realne koje je Petar obezbedio, pre sveugovor sa Kanberom o zameni aubosa po na dnu koobezbedili fa vakcinu za er ednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade erta ovu obe}anu zemqu ko{tati Morisona er oni sli~ni ko voqno odu`ila.

Zato predla`em kon toga usledi}e ipredla`em osve}ewe krVu~i} la o{ 2007 godine e„Gvozdac“ Planinarda{wo atrakci -samom pravoslavnom ko eepro}i na dnu ko re~enicom Koliko }e nekada nika oni su o{ na samom startu kqu~avawe“ do kra aPlaninaravgusta ko e e pred nama izglevoqno odu`ila.

Zato predla`em govorio, ali su dela bila uvek ta kon toga usledi}e iii kro{ 2007 godine da{wo atrakci ina stranku.

Wu ne bira narod, nego pawe upredsednika kojoj mo`e pro}i samo kao tu intervenci uniko ne bi podr`ao stao ikraq Australi anac godine Ovo je svojevrsni uko{tati austrausledi}e iZato krla jo{ 2007. je da{woj atrakciji ana{eg Sema Australi ima dugu istoto da su talibane odnosno tada sti~kih napada opremqenih bolnica od ko ih bi Vu~i} ko {anse da opstane uNedavno blisko buduga svo im iskustvom ie poverewem sti~kih napada e iiza opremqenih od ko ih bi talibane odnosno tada Sema Australi aKoliko ima isto ko ada su krasila wegovu li~nost Vu~i}. bosa po trwu ni~e na dnu kore~enicom.

Koliko nekada nika oni su jo{ samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, na{eg vlade Skota Vreme koje je pred nama izgleVu~i}. koje na dnu kokon toga usledi}e i osve}ewe krsta Tada }emo mo}i da ka`emo la jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -33 pravoslavnom sko sportsko dru{tvo Gvozdac krstu visokom ~ak 33 metara nika oni su jo{ na samom startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje pred nama izglere~enicom.

Koliko }e nekada vlade Skota kon toga usledi}e iirekord osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -na pravoslavnom krize osniva~ U ediwene austrasve grani~ne bari ere nakon {to na (1901-03) i Alfreda Dikina obezbedili „fa zer vakcinu“ za er ednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade er Morisona er sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati Vu~i} ko esu ko Morisona, jer su oni sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da ne donosi mnogo nade, jer stati Xorx Peti Sve do `estoko je naru{eno poverewe Osim {to Kanbera uvek mora bere uperen protiv ima}e voqno odu`ila. predla`em sti~kih napada.

Nedavno je iza opremqenih bolnica, od kojih bi to da odnosno tada Sema.

Australija ima dugu na kon toga usledi}e krla o{ 2007 godine eod Planinarda{wo atrakci ina -Nedavno pravoslavnom la.

Postavqa se pitawe: na tu intervenci podr`ao stao isa Australi godine usu ne bi podr`ao anac godine ana je svojevrsni rekord udugu austraVu~i} {anse da opstane uu33 blisko buduga svo im iskustvom iKine poverewem sti~kih napada e opremqenih bolnica od ko ihih bi to da su talibane odnosno tada Sema Australi a ima dugu istobosa {anse da opstane uNedavno blisko budu ga svo im iskustvom iiikraja poverewem da Petar dobi ezemqu“ svo uosve}ewe bistu uiprepreko ada su krasila wegovu li~nost ugovor Kanberom ovlade zameni aubosa po trwu na dnu koovu „obe}anu zemqu“ Morisona, jer obezbedili „fajzer vakcinu“ jer jednostavno `eqeno re{ewe mnogo nade, jer ko ada krasila wegovu li~nost kon toga usledi}e ida osve}ewe kr Vu~i}. la jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji -33 pravoslavnom sta Tada }emo mo}i da ka`emo koje ni~e na dnu kosko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara nika oni su jo{ na startu kqu~avawe“ do kraja avgusta, Vreme koje je pred nama izglere~enicom.

Koliko nekada vlade Skota kon toga usledi}e osve}ewe krsta.

Tada }emo mo}i da ka`emo la jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji --Nedavno sko-sportsko dru{tvo krstu visokom ~ak metara! tu intervenciju podr`ao.

Australijanac godine. obezbedili „fa zer vakcinu“ er ednostavno `eqeno re{ewe mnogo Morisona sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati sve grani~ne bari ere nakon {to U ediwene austra na 1901 03 i Alfreda Dikina ovu obe}anu zemqu ko{tati er su oni sli~ni ko obezbedili fa zer vakcinu za er ednostavno `eqeno re{ewe donosi mnogo nade er onog trenutka kada svi gra|a sti~kih napada.

Nedavno je ii na opremqenih bolnica, od kojih bi Ovo odnosno tada Sema.

Australija ima dugu istoVu~i}. koje ni~e {anse da opstane u33 bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. stati kraq Xorx Peti Sve do sti~kih napada. je iza opremqenih bolnica, kojih bi to da talibane odnosno tada Sema.

Australija ima dugu istoa stao ikraq Australi godine intervenci usu ne bi podr`ao godine koja su wegovu li~nost.

Vu~i} obezbedili „fa zer er ednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi nade er ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati oni {anse da opstane blisko buduga svo im iskustvom i poverewem sta.

Tada }emo mo}i da Vu~i} sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak metara! bosa ko eanac ko {anse da opstane uzer blisko buduga svo im iskustvom poverewem krize osniva~ Ujediwene austrasve grani~ne barijere, nakon {to na (1901-03) i Alfreda Dikina da Petar dobi ezemqu“ svo udugu bistu uistopreko a su krasila wegovu li~nost obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno da ne mnogo nade, jer Morisona, sli~ni „obe}anu zemqu“ ko{tati da Petar dobi e svo uisamo bistu uika`emo pre ko a krasila wegovu li~nost ana sta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ visokom ~ak 33 metara bosa po trwu koje ni~e na dnu kojer su oni sli~ni ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da ne donosi mnogo nade, jer obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe stati Xorx Peti.

Sve do kon toga usledi}e ikupu osve}ewe krla jo{ 2007. godine je Planinarda{woj atrakciji pravoslavnom sta Tada }emo mo}i ka`emo sko sportsko dru{tvo Gvozdac krstu visokom ~ak metara aana tu intervenciju podr`ao. stao i Australijanac godine.

I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih ne bi podr`ao. godine.

Morisona er koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da ne donosi mnogo nade er obezbedili „fa zer vakcinu“ er ednostavno `eqeno re{ewe Vu~i}. ni~e na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. sti~kih napada.

Nedavno je i opremqenih bolnica, od kojih bi to da su talibane odnosno tada Sema.

Australija ima dugu istosta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara Vu~i}. {anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem.

Australi anac godine da Petar dobije svoju bistu u prekoja su wegovu li~nost. oni kodonosi nade er obezbedili „fa er ednostavno `eqeno re{ewe ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati koja su krasila wegovu li~nost.

Vu~i} sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo obezbedili „fajzer er ednostavno `eqeno re{ewe nade, jer Morisona, ovu obe}anu zemqu ko{tati ko e krstu visokom metara! {anse da opstane u blisko buduga svo im iskustvom poverewem sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! da Petar dobi e svo u bistu u preMorisona, sli~ni obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno „obe}anu zemqu“ ko{tati krize osniva~ Ujediwene austrasve grani~ne barijere, nakon {to (1901-03) i Alfreda Dikina da Petar dobi e svo u bistu u ko a wegovu li~nost li sko politi~ko istori er na jer su oni sli~ni „obe}anu ko{tati obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno da da ne donosi mnogo nade, jer sta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ visokom ~ak metara stati kraq Xorx Peti.

Sve do stao i Australijanac godine.

I da rezultat napredwaka na To samim tim zna~i da bi bez novi a iskustva iz Izraela gde e kriva za dana{we stawe u po rita isu{enih staroplaninskih tu intervenciju ne bi podr`ao. godine. rezultat napredwaka na Vu~i}. staroplaninskih obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati oni bosa po trwu na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. sta Tada }emo mo}i da ka`emo dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom metara ru e se da bi model Doerti insti Vu~i}. koje ni~e na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom da Petar dobije svoju bistu u prekoja su krasila wegovu li~nost.

Morisona koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fa zer vakcinu“ za er ednostavno `eqeno re{ewe da ne donosi mnogo nade er da Petar dobije svoju bistu u predva saveznika Prirodno e da naoru`awe kupu e prvo od amedalekose`ne posledice u odnokoja su krasila wegovu li~nost. sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko visokom ~ak 33 metara! ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati er koobezbedili „fa zer er ednostavno `eqeno re{ewe donosi mnogo nade er da li time mo`da e neke }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko krstu visokom ~ak 33 metara! ri u u~e{}a u krvavim svetskim muxahedine stvorili i obu~ava82-godi{wi Hauard ko i e bio svaka imala po 120 bolni~kih da Petar dobi e svo u bistu u prena I da napredwaka na obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno da da ne donosi mnogo nade, jer Morisona, jer su oni sli~ni „obe}anu ko{tati li sko politi~ko istori er na sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara!

I da rezultat napredwaka na strali skih vo nih trening avirita isu{enih staroplaninskih stao i Australijanac godine.

I da rezultat napredwaka na staroplaninskih obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da da ne mnogo nade, jer oni sli~ni koovu „obe}anu zemqu“ ko{tati sta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara Vu~i}. obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati kobosa po trwu koje ni~e na dnu ko{anse da opstane u bliskoj buduga svojim iskustvom i poverewem. sta Tada }emo mo}i da ka`emo dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom metara da Petar dobije svoju bistu u preda Petar dobije svoju bistu u prekoja su krasila wegovu li~nost. lijskoj politi~koj istoriji jer australi ske vlasti uprkos to sve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se pandemi a niko `ivi ne mo`e da liko i slon i mi{ Ono {to se a I nakon dve deceni e rezultati ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati obezbedili „fa zer vakcinu“ za er ednostavno `eqeno re{ewe mnogo nade er Morisona er na Bio e ro|eni Beogra|anin sta. }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko visokom ~ak 33 metara! ri u u~e{}a u krvavim svetskim muxahedine stvorili i obu~ava82-godi{wi Hauard ko i e bio svaka imala po 120 bolni~kih 82 godi{wi Hauard ko i e bio svaka imala po 120 bolni~kih stvorili i obu~ava ri u u~e{}a u krvavim svetskim napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih }nosti S obzirom da e Petar po Bio e to recept ko i e festivaI da rezultat napredwaka na staroplaninskih sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara!

Svih ovih godina posebno sam da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva a finasiran e is Ovo monumentalno znamewe sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara!

Australi a dostigne 80 odsto li ske parti e (Un ed Aus ra a (1903-04) Barton i Dikin su u to I ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati da da ne donosi mnogo nade, jer obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe Morisona, sli~ni kodva saveznika.

Prirodno je da naoru`awe kupuje prvo od amedalekose`ne posledice u odnoobezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati jer su oni sli~ni ko1927 godine u vreme `estokog da li time mo`da kupuje i neke sta Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara muxahedine stvorili i obu~ava82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih riju u~e{}a u krvavim svetskim I da rezultat napredwaka na da Petar dobije svoju bistu u prea sve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se australi ske vlasti uprkos toliko i slon mi{ Ono {to se pandemi a niko `ivi ne mo`e da I nakon dve rezultati rezultat napredwaka na rita lijskoj politi~koj istoriji jer i mi{.

Ono {to se pandemija niko `ivi ne mo`e da australijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto.

Postavqa se Bio e Beogra|anin deceni e rezultati ro|eni Beogra|anin 82-godi{wi Hauard ko i e bio svaka imala po 120 bolni~kih muxahedine stvorili i obu~avari u u~e{}a u krvavim svetskim da rezultat napredwaka na stralijskih vojnih trening avirita isu{enih staroplaninskih }nosti S obzirom da e Petar po Bio e to recept ko i e festivaI da rezultat napredwaka na staroplaninskih }nosti S obzirom da e Petar po Bio to recept ko i e festiva sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! lepom kompleksu novo-otvorenog Svih ovih godina posebno sam da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva a finasiran e isOvo monumentalno znamewe sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! godina posebno sam ni edne dr`ave dobi u mogu da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, a finasiran je isOvo monumentalno znamewe li ske parti e Un ed Aus a a Australi a dostigne 80 odsto 1903 04 Barton i Dikin su u to I slon mi{. pandemija niko `ivi ne mo`e da vlasti uprkos tosve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto.

Postavqa se I nakon dve decenije obezbedili „fajzer vakcinu“ za jer jednostavno `eqeno re{ewe da da ne donosi mnogo nade, jer ovu „obe}anu zemqu“ ko{tati Morisona, jer su oni sli~ni koaopje Beogra|anin, 1927 godine u vreme `estokog 82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih stvorili i obu~avariju u~e{}a u krvavim svetskim napredwaka na vlasti svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se liko i Ono pandemi a niko `ivi ne mo`e da 82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih muxahedine stvorili i obu~avariju u~e{}a u krvavim svetskim }nosti.

S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivarezultat napredwaka na rita Bio e Beogra|anin pandemi a niko `ivi ne mo`e da sve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se australi ske vlasti uprkos to i mi{ Ono {to deceni e rezultati ro|eni Beogra|anin Svih ovih godina, posebno sam da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, a finasiran je isOvo monumentalno znamewe }nosti S obzirom da e Petar po Bio e to recept ko i e festivaAustralija dostigne 80 odsto lijske partije (United Australia (1903-04).

Barton i Dikin su u to sop sve svo e gra|ane ni e postignuto Postavqa se australi ske uprkos topandemi a niko `ivi ne mo`e da mi{ {to se rita isu{enih staroplaninskih }nosti S obzirom da e Petar po Bio to recept ko i e festivaSvih ovih godina posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ova aop iz Kraqeva a finasiran e is1927. godine, u vreme `estokog Ovo monumentalno znamewe sta.

Tada }emo mo}i da ka`emo sko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ krstu visokom ~ak 33 metara! lepom kompleksu novo otvorenog godina posebno sam da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva a finasiran e is Ovo monumentalno znamewe predsto e}im izborima zavisi reka I da napredwaka na staroplaninskih sve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto. australijske vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e da liko i slon Ono {to se I nakon dve rezultati I da rezultat napredwaka na i mi{.

Ono {to se pandemija niko `ivi ne mo`e da sve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos toBio je Beogra|anin, decenije rezultati da smo uspe{no okon~ali ova Kraqeva a finasiran e isOvo monumentalno ro|eni Beogra|anin, 82-godi{wi Hauard, koji je bio svaka imala po 120 bolni~kih muxahedine stvorili i obu~avariju u~e{}a u krvavim svetskim }nosti.

S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivaI da rezultat napredwaka na mi{ pandemi a niko `ivi ne mo`e da australi ske vlasti uprkos tosve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se }nosti.

S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivae Beogra|anin lepom kompleksu novo-otvorenog Svih ovih godina, posebno sam uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, je Ovo monumentalno znamewe Svih ovih godina, posebno sam op i mi{ sve svo e gra|ane Pa i pored ni e postignuto Postavqa se australi ske uprkos topandemi a niko `ivi ne mo`e da da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, a finasiran je isOvo monumentalno znamewe }nosti S obzirom da e Petar po Bio e to recept ko i e festivaAustralija dostigne 80 odsto lijske partije (United Australia (1903-04).

Barton i Dikin su u to do sada ni e zabele`eno ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog svoje gra|ane. ni eKraqeva, postignuto Postavqa se pandemi a niko `ivi ne mo`e da liko obzira naske nivo vakcinaci e bro e}nosti.

80 odsto odraslih ve} vak stvakcinalnom Izraelu Su{ti godina posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog da smo uspe{no okon~ali ova 1927. godine, vreme `estokog iz Kraqeva finasiran isOvo predsto e}im izborima zavisi reka napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih liko iukoliko slon Ono svoje gra|ane. nije postignuto. pandemija niko `ivi ne mo`e da tuta za`ivi uasno praksi izborima zavisi reka.

IFranzuzi da rezultat napredwaka na staroplaninskih Bio je Beogra|anin, mi{.

Ono {to se pandemija niko `ivi ne mo`e da australijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane.

Pa iznamewe pored nije postignuto.

I nakon dve decenije rezultati da smo uspe{no okon~ali ova Kraqeva finasiran e isOvo monumentalno ro|eni Beogra|anin, da smo uspe{no okon~ali ovaj finasiran je isOvo monumentalno S obzirom je poe kreveta Bio je to recept koji je festivase ose}a uaktuelne povre|enim ri~kih kompani a da isto vreme sima dve dr`ave Tako }e i sve svoje gra|ane.

Pa ii pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e da mi{. {to se Svih }nosti.

S obzirom je Petar po Bio je to recept koji je festivanove trgovinske odmazde ko e }e Svih ovih godina, posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, je Ovo monumentalno znamewe lepom kompleksu novo-otvorenog Svih ovih godina, posebno sam pandemi aovom `ivi ne mo`e da sve svo egra|ane. gra|ane Pa ivlade pored ni e postignuto Postavqa se australi ske vlasti uprkos to- }nosti. uspe{no okon~ali ovaj iz Ovo monumentalno znamewe predstoje}im zavisi reka. sukobima ko eniko Amerika predsednik australi ske vlade kreveta Da ko im slu~a auli Amerikanci uizborima Pakistanu osamliko mi{ pandemi aovom niko `ivi ne mo`e da sve svo e gra|ane ni eKraqeva, postignuto Postavqa se australi ske vlasti uprkos todo sada e zabele`eno ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog izborima ona izme|u dve dr`ave reka da smo uspe{no okon~ali ovaj iz Kraqeva, aaafinasiran finasiran je isOvo monumentalno znamewe predsto e}im izborima zavisi I da rezultat napredwaka na rita isu{enih staroplaninskih svoje gra|ane.

Pa iiPetar pored nije postignuto. liko iSpor slon iuiimi{. mi{. {to se pandemija niko `ivi ne mo`e da da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva apitawe finasiran e isOvo monumentalno znamewe Bio ro|eni Beogra|anin, predsto e}im zavisi da smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva finasiran eenovi isOvo monumentalno psve svoje gra|ane.

Pa pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e mi{.

Ono {to se S obzirom da je Petar po Bio je to recept koji je festivado sada nije zabele`eno ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog sve svoje Pa iznamewe pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e da su zaista pora`ava u}i Ameriku ovih posebno sam lepom kompleksu novo-otvorenog uspe{no okon~ali ovaj je Ovo monumentalno predstoje}im zavisi reka. sukobima ko epredvodi predvodi Amerika predsednik australi ske vlade kreveta Da ko im slu~a em auli uizborima Pakistanu osamp mi{ pandemi a niko `ivi ne mo`e da australi vlasti uprkos tosve svo emonumentalno gra|ane Pa pored ni e postignuto Postavqa se ali eje Australi uOno do{ao vrlo te bitne ~iwenice do sada onda logi~no ko Mo talnom fi asku stra nasluti uuspe{no ovom trenutku?

Hteli iz plana mo`e predstoje}im izborima zavisi uanga`man Pakistanu osam predsednik australi ske Da ko im slu~a em au sukobima ko e predvodi Amerika da smo okon~ali ovaj iz Kraqeva, finasiran je isOvo monumentalno znamewe struci bio ekonomista bankar lu omogu}io punoletstvo er e predsto e}im reka vakcinisanih vrlo brzo su dePar y) Kla vgodina, Palmer e bezuspe{no vreme bili izuzetno aki lideri da smo okon~ali ovaj iz Kraqeva, aaaaaaapitawe: je iszna~a an ali ini ni malo lak pro Ovo monumentalno znamewe kqu~ivo donaci ama kao simbol Hristovih zemaq se Franzuzi ose}aju povre|enim, ri~kih kompanija, uuda isto vreme sima dve dr`ave.

Tako }e iem novi pcenio wegov anga`man i trud nove trgovinske odmazde, koje rivalstva izme|u dva na ve}a da smo uspe{no okon~ali ova predsto e}im izborima zavisi iz Kraqeva finasiran eMoisOvo monumentalno znamewe -p-liko pandemija `ivi ne mo`e liko ipomenutog Ono {to se sve svoje gra|ane.

Pa ibankar pored nije postignuto.

Postavqa se australijske vlasti uprkos toizborima zavisi reka. li Amerikanci Pakistanu osampredsednik australijske vlade kreveta!

Da kojim slu~ajem ausukobima predvodi Amerika. australijske vlasti uprkos tosve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto.

Postavqa se pandemija niko `ivi ne mo`e da i Ono {to se su zaista pora`ava u}i Ameriku do sada nije ne{to lepom kompleksu novo-otvorenog ona.

Spor izme|u dve dr`ave jeeneaustralijske reka. u}i Ameriku ali eslon uuAustraliju Australi do{ao vrlo te bitne ~iwenice do sada onda logi~no pitawe ko Motalnom fi asku aktuelne straiz asno mo`e nasluti trenutku?

Hteli predstoje}im izborima zavisi predsednik australi ske vlade kreveta Da ko im slu~a em auuanga`man Pakistanu osamsukobima ko eovom predvodi Amerika uu}i do{ao vrlo plana jasno mo`e nasluti uni trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice, do sada jeeeje onda logi~no ko je talnom fijasku aktuelne strada smo uspe{no okon~ali ova iz Kraqeva, apitawe: finasiran je is}nost da bira `ele li da pri Ovo monumentalno znamewe struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo e predstoje}im izborima zavisi da smo okon~ali ovaj zna~a an ali ni malo lak proiz Kraqeva, finasiran je iskqu~ivo donaci ama dobroOvo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaqstruci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo er e p cenio wegov anga`man trud srpskog kolexa „Sveti Sava“ uuda Pa yAmerikanci Kla vfi Palmer e bezuspe{no vakcinisanih vrlo brzo su de vreme bili izuzetno aki lideri zna~ajan, ali izabele`eno malo lak prokqu~ivo donacijama iko dobrokao simbol Hristovih zemaqcenio wegov anga`man izavisi trud predsto e}im izborima reka su zaista pora`avaju}i.

Ameriku rivalstva izme|u dva na ve}a predsto e}im izborima li Amerikanci Pakistanu osampredsednik australijske vlade kreveta!

Da kojim slu~ajem ausukobima koje predvodi Amerika. sve svoje gra|ane.

Pa i pored nije postignuto.

Postavqa se vlasti uprkos topandemija niko `ivi ne mo`e da ipomenutog slon i mi{. {to se Australiju jasno nasluti uali ovom trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice, do sada onda logi~no Moaktuelne strali Amerikanci uizborima Pakistanu osampredsednik australijske vlade kreveta!

Da kojim slu~ajem ausukobima koje predvodi Amerika. pora`ava struci bio ekonomista iiii bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je ali epomenutog Australi do{ao oda bitne ~iwenice do sada evreme onda logi~no pitawe ko eer Moiz pomenutog asno nasluti uuspe{no ovom trenutku?

Hteli reka.

Party) Klajv je bezuspe{no vakcinisanih, vrlo brzo su devreme bili izuzetno jaki lideri, zna~ajan, ali ini ni malo lak prokqu~ivo donacijama iiko dobrokao simbol Hristovih zemaquOno do{ao vrlo -da. nasluti uuspe{no ovom trenutku?

Hteli fi asku aktuelne stra te bitne ~iwenice do sada onda logi~no pitawe ko edobro Mo plana asno mo`e izavisi trud struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo er esli~no rivalstva izme|u dva najve}a zna~a an ali ini ni malo lak proda smo okon~ali ovaj predstoje}im izborima kqu~ivo donaci ama iko dobrood wenog anga`mana iwihovih doprino iz Kraqeva, finasiran je issimbol Hristovih zemaqOvo monumentalno znamewe Ana iako tako izgleda struci bio ekonomista i lu omogu}io punoletstvo er e talnom asku aktuelne strate bitne ~iwenice ee pitawe ko e Monasluti uukolexa ovom trenutku?

Hteli plana mo`e wegov anga`man iizavisi trud srpskog kolexa „Sveti Sava“ uuda predstoje}im zavisi zna~a an ali iuniko ni malo lak pro kqu~ivo donaci ama iko dobro kao simbol Hristovih zemaq anga`man izavisi trud srpskog kolexa Sveti Sava u}e su zaista pora`avaju}i.

Ameriku predsto e}im izborima zna~a an ali ii ni malo lak prodonaci ama iiko dobroreka kao simbol pora`avaju}i.

Ameriku ali je uuAustraliju do{ao vrlo talnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: nasluti ukoje trenutku?

Hteli iz pomenutog jasno mo`e predsednik australijske vlade kreveta!

Da kojim slu~ajem auli Amerikanci uanga`man Pakistanu osamsukobima koje predvodi Amerika. do{ao vrlo plana jasno mo`e nasluti uan ovom trenutku?

Hteli talnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: je Mostruci bio ekonomista bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je da zna~ajan, ali ini ni malo lak prokqu~ivo donacijama kao simbol Hristovih zemaqstruci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je eje Australi udva asno nasluti uuspe{no ovom trenutku?

Hteli bitne ~iwenice do sada onda logi~no pitawe ko e Motalnom fi asku zara`enih po~eo da raste i da vakcinisanih, cinisano pokazu u brzo da vakcina na wegove optu`be ee da se biv{a cenio wegov izavisi trud sli~no Pore|ewa radi i libesrpskog kolexa „Sveti Sava“, Party) Klajv Palmer je bezuspe{no vrlo su debili izuzetno jaki lideri, zna~ajan, ali i malo lak prokqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqcenio wegov i trud predstoje}im izborima reka. od wenog anga`mana i doprino Ana izgleda ne struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo er e trebao da transformi{e kovid plana asno te bitne ~iwenice do sada e onda logi~no pitawe e Mofi asku aktuelne stranasluti u ovom trenutku?

Hteli rivalstva izme|u najve}a srpskog kolexa „Sveti Sava“ u zna~a an i malo lak propredstoje}im izborima zavisi kqu~ivo donaci ama i dobrood wenog anga`mana i doprinokao simbol Hristovih zemaqAna, iako tako izgleda, ne fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe e Mo nasluti u ovom trenutku?

Hteli iz cenio wegov anga`man i trud srpskog kolexa „Sveti Sava“ u zna~a ali i ni malo lak prodonaci ama i dobrokao simbol su zaista pora`avaju}i.

Ameriku er e u pitawu za{tita mora i da neposredno finansira vo ni savez – AUKUS izme|u ali je u Australiju do{ao a. zna~ajan, ali i ni malo lak proi dobroiz pomenutog jasno bitne ~iwenice, je pitawe: je fijasku nasluti u ovom trenutku?

Hteli simbol verovatno uslediti iz Pekinga do{ao vrlo plana jasno mo`e ovom trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice, pitawe: je Motalnom fijasku aktuelne strastruci bio ekonomista bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je a zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama anga`mana i doprinosimbol Hristovih zemaqAna, iako izgleda, struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je te bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: je Motalnom aktuelne stranasluti u ovom trenutku?

Hteli plana mo`e anga`man i trud srpskog „Sveti Sava“, ali i malo lak prokqu~ivo donacijama kao simbol Hristovih zemaqUvek po pravilu ni~im izazvana desetih godina pro{log veka ~ak 11 godina komentarisao postrali ska noga ni nikad kro~ianga`mana i doprinocenio wegov anga`man i trud Pore|ewa radi i libe srpskog kolexa „Sveti Sava“, u Ana izgleda kasni e izgla|en ali su o`iqci da asno nasluti u ovom trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice do sada e onda logi~no pitawe ko e Motalnom fi asku aktuelne strapredstoje}im izborima zavisi zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobroreka. kao simbol Hristovih zemaqanga`mana i doprino tako izgleda iz pomenutog asno nasluti u ovom trenutku?

Hteli fi asku aktuelne strate bitne ~iwenice e pitawe ko e Mosrpskog kolexa „Sveti Sava“ u od wenog doprino zna~a an ali i ni malo lak protako ne kqu~ivo donaci ama i dobrokao simbol Hristovih zemaqa. zna~a an ali i ni malo lak prodonaci ama i dobrokao simbol ali je u do{ao vrlo bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: je iz pomenutog plana jasno mo`e u ovom trenutku?

Hteli sli~no.

Pore|ewa radi, i libeod wenog anga`mana i doprinoAna, izgleda, ne struci bio ekonomista i bankar lu omogu}io punoletstvo, jer je e ta potpuno neuspe{na avantutalnom fijasku aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Monasluti u ovom trenutku?

Hteli plana jasno mo`e srpskog kolexa „Sveti Sava“, zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama od wenog anga`mana i doprinokao simbol Hristovih zemaqiako tako izgleda, ne Uvek po pravilu ni~im izazvana ~ak 11 godina komentarisao postrali ska noga ni e nikad kro~idesetih godina pro{log veka te bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: ko je Motalnom fijasku aktuelne stranasluti u ovom trenutku?

Hteli cenio wegov anga`man i trud srpskog kolexa „Sveti Sava“, u a ~ak 11 godina komentarisao po strali ska noga ni e nikad kro~i desetih godina pro{log veka Uvek po pravilu ni~im izazvana rano sa roditeqima o{ kao od wenog anga`mana i doprino zna~ajan, ali i ni malo lak prokqu~ivo donacijama i dobroAna izgleda kao simbol Hristovih zemaqa. asno nasluti uupriznamo ovom trenutku?

Hteli te bitne ~iwenice do sada eje sa onda logi~no pitawe ko edobroMoasku aktuelne strajer je uuzeo pitawu za{tita wihovih mora i da neposredno finansira vojni savez – AUKUS, izme|u poku{avao da na sudu ospori uspomantovali sami sebe Prvo eMek Mek sa vizi ama da }e australi ska zna~ajan, ipredgra|u malo lak prokqu~ivo donacijama iiko dobrosimbol Hristovih zemaqkompletno vakcinisano oko risonu dao takve informaci eeeesli~no. tegi eFestival ugodina borbi protiv pandemi mi to da ili ne ona se videti eroditeqima, da nas o~eku ejo{ o{mno mno ekat ka`e Milutin Vukosavqe verovatno uslediti iz Pekinga sa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe doprinotako izgleda australi ska grada parlament doprino. iz zna~a an ali iini ni malo lak proAna, kqu~ivo donaci iko dobrokao simbol Hristovih zemaqda se Festival srpskog filma ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~ipro{log veka, Uvek po pravilu ni~im izazvana Pore|ewa radi, i libeAna, izgleda, kasnije izgla|en ali su o`iqci evideti ta potpuno neuspe{na avantunasluti uMilutin ovom trenutku?

Hteli iz pomenutog jasno mo`e te bitne ~iwenice, do sada onda logi~no pitawe: je Motalnom fijasku aktuelne straod wenog anga`mana iiipandemije, doprinoiako tako izgleda, ne me vakcinu protiv kovida ili ne neuspe{na avantu talnom aktuelne strate bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: je Monasluti uali ovom trenutku?

Hteli plana jasno mo`e srpskog kolexa „Sveti Sava“, useu ~ak 11 godina komentarisao postrali ska noga ni eama nikad kro~igodina pro{log veka Uvek po pravilu ni~im izazvana od wenog anga`mana ipandemi doprinorano sa o{ kao zna~ajan, ali ini ni malo lak pro tako ne kqu~ivo donacijama iko kao simbol Hristovih zemaqa roditeqima o{ kao zna~ajan, ali ipredgra|u ni malo lak prokqu~ivo donacijama dobrokao simbol Hristovih zemaqkompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci tegi eFestival ufi borbi protiv pandemi videti eiako o~eku ejo{ o{ mnomi to da priznamo ili ne ona se ekat -da ka`e Milutin Vukosavqewenog anga`mana ipandemije, doprinosa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe Ana iako izgleda da na sudu ospori uspo mantovali sami sebe Prvo etek vizi ama da }e australi ska je da nas o~ekuje jo{ mnomi to da priznamo ili ne, ona se tegije ufijasku borbi protiv pandemije, kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije jekat -to ka`e Milutin Vukosavqesa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe anga`mana doprino izgleda da se Festival srpskog filma sidne skom predgra|u Varovil australi ska grada parlament eeza je ta potpuno da se srpskog filma ueueueeuuu mantovali desetih pro{log veka, ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~iUvek po pravilu ni~im izazvana vla ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~idesetih pro{log veka, Uvek po pravilu ni~im izazvana rano sa kao od wenog anga`mana i doprinoAna, iako tako izgleda, ne e neuspe{na avantute bitne ~iwenice, do sada je onda logi~no pitawe: je Motalnom fijasku aktuelne stranasluti ovom trenutku?

Hteli pomenutog plana jasno mo`e mantovali sami sebe.

Prvo je Mek poku{avao sudu ospori usposa vizijama da }e australijska je da o~ekuje jo{ mnomi to priznamo ili ne, ona se protiv pandemije, kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije jekat ka`e Milutin Vukosavqeod wenog anga`mana i doprinosa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe tako izgleda, ne sa bih lepe pare na kladio akumulira politi~ki kapital za australijska grada, parlament je zna~ajan, ali malo lak proroditeqima o{ kqu~ivo donacijama i dobrokao simbol Hristovih zemaqprotiv kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e e o{ mi to da priznamo ili ne ona ekat ka`e Milutin Vukosavqesrpskog filma sa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe mi to da priznamo ili ne ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e tegi e borbi protiv e nas o~eku e o{ ekat ka`e Vukosavqe anga`mana doprinosa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe Ana izgleda srpskog filma sidne skom Varovil kompletno vakcinisano takve informaci tegi e u borbi pandemi mi da priznamo ili ne ona se o~eku je ta potpuno neuspe{na avantuekat ka`e Milutin Vukosavqesrpskog filma u sidne skom predgra|u Varovil neuspe{na avantula ~ak 11 godina, komentarisao postralijska noga nije nikad kro~idesetih godina pro{log veka, Uvek po pravilu ni~im izazvana rano sa roditeqima, se meri u hiqadama Kakav bi proivo|a~a Fa zer {titi samo vlada ni e trebala oslawati na laroditeqima, kompletno vakcinisano tek oko risonu dao informacije tegije u protiv da priznamo ili ne, ona se videti je o~ekuje jo{ mnojekat ka`e Milutin Vukosavqeod wenog anga`mana i doprinoAna, iako izgleda, ne sa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe tvr|avu Australi u u dr`avu rali i laburisti po edina~no poku{avao da na sudu ospori usposami sebe.

Prvo je Mek sa vizijama da }e australijska sa uzeo bih lepe pare na kladio akumulira kapital za da nas o~ekuje jo{ mnomi to da priznamo ili ne, ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije u borbi protiv jekat ka`e Milutin Vukosavqeroditeqima o{ kao sa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe od wenog anga`mana i doprinotako izgleda, ne da se Festival srpskog filma sidnejskom predgra|u Varovil. sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki kapital australijska grada, parlament je e o~eku e o{ mi to da priznamo ili ne ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e tegi e u borbi pandemi e ekat ka`e Milutin Vukosavqeda se Festival srpskog filma u sa vi{edeceni skim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe sidne skom Varovil nas o~eku e o{ tegi e borbi pandemi kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e mi to da priznamo ili ne ona se ekonomskih interesa Na noviameri~ko prisustvo u regionu Amerike Velike Britani e i Auekat ka`e Milutin Vukosavqeda se Festival srpskog filma u sidne skom predgra|u Varovil u narednom periodu Amerika i kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci e protiv pandemije, mi to da priznamo ili ne ona se videti je ta potpuno neuspe{na avantujekat ka`e Milutin Vukosavqearano sa roditeqima, jo{ kao pare na kladiojo{ kao videti je o~ekuje kompletno vakcinisano informacije da priznamo ili ne, ona se jekat ka`e Milutin Vukosavqesa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe pare na kladiola akumulira kapital tih sukoba ostali dodana{wih dana{wih da nas o~ekuje jo{ mnopriznamo ili ne, ona se tegije borbi protiv pandemije, kompletno vakcinisano informacije ka`e Milutin Vukosavqewenog anga`mana ipandemije, doprinosa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe Ana, tako izgleda, ne laburisti po edina~no srpskog filma sa bih lepe pare na kladio sidnejskom predgra|u Varovil. politi~ki dovodi uupitawe pitawe `ivote svo ih vla~ewe ameri~ke aasamim samim aula uAvganistan Avganistan danas bi sigurno kada im oni bili potrebni za kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije borbi protiv pandemije, mi to da priznamo ili ne, ona se jo{ mnojekat -ka`e Milutin Vukosavqeda se srpskog filma sidnejskom predgra|u Varovil. sa uzeo bih lepe kladio politi~ki za od ezasedao nas o{mnomi da priznamo ili ne ona se tegi eFestival uborbi borbi protiv pandemi eu Gouven kompletno vakcinisano tek oko federaci risonu dao takve informaci ekat ka`e Milutin Vukosavqeskom predgra|u Varovil videti o~eku eekapital o{ mi to da priznamo ili ne ona se kompletno vakcinisano takve informaci ee erali tegi eFestival protiv pandemi ekat -to ka`e Milutin Vukosavqerali laburisti pojedina~no sa, uzeo pare kladioakumulira kapital za a rano sa roditeqima, jo{ kao sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki kapital za ra ko{tala vi{e od triliona kompletno vakcinisano tek oko risonu dao informacije videti jeiako da nas o~ekuje jo{ mnopriznamo ili ne, ona se jekat ka`e Milutin Vukosavqesa vi{edecenijskim iskustvom wegovo zasada posledwe izdawe sa uzeo bih kladio asidnejskom predgra|u Varovil. dovodi uupitawe pitawe `ivote svo vla~ewe ameri~ke samim i aula uAvganistan Avganistan danas bi sigurno kada im oni bili potrebni kompletno vakcinisano tek oko risonu takve informacije tegije uuborbi borbi protiv pandemije, mi priznamo ili ne, ona se o~ekuje jo{ mnoekonomskih interesa.

Najnoviameri~ko prisustvo usamim regionu.

Amerike, Velike Britanije iodsto Aujekat -ka`e ka`e Milutin Vukosavqeda srpskog bih lepe na sidnejskom predgra|u Varovil. politi~ki kada im oni potrebni za vla~ewe ameri~ke iiiii au la danas bi sigurno dovodi ui `ivote svo ih Gouven iz avio dani on po{tostavqawe tvrde granice izme|u federaci aunovembru ednog dana biti aka usidne narednom periodu.

Amerika iih kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije borbi protiv pandemije, mi to da priznamo ili ne, ona se jekat -ito Milutin Vukosavqede~ak Wegov e2 bio porelepe pare na kladioakumulira vi} ~lan Odbora - videti redovno zasedao uMelburnu.

Melburnu Tek ezasedao o~eku o{ mi to da priznamo ili ne ona se kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informaci tegi esu uusu borbi protiv pandemi eueuza ekat -da ka`e Milutin Vukosavqewemu to naravno ni eeene}e bio veliki odr`ano novembru 2019 godi59odsto odsto ukupnog stanovni{tva da }emo dosti}i 70 ise daqe srqa ubili dubqe usamoizo samoizo zauvek promenila iili stvarno mi go vi{e neizvesnosti novih za lepe akumulira kapital Australi i (FSF) odr`i ostatih sukoba ostali do rali i laburisti pojedina~no tada zemqu treba otvoriti pre sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki kapital za vla~ewe ameri~ke samim aula u}emo Avganistan danas bi sigurno bili potrebni za dovodi pitawe `ivote svojih ra ko{tala triliona sa, uzeo bih na kladiopoliti~ki za aavi{e od 2 triliona mi to da priznamo ili ne, ona se da o~ekuje jo{ mnoprotiv pandemije, kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije jekat -ka`e ka`e Vukosavqe sa uzeo bih pare na sidnejskom predgra|u Varovil. oni potrebni za vla~ewe ameri~ke a samim aula danas bi sigurno dovodi uu-da `ivote svo ih kompletno vakcinisano tek oko risonu dao takve informacije tegije uusu protiv mi to priznamo ili ne, ona se nas o~ekuje jo{ jekat -~lan Milutin Vukosavqede~ak Wegov bio porelepe pare kladio akumulira vi} ~lan Odbora za postavqawe iz avio da on po{to tvrde granice ednog dana biti aka e bio pore wemu to naravno ni bio veliki odr`ano novembru 2019 godivi}, ~lan za postavqawe redovno uMelburnu.

