Православни светионик, број 2

Nauka i Bog

pravoslavni SVETIONIK

Snaga molitve Dobitnik Nobelove nagrade, prof. dr med.

Aleksis Kerol, naziva molitvu najmo}nijim oblikom energije.

Po wemu, to je snaga jednako stvarna kao Aleksis Kerol i sila zemqine te`e. Nakon wega je ~uveni ameri~ki nau~nik dr W. Stoveld, u jednom ~udesnom otkri}u, izmerio mo} molitve. Evo wegovih re~i: “Bio sam cini~an ateista.

Verovao sam da Bog nije ni{ta drugo nego ~ovekova misaona izgradwa.

Nisam mogao verovati u neki `ivi bo`anski bitak koji bi nas sve voleo i posedovao mo} nad nama. Jednog dana sam radio u velikoj patolo{koj laboratoriji jedne klinike. Bavio sam se zadatkom kako da izmerim talasnu du`inu i ja~inu zra~ewa qudskog mozga. Hteli smo istra`iti {ta se doga|a u qudskom mozgu kad ~ovek prelazi iz `ivota u smrt.

Izabrali smo jednu `enu koja je bolovala od smrtonosnog raka mozga. @ena je bila duhovno i psihi~ki potpuno normalna. Gledaju}i uop{teno, upravo je iznena|uju}a bila wena `ivotna vedrina, pri wenom beznade`nom telesnom stawu. Znali smo da je na umoru. I ona je to znala.

Tako|e smo znali da se radi o `eni koja je `ivela sa verom u svoga Spasiteqa Hrista. Neposredno pre wene smrti, smestili smo u wenu sobu visoko osetqiv aparat za snimawe.

Taj aparat trebalo je da nam poka`e {ta se odigrava u wenom mozgu u posledwim minutima `ivota. Pri tome smo jo{ na krevet smestili mali mikrofon da bismo mogli ~uti {ta govori, ukoliko jo{ bude mogla dati kakav znak `ivota. Za to vreme smestili smo se u sobu do wezine.

Bilo nas je petoro vrednih nau~nika.

Me|u nama ja sam bio sigurno najtrezveniji i najtvr|i. Puni i{~ekivawa i unutarwe napetosti stajali smo ispred svojih instrumenata. Kazaqka je stajala na nuli i mogla je pokazivati sve do 500 stupweva u pozitivnom vrednovawu na desno, i 500 stupweva u negativnom vrednovawu na levo. Pre nekog vremena, pomo}u istog aparata, merili smo emisiju jedne radio stanice ~iji je program bio oda{iqan u eter ja~inom od 50 kw. Radilo se o poruci koja je morala biti prenesena oko ~itave kugle zemaqske. Tim merewem ustanovili smo vrednost od 9 stupweva pozitivnog merewa. U~inilo nam se da je bolesnici do{ao posledwi trenutak `ivota. Odjednom smo za~uli kako je po~ela moliti i slaviti Boga. Molila je Boga da oprosti 1

svim qudima koji su joj u `ivotu u~inili nepravdu. Tad je izrazila svoju ~vrstu veru u Boga re~ima: “Znam da si Ti jedini poverqivi izvor snage za sva Tvoja stvorewa i to }e{ ostati.� Zahvaqivala Mu je za snagu kojom ju je nosio ~itav wezin `ivot, kao i za sigurnost {to sme biti Wegovo vlasni{tvo. Svedo~ila Mu je da wena qubav prema Wemu uprkos svojoj patwi, nije postala mawa. U trenutku kada je govorila o opro{taju svojih grehova kroz Isusovu `rtvu (na Krstu), iz wenih re~i odjekivala je neopisiva sre}a.

Kona~no, zahvatila ju je radost pri pomisli da }e uskoro smeti gledati svoga Iskupiteqa. Potreseni, stajali smo pred svojim aparatom. Ve} smo zaboravili {ta smo zapravo hteli istra`ivati. Pogledali smo se i pri tom se nismo stideli svojih suza. Toliko sam bio zahva}en time {to sam ~uo, da sam morao plakati, kako od svog detiwstva nisam ~inio.

Iznenada, dok je `ena jo{ molila, ~uli smo na svom instrumentu neki ton koji je kuckao. Kad smo pogledali, videli smo da je kazaqka pokazivala 500 stupweva pozitivno i neprestano udarala u granice aparata. Na{e misli su sustizale jedna drugu.

Tehni~kim merewem sad smo po prvi put otkrili neverovatnu stvarnost: mozak umiru}e `ene, koja je bila povezana s Bogom, razvio je snagu koja je bila 55 puta ja~a od snage zra~ewa one svetske radio stanice (a mo`da bi aparat pokazao i vi{e da je bio ve}e snage)! Da bismo nastavili promatrawe, dogovorili smo se, ne{to kasnije, za nov eksperi-

ment. Nakon {to smo pripremili svoje aparate zamolili smo jednu medicinsku sestru da na bilo koji na~in izazove jednog bolesnika. Taj ~ovek je reagovao grubim re~ima i psovkom. I ne samo to, nego je na ru`an na~in zloupotrebio Bo`je ime. I, opet je po~elo kuckati na na{em aparatu.

Bili smo strahovito pogo|eni kad smo ustanovili da se kazaqka nalazila na 500 stupweva, ali negativno, i udarala na strelicu koja je ozan~avala granicu merne tablice.

Time smo se na{li na ciqu svog otkri}a. Uspelo nam je, bez predrasuda, nau~nim putem, dokazati pozitivnu Bo`iju snagu, kao i negativnu stranu protiv Bo`ijeg delovawa. U tom trenutku po~eo se ru{iti moj ateisti~ki pogled na svet. Stajao sam pred Licem Sveznaju}eg Boga.

Potpuno mi je sme{nom postajala moja nevera.

2

Budu}i da sam hteo ostati po{ten prema samom sebi, nisam se mogao zatvoriti pred istinom koja je u meni navirala. Tako sam postao sre}an Hristov sledbenik...” (iz kwige “Pomo} iz onostranosti - {ta mo`e molitva”, Rhom Verlag, Bietingheim, 1993.g.)

“Neverne Tome”', da su ovom doga|aju i li~no prisustvovali, te{ko bi poverovali u wega. Dodu{e, on govori samo o ~ovekovom du{evnom stawu u predsmrtnom ~asu.

U svakom slu~aju govori o tome da postoji Bog, i sili i snazi molitve prema Wemu. O tome da li je smrt i kraj svega, ovaj doga|aj ne govori. A i ne mora. Jer, ako postoji Bog, onda je i istina sve ono {to nam je On otkrio preko Sina Svog Jedinorodnog, Gospoda Isusa Hrista. A On je upravo i izgovorio ono {to je dana{wa tehnika u stawu i da izmeri. O snazi molitve. Ako imate vere koliko zrno goru{i~ino, mo}i }ete i gore da pomerate - govorio je svojim Apostolima. Sve ono {to je qudima bilo maglovito i relativno daleko saznajno, Gospod Isus Hristos je direktno otkrio qudima.

Bog je Stvoriteq svega vidqivog i nevidqivog, pa i nas qudi. Na{i praroditeqi, Adam i Eva zgre{i{e i bi{e izgnani iz raja. A ~ovek je stvoren da ve~no `ivi u zajednici s Bogom. U jednom trenutku qudske istorije, iz prevelike qubavi, Bog Sin, postaje ^ovek, Bogo~ovek, sa svim na{im osobinama, sem {to ne ima{e greha na Sebi. Do{ao je u svet da nas spase. Kako? Svojom smr}u na krstu nas je izbavio od ropstva grehu, smrti i satani. A Svojim Vaskrsewem

je pobedio na{eg najve}eg neprijateqa - smrt. Sve to {to nije mogao da u~ini ~ovek, da se spase, u~inio je Bog, Bogo~ovek, Gospod Isus Hristos. Otkrio nam je da ~ovek pored tela ima i besmrtnu du{u, koja posle smrti odlazi u raj ili pakao, zavisno od wenog moralnog stawa u ovom `ivotu. I da bi ~ovek mogao da se vrati Bogu, u ovom `ivotu mora da poveruje u Wega, kao Stvoriteqa, da se krsti, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Znaju}i da }emo i posle kr{tewa gre{iti, dao nam je nebeski lek, pokajawe i Sveto Pri~e{}e. A za{to da se kajemo? Da bi du{u uprqanu grehom, koja je kr{tewem izmirena sa Bogom, o~istili, i da bi posle smrti tela mogla da u|e u Carstvo Nebesko, u Raj. Zbog toga je On i osnovao Crkvu, da se u woj i kroz wu spasavamo i pripremamo za onaj svet. Jer van Crkve Wegove Pravoslavne, koja i danas u~i i ispoveda ono {to je On Apostolima otkrio kao Istinu, te{ko da }e ko na}i spasewa. Nikakva sekta, ili bilo koja druga religija ili filosofski pravac nije put spasewa.

Jer nijedna od wih nije od Boga, ve} od qudi. Priznali mi to, ili ne, ali odavde moramo jednom ipak oti}i.

Ako budemo ~isti, ako budemo verovali u Gospoda Isusa Hrista kao Spasiteqa, i ako budemo `iveli po zapovestima Bo`ijim, onda }e i na{a predsmrtna molitva biti mo`da i sna`nija od molitve ove bolesne `ene, jer pripadamo Crkvi Wegovoj Pravoslavnoj. I nada na{a na Carstvo Nebesko bi}e izvesna, jer }e na{u du{u do~ekati Sam Spasiteq, da je uvede u @ivot Ve~ni.

3

Na{a stvarnost

pravoslavni SVETIONIK

@ivot po~iwe za~e}em “A kad Jelisaveta ~u pozdrav Marijin zaigra dijete u utrobi wezinoj, i Jelisaveta se ispuni Duha Svetoga” (Lk. 1-41)

Nauka se danas potpuno sla`e sa hri{}anskim u~ewem, da `ivot po~iwe za~e}em, a ne ra|awem.

Godine 1981. ameri~ki senat zatra`io je mi{qewe 8 vrhunskih specijalista o tome kada po~iwe `ivot kod embriona. Sedmorica od wih su sa punom odgovorno{}u izjavili, da saglasno sa naukom (medicinom i biologijom) `ivot po~iwe od momenta za~e}a.

Poznati geneti~ar, prof.

Jeronim Lezen, u svom predavawu na Francuskoj akademiji dru{tvenih nauka 1973. izjavio je: “Po~etak qudskog bi}a se vezuje za trenutak za~e}a.

Qudsko bi}e je od tada celovito i jedinstveno u svim stadijumima svojim i ne mo`e biti zameweno ni~im drugim”.

I upravo ovakva shvatawa dovela su nauku u novu dimenziju izu~avawa razvoja deteta u maj~inoj utrobi. Ono {to je posledwih 30 god. otkrila prenatalna psihologija, utemeqeno je u u~ewu Sv. Otaca, koji su govorili da je li~nost datost i zadatost i da je li~na i duhovna celina ~oveka prisutna ve} na po~etku razvoja. To si}u{no bi}e od momenta nastanka sadr`i sve elemente kompletne li~nosti, koja }e se razvijati i usavr{avati do ro|ewa i daqe, i taj proces nikada ne}e prestati.

Proces sazrevawa li~nosti je ustvari proces obo`ewa. U temequ li~nosti je lik Bo`iji i utoliko je bistriji i jasniji ukoliko je du{a ~istija. Zato je li~nost celovitija u detiwstvu nego kasnije. Dete iskreno voli, brzo pra{ta, ume da se divi, nosi prapoverewe, nema svest o smrti - "Ako ne budete kao ovi moji mali ne}ete u}i u Carstvo nebesko", ka`e Gospod Isus Hristos. “Oplo|eno jaja{ce nije prosta }elijska masa bez sopstvenih karakteristika. Ono je potpuno i apsolutno `ivot jednog qudskog bi}a, upravo onako kako to biva sa novoro|en~etom, odoj~etom, detetom, mladi}em, odraslim ~ovekom. Prema tome, prilikom poba~aja ubija se qudski `ivot, qudsko bi}e, makar se ono nalazilo na svom najranijem stadijumu.”

4

Zakqu~uje dr Ernst Hodnit u jednoj svojoj biolo{koj i sociolo{koj studiji.

Da se vratimo na psihofizi~ki razvoj deteta u utrobi majke. Materica je sredina u kojoj dete sti~e prvo `ivotno iskustvo.

Fetus nije kao {to se do nedavno mislilo: inertni i pasivni prolaznik kroz majku, niti je podre|eni sastavni deo maj~inog tela ({to je `eni davalo za "pravo" da sa svojim delom tela ~ini {to god ho}e). Dete dakle ne predstavqa prost automat koji se samo razvija po geneti~kim zakonima, ve} se nalazi u stawu interakcije - povezanosti sa svojom sredinom, mewaju}i i sebe i wu. Sigurno je da je materica sredina, koja obezbe}uje optimalne uslove za razvoj deteta.

Weno pravilno funkcionisawe zavisi od mnogo ~ega, izme|u ostalog i od du{evnog stawa majke. U narodu se ka`e da je materica ogledalo du{e.

Dokazano je mnogo puta, da ako je dete `eqeno, trudno}a te~e sa mnogo mawe komplikacija i obrnuto. Me|utim, sam fetus je individuum, koji poseduje vlastita svojstva i vrlo brzo po~iwe da u~estvuje u sopstvenom razvoju. On ~ak u velikoj meri upravqa trudno}om. Upravo fetus obezbe|uje endokrini uspeh trudno}e i ~ini ~itav niz fiziolo{kih promena u majci da bi je u~inio odgovaraju}im doma}inom. Plod odlu~uje o du`ini trudno}e, zatim u kom }e polo`aju do~ekati poro|aj, pa ~ak i u samom toku pora|awa dete nije pasivno.

Prenatalna psihologija ka`e da postoje 3 nivoa komunikacije izme|u majke i deteta u toku trudno}e.

U osnovnoj fiziolo{koj komunikaciji dete npr. prepoznaje strah kod majke tako {to izme|u ostalog kod we dolazi do ubrzanog rada srca.

Ispitivawem se pokazalo da i kod fetusa istovremeno dolazi do br`eg rada srca i poja~anog gutawa plodove vode. Koliko }e i da li }e ovo iskustvo biti od zna~aja za daqi razvoj deteta posle poro|aja pokazao je Wujor{ki muzikopsiholog Li Salk.

Snimio je na tonsku traku normalne sr~ane otkucaje (70 udara u min.) i potom pu{tao bebama koje su plakale.

Skoro su se sve smirivale, disawe se produbqivalo i one su se uspavale.

Kada je ubrzao ritam na 128 udara u min. bebe su postajale jo{ uznemirenije.

Nas ovde posebno zanima onaj najve}i vid komunikacije, neka vrsta unutra{weg razgovora izme|u majke i deteta. To je van~ulna komunikacija gde se ne pokre}u nikakvi biohemijski mehanizmi a dete nosi otiske u du{i od tog ne~ujnog razgovora. U toku navedenih istra`ivawa bio je i ovakav slu~aj: Novoro|en~e (potpuno zdravo dete) odbija da doji. Me|utim, ne odbija mleko bilo koje druge `ene, ali odbija mleko svoje majke, iako je ustanovqeno da je vrlo kvalitetno.

Tek kasnije lekari su dobili informaciju da je do 5-og meseca trudno}e majka intezivno razmi{qala o poba~aju.

