MA RT 2 0 1 8
SPE CI JALNO IZDANJ E
POD LUPOM
GOVORIMO LI JEZIKOM LJUBAVI?!
Jezik nenasilja ili srca nije ništa novo što svetu nije već poznato STRANA 4
U IZMAGLICI SAUNE I LEDA Put iz Helsinkija vozom je trajao dva i po sata. Gledajući kroz prozor, istražujući krajolik, gradove nisam mogla ni da nazirem. STRANA 16
www.storyteller.rs
PUTOPIS
Uvo d ni k Or neglected agreeable of discovery concluded oh it sportsman. Week to time in john. Son elegance use weddings separate. Ask too matter formed county wicket oppose talent.
ODGOVORNA UREDNICA
Tačno 12. marta ove godine Storyteller slavi mali rođendan. Zašto mali, kada ne postoje veliki i mali rođendani, već samo - rođendani? Pa mali je samo zato što se godišnji ciklus Storytellera nalazi tek na pola puta, ali ipak smo odlučili da slavimo.
SARADNICE
Jer slaviti treba svaki dan koji nam život pruži. Slavlje ne mora uvek da donese pune stolove hrane i pića. Dovoljan je običan pozdrav suncu i zahvalnost za novo jutro, novi dah. A univerzum će zahvalnost osetiti i uzvratiti istom merom. Zahvaliti se za našu prisutnost i prisebnost u njemu. Za smelost i odlučnost. Verujemo da tajna sila univerzuma vidi i našu hrabrost da svakodnevno razvijamo platformu Storyteller.
Vladimira Dorčova Valtnerova
Marija Belić Bibin
Monika Necpalova Biljana Stanojčić
FOTOGRAFIJE Igor Bovdiš
Goran Vučićević
Da li je i nama pružio ruku i podržao nas je? Pa kako da ne! Podržao nas je u vidu vas, naših pratilaca i čitalaca i nama je to više nego dovoljno.
www.unsplash.com
IZDAVAČ
Vladimira Dorčova Valtnerova - Storyteller
www.storyteller.rs info@storyteller.rs
I mi smo osetili potrebu da se zahvalimo vama. Za svaki vid podrške, saveta, kritike, za svaki pročitani tekst, pa čak i za svaku nameru da članak na našem sajtu pročitate. Zahvalnost izražavamo u vidu ovog e-magazina, koji donosi nekoliko već objavljenih tekstova, ali neki su nastali upravo zbog potreba magazina. Upravo ti novi tekstovi najavljuju saradnju sa novim autorkama i potvrđuju naš kurs: inovativno, hrabro, profesionalno i odgovorno novinarstvo. Jer život je tako lep kada smo inovativni i odgovorni prema svima i prema svemu. Vladimira Dorčova Valtnerova
Sadržaj
4 G O V O R I M O
strana 4
LI
JEZIKOM
SRCA?!
Jezik nenasilja ili srca nije ništa novo što svetu nije već poznato. Ovaj jezik se zasniva na istorijskom principu nenasilja - prirodnom stanju saosećanja kada u srcu nije prisutno nasilje.
8
JEZIK LJUBAVI
Razgovor sa Marijom Belić Bibin, novinarkom, mirovnom aktivistkinjom i autorkom romana Maslina.
12 TELO KAO INSTRUMENT Plešući orkestar, koji koristi telo kao instrument ili Alice in WonderBand
14 MOĆ PRIRODE
strana 12
Reportažni osvrt na fruškogorsko planinarenje.
16 U IZMAGLICI SAUNE I LEDA Put iz Helsinkija vozom je trajao dva i po sata. Gledajući kroz prozor, istražujući krajolik, gradove nisam mogla ni da nazirem.
strana 8
strana 18
20 PREPORUKE ZA DOBRE RODITELJE
U moru knjiga i sadržaja namenjenim roditeljima, nekad nije lako pronaći najsjajnije bisere. U čast šest meseci postojanja platforme Storyteller, preporučujemo šest autora.
strana 24
M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R
3
POD LUPOM
GOVORIMO LI JEZIKOM SRCA?!
Jezik nenasilja ili srca nije ništa novo što svetu nije već poznato. Ovaj jezik se zasniva na istorijskom principu nenasilja - prirodnom stanju saosećanja kada u srcu nije prisutno nasilje. Američki psiholog i autor Maršal Rozenberg boraveći u Srbiji davnih dana, doprineo je radu profesorke psihologije Nade Ignjatović-Savić, koja je počevši od 1993. godine, uspela da deo nenasilne komunikacije uvede u škole kroz predmet Građansko vaspitanje 2001. godine, čiji je autor. Tekst: Marija Belić Bibin // Fotografije: autorka teksta i Anthony Melone (Unsplash)
4
STORY T E L L E R M A RT 2 0 1 8 .
POD LUPOM
S
VAKA PROSEČNA PORODICA i roditelji čija deca tek stasaju za život, kao jednu od glavnih briga koje nose u sebi, pored egzistencijalnih, napomenuće brigu da im dete ili bilo koji član porodice ne trpi nasilje. To je normalno i prirodno. Međutim, ako pogledamo u zvanične statističke podatke, informacije nisu ni malo ohrabrujuće. Na žalost, o mnogim slučajevima čujemo tek kada postanu aktuelna medijska priča ili statistika. Ne postoji država koja neće reći da je jedan od prioriteta upravo smanjenje nasilja u društvu. Upravo zbog velike potrebe da se ono i stvarno smanji, pažnju treba skrenuti i na koncept nenasilnog načina razmišljanja i komuniciranja koji nije poput nekakve tablete koju jednom popijemo i problem je rešen, već predstavlja koncept i način življenja koji donosi rezultate i promene ponašanja.
Prvenstveno, promena se dešava na ličnom nivou, gde sami sebi pomažemo, a time i ljudima u našem okruženju. Svest o sopstvenoj odgovornosti u komuniciranju zapravo je suština nenasilne komunikacije i prevencije nasilja. Jedan od poznatih američkih psihologa, doduše ne više među živima, Maršal Rozenberg (1934-2015) izučavajući ove pojave i nadovezujući se na postignuća Mahatme Gandhija, uveo je u psihologiju način nenasilnog govora koji on naziva još i metaforički „Jezik žirafe“. Psiholog Rozenberg je boravio u Srbiji i ovde je sa nekadašnjom profesorkom na Katedri razvojne psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je studentima govorila „da su reči prozori ili zidovi“, Nadom Ignjatović-Savić (1947-2011), doprineo kreiranju nečega što naša deca danas uče u školama, a to je građansko vaspitanje.
