Willigis Jäger
KONTEMPL ACIJA Kršćanski put mistične duhovnosti
SYNOPSIS, Zagreb – Sarajevo 2015. U suradnji s Centrom duhovnih putova „Kontemplacija i Mistika” , Zagreb
POVODOM 90. ROĐENDANA WILLIGISA JÄGERA
Stara paradigma je govorila da smo ljudska bića s duhovnim iskustvom. Nova paradigma govori da smo duhovna bića s ljudskim iskustvom. … Jedini razlog što smo se rodilikao ljudska bića je taj da Bog želi postati čovjekom u nama. Bog ne želi biti hvaljen, Bog želi biti življen.
Willigis Jäger
SADRŽAJ RIJEČ UREDNIKA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 PREDGOVOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
KONTEMPLACIJA DANAS.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1. PUSTINJSKI OCI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 2. MEISTER ECKHART (1260.–1328.). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 3. IVAN OD KRIŽA (1542.–1591.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 LITERATURA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
KONTEMPLATIVNA MOLITVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 PREDGOVOR PONOVLJENOM IZDANJU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 UVOD PREMA IVANU OD KRIŽA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 PRVI DIO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 1. Ljubavna pozornost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 2. Ljubavnu se pozornost mora uvježbati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 3. Proces pročišćenja – Tamna noć.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 4. Utrnuće kao oslobađanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 5. „Ništa“ kao vrata u mistično iskustvo.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 DRUGI DIO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 MISTIČNO ISKUSTVO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 6. Stvari u Bogu prepoznati.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
7. Ljubavna pjesma – oblik izražavanja iskustva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
| 7
8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.
Priroda kao poticaj na mistično iskustvo.. . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Stvoritelj i stvoreno – ne-dualnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Mistik – panteist ili monist?.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Utjelovljenje – događaj koji traje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Događaj na Taboru – mistično iskustvo učenika.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Euharistija – naviještanje cjelovite istine. . . . . . . . . . . . 100 Isus Krist u kontemplaciji.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Isus Krist – arhetip jedinstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
TREĆI DIO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
VODSTVO NA KONTEMPLATIVNOM MOLITVENOM PUTU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 16. Kritika dušobrižnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 17. Osobno iskustvo kao najvažniji preduvjet. . . . . . . . . . . . . 111 18. Vodstvo mora biti individualizirano.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 KONTEMPLACIJA SUSRET S BOGOM DANAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 ŠTO JE KONTEMPLACIJA?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 PUT PREKO TIJELA I DISANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 1. Pravilno disanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 2. Položaj tijela.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 3. Sabiranje svijesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
SPOZNAJA VLASTITOGA BITKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 1. Pogled u vlastiti bitak.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 2. Molitva mira.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 3. Sažetak molitvenoga puta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 SPOZNAJA BOGA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 1. Konačna stvarnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 2. Vidovi dubinskoga iskustva.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 3. Doživljaj prosvjetljenja i individualnost.. . . . . . . . . . . . . 173 4. Jedinstvo i mnoštvo – Bog i stvoreno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 PERSONALIZACIJA ISKUSTVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 8 | Willigis Jäger • KONTEMPLACIJA
