Православни светионик, број 3

pravoslavni SVETIONIK

Nauka i Bog

Post i nauka (...)Tema posta je, posledwih godina, privukla interesovawe medicinske nauke u mnogim delovima sveta, naro~ito SAD-u, Rusiji i ZapaDr Herbert [elton dnoj Evropi. U Americi se ovo interesovawe pro{irilo i na obi~ne qude, svih zanimawa i dru{tvenih klasa.

Mnogobrojne kwige o postu kao sredstvu za poboq{avawe zdravqa i isceqewe bolesti, prodaju se u stotine hiqada primeraka. Me|u autorima tih kwiga poznati su Herbert [elton i Alen Kot, poznati medicinski stru~waci, koji su u svojoj bolni~koj praksi koristili post kao metod isceqewa bolesnika.

Kada [elton, Kot i drugi nau~ni terapeuti govore o postu, oni podrazumevaju totalno uzdr`awe od hrane, kao i totalno uzdr`awe od pi}a, izuzimaju}i vodu. Osoba koja posti ne jede ni{ta, i ne pije ni{ta, osim vode, dok se ne vrati na uobi~ajenu ishranu. Post dovodi do odr`avawa i poboq{awa zdravqa i do dugog `ivota. On produ`ava mladost, usporava nadirawe starosti, i doprinosi obnavqawu mladosti,

wegovi blagotvorni uticaji ne ograni~avaju se samo na telo nego se, tako|e, {ire i na du{u. Radi primera, post pove}ava jasno}u i snagu uma.

Dozvoqava se svakome da pije vode koliko `eli. Naravno, ona mora biti ~ista, bez ikakvih hemijskih dodataka, kao {to su hlor ili fluor, bez {e}era, lako svarqiva. Stoga je najboqa destilovana voda. Ona ne sadr`i mikrobe, ni soli, niti druge strane materije. Onima koji poste, zabraweno je tako|e i da pu{e, jer dim od cigareta sadr`i {kodqive materije.

Ovaj naro~iti na~in posta, bez uno{ewa hrane ili uzdr`avawe od hrane, mo`e se koristiti jedan, dva ili vi{e dana, ili ~ak nedeqa.

Period je odre|en svrhom posta. Post mora biti preduzet uz odobrewe lekara, koji je upoznat sa praksom posta, i pod wegovim nadzorom, ako traje du`e od jednog dana. [elton pi{e da je mogu}e le~iti postom nebrojene bolesti: anemiju (malokrvnost), artritis (upalu zglobova), astmu, benigni tumor grudi (dobro}udni) i drugih delova, bronhitis, hroni~ni ekcem, kolitis (upala creva), dijabetes ({e}erna bolest, kada nije dostigla stawe te{kog organskog o{te}ewa), duodenalni i crevni ~ir, dizenteri1

ju, endokarditis, gastritis, glaukom, visok krvni pritisak, infulencu (virusno oboqewe), kamewe u bubregu, `u~i i mokra}noj be{ici, migrenoznu glavoboqu, nefritis (upala bubrega), pneumoniju (upala plu}a), prostatis (upala prostate), progresivnu paralizu (Parkinsonova bolest), psorijazu (gqivi~no oboqewe), reumatizam, sinusitis (upala sinusa) i razna oboqewa srca. Daqe, [elton dodaje da post ima slede}e blagotvorne posledice: on poboq{ava ~ulo vida, sluha, mirisa i ukusa. Zaista, u nekim slu~ajevima, mo`e da povrati vid slepom i sluh gluvome. Post ubrzava rad stomaka i creva, srca i drugih organa. Tako i krv oja~ava: ~isti je i pove}ava broj crvenih krvnih zrnaca. Obi~no smawuje maligne tumore. Post smawuje te`inu kod gojaznih osoba, br`e od bilo kog metoda, a dodaje te`inu kod onih koji su jako mr{avi, kada nakon posta, usvoje ishranu koja sadr`i zdravu, prirodnu ishranu i pi}e.

Ipak, postoje okolnosti pod kojima post ne poma`e i ne sme se upotrebiti. To su slede}i slu~ajevi: kad je osoba jako slaba, u ubrzanom stawu dijabetesa, kod slabog srca, raka i tuberkuloze. U ovim slu~ajevima se ne dobija nikakva korist od posta. Lekar Alen Kot veli~a delotvornost posta - nau~nog posta, ili uzdr`awa od hrane - za one koji `ele da smawe te`inu, koji boluju od artritisa, visokog krvnog pritiska, povi{enog holesterola, ili takvih psihi~kih poreme}aja kao {to je {izofrenija. U dodatku, on otkriva blagotvornost ove vrste posta u slu~aju anemije, astme, bolesti dis-

ajnih organa, ko`e, o~iju (iritis, retintis), probavnog sistema, i za dijabetes, stoma~ni ~ir, kolitis, nazebe, nervne bolesti, kamewe u `u~i, prostatis, razli~ite oblike reumatizma i psorijazu. On odvra}a od upotrebe posta u vi{e okolnosti nego {to je [elton nabrojao. Ne preporu~uje upotrebu posta, naro~ito: trudnicama, `enama neposredno posle poro|aja, deci, kao i onima koji boluju od perforacija ~ira, oboqewa krvi, mozga ili srca - naro~ito kada postoje predispozicije za trombozu bubrega, jetre ili za rak. Kotov spisak otkriva da postoje razli~ita mi{qewa me|u specijalistima koji koriste post kao sredstvo terapije u pogledu slu~ajeva u kojima se ne sme upotrebqavati post ove vrste. [to se ti~e raka, s obzirom da je to tema za koju se mnogi interesuju, po{to je ova bolest jako rasprostrawena, primeti}u da je fizioterapeut Bernar Makfeden, jedan od prvih koji je u 20. veku dao {iri publicitet temi posta, imao druga~iji stav od Kota. Makfeden ka`e u svojoj kwizi "Post radi zdravqa", kao i [elton, da se kancerozni tumori smawuju postom.

On navodi jedan slu~aj raka stomaka, i drugi, raka kostiju, koji su bili potpuno izle~eni.

Kao psihijatar, Kot raspravqa o kori{}ewu posta za blagostawe du{e i le~ewe psihi~kih bolesti. Kot smatra post za vrlo blagotvoran i uspe{an. On izjavquje da post ~ini da se boqe ose}amo ne samo telesno, nego tako|e i du{evno; pove}ava na{u osetqivost za moralne i duhovne vrednosti, 2

oboga}uje du{u, i dovodi do bistrine uma i ~istote srca. On ka`e kako je i sam koristio nau~ni post u le~ewu {izofrenije u wujor{koj bolnici.

Preduzeo je le~ewe 35 qudi i `ena koji su patili od {izofrenije najmawe 5 godina, i koji nisu imali koristi ni od jedne terapije koja se samo na wima vr{ila. On im je odredio post od 25 i vi{e dana, samo na vodi. Od ovakvog posta 34 od 35 su ozdravili.

On navodi rezultate koje je postigao ruski lekar Juri Nikolajev u Psihijatrijskom institutu u Moskvi, od 1945. godine. On je propisao post za 10.000 psihi~ki bolesnih pacijenata. Post koji on koristi traje oko mesec dana. Ni{ta se ne jede. Post se prekida kada se vrati apetit za hranu, kada wihovi jezici i dah budu ~isti i kada je psihi~ko stawe pacijenta poboq{ano. U toku ovog perioda, daje mu se hrana koja se ograni~ava na povr}e, vo}e i odre|enu vrstu blagog, kiselog mleka. [estog ili sedmog dana dodaje se hleb. Poboq{awe psihi~kog zdravqa pacijenata nastavqa se nakon ovoga, godinama, izuzev u onim slu~ajevima kada oni dodaju `ivotiwske proizvode ovoj ishrani (meso, ribu, jaja, sir, itd.). U tim slu~ajevima je prime}eno ponovo javqawe bolesti.

Kod drugih pacijenata poboq{awe se nastavqa, dosegnuv{i vrhunac 2. ili

3. meseca posle prestanka wihove hospitalizacije. Neko bi sad mogao da zapita: kako to nau~ni post, potpuno uzdr`avawe od hrane, donosi poboq{awe zdravqa i le~ewe razli~itih bolesti? Odgovor, koji daju oni koji su prou~avali post i koji to koriste da bi le~ili sebe i druge, slede}i je: nizak nivo zdravqa i bolesti nastaju usled prisustva toksina, {tetnih materija u krvi, koji su prouzrokovani razli~itim uzrocima. To su: prejedawe, lo{a ishrana, hemijske supstance u hrani koju jedemo, u lekovima, u vodi i drugim te~nostima koje pijemo, i u vazduhu koji di{emo, nedostatak kretawa, odgovaraju}eg odmora, i u celini, nezdrav na~in `ivota. Od ovih toksina dobijamo razli~ite simptome, kojima dajemo razli~ita imena, i koje sve nazivamo bolestima.

Na{ organizam, na{e telo, poku{ava da izbaci ove otrove, ali ne uspeva u potpunosti, a sa godinama, i drugi se otrovi neprestano dodaju ovima koji se ve} nalaze u telu. Ovo se zbiva zato {to mi, svaki dan u toku godine, optere}ujemo svoja tela suvi{nim koli~inama hrane, sa kojima se na{ organizam bori da ih svari, i da izbaci neiskori{}ene i nesvarene delove. Da bi ovo bilo ostvareno, potreban je veliki utro{ak telesne energije. Kada pak prestanemo da jedemo, pre nego {to je utro{i na ovu 3

aktivnost, ovu `ivotnu energiju organizam utro{i da bi izbacio toksine, otrove, koji su uskladi{teni u raznim delovima tela. Ovaj proces detoksikacije, ~i{}ewa organizma, nastavqa se toliko dugo koliko mi zaobilazimo hranu. Otrovi se prenose putem kru`nog sistema, do creva, bubrega, plu}a, ko`e, i tako bivaju izbacivani iz tela. U srazmeri sa koli~inom {kodqivih materija koje su natalo`ene u organizmu, potreban je du`i ili kra}i period za wegovo unutra{we ~i{}ewe. Potrebno vreme mo`e biti 1 dan, 2 ili 3 dana, ili vi{e nedeqa.

Zagovornici nau~nog posta obja{wavaju da je mogu}e da ~ovek `ivi ovako dugo bez hrane, samo na vodi, jer mi u svom telu imamo rezerve energije u obliku masti, na primer, koja se koristi za obnavqawe i rad tela. Prema tome, post ne zna~i umreti od gladi. Izgladnelost dovodi do smrti, dok post dovodi do uspostavqawa i poboq{awa zdravqa. [to se ti~e vi{ednevnog posta, osobe koje poste ne pate od `eqe za hranom, osim u po~etku. Jer, `eqa za hranom nestaje nakon prva dva ili tri dana uzdr`avawa. Kada se okon~a proces detoksinacije, ~oveku se vra}a apetit. U isto vreme, jezik i dah, koji su pre toga zaudarali, postaju ~isti.

Na ovoj ta~ki treba post prekinuti.

Ako se `eqa ne zadovoqi hranom, od toga trena po~iwe umirawe od gladi.

U toku posta po~iwu da deluju razni mehanizmi, koji rade na detoksinaciji i ~i{}ewu tela. Preporu~uju}i post, ~uveni lekar, Aleksis Karel, ka`e u svojoj kwizi "Nepoznati ~ovek": "U po~etku, oskudica hrane

donosi ose}aj gladi, pokatkad odre|ene nervne nadra`aje, a kasnije ose}aj slabosti. Ali, ona, tako|e utvr|uje odre|ene skrivene pojave, koje su daleko va`nije. [e}er iz jetre i mast u potko`nim skladi{tima se pokre}u, a tako|e, i belan~evine iz mi{i}a i `lezda. Svi organi `rtvuju svoje sopstvene supstance da bi odr`ali krv, srce i mozak u normalnim uslovima. Post pre~i{}ava i iz korena mewa na{e tkivo."

Kada ~ovek posti jedan ili dva dana, ne postoji problem - kako }e da nastavi sa primawem hrane. Ali, kad post traje par dana, ili ~ak nedeqa, onda se zahteva velika obazrivost. U po~etku, porcije hrane moraju biti male i ograni~ene na vo}e i povr}e, ili sokove od wih napravqene. Posle se, polako, mo`e dodati ostala hrana. Pri ovome je potreban nadzor lekara koji je iskusan u postupku posta.

Nama, da bismo uvek bili zdravi, preporu~uje se da nam post postane sastavni deo na{eg `ivota, organski deo na{eg na~ina `ivqewa.

Doktori i fizoterapeuti koji koriste nau~ni post za sredstvo le~ewa, preporu~uju da se svaki ~ovek re{i da posti jedan dan u nedeqi, u toku cele godine - po mogu}stvu isti dan ili najmawe, jednom u mesec dana.

Tog dana ne bi trebalo da jedemo ni{ta, samo da pijemo vodu. Ovo, isti~u oni, ne bi trebalo da nas spre~ava da izvr{imo svoja poslu{awa, kao i svakog drugog dana.

Mnogi su sebi nalo`ili ovaj na~in le~ewa: doktori, pravnici, pisci, poslovni qudi, umetnici, radnici i drugi. Mnogi terapeuti, kao {to su 4

Bernar Makfaden i Pol Breg, poste na ovaj na~in sa neobi~nim rezultatima. Makfaden, u starosti od 83 godine, spu{ta se padobranom iz aviona. Pol Breg, dugogodi{wi Makfadenov saradnik, isprobao je slede}i re`im na sebi: on je redovno postio jedan dan u nedeqi, tokom cele godine, kao i dodatnih 7 do 10 dana 4 puta godi{we. U 95. godini `ivota on je mogao da se pewe na planine, tr~i i pliva. Zahvaquju}i svom na~inu `ivota, Breg je posedovao otporno i neumorno telo i um sve` i jasan.

Breg je bio po{tovalac gr~kih pravoslavnih monaha iz Svete Zemqe, jer je otkrio da je za wih post - iako druga~iji od posta kakav je on upra`wavao - na~in `ivota, i na wima je jasno uo~io blagotvorno dejstvo posta, kako na wihove du{e, tako i na wihova tela. "Jednom se bio popeo i na sam vrh Gore ku{awa gde je Isusa isku{avao |avo, nakon {to je postio ~etrdeset dana i no}i. I tada je nai{ao na manastir gde je deset ve} ostarelih monaha `ivelo u oskudici. Po starom obi~aju ukazivawa po{tovawa svakom strancu, jer bi i on mogao biti Hristos koji luta, monasi su ga do~ekali veoma gostoqubivo. Po{to su mu pokazali manastir uklesan u steni, iznad strmih provalija, pri~ali su mu kako monasi tokom svake sedmice dva dana poste, dok jednom godi{we poste ~etrdeset dana i no}i u pe}ini gde je i Gospod Isus Hristos postio. Ose}ali su da im takav post nije omogu}io samo duhovno prosvetqewe, ve} da je, isto tako, wihovim `ivotima dodato mnogo krepkih godina.

To je potvrdio i wihov izgled. Iako ve} u poodmaklim godinama, ovi qudi imali su veoma `ilava tela. Odr`avawe manastira u ovoj surovoj, goloj pustiwi, i po nepodno{qivoj vru}ini, zahtevalo je mnogo fizi~ke izdr`qivosti. Svi su bili vitki i mi{i}avi, dok su im se ko`a i svetle pronicqive o~i blistale od zdravqa - nijedan od wih nije nosio nao~are.

Wihova produhovqenost ispoqavala se u iskrenoj bratskoj qubavi koju su pokazivali prema wemu, strancu. Na kraju posete, jedan od monaha otpratio ga je do kapije, poqubio u oba obraza i blagoslovio na gr~kom."

Post kao na~in `ivota zagovornici nau~nog posta danas smatraju neophodnim, naro~ito za stanovnike (velikih) gradova u kojima je atmosfera postala veoma ne~ista. Danas je sve zaga|eno.

Hrana biqnog i `ivotiwskog porekla zaga|ena je |ubrivom, sredstvima za prskawe, hormonima i radioaktivno{}u, isto kao i otrovnim gasovima automobila, ku}a i fabrika. Voda u jezerima, rekama i morima, voda koju pijemo ili pomo}u koje kuvamo tako|e je zaga|ena. Jedino postom mo`emo ukloniti te {tetne supstance iz na{ih tela, koriste}i vodu koja ih ne sadr`i.

