Православни светионик, број 4

Nauka i Bog

pravoslavni SVETIONIK

Paleontolo{ki problemi evolucije Darvin je smatrao da do kasnije), me|utim, da bi se potvrdila promene dolazi putem postepenoga Darvinova shema, nisu potrebni pojesakupqawa novih obele`ja kod biqadina~ni oblici, ve} ~itavi wihovi ka i `ivotiwa koje se, u slu~aju da su nizovi, o kojima nema ni nagove{taja korisne za organizam, u~vr{}uju u letopisu fosila. kroz prirodni odabir. Pod tim Zadr`imo se detaqnije na uslovima sva zami{qena geolo{ka nekolikim primerima. kolona treba da bude ispuwena uglavnom prelaznim formama, od Ostaci iz doba kambrija kojih svaka ~uva obele`ja i pretka (koja sve vi{e nestaju) i potomka Prvi sloj tla u kojem se (koja sve vi{e nadja~avaju). U onome nalaze raznovrsni fosili beski{to su paleontolozi prona{li do ~mewaka jeste takozvani kambrij. U Darvinovog vremena on prekambrijskim slojevima sam nije video ni{ta otkrivaju se samo pretsli~no, ali objasnio je to postavqeni ostaci issu{tinskom nepotpuno{}u kqu~ivo jedno}elijskog geolo{kog letopisa, priz`ivota i modrozelenih naju}i da je odsustvo algi. U kambrijskom sloju prelaznih formi glavni se, me|utim, iznenada javqaju svi osnovni tipovi kontraargument wegovoj beski~mewaka u zadivquteoriji. ju}oj raznovrsnosti formi Od Darvinovog i u sasvim formiranom vremena paleontologija je Slika 1. - Trilobit obliku. Izdvajaju se sleradila ve} gotovo 150 godde}i tipovi kambrijskih ina i za to vreme je fosila: sun|eri, dupqari (korali, prikupila i izu~ila milion milmeduze), razli~iti crvi, meku{ci, iona fosilnih ostataka organizama. quskari. Neki organizmi koji se smaAli niko od nau~nika ne vidi u toj traju tipi~nim (glavne iskopine) za raznovrsnosti nijedan primer evolukambrij imaju veoma slo`enu organitivne postupnosti koji bi ukazivao zaciju. Kao primer mogu poslu`iti na prelazak iz jedne vrste ili klase u trilobiti, quskari sa ~vrsto pridrugu. Samo se neke forme smatraju qubqenim plo~astim pancirom koji prelaznim (premda ni to nije sasvim daje mogu}nost da se, u slu~aju opaskorektno, ali o tome }e biti re~i 1

nosti, savije u loptu (slika 1).

Wihovo najzanimqivije svojstvo jeste potpuno formirani vid.

Poreklo oka sa svima wegovim delikatnim organima i mno{tvom funkcija i sam Darvin je smatrao prakti~no neobja{wivim ~udom. I upravo se to oko javqa kod tih, po oceni evolucionista, "najstarijih" ili "najprimitivnijih" `ivotiwa u najni`im slojevima gde se uop{te mogu sresti fosili. Pri tome su trilobiti u kambrijskom sloju isti~emo to jo{ jednom - najzatupqenije `ivotiwe.

Karakteristi~no je to {to se prekambrijski slojevi prakti~no, po svome sastavu i strukturi, ne mogu razlikovati od kambrijskih, ali ipak ne sadr`e fosile. Dakle, nema nikakvih podataka da su `ivotiwe iz doba kambrije potekli od nekih primitivnijih `ivotiwa. [ta vi{e, nije na|en nijedan fosil koji bi se mogao smatrati prelaznom formom izme|u osnovnih rodova u samom kambrijskom sloju. Poznati paleontolog X. H. Simpson dugo se bavio tim problemom, ali je na koncu priznao da je nedostatak prekambrijskih fosila (osim mikroorganizama) "glavna zagonetka istorije `ivota na zemqi".

Prelazak ka ki~mewacima Nije prona|ena tako|e nijedna prelazna forma izme|u beski~mewaka i ki~mewaka. Taj prelazak izgleda ~udovi{no te`ak. Izme|u razli~itih vrsta ki~mewaka mnogo je mawe razlika nego izme|u bilo kojeg ki~mewaka i beski~mewaka.

Pre svega, na nerazumqiv

na~in morao je nastati unutra{wi skelet `ivotiwe, zatim se morao prestrojiti respiratorni, vaskularni, digestivni sistem. Ukratko, potrebno je toliko slo`eno prestrojavawe organizma da je, odista, ki~mewaka lak{e stvoriti ni iz ~ega.

Prva ribolika bi}a javqaju se u periodi koja sledi posle kambrija, u ordovicijumu, i to sasvim iznenada, bez ikakvih prelaznih formi.

Izme|u razli~itih vrsta riba tako|e nisu na|ene prelazne forme.

Donedavno se pretpostavqalo da su {akoperke bile preci amfibija i da su prve iza{le na kopno. Ta je verzija pala u vodu po{to je prvi put u okeanu ulovqena `iva {akoperka - celakant (latimerija), koja se ni po ~emu nije promenila tokom zami{qenih 350 miliona godina evolucije.

Izlazak na kopno Evolucionisti su pretpostavqali da su se mesnata peraja {akoperki sa vremenom pretvorila u udove amfibija. Hvatawe `ivoga celakanta pokazalo je da se evolucija {akoperki nije nastavila, kao i da samo peraje ostaje pravo peraje i ni{ta vi{e. Tako|e nisu prona|ene nikakve "poluribe" kod kojih bi se po~eo formirati novi sistem disawa i krvotoka. Pored toga, svi razredi vodozemaca javqaju se u letopisu istovremeno i nemaju "spojnih karika" me|u sobom. Nisu prona|ene ni prelazne forme izme|u fosila paleozojskih amfibija i wihovih savremenih predstavnika.

Izme|u vodozemaca i 2

gmizavaca tako|e nije prona|ena nijedna prelazna forma, premda se svi oni razlikuju i po skeletu, i, naro~ito, po mekom tkivu. Glavno, pak, razlikovno obele`je - jaje sa tvrdom quskom - javqa se, tako|e, iznenada.

Reptili - ptice

kod savremenih ptica.

Nijednoga drugog rudimentarnog, to jest nepotrebnog, odumiru}eg organa kod arheopteriksa ne}emo na}i. On, po svemu sude}i, nije bio najboqi leta~, ali i danas postoje i u pro{losti su mogle postojati ptice koje ne lete. Kanxe na krilima pomagale su mu da se ka~i za grane. Nema osnova da se arheopteriks smatra ne~im prelaznim. Uz to, ne zaboravimo, da bi se dokazala Darvinova teorija, potreban je lanac prelaznih formi koji jo{ niko nije uspostavio.

Najzad, a {to je najva`nije, pored arheopteriksa su u istim slojevima prona|ene i obi~ne ptice, te se stoga on nikako ne mo`e smatrati wihovim pretkom.

Ta zami{qena transformacija, tako|e, zahteva korenitu promenu u celome telu `ivotiwe.

Pre svega, nu`na je transformacija udova u krila, a krqu{ti u perje.

Kada bi se taj proces odvijao "po Darvinu", moralo bi ostati mno{tvo prelaznih formi sa polukrilima i poluperjem.

U stvarnosti, me|utim, nikakva postupnost u Reptili - sisari tom smislu nije U ovoj pretprona|ena. Nijepostavqenoj evodan od paleonlutivnoj transtologa nije jo{ formaciji poprona{ao polutrebno je savlakrqu{t-poludati korenito pero, niti polurestrukturira{apu-polukrilo. we organizma: i Prona|eno je nevaskularnog sis{to sasvim drutema, i reprogo, ne prelazna, duktivnih organego "mozai~na" Slika 2a. - Arheopteriks na (mora nastati forma - arheoplacenta), spoqne za{tite ko`e pteriks. (mora nestati krqu{t i izrasti To bi}e ima neka obele`ja dlaka). reptila, ostaju}i pri tom sasvim Ovde postoje nekolike forme normalna ptica. Na reptila podsekoje se tako|e mogu smatrati }aju zubi po ivicama kquna i rep od mozai~nim. One imaju karakterisnekoliko pr{qenova (slike 2a i 2b). tike i reptila, i sisara, ali svi Ali, krila i perje ve} su u potpunosodgovaraju}i organi u potpunosti su ti pti~ji. Na krilima, dodu{e, posdovr{eni i zastupqeni su u toje kanxe, ali one se mogu sresti i 3

savr{enom obliku. U uxbeniku Ispostavqa se da su postobiologije (u Rusiji) razmatra se jali i sisari reptili koji se zverozubi gu{ter - stopostotni gmipronalaze, dodu{e, u ni`im slojevizavac koji samo ima zube razli~ite ma nego dinosaurusi, ali niko ne zna veli~ine i namene, sli~ne kao u siskojim su sisarima ti reptili mogli ara. U svemu ostalome izme|u toga biti preci, jer je prema evolutivnoj gu{tera i bilo kojeg sisara jednaka je skali izme|u tih bi}a veliki vremenprovalija kao i kad je re~ o bilo ski raskorak. kojem drugom reptilu.

Glavna osobina mozai~nih Savremeni krokodil tako|e formi jeste - isti~emo to jo{ jednom se mo`e smatrati mozai~nom - potpuno formiformom prema jedrana struktura (pernoj karakteristici: on je, dlaka, krqu{t ima srce sa ~etiri i sl.), iako se u jedkomore. On nema nom organizmu spavi{e nikakvih jaju strukture svodrugih obele`ja jstvene razli~isisara. Mo`e li se tim klasama `ivoon smatrati pretiwa. laznom formom ili Zar nije logi~nije Slika 2b- Arheopteriks pretkom sisara, ako on pretpostaviti da su divno `ivi kraj wih ve} vi{e od 100 mozai~ne forme potpuno zasebne miliona godina prema evolucitvorevine koje je Tvorac sazdao prema onisti~kom ra~unu, nimalo se pri posebnoj zamisli? tom ne mewaju}i?

Zar je Tvorcu svega `ivoga Tipi~nim savremenim mozabio potreban na{ taksonomni sistem i~nim formama mogu se smatrati dve gde su ptice, sisari i gmizavci stroaustralijske vrste - kqunar i jehidna go podeqeni me|u sobom? Najzad, koji pola`u jaja, ali hrane mladunce na{a klasifikacija organizama posmlekom, imaju normalnu dlaku i po toji samo u na{oj uobraziqi, samo svim osgalim karakteristikama li~e radi olak{avawa na{ega saznawa na sisare. Uz to, kqunar ima pa~ji Tvor~eve zamisli, ali samoga Tvorca kqun i plovne ko`ice izme|u prstitaj sistem uop{te ne mo`e pokoriti ju, {to su ~isto pti~je odlike. sebi u Wegovom vlastitom stvarOdakle bi i kuda kqunar mogao biti ala~kom delawu. prelazna forma: od reptila ka sisprotojerej Timotej Seqski arima ili od sisara ka pticama.

Svemu tome jo{ treba dodati iz kwige da se on jednostavno nije trans“Pravoslavni pogled na svet formisao ni od ~ega ni u {ta, nego da i savremena nauka�, Svetigora je naprosto ostao kqunar koegzistiraju}i i sa sisarima, i sa gmizavcima, i sa pticama.

4

Glas savesti

pravoslavni SVETIONIK

ABORTUS - `rtvovawe dece standardu Javna ispovest Dr Stojana Ada{evi}a

Poba~aj nije samo problem pojedinca, ve} i okoline, dru{tvene zajednice, nacije.

On postaje jedan od glavnih na~ina na koji se jedan narod predaje samouni{tewu, smatra na{ sagovornik. “Ja sam dobar deo svog `ivota bio jedan od vode}ih abortera ili utrobnih ~edomoraca u Beogradu. Mogu da vam ka`em da sam jedno vreme ~ak bio i prvi. Uradio sam vi{e od 48.000 abortusa. Obavio sam ih onda kada nisam znao {ta radim, kada sam smatrao da je dete `ivo tek od onog momenta kad se zapla~e. Tako su nas u~ili�, pri~a o svojim iskustvima ginekolog dr Stojan Ada{evi}. “Ali, ~ovek se razvija i u svom `ivotu mewa shvatawa. Tako je bilo i sa mnom. Shvatio sam to onda kada sam imao prilike da posmatram na ekranu bebu kako cucla svoj palac

u maminom stomaku. A definitivno sam prestao da radim abortuse pre desetak godina.

Radio sam abortus svojoj daqoj ro|aki, ne znaju}i da }e mi biti posledwi... Desilo se da mi je u toku operacije ru~ica pala na posudu s jodom, gledao sam tu ruku kako se trza, umire... Ali, morao sam da radim daqe, misle}i... samo da ne izvu~em nogu...

Ali, oh, izvla~im nogu i onda govorim sebi... pazi da ti `ivac i{ijadikus ne padne na kompresu sa jodom!

Polako pru`am aborcanglu sa tom nogom, ali kako se ho}e - saplete se neka babica, iz ruku joj ispado{e instrumenti, sve to pada na kerami~ke plo~ice. Buka. Ja se trgnem, otvorim automatski aborcanglu... noga pada ba{ na jod. Sad se noga trza. Onda se mislim... pa, dobro, ajde sad da zavr{im abortus i... samo da ne 5

izvu~em opet nogu, ruku ili ne daj Bo`e srce!... Ali, o u`as! Ja izvla~im srce koje se polagano gr~i! Gr~i se u sve sporijem ritmu jer nema kiseonika. Ono umire, pravi svoje zadwe trzaje, a trebalo bi da `ivi {ezdeset, sedamdeset, devedeset godina, da radi... Onda shvatam da sam izvr{io ubistvo i to ne ubistvo nekog nepoznatog ~oveka, nego ubistvo nekoga koji meni dolazi rod... Tad sam shvatio da sam izvr{io ubistvo, da je abortus ubistvo i re{io sam da prekinem s tim. Vi{e ne}u da ubijam.� ^ovek ne nastaje ra|awem, nego za~e}em. Godine 1981. ameri~ki senat zatra`io je mi{qewe osmorice vrhunskih specijalista o tome kada po~iwe `ivot kod embriona. Wih sedmorica su punom odgovorno{}u izjavili, da saglasno s naukom (medicinom i biologijom) `ivot po~iwe od momenta za~e}a.

Okretawe hedonizmu Istra`ivawa pokazuju da je krajem ~etvrte nedeqe embrion dug dva i po milimetra, ali je tu ve} stvorena tzv. neuralna cev na ~ijoj je jednoj strani osnova za mozak, i ve} je uspostavqen i krvotok. Krajem osme nedeqe trudno}e, na primer, plod je dug dva santimetra, wegova osnova mozga se jako pove}ala i formirala glavu koja raste relativno ja~e od trupa i tada zauzima gotovo polovinu ~itave du`ine embrija. O~i se pomi~u na predwu stranu i oko wih po~iwu se formirati ve|e. Vrat se sve vi{e uobli~ava. Izbo~ina jetre jo{ uvek je bez jasne granice prema

izbo~ini srca. Prsti na rukama i nogama jasno su izra`eni. To je, dakle, ve} jedan pravi mali ~ove~uqak.

Imamo li pravo da ubijemo ~oveka da bi jednoj grupi qudi ili ~ak jednom ~oveku olak{ali `ivot, pita se i odmah odgovara doktor Ada{evi}, da je abortus, utrobno ~edomorstvo, ubistvo nero|ene dece jedna vrsta `rtvovawa bogu koji zovemo standard. Danas, konstatuje na{ sagovornik, qudi gledaju da se {to lep{e provedu, pro`ive, nau`ivaju, okrenuli su se hedonizmu. Radi se o poreme}enim vrednostima i `ivotnim kriterijumima, o moralu koji je zapravo dvojni moral. Kako ka`e doktor Ada{evi}, ne{to je moralno ako to meni odgovara, a ve} sutra ta ista pojava okarakterisa}e se druga~ije.

