Uvodna re~ Dragi parohijani, Na{u srpsku pravoslavnu zajednicu u Kosjeri}u o~ekuju veliki zadaci. Sluge svetog oltara sa mladim pravoslavcima imaju da odigraju u na{oj zajednici jednu veliku, presudnu ulogu. Mnogi i ne slute kako je velika, kako je sudbonosna ta uloga sada u na{oj parohijskoj zajednici, u wenom `ivotu. U posledwe vreme pojavila se potreba da se uradi jedan bilten~asopis parohijske zajednice i da bude nosilac i raznosilac svega svetosavskog, a kroz to i jevan|elskog. To }e biti bilten-~asopis PRAVOSLAVNI SVETIONIK koji }e da donosi svetlost jevan|eqa u svaki dom. On }e da nosi, raznosi i prenosi na sve strane blagu vest, jer je `ivot na{eg vremena zasut mrakom bezverja, bogoborstva, sekta{tva i time zapqusnut o~ajem i gor~inom. Odakle }e svetliti svetlost Jevan|eqa, ako ne od svoje svete Crkve, od svog Svetionika? Ko }e izneti na trpezu parohijskog `ivota so jevan|elsku, da se `ivot osoli i od stra{nog propadawa o~uva? Da ne bi na{ Svetionik mu~io one kojima u ruke do|e i da oni ne bi bili u nedoumici – ko je on, odakle je i {ta ho}e, on mora pri prvom susretu sa svakim da se prvo
pravoslavni SVETIONIK predstavi i da ka`e samim susretom svoje pravo ime, poreklo i zadatak. Kako danas ima vi{e ~asopisa i listova koji nose sli~no ili isto ime, ne samo me|u crkvenim, ve} i u drugim oblastima `ivota, ovaj Svetionik je poseban, zato ima vi{e zna~aja i va`nosti od bilo kog drugog, jer u domove na{e parohijske zajednice unosi svetlost Hristove nauke. Zato je wegovo ime Svetionik, zra~no i privla~no, a wegova sadr`ina mora razbuktavati plamenu qubav i revnost za jedino spasonosno sveto PRAVOSLAVQE u na{oj parohijskoj zajednici. Evo, ~estiti ~itaoci, dragi na{i parohijani i draga bra}o Svetionika. On vam donosi svetost i `ivot. On izrasta iz na{e skromne parohijske zajednice i duhovnu sve`inu izliva da zapoji `edne du{e, da bi se osve`ile i plodonosne bile. On nosi belinu, svetlost i sladost svetog pravoslavqa, da ubeli, osvetli i zasladi du{u na{eg naroda. Mi sa qubavqu {aqemo vama pravoslavni Svetionik. On sa qubavqu hita vama, dragi parohijani. Nadamo se da }ete ga sa qubavqu susresti. Pravoslavni Svetionik vam jo{ nosi na{ pozdrav – pozdrav bratski, svetosavski, jevan|elski. protojerej-stavrofor Slobodan Markovi}
1
Nauka i Bog
pravoslavni SVETIONIK
Veliki nau~nici o veri u Boga Na{i borci protiv veronauke stalno, sasvim u skladu sa tradicijama ''nau~nog materijalizma'' (poznatog i popularnog pod imenom marksizam), tvrde da vera u Boga nema nikakve veze sa naukom i nau~nim razvojem. To je ''regresivno'', a mi smo u 21. veku. Ali, najve}i nau~nici pro{losti i sada{wosti u svemu ih demantuju. Jer, oni su verovali u Tvorca neba i zemqe, i klawali Mu se s po{tovawem. Evo nekoliko navoda koji o tome svedo~e. Mihail Lomonosov (17111765), nau~nik, pesnik, filolog: ''Tvorac je qudskom rodu dao dve kwige. U jednoj je otkrio Svoje veli~anstvo, a u drugoj – Svoju voqu. Prva je vidqivi svet koji je On stvorio da bi qudi, gledaju}i veli~anstvo, lepotu i sklad Wegove tvorevine, poznali Bo`iju svemo}. Druga kwiga je Sveto Pismo''. Blez Paskal (1623-1662), nau~nik i filosof, genije matematike i fizike, bio je duboko pobo`an ~ovek, koji je tvrdio da ne
veruje u apstraktnog ''Boga filosofa'', nego u `ivoga Boga Avraama, Isaka i Jakova. Nikolaj Kopernik (14731543), ~ovek koji je otkrio istinu heliocentri~nosti sun~evog sistema: ''Pri pa`qivom posmatrawu i smislenom dodiru sa Bo`anskim poretkom ustrojstva sveta, koji je ustrojila Bo`ija premudrost – ko ne}e sa divqewem po{tovati Tvorca koji je sve to sazdao!''. Johan Kepler (1571-1630), astronom, osniva~ dinami~ke astronomije: ''Rad u oblasti astronomije je znati ~itawe Bo`ijih misli''; ''Blagodarim Ti, Gospode Bo`e Stvoritequ, koji si mi dopustio da ugledam lepotu u delu Tvoga stvarawa''. Isak Wutn (1692-1727), fizi~ar koji je otkrio gravitaciju: ''^udesno ure|ewe i sklad kosmosa mogu imati poreklo samo u planu jednog Svemogu}eg i Sveznaju}eg Bi}a. To jeste i ostaje moj najdubqi uvid''. 2
Gotfrid Vilhelm Lajbnic (1646-1716), matemati~ar i filosof: ''Poredak, simetrija, sklad op~iwavaju nas... Bog je ~isti poredak. On je izvori{te sveop{teg sklada''. Ru|er Bo{kovi} (1711-1787), Srbin katoli~ke vere iz Dubrovnika, matemati~ar, fizi~ar i astronom: ''Najdubqe razumevawe filosofije i nauke neodvojivo je od religioznog pogleda na svet.'' Karl Fon Line (1707-1778), botani~ar, klasifikator biqnih i `ivotiwskih vrsta: ''Ugledah kraj sebe ve~nog, beskrajnog, sveznaju}eg, svemo}nog Boga i sa najdubqim po{tovawem padoh na kolena''. Viqem Her{el (1738-1836), astronom, otkrio planetu Uran: ''[to se vi{e nauka razvija, te`e je pore}i o~evidnost ve~nog postojawa stvarala~ke i svemo}ne mudrosti.'' Andre Mari Amper (17751836), fizi~ar, prona{ao elektromagnetizam: ''Najuverqiviji dokaz Bo`ijeg postojawa je o~ita harmonija koja sadr`i kosmi~ki poredak, i u kome `iva bi}a mogu na}i ono {to im treba za duhovni i fizi~ki napredak''. Hans Ersted (1777-1851), fizi~ar i hemi~ar, tako|e istra`ivao elektromagnetne pojave: ''Svako dubinsko istra`ivawe prirode vodi ka vi|ewu Boga.'' Karl Fridrih Gaus (17771855), matemati~ar, genije vi{e matematike: ''Kad do|e na{ posledwi ~as, ima}emo neizrecivu radost, radost ~ije maleno predose}awe dobijamo samo u na{em radu.'' Gaus je stalno sa sobom nosio Bibliju i
~itao je. Ogist Luj Ko{i (1789-1857), matemati~ar, fizi~ar, astronom: ''Ja sam hri{}anin, {to zna~i da verujem u Hrista kao Boga, kao Tiho de Brahe, Kopernik, Dekart, Wutn, Lajbnic, Paskal... kao svi veliki astronomi i matemati~ari pro{losti''. Za ~uvenog fizi~ara Majkla Faradeja (1791-1867), biolog Filip Ajhman ka`e: ''Sredi{we, vode}e na~elo wegovog `ivota bila je vera u Boga kao Tvorca''. Preskot Xejms Xul (18181889), jedan od utemeqiva~a termodinamike: ''Susre{}emo se sa velikom raznoliko{}u pojava koje jasno svedo~e o premudrosti i blagoslovenoj desnici veli~anstvenog Arhitekte prirode''. Ernst Raderford (18711937), fizi~ar, izu~avao radioaktivnost, nosilac Nobelove nagrade: ''Qudi koji se bave naukom ~esto imaju pogre{an utisak da nau~nik, zato {to ima ve}e znawe, mora biti nereligiozan; naprotiv, na{ rad nas jo{ vi{e pribli`ava Bogu''. Robert Milikan (1868-1953), fizi~ar, nobelovac, izu~avao proton i elektron: ''Qudi koji znaju ne{to o nauci i qudi koji slabo {ta shvataju u oblasti religije mogu da se sukobqavaju i da posmatra~i misle da je re~ o sukobu izme|u vere i nauke, ali, u su{tini, to }e biti samo sukob izme|u dve vrste neznala{tva''. Aleksis Karel (1873-1944), lekar, nobelovac, bavio se antisepti~kim metodama u hirurgiji: ''Qudskom bi}u je Bog potreban poput vode i vazduha''. 3
Maks Plank (1858-1947), fizi~ar, nobelovac, jedan od kqu~nih qudi moderne fizike: ''Iz onoga ~emu nas nauka u~i mo`emo zakqu~iti da u prirodi postoji poredak koji ne zavisi od ~ovekovog prisustva, smisaoni poredak kome se ~ovek i priroda pot~iwavaju. I religija i nauka zahtevaju veru u Boga. Za vernike, Bog se nalazi na po~etku, a za nau~nike – fizi~are na kraju svih rasu|ivawa. Za prve, On je temeq, a za potowe kruna svakog razmatrawa o svetu. Kad Bogu pripisujemo dobrotu i qubav uz svemo} i sveznawe, tada pribe`i{te u Wemu nudi ~oveku, koji tra`i utehu, ogromnu meru sigurne sre}e. Gde god da pogledamo, nikad ne nalazimo sukob izme|u religije i nauke, nego potpun sklad u svim su{tinskim pitawima.(...) Religija i nauka stalno se bore protiv skepticizma i dogmatizma, protiv ateizma i sujeverja, i moto koji zauvek ukazuje na pravac te borbe je: tamo, ka Bogu!''. Artur Edington (1882-1944), astrofizi~ar: ''Moderna fizika nas nu`no vodi Bogu''. Guqemo Markoni (1874-1937), fizi~ar, nobelovac: ''Ponosno izjavqujem da sam vernik. Verujem u silu molitve. U wu verujem ne samo kao veruju}i katolik, nego i kao nau~nik''. Potvr|uje se ono {to je rekao Bekon Verulamski jo{ na po~etku razvoja savremene nauke: ''Samo povr{no poznavawe prirode mo`e da nas udaqi od Boga; dubqe i temeqnije znawe vodi nas nazad, ka Wemu''. Ili, kako je rekao na{ Mihailo Pupin: ''Nauka je osna`ila i oja~ala
moju veru. Ona me je u~inila boqim hri{}aninom. Ali ta moja vera, vera nau~nika, nimalo se ne protivi veri moje majke i naroda moga rodnog sela. Nauka me je samo uzdizala do jednog vi{eg pogleda i pro{irila moje pojmove o Tvorcu''.
