Велики турски сатиричар, песник и писац, Азиз Несин, једном је кроз досетку рекао: „Од троје Турака, четворо су песници“. Ова Несинова духовита мисао, заправо на најбољи
начин говори колики значај Турци придају поезији. Почевши
од народне, мистичке (суфијске), диванске, танзиматске... па
све до савремене турске поезије, развија се једна поетска нит
коју време не може да прекине. Она траје, она се поштује и
њој се генерације Турака наново враћају. Сасвим је јасно да
је и турска као и друге поезије света продукт менталитета
једног народа, те духовна стаза којом су ходили Турци
кроз историју. Пратећи тај духовни пут, преводилац и приређивач ове књиге, определио се да према сопственом
поетском и преводилачком нахођењу начини избор из поезије најзначајнијих турских песника који су стварали у 20. веку.
Избор из савремене турске поезије под насловом
„Песма је птица на врху вулкана“ (према стиху из песме Улку Тамера) чине песме 12 турских песника. Сваки песник је представљен са три своје песме, а сама збирка осим поезије
доноси и биографске белешке о песницима, како би читаоце упознала са занимљивим детаљима из живота ових песника. Ова књига не пледира да се представи као антологија, нити је уређена по неком конкретном научном и стручном кључу, већ напросто пледира да из мора турских песничких бисера пробере оне најосећајније и најлиричније, оне који шаљу извесну поруку или које у себи садрже извесну филозофску мисао. Ова збирка, уопштено говорећи, има једну једину намеру, а то је да покаже сву лепоту и мисаоност савремене турске поезије.
Др Ана Стјеља
ПРЕДГОВОР
Врла нова потрага
,,Четворо од троје Турака“, рекао је једном у шали Азиз Несин, највећи турски сатиричар, ,,јесу песници“. Његова
досетка је нарочито била прикладна за опис прилика пре савремене историје када је поетска уметност представљала свеприсутну страст и популарну разбибригу. Отомански
султани су уживали у стиховима и често су и сами постајали
песници. За интелектуалце у урбаним срединама, писање стихова била је потпуна нужност. У седамнаестом веку, султан
Мурат IV је слао наредбе свом врховном команданту у облику
римованих стихова, а командант је одговарао користећи исти метар и риму. У сеоским срединама, народни песници су
представљали омиљену забаву са својим лирским песмама.
Пошто су неки еминентни песници са ниподаштавањем говорили о прози, примат поезије је засенио напредак прозе као средства изражавања. Поезија је била толико популарна да су, у другој половини деветнаестог века, чак и састављачи речника осећали потребу да их напишу у метрици и рими од почетка до краја, нпр. турско-француски, турско-јерменски, турско-грчки лексикони. Чак је и један уџбеник за хемију био написан у стиху!
Са развојем новина и часописа, есеја и чланака, књижевне
представља питање живота и смрти. Важно је истаћи да
најутицајнији турски комуниста свих времена није био
државник нити социолог нити новинар, већ песник Назим
Хикмет.
Иако роман добија на порасту популарности у савременој турској књижевности, захваљујући Јашару Кемалу
Орхану Памуку и у земљи и у иностранству, књижевна проза
и даље дели своје значајно место код публике са поезијом.
Вероватно почасно место у историји турске књижевности ипак заузима поезија. Ово је свакако тачно за готово дванаест векова, од шестог века нове ере па надаље. Међу туркијским народима из Централне Азије (нарочито
међу Ујгурима) током дугих миграција у Малу Азију, у доба
анадолијских Селџука (од једанаестог до тринаестог века) и током шест векова Отоманске империје (од краја тринаестог
до прве четвртине двадесетог века) углавном су песници били
ти који су говорили о социјалним, етичким и естетичким проблемима; представљали су вербалну креативност; стварали
су вође покрета нове оријентације; и служили су као чувари установљених вредности. Ови песници су такође помогли ширењу кинеског, исламског (у оквиру арапско-персијког
окружења) и на крају европско-америчког утицаја.
Током ове старославне традиције, турска поезија се показала као изузетно продуктивна, нарочито током отоманског периода. Елитни песници, од којих је већина била блиска царском двору и уживала покровитељства, произвели су огроман број стихова у облику строфа, са строгом прозодијском структуром и строго утврђеним распоредом риме под утицајем арапско-персијских узора. Трубадури и путујући певачи из руралних средина учинили су бесмртним јединствено домаће обележје туркијске/турске народне поезије, која је у великој мери била импровизована и певана уз
музичку пратњу коришћењем метрике према броју слогова, веселог ритма и аутентичног анадолијског вокабулара. У обема главним струјама, милозвучност и лирски ток, са честим алитерацијама и ономатопејским ефектима, играли су важну улогу. У значајној мери, и класична и народна поезија
поседовале су музичке квалитете.
