Монографија манастира Успење кабларско

Манастир Успење Овчарско-кабларска клисура

Зорица Златић Ивковић

Манастир Успење кабларско Манастир Успења Богородице, Овчарско-кабларска клисура , 2009.

2

Ближњима уснулим на обалама Мораве

4

С благословом Његовог Преосвештенства епископа жичког Господина Хризостома Зорица Златић Ивковић Манастир Успење кабларско Друго допуњено издање Издавач Манастир Успење

Садржај Манастири Овчарско-кабларске клисуре .......................................................................... 11 Утврђење на брду изнад манастира Благовештење ......................................................... 22 Утврђење на брду изнад манастира Јовање ....................................................................... 29 Писарница у кули и монаси-преписивачи књига ............................................................ 48 Тамница у кули Лествици ...................................................................................................... 54 Звонара на кули ........................................................................................................................ 64

Рецезенти Академик Гојко Суботић проф. др Јадранка Проловић

Живот у кули ............................................................................................................................ 68

Дизајн и прелом Владан Златић и Дизајн студио Тригон

Култ Богородице у Овчарско-кабларској клисури .......................................................... 83

Превод резимеа Дарја Костић (енглески), Драгана Виторовић (немачки), Ксенија Кончаревић (руски), Љубомир Амбрус (француски)

Црква Успења Богородице ..................................................................................................... 91

Штампа .................................................. Тираж 1000 Лета Господњег 2009.

Сакрални садржај куле-црква .............................................................................................. 73

Разарања и гашење монашких станишта ........................................................................... 88

Манастир Успење ....................................................................................................................121 Резиме (енглески, немачки, руски и француски језик)...........................................132-141 Мапа Овчарско - кабларске клисуре...........................................................................142-143 Скраћенице ............................................................................................................................. 145 Регистар појмова ................................................................................................................... 148 Порекло илустрација ............................................................................................................ 153

Манастир Успење Н

ај­мла­ђи у ску­пи­ни ов­чар­ско-ка­блар­ских мо­на­шких ста­ни­шта, манастир Успење, по­диг­нут на кра­ју два­де­се­тог ве­ка, сво­јом све­ти­њом и пре­у­зе­тим пам­ће­њем, чу­ва де­сет ве­ко­ва тра­ја­ња древ­ног култ­ног ме­ста. На из­ ду­же­ном гре­бе­ну усред ре­ке и уз­ви­ше­њу са ко­га се са­гле­да­ва ис­точ­ни улаз у те­снац кли­ су­ре, ду­го је пи­са­на, да­нас го­то­во за­бо­рав­ље­ на исто­ри­ја на­се­ља­ва­ња, гра­ђе­ња, стра­да­ња и уз­ди­за­ња, од сред­њо­ве­ков­ног утвр­ђе­ња до за­пу­ште­не гра­ди­не, од мо­на­шког ста­ни­шта у ку­ли стра­жа­ри до по­то­ње на­пу­ште­не ку­ли­ не, све до хра­ма и но­вог ма­на­сти­ра са­зда­ног да пре­у­зме упам­ће­ну по­све­т у древ­ног ме­ста и пра­зник Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це, за­штит­ни­це Срп­ске Све­те Го­ре и ње­них све­ти­ња. Сл. 4 По­глед са вр­ха Ов­ча­ра на кли­су­ру и ме­ан­дре За­пад­не Мо­ра­ве

8

Ма­на­сти­ри Ов­чар­ско-ка­блар­ске кли­су­ре

С

во­јим то­ком од про­стра­ног по­же­шког по­ља до ча­чан­ске рав­ни­це ре­ка Мо­ра­ва се про­вла­чи, ви­ју­га и про­би­ја уским ка­њо­ном из­ме­ђу пла­нин­ских ви­со­ва шу­мо­ви­тог Ов­ча­ра и сте­ но­ви­тог Ка­бла­ра. Усе­кле су та­ко ње­не во­де ду­бо­ку, те­шко про­ ход­ну кли­с у­ру на­ста­ње­ну буј­ним ра­сти­њем и ра­зно­вр­сним жи­ во­тињ­ским све­том.1 У по­тра­зи за оса­мом и скри­ве­ним, не­до­ступ­ним пре­де­ ли­ма, у вре­ме­ну на­ди­ра­ња Ту­ра­ка, оку­па­ци­је, ра­то­ва и стал­но при­с ут­них опа­сно­сти, Ов­чар­ско-ка­блар­ска кли­с у­ра ну­ди­ла је уто­чи­ште, мир и из­ве­сну си­гур­ност мо­на­си­ма ко­ји су сти­за­ли из Све­те Го­ре и мо­на­шких сре­ди­шта ју­жне Ср­би­је, али и дру­ гих обла­сти ко­је су гу­би­ле сво­ју са­мо­стал­ност.2 Стр­ме ка­блар­ске ли­ти­це, из­ду­бље­не мно­го­број­ним пе­ћи­на­ма, би­ле су по­год­не за ана­хо­рет­ски, пу­сти­но­жи­тељ­ски вид мо­на­шког под­ви­га. Мо­на­си си­на­и­ти са по­себ­ном иси­ха­стич­ком тра­ди­ци­јом, прет­по­ста­вља се, на­се­ли­ли су их кра­јем XIV или по­чет­ком XV ве­ка.3 Тра­го­ви фре­са­ка у пе­ћи­ни у ко­јој се на­ла­зи из­вор на­зван Са­ви­на во­да ука­зу­ју на мо­гућ­ност да се ту, пр­во­бит­но, на­ла­зи­ла ка­пе­ла у ко­јој су се под­ви­жни­ци, оса­мље­ни у сво­јим ке­ли­ја­ма на сте­на­ма, по­

Сл. 6 Ка­блар­ска пе­ћи­на са из­во­ром по­све­ће­ним све­том Са­ви

1 Ов­чар­ско-ка­блар­ску кли­с у­ру про­се­ца ре­ка За­пад­на Мо­ра­ва ме­ан­дри­ма у ду­жи­ ни од 15 км из­ме­ђу пла­нин­ских ви­со­ва Ов­ча­ра и Ка­бла­ра (над­мор­ске ви­си­не 985, од­но­сно 885 м). Због ле­по­те и по­себ­них вред­но­сти, кли­с у­ра је про­гла­ше­на за­шти­ ће­ним при­род­ним до­бром од из­у­зет­ног зна­ча­ја.

2 Д. Бог­да­но­вић, В. Ј. Ђу­рић, Д. Ме­да­ко­вић, Хи­лан­дар, Бе­о­град 1978, 23–30; А. Фо­ тић, Пад Све­те Го­ре под власт Осман­ли­ја, Дру­га ка­зи­ва­ња о Све­тој Го­ри, Бе­о­град 1997, 101–121.

3 Је­ро­мо­нах Ам­фи­ло­хи­је, Си­на­и­ти и њи­хов зна­чај у жи­во­ту Ср­би­је у XIV и XV ве­ку, Ма­на­стир Ра­ва­ни­ца, Спо­ме­ни­ца о ше­стој сто­го­ди­шњи­ци, Бе­о­град 1981, 101–134.

Сл. 7 Остаци фресака на своду пећине изнад капеле Св Саве

Сл. 5 Ка­блар­ске ли­ти­це из­ду­бље­не пе­ћи­на­ма

10

11

вре­ме­но оку­пља­ли због слу­жбе и за­јед­нич­ке мо­ли­тве.4 Сва­ка­ко је би­ла по­све­ће­на Пре­о­бра­же­њу Хри­сто­вом на Та­вор­ској Го­ри као и ма­на­стир ко­ји је, као ла­вра ко­јој су при­па­да­ли, са­гра­ђен у под­нож­ју Ка­бла­ра.5 У истом вре­ме­ну и не­што ка­сни­је, ка­лу­ђе­ри ко­ји су у ве­ли­ком бро­ју при­сти­за­ли са раз­ли­чи­тих стра­на, бе­же­ ћи пред Тур­ци­ма, осни­ва­ли су и дру­ге ма­на­сти­ре у кли­с у­ри, на ње­ним стр­мим стра­на­ма и уском по­ја­с у при­о­ба­ља. То­ком дру­ге по­ло­ви­не XIV ве­ка иси­ха­зам је при­хва­ћен као зва­нич­но уче­ње у ду­хов­ном жи­во­т у Ви­зан­ти­је, а ње­го­во ши­ре­ње у Ср­би­ји по­ве­за­но је са вре­ме­ном до­ла­ска на власт кне­за Ла­за­ра и при­с у­ством ути­цај­них пред­став­ни­ка иси­ха­стич­ког по­кре­та, мо­на­ха Ро­ми­ла у ма­на­сти­ру Ра­ва­ни­ци и ње­го­вог уче­ни­ка Гри­ го­ри­ја у пе­ћин­ском ма­на­сти­ру у Гор­ња­ку.6 Ко­ре­ни ана­хо­рет­ског жи­во­та ко­ји се­жу до пр­вих ве­ко­ва хри­шћан­ства по­ве­за­ни су и са дру­гим об­ли­ци­ма мо­на­штва, по­себ­но оп­ште­жи­ћем.7 Сто­га су око ов­чар­ског Пре­о­бра­же­ња по­диг­ну­ти и на­ста­ње­ни, као ки­ 4 Љу­ба­зно за­хва­љу­јем ко­ле­ги Де­ја­ну Бу­ли­ћу за по­да­так да се на де­ли­мич­но са­чу­ ва­ном вер­ти­кал­ном зи­ду, ви­со­ко под сво­дом пе­ћи­не у ко­јој је 1939. го­ди­не са­гра­ ђе­на ка­пе­ла по­све­ће­на све­том Са­ви, на­ла­зе тра­го­ви ста­рог жи­во­пи­са.

5 Поређења ради мо­же се по­сма­тра­ти иси­ха­стич­ки цен­тар за­сно­ван то­ком XIV ве­ ка на обо­ду Пе­ла­го­ниј­ске рав­ни­це у Ма­ке­до­ни­ји ко­ји се, та­ко­ђе, са­сто­ји од пе­ћи­на ис­по­сни­ка си­на­и­та из­ду­бље­них на стр­мој ли­ти­ци би­гре­ног ма­си­ва. Нај­ве­ћа од њих ко­ја се на­ла­зи у под­нож­ју са­др­жи тра­го­ве не­ка­да­шњег жи­во­пи­са и слу­жи­ла је от­шел­ни­ци­ма као за­јед­нич­ка бо­го­мо­ља. На про­стра­ном пла­тоу, на вр­ху сте­не, са­гра­ђен је ма­на­стир са цр­квом по­све­ће­ном пра­зни­ку Пре­о­бра­же­ња. Уп. З. Ив­ко­ вић, Жи­во­пис из 14. ве­ка у ма­на­сти­ру Зр­зе, Зо­граф 11 (Бе­о­град 1980) 68–81.

6 А.-Е. Та­хи­а­ос, Иси­ха­зам у до­ба кне­за Ла­за­ра, О кне­зу Ла­за­ру, Бе­о­град 1975, 93– 103; Г. Остро­гор­ски, Све­то­гор­ски иси­ха­сти и њи­хо­ви про­тив­ни­ци. При­лог исто­ ри­ји ка­сно­ви­зан­тиј­ске кул­ту­ре, О ве­ро­ва­њи­ма и схва­та­њи­ма Ви­зан­ти­на­ца, Бе­о­ град 1970, 207–209, 219; Је­ро­мо­нах Ам­фи­ло­хи­је, Си­на­и­ти, 101–134. Сл. 8 По­глед са вр­ха Ка­бла­ра на кли­су­ру и ма­на­сти­ре Пре­о­бра­же­ње, Сре­те­ње и Све­ту Тро­ји­цу на Ов­ча­ру

12

7 Д. Па­па­хри­сан­т у, Атон­ско мо­на­штво, по­че­ци и ор­га­ни­за­ци­ја, Бе­о­град 2003, 34–48.

13

но­ви­је, мно­ги ма­на­сти­ри од ко­јих су са­чу­ва­ни или об­но­вље­ни Бла­го­ве­ште­ње, Ни­ко­ље и Јо­ва­ње на ле­вој оба­ли ре­ке, у не­по­ сред­ној бли­зи­ни ка­блар­ских ис­по­сни­ца, а на па­ди­на­ма Ов­ча­ра, на де­сној оба­ли, Сре­те­ње, Све­та Тро­ји­ца, Ваз­не­се­ње и Ва­ве­де­ње. Би­ло је и дру­гих ма­на­сти­ра у тој ску­пи­ни ко­је по­ми­њу из­во­ри и пре­да­ње али су вре­ме­ном стра­да­ли и не­ста­ли. По­сто­је и две ка­пе­ле и јед­на цр­ква са­гра­ђе­на у на­ме­ри да се око ње за­сну­је још је­дан ма­на­стир. Уз­ди­за­њем не­ких по­ру­ше­них све­ти­ња да­нас жи­ви де­вет мо­на­шких за­јед­ни­ца у је­дин­стве­ној це­ли­ни, у на­ро­ ду по­зна­тој као Срп­ска Све­та Го­ра.8 До­ла­ском мо­на­ха, углав­ном си­на­и­та, иси­ха­ста у Ср­би­ ју кра­јем XIV ве­ка, осни­ва се не­ко­ли­ко здру­же­них, из­дво­је­них ма­на­стир­ских ску­пи­на, за­кло­ње­них у кли­с у­ра­ма, чу­ва­них из обли­жњих, об­но­вље­них ста­ри­јих утвр­ђе­ња. Пре­да­ње је упам­ти­ ло њи­хо­ве на­зи­ве ко­ји их ве­зу­ју за све­ти­ње на Ато­ну, а ко­је су сво­јим на­стан­ком по­не­ле. По­ред по­ме­ну­те Срп­ске Све­те Го­ре, то су још и Ма­ла Све­та Го­ра у клан­цу ко­ји ре­ка Цр­ни­ца усе­ца у об­рон­ке Ку­чај­ских пла­ни­на у око­ли­ни Па­ра­ћи­на, за­тим Мој­ сињ­ска Све­та Го­ра у пот­кри­љу исто­и­ме­не пла­ни­не у бли­зи­ни Ста­ла­ћа и Зет­ска Све­та Го­ра на Ска­дар­ском је­зе­ру.9 8 Је­дин­стве­на спо­ме­нич­ка це­ли­на у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­с у­ри ста­вље­на је под за­шти­т у за­ко­на и ка­те­го­ри­са­на као кул­т ур­но до­бро од ве­ли­ког зна­ча­ја (Слу­жбе­ни гла­сник СРС, број 14/79).

Сл. 9 Кли­су­ра ре­ке За­пад­не Мо­ра­ве

14

9 Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ства­ра­ње Срп­ске све­те го­ре. Ов­чар­ско-ка­блар­ски ма­на­сти­ри од XIV до кра­ја XX ве­ка, Збор­ник ра­до­ва На­род­ног му­зе­ја XXXII (Ча­ чак 2002) 59; М. Брм­бо­лић, Ма­ла све­та го­ра у кли­су­ри ре­ке Цр­ни­це, Са­оп­ште­ња XXX–XXXI (Бе­о­град 2000) 99–112; М. Алек­сић, Цр­кве­ни спо­ме­ни­ци Мој­сињ­скопо­слон­ског под­руч­ја, Мој­сињ­ска све­та го­ра. Ре­зул­та­ти до­са­да­шњих ис­тра­жи­ва­ ња при­род­них и кул­т ур­но­и­сто­риј­ских од­ли­ка мој­сињ­ско-по­слон­ског ком­плек­ са, Кру­ше­вац 2002, 17–22; В. Ј. Ђурић, Балшићи, Историја Црне Горе II, Титоград 1970, 413-432.

15

Сме­ште­ни у не­при­сту­пач­ној, те­шко про­ход­ној кли­с у­ри, ма­на­сти­ри на оба­ла­ма Мо­ра­ве би­ли су, у вре­ме­ну по­ди­за­ња као и ка­сни­је, из­дво­је­ни и у до­број ме­ри за­шти­ће­ни од упа­да не­ при­ја­те­ља, пљач­ке и ра­за­ра­ња. Ан­тич­ки ло­ка­ли­те­ти у окру­же­ њу ука­зу­ју на по­сто­ја­ње жи­во­та и ко­му­ни­ка­ци­ја од нај­ра­ни­јих вре­ме­на. Са­чу­ва­ни су по­да­ци да су у сред­њем ве­ку, из­ван ка­њо­ на, по­сто­ја­ли пу­те­ви ко­ји су по­ве­зи­ва­ли раз­ли­чи­те кра­је­ве и да се та­ква вр­ста са­о­бра­ћа­ја од­ви­ја­ла и ка­сни­је, у не­по­сред­ној бли­зи­ни мо­на­шке це­ли­не зби­је­не уну­тар изо­ло­ва­ног и те­шко про­ход­ног про­сто­ра. Од Ужи­ца, пре­ко По­же­ге, пут је во­дио ка Чач­ку за­о­би­ла­зе­ћи кли­с у­ру ју­жним па­ди­на­ма Ов­ча­ра и на­ста­ вљао до­ли­ном Мо­ра­ве да­ље на ис­ток. Је­дан крак са овог пу­та одва­јао се ка се­ве­ру пре­ма Ва­ље­ву, а дру­ги ка ју­гу, до­ли­ном Мо­ ра­ви­це пре­ма Сје­ни­ци.10 У кли­с у­ри ни­је би­ло пу­те­ва, чак ни пе­шач­ких ста­за. Ви­ше пу­то­пи­сних бе­ле­жа­ка из XIX ве­ка го­во­ре о из­у­зет­но те­шким, стр­мим и опа­сним при­ла­зи­ма по­је­ди­ним ма­на­сти­ри­ма на оба­ ла­ма Мо­ра­ве, ли­ти­ца­ма Ка­бла­ра и стр­мим стра­на­ма Ов­ча­ра.11 То је сва­ка­ко био раз­лог да ма­на­сти­ри, по­диг­ну­ти у ода­бра­ном при­род­ном окру­же­њу, ни­с у има­ли по­тре­бе за по­себ­ним обез­ бе­ђе­њем, оград­ним зи­до­ви­ма и од­брам­бе­ним утвр­ђе­њи­ма. Око цр­кве ко­ја се на­ла­зи­ла у сре­ди­шњем де­лу ма­на­стир­ског дво­ри­ 10 Г. Шкри­ва­нић, Пу­те­ви у сред­њо­ве­ков­ној Ср­би­ји, Бе­о­град 1974, 130; Д. М. Па­вло­ вић, Сред­њо­ве­ков­не жу­пе у за­пад­ном по­мо­ра­вљу, Збор­ник ра­до­ва На­род­ног му­зе­ја X (Ча­чак 1979) 65–69.

11 В. С. Ка­ра­џић, По­че­так опи­са­ни­ја срп­ски на­ма­сти­ра, Да­ни­ца, Беч 1826, 9–10; Ј. Ву­јић, Пу­те­ше­стви­је по Сер­би­ји, 1, Бе­о­град 1901, 202–207; Ф. Ка­ниц, Ср­би­ја зе­мља и ста­нов­ни­штво, I, Бе­о­град 1985, 527–536; М. Н. Илић, Мо­рав­ска кли­су­ра ме­ђу Ов­ча­ром и Ка­бла­ром са јед­ним пла­ном, Гла­сник Срп­ског уче­ног дру­штва XLII (Бе­о­град 1875) 214–217.

16

Сл. 10 Ма­на­стир Сре­те­ње на Ов­ча­ру

17

шта би­ле су гру­пи­са­не раз­ли­чи­те гра­ђе­ви­не чи­ји су спољ­ни зи­ до­ви пред­ста­вља­ли об­зи­ђе пор­те.12 Је­дин­стве­на ску­пи­на мо­на­ шких ста­ни­шта би­ла је сто­га чу­ва­на и кон­тро­ли­са­на на ула­зи­ма у кли­с у­ру, са ис­т у­ре­них ло­ка­ци­ја ко­је су има­ле до­бар пре­глед те­ре­на. На исти на­чин обез­бе­ђи­ва­не су и дру­ге здру­же­не гру­пе ма­на­сти­ра сме­ште­не у ка­њо­ни­ма ре­ка и те­шко при­сту­пач­ним пла­нин­ским пре­де­ли­ма кра­јем сред­њег ве­ка и по­себ­но то­ком тур­ске вла­сти на Бал­ка­ну. Мо­рав­ска Ср­би­ја гра­ди­ла је утвр­ђе­ња и за ци­вил­на на­се­ ља, вла­сте­о­ске дво­ро­ве и ве­ли­ке вла­дар­ске за­ду­жби­не. По­сто­ је­ће гра­ди­не из ра­ни­јих епо­ха об­на­вља­не су и ко­ри­шће­не као од­брам­бе­на утвр­ђе­ња. У њи­ма су че­сто из­но­ва по­ди­за­не ку­ле, ви­со­ке, до­бро утвр­ђе­не, на ис­т у­ре­ним бр­ди­ма из­над мо­на­шких на­се­ља и на по­себ­но ода­бра­ним ме­сти­ма са ко­јих се, под над­зо­ ром, др­жао при­лаз мо­на­шким ста­ни­шти­ма.13 Ви­ше при­ме­ра је­ дин­стве­но ор­га­ни­зо­ва­не од­бра­не ма­на­стир­ских ску­пи­на, то­ком сред­њег ве­ка и по­то­њих вре­ме­на, ука­зу­ју на уста­ље­ну прак­с у ко­ ри­шће­ња та­квих ре­ше­ња. Це­ли­ну све­ти­ња у обла­сти Бра­ни­че­ва шти­тио је обли­жњи, утвр­ђе­ни град Ждре­ло.14 Сред­њо­ве­ков­ни ма­на­сти­ри са­гра­ђе­ни у ка­њо­ну ре­ке Тре­ске код Ско­пља, Све­ ти Ни­ко­ла у Ни­ру, Све­ти Ата­на­си­је у Ши­ше­ву, Све­ти Ан­дре­ ја и Бо­го­ро­ди­чин ма­на­стир Мат­ка, бра­ње­ни су из об­но­вље­не ка­сно­ан­тич­ке твр­ђа­ве ко­ја се на­ла­зи­ла на сте­ни, ви­со­ко из­над 12 М. Радовановић, Манастирске целине на чачанском подручју, Зборник радова Народног музеја XXIX (Чачак 1999) 65-83.

13 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, ар­хи­тек­ту­ра ма­на­сти­ра у сред­њо­ве­ков­ној Ср­би­ји, Бе­о­град 1992, 127–240.

14 М. Цу­њак, При­лог про­у­ча­ва­њу ма­на­сти­ра Гор­ња­ка у Гор­њач­кој кли­су­ри, Збор­ ник ра­до­ва Vi­mi­na­ci­um 2 (По­жа­ре­вац 1988) 41–53; М. Ни­ко­лић, Вла­сте­лин­ство ма­на­сти­ра Ждре­ла (Гор­ња­ка), Исто­риј­ски ча­со­пис 20 (Бе­о­град 1973) 149–155. Сл. 11 Ло­ка­ли­тет Ку­ли­на са ма­на­сти­ром Ус­пе­ње

18

19

ка­њо­на.15 Зна­чај­не вла­дар­ске за­ду­жби­не као што су ма­на­сти­ри Ми­ле­ше­ва16 или Гра­дац,17 ко­ји у XI­II ве­ку ни­с у гра­ђе­ни као твр­ ђа­ве, чу­ва­ни су са обли­жњих утвр­ђе­ња Ми­ле­ше­вац и Пе­тров Крш, по­диг­ну­тих на уз­ви­ше­њи­ма са ко­јих се мо­гла са­гле­да­ти око­ли­на. И ма­на­стир Мо­ра­ча осма­тран је из утвр­ђе­ног гра­да Мо­рач­ни­ка,18 а Све­тим Ар­хан­ђе­ли­ма код При­зре­на кти­тор је до­де­лио утвр­ђе­ње Ви­ше­град на бр­ду, у не­по­сред­ној бли­зи­ни, за за­шти­т у и од­бра­ну. 19 Скупину манастира које су на острвима у Скадарском језеру подигли светогорски монаси крајем XIV века штитио је пирг саграђен на малом острву Топаони као брана на прилазу са истока, од града Скадра. 20 Ве­ли­ки број срод­них при­ме­ра, са­чу­ва­ни за­пи­си на мар­ ги­на­ма ста­рих књи­га, ма­те­ри­јал­ни оста­ци на ло­ка­ли­те­ти­ма Или­ње из­над ма­на­сти­ра Бла­го­ве­ште­ња и Ку­ли­на на уз­ви­ше­њу из­над ма­на­сти­ра Јо­ва­ња у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­с у­ри, ука­ зу­ју на мо­гу­ће пре­по­зна­ва­ње по­ме­ну­тих ме­ста као за­штит­них мо­на­шких утвр­ђе­ња на ис­т у­ре­ним по­ло­жа­ји­ма са ко­јих је би­ ло мо­гу­ће кон­тро­ли­са­ти ула­зе у те­снац кли­с у­ре са ње­не за­пад­ не и ис­точ­не стра­не.

15 Р. Љу­бин­ко­вић, Срп­ски цр­кве­ни спо­ме­ни­ци у кли­су­ри ре­ке Тре­ске, Хри­шћан­ско де­ло 24 (Ско­пље 1940).

16 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, 164–171.

17 Исто, 174–177.

18 Исто, 184–185.

19 Ст. Но­ва­ко­вић, За­кон­ски спо­ме­ни­ци срп­ских др­жа­ва сред­ње­га ве­ка, Бе­о­град 1912, 683.

20 В. Ј. Ђурић, Балшићи, нав. дело, 416-417.

Сл. 12 Ка­блар­ско уз­ви­ше­ње на ко­ме се на­ла­зи­ла ку­ла, а по­том цр­ква Све­тог Или­је из­над ма­на­сти­ра Бла­го­ве­ште­ња

20

21

Утвр­ђе­ње на бр­ду из­над ма­на­сти­ра Бла­го­ве­ште­ња

Н

а бр­ду ко­је се уз­ди­же из­над ма­на­сти­ра Бла­го­ве­ште­ња у Ов­ чар Ба­њи и до­ми­ни­ра над пре­де­лом уоко­ло, до­бро се са­гле­ да­ва улаз Мо­ра­ве у кли­с у­ру на за­пад­ној стра­ни као и ве­ли­ки део пре­де­ла на­ста­ње­ног мо­на­си­ма. На ку­па­стом вр­ху бре­га и ома­њој за­рав­ни у ње­го­вом под­нож­ју по­сто­је ви­дљи­ви тра­го­ви дав­но по­ ру­ше­них гра­ђе­ви­на. Усред не­ис­тра­же­ног ло­ка­ли­те­та за­по­че­та је об­но­ва ма­на­сти­ра Или­ње 1939. го­ди­не из­град­њом цр­кве на ме­сту за ко­је се прет­по­ста­вља­ло да чу­ва остат­ке сру­ше­ног ма­на­сти­ра.21 За­бе­ле­же­но је пре­да­ње да се на том бр­ду не­ка­да на­ла­зи­ла уса­мље­ на, ра­зо­ре­на ку­ла чи­ји су оста­ци зи­до­ва пот­пу­но ура­сли у зе­мљу па су се са­мо по тра­го­ви­ма твр­дог мал­те­ра рас­по­зна­ва­ли.22 По­ чет­ком XIX ве­ка ме­ђу мо­на­си­ма још се приповедало да су у ку­ли пре­пи­си­ва­не књи­ге, као и на бр­ду из­над ма­на­сти­ра Јо­ва­ња.23 У на­ро­ду је, ме­ђу­тим, упам­ћен по­мен са­крал­не гра­ђе­ви­не па је ло­ ка­ли­тет на­зи­ван Бо­го­мо­ља, као и ње­на по­све­та ста­ро­за­вет­ном про­ро­ку по че­му је ме­сто зна­но као Или­ње. Прет­по­ста­вља­ло се да су цр­кву Све­тог Или­је Тур­ци сру­ши­ли 1815. го­ди­не ка­да је стра­дао и збег у обли­жњој пе­ћи­ни Ка­ђе­ни­ци.24 Пре­да­ње је ду­го 21 Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ма­на­сти­ри Ов­чар­ско-ка­блар­ске кли­су­ре, Ча­чак 2004, 223–226.

22 М. Н. Илић, Мо­рав­ска кли­су­ра, 204; М. Ма­ри­чић, Об­но­ва ма­на­сти­ра Или­ње, Жич­ки бла­го­ве­сник, јул – ав­густ (Кра­ље­во 1939) 251–252.

23 В. Ст. Ка­ра­џић, По­че­так опи­са­ни­ја, 18.

24 М. В. Ма­ри­чић, Цр­ква Стра­ци­ми­ра бра­та Не­ма­њи­ног у Чач­ку, Ма­на­сти­ри срп­ске све­те го­ре и оста­ли ма­на­сти­ри епар­хи­је жич­ке: Сту­де­ни­ца, Жи­ча, Љу­бо­ сти­ња, Ра­ча и дру­ги, Ча­чак 1973, 65. Сл. 13 Цр­ква Све­тог Или­је на ме­сту не­ка­да­шње ку­ле

22

23

гра­ђе­ви­на на ме­сту очу­ва­не по­све­те, об­ли­ко­ва­на угле­да­њем на ма­лу цр­кву Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла у ма­на­сти­ру Жи­чи. По­сто­ја­ла је на­ме­ра да се по­диг­не ма­на­стир, али су Дру­ги свет­ ски рат и из­ме­ње­не дру­штве­не окол­но­сти у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ ду спре­чи­ле да­љу град­њу као и би­ло ка­ква ис­тра­жи­ва­ња тог, по мно­го че­му ва­жног ме­ста и ње­го­ве уло­ге у исто­ри­ји мо­на­шких за­јед­ни­ца на­ста­ње­них у кли­с у­ри За­пад­не Мо­ра­ве.26 Нај­но­ви­ја ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња ло­ка­ли­те­та по­зна­ тог под на­зи­вом Или­ње по­твр­ди­ла су прет­по­став­ке да се на овом уз­ви­ше­њу пр­во­бит­но на­ла­зи­ло ра­но­ви­зан­тиј­ско, а по­том и сред­њо­ве­ков­но утвр­ђе­ње.27 Те­шко до­ступ­но ме­сто, уда­ље­но од про­мет­них ко­му­ни­ка­ци­ја, ко­ри­шће­но је као утвр­ђе­ње ко­је, су­де­ћи по на­ла­зи­ма ар­хе­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла, ни­је би­ло вој­ног ка­рак­те­ра, ни­ти је слу­жи­ло за при­вред­не де­лат­но­сти или кон­ тро­лу окол­них пу­те­ва. Сто­га се сма­тра да је од X до XII ве­ка уну­ тар ње­го­вих зи­ди­на би­ло при­бе­жи­ште окол­ном ста­нов­ни­штву у вре­ме­ни­ма по­ја­ча­них опа­сно­сти и оп­са­да. Кон­ста­то­ва­ни су тра­ Сл. 14 Пршљенак и мамуза са локалитета Илиње

одр­жа­ва­но тра­ди­ци­о­нал­ним илин­дан­ским са­бо­ро­ва­њем. Игу­ман ма­на­сти­ра Ни­ко­ља Ра­фа­и­ло То­па­ло­вић у сво­јим се­ћа­њи­ма по­ми­ње пу­то­ва­ње са вла­ди­ком жич­ким Ни­ко­ла­јем Ве­ ли­ми­ро­ви­ћем 1938. го­ди­не, ка­да су, про­ла­зе­ћи на пра­зник све­тог Или­је кроз Ов­чар Ба­њу, при­ме­ти­ли „мно­го на­ро­да ко­ји и да­ље до­ла­зи ра­ди сла­ве ма­на­сти­ра […] иако су га Тур­ци по­ру­ши­ли”.25 То­ком об­но­ве ко­ју је жич­ки епи­скоп пред­у­зео у ов­чар­ско-ка­блар­ ским ма­на­сти­ри­ма, са­гра­ђе­на је 1939. го­ди­не не­ве­ли­ка са­крал­на

26 Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ма­на­сти­ри, 223–226.

27 Д. Бу­лић, Ма­на­стир Или­ње код Ов­чар Ба­ње, ра­но­ви­зан­тиј­ско и сред­њо­ве­ков­но утвр­ђе­ње, Исто­риј­ски ча­со­пис LI­II (Бе­о­град 2006) 53–73. За­штит­на ис­ко­па­ва­ња ло­ ка­ли­те­та Или­ње оба­вио је За­вод за за­шти­т у спо­ме­ни­ка кул­т у­ре из Кра­ље­ва то­ком ав­гу­ста 2005. го­ди­не. Ра­до­ви­ма је ру­ко­во­дио ар­хе­о­лог Де­јан Бу­лић из Бе­о­гра­да. На­ ру­чи­лац по­сла био је Те­ле­ком Ср­би­је ко­ји је на тој ло­ка­ци­ји, по оба­вље­ном ис­тра­ жи­ва­њу, из­гра­дио ба­зну ста­ни­цу мо­бил­не те­ле­фо­ни­је. Ви­со­ка ан­те­на, са­гра­ђе­на опо­на­ша­њем кон­струк­ци­је др­ве­них зво­ни­ка, уоча­ва се на ка­блар­ском уз­ви­ше­њу на при­ла­зу кли­с у­ри са за­пад­не стра­не и уно­си за­бу­ну да се ра­ди о зво­ни­ку не­ког од ов­чар­ско-ка­блар­ских ма­на­сти­ра.