5

Za one koji nemaju dovoqno snage da u potpunosti poste tokom ~itavog dana i no}i - da i ne spomiwem neki du`i period - postoji post koji podrazumeva izostavqawe jutarweg obroka. Ovo se upra`wava tokom nekoliko sedmica ili ako se poka`e korisno, stalno.

Ameri~ki lekar Edvard Huker Djui tvrdi da se izostavqawem doru~ka kod mnogih bolesti poboq{ava zdravstveno stawe, dok se bla`i poreme}aji potpuno iscequju.

Medicina ka`e da svaki put, kada izbegavamo hranu, vitalnu energiju - koju bismo ina~e koristili za varewe hrane - na{ organizam koristi da se oslobodi razli~itih toksina i hemijskih supstanci sadr`anih u na{im tkivima i krvi.

Tako post uzrokuje odgovaraju}e poboq{awe na{eg zdravqa ili wegovo o~uvawe.

Toliko o postu kakav praktikuje i preporu~uje medicina.(...) (deo iz kwige “O postu” profesor Konstantin Kavarnos, Biblioteka Sveta~ki obraz)

O gorkoj smrti `ene gre{nice

Pri~a nam jedna seqanka iz Vaqeva o smrti wene kom{inice.

Ku}a @ivanovi}a bogata je i pred svetom ugledna. No niko u woj nije hteo znati za Boga, ni za du{u. Niti su u crkvu hodili, ni poste dr`ali, ni milostiwu delili. Ovih dana umrla je u toj ku}i `ena A. Wena smrt je za pri~u, kao {to je i wen sav `ivot

bio za pri~u. Kao mlada ona je jurila za mnogim mu{karcima. @ivela je i sa svojim deverom, koji se posle zbog we ubio. Sa svojim mu`em nije govorila pune ~etiri godine. Sama je pri~ala, kako je gwavila i trovala decu u sebi, da ne bi ra|ala. Mu` joj umre na Veliki Ponedeonik ove godine. Ona mu nije htela pri}i u bolesti, iako sam joj govorila i ja i mnogi drugi, da bi trebala da ode umiru}em mu`u i s wim se oprosti.

Na samrtnoj posteqi mu` je prokune: Da Boga da se u ranama raspala! I zaista odmah po smrti mu`a A. se razboli. Otvore joj se rane od pojasa pa sve do stopala. Gledala sam je svu u gnoju. ^etiri `ene dizale su je i spu{tale i ~istile. Nikako nije mogla sobom vladati. Udarala je rukama oko sebe po vazduhu i vikala: Odlazite! Idite! Ta gonite ovu decu od mene!

- Kakvu decu? pitamo mi. Mi ne vidimo nikakvu decu. Ali ona je neprestano vikala: Gonite ih! Kako ih ne vidite? Evo ih oko mene i pu`u se uza me. - A to su ona deca koju je ona u sebi gwe~ila i trovala. Ja sam joj vi{e puta govorila: Pozovi, sestro, sve-{tenika, pa se ispovedi i pri~esti. Ali se woj to nije nikako dalo. Najzad je usavetujem i ona pozove sve{tenika. No kad joj sve{tenik do|e, woj se zave`e jezik, te mu ni{ta nije mogla iskazati. I tako posle duge i te{ke bolesti, sva u ranama i smradu, jedva ispusti svoju du{u, jadna moja kom{inica A.! I celo se na{e selo strese od u`asa. I samo se o woj sada govori.

“Emanuil” Sveti vladika Nikolaj `i~ki

6

Na{a stvarnost

pravoslavni SVETIONIK

Doktori srca kamenoga Na pitawe da li je abortus ubistvo, mo`e se odgovoriti tek nakon {to se odgovori na jedno drugo pitawe: Kada po~iwe qudski `ivot?

Svi lekari pola`u Hipokratovu zakletvu u kojoj, pored ostalog, ka`u: "^uva}u `ivot od samog po~etka".

Dakle, kada po~iwe qudski `ivot?

U preistorijskoj zajednici qudski `ivot po~iwao je tek onda kada je to stvorewe koje tr~kara unaokolo stasalo da mo`e da se brani ili da ra|a. Po rimskom pravu `ivot po~iwe onda kada otac, ili robovlasnik ako je dete rodila robiwa, mlatne {tapom o sto i ka`e "Homo est" (~ovek je). Do tada je samo "neo natus" (nova zadwica) i ako ga otac ili robovlasnik ne prizna, bacaju ga sviwama. U nekim na{im

krajevima pravo na `ivot priznavala je zajednica. Daqe, postoje teorije da je dete `ivo onda kad mo`e da pre`ivi van majke, ili da je `ivo kada majka oseti da se mi~e u wenom stomaku (kod prvorotki da je 4,5, a kod drugorotki 4 meseca). Protestanti ka`u da je dete `ivo od momenta ugwezdavawa embriona u matericu, a rimokatolici i pravoslavci da je `ivo od za~e}a. Po hri{}anskoj teoriji, dakle, abortus je uvek ubistvo. Zna~i, da li }e abortus biti ubistvo zavisi od toga kako se dogovorimo. Tako se i zakon pravi. U SRJ (SCG) po va`e}em zakonu, preuzetom od SFRJ, dete je `ivo sa prvim udisajem. [ezdesetih u Bawa Luci jedan ~ovek ubo je "}akijom" trudnu `enu u stomak. Tanki no` pro{ao je kroz 7

`enine trbu{ne mi{i}e paralelno sa vlaknima, tako da je na~inio bezna~ajnu poseklinu, ali je dete pogodio pravo u srce. Taj ~ovek je osu|en za nano{ewe lak{ih telesnih povreda trudnici. U odgovoru na `albu sudu da je stradalo dete, ka`e se da ne mo`e biti ubijen neko ko nije `iv. Ta~no u skladu sa zakonom, koji i danas va`i u SRJ (SCG). Ovako na~iwen zakon legalizuje svaki abortus. Ograni~ewa samo postoje zbog brige za `enu iz ~ije utrobe se vadi dete. Fetus star do tri meseca nije neki problem izvaditi, ali stariji jeste, jer kosti postaju ~vr{}e a mi{i}i `ilaviji. Dete u maj~inoj utrobi po zakonu deo je wenog tela, kao neki organ, kao recimo krajnici, slepo crevo ili zub.

Dr. Stojan Ada{evi} je, ka`e, uradio pedesetak hiqada abortusa. Jedno vreme je bio "prva kireta Beograda". Ve} osam godina to ne radi. Ne radi abortuse otkako je iskomadao dete svog bliskog ro|aka koje je samo trenutak ranije, pomo}u ultrazvuka, gledao na monitoru kako sisa palac.

Ultrazvu~ni aparat koji prikazuje {ta se doga|a u utrobi majke; koji daje `ivu sliku a ne kao raniji aparati stati~nu, otvorio je o~i dr Ada{evi}u. I on je na beogradskom Medicinskom fakultetu u~io da je fetus organ majke, da je dete `ivo tek kada se rodi, pa se trudio da abort, to "va|ewe zuba", {to mawe boli majku. Nije mu ni padalo na pamet da to boli i dete.

Tehnolo{ki napredak doveo je do napretka medicine. Tako lekari danas samo 18 dana od za~e}a ose}aju

otkucaje srca deteta i znaju da wegov krvotok potpuno samostalno funcioni{e. Posle pet nedeqa jasno se razaznaju nos, obrazi i prsti fetusa.

Nedequ dana kasnije po~iwe da funkcioni{e wegov centralni nervni sistem, bubrezi, stomak i jetra.

Nakon deset nedeqa, nepuna dva i po meseca, kod deteta se jasno uo~avaju sve osobine koje kod wega vidimo nakon ro|ewa. Tri meseca star plod ima i otiske prstiju. Tri meseca staro dete u utrobi svoje majke pravi grimase, ste`e pesnicu, sisa prsti}...

Jo{ tada mogu}e je iskomadati ga u materici sa velikom dozom bezbednosti za majku.

Medicinska nauka ustanovila je da ~ovek nosi sve svoje osobine: boju ko`e, kose, o~iju, stas, karakter, inteligenciju... od trenutka za~e}a!

Spajawem `enske i mu{ke jejne }elije, ka`e nauka, "u{ifrovan" je ~ovek kojem preostaje samo da raste. ^ovek se od za~e}a pa do smrti mewa kvantitativno, u masi. Drasti~na kvalitativna promena nastaje samo u trenucima za~e}a i smrti.

Tako je nauka, poput "otkri}a" da je za dete najboqe maj~ino mleko, ustanovila ono {to hri{}anstvo zna od svog nastanka: da je ~ovek `iv od samog za~e}a, od Blagovesti, od kada "Gavrilo blagovesti blagodat". Crkveni praznici su i Za~e}e Presvete Bogorodice i Za~e}e Svetog Jovana Krstiteqa. Duh ulazi u ~oveka u trenutku wegovog za~e}a, a napu{ta ga u trenutku wegove smrti.

Uz svoja predavawa po Crnoj Gori, dr. Ada{evi} prikazivao je i dokumentarni film "Ne~ujni krik".

Ovaj film snimio je dr. Bernar 8

Natanson, Amerikanac, nekada{wi upravnik specijalne klinike za poba~aje, koji je uradio oko 60 000 abortusa. I on je postao svestan {ta radi onda kada je dobio ultrazvu~ni aparat, kao i dr. Ada{evi}, samo {to je on taj aparat dobio pet godina ranije.

"Ne~ujni krik" pokazuje `ivu sliku onoga {to se doga|a pri abortusu. Vidite dete u maj~inoj utrobi, bezbri`no je, napravi po neki pokret kao da se igra, onda primi~e prst ustima i sisa ga... Malo potom vidite kako odozgo, kroz grli} materice, ulazi instrument abortera. Dete se izmi~e, okre}e se na stranu, poku{ava da izbegne to par~e metala.

Odjednom puls mu ska~e sa 140 na preko 200 otkucaja u minutu. Uspani~eno je... Ali, aborter ispu{ta vodewak, podsteqica se skupqa, dete nema kroz {ta da pliva, aborter ga zahvata instrumentom dok se wegova usta {ire u stravi~ni bolni krik koji je nemogu}e ~uti. Onda vidite kako dete nestaje. U materici ostaje samo glava, koju aborter na kraju razdrobi jer je prevelika da bi je izvadio ~itavu. [ta mislite, je li ovo dete bilo `ivo?

Majku koja je svoje tek ro|eno dete bacila na |ubri{te svi osu|uju, pa i zakon. Ona je ~edomorka, ubila je svoje ~edo. A majku koja je abortirala, pa se ne{to iskomplikovalo, sa`aqevamo, obilazimo u bolnici i nosimo joj pomoranxe.

Ili, slede}i primer, iz lekarske prakse: na ginekolo{ku kliniku upada `ena koja nakon nekoliko minuta ra|a dete staro samo pet

meseci od za~e}a. Ta majka ho}e da weno dete `ivi. Cela bolnica ska~e da sa~uva u `ivotu wenu pre vremena ro|enu bebu. U isto vreme, u istoj bolnici, samo na drugom odeqewu druga `ena ne `eli drugo dete i vr{i poba~aj. Aborter joj svesrdno izlazi u susret, uz tvrdwu da weno dete, staro ~etiri meseca, nije ~ovek ve} deo wenog tela.

Ovo zaista vrhunsko licemerje ozakoweno je ne samo kod nas, nego i u mnogim drugim zemqama, posebno onim "civilizovanijim". @ao nam je ~oveka nad kojim izvr{avaju smrtnu kaznu, a potpuno smo indiferentni prema bebi koju u parampar~adima vade iz majke. Prvog ~oveka smo videli, drugog nismo.

Prema prvom imamo neke emocije, prema drugom nemamo.

De facto, razlika u ubistvu odraslog i nero|enog ~oveka je samo u emotivnom odnosu. De jure, ovo drugo uop{te nije ubistvo.

Abortus ili "utrobno ~edomorstvo", kako ga naziva Crkva, po svojoj su{tini nepoznanica je za ve}inu `ena koje mu se podvrgavaju.

One zaista misle da je wihovo dete samo "gomila sluzavih }elija". Ni{ta vi{e ne znaju ni o~evi abortirane dece. U na{em narodu se, {ta vi{e, za abortus ka`e "~i{}ewe".

Kao da je `ena uprqana svojim detetom.

Ali ima qudi koji dobro znaju {ta je abortus.

Marta 1981. godine na {vajcarsko-francuskoj granici zaustavqen je kamion hladwa~a pun zamrznutih qudskih fetusa iz Jugoslavije i Ma|arske. Tovar je bio 9

namewen francuskoj kozmeti~koj industriji. Naro~ito je poznata jedna ku}a iz Kana koja je proizvodila krem ~iji je osnovni sastojak izdvajan od fetusa. Taj krem reklamiran je kao izuzetno sredstvo za podmla|ivawe ko`e, protiv bora i za sjaj ko`e. Tako pi{e u kwizi "Trgovci nero|enim bebama", koja je objavqena u [vajcarskoj.

Negde u to vreme, se}a se dr.

Ada{evi}, nestale su kante ispred vrata sala za abortuse u koje su morali da bacaju abortiranu decu.

Ova deca, vi{e nikome nisu trebala i zavr{avala su u kanalizaciji.

Trgovina nero|enom decom prvi put se pomiwe u javnosti nekoliko godina ranije kada su Japanci objavili da Ju`na Koreja izvozi u SAD 4 hiqade fetusa godi{we za 25 dolara po komadu, za laboratorije ameri~ke vojske.

Osim u kozmeti~koj industriji, nero|ena deca koriste se i za takozvanu "}elijsku kontrolu". Woj su bili podvrgnuti neki veoma bogati qudi, me|u kojima i Josip Broz. Dodu{e, zvani~no se ka`e da se to presa|uju timusi fetusa ovaca, ali poznato je da je to nemogu}e izvesti.

Nemogu}e je `ivotiwski organ presaditi na qudsko telo, a da ga ono ne odbaci. Qudsko telo veoma te{ko prima i organ drugog ~oveka.

Abortusi su, tvrdi dr.

Natanson, zna~ajan biznis kojeg kao takvog u SAD umnogome kontroli{e mafija.

Ali abortus, utrobno ~edomorstvo, ima i svoju duhovnu dimenziju. Crkva Hristova smatra ga ubistvom, i za wega se mora odgovarati na Stra{nom sudu. Samim tim to je radost i duhovna hrana otpadnika od Boga, nosiocu zla - Satani. U Sergijevi, docnijem Zagorsku, gde je bilo sedi{te ruskog patrijarha, pod Lewinovom vla{}u od Crkve je oduzet veliki bolni~ki kompleks. Kapela bolnice preure|ena je u ginekolo{ku ambulantu. A na mestu gde je stajao oltar gde je slu`ena Sveta tajna Tela i Krvi Hristove, postavqen je sto za vr{ewe - abortusa! Ne, nije to bilo prosto rugawe Bogu. Na tom stolu obavqeno je satansko `rtvovawe nero|enih - ali `ivih qudi. To je ~iweno ta~no u skladu sa satanisti~kim ritualom.

Jovan Plamenac

Smrt iznenada U banci bankar radosno broji, koliko hiqada dana jo{ mo`e jesti. A gladan grobar sa grobqa posmatra grad i misli: iz ~ijih li }e zuba sutra ispasti hleb? “Misli o dobru i zlu�

Sveti vladika Nikolaj `i~ki 10

Glas savesti

pravoslavni SVETIONIK

ABORTUS masovno savremeno ubistvo

Abortus je ubistvo nevine dece koje se naj~e{}e pravda prizemnim opravdawem finansijskih te{ko}a. Sve{tenik Du{an Veli~kovi} u "Pravoslavqu", br. 345, objavio je potresnu pri~u koju zbog aktuelnog stawa kod nas (150.000 utrobnih ~edomorstava godi{we), ponovo objavqujemo kao znak i upozorewe.

"Bio sam sporedni i ne`eqeni proizvod telesnog u`ivawa mojih ne-roditeqa. Ipak, sa mnom je po~elo sve u redu i ose}ao sam se udobno u utrobi moje ne-majke.