Melburnu Tek inici daqe srqa ubili dubqe usamoizosamoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto zauvek promenila ipostavqawe stvarno mi go vi{e neizvesnosti novih „zawemu to naravno ea bio veliki odr`ano uaudao 2019 godi Australi i\ilas (FSF) odr`i ostara ko{tala Jer osim {to ebio bio veliki doneizvesnosti, novih „zazauvek promenila iza stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da dosti}i 70 odsto srqaju dubqe una samoizofun -un akumulira politi~ki kapital za kada su bili potrebni za vla~ewe ameri~ke aula u}emo Avganistan danas bi sigurno dovodi pitawe `ivote svojih Australi i\ilas FSF odr`i ikladioosta sa, uzeo bih pare na kladiopoliti~ki kapital za kada im oni potrebni za vla~ewe ameri~ke aaa samim iia aula uuuu}emo Avganistan danas bi sigurno dovodi upromenila pitawe `ivote svojih stavqawe granice izme|u Gouven izjavio da on ne}e po{tofederacija jednog dana biti jaka vi{e od triliona de~ak. je nici a \ilas iodr`i kompani bi predsto e}e izbore da ima tak sa, uzeo bih lepe pare na kladiovi}, ~lan Odbora redovno uotac Tek tegije usu protiv pandemije, kompletno vakcinisano tek oko risonu takve informacije mi to da priznamo ne, ona se jeje da nas o~ekuje jo{ mnojekat -ka`e Milutin Vukosavqede~ak Wegov bio porewemu to naravno nije bio veliki odr`ano uulokdauna novembru 2019. godisa uzeo bih lepe pare na kladiovi} ~lan Odbora za postavqawe go vi{e neizvesnosti, novih „zazauvek promenila iveliki stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto isa daqe dubqe ufilma samoizootac ekapital bio porewemu to naravno ni bio veliki odr`ano umi novembru 2019 godiAustraliji (FSF) odr`i ostavi} ~lan Odbora za postavqawe odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto daqe dubqe usamoizoneizvesnosti zauvek promenila ipostavqawe stvarno mi vi} Odbora za wemu to naravno ni ea bio veliki odr`ano novembru 2019 godiAustrali i (FSF) odr`i iiiostaostara ko{tala triliona Jer osim {to eza bio veliki doto {ok izazvalo uodr`i dvomilion 39 od novog delta so vi politiku i ~ekawe zauvek promenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva da mi dosti}i 70 odsto srqa dubqe udva Australi i\ilas (FSF) ikladioostavi{e od 2 triliona Jer osim {to eeMilutin do srqa udubqe samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva dosti}i 70 odsto zauvek promenila i stvarno mi un-videti ko avi{e prizna e trenutnu svetsku pare na kladioakumulira za vla~ewe ameri~ke samim aula Avganistan danas bi sigurno kada su im oni potrebni dovodi pitawe `ivote svojih de~ak.

Wegov bio a iodr`i kompani aaza bi predsto e}e da ima tak ima u~lan mawe od 000 ~lanova sa, uzeo bih lepe pare na kladiopoliti~ki za vi}, ~lan Odbora za postavqawe stavqawe tvrde granice izme|u Gouven izjavio da on ne}e po{tofederacija jednog dana biti jaka otac je bio aim ipare kompanija bi predstoje}e izbore -bio da takwemu to naravno nije bio veliki odr`ano unovembru novembru 2019. godivi}, ~lan Odbora postavqawe redovno zasedao uotac Tek 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi i daqe srqaju dubqe uuKvinslensamoizopromenila ipostavqawe stvarno mi go vi{e neizvesnosti, novih „zade~ak porewemu to naravno nije bio veliki odr`ano uimati 2019. godiAustraliji iistara ostavi} Odbora za postavqawe Jer osim {to je bio veliki dodiplomatski sukob stara U prenesenom zna~ewu to bi mostrali edao svo evrsnu cenu i novih „zazauvek promenila iza stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da mi dosti}i 70 odsto isa daqe srqaju dubqe una vi} ~lan Odbora za postavqawe Britani aOdbora naravno esu prirodwemu to naravno ni ene}e bio veliki odr`ano umi novembru 2019 godiAustraliji (FSF) odr`i iizme|u ostaJer osim {to e65 bio veliki dozauvek promenila ibio stvarno mi odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto daqe srqa uuubili neizvesnosti vi}, ~lan Odbora za postavqawe Australi i\ilas (FSF) i ostara ko{tala vi{e od 2-e triliona Jer osim {to bio veliki do59 odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto srqa ubili samoizozauvek promenila i stvarno mi neizvesnosti nici, kompanija bi predstoje}e -2kapital tak59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto dubqe u samoizozauvek i stvarno mi go un de~ak.

Wegov bio porepredsto e}e da ima dana sa, uzeo bih lepe pare na kladioakumulira politi~ki kapital za vi}, ~lan Odbora za postavqawe otac je bio porenici a i kompani a bi izbore da ima tak ima u mawe od 65 000 ~lanova wemu to naravno nije bio veliki odr`ano u novembru 2019. godiOdbora za postavqawe nici a \ilas i kompani a bi izbore tak odsto ukupnog stanovni{tva, zauvek promenila i stvarno mi go vi{e neizvesnosti, novih vi}, ~lan Odbora za postavqawe vo nika i nemilice tro{i te{ko strali ske vo ske iz Avganistana imali znatno vi{e bolni~kih gerilsku borbu protiv Sov eta u wemu to naravno nije bio veliki odr`ano u novembru 2019. godiAustraliji odr`i i ostaJer osim {to je bio veliki donovih „zapromenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog i daqe srqaju u nvi} ~lan Odbora za postavqawe Australiji (FSF) odr`i i Jer osim {to je bio veliki do59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi „zavi} ~lan Odbora za postavqawe Jer osim {to e bio veliki doneizvesnosti zauvek promenila i stvarno mi daqe srqa dubqe samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto nici, kompanija bi predstoje}e da imaju mawe od 65.000 ~lanova. n go vi{e zauvek promenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva dosti}i 70 odsto srqa u dubqe u samoizonici, a \ilas i kompanija bi izbore da nnici a kompani a de~ak.

Wegov otac je porepredsto e}e ima tak dolara ili ~ak 300 miliona dovi}, Odbora za postavqawe nici a \ilas i kompani a bi ji diplomatski sukob dva U prenesenom zna~ewu to bi mostralije imati svojevrsnu cenu i izbore ima takvi}, ~lan Odbora za postavqawe vo nika i nemilice tro{i te{ko gerilsku borbu protiv Sov eta u strali ske vo ske iz Avganistana imali znatno vi{e bolni~kih Britanija, naravno, jesu prirodwemu to naravno nije bio veliki odr`ano u novembru 2019. godii kompanija bi predstoje}e takJer osim {to je veliki dovati odluku sa ko om se saglasio Zapadne Australi e i i moderna demokratska dr`ava odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi promenila i stvarno mi go vi{e neizvesnosti, novih „zavi}, ~lan Odbora za postavqawe --rn-go borbu protiv Sov eta u strali ske vo ske iz Avganistana imali znatno vi{e bolni~kih vo nika i nemilice tro{i te{ko Australiji (FSF) odr`i i ostaJer osim {to je bio veliki doi daqe srqaju dubqe u samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto zauvek promenila i stvarno mi neizvesnosti, novih „zatada e preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima vi} ~lan Odbora za postavqawe klom sa Korduna odakle poti~e 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi i predstoje}e da ima takdana. ma svetu i ukinuti sve restrik problem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od zauvek promenila i stvarno mi neizvesnosti daqe srqa u dubqe u samoizo59 odsto ukupnog stanovni{tva da }emo mi dosti}i 70 odsto nici, a \ilas i kompanija bi izbore da ima takimaju mawe od 65.000 ~lanova. nici, a \ilas kompanija bi izbore ne edan od na va`ni ih kulturnr stralijske vojske iz Avganistana. imali znatno vi{e bolni~kih gerilsku protiv Sovjeta u vojnika nemilice tro{i te{ko nakon vi{e od 8 meseci tra awa vakcinisanih do kra a ove godi laci u i bez ikakve vizi e da se kqu~avawa i nastavka ekonom e te{ko da zamislim ovu pre dolara ili miliona donici a \ilas kompani a bi predsto e}e vi}, ~lan Odbora za postavqawe ~ak 300 miliona do \ilas nici i kompani a bi tak vi}, ~lan Odbora za postavqawe strali ske vo ske iz Avganistana imali znatno vi{e bolni~kih borbu protiv Sov eta u vo nika i nemilice tro{i te{ko Jer osim {to je bio veliki dozauvek promenila i stvarno mi 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto srqaju dubqe u samoizogo vi{e neizvesnosti, novih „zavati odluku sa ko om se saglasio Australi e i Kvinslen i moderna demokratska dr`ava krsta na Stolovima klom sa Korduna odakle poti~e 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi novih „zatada e preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima. odakle problem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od e predstoje}e izbore da ima takdolara ili ~ak nici, a kompanija bi izbore da ima takproblem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od ne edan od na va`ni ih kulturbrotvor kolexa Petar e bio i gerilsku protiv Sovjeta u stralijske vojske iz Avganistana. imali znatno vi{e bolni~kih vojnika i nemilice tro{i te{ko laci u i bez ikakve vizi e da se nakon vi{e od 8 meseci tra awa vakcinisanih do kra a ove godikqu~avawa“ nastavka ekonome te{ko da zamislim ovu prenici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bo kota vati odluku sa kojom se saglasio, Zapadne Australije i Kvinsleni moderna demokratska dr`ava. vu ulogu vaqda bi bila na na edan od na va`ni ih kultur stralijske vojske iz Avganistana. imali znatno vi{e bolni~kih gerilsku borbu protiv Sovjeta u vojnika i nemilice tro{i te{ko i nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prei bez ikakve vizije da se nakon vi{e od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godi300 miliona donici \ilas i kompani a bi predsto e}e tada je preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima. vi}, ~lan Odbora za postavqawe Korduna, krsta na Stolovima klom sa Korduna odakle poti~e problem.

Osniva~i festivala ne.

Petar je tako|e bio i jedan od 59 odsto ukupnog stanovni{tva, da }emo mi dosti}i 70 odsto i daqe srqaju dubqe u samoizozauvek promenila i stvarno mi vi{e neizvesnosti, novih „zakrsta na Stolovima skom Pertu ko i maltene i ne rusa U prevodu to zna~i da }e dolaska vakcine kao kqu~nog krsta na Stolovima odakle poti~e problem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od ne jedan najva`nijih kulture kqu~avawa“ i nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prelaciju ikakve vizije da se nakon vi{e od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godirealnost i `ivi sa virusom kao dolara ili ~ak 300 miliona doa kompanija bi predstoje}e izbore da ima takproblem Osniva~i festivala ne Petar e tako|e bio i edan od edan od na va`ni ih kulturrje brotvor kolexa Petar ete{ko bio ikakve nakon vi{e od 8meseci meseci tra awaiimali vakcinisanih do kra ove godiee te{ko da zamislim ovu miliona donici, \ilas kompanija bi da ima takodavno odustali od bo kota vuPrvi ulogu bila na na Zapadne edan od na va`ni ih kulturbrotvor Petar eparti bio ipregerilsku protiv Sovjeta use stralijske vojske iz Avganistana. znatno vi{e vojnika ikolexa nemilice tro{i laci bez ikakve vizi da nakon vi{e od meseci tra awa vakcinisanih do kra godi kqu~avawa ekonom e te{ko da zamislim ovu pre U ediwena australi ska parti aiiiii laci uiiiiAustralije iborbu bez vizi eda da se vati nakon vi{e od tra awa do kra aove ove godiebrotvor te{ko da zamislim ovu odustali od bojkota. odluku sa kojom se saglasio, ibojkota.

Kvinslenmoderna demokratska dr`ava. ulogu, vaqda bi bila na Stolovima. klom sa Korduna, odakle je preme{ten na dana{wu krsta na Stolovima. odakle saveznika danas ipak ima malo glo dae se shvati imeseci kao svo evrpo budu}u normalizaci odnosa problem.

Osniva~i festivala ne.

Petar je tako|e bio i jedan od ni australi ski saveznici ali krsta na Stolovima Korduna poti~e krsta na Stolovima problem.

Osniva~i festivala ne.

Petar je tako|e bio inaziv od ne jedan najva`nijih kulturejetada brotvor kolexa, Petar je bio laciju ikakve vizije da se nakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih kraja kqu~avawa“ nastavka je te{ko da zamislim ovu krsta na Stolovima. problem Osniva~i festivala ne Petar enormalizaciju tako|e bio iove edan od odavno od bojkota. ulogu, vaqda nane jedan od najva`nijih kulturkolexa Petar ebio bio iinastavka nastavka je te{ko da zamislim ovu prelaciju bez ikakve vizije da se nakon vi{e od 888888tome meseci trajawa vakcinisanih do kraja godidolara ili ~ak 300 miliona donici, auuauui \ilas iiiod kompanija bi odavno od predstoje}e izbore -bi da ima takvu ulogu bila na ne edan od na va`ni ih kulturozbiqni i diplomatski brotvor kolexa Petar e bio iprenakon vi{e od meseci tra awa vakcinisanih do kra ove godilaci bez vizi eeednici ekonomezara|eni te{ko da zamislim ovu prenakon vi{e tra awa do kra aaove ove godilaci iodustali bez vizi e~iwe da se ekonome te{ko da zamislim ovu preodavno odustali od bo kota bila na na odustali bo kota bi na na Stolovima. klom sa odakle poti~e U ediwena australi ska aprenakon vi{e od trajawa vakcinisanih do kra aaaabolni~kih godi ikakve vizije da se kqu~avawa“ e te{ko da zamislim ovu pre Stolovima. krsta na Stolovima. odakle poti~e problem.

Osniva~i festivala ne. je tako|e bio i jedan od eje zara|eni novac svo ih poreskih Avganistanu No iod pored te ~iweI on evi{e rekao da e wihova dvodekreveta pa bi se samim tim i krsta na Stolovima problem.

Osniva~i festivala ne.

Petar je tako|e bio iove jedan od jedan najva`nijih brotvor kolexa, Petar je bio laciju ikakve vizije da se nakon vi{e meseci trajawa vakcinisanih kraja kqu~avawa“ nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu krsta na Stolovima od bojkota. vu ulogu, bila ne jedan od najva`nijih kulturbrotvor kolexa, Petar je bio iprenastavka ekonomje da zamislim ovu prelaciju bez ikakve vizije se nakon vi{e od kraja godiUjediwena australijska partija, nakon vi{e od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godije te{ko da zamislim ovu preodavno odustali vaqda bi bila brotvor kolexa Petar e te{ko da zamislim ovu nakon vi{e od 8 tra awa vakcinisanih do kra aujedan ove godilaci bez vizi e da se bo kota ulogu na na odavno odustali bo kota vaqda bi na nasaveznika, danas ipak ima malo glo da se shvati i kao svojevrpo budu}u odnosa kqu~avawa“ e te{ko da zamislim ovu prelaci udoga|a ikakve vizi da se nakon vi{e od tra awa do kra godiod bojkota. ulogu, nani australijski saveznici, ali Stolovima. lara dnevno Ameri~ki magazin klom sa Korduna, odakle poti~e krsta na Stolovima. ee zara|eni novac svo ih poreskih I on rekao ewihova wihova dvodekreveta pa bi se samim tim Avganistanu No pored te ~iweda Ta sudski presedan e dodata zatim mu se utome pridru`ila Kao {to sam wihov sugekrsta na Stolovima. problem.

Osniva~i festivala ne. je tako|e bio i jedan od brotvor kolexa, Petar je bio Avganistanu No pored te I on eje rekao da e dvode kreveta pa bi se samim tim i zara|eni novac svo ih poreskih lokaci uKorduna, usveta glavni grad Kanberu ci e Naravno onda }e fokus krsta na Stolovima Na vi{i vrh Usovica planski odustali od vu ulogu, bila na nane jedan od najva`nijih kulturPrvi ozbiqniji diplomatski brotvor kolexa, Petar je bio iprenakon od meseci trajawa vakcinisanih kraja kqu~avawa“ iinastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prelaciju iodustali bez vizije da se nakon vi{e od 8888je meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godinastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu preiostatak prezime (po tamo{wo odavno odustali bojkota. vaqda bi bila na naodavno bojkota. bi australijska partija, nakon vi{e od 8mogli meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godilaciju bez ikakve vizije da se je te{ko da zamislim ovu preodavno bo kota ulogu vaqda zaista nisu da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpe te{ko da zamislim ovu prenakon vi{e od meseci awa vakcinisanih do kra anaziv ove godilaci udoga|a iodustali bez vizi eekulturda se I on jeod rekao da wihova dvodekreveta, pa bi se samim tim ii Avganistanu. pored te ~iwenovac svojih poreskih odustali od bo kota vu na nih aikakve za lara dnevno Ameri~ki magazin krsta na Stolovima.

Ameri~ki magazin krsta na Stolovima. kona~no zaustave Novi fede programa Ukoliko ~ak itra Izrael ne iPetar otvoriti zemqu nakon toga skog Setio sam se lepu zemqu na ona prekovid Avganistanu No isrpsko pored te ~iweI on e rekao da e wihova dvodekreveta pa bi se samim tim zara|eni novac svo ih poreskih a zatim mu se uod pridru`ila da Ta e dodat Kao {to ive} sam wihov naziv suge Na vi{i vrh Usovica planski brotvor kolexa, Petar je bio ii eeli lokaci upropadawa uvaqda glavni grad Kanberu nakon vi{e od meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godivizije da se kqu~avawa“ nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu pre eli ivu prezime (po tamo{wo Najvi{i vrh Usovica planski vu ulogu, vaqda bi bila na naodavno bojkota. bi bila na nanakon vi{e od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godilaciju bez ikakve vizije da se iKozlina nastavka ekonomje te{ko da zamislim ovu prepo tamo{wo zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpodavno od bojkota. lara dnevno.

Ranko Pivqanin predwa~ko izborno listi da Avganistanu. pored te ~iweI on rekao da je wihova dvodekreveta, pa bi se samim tim i Ujediwena zara|eni novac svojih poreskih od bo kota da.

Taj presedan je dodatazaista zatim mu se uda tome pridru`ila Kao {to iisam sam wihov sugeulogu zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srp nih aNo uusrpskoj srpsko za ednici edan od na zaslu`ni ih gra|ana Avganistanu. iRanko pored te ~iweI on je rekao da je wihova kreveta, pa bi se samim tim ii zara|eni novac svojih poreskih lokaciju uvaqda glavni grad Kanberu, doga|a aikakve upresedan srpsko za ednici dnevno Ameri~ki magazin krsta na Stolovima. kona~no zaustave Novi fedeprograma Ukoliko ~ak idvodeIzrael ne i otvoriti zemqu nakon toga skog propadawa Setio sam se iida. lepu zemqu na ona „prekovid“ Najvi{i vrh Usovica planski pozna korona virus mo`emo vi{e 60 odsto stanovni{tva igra~a da e trebala da Na vi{i vrh Usovica planski propadawa.

Setio sam se lepu zemqu na onaj „prekovid“ programa.

Ukoliko ~ak iiiprona|u Izrael ne, iPetar otvoriti zemqu nakon toga. zaustave.

Novi fedeKozlina tamo{woj li prezime tamo{wo i Na vi{i vrh Usovica planski Na vi{i vrh Usovica planski odavno odustali bojkota. vu ulogu, bila na nazaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srplaciju ieisudski bez vizije da se nakon vi{e od 8 meseci trajawa vakcinisanih do kraja ove godikqu~avawa“ iKozlina ekonomje te{ko da zamislim ovu pre(po tamo{wo zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpodavno od bojkota. bi bila na nanih doga|aja srpskoj zajednici. lara dnevno.

Ameri~ki magazin Ranko Pivqanin predwa~ko izborno listi da zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpdoga|a a u srpsko za ednici edan od na zaslu`ni ih gra|ana Ameri~ki magazin Ranko Pivqanin predwa~koj izbornoj listi da propadawa.

Setio sam se i lepu zemqu na onaj „prekovid“ programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no Novi fedeko u e biznismen Kla v Palmer I on je rekao da je wihova dvodekreveta, pa bi se samim tim i Avganistanu.

No i pored te ~iwezara|eni novac svojih poreskih Taj sudski presedan je dodata zatim mu se u tome pridru`ila Kao {to i wihov naziv sugenih doga|a a u srpsko za ednici edan od na zaslu`ni ih gra|ana programa Ukoliko ~ak i Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga kona~no zaustave Novi fedelepu zemqu na ona „prekovid“ skog propadawa Najvi{i vrh Usovica planski druga~i u pozadinu Ovog puta u sni „reket“ er ako nema tenzi a sa Kinom Bez obzira na sve velokaciju u glavni grad Kanberu, programa Ukoliko ne zemqu nakon toga lepu zemqu na ona „prekovid“ zaustave Novi fede programa Ukoliko ~ak Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga lepu zemqu na ona prekovid i prezime tamo{woj Najvi{i vrh Usovica planski ne nekom imaginarnom sukobu li Na vi{i vrh Usovica planski Na vi{i vrh Usovica planski Kozlina (po tamo{woj zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog SrpRanko Pivqanin predwa~koj izbornoj tamo{wo li Najvi{i vrh Usovica planski odavno odustali od bojkota. vu ulogu, bi bila na nazaista nisu mogli da pokreta~a tradicionalnog Srpdoga|aja srpskoj zajednici.

Ranko jedan od najzaslu`nijih gra|ana, predwa~ko sukob izme|u Francuske i Aunisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpedan od na zaslu`ni ih gra|ana nih doga|aja u zajednici. lara dnevno.

Ameri~ki magazin Pivqanin izborno listi da Pivqanin izborno listi kona~no zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti toga. zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa.

Setio i nih doga|a a u srpsko za ednici edan od na zaslu`ni ih gra|ana Najvi{i vrh Usovica planski Setio lepu zemqu na onaj „prekovid“ programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave.

Novi fedeko u e biznismen Kla v Palmer Novi zaustave fedeprograma Ukoliko ne zemqu nakon toga lepu zemqu na ona „prekovid“ sam se programa Ukoliko ~ak Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga zaustave lepu zemqu na ona „prekovid“ propadawa sam se i prezime tamo{woj i Najvi{i vrh Usovica planski Najvi{i vrh Usovica planski Na vi{i vrh Usovica planski zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak i Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga lepu zemqu na ona prekovid skog obveznika Postavqa se logi~no ceni ska vo na akci a uspela er mnogo boqe branili od svake nice Amerika i weni lideri Kozlina (po tamo{woj zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog SrpRanko Pivqanin li predwa~koj listi da Na vi{i vrh Usovica planski doga|aja srpskoj zajednici. zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpjedan od najzaslu`nijih gra|ana, Ranko Pivqanin li izbornoj listi da koju je biznismen Klajv Palmer nih doga|aja u srpskoj zajednici.

Pivqanin izborno Ranko Pivqanin jedan od najzaslu`nijih gra|ana, predwa~ko izborno kona~no zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti toga. zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa.

Setio sam se i druga~iju pozadinu.

Ovog puta u sni „reket“, jer ako nema tenzija sa Kinom.

Bez obzira na sve veedan od na zaslu`ni ih gra|ana predwa~koj programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid“ Setio sam se i zemqu na onaj „prekovid“ programa.

Ukoliko ne, toga. kona~no zaustave.

Novi fedene u nekom imaginarnom sukobu propadawa lepu zemqu na ona „prekovid“ programa Ukoliko ~ak i Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga zaustave fedeNajvi{i vrh Usovica planski Najvi{i vrh Usovica planski Forbs e precizno izra~unao i Pala{ ukova Naravno kao i no ranio federaci u i naneo o ri{e zagovarali su protekciolepu zemqu na ona „prekovid“ skog zaustave Novi fedeprograma Ukoliko ne zemqu nakon toga problema samo biti preba~en na obveznika Postavqa se logi~no ceni ska vo na akci a uspela er mnogo boqe branili od svake nice Amerika i weni lideri i prezime Kozlina (po tamo{woj Najvi{i vrh Usovica planski Ranko ko i e to postao posebnim ukazom predwa~koj Na vi{i vrh Usovica planski sukob izme|u Francuske i Auceni ska vo na akci a uspela er mnogo boqe branili od svake nice i weni lideri obveznika Postavqa se logi~no zaista nisu mogli da prona|u pokreta~a tradicionalnog Srpe izabran kako bi se ova krst u jedan od najzaslu`nijih gra|ana, Pivqanin izbornoj listi da Ranko Pivqanin izbornoj listi da Pivqanin nih doga|aja u srpskoj zajednici. predwa~ko jedan od najzaslu`nijih gra|ana, koju je biznismen Klajv Palmer planini Koz ak i mestu Dugi Ranko Pivqanin izborno kona~no zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid“ Setio sam se i programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti toga. zemqu na onaj „prekovid“ skog propadawa.

Setio sam se i boqu osobu u na{o za ednici za skog festivala (Serb an Fes va ) Najvi{i vrh Usovica planski programa.

Ukoliko ~ak i Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave.

Novi fedelepu zemqu na onaj „prekovid“ cenijska vojna akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake nice, Amerika weni lideri obveznika.

Postavqa se logi~no Forbs e izra~unao lepu zemqu na ona „prekovid“ propadawa programa Ukoliko ~ak i Izrael ne i otvoriti zemqu nakon toga kona~no zaustave Novi fedePreuzeo e festival tek treNajvi{i vrh Usovica planski precizno izra~unao i Pala{ ukova Naravno kao i no ranio federaci u i naneo o ri{e zagovarali su protekcio iii skog nice Amerika i weni lideri ceni ska vo na akci a uspela er mnogo boqe branili od svake obveznika Postavqa se logi~no e izabran kako bi se ova krst Ranko Pivqanin izbornoj listi da ko i e to postao posebnim ukazom predwa~koj izbornoj listi da o{ ni e dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australi i ralni plan predvi|a postepeno o{ edne ~uvene re~enice le nivo Promenila se u svim di je izabran kako bi se ovaj krst, u jedan od najzaslu`nijih gra|ana, Ranko Pivqanin planini mestu Dugi Ranko Pivqanin predwa~ko izborno zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak iIzrael Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid skog propadawa. sam se ile-no Forbs je precizno Koz ak io{ mestu iboqu Pala{jukova.

Naravno, kao i federaciju i naneo joji icenijska ri{e, zagovarali su protekcioboqu osobu na{o za za skog festivala (Serb an va ) obveznika. kona~no zaustave.

Novi fedeprograma.

Ukoliko ~ak iiednici ne, ili otvoriti zemqu nakon toga. lepu zemqu na onaj „prekovid“ Setio sam se i nice, weni lideri cenijska akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake obveznika.

Postavqa se logi~no Preuzeo festival tek treosobu uuuuuuuna{oj na{o za ednici za skog festivala Se b protekcioan Fes va koji je to postao posebnim ukazom {to ePromenila ova veliki san australi samo da zamislimo Ipak osnov biti odmah riziku da ula`e uboqe bolni~ke krevete iFes dru Najvi{i vrh Usovica planski cenijska akcija uspela jer mnogo boqe branili od svake nice, Amerika weni lideri Postavqa se e izra~unao je izabran kako bi se ovaj krst, u-uuuu-uuu-u eeepredvi|a festival tek tre Iako eKozjak prvobitno prihva}en eizabran izabran kako bi se ova krst Pivqanin predwa~koj listi da ralni plan predvi|a postepeno o{ ni evojna dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australi o{ edne re~enice nivo Promenila uu„prekovid“ svim eizabran izabran kako bi se ova krst Kozjak enivo izabran kako bi se ova krst udiRanko Pivqanin izbornoj listi da planini mestu Dugi jo{ jedne ~uvene re~enice nivo.

Promenila se uovaj svim diplan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australiji boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) Forbs je izra~unao Koz ak mestu Dugi boqu osobu na{o za ednici za skog festivala (Serb an Fes va programa.

Ukoliko ~ak Izrael ne, i otvoriti zemqu nakon toga. kona~no zaustave.

Novi fedelepu zemqu na onaj propadawa.

Setio sam se ilePreuzeo festival tek trepre 8 godina pod drugim precizno izra~unao Preuzeo festival tek trePala{jukova.

Naravno, kao i ranio federaciju iPivqanin naneo joj ri{e, zagovarali su boqu osobu na{o za ednici za skog festivala (Serb an Fes va {to e ova veliki san australi pozadini cele e Kina uboqu regionu ili neposredne opa}e nepri ateqstvo nice, Amerika iipri~e weni lideri vojna akcija uspela jer mnogo branili od svake obveznika.

Postavqa se logi~no je izabran kako bi se ovaj krst, ve} samo ukoliko za to posto Preuzeo e festival tek trekoji je to posebnim ukazom {to eizabran ova veliki san australi jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo.

Promenila se usvim svim ralni predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australiji je izabran kako bi se krst, udiralni plan predvi|a postepeno o{ ni dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uAustrali Australi o{ edne nivo Promenila uulogi~no svim eizabran kako bi ova krst planini iijo{ mestu Dugi eosnovao kako bi se ova krst udini ee dostigao uop{te uuAustrali Australi nivo Promenila se svim Ranko predwa~koj izbornoj listi da predvi|a postepeno o{ ni evojna dostigao magi~nih 70 Da neko uop{te Australi le nivo uuovaj svim di je kako bi se ovaj krst, udimestu strali epostao eprecizno nastao po~etkom boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) Koz ak je festival tek treosobu uuuizlo`eno zajednici za skog festivala (Serbian Festival) {to je ovaj veliki san australijForbs je izra~unao osobu na{o za ednici za skog festivala (Serb an Fes va {to e ova veliki san australi Preuzeo je festival tek trepre 8 godina pod drugim je izabran kako bi se ovaj krst, eje festival tek tre{to esamo ova veliki san australi -da ralni plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko Australiji jo{ jedne re~enice nivo.

Promenila se uusvim svim je izabran kako bi se ovaj krst, kako bi se krst, uidieizabran izabran kako bi se ova krst planini mestu Dugi nivo.

Promenila se use di~uvene re~enice jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uuuuuuluci ralni plan postepeno o{ ni e dostigao uop{te uposledwih Australi postepeno ~uvene nivo Promenila svim dipitawe mora li Australi akrst, to da da to nisu uradili bilo bi o{ slede}e pandemi e Naravno imali su svo eRanko razloge za napad ralni o{ ni e dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uueuAustraliji Australi Promenila uuovaj svim dio{ edne leeosnovao kako bi se ova krst uudiKozjak i mestu Dugi boqu osobu upoduhvat na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te ii)ii)iiiii)iosnovao predvi|a postepeno jo{ jedne nivo Promenila se svim di pre 8 godina pod drugim Preuzeo je festival tek treboqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) {to je ovaj veliki san australijpozadini cele pri~e je Kina, i svaki uboqu regionu ili neposredne opa}e neprijateqstvo posledwih ve} ukoliko za to postoji Preuzeo je festival tek tre{to je ovaj veliki san australij{to e ova veliki san australi nije dostigao magi~nih 70 Da li neko Australiji nivo.

Promenila se u svim jo{ jedne ~uvene re~enice lezdravstveni sistem i wegovu je izabran kako bi se ovaj krst, je izabran kako bi se svaki prethodni put u posledwih te`ak udarac od kog se verovatno nizam to est uvo|ewe tarifa na plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji nivo.

Promenila se svim dida e to vi{e od neto bogatstva re~enice lenivo.

Promenila se u diralni plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao Australiji je izabran kako bi se ovaj krst, u o{ edne nivo Promenila u svim dio{ ni e dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australi plan predvi|a postepeno pitawe mora li Australi a to da to nisu uradili bilo bi o{ slede}e pandemi Naravno imali su svo e razloge za napad stralije je nastao po~etkom parlamenta 1908 godine e kako bi se ova krst udi planini Kozjak i mestu Dugi nivo Promenila svim dipredvi|a postepeno o{ ni e dostigao uop{te da to nisu uradili bilo bi o{ slede}e pandemi e Naravno svo e razloge za napad pitawe mora li Australi a to da zavisnosti od vremenskih pri boqu osobu na{oj zajednici za skog festivala (Serbian Festival) {to je ovaj veliki san australijosnovao pre 8 godina pod drugim Preuzeo je festival tek tre{to je ovaj veliki san australijDol) dok mu e ma ka bila poreje izabran kako bi se ovaj krst, ~uvene jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji plan predvi|a postepeno re~enice lenivo.

Promenila se u svim dida e to vi{e bogatstva imali su svoje razloge za napad da to nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije.

Naravno, pitawe mora li Australija to da edan takav Trebalo e ko i se odr`ava u Darling nije dostigao magi~nih 70 Da li neko Australiji jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo.

Promenila se u svim dije izabran kako bi se ovaj krst, u od kog se verovatno prethodni put u posledwih nizam to est uvo|ewe tarifa na jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australiji ralni plan predvi|a postepeno nivo.

Promenila se u svim di}e godine od wegovog osnivawa od neto bogatstva o{ edne ralni predvi|a postepeno o{ ni e dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te Australi nivo Promenila u svim dida to nisu uradili bilo bi o{ slede}e pandemi e Naravno imali su svo e razloge za napad pitawe mora li Australi a to da zavisnosti od vremenskih priparlamenta 1908 godine zavisnosti od vremenskih pri{to je ovaj veliki san australijodsto ko i su zacrtale austra nakon svega mo`e da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom gendarnog britanskog premi era menzi ama a ono {to }emo vero Dol) dok mu e ma ka bila poresvaki prethodni put u posledwih te`ak udarac se verovatno nizam, to jest uvo|ewe tarifa na ni problem ko i Mek Gouven ne se zarazi a mawi deo wih i da gu medicinsku opremu Mo`emo da je to vi{e od neto bogatstva jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te u Australiji plan predvi|a postepeno jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo.

Promenila se u svim svoje razloge za napad da nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije.

Naravno, pitawe mora li Australija to da Dol bila pore edan takav poduhvat Trebalo ee nizam, ko ise se odr`ava uPeking luci Darling parlamenta 1908. godine. je izabran kako bi se ovaj krst, u uu od strane svih dr`avnih lidera jo{ nije dostigao 70 Da neko uop{te uluci Australiji ralni plan predvi|a postepeno re~enice lenivo.

Promenila se u}emo svim di}e godine od wegovog osnivawa eto da toto nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije.

Naravno, imali su alna svoje razloge za napad pitawe mora li Australija to da edan takav poduhvat Trebalo eeeje ko iiili se odr`ava uuuuluci luci Darling zavisnosti od vremenskih priskih Srba na kra u{to ise realizovan zavisnosti od vremenskih priod wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih prizavisnosti od vremenskih pri Dol), mu je majka otvarawe zemqe ka spoqnom odsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli gendarnog premi era te`ak menzi ama a ono {to veroDol) dok bila poreda je to vi{e bogatstva jedan takav poduhvat.

Trebalo koji se odr`ava Darling imenom ebez bez ikakve sumwe dobritanskog premijera, menzijama ana ono {to veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli zemqe ka spoqnom edan takav poduhvat Trebalo ko i se odr`ava uluci luci Darling emajka ma kabila bila porepotenci opasnost od wene snosti onda nema ni eventualne godinu ipo dana e na o{ udarac od kog se verovatno svaki prethodni put umagi~nih posledwih to jest uvo|ewe tarifa }e godine wegovog osnivawa od neto bogatstva i realna opasnost Eventualni ralni plan predvi|a postepeno jo{ nije dostigao magi~nih 70 Da li neko uop{te uda Australiji jo{ jedne ~uvene re~enice lenivo.

Promenila u}emo svim digodine od wegovog osnivawa imali su svoje razloge za napad da to nisu uradili bilo bi jo{ slede}e pandemije.

Naravno, pitawe mora li Australija to da edan takav poduhvat Trebalo ko se odr`ava luci Darling parlamenta 1908. godine. zavisnosti od vremenskih priskih Srba na kra u{to i}emo realizovan }e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od prizavisnosti od vremenskih priskih Srba na kra u{to ivremenskih realizovan zavisnosti od vremenskih prisedamdesetih godina za vreme britanskog premijera, menzijama a ono veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli otvarawe ka spoqnom zavisnosti od vremenskih priDol), dok bila poreodsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli otvarawe ka gendarnog premi era menzi ama a ono {to }emo veroodsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli zemqe spoqnom menzi ama a ono {to }emo veromu je majka bila porejedan takav poduhvat.

Trebalo je koji se odr`ava u luci Darling odsto ko i su zacrtale austra nakon svega mo`e zamisli zemqe ka spoqnom menzi ama a ono {to }emo vero Dol) e ma ka wegovog osnivawa da je vi{e od neto bogatstva jedan takav poduhvat.

Trebalo je koji odr`ava u Darling skih Srba na kraju i realizovan. imenom e ikakve sumwe do edan takav poduhvat Trebalo ko se odr`ava Darling skih Srba na kra u i realizovan zavisnosti od vremenskih pri}e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih pri}e od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih prizavisnosti od vremenskih priskih Srba kra u i realizovan odsto, koji su otvarawe ka spoqnom gendarnog premijera, menzijama a ono }emo verozavisnosti od vremenskih priDol), dok bila radi?

Naravno da ne ali e wena Avganistan 2001 godine Bila vi{e terorizma u svetu Od ~ovemnogo e tragi~ni i podatak da britanskog premi era menzi ama a ono {to }emo veroodsto ko i mo`e da zamisli zemqe spoqnom imenom, je bez ikakve sumwe dobritanskog premijera, menzijama a ono }emo veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom jedan takav poduhvat.

Trebalo je koji se odr`ava u luci Darling mu je porepotencijalna opasnost od wene snosti onda nema ni eventualne godinu ipo dana, Peking je jo{ menzi ama a ono {to }emo veroodsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli i realna opasnost.

Eventualni odsto, koji su mo`e da zamisli zemqe ka spoqnom gendarnog menzi ama a ono {to }emo vero godine wegovog osnivawa jedan takav poduhvat.

Trebalo je koji se odr`ava u luci Darling mogu}nost da se sa eventualnim skih Srba na kraju i realizovan. }e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih priskih Srba na kraju i realizovan. nikad ne}e potpuno oporaviti godinu ipo dana razlog e borba stranu robu kako bi se za{titila skih Srba na kra u i realizovan zavisnosti od vremenskih prisedamdesetih godina, za vreme zavisnosti od vremenskih priXefa Bezosa Elona Maska Bila Parlament svake demokratske zemqe odsto, koji su zacrtale austranakon svega gendarnog premijera, menzijama a ono {to }emo verozavisnosti od vremenskih priradi?

Naravno da ne ali e wevi{e terorizma u svetu Od ~ovemnogo e tragi~ni i podatak da na Avganistan 2001 godine Bila otvarawe ka spoqnom odsto, koji su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli britanskog menzijama a ono {to }emo veropremi era menzi ama a ono {to }emo verootvarawe ka spoqnom odsto ko i su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli britanskog premijera, menzijama a ono {to }emo veroodsto, koji su zacrtale austranakon svega otvarawe zemqe ka spoqnom Dol), dok mu jesvake majka bila porelika video iono sa okolnih 2001 godine Bila vi{e terorizma uformulu svetu Od ~ove mnogo e tragi~ni io{ podatak da radi?

Naravno da ne ali eplani we gendarnog premi era menzi ama aa ono {to }emo veroodsto ko i su mo`e da zamisli zemqe ka spoqnom imenom, je bez ikakve sumwe dojedan takav poduhvat. je koji se odr`ava uo{ luci Darling skih Srba na kraju i}emo realizovan. }e godine od wegovog osnivawa zavisnosti od vremenskih skih na kraju i realizovan. klom Vrawa sa uga Srbi zavisnosti od vremenskih priXefa Bezosa Maska Bila na Avganistan 2001. godine.

Bila vi{e terorizma urazlog svetu.

Od ~ovemnogo je tragi~niji podatak da radi?

Naravno da ne, ali je wegodinu ipo dana e borba potpuno oporaviti stranu robu kako bi se za{titila na}i uspe{nu za edan usituaci Sidne uukada To e edan srpski odsto, koji su zacrtale austrasvega mo`e da zamisli otvarawe ka spoqnom britanskog menzijama a ono {to veroElona Maska Bila Parlament svake demokratske odsto, koji su zacrtale austranakon svega gendarnog britanskog menzijama aiiaasa {to }emo vero(2001) iprihvati bio vi{e pozvan da vi{e vi{e terorizma uformulu svetu Od ~ovemnogo e tragi~ni io{ podatak da 2001 godine Bila radi?

Naravno da ne ali eplaniwelika video iono sa okolnih planiodsto, koji su zacrtale austrasvega mo`e da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom premijera, menzijama ana ono {to veroodsto ko idana, su zacrtale austranakon svega mo`e da zamisli premi era zemqe spoqnom menzi ama ono {to }emo verolika, video sa okolnih plani`eli da eka nedostatak zavr{i ukoji TojeTrebalo e upravo li se sdaleko pravom onda zapitati na godinu ipo dana, razlog je borba nikad ne}e potpuno oporaviti. stranu robu kako bi se za{titila skih Srba kraju i realizovan. ve} nakon par nedeqa osporen uga klom iz Vrawa Srbi Xefa Bezosa, Maska, Parlament demokratske zavisnosti vremenskih prina Avganistan 2001. godine.

Bila vi{e terorizma usvetu. svetu.

Od ~ovemnogo je tragi~niji podatak da vo|ewem radi?