M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R
5
POD LUPOM
Ove godine objavljeno je istraživanje OEBS-a na osnovu kog se vidi da u Srbiji 24 odsto žena doživi fizičko ili seksualno zlostavljanje od strane svog partnera u toku života. Neka od istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju da je u 2017. godini ubijeno 29 žena i dvoje dece. Vršnjačko nasilje je poslednjih godina u Srbiji sve češće, a mediji izveštavaju o sve brutalnijim slučajevima gde je uključeno i digitalno nasilje. Statistika pokazuje da je polovina učenika u Srbiji bar jednom doživela nasilje, a čak 2/3 dece je bilo izloženo napadu. U čak 85% slučajeva detetu žrtvi nasilja ne pomogne niko. Takođe, istraživanja pokazuju da je 65% učenika bar jednom, a 24% više puta bilo izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja u periodu od 3 meseca. U izveštaju od juna 2017. godine, koji je urađen u Skupštini Republike Srbije, navodi se da iako postoji program Škole bez nasilja UNICEF-a, izveštaji i rezultati ovog programa nisu poznati. Poražavajući podaci koji se iznose dovode nas do pitanja: ima li tome kraja i kako zaustaviti nasilje? Većina dece pokazuje određene oblike nasilnog ponašanja tokom različitih faza svoga odrastanja, a koja su teška i za dete i za njegovu okolinu. Postavlja se pitanje šta treba činiti u tim situacijama, kako postupati
sa decom koja se nasilno ponašaju? Ponekad roditelji, pa i stručnjaci, imaju problema da odaberu adekvatne reakcije na nasilna ponašanja dece. S druge strane, svako dete, po domaćim i međunarodnim zakonima, ima pravo na zaštitu od svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja i pravo na zaštitu od
„Sve što je integrisano u NVC je već vekovima poznato o svesnosti, jeziku, komunikacijskim veštinama i upotrebi moći koja nam omogućava da održimo perspektivu empatije za sebe i druge, čak i pod teškim uslovima”, govorio je Rozenberg, napominjući da tu nema ništa novo što svetu nije već poznato,
Reči su prozori ili zidovi. (Nada Ignjatović-Savić) bilo kog vida iskorištavanja. Razvijanje svesti o neprihvatljivosti nasilja, kao i o tome da se mora pomoći žrtvi nasilja, nedvosmisleno mora poći od ranog detinjstva, kroz primarni proces socijalizacije. Profesorka Nada Ignjatović-Savić je u Srbiji počela sa primenom nenasilne komunikacije u vrtićima i školama još 1993. godine kroz program koji se zvao „Čuvari osmeha“, a oslonjen na psihologiju nenasilne komunikacije (Non-Violent Communication - NVC) autora Maršala Rozenberga i američkog Centra za nenasilnu komunikaciju (www. cnvc.org).
te da se zasniva na istorijskim principima nenasilja - prirodnom stanju saosećanja, kada u srcu nije prisutno nasilje. Nenasilna komunikacija znači da smo se autentično povezali sa nekim drugim bićem, da čujemo svoje i tuđe najdublje potrebe i osećanja. Ovaj jezik, Jezik života, Jezik srca ili Jezik žirafe nam otkriva svesnost da sva ljudska bića samo pokušavaju da poštuju univerzalne vrednosti i potrebe, svakog minuta i dana. I to je ono što je u Srbiji pokušavala da objasni, vežba sa decom i odraslima jedna žena, profesorka psihologije, koja je puno donela ovoj zemlji kreirajući predmet gradjansko vaspitanje, LEVO Radionica nenasilne komunikacije u organizaciji D`ORCentar za kreativnu edukaciju i umetnost u Novom Sadu DESNO Ivana Pejić, sertifikovani trener NVC komunikacije
6
STORY T E L L E R M A RT 2 0 1 8 .
POD LUPOM
Nada Iganjatović-Savić. Na žalost, ni Nada, ni Maršal nisu više živi, ali njihova dela su ostala, kao i veliki broj ljudi koji živi tim načinom života i prenosi ova znanja i veštine o nenasilnom komuniciranju s drugima. NENASILNA KOMUNIKACIJA U TUZLI Jedna od njih je i Ivana Pejić, mlada žena iz Tuzle, koja je od nedavno postala sertifikovani trener uz još svega par njih na teritoriji Balkana i bivših zemalja Jugoslavije. U Srbiji trenutno, nakon smrti profesorke Nade Ignjatović-Savić, ne postoji ni jedan sertifikovani trener američkog Centra CNVC. U razgovoru za Storyteller Ivana Pejić, sertifikovani trener i jedan od osnivača Mreže NVC u Bosni i Hercegovini, koja je u ovaj svet ušla pre 13 godina, kaže da je njen prvi susret sa nenasilnom komunikacijom Maršala Rozenberga bio pomalo šokantan, jer se očekivalo da učesnici budu iskreni, a ne fini, ali da je tokom godina izučavanja ove teorije i prakse, ostala nepovratno zaljubljena u nenasilje. Govoreći koliko je ovaj koncept jednostavan, ali sa velikom dubinom i snagom, Ivana ističe da ga u privatnom životu koristi jednako koliko i u školi gde radi, ili kada drži radionice, jer je NVC njen način življenja.