(Iz kwige Vladimira Vukanovi}a ''Nauka i vera''. Doktor Vukanovi} je bio dugogodi{wi profesor fizi~ke hemije Univerziteta u Beogradu. Predavao je na Kolumbija univerzitetu, a sada na uglednom Ro~esterskom tehnolo{kom institutu. Kwigu }e, ako Bog da, uskoro izdati ''Svetigora'').
Grom i gromovnik
Kada voda ispari i kao para postane nevidqiva, tada izgleda najnemo}nija. No ba{ tada ona stvara gromove. Tako i Hristos. Kada je bio polo`en u grob i uni{ten, za o~i qudske izgledao je najnemo}niji. No ba{ tada je on postao i grom i gromovnik za istoriju sveta. „Misli o dobru i zlu“ Sveti vladika Nikolaj @i~ki 4
Pouke vere
pravoslavni SVETIONIK
Znaci i opomene
Gledao je najmiliji u~enik Gospodwi kako Nebom, koje nije nebo prostora ve} nebo vremena, ja{u ~etiri jaha~a i svaki od wih nosi sa sobom po jednu nesre}u za ~ove~anstvo. Po jednu nesre}u za jedan deo qudskih grehova. I vide Sveti Jovan kako zatrubi{e Bo`ji an|eli, i svaki od wih nam javi po jednu nesre}u koja }e do}i na qudski rod. I zapisa apostol, kao opomenu, putokaz i pouku Bo`jem narodu sve {to vide. I evo dve hiqade godina kako to zapisano stoji pred nama. I evo dve hiqade godina kako mi u zapisano gledamo, a ne vidimo ga, kako re~eno slu{amo, a ne ~ujemo ga.
O~i na{e vide, u{i na{e ~uju, ali duh na{, smu}en sabla`wenim umom, zatvara poruku pred nama‌ A sedam an|ela, sedam ~a{a svojih izlivaju na nas. I kazna se lije po nama, i mi poku{avamo da je izbegnemo. Tra`imo spas od kazne u qudskim lekovima. Za bole{tine koje nastado{e mislimo da se lek mo`e na}i u apotekama. A ne vidimo da za svaku bolest koju izle~imo, stotina drugih na nas navaquje. Zagadi{e se vode sveta, mora i reke, i padaju otrovne ki{e na nas i na sve {to `ivi na Zemqi. A mi mislimo da je to od fabrika. Vi{e volimo da u tome vidimo gre{ku protiv nauke, nego greh protiv Boga. Ali ne, ne varajmo se, to je zato {to iz kr~aga na{e du{e izlismo Vodu @ivota. I evo, padaju preobilne ki{e i duvaju veliki vetrovi, i grad i oluja opkoquju jedan deo zemqe, a na drugom nema ni jedne ki{ne kapi, ni da{ka vetra. I dok u Kini voda odnosi sve `ivo pred sobom, u na{oj Srbiji ki{e nema ni za leka. I besne ubice po celom svetu, i ginu qudi. Ali ne udara strela u one {to zlo smi{qaju i zlo nare|uju i ure|uju, na sluge Antihristove, no na prost narod, koji zaveden od tih zlomisliteqa i zlodelateqa zaboravi na Boga. I sve se ovo zbiva, i o svemu ovome ~ujemo, ali kao da smo slepi i gluvi, ne vidimo i ne ~ujemo. 5
Velika je nesre}a udarila na na{ narod. Sve {to je pisano de{ava nam se. Sve {to se prorokovalo na nas se sru~ilo. Postali smo poruga me|u narodima. Postali smo razbojnici na koje se di`e pravda ovog sveta. Postali smo otima~i tu|eg, ubice, nosioci nemira. Svi nas kamenuju, svi na nas bacaju porugu, svi tra`e da se digne sud na nas, a mi odbranu ne tra`imo, Branitequ se ne obra}amo. Ve} decenijama srpski narod nema mira. Ve} decenijama ga slu|uju wegovi gospodari. Ve} decenijama ga ube|uju da nije ono {to jeste. Razjedaju nam du{e, uni{tavaju nam duh, isu{uju nam telo. Unose strah u na{a srca. Pla{e nas sa svim i sva~im. Oteli su nam na{e zemqe. Ali zemqa i nije bila na{a. Zemqa je Bo`ja. Oteli su nam imawa. No i tako bismo imawe, posle smrti, za sobom ostavili. Ali oteli su nam i du{u. A to nikako ne mo`emo da nadoknadimo. Jer do}i }e dan kada }e svakog od nas ponaosob, i ~itav srpski narod, upitati Pravedni Sudija: gde ti je du{a? A mi ne}emo znati {ta da odgovorimo Gospodu. Ko nam ote du{u? Gde nam je du{a? Pitamo se u ove vrele, su{ne dane, dok qudi ginu i cepa se telo ovog naroda – gde nam je du{a? I nikog nema da nam odgovori. I niko ne `eli da nam odgovori. Svako se od nas sakrio u najdubqi deo sebe. Svako od nas strepi nad sobom. Svako od nas misli o svom imawu, o svom polo`aju, o svom detetu. Niko ne misli o tu|em. I ne `elimo da vidimo, da dok se nad tu|im ne sa`alimo, ni nad na{im se niko ne}e
sa`aliti. I dok se nad tu|im detetom ne raspla~emo, ni na{e dete Gospod ne}e sa~uvati. Ne vi~emo: “Gospode, umudri neprijateqe na{e i uti{aj wihov gnev na nas!” Ne vi~emo: “Pomozi, Gospode, da budemo svedoci Tvoji pred hristomrziteqima!” Ne govorimo: “Bo`e otaca na{ih, kad meri{ na{e grehe, seti se vere onih me|u nama koji Te voqahu!” Ne palimo sve}u za pokoj du{e onima kojima niko ne pali sve|u. Ne molimo se Bogu za gre{nike koji u paklu prebivaju. Za pakao vi{e ne znamo, mo`da zbog toga {to u paklu `ivimo. Pitawe ne postavqamo, mo`da zbog toga {to odgovor ne naslu}ujemo. A odgovor mo`emo lako na}i. Lako, prelako, da lak{e ne mo`e biti. Jer, kako mo`emo tra`iti mudrost za na{e zlonamernike, ako mi mudrost ne tra`imo ni za sebe. Kako mo`emo tra`iti smirewe neprijateqima svojim, kad u na{im du{ama plamti gnev i bes, vatra mr`we, otrov zavidqivosti. Kako mo`emo zahtevati od Boga da nam da snagu da Ga svedo~imo, kad oni malobrojni, koji u Wega veruju, od Wega samo tra`e. Kad Bogu svom ni{ta ne nude. Kad misle da je qubav Bo`ja u tome da nam opra{ta svaku opa~inu, svako bezverje, svako zlo koje ~inimo. Kako mo`emo da se pozovemo na zasluge svojih predaka, kada smo sami na wih davno zaboravili. Sve smo zaboravili onog dana kada smo zaboravili Boga. Sve smo zaboravili onog dana kada smo podigli sebi mnoge idole. Kada smo sebi kazali: klawajmo se idolima, jer ih mo`emo mewati. Klawajmo se idolima, jer danas je jedan nad nama, a 6
sutra je drugi. Brani}emo one koji nam vi{e odgovaraju. Odba~en idol bi}e prevara, prihva}en idol bi}e istina. Mi odre|ujemo {ta je istina, a {ta la`. Mi smo bogovi. ^ovek je Bogo~ovek. I danas, dok narod gine, dok nepo`weveno `ito sagoreva na wivama, dok se nove ku}e ru{e i dok kom{ija strepi od kom{ije, mi se toga ne odri~emo. ^itav ovaj narod vi~e: ~ovek je ro|en radi u`ivawa! ^ovek je ro|en radi samog sebe! ^oveku du{a ne treba, dovoqan mu je um! Ne vidimo da je zlo me|u nama zato {to vi{e nemamo vere. Vi~emo za pomo}, ali je ne tra`imo od Boga. Pomo} tra`imo od qudi, a kako mo`e nemo}an da pomogne nemo}nome? Okre}emo se za spasewem, a zlo hoda na{im narodom. Zlo hoda na{im bezdu{nim narodom, na{im bezbo`nim narodom. Jer da imamo du{e, jer da smo Bo`ji, zar bismo zaboravili Jasenovac i Glinu, zar bismo zaboravili Zidani Most i Goli Otok, zar bismo zaboravili bosanske gudure, bezbrojna strati{ta? Zar bismo zaboravili Me|umurje, Slavoniju, Liku, Kordun , Baniju? Zar ne bismo drhtali pred silom Bo`jom se}aju}i se kolona Srba izbeglica koje ve} decenijama be`e od raznih srbomrziteqa? Jer da imamo du{e, zar ne bismo napunili na{e hramove i od jutra do ve~eri i od ve~eri do jutra kle~ali na molitvi vi~u}i do promuklosti: “Spasi, Gospode!” Lelekali: “ Ne zaboravi nas, Bo`e na{!” Zar ne bi ovaj narod postio? Zar se ne bi odricao svoje radosti zbog tu|e `alosti?