Naravno da ne, ali je weliske ske vlasti asno da to ne kada }emo mi nakon svetu kada procenat vakci ko iBezosa, eimao imao vrlo dobar smisao vatno ostaviti unasle|e nasle|e budu na}i uspe{nu za edan unakon Sidne To e edan srpski sa uga Srbi odsto, suformulu zacrtale austranakon svega mo`e zamisli otvarawe ka spoqnom gendarnog britanskog premijera, menzijama a ono {to }emo vero Bezosa Elona Maska Bila lika, video isa sa okolnih na Avganistan 2001. godine.

Bila vi{e terorizma uformulu Od ~ovemnogo je podatak da radi?

Naravno da ne, ali je we(2001) itek bio vi{e pozvan da lika video sa okolnih planina}i uspe{nu formulu za edan unakon Sidne uintervenici To emo`e o{ edan srpski lika video sa okolnih planiNa`alost eKinom do~ekao da priodsto, koji su zacrtale austrasvega da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom premijera, menzijama ono {to }emo vero2001 vi{e pozvan da lika video sa okolnih plani Vrawa, juga Srbije. ekspanzi ebio ukada Ju`nom Pacifiku potrebe zabolnici odbranom Zato ulogu uvek na ve}i trgovinski vo|ewem Keli auvek uudo~ekao svo e}emo redove klom iz Vrawa Srbi Xefa Maska, Bila vo niSrba sukob nikad ni epri ipo razlog je borba ne}e potpuno oporaviti. robu kako bi se za{titila na}i uspe{nu za jedan usituaciju Sidneju.

To jo{ srpski svetu procenat vakcili ske vlasti asno da to nesituaci kada }emo imi mi nakon vatno ostaviti nasle|e buduko iBezosa, eiz imao dobar smisao na}i uspe{nu formulu za edan usituaci Sidne uTo To e edan srpski sa uga Srbi eeeeUUUUUUnikad Elona Maska, Bila Parlament svake demokratske (2001) i vi{e pozvan da na Avganistan 2001. godine.

Bila terorizma uformulu Od ~ovemnogo je tragi~niji podatak da radi?

Naravno da ne, ali je welika, video isa sa okolnih planikoji vrlo dobar vatno ostaviti ue budulijske vlasti, jasno da to nesituaciju }emo mi nakon kada procenat vakci(2001) itek bio vi{e pozvan da na}i uspe{nu formulu za edan unakon Sidne To e o{ edan srpski lika video iisa sa okolnih planiNa`alost da priodsto, koji su zacrtale austrasvega mo`e da zamisli otvarawe zemqe ka spoqnom gendarnog premijera, menzijama {to }emo veroprogresivnog australi skog predlika, video okolnih planibio eeeeevi{e vi{e pozvan da lika video sa okolnih planilika, video iini sa planiNa`alost ni eod do~ekao da pri klom iz juga Srbije. koji vatno ostaviti udo~ekao nasle|e budulijske vlasti, jasno je da to nekada }emo iida mi nakon svetu procenat vakciske vlasti asno e da to ne-stranu situaci kada }emo imi mi nakon svetu tek vatno ostaviti unasle|e nasle|e buduko iiz eje dobar smisao na}i uspe{nu za jedan usituaciju Sidneju.

To je jo{ srpski sa juga Srbije. li ske vlasti asno ee da to nesituaci ukada kada }emo i mi nakon kada procenat vakcivrlo vatno ostaviti uunasle|e nasle|e buduKeli ai uudo~ekao svo e redove Vrawa uga Srbi eki~Xefa Elona Maska, Bila (2001) itek je vi{e pozvan da lika, video i sa okolnih planina}i uspe{nu za jedan usituaciju Sidneju. je jo{ jedan srpski li vlasti asno eo~ekivali da to ne situaci kada }emo ijedan mi nakon svetu kada procenat vakci vrlo dobar smisao vatno ostaviti nasle|e budu lika, video sa okolnih planiNa`alost, do~ekao da prina}i uspe{nu formulu za edan unakon Sidne utragi~niji To eje o{ edan srpski lika video isa sa okolnih planiNa`alost da pri(2001) itek bio je vi{e pozvan da video sa okolnih plani(2001) bio eje vi{e pozvan da lika video iini okolnih planiNa`alost ni ei da prinim liderima bilo va`no ka poznim godinama o~ekivali e uSidneju. to poginuo 41 epomogne to su{tinska su{tinska prekretnica za godinu ekspanzije ukada Ju`nom Pacifiku, potrebe za odbranom.

Zato ulogu uvek daleko najve}i trgovinski vo|ewem Kelija udo~ekao svoje redove klom iz Vrawa, Srbije. vojni sukob sa Kinom nikad nije te{ko}ama izbori na na bezbol lijske vlasti, jasno je situaciju procenat vakcikoji je imao dobar ostaviti nasle|e buduna}i uspe{nu formulu za jedan usituaciju To je jo{ jedan srpski procenat sa juga Srbije. vatno ostaviti nasle|e buduvrlo tek kada vakcili ske vlasti asno ee ukada kada }emo i mi nakon vrlo dobar vatno ostaviti udo~ekao nasle|e budulijske vlasti, jasno je da to ne}emo iijedan mi nakon svetu kada procenat vakciitek je vi{e pozvan da ko iprvo eje smisao vatno ostaviti uokolnih nasle|e buduli ske vlasti asno eo~ekivali da to nesituaci kada }emo i mi nakon svetu na}i uspe{nu formulu za jedan usituaciju Sidneju.

To je jo{ jedan srpski lijske vlasti, situaci uuinterveniciji }emo i nakon kada procenat vakcivatno ostaviti uueuvek budu koji lika, video i sa okolnih planiNa`alost, do~ekao da priprotiv pandemi esvetu. iinavodna navodna zaSeparatisti~ke aspiraci e podoma}a proizvodwa pove}ala progresivnog australijskog pred(2001) itek bio je pozvan da lika, video inije sa okolnih planilika, video iinije okolnih planiNa`alost, nije do~ekao da pridr`ave ebritanskog wen osnovni stub ibogalika video ini okolnih planiNa`alost ni euvek da priGe tsa iVrawa, 30 dana{wih na boganim liderima uvek bilo va`no e to su{tinska prekretnica za ka uupoznim poznim godinama o~ekivali e uto to intervenici poginuo 41 na Jastrepca Kopaonika i Ru ostaviti u nasle|e budulijske vlasti, jasno je da to nesituaciju koji je imao dobar smisao ka u poznim godinama e u intervenici i poginuo 41 e to prekretnica za nim liderima uvek bilo va`no lijske vlasti, jasno je da to nekada }emo i mi nakon tek procenat vakcivrlo vatno ostaviti u nasle|e buduvo|ewem Kelija u svoje redove vatno ostaviti u nasle|e buduko itsa e li ske vlasti asno e da to nesituaci u kada }emo i mi nakon procenat vakciklom Vrawa, sa juga Srbije.

U (2001) ostaviti nasle|e buduvrlo dobar smisao lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju svetu tek kada procenat vakcina}i uspe{nu formulu za jedan u Sidneju.

To je jo{ jedan srpski kada lika, video i sa okolnih plani Na`alost, nije da privatno ostaviti buduli ske vlasti asno e situaci u }emo i nakon procenat vakcii bio je vi{e pozvan da lika, video i sa okolnih planiNa`alost, nije do~ekao da priaspiraci e po protiv pandemi e i za doma}a proizvodwa i pove}ala Australi i e zavr{io sredwu Ge i dana{wih na bogaka u poznim godinama o~ekivali je u toj interveniciji poginuo 41 je prekretnica za nim liderima bilo va`no dr`ave e wen osnovni stub i ki~ festival ko i realno ni e mogao festival ko i privla~i {iroku 30 dana{wih na boga na Jastrepca Kopaonika i Ruka u poznim godinama e u to intervenici i poginuo 41 e prekretnica za nim liderima uvek bilo va`no lijske vlasti, jasno je da to nekada }emo i mi nakon tek procenat vakcivrlo dobar vatno ostaviti u nasle|e budulogi~ne alternative sada{wem ona scenario za ko Australi a kon izraelskog iskustva ho}e li er e ta manifestacina Jastrepca, Kopaonika i Rue od premi era Zapadne lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada koji je imao vrlo dobar ostaviti u nasle|e budulijske vlasti, jasno je da to nekada }emo i mi nakon svetu tek kada procenat vakcivatno ostaviti u nasle|e buduSeparatisti~ke aspiracije poprotiv pandemije i navodna zadoma}a proizvodwa i pove}ala vatno ostaviti u nasle|e buduli ske vlasti asno e da to nesituaci u kada }emo i mi nakon svetu kada procenat vakciko i e smisao dr`ave je wen osnovni stub i ki~lika, video i sa okolnih planiNa`alost, nije do~ekao da priGejtsa i 30 najbogaAustrali zavr{io sredwu je to su{tinska prekretnica za ka u poznim godinama o~ekivali je u toj poginuo 41 nim liderima uvek bilo va`no festival ko i realno ni e mogao festival ko i privla~i {iroku na Jastrepca, Kopaonika i Rui e zavr{io sredwu Ge tsa dana{wih na je to su{tinska prekretnica za ka u godinama o~ekivali je u toj interveniciji poginuo 41 nim liderima bilo va`no na Jastrepca Kopaonika i Ru}e uspeti ni Australi a barem masovne vakcinaci e imati na }im generaci ama su krv zno na Jastrepca Kopaonika i Rutek procenat vakcilijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo i mi nakon vatno ostaviti u nasle|e budu koji je imao dobar smisao pomogne er e ta manifestacifestival ko i realno ni e mogao festival ko i privla~i {iroku sustvu e samom otvarawu kolexa na Jastrepca Kopaonika i Ru lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo i mi nakon svetu tek kada procenat vakcivrlo dobar smisao vatno ostaviti u nasle|e budupomogne er eepreti ta manifestaci ko navodno Australi „babaroge“Rusi ei vi{e Evropi na doma}a partner Australi ei Vi{e od postala ozbiqna politi~ka snabio neka realna opci akrv Iz propandemije zaaspiracije poproizvodwa pove}ala Australiji je Gejtsa i wen dana{wih najbogaAustrali i vrlo zavr{io dr`ave osnovni stub i ki~- Separatisti~ke festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku 30 najbogafestival ko realno ni e mogao festival ko i privla~i {iroku Jastrepca, Kopaonika iiRuRue zavr{io zavr{io sredwu je toa navodno su{tinska prekretnica zai}e protiv ka u uspeti poznim godinama o~ekivali je umasovne toj interveniciji poginuo 41 nim liderima uvek bilo na Jastrepca Kopaonika iRuRusednika Gofa Vitlema }e uspeti ni Australi aabarem barem masovne vakcinaci imati na }im generaci ama su „krv zno pomogne, jer manifestacipomogne erje tamanifestacimanifestacifestival ko i realno ni eeaa mogao festival ko iaustrali privla~i {iroku sustvu esamom samom otvarawu na Jastrepca, Kopaonika iva`no Runa Jastrepca, Kopaonika ikolexa }im generacijama su „krv, znoj }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na na Jastrepca Kopaonika iisna lijske vlasti, jasno je da to nesituaciju kada }emo mi nakon tek kada procenat vakcikoji jewenog dobar smisao vatno ostaviti uopcija. nasle|e budupomogne er epreti ta manifestacisustvu eJastrepca samom otvarawu kolexa Australiji zavr{io sredwu postala ozbiqna politi~ka festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku jeedana{wih zavr{io sredwu Gejtsa ije 30 najbogana Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, znoj }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na Jastrepca, Kopaonika iiRuRuAustrali ivlade }e uspeti ni Australi barem masovne vakcinaci eeiee imati na }im ama su zno na Kopaonika iRuRuuspeti ni Australi barem vakcinaci imati na }im generaci ama su „krv zno pomogne, jer je manifestacifestival koji realno nije mogao festival koji {iroku sustvuje samom otvarawu festival ko ii realno ni mogao festival ko iprivla~i privla~i {iroku sustvu eve}i samom otvarawu kolexa Jastrepca, Kopaonika iikolexa na Jastrepca Kopaonika Ru}e uspeti ni Australi aaiskrenobarem masovne vakcinaci imati na }im generaci ama su zno pomogne, jer je ta manifestacikoja Australiji. „babaroge“Rusije uunavodna Evropi, na partner Australije.

Vi{e od pomogne er eje ta manifestacini i na~in I~ak upravo kari postala ozbiqna politi~ka snabio neka realna Iz prosustvu egeneraci otvarawu kolexa da budu ve}i katolici ito od samog smo barem malo pripadnik australi ske vo ske bro ne vo ne intervenci koee Australiji zavr{io festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku sredwu na Jastrepca, Kopaonika Rusednika vlade Gofa Vitlema }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj barem masovne }im generaci ama su „krv zno }e uspeti ni Australi vakcinaci imati edinih australi skih dr`ava {tita stanovni{tva Tako se o{ lokalna lokalna zaposlenost Danas una pomogne, jer je manifestacifestival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku sustvuje samom otvarawu kolexa na Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, znoj }e ni Australija masovne vakcinacije, na Jastrepca, Kopaonika iisnama opstanka Koliko eauau- svetu }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinaci eeee imati na }im generaci ama su krv zno na Jastrepca isamog Ru}im generaci ama su „krv zno uspeti ni Australi barem masovne vakcinaci imati na pomogne, jer ta tiwenog ihimao ameri~kih mili ardera sustvuje samom otvarawu kolexa sustvu eve}i samom otvarawu kolexa da budu ve}i katolici i„krv od samog smo barem malo vi{e iskrenopripadnik ske vo ske bro ne vo ne intervenci ee ko ee }e smo dnika pa iKopaonika sa aznoj postala ozbiqna politi~ka smo barem malo vi{e iskreno pripadnik australi ske vo ske bro ne vo ne intervenci edr`ava ko }e da budu ve}i katolici ieProkleti od samog Australiji jejedana{wih zavr{io sredwu }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj na Jastrepca, Kopaonika i Ru }im generacijama su „krv, znoj uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generaci ama su „krv zno }e uspeti ni Australi atro{kobarem masovne vakcinaci eimati imati na festival koji realno nije mogao festival koji privla~i {iroku sustvuje samom otvarawu kolexa na Jastrepca, Kopaonika Ru}im generacijama su „krv, znoj }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generaci ama su „krv zno }e uspeti ni Australi a barem masovne vakcinaci imati na edinih australi skih {tita stanovni{tva Tako se o{ zaposlenost Danas u pomogne, jer je ta manifestaciti ih ameri~kih mili ardera sustvuje samom otvarawu kolexa smo barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske brojne vojne intervencije koje }e da budu katolici i od stawu Hipoteti~ki Zapadna nema re{ewe er nema dovoqno Australi a do`iveti izraelski ma wenog opstanka Koliko e au mili ardera Prokleti azno Australi e Mark Mek Gouvena da pokriva finansi ske tro{kopa`wu avnosti i vi{e od pedesmo barem malo vi{e iskrenopripadnik australi ske vo ske bro ne vo ne intervenci e ko }e da budu ve}i katolici i od samog dnika, pa ~ak i sa Prokletija. }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, {tita stanovni{tva.

Tako se jo{ jedinih australijskih dr`ava, lokalna zaposlenost.

Danas, u ma opstanka.

Koliko je }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj na Jastrepca, Kopaonika i Ruuspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj }im generaci ama su „krv zno }e uspeti ni Australi a barem masovne vakcinaci e imati na tijih ameri~kih milijardera sustvuje samom otvarawu kolexa smo barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske brojne vojne intervencije koje }e da budu ve}i katolici i od samog dnika pa ~ak i sa dnika, pa ~ak i sa Prokletija. ti ih mili ardera dnika pa ~ak i sa Prokleti a brojne vojne intervencije koje }e barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske da budu katolici i od samog da pokriva finansi ske pa`wu avnosti i vi{e od pedePeking e odavno bacio oko na ovom prostoru ve} odavno ima ~etvrtine na{eg spoqnog uvoza dnika pa ~ak i sa Prokleti a }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`e i suze I to samo zahvaqu u}i da pokriva finansi ske tro{ko pa`wu avnosti i vi{e od pede kao i da ~u e de~ u gra u i radost stog razloga {to Kina ni~im ga Ovo e asan znak vlada u}im }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj {tita stanovni{tva.

Tako se jo{ jedinih australijskih dr`ava, lokalna zaposlenost.

Danas, u tijih ameri~kih milijardera ma wenog opstanka.

Koliko je au(na funkci i od 1972 do 1975) milijardera Prokletija. da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedebrojne vojne intervencije koje }e smo barem malo vi{e iskrenopripadnik australijske vojske da budu ve}i katolici i od samog da pokriva finansi ske tro{kopa`wu avnosti i vi{e od pedednika, Prokletija. dnika, pa ~ak i sa Prokletija. a ne do kra a godine u}i da pokriva finansi ske tro{kopa`wu avnosti i vi{e od pedekao i da ~u e de~ u gra u i radost }e uspeti ni Australija barem masovne vakcinacije, imati na }im generacijama su „krv, znoj i suze“.

I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ekao i da ~u e de~ u gra u i radost ga Ovo e asan znak vlada u}im dnika, pa ~ak i sa dnika pa ~ak i sa Prokleti tijih ameri~kih milijardera dnika, pa ~ak i sa Prokletija. da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedeka ko a nedosta e u celom ovom Peking je odavno bacio oko na ovom prostoru ve} odavno ima ~etvrtine na{eg spoqnog uvoza ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`ei suze“ I to samo zahvaqu dnika pa ~ak i sa Prokleti dnika, pa ~ak i sa Prokletija. i suze“.

I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`eda pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedekao i da ~uje de~ju graju i radost do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`ei suze“ I to samo zahvaqu u}i da pokriva finansi ske tro{kopa`wu avnosti i vi{e od pedekao i da ~u e de~ u gra u i radost stog razloga {to Kina ni~im ga.

Ovo je jasan znak vladaju}im pape Tako e bilo i ovog puta i sti i sa`aqewa prema nevinim dok e vi{e od 260 vo nika bilo ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`e i suze I to samo zahvaqu u}i kao i da ~u e de~ u gra u i radost (na funkciji odstrane 1972 do 1975). ednom pokazalo da federalna na`alost nisu ni{ta novo u ovvreme globalizaci e ova teza e da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedestrali ski parlamentarni sistem dnika pa ~ak i sa Prokleti a ne do kra a godine ne do kraja godine. da pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedekao i da ~uje de~ju graju i radost ne do kraja godine.

Tako|e, pape Tako e bilo i ovog puta iia sti i sa`aqewa prema nevinim dok e vi{e od 260 vo nika bilo i suze“.

I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ekao i da ~uje de~ju graju i radost u}i kra a godine kao i da ~u e de~ u gra u i radost ga.

Ovo je jasan znak vladaju}im On }e podse}ati naredne genera sti i sa`aqewa prema nevinim dok e vi{e od 260 vo nika bilo pape Tako e bilo i ovog puta i dnika, pa ~ak i sa Prokletija ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ei suze“.

I to samo zahvaquju}i dnika, pa ~ak i sa Prokletija. i suze“ I to samo zahvaqu u}i ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`eednom pokazalo da federalna na`alost nisu ni{ta novo u ov vreme globalizaci e ova teza e Australi a mo`e biti zatvorena bolni~kih kreveta Vi{e od scenario?

Jer ako e procenat i suze“.

I to samo zahvaquju}i do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`eda pokriva finansijske tro{kopa`wu javnosti i vi{e od pedekao i da ~uje de~ju graju i radost a zatim i od premi er strali ski parlamentarni sistem sti i sa`aqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo pape.

Tako je bilo i ovog puta i i suze“ I to samo zahvaqu ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`ei suze“.

I to samo zahvaquju}i ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ekao i da ~uje de~ju graju i radost On }e podse}ati naredne generasti i sa`aqewa prema nevinim dok e vi{e od 260 vo nika bilo pape Tako e bilo i ovog puta i ve Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake jednom pokazalo da federalna ni{ta novoudr`auovov- jednom vreme globalizacije ova teza je On }e podse}ati naredne generastralijski parlamentarni sistem dnika, pa ~ak i sa Prokletija. ne do kraja godine. ne do kraja sti i sa`aqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo pape.

Tako je bilo i ovog puta i suze“ I to samo zahvaqu u}i ne do kra a godine Tako|e ~ak hiqade novih slu~a eva zara`edo kraja godine. kao i da ~uje de~ju graju i radost On }e podse}ati naredne generagenerasti i sa`aqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo pape.

Tako je bilo i ovog puta i male pacifi~ke ostrvske Kina Sve dok Kina bude vo no dolazi iz Kine dok e na{ ukuve Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake ni e pokazala da to `eli niti On }e podse}ati naredne genera liberalima kao opozicionim ve Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake na imawu u Varovilu Napustio ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ei suze“.

I to samo zahvaquju}i na`alost nisu ni{ta novo pokazalo da federalna vreme globalizacije ova teza je ni Velika Britani a ko a ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovido i nerazumno poli Bio e to prvi australi ski listralijski parlamentarni sistem ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`ei suze“.

I to samo zahvaquju}i On }e podse}ati naredne On }e podse}ati naredne generasti i sa`aqewa prema nevinim dok je vi{e od 260 vojnika bilo pape.

Tako je bilo i ovog puta i ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake generave Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake On }e podse}ati naredne generagenerana imawu uikao Varovilu Napustio ve Tokom svih ovih godina set hiqada posetilaca svake ni Britani poliliberalima i opozicionim na imawu u}e Napustio ne do kraja godine.

Tako|e, ~ak hiqade novih slu~ajeva zara`eina suze“.

I samo zahvaquju}i On }e podse}ati naredne generakratkovidoj polini Velika Britanija koja ima nih dnevno ipotpuno desetine umrlih haosu Australi a bi tre generapacifi~ke ostrvske dr`a- strategi Kina.

Sve dok Kina bude vojno dolazi iz Kine dok jenapu{tena na{ ukuve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake On }e podse}ati naredne nije pokazala da to `eli niti On }e podse}ati naredne generaliberalima, kao i opozicionim ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada svake imawu uVarovilu.

Varovilu.

Napustio na imawu ui Varovilu Napustio ni Velika Britani aakoja ko a ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovido i nerazumno ve Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake verovatno }e biti i ubudu}e sve `rtvama tog besmislenog rata te{ko raweno od ko ih su mnokratkovidoj inerazumnoj nerazumnoj polini Velika Britanija koja ima nih dnevno ipotpuno desetine umrlih Velika ko a ima odavno nih dnevno desetine umrlih kratkovido i nerazumno poliBio je to prvi australijski na imawu u}e Varovilu Napustio On }e podse}ati ni Velika Britani ko aPetar ima nih dnevno desetine umrlih kratkovido nerazumno poli strategi avoleo borbe protiv korona odavno skoro potpuno ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake On }e podse}ati naredne generagenerana imawu uito Varovilu.

Napustio ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake Velika Britani verovatno }e biti iiodmah ubudu}e sve `rtvama tog besmislenog rata te{ko raweno od ko ih su mnoni Britanija poliliberalima, kao i opozicionim ci eimawu da su ubiti okolini Kraqeva na imawu u}e Napustio na imawu uuVarovilu Varovilu Napustio ni Velika Britanija koja `rtvama tog besmislenog rata te{ko raweno od ko ih su mno verovatno i ubudu}e sve On }e podse}ati naredne genera kratkovidoj nerazumnoj polini Velika Britanija ima nih dnevno ipotpuno desetine umrlih poliivenarednih 6mitom meseci ili godinu godinu ipo dana australi ski vakcinisanih uposetilaca Izraelu ve} pre On }e podse}ati naredne avoleo borbe protiv korona skoro napu{tena ke Kvinslenda Anastasi e liPa male na imawu Varovilu.

Napustio ni Velika Britanija koja ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovidoj i nerazumnoj ve.

Tokom svih ovih godina Petar set hiqada posetilaca svake kratkovido i nerazumno poliVelika Britani ko a ima nih dnevno idesetine desetine umrlih `rtvama tog besmislenog rata. te{ko od kojih su mnoverovatno }e biti iubudu}e ubudu}e sve Velika koja ima nih dnevno ii desetine umrlih kratkovidoj i nerazumnoj polici eda da su ubiti okolini Kraqeva na imawu u}e Varovilu.

Napustio kratkovido i nerazumno Velika Britani aa ko a ima nih dnevno desetine umrlih `rtvama tog besmislenog rata te{ko raweno od ko ih su mnoverovatno iinaredne sve kratkovidoj i nerazumnoj polini Velika Britanija koja ima nih dnevno iiiiNo umrlih strategija borbe protiv korona odavno skoro napu{tena, cije su okolini Kraqeva e~esto ~esto da ka`e da eeFSF FSF godine utoku toku samo ednog februOn }e podse}ati naredne generani Velika Britanija `rtvama tog besmislenog rata. te{ko raweno, od kojih su mno- laburistima verovatno }e biti ubudu}e sve kupu u}i mitom i donacijama donaci ama strategija i ekonomski aka ona }e biti i odavno pni trgovinski udeo sa Pekingom Kraqeva cije su ubiti okolini Kraqeva na Varovilu.

Napustio ni Velika Velika Britani aa ko a ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovido ii polielaburistima ikad poslala e brodove `rtvama tog besmislenog rata. te{ko raweno, od kojih su mnoverovatno isvo ubudu}e sve polici eci Kraqeva e ~esto voleo da ka`e da FSF godine utoku toku samo ednog februda }e im Keli i weborbe protiv korona skoro napu{tena, derkoji ko iseseusudio usudio daFrancuze Francuze nas eda neo~ekivano iznenada e ~esto da ka`e da e godine uuraweno, samo ednog febru ni Velika Britanija koja ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovidoj inerazumno nerazumnoj poli ci eda da su uokolini okolini svo u „astra-zeneka“ astra zeneka vakcinu od kovida? verovatno Mori tici wenih trenutnih vo|a ko iiii cije da su ubiti okolini Kraqeva ni Velika Britanija koja ima nih dnevno desetine umrlih kratkovidoj i nerazumnoj cije su u okolini `rtvama tog besmislenog rata. te{ko raweno, od kojih su mnoverovatno ubudu}e sve cije da su u okolini Kraqeva ci e da su u okolini Kraqeva e ~esto voleo da ka`e da e FSF godine u toku samo ednog februje ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februnas e neo~ekivano iznenada e voleo da ka`e da e FSF godine samo ednog februda }e im Keli i we balo da se mane modelirawa i e da su u okolini Kraqeva „astra-zeneka“ svo u vo|a ko nas e neo~ekivano iznenada ikoji ve kupuju}i i i ekonomski jaka, ona }e biti i pni trgovinski udeo sa Pekingom Kraqeva ni Velika Britanija koja ima nih dnevno i desetine umrlih kratkovidoj nerazumnoj polije ikad poslala svoje brodove tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju vakcinu, od kovida?

No, verovatno MoriKraqeva je ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februlaburistima da }e im Keli i weder da nas e neo~ekivano iznenada nas je neo~ekivano, iznenada e ~esto voleo da ka`e da e FSF godine u toku samo ednog februje ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februdok Australi anci ne shvate da No ipak malo e verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi svo u „astra-zeneka“ vakcinu od kovida?

No verovatno Moritici wenih trenutnih cije da su u okolini virusa ni e pogubna samo po ekoiz prostog razloga er to krupnim „astra-zeneka“ vakcinu od kovida?

No verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a ko tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Morinas e neo~ekivano iznenada ci e da su u okolini Kraqeva cije da su u svo u astra zeneka vakcinu od kovida?

No verovatno Mori tici wenih trenutnih vo|a ko ida cije da su u okolini Kraqeva je ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februdok Australi anci ne shvate No ipak malo e verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi nas je neo~ekivano, iznenada je ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februlaburistima da }e im Keli i wenastale srpske svetiwe sre cije da su u okolini Kraqeva dana ali }e lidere pre ili ikasni e mo No, prvi ministar Skot Morison e vazi{ao model Doerti instituta nas e neo~ekivano iznenada vo|a, nas je neo~ekivano, iznenada i No ipak malo e verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi dok Australi anci ne shvate da svoju „astra-zeneka“ vakcinu, la{ uk U poznatom maniru Mek virusa ni e pogubna samo po eko iz prostog razloga er to krupnim „astra-zeneka“ vo|a ko ida tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Morinas je neo~ekivano, iznenada je ~esto voleo da ka`e da je FSF godine, u toku samo jednog februNo, ipak malo je verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi. dok Australijanci ne shvate tici wenih trenutnih vo|a ko svo u „astra-zeneka“ vakcinu od kovida?

No verovatno Morisvoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih srevirusa nije pogubna samo po ekoiz prostog razloga jer to krupnim „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a, koji No ipak malo e verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi dok Australi anci ne shvate da nas je neo~ekivano, iznenada ida tici wenih trenutnih svo u „astra-zeneka“ vakcinu od kovida?

No verovatno Morinastale srpske svetiwe, srecije da su u okolini Kraqeva takozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio e osniva~ i tici wenih trenutnih vo|a, koji svoju „astra-zeneka“ od kovida?

No, verovatno Morinastale srpske svetiwe i lokalne tamo{we ob ektivna pretwa Australi i blizu 39 odsto Ovi slu`beni poNo, ipak malo jeverovatno verovatno dabi bi iz gi ostali do`ivotni invalidi. dok Australijanci ne shvate blizu na{ih voda Za razliku od srenastale srpske svetiwe, srenas je neo~ekivano, iznenada iiiii ipak malo je da gi ostali do`ivotni invalidi. dok Australijanci ne shvate da govi sledbenici predstavqati od kovida?

No verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a ko svoju „astra-zeneka“ vakcinu, svetiwe sre upozori na nemerqivu opasnost takozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio e osniva~ i virusa nije pogubna samo po ekoprostog razloga jer to krupnim vo|a, koji tiho ali wegova dela su sre}om takozvani non ke{ festival arskog vikenda Bio e osniva~ i nastale srpske svetiwe svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a, koji srenastale srpske svetiwe, sreNo, ipak malo je verovatno da bi gi ostali do`ivotni invalidi. dok Australijanci ne shvate da do ovog trenutka ni e uspela son i dr`avni premi eri ima u svi za edno nisu imali dovoqno svoju „astra-zeneka“ vakcinu, od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih nastale srpske svetiwe srenastale srpske svetiwe, sretakozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio e osniva~ i takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je osniva~ i praznih pri~a oko svemo}ne vak govi sledbenici predstavqati aca tiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe sretakozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio e osniva~ i nastale srpske svetiwe, i lokalne lidere i tamo{we objektivna pretwa Australiji, blizu 39 odsto.

Ovi slu`beni poblizu na{ih voda.

Za razliku od sretiho ali wegova dela su sre}om dovoqno govi sledbenici predstavqati od kovida?

No, verovatno Moritici wenih trenutnih vo|a, koji sreupozori na nemerqivu opasnost takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio osniva~ svi zajedno nisu imali dovoqno trenutka nije uspela son iiistotina premijeri imaju su im nove bolnice i bolni~ki ido bilo ko i australi ski lider uu kapitalistima Vi{e stotina australi skih vo tiho ali wegova dela su sre}om takozvani „non-ke{ festival“ arskog vikenda Bio eje osniva~ tiho ali wegova dela su sre}om takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je iiu-ii-iu-iuugovi nastale srpske svetiwe, nomi uiiko ikoji mentalno zdravqe qudi kapitalistima vi{e ne odgovara ca, do ovog trenutka ni elider uspela son i dr`avni premi eri ima svi za edno nisu imali tiho ali wegova dela su sre}om nastale srpske svetiwe srenastale srpske svetiwe, ovog trenutka ni elider uspela son iidr`avni dr`avni premi eri ima svi za edno nisu imali dovoqno svi zajedno nisu imali dovoqno ovog trenutka nije uspela son dr`avni premijeri imaju nastale srpske svetiwe, sretakozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je osniva~ do ovog ni e son dr`avni premi eri ima svi za edno nisu imali dovoqno sledbenici predstavqati rati da podigneUglavu izpogledu peska nomi samo kupovao vreme do dolaska za Australi umanifestaci onda eosniva~ sigurno su im nove bolnice i bolni~ki i bilo ko i australi ski lider Vi{e stotina australi skih vo tiho ali wegova dela su sre}om dwovekovni manastiri @i~a i nastale srpske svetiwe, sre takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je osniva~ e izazvao sumwu u model trenutka i bilo ko i australi ski u Vi{e australi skih vo su im nove bolnice i bolni~ki tiho ali wegova dela su sre}om tiho ali wegova dela su sre}om u mentalno zdravqe qudi vi{e ne odgovara dovoqno do ovog trenutka nije uspela aca trenutka dovoqno svi zajedno nisu imali dovoqno trenutka nije uspela son i dr`avni premijeri imaju a, a, i bilo australijski u Vi{e stotina australijskih vojsu im nove bolnice i bolni~ki tiho ali wegova dela su sre}om @i~a takozvani „non-ke{ festival“. arskog vikenda.

Bio je osniva~ nomiju mentalno zdravqe qudi kapitalistima vi{e ne odgovara, svi za edno nisu imali dovoqno do ovog ni e uspela son dr`avni premi eri ima i bilo i australi ski lider u Vi{e stotina australi skih vo do ovog trenutka nije uspela son i dr`avni premijeri imaju su im nove bolnice i bolni~ki svi zajedno nisu imali tiho ali wegova dela su sre}om dwovekovni manastiri @i~a i nastale srpske svetiwe, sreovog trenutka nije uspela son i dr`avni premijeri imaju svi zajedno nisu imali dovoqno svi za edno nisu imali do ovog trenutka ni e uspela son i dr`avni premi eri ima u Bila e to edinstvena uspe{na popularne e „Serstanovni{tvo tom kao tradicionalnom ameri~kom daci samo ukazu u na ogroman ekodwovekovni manastiri Australi e ko a konstantno podsvi zajedno nisu imali dovoqno do ovog son i dr`avni premijeri imaju ,aaa, ii Gouven aca i bilo koji australijski lider u Vi{e stotina australijskih vojsu im nove bolnice i bolni~ki dwovekovni manastiri @i~a dwovekovni manastiri @i~a ozbiqnu pretwu na trenutka ido bilo koji australijski lider uu kapitalistima Vi{e stotina australijskih vojsu im nove bolnice ifederalnim bolni~ki {tetnost wihovih nuklearnih tiho ali wegova dela su sre}om @i~a iiiiiiiii nomiju ikoji mentalno zdravqe qudi vi{e ne odgovara, son dr`avni premi eri ima u ozbiqnu svi za edno nisu imali dovoqno do ovog trenutka nije uspela Bila eto to edinstvena uspe{na popularne manifestaci e}emo „Sertrenutka dovoqno zauvek ostala kao iiimali Bila eje to edinstvena uspe{na popularne manifestaci eeim Se @i~a dwovekovni manastiri PRODAJA IUGRADWA UGRADWA SVIHse VRSTA do ovog nije uspela son idiglo dr`avni premijeri imaju svi zajedno nisu dovoqno cine Wenim liderima bi zato bilo australijski lider Vi{e stotina australijskih vojsu imzajedno nove bolnice izaostav{tibolni~ki @i~a dwovekovni manastiri @i~a isvoda kompletno vakcini{e vi{e neko ta no ko }emo hrabrosti da budu dosto ni svo pretwu na federalnim ovog trenutka nije uspela son iiisamo dr`avni premijeri imaju svi nisu imali Bila e to edinstvena uspe{na popularne manifestaci e„Ser„SerBila je to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „Serstanovni{tvo.

U ostatku tom pogledu kao tradicionalnom ameri~kom daci ukazuju na ogroman ekodwovekovni manastiri @i~a dwovekovni manastiri Australije, koja konstantno podzauvek ostala kao i zaostav{tiBila e to edinstvena uspe{na popularne manifestaci „Serdwovekovni manastiri @i~a dwovekovni manastiri PRODAJA IUGRADWA UGRADWA SVIH VRSTA zauvek ostala kao i zaostav{ti ozbiqnu pretwu na federalnim {tetnost wihovih nuklearnih ni svoson dr`avni premijeri imaju svi zajedno nisu imali dovoqno Bila to jedinstvena uspe{na popularne manifestacije „Serkreveti mnogo potrebni i od beto vreme reagovao druga~i ee er nika diglo ena ruku na sebe nakon ve} ikompletno po samu federaci uuspe{na wen ko isu su mahom na ve}i donatori i a i ier hrabrosti da budu dostojni svovakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim zauvek ostala kao i zaostav{tiUGRADWA Bila e to edinstvena uspe{na popularne manifestaci eima „Serzauvek ostala, kao zaostav{tiBila je jedinstvena uspe{na popularne manifestacije dwovekovni manastiri @i~a dwovekovni manastiri PRODAJA SVIH VRSTA da vakcini{e vi{e neko „ta no re{ewe“ ko im }emo hrabrosti da budu dosto zauvek ostala kao idostojni zaostav{ti@i~a iKina da se prikqu~i sveta ive} vakcine ko a bi bila kqu~ni da ni mi ne mo`emo o~ekivati kompletno vakcini{e vi{e ni I UGRADWA hrabrosti da budu dostojni svoda kompletno vakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo ozbiqnu pretwu na federalnim narodnim re~nikom on VRSTA Bila je to jedinstvena popularne manifestacije „Serto vreme reagovao druga~i er ko nika ere{ewe ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebni i od bedwovekovni manastiri @i~a Studenica ali }e idosto svedo~iti oioioio i da kompletno neko ta no re{ewe ko im }emo hrabrosti da budu dosto ni svo SVIH VRSTA zauvek ostala, kao izaostav{tizaostav{tiBila je to jedinstvena uspe{na popularne „Serto vreme reagovao druga~i ee er nika diglo emanifestacije ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebni ii@i~a od be dwovekovni manastiri ikompletno po samu federaci uuspe{na iii wen i mahom ve}i donatori i neko „ta no re{ewe“ ko im }emo hrabrosti da budu dosto zauvek ostala kao i SVIH PRODAJA I zauvek ostala, kao i zaostav{tivakcini{e vi{e svoto vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebniji od besvedo~iti ve} i po samu federaciju wen koji su mahom najve}i donatori i vakcini{e vi{e ni svohrabrosti da budu svovakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo zauvek ostala, kao i zaostav{tiUGRADWA Bila je to jedinstvena popularne manifestacije „Serto vreme reagovao druga~i er nika diglo e ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebni od bedwovekovni manastiri @i~a Studenica, ali }e i svedo~iti o hrabrosti da budu dosto ni svoda vakcini{e vi{e neko „ta no re{ewe“ ko im }emo SVIH PRODAJA vakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni zauvek ostala, kao i zaostav{tisamo sledi dobro oprobanu i britanskom vo nom savezniku nomski zna~a ko i Kina za strekivana od Va{ingtona vrlo Studenica ali }e i iiii proba formula ko u e samo veliki enb an Thea hre N gh s n Aus ra a“ hrabrosti da budu da neko „ta no re{ewe“ ko im }emo da kompletno vakcini{e vi{e I to vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebniji od beStudenica ali }e i svedo~iti Studenica, ali }e i svedo~iti hrabrosti da budu dostojni svoda kompletno neko „tajno re{ewe“ kojim }emo proba u Ju`nom Pacifiku UprPRODAJA SVIH VRSTA izborima ko i }e biti odr`ani to vreme reagovao druga~ije jer nika diglo je ruku na sebe nakon kreveti mnogo potrebniji od beStudenica ali }e i svedo~iti PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA ve} i po samu federaciju i wen koji su mahom najve}i donatori i da kompletno neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni zauvek ostala, kao i zaostav{tiI UGRADWA SVIH VRSTA ko uvojnom e samo veliki en- nika ban an Thea hre N gh sin n Aus ra vakcini{e vi{e neko „ta no re{ewe“ ko im }emo hrabrosti da budu dosto nivrlo svovi{e bilo pametni eali da se kona~no Studenica, na ko anas nas e da nastaviformula ko uuchange eevakcini{e samo veliki en bnomski an Thea hizuzeti e N gh sna nnsebe Aus ara ada vakcini{e vi{e svoPRODAJA to vreme reagovao druga~ije jer diglo je ruku nakon kreveti mnogo potrebniji od beosvo PRODAJA SVIH VRSTA Studenica, ali }e i}e svedo~iti oosvovakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni Ibi UGRADWA SVIH VRSTA ko iobavezuje }e biti odr`ani Kina samo sledi dobro oprobanu i britanskom savezniku. zna~aj koji Kina ima zaa“ Studenica ali }e ii svedo~iti strekivana od Va{ingtona, IIUGRADWA UGRADWA SVIH formula b an Thea hre N gh sin nAustralia“, Aus ra a“ Studenica, ali }e idostojni svedo~iti formula, koju je samo veliki enbian Theathre Nights in Australia“, da kompletno neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu dostojni od 57odsto odsto svog stanovni{tva mi biti izuzeti od situaci aea izborima ih funkci aobavezu Studenica ali }e iivo svedo~iti Studenica, ida svedo~iti na ko anas nas obavezu esvedo~iti da nastaviformula ko samo veliki enb Thea hre N gh sod Aus ra a“ uza{to Ju`nom Pacifiku.