Razvijao sam se i napredovao, kao i ostala deca, kojima je bilo omogu}eno da ugledaju svet. Moji organi su se postepeno oblikovali i po~eli preuzimati svoje uloge. I srce je po~elo udarati radosnim i `ivahnim

ritmom. Ruke i noge su se po~ele izdu`ivati, prsti odvajati. O~i su rasle u nadi da }e ugledati svetlost dana. Taj dan sam tako `eqno o~ekivao, dan kada }u stupiti na pozornicu sveta i svrstati se me|u ostalu decu, za koju se ka`e da su cve}e na zemqi, okru`en qubavqu i starawem svojih roditeqa. Zato sam hteo da rastem i napredujem jo{ br`e, da bi se moji roditeqi, kada me budu prvi put ugledali, obradovali mojoj snazi i lepoti. Ve} sam i naslu}ivao da taj spoqni svet mora biti neobi~no lep: tamo }e biti i cve}a, i buba-mare, i slavuja, i {arenih leptira... Tamo }u imati dosta da u~im, ali }e mi pri tome moji tata i mama biti uvek na pomo}i. U`iva}u i topiti se pod zracima wihove qubavi i dobrote.

11

Ali, dok su mene zaokupqala takva ru`i~asta ose}awa, moje roditeqe su mu~ile sasvim druge brige.

Bili su mladi qudi, puni `ivota, kojeg su hteli da zadr`e samo za sebe.

Nedavno su nabavili nova kola i bili su sasvim na~isto sa tim da ako ja do|em na svet kola moraju prodati, utoliko pre {to je i benzin poskupeo.

A kako bi i mogli da se vozikaju tamo-amo vikendom, sa bebom koja ho}e svoje. Morali bi ~ak i godi{wi odmor da `rtvuju. Tu su i finansijski izdaci, pri mome, eventualnom, dolasku na svet. Te pelene, te odelca, kolevke, kolica... Sve bi to bilo preveliko optere}ewe za moje ne-roditeqe. Me|utim, wihova razmi{qawa u tom pravcu trajala su mnogo kra}e nego ovo {to sam vam ispri~ao.

Doneli su odluku. Kratku i jasnu. I neopozivu. Zbrisa}e me sa lica zamqe pre nego {to budem stupio na wu. Ili, drugim re~ima, osudili me na smrt. Oni to dodu{e druk~ije nazivaju - abortus, poba~aj, ili prekid trudno}e - ali meni je to zna~ilo isto. Za to su imali odre{ene ruke, jer je ovakva smrtna kazna zakonski odobrena i prepu{tena voqi svakog roditeqa i ne-roditeqa.

Iskreno da ka`em, nisam se uop{te razumeo u socijalno-ekonomske faktore, ja sam, jednostavno, hteo da `ivim. Nisam razumeo qudske dileme da dete mo`e imati svako, a kola da su ne{to sasvim drugo. No, moji neroditeqi su, jasno, imali veliku qubav prema kolima. Negovali su ih, tepali im, krstili ih davnim qudskim imenom ("Stojadin"), kupovali im razne kozmeti~ke preparate, prali ih, pri najmawem ka{qu

vodili ih kod specijaliste majstora i pla}ali koliko god zatra`i... Kola su im osmi{qavala `ivot. I tako, do|e taj, za moje ne-roditeqe, o~ekivani dan. Ve} - su uspe{no i na veliko zadovoqstvo, izdejstvovali kod nadle`nih organa pismenu potvrdu i odobrewe wihove presude.

Moju ne-majku je moj ne-otac dovezao kolima na moje gubili{te.

U{la je u sterilisanu sobu gde je do~ekao sterilisani lekar sa sterilisanim osmehom, kao da je hteo re}i: ne boj se, nije to ni{ta, kao kada se izvadi bolesni i natruli zub. Po~eo sam da se ritam i koprcam, ali nisam imao kud: bio sam ~vrsto stegnut mre`om humanosti i progresa. Dali su mi injekciju za umirewe, to jest, za umirawe.

Zatim sam do{ao na svet u delovima. Ra{~ere~en kao da sam kriv za sva zla ovog sveta. Lekar je (Bo`e, zar se i on mo`e nazvati lekarom) savesno obavio svoju "lekarsku du`nost", i oprao ruke. A sestra (da, ba{ tako se zove wegova pomo}nica - sestra!) sestrinski me pokupila i bacila u korpu za otpatke. Gde sam zavr{io, to vam ne smem odati, jer bih se time ogre{io o na~ela lekarske etike".

Sve{tenik Du{an Veli~kovi}

12

pravoslavni SVETIONIK

Pri~a

Tri embriona "@ivela jednom u stomaku trudne `ene tri embriona. Jedan od wih be{e mali vernik, drugi mali be{e sumwivac, a tre}i je bio mali nevernik.

Mali sumwivac upita ostale: - Da li vi zaista verujete u `ivot posle ro|ewa?

Mali vernik }e na to: - Pa, svakako! Kako da ne? Mi `ivimo ovde samo zato da bismo rasli, pripremali se za budu}i `ivot, da budemo dovoqno jaki za ono {to nas ~eka posle ro|ewa!

Mali nevernik }e na to: - Sva{ta, to nepostoji! Kako bi uop{te trebalo da izgleda `ivot posle ro|ewa?

Mali vernik: - Ni ja to ne znam ta~no. Ali, sigurno }e to tamo biti mnogo jasnije nego ovde. Mo`da }emo tamo tr~ati i poskakivati i jesti ustima.

Mali nevernik: - To je glupost! Poskakivati, tr~ati, to se ne mo`e! A jesti ustima?

Kakvo sme{no tuma~ewe! Postoji pup~ana vrpca kojom se hranimo i koja nam daje `ivot. Osim toga, nemogu}e je verovati da postoji `ivot posle ro|ewa, zato {to je pup~ana vrpca vrlo kratka.

Mali vernik: - Oh, da, zaista je to mogu}e!

Bi}e to sigurno malo druga~ije nego {to mi sada zami{qamo.

Mali nevernik: - Jo{ se nikada niko nije vratio posle poro|aja. Porodom se `ivot zavr{ava. A `ivot je jedno mu~ewe i sav proti~e u mraku.

Mali vernik: - Iako ta~no ne znam kako }e tamo biti i kakav je `ivot posle ro|ewa, u svakom slu~aju, vide}emo tada svoju majku, a ona }e se za sve nas pobrinuti!

Mali nevernik: - Majka?! Ti veruje{ u nekakvu majku? A gde je ta majka?

Mali vernik: - Pa, ovde, svuda oko nas! Mi jesmo od we i `ivimo u woj i preko we. Bez we uop{te ne bismo postojali!

Mali nevernik: - Gluposti! Ni{ta od neke majke jo{ nisam video, zna~i, ne mo`e ni postojati.

Mali vernik: - Ponekad, kada smo potpuno tihi, mo`e{ ~uti weno pevu{ewe, mo`e{ ose}ati kako mazi na{ svet. U svakom slu~aju, ja verujem da }e na{ li~ni `ivot po~eti tek onda, posle ro|ewa!"

13

Aktuelno

pravoslavni SVETIONIK

Za{to branimo }irilicu?

Re~i izgovorene na prvoj godi{woj skup{tini Udru`ewa "]irilica"

Odgovor na ovo pitawe je isti kao pre godinu dana kada je nekoliko pojedinaca iz Novog Sada i okoline do{lo na ideju da formira udru`ewe za za{titu }irilice.

Inicijativu sam u prvi mah primio sumwi~avo, jer mi se ~inilo apsurdnim da se u mati~noj dr`avi srpskog naroda formira takvo udru`ewe.

Pomi{qao sam zato da bi bilo ispravnije nazvati ga udru`ewe za negovawe }irilice, da }irilicu malo pripomogne da ne bi bila marginalizovana i na izvestan na~in zapu{tena (misle}i pri tome i na wen neiskori{}eni umetni~ki potencijal). Danas sam siguran da su inicijatori boqe osetili ozbiqnost trenutka, i danas, na godi{wicu osnivawa udru`ewa, svi ovde okupqeni - u Matici srpskoj, pravoj instituciji za zna~ajne trenutke

srpske kulture i srpske tradicije delimo radost uspe{nog po~etka.

Na{ ciq je da postanemo pokret, a to }emo posti}i prosvetiteqskom, stru~nom i propagandnom delatno{}u; politi~kom samo toliko koliko u svemu prethodnom ima politike, budu}i da je sudbina }irilice dr`avno pitawe (zna~i - ne strana~ko!).

ZA[TO BRANIMO ]IRILICU? 1. Zato {to je na{a - na{e prvo i osnovno pismo, doskora i jedino. (Pitawe wene funkcionalnosti i "esteti~nosti" u ovom kontekstu nerado uvodim "u igru", mada su wene vrednosti i u prvom i u drugom smislu nesporne. Na{a je i volimo je takvu kakva jeste.)

2. Zato {to je }irilicom pisano sve {to je vredno pomena u gotovo desetovekovnoj srpskoj pismenos14

ti. (]irilica je na donedavnom srpskohrvatskom jezi~kom prostoru, u etni~kom smislu srpskom, bila jedino natkonfesionalno pismo, da bi se tek od 17. veka klizilo ka situaciji u kojoj se ona vezuje prvo prete`no a potom i iskqu~ivo za pravoslavqe.)

3. Zato {to pismo nema samo komunikativnu, nego i manifestacionu, simvoli~ku funkciju. (Ova druga se, na `alost, ~esto previ|a, {to je jedan od najva`nijih izvora nerazumevawa, ~ak i u stru~nim krugovima. Na izvestan na~in pismo je izraz i simvol dr`avne suverenosti. ]irilica je simvol na{eg kulturnog i nacionalnog identiteta na kulturnoj mapi sveta.)

4. Zato {to je }irilica pratila (preciznije - delila) sudbinu srpskog naroda kroz vekove. (Prisetimo se samo sudbine }irilice posle sloma Srbije u Prvom svetskom ratu, a prvi dekret u tzv. NDH odnosio se na zabranu }irilice; nije boqe pro{la na tim prostorima ni u posledwem ratu.)

5. Zato {to srpski jezik nije vi{e srpskohrvatski. (Ni ovo nije bio na{ izbor, ve} na{a sudbina, {to moramo prihvatiti kao definitivnu ~iwenicu sa svim posledicama koje iz toga proisti~u.)

6. Zato {to zna~aj o~uvawa }irilice potcewuje struka umesto da wenu za{titu smatra svojom profesionalnom i slu`benom obavezom.

(Rat za }irilicu mo`emo dobiti samo ako ga prvo dobijemo u lingvisti~kom "esnafu" a potom u {kolstvu, od osnovne {kole do univerziteta. Imam utisak da smo od tog ciqa daleko.)

7. Zato {to stasavaju nara{taji ~iji u~iteqi nisu }irili~ari; |aci takvih u~iteqa }irilicom vladaju, ali }irilicom ne pi{u. (\aci takvih, u generaciji koja dolazi, }irilicu verovatno ne}e ni znati. To vreme nije daleko.)

8. Zato {to je potiskivawe }irilice proces, samo naizgled lagan, ali bez ikakve sumwe stalan.

(Po{to je to proces, a ne dekret, mawe je verovatan uspeh eventualnog kasnijeg samoosve{}ewa, kada se rode generacije kojima ne}e biti svejedno ko su.)

9. Zato {to smo krivci potiskivawa }irilice (sada kada smo ostali sami, i nikad samiji!) mi sami. (Mi sami smo i ideolozi i egzekutori.)

10. Zato {to je zapu{tawe }irilice znak gubqewa nacionalne samosvesti i samopo{tovawa - simptom "sklonosti samozatirawu" (kako je rekao jedan na{ poznati pesnik).

11. Zato {to je }irilici nametnut pe~at staromodnosti, gotovo zaostalosti i primitivnosti.

12. Zato {to je savremena malogra|an{tina (u licu la`nog evropejstva) }irilicu obele`ila kao prepreku ukqu~ivawu Jugoslavije (odnosno Srbije i Crne Gore) u moderne evropske i svetske civilizacijske tokove. (Pobornike }irilice predstavqaju kao ksenofobiste i primitivne tradicionaliste i srpske nacionaliste) 13. Zato {to se }irilica obele`ava kao smetwa uspostavqawu multikulturalnog i vi{enacionalnog karaktera na{e zajednice. (Od Srba se o~ekuje da se prilago|avaju i 15

kao mawina i kao ve}ina! Istina, }irilica ili latinica - to je samo srpsko pitawe. Mi zasad nemamo dilemu - }irilica ili latinica, kada je u pitawu funkcionalna osposobqenost za besprekorno vladawe oboma pismima, ali sa sve{}u da je }irilica na{e pravo i jedino nacionalno pismo. Da zakqu~imo: }irilica i latinica - da, latinica i }irilica, tim redom - ne, jer to vodi jednoazbu~nosti u latinici!)

14. Zato {to se sudbina }irilice, i wena marginalizacija i borba za wen opstanak, stavqa u stare i nove ideolo{ke okvire. (Ovome verovatno kumujemo i mi pojedina~nim "skakawima" iz kojih se sti~e utisak da smo optere}eni tra`ewem krivaca, a oni se vide u jugoslovenstvu, u serbokroatisti~kim zabludama, u komunizmu, u malogra|an{tini, u srpskoj sklonosti samozatirawu. A mi smo samo }irili~ari - ni desnica, ni levica, ni centar, ni unitaristi, ni autonoma{i. Na{i me|a{i nisu ni Veliki oktobar ni ovaj na{ skora{wi.)

15. Zato {to se zakoni i propisi o slu`benoj upotrebi pisma nedosledno provode, a gotovo uop{te ne kontroli{e wihova primena. (I zakonska regulativa ima protivre~nosti.)

16. Zato {to je }irilica ugro`ena i u uslovima pozitivne zakonske diskriminacije (mada s izvesnim mawkavostima).

17. Zato {to je, u uslovima po inerciji podrazumevane dvoazbu~nosti i ravnopravnosti obaju pisama - latinica naj~e{}i izbor svuda tamo gde se odlu~uje sop-

stvenost (odnosno privatnim, li~nim) sredstvima; za latinicu se naj~e{}e opredequju i deca ve} od sedmog-osmog razreda osnovne {kole.

18. Zato {to nas u Udru`ewu progla{avaju krivcima {to se od pre desetak godina, ka`u prema me|unarodnim standardima, sve {to se {tampa latinicom a doskora{wim srpskohrvatskim jezikom (koji je, prema re~ima jednog na{eg kolege, postao odnosno ostao srpski) pripisuje Hrvatima. (Ipak, nama je va`nije kako se mi potpisujemo, nego kako nas drugi upisuju. [to bude vredelo - zna}e se ~ije je.)

19. ]irilicu branimo zato {o je na{ ciq da }irilicom pi{e i na{e nero|eno potomstvo - da }irilicu imaju i u potpisu i u grobnom natpisu.

Na Sretewe, 2002. godine Prof. dr Mato Pi`urica

Analiza Analiza ubija qubav.

Zato je nauka tako hladna.

I zato se i ne govori o lepoti znawa, no samo o korisnosti znawa.

Zaqubqen ~ovek ne pita ni za rod, ni za godine, ni za bogatstvo svoje qubqene. I oduhovqena du{a, to jest, du{a u qubavnom plamenu prema Bogu, vrlo se nerado upu{ta u analizu Boga.

Qubav otpu{ta intelekt kao nepotrebnog {pijuna. Ali zato sjediwuje tri lu~a u jedno - um, srce i du{u - i pali ih u jedan plamen. “Misli o dobru i zlu�

Sveti vladika Nikolaj `i~ki

16

Aktuelno

pravoslavni SVETIONIK

Srpska }irilica Sveto je ono {to su sveti qudi stvorili. ]irilicu su stvorili sveta bra}a Kiril i Metodije. ]irilicom se slu`e danas ne samo pravoslavni Sloveni: Rusi, Srbi i Bugari. Jedino se dobro mora priznati ruskim komunistima, {to su zadr`ali }irilicu. Nekada su se svi slovenski narodi slu`ili samo }irilicom. Ali je Rimska crkva, kroz dugu i krvavu borbu, nametnula latinicu pokatoli~enim Slovenima, da bi ih ve}ma odvojila od pravoslavnih. Ali ono {to ni komunisti nisu u~inili u Rusiji, ~ine sada neka srpska gospoda, pi{u latinicom, izdaju listove i kwige latinicom.

Pa ~ak i neki sve{tenici {tampaju svoje biltene latinicom. Prosto, ne znaju {ta rade. Oni ne znaju da odbaciti }irilicu, zna~i odbaciti polovinu pravoslavqa. I odvojiti se od ove srpske pismenosti iz pro{losti.

I trampiti boqe za gore. I uvrediti svete apostole slovenske, Kirila i Metodija. I ogor~iti do krvi srpski narod i navu}i prokletstvo sv.

Save. - Ne ako Boga znate, gospodo

srpska: ako ste i u~eni, budite pametni.