Ali na{i hramovi su prazni. Prazni kao na{a srca. Na{e novine su svega pune, osim onoga ~ega treba da u wima bude. Na{e ku}e su pune stvari, ali u wima nema dece, nema qubavi, nema Bo`jeg blagoslova. ^itav narod je sabla`wen i upla{en, ali retko ko da potra`i spas. Hramovi su pusti, `rtvenici prazni, a an|eli trube. I odjekuje vaseqena od wihovih truba, ali mi ni{ta ne ~ujemo. Mi slu{amo trube muzikanata, gledamo kreveqewe drogiranih axuvana. A vetar zla fiju~e nad na{im narodom, znaci kazne se ispisuju na nebu na{eg sveta. I vi~e glas proroka sa Patmosa: “U hram, Bo`ji narode!” A narod ne ~uje. \or|e Jani} sa Internet prezentacije pravoslavne misije Sveti Luka
Bezbo`nik je sebi xelat Kad se ~ovek okrene licem k Bogu, svi putovi vode Bogu. Kad se ~ovek okrene licem od Boga, svi putovi vode u propast. Ko se odsudno odre~e Boga, i re~ju i srcem, taj ne mo`e ni{ta u `ivotu u~initi, {to ne bi vodilo wegovom potpunom razorewu, i telesnom i du{evnom. Zato se ne `uri da tra`i{ xelata bezbo`niku. On ga je na{ao sam u sebi, pouzdanijeg nego {to mu ga sav svet mo`e dati. „Misli o dobru i zlu“ Sveti vladika Nikolaj @i~ki 7
Aktuelno
pravoslavni SVETIONIK
Satanizam pod okriqem dr`ave "Po plodovima wihovim pozna}ete ih" Reagovawe povodom napisa u "Glasu javnosti"
Da nije bilo reakcije profesora iz Ni{a i Ivawice, na{a javnost verovatno ne bi ni saznala {ta se sve de{avalo u letwim kampovima koje je za sredwo{kolce organizovalo Ministarstvo prosvete i organizacija JAZAS. Svima je ve} odavno poznato koliko Ministarstvo prosvete, na ~elu sa Ga{om Kne`evi}em, ima negativan stav prema pravoslavqu i hri{}anstvu uop{te. Wihova borba protiv uvo|ewa veronauke bila je otvorena i `estoka. A kada je veronauka ipak uvedena - suprotno `eqama gospodina Ministra neprikrivena opstrukcija je postala metod borbe protiv SPC i wenih vernika, ali i pripadnika drugih konfesija. Ipak, otvoreno propagirawe satanizma pod okriqem dr`ave Srbije - oli~ene u Ministarstvu prosvete - vi{e je nego {to se moglo o~ekivati. Kako su javnost obavestili profesori iz Ni{a i Ivawice, deca su na tim ~asovima "edukacije" terana da se skidaju i da izvode striptiz, da govore opscene re~i i sli~no. Direktor
kampa, Sowa Pajin, do~ekala je decu psovkama sa aluzijama na analni seks. Weno obja{wewe zaprepa{}enim profesorima je bilo da se deca tako "duhovno osloba|aju" (sic!). Izgleda da su ipak Sowa Pajin i weni promoteri iz Ministarstva prosvete i organizacije JAZAS, ti koji su "oslobo|eni" pameti i svake qudskosti. Ne ka`em morala - jer ovde nije re~ o moralu, ve} o elementarnoj qudskosti. Kakve }e duhovne i psihi~ke posledice imati deca koja su pre`ivela ovu satanisti~ku torturu tek }e se videti. A Sowu Pajin i sve one koji su odgovorni za ovaj zlo~in, trebalo bi zatvoriti u odgovaraju}u ustanovu i baciti kqu~. Jer u kampu su bila maloletna deca, i to ne treba zaboraviti. Terati maloletne devoj~ice i de~ake da se na bini skidaju je kriminal par excellence! Nikakva obja{wewa tu ne poma`u, a ne poma`u ni opravdawa iz Ministarstva prosvete da taj deo "edukacije" nisu oni osmislili. Ministarstvo prosvete je organizovalo taj kamp i mora da snosi punu odgovornost za sve {to se tamo 8
de{avalo. Sowu Pajin je neko postavio da tamo bude direktor. Neko je dao saglasnost da perverzni "edukatori" dobiju priliku da svoja bolesna ma{tawa sprovedu u delo. Neko je to znao, ili je morao da zna. A neko je svakako Ministar prosvete. Prema nevinoj i nedu`noj deci u~iwen je te`ak zlo~in. Svi koji su u tome u~estvovali, svi koji su bili du`ni da ne{to preduzmu a nisu preduzeli, treba da snose odgovaraju}e konsekvence. I da se sve to de{avalo na skupu neke satanisti~ke sekte, bilo bi stra{no i za svaku osudu. Ovako, kada se se sve to de{avalo pod okriqem dr`ave Srbije, odgovornost je jo{ ve}a. Izgleda da maske napokon padaju i da se sve jasnije vidi ko se kome carstvu privoleo. Vidi se i kome i za{to smeta veronauka u na{im {kolama. Iza maske demokratije i tolerancije krije se najvulgarniji i ogoqeni satanizam. Na{oj deci u {kolama guraju pod nos kondome, a u "edukativnim kampovima" ih teraju da pred svima simuliraju seksualni odnos, i da izgovaraju opscene re~i kako bi se "duhovno oslobodili". Ja nisam protiv prevencije side, ali se ona ne}e posti}i "kondom - demokratijom". Dana{wa omladina vrlo dobro zna i {ta je sida, kako se ona prenosi i ~emu kondomi slu`e. Pa opet ova bolest uzima sve vi{e maha. Umesto da decu u~e normalnom i prirodnom `ivotu, koji se kroz vi{e hiqada godina pokazao kao upe{an, i u kome seksualnost ima i svoje vreme i svoje mesto, sa plakata na na{im {kolama deca od 14 ili 15 godina se pozivaju da se slobodno
prepuste "slobodnom seksu bez predrasuda" - uz upotrebu kondoma, naravno. Ne treba biti ni psiholog, ni pedagog, ni teolog da bi se shvatilo da je ovakvo postupawe sa decom plod bolesnih, perverznih i morbidnih zamisli pojedinaca, koji na `alost ne nailaze na osudu, ve} na podr{ku dr`ave. Gde su sada organizacije za za{titu qudskih prava? Ho}e li se oglasiti Sowa Biserko, Nata{a Kandi} i @arko Kora} da brane i odbrane decu od perverzwaka i izopa~enih pedofila? Naravno da ne}e. A za{to ne}e, ne treba mnogo pameti da se zakqu~i. Zaista smo stigli do dna. Danas vi{e ne smemo slati decu na kampovawa koja organizuje dr`ava, da ne bi bila podvrgnuta torturi perverznih satanista! Da li }e uskoro do}i dan kada }emo sa strahom slati decu i u {kole, jer }e ih tamo ~ekati JAZASovi "edukatori", da ih podu~e razli~itim perverzijama, sve sa znawem i odobrewem prosvetnih vlasti? Roditeqi, zamislimo se. Aleksandar \akovac teolog SPC, verou~iteq i roditeq
I izi}i }e mnogi la`ni proroci i prevari}e mnoge. Sveto Jevan|eqe po Mateju glava 24,11 9
@ivotna pri~a
pravoslavni SVETIONIK
Bambang Dvi Bjatoro - Pravoslavni Indone`anin Arhimandrit Danilo (Bambang Dvi Bjatoro) i pravoslavna misija u Indoneziji
Indonezija – peta po veli~ini dr`ava u svetu, sa oko 220 miliona stanovnika, i prva u svetu po broju muslimanskog stanovni{tva (skoro 90% Indone`ana se izja{wavaju kao muslimani). U VII-VIII veku u Indoneziji su propovedali prvi misionari iz Antiohije (sirijski hri{}ani), ali nakon wihove smrti, lokalni me{tani vi{e ni{ta nisu znali o pravoslavqu, a i zbog politi~ke i geografske izolacije u kojoj su se na{li. U 11. veku katoli~ki episkopmisionar prona{ao je ovde potomke hri{}ana, koji su pre`iveli bez obzira na skoro trovekovnu izolaciju. Iz tog ranog perioda do nas nije do{lo ni jedno pisano svedo~anstvo, iako je usmeno predawe
sa~uvalo imena trojice lokalnih episkopa: Mar Jabalaha, Mar Abdi{o i Mar Deenha. Zbog toga, ne gledaju}i na preovla|uju}e muslimansko stanovni{tvo, u Indoneziji postoje i hri{}anski koreni, dodu{e slabi, ali duboki. Veliki broj Indone`ana ne zna za te korene, ali arhimandrit Danilo (Bambang Dvi Bjatoro), prvi pravoslavni sve{tenik i misionar u savremenoj Indoneziji, podvla~i da se upravo Isto~no Pravoslavqe pojavilo u wegovoj dr`avi pre svih drugih hri{}anskih konfesija. Bambang Dvi Bjatoro se rodio u muslimanskoj porodici, 1956. godine, u dalekom gradu Moxokerto, na istoku ostrva Java. Kao i mnoge na Istoku, wega su vaspitavali deda i baka, tj. prete`no deda, koji je `iveo do svoje 104. godine. Bambang se prvi put susreo sa hri{}anstvom, jo{ u detiwstvu. Wegovo shvatawe hri{}anstva bilo je odre|eno muslimanskim pravilima, koji su hri{}anstvo smatrali za jeres. ''U islamu, - govorio je otac Danilo, - smatra se neoprostivim grehom me{ati Boga i Wegovu tvorevinu, - a, po mi{qewu islama, 10
