… И У ВЕКОВЕ ВЕКОВА дрворези епископа јустина
НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО 2015
LXIX Доспео је ток мога живота, на трошној барци, кроз морске буре, у ону луку где свима ваља стићи и положити рачун о сваком свом чину. Сад видим колика је грешка била што сам уметност сматрао својим идолом и својим владаром... Заљубљене мисли, мисли таште и веселе, шта значе оне сада када ми се две смрти ближе. Једна ми извесно предстоји, а друга ми прети... Ни сликање, ни вајање нису више кадри да утоле душу која се све више окреће оној љубави што с крста шири руке да нас прими. Микеланђело Буанароти, 1554.1
На корици: Крст На првој страни: Покајте се, 2013. фосилни храст Крст ручни, 1984, шимшир
… И У ВЕКОВЕ ВЕКОВА
Момчило Стевановић, Течај из историје уметности II [скрипта], Београд, Факултет ликовних уметности у Београду, 1964, 122.
1
2
Исто.
М
ало је познато да је велики италијански уметник из периода ренесансе, Микеланђело Буанароти (Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni, 1475–1564), сем што је био вајар и сликар, писао и песме. Не толико даровит у овој уметности, али по садржају подједнако дубок као у другим уметностима, саставио је у позним годинама живота сонет који се сматра једном од најлепших његових песничких дела. Он нам у овим стиховима говори о својој великој љубави према уметности кроз коју је дошао до Истине. Историји уметности су познатe приче о његовом пожртвованом уметничком прегнућу.2 Истинити и предани приступ стваралаштву васпитавао га је и приближио га Богу. ¶ Овакав пример може нам се учинити јединственим и наводи нас на мисао да се односи само на Микеланђела и његов неизмерни уметнички таленат. Међутим, у естетици, науци о лепом, познато је да је могуће да човек, користећи се нижом, спољном лепотом дође и до духовне лепоте. ¶ Уметнички процес веома је сличан процесу рада на себи. Уметнички процес може да буде (и јесте, уколико је искрен) тежак и захтеван. Уметник испитује себе, прати своја осећања, ослушкује себе и требало би да користи искреност као основни критеријум у раду. Колико је тешко уздржати се од жеље да се допаднемо на уштрб истине, толико је тешко и уздржати се од неискрености у уметничком делању. Врло често уметник оштро одбацује наизглед лепе делове свог рада како би дошао до дубље истине о себи. Тако он долази до свог изворног ликовног израза. ¶ Као што уметнички процес може да васпита човека, тако и рад на себи и жеља за истином пресудно утичу на квалитет уметничког израза. Формално образовање, искуство у раду и познавање вештине уметнику помажу да се изрази правим ликовним средствима, а таленат му омогућава да то уради много брже и прецизније. Али онде где умешност и знање посустану, ту личност уметника надомешћује пропуштено и делу даје посебност. Насупрот
томе, једно технички педантно одрађено дело, уколико у себи нема трага личности уметника, врло често нас оставља равнодушнима. ¶ Преосвећени епископ жички г. Јустин (Стефановић), пред чијим скулптурама стојимо, започео је свој уметнички рад истовремено када се определио за монашки живот. Монашки живот, у свом тајанственом смислу, израз је једне непрекидне чежње човекове душе за сусретом са Богом. Богочежњиви монах призван је да својим животом служи своме Творцу и ближњима. По речима руског режисера Андреја Тарковског (Андре́й Арсе́ньевич Тарко́вский, 1932–1986) ни уметник не угађа себи, и он служи другима. Он је увек слуга који непрестано настоји да се одужи за дар који му је чудом дат.3 ¶ На изложби под називом …И у векове векова представљена су дела која су руком епископа Јустина углавном настала у протеклих неколико деценија. Сви радови изведени су у дрвету, топлом и меком вајарском материјалу, често сретаном и у народној и у црквеној традицији. ¶ Тематски бисмо радове могли да поделимо у неколико мањих серија. Први су дуборезани крстови, стони и ручни, на којима је главни мотив Распеће Христово. Бројну групу чине композиције персонификације, рађене у рељефу или у простору као статуе. Затим, ту су бисте, издужени стилизовани портрети симболичних имена. Изображење риба и птице срећемо на две рељефне композиције и као појединачне скулптуре мањих димензија и на две колажне слике. ¶ Испитивање различитих врста дрвета одлика је једног броја радова