Ašraf Abul-Jazid: „Ulica u Kairu” i druge pesme

Ашраф Абул-Јазид

УЛИЦА

У КАИРУ

Ashraf Aboul-Yazid

A STREET IN CAIRO

orta Mundi Ашраф Абул-Јазид УЛИЦА

Ashraf Aboul-Yazid А STREET IN CAIRO and other poems

Издавач / Publisher / Удружење за промоцију културне разноликости

„Alia Mundi” udruzenje.alia.mundi@gmail.com

https://udruzenjealiamundi.wixsite.com/alia-mundi

Корице / Cover / Ana Stjelja Digital Art / A street in the old Town of Cairo (Wikimedia)

ISBN-978-86-81396-20-9

© Удружење „Alia Mundi” 2023. Сва права задржана. © Association “Alia Mundi” 2023. All Rights Reserved.

Вечери

1.

Тражим неискоришћена лица

у гомилама уништених маски

да сакријем се кад сретнем те. Некада је туга покривала

континент мога срца.

2. Напаћен због неких песама

склонио сам уши даље од бучне тишине

да чујем исте, поновљене вести.

3.

Пред хиљаду затворених врата

палате туге у мом срцу стојим, без кључа.

4.

За главу вежем камен ћутања

и падам

у море сна, као сидро које се раздваја груди океана!

5.

Уздижући се са мог узглавља, сећање на смрт расте, да би ми упало у мастило.

То чини преминуле људе разбацане, као писма у рукама ветра. То су илузије укрштања

у мом срцу. Никад се нећу смирити, док моје срце не стави своје сидро

у кожу таме.

6.

Причам својој ћерки причу

пре него што заспи, али нас ноћ увек нападне

пре но што принц из наше бајке

упозна даму са стакленом ципелицом.

7.

Затвори прозор дана

пред синошњим сновима.

Бенха1

Попут брадавица на дојкама реке Нил

Бенха спава и тече.

То је мед у мојим сновима.

И питам се, кад кући се вратим

да ли бих могао да се свих његових путева сетим?

И да ли се Бенха сећа мог лица са новим, уморним путевима

на њему урезаним?

¹ Песников родни гад на реци Нил.

Улица у Каиру

Човек који се вратио кући, у краткој паузи од свог пута, има само два дана:

дан за његов долазак,

и дан за спремање за полазак.

Дан за плакање кад је видим,

и дан да заплаче приликом растанка.

Дан да отвори руке за пријатеље,

и дан за грљење њихове илузије.

Дан да им причам о рату,

и дан за њихове приче о жртвама рата.

Дан за живот,

и дан за вечну смрт.

Човек који се вратио кући, у краткој паузи од свог пута, сећа се:

када је почео рат, ставили су мете на његове очи, затворили му уста са

млазница резервоара, и како је умро пре мириса барута.

Човека који се вратио кући, у краткој паузи од његовог пута, дочекује улица у Каиру, и два тротоара, где је у даљину између њих сипао песак свог прогнаног напуштеног тела, пребројавајући

папире изгубљене ратове, под ватром и расветних стубова.

Човек који се вратио кући, у краткој паузи од свог пута, личи на ову улицу где пролазе поворке туге, не остављајући ништа осим бола.

Улица у Каиру

напуштена две хиљаде година, пуна осушеног дрвећа и људи, испуњена мешавином блата и костију,

али увек личи на реку,

као што живот личи на смрт!

Човек који се вратио кући, у краткој паузи од свог пута, само је улица у Каиру,

изгореле

са балконима очаја, са изгубљеним ратовима који плешу у њему, са ногама огрезлим у крви и мртвим телима, оним убијеним који спавају у његовом срцу

након што су завршили своје улоге на вестима.

Човек који се вратио кући, у краткој паузи од свог пута, тражи визију

на длану раширеном између два града, са линијама исцртаним годинама, направљеним од песка и ветрова.

Човек који се вратио кући, у својој краткој паузи, пита:

„Колико ће последњих ратова бити довољно?”

1001 светиљка за Џека Хиршмана

На улицама Сан Франциска

са својим телом палме Џек је носио своје песничке мердевине.

Он је то подржавао

на стубове светлости и уздижу се Држећи тајну кутију за лампу да осветли хиљаду и један дан: Запалио је лампу за слободу, Светлећа лампа која би осветлила мрак

за герилце у срцу својих пећина.

Лампа за брижне мајке; земље, језика и људи, Свјетиљка за преживјеле присилне миграције,

И још једна лампа за острва прогнан из мора љубави.

Носио је последњу лампу

Да лутају светским путевима; Од Хаитија до Вијетнама,

И од Колумбије до Палестине.

Јацк! Могао сам да те видим;

Са лампом легендарног духа.

Протрљао си га и промрмљао оплакујући Дилена Томаса,

Да подигне музику из његове вечне ноте. Плесао си са Аленом Гинсбергом,

као два сунцокрета на Ван Гоговим пољима

пре него што сте трчали Пикасо и Реноар

да ставим семе твоје последње лампе

на пољу револуције.

