Ivan Šarčević
Zečevi, zmije i munafici
Nakladnici
SYNOPSIS d.o.o. Bunićeva 22, Zagreb SYNOPSIS d.o.o. Maršala Tita 32, Sarajevo Za nakladnike
Ivan Pandžić Fadila Halvadžija Urednik
Ivan Lovrenović Lektura i korektura
Iva Klobučar Srbić Oblikovanje i prijelom
Synopsis d.o.o. ©Ivan Šarčević i Synopsis d.o.o. Nijedan dio ove knjige ne smije se umnožavati, fotokopirati, ni na bilo koji način reproducirati bez pismenog dopuštenja autora i nakladnika.
Ivan Šarčević
Zečevi, zmije i munafici
SYNOPSIS, Sarajevo – Zagreb, 2014.
Uvodna napomena U lipnju 2007. posjetio me je prijatelj Ahmed Burić, tada zamjenik glavnoga urednika sarajevskoga dnevnog lista Oslobođenje, s ponudom da pišem za te novine. Ovu knjigu sačinjavaju dakle tekstovi iz Oslobođenja objavljivani u rubrici „Opijum za narod“, svakog drugog ponedjeljka, od srpnja 2007. do rujna 2010. Na njihovu nastanku i dorađivanju zahvaljujem prijateljima s kojima sam ih dijelio, koji su, ponekad i u neslaganjima, bili iznimno strpljivi i pomogli mi kako u jasnoći izričaja tako i u poticanju na intelektualnu, moralnu i kršćansku dosljednost u zapetljanim i promjenjivim dnevno-političkim događajima. Na koncu knjige pridodajem još dva teksta. Prvi, o Fojničkoj ahdnami, objavljen je prije deset godina (2003) u povodu obilježavanja jedne od njezinih godišnjica. Zbog nesmanjene aktualnosti i različitih isključivih interpretacija milodršakoga događaja i toga dokumenta iz 1463. tekst uvrštavam u knjigu. Drugim tekstom – Lukavstvo svetog? Osvrt na politički katolicizam u djelu Željka Mardešića – želim zahvaliti ne samo religiologu Mardešiću, s kojim sam proveo dragocjeno vrijeme prijateljskoga dijaloga i učenja, nego ponuditi i jednu vrstu hermeneutičkoga ključa pomoću kojeg će, nadam se, biti razumljivije zašto sam pristao pisati u Oslobođenju te zašto toliko tema i kritičnosti prema političkoj religiji. Izdavaču Ivanu Pandžiću i svima koji su sudjelovali u nastanku ove knjige iskreno zahvaljujem. Sarajevo, listopad 2013.
5
Zavodljivost nacionalnih pridjeva U počecima, još 1933, kad se zahuktavala nacistička mašinerija, dobar dio njemačkih protestanata odmah se uključio u pokret nazvan Njemački kršćani (Deutsche Christen) da pomognu „plemenite“ ciljeve svojega Führera. Zamamnost ove organizacije gradila se, kao i Hitlerov projekt, na nepravdi koja je učinjena Njemačkoj poslije Prvoga svjetskog rata, ali s nedovoljno razumnosti i etičnosti o dosezima planova koje je Vođa spremao i što ga je iz parola ugroženosti pretvorilo u zavodnika (Verführer) masa, uskrsitelja germanskoga nepobjedivog duha, donositelja slobode i jednim od najvećih unesrećitelja čovječanstva. Dodavanjem pridjeva njemački imenici kršćani nije označavalo tek priznanje inkulturacije kršćanske vjere u njemački prostor, kulturu i duh. Bila je to ne samo formalna nego stvarna negacija onoga što kršćanstvo znači. I to kobna dvostruka negacija: kako kroz gubitak autonomije tako i pristajanjem uz zločinačko isključivo arijevstvo. Njemački kršćani zanijekali su ono što kršćanstvo po sebi jest – univerzalna ponuda smisla svim ljudima bez obzira na rasu, narodnost, jezik i uvjerenja. Druga negacija kršćanstva jest zagovaranje povratka u pretkršćansko razdoblje sve do arijevstva, veličanjem tla, krvi i rase, svega onoga što je germansko, a nijekanjem svega što nije germansko, pa onda i samoga kršćanstva. Poznato nam je ovakvo ponašanje vjernika. Naime djelujemo tako kao da nas veličanstvenost naših vjerskih poruka, zapovijedi iz svetih knjiga, nisu stvarno ni dotaknule. Vjeru nosimo kao folk 7
lor, ornament profita i, kad zatreba, duhovno zapaljivo sredstvo potpore u mržnji prema drugima. Upravo je zato njemački teolog Karl Barth i nazvao Njemačke kršćane i sve njihove podržavatelje novopoganima. Nacističko novopoganstvo ići će čak dotle da će Hitler u svojoj, do krvi katastrofalnoj nebulozi tražiti od svojega generala Wolfa da zauzme Vatikan, papu preseli u neku od susjednih zemalja koje kontrolira te da isprazni Vatikanske muzeje i arhive jer se u njima tobože kriju neizmjerno vrijedni dokumenti o pretkršćanskoj povijesti Njemačke, o germanskoj vjeri, dakle izvori o „pravoj“ vjeri. Srećom, protiv toga svođenja svega na novo barbarstvo, protiv toga vraćanja u opasanu mitologizaciju povijesti do vremena nepostojanja, protiv postavljanja nacije i vođe na mjesto vjere i Boga, uz spomenutoga Bartha, uz dio katolika, ustao je iste godine i jedan drugi pokret, poznat kao Crkva priznavalaca (Bekennende Kirche). Svoje protivljenje izrekli su u poznatoj Barmerskoj teološkoj izjavi. Nije to bila tek verbalna izjava o pomirenju i ljubavi prema drugima, čega su nam pune uši, jer mnogi su njezini članovi izgubili radna mjesta, prognani su iz zemlje, skončali su u koncentracijskim logorima. Ista će se Crkva priznavalaca na završetku rata (1945) opet javiti izjavom kajanja – Priznanje krivnje (Schuldbekenntnis). Njemački protestanti, koji su mahom stali uz Hitlera, čija se Crkva unutar sebe sukobila i dijelila, koju je vlast i moć potkupljivo nastojala upregnuti u projekt Njemačka iznad svega, ipak nije sva oboljela. Crkva priznavalaca bila je manjina, optuživana za rušenje i crkvenog i narodnog jedinstva, sačuvala je ne samo obraz nego i mnoge koji nisu bili ni Nijemci ni kršćani. Baš kršćanski! Krije li se opasnost u dodavanju pridjeva: njemački, srpski, hrvatski, bošnjački, bosanski, ili je sve u sadržaju i cilju pridjeva? Ima li u pridjevu mjesta za druge? 9. 7. 2007. 8