независно од теме коју приказују (Крст стони, У векове векова, Јерусалим, Гавран, Штука, Маска, Лабуд и други). У сусрету са њима визуелно нам се намеће колажирани ритам контраста. Такви разиграни низови умирени су ширим, једноличним површинама онде где је постојала потреба за тим. ¶ Рељефне композиције такође спадају у ову групу (Плодоносно дрво, Анђео чувар, Тишина, Риба, Колевка, Србин, Берба, Певац, Птице селице). Међу њима примећујемо два урамљена рада у којима је аутор из медија скулптуре прешао у дводимензионални уметнички медиј, у слику. ¶ Сви ови радови одају нам утисак уметникове промишљености. Доминантни рационализам ублажаван је топлином и мекоћом самог дрвета, бојама, грубљом рустичном обрадом. Неке од њих по сведености, складу теме и ликовне обраде ми сматрамо најуспешнијим на изложби. ¶ Друга група скулптура такође се издваја по посебном односу уметника према материјалу. То су оне у којима материјал руководи уметника. Поједине нам изгледају као да се снажном животворном силом или нагонском потребом пробијају из унутрашњости дрвета и боре за свој израз. Примећујемо да и називи које носе подржавају драмски моме-
Маска, 2013. црвена врба, фосилни брест, маслина Стварање Еве, 2013. шимшир, црвена врба
Андреј Тарковски, Вајање у времену, Београд, Уметничка дружина Аноним, 1999, 36
3
Јован Вучковић, Ставрографија, Сремски Карловци, Српски сион – часопис православне епархије сремске, Библиофилска издања, 1999, 16.
4
нат: Опстанак, Аскеза, Стварање Еве. ¶ На скулптури Опстанак бела глатка површина шимшира на издуженом врату птице подсећа нас на слонову кост. Ову тенденцију меког дрвета да очврсне симболично видимо као уметникову тежњу за преображајем. ¶ По значењу изложени крстови привлаче нашу пажњу. Три крста са која се сусрећемо део су обимније, ликовно значајне серије, која је настајала и развијала се током три деценије. Први крстови настали су почетком 80-тих година прошлог века из, како сазнајемо у биографији, периода када је аутор учио дуборез. Они су рађени вешто, технички педантно и тематски богато. ¶ На крстовима из новијег периода примећујемо један другачији, слободнији приступ. Аутор се, радећи увек исти мотив, Распеће Христово, одвајао од теме и упловио у ликовна истраживања на пољу цртежа, форме и материјала. Цртеж распетог Господа током процеса рада постао је смео и сведен; форма крста се поједностављује, а паралелно са тим и обрада дрвета је грубља. Понегде краци крста бивају издужени, а нису ни приказани други детаљи композиције, тако да крст и распети Господ на њему постају једно. Наративност јеванђелске приче сведена је на симбол. На тај начин ликовно је подржана порука дела: „Ја сам Пут, Истина и Живот” (Јован 14:6). ¶ Овај процес није само пут једног уметника. У историји је знак крста имао да пређе пут уобличавања док се од монограма Христовог није издвојио у засебан и прочишћен симбол хришћанства са Господом распетим на њему.4 У животу сваког хришћанина, из његове душе, крст се уобличава док не постане и његов живот. А овде се опет присећамо и великог италијанског вајара и његовог пута до „љубави са крста”. ¶ Прича о крсту, симболу хришћана, није најупечатљивија богочежњива прича коју срећемо на овој изложби. Подједнако су снажне приче оних скулптура чији су погледи упрти у даљину или загледани у себе. То су скулптуре Покајте се, Блажена, Кротка, Анђео чувар и Маска, ликовно и стилски разнолике. Заустављене у тренутку, усмерених погледа, са ауром тишине и мира, ове скулптуре нас, иако не монументалне, по атмосфери коју носе подсећају на статуе египатских фараона, цивилизације која је читаво стваралаштво засновала на животу после смрти. Да ли нас оне дотичу зато што говоре о нашим стрепњама, борбама и надама, о титрајима наших душа? ¶ И остале скулптуре на које наилазимо су као изображења питања која човек поставља себи трагајући за својим идентитетом, идући од националног до архетипског. О том трагању говоре нам дела као што су Србин, Берба, Певац и Колевка или Стварање Еве, Јерусалим, Овим побеђуј, Плодоносно дрво. ¶ Све оно што смо запазили на радовима епископа Јустина говори нам о јед-