hri{}anstvo u~i upravo tome''. Bambang je bio idealista, wega je razo~aravao odnos mnogih wegovih sunarodnika prema sopstvenoj religiji. Po wegovom mi{qewu, oni nisu odbacivali islam, ali smatrali su sebe muslimanima vi{e po kulturnim korenima, nego po pravoj veri. Takvom la`nom (iskrivqenom) shvatawu religije on se kasnije protivio i u hri{}anstvu. Mladi} je hteo da dobije odgovore na mnoga pitawa o hri{}anstvu. Hri{}anstvo ga je zanimalo, ali ostajalo je zagonetno, ome|eno muslimanskim shvatawima. Bambang se obratio suprugu jedne od svojih u~iteqica, koji je bio protestant-harizmatik (pentikostalac). Taj ~ovek govorio je o Hristu sa ta~ke gledi{ta protestantizma, ali wegove re~i nisu ubedile mladog Bambanga. Bambang nije prihvatao protestantsko obja{wewe prirode Hrista i Svete Trojice, - jo{ uvek su bili sna`ni mehanizmi islamskog na~ina mi{qewa – ali on je po~eo ~itati i Bibliju, zajedno sa Kuranom, tra`e}i istinu u sprezi dve svete kwige, upore|uju}i wihov sadr`aj. Jednom, prilikom ~itawa Kurana, on je do`iveo otkrovewe, u kojem je osetio odgovor Samog Boga na svoje molbe i pitawa. ''Ja sam ~itao Kuran, - govorio je on. – On je le`ao otvoren, na mojim kolenima. Ja sam ~itao tre}u suru, 45. ajat, mesto gde je Arhangel Gavrilo rekao: ''O, Mariam, Bog }e poslati tebi blagu vest, Svoju Re~. Weno ime bi}e Mesija, Isa, Sin
Mariam. On }e biti veliki i u ovom svetu i u budu}em. On je jedan od tih, koji su bliski Bogu''. Posle toga Bambang je po~eo gledati na hri{}anstvo na drugi na~in, kroz prizmu u~ewa Kurana. Iako Kuran odbacuje Hrista kao Boga, ali svedo~i o po{tovawu Hrista. Postepeno se Bambang sve dubqe upoznavao sa hri{}anstvom, rasla je wegova vera, nailaze}i na mnoge prepreke i te{ko}e. Ali on nije mogao definitivno odlu~iti da pre|e u hri{}anstvo. Wega je ~ekalo isku{ewe, koje mu je pomoglo da napravi izbor, i izmenilo je ceo wegov `ivot. Bambang je skrivao svoje duhovne `eqe, i nikome nije govorio o svojim susretima sa hri{}anima. Sa posebnom pa`wom skrivao je on sve od svog pobo`nog i blago~estivog dede, kojeg je istovremeno i uva`avao i bojao se. Jednom se Bambang vratio ku}i, posle tajne posete crkvi, i Biblija je ispala ispod wegove ode}e i pala pravo kod dedinih nogu. Bambang je tada dobio batine, pobegao je od ku}e, ali se kasnije vratio i stao pred svog dedu – muslimana. Deda je hteo da zna, za{to je unuk ostavio islam. Bambang, ve} skoro napola preobra}en (u hri{}anstvo), po~eo je da {titi veru u Hrista kao pravu islamsku veru, to je vera onih, govorio je on, koji se istinski pokoravaju Bogu. Otac Danilo prepri~avao je taj dijalog: -Deda, ti si prili~no u godinama. Ako ti kroz neko vreme umre{, da li si ube|en da }e{ oti}i na nebo? -Ne, ja ne znam. 11
-Za{to? -To zavisi od dela koja sam ~inio, od wihove ravnote`e. Ako bude vi{e dobrih dela, ja }u oti}i na nebo, a ako bude vi{e lo{ih dela, ja }u oti}i u pakao. -A da li ti veruje{, da su tvoja dobra dela ve}a od tvojih lo{ih dela? -To ja ne znam. -To zna~i, da se ti ne pokorava{ Bogu. Ti zavisi{ od samoga sebe, od svojih sopstvenih napora. [ta to zna~i za islam? Ali dozvoli mi, deda, da ti ne{to ka`em. Bog je poslao Svoju Re~, i ti mo`e{ Boga poznati samo kroz Re~. Ti zna{, da ime proroka Ise u Kuranu zna~i ''Duh Boga''. Taj prorok Isa – nije samo ~ovek. Kuran ka`e, da se on rodio bez oca, {to zna~i – On se rodio neposredno od sile Bo`ije. Ta Re~ Samoga Boga, postala je ~ovek po imenu Isa (Isus – prim. prev.). Zna~i, Re~ Bo`ija si{la je u ovaj svet za to, da bi ga uredila, i da bi nas oslobodila vlasti zla. Religija – to nije samo uputstvo za obavqawe dobrih dela, ona je predvi|ena za to da nam pokloni ve~ni `ivot. A taj ve~ni `ivot ne mo`e biti postignut samo dobrim delima, ve} pokorno{}u ~oveka pred Bogom. Tog momenta, se}a se otac Danilo, on je o~ekivao prigovor za svoj iskreni stav. Usledila je duga pauza, ali umesto da se razgnevi, wegov deda je spokojno pitao: ''Mogu li ja tako|e da postanem hri{}anin?'' Uskoro je on kr{ten, ba{ od strane ~oveka koji je wegovog unuka privoleo hri{}anskoj veri. Ubrozo posle kr{tewa deda je umro, a wegova smrt bila je pro-
pra}ena delima Bo`ijeg promisla. Iako je on bio novoobra}eni hri{}anin, on je predvideo ~as svoje smrti i bio je udostojen tog vi|ewa. Umro je u miru, okru`en ~lanovima porodice, a bilo mu je 104. godine. Taj doga|aj, dedina smrt, poslu`ilo je kao znak mladom Bambangu, on se jo{ vi{e u~vrstio u hri{}anstvu i postao je aktivni ~lan protestantskog pokreta u Indoneziji. Posle zavr{etka fakulteta, Bambang je proveo tri godine na putovawima: misionario je kao propovednik-mirjanin na Javi, Sumatri i na bli`im ostrvima. Postao je osniva~ grupe propovednika pod nazivom ''Siloam''. Bambang je bio propovednik, ali on jo{ uvek nije na{ao odgovore na sva pitawa u svojoj novoj veri. U protestantizmu wemu je nedostajala dubina i bogata tradicija islama, gde je svaka aktivnost u `ivotu bila propra}ena molitvom. On se se}a: ''U detiwstvu mene su nau~ili da se molim u odre|eno vreme. U crkvi protestanata ni{ta nije tako – nema pravila, kada se moliti, kako se moliti. Ja sam re{io da utvrdim za sebe pravila molitve, zato {to nikakvih pravila nije bilo. Ja sam rekao sebi: ''Ako Bog postoji – to je Bog poretka, On sigurno ima neka pravila, neki ritam – i ti ne mo`e{ da bira{ samo ono {to se tebi dopada''. Osim toga, - produ`ava on – ja sam o~ekivao da su hri{}ani qudi ispuweni qubavqu, a oni se nisu pokazali takvima. Ja sam se sve vi{e i vi{e razo~aravao i bio sam stra{no ogor~en, mada jo{ uvek nisam shatio da su svi qudi isti, 12
nezavisno od veroispovesti. Ja sam bio `edan nekog dubqeg ose}awa i iskustva, i ba{ u to vreme meni se javilo privi|ewe, koje je vrlo ozbiqno uticalo na mene. Jedom no}u, dok sam spavao, u snu sam video sebe kao hodo~asnika u Meki. To je bio pravi haxiluk; san je bio toliko stvaran da se se}am svih detaqa do dana{weg dana. Sedeo sam sa drugim hodo~asnicima i ta~no naspram ulaza u Kabu (]abu), video sam Muhameda. On je propovedao milionima qudi, i u vreme svoje propovedi on se okrenuo ka meni i rekao je: ''Za{to si ti ovde? Ja sam ti ve} pokazao put. Za{to nisi tamo?'' Ja sam se probudio, sav u znoju, verovatno od straha. Za{to? Zato {to u islamu postoji verovawe, po kojem ako ti se javi Muhamed, to nikako ne mo`e biti |avolsko privi|ewe. To je onda sigurno prorok Muhamed. Kada sam ja ispri~ao drugim muslimanima o mom snu, oni su rekli da to sigurno mora biti prorok Muhamed. Ali, kako mo`e prorok Muhamed da ka`e tebi, da postane{ hri{}anin?! To je bila i ostala tajna, ali zahvaquju}i tom privi|ewu ja sam ostao u hri{}anstvu''. Nakon toga, Bambang je otputovao u Seul, krenuo je na protestantski institut ''Azijski centar bogoslovskih nauka i misionarstva''. Tamo je on u~io engleski i korejski jezik, Novi zavet na gr~kom, crkvenu istoriju i bogoslovqe. On se bukvalno sav predao izu~avawu razlika me|u podeqenim hri{}anskim crkvama, prou~avao je latinsko (rimsko) i gr~ko svetoota~ko bogoslovqe, ali kao i pre – tugovao je za domovi-
