Alen Kristić | Prognani u zaborav. Fragmenti o pozitivnom potencijalu religioznog

ALEN KRISTIĆ

PROGNANI U ZABORAV Fragmenti o pozitivnom potencijalu religioznog

Synopsis, Zagreb – Sarajevo 2015.

Za Luciju i Ellija

Predgovor Ova se knjiga pojavljuje točno u pravom trenutku.

U vrijeme kad se na različitim mjestima u svijetu vrši stravično nasilje uz pozivanje na pervertiranu religiju. U situaciji kad se religija i religije smatraju na višestruk način izvorom razdora, sukoba i nasilja – kao dio problema, a ne kao dio rješenja. I upravo u to vrijeme dolazi teolog i publicist Alen Kristić iz Bosne i omogućuje čuti snažne protivne glasove: mnoštvo ljudi iz različitih religija i različitih stoljeća koji su se na temelju snage svoje vlastite religije zauzimali za mir, ljudsko dostojanstvo i ljudska prava.

U dojmljivim pričama o životima tih ljudi postaje očigledno da religija, odnosno da sve religije mogu posjedovati mirotvornu snagu. I da to nije samo teorijska mogućnost, neostvariva želja, nego da to u mnogim konfliktnim situacijama uvijek iznova postaje stvarnošću. Primjer tih ljudi pokazuje i ovo: ustrajati u svom vlastitom religioznom identitetu ne mora 5

značiti opredijeliti se protiv religije drugog. Naprotiv, upravo iz vlastite religije može doći poziv da se približimo drugima i tražimo zajedničko kako bismo zajednički gradili ljudsko društvo.

Mirovnu snagu religije, tu njezinu sposobnost autor otima zaboravu.

Alen Kristić dobro zna o čemu govori. On živi i piše u složenoj i rastrganoj zemlji. Poput mnogih njegovih sugrađanki i sugrađana doživio je kako religije mogu poticati razdore, čak i rat. No on je, unatoč tome, duboko uvjeren da religije mogu i trebaju ne dijeliti nego graditi mostove. Sam je Kristić graditelj mostova: već se godinama u svojoj domovini publicistički i posve praktičnim pedagoškim projektima zauzima za dijalog i razumijevanje, za pomirenje i izgradnju kulture miroljubivog suživota u pluralističkom i demokratskom društvu. Da, on je i pedagog: on zna da je dobro i korektno poznavanje Drugog, njegove religije i kulture, nužno kad se jedni drugima približavamo i jedni s drugima želimo graditi budućnost. Iz tog razloga ova knjiga sadržava i više poglavlja u kojima se predstavljaju pojedine religije i njihove središnje teme.

Tijekom promatranja različitih religija i njihovog doprinosa miru postaje očigledno i to koliko toga religije posjeduju zajedničkog unatoč svojim razlikama, nadasve kad je riječ o odgovornom djelovanju za društvo i svijet, o angažmanu za mir.

Uvjerenje da religije prije svega na razini etosa dijele mnoge motivirajuće vrijednosti i norme nalazi se u temelju ideje „svjetskog etosa”. S obzirom na njegovo zalaganje za dijalog i mir, to za Alena Kristića predstavlja središnju ideju. Na tome smo u Zakladi svjetskog etosa naročito zahvalni pa je stoga i naša zaklada rado pružila financijsku podršku ovoj knjizi. Zahvala se odnosi i na izdavačku kuću „Synopsis” iz Sarajeva koja objavljivanjem ove knjige bosansko-hercegovačkom društvu čini veliku uslugu.

Ova knjiga može ohrabriti sve one koji se na temelju snage svoje religije zalažu za razumijevanje i mir. Da se takvim ljudima i skupinama u svim religijama podari glas kako bi se mogli čuti nasuprot buke ekstremista i fundamentalista, to je danas 6

važnije nego ikad. Da se religije ne pokazuju prvenstveno dijelom problema nego sve više i više kao dio rješenja sukoba. Knjiga je važna i za Bosnu i Hercegovinu i za čitavu regiju. Želim joj veliku rasprostranjenost u školama, u obrazovnim ustanovama, u religijskim zajednicama i kod onih koji se zalažu za pomirenje, dijalog i miroljubiv suživot.

Dr. Günther Gebhardt, voditelj za područje dijaloga religija, Zaklada svjetskog etosa (Tübingen, veljača 2015.)

7

Ušutkanim povratiti glas:

Susretište „slabe misli“ i svjetskog etosa (Riječ post festum)

Dopustiti da progovori patnja drugog, to je uvjet svake istine.

(Th. W. Adorno)

Staze na kojima rastemo i sazrijevamo omo­gućuju pouzdanje i rizik.

Pouzdanje onih koji (po)vjeruju u mogućnosti što u nama počivaju, i to u pravilu još dok su skrivene našim vlastitim pogledima i slutnjama.