Za nju u današnje vreme materijalizma ovaj koncept ima smisla, jer je to „pitanje svesnosti o vrednostima i izbor na šta ćemo staviti fokus“. Iako su vrednosti nenasilne komunikacije utkane u viziju školstva, to se u školama ne živi, kaže Ivana. „Dokle god oblikujemo ponašanje dece kaznama i nagradama, razvrstavamo postignuća učenika u brojčane kategorije od 1 do 5, koristimo se etiketama i delujemo spram predrasuda, na žalost, ne možemo govoriti o školama u duhu nenasilne komunikacije.“ JEZIK ŽIRAFE U NOVOM SADU Ako bi se osvrnuli na Novi Sad, postoji izvestan broj ljudi koji je upoznat sa konceptom Maršalovog Jezika života, srca ili žirafe. Postojale su grupe ljudi, mahom psiholozi i predstavnici civilnog sektora, koje su kasnih ’90-tih prošli ove radionice. Ipak, u ovom trenutku ne postoji ustaljena primena ni unutar, ni van vaspitno-obrazovnih institucija, izuzev pojedinih vežbi koje je Nada Ignjatović-Savić uključila u okviru predmeta Građansko vaspitanje. Program LOLA (Language of Love Awareness) organizacije DOR Centra koji se još uvek skromno, ali sa velikim srcem, implementira u jednom vrtiću i jednoj
osnovnoj školi u Novom Sadu, predstavlja dobrim delom upravo Jezik žirafe Maršala Rozenberga. LOLA Program je osmišljen kao praktične radionice nenasilne komunikacije kako za decu u ranom razvoju (u vrtiću), decu nižeg osnovnog školskog uzrasta, tako i za njihove roditelje, jer je svaka radionica otvorena i za istovremeno prisustvo roditelja dece koja učestvuju, kao vid podrške celoj porodici. Projekat “LOLA, šta ti je u srcu?!” koji se realizuje adresira problem vršnjačkog nasilja u školi i vrtiću, i nudi rešenje kroz prevenciju nasilja uz radioničarski rad na temu nenasilne komunikacije sa decom, ali i roditeljima. ▣
4 E L E M E N TA Z A N VC S A P R I M E R O M P R I M E N E : Svađa dece u kući i roditelji Šta vidim i čujem oko sebe
Kako se osećam povodom toga
Koja je moja potreba iza svega
Upućivanje molbe ili želje u odnosu na sve
Primer reakcije roditelja:
Primer reakcije roditelja:
Primer reakcije roditelja:
Primer reakcije roditelja:
Čujem da se svađate i vidim da se tučete.
Ljut/a sam kad to vidim i čujem.
Jer imam potrebu da se slažete i lepo igrate.
Molim vas nađite drugu igru u kojoj se nećete
svađati.
M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R
7
POD LUPOM
JEZIK LJUBAVI
Razgovor sa Marijom Belić Bibin, novinarkom, mirovnom aktivistkinjom i autorkom romana Maslina Tekst: Vladimira Dorčova Valtnerova // Fotografije: iz arhive M. B. B.
8
STORY T E L L E R M A RT 2 0 1 8 .
POD LUPOM
“
OD MALIH NOGU želim da promenim svet, prvo kroz novinarstvo, onda sam pokušala kroz rad za državu i sada se vraćam mirovnjačkim inicijativama. To je moj alter ego i sve se više pronalazim u ovoj profesiji”, kaže rođena Pančevka, sada Novosađanka, novinarka, aktivistkinja nenasilne komunikacije i autorka romana „Maslina“ Marija Belić Bibin. Marija Belić Bibin je alfa i omega D`ORCentra za kreativnu edukaciju i umetnost, neprofitne i nevladine organizacije, osnovane 2017. godine radi ostvarivanja ciljeva u oblasti unapređenja društva i razvoja lokalne zajednice, naročito poboljšanja kvaliteta života porodice, kao i obezbeđivanje dobrobiti za razvoj dece i mladih kroz neformalnu edukaciju, u oblastima komunikacije s posebnim akcentom na nenasilnu komunikaciju, kao i u oblasti kulture, ekologije, humanitarnog rada, i svim drugim oblastima koje mogu doprineti poboljšanju života građana i porodice, kao osnovne društvene grupe. NENASILNA KOMUNIKACIJA I D`OR ZAŠTO JE NASTAO D`OR? „ D`OR – Centar za kreativnu edukaciju i umetnost je nastao sasvim spontano i opet najviše kroz moju ludu hrabrost i tvrdoglavost. Naravno, i uz podršku porodice, kao i malobrojnih prijatelja, koji razumeju o čemu ja tu pričam, šta ja to želim.
Marija Belić Bibin
Prve aktivnosti bile su usmerene na domove za decu bez roditelja, o čemu nikome nismo pričali, evo sad to pominjem i gotovo mi je neprijatno. Ali tako je počelo. Potom je usledio ART&LOVE CARAVAN koji je putovao od Srbije, Crne Gore, Hrvatske do Slovenije, gde sam držala besplatne radioncie za decu na temu nenasilne komunikacije.“ M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R
9
POD LUPOM
ZAGOVARATE NENASILNU KOMUNIKACIJU I LJUBAV. KAKVU MOĆ ZAPRAVO IMA LJUBAV?
učim, jer je ta moć ljubavi toliko velika da je gotovo nedokučiva u potpunosti. Ako bi to spustili na svakodnevni život, onda bih rekla da su oba praktično isto, što znači da prema drugima imamo odnos kakav „Ja sam doživela i uverila se kakvu moć zapravo ima ljubav. To je želimo za sebe. U kontekstu vere, ja ne pravim razlike među religimoć transformacije i ako hoćemo da je shvatimo koliko je moćna jama, tačnije meni je to sve suštinski isto, svi teže jednoj te istoj stvari, samo bih uputila na i takođe smatram Nikolu Teslu, sve da je taj vrhunac što je on govorio i zapravo Ljubav uradio. Nema boljeg kao način življenja. Bavimo se učenjem nenasilja, prevazilaženjem konflikata dokaza. Kako ćemo Smatram da je svako je definisati je zaista od nas sposoban da kakvih god, učenjem Jezika ljubavi, prvenstveno sa decom, individualno i tu je živi na taj način.” teško ulaziti u diskao našim budućim generacijama i liderima, ali i kao kusije, ali u suštini NEGDE SAM opet mi je negde P R O Č I TA L A podrška njihovim porodicama. Jer, sve počinje i izlazi iz Tesla najbliži kada DA SVETU kaže da svet treba N E T R E BA J U porodice. posmatrati i shvatati USPEŠNI LIDERI, kroz frekvencije, VEĆ IZMEĐU vibracije i energOSTALOG STOiju, gde je Ljubav RITELERI I ONI kao emocija i enerKOJI PRUŽAJU gija najmoćnija, najsnažnija. Samo pogledajte šta je sve u stanju LJUBAV. ŠTA VI MISLITE O TOME? jedna majka da uradi, ako joj je život deteta ugrožen. To je ta moć. Neverovatno. A mi smo se kao društvo danas toliko otuđili i udaljili „Tačno tako. Mada, potrebni su nam i lideri. Ti lideri treba da zagod ove emocije da je doživljamo na nivou holivudskih bajki, što ona ovaraju saradnju, a ne konkurenciju, kao i nenasilje, umesto što se jeste kao samo jedan vid interpretacije, ali je daleko slojevitija, kom- samo govori o novcu, oružju i merenju moći. Ovo što sam sad rekla plikovanija i moćnija od toga. je mnogo duboka filozofija, ako uopšte hoćemo da se iole zamislimo šta to zaista znači. Međutim, mnogo je to teško, evo nas dogurali smo Nenasilje kao put, ne kao cilj, je moja definicija življenja. I ja još uvek da ugrađivanja čipova ljudimo pod kožu. Meni je to strašno. A to sve
10
STORY T E L L E R M A RT 2 0 1 8 .