nom, za molitvom u usanovqeno vreme, za obredom, za postom. Jednom dok je sedeo u svojoj sobi i zami{qeno gledao kroz prozor, zaustavio je pogled na udaqenoj gra|evini, koju je ~esto vi|ao i ranije. Kupola tog objekta li~ila mu je na kupolu xamije, i Bambang je ponovo morao da se bori sa `eqom da se vrati, makar na neko vreme, samo da se wegova izmu~ena du{a malo odmori. Nekoliko dana kasnije iza{ao je iz ku}e i krenuo ka toj gra|evini, za koju je mislio da je xamija. Kada je pri{ao blizu, video je da to uop{te nije xamija, ve} kupola gr~kog pravoslavnog hrama. Tako se budu}i otac Danilo prvi put susreo sa pravoslavqem. On se do dana{wih dana sa neobi~nim ushi}ewem se}a prve ve~erwe molitve: ''Te ve~eri, kada sam u{ao u hram, na kraju slu`be svi su izgovorili: ''Amin!''. Moje srce je zadrhtalo. To me je jo{ jednom podsetilo na xamiju. Ja sam rekao sebi: ''Do{ao sam ku}i...'' Znao sam, da je od sada ovde moj dom. Ja sam mogao da verujem u Isusa kao u Boga i da mu se poklonim – po muslimanski. Zaplakao sam, i to je bio odgovor''. Bambang je po~eo sa nestrpqewem ~itati kwige iz biblioteke arhimandrita Soterija (Trambasa), gr~kog sve{tenika tog hrama. Bilo je te{ko razumeti mnoge aspekte pravoslavne vere, na primer, po{tovawe Majke Bo`ije, ili po{tovawe ikona, ali pomagalo je ube|ewe da je pravoslavqe – ustvari Apostolska Crkva. Ne gledaju}i na sve te{ko}e, on je hteo da postane pravoslavac i rekao je to ocu 13
Soteriju. Sve{tenik je, razgovaraju}i sa Bambangom, odgovorio: ''Za{to ho}e{ da postane{ pravoslavc, za{to ne ostane{ protestant?'' Oni su dugo razgovarali i postepeno, jedan za drugim, pojavqivali su se odgovori na sva pitawa Bambanga. On je ponovo zamolio oca Soterija da ga primi u Pravoslavqe. ''Za{to ti to ho}e{? – pitao je sve{tenik. – Ako je radi novca, kod nas novaca nema. Mi smo siroma{na Crkva (u materijalnom smislu). Ako ho}e{ slavu, na{u Crkvu ve} du`e vreme progone, zato ti je boqe da postane{ protestantski pastor. Vudi dobar propovednik, i bi}e{ poznat i uva`avan''. Rastu`iv{i se, ali nimalo se ne uvrediv{i, Bambang je objasnio da za wega novac nije interesantan. Otac Soterije je tada zapitao: ''A za{to je tvoj izbor onda takav?'' ''U ovoj crkvi ja sam prona{ao istinu''. ''Ako je to tvoj odgovor, onda do|i i budi jedan od nas''. I tada, 1983. godine Bambang Dvi Bjatoro je postao prvi pravoslavni Indone`anin u novijoj istoriji Indonezije. +++ Arihimandrit Soterije je posavetovao Bambanga, koji je na kr{tewu dobio ime Danilo, da otputuje u Gr~ku, da bi video tradicionalni pravoslavni na~in `ivota. Tokom {est meseci Danilo je u Atini, izu~avao gr~ki jezik, slede}ih pola godine proveo je na Svetoj Gori, u manastiru Simonopetra. Ovde je on po prvi put
poku{ao da prevodi liturgijske tekstove na indonezijski jezik. Trudio se da ta~no prenese verou~iteqske istine, koje su sadr`ane u bogoslu`benim tekstovima. Svoje prve poku{aje Danilo je pregledao i poslao duga~ko pismo u ''Siloam'', udru`ewe propovednika u Indoneziji. Objasnio je svoju novu veru, koju je prona{ao u pravoslavqu. Posle jedne godine, provedene u Gr~koj, Danilo je otputovao u Ameriku. Tamo je on zavr{io bogoslovski kurs na Pravoslavnom gr~kom institutu Svetog Krsta u Bostonu i dobio zvawe doktora sociologije na Univerzitetu dr`ave Ohajo. Dugo godina je bio odsutan iz svoje domovine, i kada se studirawe privelo kraju, Danilo je po~eo razmi{qati o tome, kako bi u potpunosti mogao poslu`iti svojim sunarodnicima. Posle velikih unutra{wih kolebawa i usrdnih molitvi Danilo se zamona{io, ose}aju}i da je to najboqi put za misionarstvo. Zatim ga je, 1988. godine, mitropolit pitsbur{ki – Maksim, rukopolo`io za sve{tenika. Te godine se Danilo i vratio u Indoneziju. U domovini je otac Danilo po~eo sa misionarskom delatno{}u podu~avaju}i prvo ~lanove svoje porodice, nau~io ih je da spremaju prosforu i da izra|uju crkvene ode`de. Kroz nekoliko meseci on je otputovao u grad Solo i tamo po~eo da organizuje besede i propoved ~lanovima udru`ewa ''Siloam'' (koje je on pokrenuo u vreme kada je bio protestant) – koji su ~itali wegova 14
pisma i krenuli za wegovim opredeqewem. Po~ela su predavawa o Bibliji i misionarska aktivnost se pro{irila na okolna mesta. Otac Danilo je, tako|e, organizovao jednogodi{wi kurs za izu~avawe osnova pravoslavqa na univerzitetu u gradu Solo. Shvataju}i, da to mo`e biti dobra osnova za propoved, on je po~eo snimati predavawa i {iriti ih po zemqi. Kasete sa tim snimcima omogu}ile su mnogim Indone`anima da se upoznaju sa pravoslavnim hri{}anstvom na jeziku koji im je razumqiv, da saznaju o veri od ~oveka koji je bio jedan od wih. Uskoro je otac Danilo osnovao u gradu Solo ''ku}nu'' crkvu, koja je li~ila na hramove prvih hri{}ana. Malo-pomalo, sve vi{e qudi je htelo da se krsti, i danas je misija oca Danila aktivna u mnogim selima i na celoj du`ini ostrva. Godine 1991. Dr`avno ministarstvo za pitawa religije zvani~no je priznalo pravoslavqe, koje je organizaciono pripalo odeqewu ministarstva koje brine o protestanstskoj verskoj zajednici. Misija, na ~elu sa ocem Danilom, postala je deo nedavno ustanovqene gr~ke pravoslavne eparhije HongKonga i Jugoisto~ne Azije, kojom upravqa mitropolit Nikita. +++ Antihri{}ansko raspolo`ewe muslimana, koji smatraju da je hri{}anstvo jeres, vremenom je po~elo i javno da se ispoqava, tako da su mnogi projekti za gra|ewe
pravoslavnih hramova bili odbijeni i zabraweni zbog protesta lokalnih muslimanskih vlasti. U jednom gradu je dozvola za izgradwu ~ak i poni{tena, i napola izgra|eni zidovi budu}eg pravoslavnog hrama su ostali nezavr{eni i oduzeti. Godine 1990. antihri{}ansko raspolo`ewe dobilo je razmere nasiqa: mnoge crkve su bile zapaqene, a neki od hri{}ana su bili mu~eni, pa ~ak i ubijeni – kao npr. 25 katolika koji su ubijeni od strane muslimanskih fanatika, u momentu kada su se okupili da bi odr`ali misu. Hiqade hri{}ana je poginulo u nizu verskih sukoba, koji su se desili na Malaki, 1998. godine. A 1999. godine islamski kongres u gradu Solo je pozvao pravoverne muslimane da poru{e hri{}anske hramove koji se nalaze u toj oblasti. Na ostrvu Lombok i u mnogim drugim mestima, hri{}anski hramovi, a tako|e i wihove ku}e, pa ~ak i wihova preduze}a su bili sru{eni. Zbog mnogih pretwi, hri{}anski duhovnici, me|u wima i otac Danilo, bili su primorani da napuste svoje ku}e. U zimu 1999-2000 arhimandrit Danilo se susreo sa predsednikom dr`ave Abdurahmanom Vahidom, prvim gra|anskim predsednikom Indonezije, koji je izabran 1999. godine, tokom istorijskog narodnog referenduma. Abdurahman Vahid izrazio je po{tovawe i dao je podr{ku Pravoslavnoj organizaciji Indonezije. Posle dvanaestogodi{we misionarske aktivnosti u Indoneziji, postoji deset pravoslavnih hramova, u kojima slu`i devet sve{tenika. 15
Pravoslavna eparhija Indonezije broji dve hiqade vernika, a sedam studenata – budu}ih sve{tenika, {koluju se u inostranstvu. Pravoslavna misija se i daqe {iri, bez obzira na nasiqe i nerede, otac Danilo produ`ava delo propovedawa. On je, kao i pre, optimista, tj. ~ovek koji ima i koji {iri veru i nadu, i sa entuzijazmom prepri~ava slu~ajeve preobra}ewa u hri{}anstvo iz islama, budizma ili hinduizma. iz pravoslavnog ~asopisa
''Road to Emaus'', Rusija-SAD
prevod sa ruskog: Stanislav Mitrovi}, Ba~ko Novo Selo, Eparhija Ba~ka
Zna{ li, dete moje, za{to se zatvaraju oblaci onda, kad su poqa `edna ki{e, a otvaraju onda, kad poqa ki{u ne `ele? Od zlo~ina qudi zbuni se priroda, i napusti red svoj. Zna{ li, dete moje, za{to wive ponesu te{ki plod u prole}e, a u leto daju jalovu `etvu?