Prema tome, mo`emo zakqu~iti da fetus nije pasivni organski izra{taj, koji ~eka da se rodi i da mu se prizna pravni status, {to podrazumeva pravo na `ivot. On je jedinstvena, originalna, neponovqiva individua, {to ga ~ini 5

razli~itim od drugih qudi, {to je jedno od va`nih karakteristika li~nosti. Od momenta za~e}a to je Bogom darovani `ivot, ne samo puka genetska kombinacija, nego li~nost (jer lik Bo`iji nosi) u po~etnom stadijumu svoga razvoja. Ovo shvatawe potkrepquje pravna nauka progla{avaju}i dete u maj~inoj utrobi pravnim naslednikom. To zna~i, ukoliko otac umre, jo{ nero|eno dete se tretira kao pravni naslednik o~eve imovine. A istovremeno, suprotno tome, dru{tvo utonulo u la`ni moral i la`ne slobode stavqa pravo na planirawe porodice iznad prava na `ivot. Otkud to da je dru{tvo tako lako oslobodilo `enu odgovornosti za ~edomorstvo, oslawaju}i se na odavno prevazi|ena shvatawa o za~e}u i ra|awu. Da li zbog toga {to nije spremno da roditeqima pru`i materijalnu podr{ku u podizawu dece? Ili zbog toga {to ~ovek vi{e ne `ivi u dostojanstvu stvora Bo`ijeg. I umesto da bude

ciq, postaje sredstvo za ostvarewe najni`ih i najmra~nijih ciqeva mo}nika ovoga sveta. Na `alost, mora}emo da se koristimo wihovom terminologijom - danas se “fetalni materijal� (ostaci ubijenog deteta) koriste za nau~no istra`ivawe i u kozmeti~ke svrhe. Zato bi svaka `ena morala ozbiqno da razmisli kada sa nakarminisanim usnama prilazi Svetoj ^a{i Pri~e{}a. [ta je sa roditeqskom odgovorno{}u koju podjednako snose i otac i majka. Dete se za~iwe u susretu Bo`ije blagodati i blagovoqewa roditeqskog. A ako do|e do neplaniranog za~e}a, roditeqi zaboravqaju da ni{ta ne biva bez promisla Bo`ijeg. Ne dopu{taju da premudrost Bo`ija bude iznad zemne sludoumnosti, da razlozi ve~nosti budu iznad razloga vremenosti i qubav iznad samoqubqa.

Sa tog stanovi{ta, neplanirano za~eto dete nije nova neponovqiva li~nost, novi stvor Bo`iji, kome se cela vaseqena

6

raduje, ve} je neprijatna vest, suvi{ni izdatak, potencijalni ru{iteq ambicija i udobnog `ivota i eventualni izvor siroma{tva.

Takav pakt nakaznog zakona i nakazne voqe, nije samo osuda na smrt nevine dece, nego osuda na duhovno propadawe i nestajawe ~itavog naroda.

Poznati italijanski zakonodavac Rafaelo Balsetrini pre sto godina proro~ki je govorio: “Najja~i dokaz da je jedan narod dostigao krajwu granicu moralnog pada bi}e vreme kad }e se poba~aj smatrati socijalno prihvatqiv i normalan�.

Neka se moli Bogu za svoju umrlu decu i sebe i mu`a, i otac neka se kaje i moli Gospodu za decu svoju i suprugu i samoga sebe u grehu svome. Greh je mogu}e pokrivati i dobrodeteqima pred Bogom. Naro~ito, ako uspe da od abortusa nekog drugog odgovori, gre{ni roditeq mo`e da na|e neko olak{awe du{i svojoj. U svakom slu~aju, roditeqima odgovornim za smrt deteta u utrobi maj~inoj vaqa da, ~iste}i se Pokajawem, potpunije upoznaju `ivot Hristove Crkve i wime dostojno `ive...

\akon Dragan Stamenkovi}

Molitva veruju}e majke milostivom Gospodu za svesno pogubqena ili umrla ~eda u utrobi wenoj

[ta je ~initi majkama i o~evima koji sagre{i{e pred Gospodom grehom deteubistva?

Najpre neka oboje ispovede u hramu sve{teniku Crkve Hristove, svoj te{ki greh, i majka koja ga je neposredno izvr{ila, i otac koji je, kao wen suprug, za wega pred Bogom tako|e odgovoran.

Majka neka vi{e nikada i ne pomisli da abortira i neka svojoj deci vazda svedo~i o gre{nosti poba~aja. Svoju krivicu pred Bogom neka poku{a da ubla`i ra|awem dece.

Pomeni, ^ovekoqup~e, Gospode, du{e prestavqenih slugu Svojih - mladenaca, koji u utrobi pravoslavnih majki umre{e ili usled nehoti~nog postupka ili pri te{kom poro|aju ili svesno pogubqeni, i koji zato ne primi{e sveto Kr{tewe.

Krsti ih, Gospode, u moru Milosr|a Svoga i spasi neizrecivom Blagoda}u Svojom, a meni, gre{noj (reci ime), koja po~inih ubistvo mladenca u utrobi svojoj, oprosti i ne li{i me Svoje milosti! Bo`e, milostiv budi meni gre{noj, (zemni poklon)! Gospode, pomiluj ~eda moja, koja umre{e u utrobi mojoj, radi vere i suza mojih, po Milosti Svojoj!

7

pravoslavni SVETIONIK

Glas savesti

“Tvoje o~i vide{e me u zametku”

U davna vremena, prorok i psalmopesnik David je blagodario Bogu ovim re~ima: “Hvali}u Te {to sam ~udesno sazdan... od Tebe se ne skriva nijedna moja kost, koju si Ti stvorio u tajnosti. Tvoje o~i vide{e me u zametku i u Tvojoj kwizi svi }e biti zapisani, i dani odre|eni dok ih jo{ nijednog nema” (Ps. 139, 14-16).

Hristova Crkva u~i od po~etka, da je dete za~eto u utrobi svoje majke, `ivo qudsko bi}e i da su roditeqi ve} toga trenutka odgovorni za wega!

Stoga su se oduvek hotimi~ni poba~aji smatrali za deteubistva.

Jo{ u prvom hri{}anskom veku, pisac kwige koja nosi naslov U~ewe dvanaestorice Apostola, ka`e: “ Ne ubijaj zametka putem poba~aja. Ne ~ini deteubistvo!” Na ovom u~ewu zasnovani su svi kanoni hri{}anske Crkve i svi moralni principi, koji se odnose na ovo pitawe. Drugi kanon Svetog Vasilija Velikog glasi: “Onaj koji uni{ti plod podle`e sudu za ubistvo !”

de{ava?

A {ta se danas kod nas

Na{e brakove i porodice zahvatila je te{ka zarazna bolest koja se zove bela kuga! Posledice ove te{ke bolesti su izuzetno sudbonosne i u na{em narodu. U znatnom broju krajeva na{e zemqe umire ve}i broj qudi nego {to se ra|a! To se ranije nikada nije de{avalo u na{oj pro{losti, pa ~ak i u najtragi~nijim i najte`im vremenima na{e istorije.

U znatnom broju mesta ve} se zatvaraju osnovne {kole, jer su ostale bez u~enika. Mnogi su domovi ostali bez mladih pokolewa, pa se zatvaraju umirawem starih generacija. Na{e statistike u pogledu ra|awa su porazne. Ako se tako nastavi daqe, postavqa se pitawe {ta }e biti sa na{im narodom i na{om zemqom za nekoliko godina?

Pre nego {to je Bog rekao prvim qudima da “vladaju zemqom”, zapovedio im je: “Ra|ajte se i mno`ite se” (1 Mojs. 1,28). Ako se mi 8

ne budemo ra|ali, ko }e vladati na{om zemqom, koja je natopqena mu~eni~kom krvqu miliona i miliona na{ih predaka?

Za{to se danas ovo de{ava me|u nama? Mnogobrojni podaci govore da se nekoliko puta vi{e dece uni{ti u utrobama wihovih majki, nego {to ugleda beli dan u ovom svetu. To je kod nas ve} postala masovna pojava, jer je veliki broj roditeqa koji su prestali da ose}aju odgovornost i krivicu pred ovom te{kom ~iwenicom. I jo{ ne{to gore. Dobar broj qudi misli da su poba~aji sasvim bezna~ajne i bezazlene stvari. Jedan veoma savestan i ugledan lekar pri~a, kako je do{la kod wega `ena, mole}i ga da izvr{i poba~aj. Na pitawe kako se mogla odlu~iti na taj korak, `ena je odgovorila: “Nije to ni{ta posle dva meseca od za~e}a. To je {a~ica sluzi i mrtvih }elija”. “Nije to {a~ica }elija, gospo|o”, odgovorio je lekar.

"To je `ivo bi}e koje stalno raste. To je ~ovek koji raste u va{oj utrobi i vi ste za wega odgovorni. Ja ne bih mirne savesti mogao da izvr{im to deteubistvo!"

Pravoslavni o~evi i majke!

Pro~itajte ovaj Blagovesnik. Pravoslavni Srbi, ra|ajte decu, ovo je sada na{em posrnulom rodu najva`nije. Da ako preko dece nekako zaradimo spasewe. Ovo je blagoslov moj, sa katedre Sv. Save, za ovo vreme.

Vladika STEFAN

Prema procenama demografa, u posledwih pedeset godina abortusima su ubijeni ~ak tri Srbije, a u posledwih godinu dana u Zlatiborskom okrugu je, prema procenama ginekologa, legalno i ilegalno obavqeno preko 4.000 abortusa.

Istovremeno, u centralnoj u`i~koj bolnici, u pro{loj godini ro|ene su 1.893 bebe, ili 276 mawe nego 1995. godine. Na~elnik ginekolo{koaku{erske slu`be Op{te bolnice, dr Darko Marinkovi} ka`e da se pre deset godina u bolnici obavqalo izme|u 25 i 35 prekida trudno}a dnevno, a danas izme|u pet i deset dnevno.

Sigurno je da ovoliko smawewe broja prwekida trudno}e u bolnici ne zna~i generalno smawewe, ve} sve ukazuje na to da se veliki broj namernih prekida trudno}e obavqa u privatnim ordinacijama. +++ U op{tini Kosjeri}, godinama, ra|a se godi{we svega stotinu dece, a umire tri stotine qudi.

^ujte, nebesa, i slu{aj, zemqo; jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenu{e od mene.

Kwiga proroka Isaije, glava 1, 2.

9

Pravoslavqe i magija

pravoslavni SVETIONIK

Lek od crne magije

Istinito svedo~ewe g-|e Ane P., ekonomiste iz Beograda, koja je `rtva manipulacije okultista i magija{a, a koji su je uni{tavali zdravstveno, materijalno i psihi~ki.

Povratkom Crkvi i veri Pravoslavnoj, uvidela je svoje duhovne zablude i rado nam ispri~ala svoju pri~u, sa ciqem da bude od koristi svima koji pro`ivqavaju isto, a takvih je danas u Beogradu i Srbiji, mnogo.

Ja sam dete komunizma, vaspitana sam u ateisti~kom duhu, za Boga nisam znala i nisam verovala ni u {ta. Imala sam potpuno materijalisti~ki pogled na svet. @ivela sam onako kako sam znala i umela, slede}i svoj razum i srce, veruju}i u - sebe.

Ovakav stav mi je bio sasvim prirodan: ja sam gospodar svog `ivota i kova~ svoje sre}e. Sve zavisi od mene.

Veza sa svetom duhovnosti po~ela je posetom astrologu.

Astrologija je bila veoma popularna

i sveprisutna. Ve}ina mojih poznanika i prijateqa imala je ura|en natalni horoskop (opis karaktera, li~nosti i doga|aja), znala sve o svom znaku i o svojoj sudbini... Hajde da i ja vidim {ta me ~eka... Prijateqica mi preporu~i jednog poznatog astrologa. Po|em na seansu sa negativnim stavom unapred. Zdrav razum mi ne dozvoqava da tek onako verujem nepoznatoj osobi. Pomalo se i pla{im onoga {to }e mi re}i, pa prkosno ka`em: - Ja u to ni{ta ne verujem, a ti ako ne{to zna{, razuveri me!

Dosta sam putovala, govorim strane jezike, zavr{ila fakultet, radim na odgovornom i uglednom dr`avnom mestu; mislim da sam ozbiqna i zrela `ena, pa zar }e tamo neki astrolog mene da u~i pameti! Dobro, ka`em sebi, mo`da ne{to zna, to je druga~ija nauka, nije od ovoga sveta, da ne budem nekulturna, saslu{a}u.

Pri~a zanimqiva, neobi~na, otkriva nove dimenzije li~nosti i `ivota, nov pogled na qude i doga|aje. Misti~no duhovno saznawe. Otkrovewe tajni... Vidim, nije dovoqan jedan susret da saznam sve {to me interesuje. Privla~i me, i ja odu{evqeno prihvatam sve i iskreno poverujem da mi je zaista namewena posebna sudbina, kako mi re~e astrolog.

Vreme prolazi, `ivot te~e 10

daqe. Zdravqe i dobra kondicija, veoma su mi va`ni. Dr`im do svog fizi~kog izgleda, volim da se dobro ose}am i da budem u sjajnoj formi. Iz tih razloga po~ela sam da se bavim aerobikom. Krenula sam sa ve`bama dosta dinami~no i poha|ala razne kurseve kako bih {to boqe ovladala ovom obla{}u. Zbog prirode posla koji zahteva koncentraciju i smirewe, ova vrsta ve`bi mi je dobrodo{la. Sve u svemu, ose}am se samouvereno i dobro.

U to vreme su po~ele da me mu~e stra{ne migrene. Vremenom su bivale sve ~e{}e i ja~e.

Nepodno{qiv bol u glavi koja se raspada, povremeno me sasvim izbaci iz koloseka. Nisam u stawu da gledam, slu{am, govorim... To mi je mnogo smetalo u poslu. O~ekivala sam da }e mi ve`be i razne tehnike pomo}i da re{im svoj problem, ali - ni{ta!

Bivalo je sve gore i neizdr`qivije.

Mislila sam da imam tumor na mozgu.

Obi{la sam sve lekare, na snimcima nema ni~ega. Vremenom gubim snagu, ose}am slabost, malaksalost, bezvoqnost: jasno vidim da ne{to sa mnom nije u redu. Gutam mnogo lekova, ali uzalud. Mu~i me nesanica koja je jo{ gora od glavoboqe. Povremeno mi trebaju jaki lekovi za smirewe. @elim da na|em izlaz iz takvog stra{nog stawa.

Prijateq kome ja verujem, predla`e mi pomo} jednog bioenergeti~ara. - Probaj, vide}e{, to je neobi~no i izuzetno iskustvo, ka`e.

Moje bi}e se buni, nema poverewa, ali razum nadvladava: moram u~initi ono {to je dobro za mene.

Prva reakcija kada sam videla ~oveka

bila je da mu poka`em vrata, ali sam se uzdr`ala. Nije pristojno, moda me moj ose}aj vara. ^ovek deluje ozbiqno, po zanimawu je in`iwer i pilot, prou~ava Teslu, odli~no poznaje jogu i transcendentalnu meditaciju, teozofiju - kulturan ~ovek.

To {to radi nisu nikakve bapske gatke i vra~ke, nego - alternativna, parapsiholo{ka nauka, le~ewa biopoqem i kosmi~kom energijom. I ja mu se prepu{tam.

- O, va{e glavoboqe su za mene sitnica. Posle tri tretmana sve }e biti u redu.

Usput je pregledao celu porodicu i svakome na{ao ne{to {to treba isceliti. Po~iwe sa tretmanom odmah, moram priznati uz vrlo visoku cenu koja me je zbunila, jer mi se ~inilo da se takve stvari ne napla}uju. Posle wegovog odlaska dobila sam takvu stra{nu migrenu, sa mu~ninom i povra}awem da sam legla u krevet i nisam mogla dva dana da ustanem.