POD LUPOM
je posledica našeg straha i lenjosti da nešto zaista preduzmemo, promenimo. I onda nalazimo izgovore da smo mi sasvim nevažni, mali, da nas niko ne pita, da mi ne možemo tu ništa. A to je laž. To nije istina, uopšte. Itekako možemo i itekako je svaki pojedinac važan. Ne samo lideri. Ali, da, trebaju nam i lideri. Neki novi lideri, nove ideologije, novih filozofija. Da bi mi došli do takvih lidera, moramo menjati generacije, tačnije mi danas stvaramo te buduće lidere i to tako što dajemo sami primere svojoj deci o obrascima ponašanja i sistemima vrednosti. Tu je to polje gde smo mi vrlo moćni, gde smo itekako važni i mnogo toga možemo da uradimo. Problem je što mi danas na individualnom nivou ne želimo da prihvatimo odgovornost, već nam je lakše da krivicu svalimo na te neke kao lidere, a mi ćemo reći svoje na izborima. To je potpuni promašaj. Društvo se ne menja pasivno, već vrlo, vrlo aktivno. A ta aktivnost, uopšte ne znači da odmah moramo da se učlanimo u neku stranku. Ma kakvi. Ta aktivnost znači da se na prvom mestu bavimo svojom decom, porodicom i sami sobom. Ako sebi pomognemo, već smo na pola puta da pomognemo čitavom svetu. Dakle, mi smo primer toj deci, i to što mi radimo, rade naša deca. Pa se onda pitamo i ljutimo što su nam deca bliža vandalizmu i nasilju. Nisu deca kriva. Na kraju krajeva, nije bitno ko je kriv, već šta da uradim da to promenim. Tu treba postaviti ključno pitanje. Šta je to što ja mogu da uradim da sve ovo oko sebe promenim?! Nemojmo zanemariti moć bezbroj malih poteza ogromnog broja ljudi. Umesto toga, mi živimo život gde dozvoljavamo da se dešava bezbroj poteza malog broja ljudi. I tu je ta kvaka. Opravdanje je obično teška egzistencija i ja se slažem. Jednako živim tu istu tešku egzistenciju. Ali šta nam je važnije, stvarno važno?! Ako ne znate sami, pitajte decu,
malu decu. Šta je važnije? Oni znaju odgovor. Jako je jednostavno i tako je zapravo malo potrebno da uradimo.“ ROMAN MASLINA JE IZAŠAO 2015. KAO VAŠ PRVENAC. ZAŠTO BAŠ ROMAN? „Od malih nogu sam naginjala pisanju i oduvek sam maštala da ću pisati knjige, romane. Tako sam i završila u novinarstvu. Međutim, iz nekog razloga mi sami sebe ubedimo da nismo dovoljno kadri, vredni i sposobni da nešto uradimo što najviše želimo. I onda krenu sve moguće blokade da nas sputavaju u ostvarenju svog sna. Ali, hvala Bogu, ja sam imala podršku svoje porodice i prilično sam tvrdoglava. Rešila sam da pobedim samu sebe i usudim se da napišem roman koji mnogo govori između redova i to je suština ove knjige, iako ona može da se čita i samo ovlaš kao ljubavna priča. Ali mnogo poruka se zapravo krije u pozadini ovog romana i one predstavljaju kulminaciju mojih spoznaja i shvatanja nakon bezbroj knjiga, analiza, tuđih iskustava, brojnih filozofa, analitičara, psihologa, teologa čije sam knjige i radove pročitala. Maslina govori jezikom moderne psihologije o svim krizama koje nas spopadaju u današnje vreme, od vere u život ili Boga ili sudbinu, od bolesti do izlečenja, od odnosa sa bračnim partnerima i decom do onog najvažnijeg odnosa sa samim sobom. Ovaj roman više postavlja pitanja i tera čitaoce na samoispitivanja, nego što realno daje odgovore. Život je ono što imamo hrabrosti da uradimo. Ako je to velika ljubav Adama i Eve, čak i čudom oni će biti zajedno.“ ▣
LEVO Marija Belić Bibin U SREDINI Marija na radionici o nenasilnoj komunikaciji u Novom Sadu DESNO Korice romana Maslina
M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R
11
K U LT U R A
TELO KAO INSTRUMENT
Plešući orkestar, koji koristi telo kao instrument ili Alice in WonderBand Tekst: Vladimira Dorčova Valtnerova // Fotografije: Igor Bovdiš y John Doe, photos by Doe Johnson
K
O NIJE GLEDAO i slušao grupu sa obronaka Fruške gore Alice in WonderBand, ne zna šta je propustio, jer je to orkestar, koji trenutno pleše u nezaboravnom mini spektaklu Da i Re, telo kao instrument. Ana Vrbaški i Marko Dinjaški, alias Da i Re, koriste glas i tehniku body percussion, gde je telo ritmički i melodijski instrument, da predstave svoje viđenje muško-ženskih odnosa i elemenata. Njihovo moderno stvaralaštvo izvire iz suštinskog vraćanja životu u prirodi.
12
STORY T E L L E R M A RT 2 0 1 8 .
Žive drugačije od većine. Samotnjački, ali ne sami. U šumi, ali ne u potpunosti šumski. Negujući prirodu, koja im se zahvaljuje svojim plodovima i koja u njima i kroz njih stvara umetnost. A upravo život u stražilovskoj šumi porodice Vrbaški – Dinjaški podario je i porodični život i decu, sada već sedamnaestogodišnju Alisu i devetnaestogodišnjeg Vida, ali i otelotvorenje njihovog umetničkog dara kroz projekat Alice in WonderBand. Ovaj projekat se sa razlogom može definisati kao životni projekat dvoje umetnika, odnosno kako to oni vole da kažu – umetnička laboratorija koja traje već 20 godina a koja je u skladu sa prirodom. Grupa je od osnivanja iz muzičke prerasla u multimedijalnu, koja sem koncerata realizuje i pozorišne predstave, izložbe, performanse, modne revije. U svom umetničkom izrazu neguju pozorišni jezik sa fizičkim teatrom, plesom, cirkusom.