Spasavajmo {to se spasti mo`e(...) Osmoro je glavno {to treba da spasavamo i {to mo`emo spasti: Spasavajmo pre svega du{e svoje. A kako se spasava du{a, nau~io nas je Onaj koga i nazivamo Spasiteqem. Ko nimalo ne brine o svojoj du{i, a ho}e da vodi narod, taj }e odvesti u propast i sebe i narod.

Spasavajmo na{u slavnu veru pravoslavnu od uticaja tu|ih vera i sekti me|u kojima se nahodimo. Spasavajmo ime srpsko, sa svim moralnim i kulturnim sadr`ajem tog velikog i zavidnog imena. Spasavajmo srpsku bra}u i sestre od me{ovitih brakova, i jadnu decu iz me{ovitih brakova.

Spasavajmo srpski jezik od novih filologa, koji ho}e da najmuzikalniji jezik (“talijanski me|u slovenskim jezicima�) u~ine tvrdim, oporim i nakaradnim kako je pesnik Milorad Mitrovi} (1867-1907) jo{ odavno pisao: �Vuk je imo groba dva sad mu tre}i grozi, 17

a taj tre}i spremaju mu novi filozofi�.

Spasavajmo }irilicu, “sveto pismo ]irilovo�, od na{ih latinomana, koji u pustom neznawu ne shvataju da slu`e onoj propagandi koja je ogwem i ma~em nametnula nekim Slovenima latinicu, samo da bi ih odvojila {to ja~e od pravoslavnih Slovena, koji svi pi{u }irilicom. Spasavajmo jedinstvo srpskog naroda od politi~kih partija{a, koji se vi{e uzdaju u ~etu, nego u armiju, i to pred zadacima {to ih ne mo`e ostvariti ni jedna sama ~eta, nego samo velika i ujediwena armija.

Spasavajmo svakog brata u nevoqi, i li~no i organizovano da se niko od Srba ne mo`e po`aliti i re}i: Videh svet, ali ne videh brata u svetu.

Sabrana dela, Sveti vladika Nikolaj `i~ki

O obrazovawu i vaspitawu Direktor jedne {kole, koji je pre`iveo nacisti~ki koncentracioni logor, novim nastavnicima svoje ustanove dao je slede}e upustvo: ''Po{tovani nastavni~e! Ja sam jedan od malobrojnih koji su pre`iveli koncentracioni logor. Moje o~i su videle takve stvari koje niko ne bi trebalo da vidi: gasne komore koje su konstruisali i izgradili in`iweri; qude koje su otrovali visokoobrazovani lekari; dojen~ad koje su ubile kvalifikovane medicinske sestre;

`ene koje su spalili diplomci sredwih {kola i univerziteta. Stoga ja ne verujem u obrazovawe. Moja je molba: pomozite u~enicima da postanu ~ove~niji. Plod va{eg rada ne sme biti u~eni dru{tveni {qam, visokokvalifikovane psihopate, obrazovani Ajhmani. ^itawe, pisawe, aritmetika va`ni su samo ako na{u decu ~ine ~ove~nijom.''

Pravoslavni narod Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Dalmacije, oduvek je znao da {kolovawe nije ciq samom sebi, nego da je ono smisleno samo ako u~enika uvodi ka ~ove{tvu, koje je tek u potencijalu dato i koje se mora ostvariti upornom borbom protiv zla u sebi i svetu. Re~ ''obraz'' je starosrbska re~ i zna~ ''lik Bo`iji u ~oveku'' (zato kod Srba va`i: ''Ruka ruku mije, obraz obadvije''). ''Obrazovawe'' je ostvarewe lica Bo`jeg (sloboda, qubav, umnost) u ~oveku. Glagol ''pitati'' zna~i ''hraniti'': vaspitawe je na na{em prostoru vekovima bilo ''hrawewe svetiwom''. ''Prosveta'' ima isti koren kao re~ ''svetlost'' i ''svetost'': svetlost ve~nosti i svetost `ivota (kod nas na po~etku na{ih puteva, i jedno i drugo doneo je Sveti Sava) jedino su pravo prosve}ivawe ~oveka i wegovog sveta. Zato je veoma bitno kakve su nam {kole: ima li u wima istinskog obrazovawa, pravog vaspitawa, dubinske prosvete. Ili se na{a deca obezobra`avaju i one~ove~uju, hrane otrovom i uvode u tamu.

Od odgovora na ovo pitawe zavisi}e sudbina mnogih pokoqewa.

Vladimir Dimitrijevi}

18

pravoslavni SVETIONIK

@ivotna pri~a

Kako sam postao pravoslavan pi{e: Ri~ard Bets

Poput ve}ine mladih u Americi, roditeqi su me odgajali sa `eqom da u `ivotu imam ve}ih mogu}nosti nego {to su ih oni imali. Univerzitetsko obrazovawe bilo je na vrhu liste prioriteta mojih roditeqa, kako bih se kvalifikovao za "odre|en posao" koji bi mi obezbedio sre}nu i sigurnu budu}nost. Bio sam ube|en tada, kao {to sam i sada, da su mi istinski `eleli sve najboqe. Stoga sam, ~im sam zavr{io fakultet, odmah po~eo da tra`im posao iz oblasti moje specijalizacije - strani jezici i kwi`evnost. Nekoliko meseci kasnije unajmila me je Me|unarodna banka za rekonstrukciju i razvoj - poznatija kao "Svetska banka" - u Va{ingtonu, u kojoj sam imao "posao iz

snova" o kakvom su skoro svi mladi u Americi ma{tali. Imao sam dobru platu, banka mi je pla}ala sve ra~une, dobio sam pet sedmica odmora u startu (ve}ina Amerikanaca dobija samo dve sedmice svake godine na po~etku rada!), besplatno zdravstveno osigurawe, i druge beneficije. Ponu|eno mi je mesto na kom sam mogao da koristim svoje poznavawe stranih jezika. Ukratko, imao sam 22 godine i posao koji mi je obezbe|ivao veoma dobru egzistenciju do kraja `ivota.

Smatrao sam sebe hri{}aninom i zaista sam bio ~lan Protestantske crkve. Protestantizam mi je pomogao time {to je zaista isticao zna~aj ~itawa Biblije - posebno re~i na{eg Gospoda i Spasiteqa Isusa Hrista. Tako|e sam voleo muziku i 19

pevawe, {to me je zbli`avalo sa ostalim vernicima. Protestanti u Americi obi~no veruju da su sre}a i svetski uspeh plodovi hri{}anstva i moj posao u Svetskoj banci odli~no se uklapao u ovu ideju. "Podvig" i uzimawe na sebe krsta radi zajedni~kog trpqewa sa Hristom bilo je ne{to strano. Re~eno mi je: "Hristos `eli da bude{ sre}an i uspe{an". Sve mi je to izgledalo savr{eno logi~no. Mislio sam, ako me Hristos zaista voli, svakako }e `eleti da budem sre}an i uspe{an.

Protestanti su bili dosta usmereni na zajednicu. Na taj na~in sam stekao prva iskustva vezana za moje do`ivqavawe Hristove qubavi. Na tome sam im istinski zahvalan.

Prvu godinu u Svetskoj banci proveo sam rade}i ono u ~emu sam najvi{e u`ivao - upoznaju}i qude iz celog sveta i govore}i strane jezike.

Me|utim, moj "lagodan" `ivot bio je kratkog veka, i posle kra}eg vremena vi{e nikada nije bio isti. Jedna devojka koju sam znao iz studentskih dana do{la je da `ivi u Va{ington.

Znao sam da je uvek bila zainteresovana za dubqi hri{}anski duhovni `ivot. Tragala je za Hristovim prisustvom u svom `ivotu i srela je grupu mladih, iskrenih i posve}enih hri{}ana koji su voleli Isusa Hrista i hteli da mu slu`e slu`e}i svojoj bra}i u Hristu. Grupa nije pripadala nikakvoj posebnoj hri{}anskoj sekti, ve} je htela da slu`i Gospodu i tako da odgovor na istinski duhovni poziv da se On sledi. Moja prijateqica mi je ~esto pri~ala o svojim iskustvima u ovoj grupi. U po~etku sam je slu{ao sa interesovawem, ali

ubrzo sam to po~eo da do`ivqavam kao pretwu svojoj li~noj slobodi.

Zadovoqavao sam se da ostanem u okvirima svoje "religije uspeha" i nisam vi{e propu{tao ni jednu priliku da naru{im wenu radost.

Suprotstavqao bih se svemu {to bi ona rekla i poku{avao da nastanim sumwu u weno srce. Kada se osvrnem na to, mogu re}i da ni{ta nisam radio iz zlobe, ve} iz straha.

Hristos je kucao na moja vrata, a ja nisam bio spreman da ih otvorim i da mu dopustim da u|e u moj `ivot.

Ovo je bio Hristos druga~iji od onoga uz koga sam, kao de~ak, odrastao. Video sam da mom lagodnom `ivotu preti i zasewuje ga Wegov Krst koji je stajao preda mnom. Srdio sam se i gnevio zbog tog poku{aja da mi uni{ti moju li~nu sre}u.

Koristio sam ba{ svaku priliku da ismevam prostu veru svoje prijateqice. Zanimqivo je bilo to {to ona nikada nije dozvolila da je ovo uznemiri. Nastavila je da tra`i Hrista i pronalazi radost, dok sam ja tra`io utehu u svetu. Nekakav unutra{wi razdor javio se me|u nama. Ose}ao sam duhovnu udaqenost od we i krivio sam Gospoda za to. I ja sam voleo Gospoda, tako|e. Voleo sam ga ~itav svoj `ivot, ili sam tako samo mislio.

Za{to sam se onda ose}ao tako lo{e?

Kompenzovao sam taj nedostatak sve vi{e tra`e}i sre}u u svetskim poslovima. Moje kritike upu}ene prijateqici postale su sve o{trije.

Nikada ranije nisam bio takav i nisam mogao da shvatim za{to sam tako surov prema woj. Nisam `eleo apsolutno ni{ta da imam sa tom hri{}anskom grupom koja se 20

ispre~ila me|u nama. Strah mo`e da natera ~oveka da radi ~udne stvari.

Jednog dana prijateqica mi je rekla da }e oti}i iz Va{ingtona na nedequ dana da poseti svoju prijateqicu u Pensilvaniji. Dok je bila odsutna, dogodilo mi se ne{to {to nikada ne}u zaboraviti. Bio sam kod ku}e i, iz odre|enog razloga, u{ao sam u spava}u sobu da potra`im svoju Bibliju. Kada sam uzeo Bibliju, obuzelo me je neko neverovatno i potuno neo~ekivano ose}awe nadahnu}a. Za nekoliko sekundi sav moj strah, sva moja negodovawa i ose}awe usamqenosti oti{li su od mene.

Odjednom me je obuzela veoma jaka `eqa da stupim u kontakt sa ovom hri{}anskom grupom. Da skratim pri~u, posle tri godine u Svetskoj banci, napustio sam unosan svetski posao i pridru`io se grupi hri{}anskih tra`iteqa koji su i sami, sedam godina kasnije, na kraju svog puta, na ~udnovat na~in, do{li do pravoslavqa.

Razmi{qaju}i o godinama provedenim na fakultetu, moje misli se, skoro same od sebe, vra}aju na jednu neobi~nu Ukrajinku - Veru Grigorijevnu Ou{enko - jednu od mojih profesora ruskog. Kao da je ju~e bilo, se}am se kako me je, jednog dana, izdvojila u stranu posle ~asa i rekla: "Imamo slu`be u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, ovde u {koli, svake sedmice. Trebalo bi da do|e{. Slu`be su lepe. Stojimo po tri sata!"

Stopala su po~ela da me bole od same pomisli na stajawe tokom tro~asovne crkvene slu`be. Nikada nisam oti{ao. Verovatno nisam bio spreman. Ali zadivqen sam kako mi je, za

mene nepoznat, Gospod ve} pokazivao moj budu}i put.

Pre{ao sam u pravoslavqe ne u svojoj rodnoj Americi, ve} u Holandiji, gde sam proveo 12 godina svog `ivota. Da bih se izdr`avao, zaposlio sam se kao daktilograf u holandskoj me|unarodnoj nau~noj izdava~koj kuci. Studirao sam holandski jezik i tri godine kasnije ova ku}a me je postavila na mesto pomo}nika predsednika i finansijskog direktora kao wihovog li~nog holandsko-engleskog prevodioca.

Moj `ivot je ponovo postao veoma lagodan. Holandija je jedna od najbogatijih zemaqa na svetu. Siroma{tvo, veoma prisutno u mnogim drugim zemqama, ovde je prakti~no nepoznato. Vlada nov~ano poma`e gotovo sve, od zapo{qavawa i re{avawa stambenog pitawa do qudi, izgleda suvi{e dobro da bi bilo istinito. A onda sam, jednog dana, dobio pismo od ruskog pravoslavnog sve{tenika u Americi. Rekao mi je da je ~uo da znam ruski i pitao me je da li sam zainteresovan da prevedem nekoliko va`nih pravoslavnih tekstova na engleski. Bio sam iznena|en takvom ponudom jer nisam znao prakti~no ni{ta o pravoslavqu. Ali, po{to sam bio radostan {to kona~no ponovo imam priliku da radim sa ruskim jezikom, slo`io sam se da poku{am da prevedem nekoliko kwiga za wega.

Poslao mi je kwige o optinskim starcima, kwigu o `ivotu starca Isidora iz Getsimanskog skita blizu Sergijev Posada, i jednu teolo{ku kwigu Mitropolita Teofana Poltavskog, duhovnog oca cara Nikole 2, carice Aleksandre Fjodorovne i 21

wihove porodice.

Kako sam, tokom dana, bio zauzet oko prevoda u holandskoj izdava~koj ku}i, mogao sam samo nekoliko sati svako ve~e posvetiti svom prevodu sa ruskog. Pa ipak, polako ali sigurno, neki novi svet po~eo je da se otvara za mene. Razo~aran {to ne poznajem pravoslavnu terminologiju, po~eo sam da kontaktiram pravoslavne crkve u Holandiji, kao i da pose}ujem ruske pravoslavne manastire i crkve u Francuskoj i poku{ao da nau~im {to vi{e pravoslavnih re~i. Malo po malo, moje srce je po~elo da se mewa i, da skratim pri~u, uskoro sam kr{ten u Pravoslavnoj crkvi.

Pravoslavno hri{}anstvo bilo je upravo ono {to je moja du{a usrdno tra`ila. Odjednom sam postao vezan za neprekinutu 2000-godi{wu hri{}ansku tradiciju. Bog zaista deluje na tajanstven na~in. Koristi ono {to On ho}e da bi nas priveo Sebi. Stoga bi trebalo da budemo zahvalni za na{a pro{la iskustva u onolikoj meri koliko nas ona vode ka Gospodu. Za mene je protestantizam bio deli} zagonetke koji je Gospod izvoleo da upotrebi kao oru|e da bi Sebe, malo po malo, otkrio meni.

Kroz to me je doveo do pravoslavnog hri{}anstva, mo`da naj~uvanije tajne u ovome svetu, do Hristove Crkve ovde na zemqi.

Nisam vi{e mogao podneti lagodan `ivot u svetu. Znao sam da }u morati ne{to da promenim temeqno kako bih sa~uvao ovo novo-otkriveno unutra{we blago. Provev{i tri godine kao pravoslavni hri{}anin u Holandiji, zapawio sam svog {efa

rekav{i mu da napu{tam svoj posao posle 12 godina rada za tu kompaniju, da bih se vratio u Sjediwene Dr`ave i `iveo u jednom ruskom pravoslavnom manastiru u planinama severne Kalifornije - bez struje, bez vode, telefona, televizora - ukratko, bez svetskih udobnosti. Moj {ef je mislio da sam potpuno poludeo. Ali, tih {est meseci koje sam proveo u tom manastiru bili su najlep{i u mom ~itavom `ivotu. Na kraju tog perioda od 6 meseci, iguman manastira pitao me je da li bih `eleo da vodim malu misionarsku grupu - misle}i na pravoslavne Amerikance koji bi izvr{ili misiju u Rusiji tako {to bi {tampali dobru pravoslavnu literaturu koja bi pomogla ruskom narodu da postane svesniji sopstvenih ruskih pravoslavnih korena.