Zato {to i k}eri qudske omrzo{e na plod utrobe svoje, i ubijaju ga u cvetu. Zna{ li, dete moje, za{to izvori presu{uju, i plodovi zemaqski za{to nemaju vi{e one slasti, koju imado{e? Zbog greha qudskog, od koga u|e nemo} u svu prirodu. Zna{ li, dete moje, za{to pobedonosni narod trpi poraze od svoje nesloge i razdora, i jede hleb zagor~an suzama i pako{}u? Zato {to pobedi krvnike oko sebe, a ne pobedi ih u sebi. Zna{ li, dete moje, za{to majka hrani i ne mo`e da nahrani decu svoju? Zato {to doje}i ih ne peva im pesmu qubavi no pesmu mr`we prema susedu. Zna{ li, dete moje, za{to qudi posta{e ru`ni i izgubi{e lepotu svojih predaka? Zato {to odbaci{e lik Bo`iji, {to iznutra iz du{e deqa lepotu lika, i navuko{e obrazinu zemqe. Zna{ li, dete moje, za{to se bolesti umno`i{e i pomori stra{ni? Zato {to qudi po~e{e smatrati, da je zdravqe otmica od prorode, a ne dar od Boga. A {to se otima s mukom, s dvojnom mukom mora se braniti. Zna{ li, dete moje, za{to se qudi bore za zemqu, i ne stide se svoga ravenstva s krticama? Zato {to im zemqa proraste kroz srce, te o~i vide samo ono {to u srcu raste. I zato, dete moje, {to ih greh suvi{e onemo}a za borbu za nebo. Ne pla~i, dete moje, skoro }e Gospod do}i i urediti sve. „Misli o dobru i zlu“ Sveti vladika Nikolaj @i~ki
16
^uda Bo`ija
pravoslavni SVETIONIK
U snu primila zapovest da bolesno dete nosi u @i~u, pa }e ozdraviti
Tajanstveni glas spre~io ubistvo
Dragomir Aleksi}, iz Kraqeva, ispri~ao je kako je u svojoj tre}oj godini bio te{ko oboleo. "Mojoj majci javi se u snu neki ~ovek i rekne joj da me odnese u manastir @i~u. Kad stupi u trem od zapadnih vrata, na}i }e s desne strane jali vode jali rose, sa tim da me poprska i ozdravi}u. Majka to usni i zaboravi. Posle nekog vremena opet joj se u snu javi isti ~ovek i ponovi istu zapovest. Majka i to ne uzme ozbiqno. I tre}i put javi joj se isti ~ovek, prekori je i zamahne {tapom da je udari, {to ga nije poslu{ala. Ona se posle ovog tre}eg javqawa upla{i i odnese me u @i~u. Kod vrata na|e rose i poprska me wome, pa jo{ zamoli duhovnika da mi o~ita molitvu. Dok je duhovnik ~itao, ja sam zaspao i preznojio se. Kad sam se probudio, bio sam zdrav" (Episkop Nikolaj, Povest o isceqewu u tremu @i~e. Emanuil, str. 8—9).
Neki Rajko N., iz Velikog Ora{ja, ispri~ao je ovo ~udo. Hteo sam, veli, da ubijem svoga strica zbog neke zavade oko vinograda. I jedne no}i re{im se da to u~inim. Bila je mese~ina. Ja stanem u senku pod jedno drvo ukraj druma, kojim je moj stric imao pro}i. V rukama sam dr`ao sekiru i ~ekao. Ja zamahnem sekirom da ga udarim po glavi, no u tom trenutku ~ujem neki silan i stra{an glas: „Ne ubij!" Meni klonu{e ruke, i ja ispustih sekiru. Moj stric ode kao da ni{ta nije ~uo, a ja ostah u senci. Nigde `ive du{e na tom mestu nije bilo niti u okolini. ^udio sam se, ko mi viknu onako stra{no. Ko je da je, spasao me je od smrtnog greha (Isti, tamo str. 83—84).
17
Brak i porodica
pravoslavni SVETIONIK
Prot. Dimitrije Dudko
Porodi~ni `ivot danas Kod nas takore}i vi{e nema porodice, porodica se raspala... A porodica je pokazateq duhovnog zdravqa. Zato {to nema zdrave porodice, nema ni zdravoga dru{tva. Sve moralno se rasto~ilo. Op{te tra`ewe slobode za svoje strasti porobilo je sve i sateralo u `ivotni }orsokak. Zbog ~ega u nas nema porodi~nog blagostawa? Zato {to se na `ivot vi{e ne gleda kao na podvig, nego kao na zabavu." I{tite najpre Carstvo Bo`ije i Pravdu Wegovu, i sve ostalo doda}e vam se", govorio je Hristos. Qubav prema bli`wima nije - briga za wihovo materijalno blagostawe, mada je i ona potrebna. Qubav prema bli`wima je - briga o tome da se oni prosvetle svetlo{}u Hristovom. Kade se oni prosvetle, bi}e svega - i qubavi tvoje k wima i wihove sre}e. Prosvetqivati treba ne bilo ~ime, no hri{}anskom re~ju i delom, saglasno talantu koji ti je od Boga dan, strpqivo i nenasilno. Govore: amoralno je `iveti sa `enom u braku, ako je ne voli{.
Qubav se u nekih pokazuje kao ~isto samo`ivi interes: meni je prijatno, a onda posle - svejedno mi je. Govore: kako ja mogu da `ivim sa suprugom i daqe, ako je vi{e ne volim? A ranije si se isto tako kleo da je qubi{! Qubav uzgajana na telesnoj strasti zavr{ava se - ni~im. Da li je to qubav? Qubav treba da qubqeno bi}e ~ini boqim! U modernog ~oveka nema qubav zato {to ima egoizma, greha. Onda bi bar moglo, umesto qubavi, da postoji ose}awe du`nosti. Moglo bi bar da se ovako razmi{qa: ja sam du`nik `ene zato {to je ona - ~ovek; ja sam obavezan prema deci ako sam ih ve} rodio... I - na mestu du`nosti izrasta qubav. Tako se supru`nici u~e da se uzajamno vole i jedino }e tako mo}i da shvate da je u takvoj uzajamnoj qubavi - sre}a. Abortus - to je strah za sebe, da }e ne{to do}i na svet i stesniti nas, da }e nas li{iti na{ih zadovoqstava. I oni kojima je dato da `ive, kao slepi xelati ubijaju one koje su du`ni da prihvate. Bog daje i priroda zahteva da novo bi}e do|e na svet, i qudi misle da je zahtev prirode naslada. Deca su danas - postala igra~ke, decu uzimaju ne kao ravne sebi, nego kao igra~ke koje treba da ih zabave. Zbog toga i nema vaspitawa. Deca slu`e za zabavu, a 18
kad odrastu - po~iwe neprijateqstvo. Qudi su po~eli da se boje porodi~nog `ivota, navikli su da `ive u svom li~nom svetu, ni od koga nezavisnom, raste egoizam. Porodica nala`e obaveze, a obaveze se izbegavaju. Porodica je u ovome ~asu i potrebnija nego belo mona{tvo, jer takvo mona{tvo, u modernizovanom, iskrivqenom tuma~ewu, mo`e da se pretvori u bekstvo od ovih obaveza. Nama je sada potrebno da stvaramo velike porodice i, slava Bogu, za to su sposobni samo veruju}i qudi. Ozdravqivawe sveta treba zapo~eti zdravom hri{}anskom porodicom.
veruju}em ni{ta nije nemogu}e. "Sve mogu u Gospodu koji mi mo} daje", rekao je Apostol. Obnova u Crkvi treba da do|e kroz doma}u crkvu. Kod ku}e i nehotice }uli{ u{i, jer se ~ita i peva tu kraj tebe, a tako|e niko ne zapitkuje, niko ne zapoveda, niko od sebe ne ~ini na~alstvuju}eg. Doma}a crkva i crkva u hramu treba da se pru`aju kao most jedna ka drugoj i da srastaju u jednu Crkvu. Potrebno je da se i van hrama, me|u onima koji u wega jo{ nisu kro~ili, `ivi `ivim hri{}anskim `ivotom. To bi bilo potpuno obuhvatawe - i u hramu i van hrama bivati Hri{}anin. Crkva je u su{tini svugde. Bilo bi po`eqno da se pri svakom hramu obrazuje zdravo jezgro Hri{}ana, koji bi svojim delawem iznutra o`ivqavali i obnavqali crkveni `ivot. sa ruskog: Vesna Nik~evi} iz kwige ''Pravoslavni Brak i porodica'' – Svetigora IZ @IVOTA NA[E PRAVOSLAVNE ZAJEDNICE U KOSJERI]U
[ta je porodica - doma}a crkva? Doma}a crkva je ostvarivawe svoje vere u porodici. To zna~i `iveti po Hristovim zakonima, ~uvati uzajamnu vernost, voleti se me|usobno i vaspitavati dobro decu. ^ak ako ste me|u svojima i jedini veruju}i, i u tome slu~aju mo`ete jednoga dana tu svoju porodicu uzneti do doma}e crkve. Pamtite da
U ovoj zajednici aktivno radi Bratstvo Svetog vladike Nikolaja, kao i crkveni hor. Pored redovne {kolske veronauke, odr`ava se crkvena veronauka, ~asovi pojawa, ikonopisa, kao i redovne tribine. Tu je i crkvena biblioteka, kao i AMBULANTA MILOSR\A SVETI LUKA iz koje se svake nedeqe besplatno dele lekovi. 19
Brak i porodica
pravoslavni SVETIONIK
Za{to se va{e dete ne}e pri~estiti?