Uprizborima, koji }e biti odr`ani PRODAJA Studenica, ali }e i svedo~iti o na ko a nas obavezu e da nastavi I UGRADWA SVIH VRSTA PRODAJA I UGRADWA SVIH VRSTA fizi~ki opstanak liberala i laburista koju je samo veliki enbian Theathre Nights in Australia“, smislenih stranih nih avantuHauard e uradio samo ono {to povratka iz Avganistana dok e vakcini{e vi{e neko „tajno re{ewe“ kojim }emo hrabrosti da budu svoStudenica ali }e i svedo~iti oooooo na ko a nas obavezu e da nastavib an Thea hre N gh s n Aus a“ na koja nas da nastaviformula, koju je samo veliki enbian Theathre Nights Australia“, Mek Gouven e verovatno svestan igra~ game u novo ko boqi rezultat To samo mo`e jih funkcija. svog stanovni{tva. mi biti situacija pita mi od gotovog pra na ko a obavezu e da nastaviPRODAJA VRSTA od svog stanovni{tva mi biti izuzeti od situaci ih funkci a izborima, koji }e biti odr`ani NADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA SVIH Studenica, ali }e svedo~iti I UGRADWA smislenih stranih vo nih avantuHauard e uradio samo ono {to povratka iz Avganistana dok formula, bian Theathre Nights in Australia“, 57 odsto svog stanovni{tva stradawu vo nika srpske vo ske jih funkcija. od 57 odsto svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija Studenica, ali }e fizi~ki opstanak liberala i laburista na koja nas obavezuje da nastaviformula, koju je samo veliki enbian Theathre Nights Hauard e uradio samo ono {to povratka iz Avganistana dok e smislenih stranih vo nih avantu od 57 stanovni{tva mi biti izuzeti od situaci a ih funkci a na ko a obavezu e nastaviPRODAJA I SVIH VRSTA na koja nas obavezuje da nastavi57 odsto mi biti izuzeti od situaci a ih funkci a NADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA SVIH VRSTA fizi~ki opstanak. liberala iizuzeti laburista. svog stanovni{tva. vo ske Hauard je uradio samo ono {to povratka iz Avganistana, dok smislenih stranih vojnih avantuNA Studenica, ali }e isrpske svedo~iti na koja nas obavezuje nastaviHauard eje uradio samo ono {to povratka iz Avganistana dok e smislenih stranih vo nih avantubian Theathre Nights in Australia“, strategi ukoju ko uvelike velikesile silepoput poput fizi~ki Naravno vreme Kine i wenog wenog usaustrali sku ekonomi usituacija Zato eaje SPOMENIKA svog stradawu srpske vojske jih funkcija. svog stanovni{tva. mi izuzeti od ~esto provocira Kinu ida radi uuoske stradawu vo ih funkci anika od svog stanovni{tva mibiti biti izuzeti od situaci na koja nas da nastavisvog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija jih funkcija.

NADGROBNIH IPLO^A PLO^A PRODAJAIIIIIUGRADWA SVIH VRSTA i iskreni patriota mozahvaqu u}i ko oooeeje esrpska srpska za edPRODAJA SVIH VRSTA kos otvorenom sukobu Vitlem e strategiju vo ske ih funkci avojnika od 57 odsto stanovni{tva mi biti od situaci Hauard uradio samo ono {to povratka iz Avganistana, dok jeana smislenih stranih vojnih avantuod 57 odsto svog stanovni{tva. stradawu srpske vojske SPOMENIKA NA UGRADWA SVIH na kasni evojnika uuobavezuje ma unika naredne godine I opstanak. liberala iiz laburista.

PLO^A stradawu vo nika srpske vo ske Hauard je uradio samo ono {to povratka Avganistana, dok je smislenih stranih vojnih avantujih funkcija. od 57 odsto mi biti izuzeti od situacija stradawu vo srpske na koja nas obavezuje da nastaviI PLO^A NA od 57 odsto mi biti izuzeti od situacija jih funkcija. usredsrede na popravqawe NADGROBNIH SPOMENIKA PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA tuzi asta zahvaqu u}i ko e srpska za edvojnika vojske ih funkci a svog mi biti izuzeti od situaci a svog stanovni{tva. vojske imo mo wegovim putem i iskreni patriota mo zahvaqu u}i ko o za ed vo ske Hauard je uradio samo ono {to povratka iz Avganistana, dok je smislenih stranih vojnih avantuNaravno, vreme Kine i usaustralijsku ekonomiju.

Zato je SPOMENIKA svog stanovni{tva. stradawu vojnika srpske vojske kasni e u ma u naredne godine ~esto provocira Kinu i radi stradawu vo nika srpske vo stradawu vojnika srpske svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija jih funkcija.

I NADGROBNIH PRODAJA SVIH VRSTA i iskreni patriota mozahvaqu u}i ko e srpska za edi iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj srpska zajedstradawu vo nika srpske kos otvorenom sukobu Vitlem je vojske od 57 odsto mi biti izuzeti od situacija jih funkcija.

SPOMENIKA NA UGRADWA SVIH VRSTA najkasnije maju naredne godine.

Obe pomenute dr`ave u ovom sa ko ima se danas suo~ava u na mo mo wegovim putem tuzi asta mozahvaqu u}i ko o srpska za edNADGROBNIH I PLO^A stradawu vojnika srpske vojske NADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA mo wegovim putem stradawu vojnika srpske Ve}im delom posto awa auAustrali ski politi~ki simo SPOMENIKA I NA ra wenih lidera e morao kao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina wih ostala sa PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA da se problem samo odla`e a vid strategi i Sada me|utim zna~i da e toliko hvaqeni mo tuzijasta zahvaquju}i kojoj je srpska zajedstradawu vo nika srpske vo ske svog stanovni{tva. mi biti izuzeti od situacija jih funkcija. vili veresiIIuSPOMENIKA Pro{logSVIH vikenda PRODAJA UGRADWA VRSTA mo wegovim putem idelom iskreni patriota zahvaqu u}i ko owih e srpska za edmo wegovim putem. i iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj je srpska zajedNADGROBNIH vojske NADGROBNIH IIPLO^A PLO^A NAediwenih Ameri~kih Dr`ava jetuzijasta uupravo maju naredne godine. dr`ave uuuuuuovom ovom sa kojima se danas suo~avaju na mo wegovim putem stradawu vojnika srpske vojske Obe dr`ave ovom sa ko ima se danas suo~ava usa na SPOMENIKA NA ogromna ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera SPOMENIKA NA poginulih upravo na Stolovima idelom iskreni patriota mo- ogromna zahvaquju}i kojoj je srpska zajedstradawu vojnika srpske Ve}im posto awa au Australi ski politi~ki pomenute dr`ave ovom eje morao kao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina ostala sa ra wenih lidera Obe pomenute dr`ave ovom sa kojima se danas suo~avaju na PRODAJA UGRADWA SVIH o NADGROBNIH mo wegovim putem. zahvaquju}i kojoj je srpska zajedNADGROBNIH IIPLO^A PLO^A Obe pomenute mo wegovim putem mo mo wegovim putem. pomenute sa ko ima se danas suo~ava usina ooove IIIIIIIPLO^A Ve}im postojawa auAustralijski politi~ki SPOMENIKA PLO^A NA poginulih upravo na Stolovima morao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera.

PRODAJA UGRADWA SVIH VRSTA stradawu vojnika srpske S pona tek dolazi tako da Kanbera svaka nova konfrontaci au`ivo sa Obe pomenute dr`ave ovom sa ko ima se danas suo~ava uusi na korist svo e {tete ogromna ve}ina wih ostala ra wenih lidera poginulih na Stolovima mo wegovim putem. ikao iskreni patriota mozahvaquju}i kojoj je srpska zajeddr`ave ovom NADGROBNIH dr`ave sa kojima se danas suo~avaju na mo wegovim putem. ve{to poku{avao daFrancuze Francuze ne NA Obe dr`ave ovom sa ko ima se danas suo~ava una nanajkasnije dr`ave ovom sa kojima se danas na Stolovima Festival eovom buknica dobila priliku da u`ivo ogromna ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera.

SPOMENIKA NA poginulih upravo na Stolovima TERITORIJI MELBURNA OKOLINE sa ko ima se danas suo~ava na Ve}im delom postojawa auAustralijski politi~ki siObe pomenute dr`ave ovom Stolovima morao kao poslu{ni ameri~ki ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera.

PRODAJA IISPOMENIKA UGRADWA SVIH VRSTA zdravstvenog sistema ko i vojske ec28 i poginulih upravo na NADGROBNIH NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA Obe pomenute mo wegovim putem. poginulih upravo na Obe pomenute sa kojima se danas suo~avaju na gao da osmisli nica dobila priliku da u`ivo SPOMENIKA PLO^A NA poginulih upravo na Stolovima TERITORIJI MELBURNA OKOLINE pomenute dr`ave sa ko ima se danas suo~ava uPeSjediwenih Ameri~kih Dr`ava pona tek dolazi tako da svaka nova konfrontacija sa PeObe pomenute dr`ave uuuuuuubio ovom sa kojima se danas na Stolovima korist svoje {tete. gao da osmisli Festival nica dobila priliku da je morao kao poslu{ni ameri~ki ogromna ve}ina wih ostala sa ra wenih lidera. poginulih upravo na Stolovima poginulih upravo na Stolovima MELBURNA NADGROBNIH PLO^A NA dr`ave ovom poku{avao da ne poginulih upravo na dr`ave uueeje ovom sa kojima se danas suo~avaju Festival ebuk buknica dobila priliku da u`ivo ove TERITORIJI OKOLINE NADGROBNIH PLO^A NA Festival buknica dobila priliku da u`ivo SPOMENIKA PLO^A NA OKOLINE. sa kojima se danas suo~avaju na buknica dobila priliku da u`ivo ove Stolovima MELBURNA trenutku ima uIzraela rapidan rast no primer Britani aaaiesuo~avaju isuo~avaju Izrael iina @SasaJankov OKOLINE poginulih upravo na Stolovima strali ski parlament eKanbera postem na`alost ni pokazao dosuo~avawe sa realno{}u i wemu novi podaci izprostorima pokazu uno- stem del stru~waka upriliku praksi izgleda NADGROBNIH I poginulih upravo na Stolovima igra~ na ovim prostorima Danas tra nim psiholo{kim posledicavideli smo SPOMENIKA samo deli}II atmos I OKOLINE poginulih upravo na SPOMENIKA PLO^A NA gao da osmisli. nica dobila da u`ivo TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. Obe pomenute dr`ave ovom sa kojima se danas suo~avaju na gao da osmisli Festival nica dobila priliku da u`ivo Stolovima c28 gao da osmisli.

Festival je buknica dobila priliku da u`ivo poginulih upravo na Stolovima MELBURNA I NADGROBNIH tra nim psiholo{kim posledica@SasaJankovic28 imaju rapidan rast noprimer Britanija Izrael i prilikom povla~ewa u Prvom OKOLINE ima u rapidan rast noprimer Britani i Izrael i @SasaJankov poginulih upravo na strali ski parlament e bio po na`alost ni e pokazao do Festival je buknica dobila priliku da u`ivo e ve{to TERITORIJI OKOLINE. SPOMENIKA PLO^A NA ovim Danas tra nim psiholo{kim posledica trenutku ima u rapidan rast c28 nica dobila priliku da u`ivo ve MELBURNA I @SasaJankovic28 trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael TERITORIJI MELBURNA OKOLINE TERITORIJI OKOLINE. stralijski parlament je bio postem, na`alost, nije pokazao doNADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA trenutku ima u no c28 u Prvom i Velike Britani e oduvek prisvo im budu}im provokaci ama kingom zarad Amerike i Britaeve OKOLINE trenutku primer Britani i Izrael i @SasaJankov igra~ na ovim prostorima.

Danas trajnim psiholo{kim posledicapoginulih upravo na Stolovima MELBURNA OKOLINE. eve NADGROBNIH PLO^A NA igra~ na tra nim psiholo{kim posledicaprilikom povla~ewa u Prvom trenutku imaju rapidan rast noprimer Britani a i Izrael i @SasaJankov prilikom povla~ewa gao da osmisli.

Festival je buknica dobila priliku da u`ivo naquti mnogo ali se na`alost TERITORIJI OKOLINE TERITORIJI rapidan rast noc28 u Prvom @SasaJankov c28 ima u rapidan rast noprimer Britani a i Izrael i trajnim psiholo{kim posledica@SasaJankovic28 imaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael i prilikom povla~ewa u Prvom MELBURNA bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstaMELBURNA I OKOLINE. imaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael i @SasaJankovic28 stralijski parlament je bio postem, na`alost, nije pokazao doNADGROBNIH SPOMENIKA I pre pandemi e ionako bio veo u Prvom @SasaJankov c28 @SasaJankov ima u primer Britani a i Izrael i prilikom povla~ewa ovim prostorima.

Danas trajnim psiholo{kim posledicatrenutku imaju rapidan rast noTERITORIJI OKOLINE OKOLINE. prilikom povla~ewa bu NADGROBNIH SPOMENIKA I PLO^A NA trenutku u Prvom i Velike Britanije oduvek prisvojim budu}im provokacijama, kingom, zarad Amerike i BritaMELBURNA OKOLINE valno funkcionisao gleda na{e pozori{ne predstaTERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. trenutku primer Britanija i Izrael i @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankov c28 @SasaJankov c28 trenutku rapidan rast noprimer Britani a i Izrael i prilikom povla~ewa u Prvom igra~ na trajnim psiholo{kim posledicaprilikom povla~ewa u Prvom valno funkcionisao bez ke{a gleda na{e pozori{ne predsta trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija i Izrael i @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa mnogo, ali se adresu na`alost @SasaJankov c28 TERITORIJI OKOLINE. imaju rapidan rast nouPrvom Prvom OKOLINE bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstaimaju rapidan rast no- voqnu primer iIzrael Izrael @SasaJankovic28 MELBURNA bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstabubu NADGROBNIH SPOMENIKA PLO^A NA @SasaJankov samom verovatno izgleda kao po pri{te da toliko `eqena vakcina ipak samo luk iBritanija voda itraumama da stvarnost uuuuPrvom gleda na{e pozori{ne predsta@SasaJankovic28 primer Britanija iida ii iprilikom @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa pri{te borbe stavova imi{qewa mi{qewa voqnu fleksibilnost da se prifere kako danas izgleda TERITORIJI MELBURNA I`ivot OKOLINE @SasaJankov c28 eva zara`enih pa ~ak mnoge druge zemqe? sasa ankov c28 TERITORIJI OKOLINE. prilikom povla~ewa Prvom u- naquti se slobodno mo`e podvu}i crta ma ido`ivotnim do`ivotnim povla~ewa MELBURNA IIIIIOKOLINE. OKOLINE. valno funkcionisao gleda na{e pozori{ne predstauDolazimo na ku}nu kako bi vam prilikom povla~ewa valno funkcionisao bez ke{a gleda na{e pozori{ne predsta@SasaJankovic28 trenutku imaju rapidan rast noprimer Britanija Izrael @SasaJankovic28 prilikom povla~ewa u Prvom valno funkcionisao bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstaTERITORIJI MELBURNA OKOLINE @SasaJankov c28 vih slu~a mnoge druge zemqe? sasa ankov c28 ma i do`ivotnim traumama svetskom ratu R Nc28 @SasaJankovic28 borbe stavova i fleksibilnost se pri OKOLINE sasajankovic28 slu~ajeva zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstaTERITORIJI MELBURNA I eva zara`enih pa ~ak ubu mo`e podvu}i crta ma i traumama Dolazimo adresu kako bi vam @SasaJankovic28 gleda na{e pozori{ne predstapri{te borbe stavova i mi{qewa voqnu fleksibilnost da se prieva zara`enih pa ~ak c28 mewu u Iako se Australi a trudi posebno u Ju`nom kineskom moru ni e za prose~nog Australi anca @SasaJankov c28 na ku}nu adresu vam TERITORIJI OKOLINE. R NN. @SasaJankovic28 sasajankovic28 zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? prilikom povla~ewa Prvom -use slobodno mo`e podvu}i crta ma i do`ivotnim traumama.

MELBURNA OKOLINE vih slu~a eva zara`enih ankov c28 vih slu~a mnoge druge zemqe? sasa ankov se slobodno ma i do`ivotnim traumama svetskom ratu.

R. N. svetskom ratu Dolazimo kako bi francuska politika ipak ni e adresu valno funkcionisao bez ke{a gleda na{e pozori{ne predstavih slu~ajeva zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? sasa @SasaJankov c28 na ku}nu vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi TERITORIJI MELBURNA OKOLINE. svetskom ratu R NN. @SasaJankovic28 vih slu~ajeva mnoge druge zemqe? sasajankovic28 ma te{kom stawu ma i do`ivotnim traumama. svetskom ratu.

R. N. pri{te borbe stavova i mi{qewa voqnu fleksibilnost da se pripa ~ak c28 @SasaJankov sasa ankov c28 eva zara`enih pa ~ak mnoge druge zemqe? vernih sponzora ve na petom kontinentu OKOLINE. ratu R N sasajankovic28 zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? zara`enih, pa ~ak mo`e podvu}i crta ma i do`ivotnim traumama. sasa ankov c28 sasa ankov eva zara`enih mnoge druge zemqe?

Na TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE svetskom ratu.

R. N. ku}nu kako vam zara`enih, pa ~ak mewuju.

Iako se Australija trudi posebno u Ju`nom kineskom moru, nije, za prose~nog Australijanca @SasaJankovic28 ku}nu adresu vam R. @SasaJankov ali uz pomo} ve na petom kontinentu kako TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. R N svetskom ratu R NN vih slu~ajeva vih slu~ajeva mnoge druge zemqe? sasajankovic28 se slobodno ma i do`ivotnim traumama. svetskom ratu.

R. N. svetskom ratu.

Dolazimo adresu bi sasa ankov c28 francuska politika ipak nije sasa ankov c28 slu~a pa ~ak mnoge druge zemqe? ali uz pomo} vernih sponzora ve na petom kontinentu Na svetskom ratu Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam vih slu~ajeva zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasa ankov c28 na ku}nu vam Dolazimo na ku}nu adresu kako bi svetskom ratu.

R. a uDolazimo NaTERITORIJI MELBURNA OKOLINE sledwi ~in u neko pozori{no uglavnom ni eslu~ajeva re{ila probleme isponzora da se ne prizna e li neproverene hipote vernih sponzora ve na petom kontinentu zara`enih, pa ~ak @SasaJankovic28 zara`enih, pa ~ak lagodi mnoge druge zemqe? sasajankovic28 vernih ve na petom kontinentu.

Pertu kada e vi{e od 60 000 R. N. sasa ankov c28 uglavnom dve na ve}e parti euli lilagodi novo-nastalo situaci i svetskom ve na petom kontinentu sasajankovic28 @SasaJankov c28 svetskom ratu RR. NN. Dolazimo adresu kako bi vam mnoge druge zemqe? sasajankovic28 TERITORIJI MELBURNA IIkako OKOLINE. ratu. adresu vam sasa ankov c28 Dolazimo kako bi skog vo nogu~e{}a u~e{}a AvMo`e li Australi anau~i nau~iNa na ku}nu adresu vam @SasaJankovic28 ali uz pomo} ve na petom kontinentu. na ku}nu adresu bi vam R. N. svetskom ratu.

R. ali uz pomo} vernih sponzora ve na petom kontinentu sasajankovic28 Dolazimo kako bi vih zara`enih, pa ~ak mnoge druge zemqe? sasajankovic28 ali uz pomo} vernih sponzora ve na petom kontinentu. asasa ankov c28 svetskom ratu. dve na ve}e parti e novo nastalo situaci i australi Mo`e li Australi a nau~i-asasajankovic28 aa@SasaJankov c28 na ku}nu adresu kako bi vam TERITORIJI MELBURNA I OKOLINE. vernih sponzora ve na petom kontinentu. na ku}nu adresu kako bi vam skog vo nog u Av Mo`e Australi a da sa svo im pacifi~kim kom{imo`e samo da direktno na{teti potpuno besmislena Teoretski sasajankovic28 uglavnom dve najve}e partije: lilagodi novo-nastaloj situaciji ve na petom kontinentu. sasa ankov @SasaJankovic28 svetskom ratu.

Dolazimo adresu olak{ali celokupnu proceduru sasajankovic28 vojnog u~e{}a u AvMo`e li Australija nau~ikako -kr mnogo promenila Zato e veliki na ku}nu adresu vam australi AvMo`e li Australi a nau~i@SasaJankov c28 Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam ali uz pomo} vernih sponzora ve na petom kontinentu. sasa ankov c28 Dolazimo na ku}nu adresu kako bi olak{ali celokupnu proceduru sasajankovic28 uglavnom dve najve}e partije: lilagodi novo-nastaloj situaciji australijskog Mo`e li Australija nau~isasa ankov c28 @SasaJankovic28 celokupnu kako bi vam proceduru. vojnog u~e{}a u AvMo`e li Australija nau~ikr Dolazimo kako bi vam da sa svojim pacifi~kim kom{imo`e samo da direktno na{teti potpuno besmislena.

Teoretski, olak{ali proceduru sasajankovic28 na ku}nu adresu kako bi vam proceduru. sasa ankov c28 Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam celokupnu proceduru celokupnu mnogo promenila.

Zato je veliki australijskog Mo`e li Australija nau~i@SasaJankovic28 Dolazimo na r tragedi i Pre ili kasni e suo delta so pod ednako {iri i me|u ze nau~nika Svaki hipoteti~ki sasajankovic28 krku}nu adresu kako bi vam olak{ali proceduru. gledalaca u`ivalo i navi alo olak{ali celokupnu proceduru celokupnu sasajankovic28 berala i laburista Ove dve poprouzkovano pandemi om Svedo@SasaJankov c28 sasa ankov c28 proceduru Dolazimo adresu kako proceduru. olak{ali celokupnu proceduru na ku}nu adresu kako bi vam rsasajankovic28 celokupnu proceduru.

Dolazimo na ku}nu adresu kako vamama odr`ava vrlo bliske odno- berala olak{ali celokupnu rproceduru -rberala laburista Ove dve po prouzkovano pandemi om Svedo remo sasa ankov olak{ali celokupnu proceduru Dolazimo na ku}nu adresu kako bi vam svo o bezbednosti bezbednosti Ju`nom PaAustrali a uvek uvek mo`e novcem olak{ali celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu berala laburista.

Ove dvepopo- prouzkovanoj prouzkovanoj pandemijom.

Svedosasajankovic28 proceduru.

Dolazimo na ku}nu adresu kako diplomatski sukob izme|u dve -r diplomatski olak{ali proceduru proceduru. sasa ankovc28 c28 celokupnu proceduru Dolazimo na ku}nu adresu kako bibivam vam olak{ali celokupnu iiilaburista. dve pandemijom. sasajankovic28 olak{ali proceduru. celokupnu proceduru jama odr`ava vrlo bliske odnosvojoj uuOve Ju`nom PaAustralija novcem olak{ali celokupnu proceduru Dolazimo na ku}nu adresu kako bi sukob izme|u dve olak{ali proceduru. mo sasajankovic28 ~avawe e neminovno i Mek Go vakcinisanima i nevakcinisani model bez dokaza umo`e praksiSvedoedno celokupnu proceduru. finalu Australi skeproceduru. fudbal olak{ali proceduru sasa ankov c28 mo celokupnu proceduru olak{ali celokupnu proceduru. mo olak{ali proceduru. celokupnu proceduru o udr`ave mo oo olak{ali proceduru. se to naravno lokalnim lideoova celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru od pre ~etvrt veka bila celokupnu proceduru. olak{ali celokupnu proceduru se, toninaravno lokalnim lide-u POZOVITE MILANA @IVANI]A olak{ali celokupnu proceduru. odPOZOVITE pre ~etvrt veka bila uven e siguran kako }e Pert ske olak{ali lige AFL I dok na ulicama POZOVITE MILANA @IVANI]A vajdr`ave @IVANI]A @IVANI]A va celokupnu proceduru. vaj a MILANA POZOVITE MILANA @IVANI]A aj @IVANI]A MILANA @IVANI]A aj ava aj @IVANI]A ava @IVANI]A rimanije ni edovoqno dovoqnojer erKina Kinauvek uvek POZOVITE MILANA @IVANI]A j samoolak{ali POZOVITE MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA kap ko ajeeprelila prelila ~a{u aj POZOVITE @IVANI]A MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A @IVANI]A @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A pro POZOVITE rima MILANA @IVANI]A MILANA @IVANI]A POZOVITE @IVANI]A MILANA @IVANI]A samo kap koja ~a{u, ro tom trenutku izgledati I Ana o Melburna i Sidne a vrlo ~esto POZOVITE MILANA @IVANI]A roPOZOVITE @IVANI]A MILANA @IVANI]A POZOVITE MILANA @IVANI]A @IVANI]A oo er Pariz POZOVITE MILANA @IVANI]A oPOZOVITE MILANA @IVANI]A MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 ooqe MILANA @IVANI]A mo`e i boqe i vi{e da podmiPOZOVITE MILANA @IVANI]A TELEFON 0432223099 --o0432223099 POZOVITE @IVANI]A MILANA @IVANI]A NA TELEFON zvani~no nikad ni e TELEFON 0432223099 POZOVITE MILANA @IVANI]A TELEFON NA 0432223099 POZOVITE MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 MILANA @IVANI]A NA ia boqe da podmiPOZOVITE MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 Pariz zvani~no nikad nijee mo`e qe stasi Pala{iukvi{e e odmah nakon POZOVITE MILANA @IVANI]A e gledamo te{ke okr{a e polici TELEFON 0432223099 TELEFON 0432223099 qe0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA POZOVITE MILANA @IVANI]A NA TELEFON 0432223099 eTELEFON TELEFON e jer TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 0432223099 eNA TELEFON POZOVITE MILANA @IVANI]A eeNA TELEFON ti Zato sutenzije tenzi e izme|u izme|u Kine Kine NA TELEFON 0432223099 --eNA TELEFON 0432223099 TELEFON 0432223099 odustao odnuklearnih nuklearnih proba na- 0432223099 TELEFON 0432223099 TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON 0432223099 awe ti.

Zato su NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON odustao od proba naMek Gouvena izrazila sumwu we i demonstranata pa ~ak i ten TELEFON 0432223099 we NA TELEFON 0432223099 we e NA TELEFON 0432223099 we we NA TELEFON 0432223099 NA TELEFON we NA TELEFON 0432223099 i Australi e sve ve}e a od toga eeee domak australi skih voda NA TELEFON 0432223099

}}

GAPOLA POLASRBIJE: SRBIJE: VIDE]E GA POLA SRBIJE: VIDE]EGA VIDE]E VIDE]E GA POLA SRBIJE: VIDE]E GA GA POLA SRBIJE: VIDE]E GA POLA SRBIJE: POLA SRBIJE: VIDE]E GA POLA SRBIJE: VIDE]E

Povi{eKraqeva Kraqeva podignut krst visok 33 metra Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra metra metra podignut krst metra visok 33 metra Povi{e podignut krst visok 33 Povi{e Kraqeva visok 33 Kraqeva podignut krst visok 33 metra podignut krst metra Povi{e Kraqeva visok 33 metra

aaa

PPPP

[irateritorija teritorijaMelburna Melburnaiiiiiokoline! okoline!

Melburna [ira teritorija [ira teritorija Melburna okoline! okoline!

Melburna teritorija Melburna [ira [ira okoline! [ira teritorija Melburna okoline! teritorija teritorija Melburna [ira teritorija Melburna Melburna i [ira okoline! [ira teritorija [ira teritorija Melburna i okoline! teritorija Melburna i okoline! [ira teritorija [ira teritorija Melburna teritorija [ira i okoline! [ira teritorija Melburna [ira teritorija Melburna i okoline!

Melburna Melburnaiiiokoline! [irateritorija okoline! [ira teritorija Melburna okoline! teritorijaMelburna okoline! [ira teritorija Melburna [ira

ve}ezaa izlazak od toga prihva}enisve model domak kove australijskih gra|ani Pertavoda. i Brizbe na iu Australije

naravno uvekdebelo debeloprofitira profitira Pro{lonedeqnim otkazi- naravno ski iz krizeuvek Ona e oti{la i korak Pro{lonedeqnim otkazito vreme u`iva u u uslovno ki iki iiki za [ira teritorija Melburna i okoline! iki Komplet dokumentaci a dozvole za ugradwu Va{ington iski dozvole ugradwu dokumentaci a dozvole vawem ugovora izme|u Francuske [ira teritorija i okoline!

Komplet dokumentacija ugradwu Komplet dokumentaci a dozvole za dokumentaci a za [ira teritorija Melburna Komplet dokumentacija dokumentaci za ugradwu t u Va{ington. dokumentaci Komplet dokumentaci dozvole daqe Prvo e osporila tih 80 dozvole dokumentacija dozvole slobodi Mek Gouven se zato dokumentaci a vawem ugovora izme|u Francuske a tt, u [ira teritorija Melburna i okoline!

Komplet Komplet dokumentaci a dozvole za ugradwu Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu Komplet dokumentacija za ugradwu u dokumentaci a dozvole za ugradwu u dokumentaci -dozvole dokumentacija ugradwu dokumentaci a----dozvole dokumentacija dokumentacija dozvole Komplet dokumentaci -dozvole Komplet dokumentacija Komplet za Komplet dokumentaci -dozvole dozvole zaugradwu dokumentacija dozvole za ugradwu Amerika eugradwu na ve}i ii najpouzna pouzKomplet dokumentaci dozvole za ugradwu Komplet dokumentacija za uu,uuiri i dokumentacija ugradwu dokumentaci -dozvole dozvole Australi eKomplet vrednog 90Austra mili- aaa-aa dokumentacija Komplet dokumentaci Komplet dokumentacija dokumentacija dozvole za ugradwu Komplet dokumentaci za ugradwu Amerika je najve}i Komplet dokumentacija dozvole za ugradwu odsto zahteva u}i da to bude dokumentaci dozvole za ugradwu pita za{to bi Zapadna dokumentacija i Australije, vrednog 90 miliri Komplet dokumentacija riiiKomplet dokumentaci a dozvole za ugradwu iKomplet dokumentacija dozvole za ugradwu i Kompletdokumentacija dokumentacija- dozvole za ugradwu ii--ni Komplet i ni niiiii ii-Ru Ru Ru u-uRu uuRu-uiaaa a ija. aia. aa. .a.a. a ra araaara aaeva -ava eva va ava aava aava e re ereere eee-a-eiii i a i iiiioo i ioioooo o iti oke ske ke eke eke eeke eske ima ma ma ma ma ma aaa aaom vom om m om m om m mm N N N N. N. N N. N N. N..N

Obavqawesahrana sahrana Obavqawe sahrana sahrana sahrana Obavqawe Obavqawe sahrana Obavqawe sahrana Obavqawe Obavqawe sahrana poobi~ajima obi~ajimaSrpske Srpske Srpske Srpske po obi~ajima po obi~ajima Srpske obi~ajima Srpske po Srpske po obi~ajima Srpske po Pravoslavne Crkve PravoslavneCrkve Crkve Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Pravoslavne Crkve Pravoslavne Crkve Pravoslavne Pravoslavne Crkve

[irom Melburna Viktori [iromMelburna MelburnaiiiiiiiiiViktorije Viktorieeee [irom Melburna [irom Melburna [irom Melburna Viktorije Melburna Viktorije [irom Melburna Viktori Melburna Viktorije Viktorije [irom [irom Melburna [irom Viktori Melburna [irom Viktori [irom Melburna Viktorije [irom Melburna Viktorije Melburna Viktorije [irom Melburna [irom Melburna [irom Melburna ii Viktorije [irom Melburna Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 BorislavPopovi} Popovi}0405200602 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Popovi} 0405200602 0405200602 Borislav 0405200602 0405200602 Borislav 0405200602 Borislav 0405200602 Popovi} 0405200602 Borislav 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Borislav Popovi} 0405200602 Ema n o@s av corthodox unera ssscom com au Ema n o@s av corthodox unera comau au Ema n o@s av corthodox Ema n o@s av corthodox Ema n o@s av corthodox unera au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Ema n o@s av corthodox unera com au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Ema n o@s av corthodox Email: Ema no@s o@sav avcorthodox corthodoxunera Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Ema n ssscom Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Ema ninfo@slavicorthodoxfunerals.com.au o@s av corthodox unera com au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

ZAJEDNICA

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 15 ^etvrtak

Program srpske redakcije na Kanalu 31 Urednik programa Dragan Gavrilovi} i novinar Mladen Krsti} sa Novakom \okovi}em

Odlukom savezne vlade produ`ena je licenca za rad televizijskog Kanala 31 u Melburnu za jo{ tri godine {to je obradovalo pripadnike svih kulturnih i tradicionalnih zajednica u gradu.Ovaj neprofitni televizijski servis pru`a mogu}nost plasirawa informacija iz svih oblasti dru{tvenog `ivota a gledaocima nudi razli~ite sadr`aje koji nisu zastupqeni na tzv.velikim televizijama.

Nakon vi{egodi{we pauze Srbi u Melburnu jednom sedmi~no ponovo imaju priliku da na Kanalu 31 prate zanimqiva de{avawa i informacije iz zajednice.Zbog pandemije Korona virusa i strogih ograni~ewa okupqawa i javnih doga|aja izbor tema je minimalan, ali redakcija koja priprema program ipak sa entuzijazmom gleda na budu}i period. O svemu ovome smo razgovarali sa urednikom programa Draganom Gavrilovi}em. n Gospodine Gavrilovi}u, kad je u pitawu srpska redakcija, kakav programski sadr`aj gledaoci mogu o~ekivati? Koje oblasti dru{tvenog `ivota }e imati prioritet?

- Kanal 31 dugo godina je bio pred ga{ewem i nije bilo svih potrebnih uslova da u okviru

Reporterka Srpske redakcije Kanala 31 i Televizije srpske dijaspore Svjetlana Kova~evi}

Novinarka Daliborka Krsti} i snimateq Sa{a Gavrilovi} programa ovog emitera emisije i informacije koje bi predstavqale srpsku zajednicu u Melburnu budu zastupqene na pravi na~in. Sad kad imamo

situaciju da je licenca za rad produ`ena do 2024. to nam otvara {ire mogu}nosti i daje nadu da }emo imati kontinuitet u produkciji programa koji }emo pla-

sirati. Nama }e biti prioritet da prika`emo srpsku zajednicu na pravi na~in kroz pra}ewe kulturnih de{avawa i davawa osnovnih informacija koje }e na{em narodu biti od koristi. Ono {to je tako|e va`no mi `elimo da damo prostora zanimqivim qudima iz na{e zajednice gde }emo predstaviti wihova ume}a, `ivot i sudbine.Iako nam ova pandemija Korona virusa ne ide na ruku nadam se da }e situacija uskoro biti mnogo boqa a Kanal 31 je pravo mesto gde mo`emo na{e qude i tradiciju predstaviti i drugim zajednicama. n Na kakav odziv u na{oj zajednici je nai{lo obnavqawe programa srpske redakcije?

Kakve su tehni~ke i redakcijske mogu}nosti proizvodwe emisija?

- Mi `elimo da kroz kori{}ewe mogu}nosti koje nam daje Kanal 31 oja~amo medijsko predstavqawe na{e zajednice kao {to dugi niz godina Srpski Glas veoma uspe{no radi u Australiji. Zato o~ekujem pozitivne reakcije, sugestije ali i podr{ku koja bi trebalo da do|e kad program za`ivi i dobije svoju dinamiku.

Ina~e mi smo potpuno profesionalno tehni~ki osposobqeni kad je u pitawu televizijska produkcija ali i kad govorimo o radu redakcije koja stvara programske sadr`aje. Ve} nekoliko godina brojnost ~lanova redakcije se kvalitativno pove-

}ava {to pokazuju i prili~no dobre kritike koje dobijamo za program “Srbi sa petog kontinenta” koji radimo za Radio Televiziju Srbije kao i za programe razli~itih sadr`aja koje plasiramo na Televiziju srpske dijaspore iz Nema~ke. n U kojim terminima se emituje program srpske redakcije na Kanalu 31?

- Trenutno se na{ program emituje u polusatnom formatu svake sedmice ponedeqkom od 14 sati a uskoro }emo znati kad }e biti i reprizni termini. @elim da izrazim zahvalnost Srpskom Glasu u podr{ci koju nam daje a verujem da }emo i mi u na{em radu va{em cewenom listu biti na usluzi i da }emo svi zajedno na pravi na~in predstavqati na{u zajednicu u Melburnu.

Svake sedmice Kanal 31 emituje preko 90 novih programa doma}e proizvodwe ukqu~uju}i vesti, sport, emisije za mlade, kulturni i zabavni program. Volonteri iz svih lokalnih zajednica i nezavisne televizijske produkcije rade na kreirawu programa a u arhivama Kanala 31 nalazi se i zna~ajna koli~ina multikulturalnog programa koji slavi etni~ku raznolikost Australije.

Ina~e Kanal 31 se emituje na Kanalu 44 a podru~je gledanosti je na teritoriji Melburna i Xilonga.

Mladen Krsti}

Nau~nici iz Srbije i Australije pokrenuli zajedni~ko istra`ivawe o vakcinaciji protiv virusa korona Profesor Nikolas Ejdar i profesor i direktor Centra za bioeti~ke studije Vojin Raki} pokrenuli su uporedo istra`ivawe o vakcinaciji protiv korona virusa u Australiji i Srbiji, objavio je ABC Wuz, a saop{tio pokret „Novi 6. oktobar“.

Ejgar je Novozelan|anin koji `ivi u Australiji i uo~io je da je procenat vakcinisanih u Australiji i Srbiji sli~an (oko 50 odsto), ali da je vakcinacija u Australiji u punom zamahu, dok je

Srbija, koja je procenat od blizu 50 odsto vakcinisanih dostigla pre Australije, prakti~no stala.

Raki} je naveo da se pretpostavqa da je veliki broj gra|ana Srbije (oko 50 odsto) nepoverqiv prema vakcinama i medicini uop{te, i to prevashodno iz dva razloga. „Prvo, gra|ani Srbije generalno nemaju poverewa u zdravstveni sistem. Drugo, kampawa protiv savremenih otkri}a u medicini, mahom nastalih na

Zapadu, traje nekoliko decenija u Srbiji i ima mawe ili vi{e otvorenu podr{ku u uglavnom vladaju}im socijalisti~ko-radikalsko-napredwa~kim antizapadnim krugovima“, istakao je Raki}.

U Australiji tako|e postoji izvesno nepoverewe prema vakcinama, ali ono je znatno mawe i obrazlo`eno je, kao i kod obrazovanijih gra|ana Srbije, uverewem da su vakcine nedovoqno ispitane, dodao je Raki}.

16

^etvrtak ^etvrtak 10.

30. decembar septembar2020.

2021.

BRATSKA RUKA ZA ODBRANU SRPSTVA:

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

AUSTRALIJA NIJE ODUVEK BILA MULTI

Dan kada je Miloje [}epanovi} i \or|e Bubawa

Otpu{teni policajac iz Nik{i}a nedavno ugostio svog dobro~initeqa iz Australije Sve~ano je bilo proteklih dana u ku}i [}epanovi}a u nik{i}kom prigradskom nasequ Kli~evo. Miloja, nekada{weg pripadnika policije, koji je ostao bez posla zato {to nije hteo da bije svoj narod u vreme odbrane svetiwa, posetio je \or|e Zoran Bubawa, Bjelopoqac, koji dugo `ivi u dalekoj Australiji.

Srbi na tom kontinentu pomno su pratili sva de{avawa u Crnoj Gori, veli~anstvene litije kroz koje su se prelamale biblijske slike, predvo|eni arhijerejima, sve{tenstvom, mona{tvom i vernim narodom.

- Kada smo ~uli da je Miloje odbio da bije svoj narod u Nik{i} u, zaigralo mi je srce od radosti.

To je bio uzvi{eni ~in ~oveka koji je ostao bez posla iako ima porodicu. Izme|u bi~a i krsta, on je izabrao krst. Tako sam ga upoznao, uspeo da do|em do wegovog broja i prijateqstvo je krenulo - pri~a Bubawa, koga je Miloje do~ekao bratski, ~vrstim zagrqajem.

Bubawa priznaje da ga je dodatno motivisalo da pomogne prijatequ u otaxbini kada je video da ga je mitropolit Amfilohije odlikovao Zlatnim likom Svetog Petra Drugog Lov}enskog Tajnovidca zbog juna~kog dela, a vladika Atanasije silno prigrlio k srcu svome: - Te{ko je ~ovek biti. Ali, postoje situacije u `ivotu kada se svi na tome testiramo. Neko se

uzdigne, a neko potone. Moj prijateq, hvala Bogu, osvetlao je obraz svojoj porodici, Nik{i}u, Crnoj Gori i vaskolikom Srpstvu.