LEVO Marko Dinjaški PORED Ana Vrbaški DESNO Da i Re, telo kao instrument
K U LT U R A
– Prvo smo se bavili muzikom. To je bila improvizovana muzika sa elementima etno, rocka, jazza, evergreena, svega onog što smo mi voleli i što smo doneli sa sobom, kada smo počinjali da se bavimo muzikom, – kaže Ana. – To je trajalo 4 ili 5 godina. Bio je to period traženja, sviranja sa potpuno različitim ljudima. Osim toga bavili su se i savremenim p ozor ištem, buto ples om, f izičkim teatrom. Nisu bežali ni od primenjene umetnosti, kao što je unikatno oslikavanje garderobe i pravljenje unikatnog nakita, što se razvilo iz pravljenja kostima za njihove potrebe. Obrazovanje su sticali uglavnom na umetničkim radionicama, iako bar jedan deo obrazovanja kod oboje ima „veze“ sa umetnošću. Ana je završila nižu muzičku
školu (klavir) i posle studije filozofije u Novom Sadu, dok je Marko završio srednju vojnu muzičku školu (bubanj i udaraljke) u Sarajevu. Prošli su kroz mnoge radionice pozorišta, koje imaju u sebi različite elemente socijalnog teatra, to jest moderne forme pokreta i plesa. – Radili smo sa mnogim stranim i domaćim umetnicima, naprimer sa Đan Lukom Barbadorijem, italijanskim rediteljem iz Ankone koji koristi metode Grotovskog, ali i klasično pozorište, Stefanom Teom, koji takođe koristi Grotovskog metode, bavi se uličnim teatrom, a njegovi glumci su često na štulama, zatim sa Matildeom Havijer Sirijem, španskim režiserom, buto plesačem, klovnom, pantomimičarem…
DA I RE, TELO KAO INSTRUMENT Predstava Da i Re, telo kao instrument je imala premijeru na Festivalu uličnih svirača prošle godine a igrana je na BELEF-u, festivalima Dev9t, Piano City Novi Sad, mini festivalu Sveta Barbirija u Beograda, Čaj u osam u Rumi i na scenama širom Srbije, kao i na festivalu Nedelja stranih kultura u Parizu. – Predstava je slojevita. Nema dramsku formu, dakle ne postoji priča, koja provejava kroz nju u smislu dramske priče. Ali postoji priča koja je vidljiva kroz interakciju i muško-ženski odnos u raznim situacijama, – približava samu predstavu Ana. – Poenta jeste da dopremo do ljudi, i da ono što mi radimo da novu energiju i veru u život, jer ljudi su ovde nekako ugašeni. Nisu hrabri. A to je ono što mi možemo da im ponudimo, jer mi živimo stvarno jako hrabro i vrlo često na ivici zbog tog našeg životnog izbora. ●
M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R
13
P R I RODA
“
KOJA BOJA MOŽE preći preko Dunava?“, pitalo je dete u odraslom čoveku pod imenom Nikola Radosavljev, koji potiče iz Banata, no dugi niz godina živi i radi u Novom
Sadu.
Iz daljine kroz gromoglasnu tišinu dolazi odgovor: „Boje Fruške gore!“ Nikola je poslušao dete u sebi, otvorio orman i prvo što mu je došlo pod ruke bile su planinarske patike, sa debelim đonom. Dete u Nikoli nije bilo naivno, znalo je da pitoma Fruška gora ume biti varljiva. Bez razmišljanja, kao da ga tera neka misteriozna šumska sila, ili vila, Nikola nije mogao da dokuči, obuo je patike i krenuo je dobrim putem – da pređe preko Dunava i da u trideset osmoj godini konačno prohoda! Korak po korak, kilometar za kilometrom, u pravim bojama Fruške gore, uspeo je da postane intimni prijatelj prirode ove planine, ne stideći se da flertuje sa njom pred očima javnosti. Ali zašto bi se uopšte stideo iskonske žudnje i potrebe za neposrednim kontaktom sa prirodom? „Ja sam prohodao tek u 38. godini i to je moja najveća životna greška. Ali nije imao ko da mi to kaže“, priča Nikola Radosavljev (1959), inicijator za okupljanje alternativne družine Šipak, dok zajedno šetamo Fruškom gorom.
MOĆ
Slušajući Nikolu, heroja ove priče, u šetačici koja po prvi put oprobava svoje planinarske sposobnosti i granice, odvija se unutrašnji monolog:
ŠUME Reportaža sa fruškogorskog planinarenja
Tekst: Vladimira Dorčova Valtnerova // Fotografije: Goran Vučićević 14
STORY T E L L E R M A RT 2 0 1 8 .
P R I RODA „Loše stanje u kome se većina ljudi u Srbiji nalazi je verovatno i posledica upravo toga što su previše statični, vezani su za zatvorene prostore, za medije, kompjutere, za internet. Ljudi žive tzv. sedeće živote a taj stil života jeste poguban i za telo i za mentalno zdravlje.“ „U Evropi smo prvi po potrošnji antidepresiva. Prvi smo u Evropi!“, uzvikne Nikola. I na ovaj tok misli se nadovezuje Nikolino glasno izlaganje, u kome govori kako je počinjao kao biciklista a onda je shvatio da mu preko zime još nešto nedostaje. I tako je došao do planinarenja. „Zato smo mi u alternativnoj družini „Šipak“ aktivni u tome da probudimo kod ljudi to saznanje i da im usadimo u svest da čine nešto korisno za sebe. To je naročito važno za mlade ljude i ljude srednje dobi koji još mogu da tu svoju osnovu zdravlja podignu na viši nivo, i da provedu život zdravi, veseli i zadovoljni. Vidite, mi se ceo dan smejemo. Kod nas nema depresije, nema lošeg raspoloženja,“ kaže Nikola. Alternativna družina „Šipak“ se rodila pre više od četiri godine, kada je nekoliko ljudi počelo spontano da se organizuje da šeta svake nedelje i taj kontituitet su uspeli da zadrže, jer Fruška gora od tada ni jedne nedelje nije ostala bez nesvakidašnjih Šipkovih ljudi.