Сл. 15 Ар­хе­о­ло­шки на­ла­зи на ло­ка­ли­те­ту Ку­ли­на; 3 пр­шљен­ка

25 Ар­хи­ман­дрит Ј. Ра­до­са­вље­вић, Ов­чар­ско-ка­блар­ски ма­на­сти­ри, мо­на­шки жи­ вот и стра­да­ња у XIX и XX ве­ку, При­шти­на 1998, 310–315.

24

25

Сл. 17 Јовањска ку­ла пре ар­хе­о­ло­шких ра­до­ва

го­ви раз­ли­чи­тих гра­ђе­ви­на, по­сто­ја­ње су­хо­зи­да, али и оста­ци мал­те­ри­са­них по­вр­ши­на и ви­ше фраг­ме­на­та ле­па са очу­ва­ним пле­те­ром, па чак и је­дан уло­мак те­гу­ле ко­ја је ко­ри­шће­на као кров­ни по­кри­вач на не­ким од гра­ђе­ви­на. Про­на­ђен ке­ра­мич­ки ин­вен­тар, лон­ци, цре­пу­ље и та­ве, при­па­да ку­хињ­ској ог­њи­шној грн­ча­ри­ји ко­ја је слу­жи­ла углав­ном за при­пре­ма­ње хра­не. На­лаз ке­ра­мич­ког пр­шљен­ка ко­ји су же­не упо­тре­бља­ва­ле при­ли­ком об­ра­де ву­не, та­ко­ђе го­во­ри о про­фа­ном ка­рак­те­ру утвр­ђе­ња у ра­но­ви­зан­тиј­ском пе­ри­о­ду. Јед­на гво­зде­на ма­му­за са зве­зди­цом с кра­ја XIV и по­чет­ка XV ве­ка са­чу­ва­на је као све­до­чан­ство да је Сл. 16 Из­глед за­ру­ше­не јовањске ку­ле са ис­точ­не стра­не

26

27

на истом ло­ка­ли­те­т у, у по­зном сред­њо­ве­ков­ном пе­ри­о­ду, по­сто­ ја­ла ку­ла стра­жа­ра за осма­тра­ње и за­шти­т у при­ла­за кли­с у­ри. За­кљу­че­но је и да се пр­во­бит­ни улаз у утвр­ђе­ње на­ла­зио на ју­ жној или ју­го­и­сточ­ној стра­ни и да је био по­ве­зан са ста­зом ко­ја је, кроз шу­му, во­ди­ла до нај­бли­жег ма­на­сти­ра Бла­го­ве­ште­ња.

Утвр­ђе­ње на бр­ду из­над ма­на­сти­ра Јо­ва­ња

Н

а уз­ви­ше­њу по­зна­том под на­зи­вом Ку­ли­на,28 из­над ма­на­ сти­ра Јо­ва­ња, та­ко­ђе је утвр­ђен кон­ти­ну­и­тет у ко­ри­шће­њу ло­ка­ли­те­та.29 Про­стра­ни пла­то на гре­бе­ну бре­га око ко­га Мо­ ра­ва ме­ан­дри­ма од ка­блар­ског ма­си­ва из­два­ја ис­т у­ре­но по­лу­о­ стр­во, ар­хе­о­ло­шки је ис­тра­жен са­мо де­ли­мич­но. Ма­ло­бро­јан и ати­пи­чан ар­хе­о­ло­шки ма­те­ри­јал ко­ји је про­на­ђен на ло­ка­ли­те­т у ука­зу­је на спи­ра­ње ар­хе­о­ло­шких сло­је­ва то­ком вре­ме­на. У уну­ тра­шњо­сти за­ру­ше­не ку­ле чи­ји су зи­до­ви за­те­че­ни ме­сти­мич­ но и до ви­си­не од 5 м, по укла­ња­њу об­ру­ше­ног ка­ме­на и шу­та, про­на­ђе­на је стре­ла са тр­ном, два гво­зде­на вр­ха за стре­ле, је­ дан ве­ре­тон за са­мо­стрел као и део ма­њег ке­ра­мич­ког су­да вер­ ти­кал­них зи­до­ва са ма­лим кру­жним уду­бље­њем на дну, на­лик лон­чи­ћу са ло­ка­ли­те­та На­бр­ђе у ко­ме је на­ђен сре­бр­ни но­вац ца­ра Ду­ша­на.30 Не­ко­ли­ко сон­ди по­ста­вље­но је са спољ­не стра­не 28 Ку­ли­на пред­ста­вља ауг­мен­та­тив од ре­чи ку­ла што исто­вре­ме­но озна­ча­ва ру­ше­ ви­не, раз­ва­ли­не ку­ле, уп. Реч­ник срп­ско­хр­ват­ског књи­жев­ног и на­род­ног је­зи­ка, 11, Бе­о­град 1981 (кулина).

29 Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња оба­ви­ли су струч­ња­ци За­во­да за за­шти­т у спо­ме­ни­ ка кул­т у­ре из Кра­ље­ва у са­рад­њи са ко­ле­га­ма из На­род­ног му­зе­ја из Чач­ка 1977. и 1978. го­ди­не. Том при­ли­ком кон­зер­ви­ра­ни су и пре­о­ста­ли зи­до­ви ку­ле као и те­ме­ љи за­те­че­ни на ис­точ­ној стра­ни, вид. О. Ву­ка­дин, Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња на ло­ка­ли­те­ту „Ку­ли­на” под Ка­бла­ром, Ра­шка ба­шти­на 2 (Кра­ље­во 1980) 167–170.

30 D. Popović, Ce­ra­mic ves­sels in which we­re fo­und me­di­e­val co­ins, Bal­ca­no­sla­vi­ca 3 (Pri­ Сл. 18 Керамика пронађена на локалитету Кулина

28

29

зи­до­ва ку­ле. Нај­ста­ри­ји на­ла­зи от­кри­ве­ни ис­под де­бе­лог сло­ја шу­та из XIV ве­ка, у ис­тра­же­ном кул­т ур­ном сло­ју по­ка­зу­ју на­се­ о­бин­ски са­др­жај са ке­ра­ми­ком ко­ја при­па­да X од­но­сно XI ве­ку. От­кри­ве­но је ви­ше фраг­мен­то­ва­них су­до­ва ог­њи­шне ке­ра­ми­ке раз­ли­чи­тих вр­ста као што су ло­нац, сач, зде­ла, та­ва, од че­га је 16 по­с у­да у пот­пу­но­сти ре­кон­стру­и­са­но.31 Из­ра­ђе­ни су од ме­ша­ви­ не гли­не и усит­ње­ног квар­ца, на спо­ром ви­тлу, древ­ном руч­ном ко­лу. Об­ли­ци и укра­си, из­ве­де­ни на ра­ме­ну и тр­бу­ху по­с у­да у ви­ду уре­за­них хо­ри­зон­тал­них и та­ла­са­стих ли­ни­ја ти­пич­ни су за ши­ре под­руч­је и ло­ка­ли­те­те из X ве­ка. Сво­јим од­ли­ка­ма бли­ ски су на­ла­зи­ма из пор­те ча­чан­ске цр­кве, са утвр­ђе­ња Со­ко­ли­ца у Остри и Гра­ди­не на пла­ни­ни Је­ли­ци.32 Три пр­шљен­ка би­ко­нич­ ног об­ли­ка, део гво­зде­не др­шке др­ве­не по­с у­де, фраг­мен­то­ва­ни ма­њи ко­сир и оштри­ца но­жа са тр­ном за на­са­ђи­ва­ње, про­на­ ђе­ни на Ку­ли­ни, пред­ста­вља­ју ти­пич­но на­се­о­бин­ски ма­те­ри­јал ко­ји ука­зу­је на ста­ни­шта окол­ног ста­нов­ни­штва из X и XI ве­ка.33 Пр­шљен­ци ка­кви су на­ђе­ни у ар­хе­о­ло­шким сло­је­ви­ма не­ка­да­ шњих гра­ди­на на Или­њу и Ус­пе­њу ко­ри­сти­ле су же­не као за­ма­

Сл. 20 Си­ту­а­ци­о­ни план мо­на­шке ку­ле и утвр­ђе­ног дво­ри­шта на ка­блар­ском гре­бе­ну

lep 1974) 51, T. 11/4.

31 О. Мар­ко­вић, Ке­ра­ми­ка X–XI ве­ка са сред­њо­ве­ков­ног ло­ка­ли­те­та „Ку­ли­на” у Ро­шци­ма, Збор­ник ра­до­ва На­род­ног му­зе­ја XXII–XXI­II (Ча­чак 1994) 27–32. Ре­ кон­стру­и­са­ни ко­ма­ди ог­њи­шне ке­ра­ми­ке са ло­ка­ли­те­та Ку­ли­на чу­ва­ју се у На­род­ ном му­зе­ју у Чач­ку, изложени у сталној поставци.

32 D. Minić, Les problèmes de da­ta­tion de céra­mi­qu­es du si­te d’ha­bi­ta­tion médiéva­le à Rib­ni­ca, Bal­ca­no­sla­vi­ca 3 (Pri­lep 1974) 62–66. Уви­дом у не­пу­бли­ко­ва­ни ке­ра­мич­ки ма­те­ри­јал са ло­ка­ли­те­та Ку­ли­на, ар­хе­о­лог Де­јан Бу­лић уочио је и ра­но­ан­тич­ко и келт­ско по­ре­кло по­с у­да ка­рак­те­ри­стич­не про­фи­ла­ци­је што би пред­ста­вља­ло нај­ста­ри­ји кул­т ур­ни слој на јо­вањ­ском гре­бе­ну, вид. Д. Бу­лић, Ма­на­стир Или­ње, 70, нап. 59.

33 О. Ву­ка­дин, Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, 169, сл. 4, 5 и 6.

Сл. 19 Оста­ци не­ка­да­шње ку­ле на Јо­вањ­ском бр­ду

30

31

Сл. 22 Остаци монашке куле у комплексу новог манастира Успења

јац при­ли­ком упре­да­ња или рас­пре­да­ња пре­ди­ва по­ба­да­ју­ћи кроз ње­га ши­љак вре­те­на ка­ко би се лак­ше и бр­же окре­та­ло осло­ње­но на рав­ну по­вр­ши­ну.34 Њи­хо­ва по­ја­ва на ме­сти­ма по­то­њих мо­на­шких ку­ла сва­ка­ко по­твр­ђу­је при­с у­ство же­на и про­фа­ни ка­рак­тер утвр­ ђе­ња ко­ја су им прет­хо­ди­ла. За­пад­но од ку­ле је мала за­ра­ван чи­јим се обо­дом стра­ни­це бр­ да стр­мо об­ру­ша­ва­ју до оба­ла ре­ке. На­жа­лост, на том де­лу ло­ка­ли­ те­та ни­с у ис­тра­жи­ва­ни ње­го­ви ар­хе­о­ло­шки сло­је­ви. Да­нас су они 34 У сце­ни Си­ла ви­шње­га осе­ни те из ци­клу­са Бо­го­ро­ди­чи­ног ака­ти­ста, у окви­ру жи­ во­пи­са ка­то­ли­ко­на Де­ча­на из XIV ве­ка, при­ка­за­на је Ма­ри­ја, по­то­ња Ма­ти Бо­жи­ја, ка­ ко упре­да сви­ле­ни ко­нац ко­ри­сте­ћи пр­шље­нак за окре­та­ње вре­те­на, уп. З. М. Јо­ва­но­ вић, Азбуч­ник пра­во­слав­не ико­но­гра­фи­је и гра­ди­тељ­ства, Бе­о­град 2005, 22. На ико­ни Бла­го­ве­сти из XV ве­ка ко­ја се чу­ва у Охри­ду, Бо­го­ро­ди­ца је та­ко­ђе пред­ста­вље­на као пре­ља ко­ја окре­ће вре­те­но по­бо­де­но у пр­шље­нак сли­чан при­ме­ри­ма про­на­ђе­ним на Ку­ли­ни, уп. K. We­it­zmann, M. Chat­zi­da­kis, S. Radojčić, Iko­ne, Be­o­grad 1979, 159. Сл. 21 Уну­тра­шњост ку­ле и тра­го­ви ле­жи­шта дрвених сан­тра­ча у зи­до­ви­ма

32

33

Сл. 23 Тра­го­ви малтера на зиду куле

Сл. 24 Тра­го­ви некадашњег улаза у кулу на комадима камена

по­ре­ме­ће­ни или ра­зо­ре­ни из­град­њом обје­ка­та на­ме­ње­них ма­ на­стир­ској це­ли­ни чи­ме је оне­мо­гу­ће­но де­таљ­ни­је про­у­ча­ва­ње про­шло­сти култ­ног ме­ста. Прет­по­ста­вља се да је утвр­ђе­но на­се­ ље ко­ри­шће­но то­ком X и XI ве­ка на на­чин ка­ко је то за­бе­ле­же­но и на дру­гим об­но­вље­ним ка­сно­ан­тич­ким гра­ди­на­ма, а ти­ме и нај­ бли­жој на ло­ка­ли­те­т у Или­ње. Би­ло је то до­ба ка­да су у Ви­зан­ти­ји че­сто по­ди­за­ни устан­ци ста­нов­ни­штва, а то­ком XII ве­ка зе­мљу су уз­не­ми­ра­ва­ли и ра­то­ви са Угар­ском.35 Бли­зи­на гра­ни­це на ре­ци Ибру и ње­го­вом ушћу у За­пад­ну Мо­ра­ву у вре­ме нај­ста­ри­јег на­се­ ља­ва­ња гра­ди­на у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­с у­ри и не­ми­ри ко­ји су 35 С. Ћир­ко­вић, Ср­би­ја из­ме­ђу ви­зан­тиј­ског цар­ства и Бу­гар­ске, Исто­ри­ја срп­ ског на­ро­да, I, Бе­о­град 1981, 156–169; Ј. Ка­лић, Срп­ски ве­ли­ки жу­па­ни у бор­би с Ви­зан­ти­јом, Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да, I, 197–211. Сл. 25 При­лаз јо­вањ­ском бр­ду са Ка­бла­ра

34

35

се у по­гра­нич­ним обла­сти­ма ја­че ис­по­ља­ва­ли сва­ка­ко су ути­ца­ ли на фор­ми­ра­ње за­штит­них, од­брам­бе­них утвр­ђе­ња на­ме­ње­них пре све­га ло­кал­ном ста­нов­ни­штву обли­жњих на­се­ља. На ме­сту зна­ном као Ку­ли­на још увек по­сто­је ма­сив­ни зи­ до­ви сру­ше­не че­тво­ро­у­га­о­не ку­ле очу­ва­не ви­си­не до 5 м, ква­ драт­не осно­ве, са стра­ни­ца­ма ду­жи­не до 10 м.36 Због ве­ли­ке де­бљи­не зи­до­ва уну­тар­њи про­стор у ку­ли ве­о­ма је сте­шњен.37 Гра­ђе­на је ка­ме­ном и то ве­ћим при­те­са­ним ко­ма­ди­ма на угло­ ви­ма, док су ис­пу­не ма­сив­них зи­до­ва, де­бљи­не и пре­ко 2 м, из­ ве­де­не сит­ни­јим ко­ма­ди­ма по­ве­за­ним креч­ним мал­те­ром. За рав­но­мер­но сле­га­ње зи­до­ва угра­ђи­ва­ни су др­ве­ни ро­шти­љи – сан­тра­чи у ме­ђу­соб­ном раз­ма­ку од 1 м у про­се­ку. Очу­ва­ни окру­гли отво­ри у ко­ји­ма су се не­ка­да на­ла­зи­ли ро­шти­љи ука­ зу­ју на об­ли­це или за­о­бље­не гре­де преч­ни­ка у пре­се­ку од 15 до 20 цм.38 Ка­ко се сви отво­ри на­ла­зе на ис­тој ви­си­ни, гре­де су мо­ гле би­ти по­ста­вље­не пу­ном ду­жи­ном гра­ђе­ви­не, па­ра­лел­но или ди­ја­го­нал­но у од­но­с у на зи­до­ве ку­ле, ка­ко би пре­мо­сти­ле њен уну­тар­њи про­стор. Ме­ђу­соб­ним укр­шта­њем оне су фор­ми­ра­ле ме­ђу­спрат­ну кон­струк­ци­ју. Па­жљи­вим иш­чи­та­ва­њем очу­ва­них тра­го­ва на пре­о­ста­лим зи­до­ви­ма, мо­же се по­ми­шља­ти да се пр­ ва спрат­на кон­струк­ци­ја на­ла­зи­ла на ви­си­ни од око 1,5 м у од­ но­с у на тло са спољ­не стра­не, а 1,3 м у уну­тра­шњо­сти. Ис­под ње 36 Спољ­на за­пад­на стра­на ку­ле ду­га је 9,80, се­вер­на 9,70, ис­точ­на 9,60 и ју­жна 10,5 метара.

37 Зид у уну­тра­шњо­сти про­сто­ри­је дуг је 4,40 м са јед­не и 4,70 м са дру­ге стра­не.

38 За сан­тра­че нај­че­шће су ко­ри­шће­не те­са­не др­ве­не гре­де пра­во­у­га­о­ног пре­се­ка па се пи­та­ње упо­тре­бе об­ли­ца за сле­га­ње зи­до­ва, ме­ђу­спрат­ну кон­струк­ци­ју, за по­ста­вља­ње гра­ђе­вин­ских ске­ла или мо­жда ис­т у­ре­них бал­ко­на мо­ра по­себ­но раз­ мо­три­ти по­ре­ђе­њем са очу­ва­ним сред­њо­ве­ков­ним ку­ла­ма. Сл. 26 Темељи некадашњег утврђеног дворишта, источно од куле на кабларском гребену

36

у ку­ли ни­је би­ло уко­па­ног про­сто­ра већ се при­зем­на ода­ја де­бе­ лих зи­до­ва, без вра­та и про­зо­ра, мо­гла сма­тра­ти по­дру­мом. Мо­на­хи­ње из ма­на­сти­ра Јо­ва­ња и Ни­ко­ља пам­те да је ку­ла би­ла из­у­зет­но ви­со­ка са пет до шест спра­то­ва. Пре не­го што је сру­ше­на 1939. го­ди­не, са­мо у вр­ху би­ла је без кро­ва и де­ли­мич­но за­ру­ше­на. Та­да ни­је има­ла ни др­ве­ну ме­ђу­спрат­ну кон­струк­ци­ ју ко­ја је, ве­ро­ват­но, би­ла уни­ште­на у ра­ни­јем по­жа­ру.39 Улаз у ку­лу, ка­ко казују мо­на­хи­ње, био је окре­нут се­вер­ној стра­ни, ка За­гра­ђу, за­рав­ни на другој обали ре­ке на ко­јој се на­ла­зе има­ња ма­на­сти­ра Ни­ко­ља. Са­мо са те стра­не мо­гао се осма­тра­ти је­ди­ ни при­лаз јовањском брду копненим путем, са леве обале реке и кабларског масива. Тра­го­ви ка­ме­них сте­пе­ни­ца де­ли­мич­но су очу­ва­ни спољ­ ном ду­жи­ном, уз за­пад­ни зид ку­ле. Мо­же се прет­по­ста­ви­ти да су оне, по­ла­зе­ћи са за­па­да, на од­ре­ђе­ној ви­си­ни пре­ла­зи­ле на се­ вер­ну стра­ну, да би се да­ље др­ве­ним ле­ства­ма при­ла­зи­ло ула­зу који се налазио на ви­си­ни пр­вог спра­та. На јед­ном ка­ме­ну очу­ ва­но је и уду­бље­ње за стуб др­ве­не кон­струк­ци­је или врата, а на другом удубљена површина у којој су се врата отварала. Ме­сто на за­пад­ном зи­ду на ко­ме се оба ка­мена са­да на­ла­зе не мо­же се при­хва­ти­ти као аутен­тич­но с об­зи­ром на то да су по­је­ди­ни де­ ло­ви ку­ле пре­зи­да­ни при­ли­ком кон­зер­ва­тор­ских ра­до­ва. Ка­ко су ли­ца зи­до­ва углав­ном би­ла об­ру­ше­на, вр­ше­на је њи­хо­ва ре­ кон­струк­ци­ја ко­ри­шће­њем ка­ме­на ко­ји је из­ва­ђен из шу­та и то у нај­ве­ћем оби­му на се­вер­ној и ис­точ­ној стра­ни објек­та.40 Површине грубо изведених зидова биле су прекривене 39 Љу­ба­зно за­хва­љу­јем игу­ма­ни­ји ма­на­сти­ра Јо­ва­ња, ма­ти Ека­те­ри­ни, као и ма­ти Еупрак­си­ји, игу­ма­ни­ји ма­на­сти­ра Ни­ко­ља и мо­на­хи­њи Те­о­до­ри на ка­зи­ва­њи­ма сво­јих се­ћа­ња ко­ја су би­ла дра­го­це­на то­ком ис­тра­жи­ва­ња. Сл. 27 Остаци источног улаза у утврђено двориште крај куле

38

40 О. Ву­ка­дин, Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, 170.

39

Сл. 28 Капија уттврђења хиландарског пирга Хрусија

малтерним слојем на спољној и унутарњој страни што сведоче фрагменти уочени на деловима оригиналног лица зида. Монахиње су сачувале у сећању фреску са ликом Богородице која се још добро видела на источном зиду унутар куле пре њеног рушења 1939. године. То је сва­ка­ко дра­го­цен по­да­так у прилог претпостављеном изгледу ку­ле, посебно њене унутрашњости која је би­ла жи­во­пи­са­на. Оста­ци зи­до­ва и те­ме­љи гра­ђе­ви­на ко­ри­шће­них за по­тре­ бе ста­нов­ни­ка утвр­ђе­ња и да­нас су ви­дљи­ви на те­ре­ну ис­точ­но од ку­ле. Упам­ће­на је пе­ка­ра као и те­ме­љи дру­гих про­сто­ри­ја ко­је су се на­ла­зи­ле уну­тар зи­ди­на. То­ком ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња утвр­ђе­но је по­сто­ја­ње обим­них зи­до­ва на три стра­не.41 По­диг­ ну­ти исто­вре­ме­но ка­да и ку­ла, истим ма­те­ри­ја­лом и на­чи­ном град­ње, ис­точ­ни зид је имао ка­пи­ју ши­ри­не 1,50 м, док су се боч­ ни за­вр­ша­ва­ли под пра­вим углом уз сте­ну ко­ја се про­сти­ра­ла за­пад­но пре­ма ку­ли. На осно­ву ана­лог­них ис­тра­жи­ва­ња, би­ли би то те­ме­љи ја­ких обим­них зи­до­ва не­ве­ли­ког дво­ри­шта или пра­те­ће грађевине по­треб­не ње­ним ста­нов­ни­ци­ма за живот и оба­вља­ње раз­ли­чи­тих, сва­ко­днев­них де­лат­но­сти. Рашчишћавањем растиња око куле и манастирске порте, низ брдо, гребеном ка истоку, уочени су остаци зарушених зидова који такође припадају некадашњем утврђеном комплексу; најпре на удаљености од око 15 метара од источног зида дворишта, паралелно с њим, сагледава се траг зида постављеног у правцу север - југ. Десетак метара даље примећују се трагови још једног зида, а оба се по изохипси брега пружају даље јужном и северном страном. Претпоставља се да је врхом гребена узана стаза водила кроз капије бедема до куле. Обимни удвостручени 41 Исто, 168.

40

Сл. 29 Остаци некадашњих утврђених бедема око куле на кабларском гребену

41

Сл. 30 Кабларски гребен на коме се налазила утврђена кул­­­а

42

Сл.31. Хиландарски пирг Хрусија на прилазу манастиру с мора

43

зидови бедема могли су бити подигнути истовремено када и утврђена монашка кула са пратећим грађевинама крајем XIV века или касније када су опасности од турских упада постале знатно веће.42 Дугачак извијени гребен кабларског масива, опкољен реком, подсећа на узани рог копна које се усеца у море у близини места Хрусија на Атосу, а оба на неки начин подсећају на дугачко, знатно веће атонско полуострво, на Свету Гору опкољену водом и изоловану са готово свих страна. На почетку XIV века, на темељима старијег утврђеног града званог Самарија, одазвавши се молби хиландарских монаха, српски краљ Милутин је у близини њиховог пристаништа саградио “мање утврђење са снажном кулом и црквицом на њеном врху”.43 Пирг Хрусија штитио је манастир Хиландар од напада гусара са мора, а његову везу и односе са манастиром уредио је ктитор својим повељама приликом оснивања. Висока и добро утврђена масивна кула подигнута је на стени, на највишем делу, на крају гребена усеченог у море. Око ње истовремено је обзидано утврђено двориште, заштићено високим зидовима и испуњено различитим грађевинама. Путем који води са копна гребеном стиже се до улазне капије смештене у обимном зиду утврђења. У каснијем периоду, од XV до XVIII века, подигнут је још један обимни зид око средњовековног утврђења јер су појачане опасности то налагале. Дру­ги, не­што ма­њи али боље са­чу­ва­н пирг истог кти­то­ра, по­диг­нут на пу­т у од Хру­си­је пре­ма Хи­лан­да­ру, на Савином пољу, 42 Детаљна и свеобухватна археолошка истраживања утврђења на јовањском брду свакако би дала драгоцене податке о његовом првобитном изгледу и намени.

43 М.Ковачевић, Пирг Хрусија, Манастир Хиландар, Београд 1998, 187196.

44

та­ко­ђе је имао ма­ло утвр­ђе­но дво­ри­ште у коме су се налазиле грађевине потребне за живот његових становника.44 Могло би се закључити, проучавајући светогорска искуства и сродне примере, да је утврђена монашка кула на кабларском брегу који се, попут хиландарског гребена код Хрусије, издваја од копненог, планинског масива, окружен водом реке као Хрусија морем, својим изузетним положајем пружала могућност осматрања, заштите и одбране манастира у Клисури. На исти начин, пред опасностима које су угрожавале православна монашка станишта доласком Турака на балканске просторе, већ постојећа утврђења временом су ојачавана. Новим обимним зидовима који су додатно подизани са спољне стране, на успењском пиргу, као и многим другим, тражило се решење за опстанак посада у кулама за случај јачих напада и све дужих непријатељских опсада. По­диг­ну­та у вре­ме­ну гу­бље­ња др­жав­не са­мо­стал­но­сти, на­ди­ра­ња Ту­ра­ка и све ве­ћих рат­них опа­сно­сти, на­чи­ном град­ ње и кон­цеп­ци­јом уну­тар­њег про­сто­ра, ку­ла на јо­вањ­ском брду на­ликовала је осталим мо­на­шким утвр­ђе­њи­ма по­ди­за­ним на ода­бра­ним, ис­т у­ре­ним по­ло­жа­ји­ма на ко­ји­ма су се већ на­ла­зи­ле ста­ри­је, углав­ном ра­зо­ре­не ра­но­ви­зан­тиј­ске гра­ди­не и твр­ђа­ве. Ди­мен­зи­ја­ма осно­ве и ма­сив­ним зи­до­ви­ма, упо­ре­ђе­на са дру­гим сред­њо­ве­ков­ним ку­ла­ма, сва­ка­ко се убра­ја­ла ме­ђу нај­ве­ће. Уоби­ ча­је­но пра­ви­ло ко­ри­шће­но при­ли­ком град­ње та­квих утвр­ђе­ња да је њи­хо­ва ви­си­на три до че­ти­ри пу­та ве­ћа од ши­ри­не осно­ве, при­ме­ње­но на зда­ње на јо­вањ­ском бр­ду, ука­зу­је на првобитну 44 Д. Бог­да­но­вић, В. Ј. Ђу­рић, Д. Ме­да­ко­вић, Хи­лан­дар, 80; С. Пет­ко­вић, Хи­лан­дар, Бе­о­град 1999, 22–26.

45

ви­си­ну од нај­ма­ње 30 ме­та­ра.45 Мо­же се прет­по­ста­ви­ти, на осно­ ву ана­лог­них по­ја­ва, а има­ју­ћи у ви­ду ка­мен као ма­те­ри­јал ко­ јим је ку­ла са­гра­ђе­на, да су ње­ни зи­до­ви у ви­шим зо­на­ма би­ли ужи па је та­ко лак­шом кон­струк­ци­јом у гор­њим ета­жа­ма сма­њен при­ти­сак и оп­те­ре­ће­ње у те­ме­љи­ма и при­зем­ним де­ло­ви­ма.46 Ње­ној спо­ља­шно­сти то би да­ло склад­ни­ји из­глед упр­кос ма­лом бро­ју про­зор­ских отво­ра сме­ште­них, прет­по­ста­вља се, у нај­ви­ шим де­ло­ви­ма гра­ђе­ви­не и то са­мо на се­вер­ној стра­ни, како је упамћено. Спољ­ним из­гле­дом обе ка­блар­ске ку­ле, источна и западна, мо­гле су би­ти на­лик и све­то­гор­ском ти­пу пир­го­ва по­диг­ну­тих то­ком XIV ве­ка. Ма­сив­не, ви­со­ке ато­ске гра­ђе­ви­не ожи­вље­не су на фа­са­да­ма пи­ла­стри­ма по­ве­за­ним лу­ко­ви­ма изи­да­ним опе­ком, про­ши­ре­не у нај­ви­шим ета­жа­ма и по­кри­ве­не пли­ћим че­тво­ро­ вод­ним кро­во­ви­ма.47 На јо­вањ­ској ку­ли, ме­ђу­тим, на очу­ва­ним при­зем­ним де­ло­ви­ма гра­ђе­ви­не, не­ма при­зи­да­них пи­ла­ста­ра, а у об­ру­ше­ном гра­ђе­вин­ском ма­те­ри­ја­лу ни­с у за­па­же­не опе­ке већ са­мо по­лу­о­бра­ђе­ни и нео­бра­ђе­ни ко­ма­ди ка­ме­на. Тако се ближе аналогије могу потражити међу кулама многобројних манастирских утврђења у Србији.

Сл. 32 Прет­по­ста­вље­ни уну­тра­шњи из­глед ку­ле Ле­стви­це, пре­сек

45 Ј. Не­шко­вић, Ђур­ђе­ви Сту­по­ви у ста­ром Ра­су, Кра­ље­во 1983, 71; М. По­по­вић, Утвр­ђе­ња Мо­рав­ске Ср­би­је, Све­ти кнез Ла­зар, Спо­ме­ни­ца о ше­стој сто­го­ди­шњи­ ци Ко­сов­ског бо­ја, Бе­о­град 1989, 71–87.

46 О. Кан­дић, Ку­ле-зво­ни­ци уз срп­ске цр­кве XII–XIV ве­ка, Збор­ник за ли­ков­не умет­но­сти Ма­ти­це срп­ске 14 (Но­ви Сад 1978) 64.

47 Д. Бог­да­но­вић, В. Ј. Ђу­рић, Д. Ме­да­ко­вић, Хи­лан­дар, 80–81.

Сл. 33 Замишљени изглед куле Лествице, цртеж сликара Милутина Дедића

46

47

Сл. 34 Рукописна књига Дела светог Јефрема Сирина писана у кули Лествици 1774. године

Пи­сар­ни­ца у ку­ли и мо­на­си – пре­пи­си­ва­чи књи­га

К

а­да је по­чет­ком XIX ве­ка Вук Ка­ра­џић по­се­тио ма­на­сти­ ре Ов­чар­ско-ка­блар­ске кли­с у­ре за­бе­ле­жио је ве­о­ма жи­во пре­да­ње по ко­ме се оста­ци ку­ле на бр­ду на­зи­ва­ју Гра­ди­на, а ма­ на­стир Јо­ва­ње у под­нож­ју по­ред ре­ке пам­ти као „ла­вра” из ко­је се „за­по­ве­да­ло и су­ди­ло” свим оста­лим ма­на­сти­ри­ма на Ов­ча­ ру и Ка­бла­ру.48 За­бе­ле­жио је, та­ко­ђе, да је на ку­ли би­ла „оп­шта зво­на­ра под зво­на­ром пи­сар­ни­ца (где су књи­ге пи­са­те) а под 48 В. Ст. Ка­ра­џић, По­че­так опи­са­ни­ја, 16.