Istina je ono {to meni trenutno odgovara, moralno je ono {to meni odgovara.

Pitawe abortusa, po mi{qewu na{eg sagovornika, je i moralno, i eti~ko, i medicinsko, i pravno... Govore}i o svojim kolegama, lekarima, doktor smatra da nije problem ubediti nekog ko nije radio abortuse, ali je problem ubediti one koji jesu, a pogotovo nekog ko odli~no `ivi i kome abortusi donose pet, {est ili deset puta ve}i standard nego lekaru koji ne radi abortuse. Sau~esnici u ubistvu zvanom abortus su i farmaceutska industrija koja proizvodi kontraceptivne pilule, onda firme koje to prodaju itd.

Poba~aj, dakle, nije samo problem pojedinca, ve} i okoline, dru{tvene zajednice, nacije. On 6

postaje i jedan od glavnih na~ina na koji se jedan narod predaje samouni{tavawu, a kod nas se ve} decenijama govori o masovnim poba~ajima, koji su nazvani “belom kugom”.

Vera, pravi put Po mi{qewu na{eg sagovornika, doktora Stojana Ada{evi}a uloga verskog obrazovawa je neophodna, a okretawe veri je pravi put za re{avawe ne samo abortusa nego i brojnih dilema savremenog ~oveka.

Na `alost, konstatuju, mnogi od nas zaboravili su na na{e pravoslavqe, na na{u crkvu okrenuv{i se nekim drugim “vrednostima”. Uostalom i sam `ivot nas na to tera, podse}a doktor. SIDA svakog pojedinca tera da razmisli dobro o sopstvenom pona{awu. A kad se prihvati vera bi}e mnogo lak{e svima.

Govore}i o zna~aju verskog obrazovawa, doktor nam je prepri~ao i doga|aj iz ordinacije. Kada mu je do{la pacijentkiwa a on joj, nakon pregleda, konstatovao trudno}u i posavetovao je da bi trebalo da rodi, ona je odgovorila da sada nisu dobri uslovi za puno dece, da je ekonomska situacija nesigurna, jednostavno da ona i mu` ne `ele vi{e dece. Doktor je na to uputio na drugog kolegu, rekav{i da on abortuse vi{e ne radi.

Naravno, pacijentkiwa je obavila {to je naumila i posle izvesnog vremena do{la kod doktora Ada{evi}a da mu se pohvali. Doktor je pregledao, konstatovao da je pro{la odli~no a ona je upitala: Znate li za{to? - Ne. - Vidite, pre nego {to sam do{la u bolnicu, vozi-

mo se mu` i ja kroz grad i pro|emo pokraj crkve, ja se setim da nam je baba govorila da se vaqa u crkvu svratiti. U|em ja i vidim neki red, ne{to se doga|a, vidim ne{to se de{ava, otvaraju oni usta. Pitam jednu `enu {ta se to radi a ona mi odgovori da se qudi pri~e{}uju. U! Setim se opet babe koja je govorila da se vaqa i pri~estiti. Stanem u red i pri~estim se. Posle odem na abortus i vidite...

“Pitawe abortusa je ozbiqna stvar i zato se ja obra}am svima, pa ko ima u{i neka ~uje, ka`e dr Stojan Ada{evi}. Znamo da je abortus posledica ne~eg {to se ranije odigralo, mi se ne mo`emo boriti samo protiv abortusa kao zadweg ~ina, mi se moramo boriti protiv uzroka. Za nas, ovde, to je okretawe crkvi i wenim stavovima, okretawe porodici, a kada to budemo prihvatili usledi}e i promena u `ivotu.” Na kraju intervjua na{eg sagovornika pitamo: “Imate li gri`u savesti zbog abortusa koje ste uradili?” “To je suvi{e intimno pitawe i ovaj put }u morati da vas ostavim bez odgovora... To je pitawe za ispovest, za samorazgovor... Nemojte se qutiti.”

7

Na{a stvarnost

pravoslavni SVETIONIK

Jesu li nam ba{ sve rekli o kontracepciji!?

SPIRALA UBIJA DECU! Uz wu dolazi do za~e}a, ali detence naj~e{}e umire u prvim danima jer mu spirala ne dopu{ta usa|ivawe u matericu. Ako je menstruacija izostala, to zna~i da je dete ipak pre`ivelo. Mora mu se sa~uvati `ivot.

Spirala zdravu `enu pretvara u bolesnicu (gnojewe u materici, jajovodima i trbu{noj dupqi, krvarewa, bolovi, slabokrvnost...).

Uz sve vrste ANTI BEBI pilula ipak ~esto do|e do ovulacije i za~e}a. Me|utim, dete tada naj~e{}e umire od gladi, jer pilule osu{e `lezde i smawe koli~inu hrane glikogena u sluznici materice.

Izostanak menstruacije govori da je dete ipak pre`ivelo. @ene koje gutaju anti bebi pilule ~e{}e obole od raka dojke, ko`e i materice, sklonije

su mo`danim i sr~anim udarima, upalama vena s ugru{cima koji mogu izazvati emboliju, pojavi im se o{te}ewe jetre i o~nog `ivca, oslabqewe imuniteta itd.

Do za~e}a deteta dolazi i uz ve}inu drugih tzv. "kontraceptivnih" sredstava, ali ga ta sredstva automatski ubijaju u prvim danima.

Oni koji proizvode i prodaju prezervative su odgovorni za pru`awe la`ne sigurnosti da ne}e do}i do zaraze. Naime, dokazano je da se tako ipak prenosi SIDA, humani

papiloma virus koji izaziva rak materice, Hlamidija Trahomatis, Herpes Genitalis, Sifilis, Hepatitis i razne druge bolesti.

Dr med. Antun Lisec 8

Na{a stvarnost

pravoslavni SVETIONIK

Posledice abortusa po majku jenciji posteqice i povi{enom perinatalnom mortalitetu. @enino zdravqe upropa{tavaju svi kontracepcijski, abortivni i sterilizacijski metodi. Od nekih posledica se mo`e i umreti.

PSIHI^KE POSLEDICE:

FIZI^KE POSLEDICE: Ozlede grli}a materice, probijawe materice, krvarewe, ozlede creva i drugih trbu{nih organa, upale u materici, jajovodima i trbu{noj dupqi, sepsa ("trovawe krvi"), tromboembolije (krvni ugru{ci koji staju u krvnim sudovima), neprohodnost jajovoda, neplodnost, neuredna krvarewa, endometrioza, ~e{}a pojava raka dojke i izvanmateri~nih trudno}a, o`iqci i su`enost grli}a materice, ve}a u~estalost "spontanih" poba~aja, sklonost ranijem poro|aju, produ`enom poro|aju, placenti previi, smetwama tre}eg poro|ajnog doba, atoniji materice, izoimunizaciji, isufici-

Majka, otac, ako je u~estvovao, farmaceut, doktor, sestra, politi~ar, novinar i ostali, ako su podr`avali, pomagali ili na drugi na~in u~estvovali u ubijawu deteta, do`ivqavaju te{ke psihi~ke posledice kao {to su: npr. depresija, ose}aj krivice, `aqewe, nesanice i te{ki snovi, napadi uzbu|ewa, frustracije, gubitak samopo{tovawa, psihi~ka samorazarawa, pojava emotivnih hladno}a, `ivotnog pesimizma i pada motivacije. Dolazi i do poreme}aja u komunikaciji sa drugim qudima, pa tako i sa bra~nim drugom i sa ve} ro|enom decom. Znaju se javiti akutne psihoti~ne reakcije, {izofrene reakcije, afektivna psihoza (depresija), gubitak pam}ewa, te{ko}e u koncentraciji, gubitak interesa za ranije aktivnosti i uop{te za qude, sklonost bolestima zavisnosti, dramati~ne promene osobe i sklonost stalnom plakawu.

Dr med. Antun Lisec 9

pravoslavni SVETIONIK

Pri~a

Razgovor sre}an.

Proka: Ti nikad ne}e{ biti

Milutin: I ne moram. Ja i ne tra`im tu tvoju sre}u, ja tra`im saznawe. Ja sam prvo ja, pa onda ~ovek, pa ~lan dru{tva i sve drugo. Mi se mo`emo poga|ati me|u sobom, no ne mo`emo s Bogom. Ima beskrajno mnogo stvari koje su izvan tog tvog dru{tva i te tvoje sre}e u stadu.

Proka: [ta? Da ~ujem ve} jednom.

Milutin: Razumi da ja nisam protiv nekog boqeg ure|ewa dru{tva.

Radi na tom ako ume{, ja }u ti i pomo}i ako me zove{. No nemoj me terati da me to zanima vi{e od qudske sudbine i od smisla qudskog postojawa. Hiqadu tih tvojih preobra`ewa je izvr{eno u pro{losti i izvr{i}e se jo{ hiqadu i uvek sa uverewem da je posledwe i jedino dobro; a postojana je samo sudbina qudska i misao o woj. Ja verujem u ~oveka, ja ga volim i ne sumwam u wegovu budu}nost, ali ne}u i ne mogu da na~inim od wega Boga i da ga smatram svemogu}im onda kad to nije. Ja ~ak mislim da bi mnogi od nas uzeo

{e{ir i rekao zbogom `ivotu i svetu kad bi to zavisilo od na{e voqe i na{ih `eqa i pameti. Ali kao zver skrivena u nama, van na{e svesti i qubavi, van svakog qudskog smisla le`i neodoqivi, strahoviti nagon da `ivimo. Bajagi "mi" ne}emo da propadnemo, "mi" ho}emo da se plodimo i besmrtni da budemo. Koje{ta.

Ni{ta mi ne}emo kad se pita o trajawu i prestanku nego to NEKO kroz nas ho}e, nego to neko kroz nas tako radi. Pa to je bar jasno da se niko ne ra|a i ne `ivi i ne umire po svojoj voqi ve} po tu|oj; i da niko ne postoji zato {to ho}e da postoji, niti {to je na{ao svemu tome smisla, ve} jedino stoga {to mora, {to mu neko ne da nazad. A taj neko koji je u nas usadio ogor~enu `equ da `ivimo taj isti je polo`io u nas i ve~ni nagon da ve~no trajemo; misao o besmrtnosti je u nas nagonska kao {to je nagonsko i samoodr`awe i nema te sile koja bi je mogla iskoreniti. ^ak i za razum i za qudsko ose}awe pravde jasno je da bi to bila krvava {ega, prevara, podlost terati nas da `ivimo kad te besmrtnosti i 10

ve~nosti zaista ne bi bilo. Ne verovati u besmrtnost, ne biti siguran u wu, to je verovati u slepu silu u zlog boga, u satanu, u neizmernog bezdu{nika koji se s nama ismeva. Ne mo`e biti zabadava to {to ja toliko `elim da `ivim, po{to je u mene polo`ena `eqa da ne prestanem. Ta u`asna sila `ivota i grozni stah od smrti ne mogu biti uzalud. Mora biti nekog smisla u tome {to u nama sve govori, `ivi! Ali, kakvog smisla? Kad bi se uzeo sam za sebe, izdvojen iz svega {to je bilo i {to }e biti, pojedina~ni qudski `ivot bio bi nerazumqiva glupa slu~ajnost, ludnica. On ima smisla i opravdawa samo po tome {to nije usamqen ni zaseban, {to nije propadqiv ni slu~ajan, po tome {to nijedan od nas nije izgubqena i prolazna iskra u mraku. Pa, svak bi od nas si{ao s uma kad bi se na{ao sam u svetu i kada bi sigurno znao da ga nestaje sa smr}u za svagda i nepovratno. Ali mi smo zajednica, mi smo kresnice, mi se vidimo i dozivamo u ogromnoj zvezdanoj no}i u kojoj nas neko pali, neko koji }uti i di{e, neko koji ne{to radi i misli kroz nas; niko me|u nama nije sve}a poklopqena loncem, niko nije prolazna celina, svak je od nas deo ne~eg ve~nog i ogromnog; i mi ne prestajemo kada se ugasimo, mi ne postajemo i ne mo`emo postati ni{ta, mi sami tonemo u jednu drugu neznanu svetlost, neizmerno ve}u i dubqu od ove u kojoj smo sada. I kako bi druk~ije moglo biti? Kako bi samo materija mogla biti nepropadqiva, kako bi samo za wu va`io taj na{ pametni zakon o odr`awu?

Mi bismo se svi grohotom

nasmejali kad bi neko tvrdio da radio aparat sam govori ili da elektri~ne energije ima samo u sijalici, a ne mislimo da smo budale kad govorimo da duha ima samo onde gde ima mozga. Zbiqa, neverovatna stvar!

Zatvori ~ovek radio aparat i veruje, zna sigurno da talasi i daqe rade iako ih on ne ~uje; ali kad prestane da `ivi telo taj isti ~ovek ne veruje da wegov duh, ma u kom vidu traje i daqe, kao da sa elektri~nom sijalicom kad se ugasi na vjeki vjekov nestaje i sile koja ju je upalila i kao da elektri~ne energije nije bilo pre nego {to ju je ~ovek otkrio. Mi ozbiqno dokazujemo da na{e telo ne propada nego da ono samo prestaje da `ivi u na{em, qudskom smislu, a kao materijal da traje ve~no; propada samo i bez traga, po na{em mudrom uverewu, samo duh. Drugim re~ima, ova ~a{a preda mnom na stolu i ona metla u buxaku, one su nepropadqive i ve~ite, a moje ose}awe, moje slutwe, radost ili tuga, misao moja o Bogu i znawe o svetu, moje raspoznavawe qudi, stvari i sebe samog, cela ova moja ~udesna duhovnost koja je neuporedivo slo`enija i va`nija od telesnosti, to su trice i ku~ine, ne{to trenutno i bezna~ajno {to ne vredi da se odr`i. Molim da se razumemo‌ Priznajem da je divno {to ni{tavna qudska sperma, qudska bedna protoplazma, stvara ovu divnu ma{inu koja se zove qudsko telo; no toliko mi je divnije {to ta ista protoplazma u sebi skriva i prenosi na mene dedovska ose}awa i duh. Pa, mislim, kad to i takvo telo i taj i takav duh postaju iz ne~eg tako sitnog, iz ne~eg skoro nevidqivog, mo`da ~ak 11

ru`nog i odvratnog, kao {to je protoplazma, {ta li tek postaje i ~ega li sve nema u beskona~noj vasioni, u ogromnom i neizmernom Bo`jem svemiru…Pa, ~ove~e, ako ba{ ni{ta drugo, a ono barem kao {to sad svuda kroz na{u sobu prolaze milioni talasa radio stanica iz celog sveta, a mi ih ne ~ujemo samo stoga {to nemamo aparata, tako i duh svuda prolazi i svuda zra~i, samo {to nismo u vezi s wime. Veruj da ja o tome i ne mislim vi{e, jer sam u to odavno ube|en… Drugo se ja pitam. Za{to se tako gr~evito dr`imo `ivota kad smo svesni da }emo umreti. Da li zbog toga {to je na{ `ivot kao neki posao, neki zadatak i saradni{tvo, neka misija? I sve se vi{e uveravam da `ivot jeste saradni{tvo, da `ivot jeste misija…

Milutin: Ja bih mo`da verovao da je ~ovek `ivotiwa kad ga ne bih ~uo kako peva; da peva, ne samo radi `enke i {to mu je to znak `ivota kao u ptice, nego zbog svega {to nosi u sebi, zbog svih svojih neizmernih radosti i nada, zbog svih nesre}a i u`asa, a naro~ito zbog onoga {to se ne mo`e re~ima re}i, {to se ne mo`e u~initi, {to se samo u snu vidi, a mo`da ne ni tu. I da vam budem ba{ sasvim sme{an ja }u da vam ka`em: pevawe svedo~i da je ~ovek ili bio u raju pa ga se se}a ili da }e biti u raju pa ga sluti.