ном озбиљном уметничком приступу. Свакако су томе допринели искуство, познавање вештине и љубав према дуборезу. Али, по нашем схватању, нешто друго ове радове чини вредним пажње. ¶ Као што смо већ поменули на почетку, у одговорном уметничком делању уметник се сусреће са својом личношћу и тај сусрет кроз дела износи пред друге. Спремност уметника да се упусти у борбу са собом и човековом потребом за допадљивошћу, као и са низом дилема које настају у његовој души током уметничког процеса, то су све одрази уметникове личности које он изабраним ликовним средствима уноси у своје радове. Посматрајући дела епископа Јустина и анализирајући ликовни поступак спроведен на њима, ми наслућујемо да се овај толико важан сусрет уметника са собом догодио. Управо ову одлику сматрамо основним квалитетом изложених скулптура, а то нам истовремено говори и о уметничком потенцијалу њиховог аутора. Сестринство манастира Градац (Монахиња Магдалина Миладиновић)
Нови крст, 2014, фосилни брест, филигран Крст стони, 2013, фосилни храст и брест, маслина, црвена врба
Е
Берба, 2012, топола Црни лабуд, 2012, фосилни храст
Димитри Оболенски, Византијски комонвелт, Београд, 1991
1
Коста Богдановић, Увод у скулптуру, Слобода, Вршац, 1981
2
пископ жички, господин Јустин Стефановић ученик је савремених грчких дуборезаца, који своја знања и технике заснивају на темељима византијске уметности и њеног широког културног контекста. Јер, како је то истакао Оболенски, у југоисточној Европи Византија никада није умрла: „У удаљеним манастирима, у личном веровању и заједничком богослужењу, међу сељацима и код градских становника који су остали верни религији својих предак, пре свега можда у светом причешћу, оној симболичној драми човековог спасења која се без икаквих суштинских измена одвија још од почетка хришћанства, православни народи источне Европе до данашњих дана сачували су живу везу са својом византијском прошлошћу”.1Ово сведочи и дело владике жичког, реализовано кроз порекло, памћење и чување традиције, али и аутономни и савремени уметнички израз оличен у раду у дрвету и богатству представљених мотива и симбола. Избор дрвета такође носи извесну симболику, јер оно је, свакако, једно од најстаријих уметничких материјала, које је у скулптури веома давно прихваћено као коначни материјал.2 Уметници, мајстори и занатлије поштовали су зато његову дуговечност, структуру, форму и лепоту његове текстуре. Уз то, његов богати духовни смисао, оличен у сложеној дуалној вези земаљског и небеског, одвајкада се тумачи симболички: Дрво живота, Дрво познања добра и зла…То изузетно духовно наслеђе, сачувано кроз визуелну уметност и усмену традицију, као дуга и веома плодна оставштина, баштини се и данас, као порука савременог поимања и разумевања суштине света. ¶ Свој први крст владика Јустин урадио је пред одлазак у Манастир Црна Река (1979). У овој светињи, коју у својим радовима именује и као Колевку, уз тиховање и љубав према Богу, креће његово стварање дуборезаних крстова разних облика и намена. Крст је један од најстаријих симбола, „стар је колико и свет”, са комплексним значењем и употребом у људској историји. У хришћанству он до-
бија нова и шира значења, која су и епископа Јустина, чини се, највише инспирисала у стварању великог броја реликвијара, напрсних, ручних и престоних крстова. Сви они имају централну тему Распећа Христовог, а обогаћени су низом мањих сцена и детаља. Апостоли, светитељи, херувими урађени су минуциозно и сведено, у хармоничној комбинацији плитког дубореза и дубоког рељефа, оживљени линеарним и тордираним преплетима. У неким радовима, као што је Крст стони, остварени су минимализам форме и апстраховање мотива. Прочишћеност, транспарентност форме и наглашена симболика постигнути су комбинацијом више врста дрвета: фосилни храст, брест, маслина и црвена врба. У опусу владике Јустина сасвим јасно се издваја целина крстова, коју карактеришу посвећеност и континуитет, јасна и непрекинута радња, попут Молитве, која на најбољи начин потврђује речи Јована Златоустог изречене у Беседи о крсту: „Крст је претпоставка безбројних добара”. ¶ Поред израде крстова, који по својим димензијама и техници, већином припадају ситној пластици и који, како истиче сам аутор, имају пре свега употребну вредност у свештенослужењу у цркви, рад и истраживање владике Јустина окренути су и слободној скулптури и пуној пластици, са сакралним и профаним темама. Чини се да се стваралац, управо