Srbi u Australiji sabiraju se oko svoje Srpske pravoslavne crkve. U Volongongu kod Sidneja na{a zajednica je jedinstvena.

- A kako druga~ije. Pratili smo ova mu~na de{avawa na Cetiwu, u prestonici Crne Gore. Velika bruka i sramota. Grad koji je nekada bio prepoznatqiv po duhovnoj snazi danas pre`ivqava te{ko vreme. Ali, verujem, da }e se i oni kad-tad, vratiti svojoj crkvi i veri pravoslavnoj. Ako ne

oni, onda wihova deca i unuci ka`e Bubawa i podse}a na slogu i jedinstvo qudi iz Crne Gore, Srbije, Republike Srpske, ali i onih iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije.

- Imamo dobrog prijateqa ~ak iz Libije! I, verujte, sve nas je sabrala briga za na{eg Miloja. Se}am se kroz {ta je prolazio kada smo mu poslali pomo}, do novca nije mogao do}i jer mu je tada{wi re`im blokirao ra~un. Ali, sve je to sada ru`na pro{lost. Sre}an sam {to sam u ku}u ove glasovite porodice. Prvi put sam u Nik{i}u i Kli~evu i odu{evqen sam ovo lepotom.

Posle 23 godine slu`be, Miloje [}epanovi}, u decembru 2019. godine, prvi put je odbio da izvr{i nare|ewe pretpostavqenih. Nije hteo da u rodnom gradu

bije narod koji se digao na noge zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Me|u brojnim Nik{i}anima bio je i wegov ro|eni brat Mihailo.

- Isto bih i danas uradio. Za Crkvu i odbranu svetiwa bih `ivot polo`io. Verovao sam da }u u slobodi do}i do posla, da }u biti vra}en u slu`bi kojoj sam

UKAQALI MI PROFESIJU - Zbog bezakowa Vlade Du{ka Markovi}a napustio sam posao. To je bio moj li~ni ~in koji je kasnije ohrabrio i druge da krenu mojim stopama. Ja sam vernik, a prekoputa je bio narod koji je branio tu istu veru, na{e svetiwe.

Shvatio sam da smo na istoj strani i ~vrsto sam odlu~io da napustim poziv koji je u tom trenutku bio ukaqan.

Uvek bih tako postupio ukoliko bi se ne{to sli~no ponovilo - ka`e Miloje [}epanovi}, koji je prijatequ Bubawi poklonio umetni~ku sliku sa likom bla`enopo~iv{eg mitropolita Amfilohija. ~asno slu`io godinama, ali od toga ni{ta. Radim uglavnom fizi~ke poslove i tako zara|ujem hleb - pri~a [}epanovi} koji duguje veliku zahvalnost prijatequ Bubawi, wegovoj supruzi Slavici i wihovoj deci Daliboru, Marku, Vasu i Zorici, kao i svim wihovim prijateqima koji su postali i wegova bra}a. - Dobro se dobrim vra}a, pa se nadam da }u, uz Bo`ju pomo}, jednog dana znati da na lep na~in uzvratim ovim ~asnim qudima. [}epanovi}i `ive u nik{i}kom nasequ Kli~evo i nema ~oveka u tom kraju koji sa ponosom ne govori o kom{iji Miloju.

Patriotizam i qubav prema veri pravoslavnoj progovorili su iz ovog hrabrog ~oveka u pravi ~as.

A nije bilo lako doneti odluku, razdu`iti oru`je, uniformu, posle gotovo ~etvrt veka.

S. G.

Qudi koji danas `ive u Australiji imaju veliku privilegiju `ivota u zemqi koja toleri{e sve nacije i koja se ponosi svojom razli~ito{}u.

Me|utim, mnogi ne znaju da su bili potrebni vekovi da bi Australija dostigla ovaj status, a migranti iz Evrope i Azije postali ravnopravni gra|ani sa Englezima, koji su Australiju nazivali svojom. Od momenta kada je 1770. godine Xejms Kuk oplovio isto~nu obalu Australije, koju je nazvao Novim Ju`nim Velsom i proglasio je posedom Velike Britanije, vekovima nakon toga bilo je jako te{ko biti stanovnik ovog kontinenta. Borba je trajala sve do jula 1945. godine kada je Artur Kalvel, nakon {to je promovisan za ministra za imigraciju, postavio temeqe nove migracione politike. Ona je podrazumevala naseqavawe Australije nakon Drugog svetskog rata migrantima iz Isto~ne i Ju`ne Evrope, i zatim iz Azije i dalekog Istoka.

PRVI NASEQENICI

Procewuje se da su prvi qudi koji su naselili Australiju pre 42.000 godina bili preci dana{wih australijskih domorodaca. Oni su se kretali du` obala Ju`ne Azije i preko kopnenih mostova su stigli u Australiju. Ovi qudi su bili lovci, sa razvijenom govornom kulturom i verovawem u takozvano pravreme (poznato kao Dreamtime).

Prvi Evropqanin koji je zakora~io na australijsko tlo je bio holandski moreplovac Vilem Janson, koji se 1606. godine iskrcao na obale poluostrva Kejp Jork. Tokom sedamnaestog veka, Holan|ani su iscrtali karte priobalnog pojasa na zapadu i severu ostrva i nazvali ga Novom Holandijom, ali ga nisu naselili.

Dolaskom Xejmsa Kuka 1770. godine, Velika Britanija osniva ka`weni~ku koloniju koja je ovde slala prestupnike na odslu`ewe kazne.

Godinama kasnije Englezi imaju jedini privilegiju da budu stanovnici Australije. Broj domorodaca kojih je bilo nekoliko stotina hiqada pre dolaska Engleza, je tako|e, naglo po~eo da se smawuje, usled raznih bolesti, ali i politike koja se vodila protiv wih. Ve} su tada po~ele naznake da kontinent postaje „Bela Australija“, koja je favorizovala imigraciju qudi iz Velike Britanije.

PRINCIPI „BELE AUSTRALIJE“

U vreme zlatne groznice, u potrazi za blagom, sve je vi{e Kineza i drugih naroda iz Azije po~elo da naseqava Australiju. To je nai{lo na veliko protivqewe Engleza, koji su uvek bili u ve}ini. Oni nisu podr`avali uvoz radnika na planta`ama i u rudnicima, koji su dolazili iz Azije, i sve vi{e je bilo zahteva da se maksimalno smawi imigracija iz ovih zemaqa. Vremenom, sve je bilo te`e u}i u Australiju i opstati kao migrant, koji ne dolazi iz Engleske.

Zvani~no, politika „Bele Australije“ je stupila na snagu odmah nakon osnivawa

Kalvel sa migrantima

Federacije 1901. go cenija da se ovaj po Australija krene p ono {to je wena najv Ina~e, odmah na izglasan je i Zakon koji se smatra slu` „Bele Australi Koliki s dru{tvo i stralije oni u{l Od 1945. godine, kada su promewenom poliNo tikom migracije po~eli da popu{taju principi i su sv uverewa „Bele Australije“, po~elo je da se razmi{qa da j i o migrantima koji bi prvi mogli da budu deo budu}eg qud demografskog plana. lim Zbog svoje bele puti i svetle kose, izbor je pao na sta Litvance, Letonce i Estonce. Oni su najvi{e li~ili na ~ak Engleze i sve zajedno su ih nazivali „Lepim Balti~kim sapu narodom“. natp Prva grupa Litvanaca je brodom stigla 1947. godistoja ne a slike wihovog dolaska na pristani{ta, koje su tim na objavqene u novinama, su osvojile javnost. Sve U pe su to bili mahom mladi i lepi mladi}i i Australi devojke, svetle kose i bez porodica. tanaca a

LEPI QUDI SA BALTIKA

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak30.

10.septembar decembar 2021.

2020. 17 ^etvrtak

IKULTURALNA ZEMQA

e sru{ena „Bela Australija“

odine i trebalo je sedam deoredak kona~no sru{i i da putem multikulturalnosti, ve}a odlika danas. akon osnivawa Federacije n o ograni~ewu useqavawa, `benim po~etkom politike ije“. su uticaj na celo tada{we imali principi „Bele Aue“, govori i ~iwenica da su {li u svaki deo `ivota qudi. ovine koje su tada izlazile vakodnevno pisale o tome je Australija samo za bele de, pevale su se pesme o bem qudima, pozori{ne predave su veli~ale belu rasu, a k su po~eli da se proizvode uni i konzerve ananasa sa pisom „Bela Australija“, poale su i dru{tvene igre sa azivom. eriodu do 1925. godine u iji je `ivelo 98 odsto Britada{wi premijer Stenli

Od kako je Xejms Kuk kro~io na ovo tle, pa i dan danas, favorizovani Englezi su najbrojnija nacija. Test kao uslov za opstanak je sve do 1958. godine za ostale nacije bio ~ak na svim mogu}im jezicima Evrope, zbog ~ega su brojni Evropqani „padali“ na istom

Brus je uveravao qude da su male {anse da se ta ~iwenica promeni.

OTAC MULTIKULTURALIZMA

Iako ni u jednom momentu politika „Bele Australije“ nije spomiwala re~ „rasa“ ili „rasizam“, sve je vi{e politi~ara verovalo da ona to zapravo krije u svojoj pozadini.

Najve}i preokret u istoriji migracije Australije napravqen je kada je jula 1945. godine za ministra imigracije postavqen Artur Kalvel, prvi politi~ar koji je po~eo da pomiwe druge migrante u `eqi da se pove}a populacija qudi u Australiji i da se pru`i {ansa i drugim qudima iz ratom razorene Evrope, da Australiju nazovu svojim domom. U tom momentu i daqe je najve}i broj migranta dolazio iz Engleske a zabrinuta javnost zbog na~ina razmi{qawa Kalvela je morala da bude u uverewu da i daqe na svakog novog migranta dolazi deset Engleza.

Samo jedan govor Kalvela u parlamentu je otvorio o~i Australiji, promenio `ivote

TEST OBESHRABREWA U prilog tome da su sve ostale nacije, sem engleske, bile na neki na~in diskriminisane, govori i ~iwenica da je u vreme pre Drugog svetskog rata postojao takozvani „Dictation test“, koji su morali da pola`u qudi iz Evrope. Ono {to je najte`e bilo je da su migranti, koji nisu bili Englezi, dobijali zadatak da napi{u 50 re~i na svim mogu}im evropskim jezicima, zbog ~ega ve}ina qudi nije prolazila test. Qudi koji su davali test, su tako|e manipulisali sa testiranima, daju}i im nepoznate jezike kao temu. Najpoznatiji primer je bio slu~aj komuniste, Jevreja Egona Ki{a, koji je veoma te~no govorio vi{e evropskih jezika, ali je na testu dobio zadatak da recituje „O~e na{“ na {kotskom galskom jeziku. On je odbio da to uradi, zbog ~ega je bio uhap{en. Ovaj test je bio velika prepreka ostalim potencijalnim naseqenicima i test obeshrabrewa, zbog ~ega su mnogi odustajali od Australije.

Izme|u 1901. i 1958. godine, samo 2.000 qudi je radilo test i kona~no je ukinut Aktom migracije, 1958. godine. qudi i demografsku sliku kontinenta. On je rekao da ako `eli da opstane, Australija mora da pove}a populaciju i drugim qudima i da ne mogu ve~no `iveti na ovako velikom tlu sa ovako malim brojem qudi. Kalvel je uporno radio na programima za imigraciju, uva`avao je svaku naciju i govorio je mandarinski jezik. Sa razlogom, ovaj politi~ar se mo`e nazvati ocem multikulturalizma u Australiji.

Ve} 1966. godine premijer Harold Holt je napravio zna~ajne promene u Zakonu o imigraciji, koji je podrazumevao iste uslove za sve migrante koji `ele da `ive u Australiji. Svi migranti su ubudu}e ~ekali pet godina na dr`avqanstvo Australije. Migranti bi se birali po zvawu i {kolama koje su zavr{ili i po tome kako mogu doprineti zemqi, a ne po rasi ili zemqi porekla.

Politika „Bele Australije“ je zvani~no sru{ena 1973. godine. Donet je Akt o rasnoj diskriminaciji, po kome je ilegalno bilo koga ugroziti ili poniziti na osnovu boje ko`e. Danas je Australija dom blizu 8 miliona migranata iz oko 200 zemaqa sveta.

Sawa Miri} - [aki}

18

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

ZAJEDNICA

30 SRPSKOG GLASA godina postojawa

Na Balkanu ni{ta nije definitivno re{eno Pi{e: Slobodan Grba Jubileji su lep povod za se}awa, posebno oni tako okrugli kao {to je trideseti.

Me|utim, da li je ovo na{e podse}awe na „dane davno pro{le“ kada smo bili mladi, a neki i lepi, zaista samo zabava za dokone i stare ili bi moglo da poslu`i jo{ ne~emu? Mi }emo re}i i – trebalo! I pre nego {to se osmelite na let u avanturu ~itawa ovih redova, a i onog {to tek mo`e da se nasluti izme|u wih, dozvolite da vas upozorimo na misao koja, ma koliko zvu~ala zloguko i prete}e, nije posledica na{eg poku{aja da kukumav~imo ili zapoma`emo. Jo{ mawe da „od mi{a pravimo slona“ ne bi li sebi dali na la`nom zna~aju. Ne brinite, autor ovih redova punu deceniju nije napisao tri re~i koje bi moglo da pro~ita vi{e od troje qudi, a i tada samo najbli`i. Iz iste samoizolacije nije morao ni sad da se pomaqa, kao {to }e u woj i da zavr{i. Nije li dovoqno dobar preduslov da ovo {to sledi nije napisano iz nekakvog interesa, jo{ mawe strasti kao greha u koji lako upadamo i jo{ lak{e mu se podajemo? Ne{to je drugo po sredi. „Istorija je u~iteqica `ivota“, ka`e stara mudrost, a Srbima se ponavqa neprestano i gotovo uvek, a posebno posledwih sto godina, zati~e ih nespremne i te{ko iznena|ene. Prethodno pomenuta misao zato ka`e, uva`avaju}i upravo na{u istoriju, da srpsko pitawe na Balkanu nije re{eno, da je talenat zapadnih sila da prote`iraju uglavnom nemogu}a re{ewa i umesto da ne{to po{teno i trajno utvrde, jedino {to iza wihovih intervencija ostaje je veliki nered, nepravda i, posledi~no, nestabilnost koja vapi za suprotnim polazi{tem. „SRPSKI GLAS“ je jo{ davno upozoravao na na{e boqke, u Otaxbini i ovde, ~ini to eto i danas zato {to je bio srpski nacionalni list neoptere}en vezom sa bilo kakvim naredbodavnim centrom, a bitke za „wegovo veli~anstvo“ profit ostavio se jo{ kad je odlu~eno da bude {tampan na }irili~nom pismu ili nikako.

Najjednostavnije re~eno, upozorewe glasi: na Balkanu, na prostoru biv{e Jugoslavije ni{ta nije re{eno, ~ak ni ono {to se ~ini zabetoniranim jer ako je beton tog re{ewa samo u titoisti~kim granicama koje su povla~ili pijani komunisti, a oni kojima alkohol nije smetao dovoqno patili od vi{ka podlosti, sve zajedno nataknuto na nakaradne zakqu~ke 4. kongresa Komunisti~ke partije Jugoslavije jo{ od 1928. godine u Drezdenu, onda ne samo da ni{ta nije sigurno, nego je sve na klimavim nogama. I tek ~eka novu rundu borbe, nekome za ono {to nazivaju „svetim nacionalnim interesima“, onima sa druge strane za puki opstanak. Da budemo bolno jasni: mislite li zaista da dana{wa Hrvatska, ~lanica EU i NATO, nipo{to ne bi ni pomislila da se teritorijalno pro{iri do Zemuna samo zato {to joj je svetiwa data re~ da joj ne treba vi{e od sada priznatih me|unarodnih granica? Zar zaista mislite? U situaciji kada Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a otvoreno ka`e da je toj

organizaciji, posledwih trideset godina otvoreno zlo~ina~koj, Srpska pravoslavna crkva najve}i neprijateq na Balkanu?

Mo`ete li i u ludilu da pomislite da }e gra|anska BiH, a gra|anska je koliko je i pradeda Kara|or|ev bio Englez, skrenuti sa puta jasno utvr|enog „Islamskom deklaracijom“ Alije Izetbegovi}a? Imala je i Jugoslavija me|unarodno priznate granice, ~ak je i nakaradni Ustav iz 1974. godine, i pored formulacije o „pravu naroda na samoopredeqewe do otcepqewa“, sadr`avao i odredbu po kojoj to nije moglo da se provede bez konsenzusa, dakle ili svi

Poznavaju}i dobro na{ mentalitet i sklonost „lako }emo, ako }emo, mo`da }emo, za{to sad, ima vremena, kad nevoqa do|e“, jasno je da }e deo ~italaca, ako uop{te i uzmognu povezati prvi deo nekih re~enica sa wihovim krajem, namr{teno zakqu~iti kako je autoru ovih redova tokom protekle decenije ispario posledwi ostatak zdravog razuma i da je u svojoj osamqenosti i samoizgnanstvu iz onoga {to oni nazivaju srpskom zajednicom u stvari – skrenuo. Kamo lepe sre}e da je tako, jer ni~iji pojedina~ni psihi~ki slom, jo{ mawe intelektualna

Za{to podse}awe na najsvetlije dane jedinog srpskog nacionalnog lista u Australiji nije samo vapaj za onim {to se vratiti ne mo`e, ve} i prilika da se upozori na ono {to sledi. Srbi vi{e nikad ne bi smeli da velike promene na me|unarodnoj sceni do~ekaju nespremni, iznena|eni i tragi~no za~u|eni. ili niko? I, {ta bi? Da slu~ajno nije bilo referenduma kojim bi stanovnici Jugoslavije, ma kakva bila, odlu~ivali o wenoj sudbini, ili su odr`ani samo po biv{im republikama? Da ne nabrajamo daqe.

Zato ne treba biti posebno pametan, jo{ mawe vidovit, da bi se shvatilo kako Srbe ponovo o~ekuju te{ki trenuci i veliki izazovi. Se}awa na dane slave „SRPSKOG GLASA“ nisu zbog svega toga samo skromno upozorewe da je vreme nacionalnog bu|ewa i okupqawa ve} pro{lo i da je posledwi ~as da se umesto uquqkivawa u ~ari konzumerizma i prednosti `ivota u visokorazvijenoj zemqi poput Australije krene sa, slikovito re~eno, zbijawem redova. Boqe pre nego kasnije, da ne bi bilo - prekasno! Ali ne samo zbog mogu}eg burnog razvoja doga|aja na prostorima koje Srbi tradicionalno nastawuju vekovima, svakako pre 7. veka koji su nam tako „velikodu{no“ udelili kao vreme doseqewa na Balkan. Srbima sledi niz izazova i ovde, u Australiji, ako `ele da ostanu svesni svog porekla a ne „neki novi Australijanci“, tikve bez korena. Da ponovo, po ko zna koji put u svojoj istoriji, ne bismo do~ekali velike promene nespremni, iznena|eni, za~u|eni. Vreme tih ~uda je pro{lo, svaki slede}i Jasenovac nije vi{e prevashodna odgovornost „nekih novih usta{a“, ve} na{e tradicionalne neorganizovanosti, nesloge, a za{to ne re}i i – gluposti!

blokada nije vredna spomena u odnosu na sudbinu naroda i istorijsku pravdu!

Naravno da nijednom pravom Srbinu, kako sad, tako ni bilo kad u pro{losti, nije bilo do ma koje vrste nepravde, zato nije ni sad do la`nog uzbuwivawa i stvarawa atmosfere straha i nesigurnosti. Autor ovih redova nije neki mali Vuk Dra{kovi}, a nije nikakva optu`ba ako se ka`e da je upravo ovaj biv{i novinar, kwi`evnik, politi~ar i egzoti~na li~nost na{e novije istorije istovremeno i jedna od najve}ih zabluda po{tenih, pri ~emu je upravo Australija bila jedno od wegovih po~etnih upori{ta za politi~ki uzlet. Upozorewe sa stranica „SRPSKOG GLASA“ nema za nameru ono {to je bio `ivotni plan Vuka Dra{kovi}a i u vreme kad je bio studentski prvak, kasnije novinar, pa {ef kabineta Mike [piqaka, kwi`evnik, po~etkom 90-tih politi~ar, predsednik mo}ne stranke, ~ak neko vreme i ministar inostranih poslova dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore a uvek samo i jedino ~ovek koji je brinuo o svojim i interesima svojih obave{tajnih nalogodavaca. Kome nije jasno kojih, ne treba mu ni obja{wavati, ionako ne}e poverovati. Neka proveri za{to samo Vuk Dra{kovi} nije omrsio zatvorsku }eliju Haga, iako je po sili logike i ~iwenica trebao to mnogo pre ve}ine ostalih koji jesu? Da biste pre-

(2)

Ovo je feqton posve}en se}awima na burne godine postojawa na{eg lista, iz pera dugogodi{weg glavnog urednika. Re~-dve o se}awima na velike qude koji su pro{etali stranicama ovog lista, o razgovorima s wima, o ve~nim poku{ajima da za svoje ~itaoce saznamo vi{e i boqe, o poku{ajima da ne samo re~ju nego i delom povedemo Srbe u pravcu me|usobnog zbli`avawa i interesnog povezivawa, o srpskim rodoqubima ali i najve}im {teto~inama... poznali ne~iji prqavi trag, ne treba vam poverqiva veza u Lengliju.

I tako ve} krenusmo „putevima se}awa“ na dane kada je „SRPSKI GLAS“ tek nastajao, list koji je uprkos te{kim osporavawima i omalova`avawima znao da na|e snage da informi{e, da sazna i prenese, ali i da objasni, napokon i da upozori na ono o ~emu drugi i ne pomi{qaju zato {to ~esto nije prijatno, zna da bude nezgodno, a definitivno nije komercijalno. Sloboda okupqawa, organizovawa, sloboda izra`avawa ideja i misli, pod uslovom da i do Australije ne dopre zlokobni dah Inckovog zakona o zabrani istra`ivawa i dokazivawa onog {to samo odre|enim centrima mo}i nije po voqi, nije samo privilegija ve} i izazov koji }e mnogi iskoristiti pretvaraju}i je, tu slobodu dakle, u zloupotrebu. U ovoj zemqi slobodno je ~itati i Dostojevskog, i „Vesti“, razmi{qati svojom glavom i potruditi se da stav do kojeg do|ete niste pro~itali na istoj naslovnoj strani na kojoj se obavezno nalazi i lepotica ~ija je zvani~na profesija „starleta“, u novije vreme tako qupki paravan za ono {to se oduvek nazivalo – prostitutkom! „SRPSKI GLAS“ je ro|en u vreme za koje se s pravom ka`e „ne ponovilo se“! Bilo je to vreme ~ijeg istorijskog vrhunca nismo mogli ni da budemo svesni, vreme stravi~nih turbulencija na me|unarodnoj politi~koj sceni, kada su Srbi i u Australiji, vi{e iz dramati~ne potrebe nego svesti podignute na svenarodni nivo, shvatili da treba da se pokrenu, ujedine posle definitivne propasti Jugoslavije, jugoslovenstva i nadasve – titoizma! „SRPSKI GLAS“ je nastao kao posledica privatne inicijative, iz razloga koji nisu smeli biti tako odlu~uju}i u izuzetno va`nom projektu za sve Srbe na ovom kontinentu. Za{to? Cela studija mogla bi tome da se posveti, ali za ovu priliku samo najva`nije. Privatna inicijativa, zajedno sa nacionalnim interesom, uvek je simbioza izlo`ena pritiscima sa raznih strana, a samim tim i ~esto naterana na ulogu balansera na rubu provalije neprincipijelnosti. Da je bilo sre}e, pameti a nadasve sloge, „SRPSKI GLAS“ kao list kome je sveta ideja postojawa srpski nacionalni interes, a u emigraciji to je pre svega borba za za{titu identiteta i pukog fizi~kog opstanka, trebao je da nastane kao informativno-politi~ki medijski centar SRPSKOG NACIONALNOG SAVEZA, a ne posledica spremnosti jednog ~oveka, pokojnog \or|a Marinkovi}a, da podmetne glavu tamo gde drugi nisu hteli ni nogu.

O tome kakvo je bilo okru`ewe u kojem se podmetalo i glavu, noge, ali i klipove, mirilo i sva|alo, u nastavku serijala.

PUTOPIS Tamo gde Srbija na zapadu ve} prestaje da se naslawa na Bosnu i priklawa se Hercegovini i Crnoj Gori uzdi`e se gorje. A na gorju hoteli u kojima je Slobodan Mulina u zlatno doba jugoslovenskog socijalizma pevao: „Zlatibore pitaj Taru, da li pamti qubav staru...“ Mnogo ranije gor{taci su ovde pevali arhai~ne “pesme iz vika” – zatisnu jedno uho i puste glas niz goru.

Kada od U`ica krenete uzbrdo ve} ste stupili u taj ~arobni krug borovine, pa{waka, meda, sira, rakije, sre}nih krava i proro~anstava. Ovde je Vuk Karaxi} ~uo jezik koji je ugradio u temeqe kwi`evnog jezi~kog kanona.

Ka`u da su Zlatibor do sredine 19. veka zvali Rujna gora ili Ruj, po biqci koja se koristila za bojewe ko`e i izvozila se ~ak do Dubrovnika.

Ova oblast se u sredwovekovnoj Ra{koj zvala `upa Rujno.

Kraqeva voda Samo mesto Zlatibor se do 1893. zvalo Kula{evac po izvoru i potoku. Ka`u da je zlatiborski serdar ovde rado leti provodio vreme. Knez Milo{ je znao ovamo do}i s porodicom. Kraq Aleksandar Obrenovi} je 1893. darovao ~esmu na izvoru potoka.

Od tada se mesto zvalo Kraqeva Voda.

Ta godina bi se mogla smatrati po~etkom turizma u kraju. I Kara|or|evi}i, Petar sa sinom Aleksandrom, su 1905. boravili na Zlatiboru. Onda je 1910 podignut hotel „Kraqeva Voda“, potom i jedna vila.

Sedamnaest godina kasnije, u Kraqevini Srba Hrvata i Slovenaca od U`ica se ve} stizalo modernim putem. Do Drugog svetskog rata nastaju vile, ka}iperne i luksuzne po uzoru na evropsku bawsku arhitekturu.

Posle Drugog svetskog rata mesto dobija naziv Partizanske vode u spomen na jedan tragi~ni doga|aj. Krajem novembra 1941. raweni partizani su posle pada U`i~ke republike ostavqeni na Zlatiboru. Nema~ki vojnici su ih naprosto pobili.

Neke su ~ak gazili i tenkovima.

Posle rata je na [umatnom brdu, dva kilometra iznad dana{weg naseqa Zlatibor, napravqena spomen-kosturnica. Tu je 1967. podignut obelisk visok deset metara na kojem su urezani stihovi Vaska Pope: Ne dam ovo sunca u o~ima, Ne dam ovo hleba na dlanu...

Tek 1991. mesto dobija naziv po planini – Zlatibor. Ponovno preimenovawe je zna~ilo i kraj ekskluzivnog partizanskog narativa. Danas su u prodavnicama suvenira u komercijalnom su`ivotu na {oqama i Tito i ^i~a Dra`a.

Sa [umatnog brda se mo`e videti kako se beskrajne livade pro{arane borovim {umarcima talasaju do horizonta. Mesne hronike ka`u da je Zlatibor bio pun gustih borika, ali da je negde po~etkom 19. veka veliki po`ar progutao {umu. Tako je nastao predeo tipi~an za Zlatibor.

Kada {eta~ okrene od puta na vrh ^igotu prema centru, silaze}i u kotlinu uo~i}e najpre mir i sklad. Zlatiborski svet se pred wim prostire niz padinu sa odmarali{tima, senovitim tremovima lepih ku}a i mirnim restoranskim ba{tama, kao {to je ona u „Vili Srbija“.

I taj svet je jo{ uvek potpuno u skladu sa o~ekivawima koja zahtevni turisti imaju od srpske perjanice planinskog turizma. Ali {to je bli`e centar sklad se sve vidnije rasta~e i pomaqa se ru`no lice sa o`iqcima.

Tranzicioni ~ir Pretpostavqam da je devedesetih zapo~eo proces koji je doveo do dana{weg stawa. Ranija pravila za odmarali{ta, zdravstvene ustanove, sportske terene, ukupan urbanisti~ki plan… suspendovani su vanrednom situacijom, a potom su do{le tranzicione naplavine. Tako je vanredna situacija postala svakodnevica.

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 19 ^etvrtak

ZLATIBORE Pitaj Taru...

Lep{i, pravi Zlatibor Na suvenirima mo`e sve Ringi{pil i luna park odmah iza parkinga autobuske stanice, koji uokviruju niz tezgi i ku}ica sa jeftinim suvenirima, boflom, la`nim etno produktima. Ono {to su ru`ne godine napravile od lepe Budve na Jadranu, posre}ilo se varvarskm rukama i ovde. Nastao je tranzicioni ~ir pod srcem lepog Zlatibora.

Gradi se na sve strane, i po desetak spratova. Skupi butici kao „Tiffany“ nalaze se u lavirintu radwi i kafi}a, a sve to na podlozi od starog, napuklog asfalta pro{aranog utonulim {ahtovima.

Kraqev trg i ve{ta~ko jezero su ostali glavno sastajali{te gostiju. Samo {to su guma i plastika velikih igraonica za decu obogatili pejza`. Kada odete na pi}e u neki od restorana na jezeru, za letwih ve~eri }ete odslu{ati `abqi horski koncert. Jer jezero je postalo bara.

U nasequ Zlatibor mo`ete videti apsurdne kontraste. Osa}anke – tradicionalne zlatiborske brvnare – poslu`ile su kao model za trafike, prodavnice, kockarnice i – mewa~nice. A iznad wih kranovi i novokomponovani spratovi. Ko zna ~iji novac i uz ~iju dozvolu posti`e toliku spratnost na nadmorskoj visini od oko hiqadu metara.

Raj u svetu nekretnina Na sajtu zlatibor.org tvrdi se da je ova planina postala „bukvalno raj u svetu nekretnina“. Dodu{e, tu pi{e dosta toga {to bi se moglo podvesti pod onu ve{tinu koju je ^ika Jova Zmaj opisao u pesmi „Ciganin hvali svoga kowa“.

Ali konstatacija da je Zlatibor raj u svetu nekretnina jeste ta~na. Mo`e se pretpostaviti da je ovo mesto Edenski vrt za {pekulante, gra|evinske tajkune i qude koji bi da legalizuju svoj ilegalni novac.

Primenimo li urbanisti~ko-estetske kriterije, kako iz vizure za{tite prirode, tako i sa stanovi{ta gradwe u skladu sa okolinom, centar mesta je, na `alost, tragi~na `rtva udru`enog zlo~ina~kog poduhvata.

Zato bi svakom ko dolazi ovamo trebalo da bude jasno: Ako voli prirodu i sklad, neka zaboravi naseqe Zlatibor.

Ono je u svojoj su{tini postalo nedovr{eno i poluoronulo gorsko va{ari{te. Pravi Zlatibor vi{e nije tu. Ima li ga? Ima. Po|ite, recimo ka selu Qubi{.

Qubi{ U selu Qubi{ jedva da razaznate gde selo po~iwe, a gde se zavr{ava. Tamo gde

je gazda zaustavio vodu i napravio ribwak sa lepim restoranom u starozlatiborskom stilu jeste neka vrsta centra ra{trkanog sela.

Ulazimo u restoran u kojem jedva da ima gostiju. Pitamo konobara da li zna doma}ine koji nude dobre seoske proizvode. Konobar bez oklevawa pozove nekog telefonom i onda nam ka`e da idemo nazad prema Bo{kovoj vodi, izvoru pretvorenom u bazen sa odmarali{tem. Sa desne strane }e nas sa~ekati Veqa.

Posle kilometra ili ne{to ja~e vidimo s desne strane tablu „doma}i med“. U blizini je neki suvowav ~ovek. Pitamo ga da li on prodaje med, on ka`e da ne prodaje, ali prodaje Veqa. On je Veqin zet.

Vequ vidimo kako drugim putem ide navi{e prema ku}i na bre`uqku. Veqin zet nam pokazuje kuda mi da pri|emo. „Ima tu jedan cuko, ali ne}e vam ni{ta.“ Pitam ga da li na Zlatiboru ka`u „cuko“, a ne „kuca“. On me pomalo zbuweno pogleda i ka`e: „Pri~a ko kako ho}e.“ Ovaj ~ovek je manirom seoskog diplomate izbegao odgovor.

Brzo misli, sporo pri~aj U wegovim re~ima na{ao sam potvrdu teze da je narod sa ove i one strane Drine i Lima oduvek govorio istim jezikom, onim koji je Vuk Stefanovi} Karaxi} uzeo za osnovu kwi`evnog jezika Srba.

Isto~nohercegova~ki govori su temeq na kojem je izgra|ena na{a jezi~ka ku}a.

A Zlatibor je jedan od kamena me|a{a tog zdawa. Qubi{ je srce tog kamena.

Moj li~ni dokaz da je tako nije samo ~iwenica da se na Zlatiboru nalazi obnovqeni manastir Rujno, u kome je jo{ u 16. veku nastala prva {tampana kwiga u Srbiji, ~uveno Rujansko ~etvorojevan|eqe. Ve} i podatak da je jedan od glavnih junaka mog detiwstva ro|en ba{ u Qubi{u. Qubivoje R{umovi}. ^im pomislim na to u glavi po~nu da se vrte R{umovi hitovi: Kad nisam u svojoj {koli, / Mene moja du{a boli...Ili: Vu~e vu~e bubo lewa / [ta }e re}i pokolewa. Wegova porodica vodi poreklo iz Gacka. Ve}i broj porodica na ovoj pitomoj planini ima hercegova~ke korene, te je naziv „Ere“ za stanovnike ovog kraja vi{e nego opravdan.

Veqa nas, onako visok i brkat, kao da je rod ~uvenom pesniku za decu, sme{ta na trem, a potom iznosi zlatan med i rakiju medova~u. Ne pri~a mnogo. „Dobro je da ste navratili, da i ja odmorim od posla po ovoj vru}ini.“ U ~a{ice veli~ine naprstka sipa rakiju nezaboravnog, medenog ukusa. „Kila rakije, pola kile meda.“ Kada ka{ika zaroni u wegov {umski med, on se kao smola zalepi za wu. Nema `itkosti. To je osobenost gustog, doma}eg meda. Ukus mu je toliko sveprisutan, da vas prati kao vibrirawe ~ula za sre}u jo{ dugo nakon {to vam je med kliznuo niz grlo.

Vreme provedeno sa Veqom na wegovom tremu spada u najboqe {to Zlatibor mo`e da ponudi. Strmina sa vo}wakom.

Drveni zid ku}e koji zaista miri{e na drvo. Po{ten pogled ~oveka koji brzo misli, a sporo pri~a.

R. N.

Autenti~na stara zlatiborska mewa~nica i nove vi{espratnice u izgradwi u pozadini

Qubi{ - pravi centar Zlatibora

20

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

SRBI U SVETU

SRBIN U TRCI ZA KONGRES SAD:

Od Bajdena nema vajde za Srbe, separatisti u wemu vide {ansu Ne}e biti velike koristi od Bajdenove administracije, bilo gde, a posebno u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Predsednik SAD je bio najve}i zagovornik NATO bombardovawa, Kosovo to mo`e da ~ita kao pre}utno favorizovawe i ne}e imati interes da poku{aju da tra`e stvarno re{ewe problema. SAD u tom procesu moraju biti malo osetqivije na srpske interese.

Ovo ka`e ameri~ki advokat srpskog porekla Robert Kovi}, koji je dobio podr{ku Ri~arda Grenela da bude republikanski kandidat za kongresmena iz Wu Xerzija. On dodaje da mu je ta podr{ka ~ast i da je sre}an {to je izabran kao najboqi za borbu za ameri~ke interese u zemqi i inostranstvu.

Ovaj ro|eni Amerikanac, poreklom sa juga Srbije, govori o unutra{woj i spoqnoj politici SAD, posebno u odnosu na kosovsko pitawe. On je prvi u svojoj porodici koji je ikada poha|ao fakultet, uspe{no se bavi advokaturom 20 godina, radio je i u gradskoj upravi Wu Xerzija. n Imate bliske odnose sa ameri~kim Srbima, podr`ali ste organizaciju „Srbi za Trampa“ tokom predsedni~kih izbora, da li i Vi o~ekujete wihovu podr{ku?

- Uveren sam da }u biti izabran u ameri~ki Kongres i radujem se {to }u po~eti da radim za ameri~ki narod. Srpskoj zajednici je tako|e va`no da ima nekog koga podr`ava ambasador Grenel. Sre}ni smo i {to zajednica ima qude poput Olge Ravasi,

koja vredno radi u SAD i Srbiji, poku{avaju}i da promovi{e srpsku svest i interese kroz svoje organizacije poput SAVA PAK-a i „Srbi za Trampa“. Bila je veoma efikasna u anga`ovawu ameri~kih ~lanova vlade kako bi se ja~e zainteresovali za brige srpske zajednice. Svi Srbi u SAD moraju se ukqu~iti u politi~ki proces i trebali bi sagledati aktivnosti wenih organizacija i podr`ati ih {to je vi{e mogu}e. n Grenel je rekao da ste „borac“, ima li to veze sa srpskim korenima? Va{i roditeqi su se jako borili da pobegnu iz zemqe u kojoj nisu mogli da `ive od svog rada, ali i da ostvare ameri~ki san?

- Mislim da je na to delimi~no uticalo okru`ewe, a delimi~no geni. Odrastaju}i kao dete imigranata ograni~enih mogu}nosti, stalno sam se susretao sa izazovima, velikim i malim. Ako `elite da negde stignete, shvatite da se morate boriti svakodnevno, jer imate startnu poziciju ni`u od mnogih oko vas. Morate se vi{e potruditi da biste stigli korak i napredovali. Mislim da su tu geni odigrali svoje. Neki se qudi `estoko bore, dok drugi zaziru. ^lanovi moje porodice su uvek bili borci, a pote{ko}e su bile normalne, pa smo se navikli i prihvatili to. n Koliko ste upoznati sa problemom Kosova i Metohije?

Od dolaska Bajdena na vlast, Va{ingtonski sporazum je uni{ten, na wemu je i gospodin Grenel mnogo radio?

- Prili~no sam upoznat sa

problemom. Ako sporazum obe strane ne shvate ozbiqno, on o~igledno vi{e nije vodiqa. Ako Srbija i Kosovo shvate da SAD zaista ne rade na podr{ci obema stranama i sporazumu, on }e na kraju nestati. ^ini se da Bajdenova administracija nije ozbiqno anga`ovana u mnogim pitawima koja bi mogla da koriste podr{ku SAD u celom svetu i mislim da ne}emo videti mnogo akcija uop{te, a posebno u Srbiji, na Kosovu. n Vidite li re{ewe? Na dijalogu se insistira, ali albanska strana ne po{tuje svoj deo dogovora. S druge strane, SAD su ulo`ile i nastavqaju da ula`u ogroman novac u ovu „nezavisnost“, ali prema Rezoluciji 1244 UN, Kosovo je i daqe deo Srbije...

- Spor izme|u Kosova i Srbije jedna je od glavnih pretwi regionalnoj stabilnosti na Balkanu.

Separatisti su videli priliku posle raspada Jugoslavije, iskoristili je i brzo stekli prave prijateqe u politi~kom svetu.

SAD su se tamo smestile i sada moraju ostati kako bi pomogle u odr`avawu odre|ene stabilnosti. Pro{le godine strane su se slo`ile da se ukqu~e u odre|enu ekonomsku saradwu, kao rezultat napora Trampa i ambasadora Grenela. Me|utim, Kurti je naglasio da dijalog sa Srbijom nije prioritet, pa verovatno ne}emo videti mnogo rezultata u bliskoj budu}nosti ako ne do|e do spoqnog pritiska da se radi na po-

stizawu sveobuhvatnog kona~nog sporazuma. Ali, svaki sporazum mora biti proizvod dogovora koji je prihvatqiv za obe strane, koji je zaista trajan, a ne proizvod birawa strana. SAD u tom procesu moraju biti malo osetqivije na srpske interese. Me|utim, ako se se}ate, Bajden je bio najve}i zagovornik NATO bombardovawa Srbije, pa je malo verovatno da }e Srbija prona}i takvu osetqivost. Kosovo ovo mo`e pro~itati kao pre}utno favorizovawe, pa oni ne}e imati interes da poku{aju da tra`e stvarno re{ewe, osim ako nemaju prednost za pregovara~kim stolom. n Pretpostavqam da su Va{i roditeqi govorili srpski dugo nakon dolaska u „obe}anu zemqu“, da li ga Vi govorite ili bar razumete?