M.K. iz kwige "Iskre vere - antologija",

Ispovest Ispovest je zahtev crkve, da ~ovek poka`e svoju skrivenu senku.

Ispovest je zahtev crkve, da ~ovek poka`e rane svoje du{e, koje prikriva prividnim zdravqem.

Ispovest je zahtev crkve, da ~ovek otkrije slabost svoju, koju prikriva maskom mo}i.

Ispovest je zahtev crkve, da ~ovek otvori gnoj du{e svoje, koji on ve{ta~ki zamazuje spoqa{wim mirisima.

Ispovest je zahtev crkve, da ~ovek koji igra ulogu prekrasnog viteza, poka`e sebe kao grbowu, kakav se on intimno i pokazuje sebi samom.

Niko ne ide lekaru, da mu se pohvali svojim zdravqem, no da mu poka`e trulo mesto na svome zdravqu. Isto tako, niko ne ide ispovedniku, da mu se pohvali svojom pravedno{}u, no da mu saop{ti neku opasnu pukotinu na svojoj pravednosti.

Kada ~ovek prelazi prag lekarev, on ostavqa svoju oholost pred vratima lekarevim, da bi je ponovo uzeo sobom pri povratku me|u qude. Kada ~ovek polazi na ispovest, on mora ostaviti svu oholost pred vratima crkve. Blago wemu, ako je tu i zaboravi pri povratku me|u qude.

Daj Bo`e, da pri izlasku promeni {tap, i namesto oholosti uzme smirenost kao po{tapa~ u `ivotu.

“Misli o dobru i zlu” Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki

12

Aktuelno

pravoslavni SVETIONIK

Televizor i kompjuter

Televizor - ku}ni idol @alosno je to {to su qudi dospeli u psihi~ku zavisnost od televizora. Ukqu~i{ televizor i prolazi sve, reklo bi se, i tuga i poti{tenost i nezadovoqstvo. Zato, ako se televizor slu~ajno pokvari, nastaje katastrofa: pojavquje se neuobi~ajena, zastra{uju}a ti{ina, ispostavqa se da su svi ~lanovi porodice odjednom razjediweni... Ali, za takvu priliku skoro u svim porodicama postoje dva-tri televizora; ako se jedan pokvari, ukqu~i}emo drugi.

Ima porodica gde se televizor pali od jutra, a na wegovoj ,,pozadini'' te~e celokupan `ivot; seriju zamewuju najnovije vesti, zatim emisije o aktuelnim problemima, ,,autorski'' program, zatim opet vesti, druga

serija, pa neki {ou, akcioni film, crta}i, pa emisija za doma}ice, pa prenos utakmice i eto, pro|e dan.

Dete prisustvuje svemu tome, upijaju}i osetqivom svojom du{om svu tu bezduhovnu hranu, koju mu name}e televizor - ku}ni idol.

Uzimaju}i tu hranu nasumice, televizijski gledaoci postepeno gube individualnost, niveli{u se, postaju bezli~ni, kako se izrazi jedan sociolog, zahvaquju}i televiziji formira se novi antropolo{ki tip sa niskim nivoom intelekta i morala.

Obi~no su deca duboko zaokupqena televizijom u onim porodicama gde su wome zaokupqeni i odrasli. Ovde ,,televizijska kutija'' postaje pravi gazda ku}e, najvi{i autoritet, najomiqeniji ~lan 13

porodice - ,,wegovo veli~anstvo Televizor.'' Taj savremeni idol zauzima po~asno mesto u novom i la`nom ,,molitvenom'' uglu i kada se svi ~lanovi porodice skupe oko wega, kao na ve~erwu molitvu, stvaraju iluzije spokoja, qubavi i sloge u porodici.

Posledwih godina ,,wegovo veli~anstvo Televizor'' je dobio konkurenta u pogledu osvajawa de~ijih du{a u ,,wegovom veli~anstvu Kompjuteru.'' ''Wegovo veli~anstvo kompjuter'' Mnogi qudi, vernici, posebno starije generacije, imaju prema sve popularnijem i prisutnijem kompjuteru odnos koji se mo`e nazvati sujevernim u`asom: jedni smatraju tu ''pametnu ma{inu'' ne~im poput oru|a antihristovog, drugi tvrde da u wemu ''demon le`i'' i da je prostorija gde stoji kompjuter - oskrnavqena. ^ak im se i iskqu~eni kompjuter ~ini prete}im. Oni su odlu~ni protivnici bilo kakve wegove primene, posebno za potrebe Crkve...

Ali, kompjuter je - samo ma{ina, stvar, delo qudskih ruku. I, kao od svake stvari, od wega se mo`e na~initi idol - to on, uostalom, i predstavqa za neke programere, hakere i one koji su ga u~inili sredi{tem svoga `ivota. Isto tako, kao i sve druge tvorevine tehni~kog progresa, kompjuter sam po sebi nije ni lo{, niti dobar. On mo`e postati dobar ili lo{ qudskom voqom - zavisno od toga kako }emo i radi ~ega }emo mi koristiti taj komplikovani izum.

Razmi{qaju}i na tu temu, sve{tenik Sergije Maruk, autor ~lanka o kompjuterima u ~asopisu ''Pravoslavna re~'', ispravno zapa`a da se i tako prostim i korisnim instrumentom, kao {to je lopata, mo`e ubiti ~ovek.

U na{e vreme, o~igledno, nije mogu}e zaobi}i kori{}ewe kompjutera kao instrumenta u prakti~no svim sverama dru{tvenog `ivota. I od toga se ne mo`e pobe}i - vreme se kre}e napred, i danas ve}, na primer, biblioteke celog sveta prelaze na kompjutere umesto kataloga - jer bismo ina~e potonuli u moru kwiga, kartica i papira. I kwige se pripremaju za {tampu i izdaju uz pomo} kompjutera - jer bi ina~e posao oko izdavawa bio sporiji nekoliko puta...

Pa, ipak bismo `eleli da se deca dr`e od tih ''pametnih ma{ina'' {to daqe. Wihov {tetan uticaj na qudsko zdravqe je van svake sumwe. I nikakvi za{titni ekrani ne mogu u potpunosti da spre~e pogubno zra~ewe. Nije slu~ajno to {to su u celom svetu utvr|eni vremenski limiti rada kraj kompjutera. Medicinski radnici znaju da svi ''kompjutera{i'' imaju veoma smawen nivo leukocita u krvi - {to zna~i, o{te}enu za{titnu funkciju organizma, smawenu otpornost na bolesti.

Jedan moskovski lekar sa 25 godi{wim sta`em rada je sproveo niz eksperimenata pomo}u zdravstveno dijagnosti~kog sistema ''prema Folovoj metodi'', da bi saznao kako okolni predmeti uti~u na fizi~ko stawe ~oveka. Iako ube|eni materijalista, on je do{ao do neverovatnih 14

saznawa: ispostavilo se da voda koja je osve{tana na bogoslu`ewu, sveti jelej (uqe) normalizuju rad bolesnih organa. Dok se prilikom trajne ''komunikacije'' sa kompjuterom veoma smawuje imunitet, ~ine}i organizam neza{ti}enim - posebno na onkolo{ke bolesti i druge ''bolesti savremenosti''. Sin tog lekara, adolescent, pasioniran kompjuterskim igrama, uveriv{i se u to prilikom eksperimenata, okanio se ''igara sa smr}u''.

Ali, pored {tete po telesno zdravqe, kompjuter mo`e da nanese {tetu i qudskoj du{i, posebno de~ijoj.

Dobro je ako dete raste u pravoslavnoj, crkvenoj porodici, ako je wegova du{a za{ti}ena okriqem

crkvenog `ivota, Svetim Tajnama Crkve, Maj~inom molitvom i hri{}anskom brigom... A ako nije? Kako ka`e starinska poslovica, ''dobar `rvaw }e sve sam samleti, lo{ }e samleti sebe''.

Ako jednoj du{i igra sa kompjuterom i ne donese ve}u {tetu, za drugu pak ona mo`e da postane ne velika, ali smrtonosna doza otrova.

protonamesnik Aleksandar Dubwin

Bratstvo Svetog vladike Nikolaja `i~kog i ohridskog na grobu Ave Justina (Popovi}a) u manastiru ]elije

15

@ivotna pri~a

pravoslavni SVETIONIK

Postmoderni bogotra`iteq Kada mi je bilo ~etiri godine razveli su mi se roditeqi.

Bio sam najmla|e dete i `iveo sam sa majkom i sestrom u maloj ku}i u {umi. Trudio sam se da im budem uteha. Moja baka, slikar i direktni krvni potomak Abrahama Linkolna, nau~ila me je {ta je sa`aqewe. Moja jedina uteha bila je da mirno sede}i u {umi razmi{qam o sa`aqewu sve dok ne zapla~em.

Sa skinhedsima i pankerima Kada sam patio znao sam da sam `iv. Patwa mi je bila draga. Ona je za mene bila Istina. Moj profesor glume na kolexu voleo me je zato {to sam mogao da zapla~em na wegov znak.

Na svakom mestu nalazio sam povoda

za pla~. Oplakivao sam pad. Udaqenost od Boga. @eleo sam da mi se rugaju, da budem progawan i da me svet mrzi.

Svet nije umeo da pra{ta, a ja nisam mario da li }e da me mu~e ili obese ili ostave da umrem. Kada mi je bilo devetnaset godina poku{ao sam da pristupim Metodisti~koj crkvi.

Odustao sam, zbuwen. Izgledalo je da je svet svuda. Jedne nedeqe vratio sam se tamo nose}i majicu na kojoj je pisalo "Sa~uvajte veru - katakombe" i sa pesnicom na woj. Niko nije hteo da razgovara sa mnom.

Rastao sam nadomak Wujorka.

Seo bih u autobus i vozio se kroz grad potpuno sam. Majka je uvek brinula, pa sam je lagao. Dangubio sam sa besku}nicima i pisao grafite gde 16

sam stigao. Nadimak mi je bio "Monah". Dru`io sam se sa svakim ko "nije imao ciq u ovom svetu", uglavnom sa skinhedsima i pankerima. Mesecima sam svakodnevno nosio istu ode}u i retko se kupao.

Znao sam da pripadam negde. @eleo sam da budem sam i da se ose}am usamqenim. @eleo sam da sve ode od mene da bih mogao da slu{am.

Ne mogu zapravo objasniti {ta to zna~i. Kada bih bio u dru{tvu qudi koji su pri~ali, }utao sam. Kada bih otvorio usta, svi su me nekako prezrivo gledali. Oduvek sam imao ose}aj da nemam "kqu~". Bio sam neprilago|en.

Slu{ao sam samo mali broj kompozicija za violon~elo i Moriseja (The Smits). Moj bend se zvao Monah. Prijateqi su me zvali "Monah". @eleo sam da znam {ta ta re~ zapravo zna~i. S vremena na vreme sam poku{avao da izvr{im samoubistvo. Odlazio sam od jednog do drugog psihologa u {koli. Oni su me jo{ vi{e deprimirali. Voleo sam te`ak fizi~ki rad, ali nisam mogao da na|em zaposlewe. Jedina li~nost koja je ostavila utisak na mene bio je Hristos. U Wega nisam sumwao. U tragawu za Hristom izu~avao sam budizam, hinduizam i taoizam.

Zato vam ka`em: Ne brinite se du{om svojom {ta }ete jesti, ili {ta }ete piti; niti telom svojim, u {ta }ete se obu}i. (Mat 6:25).

Bio sam dostavqa~ u Wujorku. Jurio sam na biciklu ulicama kao manijak. Bio sam o~ajan. Postojalo je ne{to va`nije za {ta treba `iveti nego {to je hrana, ode}a i krov nad glavom. Svet je bio nalik na okrutnu,

bezdu{nu, te{ku ma{inu koja kopa vlastiti grob.

Godine 1994. pre{ao sam u hram Munove unifikacione crkve i tu `iveo devet meseci. Mislio sam da sam mo`da monah. Prodavao sam cve}e voza~ima za vreme crvenog svetla. Jedne no}i jedna mlada `ena prelazila je ulicu, vra}aju}i se sa kolexa. Poklonio sam joj cvet. Zvala se Natalija i pitala me je {ta radim.

Rekao sam joj da tragam za Bogom, da slu{am. ^inilo se da razume. Odavno sam se pomirio sa time da me niko ne razume. Razmenili smo adrese. Hram je tra`io da u~inim ne{to {to nikako nisam mogao, pa sam oti{ao.

Natalija Leta 1995. godine moj dobar prijateq Majk do{ao je da me poseti u mestu u kome sam tada `iveo, u {umama Isto~ne Pensilvanije. Doneo mi je na poklon jednu kwigu.

Rekao je: "Pro~itao sam je i shvatio da je mora{ imati." Ta kwiga se zvala "Kazivawa jednog bogotra`iteqa".

Nemam re~i kojima bih mogao da izrazim zahvalnost prijatequ za tu malenu kwigu. Ona kao da je opisivala samo nebo. Bogotra`iteq je lutao Rusijom tra`e}i duhovnike koji bi ga nau~ili neprestanoj molitvi. Govorilo se o manastirima, o duhovnim ocima. Izgledalo mi je kao nestvarna pri~a! Ali ne, to je bila istina. [ta su zna~ile te ~udne re~i: Jutrewe? Liturgija? Dobrotoqubqe? Sa sobom sam nosio, u dva zadwa xepa, samo tu kwigu i malu Bibliju.

Lisice imaju jame i ptice 17

nebeske gnezda, a Sin ^ove~iji nema gde glavu zakloniti. (Mat. 8:20).

Leto se bli`ilo kraju i vi{e nisam mogao ostati na tom mestu.

Bila je nedeqa popodne, prvi septembar 1995. godine. Bilo mi je dvadeset tri godine. Dok smo hodali praznim ulicama, torwevi svetskih trgova~kih centara nazirali su se ispred nas, sivi i zloslutni. Ponavqao sam u sebi Isusovu molitvu koju sam nau~io od bogotra`iteqa: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Uskoro je pao mrak i trebalo nam je mesto za spavawe. Setio sam se mesta na koje sam odlazio tra`e}i mir na gorwoj, zapadnoj strani parka pored reke.

Dok smo metroom i{li tamo, ponavqao sam Isusovu molitvu.

Kad smo legli na travu da spavamo, za~uli smo glas: "'Vi, momci kampujete ovde?" Odgovorili smo da bismo kampovali svake no}i. Bio je to mladi} u svojim ranim dvadesetim.

Wegovi prijateqi bili su tu blizu.

Qubazno nas je upitao da li bismo hteli da provedemo no} u wegovom skloni{tu u mestu koje je nazvao "Tuneli slobode". Saglasili smo se i pro{li kroz vrata, u{av{i u potpuno mra~an prostor. I{li smo prugom oko miqu ili dve sve dok nismo do{li do velike gra|evine nalik na ku}u. Celim putem sam naglas govorio Isusovu molitvu. Pustili su nas da u|emo i dali su nam hranu i }ebad.

Nemo sam zahvalio Bogu i zaspao.

Sa druge strane pruge, visoko u zidu tunela, iza malenog otvora nalazio se veliki udubqeni prostor.