Kada je slede}i put do{ao qutito sam sko~ila na wega: - ^ove~e, {ta ste mi to uradili! Zamalo da umrem! Potpuno smireno mi je odgovorio da me je upozorio da }u imati reakciju. I da je dobro sve {to mi se doga|a, jer tako izbacujem iz sebe negativnu energiju. I dodao: u`arena lopta u va{em malom mozgu je zbog drugog, mnogo goreg razloga - zbog CRNE MAGIJE! Spopao me je pravi u`as.

Magija? Crna magija! Otkud na meni crna magija? Nikada u to nisam verovala. Ko? Za{to? Za{to bi neko meni napravio tako u`asnu stvar?!

- O, pa vi znate, nemojte se 11

praviti naivni: pakost, zavist, zloba qudska! Pogledajte sebe, vaqda ste toliko svesni svog izgleda i polo`aja, qudi vam zavide. Na vas je TRI puta ba~ena crna magija. - Pa, za{to meni! Za{to to meni da se desi! Nikome zlo nisam `elela, ni u~inila. Ose}am se potpuno bespomo}no pred tom nevidqivom silom. Ja }u vam pomo}i da skinete magiju.

Samo, nemojte da se upla{ite, jer nije nimalo prijatno. Lezite, `murite i ne gledajte me... Opustite se i predajte mi se - da bih mogao da vas iscelim. Tretman po~iwe... Ose}am se slabo, slabo, nemo}no sasvim. Ho}u svest da izgubim...nestajem, gubim se, nigde oslonca, ni u meni, ni spoqa...

Energija mi isti~e, `ivot iz mene oti~e, u grudima ose}am veliku crnu rupu kroz koju nestajem... Kao da mi je stavio neku crnu kuglu na grudi i pritiska, a znam da stoji dva metra od mene. Tonem, tonem u nesvest, i mislim: ovako se ose}a ~ovek dok mu krv oti~e kad sebi prere`e vene.

Ni{ta ne boli, a `ivot iz mene oti~e... Prestra{ena, trgnem se!

Bo`e, jel ja ovo umirem?! Sko~im! On stoji iznad mene, razroga~enih o~iju, gleda me nekako zlokobno, nemilosrdno, pu{taju}i pritom neki ~udan, rezak i piskav, neprijatan zvuk: mmmmm... Ka`e da je to zato {to on postaje kanal kosmi~ke energije koju meni sada predaje i kojom me iscequje. I on se ose}a iscrpqeno, jer mi daje deo svoje energije kako bi zacelio obolelo mesto.

Posle ovih tretmana kratko vreme mi je bilo boqe, da bi se migrene opet pojavile u~estalije i sna`nije nego pre. Kolebam se. Da li

opet da zovem bioenergeti~ara? Vi{e ne mogu da izdr`im, glavoboqe su stra{ne. Ali, ne{to mi ne da da to u~inim, opet ose}am unutra{wi otpor.

Na poslu - ludnica. Ose}am se kao na brodu ludaka koji ne zna kud plovi. Svi su sumanuti, agresivni, licemerni i prevrtqivi. Otimaju, manipuli{u qudima, kriza sveop{ta, samo - pare, pare! Stra{na borba. U ma{ini sam koja meqe sve pred sobom. Treba opstati, ne smem da izgubim posao. Ko }e porodicu da izdr`ava? Ipak, ose}am kako gubim trku i kako gubim snagu...

Prijateqica me uverava da je to zbog crne magije koja nije skinuta, predla`e mi jednu ~uvenu ciganku koja }e mi sigurno pomo}i. Dvoumim se, ona je uporna, na kraju pristajem.

I krenusmo u Marinkovu Baru kod ciganke. Misli}e na poslu da sam luda ako saznaju gde idem, zato otpu{tam voza~a i uzimam taksi. Ali ni on ne mo`e da stigne na pravu adresu. Dok gazim blato do kolena idu}i prema kartonskoj ku}i sa prozorima od najlona, a cigan~i}i se motaju oko mene da im udelim, spoqa doterana, na{minkana, u bundi, iznutra sva nikakva - samu sebe sa`aqevam. I stidim se. Samo da me niko ne vidi, da niko ne sazna gde idem. Jadna Ana, na {ta si spala! Zar tebe da izle~i neko ko ovako `ivi i sebi ne mo`e da pomogne. Imam nagona da pobegnem, ali - ta crna magija! Oni se u to razumeju, a ja ni{ta ne znam {ta }u sa tim da uradim.

Dlanovi mi se znoje od nelagodnosti i odbojnosti. Sve se doga|a kao u nekom snu. Pored drugih 12

nejasnih proro{tava, kao grom me pogodi re~enica: - Gospo|o, na tebe je ba~ena CRNA MAGIJA! I to ona najgora. Ja znam `enu koja to mo`e skinuti. Dva puta na tretman kod we i - gotovo. Bi}e{ slobodna ko tica na grani. Tvoj deo ode}e le`i zakopan u jednom grobu. Zgrozim se. Ko mi je to uradio i za{to? Nikoga ne mrzim, nikome zlo nisam nanela. Uvek sam pomagala qudima, nadaju}i se da se dobro dobrima vra}a. O, Bo`e, {ta }u sad?!

Dade mi neku mrtva~ku vodu, muqavu, da se wome ma`em po ~elu i grudima. Tretman ko{ta 500 maraka.

Dadoh joj sve {to sam imala u nov~aniku i pobegoh. Bocu sa vodom dr`im na toaletnom sto~i}u pored ikone Majke Bo`ije, quta na sebe {to ni u {ta ne verujem, i {to ne verujem da mi to mo`e pomo}i. Dok je upotrebqavam pitam se da li prethodno treba da se prekrstim, ~ini mi se da tako treba. Kad uzmem tu vodu pro|e me hladna jeza, dlanovi se znoje, imam ose}aj odvratnosti, pritiska u glavi, lo{e mi je, povra}a mi se, du{evno sam nesre|ena. Vaqda je i ovo prirodna reakcija na “'lek� koji uzimam.

Kod ciganke vi{e ne idem, ne mogu da podnesem to poni`ewe.

Vidim, astrolozi, jogini, bioenergeti~ari, gatari - niko ne mo`e da mi pomogne. Zapravo, sve je gore i gore.

Umesto mira, stekoh trajni nemir koji ni~im ne mogu da savladam.

Gutam velike doze lekova za smirewe i protiv glavoboqe. U meni besmisao, praznina, iznutra potpuno mrtva. Be`im u samo}u, qudi me zamaraju. Be`im u san, umorna od svega, `elim da spavam, da se ne budim, o~i

ne `elim da otvorim, jer - nemam {ta oko sebe da vidim.

Za ve`bawe nemam snage.

Gubim imunitet: tri meseca ne mogu da se izle~im od obi~ne prehlade.

Jedva se vu~em, jedva izdr`avam na poslu, i jedva ~ekam da pobegnem ku}i, da se zakqu~am i da pla~em, pla~em... Od svih tih magija{a me hvata strah, glavoboqa i napetost raste. I ja vi{e ne znam kako da se izle~im od svega: od nesanice, od glavoboqe, od crne magije. Vrtim se u bezizlaznom lavirintu. Zar nema leka od ovog zla?! Kome da se obratim, kome da verujem? Hvata me panika. Gde je kraj tome, gde }u ja zavr{iti? Zar }u ovako od jednog magija{a do drugog beskona~no? O, Bo`e! [ta se ovo sa mnom dogodi?!

Ne mogu sebe da prepoznam.

Bila sam tako samopouzdana, energi~na, racionalna. A sad, nesigurna, bezvoqna, izgubqena. Poku{a}u jo{ jednom - i kraj!

Prijateq mi predla`e da idem baba-Milojki u Bosnu. Ka`e, ona je prosta, neuka `ena, i mo`da ba{ zato mo`e iskreno da pomogne.

Opet ostavqam voza~a daqe. Baba me prima preko reda. Kod we neopisiva gu`va. U nekom sobi~ku na bubwari, baba gasi ugqevqe, vade}i ga iz vode golim rukama onako u`arenog. To me je veoma iznenadilo. Vidim, ruke joj nisu ope~ene, neka vi{a sila je tu ume{ana. Opet imam nagone da be`im. Kad baba re~e: - CRNA MAGIJA! Zbog qudske zlobe i pakosti! Ja se okamenih.

Wih troje vide isto i ka`u isto! Pa to ne mo`e biti slu~ajno!

Ova baba ne tra`i pare, nego “{ta 13

ostavi{“. Opet istresam ceo nov~anik da me ne bi pratilo neko prokletstvo ako ostanem du`na.

Tra`i da joj donesem deo ode}e da mi skine magiju. I ona mi daje fla{u muqave vode koju treba da dopunim sa DEVET izvora, i da se wome kupam.

Izlazim sva slu|ena. Vi{e ne znam {ta da radim. Gde da tra`im te izvore? Da li ih uop{te ima u okolini Beograda? Ne mogu pe{ice, a sa voza~em ne smem. [ta sad da radim, gotova sam... Gde sam ovo zalutala?

Kakvi su ovo qudi od kojih tra`im pomo}? Po nekim uxericama i buxacima...od ciganki, baba, gatara i vra~ara... Od samog |avola, sinu mi!

Slomqena sam. Le`im u krevetu, nemo}na, sama, bolesna du{om i telom. Bezna|e, o~aj...Mrak oko mene i u meni...Pomislih: ja sam na dnu pakla. Ta u`asna crna magija?

Ko li mi je ovo u~inio?! Duhovno rastrojstvo...samo pla~em, pla~em...

Glava me boli, nigde ne izlazim, krijem se od qudi. Opeqe{ili me materijalno i duhovno. Uzeli mi lepotu, i zdravqe, i pamet, i novac. A na poslu moram da se odr`im, moram! Ne smem da padnem. Koga nema bez wega se mo`e. Propala sam, ne mogu...ne mogu... Imam ose}aj da umirem... Gde su ti izvori? Od koga da tra`im pomo}? Vi{e nikome ne verujem.

Pomozi mi Bo`e, ako te ima. +++ Provodim u`asnu, ko{marnu, crnu no}. Najgoru u mom `ivotu.

Pla{im se smrti. Ne}u da umrem!

Bogu vapim...Ho}u da `ivim! Ja volim `ivot. Uvek sam imala strah

od smrti. Ne mogu da zamislim da me nema, da nestanem. Ne! Ne! Sat otkucava pono}, dva, tri, pet...zora...neka sna`na ~udesna sila me podi`e i natera da zovem kumu koja je vernik, ide u Crkvu i poznaje ove stvari. Samo da je na|em i da joj sve ispri~am. Jo{ je rano suvi{e, nedeqa pre podne, mo`da spava du`e... Nema je u ku}i... Tri puta je zovem. U Crkvi je. Zaboravila me, ne}e da se javi. Nestrpqewe i o~ekivawe raste...Kona~no!

- Moram hitno da te vidim i sve da ti ispri~am. Stra{ne su mi se stvari dogodile.

- Zna{ li da je danas Nedeqa, dan Vaskrsewa Hristovog! Raduj se!

Ovo je dan spasewa du{e tvoje, jer te Gospod voli i priziva spasewu - samo ako ti ho}e{. Ne pla~i. Bog je ja~i od tih avetnih senki, od tih demona. On ima lek za sve - samo ako mu se iskreno i sa verom obrati{ za pomo}. +++ Posle toga vrlo brzo je sve po~elo da se mewa.

U ku}u mi dolazi sve{tenik, a sa wim ikona, krst, sveto uqe, sveta vodica, okrepquju}i miris tamjana.

Osetila sam kao da je u moj dom, i u dom du{e moje, u{ao sam Bog - Spasiteq od tog nevidqivog zla, i Isceliteq 14

od moje bolesti.

Od sve{tenika sam o~ekivala osudu, a nai{la na razumevawe, toplinu i beskrajno strpqewe.

Proveo je {est sati sa mnom u razgovoru, i to besplatno - {to je za mene bilo pravo iznena|ewe, posle svega {to sam do`ivela, razumete. Po{to sam shvatila da ni{ta ne znam, a sva pitawa o smislu `ivota odlagala za neko drugo vreme, pokrivena la`nom komunisti~kom indoktrinacijom, iz mene su grunula kao nezaustavqiva bujica. U jednom danu sam dobila su{tinske odgovore koji su mi sve objasnili. I ne znaju}i, prvi put sam se ispovedila u `ivotu.

Ne samo {to sam se fizi~ki oslobodila od tih ma|ija, nego sam osetila istinsko duhovno olak{awe i - slobodu. Posle du`eg vremena sam mirno i slatko spavala celu no}.

Da, sad znam kome da verujem i gde }u na}i lek. Da, sad sam potpuno spremna Bogu da verujem, jer sam se mnogo napatila, jer sam na svojoj ko`i osetila to zlo, tu la`.

Vidi{, samo mi je malo trebalo, samo nekoliko re~i, pa da pobacam sve te ma|ije, da odbacim tu la`nu duhovnu nauku. A ja sam mislila da je to neka bo`anska nauka. \avo se poigrao sa mnom, narugao mi se, izludeo me, doveo me na ivicu propasti. A ja od wega tra`ila lek!

Ti zna{ da sam ja hrabra, izbori}u se protiv tog zla, jer sad vidim odakle dolazi crna magija.

Hvala Bogu {to me izbavio.

Priredila: Jawa Todorovi}

\avo Etika, u kojoj na prvoj strani nije naslikan |avo, nije etika nego la`na estetika du{e, jer ina~e ne predstavqa `ivot kao preu`asnu dramu dobra i zla nego kao sladuwavu liriku za sela i ~ajeve; jer ne vidi mra~ni ponor, nad kojim visi ~ove~anstvo, kao uzrujan roj p~ela {to se obzire na {to da se spusti; jer ne broji bezbrojne i neprekidne povorke slepih i suma{ed{ih, ni ~opore ku`nih i leproznih, ni buquke nakazno ro|enih i nakazno ostarelih, ni ergele nasilnika i trova~a, i ve{ateqa i krvopija, ni stada osramo}enih, nevino poruganih i nevino ugu{enih, ni karavane idiota i zveropodobnih, {to o~ekuju smrt da bi se rodili; ni planine mrtvih le{eva, kojima je sva zemqa patavawena i nagnojena; jer ne mere bolove i gr~eve, i ne mere krv i suze, ni uzdahe i vapaje, ni jed ni gnoj; jer ne pamte poqa p{enice ugu{ene korovom, ni plemenitost bestialno{}u, ni juna{tvo potabano petama podlosti, ni dobrotu prezrenu od zlobe, ni milost nagra|enu pako{}u, ni nadu ugu{enu o~ajawem, ni qubav vra}enu izdajstvom, ni ~istotu uprqnu smradom, ni najboqe namere prese~ene na po puta nevidqivim makazama, ni razroke poglede najsre}nijih i najmo}nijih pri susretu sa staklenim o~ima smrti. Zato ti velim, Teofile, da etika, u kojoj na prvoj strani nije naslikan |avo, nije etika nego la`na estetika du{e.

"Misli o dobru i zlu" Sveti vladika Nikolaj @i~ki

15

pravoslavni SVETIONIK

@ivotna pri~a

Pravoslavna Amerika

Tra`i i na}i }e{... put jednog bra~nog para u Pravoslavqe pisao Piter Xekson

Moja `ena, Stilian, odrasla je u porodici protestantskih misionara. Kad je imala pet godina, sa porodicom se preselila u Kolumbiju, gde su po~eli da misionare me|u Kogi Indijancima. Svoje detiwstvo je provodila `ive}i u blatu i najgoroj bedi, peru}i ode}u u reci i kuvaju}i na otvorenom pored vatre, i `ive}i sa ostalim misionarskim porodicama u misionarskoj stanici, koja je imala {kolu, prodavnicu i bolnicu.

Kako su godine prolazile, wen otac se po~eo zanimati za evangelisti~ku protestantsku teologiju.