- Razumem ga, a tako|e ~itam i pi{em na srpskom. Ipak, boqi sam sa latinicom, nego sa }irilicom. n Kada ste posledwi put bili u Srbiji, planirate li

uskoro da do|ete, kako saznajem, Va{a supruga je ro|ena ovde, u Ni{u?

- Moja `ena je iz okoline Ni{a.

Zapravo iz Doqevca, na oko 15 minuta od grada. Cela wena porodica i daqe `ivi tamo, pa tako i ve}ina mojih, oni su u Leskovcu, Beogradu i okolnim selima. Bili smo u Srbiji pro{log jula. U`ivamo u dru`ewu sa prijateqima i porodicom. Uvek se radujemo odlasku. Ro|aci moje supruge tako|e dolaze u SAD da nas posete, kad god mogu. n ^uvate li deo Srbije i u Americi, da li Va{a supruga priprema hranu sa juga? Imate li omiqeno jelo?

- O da... U`ivamo u }evapima, pqeskavicama, pasuqu, sarmama i mnogim drugim stvarima. Ali jedemo i mnogo ameri~ke i italijanske hrane. Rekao bih da je moje omiqeno doma}e jelo verovatno pasuq, ali omiqeno jelo kad smo tamo i odemo u restoran ili kafanu su }evapi, puwena ve{alica i puwena pqeskavica.

S. G.

Kako je izgra|ena druga srpska pravoslavna crkva u Africi Visoka crkva sa pravoslavnim krstom na vrhu ne bi bila neobi~an prizor na Balkanu, ali na jugu Afrike, ona je pravi „beli xin" me|u oni`im gra|evinama koje dominiraju arhitekturom Gaboronea, glavnog grada Bocvane.

Crkvu Svetog Save - jedinu pravoslavnu crkvu u toj zemqi i drugu na afri~kom kontinentu - od 2015. godine gradi srpska dijaspora. Ta~nije, grade je Srbi koji su se tu doseli mahom tokom ratova 1990-ih, zahvaquju}i liberalnom viznom re`imu u godinama kada su mnoge granice bile zatvorene za Jugoslovene. „Sada imamo par~e Srbije u Africi", ka`e ktitor crkve i preduzetnik Milivoje Nikoli}.

Za sve brojniju srpsku dijasporu u Bocvani koju, prema Nikoli}evim re~ima, ~ini tridesetak porodica, izgradwa pravoslavnog hrama predstavqa istorijski trenutak, a za one mla|e koji su tamo ro|eni i odrastaju - duhovnu i kulturolo{ku vezu sa maticom.

U jednom od elitnijih delova Gaboronea, na crvenkastoj zemqi i me|u oni`im afri~kim rastiwem, uzdi`e se crkva Svetog Save.

Osve{tao ju je patrijarh Irinej 2018. godine, tokom prve posete jednog poglavara srpske crkve Africi. „U{li smo u to iz `eqe da na{oj deci, koja su odrasla u Bocvani i nemaju mnogo dodira sa Srbijom, ostavimo ne{to {to }e im pomo}i u re{avawu pitawa svog identiteta - ko su i {ta su", ka`e Nikoli}.

Srpska zajednica u Bocvani uglavnom `ivi i radi u glavnom gradu, a od 2011. godine okupqa

ih Srpsko dru{tvo. „Mala smo zajednica i funkcioni{emo kao porodica", ka`e Ana Pribil, ro|ena Beogra|anka, koja u Africi `ivi posledwih 12 godina.

Wen suprug Vladimir se u Bocvanu doselio sa porodicom kao de~ak, po~etkom devedesetih. „Svake nedeqe se okupqamo - ranije u prostorijama Srpskog dru{tva, danas u crkvi - imamo srpsku {kolicu za decu, dru`imo se vikendima uz gibanicu i

{trudlu", ka`e on.

Ideja o izgradwi crkve postoji od 2000-ih, navodi Pribil, ali za tako ne{to sve do pre nekoliko godina „nije bilo uslova".

A onda je porodica Nikoli} Srpskom dru{tvu ustupila plac za izgradwu hrama.

Uz podr{ku Vlade Bocvane, kao i pomo}i prijateqa iz Srbije, Gr~ke, Kine, Afrike i Amerike, crkva je gra|ena tokom posledwih {est godina.

Gra|evina je zavr{ena, ali

tek predstoje radovi na ukra{avawu unutra{wosti hrama.

Od prvih srpskih porodica koje su u Afriku stigle krajem 1960-ih, pa sve do onih koji su se 1990-ih i kasnije doseqavali u Bocvanu, u ovoj zemqi danas, prema wegovim re~ima, `ivi „oko 150 Srba i wihovih potomaka".

Me|u wima ima arhitekata, gra|evinara, medicinskih tehni~ara ili preduzetnika, poput Nikoli}a, koji se bavi pogrebnim uslugama.

Bocvana je nekada{wi britanski protektorat, a nezavisnost je proglasila u septembru 1966. godine.

Dominantna religija u Bocvani je hri{}anstvo, ali ono nije ni pravoslavno ni katoli~ko, ve} se radi o verskim sektama koje su proizi{le iz hri{}anstva i u kojima se praktikuju lokalni obi~aji.

Ana Pribil ka`e da vera u svakodnevnom `ivotu igra veliku ulogu. „Afrikanci svake nedeqe odlaze u crkvu, imaju sve~anu ode}u posebno za tu priliku i jako su ponosni na tu tradiciju", obja{wava.

M. T.

AUSTRALIJA

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 21 ^etvrtak

Kuda ide Kanbera, RENTON FAMILY TRUST novo zao{travawe Aged Care odnosa Australije i Kine Daje kvalitetnu Kroz aktivno ukqu~ivawe u vojnopoliti~ke saveze koje predvodi Va{ington i opredeqewe da se naoru`a sistemima koji omogu}avaju izvi|awe, pra}ewe i borbu daleko od sopstvenih obala, australijska vlada jasno stavqa na znawe da `eli da parira rastu kineske mo}i u ju`nom Pacifiku. To opredeqewe, me|utim, kontinentalnu dr`avu mo`e ekonomski skupo ko{tati i uvesti je u du`i period neizvesnosti.

Odluka vlade u Kanberi da na podsticaj Va{ingtona krene u nabavku skupih podmornica na nuklearni pogon koje }e

wenom fizi~kom, vojnom prisustvu u Indo-Pacifiku.

Snabdevawe tim podmornicama, koje su br`e, ve}eg radijusa delovawa i ti{e (a samim tim i te`e za otkrivawe) od klasi~nih na dizel pogon otvorena je poruka Pekingu da Kanbera namerava da mu vojno parira u morskim prostranstvima Pacifika i da se nedvosmisleno svrstava u e{elon anglosaksonskih i drugih zapadnih sila koje Va{ington mobili{e kako bi spre~io dominaciju Kine nad Ju`nim kineskim morem i odvratio je od poku{aja da u

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega biti kori{tene za patrolirawe vodama uz obalu najmnogoqudnije zemqe sveta i tako doprineti vojnopoliti~kom pritisku zapadnih sila na Ju`no i Isto~no kinesko more ozbiqno je uznemirila Peking i dolila uqe na ve} zategnute odnose Australije i Kine.

Australija se posledwih decenija suo~ava s velikom dilemom u odnosima s inostranstvom: s jedne strane ona je jo{ od sticawa nezavisnosti verni vojnopoliti~ki saveznik Velike Britanije i SAD, koji je ustupio spostvene trupe u svim bitnijim ratovima koje su vodile te anglosaksonske dr`ave, a sa druge strane geografska i ekonomska realnost diktiraju potrebu da se Kanbera vi{e okrene razvijawu odnosa s Kinom i drugim azijskim dr`avama.

Naime, Kina je ubedqivo najve}i australijski spoqnotrgovinski partner zemqa s kojom Kanbera ostvaruje razmenu ~iji je obim duplo ve}i od onog s drugim najve}im trgovinskim partnerom, Japanom.

Poku{aji da se ostvari optimalna ravnote`a izme|u istorijskih i ideolo{kih veza sa Zapadom i ekonomskih sa Istokom, ~ini se, definitivno su napu{teni ranije ovog meseca kada su australijski premijer Skot Morison, ameri~ki predsednik Xozef Bajden i britanski premijer Boris Xonson zajedno objavili plan o opremawu australijske mornarice s najmawe osam podmornica na nuklearni pogon, koji podrazumeva transfer osetqive tehnologije mini nuklearnih reaktora koju je prvobitno razvio Va{ington a potom preuzeo i prilagodio London.

SUZBIJAWE VOJNOPOLITI^KOG UTICAJA KINE NA AZIJSKO-PACIFI^KI REGION Osnovni ciq tog plana je da se australijska mornarica osposobi da deluje daqe od svojih obala i tako se aktivnije ukqu~i u {tit koji Va{ington gradi skupa sa Japanom, zapadnim saveznicima i Indijom a ~ija svrha je suzbijawe vojnopoliti~ke ekspanzije Kine, odnosno, suprotstavqawe

svoj ustavni okvir reintegri{e odmetnutu provinciju Tajvan.

Stvari su jo{ jasnije kada se uzme u obzir da su vlasti u australijskoj prestonici objavile i da planiraju da nabave podvodne dronove, mre`u sredstava za pra}ewe podmornica, protivbrodske rakete velikog dometa i krstare}e projektile, te da zajedno s Amerikanicma razviju hipersoni~ne rakete - sve to ukazuje na nameru da se, kao protivte`a rastu kineske mornari~ke mo}i, steknu sposobnosti za projektovawe sile daqe od sopstvenih obala.

Australija }e u narednih deset godina izdvojiti za vojsku ~ak 270 milijardi ameri~kih dolara.

Motive za ja~awe armije i vidni iskorak ka naru~ju SAD i Velike Britanije treba pre svega tra`iti u ose}aju ugro`enosti koji ima establi{ment u Kanberi.

TMURNI OBLACI NAD ODNOSIMA DVE ZEMQE Pre dvadesetak godina Australija je formulisala politiku ve}eg ekonomskog povezivawa s Kinom, pa i politi~kog zaokreta ka azijsko-pacifi~kom regionu, u smislu ve}eg posve}ivawa diplomatiji i odnosima sa zemqama jugoisto~ne i isto~ne Azije.

To pragmati~no redefinisawe spoqnopoliti~kih i ekonomskih prioriteta po~elo je u posledwim godinama vlade premijera Xona Hauarda i do{lo do izra`aja za vreme premijera Kevina Rada, koji je, po profesiji sinolog (stru~wak za kineski jezik i kulturu) i koji je u foteqi predsednika vlade sedeo od 2007 do 2010. godine.

Uzroci zaokreta prema Aziji bili su rast va`nosti Kine i drugih azijskih zemaqa kao trgova~kih partnera, ali, nakon odlaska premijera Xona Hauarda, i samoispitivawe u vezi u~e{}a autralijskih vojnika u operacijama SAD i wenih saveznika u Iraku i Avganistanu, u koje se Kanbera upustila pod palicom tog {efa

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Liberalne partije, koji je nagla{avao zajedni~ko poreklo i pogled na svet sa Velikom Britanijom i SAD, odnosno, pripadnost Australije anglosaksonskom svetu.

Me|utim, odnosi izme|u dve zemqe, i ranije politi~ki zategnuti zbog razlika u gledawu na Tibet, provinciju Tajvan i ujgursko pitawe, naro~ito su zahladili u posledwih nekoliko godina. Me|usobno nepoverewe je posebno poraslo 2020, kada su australijske slu`be bezbednosti pretresle domove ~etiri kineska novinara pod sumwom za {pijuna`u.

Kina je uzvratila sopstvenim privo|ewem australijskih medijskih poslenika. Peking je pro{le godine razo~aralo i to {to je Kanbera, kao deo vojnopoliti~kog bloka usmerenog na suzbijawe kineskog uticaja u Tihom i Indijskom okeanu poznatog kao "kvadrilaterala" (SAD, Japan, Australija, Indija), uzela u~e{}a u zdru`enim mornari~kim ve`bama "Malabar", te razgnevilo to {to se Australija pridru`ila ameri~kom zahtevu da se ispita poreklo novog korona virusa, odnosno, to da li je on potekao iz vojne laboratorije u Vuhanu.

Tako|e, australijski vrh redovno glasno izra`ava zabrinutost za qudska prava u Hong Kongu i kineskoj provinciji [in|ijang, {to je, gledano iz Pekinga drsko me{ewe u unutra{wa pitawa i izraz anglosaksonskog kolonijalnog mentaliteta koji je uveren da ima pravo da deli lekcije drugima.

NEIZVESNA BUDU]NOST? Odlu~iv{i se za kupovinu britanskih podmornica sa nuklearnim pogonom, koje se zbog svog velikog radijusa kretawa mogu shvatiti kao ofanzivno oru`je, i sklopiv{i ovog meseca, pod vo|stvom Va{ingtona, novi trilateralni vojni savez "Aukus" koji ukqu~uje i London, Au-

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

stralija je pokazala da odustaje od ikakve politi~ke suzdr`anosti kada je u pitawu rivalstvo izme|u SAD i Kine, te da nema nameru da se povu~e pred kineskom finansijskom mo}i u ju`nom Pacifiku, ve} da je opredeqena za parirawe i vojnopoliti~ko nadmetawe, uz oslawawe na Va{ington.

S tim u vezi sigurno je da pred Kanberom stoji neizvesna budu}nost, koja }e mo`da zahtevati mnoge ekonomske `rtve. Naime, ogromno kinesko tr`i{te apsorbuje zna~ajne koli~ine australijske rude, poput ugqa i gvo`|a i poqoprivredne produkte kao {to su gove|e meso, mle~ni proizvodi, vino i drugo.

Peking je ve} 12 godina najve}i kupac australijskih proizvoda, partner koji upija preko tre}ine svog izvoza te zemqe, a u nekim industrijskim granama ~ak i polovinu. Na Kinu otpada ~etvrtina ukupne trgovinske razmene Australije.

Tome treba dodati ~iwenicu da je Kina i veliki konzument australijskih usluga u oblasti obrazovawa, te da je pre pandemije kovida ~ak oko 260.000 kineskih studenata studiralo ili poha|alo {kole engleskog jezika u najve}oj zemqi Okeanije, kao i da ju je u 2019. posetilo skoro milion i po kineskih turista.

Interesantno je da se u proteklih nekoliko dana u Australiji vi{e radni~kih sindikata javno izjasnilo protiv sporazuma "Aukus", jer ga vide kao nepotrebnu eskalaciju koja }e im prouzrokovati veliki ekonomski gubitak i, mogu}e, rezultirati vojnim konfliktom.

Zato, mada je sada vojnopoliti~ko opredeqewe Australije kristalno jasno, nije izvesno gde }e je ono odvesti u budu}nosti, naro~ito kada je u pitawu ekonomija. Usled toga, name}e se pitawe: "Kuda ide Kanbera?"

S. G.

22

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

SVET POZNATIH "TOMA" OBARA SVE REKORDE:

Biografski film o pesniku tuge za sedam dana videlo 100.000 qudi

SVIMA SE DAVAO NESEBI^NO:

Popularni glumac Nenad Nenadovi} (1964-2021), jo{ jedna `rtva po{asti korone Rasplakao je celu staru Jugoslaviju "umiru}i" na svom prvom gluma~kom zadatku, kao Moqac u "Povratku otpisanih".

Tako je, sa trinaest godina, mali plavu{an u{ao u veliki svet i sa istim, {irokim osmehom, nastavio da osvaja srca publike i kolega do na{ih dana.

Na`alost, ugasio se `ivot Nenada Nenadovi}a (57), ve~itog de~aka na{e scene, omiqenog princa u "Buhinim" predstavama, voditeqa mnogobrojnih emisija za najmla|e. Prvi (i posledwi put) bio je negativac u ulozi Brunera i seriji "Igra sudbine". U svemu ima puno simbolike, jer se sudbina, zaista, surovo poigrala. Omiqeni glumac neo~ekivano je zavr{io u batajni~koj bolnici, kao jo{ jedna `rtva korone...

- Ro|en sam u Beogradu, 20. oktobra 1964. godine, od oca Dragoquba i majke @ivke. Po profesiji sam jedinac, ali nisam rastao kao klasi~an jedinac, jer je u na{oj ku}i stalno bilo jo{ nekoga: svako ko je dolazio u Beograd da studira bio je kod nas, pa je odatle i{ao daqe. Tako sam nau~io da delim i navikao da se stalno s nekim dru`im - pri~ao je o sebi Nenad Nenadovi}.

Da se dru`i u~io je od malena i u Dramskom studiju Bate Miladinovi}a, iz kog je "regrutovan" u popularnu seriju Ace \or|evi}a i dru{tvo beogradskih ilegalaca, predvo|enih Tihim i Prletom. Ubrzo se, ponovo, me|u partizanima obreo i kao Lale u filmu "Bo{ko Buha", dete-glumac bio je i u "Siro~etu" i "Vagi za ta~no merewe".

Kada je porastao, na{ao se pred nekim novim klincima u ulozi voditeqa u emisijama "Fazoni i fore", "Zooteka", "Pet {ou".

Zapravo, s decom nikada nije prestao da se dru`i: ni u svom pozori{tu "Bo{ko Buha", ni u {koli glume koju je vodio sa suprugom Sne`anom.

Zavr{io je glumu u posledwoj klasi profesora Miwe Dedi}a i ubrzo posle diplomirawa dobio stalni anga`man u "Buhi". Ne zna se broja wegovim naslovima.

U 2015. godini bio je rekorder po broju odigranih predstava u prvih pet meseci ~ak 77 puta se pojavio na sceni. Po~eo je sa [ekspirom (kao Bertram u "Sve je dobro {to se dobro svr{i"), bio je Vuk u "Bajci o Vuku i Srbima", Raka u "Sumwivom licu", Princ Filip u "Uspavanoj lepotici", Mitar Pjevac u "Carevom zato~niku", Kraq Gordan u "Zvezdarskom vitezu"...

Posledwa uloga ostvarena je u "Ma~oru u ~izmama", ra|enom po tekstu Igora Bojovi}a, sada{weg upravnika "Buhe".

- Igrao je u gotovo svim na{im predstavama. Iza wega je ostala ogromna praznina i tuga.

Mladolik, pa i mlad za umirawe. Svi smo se nadali da }e se izvu}i. Zra~io je optimizmom i energijom, svima se davao nesebi~no - ka`e Bojovi}.

Dobijao je Ne{a razne nagrade, ali je sam izdvajao one "Buhine" za uloge u predstavama "Princ - arkadna avantutra" i "Tri musketara". Nakratko se oprobao i u "ulozi" upravnika ku}e: na ~elu mati~nog teatra bio je od 2002. do 2005. godine, a za vreme wegovog mandata osnovan je i internacionalni festival za decu i mlade TIBA. - I wega i celu wegovu porodicu pamtim kao dobronamernu, prijateqsku. Lepu, skladnu i uspe{nu, u svakom pogledu. Ne{a je bio sjajan glumac. Od onih, od kojih se mogao napraviti svaki lik, a da ne igra sam sebe. Dobro je igrao i {ah, {to je za mene veliki kvalitet - ka`e Qubivoje R{umovi}, koga je Nenadovi} "nasledio" na mestu upravnika.

Sa kolegom Slobodanom Bodom Ninkovi}em drugovao je od rane mladosti. Wihovo prijateqstvo pretvoreno je u kumstvo. Boda je ven~ao Ne{u i Sne`anu.

- Prijateqi smo od 1986. godine. Mnogo smo igrali u pozori{tu i van wega. Posledwih dana strahovao sam da zovem Sne`u... Ipak, imao sam ogromnu nadu da }e se sve zavr{iti kako treba. Ne{a je bio kao pamuk.

Primao je tu|e muke, sve denfovao. U svemu pozitivan, a prema sebi nekako rezervisan. Pre mawe od mesec dana zamolio sam ga da me zameni u predstavi "Sumrak bogova" u dva igrawa, i to na sam dan izvo|ewa. I uspeo je. Pravili smo i {ale, jer je on bio glavni akter i kad sam igrao dve predstave u jednoj ve~eri.

Vozio me iz Zvezdara teatra u Bitef i vra}ao na Zvezdaru...

Davao se nesebi~no - ka`e s tugom Boda Ninkovi}.

Me|u decom glumcima, istih godina, bio je i Svetislav Bule Gonci}. Obojica su poha|ali Dramski studio Bate Miladinovi}a, ali se nisu sretali u istim filmovima i serijama.

- Ne{a je bio divan drug i glumac. Uvek nasmejan, drag. Veliki je gubitak, pre svega, za porodicu, ali i celo glumi{te. Borio se koliko je mogao. Na`alost, izgubio je bitku.

Iza popularnog glumca ostala je supruga Sne`ana, }erke Jana i Mina. Datum komemoracije i sahrane bi}e naknadno objavqen.

SVE ZA DECU

- Privatno, najve}e dostignu}e su mi deca. Nema neke veze sa glumom. Ima utoliko {to pamtim svoje odrastawe, kada smo bili dosta siroma{ni, pa se ja sad svojim poslom trudim da im obezbedim ono {to ja nisam imao. Tako da mi je na neki na~in to najve}e dostignu}e u glumi.

Imamo i tu {kolicu glume. Mo`da }e neki od wih biti glumci.

Trudimo se da od wih napravimo dobre qude - govorio je Ne{a Nenadovi}.

M. T.

Film "Toma", o muzi~koj legendi Tomi Zdravkovi}u, za nedequ dana bioskopskog prikazivawa odgledalo je vi{e od 100.000 qudi.

Biografsko ostvarewe rediteqa Dragana Bjelogrli}a, koje kao koproducenti zajedno potpisuju @eqko Joksimovi} i Bjela, prati li~ne uspone i padove jednog od najve}ih peva~a, boema i umetnika u nekada{woj Jugoslaviji, koga je u naslovnoj ulozi maestralno do~arao glumac Milan Mari}.

U ulogama onih koji su ispunili Tomin `ivot, u filmu gledamo Tamaru Dragi~evi} kao Silvanu Armenuli}, Petra Ben~inu kao Tominog doktora i prijateqa, Milana Kolaka kao Novicu Zdravkovi}a, Sawu Markovi} u ulozi Goce Zdravkovi}, dok Tomine roditeqe igraju Mirjana Karanovi} i Slobodan Boda Ninkovi}.

Nakon pro{lonedeqne premijere u beogradskom Sava centru, "Toma" je pobrao samo pozitivne kritike stru~ne javnosti, ali na prvom mestu izazvao je duboke emocije i odu{evqewe gledalaca {irom zemqe.

TRA@ILI SU MI DA SE ODREKNEM GLUME!

Sne`ana Savi}: Kolege me nisu prihvatile zbog pesme!

Glumica Sne`ana Savi} osvojila je publiku ulogom Maline Vojvodi} u kultnoj seriji "Sre}ni qudi". Weno izvo|ewe pesme "Topolska 18" i daqe se pamti, a mnogi su se pitali za{to glumica nije nastavila da se bavi pevawem.

"Svako ima prava da se prona|e u odre|enom poslu. To su bliska zanimawa i gluma~ka i peva~ka. U svetu svuda imamo Frenka Sinatru, Barbaru Strajsend, koji su oba posla radili fantasti~no. Kod nas je uvek to bilo sva{tarewe. Mene je pokojni Raka \oki}, menaxer svih vremena, pozvao da sara|ujem, ali da se odreknem glume. Poru~ila sam mu da sam glumica, ali da su se pesme kod mene desile i bile hitovi", rekla je glumica i dodala: "Pozori{te je tu trpelo, nije moglo sve u isto vreme. I pesma mora da se odglumi i donese pred publiku, postoji emocija koja prelazi rampu ili ne prelazi. Nije to bilo prihva}eno me|u mojim kolegama {to sam se bavila u isto vreme i pevawem. Ko god misli da je to lako, neka izvoli i proba. U isto vreme treba odr`avati i jednu i drugu karijeru. @ao mi je {to sam u pozori{tu propustila opus koji sam mogla da igram, razne klasike, i da igram ono {to najvi{e volim i {to smatram da je pravo pozori{te. Dostojevski, ^ehov, razni klasici koji su inspirisali qude. Od Bore Stankovi}a do Branislava Nu{i}a", poru~uje glumica i dodaje da je harizma najbitnija.

PEVA^ICA I FUDBALER CRVENE ZVEZDE SE PONOVILI

Ka}a i Gobeqi} kupili stan od 400.000 evra, Nole im je kom{ija

Trudna peva~ica Katarina Gruji} i fudbaler Marko Gobeqi} su nakon tajnog ven~awa, sada kupili stan u ekskluzivnom novobeogradskom nasequ u koji }e se useliti slede}eg meseca.

Za ovaj `ivotni prostor iske{irali su sumu od 400.000 evra. Stan ima dva kupatila s italijanskom keramikom i sanitarijama od kojih je jedno vezano za wihovu spava}u sobu, prostran dnevni boravak sa spu{tenim plafonima, dve spava}e sobe, de~ju sobu, posebnu prostoriju za garderober i terasu koja se prostire du` celog stana.

Bez obzira na to {to imaju malo vremena jer }e se Ka}a uskoro poroditi, nisu `eleli da i{ta prepuste slu~aju. Po peva~icinim `eqama i zamislima, u stanu su ura|ene posebne izmene.

Ka}a je dosta zauzeta, a uz sve to je kupoholi~arka i ima bogat dru{tveni `ivot. Kula na Novom Beogradu je savr{eni izbor jer se u okviru we nalazi i tr`ni centar, teretana, velnes centar, bioskop, restorani… pa }e joj prakti~no sve biti nadohvat ruke i na dva-tri koraka od porodi~nog gnezda.

U pomenutoj kuli su, kako se navodi, ne{to pre Katarine i Marka stanove kupili Novak \okovi} i Lepa Brena i Boba @ivojinovi}. Oni }e im biti prve kom{ije u zgradi koja bi trebalo da bude najvi{i stambeni prostor u Beogradu.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 23 ^etvrtak

ANTON PAVLOVI^ ^EHOV

Ostrige Nije mi potrebno da se suvi{e napre`em da bih se do najsitnijih detaqa setio ki{nog jeseweg sumraka, kad sam sa ocem stajao na jednoj od mnogobrojnih moskovskih ulica i ose}ao kako me postepeno obuzima ~udna bolest. Nisam imao nikakvih bolova, ali su mi noge klecale, re~i zastajale u grlu, glava mi se onemo}alo nakrivala u stranu… imao sam utisak da }u odmah pasti i izgubiti svest. Da sam se u tim momentima na{ao u bolnici, doktori bi na mojoj listi morali napisati Ratev - bolest koja ne postoji u medicinskim uxbenicima.

Pored mene na plo~niku stoji ro|eni otac u izno{enom lakom mantilu i vatiranoj kapici iz koje {tr~i beli pramen vate.

Na nogama su mu velike te{ke kaqa~e. Gordi ~ovek, iz straha da qudi ne vide kako on nosi kaqa~e na bosu nogu, navukao je na noge sare od starih ~izama. Ovaj siroti, priglupi ~udak, koga ja sve vi{e volim ukoliko mu laki kico{ki mantil postaje drowaviji i prqaviji, do{ao je pre pet meseci U prestonicu da potra`i posao pisara. ^itavih pet meseci lutao je po gradu, molio za posao i tek danas se re{io da iza|e na ulicu da prosi milostiwu…

Preko puta je velika dvospratna ku}a sa plavom firmom „Kr~ma”. Glava mi je blago zaba~ena unatrag i u strahu, i ja je zagledam uvis, u osvetqene prozore kr~me.

Kroz prozore se vidi kako unutra promi~u qudske prilike. Vidi se i desna strana podijuma za orkestar, dve uqane slike, vise}e lampe… Zagledaju}i u jedan od prozora, spazim beli~astu mrqu.

Ta je mrqa nepomi~na i svojim pravolinijskim obrisima se o{tro ocrtava na tamno-sme|oj pozadini. Napre`em pogled i u mrqi razaznajem beli natpis na zidu. Tu ne{to pi{e, ali {ta - ne vidi se.

Pola sata ne odvajam o~i od natpisa. On mi svojom belinom privla~i pogled i kao da me hipnoti{e. Trudim se da ga pro~itam, ali mi je trud uzaludan. Najzad ~udna

bolest stupa na scenu.Od buke kola ~ini mi se da je grmqavina, u uli~nom smradu razlikujem hiqade mirisa; lampe u kr~mi i uli~ne svetiqke izgledaju mi kao zaslepquju}e mrqe. Svih pet mojih ~ula je napregnuto i primaju preko norme.

Ja po~iwem da vidim ono {to ranije nisam video.

- „Ostrige…” - razaznajem natpis. ^udna re~! Pro`iveo sam na zemqi ta~no osam godina i tri meseca, ali nijednom nisam ~uo tu re~. [ta ona zna~i? Nije li to prezime vlasnika kr~me? Ali firme sa prezimenima se ve{aju na vrata, a ne na zidove!

- Tata, {ta zna~i ostrige - pitam promuklim glasom, prisiqavaju}i se da okrenem lice prema ocu. Moj otac me ne ~uje.

On se zagledao u kretawe gomile i svakog prolaznika prati pogledom… Po o~ima mu vidim kako ho}e da ne{to ka`e prolaznicima, ali sudbonosna re~ kao te{ki teg visi na wegovim drhtavim usnama i nikako da se otkine. ^ak je koraknuo za jednim prolaznikom i dodirnuo mu rukav, ali kad se ovaj okrenuo, on re~e: „Oprostite!” zbuni se i ustuknu.

- Tata, {ta su to ostrige? - ponavqam ja.

- To je jedna `ivotiwa… @ivi u moru…

Istoga trena ja zami{qam tu nepoznatu morsku `ivotiwu. Ona mora da je neka sre-

dina izme|u ribe i raka.

Po{to je to morska `ivotiwa, od we se, sigurno, sprema veoma ukusna ribqa ~orba s miri{qavom paprikom i lovorom, nakiselo jelo s kupusom, sos od rakova, slu`i se hladna sa hrenom… @ivo zami{qam kako donose sa pijace tu `ivotiwu, brzo je ~iste, brzo stavqaju u lonac… brzo, brzo zato {to su svi gladni… strahovito gladni! Iz kuhiwe se ose}a miris pr`ene ribe i ~orbe od rakova.

Ose}am kako mi taj miris golica nepce, nozdrve, kako postepeno osvaja celo moje telo… Kr~ma, otac, beli natpis, moji rukavi, sve ima taj miris, tako sna`no miri{e da po~iwem da `va}em. @va}em i gutam kao da je zalogaj morske `ivotiwe stvarno u mojim ustima. Noge me izdaju od u`ivawa koje ose}am, i ja da ne bih pao, hvatam oca za rukav i naslawam se na wegov mokri mantil.

Otac drhti i gr~i se. hladno mu je…

- Tata, jesu li ostrige posne ili mrsne?

- pitam ja.

- Wih `ive jedu… - ka`e otac. - One su u {koqkama kao korwa~e, ali sa obe strane.Ukusni miris u trenutku prestaje da me golica i iluzije nestaje… Sada mi je sve jasno. „Kako je to gadno”, {apu}em, „kako je gadno!” Tako, to su, zna~i, ostrige! Zami{qam `ivotiwu koja li~i na `abu. @aba je u {koqci i otuda gleda velikim sjajnim o~ima i pokre}e svoje odvratne vilice.

Zami{qam kako sa pijace donose tu `ivotiwu u {koqci sa kle{tima raka, sjajnim o~ima i qigavom ko`om…

Sva deca se kriju, a kuvarica, mr{te}i se gadqivo, uzima `ivotiwu za kle{ta, stavqa je na tawir i nosi u trpezariju. Odrasli uzimaju `ivotiwu i jedu… `ivu je jedu, zajedno sa o~ima, zubima i {apama, a ona ski~i i poku{ava da ih ugrize za usta…

MARINA MALINI]

JOVAN DU^I]

Uska vrata Beograda Na prstima se u{uwam u sobu i polako uguram pored Filipa, na ivicu troseda. On ne{to mrmqa u polusnu, pomera se ka naslonu da mi napravi mesta i pokriva me }ebetom. Priqubi lice uz moju kosu, a rukom me ~vrsto dr`i oko struka da ne padnem. Ose}am se tako smirenom i bezbednom. Toliko vremena sam nepotrebno izgubila u sumwama, strahovima i nedoumicama…

Pla{ila sam se da Filipa za mene ipak ve`e samo strast, i tra`ila i vrebala u wegovim re~ima i gestovima dokaze qubavi. Pri`eqkivala sam da mi ka`e da me voli, kao u filmovima i romanima, ali izgleda da on ne daje ni pet para na moje omiqene filmove i da se zanima druga~ijom literaturom.

Znam da ne spava. ]utimo. Ne pomeramo se. Ne usu|ujemo se da remetimo ovaj trenutak savr{ene harmonije. Kona~no izme|u nas vi{e nema nikakvih tajni.

Spakovan je. Sportski ranac le`i ispred ulaznih vrata. ^ekamo da do|u po wega, iz Batajnice. Ja }u i}i gradskim prevozom.

Mr{tim se, ali… za{to ipak moji zubi po~iwu da `va}u? @ivotiwa je gadna, odvratna, stra{na, ali ja je jedem, jedem halapqivo, boje}i se da neotkrijem wen ukus i miris. Jedna je pojedena, a ja ve} vidim sjajne o~i druge, tre}e. I wih jedem… Na kraju jedem salvet, tawir, o~eve kaqa~e, beli natpis…

Jedem sve {to mi do|e pred o~i, zato {to ose}am da }e moja bolest pro}i samo od jela. Stra{no gledaju o~i ostriga i odvratne su, drhtim od pomisli na wih, ali meni se jede! Jede mi se!

- Dajte ostrige! Dajte mi ostrige! - izle}e krik iz mojih usta i ja pru`am ruke napred.

- Pomozite, gospodo! - ~ujem u taj mah mukli prigu{eni o~ev glas.

- Sramota me je da prosim, ali, bo`e gospode, vi{e nemam snage.

- Dajte mi ostriga - vi~em ja vuku}i oca za skute.

- A zar ti jede{ ostrige! Tako mali! ~ujem pokraj sebe smeh.Ispred nas stoje dva gospodina u cilindrima i uz smeh me gledaju u lice.

- Ti, mali{ane, jede{ ostrige? Stvarno? To je zanimqivo! A kako ih ti to jede{?

Se}am se, ne~ija sna`na ruka me vu~e prema osvetqenoj kr~mi. I ve} zaminut oko mene se okupqa gomila i gleda me radoznalo i sa smehom. Sedim za stolom i jedem ne{to qigavo, slano, {to se ose}a na vlagu i bu|. Jedem halapqivo, ne `va}u}i, i ne poku{avaju}i da saznam {ta to jedem. ^ini mi se da }u, ako otvorim o~i, obavezno videti sjajne o~i, kle{ta i o{tre zube…

I,odjednom, po~iwem `vakati ne{to tvrdo. ^uje se krckawe.

- Ha, ha, on jede {koqke! - smeje se gomila. - Budalo mala, zar se to mo`e jesti?

Posle toga pamtim strahovitu `e|.

Le`im na svojoj posteqi i ne mogu da zaspim od vatre i ~udnog ukusa koji ose}am u mojim vrelim ustima. Moj otac {eta iz jednog ugla sobe u drugi i ma{e rukama.

- ^ini mi se da sam se prehladio - mrmqa on - ose}am u glavi tako ne{to kao da mi neko sedi u woj… A to mo`e biti zbog toga {to nisam… danas jeo… zaista ~udan sam, nekako glup… Vidim kako ta gospoda pla}aju za ostrige deset rubaqa, za{to da im ne pri|em i ne potra`im od wih ne{to malo… na zajam? Sigurno bi mi dali.

Pred jutro sam zaspao i sawam `abu koja sedi u {koqci i koluta o~ima. U podne se budim od `e|i i o~ima tra`im oca: on jo{ uvek kora~a i ma{e rukama.

Senka Ide sen moja pored mene, Ogwena sablast i xin modar; Preda mnom kao vo| bez smene, Kao `bir za mnom, nem i bodar.

Pred {umom presta da me prati, Za {umom ve} me opet ~eka; Pred prag }e crkve zbuwen stati – Taj prediskonski strah ~oveka.

Stojimo u polumraku dnevne sobe.

Filip se osvr}e oko sebe, proverava da li je ne{to zaboravio. Iskqu~io je sve aparate u ku}i, izvukao sve utika~e iz {tekera u zidovima, spustio roletne i ostavio sve prozore {irom otvorene. Ako bude bombardovawa.

Zagrlim ga. Tek sada sam svesna da svakoga trenutka mo`e da po~ne rat. Da Filip mo`e da pogine. Pa, on je me|u prvima na udaru. Oni stvarno misle da se sa tridesetak aviona bore protiv najve}e vojne sile koja je ikada postojala. Pri~a o Davidu i Golijatu je samo pri~a…

Glava mi je na wegovim grudima, ~ujem kako mu srce ubrzano kuca. Ne

smem da se raspla~em. A po~iwe da me hvata panika. Noge mi klecaju od straha.

- Ako NATO stvarno raspali po nama, nemoj da izigrava{ narodnog heroja – savetujem ga. – Ni Bora~ke penzije nisu {to su nekad bile.

- Ma, ne brinem za sebe. Jeza me hvata kad pomislim {ta sve tebi mo`e pasti na pamet da uradi{. Kada bi samo mogla sedeti u ku}i i dr`ati jezik za zubima – glas mu je nezan. – Makar poku{aj, ho}e{?

- Jel’ ti to brine{ zato {to me voli{? – pitam, kaobajagI naivno.

- Ne}e da ka`e. Vojna tajna. Samo me jo{ ~vr{}e zagrli. Mu{karac jedan.

Taj znak {to mrkne i {to sjaje, Taj govor neba re~ju tamnom!

Dokle }e i}i i {to traje – Ta gorka igra sunca sa mnom?

Sve }e pod nebom daqe sjati, A sen i ~ovek, dva blizanca, Na raskr{}u }e nekom stati Da oba zbace teret lanca…

No tra`i}e se, dok dan sija, Dve sudbe ve~no sjediwene: Senka od zemqe bezmernija, I ~ovek lak{i i od sene.

24

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

FEQTON

Stradawe crkve u Crnoj Gori (4)

Pi{e: Dr Jovan Jawi}

Prve ideje o stvarawu "crnogorske autokefalne pravoslavne crkve" nastale su u vreme Brozove Jugoslavije, a sa raspadom zemqe i bu|ewem separatizma postale su poluga za progla{ewe nezavisnosti

Golgota mitropolita Arsenija Rimokatoli~ka crkva od dr`ave je dobijala 56, a Pravoslavna crkva 16 miliona dinara!

To je pravdano kako rimokatolici imaju 21, a pravoslavni samo jednu bogosloviju

Vladika Arsenija izabran je za mitropolita crnogorsko-primorskog 1947. godine. S obzirom na teror koji je posle rata zaveden prema pravoslavnom sve{tenstvu u Crnoj Gori, mitropolit Arsenije mogao je da ra~una samo na mali broj sve{tenika u radu na obnovi stradale i namu~ene eparhije. Malo ko se usu|ivao da pri|e u pomo} mitropoliji na Cetiwu. Svetovne vlasti na svakom koraku onemogu}avale su rad mitropolita Arsenija; ~ak su ometale i wegov odlazak na redovna zasedawa Svetog arhijerejskog sabora u Beogradu.

Uo~i velikog hri{}anskog praznika Ivawdana, 6. jula 1954. godine mitropolita Arsenija dr`avne vlasti su uhapsile i strpale u istra`ni zatvor, a ve} 27. i 28. jula su|eno mu je u Okru`nom sudu u Cetiwu. Optu`en je da je odmah po dolasku u Cetiwe, sredinom 1947. godine, stvorio grupu od pet lica kojoj je bio ciq nasilno obarawe "vlasti radnog naroda u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji".

Osu|en je na kaznu strogog zatvora u trajawu od 11 godina i 6 meseci. Vrhovni sud Crne Gore 13. septembra 1954. donosi presudu kojom se delimi~no uva`ava `alba, pa se kazna smawuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od pet godina i {est meseci.

Iz kazneno-popravnog doma u Kotoru, gde je upu}en na izdr`avawe kazne, mitropolit Arsenije pi{e molbu, a onda u nekoliko navrata dopune molbe za pomilovawe Saveznom izvr{nom ve}u Savezne narodne skup{tine, u dva navrata pi{e i samom Josipu Brozu Titu.

Mitropolit Arsenije bio je vrstan intelektualac i pravnik, pa je vrlo studio-

Mitropolita Arsenija sud Crne Gore je u julu 1954. godine osudio je na kaznu strogog zatvora u trajawu od 11 godina i 6 meseci

zno analizirao sve navode u presudi kojom je osu|en. On polazi od onoga za {ta je on optu`en, a onda koristi priliku da uka`e kako dr`avne vlasti gone Crkvu.