Moj sada{wi `ivot potpuno je druga~iji od onog lagodnog `ivota koji sam vodio na Zapadu, a ipak sam sre}niji nego ikad. Patwa i `rtva su neraskidivi delovi hri{}anskog `ivota i, kao takvi, darovi su od Boga, koji nam poma`u da se setimo Hristovih re~i da Wegovo Carstvo nije od ovoga sveta. prevod sa engleskog: Marija Radovanovi} Kosjeri}

22

^uda Bo`ija

pravoslavni SVETIONIK

Isceqewe u srpskom manastiru Lepavina "Ovim napisom u va{em listu `elim upotpuniti svedo~anstva koja objavqujete, uz zahvalnost o.

Gavrilu, koji je glavni svedok ovih zbivawa. Zahvalnost smo du`ni prvenstveno odati Bogorodici Lepavinskoj, uz ~iju pomo} su ozdravile mnoge osobe koje su zatra`ile pomo} u manastiru. Moja ispovest je samo jedna od mnogih koje o. Gavrilo i o.

Vasilije svakodnevno slu{aju od qudi koji dolaze da potra`e pomo} nakon uzaludnih odlazaka nadrilekarima i vra~arima (koji su ih samo nov~ano iskoristili, ne u~iniv{i ni{ta za ozdravqewe bolesnih osoba). Doga|aji koje vam `elim opisati pomalo grani~e s fantastikom i u wih te{ko mo`e poverovati ~ovek koji ih sam nije do`iveo. Zato dono{ewe zakqu~aka prepu{tam svakom ~itaocu posebno.

Moja k}erka je sada odrasla osoba; zavr{ila je {kolovawe, zaposlila se, udala i ba{ nedavno dobila bebu... za {ta imamo zahvaliti dragome Bogu, jer nakon svih u`asa, koje smo zajedno pro`ivele, nismo o~ekivale da }emo jo{ biti u `ivotu. O

tome nerado pri~amo, jer je boqe da to {to pre zaboravimo, ali molbu o.

Gavrila da o tome progovorimo nismo mogle odbiti.

Problemi moje devoj~ice zapo~eli su kada je navr{ila godinu dana. ^im bi za{lo sunce, dobivala bi svrbe` po ~itavom telu. Naro~ito je bila zahva}ena glava, po kojoj je od ogrebotina imala rane. Da bih joj olak{ala muke, no}ima sam sedela pored wezinog kreveta dr`e}i je za ruke, dok od umora ne bih zaspala pred jutro. ^ak sam joj na ruke stavqala rukavice kako se ne bi povredila. U nekoliko navrata je boravila u bolnicama na ispitivawu, ali osim dijagnoze neurodermatitis, izle~ewa nije bilo.

Injekcije koje smo nabavili u inostranstvu samo su joj olak{avale spavawe, jer su u sebi sadr`avale sredstvo za umirewe.

Kad je devoj~ica u{la u pubertet, stawe se u nekoliko navrata pogor{alo. U o~aju, potra`ili smo pomo} od hoxe i nekoliko vra~ara. Toliko smo se finansijski iscrpeli da smo `iveli na rubu bede, 23

a poboq{awa nije bilo. Uza sve te probleme, devoj~ica je, uz moju pomo}, uspela zavr{iti osmi razred i upisati se u Zagrebu u sredwu {kolu.

Smestili smo je u u~eni~ki dom, koji je bio blizu {kole, kako bismo joj olak{ali uslove.

Prva godina u Zagrebu bila je za wu ~isto mu~ewe. Kada bi dolazila ku}i, preko vikenda, bila je posve izmorena i iznemogla. Nisam ni slutila kakvih sve problema ima.

U razgovoru s wom saznala sam da uop{te ne mo`e spavati. ^im bi legla u krevet, ne{to bi joj selo na grudi i pritisnulo ruke, tako da se nije mogla ni pomaknuti, a iz grla joj nije izlazio glas od silnoga straha.

Najpre nisam mogla poverovati u to, ali po{to je svakim danom bila sve slabija, po~ela sam sumwati da tu, inak, ne{to nije u redu. Nekako sam u to vreme primetila da su joj dojke sve u ranama, a bradavice krvave. Nije mi mogla objasniti od ~ega je to tako.

Hitno sam je ispisala iz doma kako bi kod ku}e bila pod mojom kontrolom. U {kolu je svakodnevno putovala vozom, {to je za weno stawe bilo izuzetno naporno, ali drugog izbora nije bilo. No}ne more i isti problemi nastavqali su se i kod ku}e u wezinoj sobi, pa sam je premestila u moju, i bdela pored we ~itave no}i.

Nisam ni slutila da }u, zajedno sa wom, pro`iveti nekoliko meseci pakla, koje ne bih `elela ni najve}em neprijatequ. To {to se tada doga|alo ~ovek ne bi ni u snu mogao pomisliti.

Svake no}i, ~im bismo legle u krevet, ~ule smo da se otvaraju ulazna vrata dvori{ta i ku}nog ulaza,

iako nikog nismo videle. Zatim bi se ~uli koraci po stepenicama na sprat, po hodniku, i dozivawe imena moje k}erke. U nekoliko navrata ona je videla `ensku osobu u dugoj crnoj haqini kako joj se smeje. Zatim, osetile bismo prisustvo nekih negativnih sila u sobi pored kreveta, a javqale su se hodawem, pucketawem i lupawem po name{taju. Odjednom, moja djevoj~ica bi razroga~ila o~i, a srce bi joj luda~ki lupalo, dok su joj vratne `ile htele isko~iti. Vikala je da }e eksplodirati i molila je pomo} od mene. Tada bi progovorila nekim mu{kim, dubokim glasom, i smejala mi se. Kad sam joj na grudi stavila veliki krst i molila se glasno za wu, vikala mi je: "Makni taj kostur od mene, smrdi mi, bojim te se, ti si sotona!" Kada bih dozvala supruga, koji nije poverovao na{oj pri~i, sve bi nestalo wegovim ulaskom u sobu, a nastavqalo se wegovim odlaskom. Rekao nam je da obe moramo psihijatru, jer nismo normalne, i jo{ mnogo {to-{ta {to nije pristojno napisati.

Uza sve ovo {to sam opisala, devoj~ica je u ~asu napada ne~istih sila na balkonu ~ula razgovor mnogo wih, koji su tako|e hteli u}i da je mu~e, ali im je to bilo zabraweno.

Kao da je s wima uspostavila kontakt. Ujutro, kada bi ustala, ose}ala se silno izmorena, sa krvavim dojkama, ugrizima po telu i ranama od ogrebotina. Dawu, kada bi u~ila, osetila bi prisustvo nepoznate sile pokraj sebe, koja ju je spre~avala da se koncentri{e na u~ewe. U nekoliko navrata je u sobi iz tepiha pored we izlazio gusti crni dim, a pucketawe 24

se ~ulo po svim prostorijama u ku}i.

Stawe je i daqe bilo nesnosno, i jednoga dana devoj~ica se potpuno razbolela. Vi{e nije mogla da ustane iz kreveta, toliko je bila oslabila da ni ka{iku nije mogla dr`ati u rukama. Po telu je imala neke opekotine, tako da joj se oqu{tila sva ko`a, a zglobovi na rukama i nogama bili su joj qubi~asto-crveni. Stalno je vikala da joj je vru}e, a kad bismo joj izmerili temperaturu nije bila povi{ena. Lekar je rekao da su nalazi u redu i da je posve zdrava, osim {to je u mokra}i prona|eno prisustvo otrovnih tvari. Pregledi kod specijalista u Zagrebu tako|e nisu potvrdili znakove neke bolesti, a weno se stawe svakim danom sve vi{e pogor{avalo.

Bili smo o~ajni i svaka pomo} bi nam dobro do{la. Raspituju}i se kod qudi, saznali smo za manastir Lepavinu i o. Gavrila, te se uputili k wemu. Wegova molitva, vera u Boga, redovno dr`awe posta i ~udesna sveta lepavinska voda pomogli su mojoj k}erki da ozdravi.

No, to ne zna~i da je sve zavr{eno i da se i daqe ne trebamo moliti Bogu i dolaziti u to svetili{te. Naprotiv, ve} sedam godina mi smo ~esti i dragi gosti o. Gavrilu, za koga molimo svako ve~e kako bi i daqe vr{io tu svetu du`nost i pomagao bolesnima."

Z.B. iz kwige “^uda Presvete Bogorodice Lepavinske”, Manastir Lepavina

Kletva i blagoslov Staraj se ~initi qudima ono, za {to }e te u po~etku prokliwati no na kraju blagosiqati, a nikad ono, za {to }e te u po~etku blagosiqati no na kraju krajeva prokliwati.

Car Neron je u po~etku blagosiqao svoju majku, koja ga je hrabrila na putu poroka, no na kraju krajeva, kad ga je porok doveo do bespovratnog ambisa, on ju je prokliwao.

Dete u sankama na ledu bi}e ti blagodarno, ako ga pogurne{ u le|a, no kad se okliza u propast smatra}e tebe prouzrokiva~em svoje nesre}e i prokliwa}e te.

Gre{nici }e te obasipati pohvalama, ako bude{ pravdao wihove grehe, no ne idi im ni blizu samrtni~ke posteqe, kada budu bili na izdisaju.

Sebi~nost i heroizam Budi nepoverqiv prema teorijama i razgovorima o zakonu sebi~nosti. Ne postoji nikakav zakon sebi~nosti. Bog je prisutan u vasioni, i qudi su Bo`iji soj. ^ovek, koji sko~i u vodu da spase davqenika, jednim potezom uni{tava takve teorije i u}utkava takve razgovore.

“Misli o dobru i zlu” Sveti vladika Nikolaj `i~ki 25

Aktuelno

pravoslavni SVETIONIK

OVERDOSE (predoziranost) Monah Jefrem

Iskopali su mo{ti u slavu Boga.

Godine 1425. jedan monah je mu~en u svom manastiru u Gr~koj zato {to je Hri{}anin. Lagano je mu~en, do smrti, u periodu od godinu i vi{e dana. Posle mu~ewa wegove rane su bile isceqene, a onda je bio podvrgavan novim i gorim mu~ewima. Na kraju, pogubili su ga. Bio je obe{en naglavce o drvo u manastirskom dvori{tu, a onda su ga proboli za{iqenom motkom i pekli. Svi tragovi wegovog `ivota i mu~eni{tva bili su zaboravqeni sve do ovog veka kada se javio igumaniji `enskog manastira i ispri~ao joj o svom `ivotu i patwama. Tako|e je otkrio mesto gde su wegove mo{ti sahrawene i ostale netrule`ne.

Zavisnik i svetiteq Nekoliko godina kasnije jedan ameri~ki tinejxer rvao se sa sopstvenim `ivotom. Naveliko je uzimao droge (kokain i heroin) i brzo je klizao u propast. Niti je imao stabilnu porodicu niti religiozno vaspitawe i, mada jo{ uvek mlad, bio je u ozbiqnoj nevoqi.

Jedne no}i, star i ru`an ~ovek pojavio se pred wim i rekao: "Ja sam tvoj prijateq, i `elim da ugovorim sastanak sa tobom, da bismo se sreli". Uputio ga je da u|e u kola i vozi {to br`e mo`e niz odre|en put koji je imao o{tru okuku, a na kraju zavoja je bila gola litica.

26

Mladi} je u~inio kao {to mu je re~eno, u{ao je u kola i vozio je putem {to je br`e mogao. Gube}i nerve, u posledwem trenutku je uspeo da pritisne ko~nice i da se okrene.

Stigao je ku}i skrhan.

Dve no}i kasnije, starac se ponovo pojavio i qutito rekao: "Veoma sam razo~aran {to nisi do{ao da se sretne{ sa mnom. Opet u|i u svoja kola i vozi {to br`e mo`e{ i ovoga puta ne pritiskaj ko~nice".

Mladi} je imao ~udno ose}awe da mora ovo da u~ini. Opet je seo u kola, vozio {to je br`e mogao i ovog puta nije stao ve} je velikom brzinom nastavio pored litice.

Kola su bila smrskana, ali, za~udo, on je pro{ao samo sa posekotinama, modricama i potresom.

Nekoliko sedmica po{to je iza{ao iz bolnice, ru`ni ~ovek se ponovo pojavio i rekao mu: "Besan sam na tebe {to se nisi dr`ao na{eg dogovora. No}as }e{ me zasigurno sresti! Stavi duplu dozu droge u tvoju iglu." Mladi} se opet osetio primoranim da u~ini ovo i po{to je u{pricao sebi ovu dozu do{ao je u stawe kome. Prebacili su ga u bolnicu; lekari su rekli wegovima da verovatno ne}e pre`iveti. I ako slu~ajno pre`ivi osta}e u polusvesnom stawu - vegetativnom. Skoro da nije bilo {ansi za oporavak. Me|utim, kroz dve sedmice, mladi} se probudio u punoj svesti. Rekao je onima oko sebe da je video ~oveka koji je izgledao poput monaha u sjaju.

Pri{ao mu je i rekao: "Molio sam se za tebe... Bog ti je dao jo{ jednu priliku. @ive}e{, ali mora{ da ispra-

vi{ svoj `ivot. Idi u Gr~ku da poseti{ moj grob i odaj hvalu Gospodu za tvoje spasewe. Moje ime je Jefrem. sa engleskog Slobodanka Zari} (Iz ~asopisa "Death to the world", br. 4. - Manastir Svetog Germana Aqaskog, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave)

Optimizam Ovaj svet je gori od sviju svetova, koji ~ovek mo`e podneti. Jo{ gori svet od ovoga nije za qude nego za demone.

Svi qudi ovo ose}aju, no be`e od tog svog ose}awa kao {to neve{t pliva~, upla{en od dubine morske, okre}e le|a moru i pliva u pli~inu ka obali.

Svi qudi ovo ose}aju, zato svi podozrevaju lake optimiste u {arlatanstvu. I zaista vi{e je {arlatanstva no pravog optimizma kod onih, koji veselo gledaju u ovaj svet, a me|utim smatraju smrt ta~kom na{eg `ivota.

Jedini optimist, bez {arlatanstva, jeste onaj, ko ima hrabrosti, da prizna svu strahotu ovoga `ivota, no i pronicqivost, da vidi smrt ne kao ta~ku, no kao zapetu na{ega `ivota. Zapetu, posle koje }e nam se dati ~ist list, po kome se ne}e vi{e pisati krvqu i suzama, no zlatnim zracima bo`anske svetlosti i radosti. “Misli o dobru i zlu�

Sveti vladika Nikolaj `i~ki 27

Veronauka

pravoslavni SVETIONIK

Verou~itequ, meni se sada pla~e!

Veronauka }e, nadamo se, i u na{em vremenu poslu`iti za dobro sredstvo Crkve u Wenom op{tewu sa omladinom, naro~ito {kolskom. Ono {to je mogu}e i sada primetiti kod u~enika veronauke, a i drugih, jeste to da su oni u svojoj svesti, znawu i razmi{qawu prema Crkvi zadobili novi, ~ini se ozbiqniji odnos.

Mladi danas ipak ose}aju, znaju i ne pori~u da im je Crkva `ivotno va`na stvarnost, prisutna svakodnevno u wihovom li~nom, porodi~nom i dru{tvenom `ivotu. Bogu hvala, sve ve}i broj je onih kojima pobo`nost postaje upravo na~in `ivota. Svakako da ~asovi veronauke u tome imaju svoj poseban zna~aj.

Da pomenemo u ovim redovima jedan stvaran do`ivqaj takvog prisustva Crkve i wenog uvek `ivog Jevan|eqa u jednom mladoj, |a~koj du{i. Naime, na jednom ~asu crkvene veronauke organizovane pri hramu kosjeri}ke crkve, verou~iteq je sa u~enicima razgovarao o Svetom Pismu. Radi boqe jasno}e i lak{eg shvatawa, doneo je deci vi{e razli~itih izdawa i formata Staroga i Novoga Zaveta koje su |aci sa interesovawem pregladavali. Jedna u~enica, zadr`ala je svoju pa`wu na jevan|eqskom odeqku u kojem sveti jevan|elista Jovan, kao o~evidac, zapisuje doga|aje vezane za stradawe

Gospoda Isusa Hrista. Skoro da nije ni primetila da se ~as zavr{io.