пи­сар­ни­цом тав­ни­ца”.49 Фе­ликс Ка­ниц та­ко­ђе по­ми­ње ста­ро утвр­ђе­ње, гра­ди­ну из­над ма­на­сти­ра Јо­ва­ња за ко­ју су му 1860. го­ди­не ка­зи­ва­ли да је „са ње као са зво­ни­ка, об­ја­вљи­ван час мо­ли­тве за све су­сед­не ма­на­сти­ре”, због че­га за­кљу­чу­је да је Јо­ва­ње би­ло не­ка вр­ста ла­вре са цр­кве­но-суд­ ском вла­шћу над свим ов­чар­ско-ка­блар­ским ма­на­сти­ри­ма.50 По­сто­ја­ње „ду­бо­ке там­ни­ це” ис­под ве­ли­ке ода­је у ко­јој су пре­пи­си­ва­не књи­ге, Ка­ниц до­во­ди у ве­зу са пре­с у­да­ма ко­је су до­но­ше­не у ма­на­сти­ру Јо­ва­њу.51 Ве­ли­ки број за­пи­са и усме­них ка­зи­ва­ња о зби­ва­њи­ма то­ком неколико ве­ко­ва у Ов­чар­ ско-ка­блар­ској кли­с у­ри, по­ми­њу раз­ви­је­ну и до­бро ор­га­ни­зо­ва­ну пре­пи­си­вач­ку де­лат­ ност.52 За на­ша ис­тра­жи­ва­ња дра­го­це­ни су ру­ ко­пи­си ко­ји са­др­же за­пи­се са по­да­ци­ма да 49 Реч тав­ни­ца ис­тра­жи­ва­чи су по­гре­шно чи­та­ли као та­ ва­ни­ца па сто­га ни­с у обра­ћа­ли по­себ­ну па­жњу на ње­но зна­че­ње, уп. О. Ву­ка­дин, Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, 169 и Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ма­на­сти­ри, 135.

50 Ф. Ка­ниц, Ср­би­ја, 532.

51 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, 203–204; М. Жи­во­ји­но­вић, Све­то­гор­ске ке­ли­је и пир­го­ви у сред­њем ве­ку, Бе­о­град 1972, 103–131.

52 Д. С. По­по­вић, Пре­пи­си­вач­ка де­лат­ност Ов­чар­ско-ка­ блар­ских ма­на­сти­ра, Збор­ник ра­до­ва На­род­ног му­зе­ја VII (Ча­чак 1976) 81–92; Р. Ни­ко­лић, За­пи­си ов­чар­ско-ка­блар­ ских мо­на­ха, Збор­ник ра­до­ва На­род­ног му­зе­ја XXVII (Ча­ чак 1997) 189–214. Сл. 35. Запис писара црквењака Виктора из 1774. год. и две позније белешке

48

49

су на­ста­ли у по­ме­ну­тој пи­сар­ни­ци у ку­ли на jо­вањ­ском бре­гу. Мо­нах Те­о­до­си­је убе­ле­жио је на кра­ју књи­ге Па­на­ги­рик да је пи­са­на 1638. го­ди­не у под­нож­ју пла­ни­не Ов­ча­ра и Ка­бла­ра, на ре­ци Мо­ра­ви, у не­кој пр­ља­вој гра­ди­ни, у ве­ли­кој сте­ни зва­ној Ле­стви­ца.53 Знат­но ка­сни­је, 1774. го­ди­не, цр­кве­њак Вик­тор ко­ји је „ру­ ко­де­ли­сао” књи­гу Де­ла све­тог Је­фре­ма Си­ри­на, по­ми­ње ма­на­ стир Јо­ва­на Кр­сти­те­ља на ре­ци Мо­ра­ви и на­во­ди, слич­но свом прет­ход­ни­ку, да се пре­пи­си­вач­ком де­лат­но­шћу ба­вио под не­ком ху­дом54 ку­лом ко­ја се зо­ве Ле­стви­ца.55 Оста­ци ве­ли­ке, ма­сив­не ку­ле ука­зу­ју на мо­гућ­ност да је има­ла ви­ше спра­то­ва до ко­јих се сти­за­ло вер­ти­кал­ном ко­му­ни­ка­ци­јом др­ве­ним ле­ства­ма и то са уну­тар­ње стра­не због без­бед­но­сти, што је у утврђењима би­ ло уоби­ча­је­но. Сте­пе­ни­це, ле­стве, углав­ном су би­ле др­ве­не и, уко­ли­ко је би­ло до­вољ­но про­сто­ра, по­ста­вља­не су ко­со из­ме­ђу спрат­них кон­струк­ци­ја. У пе­ћин­ским ис­по­сни­ца­ма, због ве­о­ма ма­лих ода­ја, ве­за из­ме­ђу спра­то­ва ре­ша­ва­на је др­ве­ним мер­де­ ви­на­ма вер­ти­кал­но при­сло­ње­ним или по­ста­вље­ним у уду­бље­ње у зи­ду.56 Уну­тар­њи про­стор јо­вањ­ског утвр­ђе­ња био је, та­ко­ђе, ве­о­ма сте­шњен, са по јед­ном про­сто­ри­јом на сва­ком спра­т у, па се мо­же по­ми­шља­ти да су оне међусобно би­ле по­ве­за­не вер­ти­ кал­но по­ста­вље­ним др­ве­ним ле­ства­ма. То би мо­гао би­ти је­дан од раз­ло­га да и ку­ла по њи­ма до­би­је име, али не са­мо јо­вањ­ска већ и мно­ге дру­ге, што није забележено нити упамћено.

53 Љ. Сто­ја­но­вић, Ста­ри срп­ски за­пи­си и нат­пи­си, 1, Бе­о­град 1982, 335, бр. 1303; Р. Ни­ко­лић, За­пи­си мо­на­ха, 196. За ову рукописну књигу данас се не зна да ли је сачувана и где се налази.

54 Χоудь зна­чи га­дан, рђав, Реч­ник цр­кве­но­сло­вен­ско­га је­зи­ка, Бе­о­град 2002.

55 За­пи­си и нат­пи­си, 5 (1987) 184, бр. 8433. Руком писана књига Дела светог Јефрема Сирина чувају се у манастиру Благовештењу у Овчар Бањи.

У сво­јим бе­ле­шка­ма мо­на­си по­ми­њу да је гра­ди­на, од­но­ сно ку­ла у ко­јој су књи­ге пре­пи­си­ва­ли би­ла ху­да, што би зна­чи­ ло пр­ља­ва, за­пу­ште­на. С раз­ло­гом је мо­гу­ће по­ми­шља­ти да су ка­лу­ђе­ри, уз свој ста­лак и при­бор за пи­са­ње, ка­ко су че­сто пред­ ста­вља­ни на фре­ска­ма, пре­пи­с у­ју­ћи сто­ти­не стра­ни­ца, ме­се­ци­ ма бо­ра­ви­ли у мрач­ној про­сто­ри­ји ма­лих, уза­них про­зо­ра или без њих, а да се ис­под по­да на­ла­зи­о простор са утамниченима. Поменути монах Теодосије оставио је податак да је Панегирик у кули Лествици преписивао од 28 јануара до 8 децембра, значи

Сл. 36 Минеј за новембар, богослужбена књига преписана у кули Лествици 1565. године

56 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, 98–99, 348–350.

50

51

Сл. 37. .Запис расодера Никифора на последњој страници јовањског рукописног Минеја

током читаве године. Све по­ме­ну­то ука­зу­је на из­у­зет­не те­шко­ће и ве­о­ма ло­ше усло­ве за жи­вот и рад. Ме­ђу­тим, утвр­ђе­ња ка­кво је би­ла и ку­ла из­над манастира Јо­ва­ња, исто­вре­ме­но су пред­ста­ вља­ла и нај­бе­збед­ни­ја ме­ста ко­ја су пру­жа­ла мир по­тре­бан за рад уче­ним и пре­да­ним монасима. Могло би се претпоставити да су и остале књиге на којима су сачувани подаци да су преписане у писарници манастира Јовања настале у кули Лествици. Међу њима је и Минеј за месец новембар који је, из непознатих разлога, чуван у библиотеци цркве Светих царева Константина и Јелене у Пожеги. На последњој страни ове руком писане књиге оставио је запис извесни Никифор који за себе каже да је “расодер”.57 Наводи да је Минеј преписао 1565. године у манастиру Јовању, близу реке Мораве, у подкриљу планине Овчара.58 Овај преписивач се 57 Расодер је погрдни назив за монаха којим Никифор себе представља из скромности, вид. Лексикон српског средњег века, 417 (монаштво).

58 М. Радић, Рукопис Минеја за новембар преписан у Јовању под Овчаром 1565. године, Наша прошлост 8 (Краљево 2007) 29-42.

52

помиње у записима на још три рукописа који су настали у истом манастиру али и на другим књигама које је исписао у манастиру Светог Ахилија у оближњем Ариљу.59 Како овај минеј, драгоцен за рукописно неслеђе, није нигде био евидентиран, недавно је предат на чување манастиру Успењу вративши се тако месту свог настанка, некадашњем јовањском скрипторију у кули. Јовањска писарница, судећи према сачуваним подацима, била је изузетно плодна, а њени монаси предано, зналачки исписивали, украшавали, а претпоставља се и повезивали, па и окивали многобројне црквене и богослужбене књиге потребне манастирима у Клисури или другим храмовима који су њихово рукоделисање наручивали. Приметно је да је делатност јовањског скрипторија била изузетно плодна током шесте и седме деценије XVI века, посебно за време игумана Матеја. Био је то период знатно повољнијих околности које је донела обнова Пећке патријаршије 1557. године.60 Подаци сачувани у белешкама на књигама писаним у истој писарници сведоче о трајању њене делатности и током XVII и XVIII века. Безбедни унутар утврђених зидина куле, монаси су радили и у временима у којима је манастир Јовање повремено, за дужи или краћи период, остајао разорен и пуст. За­бе­ле­же­но је ви­ше срод­них при­ме­ра са пи­сар­ни­ца­ма сме­ште­ним у ку­ле у бли­зи­ни по­је­ди­них ма­на­сти­ра то­ком сред­ њег ве­ка. Те­о­дор Гра­ма­тик је у Пир­гу Пре­о­бра­же­ња Спа­со­ва у ма­на­сти­ру Хи­лан­да­ру пре­пи­си­вао књи­ге за До­мен­ти­ја­на ко­ји је 59 Љ. Васиљев, Трагом писане речи до ариљских преписивача, Свети Ахилије у Ариљу, историја, уметност, Зборник радова са научног скупа, Београд 1996, 2528.

60 Т. Суботин-Голубовић, Српско рукописно наслеђе од 1557. године до средине XVII века, Београд 1999, 138-139.

53

у истом утвр­ђе­њу за­вр­шио би­о­гра­фи­ју све­тог Си­ме­о­на.61 За­пи­ си на ру­ко­пи­сним књи­га­ма с по­чет­ка XIV ве­ка са­др­же по­дат­ке да су пи­са­не у утвр­ђе­ном гра­ду Ждре­лу ко­ји је шти­тио пут кроз Ру­гов­ску кли­с у­ру, на­се­ље Пећ и Пећ­ку па­три­јар­ши­ју.62 Ви­ше по­ да­та­ка ука­зу­је да су књи­ге и це­ло­куп­не ма­на­стир­ске би­бли­о­те­ ке чу­ва­не у утвр­ђе­ним ку­ла­ма због ве­ли­ке вред­но­сти и стал­но пре­те­ћих опа­сно­сти ко­ји­ма су мо­гле би­ти из­ло­же­не. За­пис из ру­ко­пи­сне књи­ге (ми­не­ја) са­чу­ва­не у ма­на­сти­ру Гра­ча­ни­ци ка­ зу­је да су у истом пир­гу би­ле сме­ште­не књи­ге и скри­ве­ни љу­ди па су за­јед­но у по­жа­ру стра­да­ли.63

Там­ни­ца у ку­ли Ле­стви­ци

Т

ав­ни­ца по­ми­ња­на то­ком XIX ве­ка као про­сто­ри­ја сме­ште­на ис­под пи­сар­ни­це, на­ла­зи­ла се сва­ка­ко у при­зе­мљу ку­ле јер уко­па­ног по­друм­ског про­сто­ра ни­је би­ло. Ка­ко се у ку­лу, због безбедности, вероватно ула­зи­ло на ви­си­ни пр­вог спра­та, налик другим сачуваним пирговима, то је ода­ја ис­под по­да, опа­са­на де­бе­лим ка­ме­ним зи­до­ви­ма као мрач­на по­друм­ска со­ба, би­ла на­ме­ње­на там­ни­ци. Без днев­не све­тло­сти и до­вољ­но ва­зду­ха, она је сва­ка­ко пред­ста­вља­ла не­ку вр­сту за­тво­ра у ко­ме су, у изо­ ла­ци­ји, бо­ра­ви­ли ка­жње­ни и осу­ђе­ни.64 61 Ђ. Три­фу­но­вић, При­ме­ри из ста­ре срп­ске књи­жев­но­сти, Бе­о­град 1975, 170; За­ пи­си и нат­пи­си, 1 (1982) 8–11, бр. 20 и бр. 21.

62 В. Јо­ва­но­вић, Ко­сов­ски гра­до­ви и двор­ци XI–XV ве­ка, За­ду­жби­не Ко­со­ва, Бе­о­ град 1987, 373; За­пи­си и нат­пи­си, 1 (1982) 24, бр. 54 и бр. 55.

63 Исто, 51–53, бр. 162.

64 Там­ни­ца и тав­ни­ца ети­мо­ло­шки озна­ча­ва­ју мрач­но ме­сто, про­стор у ко­ме су за­тва­ра­ни они ко­ји из­др­жа­ва­ју не­ку ка­зну: Лек­си­кон срп­ског сред­њег ве­ка, прир.

54

Сл. 38 Ли­ков­ни при­каз Ле­стви­це у ру­ко­пи­сној књи­зи Јо­ва­на Ле­ствич­ни­ ка, пре­пис ино­ка Да­ви­да из 1434. го­ди­не

55

Ка­зи­ва­ња о ку­ли и тав­ни­ци Фе­ликс Ка­ниц је по­ве­зао са зна­ча­јем су­сед­ног ма­на­сти­ра Јо­ва­ња и ње­го­вом уло­гом ла­вре ко­ јој је би­ла по­ве­ре­на цен­трал­на упра­ва и цр­кве­но-суд­ска власт над оста­лим мо­на­шким оби­те­љи­ма у кли­с у­ри.65 То­ком сред­њег ве­ка ла­вра­ма су на­зи­ва­не оби­те­љи са оп­ште­жи­ћем, ма­на­сти­ри са ви­ше згра­да и мно­го жи­те­ља.66 Би­ле су то ску­пи­не раз­дво­је­них и уда­ље­них мо­на­шких ста­ни­шта, ке­ли­ја, пе­ћи­на са за­јед­нич­ком цр­квом, тр­пе­за­ри­јом и дру­гим згра­да­ма у сре­ди­шту ма­на­сти­ ра ко­ји је у Ви­зан­ти­ји при­па­дао ти­пу ла­вре.67 Тер­мин је по­знат још од нај­ра­ни­јих ве­ко­ва хри­шћан­ства. Ка­сни­је, то­ком сред­њег ве­ка, на­зи­вом ла­вра ука­зу­је се на ве­ли­ке и зна­чај­не ма­на­сти­ре, на Сту­де­ни­цу као ве­ли­ку ла­вру све­тог Си­ме­о­на, док су на Све­ тој Го­ри то би­ли Ве­ли­ка Ла­вра, Ва­то­пед, Иви­рон.68 На та­кво ис­ так­ну­то ме­сто мо­гли су се угле­дом уз­ди­ћи и они ма­на­сти­ри из ко­јих се упра­вља­ло ве­ли­ким ску­пи­на­ма мо­на­шких на­се­о­би­на. Та­ко је и Јо­ва­ње по­ре­ђе­но са ла­вром због ње­говог при­мата који је пам­ћен и ду­го чу­ван у се­ћа­њи­ма мо­на­ха. Са­зна­ње о по­сто­ја­њу там­ни­це у окви­ру зи­ди­на мо­на­шке ку­ле мо­гло би на­мах да ука­же на ње­ну пре­вас­ход­но од­брам­бе­ну де­лат­ност и по­сто­ја­ње стал­не вој­не по­са­де ко­ја је чу­ва­ла при­ла­ зе ма­на­сти­ри­ма и спре­ча­ва­ла упа­де не­по­зна­тих и не­же­ље­них ли­ Си­ма Ћир­ко­вић и Ра­де Ми­хаљ­чић, Бе­о­град 1999, 725. Ауто­ри об­ја­шње­ња у по­ме­ ну­том Лек­си­ко­ну на­во­де да су се там­ни­це нај­че­шће на­ла­зи­ле у твр­ђа­ва­ма и пир­ го­ви­ма.

65 Ф. Ка­ниц, Ср­би­ја, 532.

66 Пра­во­слав­на ен­ци­кло­пе­ди­ја, II, Но­ви Сад 2000, 7 (ла­вра).

67 Лек­си­кон срп­ског сред­њег ве­ка, 359 (ла­вра). Сл. 39 Ико­на Ду­хов­на ле­стви­ца све­тог Јо­ва­на (Cli­max), XI ве­к, ма­на­сти­р Све­те Ка­та­ри­не на Си­на­ју

56

68 Д. Па­па­хри­сан­т у, Атон­ско мо­на­штво, 34–48.

57

ца.69 Ни­је до­вољ­но по­зна­то ко­ли­ко се цр­кве­но-суд­ска власт ба­ви­ ла ка­жња­ва­њем мо­на­ха. Ду­ша­нов за­ко­ник од­ре­ђу­је да цр­кве­ним љу­ди­ма су­ди цр­ква и пред­ви­ђа за „ка­лу­ђе­ра ко­ји зба­ци мо­на­шку ра­с у, да се др­жи у там­ни­ци док се не обра­ти опет у по­слу­шност, и да се ка­зни”.70 Ван мо­на­шких на­се­ља, там­ни­це су за­бе­ле­же­не у жуп­ским утвр­ђе­њи­ма и на дво­ру, а у Ср­би­ји сред­њег ве­ка као и у ви­зан­тиј­ском пра­ву, то су би­ли ис­тра­жни за­тво­ри.71 На­зив Ле­стви­ца за мо­на­шку ку­лу, стра­жа­ру, из­дво­је­ну и уса­мље­ну на вр­ху бр­да окру­же­ног ре­ком и там­ни­ца у ње­ном по­ дру­му, упу­ћу­ју на дру­ги при­ступ од­го­не­та­њу сло­же­ног зна­че­ња осо­бе­них са­др­жа­ја сме­ште­них уну­тар ње­них зи­ди­на и то, пре све­га, спо­зна­јом су­шти­не мо­на­шког жи­во­та. У вре­ме на­се­ља­ва­ ња Ов­чар­ско-ка­блар­ске кли­с у­ре, ка­да се ве­ли­ки број пу­сти­но­ жи­те­ља, иси­ха­ста, на­ста­њи­вао у пе­ћи­на­ма на ка­блар­ским ли­ ти­ца­ма и осни­ва­ни ма­на­сти­ри као ки­но­ви­је за оне ко­ји су се при­кла­ња­ли оп­ште­жи­ћу, ве­ли­ки узо­ри мо­на­штва и њи­хо­ва де­ла сва­ко­днев­но су при­зи­ва­ни да ука­жу на пра­ви пут и од­ре­де сми­ сао и раз­ме­ре од­ри­ца­ња и по­све­ће­ња. Све­ти Јо­ван Ле­ствич­ник (Кли­макс), је­дан од во­де­ћих уте­ме­љи­ва­ча мо­на­шке ду­хов­но­сти и тво­ра­ца иси­ха­зма, био је вр­ло по­што­ван и ути­ца­јан, а ње­гов при­руч­ник Ле­стви­ца не­за­о­би­ла­зан и стал­но при­с у­тан у фор­ми­ ра­њу и уса­вр­ша­ва­њу мо­на­шког ли­ка.72 Нај­пре по­слу­шник у оп­ ште­жи­ћу, па от­шел­ник ко­ји је пре­ко че­тр­де­сет го­ди­на жи­вео као 69 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, 204.

70 За­ко­ник ца­ра Сте­фа­на Ду­ша­на, III, Бе­о­град 1997, 45, Пре­вод При­зрен­ског пре­ пи­са, 1. О Хри­шћан­ству за­кон, О зба­ци­ва­њу ра­се 19. 19.

71 К. Ји­ре­чек, Исто­ри­ја Ср­ба, II, Бе­о­град 1981, 130.

72 Ле­стви­ца, изд. Пра­во­слав­на цр­кве­на оп­шти­на, Линц 1997; Д. Бог­да­но­вић, Јо­ ван Ле­ствич­ник у ви­зан­тиј­ској и ста­рој срп­ској књи­жев­но­сти, Бе­о­град 1968.

58

Сл. 40 При­каз Там­ни­це, ми­ни­ја­ту­ре Ва­ти­кан­ског ко­дек­са, гр. (Fol. 46 r) и (Fol. 47 r)

59

ана­хо­ре­та, а у ста­ро­сти по­но­во као игу­ман си­нај­ског ма­на­сти­ра, Јо­ван Ле­ствич­ник се по­тру­дио да у VI ве­ку де­таљ­но и пре­ци­зно усме­ри ста­зу мо­на­шког успо­на пу­тем три­де­сет сте­пе­ни­ка на ле­ стви­ци са исто то­ли­ко по­у­ка на сва­кој од њих.73 За­сно­ва­не су на од­ри­ца­њу од зе­маљ­ског жи­во­та и ум­ном и ду­хов­ном ус­пи­ња­њу све до ци­ља уз­диг­ну­тог на три­де­се­ти праг, на врх на ко­ме се на­ ла­зи Бог љу­ба­ви, ка­ко ка­зу­је Ле­ствич­ник. Да­но­ноћ­не мо­ли­тве и ис­ку­ше­ња ко­ји­ма одо­ле­ва­ју са­мо нај­у­пор­ни­ји сли­ко­ви­то су пред­ста­вље­ни у XI ве­ку на ико­ни Ду­хов­на ле­стви­ца све­тог Јо­ва­ на (Cli­max) из ма­на­сти­ра Све­те Ка­та­ри­не на Си­на­ју.74 Пе­та по­у­ка Ле­стви­це ба­ви се бри­жљи­вим и ствар­ним по­ ка­ја­њем, жи­во­том све­тих осу­ђе­ни­ка и там­ни­цом. У њој је де­ таљ­но опи­сан ма­на­стир ко­ји се звао Там­ни­ца, „ма­на­стир по­ кај­ни­ка”, „зе­мља пла­чу­ћих” ко­ји са­ми се­бе ка­жња­ва­ју јер су до­бро­вољ­но при­хва­ти­ли тр­пље­ње свих му­ка. Све­ти Јо­ван га опи­с у­је као мрач­но, смрад­но, пр­ља­во и за­пу­ште­но ме­сто. Мо­ на­си ко­ји су по­чи­ни­ли грех и ти­ме се уда­љи­ли од пра­ве ве­ре, у Там­ни­ци као из­дво­је­ној и изо­ло­ва­ној оби­те­љи, у нај­ве­ћим му­ка­ма и по­ка­ја­њу, те­жи­ли су об­но­ви кр­ште­ња и по­нов­ном сје­ди­ње­њу са Го­спо­дом. Аутор по­у­ка у Ле­стви­ци осу­ђе­ни­ке у там­ни­ци на­зи­ва „крив­ци­ма без кри­ви­це” и „пре­зре­ним под­ви­ 73 Ли­ков­ни при­каз ду­хов­не Ле­стви­це по­ја­вљу­је се у ве­ћем бро­ју илу­стро­ва­них ко­пи­ја, вид. V. R. Mar­tin, The il­lu­stra­ti­ons of the He­a­venly Lad­der of John Cli­ma­cus, Prin­ce­ton 1954, 19–23, са илу­стра­ци­ја­ма. При­каз сте­пе­ни­ца са по­у­ка­ма на Ле­стви­ ци дат је и у пре­пи­с у из 1434. го­ди­не ко­ји је на­чи­нио инок Да­вид на зах­тев срп­ског де­спо­та Ђур­ђа Бран­ко­ви­ћа, а чу­ва се у Му­зе­ју Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у Бе­ о­гра­ду, вид. П. Си­мић, Мо­ли­тве­ни жи­вот хи­лан­дар­ских мо­на­ха, Ма­на­стир Хи­ лан­дар, Бе­о­град 1998, 69; С. Ми­ле­у­снић, Му­зеј Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, Бе­о­град 2001, 124–125.

74 K. We­it­zmann, M. Chat­zi­da­kis, S. Radojčić, Il gran­de li­bro del­le ico­ne, Be­o­grad 1979, 41.

60

Сл. 41 Кабларска кулина

61

жни­ци­ма до­стој­ним сва­ког по­што­ва­ња”.75 Прет­по­ста­вља се да се опи­са­ни ма­на­стир Там­ни­ца на­ла­ зио у пред­гра­ђу Алек­сан­дри­је. У ње­му је све­ти Јо­ван про­вео 30 да­на и због из­у­зет­но те­шких усло­ва, ка­ко сам ка­же, ду­же ни­је из­др­жао.76 Илу­стра­ци­је пе­те по­у­ке у ру­ко­пи­сним књи­га­ма, ме­ђу мо­на­си­ма оми­ље­ног де­ла све­тог Јо­ва­на Ле­ствич­ни­ка, де­таљ­но при­ка­зу­ју стра­да­ња и пат­ње до­бро­вољ­них осу­ђе­ни­ка и под­ви­ жни­ка у Там­ни­ци.77 Опи­си ко­је да­ју мо­на­си, пре­пи­си­ва­чи књи­га, о ку­ли Ле­стви­ци на Јо­вањ­ском бр­ду, бли­ски су ње­го­вом при­ка­зу алек­сан­дриј­ског ма­на­сти­ра. У за­пи­си­ма на књи­га­ма из XVII и XVI­II ве­ка они не про­пу­шта­ју при­ли­ку да ис­так­ну да је то би­ ло ху­до, гад­но, пр­ља­во ме­сто. Та­ко те­шке и не­по­вољ­не усло­ве за жи­вот и рад, скром­ни ка­лу­ђе­ри ко­ји без по­го­во­ра при­хва­та­ ју и оба­вља­ју сво­ја по­слу­ша­ња, ни у крат­ким бе­ле­шка­ма ни­с у мо­гли пре­ћу­та­ти. У про­сто­ру без днев­не све­тло­сти, ис­под по­да пи­сар­ни­це, у ку­ли ко­ја је по све­том Јо­ва­ну, ње­го­вим по­у­ка­ма и опи­с у ма­на­сти­ра по­кај­ни­ка на­зва­на Ле­стви­ца, и ова там­ни­ца је ко­ри­шће­на као ме­сто по­ка­ја­ња и тр­пље­ња мо­на­ха ко­ји су, због по­чи­ње­ног гре­ха, са­ми се­би од­ре­ђи­ва­ли нај­те­же ка­зне. На там­ но­ва­ње и ис­па­шта­ње осу­ђи­ва­ли су се­бе и мо­на­си ов­чар­ско-ка­ блар­ских ма­на­сти­ра кра­јем сред­њег ве­ка и за­ду­го по­том, то­ком ве­ко­ва тур­ске оку­па­ци­је па је та­ко и се­ћа­ње на њи­хо­ве му­ке и под­ви­ге би­ло са­чу­ва­но све до XIX ве­ка. Опи­с у­ју­ћи „ис­по­сни­ке” ов­чар­ско-ка­блар­ских ма­на­сти­ра Ка­ниц на­во­ди да су „вер­ни пр­

78 Ф. Ка­ниц, Ср­би­ја, 538.

76 Исто, 87.

79 По­сто­ји ви­ше ло­ка­ли­те­та са очу­ва­ним или ра­зо­ре­ним оста­ци­ма култ­них гра­ ђе­ви­на и на­зи­ви­ма Там­ни­ца, Тав­ни­ца, Там­на или Тав­на и сл. Сва­ка­ко би тре­ба­ло ис­тра­жи­ти њи­хо­ву по­ве­за­ност са Не­бе­ском ле­стви­цом све­тог Јо­ва­на и ма­на­сти­ ром Там­ни­ца ко­ји он де­таљ­но опи­с у­је.

77 J. Ru­pert Mar­tin, The Il­lu­stra­tion of The He­a­venly Lad­der of John Cli­ma­cus, Prin­ce­ton 1954.

80 М. Ива­но­вић, Цр­кве­ни спо­ме­ни­ци XI­II–XX ве­ка, За­ду­жби­не Ко­со­ва, При­зрен– Бе­о­град 1987, 389–390.

75 Ле­стви­ца, 79

62

во­бит­ним пра­ви­ли­ма ка­лу­ђер­ског ре­да св. Ва­си­ли­ја”, на­зи­ва их ана­хо­ре­ти­ма и аске­та­ма ис­ти­чу­ћи да они „не­гу­ју сво­је ду­хов­не вр­ли­не, да се уса­вр­ша­ва­ју у аскет­ском са­мо­са­вла­ђи­ва­њу”.78 Ни­је са­мо Алек­сан­дри­ја у ра­ним ве­ко­ви­ма хри­шћан­ства има­ла ма­на­стир по­себ­не на­ме­не, на­зван Там­ни­ца.79 У се­лу До­ње Ај­нов­це код Но­вог Бр­да на Ко­со­ву на­ла­зе се ру­ше­ви­не ма­на­сти­ ра Там­ни­це. Вре­ме­ну XIV ве­ка при­па­да­ју зи­до­ви цр­кве очу­ва­ни до ви­си­не сво­да и оста­ци ку­ле у на­ро­ду зва­не Там­ни­ца. Мо­леб­ ни ка­нон Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це ко­ји се чу­ва у срп­ској пра­во­ слав­ној цр­кви у Стол­ном Бе­о­гра­ду, са­да­шњем Се­кеш­фе­хер­ва­ру у Ма­ђар­ској, са­др­жи за­пис у ко­ме се овај ма­на­стир по­ми­ње под име­ном Те­ум­ни­ца, од­но­сно Там­ни­ца.80 Овај при­мер ука­зу­је на мо­гућ­ност да су и на дру­гим ме­сти­ма по­сто­ја­ле Там­ни­це као са­ свим осо­бе­на мо­на­шка ста­ни­шта за­сно­ва­на на по­у­ка­ма Ле­стви­ це и уче­њи­ма ње­ног твор­ца. Та­ко је и у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­с у­ри, ме­ђу ис­по­сни­ ца­ма от­шел­ни­ка, под­ви­жни­ка и број­ним ма­на­сти­ри­ма, утвр­ђе­ но по­сто­ја­ње Там­ни­це као ме­ста ис­па­шта­ња по­кај­ни­ка. Сво­јим са­др­жа­јем и зна­че­њем, она је чи­та­вој ку­ли од­ре­ди­ла име.

63

омо­гу­ћа­вао да се њи­хов звук да­ле­ко про­сти­ре. Ку­ле у ма­на­сти­ ри­ма, то­ком сред­њег ве­ка, ко­ри­шће­не су као зво­ни­ци по­пут ула­ зне ку­ле ма­на­сти­ра Сту­де­ни­це, жич­ке ку­ле зво­ни­ка, со­по­ћан­ске, пећ­ке и мно­гих дру­гих.82 О то­ме, по­ред пи­са­них из­во­ра, го­во­ре и са­чу­ва­ни цр­те­жи и пред­ста­ве ма­на­сти­ра оти­ски­ва­не у тех­ни­ ци ба­кро­ре­за или др­во­ре­за.83 До XI ве­ка углав­ном су ко­ри­шће­на кле­па­ла, а од XI­II и на­да­ље зво­на уве­ли­ко ула­зе у упо­тре­бу и у срп­ским цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма. Тур­ци су, сто­га, на осво­је­ним те­ри­то­ри­ја­ма већ сре­ди­ном XV ве­ка за­бра­ни­ли ко­ри­шће­ње зво­на.84 По­ред бо­го­слу­жбе­них по­тре­ба, зво­ни­ма су огла­ша­ва­не по­је­ди­нач­не мо­ли­тве, мо­на­си по­зи­ва­ни у ма­на­стир­ске тр­пе­за­ри­је на за­јед­ нич­ке обе­де. Зво­на са ку­ла стра­жа­ра огла­ша­ва­ла су опа­сно­сти ко­је су мо­гле угро­зи­ти ма­на­сти­ре.85 Мо­гло би се по­ми­шља­ти да 82 О. Кан­дић, Ку­ле зво­ни­ци, 3–72.

83 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, 147.

84 О. Зи­ро­је­вић, Цр­кве и ма­на­сти­ри на под­руч­ју Пећ­ке Па­три­јар­ши­је до 1683. го­ди­не, Бе­о­град 1984, 24.

Сл 42 Хиландарски пирг Хрусија на бакрорезу из 1757. године

Зво­на­ра на ку­ли

П

ре­да­ње ко­је је за­бе­ле­жио Вук Ка­ра­џић са­чу­ва­ло је по­мен „оп­ште зво­на­ре” на јо­вањ­ској ку­ли, а оба­ве­ште­ни Ка­ниц за­кљу­чу­је да је са те ку­ле, „као са зво­ни­ка об­ја­вљи­ван час мо­ ли­тве за све су­сед­не ма­на­сти­ре”.81 Сред­њо­ве­ков­ни пир­го­ви су на свом вр­ху углав­ном има­ли зво­на јер је та­ко ис­т у­рен по­ло­жај

85 G. Mil­let, Rec­her­ches au Mont At­hos, Phi­a­le et Si­man­dre à La­vra, Bul­le­tin de Cor­ re­spon­dan­ce Helléni­que 29 (1905) 126–128; Ф. Гра­нић, Цр­кве­но­прав­не од­ред­бе Хи­ лан­дар­ског ти­пи­ка св. Са­ве, Хи­лан­дар­ски збор­ник 1, Срп­ска Кра­љев­ска Ака­де­ Сл. 43. Клепалница у манастиру Хиландару

81 Ф. Ка­ниц, Ср­би­ја, 532.