Xim i ja smo probili otvor za vrata i po~eli da radimo. Od konopaca smo napravili mehanizam za pewawe i za

nekoliko nedeqa napravili smo sebi mesto za stanovawe. Neizreciva radost ispunila mi je srce. @eleo sam da razgovaram sa Bogom, ali nisam znao kako da se molim.

Sakupqali smo vodu i kupali se u hidrantu u podo`ju tunela.

Jeli smo suve zemi~ke iz kontejnera u osamdeset tre}oj ulici. Struju smo dobijali iz kabla koji su na{i prijateqi preko pruge sproveli iz malog pristani{ta iznad nas. Otpaci iz kontejnera podmirivali su sve na{e potrebe i ~ak nas isku{avali da budemo ekstravagantni. Skupqali smo drva iz kontejnera, krpe, du{eke, ukrase i sve {to nam je trebalo, rade}i kao mravi. @ive}i visoko u zidu, duboko unutar pacovima preplavqenog opasnog tunela, ose}ao sam se da sam nedostojan takve rasko{i.

Ta zima je bila najgora u istoriji Wujorka. Iznad zemqe je bilo deset stepeni ispod nule, {to zna~i da je u tunelu bilo minus dvadeset. Krupne gromade leda pru`ale su se sa visine sve do zemqe, kao zid.

Pre po~etka januara bile su tri stra{ne me}ave. Vetar je kao orkan zavijao kroz tunel. ^ovek koji je `iveo miqu iza nas umro je od zime.

Na{ dom bio je kao hladan grob.

Setio sam se devojke Natalije koju sam nekada sreo. Prona{ao sam je i sastali smo se u parku.

Pokazao sam joj svoju kwigu Kazivawa jednog bogotra`iteqa. Znala je za wu. Kako je znala? Rekao sam joj da sam sagradio mesto za stanovawe u tunelu i da poku{avam da `ivim kao bogotra`iteq. Iznenadio sam se kada me je zamolila da je odvedem tamo.

18

^vrsto sam je dr`ao za ruku dok smo hodali prugom. Shvatila je sve.

Mislio sam da mi je Bog poslao an|ela. Ostavila mi je ~asopis "Smrt za ovaj svet".

Xim je oti{ao na neko vreme. ^im je oti{ao po~ela je stra{na me}ava. Snaga me je izdavala. Natalija je oti{la na put na nekoliko nedeqa. Bilo je neopisivo mra~no i hladno. Bio sam sam. Za novogodi{wu no}, 1995/96., upalio sam sve}u i po~eo da ~itam "Smrt za ovaj svet".

Bilo je to kao da gledam u ogledalo.

Ko su bili ovi monasi? "Ja sam monah", pomislih u sebi. Primakao sam se sve}i i po~eo da prepisujem svaku re~ u svoj dnevnik. Bojao sam se da }u izgubiti ovaj ~asopis me|u mnogima koji su bili rasuti svuda okolo, a bio mi je tako dragocen.

Susret sa ruskim pravoslavqem Kada se Natalija vratila krajem januara, pozvala me je na ve~erwu slu`bu u crkvi na Ist Vilixu.

Bila je to ruska pravoslavna crkva.

Nikada nisam ~uo za takvu crkvu.

Kada se slu`ba u malenoj kapeli osvetqenoj sve}ama zavr{ila, pitao sam sve{tenika odevenog u crno da li bih mogao ponekad da porazgovaram sa wim.

Savet besku}nika iseqavao je qude iz tunela, tako da sam morao uskoro da napustim svoj dom. Kuda }u sada? Se}am se da sam molio Boga da pogleda na moju nedostojnu molitvu i da mi otkrije Svoju voqu da bih mogao da je izvr{im. U jednim novinama video sam oglas: "Zaposlewe na Aqasci, zaradite novac." Taj oglas

me je tajanstveno i sna`no privukao.

Novac! Mo`da }u ovoga puta mo}i da ga zaradim. Znaju}i za moje siroma{tvo a i zbog dobrote svoga srca, Natalija je ponudila da mi plati put.

Spakovao sam svoju malenu torbu i jedne hladne februarske no}i napustio svoju podzemnu keliju.

Za par dana bio sam na obali dalekog Aleutskog ostrva, na brodu na kojem smo radili kao sredwovekovni robovi. Dva meseca radio sam napornu smenu od {esnaest sati rada i {est sati odmora. Nedeqama nisam video svetlost dana, a te{ko je bilo podneti ogromne talase Beringovog mora. Kod sebe sam dr`ao Kazivawa jednog bogotra`iteqa, i kada bih bio iscrpen (a to je bilo ~esto) ponavqao sam: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me."

U me|uvremenu, Natalija je napustila kolex i oti{la u Sietl.

Tamo joj je jedna `ena dala kartu za Anhorix i dok sam ja bio na moru, ona je tra`ila mesto na kojem }e provesti praznik nad praznicima, Vaskrs. Prona{la je malu podvi`ni~ku obiteq u planinama severno od Anhorixa. Pozvali su je da ostane sa wima. Kada sam kona~no napustio brod pridru`io sam joj se tamo, ne znaju}i zapravo {ta je to. Bio sam zahalan {to imam gde da budem.

U{ao sam u sobu, a na stolu je le`ala hrpa ~asopisa "Smrt za ovaj svet", a me|u mnogima i onaj koji sam ~itao u tunelu i prepisivao u svoj dnevnik. Nisam mogao da verujem svojim o~ima. Pitao sam se da li je ovo mogu}e! Uskoro se pojavio ~ovek u crnoj ode`di i sa duga~kom crnom bradom. Zvao se otac Pavle.

19

Predstavio sam se kao bogotra`iteq.

Po`eleo mi je dobrodo{licu u zamolio me da se ujutru pripremim za Jutrewe. Jutrewe? Kao u mojoj kwizi?

Nisam mogao da govorim, pa sam nemo zahvalio Bogu i zaspao.

Ujutru je jutrewe slu`eno u malenoj drvenoj kapeli svetog Sergija. Pevalo se i svi su govorili "Hristos voskrese". U slede}ih nekoliko dana po~iwao sam da shvatam da sam milo{}u Bo`ijom doveden u pravi `ivot iz moje kwige. Tu je bila liturgija, tu duhovnici.

Otac Pavle je govorio o manastirima i upravo onim monasima o kojima sam ~itao u ~asopisu "Smrt za ovaj svet".

Retko bih {ta progovorio. Vratio bih se u mislima samo tri meseca unazad, u mra~ni tunel.

Ovde sunce nedeqama nije zalazilo. Iz neizrecivog mraka do nezalazne svetlosti. O{amu}en, podelio sam sa wima ono {to mi se de{avalo - tunel, kwigu Kazivawa jednog bogotra`iteqa, crkvu u Ist Vilixu, brod.

Uputili su me na manastir na malom ostrvu nadomak Kodijaka gde }u prvi put sresti prave monahe.

Ono {to se na tom ostrvu de{avalo u mom srcu ne mo`e stati u re~i, i ne mo`e se staviti na papir.

Tamo je bila ti{ina ispuwena mirom. Mir i savr{ena ti{ina obuzeli su mi du{u. Sve oko mene, veliko, mahovinom obraslo drve}e, o{tri grebeni obale, sve je to slu{alo Boga u savr{enoj poslu{-

nosti. Koliko sam ja u svojoj tvrdoglavoj svojevoqnosti ni`i od sve tvari! Kako sam ~eznuo da se pridru`im ovoj tvari i da i ja u savr{enoj poslu{nosti slu{am Boga! Dok sam stajao usred tihe {ume `eleo sam vi{e od `ivota samo jednu stvar - da mi se oprosti. @eleo sam da budem pravoslavni hri{}anin.

Monasi su prihvatili mene, neprilago|enog ~oveka iz wujor{kih tunela prepunih pacova, otpadak dru{tva. Dok se u maloj crkvi slu`io pomen mrtvima, pao sam na pod pred `ivim Bogom i nekontrolisano zaplakao. Koliko dugo sam tragao! Koliko sam se udaqio od `ivota! Sva moja du{a otvorila se preda mnom. Bilo je kao da stojim na jarkom svetlu pod kojim se vide sve moje gorde misli, re~i i dela.

Koliko ih je! Kako sam mogao da osu|ujem druge?

Ranije sam mislio da je pokajawe glupost, ali sada je ono za mene postalo jedina stvar koja mi je u `ivotu potrebna, vi{e od hrane, vi{e od ma ~ega na zemqi! @eleo sam da se krstim.

Uskoro }u morati napustiti ovo mesto, moj dom.

Monasi su poznavali onog sve{tenika iz Ist Vilixa u Wujorku, oca Kristofera, koga sam posetio pre nekoliko meseci i rekli mi da je on wihov dobar prijateq. Jo{ jedno ~udo Bo`ijeg Promisla!

Kr{ten sam 8. marta 1997. godine, sa imenom Sergije, u ~ast svetiteqa pustino`iteqa ~iji se 20

spomen slavi na dan moga ro|ewa i koji me je pozvao iz hladnog i mra~nog tunela na Aqasku, gde me je moj `ivot prona{ao. Kada sam, za vreme kr{tewa iza{ao iz vode, otac Kristofer je sve~ano zapevao drevne Psalme: Bla`en je ~ovek kome Gospod ne ura~unava greh i nema prevare u wegovim ustima. tekst preuzet iz fanzina "Death to the World" prevod sa engleskog: Sne`ana Sikimi}

Bdite Sin nekog cara bio je veoma r|av ~ovek. Ne nadaju}i se wegovoj popravci, otac ga osudi na smrt, ali mu ostavi mesec dana da se za wu pripremi. Posle mesec dana otac pozove sina. Primeti da se on potpuno izmenio. Lice mu je smr{alo i izboralo se. Celo telo je osetno stradalo.

Sine, {to si se tako promenio? - upita otac.

Sin odgovori: O~e i gospodaru moj, kako se ne bih promenio? Za sve ovo vreme, svakodnevno, meni se bli`ila smrt.

Dobro sine, primeti otac, po{to si se opametio, pomilova}u te, ali ti mora{ ~uvati to boja`qivo raspolo`ewe du{e za sve vreme svoga `ivota.

O~e, to je nemogu}e. Kako se ja mogu odupreti bezbrojnim sablaznima i isku{ewima?

Tada car naredi da se donese sud do vrha ispuwen uqem. Preda ga sinu s nare|ewem: Uzmi taj sud i pronesi ga kroz sve gradske ulice. Za tobom }e i}i dva vojnika sa golim ma~evima. Ako prospe{ jednu kap, sma}i }e ti glavu.

Sin se pokori. Polaganim ali sigurnim korakom pro|e sve ulice uz pratwu vojnika, ne prosuv{i ni jednu kap.

Kad se vratio u dvorac, otac ga zapita: Sine, {ta si video pri prolazu gradskim ulicama?

Ni{ta nisam video.

Kako ni{ta, re~e otac, danas je praznik i ti si sigurno video {atore, }ilime, ko~ije, qude i `ivotiwe?

Ni{ta nisam video, ponovi sin. Sva moja pa`wa bila je usredsre|ena na uqe u sudu, jer sam se bojao da ne prospem kap uqa i ne izgubim `ivot.

Dobro je, sine. Celog veka opomiwi se toga zadatka. ^uvaj svoju du{u kao {to si ~uvao uqe. Odvra}aj svoje misli od onoga {to je prolazno i upu}uj ih na ono {to je ve~no.

Naoru`ani vojnici ne}e i}i za tobom nego smrt, koja je svakog dana sve bli`a tebi. Sa takvom predostro`no{}u sa~uva}e{ du{u od pogubnih sablazni.

Sin primi savet k srcu i sre}no po`ivi. Bdite, stojte u veri, mu{ki se dr`ite, sna`ite se. (1.Kor. 16,13).

Sveti Jovan [angajski 21

Pravoslavqe i magija

pravoslavni SVETIONIK

Astrologija i dru{tvo U 20. veku "atomske tehnike i pra{umske etike", ozakowena ideologija satanizma u svim oblastima `ivota, pokazuje da tzv. civilizovani svet, mno{tvom puteva koji se svode na jedan put: antihri{}anski uveliko slavi boga svih religija. U svetu, koji je duhovna pustiwa bez Boga, - nema daha besmrtnosti niti rose blagodati, {to je nepodno{qiva muka duhu, sasvim je prirodno {to ~ovek postaje mnogobo`ac.

Kako ba{ ni{ta ne mo`e objasniti samim sobom, on sve obja{wava mnogim bogovima. (O. Justin ]elijski). Od istorijskog po~etka primitivnih verovawa do{lo se do savremenog po~etka primitivnih verovawa. Bezizlazni civilizacijski lavirint. Socijalni humanizam je postao evan|eqe "naprednih" qudi ovoga veka; Evan|eqe Hristovo se zavr{ava

Apokalipsom, a evan|eqe ~ove~ije isto se zavr{ava apokalipsom (Ber|ajev). Apokalipti~noj slici sveta ne doprinose samo bezbo`nici i mnogobo{ci, nego i mlaki, licemerni hri{}ani koji imaju obli~je pobo`nosti, a sile su se Bo`ije odrekli (2. Tim. 3,5). Duhovna bolest umiru}e civilizacije napreduje jer je "ohladnela qubav mnogih", a hri{}ani su "svetlost svetu" i "so zemqi" samo krstonosnom qubavqu za Boga i ~oveka.

Domostroj spasewa ~oveka i sveta pokazuje da bez smrti nema vaskrsewa! - i to je na{a vera i na{a nada.

Svi smo za sve odgovorni! Na Stra{nom sudu svi }emo odgovarati {ta smo ~inili sa telom svojim, umom svojim, du{om svojom, kao dragocenim darovima Bo`ijim u ovome svetu. Jesmo li umno`ili talente ili ih u zemqu tela zakopali. I ne}emo 22

biti bez krivice {to nismo bli`wima udelili duhovnu milostiwu `ivotvorne istine Bo`ije, jer: "Ti koji si spasen izbavqaj du{e koje demon ubija! - poru~uje Sv. Jovan Lestvi~nik.

Okultizam je duhovna bolest ~ove~anstva. Paralelna "religija" palih qudi i palih an|ela, ~ije je ispuwewe u ~oveku bezakowa i sinu pogibli - anti-hristu. Astrolo{ko drvo znawa je privla~no za gledawe i ukusno za ku{awe; "udica" kojom demon lovi qude za carstvo smrti.

Neka bi dao Bog da se svi qudi osveste od opijumske sablazni la`ne duhovnosti, i da im se otvore "o~i srca" da ugledaju Hristov Put u @ivot, ve~ni.

Za{to se qudi obra}aju astrolozima za pomo}?

Duhovna pometwa u svetu i ~oveku uti~e da pribegavaju magijskoj mo}i zbog sopstvene nemo}i u re{avawu problema; veruju u sudbinu, karmu, reinkarnaciju, magiju, astrologiju, bioenergiju, ~arobwa{tvo... kao u bo`anska znawa; qudi smatraju demone, za metaforu "ni`e qudske prirode" pa satana dr`i du{e u svojoj vlasti bez opirawa sve dok ne znaju za wega; izra`eno gordoumqe i samovoqa savremenih qudi koji veruju u nauku, tehniku, znawe i obrazovawe, medije i informatiku, a ovi okultizam prikazuju kao "alternativnu nauku"; prihva}enost okultnog jezika i termina u svakodnevnoj komunikaciji, dok su hri{}anski pojmovi qudima uglavnom nepoznati i nerazumqivi; gubitak identiteta, nepoznavawe sebe, prekid duhovnog op{tewa s Bogom, izgubqeno zdravo duho-

vno ~ulo kojim bi se poznala istina; za materijalisti~ke i ateisti~ke duhove okultizam je "duhovnost"; zasi}enost materijom i ~ulnim iskustvima uzrokuje potragu za "mistikom"; ~e`wa du{e za "nebeskim zavi~ajem", tragawe za "sopstvom", moda koja je zahvatila svet; bogozaborav kod pravoslavnih naroda i neznawe vere otaca svojih...