Ustala je sa ostalim u~enicima za molitvu na kraju ~asa, i sa~ekala da postavi pitawe verou~itequ. Lice joj je zadr`alo vrlo ozbiqno i zabrinuto raspolo`ewe. Upitala je verou~iteqa mo`e li joj protuma~iti re~enicu jevrejskih sve{tenika: "Nemamo cara osim }esara" (Jovan 19,15). Shvativ{i da je wena du{a ve} sav doga|aj pretvorila u slike koje je pro`ivqavala tra`e}i dubqi smisao svega, verou~iteq je odgovorno prepri~avao i tuma~io doga|aje i li~nosti koje su u wima imale presudnu ulogu. Svaku re~ devojka je u srcu slagala trude}i se da sve pojmi i razume. Kada je razja{weno zna~ewe pomenute re~enice u kojoj jevrejske duhovne vo|e u ime svog naroda javno odru~u Hrista, ~ak i pred Rimqanima, u~enica je tu`nim glasom rekla: "Verou~itequ, meni se sada pla~e". I zaista, devojka je tiho, bez re~i zaplakala. Wene iskrene suze, koliko su oplakivale nepravedno nane{en bol, muke i patwu Gospoda Hrista, vi{e su prolivene za onim bestidnim qudima, nad wihovim bezumnim zahtevom kojim su tra`ili od svojih neprijateqa da izvr{e ubistvo Sina ^ove~ijega. Wenu du{u je potresla izdaja ne samo sve{tenika, ve} i bezumni postupak ve}ine 28

naroda koji se nau`ivao dobrota Hristovih; naroda kojemu je me|u svim narodima i generacijama roda qudskog u~iwena od Boga ~ast da slu{a, licem u lice gleda i dodirne Onoga Koji }e spasiti svet. Ovakve emocije nisu uobi~ajena sentimentalnost, ve} po ko zna koji put ponovqena vera onih "koji ne vide{e, a poverova{e"; vera kakvu je sam Gospod pohvalio i prorekao za one koji }e se zvati hri{}anima.

Ova iskrena du{a i wena vera ne zbuwuje, ve} molitveno tra`i kao dar Bo`iji kojim se preko ove du{e |a~ke suzama nakva{ene pribli`ava odavno nam zaboravqeni strah Gospodwi i priziva blagoslov Svetog Duha, ute{iteqa svakoj du{i.

Zaista nam je potreban pla~ ove prirode u svakom vremenu pa i danas posle dve hiqade godina od kako je ~ove~anstvo ugledalo Lice Sina Bo`ijega, Koji je i Sam ~esto plakao, zbog qudskog nerazumevawa, grehova i stradawa.

Ba{ tada i kao Bog, dao je obe}awe i kao krajwu nadu i nagradu bla`enstvo koje }e zadobiti oni koji ve} "sada pla~u, jer }e se ute{iti". |akon Nenad Mili}

MOLITVA ZA DECU Svebogati Gospode Isuse Hriste, koji si i sam bio dete i koji si voleo i blagosiqao decu, pomiluj i spasi decu na{eg vremena - da se nekr{tena krste, a kr{tena utvrde verom u Tebe, Istino ve~na, i qubavqu prema Tebi, Qubavi neiskazana.

Spasi Gospode onu decu koju bezverni roditeqi truju bezbo{tvom i odvra}aju ih od Tebe, Jedinoga Spasiteqa i Spasewa wihovoga.

Spasi, Sveblagi, i onu decu koju zli nastavnici, bez Boga i du{e otu|uju od Tebe, Tvorca wihovoga, a sro|avaju ih sa {tenadima.

Spasi Gospode, i onu decu ~iju ~istu du{u prqa svaki namoral na ulici i u pozori{tu, spasi ih od ne~istote uli~ne i pozori{ne.

Spasi, Svemilostivi, i onu decu koja su bez roditeqa pala pod ruku surovih starateqa, ili zlih o~uha i ma}eha, spasi ih od slu{awa hulnih re~i i od gledawa zlobnih dela.

Spasi, Sine Bo`iji, sinove sinova qudskih, koje vuku tamo i ovamo na mnoga telesna ve`bawa i zanimawa, dok im se ne daje glavna ve`ba u zakonu Tvom svetom, ve`ba u pravilnim mislima, i u milosti, i u svim delima dobrote i pravde.

Pomozi, Svemogu}i, da bi deca ovoga veka porasla i sazrela za sinovstvo Bo`je i gra|anstvo nebesko, na svoje ve~no spasewe, a na Tvoju slavu i hvalu. Amin.

Sveti vladika Nikolaj `i~ki 29

Brak i porodica

pravoslavni SVETIONIK

Kako se razvija zdravqe deteta?

U ~ekaonici kod doktora sedi majka sa te{ko bolesnim detetom i, pla~u}i, govori: “Eh, da sam ja to znala ranije, doktore!” Koliko puta sam sam ~ula tu frazu, koliko puta sam videla maj~inske suze, koliko puta su iste te majke kritikovale doktore za wihovo neznawe, za to {to ne mogu da izle~e wihovo drago ~edo, `ale}i se na ekolo{ke prilike i uslove `ivota. A {ta je ta majka uradila za svoje sopstveno zdravqe i za zdravqe svojih potomaka?

I ne zaboravite ~iwenicu da se danas ra|a samo 2% zdrave dece, a za{to je tako?

I {ta je uop{te zdravqe?

Zdravqe - to je harmonija fizi~kog i duhovnog “ja” ~oveka, mogu}nost i wegova usmerenost ka neprekidnom usavr{avawu radi ispuwewa stvarala~ke misije na Zemqi.

A kako zdravqe nastaje? Po pravilu, mladi qudi se ne pla{e

bolesti, a o budu}nosti svoje dece mladi qudi, tako|e, ne razmi{qaju ozbiqno. Najvi{e o zdravqu brinu qudi u zrelim godinama (obi~no posle 40-te).

Kada treba po~eti razmi{qati o zdravqu? Bez obzira {to mo`e zvu~ati ~udno, o zdravqu se mora razmi{qati ~ak i pre ro|ewa deteta.

Svaka prethodna generacija mora obavezno razmi{qati o budu}im pokolewima. ^ovek mora da zna i ne{to o samoj tajni za~e}a.

Postoji verovawe da du{a deteta ve} u 6. mesecu trudno}e tra`i oca i majku i nalazi se sa wima u ~vrstoj duhovnoj vezi. To daje mogu}nost da se pone{to i ispravi. ^ak i samo za~e}e mo`e odrediti nivo zdravqa deteta, i to za ceo `ivot.

Za dolazak deteta na svet postoji 5 karakteristi~nih situacija: Prvo - neprirodno za~e}e, tj.

30

za~e}e u epruveti. Ja razumem `equ mladih `ena da postanu majke. To je Bo`anska zamisao o produ`etku `ivota na Zemqi. Me|utim, u ovom slu~aju taj `ivot je samo biolo{ki, li{en mnogo toga {to je karakteristi~no za prirodu za~e}a, a naro~ito wegove duhovne strane.

Jasno je da }e to dete biti `eqeno, ali prvi ~asovi wegovog `ivota bi}e bez majke i oca.

Druga situacija - mogu}nost za~e}a novog `ivota iz slu~ajne veze dve “~iste anatomije”, uz mogu}nost da su oni bili pod uticajem savremene beskrupulozne propagande seksa.

Ako se takav `ivot i odr`ao, naj~e{}e je to `ivot bez oca (polovi~na du{a, polovi~an `ivot).

Osim toga, kod `ene (naj~e{}e prili~no mlade majke) u takvoj situaciji mo`e da se pojavi misao o prekidu trudno}e. Takva misao mo`e ~ak da upla{i za~eti plod - da li }e ga ubiti ili ne? (nazovimo sve svojim imenom). A ako se takva misao ne pojavi samo jedanput?

Osim toga, ako su to dvoje dali `ivot detetu pod uticajem alkohola, wegova sudbina je uglavnom ve} tada re{ena: dom za nezbrinutu decu, siroti{te i sli~no.

Tre}a situacija - to je za~e}e kod qudi koji mo`da i vole jedno drugo, ili su bar jako simpati~ni jedno drugom, ali jo{ uvek ne `ele da grade porodicu, tj. dete je "neplanirano" i ne`eqeno. Ako se oni i odlu~e da se pomire sa situacijom, dete ih povezuje u porodicu, koja je mo`da `eqena, a mo`da i ne.

Posledice tog braka mogu biti razli~ite, {to jako uti~e na

kvalitet wihovog budu}eg `ivota. ^etvrta situacija - to je ro|ewe u ve} formiranoj porodici.

Ovde dete mo`e biti i `eqeno i "planirano". Me|utim istra`ivawa su pokazala, da su deca ~ak i u ovakvim situacijama naj~e{}e “slu~ajna” iako porodica postoji, iako postoje zakoniti majka i otac. U takvoj situaciji ro|ewe deteta nije nikakva ”katastrofa”, ali wega nisu o~ekivali i mnogi uslovi nisu bili obezbe|eni da bi se dete rodilo potpuno zdravo.

I peta situacija...Porodica.

Qubav. Sre}a. Qudi koji vole jedno drugo i ispuwavaju qubav koju nam je Gospod ostavio u nasledstvo. I kada se u takvoj porodici pojavi dete, jo{ jedan `ivot - to je produ`etak velike Qubavi. To je dete koje je i `eqeno i “planirano”. Dete po~iwe da se razvija ne samo u maj~inoj utrobi, ve} u qubavi dva roditeqska srca.

Na pregledu u kabinetu ja ~esto postavqam pitawe: “Da li je va{e dete `eqeno ili ne?” Ispostavilo se da se dete naj~e{}e rodilo slu~ajno. [ta je, u stvari, i{~ekivawe deteta? Ono ne po~iwe od momenta za~e}a, ~ak ne ni od momenta svadbe, pre bi se moglo re}i od veridbe budu}ih mladenaca. Za vreme do braka, verenici upoznaju jedno drugo, upoznaju porodicu svog budu}eg supru`nika, informi{u se o naslednim bolestima, o rodoslovu i sl.

Setite se kada su se u drevnoj Rusiji odr`avale svadbe - u prole}e i po~etkom jeseni. U prole}e - posle Velikog posta (duhovnog i fizi~kog o~i{}ewa tokom 40 dana), i u jesen 31

posle napornih fizi~kih radova tj. aktivnog prirodnog o~i{}ewa. Svadbe se, pri tom, nikada nisu odr`avale petkom.

A sada - o nasle|ivawu. O tome treba sve znati ranije, a ne posle ro|ewa deteta sa nekim ozbiqnim zdravstvenim poreme}ajima. ^esto se de{ava da niko od bliskih ro|aka, koji bi mogli da ka`u ne{to o tome, vi{e nije `iv, ili je te{ko do}i do tih saznawa zbog prostorne udaqenosti od mesta ro|ewa. Danas je postalo moderno istra`ivati na tu temu, ali ne zaboravite da svi treba da znaju svoju genealogiju i kao va`an pokazateq zdravqa.

Mnogi qudi ~ak i ne znaju koje bolesti su nasledne. Ponekad se spomiwe {izofrenija, dijabetes i sl, a postoje i mnoge druge bolesti koje imaju izuzetno negativan uticaj na zdravqe budu}ih generacija i wihov broj, na `alost, uop{te nije mali.

I budu}e dete kroz svest svojih roditeqa treba unapred da zna, {ta su mu u nasledstvo ostavili preci.

A sada o zdravqu neposrednih roditeqa budu}eg mali{ana.

Za{to mladi qudi ne smatraju za neophodno da se detaqno (lekarski) pregledaju pred odluku o tome da nekom tre}em podare `ivot? Za{to po~iwu da pregledaju `enu, kada je ona ve} bremenita, kada za le~ewe vi{e nema vremena? ^ak i kod ginekologa i stomatologa smatraju da ne treba da idu ranije. Za budu}e majke, posledice su, najbla`e re~eno, vrlo ~esto jako komplikovane.

A sada ne{to o ulozi majke.

@ena mora sama nositi plod, izneti ga na svet i nahraniti ga. Zato od majke, u ve}oj meri nego od oca,zavisi fizi~ko i duhovno zdravqe deteta.

Mnogobrojna istra`ivawa pokazuju da zdravqe majke u velikoj meri uti~e na tok trudno}e i na dete, i da od zdravqa majke zavisi i razvoj imunolo{kog sistema deteta.

Istra`ivawa su pokazala i da su devoj~ice koje su, kao bebe, rano pre{le na ve{ta~ku hranu, u kasnijim godinama 4 - 5 puta vi{e obolevale od ginekolo{kih problema.

Poznata je ~iwenica o vezi izme|u naru{enog re`ima dojewa i budu}eg zdravqa deta.

Jasno je da prirodni na~in ishrane deteta (dojewe) ima veliki uticaj i na duhovni razvoj deteta. Zar mo`e mle~ni napitak u fla{ici zameniti toplo i bri`no maj~insko srce, ne`nu ruku, umilni glas i reku qubavi iz maj~inskih o~iju, dok ona sama doji svoje dete?

I zato: zdravqe - to nije samo na{e sada{we stawe, to je ne{to {to smo dobili i u nasledstvo i ne{to o ~emu moramo da brinemo kako bismo ga sa~uvali i preneli svojoj deci.

M.S [u{unova, magistar medicinskih nauka ~asopis “Ruski dom�, broj 3 prevod sa ruskog: Stanislav Mitrovi} Ba~ko Novo Selo, Eparhija Ba~ka

32

Brak i porodica

pravoslavni SVETIONIK

Vaspitawe dece od ro|ewa do sedme godine

De{ava se da majka iz nekog razloga ostavi svoje dete. Na primer, posle poro|aja dete se razbolelo i ona mora da ga odvede u bolnicu, a tamo wu ne pu{taju. Ona je u jednoj zgradi, a dete u drugoj. Dete vrlo neprijatno pre`ivqava te momente razdvojenosti. Prve tri godine, naro~ito prvih pola godine posle ro|ewa, dete je svim silama svoje du{e predano majci i nalazi se pod wenom za{titom. Du{evno sazrevawe deteta u potpunosti prati raspolo`ewe majke i od wega zavisi. Zato u prvim godinama `ivota treba izbegavati bilo kakvu razdvojenost izme|u majke i deteta. Ako se razdvajawe i dogodi, dete vrlo neprijatno pre`ivqava svoju odba~enost. Sa ~im bi se moglo uporediti to stawe? Mo`da je svaki ~ovek ponekad pre`iveo sli~no stawe: na primer - ide{ po stepi, no}

je i potpuni mrak. U po~etku se ne pla{i{, a potom se po~ne pojavqivati strah i u jednom momentu pomisli{: ja sam sam u ovom bezdanu u`asa i ne znam {ta da radi, iza mene nema nikog, ispred mene tako|e, a iznad mene je tama bez kraja.

Upravo takav ose}aj u`asa pre`ivqava dete, koje je razdvojeno od majke. Momenat razdvajawe se ose}a kao pad u propast. Kada se takvo ose}awe do`ivi u detiwstvu, ostaje ceo `ivot zabele`eno u podsvesti.

Zbog toga ponekad po~iwu izuzetno jake psihopatije, koje se javqaju kod deteta u zavisnosti od razli~itih ego stawa i koje mogu da se pretvore u pravi rat protiv majke, koji se ponekad manifestuje javno, ponekad skriveno ili se generi{e kroz nejasan ose}aj teskobe prilikom susreta sa majkom. Majka odjednom po~i33

we da ose}a da je sin ili }erka ne prime}uju, da su ravnodu{ni, zauzeti svojim mislima, ali ona za to nema nikakvo obja{wewe. A odgovor je slede}i: to je psihopatska reakcija sina ili }erke na majku, koje se javqa kao posledica toga {to su kao deca pre`iveli ose}aj odba~enosti. Naravno, to se u prvom redu odnosi na odba~enu decu koja su vaspitavana u siroti{tima tj. domovima za nezbrinutu decu. Oni svi imaju taj sindrom odba~enosti, koji ih prati ceo `ivot, ~ak ga prenose i u nasledstvo.

Iza}i iz tog raspolo`ewa ponekad je vrlo te{ko. A sada{wa pedagogika je izgubila predstavu o prakti~no svim prirodnim na~inima koji poma`u ~oveku da taj problem prenese u nivo svesti (ve}ina od nas prosto nema takvu predstavu, pomenute prakti~ne metode su izba~ene iz pedagogike jo{ po~etkom 1917. godine (u Rusiji, prim. prev), tako da je povratak ~oveka iz stawa, tj. sindroma odba~enosti gotovo nemogu}.