Njihovo svjesno preuzimanje rizika da se oklade na nas buduće, počesto prkoseći podsmijehu i zluradosti okoline koja zaslijepljenja zavišću ne može povjerovati u potencijalnosti po643

ložene u nama. Da se oklade na nas koji ćemo u hodu tek postati, prvenstveno nošeni blagoslovom njihova pouzdanja i spremnosti da riskiraju za nas, ne cementirane i dovršene, nego elastične i otvorene. Na nas, ne kao jednodimenzionalne i fiksirane, nego raskošne, znatiželjne i avanturističke osobnosti u kojima pleše mnoštvo svjetova, prizivajući granice, ne kao mjesta isključenja, nego zagrljaja. Na nas kao osobnosti spremne na neprestano transformiranje, što i jest fundamentalna oznaka slobode, i to poglavito nesputanim izlaganjem drugima, pri čemu spremnost na bezuvjetno gostoprimstvo ne umanjuju počesto neizbježne kritičke note.

Ova knjiga ne bi bila moguća bez povjerenja povezanog s rizikom koje mi je još kao studentu Franjevačke teologije u Sarajevu 2001. poklonio fra Mirko Filipović, onomad glavni urednik Svjetla riječi, čija me dobrota još mnogo puta sustigla za mog dosadašnjeg života i na koju ne znah uvijek odgovoriti prikladno.

Stvarajući posve novi profil Svjetla riječi, što na osobit način svjedoči o njegovoj odvažnoj kreativnosti, fra Mirko Filipović je sredinom 2000. godine osmislio i rubriku „Upoznajmo druge“, koja sve do danas, kad je nažalost više nema, po mnogo čemu predstavlja jedinstven regionalni kuriozitet vjerskog tiska, ali i tiska općenito.

U njoj su se u prvom mahu smjenjivala različita pera – fra Ladislava Fišića, fra Petra Jeleča, Entonija Šeperića, pa povremeno i samog fra Mirka Filipovića – s neskrivenom težnjom da ona svemu unatoč u prvom redu bude mjesto na kojem će upravo mladost kušati i kovati svoje publicističke i istraživačke darove.

Nakon što smo se nekoliko godina u toj rubrici kao autori gotovo isključivo smjenjivali Entoni Šeperić i ja, rubrika je polagano postala moj „amanet“, pružajući mi nezamislivo prostranstvo istraživačke slobode i kreativnosti pri njezinu oblikovanju.

U jednoj onomad prestižnoj regionalnoj vjerskoj tiskovini, koja se strastveno čitala ne samo s onu stranu granica katoličkog nego i općenito religioznog, suvereno tragati da bi 644

se zadovoljila ne samo znatiželja čitatelja nego i ona vlastita, a s posve jasnom mada nikad eksplicitno izrečenom programskom orijentacijom – rušiti predrasude i otvarati nove horizonte povjerenja – kakav je to dar bio i kako veličanstvena avantura, to – bez sustezanja priznajem – i sam zahvalno spoznajem tek danas dok promatram 78 priloga nastalih u rasponu od 2001. do 2010, u toj mjeri raskošnog tematskog raspona i ništa manje zadivljujućeg opsega da je i meni samome teško povjerovati da je sve to djelo mojih tragalačkih ruku koje vrlo rado svaki odgovor pretaču u nova pitanja.

Nevjerica je to koju doista ne mogu prešutjeti. Otuda i duboka zahvalnost nadasve fra Mirku Filipoviću, čije me, kako povjerenje tako i dobrota, pratila i u nekim drugim životnim sazrijevanjima, spomenut ću eto još čitalačku strast, koju je prepoznao i radosno podupro još u prvom razredu Klasične franjevačke gimnazije kao moj profesor hrvatskog jezika, a koju sam – nije teško naslutiti – ponio iz obiteljskog okružja kao jedan od neprocjenjivih darova za avanturu života.

Dakako, zahvalnost dugujem i svim kasnijim urednicima Svjetla riječi – Zdravku Kujundžiji, fra Marijanu Karauli i fra Ivanu Šarčeviću – koji su, svaki na njemu svojstven način, posjedovali sluh za rubriku tog u nas sve do danas jedinstvenog profila i činjenicu da sam uvijek iznova mogao formulirati teme i sadržaje posve odriješenih ruku, a baš to u našem kontekstu nije nešto samorazumljivo, nego prije nesvakidašnji anarhični eksces zbog kojeg je ondašnje Svjetlo riječi doista svijetlilo na jedinstven i vrlo provokativan način.

Rubrika je svih tih godina bila živo tkivo, pa danas zorno svjedoči i o mojim osobnim preobrazbama, i s obzirom na stil pisanja i s obzirom na biranje tema. Sada u formi knjige, pisani je trag i mojih osobnih duhovnih, misaonih i sve u svemu ljudskih traganja, koja ni izdaleka nisu okončana.

Naprotiv, strast koja se krije iza svih tih priloga danas je zapravo, ako ne još veća, onda makar jednako blistavog i razigranog plama. Slutim danas da mi je pisanje tih priloga, dakako ne 645

uvijek lišeno tegoba i zamora, na dalekosežan način pomoglo da u sebi sačuvam ono djetinju sposobnost radoznale začudnosti na kojoj – tako kažu – počiva filozofija, ali rekao bih u konačnici i umijeće sretnog življenja naprosto: bez nasilja skidati velove s drugih svjetova i dati se bez straha zaogrnuti njima. Zapravo, drugačije i ne zamišljam savršenstvo (vječnog) života: bez straha i nasilnosti svojim bićem zaogrtati druga i dopuštati se bez sustezanja zaogrnuti ljepotama razasutim po prostranim i zakučastim stazama drugih bića.