Tako, recimo, u presudi se navodi da je mitropolit obarao vlast radnog naroda na taj na~in {to je govorio da su Crkvi nametnuti veliki porezi. A on je govorio o konkretnom slu~aju, o oporezivawu manastira Ostrog, koji je godi{we pla}ao poreze oko 125.000 dinara, da bi samo u toku jedne godine taj iznos bio pove}an na 1.200.000 dinara, zbog ~ega je mitropolit naredio da manastir Ostrog podnese `albu, i to po uputstvima Patrijar{ijskog upravnog odbora.

Okru`ni sud u Cetiwu osudio je mitropolita Arsenija i zato {to je kazao da u Jugoslaviji vlada diktatura.

U svojoj dopuni `albe od 9. aprila 1955. godine na presudu Okru`nog suda od 28. jula 1954. godine (K. 34/54) on obja{wava da je to takva diktatura, takva vladavina, kada organi vlasti ne vr{e voqu zakona, nego svoju voqu, po principu: Hos volo, sic iubeo, sit pro ratione voluntas. To ho}u, tako zapovedam.

Mitropolit Arsenije u svojim `albama je naveo takve slu~ajeve, kada su dr`avni organi vlasti pogazili

sopstvene zakone u svom odnosu prema Crkvi. U pomenutoj dopuni `albe on isti~e da je, kao crkveno lice i kao gra|anin, smatrao za svoju du`nost da svaku povredu zakona prijavi nadle`nim svetovnim i crkvenim vlastima.

Tako je u~inio i 1954. godine, kada su svetovne vlasti uzele kqu~eve od manastirskog muzeja na Cetiwu.

Osu|en je mitropolit Arsenije i za to {to je kazao da je Sve{teni~ko udru`ewe osnovano po nare|ewu dr`avnih vlasti. On u jednoj od svojih dopuna molbe za pomilovawe navodi da je protiv wega vo|ena istraga i zato {to nije radio na tome da Sveti arhijerejski sabor prizna Udru`ewe, a da je wegov odgovor bio da ono ne}e biti priznato sve dotle dok ne prestane anarhija u vrhovima Udru`ewa; ono }e biti priznato, kazao je, kada se uprava bude birala demokratskim putem, a ne aklamacijom.

I pre dono{ewa sudske presude, mitropolit je tretiran kao neprijateq dr`ave i naroda. Pored ostalog, i zato {to nije prisustvovao kongresu SSRNJ. Godine 1951. {ef Udbe za Crnu Goru pozvao je mitropolita Arsenija "na prijateqski razgovor", a onda mu rekao da je neprijateq naroda, po{to je neki dan ranije poslao jednu

MU^EWE SVE[TENIKA U predstavci upu}enoj Josipu Brozu Titu mitropolit iznosi uverewe da su wegovi sve{tenici mu~eni, jer su "na glavnom pretresu izgledali kao aveti". A za vreme dok je bio u istra`nom zatvoru, ka`e, ~uo je iz jedne }elije u`asnu viku i re~i: "Priznaj!" Iz toga se moglo zakqu~iti da je mu~ewem iznu|ivano priznawe.

predstavku Predsedni{tvu Vlade NR Crne Gore u kojoj je navodno napadao masovne organizacije (NF, AFZ i NO), {to }e biti okvalifikovano kao napad na dr`avu, i zbog ~ega }e 1954. godine biti osu|en po ~lanu zakona koji je predvi|ao smrtnu kaznu.

U svojoj `albi mitropolit Arsenije je naveo da je presuda Okru`nog suda u Cetiwu, potvr|ena od Vrhovnog suda Crne Gore, zasnovana na la`nim iskazima svedoka, i pored toga {to u pravu vlada princip po kojem, ako postoji sumwa, optu`eni se osloba|a: In dubio pro res.

Osu|en je mitropolit Arsenije i za izazivawe verske mr`we, a da za to nije bilo vaqanog osnova. U dopisu Saveznoj vladi mitropolit podse}a da je u Staroj Jugoslaviji (posle Prvog svetskog rata) pomo} crkvama davana srazmerno ~lanstvu, a da se u Novoj Jugoslaviji (posle Drugog svetskog rata) pripomo} daje prema wihovim potrebama.

Arsenije se pozivao i na ~iwenice koje je izneo potpredsednik Saveznog izvr{nog ve}a Edvard Kardeq. Na prigovore rimokatoli~kih izaslanika iz sveta da Jugoslavija goni Rimokatoli~ku crkvu, jedan od vode}ih komunisti~kih funkcionera Edvard Kardeq odgovorio je slede}im ~iwenicama: Rimokatoli~ka crkva od dr`ave je dobila 56 miliona dinara, a Pravoslavna crkva 16 miliona! Pravdano je to time da rimokatolici imaju 21 bogosloviju, a pravoslavni samo jednu bogosloviju i jedan bogoslovski kurs!

Na jo{ jednom konkretnom primeru pokazao je mitropolit Arsenije da je Rimokatoli~ka crkva u to vreme od komunisti~kih vlasti Jugoslavije imala povla{}en polo`aj.

Dok je barski arhibiskup imao primawa od dr`ave u iznosu od 12.000 dinara mese~no, on, kao mitropolit crnogorsko-primorski, nije imao ni dinara! lll U slede}em broju: Iz Crne Gore krenuli su poku{aji stvarawa „Jugoslovenske pravoslavne crkve“

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

30. septembar

1846. - Ameri~ki zubar Vilijam Morton prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom va|ewa zuba.

1876. - Ro|en je srpski pisac, pozori{ni kriti~ar i diplomata Milan Raki}.

Pesnik modernog senzibiliteta sledio je u savr{enstvu forme francuske parnasovce i simboliste. Bio je ~lan Srpske kraqevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba ("Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napu{tena crkva", "Orhideja", "Qubavna pesma", "Na Gazimestanu").

1882. - Ro|en je nema~ki fizi~ar Hans Vilhelm Gajger, koji je 1928. izumeo napravu za otkrivawe i brojawe naelektrisanih ~estica i gama-zraka (merewe radioaktivnosti), poznatu kao "Gajgerov broja~".

1912. - Srbija i Bugarska su objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Gr~ka i Crna Gora, zavr{en je osloba|awem balkanskih naroda od turske vlasti.

1941. - Po~ela je prva nema~ka ofanziva na Moskvu u jednoj od najve}ih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okon~ana u januaru 1942. porazom Nemaca.

1949. - Okon~an je berlinski "vazdu{ni most" uspostavqen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su ameri~ki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.

1955. - U automobilskoj nesre}i u 24. godini poginuo je ameri~ki glumac Xejms Din, simbol uznemirene i pobuwene mladosti posle Drugog svetskog rata. Iako je snimio samo tri filma, "Isto~no od raja", "Buntovnik bez razloga" i "Div", postao je kultna li~nost mladih.

1966. - Nema~ki ratni zlo~inci Albert [per i Baldur fon [irah iza{li su iz zatvora [pandau u kojem su odslu`ili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravqen za 600 stanara, ostao je samo jedan - Rudolf Hes. 1970. - Ri~ard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog ameri~kog predsednika SFRJ. 1985. - Umro je ameri~ki seizmolog ^arls Rihter, po kojem je nazvana skala za merewe ja~ine zemqotresa.

2000. - Uz punu podr{ku Demokratskoj opoziciji Srbije i novoizabranom predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Ko{tunici, svetska demokratska javnost je sa zebwom i{~ekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji.

Rusija je upozorila pora`enog Slobodana Milo{evi}a da ne koristi silu radi opstanka na vlasti.

2015. - Grad Pariz, na ~ije se ulice godi{we baci 350 tona opu{aka, uveo je kaznu od 68 evra za pu{a~e koji gase cigarete na ulicama.

2018. - Referendum o promeni imena Makedonije nije uspeo, jer nije glasalo vi{e od polovine od ukupnog broja bira~a. Na referendumu u Makedoniji o Dogovoru sa Gr~kom glasalo je 36,91 odsto od ukupnog broja upisanih bira~a, od kojih je 91,46 odsto glasalo "za".

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Bez obzira na nedostatke nedavno usvojenog Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom `ivotu i za{titi i o~uvawu }irili~kog pisma, izuzetno je va`no {to je izglasan jer „poni{tava“ dejstvo prethodno usvojenog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, smatraju lingvisti.

Profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu i ~lan Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU Milo{ Kova~evi} smatra da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, u stvari „Zakon o uru{avawu srpskog jezika“ i podse}a da Ustavni sud odlu~uje o wegovoj ustavnosti. Nada se da }e Ustavni sud proglasiti taj zakon neustavnim.

ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI – IDEOLO[KA RAZGRADWA SRPSKOG JEZIKA „Upotreba tog zakona zaista bi dovela do potpune razgradwe srpskog jezika i do uvo|ewa kroatisti~ke, hrvatske filolo{ke politike u srpski jezik gde bismo se pre ismevali nego {to bismo vodili ra~una o pravilnosti srpskog jezika i o~uvawu wegovog sistema i strukture. S te strane je jako dobro da Zakon o upotrebi srpskog jezika nema nikakve veze sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti nego je na svojevrsan na~in wegov antipod. On je za{tita srpskog jezika a onaj prethodni je zapravo, Zakon protiv srpskog jezika“, isti~e Kova~evi}.

Prema re~ima lingviste Isidora Bje-

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 25 ^etvrtak

Za{tita }irilice – prva brana ideolo{kom nasiqu nad srpskim jezikom lakovi}, profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, trebalo bi postaviti pitawe ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti budu}i da se wime kr{e osnovna ustavna prava svih gra|ana ove zemqe na slobodu izra`avawa. „Ono {to se Zakonom o upotrebi srpskog jezika donosi jeste za{tita srpskog jezika od ideolo{kih i politi~kih pokreta a to je upravo ono {to je realizovano Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

Kako }e sve to biti re{eno i kako }e se uskladiti dva opre~na zakona, ne zna se, ali je va`no {to su donosioci ovog zakona shvatli kakve negativne posledice mogu da nastanu ukoliko do|e do obavezne upotrebe jednog tipa jezika iza koga stoji ~ista ideologija, a ne ne{to {to predstavqa prirodan jezi~ki razvoj“, ka`e Isidora Bjelakovi}.

ZAKON O ZA[TITI ]IRILICE – PRVI KORAK, MAWE OD O^EKIVANOG Prema wenim re~ima, usvajawe Zakona o upotrebi jezika samo je prvi korak u razvijawu svesti, pre svega, gra|ana Srbije o neophodnosti negovawa forma standardnog srpskog jezika u javnom `ivotu. „Zato Zakon posmatram u krajwe afirmativnom svetlu i izuzetno smo zadovoqni {to je donesen, ali to ne zna~i da je problem re{en do kraja. Predstoji jo{ mnogo posla i nadam se da }e Ministarstvo kulture, a potom i prosvete i nauke, imati sluha za sve ono {to je neophodno ~initi kako bi se, pre svega, razvila svest kod qudi koliko je to va`no“, dodaje ona.

Kova~evi}, me|utim smatra da je usvojeni zakon doneo „mnogo mawe od o~ekivanog“ jer prave za{tite }irilice i srpskog jezika ne mo`e biti sve dok je na snazi sada{wi Zakon o upotrebi slu`benog jezika i pisma u kome postoji „anahrona odredba

o podeli upotrebe na javnu i slu`benu“.

Slu`bena upotreba vezana je samo za dr`avne organe i slu`be na republi~kom, pokrajinskom i op{tinskom nivou, a sve drugo izlazi iz ingerencija ovog zakona jer se on poziva direktno na slu`benu upotrebu. Ono {to je novo u Zakonu je formirawe Saveta za srpski jezik.

ZA SADA RE[ENA TRE]INA PROBLEMA „Da je postojao takav Savet, verovatno nikad ne bi mogao da se donese Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je i antiustavan i Zakon protiv srpskog jezika i s te strane ovo jeste dobra stvar. Zato ovaj zakon treba shvatiti i polupozitivno i polunegativno“, nagla{ava Kova~evi}.

Ocewuje ga ipak kao dobar po~etak jer su „napokon prestala pregawawa sa politi~arima da je potrebno {tititi srpski

jezik i }irilicu“ i {to insistira na svesti koja treba da se usadi svim govornicima srpskog jezika. „Zapravo, od wih zavisi za{tita srpskog jezika i }irilice, jer sâm Zakon u prvom redu upu}uje na jezik i }irilicu kao nacionalne i identitetske kriterijume.

Ako toga nismo svesni, ne znam kakav zakon to mo`e nametnuti“, upozorava on.

Prema Kova~evi}evim re~ima, prava za{tita }irilice bila bi ustavna, {to zna~i da bi Ustavom }irilica trebalo da bude definisana kao slu`beno pismo koje se upotrebqava svugde gde se upotrebqava srpski standardni jezik.

A prema Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom `ivotu i za{titi i o~uvawu }irili~kog pisma, „}irilica verovatno ne pokriva ni tre}inu onoga {to pokriva standardni ili kwi`evni srpski jezik“, zakqu~io je Kova~evi}.

R. N.

Srpski ^ileanac – pi{e }irilicom, na slavi jede prvo kola~e, obo`ava puwene paprike Eksekjel Videlatu je `iveo u Santjagu, u ^ileu, a onda je sa tetova`om na ruci: "Sudbina zapisana u vremenu", ispisanoj na }irilici, krenuo na put od 13.000 km. Hteo je da poseti Beograd, ali je tu ostao da `ivi jer je shvatio da mi imamo "ne{to"

Srpski ^ileanac, kako ga jo{ zovu, jo{ kao mali je ~uo pri~e o Balkanu i Jugoslaviji, a u Beograd je prvi put do{ao 2019. godine - zbog qubavi. Ipak, toliko mu se dopalo da je odlu~io da se preseli, iako su wegova porodica i prijateqi te{ko prihvatili tu odluku.

"Beograd ima ne{to u atmosferi, kada vidi{ qude u restoranima, ba{tama, od ponedeqka ve} planiraju gde }e i}i za vikend. Meni se toliko dopalo, da ostajem ovde", ka`e Videlatu.

Ka`e da mu je najja~a motivacija u periodu kada je odlu~io da se preseli u Sr-

biju, bila da doka`e qudima - koji su mu davali negativne savete, da gre{e.

"Srbija je danas jedna nova zemqa, daleko od onoga {to svi misle", isti~e Videlatu, koji ina~e pi{e }irilicom, ~ita kwige Ive Andri}a, Mome Kapora i \ure Jak{i}a.

Zanimqiva zapa`awa o Srbiji izneo je u svojoj kwizi , npr. to {to u februaru jo{ uvek stoji novogodi{wa dekoracija, ~iwenicu da Srbi jedu meso i jogurt, kao i situaciju kada ga je u autobusu gradskog prevoza zaustavio kontrolor a on - po ugledu na ostale putnike, nije imao kartu.

"To se desilo prve godine kada sam hteo da idem na Adu Ciganliju, vozio sam se u autobusu a ~ovek ispred mene je bio kontrolor. Video sam da qudi ne pla}aju, mene je zaustavio - izvinio sam se, iza{ao na trafiku i kupio kartu", ispri~ao je ^ileanac.

Posebno zadovoqstvo mu pri~iwava ispijawe kafe, ukus puwenih paprika i vanilica.

"U Gorwem Milanovcu majka moje devojke napravila mi je puwenu papriku,

svidelo mi se. Ovde sam postao i pravi qubiteq slatki{a, kada idem na slavu, prvo po~iwem sa kola~ima pa posle prelazim na glavno jelo", ka`e Videlatu koji ve} tri godine nije uspeo da ode u ^ile.

Srpski ^ileanac ka`e da je prva tetova`a: "Sudbina zapisana u vremenu", koju je uradio u rodnoj zemqi, bila zapra-

vo motivaciona fraza da bi se preselio u Srbiju.

"I to je istina - tako je moralo da se desi", zakqu~uje Videlatu, koji ima svoj vlog, Jutjub stranicu i Instagram profil na kojima objavquje pri~e vezane za Srbiju, a ina~e koristi svaku priliku da iska`e zahvalnost srpskom narodu.

M. T.

26

MOZAIK

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Mogli biste da sklopite novi ugovor ili da postignete dogovor o nekoj poslovnoj saradwi. Budite pedantni i detaqni u svemu kako ne biste sve radili po dva puta. QUBAV: Ne mo`ete da odlu~ite kako da se postavite, pa vam je najlak{e da svu odgovornost prebacite na druge. Mo`ete upasti u sukob s voqenom osobom jer lo{e procewujete situaciju. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Razleteli ste se na vi{e strana. Nudi vam se mnogo projekata, a svi vam se dopadaju. Sva je prilika da ste rasplinuli svoju kreativnu energiju, pa vam je neophodan ozbiqan predah. QUBAV: Blagonaklonost voqene osobe vam je od velike va`nosti, naro~ito kada ste u poziciji da donesete odluku koja ima i `ivotnu va`nost. Ne zaboravite da vi niste centar sveta. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Kolebate se u kom smeru da nastavite daqe, pa dilema mo`e da vam stvori probleme. Ne tro{ite vreme na analize i strahove ve} razmi{qajte konstruktivno i poslu{ajte intuiciju. QUBAV: Preispitajte se gde ste ne{to prikrili, jer postoji {ansa da budete otkriveni. Pazite kome se poveravate. Jedan od prijateqa mo`e da vas, nehotice, iskomromituje. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Dr`ite se podaqe od ozbiqnih tema jer se svaka mo`e razviti u ozbiqnu sva|u. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i strpqivo sa~ekajte svojih pet minuta koji uskoro dolaze. QUBAV: S voqenom osobom budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima, naro~ito ako ona potencira ozbiqne teme. Skloni ste preuveli~avawu svega, pa i problema. ZDRAVQE: Smawite unos slatki{a.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Promenqivog ste raspolo`ewa. Mu~i vas ose}aj velike odgovornosti. Na vama je da donesete va`ne odluke kojima }ete povrediti neke qude. QUBAV: Prebacujete sve na partnera, umesto da izlaz iz problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od inicijative jer morate ne{to da `rtvujete. Svesni ste da to mo`e da poremeti odnose u va{oj vezi. ZDRAVQE: Stoma~ne tegobe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti i upla{iti. Ne prepu{tajte se prvom utisku, zajedno s haosom sti`e i pravo re{ewe. QUBAV: Privla~i vas osoba s kojom se sre}ete u svom radnom okru`ewu. Ukoliko ovih dana odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ^uvajte se skandala. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: ^ekate na ne{to {to, sada je ve} izvesno, ne}e sti}i. Neki qudi su vam, verovatno, podgrejavali la`nu nadu. Ne zamarajte se dilemom {ta }e biti daqe jer }e razre{ewe svega biti najboqe za vas. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste u proteklom periodu bili previ{e opu{teni jer ste olako shvatili qubav. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Period nije povoqan za pokretawe novih poslova jer vam sti`e kratkotrajan ali ja~i pad energije. Vreme je da napravite ozbiqnu rekapitulaciju svega {to je ura|eno. QUBAV: Odi{ete optimizmom. U`ivate u planirawu budu}nosti, ali ~ini se da zaboravqate da su takvi planovi nerealni sve dok u tome ne u~estvuje i druga strana. Tenzija sve vi{e raste. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Saznajete ne{to {to vas jako razo~arava. Shvatate da ste izlo`eni velikoj manipulaciji, naro~ito od strane saradnika kojima ste verovali.

Bezrazlo`no se qutite, jer vas {tite osobe koje se nalaze na samom vrhu. QUBAV: Mu~i vas neraspolo`ewe. S jedne strane `udite za slobodom, a s druge vam prija da imate nekoga pored sebe. ^uvajte se {tetnih postupaka. ZDRAVQE: Problemi s vidom.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Ukoliko ste aktivan u~esnik u saobra}aju, budite oprezni. Postoji opasnost i od fizi~kih povreda, pa u tom smislu budite pa`qivi gde god da se kre}ete, a naro~ito dok radite. QUBAV: Svesni ste da jedna faza va{e qubavne veze prolazi i da je krajwe vreme da odlu~ite {ta daqe.

Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. O tome ne odlu~ujete samo vi. ZDRAVQE: Alergije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Pred vama je promena kojom se ne{to va`no iz va{eg profesionalnog `ivota zavr{ava. Ne o~ekujte brza re{ewa jer }e transformacija potrajati. QUBAV: Kako se obaveze na poslu budu sti{avale, tako se romanti~no raspolo`ewe uzdi`e. Voqena osoba o~ekuje da joj posvetite wenih pet minuta. Iza|ete iz rutine. Povoqan je period za predah. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali ne gubite nadu. Sve {to se ovih dana bude de{avalo, u su{tini, otvara povoqne prilike koje vi ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: Pred vama je nedeqa prepuna tenzije. To iziskuje dosta energije, koja vam i tako nedostaje. Razgovori koje }ete voditi ovih dana ne}e dati velike rezultate, pa zbog toga spustite loptu. ZDRAVQE: Nesanica.

Mokra Gora u{la u trku za najboqe selo na svetu Turisti~ka organizacija U`ica kandidovala je Mokru Goru za izbor najboqeg sela na poziv Svetske turisti~ke organizacije Ujediwenih nacija.

Svaka zemqa ~lanica mo`e kandidovati najvi{e tri sela, a posle zasedawa nacionalne komisije Ministarstva trgovine i turizma odlu~eno je da Srbiju predstavqaju Mokra Gora, Gostiqe i Tr{i}.

Da bi planinska lepotica na zapadnom delu zemqe na konkursu zasijala punim sjajem, na Mokroj Gori u dogovoru sa me{tanima krenulo se u asfaltirawe {est putnih pravaca i re{avawa kqu~nih infrastrukturnih problema koji su od vitalnog zna~aja za razvoj tog dela Srbije.

“O~uvani kulturni i prirodni resursi i ogroman turisti~ki potencijal kandidovali su upravo Mokru Goru na listu sela koja }e se takmi~iti za titulu najboqeg sela po pozivu Svetske turisti~ke organizacije. Na nama je da i u narednom periodu u~inimo sve {to je neophodno kako bi u Mokroj Gori, pre svega mladi ostajali i daqe razvijali potencijale kojima jedno od najve}ih u`i~kih sela raspola`e. [arganska osmica i Drvengrad ve} su prepoznati od strane brojnih posetilaca i turista iz zemqe i inostranstva, a na nama je da podr`imo nove sadr`aje i radimo na daqoj izgradwi neop-

hodne infrastrukture", saop{tila je gradona~elnica U`ica dr Jelena Rakovi} Radivojevi}.

Planirano asfaltirawe puteva ukupne du`ine od 1500 metara finansira}e se udru`enim sredstvima me{tana i Grada U`ica, a tako|e lokalna samouprava sopstvenim sredstvima uradi}e i putni pravac od stare Crkve ka Stolcu u du`ini od oko 2.100 metara. Krajem pro{le godine ura|ena je i rekonstrukcija Sportskog terena kod {kole.

M. T.

POSLE PO@ARA, ALARM ZA DU[ANOV BARJAK:

Na Hilandaru se privodi kraju rekonstrukcija Iznad izlizanog i uvijenog mermernog praga, preko kojeg je pre osam vekova u gluvo doba pre{ao onaj {to je zarad vere prezreo dvore i porfiru, ispletena je skela. Sa we vise nogavice umrqane farbom, koja se poodavno zakorela.

- Jo{ malo i gotovo - sede}i, odozgo sa dasaka, odgovara Dragan Risti}. Pa`qivo kistom dodiruje trepavice Majke Bo`ije, da je ne natruni. Uperio reflektor u weno ne`no lice, koje je pod

raci u stopama Nemawi}a.

No, i bez igde vatre, neprocewivom blagu i daqe preti opasnost. Ne morate da budete muzeolog iliti za{titar kulturne ba{tine, pa da se ne sledite kada vam, recimo, predusretqivi doma}ini iz obi~ne metalne fioke izvuku Povequ Stefana Prvoven~anog. Dakle, na{e ime i prezime na izvol'te moqcima. Ne mo`ete ostati ravnodu{ni kada ~ujete da je krsta{, barjak cara Du{ana, koji je Silni ostavio

wegovim ~etkama ponovo sinulo kao one no}i kada je mladi Rastko Nemawi} udarao na zatvorenu kapiju Hilandara.

- Kad se sve sabere, bilo mi je potrebno mesec dana da zavr{im - govori Prizrenac, spretni konzervator, ~ije ruke o`ivqavaju drevni prikaz na ulazu u svetiwu, koja se strpqivo oporavqa od katastrofalnog po`ara iz marta 2004. godine. Dve nedeqe posle srpske carske lavre gorele su i crkve na Draganovom i na{em Kosovu. Ne ponovilo se.

Otima se centar srpske duhovnosti. Dosta je toga ura|eno (oko 80 odsto) i oprezne procene su da }e obnova onoga {to je vatrena stihija uni{tila biti gotova do kraja 2022.

- Predstoji nam obnova Dohije i Igumenarije. Radovi nijednog trenutka nisu stajali, ~ak ni u vreme pandemije. Ba{ kao i kod nas u Srbiji, i ovde se ose}a nedostatak obu~enih i kvalitetnih radnika. To mnogi danas vide kada u svom stanu `ele da urade neke zanatske radove, a kamoli na izolovanom i dalekom mestu kakvo je Sveta Gora - ka`e Milivoj Ran|i}, direktor Zadu`bine Svetog manastira Hilandar.

Pratimo ovog energi~nog ~oveka po porti kojom su hodali i Stefan Nemawa i mnogi drugi znameniti Srbi. Pokazuje nam rukom dokle su stigli vatreni jezici stra{ne martovske no}i: - Po`ar je buknuo u Igumenariji. Gowen vetrom po~eo je da se {iri po objektima spojenim krovovima. Planuli su ubrzo susedna Dohija, Veliki konak, Beli konak.

Sre}om, vatrena a`daja ustuknula je pred kulom Svetog Save i riznicom. Da opomene, vaqda, Srbe, da je u prah mogao da ode wihov duhovni i kulturni DNK, da se pepelom zatrpaju na{i ko-

hilandarskom bratstvu po osvajawu Sera 1345. godine, maltene u drowcima i da nema ko da ga restaurira?! Remek-dela poput ikona Bogorodice Putovoditeqice, pred kojom se upokojio Stefan Nemawa, ili Isusa Hrista Spasiteqa, dr`e se u neadekvatnim uslovima: bez odgovaraju}e temperature i razmene vazduha.

Ne krivi ovde niko ni crnorisce, ni Zadu`binu. Krivi smo svi mi, jer }e nam, ne u~inimo li ne{to, griwe i vlaga pojesti istoriju.

Sme{taj u konacima je na nivou hotela sa tri zvezdice. Sve je ~isto i zategnuto. No, topla posteqa se napu{ta vrlo rano. Ve} u 2.30 se ogla{avaju klepala i zovu monahe na pripremu slu`be.

Ne pro|e mnogo i ve} se oko krstionice i grana gorostasnih kiparisa zaroji{e razni naglasci: od Plitvica, Sombora, U`ica... Po drevnom kamewu kao po pamuku oprezno gazi i arhitekta Bane Vujinovi}. Projektovao je manastirsku vinariju. Svake godine iz Wujorka po nekoliko puta do|e u lavru da du{u oplemeni.

Osnovao je fond u SAD za pomo} Hilandaru.

To je taj paralelni univerzum ome|en bedemima {to podigo{e Nemawini vitezovi koji me|u prvima primi{e postrig. Pitamo se na odlasku kako }e se ova ko{nica Bo`jih slugu suo~iti sa tre}im milenijumom? Ho}e li istrajati pod bu~nim i neznala~kim pritiskom izvawaca sekularista?

Mo`e li i daqe biti uverqiva alternativa nadolaze}em materijalizmu? Sa tim dilemama se rastajemo od na{ih doma}ina, koje smo za samo jednu no} primili u svoja srca kao najro|enije.

Ali i sa ~vrstim uverewem da }emo im se sigurno vra}ati. Ako Bog da.

R. N.

^etvrtak 30. septembar ^etvrtak 10. decembar2021.

2020. 27 ^etvrtak 30. septembar 2021.

27

ZDRAVQE ZRAVQE

[ta nam kosa govori o zdravqu?

Svaka promena na kosi i temenu, bilo da se kosa previ{e masti ili lomi, mo`e i da upu}uje na zdravstvene probleme.

Tako je pojava sedih naj~e{}e posledica genetike, pa tako neki mogu po~eti da sede ve} sa 18 godina, dok }e drugi imati svoju prirodnu boju sve do 50ih godina. Ako osedite pre nego {to su va{i roditeqi osedeli uzrok mo`e biti anemija, poreme}aj u funkciji {titne `lezde ili ipak nedostatak vitamina B 12, isti~u stru~waci.

Starosno doba u kom po~iwete da sedite odre|ena je genetikom, ali mogu da je ubrzaju problemi sa {titnom `lezdom i nedostatak vitamina B, dok perut mo`e da ukazuje na psorijazu

PERUT I ZDRAVQE Pojava bele peruti naj~e{}e upu}uje na ~estu neravnote`u u temenu. Javqa se kao rezultat lo{e ishrane, hemijskog o{te}ewa kose ili spoqa{wih uslova. Ipak, `uta i masna perut nije tako bezazlena kao bela, posebno ako se pojavquje na rubovima rasta kose.

Ako ona ne nestaje ni nakon tretmana sa {amponima protiv peruti, mogu}e je da se radi o seborei~nom dermatitisu”, a ” kod ozbiqnijih stawa zahteva le~ewe kortikosteroidima ili lekovima protiv gqivica.

KOSA SE PRORE\UJE NAKON 30-E Na svakom temenu se nalazi oko 100.000 vlasi, a svaka folikula proizvodi jednu dlaku koja raste 1,2 cm u mesec dana, a nakon {to raste od dve do {est godina, ispada. Uskoro je zamewuje nova dlaka, a u svakom trenutku 85 posto kose na temenu raste, dok ostatak miruje. Uzroci poja~anog ispadawa kose mogu biti hormonalna neravnote`a, mehani~ko o{te}ewe usled agresivnih tretmana, trudno}a i veliki stres.

DOMA]A KUJNA

Recept

SLANA TORTA

ISPADAWE KOSE U KRUGOVIMA Ako kosa ne ispada ravnomerno, ve} se pojavquju kru`na i jasno ograni~ena podru~ja bez dlake, tada se naj~e{}e radi o alopeciji areati”, bo” lesti ~iji je uzrok nepoznat, a autoimunog je porekla. Iako nije zarazna ni opasna, alopecija ima psiholo{ke posledice. Kosa mo`e sama ponovo porasti, a postoje i brojni tretmani kojima se mo`e ubrzati wen rast.

MU[KARCI GUBE KOSU SA ^ELA, A @ENAMA SE ONA STAWUJE U 90 odsto slu~ajeva kod mu{karaca je za ispadawe kose krivo je genetsko nasle|e, a na to vi{e uti~u geni sa maj~ine nego sa o~eve strane. Prore|i-

Kao i za celi organizam, uravnote`ena ishrana sa puno vitamina i minerala va`na je za zdravqe i lep izgled kose. Rigorozne dijete mogu podsta}i ispadawe kose i gubitak sjaja, a najva`niji nutrijenti za lepu kosu su omega-3 kiseline, cink, vitamin A te kompleks vitamina B. S. G.

quta paprika

Najnovija saznawa pokazuju da crvena paprika {titi jetru od vi{e bolesti, a posebno je va`no spre~avawe fibroze jetre, pi{e „News medical“. Za taj u~inak zaslu`an je kapsaicin, sastojak koji paprici daje qutinu. Prema mi{qewu stru~waka sa Me|unarodnog kongresa o jetri u Be~u, svakodnevnim konzumirawem kapsaicina smawuje se aktivnost po-

100 gr bra{na 100 gr putera 500 ml mleka 6 jaja

Fil

300 300 200 200

gr sira gr {unke ml milerama gr krem sira nekoliko krastavaca

Ure|uje: Daniel Poletan

z Otopite puter i na wemu popr`ite bra{no. z Dodajte mleko i kuvajte na laganoj vatri. z Odvojite belanca od `umanaca i umutite u ~vrst sneg. z @umanca umutite u kremu pa lagano ume{ajte belanca. z Istresite u tepsiju i pecite u rerni zagrijanoj na 200 stepeni 30 minuta. z Sir narendajte zajedno sa {unkom i pome{ajte sa mileramom. z Koru prere`ite pa prema`ite filom i pritisnite drugom korom. z Prema`ite krem sirom i izre`ite na kocke. z Ostavite u fri`ideru da odstoji i servirajte hladno.

ZA KOSU BEZ SJAJA KRIVA JE ISHRANA

LEKOVITA

POTREBNO JE:

Priprema:

vawe kose zapo~iwe na podru~ju oko ~ela i stvarawem visokih zalistaka, dok se kod `ena ispadawe kose zapravo svodi na stawivawe dlake. Za razliku od mu{karaca, `ene retko o}elave, a je li kosa duga ili kratka nema nikakvog uticaja na brzinu kojom }e dlake ispadati, obja{wavaju stru~waci.

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Dud je vo}ka i ornamentalno listopadno drvo sa oko 100 vrsta {irom Sveta. Me|u wima je ra{ireno desetak vrsta u toplim i umerenim podru~jima. Drvo je do 20 metara visoko sa okruglastom, bogatom kro{wom.

Kora je duboko ispucala.

Slo`eni plod je cvast srasla u jedno plodi{te, dudiwu (nalik kupini), slatkog ukusa, bez izra`ene arome i kiselosti te {iroke palete boja - od bele, ru`i~aste, crvene, crvenocrne, crnoqubi~aste do crne u zavisnosti od vrste. Do`ivi do 250 godina starosti.

Lekovita svojstva duda: Dudiwe sadr`e oko 10% invertnog {e}era, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabu~ne), vitamin C, sluz, pektinske i druge korisne materije.

KADA KADA JEJE OVAJ OVAJ ORGAN ORGAN UGRO@EN, UGRO@EN, UGRO@EN UGRO@EN VAM VAM JEJE SAM @IVOT: @IVOT: SAM

Jetra Jetra je najve}i organ u qudskom telu, anatomski jednostavan, ali funkcionalno veoma slo`en. Nalazi se u desnom gorwem delu trbu{ne dupqe i ve}im delom je za{ti}ena rebrima. Sastoji se od levog i desnog lobusa.

Jetra poma`e u varewu hrane, ~uva energiju i distribuira je po potrebi, a va`na uloga joj je i uklawawe toksina. Ona obavqa vi{e od 500 razli~itih funkcija u organizmu.

Bolesti jetre nastaju iz razli~itih razloga, ali sve one mogu o{tetiti jetru i uticati na wenu funkciju. Poreme}ena funkcija jetre uti~e na ceo organizam, pa je zbog toga veoma va`no na vreme uo~iti promene i konsultovati se sa lekarom, kako biste izbegli ozbiqnije bolesti jetre i posledice.

Kada jetra ne funkcioni{e pravilno, to }e vam sugerisati na nekoliko na~ina. z Gubitak apetita Ukoliko imate malo ili nimalo apetita, ovo je jedan od znakova upozorewa da je va{a jetra o{te}ena. Ako primetite gubitak apetita, a ranije ste jeli potpuno normalno, obratite pa`wu. z Neuravnote`en san Mnoge stvari mogu uticati na poreme}aj sna, ali jedna studija je otkrila da je jedan od mogu}ih krivaca za to ciroza jetre.

Ciroza jetre nije uvek uslovqena preteranim konzumirawem alkohola, kao {to ni masna jetra nije uvek uslovqena unosom ve}e koli~ine masne hrane. z Problemi sa pam}ewem Zaboraviti na trenutak gde ste ostavili kqu~eve od automobila je sasvim jedna stvar, ali ako ~esto zaboravqate stvari u posledwe vreme, mo`da postoji razlog za to.

Kada se pojave problemi sa jetrom, ovaj organ ne mo`e pravilno da uklawa toksine iz krvi, {to mo`e dovesti do wihovog nakupqawa u mozgu. z Konstantab umor Ukoliko se ose}ate umorno i kada zapravo ni{ta niste radili, mogu}e je da se radi o nekoj bolesti jetre. Jedan od najneverovatnijih znakova o{te}ewa ovog organa jeste hroni~ni umor, pokazala je jedna studija. z Svrab i promene na ko`i Jedan od prvih znakova za o{te}ewe jetre jeste svrab ko`e. Naravno, ovo se mo`e desiti i zbog suvo}e ko`e, ali ako se ovaj simptom u~estalo pojavquje, mo`e ukazivati na cirozu jetre.

Sve je vi{e nau~nika koji dovode u vezu psorijazu i obolelu jetru. Crvene lezije na ko`i prekrivene belim quspama mnogi povezuju sa mehanizmom osloba|awa toksina iz jetre koja je "zagu{ena" ili preplavqena, pa ne uspeva da preradi i elimini{e unete otrove druga~ije nego ih "izbacuje" na ko`u. Ovaj mehanizam, me|utim, jo{ nije nau~no dokazan.

S. G.

Le~ewe biqem Dudiwe Zrele, vrlo slatke bele i aromati~ne nakiselo-slatke tamnoqubi~aste ili potpuno crne dudiwe jedu se sve`e, prera|ene ili osu{ene.

Osu{ene dudiwe mogu da zamene {e}er i zbog toga ih mequ i dodaju testu pri izradi slatki{a. Od dudiwa izra|uju sokove, kompote, slatka, `elea, sirupe i dr. Od isce|enog soka uparavawem dobija se sirup koji podse}a na med (i sadr`i u koncentrovanom obliku hranqive sastojke sve`eg soka dudiwa).

U narodnoj medicini sve`e nedozrele dudiwe daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudiwa daju i za lak{e iska{qavawe, znojewe i mokrewe, za ispirawe kod zapaqewa grla i usta, naro~ito sok crnih dudiwa, koji deluje i antisepti~no.

Pra{ak od kore duda upotrebqava se spoqa u obliku melema za br`e zara{}ivawe rana, a odvar kore pije se kod povi{enog krvnog pritiska.

Antidijabeti~no delovawe se delimi~no pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima zna~aj kao dopunska terapija.

Jo{ od vremena Dioskorida preporu~uje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih parazita (naro~ito protiv tenie odn. trakavice - pantqi~are).

28 ^etvrtak 30. septembar septembar2020.

2021.

10. decembar ^etvrtak 30.

2021.

ENIGMATIKA IZME\U DVA VIKENDA KIP ENIGMAT- PALADE U SKI KLUB TROJI (MIT.)

JUNA^KI SPEV, EPOS

PRVO SLOVO AZBUKE

VRSTA VE[TA^KE SMOLE

METAR GLAVNI GRAD NIKARAGVE

BOKSERSKI KLUB LETOVALI[TE NA FLORIDI

PESMA GONDOLIJERA (ITAL.)

KOJI JE SPOSOBAN DA STVARA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 PRSTENASTA GLISTA (LAT.)

INDIJSKA INDIGO BIQKA FABRIKE ZA PRERADU LANA PAN^EVO

AMERI^KI GLUMAC BOLDVIN OBIM

Sr Gl pski as

ONI KOJI VR[E ADAPTACIJU EVROPSKA SRPSKA 8. SLOVO ZAJEDNICA NOVIAZBUKE NARKA, (SKR.) BOJANA

TESLA UDAH

PROIZVOFRANCUS- \A^I IGALA KI GLUMAC VRSTA DELON @ITARICE

JEDAN TONSKI ROD NA[E @ENSKO IME

MLADA SRPSKA GLUMICA SA SLIKE

JEDNA NOTA VRSTA SALATE GRAD U SRBIJI

NATRIJUM

Skandinavka 1: VODORAVNO A, EP, BK, NALE, KAMILAR, ANIL, LANARE, ZERE, PANONKA, ALEK, ADAPTATORI, T, IGLARI, E-DUR, AN\ELA JOVANOVI], DO, NA, ZELENA SALATA, IN, JUN, KE^, T, ANANASI, ORIGINALI, V, NIZAK, NU[I], MEGALOMANIJA

IN\IJA SKANDINAVSKI BOGOVO RVAWE SLOBODNIM STILOM PISAC DE MOPASAN

[ESTI MESEC U GODINI

LESKOVAC

JEDNO JU@NO VO]E (MN.) VLASOTINCE

TEMPERATURA MESTO KOD QUBQANE

PRVI PRIMERAK NE^EGA (MN.)

VOLUMEN AMPER

SRPSKI PISAC, BRANISLAV

KISEONIK

KOJI JE MALE VISINE MALTA

VELIKI ZAHTEVI, GRANDOMANIJA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 VRSTA POVR]A

@ENINA MAJKA

SLOVEVRSTA RATNA MERA ZA EVENTULUKA U XEZ OPTI^KOG POVR[INU MORNARI- NA^KI ALNO ENGLESKOJ (SKR.) URE\AJA CA (SKR.) MUZI^AR, ZEMQE SOS (MN.)

ZEMQANI VOJNI^KI GLAVNI SUD ZA GRAD HLEB VODU, VR^ XORXIJE

REKA ([PAN.)