Analogno tome, ose}awe, tj. u`as odba~enosti dete pre`ivqava i u momentima, kada ga majka iznutra odbacuje. To se de{ava na slede}i na~in. Dete po~iwe da se inati, na primer. Majka prvo poku{ava da na|e uzrok tog inata, ali se inat i daqe nastavqa. Sve {to je potrebno ve} je ura|eno, svi maj~inski napori su bili uzaludni i u jednom momentu majka pada. U tom momentu ona izliva svoj gnev i govori re~i koje dete do`ivqava kao odba~enost. Tada ona svim svojim bi}em prelazi u ego nivo, a to upravo i jeste odba~enost. Majka koja je u gnevu tako postupila, na trenutak dovodi dete u stawe u`asa,

tj. odba~enosti. Ako se tome doda i jaka psihi~ka reakcija ili impuls koji daje majka u momentu besa, to ostavqa trajan pe~at u du{i deteta.

Taj utisak ponekad je toliko jak, da mo`e biti tretiran kao prokletstvo.

Taj podsvesni pritisak jo{ vi{e doprinosi utisku straha. Kao rezultat pretrpqenog straha, dolazi do pojave psihopatskog sindroma, koji se mo`e ispoqiti na slede}i na~in: odsustvo komunikacije sa qudima iz okoline, nemogu}nost zasnivawa kontakta sa wima, te{ko}e u komunikaciji sa pretpostavqenima, sa odraslima, ozloje|enost, principijelna i uporna usamqenost i sl. Na taj na~in se ispoqavaju utisci koje je majka u momentima besa ostavila na dete u ranom detiwstvu, tj. do wegove sedme godine.

Najva`niji, tj. najodgovorniji period, kada majka uop{te ni pod kakvim izgovorom ne treba da ostavqa svoje dete - to je period od ro|ewa do pet godina. Do tog perioda dete se nalazi pod maj~inskom za{titom i zato bilo kakav prekid te za{tite dete pre`ivqava dramati~no. Zato je do uzrasta od pet godina nedopustivo da majka ostavqa svoje dete na period du`i od petnaest dana. [to je mawe dete, mawi je i taj period. Na primer, tromese~na beba uop{te ne mo`e izdr`ati ~ak ni jedan sat bez majke. Nije uzalud kod mnogih naroda bio obi~aj da majka mora biti neprestano sa detetom dok ono ne napuni pet godina. Po tom pitawu, najboqa situacija je kod tih naroda gde se sa~uvao taj drevni obi~aj, majka obi~no stavqa dete na svoja le|a ili na grudi i neprestano 34

ga nosi sa sobom. Potpuno je pogre{na preporuka mnogih zapadnih pedagoga da dete treba u~iti, {to je mogu}e ranije, da se snalazi bez maj~inske podr{ke, kako bi se ubrzao proces wegovog osamostaqivawa.

Takav metod vaspitawa mogao je da nikne samo na ego nivou, na primer radi toga da bi oslobodio majku i omogu}io joj da postane proizvodna snaga za dru{tvo. Takvo neprirodno osloba|ewe majke od wenih obaveza radi dru{tvene korisnosti, opravdava se u mnogim socijalno - ekonomskim sistemima.

Deca sa tim treba da se slo`e, ali na koji na~in? Kroz izlaz u tzv. ego nivo, u okviru kog oni po~iwu da tra`e sebi razonodu. Zbog toga se veliki broj savremene dece sa zadovoqstvom predaje najbesmislenijim vidovima razonode i igre. U de~ijim vrti}ima oni sa zadovoqstvom provode najve}i deo vremena, pri ~emu ne mogu da shvate za{to ih je majka povela ku}i. Oni bi jako `eleli da budu tamo. Majka dolazi po wih, a oni ne `ele da iza|u iz de~ijeg vrti}a, jer su oni prakti~no u{li u ego stawe i spremni su da provode dane i no}i u tom raspolo`ewu. Druga deca u ego stawu odlaze u svoje kutke, nalaze}i neke obaveze i u svom izmi{qenom svetu spremni su da provode ~itave sate.

Za potpuni i pravilni du{evni razvoj, dete treba nositi na rukama do uzrasta od godinu i po do dve

godine, ukoliko ono to `eli. Pri tome mogu}e je primetiti slede}e: {to je siroma{nije du{evno stawe deteta, ono `eli du`e biti na rukama. Odnosno, {to je te`a bila trudno}a, majka treba du`e da nosi svoje dete na rukama. I {to je majka za vreme trudno}e bila spokojnija, detetu su mawe potrebne maj~inske ruke nakon ro|ewa.

Jo{ jedan detaq.

Kada je dete u kolevci, kod wega se javqa ose}aj ne~ijeg prisustva u wegovoj blizini, a u prvim mesecima `ivota ono je sposobno da ose}a vezu sa ostalim svetom uglavnom kroz ose}aj gravitacije. A kada je tu kolevka, majku mogu zameniti i brat, sestra, baka ili deda. U tom slu~aju interesantno je fiziolo{ko stawe deteta u kolevci, gde quqawe poma`e detetu da oseti bliskost sa ~ovekom koji je pored wega. Tom prilikom mo`e da do|e do stvarawe i duhovne veze sa drugim ~ovekom, pri ~emu taj kontakt mo`e biti odr`iv i du`e vreme. Nije uzalud kolevka bila prisutna kod svih naroda, jer je fiziolo{ki polo`aj u woj sli~an polo`aju deteta u maj~inskim rukama. Pri tome, ne~ije prisustvo pored kolevke i zvuk uspavanke omogu}avaju detetu potpuni do`ivqaj spokojstva.

Ako je duhovna snaga majke bila nedovoqna, tj. skromna, dete }e tokom celog svog `ivota morati to da nadokna|uje, i tim }e se baviti sa pozicije sve ve}eg ego stawa. Iz toga 35

sledi da odlazak deteta u jaslice kategori~no treba izbegavati. Dete }e se sa tim pomiriti, ali na svom Ego nivou. Neka deca se prosto smire, le`e u jaslicama u svojim kreveti}ima i potpuno su spokojni. Me|utim, to spokojstvo je spokojstvo ego nivoa, odnosno spokojstvo ravnodu{nosti.

I kao {to smo rekli, po`eqno je da majka bude uz svoje dete neprekidno do wegove pete godine `ivota. Ako `elimo du{evno zdravu decu, tada o de~ijim vrti}ima do pete godine `ivota ne treba ni razmi{qati. Me|utim, ako decu podi`emo iskqu~ivo kao budu}u radnu snagu, tada je to mogu}e i sasvim “normalno�. ^ak i vi{e od toga, u tom slu~aju to je i po`eqno, da deca ~etvorogodi{weg uzrasta budu odvojena od majke, jer u tom periodu po~iwu da se razvijaju razne sposobnosti deteta i po~iwe da se budi wegovo ego stawe.

Na taj na~in ego stawe aktivira sve sposobnosti deteta, posebno intelektualne. Ako u tom periodu po~ne razvoj intelektualnih sposobnosti deteta, mogu}e je od wih stvoriti u intelektualnom smislu izrazito razvijene pojedince. Kao rezultat toga deca }e biti socijalno adaptivna, ostvariva}e velike rezultate na planu nau~no - tehni~kog progresa, ali neke druge kvalitete i dobre budu}e porodi~ne odnose od wih ne treba o~ekivati. Ne treba o~ekivati da }e oni biti dobri o~evi i majke, ne treba o~ekivati da }e oni biti jednostavno dobri qudi, jer ako kod wih postoji tako buran razvoj ego stawa, nivo savesti }e ostati nerazvijen.

Tim pre, ako se razvoj takve dece ne

odvija u porodici ve} sa specijalnim predava~ima, sa posebnom metodikom u specijalnim {kolama, koje su orijentisane na razvoj spoqa{wih sposobnosti iskqu~ivo kroz razvoj ego stawa, formira}e se idealna varijanta genija - egoiste.

Jako je va`no da dete do pete godine obavezno otkrije nivo savesti i da se upozna sa du{evnim (duhovnim) silama. Ako se to desi, budite uvereni da se i ostale sposobnosti deteta ne}e nigde izgubiti, i da one i u ovom slu~aju mogu biti razvijene kao i u ego stawu. Ako je kod ~etvorogodi{weg deteta, u de~ijem vrti}u, i mogu}e razviti iskre genijalnosti, to }e sigurno biti na {tetu wegovih duhovno - prirodnih sila. Takav ~ovek }e porasti, posta}e uspe{an radnik, zauze}e zna~ajno mesto na hijerarhijskoj lestvici u dru{tvu, umno`i}e materijalno bogatstvo, mogu}e je i da }e postati {iroko poznat i popularan... Postoje razni oblici pomenutog ego stawa: usmerenost ka bogatstvu, vlastoqubqe, gordost, slavoqubqe itd.

Takve strasti ego stawa iskori{tavaju sposobnosti ~oveka, a stawe savesti ispuwava te sposobnosti i oboga}uje ih duhovnim silama. I kada se sposobnosti ~oveka zasnivaju na stawu savesti, pokazalo se da su one tada razvijene mnogo dubqe, jer je ispuwewe posebnih sposobnosti mogu}e samo na nivou savesti.

Postoji jo{ jedno negativno iskustvo deteta, koje dovodi do toga da wegovo ego stawe bude dominantno i da wegove duhovne sile, pri tom, oslabe - a to su me|usobne sva|e roditeqa. Deca do 12 godina nalaze se pod 36

uticajem duhovnog `ivota svojih roditeqa. Zato nije neosnovano tvrditi da dete ne treba posebno vaspitavati, dovoqno je jednostavno `iveti i dete }e sve zapamtiti i prihvatiti, a naro~ito na~in i karakter `ivota roditeqa, i nakon toga postupa}e isto kao i oni.

Na primer, dvoje odraslih razgovaraju o nekim jako ozbiqnim problemima odraslih. A ba{ tada pored wih se igraju deca, i na prvi pogled deca su potpuno okupirana svojim brigama i ni{ta ne ~uju.

Me|utim, kroz sat vremena deca po~iwu da koriste fraze, koje su mogli da ~uju samo od tih odraslih qudi. Za{to se to de{ava? Na spoqa{wem planu dete je potpuno okupirano igrom, a na unutra{wem ono je pod uticajem duhovnog stawa odraslih. Kakvim god aktivnostima da se zanima, na unutra{wem planu dete je uvek pod uticajem odraslih. Na primer, majka i otac mogu biti pijanice koje uop{te nisu zainteresovane za svoje dete, jednostavno samo `ive zajedno. I takavo dete nau~i}e da se sa qudima ophodi na na~in koji je svojstven sredini u kojoj je odraslo (gnev, sva|a i sl), jer su se u wegovom prisustvu tako pona{ali wegovi roditeqi.

Sposobnost du{e da prima razli~ite uticaje, dozvoqava detetu da prihvati ili ego stawe, tj. pona{awe koje mu ono diktira, ili stawe savesti roditeqa koje podrazumeva me|usobnu brigu i pomo}. U zavisnosti od toga kako se roditeqi pona{aju u prisustvu deteta, razvija}e se i razli~ite posledice tog uticaja. Ako se roditeqi sva|aju, ne razumeju jedno

drugo i ne brinu jedno o drugom, oni se nalaze u ego stawu. Tada se kod deteta neizbe`no stvara na~in pona{awa svojstven ego stawu, a wegove duhovne sile se smawuju ili popuno nestaju. Stawe savesti postaje ne~ujno i tiho.

Sve{tenik Anatolij Garmaev, direktor Volgogradskog Eparhijskog instituta pravoslavne katiheze i crkvene pedagogije “Sv. prepodobnog Sergija Radowe{kog”, ~asopis Pravoslavni hri{}anin”, broj 1, 2000. godina prevod sa ruskog: Stanislav Mitrovi} Ba~ko Novo Selo, Eparhija Ba~ka

Strah od greha [to god je ~ovek moralno budniji, sve ga ve}a jeza hvata od greha.

Kao {to probu|enog mese~ara hvata jeza od wegovog vi{ewa nad propa{}u u snu!

Zaista, gre{nici su moralni mese~ari.

Te{ko mese~aru, koji se probudi suvi{e dockan, kada su wegove noge na najklizavijoj ivici, nad najdubqim ponorom! Jer }e se tada probuditi, ne da se trgne nazad, nego samo da bude svedok svoga survawa u ponor.

“Misli o dobru i zlu” Sveti vladika Nikolaj `i~ki

37

Iz sve{teni~ke prakse

pravoslavni SVETIONIK

U svetlu pokajawa Pre nego {to je porodica Visocki do{la u Kosjeri} i tu ostala, selila se nekoliko puta po raznim gradovima zbog potrebe slu`be gospodina Nikole.

Borave}i sredinom pro{log veka u Novom Sadu, osim lepog i pristojnog `ivota, bez `urbe u vojvo|anskoj ravnici, s pogodnostima koje pru`a veliki grad, ova ina~e veruju}a pravoslavna ruska porodica susrela se i sa nekim neprijatnostima.

Gospo|a Nada je ve} uveliko zagazila u devetu deceniju i potrebno joj je dosta truda da u pri~i koju `elimo da vam ispri~amo odr`i nit.

O~i joj se zasija{e i uspomene o`ive{e…

“Jeste…Jeste. Ta~no. Deco, molim vas, verujte samo u jedinoga Boga Gospoda… Sir i kajmak kupovala sam kod jedne porodice na periferiji grada. Obi~no po~etkom nedeqe. Ali tada smo se slu~ajno suprug i ja zatekli u blizini i zakucali na wihova vrata. Nije bilo odgovora.

Neka. Ponovo smo poku{ali u ponedeqak i rekli im da smo ih tra`ili.

Mi tada nismo kod ku}e, rekla nam je qubazno doma}ica. Mi se subotom odmaramo - to je dan koji veoma po{tujemo. Sprijateqila sam se sa ovom prijatnom `enom.Ona mi je govorila o svom na~inu `ivota i “pravoj veri”. Ja sam se do tada susrela sa iskrenom i ~istom du{om moje svekrve koja je kao prava ruska mati pobo`no i{la na sve slu`be i molila se kod ku}e, palila sve}u, kandilo, po{tovala ikone…

“Verujte, tada nisam ni znala da uop{te postoje neke druge vere osim ove pravoslavne, nisam, Bog mi je svedok” - uverava nas, sa suzama u svojim plavim o~ima, ova starica.”

Bili su to subotari, od kojih sam ~ula da je posedovawe ikona - jeres.

Nisam ni slutila da je to pogre{no protuma~eni Stari Zavet.

Do{la sam ku}i i te ve~eri sa svojom k}erkom pobacala u vatru ikone iz ku}e. Mislila sam samo da ih bacim, ali ona `ena mi je savetovala da ih spalim. Bo`e, kad se samo setim… Jo{ drhtim. Dala sam svojoj k}erki ikonu Bogorodice i otvorila pe} da je ona ubaci. Ikona se toliko 38

rasplamsala da sam uprkos onoj vrelini osetila neku jezu…

Odmah sam znala da sam pogre{ila. Moja k}erka je u tom trenutku po~ela da pla~e i da trese rukom neobi~no. Taj refleksni tik ostao je neko vreme, a ona je samo plakala. Sada znam. To je bio znak da sam pogre{no postupila. Danima sam plakala i molila se… Onu `enu vi{e nikad nisam videla… I, jedne ve~eri kada sam se, po ko zna koji put, okupala suzama pokajawa mole}i Presvetu Majku Bo`ju da mi pomogne i oprosti ovaj greh - dogodilo se.

Moja k}erka je iz sobe dotr~ala i radosno mi pokazala svoju ruku, koja je bila besprekorna i bez one ru`ne promene.

Kako je Gospod Bog veliki i milostiv! Kako je Majka Bo`ja dobra i daje priliku da se pokajemo…

Nemojte nikome drugome da verujete, samo “na{a vera pravoslavna je prava vera”. Ako pogre{ite pokajte se i molite Boga da vam oprosti. Molite opro{taj - Bog pra{ta! Ako u~inite lo{e - ispovedite se, umijte se, idite ~istog srca pred pri~e{}e. Samo tako }e vam biti na korist, na duhovno spasewe, verujte.

Hvala vam, mnogo vam hvala {to ste do{li da zabele`ite ovu pri~u, ja sam stara… zahvaquje se ova starica `ale}i {to zbog slabosti ve} nekoliko nedeqa zaredom nije mogla da u~estvuje u Liturgiji… pri~u zabele`ila Qiqana Xudovi}

Nad ambisom Kao {to bezbri`na deca i ne slute surovu borbu `ivota, u kojoj se nalazi svet oko wih, tako i mnogi odrasli quid ne slute, kao i deca, stra{nu duhovnu borbu, koju Hristos, sa svojom angelskom i svetiteqskom vojskom, vodi protiv tamnih sila u svetu.