On je shvatio da spasewe zna~i rasti u svetosti i zaboravqaju}i na biv{a emocionalna iskustva. Ali, dok je on bio u mogu}nosti da ustanovi probleme protestantizma, nije bio u

stawu da na|e adekvatno re{ewe za wih. On je jo{ uvek podr`avao protestantski stav o jednoj “Nevidqivoj crkvi”, koju ~ine pojedinci vernici, koji se bore na sopstveni na~in, naoru`ani samo Biblijom. Prepu{tena sama sebi, bez crkve i bez nekog posebnog na~ina za dostizawe svetosti, Stilian je uvi|ala da sve vi{e pada u greh i postaje sve qu}a na Boga. Shvatila je da je prosto nemogu}e dosti}i svetost koju je Bog “zahtevao”.

Jednom kada je bila u poseti SAD iz kola wene bake spazila je predivnu crkvu i prokomentarisala je.

- Ali, to je gr~ka pravoslavna crkva - odgovorila je wena baka.

- [ta je to?

- Ma, oni su gori nego 16

Katolici - odgovorila je baka.

Ipak, kasnije, kao tinejxerka, ~itala je Bra}u Karamazove i zanemela je pred kratkim opisom, koji je bio dat o svetoj Rusiji. “Kako su oni imali divnu veru!”- pomislila je. “[teta {to nisam `ivela u 19-om veku u Rusiji.” Kao mlada `ena radila je kao bolni~arka u Dalasu, i pose}ivala je svaku crkvu koju je prona{la, u nadi da }e prona}i neku koja }e joj pomo}i. Gde se mo`e na}i prava pobo`nost i gde su Bo`ji qudi? Dok je tra`ila crkvu koja bi joj pomogla, osetila je da je Bog uverava da On jo{ uvek ima “7000 izabranika koji nisu poklekli pred |avolom .” Ali, gde su oni?

Vaspitana sam kao baptista i kasnije kao prezviterijanac, mada je moj otac insistirao da vera nije va`na, sve dok crkva “propoveda Bibliju”. Jo{ kao dete pitala sam se za{to postoji toliko razli~itih crkava, ako su svi tvrdili da su hri{}ani. Kada sam imala oko osam godina, saletali su me da “prihvatim Isusa”, u Biblijskom kampu, i ja sam po~ela da ~itam Bibliju na svoju ruku. U gimnaziji sam pose}ivala grupu crkvene omladine sredom uve~e. Deo u kome sam najvi{e u`ivala bio je pitawa i odgovori, mada su mi ponekad sve{tenikovi odgovori izgledali previ{e dobri, ali i neubedqivi. Na jednoj od seansi neko je pitao za{to mi nismo ukqu~ili i apokrife u na{u Bibliju. Da bi nas uverio da su te kwige samo “bajke”, sve{tenik je citirao deo iz Tovijane, gde Rafael savetuje Toviju da spali iznutrice od ribe da bi se otarasio demona. Ovaj

argument me nije ubedio u to. Postoje i drugi delovi Svetog pisma mnogo ~udniji od ovog koje protestanti tek nisu prihvatali.

Jedne srede sve{tenik nam je rekao da mi vi{e nismo tako mladi da ne bi mogli moliti Boga da nam poka`e {ta treba da uradimo sa na{im `ivotima. Ja sam iskreno `elela da slu`im Gospodu i po~ela sam ozbiqno da molim Gospoda da ako ima plan za mene da mi ga obznani. Ba{ te nedeqe grupa misionara posetila je na{u crkvu. Predstavili su nam wihov rad na prevo|ewu Svetog pisma jednom indijanskom plemenu u Kolumbiji. Govorili su o hiqadama qudi koji nemaju Bibliju na svom jeziku, ~iji jezik ~ak nema pisanu formu. Zaprepastilo me je koliko ja ne cenim to {to imam Bibliju. [ta bi bilo da niko nije preveo Bibliju na engleski? Ja sam oduvek bila fascinirana jezicima i sna`no sam osetila da je stigao brzi odgovor na moje molitve - Bog me priziva da budem prevodilac Biblije.

U sredwo{kolskim danima radila sam bilo {ta {to je moglo poslu`iti Gospodu i pripremiti me za misionarski rad. Pored toga {to sam pevala u crkvenom horu i pomagala u crkvenoj biblioteci, tokom raspusta pomagala sam na ~asovima veronauke za decu u jednom gradu u unutra{wosti i u selima [panske komune. Jednog leta i{la sam u Misisipi da pomognem u obnavqawu ku}a za wihove hri{}anske sve{tenike. Dok se moj svet {irio i ja sretala qude razli~itih vrsta hri{}anstva, moje pitawe je istra17

javalo. Za{to postoji toliko formi hri{}anstva? [ta su uop{te prezviterijanci? Tra`ila sam odgovore po bibliotekama, ali sam bila iznena|ena kako malo informacija ima o istoriji crkve, i niko se u okolini nije pojavio ko je znao mnogo o tome.

Moja pitawa su se samo umno`avala. Drugo se}awe iz ovog perioda je kada sam sedela u crkvi i gledala u bilten na kom je pri vrhu pisalo “Bogoslu`ewe”. Zapitala sam se za{to ovo zovu Bogoslu`ewe? Mi pevamo o Bogu. Sve{tenik nam pri~a o Bogu. ^ula sam pregr{t {ala i objava. Hor nas je zabavqao. Ali gde je tu Bogoslu`ewe? Jednom, voze}i se sa prijateqima iz {kole posetili smo razli~ite crkve, ali nijedna od wih nije imala odgovore koje sam tra`ila, niti je vr{ila Bogoslu`ewe. Neki kao {to su hrizmatici pravili su {ou od Bogoslu`ewa, ali to mi se nikad nije ~inilo kao istinsko bogoslu`ewe.

Nikad nisam posetila neku pravoslavnu crkvu, jednostavno zato {to nisam poznavala nikoga ko je bio pravoslavac. A i pretpostavqala sam da je Pravoslavqe u osnovi jedna egzoti~na forma rimokatolicizma.

Posle kolexa preselila sam se u Dalas da bih zapo~ela obuku sa Vajslajf prevodiocima Biblije.

Wihova filozofija je bila da po{to je Biblija sve {to je potrebno pojedincu, najboqi evangelisti~ki metod je bio da se jednostavno qudima da Biblija na wihovom, sopstvenom jeziku. Da li }e tada qudi pristupiti crkvi, ili }e oformiti sopstvenu, bilo je do wih. Ja sam tako|e nau~ila

principe “dinami~ke ekvivalencije” prevo|ewa. Prema ovom gledi{tu, jezik biblije se mora “razjasniti” po{to je weno zna~ewe ~esto bilo “nejasno” od poezije, metafora i simbola. Po{to “Sin ~ove~iji” je previ{e strano, fraza se prevodi da bude lako razumqiva, pa je boqe prevesti kao “Isus”. Po{to je Hristova krv bila sinonim za Hristovu smrt (isto kao kad neko ka`e “glava” i misli na “goveda”), bilo je boqe da se kaze "Hristova smrt" nego da se pomiwe Wegova krv. I ako kultura nije ni{ta znala o ovcama, ali je `rtvovala sviwe, onda je bilo ispravno da se “Jagwe Bo`ije” prevede... pa sami pretpostavite.

Dok sam `iveo u Dalasu, sreo sam Stilijan koja je tamo radila kao bolni~arka. Weni roditeqi su bili potreseni skora{wom otmicom wenog brata - uhvatili su ga marksisti~ki teroristi i dr`ali su ga zarobqenog pet i po meseci - a wu su poslali da `ivi neko vreme u SAD. Nakon {to smo se ven~ali, preselili smo se u Kolumbiju da nastavimo rad na prevodu Biblije, kog su weni roditeqi prekinuli pre deset godina. Wena porodica je odgajila de~aka iz plemena Kogi, koji se zvao Alfonso, I on im je pomogao u prevo|ewu jednog dela Novog Zaveta na Kogi jezik (Kogi ne govore {panski), iako se `alio da je previ{e mlad za takvu odgovornost. Kada je odrastao vratio se u Kogi pleme i Stilianina porodica je izgubila svaki kontakt sa wim.

Kada smo stigli u Kolumbiju, nisam bio siguran koji posao je trebalo da radim. Nije bilo 18

{anse da nau~im Kogi jezik - a jo{ nisam znao ni re~i {panskog - i nije bilo nikoga ko bi mi pomogao na mom zadatku na prevo|ewu Svetog Pisma na Kogi jezik. Bo`ja promisao spasila me je iz ove dileme. Ubrzo posle na{eg dolaska u Kolumbiju, Kogi Indijanci su si{li sa planina i doneli mi pismo od Alfonsa - to je bio prvi put da je neko ~uo za wega u posledwih 10 godina - napisao mi je da je spreman da nastavi rad na prevo|ewu Biblije. Nije imao pojma da sam i ja upravo do{ao u Kolumbiju sa istom namerom.

Nakon nekoliko godina nau~io sam Kogi jezik dovoqno da bih mogao zapo~eti moj zadatak, prevo|ewe Svetog Pisma sa Alfonsom. Ovaj rad je bio izazov ne samo zbog kompleksnosti jezika, ve} i zbog toga {to me je naterao da shvatim kako sam povr{no razumeo Sveto Pismo. Kada si primoran da ne{to prevede{ na neki drugi jezik, onda mora{ dobro da razume{ zna~ewe onoga {to prevodi{. Nenadano sam shvatio da nisam bio siguran {ta stvarno zna~e mnogi bitni pojmovi: opravdawe, milost, blagoslov, svetost, pa ~ak ni spasewe. Kako se ove re~i mogu prevesti na Kogi jezik?

Kako sam mogao da o~ekujem da ih Alfonso razume, kad ih i sam nisam dovoqno razumeo. Trebalo mi je osam godina da prevedem ceo Novi Zavet i kwigu Postawa. U ovih osam godina sam tako|e intenzivno prou~avao gr~ke i hebrejske tekstove. Tada sam shvatio da je hri{}anstvo u kom sam ja vaspitavan malo li~ilo na ono {to sam otkrio u originalnom Svetom Pismu.

Po~eo sam da prou~avam crkvenu istoriju, za koju nikad pre nisam imao podsticaja da ~itam.

Vaspitan sam tako da smatram da se u vremenu istorije od Apostola do Martina Lutera ni{ta zna~ajno nije dogodilo. Bilo je jasno da je crkva bila izgnana u ranim godinama i da niko nije razumeo {ta je hri{}anstvo do vremena reformacije. Sada vidim da sam bio obmanut. Tako|e sam shvatio da su Zapad, katolici i protestanti, bili pod preteranim uticajem Avgustina, bez uskla|ivawa sa starim isto~wa~kim ocima, koji su nasuprot Avgustinu ~itali Sveto Pismo na gr~kom. Sve ovo sam podelio sa Stilian. Wen odgovor je bio: “Pa ako su gr~ki Oci bili za sve u pravu, onda bi mo`da trebali da proverimo Gr~ku crkvu”. “Misli{ gr~ko pravoslavqe”, pitao sam. To nije dolazilo u obzir. Smatrao sam da po{to oni izgedaju tako rimokatoli~ki, ma koja istina koju su oni jednom mogli imati je sada izgubqena.

Bilo kako bilo, na{a ube|ewa postajala su sve vi{e i vi{e pravoslavna, {to je zbuwivalo na{e prijateqe.

Crkva koju smo pose}ivali, postavila me je za odgovornog za ~asove Nedeqne {kole za odrasle.

Zapo~eo sam to sa idejom da dr`im samo diskusije za o k r u g l i m stolom o 19

delovima iz Jevan|eqa, gde bi nas Duh Sveti vodio do Istine. Ali ubrzo sam otkrio da svako od nas ima svoje sopstveno gledi{te na Istinu; u grupi od desetoro moglo je biti jedanaest mi{qewa o tome. Na kraju svakog ~asa mi smo bili sve podeqeniji u mi{qewima i sve vi{e ube|eni u sopstvene poglede. Nije bilo kona~nog izlagawa mi{qewa, pa gde je onda bila Istina? Kada sam bio pozvan da predajem, trudio sam se da moje propovedi budu na temu posta, borbe za svetost i opasnosti od otpadni{tva.

Takve neevangelisti~ke ideje primane su hadno.

Kada je Stiliani ponu|eno da vodi odeqewe u Nedeqnoj {koli, odlu~ila je da zameni tekstove koje je obi~no govorila, o Isusu kao na{em “prijatequ” i sadr`e stranu na kojoj dete mo`e napisati svoje ime na isprekidanoj liniji da bi “dobilo spasewe.” Naru~ila je {tivo od svakog izdava~a protestantske nedeqne {kole kog je mogla da na|e. Na weno zaprepa{}ewe sva su bila ista.

“Ako je ovo protestantizam” odlu~ili smo, “onda mi vi{e nismo protestanti.” Ali isto tako smo znali da nismo ni rimokatolici. Pa {ta smo mi onda? Na kraju smo morali da ispi{emo na{e sinove iz Biblijskog kluba babtisti~ke crkve.

Tamo su dobijali ocene za u~ewe biblijskih stihova napamet, koji su bili neizmeweni izvu~eni iz konteksta i izvrtani. Jednog momenta trebalo je da nau~e: Na po~etku be{e Re~…Sve stvari behu na~iwene kroz Wega...

Odlomak sam po sebi je bio netaknut, ali prate}i crte` oslikava

xinovsku, usijanu Bibliju koja se kre}e kroz prvobitnu vodu. Poruka je bila jasna: Biblija je Re~, stoga Biblija je kreirala univerzum. To je bila posledwa kap u ~a{i. Ispisali smo na{e de~ake iz kluba {to je izazvalo veliki skandal u misionarskoj zajednici.

Ubrzo nakon toga, oti{li smo da provedemo neko vreme u SAD. Odseli smo u Mineaopolisu, kada je jednog dana Stilian do{la ku}i sa rasprodaje polovnih stvari sa kwigom za koju je mislila da bi me mogla zainteresovati. Kwiga se zvala “Pravoslavna crkva” od Oca Kalistosa. Pogodila me je kao muwevita strela. Saznao sam da crkva gr~kih otaca i posle svega i daqe postoji. Za{to ranije nikada nisam pogledao u ovom pravcu? Na naslovnoj strani on je citirao Komjakova koji ka`e da je sve {to zapad zna jedan podatak a. “Bilo da je to + a u slu~aju rimokatolika, ili - a u slu~aju protestanata, to je ipak uvek isto a.” To mi je razbistrilo um da vidim da postoji hri{}anska tradicija koja vidi katolike i protestante prosto kao dve strane istog nov~i}a! Ovde je bila ~itava terra incognita (nepoznata zemqa), tako nova, a ipak tako stara. Ovde je bio theosis (Bog) i jedinstvo, Sedam Vaseqenskih Sabora, hesychasm (isihazam), Atos i dve hiqade godina svetosti za koje ja nikada nisam ~uo.

Cele nedeqe Stilian me je slu{ala kako uzdi{em nad kwigom i govorim: “To bi moglo biti to.” “To?” upitala me je ona. “[ta to?” “Crkva”, rekao sam. “Ali ti ne veruje{ da postoji Crkva”, potsetila me je. “Pa, mo`da 20

napokon postoji”.

Slede}e nedeqe Stilian me je pitala u koju }emo crkvu da idemo na Slu`bu. “Pa, predpostavqam, vaqda u istu crkvu u koju smo i do sada i{li.” “Ali, za{to? Cele nedeqe si govorio Pravoslavna crkva ovo, Pravoslavna crkva ono, a sada ho}e{ da se vratimo u istu staru crkvu?”