Tako sam u prvih mah pisao o svjetskim religijama, koje su duboko obilježile povijest čovječanstva, i životnim putima njihovih utemeljitelja, ali i o novim religioznim pokretima i manje poznatim religijama svijeta, u kojima se zorno nazire beskrajno bogatstvo religiozne povijesti čovječanstva, koja je neraskidivo povezana sa svjetskom poviješću kulture i politike.

Priloge tog profila svrstao sam u prvom redu u rubrike naslovljene „S religijskih izvora“ i „(Post)moderna lica religijskog“.

Na to se nadovezala i moja želja da pokažem kako ni samo kršćanstvo nije monolitna pojava, nego komplementaran ples raznovrsnih mogućnosti realiziranja kršćanstva u različitim kulturama i epohama ljudske povijesti. Tako su korak po korak nastajali prilozi u ovoj knjizi sabrani u rubrici „Kršćanstva s kraja svijeta“.

Potom su me sve više počele privlačiti fascinantne osobnosti, pokreti i pripovijesti, koje su istrgnute iz kolektivnog pamćenja, i to ne samo „religioznog“ nego i „sekularnog“ bloka, koji se, makar u nas, još uvijek ustrajno napadaju iz svjetonazorskih rovova, a da pritom niti jednom ne postave odsudno pitanje koje je jednoć u ponešto drugačijem kontekstu postavio D. Bonhoeffer: Kako će živjeti naredna generacija?

Potresati kanon(e) kolektivnog pamćenja, i to tako što ću iz ruševina selektivnog zaborava motiviranog „voljom za moć“, pa i u smislu monopola nad tumačenjem prošlosti, na svjetlo dana ustrajno izvlačiti fascinantne osobnosti, pokrete i pripovijesti, e baš je to od priloga do priloga postajala sve jasnije moja 646

preokupacija, a samim tim i fundamentalna programska orijentacija rubrike „Upoznajmo druge“.

Sabijeno je to dakako posve jasno i u naslovu ove knjige „Prognani u zaborav“!

Dakako, pritom je sve više postajalo očigledno da se i odrednica „drugi“ iz naslova rubrike ne tiče samo drugih s onu stranu granice naše vlastite religiozne, svjetonazorske, kulturne, političke ili civilizacijske granice nego i „drugih“ za koje nije bilo mjesta u kolektivnoj memoriji našeg vlastitog religioznog, svjetonazorskog, političkog ili civilizacijskoga kruga, i to ne slučajno, nego zato što raskrinkavaju neljudski karakter silom uspostavljene a u biti prividne monolitnosti i ekskluzivnosti „našega“ jer je i ono svim ideološkim varkama unatoč plod trajnog doticanja i prožimanja s vrijednostima i svjetovima drugih.

Svaki kulturno-civilizacijski krug sveden na samoga sebe prometnuo bi se za tili čas u pustinjsko stanište smrti. Siguran doduše od ugroze drugog, ali lišen kreativnosti i životnosti.

U tom su se kontekstu začeli prilozi o braniteljicama i braniteljima ljudskosti, bez bilo kakvog zamarajućeg premišljanja o tome jesu li djelovali iz sekularnih i(li) religioznih motiva, a sabrani su u rubrici „Braniteljice i branitelji ljudskosti“.

Na to su se logično nadovezale sage o braniteljicama i braniteljima ljudskosti usred ratnih zbivanja, što se u prvom redu očitovalo putem njihova zalaganja za ponovnu uspostavu mira.

Prilozi u kojima su opisana svjedočanstva o takvim akterima sabrani su u dvije rubrike, i to „Junakinje i junaci mira“ i „Mirovna posredovanja“.

Tragajući za pričama koje govore o tome da mirovni potencijal religija nije tek poželjna teorijska postavka nego realistična mogućnost, a od kojih ne zaziru samo „sekularne“ nego vrlo često i „religiozne“ strukture moći, razaznavao sam sve jasnije da je jedna od bitnih kočnica realizacije mirotvornog i općenito ljudskog potencijala religija gubitak svijesti o njihovoj fundamentalnoj srodnosti, koju su uvijek iznova u svim tradicijama prije svega naslućivali velikani duhovnosti i mistike.

647

Na osnovi tog za mene osobno vrlo dragocjenog uvida začeli su se i prilozi objedinjeni u rubrici „Zaboravljena srodnost“, a na toj se pozadini začeo i podnaslov ove knjige „Fragmenti o pozitivnom potencijalu religioznog“.

Nošen jednakom programskom motivacijom od vremena do vremena laćao sam se i pisanja o usudu naroda i zemalja koje su se nalazile ili se još uvijek nalaze usred tektonskih poremećaje koje izazivaju okapanja svjetskih sila za moć u suvremenom globalnom okružju. Iznova, i zbog toga jer za dramatičnost i tragičnost njihove povijesti u kolektivnom pamćenju svjetskih sila i suvremene civilizacije općenito nema mjesta jer uznemirava, potresajući sve binarne konstrukcije koje njeguju mit o našoj nevinosti i zloćudnosti drugih. Prilozi nastali u tom kontekstu nalaze se u rubrikama „U procjepima povijesti“ i „Usud (ne)milosti“.