“Prvih nekoliko nedelja se nismo zvali Šipak. Bili smo bezimena grupa ljudi. Ali jedne nedelje smo na pešačenju razglabali, duhovito, kakve šetnje sa nama uvek i jesu, zašto nemamo ime i kako bi trebalo da se zovemo. Pošto smo te nedelje gotovo na svakom koraku sretali šipak, divlji plod pun lepote i zdravlja, nabacio sam saputnicima da je upravo Šipak pravi naziv za nas! A pošto smo svi vesele prirode, čak i dvosmisleni, svi su prihvatili moj predlog i od tada se i zvanično predstavljamo kao AD Šipak,“ kaže Nikola. „AD?! O čemu to pričate?“ upita novinarka u meni. „Pa alternativna družina!“, smeje se Nikola. Šipkovci kažu da primaju sve ljude u svoju družinu. Ali oprez! Sa njima se ne igra, jer ipak imaju svoja pravila i uslove. Za sada kod njih postoji jedino ograničenje “minimalne brzine” na 20 km. Naime, njihove ture uglavnom nisu kraće od 20-ak kilometara i po težini spadaju u srednje zahtevne. Prosečnim tempom (i u zavisnosti od konfiguracije terena) tura se obično pređe za 5 do 6 sati. Oni koji su fizički spremni, to će uradi bez većeg napora. Oni koji nisu fizički spremni, malo će se umoriti i imaće blagu upalu mišića, ali to je ništa naspram onoga što će dobiti. ▣
LEVO U divnoj zelenoj Fruškoj gori GORE DESNO Nikola Radoslavljev i autorka teksta DOLE DESNO Uživanje u šetnji po sunčanom danu
M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R
15
PUTOPIS
U IZMAGLICI SAUNE I LEDA
Put iz Helsinkija vozom je trajao dva i po sata. Gledajući kroz prozor, istražujući krajolik, gradove nisam mogla ni da nazirem. Retku četinarsku šumu na jugoistoku Finske okruživala je pruga. Odjednom, u snegu spazih malecku železničku stanicu. Sa reproduktora se čulo “Lappeenranta”, s jakim akcentom na drugom slogu reči. Tekst i fotografije: Monika NecpalovaSource: Uptatie mod tin voluptat praesse quisit utpat nisci eraessequam dolenim do ex eu feugait
DESNO Tradicionalna drvena arhitektuura nasred stare tvrđave
Izlazak sunca iznad železničke stanice u Lappeenranti Centar okićenog gradića SLEDEĆA STRANA Nesvakidašnje pecivo od celog zrna Vajarska dela svetle u tami kao totemi Božije kraljevstvo na zemlji
16
F
INSKI JEZIK, DODUŠE, spada u ugrofinske jezičke grane uralske porodice jezika, ali, kako kažu, sa mađarskim jezikom nema ništa zajedničko a sa estonskim jezikom samo nešto. Čak ni u osnovama se nemaš za šta uhvatiti. Zato je bilo potrebno koncentrisati se celim putem vozom da se u spletu finskih rečenica uhvati barem naziv grada. Stvarno, jezik je jako složen. Ako bi ste u izgovoru reči dali akcenat na pogrešno mesto, moguće je da vas Finac neće ni razumeti.
Kada sam izašla iz voza, na dlanu mi se pružila fotografija finskog pejzaša kao iz kataloga. Niske zgrade šćućurene u snegu. “Idite preko,” usmerava me na engleskom jedan od prolaznika. Engleski znaju svi prefektno bez obzira na godine, lako se, pak, dogovorite i na ruskom. I naravno, ako znate švedski, i njime se lako dogovorite.
Naziralo se već da će centar prelepog mestašca polako otkriti svoje tajne. Tajna prva: najstarija drvena gradska kuća u Finskoj dominira centrom sa svojom svetlom žuto-narandžastom bojom. Spaja Naučićemo vas nešto na finskom. Može? Ako vam se sa 1829. godinom. Zgradu su inicirali guverner neko kaže “hei!”, on vas je lepo pozdravio “ćao!” A Ramsay i guverner-general Zakrewsky dve godine “hei-hei” je pozdrav na odlasku. “Kyllä” znači “da”, “ei” ranije. Mestašce je u to vreme imalo manje od hiljadu opet “ne”. Ak vam je naš brzi kurs finskog jezika bio stanovnika i tek se počinjalo širiti iza granice tvrđave koristan i hoćete da se zahvalite, jednostavno kažite na brdašcu. Gradska kuća zajedno sa prelepom crkvi“kiitos”. com jesu prve javne zgrade lappeenrante. Godine 1891. očekivala se poseta imperatora Alexandra III.
STORY T E L L E R M A RT 2 0 1 8 .
PUTOPIS tada je odlučeno da gradska kuća mora da izgleda nikad lepše. Godine 1940. zgradi su bombe nanele štetu. Posle toga je bila rekonstruisana. TAJNE BEDEMA Tvrđava u Lappeenranti na malom brdu u svom severnom delu skriva Muzej Južne Karelije. Nalazi se u zgradama, koje su u 19. veku služile kao topovsko skladište. Ekspozicija pod nazivom “Na granici” priča o istoriji gradova na međi sa Rusijom. Važan momenat u istoriji ovih naseobina odigrao je upravo njihov položaj na međi između istoka i zapada, što je imalo veliki uticaj i na kulturu i arhitekturu, nezaboravljajući na važnost trgovačkih puteva. Upravo ovaj deo Finske je poznat po jakom multikulturalizmu. Krajem maja, tačnije 29. maja 2018., finska zastava će napuniti 100 godina. U čast tom jubileju posetioci Muzeja Južne karelije će moći pogledati kako se finska zastava
M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R
17
PUTOPIS tokom stoleća menjala. Od vremena, kada je teritorija Finske bila istoÄ?na provincija Ĺ vedske, preko vremena, kada je bila deo Ruskog carstva, do ere nezavisnosti. Zastava kao simbol kojim se moĹže uticati na razmiĹĄljanje stanovnika, ima u istoriji Finske jaku poziciju. OD SNEGA I CRKVICA Smrznuta tajna. Starogradska tvrÄ‘ava odmah levo od ulazne kapije sakrivala je i sneĹžnu crkvu. Posetili smo je noću. Nije imala vrata, ali svetla oko nje i unutra je bilo puno. Debljina zidova - oko pola metra. Unutra sneĹžno-ledeni oltar. I beli krst. Crkva od snega je jedno od Ä?udesa koje Ä?ovek na puteĹĄestvijima vidi. Atmosfera otvorenosti, i doslovno - vrata nije bilo, na neki naÄ?in je predstavljala kanal izmeÄ‘u neba i zemlje. IzmeÄ‘u prirode i Ä?oveka. Granice se gube tamo, gde je led najtanji. Ko zna ĹĄta se sa ledenim delom Ä?oveka deĹĄava leti? MoĹžda se u formi vode vraća u zemlju, da bi se ponovo rodio sledeće zime... Dok su, pak, dani hladni, malo dalje od crkve razvijaju svoju kreativnost u ledenom vajarstvu. U ĹĄetnjama u starom delu grada koji okruĹžuju bedemi tvrÄ‘ave, pronaĹĄli smo viĹĄe od desetine skoro metarskih ledenih skulptura prosvetljenih
svetlom u bojama. Mogli su se u njima razaznati oblici stvarnih i nestvarnih Ĺživotinja - od zmaja, preko majmuna do medveda.
