Ivan Orlić
Mediteran i Bosna i Hercegovina Percepcija i stvarnost ekonomskog, političkog i kulturološkog izazova euromediteranskih integracija BiH
SYNOPSIS, Sarajevo – Zagreb, 2013.
Predgovor Naziv i sadržaj ove knjige, vrijedne pažnje, za mene su, koji sam proveo dvije godine u Bosni i Hercegovini kao visoki predstavnik međunarodne zajednice, bili vijest koja me veoma obradovala. Objasnit ću i zašto. Za vrijeme mojeg djelovanja u Bosni i Hercegovini navikao sam na situaciju da su tamošnji politički predstavnici, intelektualci, štoviše i diplomati, usredotočeni na unutrašnje stanje države, sporo i proturječno rješavali rebuse domaće politike, a mi, predstavnici međunarodnih institucija, trudili se svrnuti im pažnju na vanjski svijet i na to da upravo interakcija s tim svijetom te ambicije integracije mogu pomoći u rješavanju i domaćih problema. Uvijek bih se obradovao kad bih naišao na otvoreni pristup prema inozemstvu, jer je to dokazivalo da se ljudi oslobađaju provincijalizma, nekih kompleksa i nepovjerenja u vlastitu snagu i mogućnosti. A tu ispred sebe imamo tekst autora koji se ovdje i u ovom trenutku zamišlja nad mogućnostima i položajima Bosne i Hercegovine u okviru jednog velikog, ambicioznog projekta Europske unije kao što je Mediteranska unija, predstavljajući važan vektor susjedske politike. Ona okuplja 44 države, kojima je cilj izgradnja mira, demokracije, prosperiteta i socijalnog i kulturnog razumijevanja. Koja bi druga država, ako ne Bosna i Hercegovina, sa svojim pozitivnim i negativnim iskustvima iz povijesti, sa svojom jedinstvenom duhovnom i kulturnom baštinom, svojim geografskim položajem na Mediteranu, mogla imati veću ambiciju za realizaciju ovih plemenitih ciljeva? Ivan Orlić shvaća da se tu nalazi izazov, ali i realna mogućnost doprinosa Bosne i Hercegovine harmonizaciji ovog dijela svijeta.
7
Ivan Orlić
MEDITERAN I BOSNA I HERCEGOVINA
Poznajem autora knjige kao kvalitetnog diplomata Bosne i Hercegovine, koji je dio svoje karijere djelovao kao nerezidentni veleposlanik za moju državu. Iako nije boravio u Bratislavi, napravio je maksimum za razvoj bilateralnih odnosa, a u Slovačkoj ga pamte kao vrlo odanog prijatelja. Sjećam ga se kao vrhunskog intelektualca koji se vješto snalazio u meandrima međunarodnih odnosa i tražio u njima dostojno mjesto za svoju domovinu Bosnu i Hercegovinu. Svoje je kvalitete u potpunosti potvrdio i kao autor ove knjige, vrijedne pozornosti. Miroslav Lajčak ministar vanjskih poslova Republike Slovačke
8
Predgovor Zašto je ova knjiga važna? Moglo bi se reći da Bosna i Hercegovina (BiH) ima jedva 30 km jadranske obale, da u globalnom svijetu, koji potresa najveća ekonomska kriza u posljednjih sto godina, i u državi kojoj predstoje političke reforme, geografija, pa i Mediteran, nisu važni. Ipak nije tako. Mediteran je izuzetan izvor ne samo važnih religija (židovstvo, kršćanstvo i islam), interakcije kojih obilježavaju i Europu, nego je Mediteran i kolijevka demokracije i znanosti (bez obzira što su sve