у овом пољу, слободније и експресивније, окреће самој маси материјала, форми и мотиву или симболу. Радови попут Колевке, Црне реке, Бербе, Тишине представљају својеврсне духовне наративе, симболичне целине, које у нама буде архетипске слике и бришу границе времена и простора. Омиљен мотив аутора је риба, један од најстаријих хришћанских симбола. Прво и основно значење рибе јесте сам Христос, а потом и оно евхаристијско, јер риба указује на смисао хлеба и вина, односно на изображавање евхаристијске тајне.3 У делу Тишина, а посебно Штука, ова симболика појачана је комбинацијом транспарентних материјала (топола, шимшир) и динамичном игром вертикалних и хоризонталних маса наглашеног ритма. ¶ Скулптуре У векове векова и Јерусалим сведеним пиктуралним изразом, редукованом формом, јасном симболиком и текстуром материјала (фосилни храст, шимшир, орах, буква, крушка) представљају осавремењене визуелне форме, сублимисан израз духа, фокусиран на идеју и њену аутентичност. Тај естетски приступ присутан је и у радовима Црни лабуд, Гавран, Птица селица, чак је, чини нам се, уметниково длето потпуно ослобођено у реализацији животињских форми, које поред оживљених маса, асоцирају и на сасвим јасне емоције или психолошка стања. Тако долазимо до пуноће и неопходног опредмећења идеје, уз сва поштовања својства и матерјалитета др-
Архимандрит Тихон (Ракићевић), Икона у литургији, Службени гласник, Београд, 2010
3
Х. Л. Борхес, Усмени Борхес, Рад, Београд, 1990
4
вета. Јер, верујемо да без обзира на технолошки прогрес и иновативне идеје, како то истиче Борхес,4 „човек мора бити и уметник да би се спасио“, додајући и да је спасење поред доброте, праведности и упражњавање уметности. Уметности, која је кроз векове била визуелни симбол или слика времена, производ духовности и начина мишљења, као и непрекинута веза својеврсног система вредности. Сузана Новчић
Штука (риба), 2013. шимшир и фосилни храст
Анђео Чувар, 2013, топола Гавран, 2013, фосилни храст, шимшир, црвена врба, бразилски орах
Певац (петао), 2012, топола, пресовано дрво Кротка, 2012, црвена врба, топола Крајеугаони камен, 2012, шимшир и орах
Колевка, 2011, топола Опстанак, 2011, шимшир За небеско царство, 2014, храст На наредној страници: Сенка, 2013, липа, фосилни јасен
Јустин Стефановић | Рођен 1955. године у Чачку. Свој први дуборезбарени крст израђује пред одлазак у манастир Црна Река 1979. године, где своју љубав према Богу и светињи изражава у дрвету кроз дуборезане крстове разних облика и намена. Период свог богословског усавршавања на постдипломским студијама у Грчкој 1987–1990. године, где учи и црпи инспирацију од великих савремених мајстора дубореза. По повратку у манастир, израдом архијерејске панагије почиње ново поглавље његовог уметничког опуса. На трон Епископа тимочких ступа 1992. године. Марта 2014. године постаје магистар теолошких наука. У мају 2014. године изабран је за Епископа жичког. Поред свих обавеза у Епархији слободно време посвећује остваривању себе у уметности. Више од три деценије бави се уметношћу дрворезбарења. Своја дела излагао је на више самосталних и колективних изуложби. Групно је излагао у Музеју примењене уметности у Београду 1995. године, на изложби Савремена православна српска уметност, а самостално на изложби под називом Сила Часног Крста у Народном музеју у Зајечару 2012. године и у Дому културе „Стеван Мокрањац” у Неготину 2013. године, док се изложбом Дрво живота представио у Етнографском музеју у Београду 2014. године.
Јерусалим, 2013, фосилни храст и брест, шимшир, црвена врба, орах и буква На наредној страници: Црна река, 1977, шимшир и топола
… И У ВЕКОВЕ ВЕКОВА дрворези епископа јустина
НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО Установа од националног значаја www.nmkv.rs Издавач Народни музеј Краљево, ЕПАРХИЈА ЖИЧКА | За издавача Драган Драшковић Уредници Сузана Новчић, Јасмина Дражовић | Текстови монахиња Магдалина Миладиновић, Сузана Новчић Лектура мр Ана Гвозденовић | Поставка изложбе Сузана Новчић, Јасмина Дражовић | Фотографија Срђан Вуловић Графички дизајнер и аутор фонта Epigraph Драган Пешић | Графичка припрема АЈОВА Техничка припрема Драган Војиновић, Владан Пејковић, Слободан Миленковић Штампа Интерклима графика | Тираж 1000 примерака | Краљево 2015.