U ~emu je tajna proro{tva la`nih proroka?

Naivnost i lakomislenost qudi koji veruju svemu bez rasu|ivawa i ispitivawa duhova jesu li od Boga (1. Jn. 4, 1); laskawe sujeti qudi govore}i im ono {to vole da ~uju; la`na samilost kojom se ~ovekom manipuli{e radi tobo`e zajedni~kih "vi{ih duhovnih ciqeva"; vladawe strahom da je du{a pod uticajem crne magije, prokletstva, negativnih energija, poreme}enih bioenergetskih poqa; vlast ja~eg duha nad kolebqivom du{om koja i sama `eli nekome da slu`i; "energetski vampirizam" tobo`weg isceliteqa koji sam ima potrebu za svojom `rtvom; prevara pokvarenih koji sami pripreme "magiju" pa je podmetnu i prona|u u domu klijenta; demonska pomo} sledbenicima satanskih u~ewa "iz vi{ih sfera", od "kosmi~ke energije", preko "bo`anskog principa"; u~ewa potkrepqena la`nim ~udesima koja se tvore silom demonskom; grehom umrtvqene du{e koja se ne bori sa zlom u sebi i oko sebe.

Pogledajte plod `ivota la`nih proroka: boluju od istih ili te`ih du{evno-telesnih bolesti od kojih vas le~e, te za wih va`i: "lekaru izle~i se sam"; `ive poro~nim 23

`ivotom, a istina se otkriva neporo~nim; blagodat Bo`ija nema cene, jer "badava ste dobili, badava i dajte", a wihove preskupe usluge pokazuju kom gospodaru slu`e; ono {to vam govore sami ne tvore, jer su ovi "vuci u jagwe}oj ko`i" (Mt. 7, 15) preru{eni da bi vas ulovili; zato, sa verom pripadnite "Pastiru Dobrom Koji `ivot svoj pola`e za ovce svoje", jer }e pomo}i u danu nevoqe tvoje.

Kakvi su plodovi duhovnog rada sledbenika la`nih u~iteqa?

U po~etku, odu{evqewe novim u~ewem, nekriti~ki optimizam, napadno propovedawe nove vere; raskid sa porodicom i prijateqima ako ne prihvate ove ideje, prezir wihovog nespiritualnog na~ina `ivota; um "programiran"; u novom dru{tvu je koristan i voqen, a u svetu za wega vi{e nema mesta; la`no prosvetqewe i la`ni mir koji i najmawa sitnica poremeti; previ|awe realnih `ivotnih problema, be`awe od odgovornosti, izra`eno ose}awe ili vi{e ili ni`e vrednosti; zatim, nagla{ena gordost i egoizam, nelogi~nost u postupcima, preterana ose}ajnost, slaba voqa, (osim u poslu{awu u~itequ), pomra~ewe uma; u te`im slu~ajevima: usamqenost, depresija, o~ajawe, strah od sveta, besmisao svega, umrtvqnost du{e, fizi~ke bolesti, psihi~ko rastrojstvo, ludilo, samoubistvo... Zaista je velika milost Bo`ija da ~ovek sebi prizna da je na pogre{nom putu, da ga se odrekne, zaboravi nau~eno, prekine op{tewe sa demonizovanim qudima, i zatra`i pomo} od osoba kojima veruje i koje voli. Kad se ovo "drvo znawa" i{~upa iz uma, srca i du{e, sa

korewem, stablom, li{}em i plodovima, ostaje stra{na duhovna praznina, koju kao "duhovnu bolest" treba le~iti istinitim svetotajinskim lekarstvima Crkve Bo`ije, uz pomo} duhovnika. Jer tek novo vino nauke evan|elske, sipano u nove mehove, vremenom }e dati zdrave plodove istinitog duhovnog `ivota.

Ontolo{ka samo}a bi}a ~ove~ijeg bez Boga, je - nepodno{qiva. Ona goni du{u na prequbni~ki brak s vragom, jer koji nisu u qubavnoj zajednici s Bogom, ne mogu imati ni istinsku zajednicu s bli`wima. Sabornost hri{}ana kao dece Bo`ije, ro|ene od istoga Oca Nebeskog u bogo~ove~anskom telu Crkve, ~ija je glava Isus Hristos, jeste istinita zajednica qubavi. Bog ima sluge svoje svuda, sa prekrasnim darovima qubavi, i ~udesnim delima vere. Blago svim bogotra`iteqnim du{ama koje na|u Crkvu Hristovu svoj dom na zemqi! Vi{e nisu besku}nici ni stranci, koje {ibaju oluje bezumqa qudskog i te{ko rawavaju demoni na boji{tu `ivota, nego su sinovi i k}eri Boga @ivoga, Koji pobedi svet i Koji je s nama u sve dane do svr{etka sveta. (Jn. 16, 33).

Amin. biv{i astrolog Jawa Todorovi} iz kwige “Od zvezda ka Bogu�

24

^uda Bo`ija

pravoslavni SVETIONIK

Povijest o Zoji Istinit doga|aj koji je potresao i pokajawu priveo stotine gra|ana grada Kujbi{eva (danas Samara) u Sovjetskoj Rusiji, godine 1956.

U gradu Kujbi{evu `ivela je porodica: blago~astiva mati i wena k}er Zoja. Uve~e, na Novu godinu (31.decembra, po novom kalendaru) 1956., Zoja je pozvala sedam svojih drugarica i mladih qudi na ve~eru sa igrankom. U toku je bio Bo`i}ni post i mati je molila Zoju da ne prire|uje ve~eru, ali je k}er istrajala na svome. Te ve~eri majka je oti{la u crkvu da se pomoli.

Gosti se behu sakupili, Zojin verenik po imenu Nikolaj, jo{ ne be{e do{ao. Devojke i mladi}i podelili su se po parovima, a Zoja je ostala sama. Od dosade, mnogo ne razmi{qaju}i, ona je skinula ikonu svetoga Nikolaja ^udotvorca sa zida i rekla: "Uze}u ovog Nikolaja i idem s wim da igram!", ne slu{aju}i pritom svoje drugarice koje su je savetovale da ne ~ini tu bogohulu. "Ako ima Boga, on }e me kazniti", odgovorila je ona.

Po~ela je da igra, okrenuli su krug, dva, kad odjednom u sobi se di`e neka nezamisliva huka, vihor, i sinu svetlost kao muwa, zaslepquju}a.

Veseqe se pretvori u u`as.

Svi u strahu pobego{e iz sobe. Samo Zoja ostade da stoji sa ikonom svetog, pritisnutom na grudi, skamewena i hladna kao mramor. Nikakvi napori uskoro prispelih lekara nisu mogli da je povrate. Igle injekcija, koje su hteli da joj daju lomile su se i savijale, udaraju}i u mramor wenog tela!

Hteli su da je prenesu u bolnicu, ali je nisu mogli sa mesta pomeriti, noge su joj bile kao prikovane za pod. Ali, srce je kucalo. - Zoja je bila `iva! Od tada ona vi{e nije mogla ni da jede ni da pije...

Kada se majka vratila i videla {ta se dogodilo, izgubila je svest i prenesena je u bolnicu, iz koje se vratila za nekoliko dana. Wena vera u milosr|e Bo`ije, tople maj~ine molitve za pomilovawe nesre}ne k}eri obnovile su milo{}u Bo`jom wene `ivotne snage. Zoja je do{la k sebi i sa suzama je molila za 25

opro{taj i pomo}.

Prvih dana ku}a Zojina bila je okru`ena mno{tvom sveta: vernika koji su do{li ili ~ak doputovali iz daleka, radoznalaca, medicinara, i duhovnih lica. Ali, uskoro, po nare|ewu vlasti, stan je bio zatvoren za posetioce. U wemu su, na zamenu, de`urala po osam ~asova dva milicionera. Neki od de`urnih, koji su bili jo{ mladi (28 i 30 godina) osedeli su od u`asa kada bi oko pono}i Zoja po~iwala stra{no da vri{ti. No}ima i no}ima kraj we se molila majka.

- Mama, moli se! Moli se, u gresima ginem! Moli se! vikala je Zoja.

O svemu {to se desilo izve{ten je bio i Patrijarh i zamoqen da se pomoli za ozdravqewe Zojino, Patrijarh je odgovorio: - Ko je kaznio, taj }e i da pomiluje!

Od posetilaca potom su k Zoji bili pu{teni: 1. poznati profesor medicine koji je doputovao iz Moskve. On je potvrdio da kucawe srca nije prestajalo.

2. sve{tenici pozvani na molbu majke da uzmu iz ruku Zojinih ikonu svetog Nikolaja. Ali ni oni nisu mogli da izvuku ikonu iz skamewenih ruku Zojinih.

3. jeromonah Serafim iz Glinske pustiwe, koji je prispeo u Kujbi{ev na praznik Ro`destva Hristovog, i oslu`io moleban za vodoosve}ewe i osvetio ikonu. Zatim je rekao: "Sada treba ~ekati znamewa u Velik-dan (to jeste na Praznik Vaskrsewa Hristovoga)! Ako ona ne

uslede, zna~i da je blizu kraj sveta!"

4. Mitropolit Nikolaj, koji je tako|e odslu`io moleban i rekao da "novo znamewe treba ~ekati u Velik-dan", ponoviv{i re~i blago~estivog jeromonaha.

Uo~i praznika Blagovesti (te godine on je pao u subotu, tre}e nedeqe Velikoga posta) do{ao je Zojinim ~uvarima jedan blagoobrazni Starac i zamolio da ga puste k Zoji. Ali, de`urni milicioneri odbili su da ga puste. Do{ao je Starac i drugog dana, ali je opet, od drugih de`urnih, bio odbijen.

Tre}ega puta, na sam dan Blagovesti, de`urni su ga propustili. Stra`a ga je ~ula kako je umiqato rekao Zoji, ulaze}i: "No, jesi li se umorila od stajawa?"

Pro{lo je neko vreme a kada je de`urna stra`a htela da izvede Starca, wega u sobi vi{e nije bilo...

Svi su ube|eni da je to bio sam sveti Nikola(j).

Tako je Zoja prestajala 4 meseca (128 dana) do samoga Vaskrsa, koji je te godine pao 23. aprila (6. maja, po novom kalendaru).

U no} Svetloga Hristovog Vaskrsewa Zoja je po~ela naro~ito glasno da uzvikuje: - Molite se!

No}ne stra`are uhvatila je jeza i oni su po~eli da je pitaju: "Za{to tako stra{no vi~e?" Usledio je odgovor: - Stra{no! Zemqa gori! Molite se! Sav svet u gresima gine, molite se!

Od tog trenutka ona je o`ivela, u mi{i}ima se pojavila meko}a, `ivotnost. Kona~no su je 26

polo`ili u postequ, ali ona je nastavila da vi~e i poziva sve da se mole za svet koji gine u gresima, za zemqu koja gori u svojim bezakowima.

- Kako si dosad `iva ostala?

Ko te je hranio?! pitali su je.

- Golubovi, golubovi su me hranili, bio je odgovor, kojim je jasno objavqeno pomilovawe i opro{taj dat Desnicom Gospoda Spasiteqa. Gospod je Zoji oprostio grehe, zastupni{tvom svetog Ugodnika Bo`ijeg, milostivog Nikolaja ^udotvorca kao i zbog wenih velikih stradawa i stajawa tokom 128 dana.

Sve ovo {to se dogodilo toliko je potreslo `iteqe Kujbi{eva i wegove okoline da su se mnogi qudi, vide}i ~udesa, slu{aju}i krike i molbe da se molimo za qude, koji ginu u gresima, obratili u veru.

Hitali su u crkvu sa pokajawem.

Nekr{teni su se kr{tavali. Koji nisu krst nosili, po~eli su da ga nose u ono vreme, kada se za to moglo bukvalno platiti glavom. Obra}ewa su bila tako masovna da u crkvama nije bilo dovoqno krstova za sve koji su ih tra`ili.

Sa strahom i suzama molio se narod za opro{taj grehova, ponavqaju}i Zojine re~i: "Stra{no, zemqa gori, u gresima ginemo! Molite se!

Qudi u bezakowima ginu!"

Na Vaskrs, tre}ega dana, Zoja je oti{la Gospodu, pro{av{i te{ki put stodvadesetosmodnevnog stajawa pred licem Gospodwim radi iskupqewa svakoga sagre{ewa. Duh Sveti sa~uvao je u `ivotu du{u wenu, vaskrsnuv{i je iz smrtnih grehova, da u budu}i ve~ni dan Vaskrsewa svih `ivih i mrtvih vaskrsne u telu za

`ivot ve~ni. I samo ime devoj~ino Zoja (na gr~kom "zoi") zna~i - `ivot.

Amin.

Napomena: U sovjetskoj {tampi onoga vremena tako|e je bilo saop{tewa o Zojinom slu~aju. Odgovaraju}i na pisma koja su stizala u redakciju ~uvenog lista, neki umi{qeni nau~nik potvrdio je da doga|aj sa Zojom zaista nije izmi{qen, ali je pritom izjavio da je u pitawu vrsta uko~enosti dosad jo{ nepoznata nauci.

Neistinitost ovakve pretpostavke o~igledna je: jer prvo, kod uko~enosti, tj. obamrlosti nema takve kamene otvrdlosti ko`e, pa zato lekari mogu bolesniku da daju injekcije; drugo, obamrloga je mogu}e prenositi sa mesta na mesto i on le`i, dok je Zoja samo stajala, i to stajala toliko koliko obi~ni qudi nisu u stawu da stoje i pritom je nisu mogli pomeriti s mesta; tre}e, obamrlost sama po sebi ne obra}a ~oveka Bogu i ne donosi otkrivewe s Neba, a u Zojinom slu~aju ne samo da su se hiqade qudi obratili veri u Boga, nego su i veru svoju javili delima, to jest krstili su se i postali moralni: ne samo da su priznali da Boga ima, nego su i postali hri{}ani. Jasno je da uzrok tome nije bila obamrlost nego delovawe Samog Boga: On ~udima utvr|uje veru, da bi izbavio qude od grehova i od kazne za grehe. sa internet prezentacije Biblioteke sveti Naum www.bsn.org.yu 27

Aktuelno

pravoslavni SVETIONIK

Blagosloveni su oni slobodni od droge film i tribina o narkomaniji

U petnaestoj je uzeo marihuanu. U dvadesetoj je dilovao heroin i zatim se navukao na beli prah. Na dnu svoje provalije dobio je virus HIVa. Onda se vratio porodici, Bogu i samome sebi. Sada Ivan ima zdravu `enu i dete i poma`e drugim narkomanima da se vrate iz pakla droge. O svemu ovome razgovarao je otvoreno sa Gorwomilanov~anima, u petak uve~e.

Narkomanija, po{ast savremenog doba, ~esto je tema raznih skupova i tribina, me|utim, razgovor koji je na ovu temu organizovao Kulturni centar bio je zaista izuzetan. U petak, 11. aprila prikazan je u Modernoj galeriji kratkometra`ni film "Znao sam, ali...". Film prikazuje klasi~ne prizore iz `ivota narkomana, a o ovoj projekciji govorili su gosti: Ivan Radoji~i} (jedan od autora

filma), dr. Rajka Mijatovi} (psihijatar) i Qiqana Akovi} (psiholog).