64

65

се мно­ге цр­кве и ма­на­сти­ри са од­лу­ком Пор­те о за­бра­ни зво­на ни­с у ла­ко ми­ри­ли и да је че­сто ни­с у по­што­ва­ли. За­то су Тур­ ци на не­ким ку­ла­ма ра­зо­ри­ли упра­во њи­хо­ве за­вр­шне де­ло­ве у ко­ји­ма су по­ста­вља­на зво­на. То се до­го­ди­ло и на по­ме­ну­тим зво­на­ра­ма ве­ли­ких срп­ских хра­мо­ва у Жи­чи86 и Со­по­ћа­ни­ма87. Из истих раз­ло­га по­ру­ше­не су и при­пра­те на не­ким цр­ква­ма јер су се на њи­ма на­ла­зи­ли зво­ни­ци, а зво­на ко­ри­шће­на у вре­ ме­ни­ма њи­хо­ве за­бра­не.88 Ку­ла Ле­стви­ца би­ла је са­чу­ва­на све до XX ве­ка у сво­јој пу­ ној ви­си­ни али за­ру­ше­ног вр­ха на ко­ме су се, прет­по­ста­вља се, на­ла­зи­ли они де­ло­ви гра­ђе­ви­не ко­ји су но­си­ли зво­на. До ка­да су Ов­чар­ско-ка­блар­ском кли­с у­ром од­је­ки­ва­ла црквена зво­на те­ шко је утвр­ди­ти. По­зна­то је, ме­ђу­тим, да је у не­ким сре­ди­на­ма, по­себ­но оним ко­је су би­ле не­до­ступ­не, уда­ље­не од пу­те­ва или на­се­ље­не пре­те­жно хри­шћан­ским ста­нов­ни­штвом, у из­ве­сној ме­ри до­пу­шта­на њи­хо­ва огра­ни­че­на упо­тре­ба. То­ком XVII ве­ка на Све­тој Го­ри, у сва­ком ње­ном ма­на­сти­ру, би­ло је зво­на али су ко­ри­шће­на са­мо у да­не ве­ли­ких пра­зни­ка.89 У дру­гим сре­ди­на­ма у ко­ји­ма су Тур­ци би­ли при­с ут­ни­ји, не­по­што­ва­ње за­бра­на ни­је пра­шта­но и сто­га је оштро ка­жња­ва­но. Ка­да су зво­на због за­бра­не принудно утих­ну­ла, у пра­во­ слав­ним цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма кле­па­ла су до­би­ла знат­но ве­ћи зна­чај и ши­ру при­ме­ну. Из­ра­ђе­на од др­ве­та, ре­ђе ме­тал­на и не ми­ја, По­себ­на из­да­ња CXIV, Дру­штве­ни и исто­риј­ски спи­си 47 (Бе­о­град 1936) 80, 88–90.

86 О. Кан­дић, Ку­ле зво­ни­ци, 32–33.

87 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, 149.

88 S. Ćurčić, The Byzan­ti­ne Le­gacy in Ec­cle­si­a­sti­cal Ar­chi­tec­tu­re of the Bal­kans Af­ter 1453, The Byzan­ti­ne Le­gacy in Eastern Euro­pe, New York 1988, 68–70.

89 Sir P. Ryca­ut, The Pre­sent Sta­te and Ar­me­nian Chur­ches, An­no Chri­sto 1678 (Lon­don 1679) 261. Сл. 44 Кабларске литице и монашка станишта у пећинама

66

67

са­мо руч­на, ко­ри­шће­на су и на ку­ла­ма.90 Та­ко су не­ка­да­шње зво­ на­ре по­ста­ле кле­пал­ни­це.91 На ба­кро­ре­зу ма­на­сти­ра Сту­де­ни­це из 1733. го­ди­не пред­ста­вље­на је ку­ла са кле­па­ли­ма.92 У за­ми­шље­ној ре­кон­струк­ци­ји ори­ги­нал­ног из­гле­да ма­ сив­не ка­ме­не ку­ле Ле­стви­це, ви­ше­спрат­на гра­ђе­ви­на мо­гла је би­ти над­ви­ше­на зво­на­ром, а ка­сни­је и им­про­ви­зо­ва­ном кле­ пал­ни­цом. Мо­гло би се прет­по­ста­ви­ти да су због зво­на­ре и на тој ку­ли Тур­ци сру­ши­ли за­вр­шни део утвр­ђе­ња, па су и ма­на­ сти­ри­ма на Мо­ра­ви кле­па­ла на­да­ље огла­ша­ва­ла час мо­ли­тве. У ти­ши­ни кли­с у­ре, за­хва­љу­ју­ћи до­ми­нант­ном по­ло­жа­ју ку­ле и звук кле­па­ла се мо­гао до­бро чу­ти. Опи­с у­ју­ћи жи­вот мо­на­ха у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­с у­ри 1860. го­ди­не, Ка­ниц по­ми­ње ана­ хо­ре­те и аске­те ко­ји жи­ве у пот­пу­ној изо­ла­ци­ји од спо­ља­шњег све­та у ко­јој „осим уда­ра­ца кле­па­ла, рад­ним да­ном ни­ка­кав звук не ре­ме­ти све­ча­ну ти­ши­ну ко­ја вла­да сву­да уна­о­ко­ло”.93

Сл. 45 Ма­на­стир Јо­вање фо­то­гра­фи­ја из 1954. го­ди­не Сл. 46 Ме­сто на ко­ме се не­ка­да на­ла­зио ма­на­стир Јо­ва­ње, да­нас под во­дом ве­штач­ког је­зе­ра

Жи­вот у ку­ли Ле­стви­ци

А

р­хе­о­ло­шка ис­ко­па­ва­ња, исто­риј­ски из­во­ри и пре­да­ње не­ сум­њи­во ука­зу­ју на по­сто­ја­ње и зна­чај­ну од­брам­бе­ну уло­гу ис­точ­не ку­ле на ула­зу у ма­на­стир­ску це­ли­ну Ов­чар­ско-ка­блар­ ске кли­с у­ре. Озна­ча­ва­на као ку­ла на јо­вањ­ском бр­ду, Гра­ди­на, Ле­стви­ца, има­ла је на­зив и Зи­ди­на.94 У јед­ном раз­го­во­ру ко­ји 90 E. V. Wil­li­ams, The Bells of Rus­sia, Hi­story and Tec­hno­logy, Prin­ce­ton 1985, 10–19.

91 Ст. Ста­но­је­вић, Би­ла, кле­па­ла и зво­на код нас, Глас Срп­ске Кра­љев­ске Ака­де­ми­ је 153, дру­ги раз­ред 77 (1933) 79–90.

92 М. Ка­ша­нин, В. Ко­раћ, Д. Та­сић, М. Ша­ко­та, Сту­де­ни­ца, Бе­о­град 1968, сл. на стр. 8; Д. Да­ви­дов, Срп­ска гра­фи­ка XVI­II ве­ка, Но­ви Сад 1978, 339–341, бр. 109, сл. 182.

93 Ф. Ка­ниц, Ср­би­ја, 534.

94 М. Ђ. Ми­ли­ће­вић, Кне­же­ви­на Ср­би­ја, Бе­о­град 1876, 317. Зи­ди­на је та­ко­ђе ауг­ мен­та­тив име­ни­це зид и ко­ри­сти се као на­зив за ру­ше­ви­не древ­них гра­ђе­ви­на, као ку­ли­на или гра­ди­на.

68

69

бе­ле­жи Ми­лан Ђ. Ми­ли­ће­вић, кнез Ми­лош ка­зу­је да су Нем­ци (Аустри­јан­ци) у вре­ме за­у­зи­ма­ња Ср­би­је, у пе­ри­о­ду од 1718. до 1739. го­ди­не „уље­гли чак и у ову ку­лу над Јо­ва­њом”. Та­ко се са­ зна­је да је ку­ла би­ла осво­је­на и за­по­сед­ну­та, али не и по­ру­ше­на, с об­зи­ром на то да се у њој 1774. го­ди­не по­но­во пре­пи­с у­ју књи­ ге, пре­ма по­ме­ну­том за­пи­с у Вик­то­ра цр­кве­ња­ка.95 Ста­т ус од­брам­бе­них упо­ри­шта, из­дво­је­них ку­ла, пир­го­ ва, ни­је до­вољ­но про­у­чен и не­ма по­да­та­ка ко­ји би ука­зи­ва­ли на од­но­се са обли­жњим ма­на­сти­ри­ма и њи­хо­вим има­њи­ма.96 У слу­ча­ју да је утвр­ђе­ње по­ста­вље­но као за­шти­та ску­пи­ни мо­на­ шких за­јед­ни­ца, пре би се мо­гло по­ми­шља­ти да је рас­по­ла­га­ло из­ве­сном ауто­но­ми­јом. Ку­ла на бр­ду ис­т у­ре­ном пре­ма рав­ни­ци са ко­је се при­ла­зи Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­с у­ри сва­ка­ко је би­ла у слу­жби чу­ва­ња и над­гле­да­ња мо­на­шких на­се­о­би­на али је ње­на од­бра­на све­ти­ња би­ла ви­ше па­сив­на и све­де­на на обез­бе­ђе­ње скло­ни­шта за слу­чај опа­сно­сти. При­ме­ри са Све­те Го­ре да­ју бли­жа об­ја­шње­ња. У ку­ла­ ма по­ди­за­ним на ме­сти­ма из­дво­је­ним од ма­на­стир­ских це­ли­на стал­но је бо­ра­ви­ло по не­ко­ли­ко мо­на­ха, а ме­ђу њи­ма и ста­ре­ ши­на пир­га. Ма­сив­не гра­ђе­ви­не, де­бе­лих, го­то­во не­про­бој­них зи­до­ва, пру­жа­ле су мо­на­си­ма пре све­га за­шти­т у, скро­ви­ште на кра­ћи или ду­жи пе­ри­од, а сва­ка­ко док је тра­ја­ла не­по­сред­на опа­ сност.97 При­ли­ком јед­не не­при­ја­тељ­ске оп­са­де Све­те Го­ре, ар­хи­ е­пи­скоп Да­ни­ло II про­вео је чак три го­ди­не и три ме­се­ца у пир­гу ма­на­сти­ра Хи­лан­да­ра.98 У сред­њо­ве­ков­ној Ср­би­ји ма­на­сти­ри су има­ли сво­је ци­вил­не чу­ва­ре у мир­но­доп­ским усло­ви­ма, прем­да

Сл. 47 Манастир Успење кабларско

95 За­пи­си и нат­пи­си, 5 (1987) 184, бр. 8433.

96 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, 204.

97 М. Жи­во­ји­но­вић, Све­то­гор­ске ке­ли­је и пир­го­ви, 103–131.

98 Жи­во­ти кра­ље­ва и ар­хи­е­пи­ско­па срп­ских од ар­хи­е­пи­ско­па Да­ни­ла II (пре­вео Л. Мир­ко­вић), Бе­о­град 1935, 258.

70

71

по­сто­је по­да­ци и о вој­ни­ци­ма на цр­кве­ним вла­сте­лин­стви­ма. Ма­на­стир­ски ти­пи­ци не по­ми­њу на­о­ру­жа­не вој­ни­ке ко­ји би се у мо­на­шким ста­ни­шти­ма мо­гли бо­ри­ти.99 У слу­ча­ју опа­сно­сти, у ти­пи­ци­ма се на­ла­же брат­стви­ма да на­пу­сте сво­је ма­на­сти­ре, по­не­с у ри­зни­це и скло­не се у обли­жња утвр­ђе­ња.100 Кра­јем сред­ њег ве­ка и по­себ­но то­ком ве­ко­ва тур­ске оку­па­ци­је, зна­чај та­ квих утвр­ђе­ња и од­брам­бе­них ку­ла знат­но се уве­ћа­вао. У вре­ме­ну на­се­ља­ва­ња мо­на­ха и из­град­ње ма­на­сти­ра у ка­ њо­ну За­пад­не Мо­ра­ве, кра­јем XIV и по­чет­ком XV ве­ка, а по­том и у периодима ве­ћих об­но­ва мо­на­шког жи­во­та у Ов­чар­ско-ка­ блар­ској кли­с у­ри, у на­ста­ње­ним ку­ла­ма ко­је су чу­ва­ле ње­не ула­ зе, сва­ко­днев­но се од­ви­јао жи­вот ис­пу­њен раз­ли­чи­тим са­др­жа­ ји­ма. Опре­мље­на ода­ја­ма за спа­ва­ње, при­пре­му хра­не и ис­хра­ну, не­пре­ста­ну кон­тро­лу при­ла­за кли­с у­ри, зво­на­ром, пи­сар­ни­цом и там­ни­цом, о че­му све­до­че са­чу­ва­ни за­пи­си, ку­ла Ле­стви­ца стал­но је би­ла на­ста­ње­на из­ве­сним бро­јем мо­на­ха ко­ји се уве­ ћа­вао при­до­шли­ца­ма за вре­ме не­при­ја­тељ­ских на­па­да. Бри­гу о ста­нов­ни­ци­ма ове као и дру­гих слич­них ку­ла ни­је, стога, мо­гао во­ди­ти са­мо њој нај­бли­жи ма­на­стир. Због те­шких усло­ва за нор­ма­лан жи­вот, у из­дво­је­ним утвр­ђе­њи­ма сме­ште­ним на те­ре­ни­ма не­по­вољ­ним за би­ло ка­ кво при­вре­ђи­ва­ње, уво­ђе­не су оба­ве­зе ста­нов­ни­ци­ма обли­ жњих се­ла да по­ма­жу ра­дом и дру­гим да­ва­њи­ма та­кве мо­на­шке за­јед­ни­це. Ма­на­стир­ска се­ла су би­ла осло­бо­ђе­на рат­не слу­жбе али су за уз­врат при­хва­та­ла оба­ве­зу чу­ва­ња све­ти­ња, а по­себ­ но ма­на­стир­ских ку­ла.101 У По­ме­ни­ку ма­на­сти­ра Де­ча­на из XVI

ве­ка са­чу­ва­но је за­ве­шта­ње жи­те­ља се­ла Ар­хи­ла­че да за ма­на­ стир­ски пирг да­ју „од ле­та по то­вар жи­та”.102 Та­ква се­ла су то­ком сред­њег ве­ка има­ла ду­жност да обез­бе­де ма­на­сти­ри­ма чу­ва­ре, про­ни­ја­ре, а у пе­ри­о­ду тур­ске оку­па­ци­је, као њи­хо­ви пр­ња­во­ри ста­ра­ли су се о ис­хра­ни мо­на­ха у ма­на­сти­ри­ма или у њи­хо­вим утвр­ђе­њи­ма.103 Јед­но од се­ла ко­је се на­ла­зи у не­по­сред­ној бли­зи­ ни ку­ле на Јо­вањ­ском бр­ду, у свом са­да­шњем на­зи­ву При­је­вор сва­ка­ко чу­ва не­ка­да­шњу од­ред­ни­цу пр­ња­вор. Из то­га је мо­гу­ће из­ве­сти за­кљу­чак да су и ста­нов­ни­ци тог плод­ног по­мо­рав­ског се­ла, као и дру­гих у окру­же­њу, има­ли оба­ве­зу да­ва­ња од­ре­ђе­них при­но­са са сво­јих има­ња мо­на­си­ма на­ста­ње­ним у утвр­ђе­њу.

99 М. Бла­го­је­вић, За­кон све­то­га Си­ме­о­на и све­то­га Са­ве, Са­ва Не­ма­њић – Све­ти Са­ва, Бе­о­град 1979, 126–166.

103 Ст. Но­ва­ко­вић, Про­ни­ја­ри и ба­шти­ни­ци, Глас Срп­ске Кра­љев­ске Ака­де­ми­је I (1887) 37–38; К. Ји­ре­чек, Исто­ри­ја Ср­ба, II, 107.

100 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, 158.

Са­крал­ни са­др­жај ку­ле – цр­ква

О

бе твр­ђа­ве по­диг­ну­те у вре­ме на­се­ља­ва­ња мо­на­ха у кли­с у­ ри Мо­ра­ве кра­јем сред­њег ве­ка, на те­ме­љи­ма по­ру­ше­них и спа­ље­них ра­но­ви­зан­тиј­ских утвр­ђе­ња, пред­ста­вља­ле су стра­ жа­ре и за­шти­т у но­вих, тек по­диг­ну­тих и на­се­ље­них мо­на­шких ста­ни­шта. У на­род­ном пам­ће­њу са­чу­ва­не су као култ­на ме­ста од­ре­ђе­не по­све­те, као Или­ње и Ус­пе­ње, што на­во­ди на по­ми­сао да су у окви­ру њи­хо­вих зи­ди­на по­сто­ја­ли и про­сто­ри са­крал­не на­ме­не. У пи­са­ним из­во­ри­ма, ме­ђу­тим, не­ма по­да­та­ка о ма­на­ сти­ри­ма Све­тог Или­је или Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це у Ов­чар­ско-ка­ блар­ској кли­с у­ри. Тур­ски ка­та­стар­ски по­пи­си по­ми­њу у на­хи­ји Мо­ра­ва Руд­ 102 М. Ива­но­вић, Цр­кве­ни спо­ме­ни­ци XI­II – XX ве­ка, За­ду­жби­не Ко­со­ва, Бе­о­град 1987, 390.

101 К. Ји­ре­чек, Исто­ри­ја Ср­ба, II, Бе­о­град 1981, 106–107.

72

73

ник и ма­на­стир по­све­ћен Бо­го­ро­ди­ци у ко­ме 1536. го­ди­не жи­ ви са­мо је­дан ка­лу­ђер ко­ји го­ди­шње пла­ћа да­жби­не у из­но­с у од 130 ак­чи.104 По­мен тог ма­на­сти­ра ни­је мо­гу­ће, без де­таљ­ни­јих од­ред­ни­ца, по­ве­за­ти са прет­по­ста­вље­ним Ус­пе­њем ка­блар­ским, ма­да се и обли­жњи ма­на­стир Јо­ва­ње та­ко­ђе по­ми­ње у по­пи­с у из исте го­ди­не, у ис­тој на­хи­ји. И у Јо­ва­њу та­да жи­ви је­дан ка­ лу­ђер, а ње­го­ва да­ва­ња су ма­ња и из­но­се 54 ак­че. У сле­де­ћем по­пи­с у по­но­во су за­бе­ле­же­ни Бо­го­ро­ди­чин ма­на­стир као и ма­ на­стир Јо­ва­ње, у ко­ји­ма се ра­ни­је на­ве­де­не окол­но­сти ни­с у про­ ме­ни­ле.105 Не­до­ста­так бли­жих по­да­та­ка или по­ме­на ма­на­сти­ра по­све­ће­ног Ус­пе­њу као од­ре­ђе­ном Бо­го­ро­ди­чи­ном пра­зни­ку не да­ју основ да се ма­на­стир убе­ле­жен у тур­ским ка­та­стар­ским по­ пи­си­ма до­ве­де у ве­зу са ка­блар­ском све­ти­њом и ти­ме по­твр­ди ње­го­во по­сто­ја­ње на уз­ви­ше­њу по­ред ку­ле Ле­стви­це.106 Про­у­ча­ва­њем ар­хи­тек­т у­ре и са­др­жа­ја мно­го­број­них очу­ ва­них утвр­ђе­ња ла­ко је пре­по­зна­ти уоби­ча­је­ну прак­с у при­ме­њи­ ва­ну ши­ром пра­во­слав­ног све­та то­ком сред­њег ве­ка. Са­крал­ни са­др­жај у ку­ла­ма за­сту­пљен је од ра­них срп­ских вла­дар­ских за­

104 О. Зи­ро­је­вић, Цр­кве и ма­на­сти­ри, 65.

105 Исто, 115.

106 У ко­мен­та­ру тур­ског ка­та­стар­ског по­пи­са Ол­га Зи­ро­је­вић у на­ве­де­ном де­лу по­ста­вља пи­та­ње да ли се по­ме­ну­ти Бо­го­ро­ди­чин ма­на­стир ве­зу­је за Ус­пе­ње ка­ блар­ско, исто­вре­ме­но ука­зу­ју­ћи на мо­гућ­ност ње­го­ве иден­ти­фи­ка­ци­је са цр­квом код Ба­ње Треп­че ко­ја је по­све­ће­на Ро­ђе­њу Бо­го­ро­ди­це. У по­пи­с у је на­ве­де­но да тај ма­на­стир да­ти­ра из тур­ског пе­ри­о­да и да је ње­го­ва цр­ква об­но­вље­на на те­ме­љи­ма ста­ри­јег хра­ма. Сл. 48 Меандри Мораве и кабларски гребен са манастиром Успење

74

75

ду­жби­на Сту­де­ни­це107, Жи­че108, Ђур­ђе­вих Сту­по­ва109. Уса­мље­ни пир­го­ви, из­дво­је­не ку­ле, пред­ста­вља­ли су ор­га­ни­зо­ва­не мо­на­ шке за­јед­ни­це у ко­ји­ма се, уну­тар зи­ди­на за­шти­ће­них ста­ни­шта, та­ко­ђе, од­ви­јао сва­ко­днев­ни жи­вот. По­тре­бе за по­себ­ним про­ сто­ром у ко­ме се мо­же оба­вља­ти слу­жба Бо­жи­ја у из­дво­је­ним утвр­ђе­њи­ма, по­ди­за­ним на ода­бра­ним ме­сти­ма ра­ди обез­бе­ђе­ња ма­на­сти­ра и пру­жа­ња скло­ни­шта мо­на­си­ма у слу­ча­ју опа­сно­сти, сва­ка­ко су би­ле ве­о­ма из­ра­же­не. Жи­вот ка­лу­ђе­ра за­тво­ре­них уну­тар зи­ди­на од­брам­бе­ног утвр­ђе­ња, то­ком кра­ћих или ду­жих пе­ри­о­да не­при­ја­тељ­ске опа­сно­сти или оп­са­де, под­ра­зу­ме­вао је, пре све­га, сва­ко­днев­ну мо­ли­тву и слу­жбу Бо­жи­ју. Више сродних при­ме­ра ука­зу­је да су у та­квим ку­ла­ма ка­ пе­ле, па­ра­кли­си110 или цр­кве сме­шта­ни на нај­ви­ше спра­то­ве, у са­м врх мо­ну­мен­тал­них зда­ња ис­пу­ње­них раз­ли­чи­тим са­др­ жа­ји­ма. У свим пир­го­ви­ма на Све­тој Го­ри ко­је је по­ди­гао краљ Ми­лу­тин, у вр­ху мо­ну­мен­тал­них зда­ња по­сто­ја­ли су па­ра­кли­ си; у хи­лан­дар­ском пир­гу Све­тог Ђор­ђа цр­ква исте по­све­те, а у пир­гу Све­тог Са­ве храм по­све­ћен Све­том Јо­ва­ну Пре­те­чи.111 На највишем спрату пир­га на оба­ли мо­ра, код ме­ста зва­ног Хру­ 107 В. Ко­раћ, Ар­хи­тек­ту­ра и скулп­ту­ра, Сту­де­ни­ца, Бе­о­град 1968, 68.

108 М. Ча­нак-Ме­дић, О. Кан­дић, Ар­хи­тек­ту­ра пр­ве по­ло­ви­не XI­II ве­ка, I, Бе­о­град 1995, 35.

109 Ј. Не­шко­вић, Ђур­ђе­ви Сту­по­ви у ста­ром Ра­су, Кра­ље­во 1984, 69–71, 195–200.

110 Ка­пе­ла је реч ла­тин­ског, а па­ра­клис грч­ког по­ре­кла и обе су одо­ма­ће­не у срп­ ском је­зи­ку као на­зи­ви за култ­не објек­те по­себ­не на­ме­не ко­ји су по­ди­за­ни не­за­ви­ сно од цр­ка­ва или по­ста­вља­ни уз глав­ну цр­кву. Огра­ни­че­не ли­т ур­гиј­ске на­ме­не, та­кви из­дво­је­ни про­сто­ри слу­жи­ли су про­сла­вља­њу кул­та по­је­ди­них све­та­ца или пра­зни­ка, а по­не­кад има­ли и фу­не­рар­ну на­ме­ну. Уп. Лек­си­кон срп­ског сред­њег ве­ ка, 278–279 (ка­пе­ла).

111 С. Не­на­до­вић, Па­ра­кли­си, Ма­на­стир Хи­лан­дар, 165–1 66, 168–169.

76

си­ја, на­ла­зио се па­ра­клис по­све­ћен Ваз­не­се­њу Хри­сто­вом.112 У ку­ли Ми­лу­ти­но­ве за­ду­жби­не у ма­на­сти­ру Бањ­ска на Ко­со­ ву, на вр­ху мо­ну­мен­тал­ног пе­то­спрат­ног зда­ња, та­ко­ђе се на­ ла­зи­ла цр­ква под луч­но об­ли­ко­ва­ним сво­до­ви­ма.113 У гор­њем гра­ду, од­но­сно ку­ли са ко­је је чу­ва­на цр­ква Бо­го­ро­ди­це Ље­ви­ шке у При­зре­ну, са­гра­ђен је храм по­све­ћен све­том Ни­ко­ли.114 У утвр­ђе­њу из­диг­ну­том ви­со­ко на сте­ни у ка­њо­ну ре­ке Тре­ске код Ско­пља, подигнутом за заштиту ску­пи­не сред­њо­ве­ков­них ма­на­сти­ра, та­ко­ђе се на­ла­зи­ла цр­ква ко­ја је би­ла по­све­ће­на све­тој Не­де­љи.115 На осно­ву мно­гих при­ме­ра, по­себ­но оних из вре­ме­на кти­тор­ске де­лат­но­сти кра­ља Ми­лу­ти­на,116 мо­же се за­кљу­чи­ ти да су култ­ни објек­ти ли­т ур­гиј­ске на­ме­не, не­ве­ли­ке цр­кве, ре­дов­но сме­шта­ни на нај­ви­ше спра­то­ве утвр­ђе­них пир­го­ва. Прет­по­ста­вља се да је и у ку­ли Ле­стви­ци та­ко­ђе по­сто­ја­ла цр­ ква сме­ште­на у вр­ху ње­не ви­ше­спрат­не гра­ђе­ви­не. Би­ла је сва­ ка­ко по­све­ће­на пра­зни­ку Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­чи­ног ко­ји је, још за­ду­го по ру­ше­њу утвр­ђе­ња, остао упам­ћен и по­што­ван у на­ ро­ду. По­ре­ђе­њем са срод­ним при­ме­ри­ма и на осно­ву са­зна­ња о са­др­жа­ју сме­ште­ном у уну­тра­шњост мо­ну­мен­тал­них пир­го­

112 М. Ко­ва­че­вић, Пирг Хру­си­ја, Хи­лан­дар, 187–196.

113 С. По­по­вић, Крст у кру­гу, 193.

114 Ст. Но­ва­ко­вић, За­кон­ски спо­ме­ни­ци, 639.

115 М. Ћо­ро­вић-Љу­бин­ко­вић, Цр­ква Све­те Не­де­ље над кли­су­ром Тре­ске и про­ блем ње­ног да­то­ва­ња, Збор­ник за­шти­те спо­ме­ни­ка кул­т у­ре 1 (Бе­о­град 1952) 95–106.

116 V. J. Ðurić, L´art des Paléolo­gu­es et l´Etat ser­be: ro­le de la Co­ur et de l´Egli­se ser­bes dans la pre­mière mo­i­tié du XI­Ve siècle, in Art et so­ciété à Byzan­ce so­us les Paléolo­gu­es, уредн. A. Gra­bar, Ve­ne­zia 1971, 179–191.

77

ва,117 мо­гло би се за­кљу­чи­ти да је, као ку­ла Ле­стви­ца, и мо­на­ шко утвр­ђе­ње на бр­ду из­над ма­на­сти­ра Бла­го­ве­ште­ња има­ло свој храм по­све­ћен ста­ро­за­вет­ном про­ро­ку Или­ји што је у на­ род­ном пре­да­њу са­чу­ва­но као нај­зна­чај­ни­ја од­ред­ни­ца чи­та­вог ло­ка­ли­те­та. Још један податак указује на постојање цркве унутар куле. Поменути Виктор који је 1774. године у кули Лествици преписао књигу Беседе Светог Јефрема Сирина, поред свог имена забележио је да је његово занимање црквењак што значи онај који је задужен за послове везане за цркву и то, претпоставља се, ону унутар куле коју, боравећи и радећи у писарници, свакако није напуштао. Његово основно задужење је било да звони и помаже за време богослужења, да учествује у хорском појању, а Григорије Велики црквењака назива и “чуваром храма”.118 На јовањском брду, поред остатака куле и касније подигнутог храма Успења Богородице, сачувана је и агиазма, камена посуда за освећену богојављенску воду.119 Овакве посуде су, још од средњег века, представљале саставни део каменог мобилијара у храмовима значајних црквених средишта. Постављане уз јужни зид у припрати, сачуване су у многим владарским и властеоским задужбинама у Србији. Након средњовековног периода, агиазме се поново појављују у XVI и XVII веку и то у храмовима на подручју обновљене Пећке патријаршије када приметно оживљава производња каменог 117 Д. По­по­вић, Са­хра­не и гро­бо­ви у сред­њем ве­ку, Ма­на­стир Хи­лан­дар, 207–210.

118 Православна енциклопедија II, 395 (Црквењак) 119 Лексикон српског средњег века, 1 (Агиазма); Архиепископ Никодим, Јерусалимски типик Светог Саве (препис Л. Мирковић), Архив САНУ бр.473, л.785-786,80; Патријарх Павле, Смисао чина великог освећења воде уочи Богојављења и на Богојављење, Да нам буду јаснија нека питања наше вере II, Београд 1998, 66.

78

црквеног мобилијара, посебно мермерних свећњака, амвонских розета и агиазми.120 У Овчарско-кабларској клисури сачувано је неколико међусобно сличних посуда за освећену воду којима су опремљени храмови обновљени током XVI и XVII века. У том периоду интензивно се одвијао живот и у кули Лествици судећи по рукописним књигама које су настајале у њеној писарници. Може се помишљати да је агиазма затечена на јовањском

Сл. 49 По­глед из утврђеног дворишта на кулу и манастир

120 O. Kandić, Fonts for the Blessing of the Waters in Serbian Medieval Churches, Zograf 27 (Beograd 1998-99) 61-78.

79

брду припадала некадашњем храму Успења Богородице који се налазио у врху куле. Како се у овој поклопљеној каменој посуди чувала освећена богојављенска вода за наредних годину дана, свакако је била изражена потреба за њом и међу монасима који су дуго боравили унутар утврђених зидова куле. Како ништа друго није сачувало од некадашњег успењског храма могло би се, истовремено, претпоставити и да је иста агиазма могла бити донета на врх кабларског брега из манастира Јовања у време његовог рушења 1954. године, мада ни за то нема сачуваних доказа. С обзиром на њену велику тежину и податак да ништа друго од камене пластике или црквеног мобилијара из јовањског храма није спашено преношењем на врх брега, у недостатку доказа, агиазму из манастира Успења можемо сматрати драгоценим сведоком једног периода плодне монашке делатности која се одвијала на светим местима кабларског гребена крајем XVI и током XVII века. Сачувана посуда исклесана је у белом мермеру из радочелских мајдана. Сав мермерни црквени мобилијар из истог времена, за потребе манастира наручиван је у студеничким клесарским радионицама, такође веома активним након обнове Пећке

патријаршије. Кабларска агиазма, укупне висине од 107 цм, састоји се од квадратне основе и четвоространог стубића који носи издубљен кружни реципијент на коме је поклопац у облику полукалоте. На његовом врху изведена је мала розета са уклесаним шестолисним геометријским орнаментом у кругу, а уоколо, грубом обрадом издвојена кружна трака на којој се, могло би се наслутити, некада налазио натпис. Изведен је невешто и грубо урезаним словима од којих се тек по неко може препознати али даља реконструкција текста није могућа. Сачуване агиазме веома ретко садрже уклесане натписе; из средњовековног периода то је агиазма из Марковог манастира, а потом и друга из манастира Кончулића код Рашке настала крајем XVI века. Натпис садржи и камена посуда исте намене из XVII века, сачувана у манастиру Морачи. Текст изведен на поклопцу агиазме из Кончулића недвосмислено указује на намену сродних камених посуда јер наводи кондак који се пева на јутарњој служби празника Богојављења.121 Својом величином, обликом и начином обраде, кабларска агиазма налик је сродним мермерним посудама које су сачуване у оближњим храмовима, посебно оној из манастира Благовештења.122 Ни­је по­зна­то вре­ме ка­да су стра­да­ла утвр­ђе­ња ко­ја су шти­ ти­ла при­ла­зе ма­на­сти­ри­ма у ка­њо­ну Мо­ра­ве и ко­ли­ко су пу­та ру­ше­на и на­пу­шта­на све док ни­с у ко­нач­но за­пу­сте­ла. Њи­хо­вим па­дом мно­ги су ма­на­сти­ри у тој кли­с у­ри уга­си­ли сво­ја кан­ди­ла.