Kad danas retrospektivno pogledam na svih 78 priloga, specifičnost kojih je ne samo znanstveno-popularni diskurs, usmjeren dosezanju što većeg raspona čitalačke publike, nego i njihovo profiliranje iz perspektive društveno-političkih izazova naše regije, raskrivam, i to ne bez začudnosti, da se to sve savršeno podudara s dvije teorijske koncepcije s vrlo konkretnim i vrlo važnim praktičnim konzekvencama za globalizirani svijet u svim sferama života, počevši od religije preko politike i gospodarstva do tehnologije, a koje danas čine okosnicu mog znanstvenog angažmana i aktivističkih nastojanja u području izgradnje kulture dijaloga i pomirenja.

U prvom redu riječ je o „slaboj misli“ postmodernog talijanskog filozofa G. Vattima kršćanske orijentacije u čijem se središtu nalazi zahtjev za slabljenjem jakih kategorija u svim sferama života. „Slaba misao“, koja svoje fundamentalno nadahnuće pronalazi u kršćanstvu kao „subverzivnom kontinuitetu slabljenja“, odražava prema Vattimu upravo središnju zadaću mišljenja u postmetafizičkoj epohi u kojoj živimo, svjedočeći nažalost uvijek ponovnim pokušajima uspostave metafizičkih idola.

648

A ta zadaća prema Vattimu nije ništa drugo, dakako na tragu W. Benjamina, nego spremnost podariti glas onima koje je povijest pobjednika isključila i ušutkala: „Prisjetiti se zaboravljenog, podariti pozornost tragovima, osluškivati ono što je tradicijom predano (ne nužno samo iz prošlosti nego i od nekog 'stranog' kulturnog horizonta u sadašnjosti), to je zadaća mišljenja u epohi kraja metafizike…“

Ili, ovaj put na tragu Heideggera, iznova artikulirano od strane samog Vattima: „Ono 'ne rečeno', što je metafizika (a na koncu konca moć) oduvijek potamnjivala i što Heidegger traži da poslušamo, to je nečujna riječ gubitnika povijesti, pri čemu je zadaća filozofije, jedina zadaća, povratiti nam sposobnost da je čujemo. Samo u toj riječi, ako je nešto takvo moguće, može nam iznova progovoriti bitak.“

Kad danas promotrim sve svoje priloge iz rubrike „Upoznajemo druge“ sabrane u ovoj knjizi, ne sustežem se s dozom neskrivene radosti i ponosa ustvrditi da predstavljaju vrlo konkretno izvršenje „slabe misli“ na ravni publicističkog angažmana, i to davno prije nego što sam za koncepciju „slabe misli“ čuo.

Na sličan način kao i u slučaju „slabe misli“, danas raskrivam začudnu podudarnost svojih priloga sačinjenih za rubriku „Upoznajmo druge“ s koncepcijom svjetskog etosa katoličkog teologa H. Künga.

Kao što je poznato, u koncepciji svjetskog etosa prožimaju se dva komplementarna cilja. S jedne je strane riječ o potrazi za zajedničkim etičkim standardima koji premašuju pojedine kulture jer je u globaliziranom svijetu nužno da globalizacija etosa prati globalizaciju ekonomije, tehnologije i komunikacije. S druge strane riječ je o nastojanjima oko boljeg sporazumijevanja i suradnje svjetskih religija s ciljem izgradnje miroljubivog svijeta.

Kao orijentacijsku pomoć na putu do realizacije ta dva dalekosežna cilja, svjetski etos pruža, crpeći snagu i nadahnuće 649

iz velikih religioznih i etičkih tradicija svijeta, dva načela i četiri smjernice.

Konkretno, načelo ljudskosti – „Sa svakim čovjekom trebamo postupati ljudski, a ne neljudski.“ – i načelo uzajamnosti, odnosno zlatno pravilo – „Ne čini drugom ono što ne želiš da drugi čini tebi.“ – te četiri smjernice – „Poštuj život!“, „Djeluj pošteno!“, „Govori i djeluj istinoljubivo!“ i „Poštujte se i ljubite uzajamno!“ – koje nas obvezuju na kulturu nenasilja i strahopoštovanja pred svekolikim životom, kulturu solidarnosti i pravednoga gospodarskog poretka, kulturu tolerancije i života u istinoljubivosti i kulturu ravnopravnosti i partnerstva muškarca i žene.

S onu stranu teorijskog propitivanja održivosti i utemeljenosti svjetskog etosa, upravo fascinantne osobnosti, pokreti i pripovijesti, o kojima je riječ u prilozima koje sam sastavljao za rubriku „Upoznajmo druge“, zorno pokazuju ne samo da je svjetski etos u praksi ostvariva i održiva koncepcija nego i da postoji niz preteča iz različitih religioznih i kulturno-civilizacijskih krugova koji su više, a ponekad čak i sve aspekte svjetskog etosa živjeli na praktičan i dosljedan način u vrlo nepovoljnom okruženju i prije nego što je sama koncepcija svjetskog etosa osmišljena na teorijskoj ravni.

Tako se danas prilozi iz rubrike „Upoznajmo druge“ nadaju kao svojevrsno publicističko svjedočanstvo o održivosti koncepcije svjetskog etosa, ali i kao sredstvo odgoja za vrijednosti na kojima počiva svjetski etos.