Ivan Radoji~i} iz Beograda je biv{i narkoman, ~ovek koji je uspeo da se izvu~e iz pakla droge i sada kroz organizaciju GOD - Generacijski odgovor drogama, poku{ava da pomogne drugim zavisnicima.

Film je 1998. godine dobio nagradu za najboqi rediteqski rad na festivalu jugoslovenskog dokumentarnog filma, a godinu dana kasnije u Budvi bronzanu palmu za najboqi novinarski rad.

Radi se o autenti~nom svedo~ewu o stravi~nom putu u narkomaniju koji je Ivan sam pro{ao. On je za sada jedini ~ovek spreman da javno govori o tome.

- Mene nisu mimoi{li narkomanija i SIDA, jedna zbog druge. Ro|en sam 1970. godine, a sa petnaest sa probao marihuanu. U dvadesetoj sam prodavao heroin.

Navukao sam se zbog devojke koja je bila intravenski narkoman. Uzimao sam heroin 20 dana za redom i zatim do`iveo stra{nu fizi~ku krizu.

Tri, ~etiri dana sam ose}ao stra{an fizi~ki bol, gr~ewe mi{i}a, znojewe, neku unutra{wu hladno}u.

Spavao sam samo po nekoliko minuta i tada bih sawao heroin. Zatim je nastupila psihi~ka zavisnost i 1992. sam postao intravenski narkoman.

28

Imao sam dosta seksualnih kontakata sa raznim osobama i to sve bez kondoma. Tako sam dobio sidu. Da ironija bude ve}a, ro|en sam 1. decembra, ta~no na dan borbe protiv ove bolesti. Pored toga, moj otac je imunolog. Kada sam video papir na kome je pisalo da sam HIV pozitivan, izgledalo je kao da ~itam smrtnu presudu! Prvi udarac je psiholo{ki.

Otac je zaplakao, majka je vrisnula, ali odlu~ili smo da se borimo.

Jedini lek za sidu je rad na imunitetu i fizi~koj kondiciji i optimizam - pri~a Ivan.

Wegova borba za normalan `ivot je tek po~iwala. Bilo je na desetine padova i neuspeha. Godine 1996. oti{ao je u Moskvu na le~ewe i otada je "~ist". Posle injekcija koje je tamo dobio nije vi{e imao potrebu za heroinom, ali je ostala psihi~ka zavisnost. Trebalo je promeniti na~in `ivota. Jedno vreme se dosta opijao i "duvao travu". Onda je odlu~io da tako ne `ivi, makar i umro!

- Narkomanija je na~in `ivota iz koga se te{ko izlazi, to je stawe opsednutosti. U po~etku postoji izbor, ali posle ne. Narkoman postaje usamqenik, otu|uje se. Tu su problemi sa novcem (60 % kriminalnih dela napravi se zbog droge). Na kraju se droga uzima da bi makar malo moglo da se spava. @ivot postaje pakao. Nije nemogu}e iza}i iz toga, nada postoji, ali je te{ko. ^ovek mora da se bori sa samim sobom, a to je najgori protivnik - rekao je Ivan.

Dr Rajka Mijatovi}, psihijatar, ka`e da u na{em gradu ima 40 registrovanih narkomana. Pro{le godine registrovano je 10 novih, a u

ovoj do sada 3. Pretpostavqa se da ih ima mnogo vi{e.

- Gostovao sam u mnogim mestima i svuda je situacija stra{na.

Procewuje se da u Srbiji ima 100.000 narkomana. Drogama }emo robovati vi{e nego Turcima. ^esto mladi ne mogu da se opuste na `urkama ako ne poduvaju ili bar ne popiju neko pivo.

Velika je praznina nastala i droga je lako dostupna. Me|utim, ba{ je fazon ostati "~ist", sada kada svi duvaju. Ranije sam bio u Amsterdamu i pu{io raznu travu. Moram da vam ka`em, to {to vi ovde duvate - to je nula, sme}e. "Albanke" i "Crnogorke" vam pru`aju halucinacije i vi mislite da su ba{ zbog toga prave. Sve je to prskano, to je ~ist otrov, |ubre.

U `eqi da pomogne drugima koji imaju isti problem, Ivan je osnovao GOD - Generacijski odgovor drogama. To je nevladina organizacija za pomo} narkomanima. Su{tina ove ideje jeste da biv{i narkomani, kao qudi koji su to li~no iskusili, pomognu sada{wim zavisnicima.

Naravno, u~estvuju i doktori specijalisti i svi koji `ele da pomognu.

Organizacija sada u svojoj ku}i na Avali prihvata nekoliko narkomana.

- @rtvovali smo svoje `ivote i stalno bili sa wima. I danas to funkcini{e. Sli~ni kampovi postoje u svetu. Za sada tu dolaze samo mu{karci. Narkomana i HIV pozitivne ne treba {ikanirati. Zna se kako se SIDA prenosi. Ne prenosi se socijalnim kontaktom. Tako|e, mislim da svako ko je bolestan ne treba to da krije. Ve}a je opasnost kada se krije. U pomo}i zavisnicima po{tujemo tri principa. Motivacija je 29

najva`nija, jer se prisilnim metodama ni{ta ne posti`e. Zatim izolacija - po`eqan je boravak u prirodi, izdvajawe i naravno autenti~na podr{ka porodice, prijateqa i dru{tva.

U razgovoru sa Marinkom, Ivan je otkrio i svoj odnos prema veri. Nikada ranije nije i{ao u crkvu i nije imao razvijen odnos prema Bogu. U vreme krize ~ak je uzimao novac sa celivaju}e ikone u crkvama. Kada je odlu~io da se bori za svoj `ivot, vera mu je pomogla.

Prona{ao je svog duhovnika i redovno pose}uje Crkvu. Ka`e da je me|u narkomanima posebno poznat manastir Koviq.

- Upoznao sam devojku i o`enio se. Ona je HIV negativna.

Bo`ijim blagoslovom dobili smo }erkicu i ona je tako|e zdrava. Crkva mi je mnogo pomogla. Blagosloveni su oni koji su slobodni od droge, alkohola i cigareta.

Ivan smatra da nema lakih i te{kih droga. Najve}i deo wegovih prijateqa narkomana, koji su sada mrtvi, po~ela je sa "travom". Posle najnovije akcije policije, heroina ima mnogo mawe i to je za potencijalne narkomane i rizi~ne grupe dobro, ali su zavisnici u velikoj krizi. Prinu|eni su da uzimaju bilo {ta da bi umawili krizu.

D.P. tekst preuzet iz ~asopisa “Takovske novine� od 17.4.2003.

Bog se umoqava `rtvenom qubavqu Otac devoj~ice te{ko bolesne od raka, do{ao je na Svetu goru kod Starca i zamolio ga da se moli za wegovu }erku. Otac je doneo sa sobom i neke de~ije stvari da ih otac zakrsti. Starac je rekao nesre}nom: - Ja }u se moliti, ali i ti, kao otac, du`an si da prinese{ nekakvu `rtvu.

Bog se jako "pokre}e" `rtvenom qubavqu. Otac devoj~ice je upitao: - [ta da `rtvujem o~e? Starac re~e: -@rtvuj neku od svojih strasti. Ovaj imaju}i slabu prestavu o duhovnom `ivotu, odgovori: - Nemam nikakvu strast. Tada je starac upitao: - Cigarete, pu{i{ li? - Da - odgovorio je otac devoj~ice. - Dakle, prestani da pu{i{, iz qubavi prema }erci, i Bog }e je ozdraviti, - zatra`io je Starac.

Ovaj smesta presta da pu{i.

Devoj~ica je po~ela postepeno da se popravqa i potpuno je ozdravila, {to su potvrdili i lekari. Otac ipak, zaboraviv{i se, naru{io je svoje obe}awe Bogu i opet propu{io.

Istovremeno se kod wegove }erke opet pojavio rak i devoj~ica je ponovo dospela u prethodno te{ko stawe.

I tada je wen otac opet do{ao kod Starca. Ali, Starac mu je tada strogo odgovorio: - Ako ti, kao otac nema{ dovoqno qubavi i ne `rtvuje{ strast koja razara tvoje telo, radi `ivota deteta, tada ni ja ne mogu pomo}i ni u ~emu. iz `ivota Starca Pajsija 30

Veronauka

pravoslavni SVETIONIK

[koli je potrebna veronauka [kola je pravo mesto veronauke koja neguje trajne i neprolazne vrednosti u ciqu formirawa celovite li~nosti budu}ih stubova nacije Savremena dru{tva ula`u veliki napor nastoje}i da kroz sistemska {kolovawa mladih izvr{e `eqene promene u svesti budu}ih generacija svog naroda. Mi u Srbiji, do`iveli smo i jo{ do`ivqavamo ukupne posledice sistemskog {kolovawa iz pro{log veka, koje je u svesti tada {kolovanih generacija relativizovalo nepromewive, uvek iste, proverene qudske vrednosti. Na `alost, danas su kod nas one generacije nad kojima je izvr{eno potpuno obezbo`ewe, odgovorni nosioci sveukupnog `ivota na{eg naroda. Kakve generacije dolaze, tek }emo videti, ali ono {to i sad znamo jeste to da ih sutra{woj Srbiji sprema dana{we srpsko {kolstvo. Tim povodom u~inili smo kratak razgovor sa gospo|om Gordanom Nikoli}, direktorom osnovne {kole u Kosjeri}u.

veronauka nam je potrebna.

Gde je pravo mesto veronauke u obrazovno-vaspitnom {kolovawu mladih? [kola kao institucija ~ija je svrha postojawa obrazovawe i vaspitawe mladih je i pravo mesto veronauke koja neguje trajne i neprolazne vrednosti u ciqu formirawa celovite li~nosti budu}ih stubova nacije.

Mo`emo li je onda nazivati {kolskom veronaukom, ili bi time {kola rizikovala?

Veronauka je ponovo vra}ena u na{e {kole. Da li je to bilo potrebno dana{wem {kolstvu u Srbiji?

[kolskom, naravno. S’obzirom da se nalazi na listi {kolskih predmeta i da se nastava izvodi u {koli, veronauku mo`emo nazvati {kolskom. Po{to su roditeqi svoj pozitavan stav potvrdili anketom, a {kola deli wihovo mi{qewe, onda ne postoji nikakav rizik.

Posle vi{e od pedeset godina sistemskog zatirawa, ~itave generacije su vaspitavane u tom "prawu mozga" kroz apsurdne {kolske programe. Danas je postalo nemogu}e `iveti od tog "rezervata la`i". Dakle,

Veronauka ima za ciq da preobra`ava. Ako svakodnevno slu{amo o potrebi da postanemo tolerantno dru{tvo, da li }e {kolska veronauka pomo}i toleranciju, ili }e preobra`avati mlade?

31

Mislim da su neki moderni politi~ari istrgli pojam tolerancije iz pravoslavqa, izvitoperili i zloupotrebili ga, dok veronauka u~i pravoj, nelicemernoj toleranciji.

Da li u preobra`aju kroz veronauku vidite smetwu, ili podr{ku reformama koje se pomiwu?

Podr{ku - da, ukoliko reforme idu u pozitivnom smeru, jer je preobra`aj kroz veronauku uzrastawe u vrlini i stvarawu pozitivnog kriti~kog i samokriti~kog mi{qewa, ne{to {to mo`e samo doprineti pozitivnim reformama.

Jesu li po va{em mi{qewu, vera i veronauka va`ne i primerene svakom (modernom) vremenu?

Ateisti~ka linija je nekoliko decenija unazad bila va`e}a za celu tada{wu zemqu. Hrvati je nisu prihvatili i daqe su se hristijanizovali u duhu svog latiniteta, uredno odlaze}i na nedeqne mise, a Srbi su se otu|ivali i otpadili od crkvenog `ivota. Veronauka ne bi opstala ovoliko vekova da nije prilago|ena svakom vremenu. Ona je pro{lost koliko i sada{wost, koliko i budu}nost.

Va{a poruka roditeqima ~ija deca poha|aju ~asove veronauke?

Pozdravila bih wihovu odluku, jer smo svedoci koliko je {kola veronauke pozitivno uticala na mlade generacije nekoliko godina

u nazad, smatram da je ovo prvi put da se Srbi okrenu od obezbo`ewa koje im je pretilo, da sa~uvaju svoj nacionalni identitet i vrate se svojim kornima. Sa `eqom da u narednim godinama bude sve ve}i broj u~enika koji }e poha|ati nastavu veronauke, pridru`ujem se ~itaocima i vernicima u radosti predstoje}eg nam praznika Bo`i}a. priredio "Pravoslavni svetionik"

Dostojanstvo Dostojanstvo ~oveka i jeste u tome, da se stalno dr`i optimizma bez obzira na svoje stawe u oveme svetu. Dan za danom, i no} za no}i demantuju optimizam, no tajanstveni zraci iz onoga sveta podsti~u ga i razgorevaju.

Optimizam ili pesimizam jednoga ~oveka ne zavisi od wegove sitosti ili gladi, no od broja i kakvo}e svetova, koje on dose`e svojom vizijom.

Ko vidi samo ovaj materijalni svet i nijedan vi{e, bio on sit ili gladan, on mora biti pesimist.

Ko pak vidi jo{ vi{e svetova, boqih od ovoga, taj ne mo`e ne biti optimist, bio on sit ili gladan. “Misli o dobru i zlu�

Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki 32

pravoslavni SVETIONIK

Brak i porodica

Pavle Evdokimov

Savremeni mit polnosti (seksualnosti) (...) Posle licemernog ~istunstva 19. stole}a, naro~ito na Zapadu, kolektivna raspojasanost i demistifikacija seksualnih tabua zavr{avaju se besprimernim erotskim ''oslobo|ewem''. Jedna napadna i zamorna polnost osvaja javni `ivot. ^ak ni kongresi specijalista ne govore vi{e ni o qubavi ni o erosu, nego o polnosti (seksualnosti).

Filmovana pod reflektorima i projektovana na filmska platna i oglase, negda{wa tajna svodi se na anatomiju izlaganu bolesnoj radoznalosti, koja uostalom brzo i otupquje. Sveop{te nestajawe svetosti nizvrglo je qubav na stepen pukog fiziolo{kog rastere}ewa... qudi se telesno zbli`avaju bez qubavi, bez radosti, pa ~ak i bez zadovoqstva: to je va{arski erotizam, na dohvatu svima, bez duha i ne`nosti. Dakle, jedno sistematsko i neprekidno opadawe dovodi naposletku do opasnog pada osetqivosti i pretwi starosti i prerane

onemo}alosti otupelih ~ula... ^ovek sveden na plot rizikuje da bude obhrvan usahlo{}u svojih `ivotnih snaga, koje zavise od duha. Jedan raskala{nik i jedan stisnuti ~istunac, neprijateqski raspolo`en prema ~ulima, podjednako se ra{~ove~uju. Novi erotski konformizam*, pak, stvara ~itavu apologiju ''emancipovane'' polnosti.

Devstvenost, najlep{i cvet mu~eni~ki, nekada radostotvorna vrednost, postala je danas teret! Ovo nepoznavawe devstvenosti i wenog eshatolo{kog priziva, neznawe koje ide dotle da je prezire kao ''patolo{ku'' pojavu, jo{ vi{e pogor{ava to sistematsko uni`avawe qudskog lika u~esnika savremene ''emancipacije''.

Seks, proizveden u predmet nove i tu`ne religije, nema ni~eg zajedni~kog ~ak ni sa starim religijskim feti{izmom: ni{tavna u svojim skrnavqewima, ova nova religija ostavqa svoje poklonike uni`enim i vi{e no ikada bolesnim.