Preko leta i tokom jeseni moĹžete da uskoÄ?ite na palubu broda i uĹživati u razgledanju krstarenjem izmeÄ‘u ostrvceta. Apropo, od drugarice Finke znamo da ni sami Finci ne znaju koliko malih ostva JEZERO ZA PEĹ AKE Saimaa skriva. Brojevi se, pak, kreću oko 15 000. Isti broj se spaja i sa duĹžinom obale TvrÄ‘ava sa koje se vidi jezero. I po njemu ovog jezerskog sistema. koraÄ?aju ljudi. Zimi, kada reke i jezera smrznu, nije niĹĄta neobiÄ?no skratiti sebi Lappeenranta je puna ĹĄarolikih dogaÄ‘aja put preko vode. Isprobali smo to i mi. i istorijskih atrakcija pod veliÄ?anstvom Barem ti smeliji -kaĹžu da led ima debljinu prirode. Popularnu destinaciju posećuju od 30 cm. Domaći se bez straha i kliĹžu, mnogi. ÄŒini se da je zanimljiva za svakoga, pa Ä?ak i trÄ?karaju ili vuku sanke. Jezero ko ne prezire mala mestaĹĄca, u kojima Saimaa, inaÄ?e na krajevima puno brodova i svako sa vama popriÄ?a. brodića, po niskim temperaturama postaje prometna saobraćajna arterija i za ĹĄetaÄ?e. Finska priroda je za nas postala simbol postojanosti i prijateljstva. Razgovori uz Saimaa je Ä?etvrto najveće evropsko jezero, osmehe, protkani dobrim savetima ĹĄta gde odnosno sistem jezera. Kada vam se mraz videti, su se uvek nosili u prijateljskom uvuÄ?e ispod noktiju, posetite saunu. duhu. O zatvorenosti, koju standardno A kada se temperatura popne visoko, spajamo po nekim stereotipima sa severmoĹžete se ohladiti pravo u jezeru, ili u nim narodima, prema naĹĄem iskustvu ne snegu. Zdravstevni uÄ?inci saune su prov- moĹžemo priÄ?ati. ereni. Istina, na prvi pogled se Ä?ini da ako onako zagrejani skoÄ?ite u ledeno jezero, Za razliku od juĹžnog temperamenta tu, pre ćete se razboleti ili doĹživeti toplotni pak, u glasovima ljudi vlada nekakav ĹĄok. No Finci ovaj tip zabave i relaksacije spokoj i postojanost. â–Ł oboĹžavaju. Mi smo ga takoÄ‘e isprobali i tu smo. Za sada zdravi. Dakle, ako otputujete u Finsku, dajte se nagovoriti na ovaj za nas adrenalinski doĹživljaj i postanite na momenat ledena Ĺžena, ili ledeni muĹĄkarac.
P R E P O RU K E
đ?&#x;™
DELIKATESE!
Kuhinja u oblasti jezera Saimaa
đ?&#x;š
U TOP PET!
Region jezera Saimaa, samo 215 ki-
đ?&#x;›
4 NEDELJE LETA!
Tokom Ä?etiri letnje nedelje u
đ?&#x;œ
ZIMSKA TURISTIKA
Želite li da se provozate na mot-
predstavlja kombinaciju finskih i
lometara od Helsinkija, saÄ?injavaju
jezerskoj oblasti Saimaa od 1912.
ornim sankama ili isprobati
ruskih ukusa. Ukusi su jednostav-
mesta Lappeenranta, Imatra, Mik-
godine srednjevekovni zamak
pravo finsko skijanje? Ski staze su
ni, ali skrivaju bogatstvo. Hleb
keli, Savonlinna i Varkaus. Oblast
Olavinlinna postaje domaćin
osvetljene i noću i pokrivene su
je najÄ?eťće taman, s mnoĹĄtvom
jezera Saimaa je jedna od najlepĹĄih
svetski poznatog operskog festivala
snegom do proleća. Planinarsko
zrna. Mali tanki ovalni hlepÄ?ići sa
jezerskih oblasti u Evropi. Godine
Savonlinna. Od maja do septembra
skijanje je, naravno, s obzirom
merom taÄ?no u dlan jesu odliÄ?no
2014. World Street Journal je jezero
moŞete preko kanala Saima doći do
na teren, mirnije, ali u zadnjem
originalno pecivo sa lososom.
uvrstio u 5 najlepĹĄih jezera sveta.
Rusije. Metropolu Sankt Peterburg
periodu jako popularno. Ni zimsko
Bogatstvo povrća, mesa i riba jeste
Relaksirati se moĹžete naprimer
mogu putnici na 72 Ä?asa posetiti
pecanje nije tu nepoznat izraz. Sa
produkcija lokalnih proizvoÄ‘aÄ?a i
na obali u vilama ili rustikalnim
bez viza. Put do tamo vozom ili
duĹĄom prirode u JuĹžnoj Kareliji
farmi.
kolibama.
brodom ne traje duĹže od jedan i
ćete sigurno uŞivati.
po sat.
18 
STORY T E L L E R M A RT 2 0 1 8 .