Licemjeri i munafici Svako vrijeme nosi svoje bolesti. Svaki čovjek, svaki kolektiv ima svoju bolest. Od nje umire, stvarno ili duhovno. Stara je podjela na fizičke i psihičke, dakle tjelesne i duševne bolesti. Ima izlječivih, ima neizlječivih bolesti. Ima onih koje skrivi čovjek sam sebi, ima onih kojima ne možemo naći uzrok a ni lijek, nisu nasljedne niti im je uzrok u oboljelom čovjeku. Mnogi se ne mirimo sa svojim bolestima, mnogi od nas teško podnose bolesti drugih, svojih bližnjih. Mnogi obilaze bolnice i sveta mjesta, mole se i traže ozdravljenje, od liječnika do duhovnika. Mnogima su bolesti, vlastite ili tuđe, zatvoreni svijet jadikovke i bezizlazja, neskrivljene krivnje i očajno opterećenje života, do pomisli pa i stvarnoga samoubojstva. Ima u našoj blizini međutim i takvih ljudi koji vedro nose svoje bolesti i životniji su od mnogih nas, navodno zdravih. Ima i onih koji brižljivo paze svoje oboljele ukućane i njihovu bolest smatraju blagoslovom i mogućnošću ostvarenja vlastitoga ljudstva. Vidimo ih kako nekada šetaju gradom nasmijani, žive sa zadrškom da je bolest dio tajne ljudske konačnosti, prolaznosti i smrti, dio onoga što se vjernički veže uz Božju nedokučivu promisao. Ima nas umišljeno bolesnih, ugroženih, koji čitav život i povijest, bilo individualnu bilo kolektivnu, samo brižljivo njegujemo svoju neizlječivu bolest, trujemo i širimo zarazu oko sebe i od svih drugih tražimo da to uzmu za istinito i da nas, odgovarajući našoj bolesti, liječe, ali opet našim vlastitim lijekovima. No, osim tjelesnih i duševnih bolesti kojih je poslije ovoga rata u nas mnogo više nego što mi i želimo vidjeti, postoje i duhovne 9
bolesti ili bolesti ljudskoga duha. Vežu se uz moralnost, uz etičnost ili, ako se smatramo vjernicima, uz našu vjeru. Ljudski duh može tako oboljeti da iz njega onda nastaju i duševna i tjelesna oboljenja. No, za razliku od tjelesnih bolesti pa i duševnih koje se mijenjaju kroz vrijeme, odnosno za koje medicina pronalazi dijagnozu i eventualno, dakle ne uvijek, terapiju i lijek, duhovne su bolesti nešto što prati čovjeka od početka, samo što se u pojedinim vremenima te bolesti duha zgusnu i nabreknu do takve opće zaraze da djeluju kao normalna, zdrava stanja. I od njih nas nitko ne može izliječiti, jedino mi sami. Ne može ni Bog, jer su posve protiv njega, posve u našoj slobodi i odluci. Laž je prva bolest duha. Ima osobnih i kolektivnih laži. Ali da ne ulazimo u sva razlikovanja, dosta je da znamo da je laž zavodljiva, atraktivna, korisna, moćna, uz nju se vežu mnogi i ima uvijek mnogo više advokata, informacija i nazovi argumenata nego istina. Ona je najveći čovjekov neprijatelj i nije bezrazložno đavao nazvan ocem laži. Drugo oboljenje ljudskoga duha jest nijekanje ili odsutnost vrednota, ali i zamjena viših vrednota nižima, čak nemoralnijima. Ljudi i kolektivi koji za svoje ciljeve ne postavljaju visoke moralne vrednote i zahtjeve, obole. Primjerice gdje se lopovluk, nerad i nečovještvo, odnosno gdje se teror, sveti teror, agresija i mržnja prema drugima postavljaju kao vrednote, tu nastupa skoro neizlječiva bolest duha. I treća bolest vezana je najviše za vjernike. To svete knjige nazivaju licemjerjem ili munafikom. Kad bismo to preveli u današnji rječnik, onda je to praktični ateizam teista, bezboštvo u vjeri, prividna, izvanjska vjera, nevjernička praksa. Pa jesmo li oboljeli duhom? Gdje su samo nestali toliki prijašnji ateisti? Može li nam itko pomoći? Ili je đavao došao po svoje? 16. 7. 2007.
10
Sadržaj Uvodna napomena.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Zavodljivost nacionalnih pridjeva.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Licemjeri i munafici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Jedinstvo „trojice“ Abrahama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Dayton i kajinovski teret.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Emocije i Hrvati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Kolektivna krivnja?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Konflikt interpretacijâ.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Javno mišljenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Između bolnice i akademije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Böll – smrt teologije i smijeha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Bez dileme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Od Konstantina do Karadžića. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Aktivna opuštenost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Manje spomenika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Bezbožnici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Religija bez Boga.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Aron s Trebižata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Muke po identitetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Srebrenica – simbol paradoksa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Oholost u najsvetijem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Opraštanje bez zaborava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Dva sloja – dva lica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Kriza vjere. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Politika „nesvrstanih“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Zanemareno razlikovanje.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Tolerancija kao metoda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Derviši i kadije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
277
Odgovornost intelektualaca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Religiozni jezik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Razilaženje mraka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Politički strah.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Sedam „hrvatskih“ bespuća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Kontinuitet nečovještva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Telali su zanijemili. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Izvanmoralnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Od pereca do feuda.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Sužnji bez krila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Superbia religiosa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Desekularizacija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Skriveno znanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Ustupak zlu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Politički monoteizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Na raskršću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Bosna, Andrić i Bog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Hrvatska narav?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Ahdnama i viza za prošlost.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Sveti teror. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Carevi i bogovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Za novo povjerenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 Zečevi i zmije.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Novo plemstvo slugâ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Majka „crvenoga cara“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 1989−2009: Ni čovjeka ni vica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Šverceri tuđim.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Zaglupljeni apatridi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 U srcu svijetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Bog Uspjeh.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Dijalog u ništa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Oportunizam ironije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 Antibosanski kontinuitet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 Ivica i Ivo: u ime hrvatstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Akademik i „njegovi“ franjevci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 Zločin i nagrada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
278
Te, „druge države“ nema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bomba u kasabi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Spašavanje HDZ-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Etnofiletizam na srpski način. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bestidni izvođač hrvatske nesreće.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nacionalistička tehnologija sekretara Vasića. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nova hrvatska politika?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . HB Večernjak: medij na hrvatskoj vlasti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Čovićev iskaz budućnosti.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opijum Herceg-Bosna
198 202 206 210 213 217 221 224 228
Uz hašku presudu hercegbosanskoj šestorici.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
Dodatak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 Fojnička ahdnama
Više od ideoloških interpretacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Epilog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 Lukavstvo svetog?
Osvrt na razumijevanje političkog katolicizma u djelu Željka Mardešića. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
279
ISBN: 978-953-7968-05-2 ( Zagreb) 978-9958-587-95-5 (Sarajevo)
CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 881007 Tisak
Grafotisak d.o.o., Grude Tisak dovršen u lipnju 2014.