121 Д. Поповић, Агиазма из Кончулића, Словенско средњовековно наслеђе, Зборник посвећен проф. Ђ. Трифуновићу, Београд 2001, 463-473.

122 Д. Рајић - М. Тимотијевић, Манастири, 196, сл. 158.

Сл. 50 Стара камена посуда за освећену воду – агиазма

80

81

Култ Бо­го­ро­ди­це у Ов­чар­ско-ка­блар­ској кли­су­ри

К

Сл. 51 Поклопац агиазме са траговима урезаног натписа

Жи­вот се одр­жа­вао тек са по не­ким мо­на­хом, нај­ду­же у Ни­ко­љу и по­вре­ме­но у не­ком дру­гом, на­крат­ко об­но­вље­ном мо­на­шком ста­ни­шту. Бла­го­ве­штењ­ска ку­ла сру­ше­на је до те­ме­ља, док су зи­ до­ви ку­ле Ле­стви­це на бр­ду из­над ма­на­сти­ра Јо­ва­ња за­ду­го ста­ ја­ли за­ру­ше­ни, ма­да у знат­ној ме­ри очу­ва­ни.

а­да су све­то­гор­ски мо­на­си кра­јем XIV или по­чет­ком XV ве­ка сво­ја ста­ни­шта по­тра­жи­ли у не­про­ход­ној кли­с у­ри и мно­го­број­ним пе­ћи­на­ма на стр­мим ка­блар­ским ли­ти­ца­ма, култ Бо­го­ро­ди­це био је ду­бо­ко уко­ре­њен ме­ђу ста­нов­ни­штвом на оба­ ла­ма За­пад­не Мо­ра­ве. За­штит­ни­ца Све­те Го­ре Атон­ске во­ди­ла је мо­на­хе ка се­вер­ни­јим, још увек сло­бод­ним пре­де­ли­ма Ср­би­је, ка хра­му Бо­го­ро­ди­це Гра­дач­ке, за­ду­жби­ни кне­за Стра­ци­ми­ра, бра­та ве­ли­ког жу­па­на Не­ма­ње. За­сно­ван пр­во­бит­но као ма­на­ стир на оста­ци­ма ста­ри­јих рим­ских гра­ђе­ви­на, на уз­ви­ше­њу ко­ је је не­ка­да до­ми­ни­ра­ло про­стра­ном реч­ном ко­тли­ном, мо­рав­ ски Гра­дац је то­ком XIV сто­ле­ћа био се­ди­ште ар­хи­е­пи­ско­пи­је, а у XV ве­ку за­бе­ле­жен је и у ви­шем ран­гу, као ми­тро­по­ли­ја.123 Култ Мај­ке Бо­жи­је, за­штит­ни­це и по­моћ­ни­це, уве­ден је та­да и у ску­пи­ну ов­чар­ско-ка­блар­ских све­ти­ња. Ни­ма­ло слу­чај­ но, њој су по­све­ће­не цр­кве по­ста­вље­не на ула­зи­ма у кли­с у­ру; са ње­не за­пад­не стра­не Бла­го­ве­сти­ма Бо­го­ро­ди­це, а са ис­точ­не, нај­и­сту­ре­ни­ји ма­на­стир пре­ма про­стра­ној ча­чан­ској рав­ни­ци и не­ка­да­шњој Бо­го­ро­ди­ци Гра­дач­кој, по­све­ћен је пра­зни­ку ње­ног Ва­ве­де­ња у храм. Цр­ква ко­ја се на­ла­зи­ла у ку­ли из ко­је је чу­ван ис­точ­ни улаз у те­снац ко­ри­та Мо­ра­ве, за па­тро­на је има­ла још

123 М. Ча­нак-Ме­дић, З. Ив­ко­вић, Бо­го­ро­ди­ца Гра­дач­ка, Бе­о­град 1992; Д. Ран­ко­ вић-Ву­чи­ће­вић, При­лог про­у­ча­ва­њу Бо­го­ро­ди­це Гра­дач­ке, Збор­ник ра­до­ва На­род­ ног му­зе­ја 1 (Ча­чак 1969), 17–23

82

83

је­дан до­га­ђај из жи­ти­ја Бо­го­ро­ди­чи­ног, ње­но Ус­пе­ње.124 Већина познатих манастира које су на острвима и обалама Скадарског језера, као у клисури Мораве, подигли светогорски монаси крајем XIV века, били су посвећени Богородици, заштитници Атона.125 Мо­гло би се ре­ћи да су мо­на­си у кли­с у­ри бри­гу за оп­ ста­нак сво­јих све­ти­ња по­ве­ри­ли Мај­ци Бо­жи­јој, за­штит­ни­ци Све­те Го­ре, при­хва­та­ју­ћи исто­вре­ме­но зра­че­ње ње­ног кул­та из јед­ног од че­ти­ри нај­у­глед­ни­ја кра­љев­ска ма­на­сти­ра не­ма­њић­ке Ср­би­је.126 Уве­ре­њу да је пра­зни­ку Ус­пе­ња би­ла по­све­ће­на цр­кви­ца у ку­ли на бр­ду из­над ма­на­сти­ра Јо­ва­ња до­при­но­си и са­зна­ње да је ме­ђу мо­на­си­ма и у на­ро­ду пра­зник пам­ћен и по­што­ван и то­ком вре­ме­на у ко­ме је на јо­вањ­ском узвишењу по­сто­ја­ла са­мо за­ру­ше­на ку­ла а брдо називано Кулина. Ма­на­стир ко­ји се на­ла­ зи на дру­гој оба­ли Мо­ра­ве, на па­ди­на­ма Ов­ча­ра, на­спрам ку­ле, по­све­ћен је Ваз­не­се­њу Хри­сто­вом. Бли­ска ве­за ова два пра­зни­ ка до­при­но­си ја­сни­јем са­гле­да­ва­њу уче­не иде­је ко­ја је во­ди­ла мо­на­хе при из­бо­ру за­штит­ни­ка њи­хо­вих оби­те­љи. За­ни­мљи­во је да је и цр­ква гра­дач­ког ма­на­сти­ра у Чач­ку пр­во­бит­но, у вре­ме по­ди­за­ња ма­на­сти­ра у кли­с у­ри, би­ла по­све­ ће­на пра­зни­ку Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це. На­кон ви­ше­ве­ков­ног стра­ да­ња, ви­ше пу­та у џа­ми­ју пре­тва­ра­на, ко­нач­ном об­но­вом, на 124 Г. Бабић, Посвете најстаријих српских цркава, Богородица градачка у историји српског народа, Чачак 1993, 29-36.

125 В. Ј. Ђурић, Балшићи, нав.дело, 414. Сл. 52 Икона Успења Богородице, рад сликара Ивана Мељникова из 1939. године

84

126 Р. Станић, Неке претпоставке о везама Богородице Градачке са овчарскокабларским манастирима, Богородица Градачка у историји српског народа, Чачак 1993, 175-188.

85

осве­ће­њу, до­би­ла је по­све­т у пра­зни­ку Ваз­не­се­ња Хри­сто­вог.127 Ду­бо­ко про­ми­шље­но рас­по­ре­ђе­ни су Бо­го­ро­ди­чи­ни пра­ зни­ци и оста­ли за­штит­ни­ци хра­мо­ва Ов­чар­ско-ка­блар­ске кли­ су­ре. До­га­ђа­ји­ма из Ма­ри­ји­не мла­до­сти, Ва­ве­де­њем, ка­да је пр­ ви пут као тро­го­ди­шња де­вој­чи­ца сту­пи­ла у храм у ко­ме ће би­ти вас­пи­та­ва­на за сво­ју дав­но пред­ска­за­ну ми­си­ју и Бла­го­ве­сти­ма ар­хан­ђе­ла Га­ври­ла ка­да је са­зна­ла да ће, осе­ње­на ду­хом све­тим, за­че­ти си­на ка­ко би све­т у ро­ди­ла спа­си­те­ља,128 озна­че­ни су ула­ зи у по­све­ће­не про­сто­ре мо­на­шких ста­ни­шта.129 Под сво­до­ви­ ма ви­со­ке, до­бро утвр­ђе­не ку­ле Ле­стви­це до ко­је су до­пи­ра­ли зву­ци зво­на са тор­ње­ва обли­жњег хра­ма Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це Гра­дач­ке130, за па­тро­на цр­кве ода­бран је исти пра­зник ко­јим се свршава ње­на жр­тва на зе­мљи, због које је, ко­нач­ним усну­ћем, уз­ви­ше­на и на­гра­ђе­на. Сто­га су зво­на са врха високе куле, над сво­до­ви­ма ње­ног хра­ма, ода­бра­на да свим оста­лим ма­на­сти­ри­ ма у кли­с у­ри да­ље пре­но­се по­ру­ке од­ре­ђу­ју­ћи ча­со­ве мо­ли­тве и слу­жбе Бо­жи­је. Бо­го­ро­ди­чи­но жи­ти­је опи­са­но пра­зни­ци­ма 127 Исто, 17.

128 З. М. Јо­ва­но­вић, Азбуч­ник, 13.

129 Д. С. По­по­вић, Ма­на­стир Ва­ве­де­ње, Збор­ник ра­до­ва На­род­ног му­зе­ја IV (Ча­ чак 1973) 25–38. Ле­ген­да по­ве­зу­је храм ма­на­сти­ра Ва­ве­де­ња са вре­ме­ном Са­ве Не­ма­њи­ћа и зи­да­њем ма­на­сти­ра Бо­го­ро­ди­це Гра­дач­ке. По­ми­шља се да је на­стао као ње­гов ме­тох, а по­је­ди­ни ис­тра­жи­ва­чи да­т у­ју га у XI­II век на осно­ву од­ли­ка ар­ хи­тек­т у­ре, вид. Д. С. Ми­лу­ти­но­вић, О ста­ри­ни ма­на­сти­ра Пет­ко­ви­це, Ста­ри­нар Т. 2, бр. 3 (Бе­о­град 1885) 73–91. Ма­на­стир Ва­ве­де­ње ге­о­граф­ски не при­па­да ску­ пи­ни ма­на­сти­ра Ов­чар­ско-ка­блар­ске кли­с у­ре. На сре­до­кра­ћи из­ме­ђу два зна­чај­на мо­на­шка сре­ди­шта, ма­на­сти­ра у кли­с у­ри и цр­кве Бо­го­ро­ди­це Гра­дач­ке, као па­ро­ хиј­ски храм или ма­на­стир, Ва­ве­де­ње је ве­ко­ви­ма пред­ста­вља­ло њи­хо­ву спо­ну.

130 Б. Ра­дој­ко­вић, Сред­њо­ве­ков­на зво­на Бо­го­ро­ди­це гра­дач­ке, Бо­го­ро­ди­ца Гра­дач­ ка у исто­ри­ји срп­ског на­ро­да, Ча­чак 1993, 115–123.

86

пра­ти и ре­ка сво­јим то­ком, од Бла­го­ве­сти на ула­зу у кли­ су­ру до Ус­пе­ња на ме­сту на ко­ме Мо­ра­ва из ње из­ла­зи. Дру­га ку­ла стра­жа­ра на бр­ду из­над ма­на­сти­ра Бла­го­ве­ ште­ња до­би­ла је за­шти­т у ста­ро­за­вет­ног про­ро­ка Или­је у свом са­крал­ном про­сто­ру, јед­ног од пра­о­бра­за мо­на­шког жи­во­та и гро­мов­ни­ка ко­ји се ог­ње­ним ко­ли­ма жив уз­нео на не­бо. На­род од­у­век ве­ру­је да га не­бо слу­ша па му че­сто по­све­ћу­је хра­мо­ве ко­је гра­ди у пла­нин­ским пре­де­ли­ма.1 Све­тог Или­ју про­ро­ка ви­де­ли су апо­сто­ли при­ли­ком Хри­сто­вог Пре­о­бра­же­ња на Та­ во­ру,2 а то је пра­зник ко­ме је, прет­по­ста­вља се, би­ла по­све­ће­на за­јед­нич­ка пе­ћин­ска бо­го­мо­ља, а по­том и је­дан од нај­ста­ри­јих ма­на­сти­ра на ле­вој оба­ли Мо­ра­ве. По­диг­нут је као ки­но­ви­ја у под­нож­ју стр­ме ка­блар­ске ли­ти­це на­ста­ње­не све­то­гор­ским пу­ сти­но­жи­те­љи­ма, иси­ха­сти­ма ко­ји су, по­све­ће­ни не­пре­кид­ној мо­ли­тви и бор­би са све­тов­ним стра­сти­ма, иш­че­ки­ва­ли по­нов­но про­си­ја­ва­ње веч­не бо­жан­ске све­тло­сти са исте Та­вор­ске пла­ни­ не. Не­пре­кид­ном мо­ли­твом, при­бли­жа­ва­ју­ћи сво­јим ста­ни­шти­ ма до­га­ђа­је опи­са­не углав­ном у апо­криф­ним тек­сто­ви­ма, мо­ на­си иси­ха­сти гле­да­ли су сте­не Ка­бла­ра као Та­вор­ску пла­ни­ну и све­тог Или­ју у ње­ним вр­хо­ви­ма, Ов­чар из­над Ваз­не­се­ња као Ма­сли­но­ву го­ру са ко­је се Хри­стос уз­нео на не­бо, а ку­лу Ле­стви­ цу као Гор­ни­цу, со­бу или сам гроб, ме­сто на ко­ме је Мај­ка Бо­жи­ ја усну­ла да би се по­том за­у­век на не­бо пре­се­ли­ла.

Сл. 53 Ико­на ко­ја при­ка­зу­је ста­ро­за­вет­ног про­ро­ка Или­ју, цр­ква Све­тог Или­је на бр­ду из­ над ма­на­сти­ра Бла­го­ве­ште­ња

1 Са­мо на пла­ни­ни Зла­ти­бо­ру, а срод­них при­ме­ра има и у дру­гим пла­нин­ским ре­ги­ја­ма, про­ро­ку Или­ји по­све­ће­но је не­ко­ли­ко цр­ка­ва по­пут сру­ше­не цр­кве брв­ на­ре у Кри­вој Ре­ци, хра­ма у Мач­ка­т у, цр­кве ра­зо­ре­ног ма­на­сти­ра Ду­бра­ве, цр­ка­ва брв­на­ра у До­бро­се­ли­ци и Мо­крој Го­ри или ка­пе­ле у Ра­вањ­ском По­љу, вид. З. Зла­ тић Ив­ко­вић, Ма­на­сти­ри и цр­кве Зла­ти­бо­ра, ру­ко­пис у при­пре­ми.

2 З. М. Јо­ва­но­вић, Азбуч­ник, 295–299.

87

Ра­за­ра­ња и га­ше­ње мо­на­шких ста­ни­шта

С

ве до кра­ја XVII ве­ка, ве­ћи број за­пи­са ука­зу­је на по­сто­ја­ње жи­во­та у кли­с у­ри. У вре­ме Ве­ли­ке се­о­бе из ју­жних пре­де­ ла Ср­би­је ка се­ве­ру, око 1690. го­ди­не, во­ђе­не су же­сто­ке бор­бе из­ме­ђу тур­ске и аустриј­ске вој­ске око Чач­ка. У тур­ској од­ма­зди ко­ја је усле­ди­ла по­чет­ком XVI­II ве­ка, стра­да­ли су и мно­ги ма­ на­сти­ри у кли­с у­ри За­пад­не Мо­ра­ве.131 У том вој­ном по­хо­ду на све­ти­ње, ме­ђу пр­ви­ма на уда­ру мо­гла се на­ћи и ис­точ­на мо­на­ шка ку­ла Ле­стви­ца. То­ком XVI­II ве­ка жи­вот се уга­сио у мно­гим сре­ди­шти­ма вер­ског жи­во­та на па­ди­на­ма Ов­ча­ра и Ка­бла­ра. Са­чу­ва­ни из­во­ ри ка­зу­ју, ме­ђу­тим, да су у ку­ли на Јо­вањ­ском бр­ду, у пе­ри­о­ду од 1718. до 1739. го­ди­не, на­кон по­бе­де над Тур­ци­ма, бо­ра­ви­ли аустриј­ски вој­ни­ци.132 Зна­чи­ло би то да је ово утвр­ђе­ње и да­ље би­ло у ста­њу до­вољ­не очу­ва­но­сти и да се мо­гло ко­ри­сти­ти. У пи­сар­ни­ци у ку­ли, знат­но ка­сни­је, на­ста­вљен је и рад на умно­ жа­ва­њу књи­га о че­му све­до­чи по­ме­ну­ти за­пис Вик­то­ра цр­кве­ ња­ка из 1774. го­ди­не.133 Бо­ра­вак аустриј­ских вој­ни­ка и рад пи­сар­ни­це ни­је био мо­гућ у твр­ђа­ви без та­ва­ни­це и кро­ва, та­ко да стра­да­ње ку­ле и ње­но па­ље­ње тре­ба да­то­ва­ти у крај XVI­II или по­че­так XIX ве­ка. При­ли­ком укла­ња­ња шу­та, док су оба­вља­на ис­тра­жи­ва­ 131 Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ма­на­сти­ри, 47–48. Нај­ве­ћа стра­да­ња цр­ка­ва и ма­на­сти­ра у Ср­би­ји де­ша­ва­ла су се на­кон по­бе­де Ту­ра­ка у су­ко­бу са аустриј­ском вој­ском ко­јој су Ср­би по­ма­га­ли на­сто­је­ћи да се осло­бо­де ви­ше­ве­ков­ног роп­ства.

88

ња ку­ле, на за­рав­ни ко­ја се про­сти­ре вр­хом бре­га, за­пад­но од утвр­ђе­ња, про­на­ђен је је­дан ве­не­ци­јан­ски злат­ник сред­ње ве­ ли­чи­не, из XVII ве­ка. Злат­ник који је на то место до­спео на­кон ру­ше­ња ку­ле сведочи и о времену њеног коришћења.134 Добро утврђен пирг на брду изнад манастира Јовања сва­ка­ко је оште­ће­н у ар­ти­ље­риј­ском на­па­ду и то са­мо ње­гови нај­ви­ши де­ло­ви, кров и спрат на ко­ме се, прет­по­ста­вља се, на­ ла­зи­ла зво­на­ра над цр­квом Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це. Том при­ли­ ком, или ка­сни­је, ку­ла је за­па­ље­на па су у пла­ме­ну не­ста­ли и др­ве­ни еле­мен­ти ње­не гор­ње ме­ђу­спрат­не кон­струк­ци­је, сто­ ла­ри­ја, уну­тар­ње ле­стве које су повезивале спратове и сва­ка­ко пратећи ин­вен­тар ко­ји се ту за­те­као у време страдања. Како је надаље, без крова, унутрашњост куле била изложена дејству сунца, влаге, мраза и другим временским непогодама, сви њени дрвени делови могли су и протоком времена дотрајати и нестати. Гра­ди­ну, Ле­стви­цу, Зи­ди­ну, ка­ко је на­зи­ва­ју мо­на­си у сво­ јим за­пи­си­ма, пу­то­пи­сци то­ком XIX ве­ка опи­с у­ју као за­ру­ше­ ну али и да­ље по­ми­њу по­сто­ја­ње ве­ли­ке ода­је у ко­јој су не­ка­да књи­ге пре­пи­си­ва­не као и ду­бо­ку там­ни­цу под њом.135 Без кро­ва, ку­ла на јо­вањ­ском бр­ду тра­ја­ла је на­пу­ште­на и током XX века. Мо­на­хи­ње су­сед­ног Јо­ва­ња, на­па­са­ју­ћи сто­ку на бр­ду из­над ма­ на­сти­ра, по­сма­тра­ле су утвр­ђе­ње за­ди­вље­не ње­го­вом ве­ли­чи­ ном и за­стра­ше­не за­пу­ште­ним из­гле­дом све до об­но­ве култ­ног ме­ста кра­јем че­твр­те де­це­ни­је, у освит но­вих не­во­ља и стра­да­ња то­ком Дру­гог свет­ског ра­та.

132 М. Ђ. Ми­ли­ће­вић, нав. де­ло, 317.

134 О. Ву­ка­дин, Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, 169.

133 За­пи­си и нат­пи­си, V (1987) 184, бр. 8433.

135 В. С. Ка­ра­џић, По­че­так опи­са­ни­ја, 18; Ф. Ка­ниц, Ср­би­ја, 532.

89

Цр­ква Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це

К

а­да се у ма­на­стир Жи­чу, на че­ло ње­не епар­хи­је 1934. го­ди­не из Охри­да вра­тио вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић, по­кре­ нуо је ве­ли­ке ра­до­ве на по­ди­за­њу и вас­по­ста­вља­њу па­лих и за­ пу­сте­лих цр­ка­ва и мо­на­шких ста­ни­шта.136 Ор­га­ни­зо­ван је та­да и по­се­бан Од­бор за об­но­ву ов­чар­ско-ка­блар­ских ма­на­сти­ра ко­ји је већ 1936. го­ди­не упу­тио апел за при­ку­пља­ње сред­ста­ва ме­ђу пра­во­слав­ним вер­ни­ци­ма.137 Мно­ге мај­сто­ре вла­ди­ка Ни­ко­лај до­вео је из Охрид­ско-би­тољ­ске епар­хи­је јер је у ра­ду са њи­ма сте­као до­бра ис­ку­ства. Ус­пео је тако да уз­диг­не ста­ре ма­на­сти­ ре Све­т у Тро­ји­цу, Бла­го­ве­ште­ње, Ни­ко­ље, Јо­ва­ње и ус­по­ста­ви но­ве мо­на­шке за­јед­ни­це оку­пив­ши ин­же­ње­ре, ар­хи­тек­те, ико­ но­пи­сце. Уме­сто по­ру­ше­ног ма­на­сти­ра Пре­о­бра­же­ња, на дру­ гој оба­ли Мо­ра­ве са­гра­дио је и на­се­лио но­ву оби­тељ. На осно­ву очу­ва­ног пре­да­ња и упам­ће­них хра­мов­них по­све­та, на ме­сти­ма не­ка­да­шњих утвр­ђе­ња по­ди­гао је цр­кве про­ро­ка Или­је на брегу изнад ма­на­сти­ра Бла­го­ве­ште­ња и Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це по­ред за­ру­ше­не ку­ле Ле­стви­це на јо­вањ­ском бр­ду.138 Нео­спо­ран је из­у­зет­но ве­ли­ки ути­цај уче­ног и му­дрог 136 Вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић био је епи­скоп у Жи­чи од 1919. до 1920. го­ди­ не ка­да је пре­ме­штен на че­ло Охрид­ско-би­тољ­ске епар­хи­је. За епи­ско­па жич­ког по­но­во је по­ста­вљен 1934. го­ди­не и ту ду­жност оба­вљао је све до по­чет­ка Дру­гог свет­ског ра­та, уп. М. Ма­ри­чић, Ауто­би­о­гра­фи­ја, Ча­чак 1982, 108–112.

137 Д. Су­бо­тић, Епи­скоп Ни­ко­лај и пра­во­слав­ни бо­го­мо­љач­ки по­крет, Пра­во­слав­ на на­род­на хри­шћан­ска за­јед­ни­ца у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји 1920–1941, Бе­о­град 1996, 156–158, 183–184, 245–246,268; Са­ва, епи­скоп шу­ма­диј­ски, Срп­ски је­рар­си од де­ве­тог до два­де­се­тог ве­ка, Бе­о­град, Под­го­ри­ца, Кра­гу­је­вац 1996, 375–377; Ар­хи­ ман­дрит Ј. Ра­до­са­вље­вић, Ов­чар­ско-ка­блар­ски ма­на­сти­ри, 36–42.

138 Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ма­на­сти­ри, 63–67. Сл. 54 Цр­ква Ус­пе­ња ко­ју је по­ди­гао вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић на Јо­вањ­ском бр­ду

90

91

вла­ди­ке на из­бор ар­хи­тек­тон­ских пла­но­ва за но­ве хра­мо­ве ко­ји су у крат­ком пе­ри­о­ду по­диг­ну­ти на под­руч­ју жич­ке епар­хи­је и по­себ­но оних у кли­с у­ри За­пад­не Мо­ра­ве. У вре­ме­ни­ма огра­ни­ че­них мо­гућ­но­сти за град­њу но­вих зда­ња, на култ­ним ме­сти­ма ко­ја ни­с у са­чу­ва­ла тра­го­ве не­ка­да­шњих са­крал­них обје­ка­та, као узо­ри по­слу­жи­ле су древ­не сред­њо­ве­ков­не гра­ђе­ви­не. С об­зи­ ром на то да „хри­шћан­ска умет­ност по­зна­је оби­чај угле­да­ња и опо­на­ша­ња”139, за храм Све­тог про­ро­ка Или­је ода­бра­на је, као предложак, скром­на јед­но­брод­на, бес­ку­пол­на жич­ка цр­кви­ца Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла.140 У ар­хи­тек­т у­ри но­вог Пре­о­ бра­же­ња са­чу­ва­на су из­ве­сна се­ћа­ња на уда­ље­ни охрид­ски Све­ ти На­ум,141 уз ути­ца­је та­да ак­т у­ел­ног нео­мо­рав­ског сти­ла ар­хи­ тек­те Мо­ми­ра Ко­ру­но­ви­ћа ко­ји је, у се­ди­шту Жич­ке епар­хи­је, за по­тре­бе велике об­но­ве вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја, про­јек­то­вао или ути­ цао на об­ли­ко­ва­ње ве­ћег бро­ја но­вих цр­кве­них зда­ња на­ста­лих то­ком че­твр­те де­це­ни­је XX ве­ка.142 Храм Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це на Ку­ли­ни осми­шљен је ду­бо­ким, не­по­сред­ним ве­за­ма жич­ког епи­ско­па са по­је­ди­ним охрид­ским цр­квама, њи­хо­вим гра­ди­тељ­ ским за­ми­сли­ма и осо­бе­ним са­др­жа­ји­ма. Не­ис­тра­же­ни те­рен у пор­ти да­на­шњег ма­на­сти­ра Ус­пе­ња, у ар­хе­о­ло­шким сло­је­ви­ма сва­ка­ко са­др­жи дра­го­це­не по­дат­ке из

Сл. 56 Гробница поред северног зига охридског храма

139 В. Ј. Ђу­рић, Ми­ле­ше­ва и дрин­ски тип цр­кве, Ра­шка ба­шти­на 1 (Кра­ље­во 1975) 15.

140 М. Ка­ша­нин, Ђ. Бо­шко­вић, П. Ми­јо­вић, Жи­ча, Бе­о­град 1969, 99–100; В. Вуч­ко­ вић, Цр­ква Све­тог Пе­тра и Па­вла у ма­на­сти­ру Жи­чи, Ра­шка ба­шти­на 2 (Кра­ље­во 1980) 309–31.

141 К. Ба­ла­ба­нов, А. Ни­ко­лов­ски, Д. Ќор­на­ков, Спо­ме­ни­ци на кул­ту­ра­та на Ма­ ке­до­ни­ја, Ско­пје 1980, 230–232.

142 А. Ка­ди­је­вић, Мо­мир Ко­ру­но­вић, Бе­о­град 1996, 100–101. Сл. 55 Црква Светих Константина и Јелене у Охриду

92

93

Сл. 58 Црква Светих Константина и Јелене изглед са југа Сл. 57 Основа цркве Светих Константина и Јелене у Охриду

про­шло­сти. Пла­то на ко­ме је најпре саграђен храм, а потом и ма­ на­стир Ус­пе­ње, је­ди­на је невелика за­ра­ван на ку­па­стом бр­ду на ко­јој се, то­ком ра­ни­јих епо­ха, мо­гло сме­сти­ти ома­ње утвр­ђе­ње. Ис­ко­па­ва­ња оба­вље­на са­мо де­ли­мич­но у бли­зи­ни ку­ле Ле­стви­ це, у кул­т ур­ном сло­ју ко­ји прет­хо­ди ње­ној из­град­њи, ука­за­ла су на по­сто­ја­ње на­се­ља то­ком X и XI, а по­том и жи­вот у XIV ве­ку. То углав­ном по­твр­ђу­ју на­ла­зи ре­кон­стру­и­са­не и про­у­че­не ог­њи­ шне ке­ра­ми­ке. Де­бљи слој га­ре­жи го­во­ри и о мо­гу­ћем по­жа­ру у ко­ме су ра­ни­је гра­ђе­ви­не страдале. Цр­ква на Ку­ли­ни са­гра­ђе­на је то­ком 1939, а за­вр­ше­на пред по­че­так ра­та 1940. го­ди­не, об­ли­ко­ва­на за­ми­сли­ма и пла­но­ви­ма

94

вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја. Фи­нан­сиј­ска сред­ства да­ри­ва­ла је Ле­по­са­ва Пор­кић из Бе­о­гра­да са же­љом да по­мог­не об­но­ву култ­ног ме­ста и из­град­њу но­вог хра­ма, на­ме­ра­ва­ју­ћи да оста­так свог жи­во­ та ве­же за обли­жњи ма­на­стир Јо­ва­ње у че­му је, пре­ра­ном смр­ ћу, оне­мо­гу­ће­на. По­се­бан труд око из­град­ње цр­кве уло­жи­ли су про­та Ми­ли­во­је Ма­ри­чић из Чач­ка и Бо­шко То­па­ло­вић, по­то­њи мо­нах Ра­фа­и­ло, игу­ман ма­на­сти­ра Ни­ко­ља.143 Пре­о­ста­ли зи­до­ви ка­блар­ског утвр­ђе­ња по­ру­ше­ни су ми­ ни­ра­њем ка­ко би од ра­с у­тог ка­ме­на по­том би­ла са­гра­ђе­на цр­ ква.144 Но­во­по­диг­ну­та гра­ђе­ви­на по­све­ће­на је пра­зни­ку Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це чи­ме је по­што­ван пре­да­њем са­чу­ва­ни па­трон не­ 143 Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ма­на­сти­ри, 140.

144 Исто, 135.

95

Сл. 60 Храм Ус­пе­ња, из­глед са ис­точ­не стра­не Сл. 59 Храм Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це,

ка­да­шње све­ти­ње са јо­вањ­ског бр­да. Ве­ро­ва­ло се да је на том ме­сту не­ка­да по­сто­јао ма­на­стир исте по­све­те јер по­да­так да се у ви­со­кој ку­ли Ле­стви­ци на­ла­зи­ла цр­ква по­све­ће­на том Бо­го­ро­ ди­чи­ном пра­зни­ку ни­је био по­знат ње­ним гра­ди­те­љи­ма. Упр­кос ру­ше­њу оста­та­ка древ­ног утвр­ђе­ња, по­што­ван је оби­чај да се де­ ло­ви ра­зо­ре­них све­ти­ња по­но­во утка­ју у зи­до­ве но­ве са­крал­не гра­ђе­ви­не. Че­сти­це не­ка­да­шње цр­кве у ко­јој је ве­ко­ви­ма, у утвр­ ђе­ној ку­ли, слу­же­на све­та ли­т ур­ги­ја, оба­вља­на сва­ко­днев­на мо­ ли­тва, без са­зна­ња о зна­ча­ју оба­вље­ног чи­на, угра­ђе­не су у но­ву

све­ти­њу исте по­све­те и та­ко спа­ше­не и са­чу­ва­не.145 Вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић по­све­тио је по­себ­ну па­жњу про­на­ла­же­њу ар­хи­тек­тон­ског пред­ло­шка на ко­ји ће се угле­да­ти гра­ди­те­љи хра­ма на јо­вањ­ском бр­ду. Ње­гов из­бор би­ла је цр­ква Све­тих Кон­стан­ти­на и Је­ле­не у Охри­ду по­диг­ну­та у дру­гој по­ ло­ви­ни XIV ве­ка и да­ље об­ли­ко­ва­на до­град­њом и из­ме­на­ма пр­ во­бит­ног пла­на.146 Њен кти­тор, је­ро­мо­нах Пар­те­ни­је, са­гра­дио 145 Л. Мир­ко­вић, Пра­во­слав­на ли­тур­ги­ка, II, Бе­о­град 1967, 210; Осве­ће­ње хра­ма, Пра­во­слав­на ен­ци­кло­пе­ди­ја, II, 97.

146 Г. Су­бо­тић, Све­ти Кон­стан­тин и Је­ле­на у Охри­ду, Бе­о­град 1971, 30–35 (цр­те­ жи арх. В. Ма­ти­ћа: осно­ва, пре­се­ци и из­гле­ди хра­ма).