Otuda je u stanovitoj mjeri bila razumljiva i spremnost Zaklade svjetskog etosa da financijski pomogne objavljivanje ove knjige, za što sam kao posredniku i zagovorniku na poseban način zahvalan dr. Güntheru Gebhardtu.

No tome je s jednakom svesrdnošću pridonio i dr. Erhard Busek, čovjek zavidna političkog iskustva, koje ga je učinilo senzibilnim ne samo za područje kulture nego i za specifične probleme naše regije, još uvijek zapletene u nizu post­ratno-tranzicijskih trauma, a na čemu mu i na ovom mjestu srdačno zahvaljujem.

650

Zahvala Zakladi svjetskog etosa i dr. Erhardu Buseku, ali i izdavačkoj kući „Synopsis”, koja je prepoznala specifičnost i vrijednost ove knjige, tim je veća jer Franjevački medijski centar „Svjetlo riječi“ koncem 2010, kad je okončana naša suradnja i ugašena rubrika „Upoznajmo druge“, na koncu nije našao unatoč obećanju vrijednim da se prilozi iz te rubrike objave u jednoj knjizi.

Kako je riječ o neobičnom presedanu u praksi te medijske kuće, čak unatoč tome što sam uz fra Igancija Gavrana po svoj prilici bio jedan od vodećih suradnika Svjetla riječi po dužini suradnje i opsegu napisanog, nije teško naslutiti da je to u prvom redu bio refleks izazvan neslaganjima s obzirom na stanovita društveno-politička kretanja i različita osobna opredjeljenja, a ne stvar nedostatka financijskih sredstava, što je uvijek dobro došla krilatica da se prikriju i opravdavaju stvarne motivacije.

No koliko god bilo važno i to zapisati kao kuriozitet, vrlo ilustrativan za naše prevladavajuće mentalitete, još je važnije ne fiksirati se na to, pa s onu stranu svakog resantimana izraziti nadu da će ova knjiga u rukama vrlo raznolika čitateljstva zaživjeti makar onoliko bogatim i raskošnim životom koliko je bogat i raskošan život osobnosti kojima su posvećeni prilozi rubrike „Upoznajmo druge“ objedinjeni u ovoj knjizi.

Dakako, za čitatelje za koje će ova knjiga predstavljati ne kraj nego početak upoznavanja s fascinantnim osobnostima, pokretima i pripovijestima na koncu svakog priloga podastrta je mala bibliografska bilješka s pet natuknica, uz pomoć kojih mogu efektnije zadovoljiti svoju znatiželju. Premda sam pri odabiru natuknica kušao biti vjeran onome što sam i sam koristio pri sastavljanju priloga, nerijetko sam posezao i za novom literaturom da bih premostio vremenski jaz davno sastavljenih priloga i do današnjeg dana stasale nove literature.

Uvjeren sam da bi ova knjiga mogla poslužiti i kao vrlo koristan priručnik za niz predmeta u sklopu osnovnog i srednjeg obrazovanja, naročito za predmete kakvog su profila kultura religija, konfesionalni vjeronauk ili ljudska prava, ali i kao dobar 651

oslonac za rad nevladinih organizacija koje se bave pitanjima pomirenja, opraštanja ili ljudskih prava. Nadam se da će usud knjige to i potvrditi.

Ovo je primjereno mjesto i da se zahvalim svim vjernim čitateljima rubrike „Upoznajemo druge” od kojih sam vrlo često dobivao znakove podrške ali i upite hoće li i kad će prilozi iz te rubrike biti objedinjeni u jednoj knjizi.

Raduje me da je taj trenutak sada konačno došao!

Posebnu zahvalu dugujem svojoj supruzi, Dragici Krstanović i prijatelju Željku Ivankoviću, i to kao vrlo ustrajnim i strpljivim čitateljima, koji su sa mnom izbliza dijelili muku nastajanja većine priloga i radost čitanja prije samog objavljivanja.

Alen Kristić Sarajevo, 6. ožujka 2015.

652

KRONOLOŠKI POPIS PRILOGA OBJAVLJENIH U RUBRICI „UPOZNAJMO DRUGE“ SVJETLA RIJEČI (2001–2010) 2001.

1. Zoroastrizam – Vjera štovatelja vatre, u: XIX(2001)215, str.

33–35.

2. Kopti – Kršćani u zemlji faraona, u: XIX(2001)217, str. 32–36.

3. Bahaizam – Poziv na mir i jedinstvo čovječanstva, u: XIX(2001)219, str. 32–36.

4. Kršćani Gruzijske apostolske crkve, u: XIX(2001)222, str.

30–34.

5 Kalvinizam – Temelj svjetskog protestantizma, u: XIX(2001)224, str. 30–33.

2002.

6. Luteranizam – Kobni raskol zapadnog kršćanstva, u: XX(2002)226, str. 30–35.

7. Mormoni – Tvorci američkog mesijanizma, u: XX(2002)228, str. 28–34.

8. Vitezovi malteškog reda – Između križa i mača, u: XX(2002)229, str. 26–30.

9. Sufizam – Zaljubljenost u Boga, u: XX(2002)231, str. 30–35.

10 Etiopski kršćani – Potomci kralja Salomona, u: XX(2002)235, str. 28–33.

11. Hinduizam – Vječno učenje, u: XX(2002)236, str. 28–33.

2003.