civilizacije pridonijele razvoju znanosti), a svijet danas i u budućnosti određen je znanošću, i bez demokracije – istinske vlasti svih građana za sve građane – ne može opstati. Baš stoga, i upravo za BiH, Mediteran je posebno važan – to je i poziv kojim putem ići dalje i kako ići. Naravno da nijedna knjiga ne može sama obuhvatiti širinu i dubinu pojma što Mediteran znači za svaku zemlju koja se može uvrstiti među mediteranske zemlje, pa se tako u ovoj knjizi autor usmjerio prvenstveno na prikaz stanja i razvoja institucionalne strukture euromediteranskog partnerstva. Inicirana od Francuske i razvijana slijedom konferencija, ta izuzetna ideja – Euro-Mediteran – još uvijek nalazi svoju punu realizaciju i mi na istočnoj obali Jadrana još uvijek zanemarujemo njezinu jedinstvenu važnost za nas. Premda samo kratko, autor ipak ističe da nije važno samo ono što se događa u pojedinim mediteranskim zemljama, nego što to znači za Europu, za cijeli svijet (kao što demokracija i znanost koje su se razvile u antičkoj Grčkoj nisu bile važne samo za Grčku, nego za cijeli svijet). Događaji u svakoj pojedinoj mediteranskoj zemlji pokazuju da danas dominantni model Zapada „ne čini neporecivi uzor i apsolutni
9
Ivan Orlić
MEDITERAN I BOSNA I HERCEGOVINA
vrh svekolike ljudske povijesti.“ (I. Orlić, Mediteran i Bosna i Hercegovina, str. 5). Obilje informacija može poslužiti čitatelju da upozna složene sustave koji danas isprepliću odnose sa i između mediteranskih zemalja. Autor ističe kako je Slovenija za vrijeme svojega predsjedanja EU-om ostvarila Euromediteransko sveučilište – EMUNI u Piranu i tako slijedila put koji je utrla Italija ostvarujući u Trstu značajno znanstveno središte ICTP i središte akademije zemalja trećeg svijeta – TWAS, djelo izuzetnog nobelovca, Pakistanca Abdusa Salama. Autor daje prikaz pojedinih mediteranskih zemalja, pa između ostalog ističe često zanemarenu činjenicu da je velik postotak djevojaka u visokoškolskom obrazovanju jugoistočnih mediteranskih zemalja (uglavnom više od 50%) (ibid., str. 35), a posebno uočava problem zaposlenosti – danas jedan od najvažnijih problema svijeta. Europska unija (EU) smatra se značajnim političkim dostignućem i zato joj je i bila dodijeljena Nobelova nagrada za mir ove godine. S pravom se ističe da je formiranje EU-a spriječilo ratne sukobe unutar Unije. Može li EU biti uzor? Područje Bliskog istoka, također dio Mediterana, predstavlja već dulje vremena jedno od najopasnijih žarišta političkih, ekonomskih i socijalnih sukoba. Može li Unija za Mediteran predstavljati prvi korak prema ostvarenju unije koja bi obuhvaćala zemlje od Turske i Egipta do Irana, uključujući Izrael i Palestinu? Ili možda još šire? Nisu li strukturni modeli izloženi i u ovoj knjizi mogući modeli preklopnih integracija, gdje pojedine države (suverene, ali u drukčijem i nadasve modernijem smislu od westphalskog i pogotovo augsburškog) ulaze u nekoliko integracija. Nije li to primjer kako se koncept suvereniteta realizira u 21. stoljeću i nije li to onda iznimno relevantno upravo za Bosnu i Hercegovinu? Preporučam ovu knjigu čitateljima sa željom da ih potakne da shvate i pridonesu shvaćanju i ostvarenju onoga što Mediteran znači i može značiti za sve nas. Ivo Šlaus predsjednik Svjetske akademije umjetnosti i znanosti, professor emeritus fizike