1. Cilj kontemplacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 2. Marta kao uzor mistika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 3. Biti djevica i biti žena u Eckhartovu smislu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 4. Vjerodostojnost slike hvali svoga učitelja. . . . . . . . . . . 191 5. Sve stvari imaju okus Boga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 PROMJENA OSOBNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 1. Nova raščlamba životnih vrijednosti.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 2. Produbljivanje poimanja grijeha.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 3. Pročišćavanje osjetila i duha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 4. Askeza i kontemplacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 5. Društvena odgovornost i kontemplacija. . . . . . . . . . . . . . . . 206 6. Kontemplacija kao molitva bez riječi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 7. Prosna molitva i kontemplacija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 8. Vjera i kontemplacija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 BOG, JEDINSTVENI – BOG, MNOŠTVENI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 1. Dinamika božanskoga života. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 2. Kontemplacija i Bog kao osoba.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 3. Religija i kontemplacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 4. Moguće prepreke.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 OPĆE PERSPEKTIVE.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 1. Psihološki vidovi.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 2. Pogled u budućnost.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 UMJESTO POGOVORA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 NAPUTCI O LITERATURI.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 Meister Eckhart. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 WILLIGIS JÄGER (r. 1925.), RELIGIJA JE ŽIVOT, A ŽIVOT RELIGIJA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 FRANZ NIKOLAUS MÜLLER. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
Uvod
| 9
RIJEČ UREDNIKA
Knjigom Val je more: mistična duhovnost za moder na vremena, izdanom 2014. godine u ediciji „Mistika i kontemplacija“ izdavačke kuće Synopsis, započeo je rad na sustavnom prezentiranju rada i djelovanja učitelja kontemplacije i zena Willigisa Jägera, na hrvatskom jeziku. Druga knjiga u tom nizu donosi tri teksta u kojima Willigis Jäger obrađuje temu kontemplacije kao kršćanskoga puta mistične duhovnosti. I dok je prvi, uvodni tekst novijega datuma, preuzet sa službene stranice Würzburškog foruma kontemplacije, koji nastavlja rad Ekumenske grupe za kontemplativni rad i Würzburške škole kontemplacije, koje je utemeljio Willigis Jäger 1986., odnosno 1991. godine, druga dva teksta prijevodi su knjiga koje su već izdane na hrvatskom jeziku, ali su davno nestale s polica knjižara. Prva od njih, Uvod u kontemplativnu molitvu prema Ivanu od Križa, izišla je 1995. godine u izdanju Kršćanske sadašnjosti i prijevodu Jure Zečevića OCD, a druga, Kontemplacija: susret s Bogom danas, u izdanju izdavačke kuće Ziral iz Mostara 2000. godine i prijevodu Ljerke Jovanov. U ovom izdanju prva od njih iznova je prevedena, dok je druga samo dorađeni prijevod iste prevoditeljice. 11
Zbog obujma knjige, kao i zbog želje da se prezentiraju isključivo tekstovi koje je napisao Willigis Jäger, iz druge je knjige izostavljen dodatak koji govori o iskustvima polaznika tečajeva kontemplacije. Dok je u knjizi Val je more: mistična duhovnost za moderna vremena, Willigis Jäger razumljivim i jasnim jezikom iznio suštinu mističnoga pogleda na svijet, knjiga Kontemplacija: kršćanski put mistične duhovno sti poslužit će, kao vjeran suputnik i savjetnik, svima koji su se odlučili krenuti putem kontemplacije ili su već na tom putu, osobito ako tijekom putovanja naiđu na teškoće.
12 | Willigis Jäger • KONTEMPLACIJA 12
PREDGOVOR „Vjernik budućnosti bit će mistik, mistik s osobnim iskustvom – ili ga neće biti.“ Ove su se riječi znamenitoga koncilskog teologa Karla Rahnera DI (1904.–1984.), napisane prije više od pedeset godina, obistinile već odavno. U crkvenim se krugovima često tuže kako među ljudima prevladava sekularizacija, a religioznost nestaje. Doduše, iako mnoga istraživanja pokazuju da u posljednjim desetljećima opada broj vjernika u crkvama, ni u kojem se slučaju ne može govoriti o smanjenju religioznosti. Dokaz tome je velik broj ljudi koji u potrazi za duhovnošću svoj put pronalaze u dalekoistočnim duhovnim praksama kao što su zen, joga, tai chi itd. Svi se ti putovi mogu dobro povezati s kršćanskim nasljeđem. Oni mogu sadržavati veoma stare, kako religiozne tako i praktične korijene tradicija koje su se unutar njih sačuvale. Kao praktični putovi vježbanja omogućuju stjecanje vlastitoga iskustva bez potrebe preuzimanja neke druge religije, nego su, mogli bismo reći, religijski „neutralni“. Razlog tome što se danas mnogi ljudi bave raz ličitim vidovima vježbanja podrijetlom s Dalekoga istoka je u tome što u vlastitoj tradiciji nikada nisu mogli upoznati odgovarajuće metode i tehnike. Ovdje se u prvom redu misli na kontemplaciju. Latinska ri 13