“Ali, ti ne razume{“ - poku{ao sam da objasnim. “Ne mo`e{ se tamo samo pojaviti. Mo`da nas ne puste da u|emo. Osim toga, mo`da oni ~ak i ne govore engleski.” “ Pa pozovi jednu i pitaj,” - predlo`ila je ona. Nasumice sam izabrao sabornu crkvu OCA (Ameri~ka Pravoslavna Crkva) ispostavilo se da je to ona crkva u kojoj je slu`io otac Aleksej Tot. \akon me je uveravao da smo u svakom slu~aju dobrodo{li, i kada nas je sreo na ulazu rekao je: “Do{li ste u pravo vreme. Danas je veliki praznik - Duhovi.”

U trenutku kada smo ulazili osetili smo Bo`ije prisustvo na na~in kao nikada do sada. [ta je bilo druga~ije? Nismo mogli ni{ta dodirnuti. Kada je Stilian videla ikone, wena prva reakcija je bila: “Ovo je rimokatoli~ko.” Ali, onda je pomislila: “Ne, ovo je druga~ije.”

Odrastala je u Latino Americi, gde je katoli~ka crkva posebno korumpirana i paganizovana, bila je okru`ena mnogobrojnim katoli~kim crkvama i uvek je ose}ala odbojnost i duhovnu poti{tenost u blizini wihovih ikona. Ja sam imao isto iskustvo na Filipinima. Ve} ove ikone, daleko od toga da su nas odbijale, one su nas privla~ile. Skoro kao na nebesima videla se posebna

svetlost u zraku. Dan je bio vreo, na{i sinovi su bili nemirni, slu`ba je bila uglavnom na crkvenoslovenskom, ali ipak je bilo predivno. Stilian je kasnije rekla: “Ja ne znam {ta je ovo bilo, ali samo znam da nikada ne}u biti ista posle dolaska ovde.” Nekoliko nedeqa pre povratka u Kolumbiju, posetili smo razli~ite parohije da bi smo nau~ili {to vi{e. Slede}e nedeqe posetili smo parohiju u engleskom govornom podru~ju. ^itaju}i re~i Stilian je plakala i plakala. Govorile su sve {to je trebalo re}i: “Gospode, imaj milosti… da ceo dan mo`e biti savr{en, svet, miran i bezgre{an… dobru za{titu pre Stra{nog Hristovog Suda… podari ovo, o Gospode.” Jedan sve{tenik je bio posebno qubazan kad nam je ponudio celu Pravoslavnu biblioteku i nude}i se da nas poseti u Kolumbiji.

U wegovoj parohiji, Stilian je do`ivela takvo iskustvo koje joj je pomoglo da napravi veliki korak unapred. Na ve~erwoj slu`bi, bila je razo~arana klawawima i formalizmom, koji su bili tako nepoznati wenom iskustvu. Na kraju slu`be pitao sam je `eli li da celiva krst.

“Ma, oni samo rade hokus-pokus i vrte se ukrug”, promrmqala je. “Ne}u ni{ta da qubim”, rekla je. Slede}eg jutra na Jutrewu u{la je i videla Hrista u apsidi (zadwi polukru`ni deo crkve) kako je gleda sa neodobravawem. Osetila se krivom i obe}ala da }e po{tovati sve {to bude trebalo. Pri izno{ewu Jevan|eqa, celivala je ikonu Raspe}a u sredinu, i u trenutku kada je to uradila imala je viziju koju do dan danas ona ne 21

mo`e opisati re~ima.

Po na{em povratku u Bogotu, po~eli smo da ~itamo sve kwige koje smo na{li i mnoga od na{ih pitawa i sumwi su se kroz wih kona~no razre{ila. Za nas, protestante, posebno je bila te{ka za razumevawe uloga Theotokos (Bogorodice).

Uvideli smo toliko gre{aka, nedostataka u katoli~koj crkvi. Kako Pravoslavqe sve to razume druga~ije?

Kwiga koja nam je pojasnila ovo na pravi na~in bila je “Pravoslavno po{tovawe Majke Bo`ije” od Sv. Jovana [angajskog. Kona~no smo dostigli do ta~ke na kojoj smo znali da }emo postati pravoslavci. To je bilo sve {to smo celog `ivota tra`ili.

Tra`ili smo neku pravoslavnu crkvu u Bogoti i kona~no smo saznali da postoji samo jedna mala gr~ka crkva pod patronatom Konstantinopoqa, koja ne radi. Pro{la je skoro godina dana pre nego sto smo upoznali nekog od sve{tenika koji je slu`io u ovoj parohiji. Tokom ovog vremena mi smo delili na{u novoprona|enu veru sa svakim koga smo znali i bili smo zadovoqni {to smo videli da postoji velika doza interesovawa. Ali, po{to ovde nije postojala crkva koja je radila, sve {to smo mogli da uradimo je da imamo neformalne slu`be u na{em domu na kojima smo ~itali. Bio sam ambivalentan u vezi ovoga, po{to sam znao da to {to radimo nema nimalo sli~nosti sa

Pravoslavnom slu`bom. Nismo imali ikone, nismo znali kako da pevamo, i ja sam se bojao da qudima nudimo ideju da je Pravoslavqe samo jedna forma protestantizma.

Postepeno smo uspostavili kontakte sa nekim qudima iz gr~ke zajednice, ali tu nije postojalo interesovawa za neformalne slu`be. “^ekajte na sve{tenika”, bio je wihov savet.

Mi smo `eleli ne samo da p o s t a n e m o Pravoslavci, ve} smo osetili potrebu da z a p o ~ n e m o pravoslavnu misiju.

Po~eli smo da tra`imo ne{to od pravoslavne literature {to je se moglo na}i u [paniji, ali ona je tamo bila (i jo{ uvek je) malo dostupna. Htela sam sama da prevedem neke tekstove i da ih podelim sa prijateqima iz Kolumbije. Najve}a pomo} koju smo dobili bila je od manastira Hristos na brdu u Teksasu. Oni su nam poslali {pansku literaturu koju je u orginalu objavila Ruska Zagrani~na Crkva u ^ileu. Bili smo prijatno iznena|eni saznawem da je Pravoslavqe ve} bilo prisutno u ju`noj Americi, i da je ve} ra|eno na tome da se uspostavi kontakt sa onima koji govore {panski jezik, a koji nisu pravoslavci. Mi smo tako|e postepeno shvatali da od pravoslavne literature koju smo posedovali, najpou~nija, najozbiqnija, i najvi{e u skladu sa onim kako smo mi shvatali pravoslavqe, bila je jedino ona koju su objavili 22

Starokalendarci. Najzad, pisao sam manastiru Svete Trojice za uputstva, i dobili smo pisma od oca Luke iz Xordanvila i od episkopa (sada arhiepiskopa) Ilariona. Oni su nam tako|e poslali literaturu koja obja{wava vi{e o ekumenizmu i modernizmu, i izdawa koja su nas uznemirila, zbog saznawa koliko je pravoslavnih jurisdikcija ume{ano u svetski savet crkava. Nakon perioda poku{avawa da budemo pravoslavci “putem dopisivawa�, shvatili smo da moramo `iveti u pravoslavnoj zajednici. Prodali smo na{ auto i name{taj, predali ku}u i sa blagoslovom vladike Ilariona, preselili smo se u Xordanvil, gde sada poha|am bogosloviju pri manastiru Sveta Trojica. Jako smo ose}ali da moramo da se vratimo u Kolumbiju i da zapo~nemo misiju tamo. To je jedina ju`noameri~ka dr`ava bez ijedne parohije koja je u funkciji. Tu je postojao odre|en broj pravoslavaca koji nisu imali mogu}nost da prisustvuju bogoslu`ewima. U zadwih dve godine koje smo proveli tamo, mnogim qudima smo govorili o Pravoslavqu, i iznena|uju}i broj je pokazao interesovawe. Kada bi nas pitali da posete na{u parohiju, srce nam se slamalo kada smo morali da im odgovorimo da nemamo parohiju. ^ak smo upoznali mladi}a Havijera koji je napustio rimokatoli~ku bogosloviju. Prou~avaju}i istoriju crkve shvatio je da je Rim otpao od Hristove Crkve, pa je po~eo da traga za Pravoslavnom crkvom. Kona~no nas je prona{ao neposredno pre nego {to smo napustili zemqu. Za wegovu dobrobit, pravoslavqe se mora usa-

diti u wega, a mi znamo da postoje mnogi kao {to je Havijer, koji su razo~arani Rimom. Molimo vas da nam se pridru`ite u molitvi svim svetima Amerike da posreduju kod Boga, ne samo za severnu Ameriku, nego i za celu Ameriku uop{te. prevod sa engleskog: Nina Vasovi} Kosjeri}

Ove dvehiqade tre}e godine u hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Kosjeri}u obele`i}e se jedan skroman jubilej: dvadeset godina rada {kole veronauke Sveti Vladika Nikolaj Srpski.

U tom kratkom, ali za ovu zajednicu veoma zna~ajnom vremenu redovno je odr`avana veronauka iz koje je stasalo mlado bratstvo, ikonopisna sekcija, pojci (hor) kao i literarna grupa koja radi i izdaje ovaj ~asopis i to sve pod za{titom svoga patrona sv. Nikolaja Srpskog.

U ovom vremenu {kolu veronauke pri hramu poha|alo je preko dve hiqade dece i odraslih koji su stekli najosnovnije znawe o svojoj veri pravoslavnoj.

Ove godine, ako Bog da, u nedequ raslabqenog 18.maja, proslavi}emo ovaj skromni jubilej sve~anom Liturgijom i prigodnim programom bratstva, u~enika veronauke i hora.

Molimo bratstva pri ostalim hramovima da do|u na ovu sve~anost.

23

^uda Bo`ija

pravoslavni SVETIONIK

Isceqewe Qubice Prodanov Moja mama, Qubica Prodanov, ro|ena je u Blatu, na otoku Kor~uli, 1925. godine i kr{tena iste godine u rimokatoli~koj crkvi u Blatu, a udala se u Be~eju (Vojvodina) za moga oca Branka, pravoslavne veroispovesti. Po~ela je da ima psihi~ke smetwe (tegobe) pre otprilike desetak godina. Smetwe su u po~etku bile slabijeg intenziteta, da bi s vremenom postale sve ja~e.

Posebno su postale jake i vidqive posle smrti oca (u decembru 1989. godine). Od o~eve smrti kod we se pojavio neki veliki nemir. Psihi~ke smetwe su se ispoqavale na slede}i na~in: - u sebi je nosila neki unutarwi strah, ose}ala je iza sebe prisustvo “neke sile” u vidu osobe koja joj ne{to govori. Kada bi se okrenula, nikoga nije videla iza sebe, pa bi se jo{ vi{e upla{ila. Taj “neko” ju je stalno progawao i bio iza we. Pod uticajem, tj. dejstvom “toga” ona je vi|ala “to” po sobi i svuda gde bi se u tom trenutku zatekla. Tada bi obi~no gubila kontakt sa okolinom, tj. sa svim ovozemaqskim, i za wu je postojao samo taj svet iza we i oko we. Padala bi u neki trans, branila se od “toga”, ali bezuspe{no.

Vri{tala bi, po~ela se ko~iti i padati u nesvest. Sa wome se nije

mogao uspostaviti nikakav kontakt.

Ovakve najdramati~nije situacije su se de{avale otprilike jednom godi{we ili re|e, a kad bi se dogodile `ivot joj je visio o koncu.

Nikakve iwekcije ili lekovi nisu pomogli u tim trenucima. Samo bi vikala: “Vidi ga!” i pokazivala negde gde nije bilo nikoga. Napadi su se retko de{avali, ali je stalno i kad je bila “zdrava” u woj postojao strah, a onaj ”neko” joj je bio iza le|a i ne{to joj govorio. Ako taj “neko” i nije govorio, ose}ala je wegovo prisustvo i bio je tu. Bez “toga iza le|a” nije bila ni trenutka. @ele}i majci sve najboqe, nas tri brata, wezini sinovi, i tri snahe poku{avali smo sve da joj pomognemo. Od pojave tih smetwi mi smo je vodili kod najboqih lekara u Be~eju, Novom Sadu, Beogradu, Zagrebu, Splitu. Doktori su je le~ili svim najnovijim i najpoznatijim metodama i lekovima. Dva puta je le`ala u bolnici po ~etrdeset dana, no sve je bilo bezuspe{no i bez nekog vidqivog rezultata. Lekove za smirewe je redovito pila, svaki dan, no rezultati su bili skoro nikakvi.

Doze lekova su postajale sve ja~e, ali i smetwe su se poja~avale. Postala je ovisnik o lekovima, no rezultati su 24

bili zanemarivi.

Prisutnost “onoga iza we” bila je sve o~itija i intenzivnija. Stawe je svakim danom postajalo sve gore.

Moram napomenuti da je mama vernica. U crkvu redovno ide i svakodnevno se moli Bogu. Redovno ide u pravoslavnu crkvu, dok u katoli~ku ide za Bo`i}, Uskrs, Veliku Gospu i Svetu Vi}encu i Svetoga Antu.

Nas je odgojila u duhu qubavi prema Bogu, porodici i svim dobrim qudima.

U drugom mesecu 1996. godine ona je do{la kod nas u Zagreb.

Psihi~ke tegobe su postale intenzivne i stalne. Stalno se `alila na prisutnost "onoga" iza le|a. Apaurine nije prestajala da pije.

U `eqi da joj pomognemo vodili smo je u nekoliko bolnica u Zagrebu, ali sve bez rezultata. Po~ela je i mene da hvata panika, jer `eleo sam joj pomo}i a nisam znao kako.

Jednog trenutka mi je Bog pomogao i ja sam joj ispri~ao da u manastiru Lepavini postoji ~udotvorna ikona Bogorodice koja le~i qude od mnogih bolesti, poma`e qudima i usre}uje ih. Ispri~ao sam joj da sam ~uo kako su mnogi qudi izle~eni, odnosno da je mnogima pomogla.

Potrebno je samo da ode tamo i da joj

o. Gavrilo izmoli molitvu ispred ~udotvorne ikone Bogorodice.

Mama je odmah prihvatila moj predlog po{to je u du{i vernik.

Telefonom sam sa o. Gavrilom razgovarao i objasnio situaciju sa mamom, a on je rekao da mamu odmah sutra dovedem da joj izmoli molitvu za weno ozdravqewe pred ~udotvornom ikonom Majke Bo`je.

Mami sam objasnio da sutra idemo u manastir Lepavinu i ona se odmah slo`ila sa time. No, tada se u woj javqa “onaj iza le|a” govore}i joj ne{to nerazumqivo i poja~ava joj strah. Te no}i nije oka sklopila. Kako se pribli`avao ~as polaska, ona je bila sve upla{enija.

Jednog trenutka se u woj javila dilema da li da krenemo u manastir ili ne. Ipak je u woj vera pobedila i mi smo krenuli.

Celim putem je bila prestra{ena. ]utala je, a samo je povremeno pro{aptala: “Sine, mene je strah.”

U manastir smo do{li pred samu no}. Primili su nas u manastiru najqubaznije {to se mo`e. Mama je sa puno muke i uz moju pomo} objasnila {ta joj se doga|a zadwih desetak godina. Pogled joj je bio zamu}en, re~i nepovezane, ruke su joj drhtale, lomila je prste... Otac Gavrilo je samo rekao: “Idemo pred ~udotvornu ikonu. Mi je ne}emo podmladiti, ali duhovnih 25

(psihi~kih) smetwi vi{e ne}e biti, one }e nestati.” U{li smo u crkvu i otac Gavrilo po~eo je da ~ita molitvu. Mama je ispred ikone sa spu{tenom glavom. Ja sam tri metra iza we i gledam u wu i u ~udotvornu ikonu. Jednog trenutka, oko polovine trajawa molitve, iz mamine glave (kose) po~iwe da izlazi neka maglica u obliku dima, svetle boje, i di`e se. Poslije kra}eg vremena to se ponovilo.