10
Predgovor autora „Bosna je prije 700 godina imala flotu i admirala”, izjavio je ugledni sarajevski povjesničar, a prenio lokalni dnevni list. Bosna i Hercegovina je svašta imala prije, što dokazano, što za dnevnu uporabu. More je imala i ima 24, prema nekim izvorima 27 kilometara jadranske, odnosno mediteranske obale. Za mog života, a nisam više mlad, taj dio obale asocirao je na crvene krovove, bijele vile i plavo more socijalističkih velmoža, netransparentnu poslijeratnu privatizaciju, a danas na plažu i jeftinije ljetovanje. A jedno je to vrijeme bila i neproglašena free shop zona između dva dijela susjedne Hrvatske. Danas se diskutira o dva otočića koji su „naši”, dok se drugačije ne dokaže, a u zaleđu bi mogla biti izgrađena autocesta da nas spoji s Europskom unijom, kojoj nismo niti u predvorju. Ali zato su čekaonice udobne, a sjedenje u njima dobro plaćeno za kastu koja prevrće „politiku” iz „šupljeg u prazno”, bosanskohercegovačku i međunarodnu – princip je isti zadnjih 20 godina. Utipkajte ili ukucajte, kako je komu drago, temu ove knjige u pretraživač na internetu, saznat ćete da je o tome tako malo napisano da cijela priča možda i ne postoji. U knjižnicama me blijedo gledaju i odmahuju rukom. Postoje dva odjela za mediteranske biljke na BiH fakultetima, uredno podijeljena na dva entiteta, i to je sve. Napisao sam ovaj tekst iz više razloga; porijeklom sam s mora, u MVP BiH sam zadužen za more u raznim oblicima, rođen sam na kopnu Miljacke, osjećam se zdravo i dobro za pisanje i možda ću ovi-
11
Ivan Orlić
MEDITERAN I BOSNA I HERCEGOVINA
me potaknuti druge da, u svom sektoru zanimanja, započnu proučavati činjenicu da je Bosna i Hercegovina i mediteranska zemlja. A jest, samo mi to ne znamo, ne cijenimo i nije nas briga izvan ljetne sezona kupanja i sunčanja. Bosanskohercegovački zemljopisni Mediteran oduvijek je bio pogranični pojas. Daytonski sporazum nastao je tri stoljeća nakon Karlovačkoga mira sklopljenog 1699. Prema odredbama tog sporazuma, obližnja se Republika Ragusa (današnji Dubrovnik, udaljen 60 kilometara) morala odreći Neuma i njegove neposredne okolice da bi se uspostavila međunarodna tampon zona prema Veneciji. Mediteran u BiH nije naravno samo Neum. Mediteran je za BiH način života i onda kada toga nismo svjesni. Hercegovci jesu, sve više i bolje. Dokle seže Mediteran kod nas? „Dokle vam za veslo kažu veslo, a odnekle daska”. Kako to zvuči na ekonomskom, političkom i kulturološkom planu, saznat ćete, ili bar dobiti osnovne informacije, čitajući ovu knjigu. Želim Vam lijepo vrijeme i sunčane dane. Mediteranske. Dr. sc. Ivan Orlić, Sarajevo, jesen 2012. P. S. Zahvaljujem prof. dr. sc. Salihu Foči što me ohrabrio i podučio.