ječ contemplatio prijevod je grčke riječi theoria i znači motrenje. Misli se na motrenje Boga, odnosno unio mystica, iskustvo sjedinjenja ili motrenje bitka, što je cilj svake kršćanske mistike. Izvori kontemplacije vode nas unatrag sve do vremena pustinjskih otaca (3. stoljeće i dalje), koji su se povlačili u osamu egipatske pustinje kako bi se u tišini i samoći mogli potpuno posvetiti potrazi za Bogom. Među pustinjskim ocima bilo je i žena koje se spominju u djelu Apophtegmata patrum. U tim Izreka ma pustinjskih otaca središnju ulogu zauzima sjedenje u tišini. Iskusan će otac uvijek i ponovno savjetovati mladim pustinjacima: „Idi u svoju ćeliju (kellion), sjedni i provedi vrijeme u tišini!“ Rani su kršćanski monasi razvili metodu koja im je olakšavala sabranost (da ostanu kod sebe), kako ih ne bi ometale misli koje se pojavljuju. To su stanje nazivali ruminatio, što znači preživanje, doslovno ponovno prežvakavanje kao što to čini npr. deva – izabranu riječ ili kraću rečenicu jednostavno bi stalno u sebi ponavljali, odnosno „žvakali“. Sve velike religije poznaju ovakvu mantričku praksu. Pustinjski su se oci najčešće služili nekom kratkom rečenicom iz Biblije, primjerice: „Gospodine Isuse Kriste, smiluj mi se!“, riječi koje je doviknuo slijepac Bartimej Isusu (Mk 10,47). Iz takve se prakse razvila takozvana Isusova molitva, koja je u istočnim crkvama do danas u kontemplativnoj praksi ostala najčešće korištena rečenica. Ideal ove molitvene prakse je hesychia, mir srca. Odatle dolazi njezina duga tradicija koja se naziva hezihazam. Hesychia je kontemplativno stanje unutarnjeg mira, prebivanje u 14 | Willigis Jäger • KONTEMPLACIJA
Božjoj prisutnosti i konačno sjedinjenje s božanskom stvarnošću. Pojam theosisa, obogotvorenja (deifikacije), ostao je sve do danas središnjim pojmom pravoslavne teologije, a znači prožetost s božanskim prauzrokom. I veliki je njemački učitelj kontemplacije, dominikanac Johannes Tauler (1300.–1361.), također govorio o obogotvorenju čovjeka kao njegovoj temeljnoj i najuzvišenijoj svrsi. U tradiciji Zapadne crkve važan je i kartuzijanac Guigo II. (umro 1193.), koji nam je ostavio jas no strukturiran molitveni put u četiri stupnja: lectio (čitanje) – meditatio (razmatranje) – oratio (molitva) – contemplatio (kontemplacija, motrenje). Kod njega put počinje s čitanjem Svetoga pisma. U drugom se stupnju razmišlja (razmatra, meditira) o pročitanom tekstu. Iz meditacije izvire molitva koja se oblikuje da bi se, konačno, put dovršio u kontemplaciji, bivanju u Božjoj prisutnosti. Ova Guigova shema pokazuje kršćanski temelj riječi meditacija u smislu predmetne meditacije (sa sadržajem svijesti), dok se riječ kontem placija treba shvatiti kao nepredmetna meditacija (bez sadržaja svijesti). Ovaj molitveni put u četiri koraka monaha Guiga veoma je dugo oblikovao duhovnost molitvene prakse u samostanima Zapadne crkve i još danas ga kao siguran putokaz slijede mnogi kršćani. Tijekom vremena, a ponajviše u doba raciona lizma u 17. i 18. stoljeću, meditativna odnosno kontemplativna praksa znatno je izgubila na važnosti. Teologija, a s njom i pobožna praksa, postale su nezanimljive, a često i sumnjive; vjera se u cjelini pretežno svodila samo na pridržavanje zapovijedi i dogmi, vjerovanja i vjerskih uputa. Uvod
| 15
Sveti Bonaventura (1221.–1274.), koji se katkada naziva i „knezom mistika“, razlikovao je cognitio dei doctrinalis (spoznaju Boga iz učenja, znanosti) od cognitio dei quasi experimentalis (spoznaje Boga iz iskustva), dakle iz duhovnih molitvenih praksi koje vode u iskustvo. Bilo bi pogrešno odvajati spoznaje razumom i spoznaje iskustvom te ih suprotstavljati jedne drugima. Ovdje se moramo sjetiti i koncepta o tri oka koji potječe od znamenitoga teologa i mistika Huga od sv. Viktora (1097.