96

97

Сл. 61 Основа цркве Успења на Каблару

је нај­пре не­ве­ли­ки јед­но­брод­ни храм чи­ји је на­ос пре­све­ден по­ лу­о­бли­ча­стим сво­дом ко­га пре­се­ца ужи, над­ви­ше­ни по­преч­ни брод. На ис­точ­ној стра­ни храм је за­вр­шен ол­тар­ском ап­си­дом, по­лу­кру­жном из­ну­тра и тро­стра­ном спо­ља. Ула­зи су сме­ште­ни на за­пад­ном и ју­жном зи­ду, а про­зор­ски отво­ри, по­ред ол­тар­ске ап­си­де, про­би­је­ни су и на боч­ним стра­на­ма тран­сеп­та, у ви­шим зо­на­ма. У ре­ла­тив­но крат­ком вре­мен­ском раз­ма­ку, на ју­жној стра­ни, уз храм је при­зи­дан ма­ли па­ра­клис по­све­ћен све­тој Па­ ра­ске­ви. Због па­да те­ре­на он се на­ла­зи на ни­жем ни­воу од хра­ма. По­кри­вен је по­лу­о­бли­ча­стим сво­дом под ко­си­ном јед­но­вод­ног кро­ва. Па­ра­клис има на ис­точ­ној стра­ни ни­жу ол­тар­ску ап­си­ду ко­ја об­ли­ком на­ли­ку­је ол­тар­ској кон­хи цен­трал­ног хра­ма. Улаз у

98

параклис на­ла­зи се на за­па­дној страни, а ис­пред ње­га, на ју­жној је по­диг­нут трем, нај­пре отво­рен, на сту­бо­ви­ма, а у на­ред­ној фа­ зи град­ње за­зи­дан и про­ши­рен при­пра­том за­јед­нич­ком за оба света ме­ста. Сво­јом сло­же­ном струк­т у­ром и осо­бе­ним са­др­жа­јем цр­ ква Све­тих Кон­стан­ти­на и Је­ле­не у Охри­ду по­слу­жи­ла је као ди­ рек­тан узор за ко­пи­ра­ње и об­ли­ко­ва­ње не­у­о­би­ча­је­не ар­хи­тек­ ту­ре. Место за ка­блар­ски храм нудила је бла­го за­ко­ше­на па­ди­на на гре­бе­ну ко­ји се пру­жа за­пад­но од вр­ха бр­да и за­ру­ше­не ку­ле Ле­стви­це, ори­јен­ти­са­на ка ју­жној стра­ни на ко­јој се про­сти­ре за­ ра­ван све до ли­ти­це ду­бо­ке ско­ро две сто­ти­не ме­та­ра до ко­ри­та ре­ке. Иза­бра­на ло­ка­ци­ја би­ла је ве­о­ма слич­на охрид­ском уз­ви­ше­ њу на ко­ме је по­диг­ну­та за­ду­жби­на је­ро­мо­на­ха Пар­те­ни­ја у XIV ве­ку. Цр­ква Све­тих Кон­стан­ти­на и Је­ле­не та­ко­ђе је ори­јен­ти­са­на ка ју­жној стра­ни про­сто­ром отво­ре­ним све до стр­ме па­ди­не ко­ја се об­ру­ша­ва на оба­лу и мир­не во­де про­стра­ног Охрид­ског је­зе­ ра. Мо­гло би се ре­ћи да је ус­пен­ска цр­ква, са­гра­ђе­на у XX ве­ку, на­сто­ја­ла да по­но­ви, а ти­ме и са­чу­ва сва­ки сег­мент, нај­пре си­т у­ а­ци­о­ног пла­на, а по­том и спо­ља­шњег и уну­тар­њег про­стор­ног кон­цеп­та, до­след­ним пре­у­зи­ма­њем уда­ље­ног пред­ло­шка. Јед­но­брод­не осно­ве, ма­њих ди­мен­зи­ја, храм на Ку­ли­ни има ни­ску ап­си­ду на ис­точ­ној стра­ни, из­ну­тра по­лу­кру­жну, а спо­ља тро­стра­ну. Не­раз­ви­је­ни ол­тар­ски про­стор чи­не и ни­ше про­ско­ми­ди­је и ђа­ко­ни­ко­на, по­лу­кру­жно уду­бље­не у ма­с у ис­ точ­ног зи­да. Као и код охрид­ског хра­ма, у зо­ни по­лу­о­бли­ча­стог сво­да, не­ве­ли­ки на­ос про­се­чен је и над­ви­шен по­преч­ним бро­ дом. Јед­но­став­но за­сно­ван про­стор та­ко је у еле­ва­ци­ји ожи­вљен нео­че­ки­ва­ном ви­си­ном и осве­тљен из не­што ви­ших пар­ти­ја,

99

Сл. 62 Ка­блар­ски храм Ус­пе­ња, из­глед се­вер­не фа­са­де

100

кроз про­зо­ре про­се­че­не у боч­ним зи­до­ви­ма тран­сеп­та. Сло­ же­на струк­т у­ра ме­ђу­соб­но по­ве­за­них раз­ли­чи­тих са­др­жа­ја, об­ли­ци­ма сво­до­ва и кро­ва узро­ко­ва­ла је раз­у­ђе­ност и при­мет­ ну аси­ме­три­ју. Тран­септ, по­лу­о­бли­ча­сто пре­све­ден и по­кри­вен дво­вод­ним кро­вом, до­ми­ни­ра јер је ши­ри од по­ду­жног бро­да и свог охрид­ског узо­ра. По­на­вља­ју­ћи нај­пре гра­ди­тељ­ски склоп не­ве­ли­ког глав­ ног хра­ма, ка­блар­ска цр­ква усво­ји­ла је и све оста­ле хро­но­ло­шки

оде­ље­не фа­зе до­град­ње и про­ши­ре­ња охрид­ског ар­хи­тек­тон­ског пред­ло­шка. Исто­вре­ме­но, уз јед­но­брод­ни храм, на ју­жној стра­ ни, та­ко­ђе не­што ни­же због па­да те­ре­на, са­гра­ђен је и ома­њи па­ра­клис са по­лу­кру­жном ол­тар­ском кон­хом, спо­ља тро­стра­ ном, об­ли­ком и ве­ли­чи­ном са­свим на­лик ап­си­ди хра­ма. Про­ стор ко­ји се пру­жа за­пад­но од цр­кве и па­ра­кли­са за­тво­рен је као про­стра­на при­пра­та не­пра­вил­не осно­ве, у ко­ју се, као у цр­кву у Охри­ду, ула­зи са ју­жне стра­не.147 До та­ко сло­же­ног пла­на и са­др­жа­ја у охрид­ском хра­му до­шло се по­ступ­но, у скла­ду са по­ тре­ба­ма и по­себ­ним зах­те­ви­ма кти­то­ра за до­град­њу па­ра­кли­са, за­тим отво­ре­ног тре­ма, по­том ње­го­во за­тва­ра­ње и из­град­њу за­ јед­нич­ке при­пра­те. У Ус­пе­њу је као нај­по­вољ­ни­је гра­ди­тељ­ско ре­ше­ње за цр­кву ода­бран ко­на­чан функ­ци­о­нал­ни склоп раз­ли­ чи­тих сег­ме­на­та охрид­ске за­ду­жби­не је­ро­мо­на­ха Пар­те­ни­ја. Ви­зан­тиј­ски на­чин град­ње на­из­ме­нич­ним ре­ђа­њем опе­ке и ка­ме­на ко­ји да­је де­ко­ра­тив­ност фа­са­да­ма охрид­ске цр­кве, на хра­му на Ку­ли­ни ни­је по­но­вљен. За ње­го­ву из­град­њу ко­ри­шћен је са­мо нео­бра­ђен и при­те­сан ка­мен са обли­жње ра­зо­ре­не ку­ ле, до­сту­пан на са­мом ло­ка­ли­те­т у. Скром­на де­ко­ра­тив­на об­ра­ да фа­са­да но­вог ка­блар­ског хра­ма из­ве­де­на је јед­но­став­ном об­ ра­дом омал­те­ри­са­них и бе­ло окре­че­них зи­до­ва. Кров­ни ве­нац, до­врат­ни­ци и до­про­зор­ни­ци об­ли­ко­ва­ни су пра­вил­но те­са­ним ква­де­ри­ма си­ге и оста­вље­ни без мал­тер­ног пре­ма­за. На исти на­

Сл. 63 Об­ра­да фа­са­де тран­ сеп­та на хра­му Ус­пе­ња

147 Цр­кве са­гра­ђе­не на оба­ла­ма ре­ка или је­зе­ра углав­ном су ула­зом окре­ну­те во­ди. Та­кав је слу­чај и са хра­мо­ви­ма ма­на­сти­ра Ни­ко­ља и ста­рог Јо­ва­ња, по­диг­ ну­тим на ле­вој оба­ли Мо­ра­ве, у ко­је се ула­зи са ју­жне стра­не. На ста­рој цр­кви ма­на­сти­ра Ваз­не­се­ња са­гра­ђе­ној на па­ди­на­ма Ов­ча­ра, на де­сној оба­ли ре­ке, улаз је та­ко­ђе окре­нут во­ди и на­ла­зи се на се­вер­ној стра­ни, вид. Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­ је­вић, Ма­на­сти­ри, 87, сл. 41–42; 147, сл. 109–110; 127, сл. 81–82.

101

Сл. 64 Основе охридских храмова Светог Николе и Богородице Болничке

чин об­ра­ђе­ни су и сви угло­ви гра­ђе­ви­не и ожи­вље­ни на­из­ме­ нич­но ви­дљи­вим ис­пу­сти­ма ква­де­ра си­ге са стра­не. На боч­ним за­ба­ти­ма тран­сеп­та, се­вер­ном и ју­жном, из­ве­де­ни су окви­ри за­ ми­шље­них, луч­но пре­све­де­них ни­ша са ома­њим про­зо­ри­ма ко­ ји су над­ви­ше­ни кр­сто­о­бра­зним ка­ме­ним укра­си­ма. По­ре­ђе­њем охрид­ског узо­ра и ње­го­ве по­зне ре­пли­ке при­ ме­ћу­је се по­ре­ме­ће­ни склад не­ве­што уоче­них и пре­у­зе­тих про­ пор­ци­ја. Ка­блар­ски тран­септ знат­но је ма­сив­ни­ји па сво­јим про­се­ца­њем глав­ног бро­да ра­за­ра и ви­зу­ел­но сла­би основ­ну струк­т у­ру гра­ђе­ви­не. И док храм из Охри­да, упр­кос раз­ли­чи­ тих фа­за град­ње, до­зи­ђи­ва­њу и про­ме­на­ма то­ком вре­ме­на, де­ лу­је склад­но и це­ло­ви­то, цр­ква Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це, у оп­штем ути­ску не до­се­же уса­гла­ше­ност ар­хи­тек­тон­ских ма­са, прем­да је ње­на сло­же­на це­ли­на по­диг­ну­та јед­но­вре­ме­но. Нео­бич­на гра­ди­тељ­ска тво­ре­ви­на сло­же­не струк­т у­ре у охрид­ском хра­му је­ро­мо­на­ха Пар­те­ни­ја уоб­ли­че­на је ак­т у­ел­ним гра­ди­тељ­ским то­ко­ви­ма али и од­ре­ђе­ним по­тре­ба­ма кти­то­ра. И дру­ге охрид­ске цр­кве из истог вре­ме­на, Све­тог Ни­ко­ле Бол­нич­ ког и Бо­го­ро­ди­це Бол­нич­ке, по­се­ду­ју сли­чан рас­по­ред основ­них гра­ди­тељ­ских и про­стор­них еле­ме­на­та.148 Не­у­о­би­ча­је­но ре­шен свод хра­ма са из­диг­ну­тим по­преч­ним бро­дом ни­је уса­мље­на по­ја­ва на цр­кви Све­тих Кон­стан­ти­на и Је­ле­не. Као од­јек тра­ ди­ци­је ју­жних грч­ких обла­сти, по­ни­као на Пе­ло­по­не­зу и од­не­ го­ван у обла­сти Епи­ра, а пре­но­шен кре­та­њем мај­сто­ра, гра­ди­ те­ља, особени ар­хи­тек­тон­ски кон­цепт при­ме­њен је и при­ли­ком пре­прав­ке гор­њих зо­на хра­ма Бо­го­ро­ди­це Бол­нич­ке. Вре­мен­ски бли­ске у фа­зи из­ра­де ка­рак­те­ри­стич­них сво­до­ва, обе охрид­ске 148 К. Ба­ла­ба­нов, А. Ни­ко­лов­ски, Д. Ќор­на­ков, Спо­ме­ни­ци на кул­ту­ра­та, 254– 255, 256–257.

102

103

цр­кве мо­гли су оства­ри­ти мај­сто­ри исте не­и­мар­ске ра­ди­о­ни­це. Дру­га осо­бе­ност за­ду­жби­не је­ро­мо­на­ха Пар­те­ни­ја је­сте па­ра­клис при­зи­дан на ју­жној стра­ни уз глав­ни храм, што та­ко­ ђе ни­је уса­мље­на по­ја­ва. По зах­те­ву кти­то­ра, не­ду­го по из­град­ њи хра­ма, на исти на­чин, при­зи­да­ни су ма­ли па­ра­кли­си са ју­ жне стра­не уз цр­кве Све­тог Ни­ко­ле и Бо­го­ро­ди­це ко­је су но­си­ле атри­бут Бол­нич­ке по охрид­ском на­се­љу истог име­на у ко­ме су са­гра­ђе­не. Раз­ло­зи ко­ји су кти­то­ре тих хра­мо­ва опре­де­ли­ли за из­ме­не и до­пу­не основ­ног, уоби­ча­је­ног пла­на цр­кве­ног про­сто­ ра, во­ђе­ни су же­љом да, уз сва пра­ва и по­ча­сти ко­је кти­то­ри­ма при­па­да­ју, обез­бе­де и по­себ­не про­сто­ре ве­за­не за об­ре­де са­хра­ њи­ва­ња у сво­јим гроб­ним за­ду­жби­на­ма. Све три по­ме­ну­те охрид­ске цр­кве из дру­ге по­ло­ви­не XIV ве­ка има­ју за кти­то­ре лич­но­сти из цр­кве­не хи­је­рар­хи­је. Храм Све­тих Кон­стан­ти­на и Је­ле­не по­ди­гао је, до­гра­дио и укра­сио је­ро­мо­нах и по­то­њи ве­ли­ки ду­хов­ник Охри­да, Пар­те­ни­је. Пр­ во­бит­ни храм Бо­го­ро­ди­це Бол­нич­ке за­ду­жби­на је игу­ма­на ма­ на­сти­ра Све­тог Кли­мен­та не­по­твр­ђе­ног име­на, а ње­го­ву пре­ прав­ку, у ду­ху и вре­ме­ну на­стан­ка Пар­те­ни­је­ве за­ду­жби­не, из­вео је је­дан од по­след­њих охрид­ских ар­хи­е­пи­ско­па из вре­ме­ на са­мо­стал­но­сти. Не­до­ста­так бли­жих по­да­та­ка оста­вља мо­гућ­ ност за прет­по­став­ку да се ра­ди о јед­ној лич­но­сти и да је кти­тор, игу­ман, по­став­ши ар­хи­је­реј, из­вр­шио пре­прав­ке и до­град­њу сво­је за­ду­жби­не. Ко­нач­но, у ду­ху охрид­ске тра­ди­ци­је, са­гра­ђе­ на је кра­јем пр­ве по­ло­ви­не XIV ве­ка, нај­ста­ри­ја од три по­ме­ну­те цр­кве, још јед­на ар­хи­је­реј­ска за­ду­жби­на и то охрид­ског ар­хи­е­ пи­ско­па Ни­ко­ле, по­све­ће­на све­том Ни­ко­ли. Ова цр­ква је ду­го би­ла по­зна­та под на­зи­вом Гроб­ни­ца или Гроб­нич­ка цр­ква што

104

Сл. 65 Вла­ди­ка жич­ки Ни­ко­ лај Ве­ли­ми­ро­вић на освећењу храма новог манастира Преображења 1939. године

све­до­чи да је слу­жи­ла за са­хра­њи­ва­ње и то сва­ка­ко зна­чај­них лич­но­сти, пре све­га са­мог ар­хи­е­пи­ско­па, ње­ног кти­то­ра али и ње­го­вих на­след­ни­ка.149 Охрид­ски храм све­тог Ни­ко­ле Бол­нич­ког и хро­но­ло­ги­ја ње­ го­вих гра­ди­тељ­ских и сли­кар­ских про­ме­на и до­пу­на то­ком XIV и XV ве­ка пре­глед­но ука­зу­ју на же­ље кти­то­ра да за­ду­жби­не об­ли­ ку­ју пре­вас­ход­но у скла­ду са сво­јим по­тре­ба­ма. Та­ко­зва­на Гроб­ нич­ка цр­ква има­ла је у XV ве­ку још јед­ног кти­то­ра из нај­ви­ших 149 В. Мо­шин, Ра­ко­пи­си на На­род­ни­от му­зеј во Охрид, Збор­ник на тру­до­ви (Охрид 1961) 185, 188–189, 206–208.

105

цр­кве­них кру­го­ва. Ка­да је си­нод ва­се­љен­ске цр­кве 1467. го­ди­не осу­дио и зба­цио са ца­ри­град­ског тро­на па­три­јар­ха Мар­ка Кси­ ло­ка­ра­ви­са због ла­жних оп­т у­жби и зло­на­мер­них кле­ве­та, он се по­ву­као у Охрид на упра­жње­но ме­сто ар­хи­е­пи­ско­па. До­жи­вев­ ши то као лич­ни пад и не­пра­вед­но ка­жња­ва­ње, но­ви охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп, осе­ћа­ју­ћи исто­вре­ме­но и бли­зи­ну свог фи­зич­ког кра­ја, иза­брао је, ме­ђу мно­го­број­ним охрид­ским цр­ква­ма, храм Све­тог Ни­ко­ле Бол­нич­ког за сво­ју бу­ду­ћу гроб­ни­цу. Опре­де­лио се да, у ду­ху већ уста­ље­не охрид­ске тра­ди­ци­је, из­вр­ши пре­прав­ ке и до­град­ње на ста­рој ар­хи­је­реј­ској за­ду­жби­ни ка­ко би на нај­ бо­љи на­чин упри­ли­чио и сво­је по­след­ње ово­зе­маљ­ско ста­ни­ ште. Угле­да­њем на прет­ход­ни­ке и њи­хо­ве до­град­ње на цр­ква­ма Све­тих Кон­стан­ти­на и Је­ле­не и обли­жње Бо­го­ро­ди­це Бол­нич­ке, при­зи­дао је или об­но­вио ома­њи па­ра­клис уз храм Све­тог Ни­ко­ ле на ју­жној стра­ни и пре­сли­као пор­тре­те Не­ма­њи­ћа на фа­са­ди хра­ма. По­том је на­ло­жио за­тва­ра­ње по­сто­је­ћег ју­жног тре­ма ис­ пред па­ра­кли­са јер је чи­тав про­стор на­ме­нио по­тре­ба­ма по­себ­не слу­жбе при­ли­ком са­хра­на. За па­тро­не па­ра­кли­са од­ре­дио је Хри­ сто­ве уче­ни­ке, пр­во­а­по­сто­ле Пе­тра и Па­вла, не­гу­ју­ћи се­ћа­ње на древ­ни ма­у­зо­леј у Ца­ри­гра­ду у ко­ме су ве­ко­ви­ма са­хра­њи­ва­ни ви­зан­тиј­ски ца­ре­ви и ва­се­љен­ски па­три­јар­си. Та­ко је обра­зо­вао про­стор за сво­ју гроб­ни­цу на ме­сту ко­је је већ чи­тав век на исти на­чин ко­ри­шће­но и сто­га у на­ро­ду упам­ће­но као Гроб­ни­ца нај­ ви­ших цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка.150 Вла­ди­ка Ни­ко­лај до­бро је по­зна­вао ма­на­сти­ре и цр­кве Охри­да и њи­хо­ву исто­ри­ју. Из­у­ча­вао је и сво­је прет­ход­ни­ке и 150 Г. Су­бо­тић, Охрид­ска сли­кар­ска шко­ла XV ве­ка, Бе­о­град 1980, 106–107.

106

Сл. 66 Храм Ус­ пе­ ња, се­ вер­ на стра­на пор­те где се на­ла­зио зид пла­ни­ра­не епи­скоп­ске гроб­ни­це

њи­хо­ве суд­би­не, па је при­ча о не­срећ­ном ца­ри­град­ском па­три­ јар­ху Мар­ку Кси­ло­ка­ра­ви­с у сва­ка­ко до­пр­ла и до ње­га. Раз­ми­ шља­ју­ћи о хра­му Све­тог Ни­ко­ле, за­ду­жби­ни охрид­ског ар­хи­ е­пи­ско­па Ни­ко­ле, као Гроб­ној цр­кви, сво­је­вр­сном ма­у­зо­ле­ју ње­го­вих прет­ход­ни­ка са охрид­ског цр­кве­ног пре­сто­ла, во­ђен срод­ним на­ме­ра­ма, ода­брао је охрид­ски кон­цепт да га по­но­ви у сво­јој, про­стор­но и вре­мен­ски ве­о­ма уда­ље­ној ка­блар­ској за­ ду­жби­ни. На изо­ло­ва­ном, оса­мље­ном уз­ви­ше­њу, у бли­зи­ни не­ ка­да­шње ла­вре ов­чар­ско-ка­блар­ских све­ти­ња, жич­ки епи­скоп је пла­ни­рао сво­је по­след­ње ста­ни­ште се­ћа­ју­ћи се цр­кве­них ве­ ли­ко­до­стој­ни­ка ко­ји­ма је при­ли­чи­ло да на вре­ме од­ре­де и при­ пре­ме сво­је гроб­ни­це. У јед­ном од мно­го­број­них раз­го­во­ра ко­је је Ни­ко­лај, као жич­ки епи­скоп, во­дио са се­стром На­дом Аџић, по­то­њом мо­

107

на­хи­њом Аном, игу­ма­ни­јом ма­на­сти­ра Вра­ћевш­ни­це, у вре­ме ње­не бри­ге за де­цу у си­ро­ти­шту Бог­дај у Би­то­љу ко­је је вла­ди­ка осно­вао, ту­жан због ра­стан­ка са де­цом и по­бо­жним на­ро­дом Ма­ке­до­ни­је, по по­врат­ку у Жи­чу по­ве­рио је да же­ли да осну­је му­шки ма­на­стир у бли­зи­ни Бог­да­ја, „да жи­ви и да умре у Ма­ке­ до­ни­ји и да га та­мо са­хра­не”.151 Би­ло је то 17. ју­ла 1936. го­ди­не, на дан по­се­те се­стре На­де ма­на­сти­ру Жи­чи. Из тог раз­го­во­ра са­зна­је се да он већ уве­ли­ко раз­ми­шља о ме­сту за сво­ју гроб­ни­ цу се­ћа­ју­ћи се Ма­ке­до­ни­је, ма­да је сва­ка­ко до­бро знао, а се­стра На­да га у раз­го­во­ру на то под­се­ћа, да епи­скоп жич­ки мо­ра би­ти са­хра­њен у сво­јој епар­хи­ји. У днев­ник ко­ји је уред­но во­ди­ла, она је уне­ла и ре­чи вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја упу­ће­не Бо­жи Че­пер­ко­ви­ћу, чла­ну Брат­ства Све­тог Са­ве у Врњ­ци­ма, по­во­дом пре­но­са ко­ сти­ју вла­ди­ке Са­ве Де­чан­ца из Жи­че у Де­ча­не: „Не­ћу ни­по­што да до­зво­лим да ме са­хра­ни­те у цр­кви ни­ти под кров ка­кве гроб­ ни­це.” То­ме је до­дао: „Тре­ба зе­мљу – зе­мљи да­ти, што пре те­ло да стру­не и да ко­сти по­бе­ле. У Све­тој Го­ри се са­хра­њу­ју у зе­мљу без иче­га, али до­бро, мо­же сан­дук али ћу на­ре­ди­ти од нај­та­њих да­ са­ка да се на­чи­ни, да све то бр­зо стру­не, да зе­мља при­ми сво­је”.152 Пре­ма хри­шћан­ском уче­њу те­ло је са­зда­но од зе­мље и сто­га тре­ ба да јој се вра­ти.153 У жи­ти­ју све­тог Си­ме­о­на мо­нах Са­ва бе­ле­ жи оче­ве по­след­ње ре­чи из­го­во­ре­не на са­мрт­ној по­сте­љи: „Ево 151 Ода­бра­ни за­пи­си и пре­пи­ска игу­ма­ни­је Ане Аџић, прир. се­стрин­ство ма­на­ сти­ра Вра­ћевш­ни­це и Оли­вер Ђор­ђе­вић, Ма­на­стир Вра­ћевш­ни­ца 2003, 216–217. На­де­жда Аџић је во­ди­ла днев­ник у ко­ји је, по­ред оста­лог, ре­дов­но уно­си­ла све сво­је раз­го­во­ре и пре­пи­ску са вла­ди­ком Ни­ко­ла­јем. Ње­на за­о­став­шти­на чу­ва се у ма­на­сти­ру Вра­ћевш­ни­ци.

152 Исто, 217.

153 Л. Мир­ко­вић, Пра­во­слав­на ли­тур­ги­ка, I, Бе­о­град 1965, 318–322.

108

Сл. 67 Храм Ус­пе­ња, ју­го­за­пад­на фа­са­да

већ ме от­пу­шта Вла­ди­ка с ми­ром, по ре­чи ње­го­вој, да се ис­пу­ни што је ре­че­но: јер си зе­мља у исту ту зе­мљу ћеш по­ћи”.154 Раз­ло­зи да се у пот­пу­но­сти пре­у­зме и по­но­ви за­ду­жби­на је­ро­мо­на­ха Пар­те­ни­ја од­но­се се сва­ка­ко на из­дво­је­не про­сто­ ре на­ме­ње­не слу­жба­ма ко­је пра­те чин са­хра­не, али и по­сто­ја­ње гроб­ни­це из­ван хра­ма. Це­лом ду­жи­ном, па­ра­лел­но са се­вер­ним зи­дом глав­не цр­кве, на уда­ље­но­сти од око 50 цм, уз охрид­ски храм са­гра­ђен је зид ви­си­не од 1,20 до 1,40 м, чи­ме је фор­ми­ран про­стор ис­пу­њен зе­мљом и за­тво­рен зи­дом на за­пад­ном и ис­ точ­ном кра­ју као гроб­ни­ца за са­хра­њи­ва­ње. Овај нео­бич­но из­ 154 Сте­фан Не­ма­ња на по­смрт­ном од­ру из­го­ва­ра ре­чи про­ро­ка Мој­си­ја (1 Мојс. 3, 19) уп. Са­ва Не­ма­њић, Жи­ти­је све­тог Си­ме­о­на, Ста­ре срп­ске би­о­гра­фи­је, пред­го­ вор и ре­цен­зи­ја Д. Бог­да­но­вић, Бе­о­град 1975, 31.

109

Сл. 68 Радови на санацији влаге и откопавању цркве на северној страни

ду­же­ни анекс до­гра­ђен је ка­сни­је, прет­по­ста­вља се по оба­вље­ ном жи­во­пи­са­њу хра­ма и у ње­му су по­том са­хра­ње­ни кти­тор, ње­го­ва по­ро­ди­ца и по­том­ци.155 Не­дав­но је, при­ли­ком от­ко­па­ва­ња зе­мље на се­вер­ној стра­ ни из­над цр­кве на Ку­ли­ни, у на­ме­ри да се те­ме­љи и зи­до­ви изо­ лу­ју од вла­ге, про­на­ђен исти та­кав зид, по­ста­вљен па­ра­лел­ но са зи­дом хра­ма на уда­ље­но­сти од око јед­ног ме­тра. Од свог осни­ва­ња цр­ква Ус­пе­ња би­ла је осмишљена тако да распоредом архитектонских маса прати падину брега. Сли­ чан по­ ло­ жај охрид­ског хра­ма Све­тих Кон­стан­ти­на и Је­ле­не и ње­го­ве по­зне ка­блар­ске ко­пи­је, на ко­си­ни те­ре­на, упра­во је по­го­до­вао сме­шта­ њу гроб­ни­це у цр­кве­ној пор­ти, уз спољ­ни зид хра­ма. На Ку­ли­ни гробница је оме­ђе­на зи­дом ду­гим око 7 м на једној страни и се­ вер­ним зи­дом на­о­са хра­ма на другој.156 Би­ла је ис­пу­ње­на зе­мљом 155 Г. Су­бо­тић, Све­ти Кон­стан­тин и Је­ле­на, 35–36.

156 За по­дат­ке о по­сто­ја­њу пла­ни­ра­не гроб­ни­це љу­ба­зно за­хва­љу­јем ма­ти На­у­ми, игу­ма­ни­ји ма­на­сти­ра Ус­пе­ња ко­ја је, при­с у­ству­ју­ћи от­ко­па­ва­њу зи­до­ва хра­ма то­ ком ра­до­ва 2006. го­ди­не, на ње­го­вој се­вер­ној стра­ни уочи­ла по­сто­ја­ње па­ра­лел­ног зи­да и са­гле­да­ла ње­го­ве ди­мен­зи­је и пра­вац пру­жа­ња. По осло­ба­ђа­њу се­вер­ног

110

и уто­пље­на у па­ди­ну ко­ја се од вр­ха гре­бе­на ко­со спу­шта ка ју­ гу. Могло би се претпоставити да је зид кабларске гробнице био видљив у незнатној висини изнад тла, како је то изведено и код охридског храма. Најстарије сачуване фотографије првобитног изгледа цркве Успења, снимљене тридесет година по њеном подизању, нажалост, не дају ближе податке о овој појединости. Под­зем­на гроб­ни­ца (se­pul­crum) би­ла је је­ди­ни об­лик гро­ ба у ра­но­хри­шћан­ском пе­ри­о­ду и за­др­жа­на у Ви­зан­ти­ји то­ком сред­њег ве­ка. У Ру­си­ји и Бу­гар­ској и вла­да­ри су са­хра­њи­ва­ни у зе­мљу.157 Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња от­кри­ла су по­сто­ја­ње гро­бо­ва по­ред мно­гих цр­ка­ва јер су хри­шћа­ни же­ле­ли да по­чи­ва­ју у бли­ зи­ни ме­ста на ко­ји­ма су во­ди­ли свој ду­хов­ни жи­вот. Вер­ни­ци ко­ји до­ла­зе сво­јој цр­кви, у ду­ху уче­ња о за­јед­ни­ци жи­вих и мр­твих, на тај на­чин одр­жа­ва­ју се­ћа­ње на умр­ле.158 Па­ра­клис на ју­жној стра­ни и за­тво­ре­ни про­стор не­ка­да­ шњег тре­ма ис­пред ње­га сва­ка­ко су би­ли на­ме­ње­ни оба­вља­њу по­себ­не слу­жбе ве­за­не за са­хра­не кти­то­ра и цр­кве­них до­сто­јан­ стве­ни­ка. Опе­ло ар­хи­је­ре­ја, исто као и све­ште­ни­ка, оба­вља се над те­лом умр­лог ко­је се по­ла­же на сто у хра­му. При спро­во­ду од хра­ ма до гро­ба упо­ко­је­ни ар­хи­је­реј се об­но­си око цр­кве и на сва­кој ње­ној стра­ни, ре­до­сле­дом као да се крст по­ло­жен на цр­кву ис­пи­ су­је, оба­вља се ли­ти­ја за умр­лог, на ис­то­ку па на за­па­ду, на ју­гу и зи­да цркве од наноса шљунка из времена обнове која је изведена 2001. године, до­ би­је­ни пла­то пре­кри­вен је бе­то­ном, али се још увек, ис­под ње­га, уко­па­ни у зе­мљи, на­ла­зе оста­ци зи­да епископске гроб­ни­це.

157 Д. По­по­вић, Срп­ски вла­дар­ски гроб у сред­њем ве­ку, Бе­о­град 1992, 177–178.

158 Л. Мир­ко­вић, Пра­во­слав­на ли­тур­ги­ка, I, 113–115.