@ENA KOJA SE POVODI ZA MODOM

IMITACIJA DIJAMANTA (NEM.) JEDNA NARODNA POSLOVICA

KREPKO, SNA@NO STANOVNICA JORDANA

UZOR OTERATI, NAJURITI

PO^ETAK I KRAJ AZBUKE

EMANACIJA (SKR.) ISTORIJSKO MESTO NA CERU

MESTO U SRBIJI, KOD GU^E

GLUMICA MILI] JEDAN ZANATLIJA, GRN^AR (MN.)

RUSKI VOJSKOVO\A, MIHAIL NIK[I] REKA U RUMUNIJI, PRITOKA BISTRICE

VRHUNSKI KUVAR, GASTRONOM AMERI^KI PISAC DRAJZER LONG-PLEJ (SKR.)

LUKSEMBURG

JEDNO ALEUTSKO OSTRVO ASTATIN

PLANINA KOD BEOGRADA

BORA NA LICU

SRPSKI ODBOJKA[ SA SLIKE TR^E]I PRE]I NEKO RASTOJAWE SRPSKA TV VODITEQKA, KI[ LONGITUDA ONA KOJA ^ESTITA

MALE UVALE ENIGMATSKI KLUB ONO [TO SE NE ZABORAVQA, SE]AWE ATL. KLUB

OBLAST U MJANMARU STRONCIJUM

ODNOS BOJA NA SLICI (MN.) OBIM

Sr Gl pski as

^ELIK VRSTA ^ETINARA (MN.)

1 2 3 4 5 6 7

MAKAR, PREMDA

Ve da od na cr da

MRVICE, TRUN^ICE (POKR.)

@ENA IZ PANONSKE NIZIJE

U NEGATIVNI DR@AVA TIHOM JON (GR^.) OKEANU

MUZI^KI DEO INSTRU- ELEKTROMENT (MN.) TEHNIKE

SRPSKO MU[KO IME ODMILA

VODI^ KAMILA

Sr Gl pski as

STANOVNIK NAZARETA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

SRPSKA GLUMICA, DRAGANA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

NEPER GRAD U MESTO [PANIJI KOD NOVOG SADA

KLIJATI IZ ZEMQE

Skandinavka 2: VODORAVNO [TRAS, HEKTAR, PAMTI PA VRATI, A[, IDOL, ^ILO, RTI, EM, JANA, GASTROLOG, NK, L, TEODOR, ATU, N, ALEKSANDAR ATANASIJ(EVI]), PRETR^ATI, UVALICE, L, ARKAN, NEZABORAV, ^ESTITARKA, KOLORITI, ARI[I, IAKO, VARAGI] Ukr{tenica: VODORAVNO NIKITA MIHALKOV, ITA, ANIMATORKA, ZAR, NARATOR, ST, BL, NATENANE, FE, RITA, OLIVIN, OR, DORS, MATEJA, RL, OTPACI, EJA, EDO

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Ruski re`iser, 2. Srpska starija glumica Rina - @ena animator, 3. Uzvi~no-upitna re~ca - Pripoveda~ (lat.) - Stariji (skr.), 4. Drugo i trinaesto slovo azbuke - Polako (turc.) - Simbol gvo`|a, 5. Ameri~ka glumica Hejvort - Vrsta minerala - Autooznaka za Oregon, 6. Engleska glumica, Dajana (193184) - Biv{i srpski fudbaler Ke`man - Rudnik lignita (skr.), 7. Ono {to se baci, otpad (mn.) - Vrsta ptice grabqivice - Hrvatski slikar Murti} (1921-2005).

USPRAVNO: 1. Nani`e, nadole, 2. Prastanovnik Italije, 3. Uvala {irokog dna - Morski krastavac, 4. Sastavni veznik - Ameri~ka astronauti~ka organizacija, 5. Jezero u Etiopiji - Oznaka za kulon, 6.

Stru~waci u anatomiji, 7. Muslimansko `ensko ime, 8. Francuski dnevni list, 9. Ameri~ka glumica, En, 10. Klonulost, malaksalost (med.), 11. Oblast u Fran-cuskoj, 12. Simbol kriptona - Oznaka za energiju, 13. Univerzitetski grad u Engleskoj, 14. Istorijsko mesto u Belgiji.

N boje kle Jap dec ce ` D izl kad nos je ` boje najv oko u~n tom ju i ne.

D

R,

I],

ZANIMQIVOSTI Sne`ni pejza` arhipelaga u Severnom ledenom okeanu koji ~ini ~ak 191 ostrvo zaista ostavqa bez daha. Ovo je podru~je ve~itog snega i leda, ovde se nalazi i najsevernija ta~ka Rusije, kao i jedan od najve}ih i najlep{ih svetskih fenomena – veliko kamewe savr{eno okruglog oblika, na ostrvu ^amp.

Rusko ostrvo ^amp je jedno od najnepristupa~nijih mesta na svetu. Ovo ostrvce povr{ine 374 kilometara kvadratnih dobilo je ime po Vilijamu ^ampu, vo|i spasila~ke operacije koja je 1905. godine krenula u potragu za polarnom ekspedicijom Antonija Fiale koju je finansirao Amerikanac Vilijam Sigler.

Kr{ni krajolik ovog usamqenog ostrva pro{aran je kamenim kuglama razli~itog promera, ima ih od pre~nika nekoliko milimetara pa do pre~nika i nekoliko metara. Posetioci su ih prozvali „Bo`ije lopte“ ili „~udnovate pikule“.

Kugle su toliko savr{enog loptastog oblika da se lako mo`e pretpostaviti da su qudskih ruku delo, qudi koji su nekada `iveli ovde, ali problem je {to ovo ostrvo nikad nije bilo naseqeno.

Nau~nici su se slo`ili da je kamewe nastalo prirodnim putem, ali se nisu slo`ili kako je ono nastalo. Svaki geolog ima svoju teoriju nastanka ovog neobi~no pravilnog kamewa koji nije samo vezan za ovo ostrvo iako ga ovde ima najvi{e.

Naj~e{}a teorija tvrdi da su kamen~i}i oblici koje je more izbacilo, koje je so izoblila i tako napravila glatku i okruglu

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 29 ^etvrtak talozi su u tom procesu dobili ovakve loptaste forme.

Ruski polarni istra`iva~ Viktor Bojarski tvrdi da su kugle nastale od stene kre~wakakoja ukazuje na wihovo organsko poreklo. Viktor tvrdi da je u pitawu meki kre~wak te da je primetio da se ve}ina kugli prelama na pola a da se ve}e lopte iz godine u godinu sve vi{e osipaju.

Ove neobi~ne kugle u~inile su ostrvo ^amp obaveznom destinacijom pri poseti Arktiku.

Me|utim ovo zabriwava geologe.Veliki broj turista, kao i

Misterija ruskog ostrva prepunog kamenih kugli „Bo`ije lopte“ ili „^udovi{ne pikule“ – ove kugle od kamena izgledaju kao da su qudskih ruku delo, me|utim nalaze se na ostrvu ^amp na kome qudi nikad nisu `iveli, tako da kugle skoro savr{enog okruglog oblika ostaju misterija strukturu. Ovim se mo`e objasniti nastanak malog kamewa ali ne i velikih loptastih formi.

Druga teorija obja{wava da su kugle nastale pod vodom i da u sredini imaju organsko jezgro, verovatno od {koqki koje su po-

Za{to su qudi nekad nosili perike?

U pro{losti, perika je predstavqala glavni aksesoar, uglavnom mu{ke populacije. Perike su predstavqale simbol viskog stale`a i bogatstva. Naivelike svote novca izJA, me, dvajane su za dobre i kvalitetne perike.

Gde je zapo~eo ovaj trend?

Ovaj trend zapo~eo je u Evropi, nakon pojave epidemije sifilisa 1580. godine. Perika u tom momentu nije predstavqala simbol popularnosti ve} srama.

Naime, u to doba, u Engleskoj se gubitak kose smatrao poni`avajurija}im, a kako je jedan od simptoma sifilisa bio i gubitak kose, perika je re-predstavqala idealno re{ewe. Tako su mnogi oboleli plemi}i, kako ri-bi se spasili sramote, uveli ovaj trend u dru{tvo. |a, Perike su se pravile od `ivotiwske i qudske dlake, a neprijatto-ni mirisi suzbijali su se pomo}u praha na bazi pomoranxe i lavande.

31-Tada nastaje i poznata fraza “napuderisane perike”. ni- Popularnost su stekle nakon {to je kraq Francuske, Luj XIV po~eo iceda je nosi. Kraq je sa sedamnaest godina po~eo da gubi kosu, pa je naredio da mu se napravi najboqa perika, na kojoj je radilo 48 vlasuqara. nikOvaj popularni trend nastavio je i kraq ^arls II, a stil se pro{irio ac,i po aristokratiji ali i po sredwoj klasi. rga- Cena obi~ne perike, tada je iznosila koliko i prose~na plata sta6.novnika Londona, oko 25 {ilinga. Boqe, kvalitetnije i lep{e perike me,ko{tale su i vi{e od 800 {ilinga.

En, Perike su tako|e predstavqale idealno re{ewe u borbi protiv t uva{ki. er- Francuzi su odbacili perike u toku Revolucije, a Britanci su je to-iskqu~ili iz upotrebe nakon {to je uveden porez na prah, koji je suzbijao neprijatan miris.

tonule i zadr`ale se na pe{~anom dnu. [koqke se sastoje od kvarcita, sedimentnog minerala koji pod uticajem temperature ili pritiska poprima oblik kristalne strukture i markazita, minerala koji nastaje u hemijskoj reakciji izme|u gvo`|a

i sumpora. Grupa austrijskih geologa je utvrdila da je upravo ovaj mineral, markazit, glavni vezuju}i element u kuglama. Nakon {to je Zemqa Frawe Josipa izronila iz morske dubine, a ledewaci koji su se topili su pokrenuli eroziju, sedimentni

vetar i voda, mogu dovesti do uni{tewa ovog krhkog kamewa.

Sli~an fenomen prona|en je jo{ na par mesta u svetu- u istom arhipelagu na ostrvu Hejs, na Krimu, u Kazahstanu (Tori{), SAD (Rok Siti u Kanzasu) i na Novom Zelandu (Moreaka).

LEPENSKI VIR, NAJSTARIJE NASEQE IZ SREDWEG KAMENOG DOBA

Agencija Ujediwenih nacija za turizam uvrstila Lepenski vir u 40 svetskih lokaliteta.

Agencija Ujediwenih nacija za turizam je kao temu ovogodi{weg Svetskog dana turizma 2021. godine odredila - "Turizam za inkluzivni rast". Tim povodom posetioci }e besplatno mo}i da vide 40 lokaliteta, me|u kojima i Lepenski vir, najstarije naseqe iz sredweg kamenog doba.

Lokalitet Lepenski vir je jo{ od 2011. godine potpuno rekonstruisan. Ura|ena je za{titna konstrukcija i izgra|en je centar za posetioce, a interesovawe za ovaj kompleks je konstantno, nagla{ava Vladimir Nojkovi}, direktor Turisti~kog prostora "Lepenski vir".

"Ono {to je karakteristika u prethodne dve godine, u odnosu na ono {to je bilo pre toga, jeste {to je pove}an broj doma}ih individualnih poseta.

Grupne posete su smawene na minimum, de~je ekskurzije su smawene na minimum, ali na`alost i posete stranih turista", dodaje Vladimir Nojkovi}.

Strani turisti koji dosta putuju po svetu, odmah prepoznaju specifi~nosti Lepenskog vira, najstarijeg organizovanog qudskog naseqa, {to nije mogu}e videti bilo gde u Evropi.

Uvr{ten me|u 40 svetskih lokaliteta

Doma}i posetioci iako znaju za postojawe Lepenskog vira nisu do kraja upoznati sa ~iwenicom da je to najstarije organizovano naseqe koje se smatra po~etkom sedela~kog na~ina `ivota i da je podru~je \erdapa kolevka civilizacije i da se tu odvijao proces privikavawa ~oveka na `ivot na otvorenom prostoru, koji je upravo na Lepenskom viru dostigao svoj zenit.

Graditeqi ovog doba su najvi{i stepen znawa i razvoja u smislu arhitekture do`iveli negde oko 6300. godine pre na{e ere. Na prvi pogled ku}e su trapezoidnog oblika, ali to je u su{tini {estina kruga sa zase~enim vrhom, {to zna~i da su oni morali znati geometriju kako bi pravili isti oblik, samo razli~itih dimenzija, {to je izuzetno zna~ajno, pored ~uvenih skulptura koje su izra|ivali.

Ina~e, lokalitet Lepenski vir je otkriven prilikom izgradwe hidroelektrane \erdap i morao je da bude preme{ten kako bi bio sa~uvan od potapawa, {to posetioci imaju prilike da vide u dokumentarnom filmu koji se prikazuje u centru za posetioce.

30

10. septembar decembar 2020. ^etvrtak 30.

2021.

SPORT

„Mo`da nije trebalo da budem na Dudinoj sahrani“ Ko{arka{ki stru~wak iz Slovenije Jure Zdovc izjavio je u intervjuu za gr~ke medije da mo`da nije trebalo da se pojavi

u Beogradu na sahrani legendarnom Du{anu Dudi Ivkovi}u.

Veliki i neponovqivi Duda Ivkovi} bio je selektor Zdovcu u reprezentaciji Jugoslavije koja je osvojila zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu 1990. godine, kao i na EP 1989. i 1991,

a tu je i srebro na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine.

Jedno od najbolnijih se}awa koje Jure Zdovc pamti, a vezano

je za Ivkovi}a jeste Evropsko prvenstvo u Rimu, neposredno pred raspad SFRJ, kada je od Zdovca tra`eno da napusti tim, zbog ~ega je re{io da pokuca na Dudina vrata u hotelu.

Zbog toga je iskusni trener, nekada sjajni ko{arka{, po-

ru~io u razgovoru za gr~ku Gazetu da mu je ~ast {to je do{ao na posledwi opro{taj od Ivkovi}a, ali da mu tu mo`da nije bilo mesto. „Sve se odigralo jako brzo.

Niko nije znao da dolazim na sahranu osim @arka Paspaqa.

Kada sam stigao na grobqe sa suprugom, video sam @eqka, Vlada i Danilovi}a, pri{ao sam im i seo sa wima. Obradovi} se iznenadio kada me je video. Posle nam je neko pri{ao i rekao da bi bilo lako da mi odnesemo Dudu u wegovu posledwu ku}u. Dino se tako|e pojavio u posledwem minutu. Nisam znao u tom momentu da postoji simboli~ni momenat u celoj pri~i.

Re}i }u vam ne{to, rekao sam to i supruzi. Mo`da nije trebalo da budem tamo jer sam napustio reprezentaciju Jugoslavije. U svakom slu~aju, bila mi je ~ast biti tamo, sa moji starim prijateqima. Bilo je to posledwe zbogom treneru“, izjavio je Zdovc za gr~ku Gazetu, dodaju}i da puno duguje Ivkovi}u jer mu je promenio `ivot.

S. G.

IVANA [PANOVI] PREZIVA]E SE VULETA

KO JE BIO LEGENDARNI BOBAN PETROVI]:

Pamti}e se trofeji i anegdota Boban Petrovi}, legendarni ko{arka{ Partizana i nekada{wi reprezentativac Jugoslavije, preminuo je u 65. godini i osta}e upam}en kao jedan od najve}ih igra~a.

Petrovi} je nedavno do`iveo saobra}ajnu nesre}u i posledwih nekoliko dana `ivota proveo je u bolnici, odakle su stigle tu`ne vesti.

Legendarni krilni centar jedan je od najboqih ko{arka{a Partizana ikada i 10. najboqi strelac u klupskoj istoriji. U dresu crno-belih igrao je od 1976. do 1985. godine i na 273 utakmice postigao je 3.618 poena.

Dva puta je bio dr`avni prvak, ima i trofej Kupa SFRJ, kao i dva dva me|unarodna Kupa Radivoja Kora}a. Boban Petrovi} je sa reprezentacijom osvojio srebro na Evropskom prvenstvu 1981. i bronzu godinu dana kasnije na Svetskom prvenstvu.

Osta}e upam}ena i jedna anegdota iz 80-ih godina pro{log veka sa utakmice izme|u qubqanske Olimpije i Partizana. Wegov kum Peter Vilfan igrao je za slovena~ki tim i wih dvojica su tokom me~a vra}ali loptu jedan drugom kao protivni~ki igra~i, {to je nai{lo na simpatije svih i ostavila je sve aktere me~a u ~udu.

Ipak, sudije su obojici dale po tehni~ku, ali je anegdota kumova ostala za sva vremena.

Boban Petrovi} je u bogatoj karijeri, pored Partizana, igrao jo{ i za francuski Rems, qubqansku Olimpiju, {pansku Manresu, Napredak iz Kru{evca i belgijski Haselt.

Ven~ala se najboqa Amerikanci surovo odgovaraju sportistkiwa Srbije u 21. veku nevakcinisanima – kazna ZVEZDA BEZ [ANSI?

Srpskom {ampionu predvi|aju za~eqe tabele Evrolige Pred po~etak ko{arka{ke Evrolige, specijalizovani sajt "Evrobasket" objavio je svoju prognozu, a srpskom predstavniku Crvenoj zvezdi ne predvi|a najblistaviju sezonu.

Zvezdi je projektovana 16. pozicija posle liga{kog dela sezone. Od 18 klubova koliko se takmi~i u Evroligi, mawe {anse imaju jedino Asvel i Alba.

Najboqe je kotiran CSKA iz Moskve, zatim Efes i Barselona, a prvih pet kompletiraju Real Madrid i Armani.

Na {estom mestu je Fenerbah~e Aleksandra \or|evi}a, a onda slede Zenit, Baskonija i Olimpijakos. U dowem delu su i Makabi, Bajern, Monako i Uniks, a tik iznad beogradskog predstavnika su Panatinaikos i @algiris.

Sa druge strane, po drugim parametrima, Zvezda je u vrhu. U pitawu je lista po kojoj se klubovi kotiraju prema broju doma}ih igra~a. Crvena zvezda u Asvel ih imaju najvi{e, po devet. To su: Nikola Kalini}, Stefan Lazarevi}, Aleksa Uskokovi}, Luka Mitrovi}, Ogwen Kuzmi}, Ogwen Dobri}, Marko Simonovi}, Branko Lazi} i Dejan Davidovac.

Identi~an broj doma}ih igra~a, Zvezda je imala i u sezoni 2016/17.

Po osam doma}ih igra~a imaju CSKA, Alba i Bajern, sedam Zenit, Uniks, Olimpijakos i Panatinaikos, {est ima Real Madrid, ~etiri Barselona, dok je Baskonija jedina bez doma}ih igra~a u Evroligi. Ne isti~u se ni turski timovi, Efes i Fenerah~e sa po ~etiri igra~a.

Mo`da }e se posle imena prvakiwe sveta u dvorani u skoku udaq marta 2022. godine u beogradskoj Areni pojaviti ime Ivana, a prezime Vuleta.

Nije re~ o nekoj ultratalentovanoj devojci, nepoznatoj planetarnoj javnosti, ve}

o Ivani, op{te poznatoj po devoja~kom prezimenu [panovi}, prvakiwi globusa u sali, osvaja~ici jedine (bronzane) medaqe za srpsku kraqicu sportova na olimpijskim igrama u (u Riju), koja je od 2013. stala 12 puta na pobedni~ko postoqe na najve}im sportskim doga|ajima: olimpijskim, svetskim i evropskim prvenstvima.

Ju~e se Ivana udala za 25-godi{weg Marka Vuletu i promenila prezime. Mediji su u Srbiji izvestili na sajtovima o wenoj svadbi u Ujediwenim Arapskim Emiratima, ali ovo nije ta~no. Bila je Zrewaninka i ~lanica AK Vojvodina mnogo bli`e, u Um~arima.

od 350.000 po utakmici!

Kanadski ko{arka{ Endrju Vigins zabrinuo je svoje Golden Stejt Voriorse zbog izjave da ne `eli da se vakcini{e protiv virusa korona, ~ime mo`e da ugrozi narednu sezonu u ameri~koj NBA ligi i dobije paprenu kaznu.

Vigins je tokom ove godine izjavio da se ne}e vakcinisati „sem ako ne bude primoran“, {to nije u skladu sa najnovijim pravilnikom NBA lige.

Najja~a ko{arka{ka liga sveta nedavno je objavila pravilnik prema kojem }e tokom utakmica morati da se po{tuju sve mere koje su na snazi u dr`avama u kojima se me~evi odigravaju, a San Francisko, u kojem Golden Stejt igra utakmice, zbog toga nije pogodno mesto za Viginsa.

Zakon koji je na snazi u San Francisku ka`e da je potrebno da budete potpuno vakcinisani kako biste prisustvovali bilo kakvim doga|ajima u zatvorenom.

Ukoliko ne bude vakcinisan, to zna~i da Vigins ne}e mo}i da igra za Voriorse na utakmicama na doma}em terenu, ali i na mnogobrojnim gostovawima, ~ime bi gubio vi{e od 350.000 dolara po utakmici.

Kako su preneli ameri~ki mediji, ~elnici Voriorsa su Viginsa spojili sa jednim doktorom koji je trebalo da mu objasni prednosti vakcinacije, ali to nije pomoglo 26-godi{waku iz Toronta da promeni odluku.

Posledwa nada za Golden Stejt i wegove navija~e je ta da Vigins dobije dozvolu da bude nevakcinisan iz religioznih razloga, {to je jedna od mogu}nosti koju je uvela NBA liga.

SPORT KATAI O SERIJI GOLOVA:

Lepo {to ih dajem, ali su pobede bitnije Fudbaler Crvene zvezde Aleksandar Katai ka`e da mu imponuje dobra golgeterska serija u kojoj igra ve} neko vreme.

Zvezda je u nedequ pobedila Novi Pazar sa 4:0, a Katai je postigao drugi gol svog tima u 14. minutu.

Preostala tri su davali Dragovi} u tre}em, Sanogo u 20. i Dioni u 68. minutu. „Vrlo bitna pobeda za nas. Bilo je ovo te{ko gostovawe sa kog nije lako odneti bodove, ali smo mi to uspeli da uradimo. Otvorili smo utakmicu na va`an na~in i ostvarili bitnu pobedu. Ve} u ~etvrtak nas ~eka me~ sa Ludogorecom, gust nam je raspored, ali navikli smo na to. Imamo samo nekoliko dana da spremimo utakmicu, ali da}emo sve od sebe da budemo najboqi“, rekao je Katai.

Na posledwih osam utakmica, ~ak devet puta se „desetka“ Zvezde upisala u listu strelaca. „Lepo je {to posti`em golove. Nije to najbitnije, ali prija kada ~ujem tako ne{to. Kqu~na je pobeda ekipe. Recimo, da sam postigao gol, a da je bio remi ili poraz, to bi bilo lo{e. [to se ti~e toga ko je postigao najlep{i pogodak na utakmici, prednost dajem Sanogu, ne daje golove ~esto, pa neka bude wegov“, naglasio je Katai.

Dan kada je „zapaqena“ Jugoslavija Fudbalska utakmica izme|u Hajduka i Partizana u Splitu, odigrana pre ta~no 31 godine, simboli~no predstavqa kraj velike dr`ave – posledwi sudijski zvi`duk se nije ~uo na tom me~u, ali su navija~i Hajduka „odsvirali kraj“ Jugoslaviji.

Partizan je igrao sjajno tog 26. septembra 1990. godine na stadionu „Poqud“ u Splitu, dva gola Milana \ur|evi}a su bila dovoqna za sigurno vo|stvo, ali je utakmica bila skra}ena – zapravo trajala je do 73. minuta.

Tada su navija~i Hajduka probili za{titnu ogradu, upali na teren i krenuli u juri{ na fudbalere Partizana.

Crno-beli su ostali u {oku, ali su brzo shvatili o ~emu se radi, pojurili su ka tunelu, sa~uvali `ive glave, a huligani su potom na{li novu metu.

Zastava Jugoslavije postavqena na jarbolu stadiona „Poqud“ bila je `rtva – spu{tena je, zapaqena i kao takva podignuta nazad.

Kada je platno izgorelo na wegovom mestu se na{la zastava Hrvatske, {to je bio jasan znak da me~ ne}e biti nastavqen.

QUPKO PETROVI]:

U penziji od 2022. godine Qupko Petrovi} (74) produ`io ugovor sa Tan Hoaom. Na klupi vijetnamskog kluba osta}e do leta 2022. godine.

- Nije mi se ~esto de{avalo da dobijem ponudu da produ`im ugovor, ali kad su mi rekli da `ele da ostanem jo{ jednu sezonu n nisam puno razmi{qao. Mislim da }e to biti i moja posledwa sezona na trenerskoj klupi i da }u potom u penziju. Uslove koja sam dobio su odli~ni, a i navikao sam se na `ivot u Vijetnamu – rekao je Qupko Petrovi}.

Prema pisawu vijetnamskih medija Petrovi} je odbio ponudu da s novim ugovorom dobije ve}u platu.

- Klub nije u ba{ dobroj finansijkoj situaciji, a wegov gest sve nas je odu{evio. Nije ni ~udo {to ima nadimak Kum, jer je toliko dobar ~ovek da nema koga ne voli u klubu – rekao je predsednik kluba Cao Tien Doan.

^etvrtak 30.

10. septembar decembar 2021.

2020. 31 ^etvrtak

SUMA POSLE VI[E OD ^ETIRI GODINE RAZDU@IO CRNO-BELU OPREMU:

Za pam}ewe ostali samo momenti Vi{e od ~etiri godine trajala je misija Sejdube Sume u Partizanu, pro{arana lucidnim potezima, ~estim povredama i nerazumevawem sa ve}inom trenera pod ~ijom komandom je radio.

Na kraju, posle vi{e kratkih spojeva na relaciji igra~ - trener kurc{lus je izbio kada je omaleni Gvinejac putem "Instagrama" odlu~io da potra`i pravdu i objasni za{to ga Aleksandar Stanojevi} ne voli i za{to ne vidi budu}nost u klubu dok je prisutan aktuelni {ef struke.

Epilog pomalo neo~ekivan, ali i poprili~no realan imaju}i u vidu sve {to se de{avalo u svla~ionici Partizana od po~etka priprema do danas. Sejduba Suma i Partizan su se sporazumno rastali, bez te{kih re~i i sa evidentnim utiskom koji imaju obe strane - daqe vi{e nije moglo. [ta je ostalo iza Sejdube Sume u wegovom ~etvorogodi{wem anga`manu, prekinutim jednogodi{wom pozajmicom u Makabiju iz Haife? Odigrao je Gvinejac 128 utakmica za crno-bele u svim takmi~ewima postigao 28 golova i upisao 14 asistencija.

Na prvi pogled sasvim korektan u~inak, ali imaju}i u vidu da je u leto 2017. predstavqen na stadionu Partizana kao neko ko }e "pojesti" i loptu i protivnike na terenu jasno je da je Suma ostao nedore~en.

Igra~ki potencijal omalenog

STIGAO ZA 1,6 MILIONA Kada je u leto 2017. stigao u Partizan iz Slovana Sejduba Suma je postao najskupqe poja~awe crno-belih u istoriji po{to je za obe{te}ewe klubu iz Bratislave upla}eno rekordnih 1,6 miliona evra.

Gvinejac je predstavqen u Humskoj na specifi~an na~in po{to se nalik velikim {panskim klubovima navija~ima predstavio `ongliraju}i na terenu Partizanovog fudbalskog zdawa veziste nije bio sporan ni kada je postao najskupqe poja~awe Partizana u istoriji, ni sada kada je na "mala vrata" iza{ao iz ugovora sa klubom iz Humske. Ono iza ~ega je kod Sume uvek stajao znak pitawa je voqni momenat i spremnost da bez obzira na ime rivala bude lider tima, ali i neko ko ni po ~emu ne}e odskakati od ostatka ekipe.

Upravo je ovo posledwe ne{to na ~emu Aleksandar Stanojevi} insistira od povratka na klupu

Partizana, uz nultu toleranciju za bilo kakve hirove poput ovog Suminog. Znao je Gvinejac u prethodnim sezonama ~esto da odigra fenomenalno derbi ili neku evropsku utakmicu pa da se zatim "ugasi" u uslovno re~eno mawim utakmicama. Uz to wegova `eqa da se uvek u timu sve vrti oko wega definitivno nikada nije mogla da nai|e na odobravawe Aleksandra Stanojevi}a. ^iwenica je i da osim Save Milo{evi}a nijedan trener Partizana u prethodne ~etiri sezone nije prona{ao zajedni~ki jezik, pa je za vreme mandata Zorana Mirkovi}a ~ak morao sre}u da tra`i na pozajmici u Izraelu.

Osta}e navija~ima Partizana urezana u se}awu dva Sumina gola u duelima sa Crvenom zvezdom, "lomqewe ki~me" najskupqem {toperu sveta Hariju Megvajeru i nekoliko odli~nih rola na evropskoj sceni. Dovoqno da poka`e da je majstor fudbala, nedovoqno da ra~una na ulogu nezamewivog ~lana startne postave crno-belih i igra~a oko koga se sve vrti.

S. G.

HAMILTON NASTAVIO DA PI[E ISTORIJU:

Do 100 pobeda u 15 sezona Kwiga rekorda Luisa Hamiltona svakom novom trkom u {ampionatu Formule 1 postaje sve debqa i obimnija, zbog ~ega se vrlo lako mo`e smatrati posebnom enciklopedijom li~nih dostignu}a jednog ~oveka koji je promenio auto-moto sport.

Trijumfom na Velikoj nagradi Rusije u So~iju, Britanac je postao prvi voza~ u istoriji "najbr`eg cirkusa" koji je stigao do trocifrenog broja pobedni~kih podijuma, ostaviv{i iza sebe legendarnog Mihaela [umahera (91).

Ne samo da je uzdanica Mercedesa slavqem na obali Crnog mora ponovo presko~io glavnog konkurenta u {ampionskoj trci, Maksa Fer{tepena, ve} se time i pribli`io osmoj tituli prvaka, po ~emu bi i na toj ve~noj listi bio ispred konkurencije.

Veliki put je pre{ao Hamilton da bi stigao do zlatne "stotke". Od svog prvenca u najvi{em rangu kada je kao 22-godi{wak, 10. juna 2007. slavio na VN Kanade u Montrealu, pa do nedeqnog trijumfa, pro{lo je skoro 15 godina. U tih 15, sme{teno je sedam titula, a prva je stigla ve} u wegovoj drugoj takmi~arskoj godini (2008) sa samo 23 godine, po ~emu je najmla|i {ampion u istoriji.

Uz sve to, Hamilton ve} neko vreme dr`i re-

kord po broju pobedni~kih podijuma, jer ih je u dosada{woj karijeri skupio 176, ~ak 21 vi{e od drugoplasiranog [umahera, dok trenutni broj osvojenih bodova u {ampionatu iznosi 4.024,5, zna~ajno vi{e od drugoplasiranog Fetela (3.053).

Momak iz Stivenixa je, tako|e, zajedno sa legendarnim Nemcem voza~ koji je naj~e{}e slavio na jednoj trci {ampionata - po osam puta se radovao u Ma|arskoj i rodnoj Britaniji. Sa popularnim [umijem deli i prvo mesto voza~a koji su barem jednom otvarali pobedni~ki {ampawac u 15 uzastopnih sezona i ukoliko slede}e godine slavi najmawe jedanput, posta}e neprikosnoven i u toj statisti~koj koloni.

THURSDAY  ^ETVRTAK 30. 9. 2021.

\okovi} na putu od 20.000 kilometara Najboqi teniser sveta }e od 4. do 17. oktobra igrati u Indijan Velsu, jednom od najpresti`nijih mastersa. Ipak, Srbin }e tako za mawe od tri nedeqe ~ak dva puta preleteti Atlantski okean. \okovi} je stigao u Srbiju 14. septembra nakon emotivnog poraza u finalu US Opena od Danila Medvedeva, poraza koji je ostao bez {anse da podigne sve ~etiri grend slem titule u ovoj sezoni.

Srbin se odlu~io da se vrati u Srbiju, a Wujorka od Beograda deli ta~no 7.257 kilometara.

Novak se po dolasku u Srbiju uputio u Bosnu i Hercegovinu gde je jo{ jednom posetio bosanske „piramide“, bio na svadbi Nemawe Majdova, srpskog xudiste, pa je ukupna pre|ena kilometra`a dodatno uve}ana.

Srbina sada o~ekuje povratak u SAD, ali sada }e i}i gotovo do obale Tihog okeana. U Kaliforniji }e igrati Indijan Vels, a pretpostavqa se da }e sleteti u Los An|eles ili San Dijego. Ukoliko stigne u „grad an|ela“ bi}e to jo{ 10.300 kilometara (do San Dijega ima 84 vi{e).

U trenucima kada je Novaku preko potreban odmor ovo bi moglo da predstavqa ozbiqan problem, pogotovo u prvim danima po povratku na ameri~ko tlo.

Tako }e Novak sti}i do gotovo 20.000 pre|enih kilometara za mawe od tri nedeqe, odnosno polovine obima planete Zemqe. Zaista ozbiqan avanturisti~ki podvig.

Motiva na ovom turniru mu ne nedostaje, a na wemu se takmi~i 96 igra~a i ve}i je od ostalih mastersa, pa se zato naziva „petim grend slemom“.

Va`nost ovog turnira je uvek bila posebna, a igra~i vole da do|e u Kaliforniji gde se neretko dru`e sa mnogim poznatim li~nostima iz Holivuda i „Silicijumske doline“.

Na Indijan Velsu ne}emo gledati Roxera Federera, Rafaela Nadala i Dominika Tima zbog povre-

da, pa }e sve o~i biti uprte upravo u \okovi}a.

Novak i [vajcarac su do sada po pet puta osvajali ovaj turnir, pa bi novim peharom \okovi} mogao da se izdvoji na ve~noj listi.

On je bio {ampion 2008, 2011, a onda tri puta zaredom od 2014. do 2016. godine.

Federer je propustio protiv Huana Martina del Potra i Dominika Tima da do|e do nove titule, a Novak bi ovim trofejem mogao da stigne i do 37. masters titule. Tako bi jo{ jednom postao najuspe{niji teniser u ovom segmentu (trenutno izjedna~en sa Nadalom), {to bi bio samo novi parametar u brojawu krvnih zrnaca GOAT trke.

Uz to bi Novak sebi mogao da osigura prvo mesto u ATP trci, a time i zvawe najboqeg tenisera sveta. Ukoliko to uradi u~ini}e to po sedmi put, pa }e i legendarnog Pita Samprasa ostaviti iza sebe.

I po ovom partneru bi Novak mogao da se osami na vrhu liste. Prvi put bi Novak do zvawa najboqeg u godini stigao na ovaj na~in jer je do sada uobi~ajena praksa bila da bude progla{en igra~ koji je na kraju godine na prvom mestu ATP liste.

Jedino Aleksander Zverev, Stefanos Cicipas i naravno Medvedev mogu da ugroze \okovi}a da do|e do ovog dostignu}a.

Ipak, ukoliko Novak osvoji trofej Medvedev bi morao da osvoji i turnir u Parizu i Zavr{ni masters u Torinu bez da \okovi} ne osvoji ni bod.

Scenario koji je ba{, ba{ te{ko o~ekivati o ~emu svedo~e i re~i ruskog tenisera. „Iskreno, deluje mi gotovo nemogu}e. Imam da branim poene iz Pariza i sa zavr{nog turnira, a Novak nema toliko mnogo poena da brani. U Be~u sigurno ne}u igrati jer je iste nedeqe kad i turnir u Sankt Petersburgu. Verovatno ne}u igrati ni tamo, ali ako budem igrao te nedeqe bi}u u Sankt Petersburgu“, rekao je Rus. N. R.

Izgubite neki bod, ne brinite, ne}ete propasti [ampionska trka izme|u Crvene zvezde i Partizana odavno nije bila zanimqivija, ali ni bezobzirnija prema ostalim klubovima.

To je kulminiralo odlagawem utakmice Crvena zvezda – Vo`dovac (22. septembar) zbog stoma~nog virusa i problema ~ak 10 igra~a, ali je tim sa Marakane bio spreman za Novi Pazar i gostovawe u nedequ.

Zvezda nije prekr{ila propise, samo se poigrala sa wima i iskoristila ih za malo du`u pauzu posle derbija, odnosno slabiji ritam utakmica uo~i gostovawa Ludogorecu u Ligi Evrope.

Glas protiv ovakih odluka ne di`u klubovi direktni rivali na ~iju {tetu do ovoga dolazi, i koji se za datu utakmicu spremaju, to je u ime Partizana u~inio Aleksandar Stanojevi}. „Utakmice posle derbija su vrlo te{ke, imamo povre|enih i umornih igra~a, ali ne tra`imo alibi i na~in da izbegnemo utakmicu. Iskreno, razo~aran sam, to je skandal da se ovako odla`u utakmice. Ne znam kako se neko ne oglasi i ne ka`e za{to se odla`u. To je neregularno i ne dovodi nas sve u ravnopravan polo`aj. Ove tri ekipe koje `ele da odlo`e utakmice zbog virusa dovode u pitawe regularnost. Imamo te`ak raspored, a protivnik, mislim na Zvezdu, odla`e utakmicu zbog… Verujem da imaju bolesne igra~e, ali svi mi imamo roster od 30 fudbalera i 10, 20 puta ve}e buxete i moramo da budemo svi isti. I mi imamo umorne i bolesne igra~e, ali ih ne {aqem kod {kolskog lekara da dobiju uverewe da su bolesni“ bile su re~i Stanojevi}a, ali je i Partizan iskoristio mogu}nost odlagawa u avgustu, posle pobede nad So~ijem.

Metalac }e sa~ekati na novi termin, Partizan se spremio za Santa Klaru, a tada su problemati~ni bili nastupi Nemawe Jovi}a, Aleksandra [}eki}a, Danila Panti}a, Aleksandra Miqkovi}a, Ivana Obradovi}a i Aleksandra Lutovca.

Sve to bilo je u „interesu srpskog fudbala“, mada bi u interesu srpskog fudbala i da se Zvezda i Partizan malo vi{e pomu~e, da Stankovi} i Stanojevi} nai|u na tvr|u prepreku i da se sezona ne svede na brojawe nizova pobeda protiv timova koji trenere mewaju kao na traci, uz ~ekawe derbija, gde }e se „na krv i no`“ odlu~ivati {ampion.

U me|uvremenu, ogoqena je ~iwenica da sedmo~lana Medicinska komisija Fudbalskog saveza Srbije ne radi svoj posao i ne vr{i dodatne analize igra~a. Predsednik komisije, doktor Miqko Risti}, ~ak nije upu}en u propozicije i sopstvena zadu`ewa, a iz FSS iluzorno je o~ekivati bilo kakvu reakciju ili poku{aj da se brukawe i poni`avawe ostalih superliga{a u narednom periodu spre~i.

Ve~iti, imate dovoqno igra~a, ponosite se omladinskim {kolama, vaqda ne}ete ni propasti ako izgubite neki bod. S. G.

Nastavak hajke iz Hrvatske na reprezentativca Srbije Ne sti{ava se bura oko mladog vaterpoliste Marka Radulovi}a koji je izabrao da igra za reprezentaciju Srbije, a ro|en je u Rijeci. Hrvati o~igledno ne mogu tek tako da se pomire sa tim, pa je iz „Lijepe wihove“ nastavqena hajka.

Neven Kova~evi}, biv{i selektor Hrvatske, poku{ao je u razgovoru za Ve~erwi list da objasni za{to je Radulovi} izabrao „Delfine“. „Bilo je vi{e tih incidenata u wegovoj re`iji, jednom je bio nepristojana prema sudiji Brali, drugi put je bacao stolice uo~i utakmice sa Solarisom. Hini} najboqe zna {ta se dogodilo. Zbog tog incidenta propustio je Evropsko prvenstvo za igra~e do 17 godina 2017. na Malti, a selektor je bio Damir Vincek. To je bila vaspitna mera prema wemu, ali nije isti-

na da ga posle nismo zvali. Pa, on je 2018. bio u sastavu reprezentacije Hrvatske na Svetskom prvenstvu za igra~e do 18 godina u Ma|arskoj, kada je selektor bio Zoran Baji}. Pre{li smo preko wegovih ispada i ~inilo se da je sve u redu“, izjavio je Neven Kova~evi}.

Ipak, Marko koji je bio najkorisniji igra~ (MVP) juniorskog Svetskog prvenstva, je imao svoju verziju pri~e zbog ~ega je doneo odluku da ne nastupa za „barakude“. „Godinu dana me niko iz Hrvatske nije zvao. Ni iz Saveza, ni iz klubova, niti bilo ko od saigra~a. Zakqu~io sam da uop{te ne ra~unaju na mene, a onda je stigao poziv mlade reprezentacije Srbije. Sada sam pozvan i u A tim Srbije i prihvatio sam taj poziv", rekao je svojevremeno Marko Radulovi}.

N. R.