–1141.) iz jedne od velikih teoloških škola kraj Pariza. Prema njemu postoji: 1. oculus carnis, tjelesno oko, a misli se i na sva ostala naša vanjska osjetila, 2. oculus rationis, oko razuma, i 3. oculus contemplationis, oko kontemplacije. Spoznaja koju omogućuje treće oko nadilazi osjetilne i razumske spoznaje. Zanimljivo je da se slični koncepti „trećeg oka“ nalaze i u hinduizmu, budizmu i islamu. Konačno je i znameniti suvremeni istraživač ljudske svijesti (i svjesnoga), Ken Wilber (rođen 1949.), jako pridonio prevladavanju nastale suprotnosti između religije, vjere i duhovnosti s jedne strane i prirodnih znanosti s druge. Da bi spoznaja iskustva okom kontemplacije bila moguća, polazi se na put vježbanja kontemplacije. Put kontemplacije treba razlikovati od kontemplacije kao stanja, kao visio beatifica (božanskoga motrenja) koje se, na kraju, i ne može postići svojim naporima nego može biti samo darovano kao milost. Put kontemplativne vježbe, koji Johannes Tauler naziva „vježbanjem i povlačenjem u nutrinu“, trebao bi ljude otvoriti i pripremiti za iskustvo koje nam daje Bog. 16 | Willigis Jäger • KONTEMPLACIJA
Mnogi se danas muče s riječju Bog i sa slikama i predodžbama koje se s njim povezuju. I ovdje nam može pomoći pogled u veliku tradiciju kršćanske teologije i duhovnosti. U ranoj je Crkvi (3.–5. st.) theolo gia negativa bila važan stup teologije. Smatralo se da sve što se može izreći o Bogu i božanskoj stvarnosti ostaje uvijek nedostatno budući da Bog daleko premašuje naše mogućnosti poimanja i predodžbi. Theo logia positiva, koja se s druge strane pokušava izraziti o Bogu, treba tu nadopunu i relativiziranje. Theologia negativa, nazvana i via negativa i apofatička teologija, važan je izvor mistične tradicije i kontemplativne prakse onkraj svih riječi, slika, koncepata i dogmi. Radi se o iskustvu božanskoga misterija. I upravo je to ono na što upućuje Karl Rahner, kojega smo citirali na početku. Gdje su danas duhovni učitelji i pratitelji koji mogu uputiti ljude u kontemplativnu praksu i pratiti ih i savjetovati na kontemplativnom putu, u vježbanju „poniranja u sebe“? U 20. stoljeću pojavljuju se pioniri međureligijskoga dijaloga: njemački isusovac Hugo Enomiya Lassalle (1898.–1990.), američki trapist Thomas Merton (1915.–1968.), francuski benediktinac Henri Le Saux – swami Abhishiktananda (1910.–1973.), austrijski kamaldolez David Steindl-Rast (rođen 1926.), njemački benediktinac Willigis Jäger (rođen 1925.) i mnogi drugi. Proučavajući prije svega budističku i indijsku tradiciju došli su do zaključka da se ovdje radi o istom „blagu koje se krije u vlastitoj kući“. Tako su ponovno otkrili da istinska mistika i kontemplacija postoje i u vlastitoj tradiciji. Svi ti pio niri međureligijskih susreta bili su iznenađeni vlaUvod
| 17
stitim iskustvom i uvidima da nas duhovni putovi Indije, Japana i drugih zemalja mogu u velikoj mjeri poučiti o kontemplativnoj praksi u kršćanstvu budući da imamo toliko toga zajedničkog. To su otkriće željeli prenijeti i nama. Već kao novak u samostanu u Münsterschwarzachu (Njemačka), Willigis Jäger se ozbiljno zainteresirao za spise kršćanskih mistika, na što se u ono vrijeme gledalo s velikim podozrenjem, kako to sam voli reći. Još sredinom 20. stoljeća na mistike se gledalo s nepovjerenjem. To se počelo pomalo mijenjati tek nakon Drugog vatikanskog sabora (1962.–1965.). Otvaranje prema velikim religioznim tradicijama i mnogostruki susreti s njima olakšali su i potaknuli ponovno zanimanje i za vlastite tradicije. Tako je 1969. godine Willigis Jäger dobio dozvolu svojega opata da ode u Japan učiti zen. Šest godina intenzivnih vježbi u Japanu učinile su ga traženim duhovnim učiteljem u Njemačkoj, a ubrzo i na međunarodnoj razini. Njegov ga je učitelj Yamada Roshi 1980. godine imenovao učiteljem zena, a 1996. godine, nakon Roshijeve smrti, njegov ga je nasljednik Kubota Roshi imenovao majstorom zena, čime mu je ujedno dao i pravo druge imenovati učiteljima. To je bila i ostala do danas neuobičajena praksa: jedan kršćanski redovnik – majstor zena. Willigisa je 2009. godine kao majstora zena potvrdio i kineski majstor chana (jap. zen) Jing Hui. Od početka svojega djelovanja u svojstvu duhovnoga učitelja Willigis Jäger je težio usavršavati kontemplaciju s namjerom da se ona ponovno usidri u Crkvi. Bezbrojnim tečajevima i brojnim 18 | Willigis Jäger • KONTEMPLACIJA
publikacijama pratio je ljude na duhovnom putu kontemplacije i zena. I nije prestao naglašavati da su u konačnici obje staze – u velikoj tradiciji theologia ne gativa – izvan granica religija i konfesija s njihovim sustavima vjerovanja, te da vode do nadosobnog iskustva mističnog sjedinjenja, unio mystica, kako ga naziva kršćanska mistična tradicija ili kensho, kako ga naziva tradicija zena. Franz Nikolaus Müller
Winterthur, 29. siječnja 2015.
Uvod
| 19