Тамо ће песници света орати

њихова заборављена земља, да расту дрвеће светлости, где сви носе своје пламене светиљке, држећи своје песничке мердевине, Подржавајући их тамо где се дижу стубови

на путевима широм света, да запалим вечну лампу са потписом Џека Хиршмана.

Ашраф Абул-Јазид, писац, преводилац и новинар из Египта. Аутор више од 35 књига поезије, романа, биографија, критика,

дечијих књига и књига превода. Као новинар радио је у

Египту, Оману, Кувајту, Саудијској Арабији и Кореји. Ради као главни уредник едиције Silk Road Literature Series у Египту

и као главни уредник корејског портала на арапском језику

AsiaN.

Поетско искуство Ашрафа Абул-Јазида

оетско искуство песника Ашрафа Абу ал-Јазида појављује се у његовом разрађеном читању његове песничке самосвести, и у истицању сопственог искуства путовања и отуђења као нетекстуалне писане нотације, већ пре као семантичке основе која блиста у позадине његових текстова, да формира неку врсту текстуалног супстрата који се унапред тумачи или прима, тако да функционише у меморији

текста, и његовим методама истраживања у свету.

У светлу овог сазнања, песник изводи шармантну

текстуалну игру представљену у његовом трајном и ефектном

песничком говору о сећању. Сећање овде није нужно поетско

памћење чије се тумачење или непријатељство према рату

може потпуно повући, стога ово истраживање настоји да

зарони у поетске способности које је представио Ашраф Абул-

Јазид: песник, имигрант, вечити путник, исељеник, уметник, фотограф и новинар који је често одлазио на пут и доживео

више путовања, као да савремени Синбад тражи да га открије

пре него што га авантуриста покупи, и тражи да размишља и

да се запита пре него што га извесност однесе.

Поетско искуство Ашрафа Абу ал-Јазида је искуство вредно

разматрања, јер је то искуство које произилази из песника

који је практиковао своје ставове, не замишљајући их, који

је живео у егзилу, трпео путовања и непрестано патио од

бола и рана. То је хоризонт носталгије, већ искуство које нам

показује како је египатски песник отуђен, како зури у улице и

контемплира их као да види улице свог сећања, свог детињства

и како преформулише своју машту док му недостају детаљи.

Од чулног уточишта до духовног места које носи на леђима

на свим својим путовањима.

То је природа египатског путника. Где год да крене он

остаје веран својим изворним коренима. У лицима сокака, села

и градова у којима је живео и одрастао, па сећање наставља да

ради, а песник наставља да сањари у потрази за апсолутном маштом.

Абдулах Ал-Самати

A STREET IN CAIRO

Sadness

Sadness is a woman in love with me. She dances for me till the awaking of dawn.

And continues her seduction till the sunset of my life.

Ashraf Aboul-Yazid A STREET IN CAIRO

Evenings

1.

Looking for unused faces In the piles of destroyed masks To conceal – When I meet you –Some sadness used to cover The continent of my heart.

2. Being tortured by some songs I threw my ears beyond the noisy silence.

To hear the same repeated news.

3.

Before the thousand closed doors Of the palace of sorrow in my heart I stand, Without a key.

4.

I tie the stone of silence to my head And fall, In the sea of sleep, Like an anchor splitting The ocean’s breast!

5.

Rising from my head, The memory of death grows, To fall in my inkpot. It makes the passed away people scattering as letters do in the wind’s hands. Those are the crossing illusions

In my heart, I shall never feel calm, Till my heart puts its anchor

In the skin of darkness.

6.

I tell my daughter a story

Before she sleeps, But we are always attacked by night Before the prince of our tale Meets the lady with the crystal shoe.

7. Shut the window of the day in the face of last night’s dreams.

To cry behind the curtains of my forgotten days.

Benha1

As a tit on the River Nile breast

Benha sleeps, and pours Its honey in my dreams.

I wonder, when I come home If I could remember all its roads?

Or if Benha remembers my face With the new tired roads Engraved on it?

1The poet’s home town on the River Nile

Love

When I visited my old school, And went in my old classroom, The boy who sat on my old desk, Did not look like me in my childhood…

Never! But I loved him!

Ashraf

Rain In the heavy rain No one feels A lonely drop.

A Street in Cairo

The man who returned home, In his short break, Does not have but two days:

A day for his arrival, And a day for getting ready to the departure.

A day to cry on seeing her, And a day for her to cry on the farewell scene.

A day to open his arms for friends, And a day for hugging their mirage.

A day to tell them about the war, And a day for their tales of the war’s victims.

A day

for

life, And a day for an eternal death.

The man who returned home, In his short break, remembers:

When the war started, They put targets on his eyes, They closed his mouth with the tank nozzle, and how he died before smelling the gunpowder.

The man who returned home, In his short break, Is welcomed by a street in Cairo, And two sidewalks, Where he poured in the distance between them The sands of his exiled deserted body, Counting the papers burned in The lost wars, Under the fire and light poles.

The man who returned home, In his short break, Is similar to this street where The processions of sadness pass, Leaving nothing but pain.