33

(...) Moderni `enski romani obele`eni su bestidno{}u... koja ne zna ni za tajanstvo, ni za veo. Ne rasta~e se to plot, nego sam duh, a na kraju dolazi mu~nina, koja nikamo ne vodi... Na svakoj stranici tih pisanija bez duha i dubine pojavquje se kao stra{no priznawe i kqu~na re~ dosada. Postoji neko tajno srodstvo izme|u zadovoqstva i smrti. Iz pukog zadovoqstva ra|a se naposletku uvek ga|ewe. [openhauer je govorio da treba birati izme|u dve stvari - dosade i patwe. Dosada je element pakla, sama wegova su{tina, zato {to je bez dubine i bez odu{ka.

Zato se u jednoj molitvi za o`alo{}ene Presvetoj Djevi, Presveta naziva ''Onom koja uni{tava gre{nu tugu''. Postoji, dakle, tuga koja je greh, koja dolazi od dosade i koja se baca u o~ajawe uninija (~amotiwe, klonulosti i mrzovoqe duha), a uninije je, prema u~ewu Svetih otaca, smrtni greh.

Qubav li{ena duhovnoga nudi samo tela, takore}i bez du{e, i proizvodi duhovnu pusto{... Jednoli~na banalnost nagoni i sam eros da zeva od dosade.

Ovaj na{ isuvi{e ''mu{ki'' svet, u kojem blagodatni dar (harizma) `ene ne igra nikakvu ulogu, postaje u sve ve}oj meri svet bez Boga, zato {to je - svet bez Presvete Majke - Bogorodice i zato {to Bog u wemu ne mo`e da se rodi. Simptomati~no je da se upravo u takvom dru{tvu otvoreno ispoqavaju razvrat dece, rodoskvrnu}a (incest) i mu`elo`ni{tvo (homoseksualnost)... Ali, {to je crwa no}, to su zvezde blistavije. Na mra~noj pozadini se uto-

liko ja~e isti~u istinske, besmrtne vrednosti. Danas je savr{eno jasno da je priziv devstvenosti ne{to sasvim drugo od frustracije, devstvenost je ~ovekov dar Bogu. Ono {to ona prinosi kao `rtvu, qudska qubav, tako|e je dar, zasnovan na istom izvijawu ~ovekovom ka Bogu. Uravnote`ena askeza omogu}ava poimawe ~iwenice da je `ivot tela i duha bezbra~nika i bra~nika podjednako - ume}e duha. A polazi{te bezbra~nosti i bra~nosti, kao dvaju stawa celovitog hri{}anskog humanizma, okrenutog ka Gospodu, jeste celomudrenost (~ednost)... *Konformizam = prihvatawe tu|ih stavova i pona{awa, ne iz sopstvenog ube|ewa ve} iz nepromi{qenosti, povodqivosti ili pomodnosti

prevod sa francuskog: Vesna Nik~evi} iz kwige ''Pravoslavni brak i porodica - Sveta tajna bra~ne qubavi'', Svetigora

U obitali{tu smirenih po~iva Gospod, a u domu gordih umno`ava se prokletstvo.

Ava Evagrije 34

Brak i porodica

pravoslavni SVETIONIK

Mitropolit Antonije (Blum)

Re~ novobra~nima

U dan va{ega stupawa u Brak, Gospod vam je, u apostolskom ~teniju na Sv. Liturgiji, uputio re~: "Bremena jedan drugoga nosite i tako ispuwavajte zakon Hristov..." I jo{ ne{to: mi smo danas stajali sa u`e`enim sve}ama, svedo~e}i o radosti, o tome da je va{im brakom ve~nost stupila u vreme, da se Carstvo Bo`ije pribli`ilo, jer je re~eno - Carstvo Bo`ije ve} je do{lo, kada dvoje nisu vi{e dvoje nego jedno. No ipak, to jedinstvo koje sazdaje Carstvo Bo`ije, daje se u zametku i potrebno je da se do zrelosti uzvede podvigom. Jer, qubav je i radost, i umilewe, i radovawe uzajamno, ali qubav je tako|e i podvig: Bremena jedan drugoga nosite i tako ispuwavajte zakon Hristov...

Na ikonama ro|ewa Presvete Bogorodice ~esto mo`emo videti: Joakim i Ana stoje i nagiwu se jedno prema drugome u zagrqaju. To je, mo`da, jedna od najlep{ih slika

qudske ne`nosti i qudske qubavi, koja mo`e biti tako ~ista i tako duboka, biti takva sila, da se otvara svemu svetom, svemu nebesnom, i mo`e da rodi ono najsvetije {to zemqa mo`e da ponese.

Cenite i ~uvajte tu qudsku qubav koja vas je privela jedno drugome i koja vas je sjedinila. Spasiteq nam je rekao: Verujte u svetlost i bi}ete deca svetlosti...

Bog vas je dao, darovao vas je jedno drugome, kao {to je darovao Reveku Isaku i Isaka Reveki. Va{ je susret - susret u Bogu, va{ brak - tajanstvo, ~iji je Sve{tenosavr{iteq Spasiteq Hristos. I nismo slu~ajno, nismo Ga uzaludno mi molili da bude ovde, kao {to je bio u Kani Galilejskoj, i Svojim vas blagoslovom sjedini u jedinstvo braka...

Verujte u svetlost, u svetlost koju je Gospod za`egao u svakome od vas, i brinite se o toj svetlosti, ~uvajte je, za{ti}ujte od svakoga pomra~ewa. I ne bojte se nikakve tame, nikakvog 35

polumraka, koji na zemqi jo{ uvek okru`uje svaku svetlost. Zato {to svetlost u tami svetli, pa ~ak i onda, kada je tama nije primila i nije sama svetlo{}u postala, tama ne mo`e da je utuli niti da se od we za{titi, jer je i najmawa iskra svetlosti bezuslovno pretvara u tamu prosecanu wenim zracima...

Mi smo se Bogu molili za to da vam poda veru - ~vrstu, nepokolebivu veru u Wega, ali i ~vrstu i nepokolebivu veru jednoga u drugo!

Verujte jedno u drugo! U tome je - svetlost! I ne bojte se ni~ega! Jedan savremeni pisac rekao je: Re}i drugome "ja te volim" zna~i re}i mu - "Ti nikada ne}e{ umreti"... Zavoleti i uzrastati u toj qubavi, podvi`ni~ki, pokatkad herojski, zna~i utvrditi ve~nu va`nost drugoga ~oveka. Vama je to sada ne samo dano, nego i zadano kao podvig. Mi smo tri puta ophodili nalow na kome je le`alo sveto Jevan|eqe, koje sobom predstavqa i slovo Hristovo i Samoga Hrista Spasiteqa, da bi u sredi{tu va{eg `ivota, u sredi{tu va{eg `ivotnog hoda bivalo to Jeva|eqe, sa jedinstvenom zapove{}u, koju nam je dala Presveta Bogomajka - {to god vam re~e, u~inite!... I ~ovekovo siroma{tvo, ~ovekova nemo}, ~ovekova ubogost mogu se tada magnoveno pretvoriti u dubinsko, bezdano bogatstvo Carstva Bo`ijeg, kao {to je obi~na voda za o~i{}ewe u Kani Galilejskoj postala dobrim vinom Nebesnoga Carstva. Ne bojte se da idete tim putem - uskim, mnogozahtevnim: pre nas je wime i{ao Krst; Hristos je celi taj put pre{ao pre nego {to vas je pozvao da idete sa

Wim! On vam je utro put, kojim je Sam hodio. I vi{e od toga: On je Sam i Put, i Istina, i @ivot. I Wegovo je to obe}awe koje vam je danas na ven~awu dato - da su venci slave pripravqeni za vas. I te vence Hristos ~uva da vam ih poda, kada budete odneli posledwu pobedu vernosti.

Sila se Bo`ija u nemo}i pokazuje: ne i{tite snagu, predajte se voqi Bo`ijoj, Wegovom vo|stvu, i sila Bo`ija }e se u va{oj nemo}i pokazati, i vi }ete uzmo}i da opitno ka`ete ono {to je opitno oglasio apostol Pavle: Sve nam je mogu}e u Gospodu Isusu Hristu Koji nam mo} daje... Neka sila i milost i radost Bo`ija sa vama budu!... Amin. prevod sa ruskog: Vesna Nik~evi} iz kwige ''Pravoslavni brak i porodica - Sveta tajna bra~ne qubavi'', Svetigora

^udo Dobro delo je ~udo, koje dva srca ~ini sre}nim.

Zlo delo je odsustvo ~uda, koje dva srca su{i.

Gle, niko ne govori o ~udu kada se trava su{i, a svi govore o ~udu, kada trava raste. “Misli o dobru i zlu�, Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki

36

S nama Bog

pravoslavni SVETIONIK

SVEDO^ANSTVO O ISUSU HRISTU Biv{i carski namesnik u Judeji, pre Pilata, mnogobo`ac Publije Lentula, savremenik Hristov, smatraju}i za potrebno, obave{tava o svemu rimskog imperatora Tiberija. U pismu je stajalo: ''^uo sam, Cezare, da `eli{ znati o ovome {to }u ti sada pisati. Ovde se nalazi ~ovek koji `ivi velikim vrlinama i zove se Isus Hristos.

Narod ga naziva prorokom, a wegovi u~enici ga smatraju za bo`anstvo. Vele da je sin Boga, Tvorca neba i zemqe i svega {to na woj ima i biva. Zaista, Cezare, svaki dan se ~uju ~udne stvari o ovome Hristu. Da le~i bolesnike samo dodirom i da mrtve vaskrsava jednom re~ju. On je ~ovek sredweg, lepog stasa. Izgled mu je blag i dostojan po{tovawa. Kosa mu je boje dobro zrelog le{nika, pada mu u uvojcima preko u{iju i sa beskrajnom milinom {iri se po ple}ima. Nosio ju je razdeqeno na temenu na "nazaretski na~in". ^elo mu je visoko i ~isto.

Obrazi su mu qupko rumeni.

Nos i usta wegovi divno su pravilni, brada mu je ~esta, boje kao i kosa, nije duga i na sredini je razdeqena. O~i su mu lepe i sjajne, kao sun~ani zraci, i niko ne mo`e pravo da gleda u wih

od sjaja. Ukorava s veli~anstvom, a opomene su mu pune blagosti. Ili govorio ili tvorio, uvek to ~ini sa milinom i ozbiqno{}u. Nikad ga ne vide{e da se smeje, ali su ga videli da pla~e. Veoma je umeren, vrlo skroman i veoma mudar.

Jednom re~i, to je ~ovek koji svojom velikom lepotom i svojim bo`anskim preimu}stvom nadma{uje sve sinove ~ove~anstva. Naukom zadivquje sav Jerusalim. On nigde nije ni{ta u~io, a zna sve nauke.

Ide bosonog i gologlav, mnogi ga ismevaju, ali u wegovom prisustvu strepe i ~ude se. Vele da takav ~ovek nije nikada ni vi|en, ni ~uven u ovim predelima.

Mnogi Jevreji ga smatraju za bo`anstvo i veruju mu, a drugi ga tu`e meni, kao da je protivnik tvome Veli~anstvu, Cezare. On nije nikada nikome u~inio zlo, ali jeste dobro. Ipak sam tvome Veli~anstvu, Cezare, gotov da slu{am, kako mi naredi{, bi}e izvr{eno. U Jerusalimu, sedme indikcije, meseca jedanaestog''.

Tvoga Veli~anstva najverniji i najponizniji sluga, namesnik Publije Lentula.

37

pravoslavni SVETIONIK

S nama Bog

Krv pravednika Krv pravednika jedino je pismo na zemqi, {to se ne da izbrisati.

Ubiste li Hrista, o~ajnici, kao {to se nadaste? Ili krv Wegova i danas gori na glavama va{im?

Objavi, more, hukom svojim svima predelima na zemqi: krv pravednika gori na glavi i stotog kolena.

Izukr{tajte se gromovi od istoka do zapada i napi{ite jasno i za slepce: nikakvo zlo qudi ne mogu u~initi pravedniku, a da se to zlo ne sru~i dvostruko na glavu wihovu.

Jer kamen ba~en na pravednika, ba~en je u visinu, i padaju}i sa visine dobija u te`ini.

Kamewe jerusalimsko, {to stoji{ danas razbacano, zavi~i i reci rodu qudskom, rodu zaboravnom, {ta se desi sa ubijenim pravednikom, a {ta sa onima, {to ga ubi{e!

Videh psa gde se opr`i jednom na vreloj ka{i, i ne do|e vi{e ni na hladnu. A qude gledam iz dana u dan gde se pr`e na krvi pravednika, i nikad da se okanu.

O, bezumniji od bezumnih, zar se ne stidite povtoravati lekciju, koju i psi odjednom nau~e?

Boqe da i{~ezne jedan krvni~ki narod nego jedan jedini pravednik. Jer nebo ne pita: koliko je krvi prosuto, nego: ~ija je krv prosu-

ta?

Da svi narodi ustanu protiv jednog pravednika, ne}e mu mo}i ni{ta nahuditi. Mogu samo da mu budu pratwa do groba. No, on }e wih pratiti posle groba.

Zaista, pravednik ka`wava svojom milo{}u do groba i pravdom posle groba.

Ne osiguravajte imawe svojoj deci, vi {to u|oste u krv pravednika.

Gle, sve imawe }e vam propasti osim krvi, koju proliste.

I ne}e pravednik baciti kletvu na vas no deca va{a, kad budu jela gorak hleb robova.

U drowama pravednika krije se Bog. Te{ko vama, ako vas drowe sablazne, te prezrete i onoga {to je u drowama.

Na krst si dignut, Hriste Bo`e, ne da poka`e{ svoju nemo} prema svetu, no nemo} sveta prema Tebi.

Kao senke {to se na mese~ini biju o stenu, tako su nemo}ni narodi {to udaraju na Tebe.

Uteho pravednika i hrabrosti mu~enika, pomiluj nas i spasi. “Molitve na jezeru�, Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki

38

Iz sve{teni~ke prakse

pravoslavni SVETIONIK

Ispovedna pri~a Imao sam veoma lepo i sre}no detiwstvo. Odrastao sam, za to vreme, u dobro stoje}oj porodici.

Roditeqi su mi bili na visokom polo`aju u mestu u kome smo `iveli.

Meni koji sam bio sin jedinac, pru`ili su sve u `ivotu, sva materijalna dobra, tako da ni u ~emu nisam oskudevao. Rastao sam i stasavao i vaspitavan u materijalisti~kom duhu.

Kako su roditeqi bili ugledni i veoma obrazovani qudi za to vreme, brzo se ukazala potreba i pre{li smo da `ivimo u Beograd.

Moje {kolovawe se nastavilo tako da sam i fakultet zavr{io.

Moja mladost je tekla bezbri`no i u svim zadovoqstvima koje `ivot pru`a mladom ~oveku. ^esto, negde iz dubine moga bi}a, ne{to mi je govorilo da nije dobro sve {to ~inim. Otac me je u svemu podr`avao i govorio da ~ovek mora sve da pro|e u `ivotu da bi postao ~ovek.

Moji roditeqi su u slu`bi brzo napredovali, stekli su veliki ugled, a i materijalna dobra su se veoma brzo uve}avala. Za mene je sti-

gao poziv sa fakulteta gde mi je bila dodeqena stipendija za usavr{avawe u inostranstvu. Za vreme mojih studija u inostranstvu, moji roditeqi su sagradili veliku porodi~nu ku}u.

Vreme je prolazilo. Ja sam `iveo svoj `ivot. Ne se}am se sada, da li sam u tim mojim godinama propustio bilo kakvo zadovoqstvo.