12
Izvedite čoveka iz balkanskih planina na more, i vi ste otvorili jedan opojan praznik sa radosnim svitanjem i neizvesnim sutonom. Želja za morem izgleda da se skupljala i rasla kroz pokolenja, i nje no ostvarenje u jednoj, našoj, ličnosti žestoko je kao eksplozija. Izlazak jednog plemena na more, to je početak njegove prave istorije, njegov ulazak u car stvo većih izgleda i boljih mogućnosti. Ivo Andrić (dobitnik Nobelove nagrade za književnost) – iz knjige Staze, lica, predeli, 1932. (Svjetlost, Sarajevo, 1978., str. 9)
SADRŽAJ Predgovor (Miroslav Lajčak) .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Predgovor (Ivo Šlaus) .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Predgovor autora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Uvod.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Kraj jednog načina života. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Zašto je Mediteran važan?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Period nakon Drugog svjetskog rata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Podijeljeni Mediteran. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Promjene na jugu; 21. stoljeće. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 „Arapske revolucije”.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Bosna i Hercegovina i njezina politička povijest posljednja dva stoljeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Razvoj Euromediteranskog partnerstva i njegov utjecaj u kontekstu Mediterana.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Unija za Mediteran u kontekstu kriza i konflikata.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lansiranje Unije za Mediteran.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oblikovanje Unije za Mediteran.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Institucionalni razvoj.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Petogodišnji program, implementacija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Političko i sigurnosno partnerstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Politički dijalog, politički pluralizam i participacija građana, posebno žena i omladine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Terorizam, sigurnost i obrana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Održivi socioekonomski razvoj i reforme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Industrijska liberalizacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Euromediteranska vodna strategija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suradnja u području turizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Migracije, socijalne integracije, pravda i sigurnost.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Program za 2009. Konferencija u Marseillesu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnivanje euromediteranske zone slobodne trgovine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Projekti Unije za Mediteran.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Euromediteranski multilateralni programi.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Politika, pravda, sigurnost i migracijska suradnja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Održivi socioekonomski razvoj i reforme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovanje i socio-kulturološke promjene.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Multilateralni programi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upravljačka facilitacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tehnička pomoć za reforme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Investicijska promocija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
274
36 38 39 42 47 48 49 51 53 54 58 58 61 65 68 71 73 73 76 78 78 79 80 80
Promocija visokog obrazovanja i studentske mobilnosti. . . . . . . . . . . . . . . . 81
Novi instrumenti, novi resursi, nova postignuća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Transport.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Energija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Turizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Kultura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Mediteranska pomorska strategija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Zapošljavanje i rad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Financijski aspekt.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Globalni financijski utjecaj za europsku susjedsku politiku i partnerski instrumenti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 ENPI programi po zemljama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 ENPI multilateralna suradnja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Prekogranična suradnja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Facilitacija Susjedskog investicijskog fonda.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Vanjskotrgovinska razmjena BiH sa zemljama Mediterana, podaci o robnoj razmjeni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Slobodna trgovina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Zona slobodne trgovine, poljoprivrednih proizvoda i usluga u kontekstu Barcelonskog procesa.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Politike EU-a u svezi poljoprivrede i usluga s mediteranskim partnerskim zemljama od 2003. godine.. . . . . . . . . . 99 Zona slobodne trgovine o uslugama između EU-a i mediteranskih zemalja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Pozitivne integracije – novi instrumenti za ekonomske relacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Relativni konjunkturni faktori trenutačno prisutni od strane BiH prema arapskim zemljama, odnosno zemljama Mediterana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Osnovne odrednice arapskih zemalja, od interesa za specifičan ekonomski pristup BiH tim zemljama.. . . . . . . . . . . . . . . 106 BiH ekonomski konjunkturni faktori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Sedam politika EU-a koje se preporučuju u svezi s uzajamnom trgovinom i poljoprivrednim proizvodima i uslugama.. . . . . . . . . . . . . . . 109 Euromediteranska regija, instrumenti za ocjenu i mobilizaciju resursa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Različitost kao slabost, umjesto bogatstva .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Različiti interesi i stupanj povjerenja u okviru Euromediteranskog partnerstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Teškoće i prepreke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Korisnici programa.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
275