A street in Cairo

Deserted for two thousand years,

Ashraf Aboul-Yazid A STREET IN CAIRO

Full of dried trees and people, Filled with a mixture of mud and bones, But it always looks like a river, As life looks like death!

The man who returned home, In his short break, Is just a street in Cairo, With balconies of despair, With lost wars dancing inside him, With feet sinking in blood and dead bodies, Those killed ones that sleep in his heart After finishing their roles in the news.

The man who returned home, In his short break, Is seeking a vision

In the hand spread between two cities, With lines sketched by years, Made of sands and winds.

The man who returned home, In his short break, is asking: “How many last wars will be enough?”

The 1001 Lamps of Jack Hirschman

On the streets of San Francisco

With his palm tree body Jack was carrying his poetic ladder. He used to support it on the pillars of light and ascend Holding a secret lamp box to light up a thousand and one day: He lit a lamp for freedom, A glowing lamp that would illuminate the darkness for guerrillas in the heart of their caves. A lightning lamp for the caring mothers; of land, language, and people, A lamp for the survivors of forced migrations, And another lamp for the islands exiled from the sea of love. He carried the last lamp To roam the world’s roads; From Haiti to Vietnam, And from Colombia to Palestine. Jack! I could see you; With the legendary genie’s lamp .

You rubbed it and mumbled lamenting Dylan Thomas, To raise music from his eternal note. You danced with Allen Ginsburg Like two sunflowers in Van Gogh’s fields Before you ran by Picasso and Renoir To put the seed of your last lamp in the field of revolution. There, the poets of the world will plow their forgotten land, To grow the trees of light, Where all of them carry their flaming lamps, Holding their poetic ladders, Supporting them where the poles rise in the roads across the world, To light the eternal lamp signed by Jack Hirschman.

Ashraf Aboul-Yazid, writer, translator and journalist from Egypt. Author of more than 35 books of poetry, novels, biographies, criticism, children’s literature and translations. As a journalist, he worked in Egypt, Oman, Kuwait, Saudi Arabia and Korea. He works as the editor-in-chief of the Silk Road Literature Series in Egypt and as the editor-in-chief of the Korean Arabic-language portal the AsiaN.

The poetic experience of the poet Ashraf Aboul-Yazid

The poetic experience of the poet Ashraf Aboul-Yazid appears in his elaborate reading of his poetic self-awareness, and in projecting his own experience of travel and alienation as a non-textual written record, but rather as a semantic ground that flickers in the backgrounds of texts.

To form a kind of textual substrate that is interpreted or received in advance, so that it works in the memory of texts, and in the methods of its investigations of the world.

In light of this awareness, the poet performs a charming textual game represented in his constant and active poetic talk about memory. The memory here is not necessarily the poetic memory whose interpretation may be withdrawn or his integrated anti-war, hence this research seeks to dive into the poetic potentials presented by Ashraf Aboul-Yazid: the poet, the emigrant, the eternal traveler, the expatriate, the plastic artist, the photographer, and the journalist who lived through various journeys, and practiced multiple travels, as if he were a contemporary Sinbad seeking to reveal before to pick him up adventurous, and seeks to contemplate and question before certainty takes him away.

The poetic experience of Ashraf Aboul-Yazid is an experience that deserves contemplation, because it is an experience emerging from a poet who practiced its positions, not imagining them, who lived in exile, endured travel, and suffered its pains and wounds in a continuous nostalgic horizon. It is an experience that gives us how to alienate the Egyptian poet, how he stares at the streets and contemplates them as if he is staring at the streets of his own memory, his own childhood, how he reformulates his imagination while he misses the details of the sensory place to take refuge in the spiritual place that he carries on his back in all his travels.

It is the nature of the Egyptian traveler everywhere he goes. remains attached in its original position. In the faces of the lanes, villages, and cities that he experienced and grew up in, and from here the memory continues to work, and the poet continues to imagine in search of the absolute imagination himself.

Abdullah Al Samati

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

821.411.21(620)-1(0.034.2)

АБУЛ-Јазид, Ашраф, 1963Улица у Каиру и друге песме [Електронски извор] / Ашраф Абул-Јазид ; превод са енглеског Ана Стјеља = А street in Cairo and other poems / Ashraf Aboul-Yazid

; translated from English by Ana Stjelja. - Београд = Belgrade : Удружење за промоцију културне разноликости „Alia

Mundi”, 2023 (Београд : Удружење за промоцију културне

разноликости „Alia Mundi”). - 1 електронски оптички диск

(CD-ROM) : текст ; 12 cm. - (Едиција Porta Mundi)

Системски захтеви: Нису наведени. - Насл. са насловне

стране документа. - На насл. стр. и упор. ств. насл. на арап. писму. - Упоредо срп. и енгл. текст и арап. изворник.

- Ауторова слика. - Тираж 100. - О аутору. - Поетско

искуство Ашрафа Абул-Јазида / Абдулах Ал-Самати.

ISBN 978-86-81396-20-9

COBISS.SR-ID 115099401

ةرهاقلا في عراش