Vratio sam se ku}i sa studija i odmah uselio u novu ku}u koja je vi{e li~ila na palatu. Odmah, posle malo vi{e od godinu dana, o`enio sam veoma lepu devojku, koja je tako|e bila veoma obrazovana i iz stare dobro stoje}e porodice. Bio sam sre}an. Provodili smo dane u razonodi, mnogim putovawima, letovawima, zimovawima ra~unaju}i, samo smo sada `ivi i samo smo sada mladi i treba uzimati ono {to `ivot pru`a.

Supruga je ostala u drugom stawu. Odmah je pala odluka da se dete ne ra|a jer o deci nismo ni razmi{qali. U ovim godinama na{e mladosti ona bi nas ograni~avala u na{oj `eqi za stalnim provodom i putovawima. To nam se dogodilo jo{ 39

jednom. I to smo uradili bez gri`e savesti, smatraju}i da je to normalno i da mi ni{ta u tome ne gre{imo. U stvari, ja sam davao predloge, a supruga me u tome podr`avala govore}i da }e ipak slede}e roditi.

Posle vi{e od {est godina, supruga se razboli i na `alost umre od raka dojke, samo pet meseci posle operacije.

Moja tuga za wom je trajala veoma kratko. Naviknut na lagodan `ivot, odao sam se jo{ vi{e raspusnom `ivotu, tako pravdaju}i sebe za sve {to sam pre`iveo. Moja izuzetna fizi~ka lepota, sportski izgled i materijalna dobra omogu}avali su mi takav `ivot. I pored takvog na~ina `ivota, dostigao sam veoma zavidan polo`aj u dru{tvu.

Moji roditeqi su ve} zakora~ili u duboku starost i svakog dana se kod wih ose}ala briga za mene i moju budu}nost. Moja majka se u starosti ozbiqno promenila. ^esto je odlazila od ku}e, a kada bi se vra}ala, otac bi govorio da je poremetila pame}u jer stalno ne{to tra`i po crkvama i manastirima. U maj~inoj sobi se odjednom pojavi{e ikone, kandilo, sve}e, tako da je to za mene bilo veoma ~udno. Jednog dana kada sam bio kod roditeqa na ru~ku, a to sam veoma retko ~inio opravdavaju}i se da nemam vremena, majka mi re~e: ,,Sine, mi smo krivi za tvoju propast." ,,Kakvu propast, majko, kada sve imam, a ja sam u najboqim godinama svoga `ivota, tek sam iskora~io iz trideset i sedme godine. " Uzdahnu majka: ,,Eh, sine, dala sam zavet Gospodu da }u se do svoje smrti kajati zbog toga {to te nisam vaspi-

tala kako treba i ostatak svoga `ivota prove{}u u `rtvi i odricawu za tvoje dobro, eda bi te Gospod dozvao pameti. " ^udile su me ove izjave moje majke koja nikad nije bila tako bri`na i preporu~io sam joj da ode kod psihijatra, tako da me je i otac podr`ao. Nisam mnogo obra}ao pa`wu na re~i moje majke, koja je govorila da samo ima `equ da me privede Gospodu da bih bio sre}an, i tako }e o~i mirno sklopiti. Posle nepune dve godine, u mom `ivotu se pojavila veoma lepa i dosta mla|a `ena od mene. Ovakva veza, a i kasnije brak nije bio po voqi mojim roditeqima zbog velike razlike u godinama, ali ja na to nisam obra}ao pa`wu. Tada sam zami{qao da sam zaista sre}an ~ovek, ali u dubini du{e, negde je ne{to po~elo da me mu~i.

Moja supruga jednog dana re~e da bi bilo dobro da odem kod lekara, jer smo ve} du`e u braku, a ona ne ostaje trudna, dodav{i da je ona ve} bila i da je sve uredu kod we.

Nasmejao sam se na wene re~i i tako joj odgovorio da me je zaprepa{}eno pogledala. Nemir i neki neopisivi strah, svakim danom sve vi{e su me smu}ivali i obuzimali. Na insistirawe moje majke, po nagovoru supruge, oti{ao sam na pregled kod lekara.

Posle vi{e pregleda i analiza, dijagnoza je bila stra{na i za mene neshvatqiva. Nemam mogu}nosti da imam dece. Oti{ao sam i na drugu kliniku. Dijagnoza ista - sterilan.

Obuzela me stra{na panika, a i moja supruga je stalno govorila da iznad svega voli decu i da `ivot druga~ije ne mo`e ni da zamisli. U tom vremenu 40

i majka je zavr{ila svoj zemaqski `ivot ostaviv{i iza sebe pismenu poruku za mene. Neda}e su se ra|ale jedna za drugom. Posle godinu dana, supruga me je napustila. Opet lom i ko{mar u mom `ivotu, iako sam se trudio da to sve sakrijem od sebe i okoline. I otac posle dve godine umire.

Na{ao sam se sam, zasi}en `ivota, provoda, putovawa, ~esto nisam mogao da prepoznam sebe.

Vra}ao sam se u mladost, pretresao studentske dane u Beogradu i Parizu, razgledao slike i kasete, i tek sada uo~avao jednu crtu tuge koja je uvek bila prisutna u mojoj du{i.

Danas `ivim u svom domudvorcu sa mnogo priznawa, diploma, pohvala, nagrada ,,uglednog savremenog ~oveka." Da mi je bar ono dvoje dece {to posavetovah suprugu da uni{ti. Moje bogatstvo i moja mladost bez Boga su sada samo moje te{ko i mu~no se}awe. Dom prazan.

Hladno}a i neka te{ka ti{ina ispunili su svaki kutak moga doma, pa se ~ak uselili i u zidove ku}e.

Jedina radost u mojim godinama je pismo moje majke i amanet koji mi je ostavila da potra`im Gospoda jer me on jedini ne}e ostaviti. I zaista, u zrelim godinama svoga `ivota (verujem po molitvi moje upokojene majke) susreo sam `ivog Boga i On mi sada daje snagu i sav smisao mom sada{wem `ivotu ispuwuje me novom rado{}u koju ranije nikad nisam imao iako sam `rtvovao `ivot u mladosti za radost. Sada je moja du{a radosna, jer se ispunila `eqa moje majke koja mi napisa u pismu: ,,Samo kad sretne{

Hrista bi}e{ sre}an." Sreo sam Te, Gospode, i zaista sam sre}an.

Milo{

Sre}a Kada ti sre}a svije gnezdo, za tebe i decu tvoju, ne misli, da }e te ona dugo milovati, ni tebe ni decu tvoju.

Protiv svake na{e sre}e na zemqi kuje se nevidqiva zavera. ^im se u gnezdu sre}e dobro nastani{ i utopli{, najedanput se kroz gnezdo pomaqa glava zmije.

To je ona ista sre}a koju je zmija obe}ala Evi, i evo, pomaqa se ona ista zmija, da poka`e firmu tvoje sre}e.

Narica{e jedna majka nad dvoje umrle dece: - Bo`e, zar nemade sa`aqewa prema ova dva crvi}a?

A bo`anski odgovor joj do|e kroz jednog duhovnika: - Imade Bog sa`aqewa prema tvoja dva crvi}a, majko, zato ih i uze.

Za tebe su oni bili crvi}i, a za Boga oni }e biti an|el~i}i. Imade Bog sa`aqewa i prema tebi, i ba{ iz tog sa`aqewa i uze ti decu. Jer ti si se suvi{e bila, s decom, utoplila u gnezdu sre}e, a nisi smotrila glavu zmije pod gnezdom. “Misli o dobru i zlu�, Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki 41

Interesuje me...

pravoslavni SVETIONIK

Odgovori sve{tenika pjuter, televizor, radio i drugi sli~ni aparati?

U ~emu je razlika izme|u qubopitqivosti i radoznalosti?

Qubopitqivost je strasna `eqa da saznaje{ novosti, tu|e grehe i probleme, nepotrebne stvari, uop{te, sve {to te se ne ti~e. Radoznalost je, kod hri{}anina, duhovna `eqa da se sazna ono {to je korisno za du{u, a pre svega kako da se spasi. Prepodobni Simeon Novi Bogoslov govori: "Bla`eni nequbopitqivi srcem, jer }e Boga poznati". Svaki hri{}anin treba da bude rad da sazna {to vi{e o Bogu kroz ~itawe Svetog Pisma, @itija svetih, dela Svetih otaca i pravoslavne versko-pou~ne literature.

Mogu li se osve}ivati kom-

Nije sama stvar po sebi - greh, nego je va`no kako i sa kakvim ciqem se ona upotrebqava: u dobre ili u lo{e svrhe. Kompjuter se mo`e koristiti za igrawe kompjuterskih "igrica" ili gledawe pornografskih "sajtova" i fotografija, ali mo`e i za pripremu za {tampawe crkvenih kwiga, za prevo|ewe hri{}anske literature, za {irewe Jevan|eqa Hristovog preko Internet-a... Isto va`i i za kasetofone. Mogu se snimati i slu{ati gre{ne pesme, a mogu se snimati molitve, duhovne pesme i Bo`anske pouke. Fotoaparat se mo`e koristiti za razna svetovna i gre{na zadovoqstva i wegova upotreba mo`e u hramu da odvla~i pa`wu vernicima, da naru{i sabornost wihove molitve, ali wime se mogu fotografisati duhovnici, manastiri i ikone... Dakle, jasno je da se mo`e osvetiti ona stvar za koju pretpostavqamo da se ne}e koristiti u gre{ne svrhe, a ako postoji imalo sumwe da bi neka stvar mogla da se koristi gre{no i nedoli~no, onda takvu stvar ne treba osve}ivati. Kada se vr{i osve}ewe doma, u wemu se osve}uju sve stvari, tako da nema potrebe, osve}ivati ponaosob npr. televizor. Naravno, postoje stvari i objekti koji ne smeju da budu osve}eni, kao {to su javne ku}e, kazina, kockarnice, oru`je i tome sli~no.

42

Mo`e li se preuzeti obaveza da se bude kum (ili kuma) malo poznatim qudima, koji `ive daleko?

Po~asno je i dobro biti kum.

Greh je odbiti kumstvo, ali ako roditeqi deteta `ive u grehu i u wihovom domu ima sablazni, onda treba izbegavati posete, da ne bi do{lo do sagre{ewa; treba se moliti za kum~e i dati da mu se ime pomiwe na Proskomidiji na sv.Liturgiji.

Mo`e li se posle no}nog oskrnavqewa (iste~ewa u snu) hri{}anin ujutru da u|e u hram, da celiva ikone, uzima svetu vodicu, naforu?

Treba se najpre oprati, promeniti ve{, pro~itati iz molitvenika molitve sv. Vasilija Velikog protiv oskrnavqewa u snu. U hram na slu`bu treba i}i, ali - po savetu svetogorskih duhovnika - iz po{tovawa prema svetiwi ne bi trebalo primati Sveto Pri~e{}e, celivati ikone, mo{ti i uzeti naforu na prvoj slu`bi kojoj se toga dana prisustvuje (Jutarwa ili Sveta Liturgija). Ve} na idu}oj slu`bi (ve~erwoj) hri{}anin mo`e da celiva ikone i mo{ti. Ne treba se ovim grehom smu}ivati, ve} ga {to pre treba ispovediti i za wega se treba pokajati na ispovesti. Ovde je va`no znati kako je do{lo do oskrnavqewa u snu. Da li tvojom gre{kom (prejeo si se, dugo si spavao, osu|ivao si nekoga, gledao gre{ne slike i filmove, strasno ma{tario prethodnog dana ili pred spavawe i sl.) ili je za to kriv |avo koji te je naveo na isku{ewe u snu kako bi te oskrnavio i onemogu}io, na primer, da se ujutru pri~esti{... U stvari, to je stvar rasu|ivawa duhovni-

ka i treba poslu{ati wegovo mi{qewe o tome kako je najboqe postupiti.

Da li blagoslov treba da se uzima od svih sve{tenika redom ili je dovoqno uzeti ga od jednog sve{tenika? [ta je boqe uraditi zavisi od okolnosti.

Ka`u da se prilikom klawawa pod ne sme dodirivati s tri prsta, jer je to navodno nepo{tovawe Svete Trojice?

A i za{to bi se pri klawawu svaki put rukom dodirivao pod? Bog sa naklono{}u gleda na klawawe kad se ono ~ini smerno i bez ikakve teatralnosti, uz misli o Bogu i sa ose}awem sopstvene nedostojnosti i gre{nosti.

Kako treba postupati ako ti se gadi (ili se boji{) da u crkvi celiva{ ikonu ili krst posle ~oveka koji je o~igledno bolestan?

To su opet |avoqa na{aptavawa koja ho}e da sablazne ~oveka.

Tako da znate da se zaraza i bolest ne prenose preko crkvene Svetiwe.

Uzmimo na primer ~udo koje se stalno mo`e videti - u crkvi se stotine hiqada qudi pri~e{}uje iz jednog istog Svetog Putira, a posle svih |akon ili sve{tenik ispija ostatak, i niko se ne zarazi.

Da li je dozvoqeno celivati fresku u crkvi, spoqa ili unutra, i kada je najboqe vreme da se to uradi?

Ima mnogo ikona koje su za celivawe, a freskama je boqe pokloniti se i usrdno se pred wima pomoliti.

43

U svakom slu~aju freske ne bi trebalo celivati za vreme bogoslu`ewa (pogotovu ne one blizu ikonostasa) i time ometati vernike na molitvi.

Skupocen sud sa jevtinim sadr`ajem

Mogu li se u doma}im molitvama pomiwati `ivi nekr{teni ro|aci ili odstupnici?

Zdrav si, mlad si, lep si, okupan si, odeven si, bogat si, naki}en si.

No, kakav u`as, ako je tvoj dan ono {to je spoqa, a tvoja no} ono {to je iznutra!

Kakva `alost, ako su tvoja usta puna ne~istih re~i, i tvoj um pun ne~istih misli, i srce tvoje puno ne~istih `eqa i strasti!

Tada sva tvoja sada{wa rasko{ slu`i pove}awu efekta tvoje unutra{we siroma{tine; i lepota slu`i pove}awu efekta tvoje unutra{we rugobe; i tvoja spoqa{wa ~istota slu`i pove}awu efekta tvoje unutra{we ne~istote.

Ne zaboravi, da qudi ose}aju ja~e smrad od ne~istote iz skupocenog suda nego iz jevtinog.

Mogu se pomiwati i treba ih pomiwati, sa usrdnom molitvom Bogu da ih prosvetli i urazumi, da se krste ako nisu kr{teni, ili da se vrate veri pravoslavnoj ako su od we odstupili.

Tako se za wih treba moliti dok su `ivi, ali ako u tom smrtnom grehu umru, onda treba pitati za savet iskusnog duhovnika da li i kako za wih da se molimo. Takvim pokojnicima mo`e pomo}i milostiwa koja se daje za wih.

Kako postupiti ako ro|endan ro|aka ili bliskih prijateqa padne u dane posta, a trpeza je mrsna i pravi se veseqe?

Ako ro|endan nekoga od na{ih najbli`ih pada u dan posta, treba preneti praznovawe na drugi dan kad je to dozvoqeno. Ako smo pozvani da idemo na ne~iji ro|endan ili proslavu u posni dan, treba oti}i i sa molitvom u sebi provesti popodne ili ve~e, jesti ako ima ne~eg {to je posno, a ako nema ni~ega posnog, ne jesti ni{ta i ne kr{iti post, ve} objasniti doma}inima zbog ~ega ne mo`emo da jedemo mrsna jela, uvek se se}aju}i da "Bogu treba uga|ati vi{e nego qudima". iz kwige “Posavetujte me, o~e�, Svetigora

“Misli o dobru i zlu�, Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki

Izlazak lista pomogli: Slobodan Bogi}evi}, Nikola Kuburovi}.

44