Unija za Mediteran. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Institucije.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Izvori i fondovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Participacija žena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Prioriteti Euromediteranskog procesa .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Perspektive Euromediteranskog procesa.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Budući kontekst Euromediteranskog partnerstva, političke perspektive Mediterana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Prioriteti za akciju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Ekonomski kontekst Mediterana. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Geosocijalni pregled.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Makroekonomski indikatori.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Struktura ekonomija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Poljoprivredna baza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Industrijski i proizvodni sektor.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Poljoprivredni sektor.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Tekstilni sektor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Kemijska industrija i farmaceutika.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Automobilska i mehanička industrija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Električna i elektronska industrija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Poslovne usluge.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Mala i srednja poduzeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Poslovni okoliš.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Poslovni okoliš u regiji nastavlja se mijenjati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Investicije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Vanjska trgovina.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Industrijska diverzifikacija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Profesionalno obrazovanje kao infrastruktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Izazovi mogućnosti proizvodnih malih i srednjih poduzeća u regiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Slabosti i opterećenja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Međunarodno pozicioniranje Mediterana.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Kontinuitet u izgradnji infrastrukture. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Još uvijek konkurentna destinacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Mnogi vrijednosni lanci usidreni su u Mediteranu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Poljoprivreda: veliki proizvođači, industrijalizacija i tehnologije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Pravac k ostvarivanju euroarapskog logističkog središta.. . . . . . . . . . . . . . . 165 Pozicije informacijskih tehnologija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Moda i specijalni tekstil, novo mediteransko pozicioniranje. . . . . . . . . . . 167 Specijalizirani turizam nudi novi model ekonomskog razvoja. . . . . . . . . 167
276
Pregled ekonomsko-političkih karakteristika Južnog kruga mediteranskih zemalja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Alžir, Alžirska Narodna Demokratska Republika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Egipat, Arapska Republika Egipat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Izrael, Država Izrael. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Jordan, Hašemitska Kraljevina Jordan. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 Libanon, Republika Libanon. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Maroko, Kraljevina Maroko. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Palestinska Narodna Samouprava, od 2012. Palestina, Država Palestina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 Sirija, Sirijska Arapska Republika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 Tunis, Tuniška Republika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Suradnja i razvoj politika na Mediteranu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 Što je decentralizirana suradnja?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 Povratak euromediteranskom partnerstvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 Političko-ekonomske aktualnosti u mediteranskim zemljama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Politika Europske komisije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 Europska politika za susjede (ENP). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 Novi instrumenti .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Ekonomska tranzicija i politička konsolidacija BiH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 Kulturološki kontekst suradnje na Mediteranu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 Zaklada „Anna Lindh” (Anna Lindh Foundation, ALF).. . . . . . . . . . . . . . . 237 Zajednički život u različitosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 Zaklada „Anna Lindh” u Bosni i Hercegovini.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 Sažetak.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 Euromediteransko partnerstvo (EMP).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 Summary. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 Abstract. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 Introduction. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254 Bosnia and Herzegovina and its political history of the last two centuries. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 Relative economy boost factors of Bosnia and Herzegovina in relation to Mediterranean countries. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Bosnia-Herzegovina’s population is relatively well educated. . . . . . . . . . . 260 Bosnia and Herzegovinians’ Euro-Mediterranean Partnership. . . . . . . . 261 Economic transition and political consolidation of B&H.. . . . . . . . . . . . . . 261 Conclusion.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 Recenzija (Salih Fočo) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
277
O autoru Dr. sc. Ivan Orlić (Sarajevo, 1959) veleposlanik je u MVP BiH. Završio je studije ekonomije, menadžmenta i sociologije u Sarajevu, Tokiju i Bledu, a doktorirao u Sarajevu. U mladosti je bio aktivist SSO-a BiH, zastupnik u Skupštini SR Bosne i Hercegovine. Kasnije gospodarstvenik, poduzetnik i diplomat. Prvi je rezidentni veleposlanik Bosne i Hercegovine u Češkoj Republici, nerezidentno u Slovačkoj, od 2005. do 2010. Veleposlanstvo BiH u Pragu, u to je vrijeme, proglašeno je najboljim diplomatsko-konzularnim predstavništvom BiH. Autor je više knjiga i članaka iz područja diplomacije, međunarodnih odnosa, ekonomije i poduzetništva. Stalni je predstavnik Bosne i Hercegovine u Uniji za Mediteran.