111

на кра­ју на се­вер­ној стра­ни где се на­ла­зи гроб­ ни­ца.159 За­тво­ре­ни, из­ду­же­ни трем ис­пред па­ ра­кли­са и је­ди­на вра­та на хра­му сме­ште­на на ју­жној стра­ни истог про­сто­ра, бли­же об­ја­шња­ ва­ју функ­ци­о­нал­но осми­шље­ну про­стор­ну ор­ га­ни­за­ци­ју цр­кве у слу­жби пра­те­ћег фу­не­рар­ ног са­др­жа­ја. Без сум­ње мо­гу­ће је за­кљу­чи­ти да је епи­ скоп Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић на јо­вањ­ском бр­ду по­ди­гао цр­кву са гроб­ни­цом у на­ме­ри да ту бу­ де са­хра­њен. Ње­на ве­ли­чи­на ука­зу­је да је би­ ла на­ме­ње­на, по­пут охрид­ског хра­ма Све­тог Ни­ко­ле Бол­нич­ког, за са­хра­њи­ва­ње и по­то­њих жич­ких епи­ско­па. Култ­но ме­сто са ду­гом тра­ди­ ци­јом, окру­же­но мо­на­шким ста­ни­шти­ма Срп­ ске Све­те Го­ре, уз­ви­ше­но и оса­мље­но, опа­са­но Мо­ра­вом са го­то­во свих стра­на, над­гле­да­но са вр­хо­ва Ов­ча­ра и Ка­бла­ра, мо­гло се сма­тра­ти иза­бра­ним и по­све­ће­ним про­сто­ром, до­стој­ ним веч­не ку­ће нај­ви­ших цр­кве­них до­сто­јан­ стве­ни­ка жич­ке епар­хи­је. Са­зна­ња о по­сто­ја­њу Там­ни­це и мо­на­шким под­ви­зи­ма уте­ме­ље­ним на уче­њи­ма све­тог Јо­ва­на Ле­ствич­ни­ка, ме­сто иза­бра­но за по­ди­за­ње хра­ма, уз­ди­жу и из­два­ ја­ју над оста­ли­ма. Ка­да је са­гра­ђе­на цр­ква на Ку­ли­ни из­ над ма­на­сти­ра Јо­ва­ња, рат је већ био на по­мо­ 159 Исти, Пра­во­слав­на ли­тур­ги­ка, II, 186–188. Сл. 69 Престона ико­на Богородице са Христом

112

лу. Оста­ло је још то­ли­ко вре­ме­на да се по­ста­ви ико­но­стас ру­ског сли­ка­ра Ива­на Јустина Мељ­ ни­ко­ва ко­ји је, на позив владике Николаја, по до­ла­ску из Би­то­ља, ан­га­жо­ван у об­но­ви ов­чар­ ско-ка­блар­ских све­ти­ња. Ђак руске Ликовне академије из Петрограда, стигавши на Балкан као добар познавалац иконе, умео је да спозна и изучи вредности српског средњовековног иконописа и зидног сликарства. Тако богато искуство омогућило му је да, уз одобрење и подршку званичних црквених власти, ослика велики број иконостаса, али и фреске на зидовима многих српских православних храмова. По­ ред манастира Преображења, Кађенице и цркве Ус­ пе­ ња у Овчарскокабларској клисури, своја дела оставио је и у дру­гим храмовима жич­ке епар­хи­је.160 За иконостас цркве Успења Богородице Мељников је, у складу са невеликим просторним могућностима, насликао царске двери са уобичајеном представом Благовести и у истом реду две престоне иконе, Богородице и Христа. Могло би се претпоставити да је издужена, правоугаона икона са представом Свете Тројице 160 Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ма­на­сти­ри, 65, 133, 180; Д. М. Колунџић, Црквено сликарство од 1920-1970 године, Српска православна црква, 1920-1970 Споменица о 50годишњици васпостављања Српске патријаршије, Београд 1971,387,388. Сл. 70 Престона икона Христа

113

Сл. 71 Ико­на Свете Тројице - Гостољубља Аврамовог

Сл. 72 Ико­не јеванђелиста Луке, Марка и Матеја

114

Сл. 73 Ико­не првоапостола Павла и Петра и јеванђелисте Јована

Сл. 74 Ико­на Деизиса

115

у облику старозаветног призора Гостољубља Аврамовог, односно три анђела за трпезом, била постављена као надверје над улазом у олтарски простор. Изнад ње, у централном пољу горњег појаса икона налазио се Деизис са представом Христа у средишњем делу и фигурама Богородице и светог Јована Претече у молитвеним ставовима са стране. Уз њих су се, јужно и северно, како је уобичајено у скраћеној представи молитве за милост Господа на поседњем суду, налазиле допојасне представе првоапостола Петра и Павла и још по две иконе четворице јеванђелиста са књигама својих јеванђеља у рукама. У врху иконостаса првобитно се свакако налазио крст са насликаним Распећем Христовим који није сачуван за разлику од малих икона Богородице и светог Јована Богослова које, уобичајено, па тако и у цркви Успења, припадају представи истог догађаја са Голготе. Сликана у духу традиционалне византијске иконографије, дела Ивана Мељникова показују талентованог познаваоца православног иконописа, педантног и препознатљивог рукописа. Његове фигуре, упркос снажним телима широких рамена и кратког врата, одају

достојанство смиреног и уздржаног молитвеног става. Особени инкарнати нијансирани смеђим сенкама и просветљеним партијама окера, обликовани су издуженом формом танког носа и широко отвореним очима под извијеним луковима дугих, смеђих обрва. Крупне тамно смеђе зенице мало су подигнуте и подвучене под светле надкриљене капке с намером да поглед добије дубину, а лица насликаних светих загонетну мисаоност и очекивану духовност. У сликању драперија и моделовању набора, аутор успењских икона густом мрежом светлих и тамних линија сугерира њихов волумен и игру светлости и сенке. Све позадине на иконама обојене су плавозеленом бојом која се валерски просветљава од врха надоле. Ореоли и сигнатуре изведени су окером у врху слике. Вредан и плодан руски иконописац, на прагу трагичних збивња по свет, српски народ и његову цркву, својим многобројним расутим остварењима затварао је, уз ретке савременике, епоху сећања и поштовања упућених византијским уметничким схватањима и древним, незаборавним остварењима. Ју­жни па­ра­клис у новосаграђеном ус­пењ­ском хра­му ни­ је, истовремено са црквом, до­ био ол­ тар­ ску пре­ гра­ ду ни­ ти свог па­тро­на. Можда би његова посвета првоапостолима Христовим као у охридском Светом Николи Болничком или древном цариградском маузолеју огласила владикине намере у временима неподобним за њихово остварење. Ни­је стога оба­ вљено ни осве­ће­ње хра­ма већ је владика Николај оста­вио бла­ го­слов да се ту по­вре­ме­но слу­жи. Са­вре­ме­ни­ци­ма ко­ји су уче­ ство­ва­ли у из­град­њи хра­ма ни­с у по­ве­ре­ни пла­но­ви за по­ди­за­ње мо­на­шких ста­ни­шта на јо­вањ­ском бр­ду или су њи­хо­ва са­зна­ња

Сл. 75 Царске двери са представом Благовести

116

117

оста­ла не­до­ступ­на. Мо­гло би се по­ми­шља­ти да је жич­ки епи­ скоп же­лео да се за на­ста­вак ра­до­ва по­бри­не лич­но ка­да то, у његовој земљи, по­но­во бу­де мо­гу­ће. Го­ди­не не­ми­ра и стра­да­ња до­не­ле су ве­ли­ке не­во­ље и ма­ на­сти­ри­ма у кли­с у­ри Мо­ра­ве. Бу­га­ри су 1943. го­ди­не на­сил­но упа­ли и у цр­кву на јо­вањ­ском бр­ду и уни­шти­ли све што се од скром­ног ин­вен­та­ра у њој сте­кло. По­ло­ми­ли су вра­та, про­зо­ ре и ол­тар­ску пре­гра­ду на којој су се налазиле ико­не Ивана Мељникова. То је могао бити узрок већег страдања крста као и осталих икона горње зоне које су сачуване у веома лошем стању. Јовањске сестре којима су Бугари у истом рату убили игуманију, успеле су том приликом да спасу и сачувају иконе. У знатно бољем стању су царске двери као и престоне иконе које су пола века касније постављене на нову мермерну олтарску преграду у обновљеном успењском храму.161 Осло­бо­ђе­ње и пре­ста­нак рат­них деј­ста­ва ни­с у, на­жа­лост, до­не­ли ду­го оче­ки­ва­на бо­ља вре­ме­на. Ма­на­стир Јо­ва­ње сру­шен је до те­ме­ља 1954. године и по­том по­то­пљен због по­ди­за­ња бра­не за хи­дро­е­лек­тра­ну ко­ја је у Ме­ђу­врш­ју за­у­ста­ви­ла Мо­ра­ву у ње­ ном ве­ков­ном то­ку и ду­бо­ку кли­с у­ру ис­пу­ни­ла мир­ном во­дом ве­штач­ког је­зе­ра. Од древ­не јо­вањ­ске цр­кве, не­ка­да­шње ла­вре ме­ђу ов­чар­ско-ка­блар­ским ма­на­сти­ри­ма, ни­шта вред­но ни­је са­ чу­ва­но.162 Не­стан­ком јед­не од нај­ста­ри­јих све­ти­ња и ста­за ко­јом су ве­ко­ви­ма мо­на­си са ку­ле Ле­стви­це си­ла­зи­ли до ма­на­сти­ра и

ре­ке или се јо­вањ­ски ка­лу­ђе­ри, бе­же­ћи пред опа­сно­сти­ма, ус­пи­ ња­ли да се у утвр­ђе­њу скло­не и са­кри­ју дра­го­це­но­сти из сво­је ри­зни­це, вре­ме­ном је об­ра­сла тр­њем и др­ве­ћем. На вр­ху бре­га коме се вода Мораве приближила и смањила висину, на­да­ље, не­ мо су стра­жа­ри­ле са­мо на­пу­ште­не ру­ше­ви­не не­ка­да­шње ку­ле и пра­зна ус­пењ­ска цр­ква. Вла­ди­ка Ни­ко­лај ни­је до­жи­вео иш­че­ки­ва­не по­вољ­ни­је окол­но­сти за на­ста­вак пла­ни­ра­них ра­до­ва. Ње­го­ва стра­да­ња, за­по­че­та хап­ше­њем у Жи­чи и за­то­че­ни­штвом у ма­на­сти­ру Љу­ бо­сти­њи ода­кле је ин­тер­ни­ран у Вој­ло­ви­цу и по­том де­пор­то­ван у кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Да­хау у Не­мач­кој, окон­ча­на су у Аме­ ри­ци. По свр­шет­ку ра­та, он је пре­пи­ском на­ста­вио сво­ју бри­гу за об­но­вље­не све­ти­ње и мо­на­шке оби­те­љи у Ср­би­ји. Ни­је за­бо­ ра­вљао ни но­во­по­диг­ну­ти храм на Ку­ли­ни. Мо­на­хи­ње Јо­ва­ња, по ње­го­вом ру­ше­њу и по­та­па­њу пре­се­ље­не у Ни­ко­ље, упу­ћи­вао је да мо­ли­тве, ис­по­вест и слу­жбу са све­ште­ни­ком по­вре­ме­но одр­жа­ва­ју у цр­кви Ус­пе­ња као јо­вањ­ском ме­то­ху, да је по­хо­де и не за­бо­ра­ве. Пред­ла­гао је да не гра­де но­во Јо­ва­ње на дру­гом ме­сту већ да по­диг­ну јед­ну при­зем­ну згра­ду „не­да­ле­ко ис­под Ус­ пе­ни­ја”, те да „у тој згра­ди тре­ба јед­но оде­ље­ње (ис­точ­но) да бу­де ол­тар Св. Јо­ва­ну, па он­да јед­на по­ду­жа са­ла, и на дру­гом кра­ју (за­пад­но) 2 со­бе за ка­лу­ђе­ре.” Вла­ди­ка пред­ла­же „да се ту слу­жи у да­не Све­тог Јо­ва­на а не ре­дов­но”.163 Бри­нуо је он да цр­ква ко­ју је по­ди­гао на по­до­би­је охрид­ских древ­них све­ти­ња и на­ме­нио

161 Ка­зи­ва­ња ма­ти Ка­та­ри­не, игу­ма­ни­је ма­на­сти­ра Јо­ва­ња ко­ја је уче­ство­ва­ла у по­ме­ну­тим до­га­ђа­ји­ма.

163 Пи­смо вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја упу­ће­но све­ште­ни­ку Ми­ли­во­ју Ма­ри­чи­ћу из Аме­ри­ ке 22. ју­на 1955. го­ди­не, вид. Ар­хи­ман­дрит Ј. Ра­до­са­вље­вић, Ов­чар­ско-ка­блар­ски ма­на­сти­ри, 66–67.

162 Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ма­на­сти­ри, 122–124.

118

119

за гроб­ни­цу се­би и по­то­њим жич­ким епи­ско­пи­ма, не бу­де за­ бо­ра­вље­на, да не за­пу­сти и про­пад­не пре не­го што се он вра­ти у Ср­би­ју и до­вр­ши сво­ју за­ми­сао. Исто­вре­ме­но, на­дао се да ће у Ср­би­ји, као у Аме­ри­ци, атом­ска енер­ги­ја уско­ро за­ме­ни­ти сна­гу во­де па ће „Мо­ра­ва по­те­ћи сво­јим нор­мал­ним то­ком, а по­то­ пље­но Јо­ва­ње ја­ви­ће се.”164 Епи­скоп охрид­ско-би­тољ­ски, а пре и по­сле то­га жич­ки, Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић пре­ми­нуо је у Аме­ри­ци 1956. го­ди­не. Та­ мо је и са­хра­њен, а мно­го го­ди­на ка­сни­је, 1991. пре­нет у храм ко­ји је са­гра­дио у род­ном се­лу Ле­ли­ћу.165

Ма­на­стир Ус­пе­ње

Ц

р­ква на ка­блар­ском уз­ви­ше­њу усред Мо­ра­ве де­це­ни­ја­ма је ста­ја­ла на­пу­ште­на, оса­мље­на. Тек рет­ко, пра­зни­ци­ма и по­не­ком слу­жбом, уз ми­рис та­мја­на и во­шта­ни­ца, одр­жа­ва­на је као све­ти­ња, ка­ко јој и до­ли­чи. У ме­ђу­вре­ме­ну је са­гра­ђен и но­ви ма­на­стир Јо­ва­ње 1959. го­ди­не на па­ди­ни истог бре­га, по­ ме­рен низ­вод­но од сво­је пр­во­бит­не ло­ка­ци­је и по­но­во на­ста­ њен мо­на­хи­ња­ма.166 У походе затвореној, осамљеној богомољи крај зарушене монашке куле повремено су долазиле монахиње оближњих манастира али и намерници из даљине, на чудан и тајанствен начин упућени у тајне о којима је она ћутала. Доносили су мале, од мермера исклесане плоче са урезаним крстовима и необичним натписима намењене “знаним и незнаним, старим и 164 Исто, 67.

165 Са­ва, епи­скоп шу­ма­диј­ски, Срп­ски је­рар­си, 377.

166 Д. Ра­јић – М. Ти­мо­ти­је­вић, Ма­на­сти­ри, 124.

Сл. 76 Манастир Успење

120

121

Сл. 77 Цр­ква Ус­пе­ња по об­но­ви М. Ве­ли­ми­ро­ви­ћа

младим, мушким и женским, својим и туђим”, често безименим покојницима којима се гроб не зна и којима је било потребно да се “одужи дуг” којим они некога “дуже”. Неке од њих посвећене су непознатим прецима на чијој се земљи налази кућа онога ко плочу дугује и дарује или су на његовом имању, поменути у натпису, некада давно погинули. На једној старој фотографији из послератног периода уочава се да су све приложене мале мермерне плоче прислањане уз северни зид цркве изнад празне, земљом испуњене гробнице коју је владика Николај спремио себи и потоњим епископима жичким. Остали су непознати доносиоци необичних меморија на јовањско брдо као и обичај који повезује нестале и страдале особе којима се не зна гробно место са празном гробницом крај храма Богородичиног Успења. Уколико је таква веза постојала, народ је за њу свакако знао и у дубокој тајности чувао намере свог омиљеног, прогнаног

122

епископа. Велика и добро чувана тајна потом је заборављена и њиховим потомцима остала недоступна, непозната. Неолико година у овој гробници почивало је тело оца Макарија, духовника манастира Јовања. Пренето је на Кулину по рушењу Јовања 1954. године, пре него што је свето место потопљено, а 1959. коначно сахрањено у припрати новоподигнутог оближњег храма у манастиру Светог Јована Крститеља.167

У сва­ком вре­мену има кти­то­ра и при­ло­жни­ка, од вла­да­ ра и власте­ле, цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка, до обич­них мо­на­ха и ла­и­ка, скром­них или зна­чај­ни­јих мо­гућ­но­сти. Ма­на­сти­ри су то­ком ве­ко­ва тра­ја­ња гра­ђе­ни, ру­ше­ни, об­на­вља­ни, по­не­кад из пе­пе­ла али и на но­вим ме­сти­ма уз­ди­за­ни. Бес­пут­ној и за­пу­ште­ ној цр­кви на Ку­ли­ни, на кра­ју XX ве­ка сти­гли су по­кло­ни­ци и до­бро­тво­ри да спре­че ње­но да­ље про­па­да­ње и ко­нач­но удах­ну жи­вот. Тру­дом и сред­стви­ма Ми­ло­ша Ве­ли­ми­ро­ви­ћа, гра­ђе­вин­ ског пред­у­зи­ма­ча из Чач­ка, об­но­вљен је ка­блар­ски храм Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це. Уз по­што­ва­ње за­те­че­не гра­ђе­ви­не и аутен­тич­но­сти ње­них об­ли­ка, из­вр­ше­на је са­на­ци­ја зи­до­ва кре­че­њем, про­ме­ ном сто­ла­ри­је и пре­по­кри­ва­њем до­тра­ја­лог кро­ва. По­ста­вљен је но­ви под у уну­тра­шњо­сти хра­ма и ка­ме­ни плоч­ник око спољ­ них зи­до­ва. Ура­ђе­на је и но­ва ол­тар­ска пре­гра­да са ико­на­ма ко­је је осли­ка­ла Ве­сна Би­о­рац, ико­но­пи­сац из Чач­ка.168 Цр­ква је опре­мље­на нео­п­ход­ним ин­вен­та­ром и по осве­ће­њу ко­је су оба­ви­ли епи­скоп жич­ки Сте­фан и ни­шки Ири­неј 2001. го­ди­не, при­пре­мље­на за бо­го­слу­же­ње. Учи­њен је и да­љи на­пор да се, у

Сл. 78 Ико­но­стас Ве­сне Би­о­рац у наосу цр­кве

167 Архимандрит Ј. Радосављевић, Овчарско-кабларски манастири, 92-93.

168 Исто, 141.

123

Сл. 79 Манастирска порта

124

скла­ду са на­ме­ра­ма ње­ног твор­ца, вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја, на Ку­ли­ни по­диг­не ма­на­стир. За­хва­љу­ју­ћи но­вом кти­то­ру из­гра­ђен је пут ко­јим се са ка­блар­ске стра­не, вр­хом уског и ду­гог гре­бе­на сти­же до ма­на­сти­ра. У пе­ри­о­ду од 1998. до 2002. го­ди­не по­диг­ну­те су и пр­ве нео­п­ход­не ма­на­стир­ске гра­ђе­ви­не. По­ста­вље­на је зво­на­ра и за­по­че­та из­град­ња мо­на­шког ко­на­ка. Цр­ква Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це че­ка­ла је пу­них 65 го­ди­на да се уз­ диг­не и окру­жи раз­ли­чи­тим згра­да­ма, да се као ма­на­стир при­дру­ жи ску­пи­ни ожи­вље­них све­ти­ња ов­чар­ско-ка­блар­ске Све­те Го­ре. До­ла­ском мо­на­хи­ње На­у­ме на ме­сто на­сто­ја­те­љи­це 2003. го­ди­не, новоосновани женски манастир добио је своју самосталност и управу. Уз свесрдну помоћ народа на­ста­вље­ни су за­по­че­ти ра­до­ви

у ма­на­стир­ском ком­плек­с у, до­ве­де­на је во­да на врх бре­га, уре­ђе­на ма­на­ стир­ска пор­та и из­ве­де­ни обим­ни ра­до­ви на да­љој из­град­њи и опре­ма­њу мо­на­шког ко­на­ка и тр­пе­за­ри­је. На хра­му Ус­пе­ња, про­ши­ре­њем при­пра­те, упри­ли­чен је нат­кри­ве­ни улаз са за­пад­не стра­не ка­ко би се ус­по­ста­ви­ла не­по­сред­на ве­за из­ме­ђу цркве и ко­на­ка, тр­пе­за­ри­је и дру­гих обје­ка­та сме­ште­них у ма­на­стир­ском дво­ри­ шту. Ју­жни улаз у цр­кву, је­ди­ни до та­да, по­ста­вљен по угле­ду на охрид­ске хра­мо­ве, овом при­ли­ком ни­је за­зи­дан ма­да се рет­ко ко­ри­сти. Због изо­ла­ци­је цр­кве од вла­ге ко­ја се под­зем­но сли­ва­ла низ па­ди­ ну бре­га у те­ме­ље и зи­до­ве хра­ма, из­вр­ше­но је от­ко­па­ва­ње шљунка који је у дебелом слоју нанет приликом обнове храма 2001. године на њеној се­вер­ној и де­ли­мич­но за­пад­ној и ис­точ­ној стра­ни. Гра­ђе­ви­на је та­ко у

Сл. 80 Манастирски конаци у порти

125

Сл. 81 Унутрашњост успенског храма

пот­пу­но­сти ису­ше­на, а осло­бо­ђе­ни зи­до­ви, накнадно об­ра­ђе­ них фа­са­да, поново су по­ста­ли ви­дљи­ви од нивоа својих те­ме­ља. Цр­ква Ус­пе­ња на јо­вањ­ском бр­ду са­гра­ђе­на је на ко­си­ни бре­га ко­ја се од се­вер­не за­рав­ни на вр­ху гре­бе­на на коме се налазе остаци монашке куле спу­шта ка ју­жном пла­тоу и ви­со­кој оба­ли над ре­ ком. Сто­га је и рас­по­ред ма­са гра­ђе­ви­не осми­шљен та­ко да склад­но пра­ти падину брега. Основ­на кон­цеп­ци­ја сло­же­ног, не­у­о­би­ча­је­ног са­крал­ног зда­ња, осми­шље­на угле­да­њем на сред­њо­ве­ков­не пред­ ло­шке, као нај­по­зни­ја и нај­се­вер­ни­ја ре­пли­ка осо­бе­ног охрид­ског гра­ди­тељ­ског кон­цеп­та, из­ме­на­ма ко­је ну­жно на­ме­ћу зах­те­ви и по­ тре­бе но­вог ма­на­сти­ра, по­сте­пе­но је уда­ље­на од охрид­ских узора и неостварених замисли свог творца. Ус­пењ­ски храм, ожи­вљен бо­го­слу­же­њи­ма и мо­на­шким по­слу­ ша­њи­ма, за­о­де­нут је у но­во, све­ча­но ру­хо. По­до­ви у ње­го­вој уну­ тра­шњо­сти об­ло­же­ни су мер­ме­ром сведене орнаментике бордура

126

Сл. 82 Унутрашњи изглед припрате храма

127

које прате зидове. Стилизованим мотивом прстенасте форме издвојен је амвон у централном делу наоса, док је амвонска розета параклиса преузела геометријски орнамент изведен на царским дверима које су 1940. године постављене у успенском храму. Цр­кве­ни мо­би­лијар, часна трпеза и олтарска преграда као и портали за целивајућу икону, мошти светих и пулт са свећама у припрати храма, такође су израђени од мермера, све­де­них об­ли­ ка, оплемењени сећањима на ентеријере византијских цркава.169 По замисли истог аутора остварена је и ол­тар­ска пре­гра­да на ко­ју су по­ста­вље­не пре­сто­не ико­не Бо­го­ро­ди­це и Хри­ста, рад сли­ка­ра Мељ­ни­ко­ва из 1940. го­ди­не. Ико­на са пред­ста­вом хра­мов­не сла­ве Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­чи­ног, из­ло­же­на је у при­пра­ ти, на за­пад­ном зи­ду, док остале иконе које је владика Николај наручио од руског сликара за храм на јовањском брду чекају на неопходне заштитне радове. На мермерном порталу изложена је и необична копија хиландарске Богородице Тројеручице коју, уместо металног, прекрива позлаћен и украшен дрворезбарени “оков”. У ју­жном па­ра­кли­с у најпре је ура­ђе­на др­ве­на ол­тар­ ска пре­гра­да на ко­јој су по­ста­вље­не престоне ико­не Христа и Богородице ко­је је за цркву сли­ка­ла Ве­сна Би­о­рац. Ускоро ће, налик олтарској прегради главног храма и ова бити замењена новим мермерним иконостасом. Пространа манастирска трпезарија такође је добила под од мермерних плоча чија геометријска орнаментика чува сећања 169 Мобилијар у храму урађен је према пројекту архитекте Д. Љ. Димитријевића из Панчева, а његова израда као и подови у храму и манастирској трпезарији дело су мајстора радионице “Јаспис и Сард” из Аранђеловца.

на стилизоване мотиве са пода хиландарског католикона. Ве­ли­ком и те­мељ­ном об­но­вом цр­ква Ус­пе­ ња на Ку­ли­ни ко­нач­но је при­ве­де­на сво­јој на­ме­ ни ма­на­стир­ског хра­ма. Епи­скоп жич­ки Хри­зо­ стом оба­вио је осве­ће­ње цр­кве 5. ја­ну­ар ­ а 2005, а па­ра­кли­са који је посвећен Седморици ефеских мученика 17. ав­гу­ста исте го­ди­не. У ду­ху тра­ди­ ци­је ко­ја је за­хва­љу­ју­ћи епи­ско­пу Ни­ко­ла­ју од­не­ го­ва­на ме­ђу мо­на­си­ма Ов­чар­ско-ка­блар­ске кли­ су­ре, ма­на­стир во­ди ма­ти На­у­ма, по­ре­клом из Стру­ге, ро­ђе­на у бли­зи­ни ма­на­сти­ра Ка­ли­шта из ко­га су мно­ге мо­на­хи­ње, пола века раније, до­шле и за­сно­ва­ле жен­ске ма­на­сти­ре у за­пу­сте­лим све­ ти­ња­ма на оба­ла­ма Мо­ра­ве. Сво­јим мо­на­шким име­ном до­не­ла је и се­ћа­ње на ма­на­стир охрид­ског чу­до­твор­ца, пре­по­доб­ног На­у­ма и ње­гов пра­зник ко­ји се сла­ви 5. јануара (23. де­цем­бра по старом календару), упра­во на дан ка­да је ро­ђен вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ми­ро­вић. Манастир Успење данас чувају и свете мошти које су у њему сабране: светог Николаја жичког, светог Јована Крститеља, светог Јована Златоустог, свете Марије Магдалине, светог Николаја мириликијског чудотворца, светог Григорија Богослова, светог великомученика Димитрија, светих преподобних отаца из манастира Светог Саве Освећеног, светих новомученика

Сл. 83 Детаљи мермерног пода у храму и трпезарији

128

129

Сл. 84 Освећење часне трпезе у олтару храма Успења Богородице и крштење

130

из манастира Житомислића и светог Спиридона. Од утвр­ђе­ња по­диг­ну­тог на ка­ блар­ском гре­бе­ну у ко­је се ста­нов­ни­штво окол­них се­ла скла­ња­ло да пре­жи­ви опа­ сно­сти и не­да­ће с по­чет­ка сред­њег ве­ка, до зга­ри­шта са ко­га се, по­том, пр­ко­сно уз­ди­гла ви­со­ка мо­на­шка ку­ла са цр­квом Ус­пе­ња Бо­го­ро­ди­це, да за­шти­ти и збри­не под­ви­жни­ке и мо­на­хе ко­ји су бе­жа­ли пред Тур­ци­ма на си­гур­ни­ја ста­ни­шта, одр­жа­ва се и тра­је по­све­ће­но ме­сто опа­са­но ре­ком и нат­кри­ље­но не­бом и пла­нин­ским вр­хо­ ви­ма. Де­сет ве­ко­ва тра­ја­ња ис­пу­ње­но је мо­ли­тва­ма по­кај­ни­ка, бде­њи­ма ру­ко­дел­ ни­ка и илу­ми­на­то­ра цр­кве­них књи­га, по­ ја­њем бо­го­мо­ље и тра­ја­њем у рит­му зво­на и кле­па­ла и ду­гој ти­ши­ни ко­ја је по­вре­ме­ но га­си­ла кан­ди­ла на­вла­че­ћи та­му и за­бо­ рав. У вре­ме­ну у ко­ме се ку­ла­ма ви­ше ни­шта не бра­ни и не скри­ва, но­вим ма­ на­сти­ром са­бирају се са­крал­ни са­др­жа­ји про­ху­ја­лих епо­ха на Гра­ди­ни, Зи­ди­ни, Ку­ ли­ни, Ле­стви­ци на јо­вањ­ском бр­ду и ка­ блар­ском гре­бе­ну усред ко­ри­та Мо­ра­ве, да утвр­де и са­чу­ва­ју пам­ће­ње у но­вом, а древ­ном, мо­на­шком ста­ни­шту, за ве­ко­ве ко­ји до­ла­зе.

Сл. 85 Дрвено клепало које позива на молитву; мати Наума у манастиру Успењу

131

The Monastery of Dormition The gorge of Ovčar and Kablar

Traces of life discovered at the researched localities in the gorge of Ovčar and Kablar indicate the existance of a settlement even since the time of prehistory, over the antique period to the medieval time when monks inhabited the george and fought further for preservation of the founded sanctities and their settlements.

Naturally isolated, hardly passable environment was suitable for life of devoted monks, especially hermits – desert-dwellers. At the end of the XIV century, running away from Ottomans who were conquering the south parts of the Balkan Peninsula, monks from the Mt. Athos, Chelandari and other monastaries came into the gorge which Moprava engraves into steep shores of mountain heights of Ovčar and Kablar. Sinaits, with a distinctive tradition of hesychasm, settled in numerous hardly accessible caves on the cliffs of Kablar, also having put up a monastery in the foothill, dedicated to The Holy Transfiguration.

At that time, but also afterwards, other cenobitic monasteries were founded in roadless areas and thick woods of the gorge. The monateries which are preserved and reconstructed are The Annunciation, St. Nicolas and St. John on the left river bank, and The Presentation of Our Lord, The Holy Trinity, The Holy Dormition and The Entry of the Mother of God into the Temple, on the slopes of Ovčar, on the right bank.

There were other monasteries in the gorge as well, according to some recources and tradition, although they were destroyed and they disappeared in time. Furthermore, there are also two chapels and a church, built with intention that one more monastery be founded around it. With raising of some of the sanctities, nine monastic comunities were formed at the place, known as Serbian Athos.

A unique cluster of monastic settlements was fortified with high guarding towers built on hills, which dominate the entries to the gorge. The west tower rose on the conicle hill above the monastery The Annunciation, and the east one, on the hill above the monastery of Saint John the Baptist. In addition to continuous watching over the surroundings and the accesses, the towers also served for receiving monks and protecting monastic valuables during the time of danger or enemy siege.

On the lengthy reef of Kablar, which cuts into Morava riverbed, the preserved tradition states the bell tower that heralded the hours of prayer to other monastaries in the gorge. Inscriptions of monks in handwritten books of religious services witness that in the bell tower was a scriptorium, and a dungeon underneath it. Since the mentioned tower was written down by the name of the Ladder, the dungeon can as well be recognized as the place of voluntery suffering of monks for sake of spiritual elevation, descibed

by Saint John of Climacos, the Sinaitic hermit, in his work named The Ladder. There was a church

132

dedicated to The Dormition of Theotokos in one tower, as well as one dedicated to the Old Testament prophet Elijah in the other tower. When the forts were destroyed, the monks and the people preserved dedications of their sanctities.

The bishop of Žiča, Nikolaj Velimirović, restored both sacred places, Saint Elijah and The Dormition, in the years preceding the Second World War, and he also raised other desereted monasteries in the gorge of Ovčar and Kablar. At the spot which was first called Gradina – after traces of demolished edifices from earlier epochs, and then Kulina – in the near proximity of a half-demolished tower, a church was built with scattered tower stones and devoted to the memorized feast, The Dormition of Theotokos.

With resources gifted by Leposava Porkić from Belgrade and hearty devotion of priest Milivoje Maričić from Čačak and Boško Topalović, the last prior in monastery Saint Nicolas, a temple of unusual architecture was constructed. Emulating medieval memorials of high church notables of Ohrid – temples of Saint Konstantin and Helen, Theotokos and Saint Nicolas Hospital – the bishop Nikolaj wished to build a tomb for himself and subsequent bishops of Žiča on the hill above the monestery of St. John the Baptist. Folowing the way of his predecessors from XIV and XV centery the architecture of the temple was adapted to the bishops funeral service, having prepared a spatious grave near external northern wall of the church. His intention remained unfulfilled and unknown to his contemporaries and followers.

The Church of Dormition, built in 1939. in the dawn of suffering the war brought to the monasteries in the gorge of Ovčar and Kablar, stood empty and deserted almost half a century as an appendage to the monastery of Saint John – which was demolished in the same period of time, which sank and was afterwards rebuilt at the new location. At the end of XX century believers and patrons came to the roadless place of worship at Kulina to stop its further decay and to arouse life. By the efforts and resources of Miloš Velimirović from Čačak, the temple was renovated. The road and the first buildings for needs of the future monastery were built. With the arrival of nun Nauma at the place of the head in 2003. and with hearty help of people, works on the church were continued as well as on the churchyard and dormitory.

After its great and thorough renovation and sanctifying which was done by the bishop of Žiča, Hrizostom, in 2005., the new monastery was revived, at the place where once was the ancient monk’s settlement – by religious services, prayers of believers and obedience of monks. By overtaking of memorized and preserved dedication, monastery church celebrates The Dormition of Theotokos (August 14/28), and its south chapel The Seven Martyrs of Ephesus (August 4/17 and October 22 / November 4).

133

Das Kloster Mariä Himmelfahr Ovčar Kablar Schlucht

Die Spuren des Lebens wurden in dieser Schlucht oft gefunden, immer wenn und wo man Ausgrabungen machte. Sie wiesen auf, dass dort einige Siedlungen noch aus der Zeit der Vorgeschichte über die Zeit der Antike bis in das Mittelalter bestanden, und dass die Mönche seit dieser Zeit diese Schlucht bewohnen. Sie kämpften ständig ihre Siedlungen und Heiligtümer zu bewahren.

Die Gegend, die isoliert und schwer gangbar ist, war sehr geeignet für das Leben der Mönche besonderes für das Leben von den Eremiten und Asketen.