Pred kraj molitve to se i tre}i put ponovilo, ali sada je ta izmaglica koja je izlazila iz glave bila jedva primetna. Mama tad di`e glavu i po~iwe da gleda oko sebe, kao da se probudila iz nekog sna. Molitva je zavr{ena. Mamin pogled je bistar i ruke smirene. Jednog ~asa je samo pitala: “Gdje je ikona svetoga \or|a (na{a krsna slava) da mu se pomolim?” Izlazimo iz crkve i odlazimo na izvor da se umijemo i napijemo vode. Hvatam mamu ispod ruke da joj pomognem, a ona me za~u|eno pogleda i ka`e: “Sine, mogu i ja sama”. Ulazimo u blagovaonicu gde su svi ostali, ali za razliku od pre pola sata - kada sam iza{ao sa jednom upla{enom staricom - sada sam sa jednom starijom `enom bistrog pogleda i raspolo`ewa i veselog razgovora. Svi prime}uju drasti~nu razliku kod we. Mama se raspri~ala kao da tu dolazi godinama ili da je me|u najboqim prijateqima. Put do ku}e je pro{ao u sli~nom raspolo`ewu.

Ujutro se mama probudila u ranu zoru. Napila se svete vodice i wome prekrstila stan. Popodne smo izi{li u {etwu i ja je pitam kako

je. Ona odgovara: “Sine, odli~no sam.

Ju~e me je bilo jako strah, no nema vi{e onoga iza le|a”. Tada sam joj ja rekao: “Mama, nije tebe bilo strah, nego “onoga iza le|a” jer je znao kuda idemo i {ta }e mu se tamo desiti.”

Mama se nasmijala onako od srca i rekla: “Hvala Bogu dragom i Presvetoj Bogorodici, koji su me izle~ili od onog velikog zla”.

Od tada je pro{lo godinu dana. Mama se vratila redovnom i normalnom `ivotu. Godine ~ine svoje, 72 su joj. Teret godina je prisutan, ali duhovnih (psihi~kih) problema vi{e nema. Od na{e posete manastiru Lepavini ona nije popila niti jedan lek za `ivce, bez kojih se do tada niti jedan dan nije mogao zamisliti. Sada ona u Be~eju, gde `ivi, svima obja{wava i govori o svome ~udesnom izle~ewu. To isto ja govorim u Zagrebu. Moj osnovni motiv i argument je {to sam se ja na vlastite o~i uverio u izle~ewe za vreme ~itawa molitve pred ~udotvrnom ikonom. Svima govorim o tome. Ve}ina mi qudi veruje.

Na{im stopama dolaska u manastir po pomo} je po{lo desetak qudi i `ena i svi se su se uverili u to, no neka sami oni pi{u o svojim iskustvima, jer oni su to do`iveli.

Meni ostaje samo to da se celi `ivot zahvaqujem svemogu}em Bogu i Bogorodici koji su mi izle~ili mamu.

U Zagrebu 17. 4. 1997. godine.

Zoran Prodanov iz kwige ^uda Presvete Bogorodice Lepavinske 26

S nama Bog

pravoslavni SVETIONIK

Dokazi o postojawu Boga Danas su mnogi vernici, kao i oni koji ne veruju, saglasni sa tim da je nemogu}e racionalno dokazati postojawe Boga. Istina, zbog razli~itih uzroka. Ako prvi smatraju da je to nemogu}e zato {to se Bog otkriva ~istotom srca a ne spletkarewem razuma, drugi su ubedeni da ako nije mogu}e nau~no dokazati ~iwenicu postojawa Boga, onda Bog i ne postoji, zato {to je samo nauka objektivna.

Istovremeno ne znaju svi, da u hri{}anskoj kulturi postoji mnogovekovna tradicija dokazivawa postojawa Boga. U sredwem veku takvi dokazi postali su popularni zahvaquju}i katoli~kim bogoslovima skolasticima, pre svega A. Kenterberijskom i T. Akvinskom.

Svoje argumente skolastici, po pravilu, nisu upu}ivali ateistima - kojih nije ni bilo u sredwem veku - nego qudima koji veruju, da bi na racionalan na~in potvrdili veru. Kako se postojawe Boga opisi-

valo “razumnim” i o~iglednim, tako su se u svetu i u `ivotu filozofi trudili da uka`u na o~igledne i razumne potvrde tog shvatawa.

Interesantno je primetiti da se u pravoslavnoj tradiciji nije javila ni jedna sli~na {kola “dokazivawa postojawa Boga”.

Pravoslavqe je zastupalo i zastupa druga~ije shvatawe odnosa vere i razuma (iako ni pravoslavni, ni katolici, po pravilu, ne suprotstavqaju razum i veru). Glavni dokaz u pravoslavqu je bio i ostao sam ~ovek, koji se u svom srcu susreo sa Bogom. I ako se taj susret nije desio, kako je mogu}e verovati? A ako se desio, ni jednom srcu vi{e nisu potrebni nikakvi dodatni argumenti!

No, mnogi od nas su izu~avali ba{ tu zapadnu filozofiju pa je i samo na{e mi{qewe dobilo taj “zapadni prizvuk”. Koliko puta smo imali priliku da slu{amo zahtev: doka`ite i racionalno 27

obrazlo`ite da Bog postoji! Iako u velikom broju postoje sli~ni dokazi, te{ko da su oni u stawu da privedu ~oveka Bogu. To ne zna~i da su oni apsolutno beskorisni. Za nekoga oni mogu biti prvi korak na putu do vere.

Mi danas ne `ivimo u sredwevekovnoj Vizantiji ili Rusiji, ali ne `ivimo ni u sredwevekovnoj zapadnoj Evropi. Mnogo je vode proteklo od tog vremena, ali veruju}i razum nije prestao da tra`i raconalnu osnovu za svoju veru, nalaze}i nove i nove dokaze prisustva Tvorca.

Ovaj ~lanak donosi neke od tih dokaza.

Dokazi o postojawu Boga 1. Prvi dokaz mo`e da se defini{e na slede}i na~in: Za{to sve {to je zakonomerno i na ~udesan na~in ure|eno, nosi na sebi nesumwivi pe~at razumnog plana ustrojstva.

Da li takav plan pretpostavqa postojawe nadqudskog Uma, tj. bo`anskog Planera (obzirom da je zakonomernost - svojstvo razuma)?

Tako je Nikola Kopernik (1473-1543) koji je definisao teoriju o tome da je Sunce centar Univerzuma, a da se Zemqa samo vrti oko wega, trvdio da taj model demonstrira mudrost Bo`iju u stvarawu sveta, jer “ko bi jo{ mogao da smesti tu lampu (Sunce) u neku drugu ili boqu poziciju?”

Kada ~asovni~ar sastavqa mehanizam ~asovnika, on pa`qivo sklapa jedan deo sa drugim, bira oprugu ta~no izra~unate du`ine, odre|ene razmere kazaqki itd. Kao rezultat toga, dobija se prekrasni mehanizam, koji ve} samom ~iwenicom o postojawu ciqa i razloga wegove izrade ukazuje na um koji ga je napravio.

A koliko je slo`enije, harmoni~nije i razumnije ustrojstvo Vaseqene koja nas okru`uje i tog prekrasnog kosmosa!

Albert Ajn{tajn (1879-1955), koji je formulisao teoriju relativiteta, ovako je izrazio tu misao: “Harmonija prirodnog zakona otkriva tako va`an Razum koji nas prevazilazi, i u pore|ewu sa Wim bilo koje sistematsko mi{qewe i aktivnost qudskih bi}a izgleda, u ve}oj meri, kao bezna~ajna imitacija.”

Vaseqena je, kako su govorili jo{ stari Grci - “Kosmos”, to jest prekrasno ure|en, harmoni~an i kompleksan sistem, koji se sastoji iz uzajamno povezanih delova, od kojih je svaki pod~iwen posebnim zakonima, a svi u celini se upravqaju prema op{tim zakonima, tako da svaki pojedina~ni ciq na jedan veli~anstven na~in doprinosi ostvarewu op{teg ciqa celine.

Zbog toga je nemogu}e prihvatiti stav da je sve to bilo deo slu~aja, a ne razumnog Provi|ewa, to jest Promisla Bo`ijeg.

28

2. Drugi dokaz postojawa razumnog plana ustrojstva Vaseqene i Boga je nehoti~no kreiran od strane savremene nauke, koja je objasnila da su `ivot na Zemqi, pojava ~oveka i razvoj civilizacije mogu}i samo uz postojawe i slagawe neuobi~ajeno paradoskalnih i malo verovatnih uslova, koji su vezani za samu prirodu: fiksirano rastojawe Zemqe od Sunca (malo bli`e wemu `ivi organizmi bi sagoreli, malo daqe zamrzli bi se pretvoriv{i se u bezose}ajne sante leda), okretawe Zemqe oko svoje ose, bez kojeg bi na jednoj polovini planete carovala nesnosna vru}ina, a u isto vreme druga strana bila bi okovana ve~nim ledom, postojawe odre|enih pratilaca (satelita) Zemqe, koji obezbe|uju slo`eni sistem cirkulisawa vodenih tokova, korisnih ruda i resursa: ugaq, metali, nafta, voda i sli~no, bez kojih ne bi mogla da postoji niti da se razvija civilizacija i sli~no.

Pored toga, savremeni nau~nici sti~u utisak, da je cela vasiona formirana tako, da se ona mo`e posmatrati qudskim o~ima.

Postoje}a koordinacija, uzajamna povezanost i me|usobna zavisnost tih faktora je takva, da u potpunosti iskqu~uje mogu}nost wihovog slu~ajnog pojavqivawa i slagawa.

3. Tre}i dokaz postojawa Boga, u op{tem obliku poznat je od anti~kih vremena, kada je Aristotel prvi primetio postojawe nekih `ivotnih i u prirodi jako izra`enih svrsishodnosti u prirodnim organizmima.

Savremena

otkri}a u biologiji nedvosmisleno su pokazala sistemski karakter tih teleolo{kih mehanizama i neophodnost wihovog postojawa za `ivot prakti~no svih `ivih bi}a.

Raznolikost tih mehanizama vidi se, na primer, kroz postojawe harmonije razvoja razli~itih `ivih organizama, za koje se jo{ u embrionalnom stawu unapred zna, kako }e izgledati posle ro|ewa.

I ~iwenice koje Darvinova teorija evolucije uop{te nije u stawu da objasni - istra`ivawa i iskopavawa fosila su pokazala, da su mnogi od tih organizama imali organe, na hiqade godina ranije nego {to bi to zahtevali spoqa{wi uslovi `ivota, i organe koji su u aktuelnim uslovima postojawa tih organizama apsolutno beskorisni, ali realno pripadaju konkretnoj vrsti kroz stotine pokolewa, iako su se uslovi `ivota radikalno izmenili.

Javqa se pravo pitawe, na koje savremena teorija evolucije nema odgovor: kako telo li{eno razuma mo`e imati tako fascinantno predznawe o evolucionim promenama i kako ono mo`e samo kod sebe izazvati korisne i po`eqne promene i mutacije?!

To je ~iwenica koja jednozna~no ukazuje na postojawe odre|enog razumnog programa razvoja, to jest Provi|ewa, koje se i naziva Promislom Bo`ijim.

4. ^etvrti dokaz mogao bi se slobodno nazvati “kreativnim� dokazom, a on se zasniva na ~iwenici postojawa organizama i `ivih 29

sistema koji se ne mogu razviti u funkcionalnu celinu iz delova, tj. kroz evoluciju, kako tvrdi Darvin u Teoriji evolucije, ve} mogu biti stvoreni iskqu~ivo odjednom, kao organska celina.

Na to mo`e da se odnosi uzajamna povezanost sistema srca, krvnih sudova i plu}a: nemogu}e je zamisliti da se prvobitno, na primer, pojavio krvotok bez srca, a da se zatim postepeno formiralo i srce i zapo~elo pumpati krv, pa da su se tek nakon toga pojavila i plu}a.

5. Peti dokaz postojawa Boga i duhovnog sveta iz li~nog iskustva veliki broj qudi susretao se tokom svog `ivota sa “~udnim” pojavama bo`anskog i nadqudskog karaktera, koje su ponekad bile blagotvorne tj.

Bo`anske, a ponekad {tetne tj. demonske, ili naj~e{}e i jedne i druge.

Da ne spomiwemo “predawa iz davnina” u koja mnogi sumwaju, ispri~a}u vam o slu~aju sa mojim

kolegom. On je potekao iz pobo`ne porodice, ali je svojevremeno mnogo godina predavao “nau~ni ateizam” na univerzitetu i kao ve}ina sovjetskih intelektualaca, vodio je neblago~estiv na~in `ivota. Nakon nekoliko li~nih tragedija, on je uvideo gre{ke i poroke koje je ~inio u `ivotu i odlu~io je da po|e u hram.

Nakon toga mi je pri~ao slede}e: “Kada je sve{tenik pro~itao nad mojom glavom molitvu za opro{taj grehova, i kada sam ponovo stao na noge, neka nepoznata sila je po~ela da me baca iz jedne u drugu stranu, tako jako da nisam mogao da stojim na nogama, a prisutni su me pridr`avali sa obe strane, dok su mi se tresla kolena a, kao vrhunac svega, uhvatila me je ~udna slabost... Tako sam ja na samome sebi osetio demone, koji prebivaju u gre{nicima.”

Sli~nih primera ima mnogo.

6. Veliku popularnost dobio je i dokaz o postojawu Boga, koji glasi: u prirodi postoje zadivquju}a lepota zvezdanog neba, polarne svetlosti, harmoni~ne slike iz prirode, savr{enstvo ustrojstva prekrasnih tela `ivih bi}a itd, koja kao da su predodre|ena da slu`e estetskom u`ivawu razumnih bi}a tj. qudi, u ~ijoj je prirodi da posmatraju svet oko sebe.

Robert Bojl je, razmi{qaju}i o toj zadivqenosti pred lepotama prirode, ~esto govorio: “Kada ja izu~avam kwigu prirode...tada sam ~esto prinu|en da uskliknem sa psalmopevcem: O, kako je raznolika Tvoja tvorevina, Gospode, u mudrosti Tvojoj Ti si sazdao sve”.

30

7. Dokaz o postojawu predstave o Bogu i nad~ove~anskim silama u ovoj ili onoj formi, kod SVIH nacija i naroda. Ako se pojedinci ateisti i susre}u u svim narodima, u isto vreme “ateisti~ka” nacija ne postoji nigde na Zemqi.

lo da se Bog i sada vrlo ~esto obra}a nama kao i u daleka biblijska vremena, i da zato imamo o~i da vidimo i u{i da ~ujemo.

Bog je uvek sa nama, to se samo mi, zbog svoje slabosti, udaqavamo i iznova vra}amo Wemu.

8. Nesumwivi dokaz postojawa Boga je i redovna pojava velikih svetih i religioznih qudi u istoriji ~ove~anstva, koji su imali neposredna duhovna otkrovewa i koji tako svedo~e o Wegovom postojawu.

Na taj na~in, vidimo, da kada posmatramo svet koji okru`uje ~oveka, svi putevi neizbe`no vode ka Onom, koji je sazdao i ukrasio sve, ka Onom ko taj svet stalno usmerava i vodi, ka Onom bez Kojeg taj svet ne bi mogao da postoji - ka Bogu. pri izradi ~lanka kori{}en rad Georgija Hlebnikova magistra filozofskih nauka objavqen u ruskom ~asopisu “Foma” Prevod sa ruskog jezika: Stanislav Mitrovi}, Ba~ko Novo Selo, Eparhija Ba~ka

To nisu samo proroci, kao {to su su na primer Mojsije, Isaija, Jezekiq, koji su konstanto op{tili s Bogom, ve} i pravednici koji su svojom svetlo{}u ozarili i uticali na `ivot qudi za sva vremena.