Znam da }e ve}ina roditeqa, kada budu pro~itali gorwi naslov, na}i izgovor za svoju nemarnost i nehat, kada je u pitawu Sveto pri~e{}e, a naro~ito pri~e{}e wihove dece. Nema izgovora, dragi moji roditeqi. Ako ga ima, onda mora biti opravdan. Izgovore koje mi dobijamo od vas ve} godinama nisu izgovori, nego dokaz va{e slabe vere i nedovoqnog znawa o velikoj Svetoj tajni pri~e{}a, najva`nijoj i najspasonosnijoj. Slu{amo godinama da deca ne mogu da poste. Nemaju vremena zbog obaveza u {koli i na drugim stranama. O tome kako im se to zabrawuje i sli~no. Ne mo`ete nas ubediti da je to tako, kada je za pripremu pri~e{}a potrebno samo malo truda, a dobija se neprocewiva nagrada. Zar se ne se}ate kad ste vi prvi put odlazili na Sveto pri~e{}e. Kako su vas bri`ne majke pripremale da i fizi~ki lepo izgledate. Dobijali ste nova odela i nove haqinice. Bili ste lepo o~e{qani i umiveni. Dobijali ste nove cipele i re~eno vam je da toga jutra, pre pri~e{}a ne smete ni{ta u usta uzeti. Ti doga|aji se pamte. Oni ostavqaju dubokog traga ne samo u se}awu ~oveka, nego, daleko vi{e u
dubini wegove du{e kao prvi zapisani trajni `ivotni trenuci, koji ostaju svojina ~oveka ~itavog `ivota. Dragi na{i roditeqi, u~inite i vi ono {to je najva`nije za spasewe i duhovno uzrastawe va{e dece. Ako ne idu na Veronauku, po{aqite ih, jo{ niste zakasnili. Ka`ite im kada po~iwe post i {ta je to post. Objasnite im da se, za vreme posta, hri{}ani pri~e{}uju, primaju}i u svetom hramu na Svetoj Liturgiji istinito telo i istinitu krv Gospoda Isusa Hrista. Ka`ite im, da se to u Crkvi ~ini po nare|ewu Hristovom. Svi koji su kr{teni u ime wegovo du`ni su i obavezni da to ~ine u toku svakog posta, jer je Hristos naredio: ''Ako ne jedete tela Sina ^ove~ijega i ne pijete krvi Wegove, ne}ete imati `ivota u sebi !'' (Jn. 6,53). Nau~ite svoju decu da treba da znaju osnovne molitve ''O~e na{'', ''Bogorodice Djevo'', ''Verujem'' i molitve pre i posle pri~e{}a. Budite sigurni da ste ve} na dobrom putu da time va{e dete stupa u aktivni `ivot Crkve Hristove u koju je u~laweno prilikom kr{tewa. Ako vam {ta bude nejasno, obratite se va{em parohu, sve{teniku koji sa rado{}u ~eka vas i va{u decu. O. Du{an (Vinograd Gospodwi, br. 29, 1984.) 20
Aktuelno
pravoslavni SVETIONIK
[tetna dejstva marihuane U malim koli~nama izaziva euforiju sa hiperaktivno{}u, poja~anom govorqivo{}u, ose}awem bezbri`nosti, posle ~ega sledi egzaltacija (izo{trena percepcija {to umetnici ~esto do`ivqavaju kao stawa pove}anog nadahnu}a), razdra`qivost, a kasnije depresivnost. U visokim dozama izaziva halucinacije sa vizijama i derealizacionim fenomenima i stoga su nepredvidive reakcije, koje ~esto mogu biti tragi~ne (iskakawe kroz prozor na zemunskom keju mladi}a posle prvog xointa); vremenom oni postaju preosetqivi na zvu~ne i svetlosne nadra`aje, stoga ~esto pate od nesanice; kasnije, osobe postaju
bezvoqne, gube inicijativu, neaktivne su, te zanemaruju spoqni izgled, li~nu higijenu i odevawe. Iz usta i oko wih {iri se kiselkast miris nagorele trave. O~i narkomana su crvene, a zenice pro{irene (koriste kapi za o~i zbog roditeqa), a javqa se i blago ubrzawe srca. u visokim dozama se smawuje pritisak, a javqa se poja~an apetit kada se ne bira hrana, halapqivo se jede slatko i slano zajedno. Znaci trovawa Poreme}aj pona{awa u smislu euforije, nekoordinisanog ubrzanog pona{awa, anksioznost, 21
ose}awe usporenog protoka vremena, o{te}ewe su|ewa, socijalno povla~ewe do prave delirantne slike (pravo ludilo). Marihuana aktivira iste centre za zadovoqstvo kao alkohol, heroin i kokain, stoga najve}i broj wih prelaze na heroin ili ostaju "verni" (zavisni) marihuani i alkoholu../
Du`om upotrebom marihuane uo~ava se smawewe `ivotne snage i ambicija, poja~ava se netrpeqivost i prema najbli`ima, sa sve lo{ijom komunikacijom do nesnala`ewa u obi~nim `ivotnim situacijama. Neki tvrde da im marihuana poma`e da izbegnu probleme, {to je ta~no, ali nije ciq izbe}i - ve} se sa wima suo~iti i re{avati ih.
Akutna slika trovawa
Du`om upotrebom...
Smawena koncentracija pa`we kao i sposobnost pam}ewa i u~ewa, nepotpuno i konfuzno se}awe na skora{we doga|aje i usporena motorna koordinacija i reagovawe. Du`a upotreba vodi osiroma{ewu li~nosti i mentalnom propadawu. Posledica su lo{e ocene, ponavqawe razreda ili zastoj na studijama ili napu{tawe istih. Va`no je ista}i da postoje osobe koje relativizuju {tetna dejstva marihuane navode}i da se eto wima ni{ta ne de{ava i ako du`e vreme zloupotrebqavaju istu. Oni nisu iskreni, tj. la`u, a na taj na~in neutrali{u negativan stav roditeqa, {kole i stru~waka, jer se ~esto vi{e veruje vr{wacima, po{to ovi drugi "smaraju", tj. stalno ne{to prete, pla{e i zabrawuju. [tetna dejstva marihuane se kumuliraju i vremenom dolaze do punog izra`aja. Brojna su {tetna dejstva na sluzoko`i usta, bronhija i plu}a, a tri xointa o{te}uju plu}a kao 20 cigareta (uvek se prskaju raznim hemikalijama, otrovima pa i mi{omorom).
Marihuana odla`e emocionalno i socijalno sazrevawe, pojavu puberteta, remeti menstruacioni ciklus kod `ena, smawuje proizvodwu spermatozoida i vodi ka sterilitetu. Va`no je znati da smawuje op{tu otpornost organizma te se lak{e oboqeva i od banalnih infekcija, a tako|e uni{tava t-limfocite i tako smawuje antitumorsku aktivnost, te se lak{e oboqeva od kancera... Vlajko Panovi} spec. med. psihologije, zaposlen na VMA
Kada crkva govori Kada svi govore, crkva ne mo`e da do|e do re~i. Kada se namr{ti sudba i zave`e sve jezike, onda crkva dolazi do re~i; onda crkva jedina sme i mo`e da govori. „Misli o dobru i zlu“ Sveti vladika Nikolaj @i~ki 22
pravoslavni SVETIONIK
Ne ponovilo se
VARDA
- Srpsko strati{te -
0 Vardi je i misliti grozno! Varda je na{a najdu`a Vartolomejska no} - trajala je trideset no}i! Varda je planinsko selo iznad Kosjeri}a. Varda je masovna grobnica Srba koje su tokom novembra 1944. godine ubijali srpski komunisti. Koliko ih je ovde ubijeno - ne zna ni Vladan [ubari}, jedan od trojice kome je Bog pomogao da se otme iz zagrqaja smrti i umakne svojim xelatima. Bilo je to na Mitrovdan, 1944. godine. - Meni je tada bilo 21 godina - svedo~i [ubari}. - Bio sam visok, sna`an, ranije sam, na va{arima, hvatao bikove za rogove, zavrtao im glavu i obarao na zemqu...
Ho}e, vidim, da me ubiju zato {to sam godinu i po dana bio u ~etnicima, a za to vreme nikom ne u~inih zlo. Kad su me doveli na Vardu zatekao sam oko 60 qudi zatvorenih u pet soba ku}e seoskog kafexije. Nas devet je izvedeno pred Preki sud OZNE. Ispitivawe je trajalo mawe od deset minuta. Sve su nas pitali isto: koliko smo partizana ubili? I svi su odgovori bili isti: nijednog! Onda su oni rekli: "Dobro, po{to la`ete, osu|eni ste na smrt..." Poveli su nas prema iskopanim grobnicama. Bila je pono}. Ubijali su uz svetlost fewera. Nekako sam se oslobodio `ice kojom sam bio vezan, udario dvojicu xelata i - umakao u no}, kroz {umu. Pucali su za mnom, meci su se zabijali u stabla. Skrivao sam se, kao hajduk, godinu dana. Posle sam bio dve godine na robiji, ali sam glavu sa~uvao. Od one osmorice, s kojima je trebalo da budem streqan, poznavao sam Dobrosava Panti}a iz Kosjeri}a i Sr|ana Gligorijevi}a iz Vaqeva. Ni Panti} ni Gligorijevi} nisu bili ~etnici. Nosili su {ajka~e - to je bilo dovoqno da ih osude na smrt... Ubili su Pavla, poznatog berberina iz Kosjeri}a, zatim Tanasija, {losera. Popravqao je oru`je i ~etnicima i partizanima. Ubili su i sestre Pavlovi} iz U`ica, Dragu i Bosu. Trideset no}i 23