Ende des XIV Jh.kamen in die Schlucht, die der Fluss Morava in steile Felsen der Gebirgen Ovčar und Kablar einschnitt, die Mönche aus dem Heiligen Berg Athos, aus dem Kloster Hilandar und aus noch einigen Klöstern. Sie sind von den Türken geflohen, die die südlischen Teile von dem Balkan erobert haben.

Die Sinaiten, die eine bestimte Tradition befolgten, haben sich in mehreren schwer erreichbaren Grotten an den Riffen von Kablar niedergelassen. Gleichzeitig bauten sie in dem Bergfuss ein Kloster, das der Verklärung Christi (Preobraženje Hrista) gewiedmet ist. In dieser Zeit und auch später wurden in tiefsten Wälder und Weglosigkeit des Gebirgen andere Klöster gebaut. Einige sind erhalten, einige sind restauriert wie das Kloster Blagoveštenje (Mariä Verkündigung), Klöster Nikolje und Jovanje, die sich auf dem linken Ufer und an dem Berghang von Ovčar befinden; auf dem rechten Ufer sind die Klöster Sretenje, Svete Troice (die Heilige Dreieinheit), Vaznesenje (Christi Himmelfahrt) und Vavedenje. Es gab noch mehrere Klöster, die in einigen Schriften und Überlieferungen erwehnt sind, aber sie sind mit der Zeit verfallen. Hier bestehen noch zwei Kapellen und eine Kirche, die gebaut wurde mit der Absicht in ihrer Nähe noch ein Kloster zu gründen. Dank der Erneuerung und Revitalisierung dieser heiligen Orte leben jetzt hier neun Mönchengemeinschaften, und die Gegend ist als serbischer Heiliger Berg bekannt.

Die einmalige Gruppe von Mönchensiedlungen waren mit hohen Wachtürmen gesichert. Sie wurden auf den Erhöhungen gebaut und überragten die Schlucht.

Der westliche Turm erhöhte sich auf einem Berg neben dem Kloster Blagoveštanje (Mariä Verkündigung) und der östliche Turm in der Nähe von dem Kloster Jovanje (St. Johhanes). Diese Türme spielten eine grosse Rolle, von oben konnte man ständig die Umgebung beobachten, dort wurden die Mönche angenommen und auch die Kostbarkeiten aufbewahrt, wenn die Gefaht irgendeinem Kloster drohte.

134

Eine Sage erzählt von noch einem Turm, der auf dem Bergkamm von Kablar stand und auch eine Glocke hatte, die die Gebetstunden kundgab.

In den Schriften und Notizen in den Büchern, die von Mönchen geschrieben wurden, wurde behauptet, dass in diesemTurm eine Schreibstube war und unter diesem Raum sich ein Gefängnis befand.

Dieser Turm wurde „Lestvica“ genannt, so kann man vermuten, dass dises Gefängnis als ein Ort der freiwilligen Dulden von den Mönchen diente. Das Dulden der Mönche, die sich geistlich vervollkommnen wollten hat Jovan Lestvičnik, ein Mönch aus dem Sinai in seinem Werk unter dem Namen „Lestvica“ beschrieben.

In demTurm befand sich die Kirche Maria Himmelfahrt (Uspenje Bogorodice) und in der Nähe stand auch eine Burg mit dem Gotteshaus, das dem Profet Elias (Ilija) gewiedmet war. Als die Bolwerke zersört wurden, haben die Mönche und das Volk die Weihe ihrer Heiligtümer aufbewahrt. Die beiden heiligen Orte, Ilinje und Uspenje hat der Bischof von Žiča, Nikolaj Velimirović kurz vor dem zweiten Weltkrieg erneuert. In dieser Zeit hat er noch einige Klöster in der Gegend restauriert. Der Ort, wo die Überreste der zerfallenen und zerstörten Bauten immer noch waren, nannte man zuerst „Gradina“ und später „Kulina“. Unweit der zerfallenen Türmes baute man aus den Bausteinen, die dort zersterut lagen, eine Kirche, die dem Feiertag Uspenja Bogorodice (Mariä Himmelfahrt) gewiedmet ist.

Mit dem Geld, das Frau Leposava Porkić aus Belgrad spendierte, und mit dem herezlichsten Einsetzen von dem Priest Milivoje Maričić aus Čačak und dem Mönch Boško Topalović, der später der Klostervorsteher im Kloster Nikolje (St. Nikolaus) geworden ist, wurde die Kirche eingerichtet. Sie wurde in einem ganz ungewöhnlichem Stiel gebaut. Nach dem Model der mittelälterlichen Stiftungen, von den hohen Würdenträgern aus Ohrid, die die Tempel St. Konstantin und Jelena, Bogorodice und Nikola Bolnički gebaut haben, wollte der Bischof Nikolaj eine Gruft für sich und andere Bischöfe aus Žiča bauen.

Das sollte auf einer Erhöhung unweit von dem Kloster Jovanje eingerichtet werden.

So wie seine Vorgänger in dem XIV und XV Jh. erdacht haben, hat auch der Bischif Nikolaj die kirchliche Architektur dem Gottesdienst und dem Requiem für Bischöfe angepasst. Er hat eine geräumige Gruft an der äusserlichen Nordwand der Kirche geplant, aber seine Absicht ist unerfüllt und unbekannt seienen Zeitgenossen und Folgern geblieben.

Die Kirche Uspenje Bogorodice (Mariä Himmelfahrt) wurde im Jahre l939. gebaut, bald danach kam viel Not und Elend, was der Krieg den Klöstern in Ovčar Kablar Schlucht mit sich brachte. Fast 5o Jahre stand diese Kirche leer und leergefegt, als ein klösterlicher Besitz, der dem Kloster Jovanje gehörte.

135

Das Kloster selbst war in dieser Zeit zerstört und versunken, doch auf einem neuen Ort wiedergebaut.

Das verlorene Gotteshaus in dem Gebiet Kulina haben Ende des XX Jh. einige Gläubige und Wohltäter wiederendeckt. Sie haben versucht das totale Zerfallen zu verhindern und dem Kloster das Leben einzuhauchen. Mit viel Mühe und Gedspenden von Miloš Velimirović aus Čačak wurde die Kirche erneuert, der Weg gebaut, die ersten Bauten, die dem zukunftigen Kloster dienen sollten, errichtet. Als die Nonne Nauma im Jahre 2oo3. an die Stelle der Klostervorsteherin kam, wurden die Bauarbeiten mit innigster Hilfe des Volkes fortgesetzt. Die Kirche wurde renoviert, das Quartier für Mönche gebaut und der Kirchenhof eingerichtet.

Nach der grossen, gründlichen Erneuerungen hat der Bischof Hrizostom aus Žiča das neue Kloster im Jahre 2oo5. eingeweiht. Seitdem werden dort Gottesdienste gehalten.

Die Kirche feiert am 14./28. August der Tag Mariä Himmelfaht und ihr südlichen Paraklis am 4./17. August und am 22.Oktober/4. November die sieben Märtyrer aus Efes.

УСПЕНСКИЙ МОНАСТЫРЬ Овчарско-кабларское ущелье, Сербия Следы цивилизации, открытые на местах археологических раскопок в Овчарскокабларском ущелье, указывают на существование поселений на этой территории еще с доисторических времен. Здесь же обнаружены и следы античных, а также средневековых поселений. В эпоху Средневековья в Овчарско-кабларское ущелье прибывают первые черноризцы, которые воздвигают и впоследствии сохраняют храмы и места своего подвига (келлии, скиты, братские корпуса). Отдаленная от населенных пунктов и трудно проходимая среда оказалась пригодной для уединенной монашеской жизни, особенно анахоретской (пустынножительство). В конце XIV века, уступая под напором турецких войск, которые завоевывали южные части Балкан, в ущелье, образуемое рекой Моравой между крутыми берегами Овчара и Каблара, стекаются

136

137

монахи с Афона, прежде всего из Хиландарского, но и из других монастырей. Синаиты, которые являлись преемниками особых традиций исихазма, начинают поселяться в трудно доступных пещерах на склонах Каблара, а впоследствии они в подножии этой горы воздвигают монастырь, посвященный Преображению Христову. В беспутьях и чащобах Каблара возникают, в упомянутую эпоху и позднее, и другие общежительные монастыри. На левобережье Моравы сохранились или позднее были восстановлены Благовещенский, Иоанно-Предтеченский и Николаевский монастыри, а на склонах Овчара, на правобережье реки – Сретенский, Свято-Троицкий, Вознесенский и Введенский монастыри. В исторических источниках и в предании упоминаются и другие монастыри, существовавшие в Овчарско-кабларском ущелье, которые впоследствии были разрушены. Сегодня, помимо упомянутых монастырей, на этой территории действуют еще две часовни и один храм, который воздвигнут специально для того, чтобы вокруг него был основан еще один монастырь. Благодаря восстановлению некоторых ранее разрушенных святынь, в Овчарско-кабларском ущелье сегодня действует девять монастырей. Поэтому не удивительно, что народ любовно называет этот край Сербской Святой Горой. В старину монашеские обители оборонялись высокими сторожевыми башнями, воздвигнутыми на возвышенностях при самом входе в ущелье. Западная башня находилась на холме над Благовещенским, а восточная на холме над Иоанно-Предтеченским монастырем. Помимо форитификационного назначения, башни служили и для сохранения монастырских ценностей и как убежище монахам во время вражеских нападений. Предание рассказывает, что на продольном хребте Кабларской горы, который доходит до самой Моравы, располагалась башня с колокольней, звон с которой возвещал всем монастырям время уставных молитв. Записи монахов на полях рукописных богослужебных книг свидетельствуют о том, что в этой башне, называемой Лествица, находилась скриптория, а под ней темница – место добровольного страдания монахов в целях духовного усовершенствования, о котором подробно писал синайский подвижник Иоанн Лествичник в своем знаменитом сочинении «Лествица». В той же башне находилась и церковь во имя Успения Пресвятой Богородицы, так же, как и в фортификационном объекте над Благовещенским монастырем помещался храм, посвященный ветхозаветному пророку Илии. После разорения этих объектов, монахи и народ бережно хранили память о бывших в них святынях. Оба культовых места, Ильинский и Николаевский монастырь, были восстановлены непосредственно перед началом Второй мировой войны усилиями епископа Жичского Николая Велимировича, который много сделал и для восстановления других ранее закрытых монастырей в Овчарско-кабларском ущелье. На месте, которое по следам разрушенных зданий из минувших

138

эпох называлось «Градина», а потом «Кулина», в непосредственной близости от разоренной башни (серб. «кула»), с использованием ее камней была воздвигнута церковь во имя Успения Пресвятой Богородицы - праздника, память о котором как о престольном празднике ранее существовавшего монастыря, сохранилась в народе. На средства благочестивой христианки Лепосавы Поркич из Белграда, усилиями протоиерея Миливоя Маричича из г. Чачак, а также г. Бошко Топаловича, ставшего впоследствии игуменом Николаевского монастыря, был воздвигнут храм необыкновенного архитектурного облика. Не удивительно, что он напоминает средневековые святыни македонского города Охрида, воздвигнутые высокими церковными деятелями Византии – храмы св. Константина и Елены, Богородицы Перивлепты, св. Николая Геракомии: владыка Николай, первой кафедрой которого была именно кафедра Охридских архиереев, хотел воздвигнуть на возвышенности над Иоанно-Предтеченским монастырем усыпальницу себе и будущим жичским епископам. Следуя традициям своих прешественников из XIV-XV вв., архитектурный облик храма он приспособил к службе архиерейского отпевания и погребения, поместив усыпальницу вдоль внешней северной стены. Однако, намерение Владыки осталось нереализованным и вплоть до недавнего времени неизвестным его современникам и преемникам. Успенская церковь, построенная в 1939 году, перед началом страданий, которые принесла война, почти пять десятилетий оставалась закрытой. Она считалась подворьем ИоанноПредтеченского монастыря, который в эти годы был разрушен, затоплен и снова построен на новом месте. В конце ХХ века в беспутья Кулины, вдохневленные идеей возобновления здешней святыни, прибывают благочестивые поклонники и приложники. Усилиями Милоша Велимировича из г. Чачак, на его средства, храм был возобновлен, началось строительство первых монастырских зданий, а кроме того, была построена и дорога, ведущая к ним. В 2003 г. сюда прибывает монахиня Наума (Джутевская), назначенная настоятельницей монастыря. Под ее руководством, при поддержке и помощи народа, продолжаются строительные работы на храме и корпусе. После широкомасштабных работ, законченных в 2005 году, когда епископ Жичкий Хрисостом совершил обряд освящения монастыря, в древней святыне вновь оживают богослужения: сюда притекают толпы поклонников, а насельницы монастыря трудолюбиво несут свой подвиг послушания и непрестанной молитвы. Престольным праздником монастыря осталось, по древней традиции, Успение Пресвятой Богородицы (14/28 августа), а праздник его южного параклиса – память Семи мучеников ефесских (4/17 августа и 22 октября/4 ноября).

139

Monastère de l’Assomption de la Vierge Marie La gorge d’Ovčar-Kablar Les traces de vie découvertes sur les sites explorés dans la gorge d’Ovčar-Kablar témoignent de l’existence de colonies de peuplement depuis la préhistoire encore, à travers l’Antiquité et jusqu’au Moyen Âge quand la gorge est habitée par les moines luttant désormais pour la préservation des édifices sacrées et de leurs habitats.

Le milieu naturellement isolé et difficile à franchir était convenable à la vie des moines dévoués, surtout des ascètes et des ermites. Vers la fin du XIVe siècle, fuyant devant les Turcs qui conquéraient les parties sud des Balkans, les moines du Mont Athos, du monastère de Chilandar, mais aussi des autres centres monastiques sont arrivés dans la gorge que la Morava incise dans les versants abrupts des montagnes Ovčar et Kablar. Les Sinaïtiques avec une tradition particulière d’hésychasme se sont installés dans de nombreuses grottes difficilement accessibles sur les rochers de Kablar en construisant un monastère au pied de la montagne, dédié à la Transfiguartion du Christ. En même temps, et plus tard aussi, d’autres monastères ont été fondés dans les terrains impraticables et les forêts denses de la gorge.

Les monastères conservés ou reconstruits sont Blagoveštenje, Nikolje et Jovanje sur la rive gauche de la rivière, et sur les pentes d’Ovčar, sur la rive droite, Sretenje, Sveta Trojica, Vaznesenje et Vavedenje. Il y avait d’autres monastères dans la gorge que les sources et la tradition mentionnent mais ils ont été détruits ou ont disparu avec le temps. Il existe aussi deux chapelles et une église construite avec l’intention de fonder encore un monastère autour d’elle. Après la reconstruction de certains objets sacrés détruits, neuf communautés monastiques vivent aujourd’hui dans l’ensemble connu comme lе Mont Athos Serbe.

Le groupe unique des habitats monastiques était protégé par les hautes tours de guet construites sur les hauteurs qui dominent sur les entrées de la gorge. La tour de l’ouest se dressait sur le mont conique au-dessus du monastère Blagoveštenje, et celle de l’est sur la colline au-dessus du monastère Jovanje. Sauf la surveillance permanente des alentours et des chemins d’accès, les tours servaient aussi pour accueillir des moines et pour prendre soin d’objets de valeur du monastère en cas de danger ou de sièges hostiles.

La tradition conservée mentionne, sur la crête allongée de Kablar qui rentre dans le lit de la rivière Morava, une tour avec un clocheur qui annonçait les heures de prière aux autres monastères dans la gorge.

Les notes des moines dans les livres liturgiques manuscrits témoignent qu’il y existait aussi un écritoire, et au-dessous de cette pièce la prison. Comme la tour mentionnée est marquée sous le nom d’Échelle (Lestvica), on peut donc reconnaître cette prison comme un endroit de souffrance volontaire des moines pour l’élèvement spirituel décrit par Jean Climaque, l’ascète sinaïtique, dans son oeuvre intitulé L’Échelle

140

sainte. Dans la tour se trouvait aussi l’église d’Élévation de la Vierge, de même que la forteresse au-dessus du monastère Blagoveštenje avait l’église du prophète de l’Ancien Testament Élie. Quand les forteresses ont été détruites, les moines et le peuple ont sauvegardé les dédicaces de leurs églises.

Les deux lieus de culte, Ilinje et Uspenje, ont été reconstruits dans les années avant la Deuxième guerre mondiale par l’évêque de Žiča Nikolaj Velimirović, qui a élevé aussi les autres monastères abandonnés de la gorge d’Ovčar-Kablar. À l’endroit qu’on appelait «gradina», d’après les traces des bâtiments détruits des époques antérieures, et ensuite «kulina», dans la proximité immédiate de la tour ruinée, en utilisant les pierres éparpillées de la tour, on a construit une église et on l’a dédiée à la fête de l’Élévation de Notre Dame. À l’aide des moyens donnés en cadeau par Leposava Porkić de Belgrade, de même que de l’engagement cordial de l’archiprêtre Milivoje Maričić de Čačak et Boško Topalović, higoumène ultérieur du monastère Nikolje, l’église d’une architecture inhabituelle a été construite. Prenant l’exemple des fondations médiévales des hauts dignitaires ecclésiastiques d’Ohrid, les églises des Saints Constantin et Hélène, de la Vierge et de Nicolas d’Hôpital, l’évêque Nikolaj voulait construire, sur la hauteur au-dessus du monastère Jovanje, une tombe pour lui-même et pour les évêques ultérieurs de Žiča. À la manière de ses prédécesseurs du XIVe et XVe siècle, il a adapté l’architecture de l’église au service de l’enterrement et à l’office des morts des évêques, en préparant aussi une vaste tombe auprès du mur extérieur du nord de l’église. Son intention est restée non réalisée et inconnue aux contemporains et aux successeurs.

L’église d’Assomption de la Vierge, construite en 1939, à l’aube des malheurs apportés aux monastères de la gorge d’Ovčar-Kablar par la guerre, est restée presque un demi-siècle vide et négligée comme le métoque du monastère Jovanje qui, dans cette même période, a été détruit, submergé et de nouveau construit dans un nouvel endroit. À la fin du XXe siècle, les pèlerins et les bienfaiteurs sont arrivés à l’église sur «Kulina» pour empêcher qu’elle continue à tomber en ruine et pour lui inspirer la vie.

Avec les efforts et les moyens de Miloš Velimirović de Čačak l’église est renovée, la route construite et les premiers bâtiments élevés pour les besoins du futur monastère. Avec l’arrivée de la moniale Nauma à la place d’higoumène en 2003, et avec l’aide cordiale du peuple, les travaux à l’église et au konak monastique, de même que l’aménagement de la cour du monastère sont continués.

Avec la reconstruction grande et profonde et la bénédiction faite en 2005 par l’évêque de Žiča Chrysostome, les liturgies, les prières des fidèles et les obéissances des moines ont fait revivre le nouveau monastère situé à l’endroit de l’ancien habitat monastique. En reprenant la dédicace conservée et gardée en souvenir, l’église du monastère célèbre la fête d’Élévation de la Vierge (le 14/le 28 août), et sa chapelle du sud les Sept martyres d’Éphèse (le 4/le17 août et le 22 octobre/le 4 novembre).

141

142

143

Скраћенице - Архимандрит Ј. Радосављевић, Овчарско-кабларски манастири = Архимандрит Ј. Радосављевић, Овчарскокабларски манастири, монашки живот и страдања у XIX и XX веку, Приштина 1998.

- В. С. Караџић, Почетак описанија = В. С. Караџић, Почетак описанија српски намастира, Даница, Беч 1826.

- Г. Суботић, Свети Константин и Јелена = Г. Суботић, Свети Константин и Јелена у Охриду, Београд 1971.

- Д. Богдановић, В.Ј.Ђурић, Д. Медаковић, Хиландар = Д. Богдановић, В.Ј.Ђурић, Д. Медаковић, Хиландар, Београд 1978.

- Д. Булић, Манастир Илиње = Д. Булић, Манастир Илиње код Овчар Бање, рановиѕантијско и средњовековно утврђење, Историјски часопис LIII (Београд 2006).

- Д. Папахрисанту, Атонско монаштво = Д. Папахрисанту, Атонско монаштво, почеци и организација, Београд 2003.

- Д. Рајић – М. Тимотијевић, Манастири = Д. Рајић – М. Тимотијевић, Манастири Овчарско-кабларске клисуре, Чачак 2004.

Сл. 87 Данашњи изглед остатака куле Лествице

144

145

- З. М. Јовановић, Азбучник = З. М. Јовановић, Азбучник православне иконографије и градитељства, Београд 2005.

- Јеромонах Амфилохије, Синаити и њихов значај у животу Србије у XIV и XV веку = Јеромонах Амфилохије, Синаити и њихов значај у животу Србије у XIV и XV веку, Манастир Раваница, Споменица о шестој стогодишњици, Београд 1981.

- К. Балабанов, А. Николовски, Д. Ќорнаков, Споменици на културата = К. Балабанов, А. Николовски, Д. Ќорнаков, Споменици на културата на Македонија, Скопје 1980.

- Ј. Вујић, Путешествије по Сербији 1 = Ј. Вујић, Путешествије по Сербији 1, Београд 1901.

- Ј. Нешковић, Ђурђеви Ступови = Ј. Нешковић, Ђурђеви Ступови у Старом Расу, Краљево 1983.

- Лествица = Лествица, изд. Православна црквена општина, Линц 1997.

- М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија = М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија , Београд 1876.

- М. Живојиновић, Светогорске келије = М. Живојиновић,

146

Светогорске келије и пиргови у средњем веку, Београд 1972.

- М. Ивановић, Црквени споменици = М. Ивановић, Црквени споменици, XIII-XX века, Задужбине Косова, Призрен Београд 1987.

- О. Вукадин, Археолошка истраживања = О. Вукадин, Археолошка истраживања на локалитету Кулина под Кабларом, Рашка баштина 2 (Краљево 1980).

- О. Зиројевић, Цркве и манастири = О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке Патријаршије до 1683. године, Београд 1984.

- О. Кандић, Куле-звоници = О. Кандић, Куле-звоници из српске цркве XII-XIV века, Зборник за ликовне уметности Матице српске 14 (Нови Сад 1978).

- Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси = Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд, Подгорица, Крагујевац 1996.

- С. Поповић, Крст у кругу = С. Поповић, Крст у кругу, архитектура манастира у средњовековној Србији, Београд 1992.

147

Регистар А анахорете, аскете, 50,59 Андреаш, манастир Светог Андреје код Скопља, 18 апсида, 80,84 Арханђели, манастир код Призрена, 21 Архилача, село на Косову, 62 Аустријанци, 59 Б бакрорез, графичка техника, 56,58 Бањска, манастир, 66 Благовести, велики хришћански празник, 31,69, Благовештење, манастир у Овчарско – кабларској клисури, 15,75 Богдај, сиротиште за децу у Битољу, 90,91 Богородица, 18,31,64,67,69-72,78,103 Богородица Болничка, црква у Охриду, 86-89 Богородица Градачка, манастир (моравски Градац), 69-71 Богородица Љевишка, манастир, 66 Божа Чеперковић, 92 Бошко Топаловић, потоњи монах Рафаило, 78 Бугари, 96 Бугарска, 93,94

148

В Ваведење, велики хришћански празник, 15,108 Ваведење, манастир у Овчарско – кабларској клисури, 70,71 Вазнесење, манастир у Овчарско – кабларској клисури, 15,74,84 Вазнесење Христово, велики хришћански празник, 70,72 Ваљево, град, 16 Велика Лавра, манастир на Светој Гори, 49 Велика сеоба Срба, 73 Велимировић Милош, ктитор обнове манастира Успења, 100 Весна Биорац, сликар из Чачка, 100,103 Византија, 13,31,49,94,63,85,90 Виктор, црквењак и преписивач црквених књига, 43,45,59,73 Вишеград, средњовековно утврђење код Призрена, 21 Вук Караџић, 42,56 Г Горница, соба у којој је Богородица уснула, 73 Горњак, манастир, 13,18 Градац, манастир, 18,69 градина, рушевине града, 9,18,31,33,40,42,44,46,59 Градина, арх. локалитет на Јелици код Чачка, 29

Грачаница, манастир, 47 Григорије, монах, исихаста, 13 Гробница, охридска црква, 90 гробница (sepulcrum), 89, 92-94 Д Данило II, архиепископ, 61 Дела Светог Јефрема Сирина, 43,44 Дечани, манастир, 92 Доментијан, 46 дрворез, 56 Други светски рат, 24 Душан, цар, 29,49 Ђ Ђурђеви Ступови, манастир, 40,64 Е Екатерина, монахиња, игуманија манастира Јовања, 36 Епир, област у Грчкој, 87 Еупраксија, монахиња, игуманија ман. Никоља, 36 Ж Ждрело, утврђени град, област Браничева,18,47 Жича, манастир, 22,57,64,75,77,91,92,97 Жича, црква Светог Петра и Павла, 21,77

З Заграђе, имање манастира Никоља, звона, 42,56–58,71,101,106 звоник, звонара, 56,58,61,74,109 Зетска Света Гора, манастири на Скадарском језеру, 15 зидина, рушевине зидова, 25,39,40,49,50,59,63,64,66 И Ибар, река, 33 Ивирон, манастир на Светој Гори, 49 икона, 31,48,71,82,96,100,103,107 иконостас, 96,101,103 Илија, старозаветни пророк, 21– 23,71,72,75,77,63,104 Илиње, манастир у Овч. – каб. клисури, 21,22,24,29,31,63,96,109 Иринеј, епископ, 100 исихасти, монаси, 11,13,72 Ј Јелица, планина код Чачка, 29 Јовање, манастир у Овч. – каб. клисури, 15,41,42,44,45,64,75,78,96-98 К Кађеница, пећина, 22 Каниц, Феликс, 16,44,47,49,55,56,59,74 капела (параклис), 11,13,66,80,84,85,87, 90,94,96103,104

149

киновија, 13,50,72 клепало, 56,58,59,105,106 клепалница, 38 Коруновић Момир, 77 косир, 31 кровни венац, 85 кула (пирг), 21,22,25,27,31,34,36,39,40, 46,47,54,56,58-62,64,66,67,70-74,106 кула - звоник кулина, 18,21,25,27-29,33,59 Л лавра, 13,42,49 Лазар, кнез, 13,40 Лелић, село, 98 Лествица, кабларска кула, 45,46, 50-52,58,59 Лествица, књига Јована Лествичника, 48,50-52, Лествичник (Климакос), свети Јован, 50-52,78,95 Лепосава Поркић, 78 Љ Љубостиња, манастир, 22,97 М Мала Света Гора, манастири, Кучајске планине, 15 мамуза, 25

150

Марко Ксилокаравис, патријарх, 89,90 Маслинова гора, 72 Матка, манастир Богородице код Скопља, 18 Милан Ђ. Милићевић, 59 Милешева, манастир, 18, 77 Милешевац, средњовековно утврђење, 21 Милош, кнез, 59 Милутин, краљ, 40,66,67 Мојсињска Света Гора, манастири код Сталаћа, 15 Морава (Западна Морава), река, 72 Морава Рудник, нахија, 63 Моравица, река од које настаје Западна Морава, 16 Морача, манастир, 21 Морачник, средњовековни утврђени град, 21 Мељников Иван, сликар, живописац, 96,103,107 Н Набрђе, археолошки локалитет, 29 Нада Аџић, потоња монахиња Ана, игуманија ман. Враћевшнице, 91 наос, 79,83,93 Наума, монахиња, 93,101,104,105 Немања, жупан, 69,92 Немци (Аустријанци), 59 Никола, архиепископ охридски, 89

Никола Болнички, црква у Охриду, 86,88,89 Николај Велимировић, епископ, 22,7679,90-92,94-98,101,102,104,109 Никоље, манастир у Овч. – каб. клисури Нир, Манастир Светог Николе код Скопља, 18 О Охрид, црква Светих Константина и Јелене, 79-81,86,87,89,92,93,109 Охридско-битољска епархија, 75,98 П Панагирик, рукописна књига (1638), 45 Партеније, јеромонах охридски, 79,87 Пелопонез, област у Грчкој, 87 Петар и Павле, првоапостоли, 90 Пећ, град, 47 пећина, испосница, 11,13,46,49,50,64,69,72,108 Пећка патријаршија, 47,56 пиластар, 42 пирг (кула), 44,47,56,59,60-62,64,66 пирг Преображења Спасова, манастир Хиландар, 46 пирг Светог Ђорђа, манастир Хиландар, 66 пирг Светог Саве, манастир Хиландар, 66 писарница (скрипториј), 42,46,109 Пожега, град, 16 Поменик манастира Дечана, XVI век, 62

Преображење Христово, 13,72,108 Преображење, манастир у Овч. – каб. клисури, 12,13,75,77 Пријевор, село, 63 Призрен, град, 66 припрата, 81,84,85,87,104 пронијар, 63 прњавор, 63 пршљенак, замајац за вретено, 24,25,31 пустиножитељи, монаси, 11,50,72,108 Р Раваница, манастир, 11,13 Рафаило Топаловић, игуман ман. Никоља, 22,78 ризница, 61, 97 Ромил, монах, исихаста, 13 Руговска клисура, 47 Русија, 66 С Сава Дечанац, епископ, 92 Света Гора (Атон, Атос), 92 Свети Климент, манастир у Охриду, 87 свети Наум преподобни, 104 Свети Наум, манастир на Охриду, 77 свети Сава Немањић, 61,92,93 свети Симеон Немања, 92,93 Секешфехервар (Столни Београд), Мађарска, 55 синаити, монаси, 11,13,15,108

151

Синај, манастир Свете Катарине, 48,51 Сјеница, град, 16 Соколица, утврђење у Остри код Чачка, 29 Сопоћани, манастир, 57 Србија, 16, 18, 33,44,55,56,59,74 Сретење, манастир у Овч. – каб. клисури,12,15,17,108 Српска Света Гора,15,108 Стефан, епископ,100 Страцимир, кнез, 22,69 Студеница, манастир, 22,49,56,58,64 Т Тавор, 13,72 тамница, 47 Тамница, манастир у Александрији, 51,52 Тамница, манастир у селу Доње Ајновце код Новог Брда, 55 Тамница у кули Лествици, 46,47,50,52,109 тврђава,18,21,40,47,63,74 Теодор Граматик, 46 Теодора, монахиња ман. Никоља, 36 типик, 56,61 трансепт, 80,83,85,87 трем, 56,61 Треска, река код Скопља, 18,66 Тројица, манастир у Овч. – каб. клисури, 15,43,108

турски катастарски пописи, 63 Турци, 13,22,56-58,73,106,108

Порекло илустрација Цртежи

У Угарска, 33 Ужице, град, 16 Успење Богородице, 69 утврђење, 9,15,16,18,21-27,29,31,33,39,40, 44,46,49,58,59,61-64,66,73,74,75,78,79,106

- В. Матић, сл. 57, 58, 64 (преузето из књиге Г. Суботић, Свети Константин

Ф фреска, 39,46

- М. Дедић, сл. 33

Х Хиландар, манастир, 11, 36,42,46,50,56,61,66,67 Хризостом, епископ, 104,109 Хрусија, хиландарски пирг на мору, 36,40,66 Ц Цариград, 89,90 Ч Чачак, град, 15,16,22,29,45,69,70,71,75 Ш Шишево, манастир код Скопља, 18

и Јелена у Охриду, Београд 1971, 30, 35, 37) - З. Златић Ивковић, сл. 15 и 20 (по цртежима Н. Пајовић, преузето из текста О. Вукадин, Археолошка истраживања на локалитету Кулина под Кабларом, 168, 169) и сл. 32, 61

Фотографије

- Д. Булић, сл. 7 и 14 - Манастир Успење: 45, 54, 56, 65, 68, 77-80, 83-84, 87 - Ж. Терзић, сл. 17 ( преузето из текста О. Вукадин, Археолошка истраживања на локалитету Кулина под Кабларом, сл. 1) - М. Ивковић, З. Златић Ивковић, сл. 1-6, 8-13, 15-16, 18-19, 21-27, 29, 34-35, 41, 44, 46-47, 49-51, 53, 55, 59-60, 62-63, 66-67, 85-86 - Преузето: Манастир Хиландар, Београд 1998, Б. Стругар, 69 и 189 (сл. 31 и 38); 324 (сл. 42); Il grande libro delle icone, Beograd 1979, 41 (сл. 39); Хиландар за векове векова, Врбас 2003, Р. Р. Каришић сл. 43 - Туристичка штампа, Београд 1977. сл. 30 - Д. Милошевић, сл. 36-37, 52, 69-75, 81-82 - М. Тутуновић, сл. 48 - С. Савовић, сл. 49, 76

152

153

Покровитељ монографије: ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ БЕОГРАД

Приложници монографије: - СОП.ПРИ.ВИСОКО ПОСЛОВНО-ТЕХН.ШКОЛА, УЖИЦЕ - ТРАНСПОРТШПЕД АД, 1- БЕОГРАД - НОРДНЕТ ДОО,1 - СУБОТИЦА - ИНТЕРСОФТ СУБОТИЦА СА - БЛАГОЈЕ НИКОЛИЋ - ПАНЧЕВО

CIP - Каталогизација у публикацији