Dovoqno je da napomenemo ~itaocu o velikim ruskim svetiteqima, kao {to su Serafim Sarovski ili J. Kron{tadski, da bi se shvati-

Ti si sam Gospod; Ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima i svu vojsku wihovu, zemqu i sve {to je na woj, mora i sve {to je u wima, i Ti o`ivqava{ sve to, i vojska nebeska Tebi se klawa.

Kwiga Nemijina, glava 9, 6.

31

Brak i porodica

pravoslavni SVETIONIK

Problemi u braku Stari model braka i porodi~nog `ivota, po kome ~ovek i `ena stupaju u brak sa dobro razvijenim smislom i za svoje sopstvene li~ne identitete i za uloge koje }e igrati kao mu` i `ena, majka i otac, je na izdisaju u zapadnoj civilizaciji.

Stopa razvoda od 50% u na{em dru{tvu dokaz je toga. Tako|e se ~ini da delotvorna roditeqska qubav i{~ezava, a prikladnih odnosa izme|u roditeqa i dece sve je mawe i mawe. Brakovi u kojima su oba partnera celokupne li~nosti koje podsti~u jedna drugu na rast i razvoj do krajwih granica, postaju retki u divqem naletu kombinatorike kako da se imaju deca, puno novca i karijera (duhovnost se ~esto sasvim previ|a u ovim ni{tavnim formulama).

Delom se ovo de{ava stoga {to je zadwih nekoliko generacija skoro sva svoja verovawa o qubavi i braku izvelo ne iz Crkve, Jevan|eqa, odnosno propovedaonica, ve} iz holivudskih filmova (i privatnih `ivota zvezda) i naro~ito iz tekstova popularne muzike. Mnogi umni tuma~i moderne zapadne psihe i kulture primetili su da pogledi na “romanti~nu qubav” iz dvadesetog veka mogu ~ak postati i pretwa za na{e umno i mentalno blagostawe.

Vladaju}i mit je da romanti~na qubav, “istinska/prava” qubav, skoro uvek boli i da je utemeqena na pogre{noj ideji da svaki partner treba da razvije svoj smisao za emocionalno blagostawe razli~it od onog drugog. Tako, odnose ~esto prate sva|e, me|usobno nadzirawe i 32

optu`ivawe. Ovo je taj “Ne-mogu-beztebe-lu~e(bejbi)” sindrom. U takve odnose su ~esto ukqu~ena i sasvim nezdrava pona{awa - kao {to je predavawe svim vrstama nemoralnosti, nepostojanosti karaktera i dr. Kada se ovakvi odnosi odigravaju u braku, kao {to je ~est slu~aj, ovi su nesre}ni i, u glavnom, ne traju dugo.

Ne tvrdimo da ne postoji tako ne{to kao istinska i zdrava qubav. Jevan|eqe govori o nekoliko razli~itih vrsta zdrave qubavi (od kojih je svaka odre|ena pojedinom re~ju gr~kog jezika). Eros ili erotska qubav je samo jedna od ovih najmawe zna~ajna ali je postala glavni sastojak savremenog mita o "romanti~noj qubavi". To nam i stvara mnogo problema.

Celokupan koncept “romanti~ne qubavi” relativno je nov na sceni. Prvo se pojavio na Zapadu pre pet stotina godina pri kraju sredweg veka i po~etku renesanse, “kada su civilizovana dru{tva po prvi put na{la dovoqno slobodnog vremena da se prepuste lepr{avoj prozi” (“[ta je qubav?”, Time, 15. feb. 93.)

Nau~nici sada po~iwu da otkrivaju da je mogu}e da postoji mnogo vi{e biolo{kog nego poetskog u ~isto “romanti~noj” qubavi. Geni, hemijske materije u mozgu, odrazi psiholo{kih do`ivqaja sve ovo stvara neodoqiv “ose}aj” onoga {to mi nazivamo romansom ili erosom, ose}awem bivawa “oborenim s nogu” i `equ za brzim spajawem (i fizi~kim i emocionalnim) sa predmetom na{e `eqe. Problem je {to mi poku{avamo da u~inimo eros vi{im od onoga {to on stvarno jeste ili

ikada treba da bude. To je “stari ~ovek”, neizle~ena od greha priroda, o kojoj govori sveti Pavle.

Otkrivewe, sa druge strane, poziva nas na ne{to vi{e, ne{to mnogo trajnije. A du`nost je sve{tenika da podigne razumevawe svoga stada naro~ito onih koji razmi{qaju o braku - na ovaj vi{i nivo.

Sa hri{}anskog stanovi{ta, koje je utemeqeno na `ivotu, primeru i poruci Gospoda Isusa Hrista, ostali oblici qubavi - koji nisu bazirani na obe}awima ve} na svesno odabranim (`ivotnim) vrednostima i (oblicima) pona{awa - moraju se otpo~eti razvijati u samim za~ecima odnosa da bi brak mogao da napreduje.

Ove druge vrste qubavi poti~u iz na~ela samo`rtvovawa - agape - i drugarstva - fileo. Iako veoma uspe{ni brakovi sadr`e u sebi izvesnu dozu erosa, to definitivno nije najzna~ajnija komponenta dugog i sre}nog braka. Nasuprot tome, onde gde se osobe dr`e mita o “romanti~noj qubavi”, propast nije daleko. Zbog preovla|ivawa ove i drugih pogre{nih ideja i nezdravog pona{awa sve{tenici bi trebalo da tra`e od parova da pro|u izvestan veridbeni period, uz ~esto predbra~no savetovawe gde god je to mogu}e.

Samodisciplina i odlo`eno zadovoqstvo - elementi koji su zajedni~ki za sve uspe{ne brakove (ili ~ak i za pojedine sre}ne i uspe{ne qude) - vi{e nisu visoko cewene vrednosti. Tamo gde se one svesno ne cene, o wima se i ne razmi{qa.

Osnovni prenosilac svih (`ivotnih) vrednosti je porodica (drugi je 33

Crkva). Zbog toga, kada qubav i zdrave vrednosti deca ne vide na primeru svojih roditeqa, ove vrednosti su osu|ene na i{~ezavawe.

Pitawe planirawa porodice (kontrolisawa za~e}a) u braku pre svega pitawe je (`ivotnih) vrednosti, pitawe samodiscipline i pokornosti Bo`ijoj voqi. Sve ~e{}e i ~e{}e sve{tenici susre}u verene parove koji nemaju nameru da ra|aju decu nakon ven~awa - ili barem to `ele da odlo`e na neodre|eno vreme.

Ovo stvara sukob, jer u svetoj tajni braka sve{tenik se moli za bogato potomstvo para kao znak Bo`ijeg blagoslova. Sigurno je ~isto licemerstvo moliti se za ovakav blagoslov ako par nema `equ da ima decu!* ^esto je slu~aj da se dolazak dece ve{ta~ki odla`e iz takozvanih “ekonomskih razloga”. Ali ovi razlozi ne stoje uvek. Nekada se zapravo radi o izabranom hedonisti~kom `ivotnom stilu i izbegavawu roditeqstva a ne o stvarnim ekonomskim razlozima. Zbog toga {to je `ivot uvek dar od Boga.

Svemo}nog @ivotodavca, ven~ani parovi bi trebalo da se posavetuju sa svojim sve{tenikom po pitawu kontrole ra|awa. Zadatak je sve{tenika da deluje kao ogledalo para, ukazuju}i im gde je mogu}e da oni ne{to ~ine iz

sebi~nosti a gde ne. Na sli~an na~in, par koji planira za~e}e na ve{ta~ki na~in (kao suprotnost kontracepcije) - bebe iz “epruveta”, ve{ta~ko oplo|ewe itd. mora se posavetovati sa svojim sve{tenikom. Mo`da je Bo`ija voqa da bezdetni parovi usvoje dete.

Crkvene norme, bivaju}i normama Jevan|eqa, vi{e su od onih (ovo) svetskih i od normi medicinsko-nau~nih krugova. Na primer: danas ~esto ~ujemo kako se ka`e da ni jedno ne`eqeno dete ne treba da bude ro|eno. Na izgled, ovo zvu~i “ispravno”. Ali je norma Jevan|eqa vi{e: sve bebe, bez obzira na okolnosti, moraju biti i `eqene i voqene! To je fina ali zna~ajna razlika. A du`nost je odraslog pravoslavnog hri{}anina (~oveka i `ene) da razvije sposobnost da mo`e da pravi ovu razliku. Obilna blagodat da se ovo ~ini daje se u samoj svetoj tajni braka, ako sami supru`nici to iskoriste. Nasilan poba~aj (abortus) iz bilo kojeg razloga, ~ak i u slu~aju fizi~ki ili genetski deformisane bebe u materici, je greh ubistva i zbog toga je zabrawen kanonima Crkve.

Pitawe ponovnog ven~awa (nakon razvoda ili smrti jednog supru`nika) vezano je za disciplinu i Bo`ije promi{qawe u na{im `ivotima.

Kao saose}ajno snisho|ewe slabostima qudske prirode i na{oj Bogom danoj potrebi za drugarstvom (dru`ewem), Pravoslavna Crkva dozvoqava, pod odre|enim uslovima, do tri braka.

Ali Crkva mora biti oprezna po pitawu razvedenih koji `ele da 34

ponovo stupe u brak. Iskusiv{i ve} jednu proma{enu vezu, Crkva ne `uri da da blagoslov za ono {to mo`e postati drugi (ili ~ak i tre}i) propali brak - sa svim mogu}im posledicama po nevinu decu.

U slu~aju udovaca i udovica Crkva je popustqivija. Ali u generacijama pobo`nih pravoslavaca Staroga Sveta nije bilo neuobi~ajeno da onaj koji bi obudoveo (naro~ito ako su mu deca ve} bila odrasla) molitveno pronikne u Bo`iju voqu i da uvidi da mu je boqe da stupi u mona{tvo ili preda svoj `ivot u slu`bu (bli`wem) umesto da se potrudi da oformi novu zajednicu u ovom svetu. Ovde, tako|e, molitveno rukovodstvo sve{tenika mo`e biti od pomo}i. otac ALEKSEJ Jang Sa engleskog: Jovan Staki} * Pravoslavno ota~ko u~ewe o braku odr`ava i u~ewe da intimni odnosi u okviru braka imaju vi{estruke fizi~ke, psiholo{ke i duhovne dimenzije koje se ti~u tajne braka i Bo`ijeg promi{qawa o nama iz qubavi. Zbog toga, za~iwawe dece (ili nemogu}nost da se za~ne) je Bo`ija voqa za odre|eni par. Po definiciji, Bo`ija voqa ne mo`e biti okrutna ili pristrasna ve} je ona odraz Wegove neizmerne mudrosti i promisla.

Tragovi u pesku Sawao sam da sam hodao pla`om u dru{tvu Gospoda i da se u tkawu moga `ivota ogledaju svi moji dani. Gledaju}i unazad film moga `ivota video sam dva traga u pesku.

Jedan je bio moj, drugi Gospodwi.

Tako smo i daqe hodali do kraja svih mojih dana. Tada sam zastao i pogledao unazad. Na izvesnim mestima video sam samo jedan trag... A ta mesta su odgovarala najte`im danima moga `ivota, danima najgore strepwe, najve}eg straha, najqu}ih bolova... Onda sam ga upitao: Gospode, rekao si da }e{ biti sa mnom svaki dan moga `ivota, i ja sam pristao da `ivim s tobom. Pa za{to si me ostavio samog u najte`im momentima `ivota? A Gospod odgovori: Sine moj, ja te volim i rekao sam da }u s tobom hodati sve vreme, i da te ne}u ni minuta ostaviti. Ja te nisam napustio. Dani kada si video samo jedan trag u pesku bili su dani kada sam te nosio.

pri~u poslao jeromonah Gerasim manastir \ur|evi Stupovi 35

Aktuelno

pravoslavni SVETIONIK

Narkomanija - greh ili bolest

Pi{em ovaj tekst negde pred pono}. Ko zna koliko porodica u Srbiji i {irom sveta u ovom trenutku drhte - {ta li }e uraditi wihov sin ili k}i, wihova deca, koja su do ju~e bila nevina i ~ista kao sun~ev zrak, a sada su oti{la (u grad) gde }e uzeti neku od droga... Od heroina i kokaina, preko ekstazija, do marihuane, lepka i bensedina s pivom, traje stra{no bekstvo na{e dece od `ivota, od svetlosti, od qubavi Bo`ije i qudske. Bekstvo u svetove privida i obmane, u ve{ta~ke rajeve o kojima je pisao Bodler, nesre}ni francuski pesnik, koji je shvatio da narkomanijom |avo qudsku du{u kupuje preko slike i vizija la`ne, nepostoje}e stvarnosti. Kakve se tragedije oko nas zbivaju, a mi, nemo}ni da bilo {ta promenimo,

gledamo kako na{a deca nestaju na na{e o~i i kako se dileri droge bogate i postaju (ugledni) poslovni qudi!

Crkva je jedino izbavqewe od narkomanije. Jer, u crkvi postoji lek besmrtnosti - SVETO PRI^E[]E, kojim se ~ovek sjediwuje sa Bogom i Wegovim ve~nim, blagodatnim energijama. Droga je, pak, antipri~e{}e, koje ~oveka sjediwuje sa ocem la`i i smrti - satanom.

Narkomani su na{a te{ko bolesna bra}a kojoj treba pomo}i i koju treba izmoliti od Gospoda.

Gospode, daj nam suze da pla~emo za wima i molitava da se za wih svim srcem i du{om molimo!

V. Dimitrijevi} 36

Molitva za one koji stradaju od strasti droge O, Presveta Bogomajko, Neiscrpni Izvore milosti i dobrote, Tebi kao Onoj koja je do`ivela najve}i bol od kako qudski rod postoji jer su Sina Tvoga nevinog raspeli bezdu{nici, pripadamo i celuju}i Tvoje Svete Noge sa suzama vapimo. Sagre{ismo, sagre{ismo i u bezdan pakleni propadosmo, i ako nam ti ne pru`i{ ruku pomo}i, mi vi{e nikad svetlosti videti ne}emo. Mi smo, Majko Presveta mislili da se do lepote mo`e do}i i bez Boga, pa smo ku{aju}i otrov pakleni, postali robovi u te{ke lance okovani. Za ono malo la`ne prividne sre}e, mi smo du{u predali ne jednom |avolu, nego legionu.

Jer kad samo pomislimo da se odreknemo droge, ~itav nas legion opkoli i ne dozvoqava da se oslobodimo tih lanaca. Ali, znaju}i da si Ti Carica Nebeska i da oni be`e od Tebe kao od ogwa, sveumilno Te molimo: Oprosti, Presveta, bezbroj puta oprosti, i ne odvrati lice Tvoje od nas ogubanih u ovu zlu strast, ve} i na nama svegre{nima poka`i svoje bezmerno milosr|e.

Bqesni muwom Svoje sile i qubavi, sagori u du{ama na{im svaki koren ove zle strasti, probudi u nama dah ve~noga `ivota i otvori umne o~i

srca na{ih, da bi se Tebi priklawali doveka, i Tvome Sinu koji Te je tako veli~anstveno uzdigao u svetlosti i milosr|u. Ogradi nas Tvojom blagoda}u, Majko Presveta, da nas ovi zli demoni ne progutaju od besa {to vi{e ne}emo wih da slu`imo i daj nam snage da ovaj pokajni~ki put nikad vi{e ne napu{tamo, ve} da do posledweg daha svog zahvaqujemo Tebi, Svecarice, {to nas izbavqa{ iz pakla i ovoga i onoga sveta. Ali, Majko, Svemajko, mnogi od na{ih bli`wih su ovim otrovom napustili svet, i u ve~ne paklene muke oti{li. Po{to je Tvoja mo} beskrajna, sa strahom, ali i sa nadom Te molimo, si|i i do najdubqih dubina tame paklene, i suzama Tvojim i na{im umi i obeli du{e na{ih ~eda, bra}e i sestara, i uvedi ih bli`e Bo`ijoj svetlosti, kako bi jednom mo`da i bili spa{eni, i svetlo{}u Tvojom i svedobrotom, stali Bogu i Tebi sa desne strane.