trajalo je ubijawe. Sve je to gledao Milivoje, zvani Tokan, iz sela Godeqeva, koji je bio u zatvoru. Wega su nameravali da ubiju posledweg. Bog zna kako je ostao `iv. Tek, meni je govorio da je na Vardi ubijeno izme|u 1500 i 1700 du{a. Kasnije su, kad su Nemci stigli iz Kostojevi}a da spre~e ove zlo~ine - ubijawa nastavqena u susednoj Ra`ani... Vladan [ubari} svedo~i o jo{ jednom zlo~inu. U zimu 1948. godine prokopavan je put Kosjeri} Po`ega. Na te{ki fizi~ki rad dovedeni su oni koji su bili ozna~eni kao "narodni neprijateqi" - kulaci, simpatizeri ~etnika, ~estiti doma}ini. Spavali su u nekim barakama pored puta, hranili su ih oskudno, sa kazana, tako da su mnogi bili iscrpqeni, na ivici snage. Me|u wimaje bio Mirko Jeftovi}, zvani ]uskin, rodom iz Mraviwaca. ]uskin je bio komita u otaxbinskim ratovima i isticao se juna{tvom. "Oslobodioci" su mu se podsmevali, nazivaju}i ga kraqevim soluna{em. ]uskin je, ka`e [ubari}, bio stariji ~ovek bilo mu je oko 60 godina. E, taj Mirko Jeftovi}, zvani ]uskin, pri~a Vladan [ubari}, rekao je da sutra, na Nikoqdan, ne}e da radi jer je wegova krsna slava. Rekao to kratko i jasno. I neopozivo. Ne}e da radi na dan svoje krsne slave. To je ~uvarima novog sistema, Brozovim komunistima, li~ilo na pobunu, pa su starog Mirka, negda{weg komitu, solunskog ratnika, da bi zapla{ili ostale, vezali za grm pored puta. Te no}i, uo~i Nikoqdana, stari Mirko je bio zavejan snegom. Vezan uz drvo. Po ci~i-zimi, te no}i, ili tog jutra,
na svoju krsnu slavu – ispustio je du{u. Wegovo smrznuto telo predali su rodbini. Iz kwige ''Nebeska Srbija'' izdawe manastira Svetog arhi|akona Stefana - Slanci
Gde }e{ zakopati ubijenoga? Svejedno je da li }e me ubiti mikrobi ili qudi. Samo mikrobi ne}e odgovarati za ubistvo, a qudi ho}e. Neka te pou~i primer p~ele. Pecawem ~oveka p~ela pla}a svojim `ivotom. Svi ubijeni od tvoje ruke imaju ve~ne ku}e, jednu u onom svetu, a drugu u tvojoj savesti. Zakopaj ubijenog gde ho}e{, on }e se di}i u pono}i usred tvoje du{e, i zadava}e ti pitawa, na koja }e{ ti s mukom i znojem do zore odgovarati. „Misli o dobru i zlu“ Sveti vladika Nikolaj @i~ki 24
Iz `ivota parohije
pravoslavni SVETIONIK
Hodo~a{}e u stari Ras Svake godine u organizaciji Pravoslavne Crkve (Hrama Ro|ewa Presvete Bogorodice) iz Kosjeri}a organizuju se hodo~asni~ka putovawa. Do sada, to su bile svetiwe Ov~arsko-kablarske klisure, @i~a, Studenica, Ostrog i ostale svetiwe Crne Gore i primorja, kao i svetiwe Bosne... Po prvi put do sada, septembra ove godine, posetili smo svetiwe starog Rasa, kolevke iz koje se uzdigao Sveti Sava. Srce stare nemawi}ke Srbije. Namera je bila obi}i Crnu Reku, \ur|eve Stupove, Sopo}ane i staru Petrovu crkvu. Po~etno odredi{te bila je Crna Reka, svetiwa izvan puteva i o~iju namernika, skrivena u klancu. Vekovno steci{te mona{kog, verskog, kulturnog i prosvetiteqskog `ivota qudi ovog kraja, ali i mnogih drugih do kojih je dopirao glas o woj. Crkva je posve}ena Sv. Arhangelu Mihailu. Poti~e sa po~etka 14. veka, a smatra se da je osniva~ Sv. Joanikije Devi~ki koji se u ovim pe}inama podvizavao. Pribli`avaju}i se svetiwi pogledom smo tra`ili zvonik, kupolu ili bilo {ta drugo karakteristi~no za neki manastir. Ali, ovo je, na neki na~in, druga~ije, neobi~no. Pred nama se ukazala jedna ozidana stena, od nas odvojena strmim klancem, a povezana uzanim drvenim mosti}em. Dok smo }utke,
jedno po jedno, stupali u hram, staro drvo {kripalo je pod na{im nogama. Kroz uzane hodni~i}e do{li smo u crkvicu. Prostor je ispuwavao neki ''nov'' i neobi~no lep miris.
U crkvici sa desne strane po~ivaju ~udotvorne mo{ti Sv. Petra Kori{kog. Bog je wegovim mo{tima dao ''blagodat da isceqewem ~uda tvore'', da ~uvaju ovaj sveti manastir, i iscequju i poma`u bolesnicima. A tu, u blizini, postoji izvor svete vode koja je ~udom Sv. Arhangela Mihaila potekla iz stene. Koristili su je monasi i mnogi drugi qudi protiv bolesti o~iju. Nakon obilaska crkve, gostoqubivo i qubazno bratstvo manastira pozvalo nas je na skromno poslu`ewe. Dok smo odmarali i gostili se, jedan sve{tenik, a u ime 25
odsutnog igumana Nikolaja, obratio nam se du{ekorisnim predavawem. Besedom smo svi bili dotaknuti i skoro nemo, u razmi{qawu, pozdravili se i nastavili put. Pratio nas je pqusak, a dobro raspolo`ewe odr`avao je na{ prota. Manastir \ur|evi Stupovi, nakada gomila obru{enog kamewa – danas je ''Vaskrsni \ur|evdan'', kako ga je nazvao vladika Artemije. Vaskrs, sam po sebi je praznik pobede i radosti. Pobede nad smr}u i radosti zbog ve~nog `ivota. A Sv. \or|e – pobedonosac! ^ime? Vaskrslim Gospodom Isusom Hristom.
Manastir \ur|evi Stupovi, preko 310 godina napu{ten, gle pred na{im o~ima vaskrsava. @ivot se ponovo useqava u novopodignuta zdawa. I evo tu, pred wim, smo mi, mnogi po prvi put u `ivotu! Kao svedoci wegovog trajawa i ponovnog povratka, wegove neiscrpne borbe kroz vekove. Ovaj manastir osnovao je Stefan Nemawa, u drugoj polovini 12. veka, a kasnije obnovio kraq
Dragutin. Crkva je izgra|ena 1171. godine, a ru{ena je u dva navrata, u 17. veku od Turaka, kad je i napu{ten, a ponovo u Drugom svetskom ratu. U{av{i u crkveno dvori{te, na{li smo se u okru`ewu starih obru{enih zidina. Istina, dosta toga je obnovqeno, a o mnogom se samo nagove{tava. Pored crkve koja se nalazi u sredi{wem delu kompleksa, tu su i ostaci stare trpezarije, kao i obnovqena kapela kraqa Dragutina, koja je jedno vreme bila u funkciji ulazne kapije. Posebnu pa`wu privukli su nam ostaci fresaka (jevan|elista Luke i Marka, Svedr`iteqa nerukotvorenog lika Hristovog...), koje su, Bo`ijom milo{}u, ostale do dana dana{weg da svedo~e o vrednosti i kvalitetu freskoslikarstva tog vremena. I ovde smo, tako|e, bili srda~no do~ekani i ugo{}eni. Veliki deo svetiwe je obnovqen zahvaquju}i milostivim prilo`nicima, koji su svojim darom omogu}ili vaskrsewe \ur|evih Stupova. Put nas je daqe vodio u Sopo}ane, zadu`binu Uro{a I (sina Stefana Prvoven~anog), podignutu sredinom 13. veka. U{av{i u crkvu, zanemeli smo pred izvanrednim freskopisom. Ovde su naslikane neke od na{ih najlep{ih fresaka (zajedno sa Studenicom, Mile{evom, Mora~om...). Najreprezentativnija je freska Uspewa Presvete Bogorodice, na zapadnom zidu, koja je skoro cela o~uvana u prvobitnom obliku. Stoje}i pred wom, pitamo se kakav je 26
majstor i kakvom bojom oslikao ne{to ovako veli~anstveno, {to se suprotstavqa vremenu i raznim neda}ama. I shvatamo da je to jo{ jedan pokazateq veli~ine i sile Bo`ije.
gubiti nadu, `iv je Gospod, i `iva }e biti du{a va{a. Amin, Bo`e, neka bude tako''. Marina Vi{wi} student arhitekture
Sam sebi grob
Obratio nam se jedan tihi monah, sa nekoliko istorijskih podataka. Izme|u ostalog, rekao nam je da manastir broji 25 monaha i da vi{e nema mesta, {to je jedinstven slu~aj. Srbi su se kona~no trgli iz dugogodi{weg sna. Majke Srpkiwe ponovo su po~ele ra|ati molitvenike za svoj narod. Na{e svetiwe ~uvao je Gospod, ve} skoro 8 vekova, ~uvao da danas mi imamo gde do}i i napojiti svoju du{u `ednu. A jesmo li, bra}o, to zaslu`ili? Gospod nas je doveo ovde da ~ujemo jecaj Svetog Save za narod svoj. Dao nam je jo{ jednu priliku da ga ~ujemo: ''Ne smete klonuti, nemojte
Za `aqewe je grbav ~ovek, i za `aqewe je slep ~ovek. Ali niko nije vi{e za `aqewe od dva ~oveka: onoga ko se uvek trudi da opravda svoje grehove, i onoga ko se uvek trudi da utvrdi sebe u neverovawu. [ta mo`e{ re}i o ovoj dvojici osim da oni od ro|ewa do smrti prave od samih sebe sami sebi grob? „Misli o dobru i zlu“ Sveti vladika Nikolaj @i~ki +++ Sastoji{ se od du{e i tela; daruj onda du{i - duhovnu hranu, a telu - telesnu. Sveti Jefrem Sirin 27
De~ija strana
pravoslavni SVETIONIK
OBOJITE IKONU GOSPODA NA[EG ISUSA HRISTA
28
pravoslavni SVETIONIK
NEMAM VREMENA ! Hteo bih da se molim, ali nemam vremena. Hteo bih da vam pomognem, ali nemam vremena. Hteo bih da razmislim, ali nemam vremena. Dete se igra nema vremena. \ak u~i nema vremena. Student ima predavawa nema vremena. Mladi} se bavi sportom nema vremena. @enik osniva ku}u nema vremena. Otac ima decu nema vremena. Deda ima unuke nema vremena. Bolesnik mora da se le~i nema vremena. Samrtnik nema... Dockan je – vi{e zaista nema vremena !
U toku dana i no}i, za 24 ~asa, pro|e 1440 minuta. Zapitajmo se i iskreno odgovorimo: koliko od tih 1440 minuta dnevno posvetimo molitvi – razgovoru du{e s Bogom? (Za molitvu ''O~e na{'' potrebno je tek ne{to oko 1/2 minuta!)