12. Irak – Domovina Adama i Eve, u: XXI(2003)239, str. 28–33.

13. Konfucije – Učitelj morala i politike, u: XXI(2003)240, str.

26–31.

14. New Age – Religija bez pripadanja i ljubavi, u: XXI(2003)242, str. 26–31.

653

15. Djeca Sunca – Priča o kraljevstvu Inka, u: XXI(2003)243, str.

26–31.

2005.

16. Romi – Narod bez domovine, u: XXIII(2005)264, str. 76–77.

17. Irska – Otok željan mira, u: XXIII(2005)265, str. 64–65.

18. Poljska u sjeni dvaju totalitarizama, u: XXIII(2005)266, str.

62–64.

19. Eskimi – Zemlja ponoćnog sunca, u: XXIII(2005)267, str. 64– 65.

20. Atos – Monaška republika, u: XXIII(2005)268/269, str. 64–65.

21. Scijentologija – Religija bogatstva i moći, u: XXIII(2005)270, str. 64–65.

22. Taizé – Kvasac jedinstva i pomirenja, u: XXIII(2005)271, str.

64–65.

23. Vikinzi – Djeca sjevera, u: XXIII(2005)272, str. 64‒65.

24. Dietrich Bonhoeffer – Za svijet odgovorno kršćanstvo, u: XXIII (2005)273, str. 64‒65.

2006.

25. Tibet – Nepravda na krovu svijeta, u: XXIV(2006)274, str.

18‒20.

26. Martin Luther King – Prorok građanskih prava, u: XXIV(2006)275, str. 18–20.

27. Desmond Tutu – Evanđelje u obrani crnačke ljudskosti, u: XXIV(2006)276, str. 18–20.

28. Muhamed – Prorok islama, u: XXIV(2006)277, str. 26–28.

29. Bušmani – Narod bez budućnosti, u: XXIV(2006)278, str. 18– 20.

30. Rigoberta Menchú – Odvažnost gvatemalske Indijanke, u: XXIV(2006)279, str. 18–20.

31. Afganistan – Zemlja bijede i ruševina, u: XXIV(2006)280/281, str. 18–20.

32. Libanon – Između mira i rata, u: XXIV(2006)282, str. 18–20.

654

33. Sveti Franjo i pravoslavlje – Zaboravljena srodnost, u: XXIV(2006)283, str. 18–20.

34. Aung San Suu Kyi – Sloboda od straha, u: XXIV(2006)284, str.

18–20.

35. Isus u islamskoj mistici – Utjelovljenje savršene ljudskosti, u: XXIV(2006)285, str. 18–20.

2007.

36. Sami ili Laponci – Djeca sjevernog svjetla, u: XXV(2007)286, str. 25–27.

37. Mahatma Gandhi – Poraženi pobjednik, u: XXV(2007)287, str.

25–27.

38. Baski – Zagonetni narod Europe, u: XXV(2007)288, str. 25–27.

39. Isus i Buda – Proroštvo i(li)mistika, u: XXV(2007)289, str.

25–27.

40. Marija u islamu – Gospodarica Božjih službenica, u: XXV(2007)290, str. 25–27.

41. Oscar Romero – Proročki vapaj za socijalnom pravdom, u: XXV(2007)291, str. 25–27.

42. Iran – Zrcalo svjetske politike, u: XXV(2007)292/293, str.

25–27.

43. Kršćani u sjeni polumjeseca – Jedinstvenost koja nestaje, u: XXV(2007)294, str. 25–27.

44. Abdul Ghaffar Khan – Zaboravljeni velikan nenasilja, u: XXV(2007)295, str. 25–27.

45. Frank Buchman – Pokajanjem do pomirenja, u: XXV(2007)296, str. 25–27.

46. Lice i naličje filipinske Crkve – Revolucija krunice, u: XXV(2007)297, str. 25–27.

2008.

47. Aristides de Sousa Mendes – O građanskoj odvažnosti, u: XXVI(2008)298, str. 45–47.

48. Maha Ghosananda – Hodočašće istine, u: XXVI(2008)299, str.

25–27.

655

49. Kršćanstvo u Carstvu Sredine – Na putu do kineskog kršćanstva, u: XXVI(2008)300, str. 72–74.

50. Kršćanstvo u Narodnoj Republici Kini – Od progona do „kršćanske groznice“, u: XXVI(2008)301, str. 45–47.

51. Žene u zaboravu muškaraca, u: XXVI(2008)302, str. 45–47.

52. Afrička pouka o miru – Kršćanski mirotvorci u Mozambiku, u: XXVI(2008)303, str. 45–47.

53. Moć za rat ili za mir – Mirovno posredništvo Pape između Argentine i Čilea, u: XXVI(2008)304/305, str. 45–47.

54. Konrad Adenauer – Angažirana vjera, u: XXVI(2008)306, str.

45–47.

55. Dom Hélder Câmara – Franjo Asiški dvadesetog stoljeća, u: XXVI(2008)307, str. 45–47.

56. Bartolomé de Las Casas – Zlato ili Bog, u:XXVI(2008)308, str.

47–49.

57. Znak svijetu i milost od Boga – Kuransko izvješće o Isusovom rođenju, u: XXVI(2008)309, str. 43–45.

2009.