PUTOPIS
M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R  
19
K L U B D O B R I H P R E P O R U K A B I L J A N E S TA N O J Č I Ć
PREPORUKE Z A D
U moru knjiga i sadržaja namenjenim roditeljima, nekad nije lako pron preporučujemo šest autora. Radovi ovih autora su toliko
Dr. Laura Markham Autorka je brilijantnih knjiga Peaceful Parent – Happy Kids i Peaceful Parent – Happy Sibblings, zatim sajta www.ahaparenting.com i brojnih audio snimaka – podcastova. Preporučujemo pre svega njenu knjigu Peaceful Parent – Happy Sibblings, jer se u njoj osvrće i na osnove vaspitanja, kao i audio snimke, jer je u njima neposredna i spontana. Lora Merkam za sebe kaže da piše o rešavanju konflikata u porodici. Ima životnu mudrost i u svojim knjigama obrađuje mnoge svakodnevne situacije. Njene knjige su pravi priručnici za vasptanje i svesnu komunikaciju. Uvek je dobro imati ih pri ruci. Lako se čitaju i usvajaju.
20
STORY T E L L E R M A RT 2 0 1 8 .
Gordon Neufeld PhD & Gabor Maté MD - Hold On To Your Kids - Why Parents Need to Matter More Than Peers Nije ni čudo da Neufeld posle ove knjige nije više objavljivao knjige kao prvi autor. Ova knjiga je osnova svega i obuhvata sve. Tako slikovito objašnjava potrebu dece za bliskošću i vezivanjem, da ostavlja bez daha, i ostaje zauvek urezano u čitaoca. Autori pišu o današnjoj segregaciji generacija i kako to ima pogubni uticaj na sazrevanje ličnosti, a zatim daju savete kako da se zadrži ili ponovo uspostavi bliskost s decom. Govore o nasilju, seksualnosti, digitalnim medijima… Gabor Maté je poznati promoter atačment roditeljstva a Gordon Neufeld se javlja kao koautor knjige Rest, Play, Grow.
Daniel Siegel MD & Tina Payne Bryson PhD Autori su brojnih knjiga. Posebno preporučujemo The Whole-Brain Child: 12 Revolutionary Strategies to Nurture Your Child’s Developing Mind i No-Drama Discipline: The Whole-Brain Way to Calm the Chaos and Nurture Your Child’s Developing Mind. U ovim knjigama autori čitaocu približavaju neurobiologiju i neuropsihologiju, odnosno kako se dečiji mozak formira i kakav uticaj to ima na detetovo ponašanje i mogućnosti. Zatim daju preporuke kako roditelj može da podrži razvoj i kako da postupi u izazovnim situacijama. Mi kao roditelji imamo različita očekivanja od deteta, a ona su često neprimerena detetovom uzrastu. Ove knjige nam pomažu da uskladimo svoja očekivanja sa uzrastom i stanjem našeg deteta.
K L U B D O B R I H P R E P O R U K A B I L J A N E S TA N O J Č I Ć
D OBRE RODITELJE
naći najsjajnije bisere. U čast šest meseci postojanja časopisa Storyteller, o suštinski i moćni, da imaju potencijal da promene svet. Sanja Rista Popić i Dragana Aleksić
Svetomir Bojanin - Škola kao bolest
Volfgang Bergman – Disciplina bez straha
Posebno preporučujemo Sanju Rista Popić i Draganu Aleksić – naše psihološkinje čiji se rad može pratiti na društvenim medijima FB/pametanroditelj, FB/sanjaristapopic i FB/DraganaAleksicFamilycoach/
Svetomir Bojanin je naš lekar, neuropsihijatar i univerzitetski profesor. Sadržaj knjige Škola kao bolest je podjednako smeo kao i iskren kao i naslov. Profesor Bojanin polazi od dečije duše, od potrebe deteta, i piše celu knjigu o načinima na koje se škola ogreši o njih. Od neprirodne sredine i atmosfere učionice, preko podsticanja nezdrave kompetitivnosti između drugara, do uslovljavanja i manipulacije nagradama i kaznama – ocenama i do netačnosti i besmislenosti ocena. Ako sve ovo stručna zajednica zna, zašto je stanje u školi i dalje takvo, i čak postaje sve gore?
Mnogi se roditelji plaše da će im dete postati razmaženo ako ga ne kažnjavaju. Bergman objašnjava zašto je današnja pedagogija poslušnosti štetna. Svoj metod naziva „svesna saosećajnost“.
Sanja ima oko pedeset hiljada pratilaca na Fejsbuku! Ona je približila pozitivno roditeljstvo široj publici. Po nama, treba joj odati priznanje i zahvalnicu za doprinos razvoju društva. Na njenim stranama možete da pratite lako svarljive savete i podsetnike, kao i video snimke. Draganin blog, https://aleksicdragana. com/2018/02/15/kako-su-povezaninase-detinjstvo-i-roditeljstvo-ili-zastonam-neka-decja-ponasanja-bas-tolikosmetaju/, oduševljava svojom dubinom i poučnošću.
Knjiga nas podseća na važnost doma i roditelja, jer, kada je takvo stanje u školi, roditelj je taj koji može da ublaži posledice i nadoknadi štetu.
Obuhvata svakodnevne manje i veće probleme i rešenja puna ljubavi, kao jedina zdrava i održiva. Samo tako se kod deteta razvija pametno i samostalno Ja koje će ga pratiti celog života. „Bergmanove teze zaslužuju da se njima detaljnije pozabavimo zato što se bezuslovno zalažu za dobrobit dece i zasnivaju na istinskoj brizi za budućnost porodice.“ (Berliner Morgenpost)
M A RT 2 0 1 8 . STORY T E L L E R
21
www.storyteller.rs
Portal koji donosi inspirativne životne priče inspirativnih ljudi i koji neguje odgovorno i profesionalno novinarstvo. e: Uptatie mod tin
S
TORYTELLER JE ONLINE platforma koja promoviše digitalni transmedijalni storytelling u novinarstvu. Upotrebljavajući nekoliko medijskih formata – od klasičnih pisanih reči, fotografija, infografike, kratkih audio i video zapisa i ostalih online alatki – Storyteller donosi reportaže koje predstavljaju ljude i događaje u autentičnom okruženju pokazujući život iz pravog ugla u pravom svetlu. Storyteller nije informativni portal. Uz negovanje profesionalnih novinarskih standarda i etičkih normi Storyteller je platforma u kojoj je umetnost, novinarstvo i život u simbiozi što predstavlja težnju da se unese inovacija u novinarstvo (Slovaka) u Srbiji. Jer male priče čine život velikim. Ako imate priču za „Storyteller“, predložite je na info@storyteller.rs! FOTOGRAFIJA DESNO: www.transitiontowntotnes.org