O, Presveta, ne odbaci ove re~i u tuzi Tebi upu}ene, zbog na{e svegre{nosti, ve} kao Ne`na Majka milostivog Boga, smiluj se i na nas, i pomozi nam, onako kako Ti zna{ da je najboqe za nas. Povedi nas putem istine i pravde, uvedi nas u Crkvu, da u woj neprestano sa Svetima, opevaju}i Tebe i milost Tvoju, slavimo i Sina Tvoga, Gospoda na{eg Isusa Hrista, sa Ocem i Duhom Svetim, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

37

Iz sve{teni~ke prakse

pravoslavni SVETIONIK

Iskreno pokajawe vratilo radost porodici Ispri~ao mi je brat Filip da je u mladosti bio veoma lep i sna`an mladi}. U susednom selu imao je veoma lepu i dosta imu}nu devojku sa kojom je planirao brak. Odmah po povratku iz vojske izvr{i pro{evinu i zaka`e svadbu u jesen.

Kako je majka bila veoma bole{qiva `ena, razbole se i brzo umre. Otac i ja ostadosmo sami u domu. Nisam znao da moji roditeqi, a pogotovo majka, nije volela {to sam ja isprosio upravo tu devojku pa je sada otac posle wene smrti rekao da od te svadbe i moje `enidbe nema ni{ta, ve} da su se otac i majka dogovorili koja je devojka za mene najboqa. Kada je majci pro{lo ~etrdeset dana po{ao sam sa ocem i stricem da prosim drugu devojku, koja je bila po voqi mojih roditeqa. Te{ka srca sam pristao, ali u to vreme se roditeq po{tovao i ja nisam imao izbora. Kako smo nas dvojica `iveli sami na velikoj imovini, to smo istog dana sa pro{evine doveli moju sada{wu suprugu. Veseqa i ven~awa nije bilo te godine, jer smo bili u `alosti. Posle pet meseci od moje `enidbe, saznao sam da je moja biv{a ispro{ena devojka u drugom stawu.

Da se to ne bi saznalo roditeqi su je poslali kod tetke u drugi okrug.

Iskoristio sam priliku jednog letweg dana da se na|em u selu u kome

je `ivela moja devojka, Lela, i da se uverim u istinitost pri~e.

Na`alost, rodila je dete u planini, kod kolibe, gde je bila sklonila baba. Da bi sakrila sramotu dete je udavila po ro|ewu. Susret sa Lelom toga dana, bio je najte`i dan u mom `ivotu. Godine su polako prolazile, a moja supruga rodila je ~etvoro dece. Ovaj ru`an doga|aj iz moje mladosti polako je bledio. Kada su moja deca porasla, sinovi se po`enili, }eri poudale, ali niko od wih poroda nije imao. Prvih nekoliko godina imao sam neku nadu, ali kasnije kada mi je starija snaha rodila troje unu~adi koja su na ro|ewu umrla, po~eo me je pe}i greh iz mladosti svoje. Jednoga dana odem u manastir i ispovedim sve to i ceo `ivot svoj uglednom duhovniku koji me lepo primi i posavetova {ta da ~inim da se iskupim za nedela svoja. I Gospod primi moje iskreno kajawe. I odmah idu}e godine dobijem od dece troje unu~adi. Od tada na svim skupovima pri~am moj `ivot, moje iskreno pokajawe i milost koju je Gospod pokazao prema meni i prema mojoj deci. p. S. M.

38

Interesuje me...

pravoslavni SVETIONIK

Odgovori sve{tenika

1. pitawe: Imam 18 godina.

Ve} tri meseca idem u crkvu. ^itam Novi Zavet i katihizis. Imam drugove koji tako|e `ele da idu tim putem.

Molim vas napi{ite od ~ega treba da po~nemo?

Odgovor: Vi ste ispravno po~eli, neka i va{i prijateqi postupe isto. Ali potreban vam je duhovni rukovoditeq, duhovnik: probajte da o tome razgovarate sa svojim sve{tenikom. Redovno prisustvujte svetoj Liturgiji.

2. pitawe: Da li se gresi mogu otkrivati i nekom drugom, osim duhovnom ocu?

Odgovor: Nemoj nikom bez nu`de otkrivati tajne gre{ke i grehove koje si po~inio. Otkrivawem tajnih gre{aka izgubi}e{ one koji te slu{aju, wihovo po{tovawe, koje je neophodno da bi se ~inila dobra dela.

Z. pitawe: [ta da radim ako nisam na{ao duhovnika koji mnogo zna, koji ima iskustvo i dobre namere.

Odgovor: Da zaista, iskusni duhovnik nastavnik u na{e vreme je

velika retkost. Zato smiri se pred duhovnikom koga ima{, {to ~e{}e ispovedaj svoje grehe pred duhovnim ocem, a duhovne pouke tra`i u Svetom Pismu i delima Svetih Otaca i staraca, naro~ito pouke o isku{ewima i trpqewu.

4. pitawe: Da li je greh “birati” sve{tenika sa kojim }emo da budemo u kontaktu?

Odgovor: Sve{tenike sve po{tuj, a dobrima se prikloni.

Sve{tenike treba po{tovati vi{e nego roditeqe. “3nate li vi, - pi{e sveti Jovan Zlatoust, -ko je sve{tenik?”

I odgovara: “An|eo Gospodwi. I zato pastire treba po{tovati, - ka`e on, vi{e nego roditeqe, jer su oni slu`iteqi Hristovi na zemqi i ko wih po{tuje, taj po{tuje Hrista”. Ceni pastire mudre, dobre i iskusne u duhovnom `ivotu i dr`i ih bli`e sebi.

Svaki sve{tenik mo`e da otpusti grehe, a da pou~i duhovnom `ivotu jedan od mnogih, tj. samo onaj ko je duhovno iskusan.

5. pitawe: Za{to Sveti Oci pridaju tako veliki zna~aj `ivotu pod rukovodstvom duhovnog oca?

Odgovor: Ko `ivi sam za sebe, bez duhovnog oca, taj besplodno `ivi.

Makar on i ispravno postupao, ipak, savest mu u tom slu~aju ne mo`e biti mirna ( po{to se du{a ~ovekova smiruje i umiruje preko ispovesti, duhovnih saveta i otkrivawa voqe Bo`ije koje ~oveku prenosi wegov duhovnik). Takav ~ovek je neprestano neodlu~an, smu{en,

39

i {to je najva`nije, on u su{tini `ivi u svojevoqnosti, a samovoqa je, kao {to u~e Sveti Oci crkve, pre~ica u duhovnu propast.

6. pitawe: Kada se mo`e prekr{iti zapovest o postu?

Odgovor: 3a one koji zaista qube Gospoda, ne postoji nikakva sila koja ih mo`e odvojiti od zapovesti Wegovih. No oni koji se tek u~e qubavi Bo`ijoj, oni mogu premrsiti; kao {egrti, vojnici i te{ki bolesnici mogu jesti ja~u hranu po nevoqi.

7. pitawe: Da li je greh ako radnik, prinu|en od svoga gazde, u dan posta jede mrsnu hranu.

Odgovor: Greh je odricati se zakona Bo`jeg zbog straha bezbo`ni~kog. Ovo va`i i za one koji odlaze u goste.

8. pitawe: Da li je greh i}i u kafanu, bioskop, pozori{te i na druge zabave?

Odgovor: Nije greh tamo i}i; ali su to opasna mesta gde se najbr`e mo`e grehom uprqati. Zato ne treba i}i bez naro~itih potreba.

9. pitawe: Je li gre{no na{im ~lanovima crkve baviti se politikom, i}i na izbore i glasati?

Odgovor: Ne treba biti agitator ni jedne partijske stranke, jer to ru{i op{ti mir, a glasati treba one koji su za ~uvawe na{e svete vere i dr`ave.

10. pitawe: Da li je greh jesti i piti pre polaska na liturgiju u crkvu?

Odgovor: U crkvu treba i}i pre jela i pi}a no mo`e se i}i i posle jela, ali naforu ne uzimati.

11. pitawe: Da li je istina da svaki va`niji posao treba po~eti samo ponedeqkom ili ~etvrtkom, a svaki po~etak u druge dane prolazi nesre}no,

jer su drugi dani “baksuzni”?

Odgovor: Ako se neko grehom otu|i od Boga, wega uvek i svuda prati zli Duh, |avo i “baksuz”, a dani su svi dobri i me|u wima nema “baksuza”.

12. pitawe: Da li je greh {to neki zapo~iwu razne poslove na Bo`i}, smatraju}i da na taj na~in bivaju svi poslovi sre}ni koji se na Bo`i} zapo~nu?

Odgovor: Bo`i} je veliki i radosni praznik, u koji treba slaviti Boga u crkvi i u domu, a nikako ne zapo~iwati neke radni~ke poslove jer je to vra~arija i gad pred Bogom.

13. pitawe: Da li je greh ako neko kradom bez odobrewa roditeqa ~ini milostiwu?

Odgovor: Ako neko ho}e da ~ini milostiwu, to treba da ~ini samo od onog dela koji wemu pripada, a nikako da ne dozvoli da se wegova milostiwa oskrnavi sva|om i gwevom u porodici. U isto vreme du`an je da moli one sa kojima `ivi da i oni budu milostivi, i da strpqivo u tome ~eka voqu Bo`iju.

14. pitawe: Da li treba dozvoliti gostima da pu{e za vreme ru~ka ili ve~ere na slavi kada gori kandilo i slavska sve}a?

Odgovor: Nepristojno je i gre{no pu{iti duvan tamo gde gori sve}a i kandilo, no jo{ gore mo`e biti ako doma}in zbog toga izazove sva|u sa gostima; zato treba goste na vreme zamoliti i sa qubavqu opomenuti.

15. pitawe: Da li je boqe mesiti slavski kola~ na sam dan slave ili pre dva dana ako je uo~i slave praznik?

Odgovor: Slavski kola~ treba mesiti u radni dan, nikako na dan slave ili praznika.

40

Iz na{e parohije

pravoslavni SVETIONIK

Tragovi Mrk{ine crkve u kosjerskom kraju istorijske pretpostavke

Prostor u kome se sada nalazi grad Kosjeri} predstavqa plodnu i relativno prostranu kotlinu koja je sme{tena u slivu reka Skrape`a i Kladorobe, oivi~enu ple}atim platnima Crnokose, Drmanovine, Povlena i Maqena, sa istaknutim vrhovima Subjela, Kika, Gradnika, kao kakvim pomorskim orijentirima. Skrape{ka kotlina je prostrana i plodna, i tako skrovita bila je idealno mesto za srpskog plemi}a Mrk{u @arkovi}a da u 15. veku ovde skloni i za{titi svoje dostojanstvo, novac i duhovnost.

Susedna kotlina je Lu`i~ka u ~ijim nedrima je `upan Brajan ostavio svoju predivnu zadu`binu “Belu karansku crkvu�, iako je ovaj `upan za vreme cara Du{ana bio namesnik u Anfipoqu. Bela karanska crkva i

danas zra~i svojom lepotom i otvorenih nedara ocrtava taj nacionalni i duhovni uspon srpskog pravoslavnog bratstva.

U skrape{koj kotlini, na u{}u dve reke, sa plodnim zemqi{tem, ogra|enim {umovitim padinama, na anti~kim nekropolama, svetlela je zadu`bina vlastelina Mrk{e @arkovi}a, gospodara Valone i Berata (15. vek).

Rodona~elnik Mrk{i}a, vlastelin Mrk{a, dobio je na upravu zna~ajnu i bogatu `upu Crna Gora, da bi kasnije, pri izmicawu ispred Turaka, celokupan posed ostavio manastiru.

Manastir koji je dobio ime po `upanu bio je sagra|en od kamena i drveta i ne tako impozantan kao zadu`bina `upana Brajana. Tako da je u vreme sultana Mehmeda i wegovih sumanutih pohoda preko Srbije ova gra|evina bila spaqena. Sli~na sudbina zadesila je i obli`wi manastir Rujno, podno Zlatibora, koji je nedavno obnovqen i preure|en. Oba manastira poti~u iz 15. veka.

Vredno pomena je i kazivawe istra`iva~a Stojana Obradovi}a koji je obilazio prostor u`i~ke Crne Gore, sredinom 19. veka.

Obradovi} je uz pomo} sve{teni~ke porodice Popovi}, koji su ~uvali i negovali tragove Mrk{ine crkve, 41

identifikovao kameni presto koji se sada nalazi u sada{woj kosjerskoj crkvi. Sa~uvana je pri~a o prestolu sa kojim su seqani zatvorili izvor u Duskom poqu, pa su zatim morali da ga vrate na staro mesto a potom i da ga ugrade u novu kosjersku crkvu kao naslednicu stare Mrk{ine crkve.

Od {tampanih kwiga ostalo je ^etvorojevan|eqe i Cvetni triod koji se sticajem okolnosti ~uvaju u Narodnoj biblioteci u Beogradu, U`i~kom narodnom muzeju i u Carskoj biblioteci u Petrogradu.

Zasluge za rad i `ivot {tamparije pripadaju “vrednom jeromonahu Mardariju” koji je “rodom od reke Drine” kao i wegovim pomaga~ima, popu @ivku i |aku Radulu. ^itav prostor oko sastavaka reke Kladorobe i Skrape`a narod ovog kraja zove Dusko poqe. Naziv ovog poteza verovatno poti~e od pojmova: duh, du{a, duhovnost (kao i Duhov do u Zasequ), pa i na osnovu toga mo`emo pretpostaviti da se na tom prostoru odvijao duhovni, odnosno religiozni `ivot naroda ovog kraja. Jer toponimi (nazivi mesta) ~uvaju se}awe na istoriju i kulturu jednog naroda.

Vladan Jovanovi}

Izlazak ovog lista omogu}ili su: Drago{ \urovi}, Nikola Kuburovi}, 3oran Lazarevi}, ^edo Pjevi} i Slobodan Bogi}evi}.

DETE NA MOLITVI Ni{ta nije tako dirqivo i lepo, i ni{ta tako ne uzbu|uje du{u, kao dete na molitvi.

Svojim slatkim, detiwim jezikom izgovara one velike re~i Molitve Gospodwe: “O~e na{...”

A Otac na{, Tvorac sveta, Gospodar vaseqene i Svedr`iteq prima s qubavqu ispovest ~istog detiweg srca...

I na{u du{u kad gledamo taj mali prizor, obuzima ~udo i slatko uzbu|ewe. I po`elimo da padnemo na kolena pored deteta i da se sa wim, kao ono, Bogu pomolimo.

Gospode! Spasitequ! Ti koji si rekao da treba da postanemo kao deca da bi u{li u carstvo nebesno, u~ini da na{a vera postane bezazlena i ~ista kao kod dece! Daruj nam nezlobivo krotko srce, wihovu ~istotu i nepoznawe zla. Da bismo, kad izgovorimo velike re~i : “O~e na{“ bili neporo~ni kao i oni, neporo~ni, mala i mila deca Tvoja, Nebeski O~e! +++ A Isus re~e: Ostavite decu i ne zabrawujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.

Sveto Jevan|eqe po Mateju, glava 19, 14.

42