58. Don Branko Sbutega – Bokeljski mirotvorac, u: XXVII(2009) 310, str. 45–47.

59. Bertha von Suttner – Život za mir, u: XXVII(2009)311, str.

45–47.

60. Crkva u Istočnom Timoru – Od kolonijalne sluškinje do braniteljice ljudskih prava, u: XXVII(2009)312, str. 45–47.

61. Ludost križa u svjetlu Kur’ana, u: XXVII(2009)313, str. 43–45.

62. Pokret svećenika-radnika – Žrtve crkvenog sustava, u: XXVII (2009)314, str. 45–47.

63. Marko Antonije de Dominis – Velikan istrgnut iz sjećanja, u: XXVII(2009)315, str. 45-47.

64. Dag Hammarskjöld – Mistik i političar, u: XXVII(2009)316/317, str. 45–47.

65. Alfred Delp – Mistik zemlje, u: XXVII(2009)318, str. 45–47.

66. Thomas Merton – Mistika i otpor, u: XXVII(2009)319, str.

45–47.

656

67. Papa Ivan XXIII – San o Crkvi služenja, u: XXVII(2009)320, str.

45–47.

68. Simone Weil – Kršćanka izvan Crkve, u: XXVII(2009)321, str.

43–45.

2010.

69. Samuel Ruiz García – Božja pristranost, u: XXVIII(2010)322, str. 45–47.

70. Shirin Ebadi – Nobelovka iz iranske obespravljenosti, u: XXVIII (2010)323, str. 45–47.

71. Junakinje iz rudnika „Siglo XX“ – Crkva utočište progonjenih, u: XXVIII(2010)324, str. 45–47.

72. Dorothy Stang – Odgovornost kršćana za ekološku krizu, u: XXVIII(2010)325, str. 42–44.

73. Katolički radnički pokret – Odgovornost kršćana za socijalnu pravdu, u: XXVIII(2010)327, str. 45–47.

74. Marija Elizabeta Skobtsova – Monaštvo u svijetu, u: XXVIII (2010)328/329, str. 45–47.

75. Nikkyo Niwano – U službi mira, u: XXVIII(2010)330, str. 47–49.

76. Religijska poniznost – Katolička crkva i međureligijski dijalog, u: XXVIII(2010)331, str. 45–47.

77. Kršćansko-muslimanski odnosi – Duhovna avantura, u: XXVIII (2010)332, str. 45–47.

78. Dorothee Sölle – Vjera i politika, u: XXVIII(2010)322, str. 43–45.

657

Bilješka o autoru Alen Kristić (Sarajevo, 1977) zvanje magistra teologije stekao je po okončanju filozofijsko-teološkog studija na Franjevačkoj teologiji u Sarajevu. Jedan je od pokretača i urednika izdanja Međunarodnog teološkog časopisa Concilium za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, a uz to i jedan od urednika Statusa – magazina za političku kulturu i pitanja iz Mostara i lista Bobovac iz Vareša.

Do sada je objavio tri knjige: Religija i moć (Rabic, Sarajevo 2009), Graditeljice mira – društveno-politički angažman dobitnica Nobelove nagrade za mir (TPO Fondacija, Sarajevo 2012) i Tiranija religijskog – Ogledi o religijskom bezboštvu (Rabic, Sarajevo 2014).

Urednik je i niza publikacija, uključujući Svjetski etos: Dokumenti – utemeljenja – primjene (TPO Fondacija, Sarajevo 2015) i Svjetski etos pod školskim krovom: Priručnik za integriranje svjetskog etosa u nastavne procese (TPO Fondacija, Sarajevo 2015) čije je priloge, uz nekoliko napisanih na hrvatskom, preveo s njemačkog jezika.

675

Pored toga, s njemačkoga je preveo i: Etiku D. Bonhoeffera (Ex libris–Synopsis, Rijeka–Sarajevo 2009) te Gnozu i kršćanstvo Ch. Markschiesa (Ex libris, Rijeka 2013).

Težišta njegova istraživačkog rada su: mirotvorni potencijal religija, svjetski etos, dijalog kršćanstva i islama, politička teologija, konfiguracija religijskog na ruševinama socijalizma, položaj i uloga žena u sferi religijskog, teologija oslobođenja, postmoderna filozofija kao izazov za kršćansku misao i praksu…

Kao doktorand Filozofskog fakulteta Sveučlišta u Zagrebu, bio je gost Instituta za pastoralnu teologiju i psihologiju Sveučlišta u Grazu (2013–2014). Polazeći od koncepcija „slabog mišljenja“ i s njom usko povezane koncepcije „slabog kršćanstva“ postmodernog kršćanskog filozofa G. Vattima, propituje preobrazbe religijskog u postratno-tranzicijskom kontekstu, tragajući nadasve za novim obličjem hrvatskog katolicizma koje bi, s onu stranu hrvatskog političkog katolicizma, bilo u stanju primjereno odgovoriti postratnim i tranzicijskim traumama, kojima su izručena društva nastala raspadom nekadašnje Jugoslavije.