Samo se za duhovna ~oveka mo`e re}i, da je iza{ao iz doba detiwstva, ma koliko da je on veliko dete u drugom jednom smislu. Za to duhovan ~ovek gledaju}i vidi ~ove~anstvo - kao majka nerazumno dete - okru`eno stra{nom opasno{}u.

I kao i {to su detetu ~esto nepojamni saveti i opomene roditeqa, koji budnim okom prate dete u opasnosti, tako su mnogim i mnogim qudima nepojamni saveti i opomene duhovnih quid. Jer za mnoge ostaju za vazda nevidqive i neverovatne vizije, koje imaju duhovni qudi, i nevidqiv ambis, nad kojim spavaju.

Zemqa i mapa Kao zemqa prema zemqinoj mapi, tako je hri{}ansko poimawe sveta prema kabinetskim filosofijama.

Ponekad mapa, istina, izgleda bojadisanija i lep{a od zemqe, ali ni najlep{oj mapi, niti voda izvire, niti p{enica raste.

“Misli o dobru i zlu” Sveti vladika Nikolaj `i~ki 39

Interesuje me...

pravoslavni SVETIONIK

Odgovori sve{tenika odmor, a onda taj vernik dolazi sa odmora i ka`e: krst sam skidao kad sam i{ao kod lekara ili na pla`u, nisam se krstio tamo gde sam jeo jer sam se stideo da poka`em da sam vernik, naru{avao sam post u hotelu jer nije bilo posne hrane, u crkvu nisam i{ao jer nema crkve u tom letovali{tu i sl. Iz svega ovoga odgovorni hri{}anin neka sam izvede zakqu~ak.

Da li je pristojno da pravoslavni idu na more (jezero, reku) i kupaju se na pla`i?

Po sebi se razume da pravoslavni hri{}ani nikako ne bi trebalo da idu na nudisti~ku pla`u, kao ni da hri{}anke ni u kom slu~aju ne bi trebalo da na pla`u idu u “toplesu”, tj. bez gorweg dela kupa}eg kostima, kao i da nose tzv. “bikini”, “tange” i sli~ne nedoli~ne kupa}e kostime.

Obna`ivawe svoga tela pred drugima i gledawe drugih obna`enih tela sa `eqom ili pohotom o~iju jeste greh bestidnosti, pohote i razuzdanosti koji mora da se ispovedi sve{teniku na Ispovesti.

Hri{}ani i hri{}anke bi trebalo da vode ra~una, ako ve} idu na pla`u, da kupa}i kostimi koje nose budu pristojni i smerni i da druge ni na koji na~in ne izazivaju i navode na gre{ne pomisli i poglede.

Daqe, u~ini nam se da je dobro otputovati nekuda na le~ewe ili na

[ta da se radi za praznik ako ne mo`e{ da ode{ u hram i ne mo`e{ da ~ita{ duhovne kwige?

Kod ku}e, makar i le`e}i, moli se, po{to Bog tra`i unutra{wu molitvu, ~ak, i od te{kih bolesnika.

Tako|e je dobro misliti na Boga: o `ivotu Spasiteqa na zemqi, o Stra{nom Sudu, o vaskrsewu mrtvih, o ve~nom `ivotu, bla`enstvu i ve~nim mukama, o smrti i mitarstvima. Starac Arsenije Svetogorac pi{e: “To je isto {to i molitva”.

Za{to je va`no okru`iti sebe pou~nim predmetima (ikone, raspe}e, brojanice, kadionica...) u ku}i i svuda gde ~ovek boravi?

Zato {to svaki predmet na svetu i svaki utisak od predmeta kod ~oveka izaziva ove ili one misli, ose}awa i `eqe za ovom ili onom delatno{}u. Eto za{to sebe treba okru`iti onim {to te pou~ava, eto za{to treba izbegavati, ~ak, i one predmete koji ne izazivaju lo{e misli

40

i ose}awa, ali te ipak odvla~e od glavnog - od spasewa du{e i stremqewa k Bogu... U pro{losti su hri{}anski domovi u svemu odisali atmosferom pobo`nosti, bili ispuweni ikonama i krstovima, fotografijama svetih manastira, crkava i velikih duhovnika, sve je u wima svedo~ilo o Hristu i Crkvi.

wihove te`ine, sa ose}awem smirewa i da od srca bude skru{en. Zato se u molitvama ve~erwim i govori kod nabrajawa grehova: “ako r|avo uradih ovo ili ono”, tj. ostavqa se nama na voqu da spomenemo ove ili one grehe kojih nema zabele`enih u molitveniku (Sveti Jovan Kron{tatski).

Kako treba obele`avati imendan?

Na imendan, tj. praznik Svetoga po kome nosi{ ime treba da ode{ u Crkvu, ispovedi{ se, pri~esti{ se Svetim Tajnama Hristovim, o~ita{ molitvu za zdravqe i za pokoj du{e svojih srodnika, da{ da se odslu`i moleban Svetome ~ije ime nosi{. Imendan treba praznovati, mada nije zabraweno raditi na taj dan.

Na imendan je najboqe ~itati `itije Svetoga po kome nosimo ime, Sveto Pismo i druge svete kwige, kao i baviti se pobo`nim razmi{qawem i delima.

Mo`e li se gatati (gledati {ta vam nosi sudbina i budu}nost)?

Crkva kategori~ki zabrawuje da se to radi zato {to ~ovek tako stupa u op{tewe sa tamnim silama. U Jevan|equ je re~eno da sre}a ~ovekova zavisi od voqe Bo`ije i svetosti wegovoga `ivota. Ako bi bilo Bogu ugodno, On bi nam svima otkrio na{u budu}nost, pa, ipak, u Jevan|equ je re~eno da treba da smo budni i da se molimo po{to je neizvesno u koji ~as }e za nas do}i vreme suda.

Ponekad se ~ovek moli o~igledno usrdno, ali mu molitva ne donosi plodove smirewa i radosti u srcu.

Za{to?

Zato {to se on, iako se moli molitvama iz Molitvenika, nije iskreno pokajao za one grehe koje je po~inio, kojima je oskrnavio svoje srce, taj hram Hristov i kojima je prognevio Gospoda. Ali, ~im se tih grehova seti i pokaje se, iskreno osudiv{i sebe, istog trena }e se u wegovo srce useliti “mir koji prevazilazi svaki um” (Fil. 4, 7). U molitvama crkvenim postoji nabrajawe grehova, ali ne svih i ~esto se ne pomiwu ba{ oni gresi kojima smo sebe uprqali: ~ovek mora svakako sam da nabroji te grehe na molitvi s jasnim saznawem

Hteo sam da dobijem savet kako da se borim sa zlom vra~arom (koja vra~a protiv mene prolivawem vode ispod vrata u zajedni~kim zgradama)?

“Ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom”, re~eno je u Jevan|equ. Da se ~ovek ne bi toga pla{io, treba da `ivi ~estitim hri{}anskim `ivotom, da se ispoveda (a to posebno va`i za smrtne grehe: blud, abortuse, ubistvo, kra|u, pijanstvo, prequbu...), da se pri~e{}uje Svetim Hristovim Tajnama, da sve{tenik osveti stan, da hri{}anin svetom vodom pokropi mesto gde podlivaju i sipaju i sl., kao i da se moli Bogu da se ti zli qudi urazume i odustanu od slu`ewa tamnim silama.

Za{to je va`no zakr{tavati se krsnim znamewem?

Hri{}anin bez krsta je isto

41

{to i vojnik bez oru`ja. Wime neprijateq upravqa kako mu se ho}e.

Ko se krsti, taj bez re~i ispoveda Gospoda Isusa Hrista koji je za nas pretrpeo raspe}e i `ivonosnu smrt na Krstu i tako nas spasao od ropstva satani, grehu, smrti, zlu i trule`nosti. Krstom se osve}uju sve Svete Tajne, wime se osve}uje i svaki predmet, neophodan u `ivotu. Pre i posle svakog posla ~ovek treba da se prekrsti, kada le`e da spava i kada ustaje od posteqe, kada je sre}an i kada je `alostan, u opasnosti i nevoqi, kada kre}e na put i kada se sa wega vra}a, jednom re~ju svagda, jer se time osve{tava ~itav wegov `ivot.

Da li se mo`e naru{iti post i ispuniti bra~na du`nost po `eqi maloveruju}e (ili neveruju}e) supruge (supruga)?

Kod Svetog apostola Pavla stoje ovakve re~i: “Ali, da bi izbegao blud svaki neka ima svoju `enu i svaka neka ima svojega mu`a... @ena nije gospodar od svojega tela, nego mu`; tako i mu` nije gospodar od svojega tela, nego `ena. Ne zabrawujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete, da vas satana ne isku{ava va{im neuzdr`awem” (1. Kor. 7,25). Na osnovu te poslanice, a da bi se izbegao blud van braka od strane jednog od supru`nika, Crkva ima pravilo da pobo`ni suprug (supruga) u~ini ustupak maloveruju}oj (ili neveruju}oj) strani u tom pitawu, ali ipak, vernik (vernica) je obavezan (obavezna) da se pokaje za u~iweni greh neuzdr`awa i da ga ispovedi. Treba se truditi da ni u kom slu~aju nema supru`anskog op{tewa za vreme prve - ^iste i posledwe Strasne Sedmice Velikog Posta, uo~i

velikih crkvenih praznika i tri dana pre primawa Svetoga Pri~e{}a.

Kako treba pravilno postupiti ako sve{tenik zbog velikog broja qudi ne ispoveda svakog pojedina~no, nego sve zajedno, i tako na svakoj Liturgiji?

Posle zajedni~ke ispovesti mogu da se pri~este oni koji nemaju smrtne grehe, tj. greh abortusa, preqube, bluda (ukqu~uju}i tu i supru`ni~ki `ivot bez crkvenog ven~awa), svaku vrstu polnih izopa~enosti, kra|e, pijanstva, vra~awa (ukqu~uju}i tu i bavqewe spiritizmom, vidovwa{tvom, vra~awem, astrologijom, jogom i uop{te okultizmom). Za one qude koji imaju smrtne grehe neophodna je li~na ispovest. Posle Bogoslu`ewa neophodno je obratiti se sve{teniku i re}i mu da vam je neophodna li~na ispovest, po{to za to imate naro~itu potrebu.

Ako sve{tenik to odbije, taj greh }e biti na wegovoj savesti. A vi biste svejedno morali da odete u najbli`i manastir gde sve{tenik uvek ima vi{e vremena da vas saslu{a. Ali, ~ak i ako nemate smrtnih grehova potrudite se da, makar ~etiri puta godi{we (u vreme ~etiri crkvena posta - Bo`i}nog, Vaskr{weg, Petrovskog i Velikogospojinskog) na|ete mogu}nost da se ispovedite li~no i podrobno. iz kwige “Posavetujte me, o~e”, Svetigora

Izlazak ovog broja pomogao Sa{a \unisijevi} 42

Iz na{e parohije

pravoslavni SVETIONIK

Hodo~a{}e u Studenicu Ve} je postala tradicija da }amo da postupno napu{tamo svake godine Bratstvo sv. vladike "blagodeti" savremenog `ivota koje Nikolaja putuje u Studenicu za pridobijaju Ibarsku dolinu, vra}apraznik sv Anastasije, u organizaciju}i se naglo u daleku pro{lost. Jer, ji crkve Presvete Bogorodice iz ve} od u{}a Studeni~ke reke, pa Kosjeri}a. Ve} je ~etvrta godina kako uzvodno, sve do manastira, kroz hor i Bratstvo gostuju u Studenici, a Dolinu jorgovana, pristupamo jedsvima na duhovno i telesno okrepqenom drugom svetu - svetu koji jo{ uvek we. Kada se u Studenici, pre 10 godinosi vidqive tragove "pustog kraja" na, po prvi put proslavqala sv. koji be{e "lovi{te zverova".

Anastasija, pravoslavna {kola Nezaboravan je ostao i onaj veronauke iz utisak ushiKosjeri}a }ewa koji bila je jedid a n a s ni gost i ta neo~ekivase tradicija no sti~emo odr`ala do u trenutku danas. stupawa u "Ovaj portu manana{ sveti stira, i kad nam pred manastir, o~ima bqekao {to znasne belina te, kako je obra|enog ovo mesto mermera sa bilo pusto, ispred crkve u manastiru Studenica fasade Bobe{e lovigorodi~ine crkve - bogomoqe koja je {te zverova. I, do{av u lov, do tog ~asa bila ve{to skrivena gospodin na{, vladalac ove srpske surim pojasom bedema i kula, konzemqe, Stefan Nemawa, lovqa{e akom i drugim manastirskim zdawovde, i svide mu se da ovde, u ovom ima. A, u wenoj unutra{wosti skladpustom kraju sagradi manastir." no oslikani zidovi i svodovi, ma (odlomak iz `itija Stefana Nemawe, koliko vremenom istro{eni, odstraSv. Sava). wuju nas u potpunosti od spoqnog I zaista, gotovo i sada, prisveta, vremenom toliko izmewenog. laze}i manastiru Studenici, ose43

I, ne samo prvi put kad stupimo u ovu lavru, ve} i u svim ponovqenim slu~ajevima, nezavisno od wihovog broja, tom ushi}ewu nema kraja!

Do{av{i u manastir, bili smo sme{teni u obli`wi konak, okru`en beskrajnom ti{inom u kojoj i najbla`i {apat postaje galama.

Prvi dan po~eo je jutarwom Liturgijom na dan sv. Anastasije. Na{ hor imao je tu ~ast da u~estvuje u Svetoj arhijerejskoj Liturgiji koju je slu`io vladika `i~ki Hrizostom.

Blagodat praznika ulila se i u najmawe pore qudskog bi}a. Odu{evqeni, ostatak dana proveli smo {etaju}i okolo, razgovaraju}i i razgledaju}i okolinu.

Nedeqa. Svi smo dobro poranili i uputili se ka isposnicama u okolini. U dowoj isposnici do~ekao nas je monah Simon koji tu obitava.

Mudro nas je pou~avao neko vreme do po~etka sv. Liturgije koju je, uz pratwu hora, slu`io na{ prota Slobodan. Veliki broj vernika je pristupio sv. Pri~e{}u. Nakon Liturgije, seli smo za zajedni~ku trpezu na travi ispred crkve i doru~kovali sla|e od svih obroka u konaku.

Daqe hodo~a{}e smo nastavili ka gorwoj isposnici Sv. Save.

Hodali smo }utke, prate}i na{eg hitrog protu koji nas je ~itav put bodrio besedom. Do`ivqaj u gorwoj isposnici re~i ne mogu opisati i, kako re~e jedan na{ brat "to mora da se do`ivi". Zato se ne treba truditi oko opisa, boqe je da "osetite" sami.

Posledwi dan boravka u Studenici bio je praznik ro|ewa sv.

Jovana Krstiteqa - Ivawdan. Posle svr{ene Liturgije i ru~ka smo kre-

nuli natrag za Kosjeri}. Usput smo posetili skoro obnovqen manastir Gradac u neposrednoj blizini Studenice.

Ovaj put bi bio nemogu} bez na{ih dobrotvora i pokroviteqa kojima se zahvaqujemo za ulo`eni trud i napor da se ovo hodo~a{}e realizuje.

Na prvom mestu, zahvalnost dugujemo ocu Voji Bilbiji i Kolu srpskih sestara "Sv. Anastasija" iz Holandije koji su nam kao i prethodnih godina pru`ili veliku materijalnu pomo}. Veliku zahvalnost dugujemo i ~lanovima na{eg Bratstva, Slobodanu Bogi}evi}u, Drago{u \urovi}u i Sa{i \unisijevi}u.

Tako|e se zahvaqujemo i na{im sve{tenicima koji su sve ove dane budno bdili nad nama, krepe}i nas svojim savetima.

A, umesto zakqu~ka, evo jednog zanimqivog detaqa.

Prelistavaju}i manastirsku kwigu utisaka, nai{li smo na misao koju su nedavno zapisali u~enici jedne {kole iz Kosova poqa: "Ovde su tajnu sklopili vekovi. Ti{ina je samo privid. Ispod je istina `ivqewa i opstanka. I treba biti tih, pa ne smetati, a razumeti vreme."

Neka ova iskrena, duboka i plemenita razmi{qawa postanu vodiqa svima onima koji na bilo koji na~in nameravaju da zakora~e na tle drevne Studenice!

Marina Vi{wi} Kosjeri}

44