676

Kazalo

PREDGOVOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 I. BRANITELJICE I BRANITELJI LJUDSKOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Bartolomé de Las Casas Zlato ili Bog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Marija Elizabeta Skobtsova Monaštvo u svijetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Aristides de Sousa Mendes O građanskoj odvažnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Alfred Delp Mistik zemlje.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Dietrich Bonhoeffer Za svijet odgovorno kršćanstvo.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Dorothee Sölle Vjera i politika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Simone Weil Kršćanka izvan Crkve.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Junakinje iz rudnika „Siglo XX“ Crkva: utočište progonjenih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Oscar Romero Proročki vapaj za socijalnom pravdom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Dom Hélder Câmara Franjo Asiški dvadesetog stoljeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Samuel Ruiz García Božja pristranost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Dorothy Stang Odgovornost kršćana za ekološku krizu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Katolički radnički pokret Odgovornost kršćana za socijalnu pravdu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Pokret svećenika-radnika Žrtve crkvenog sustava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Papa Ivan XXIII. San o Crkvi služenja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

677

II. JUNAKINJE I JUNACI MIRA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

Abdul Ghaffar Khan Zaboravljeni velikan nenasilja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Mahatma Gandhi Poraženi pobjednik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Martin Luther King Prorok građanskih prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Maha Ghosananda Hodočašće istine.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Bertha von Suttner Život za mir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Aung San Suu Kyi Sloboda od straha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Shirin Ebadi Nobelovka iz iranske obespravljenosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Rigoberta Menchú Odvažnost gvatemalske Indijanke.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 Nikkyo Niwano U službi mira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Frank Buchman Pokajanjem do pomirenja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 Konrad Adenauer Angažirana vjera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 Dag Hammarskjöld Mistik i političar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Desmond Tutu Evanđelje u obrani crnačke ljudskosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 Thomas Merton Mistika i otpor.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 Don Branko Sbutega Bokeljski mirotvorac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 III. MIROVNA POSREDOVANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

Lice i naličje filipinske Crkve Revolucija krunice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 Afrička pouka o miru Kršćanski mirotvorci u Mozambiku.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

678

Moć za rat ili za mir Mirovno posredništvo pape između Argentine i Čilea. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259 Crkva u Istočnom Timoru Od kolonijalne sluškinje do braniteljice ljudskih prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 IV. ZABORAVLJENA SRODNOST.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275

Religijska poniznost Katolička crkva i međureligijski dijalog.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Isus i Buda Proroštvo i(li)mistika.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 Kršćansko-muslimanski odnosi Duhovna avantura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Znak svijetu i milost od Boga Kur’ansko izvješće o Isusovu rođenju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 Ludost križa u svjetlu Kur’ana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 Isus u islamskoj mistici Utjelovljenje savršene ljudskosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 Marija u islamu Gospodarica Božjih službenica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 Žene u zaboravu muškaraca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331 Sveti Franjo i pravoslavlje Zaboravljena srodnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339 Marko Antonije de Dominis Velikan istrgnut iz sjećanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 V. S RELIGIJSKIH IZVORA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355

Zoroastrizam Vjera štovatelja vatre. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 Konfucije Učitelj morala i politike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364 Hinduizam Vječno učenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375 Muhamed Prorok islama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386 Sufizam Zaljubljenost u Boga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 Luteranizam Kobni raskol zapadnog kršćanstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405

679

Kalvinizam Temelj svjetskog protestantizma.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414 Mormoni Tvorci američkog mesijanizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 Atos Monaška republika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434 Vitezovi Malteškog reda Između križa i mača. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441 VI. KRŠĆANSTVA S KRAJA SVIJETA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451

Kopti Kršćani u zemlji faraona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453 Etiopski kršćani Potomci kralja Salomona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463 Kršćani Gruzijske apostolske crkve. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 472 Kršćanstvo u Carstvu sredine Na putu do kineskoga kršćanstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 480 Kršćanstvo u Narodnoj Republici Kini Od progona do „kršćanske groznice“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487 Kršćani u sjeni polumjeseca Jedinstvenost koja nestaje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 VII. (POST)MODERNA LICA RELIGIJSKOG. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 503

Bahaizam Poziv na mir i jedinstvo čovječanstva.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505 New Age Religija bez pripadanja i ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 516 Scijentologija Religija bogatstva i moći. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 526 Taizé Kvasac jedinstva i pomirenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532 VIII. U PROCJEPIMA POVIJESTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539

Irak Domovina Adama i Eve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541 Afganistan Zemlja bijede i ruševina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 551

680

Iran Zrcalo svjetske politike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 559 Libanon Između mira i rata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 567 Tibet Nepravda na krovu svijeta.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 575 Irska Otok željan mira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581 Poljska U sjeni dvaju totalitarizama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587 IX. USUD (NE)MILOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593

Eskimi Zemlja ponoćnog sunca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595 Sami ili Laponci Djeca sjevernog svjetla.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 601 Vikinzi Djeca sjevera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 608 Bušmani Narod bez budućnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 614 Djeca Sunca Priča o kraljevstvu Inka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 620 Romi Narod bez domovine.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 630 Baski Zagonetni narod Europe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 636 Ušutkanim povratiti glas: Susretište „slabe misli“ i svjetskog etosa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 643 Kronološki popis priloga objavljenih u rubrici „Upoznajmo druge“ Svjetla riječi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 653 Kazalo imena.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 659 Bilješka o autoru.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 675

681