Културна модернизација је унела нови дух и била је, донекле, предвођена иновацијама и револуционарним идејама које су се појавиле у делима песника двадесетог века.
Трансформација турске поезије је била запрепашћујућа
кад су у питању различити утицаји које је попримила са
Запада, који ни на који начин нису били здушна употреба
првобитне форме и слободног стиха и с временом је развила
свој сопствени карактер који се може описати као ,,заиста оригиналан“. Након деценија трагања за душом као и
грозничаве потраге за новим начинима изражавања, одважна нова синтеза чини се да се појављује. Занимљиво је да је модеран стих, у својим разноврсним таласањима, прихватио
такве европске покрете као што је парнасизам, симболизам, надреализам, конструктивизам и друге заједно са својом аутентичном традицијом poesia dʼarte и poesia popolare.
Још од успостављања Турске Републике 1923. године, типологија турске поезије је имала запањујуће широк распон, од суфизма до социал(истичког) реализма, од романтичне љубавне поезије до идеолошке погрде, од метафизичких тема до lettrisme-а, од дидактичких стихова до историјске носталгије, од неокласицистичких реформулација до футуристичких истраживања.
Талат Саит Халман (из књиге „A Brave New Quest“, Syracuse, New York, 2006)
ПЕСМА
Из
ПЕСМА
СA ДРУГОГ БРЕЖУЉКА
Јуче сам те са брежуљка видео, драги Истанбуле мој!
Нема места којим нисам ходио
које нисам заволео и видео ја
док живим, у душу ми се радосно завали ти, јер живот има вредности чак и кад се твој обичан крај заволи.
Колико само раскошних градова
на овом свету има, али ти си тај што њихову лепоту дражесну ствара
кажем да, као у најслађим и најдужим сновима живи онај ко много година у теби дане, ноћи и судњи дан угледа.
ПЕСМА ЈЕ ПТИЦА НА ВРХУ ВУЛКАНА
ЈЕСЕЊИ ВРТОВИ
Срце ми је поново тужно, спомињем те из далека старим јесењим вртовима јуче поново прођох ја
уморан и сломљен, као најкрхкија земља старим јесењим вртовима јуче поново прођох ја.
Кад од тебе растах се, груди се моје сузама испунише видех летњу траву по којој ходасмо како увенула је у последњем трену, боја мога лица, попут овог годишњег доба је посивела старим јесењим вртовима јуче поново прођох ја.
Избор из савремене турске поезије
ПЕСМА ЈЕ ПТИЦА
НА
МОЛУ УСНУЛИ БРОД
На молу уснули броду, сећаш ли се пучине
силовитих таласа, морских алги, хука воде?
Кад би нас у јутарње сате неке позвала пучина
кад би брод сидро своје подигао изненада
и кад би наш пут отпочео...
Кад бисмо на пучини сами остали, попут подигнутих једара
и кад бисмо у хладну зору
у сан утонули.
На молу уснули броду, сећаш ли се пучине
оних који одлазе и никад се не враћају и оних који узалудно чекају?
Избор из савремене турске поезије
17
ЛЕЈЛА
Вечерас сам сањао Лејлу –свећу што гори, док је оплакивала своје боли; свиленкасту косу њену својим сам рукама уплео
и попут омче је на свој врат ставио, вечерас сам Лејлу сањао.
Лејла... с очима боје лешника, као у газеле пустињске косе су њене и од њене судбине црње.
На њеном је путу љубави заседа постављена. Вечерас сам Лејлу сањао ја.
Кап на њеним трепавицама, бисер поста, љубавни пут њен патњом испуњен беше, у њеној тузи постоји нека друга лепота
неки други свет, сета душе, на трепавицама њеним бисер скамењен je.
ПЕСМА
ПУТОВАЊЕ Путује песник неки морем нашег света, гледајући једну звезду.
На пут је кренуо песник неки са звезде једне на мору посматрајући наш свет.
НОСТАЛГИЈА
Мору желим да се вратим!
Плавичастом огледалу вода; у његове дубине желим да погледам.
Мору желим да се вратим!
Одлазе бродови, на светле хоризонте бродови одлазе!
Сета не испуњава њихова бела једра.
Довољно је да један дан на бродовима проживим
кад ми је већ смрт суђена.
Ја сам попут светлости што се у воде утапа, у водама желим да нестанем!
Мору желим да се вратим!
Мору желим да се вратим!
ОДЛАЗАК
По прозорским стаклима снег и ноћ.
Шине које светле у потпуно белој ноћи подсећају те да одлазиш далеко
и да се с њима више нећеш срести. У станичној чекаоници треће класе
лежи босоного дете са црном марамом на глави.
Тумарам...
Ноћ и снег по прозорима.
Унутра песму певају.
То је била најдража песма мог друга који одлази.
Најдража песма...
Најдража...
Нај...
Другови, не гледајте ме у очи, плаче ми се.
Шине које светле у потпуно белој ноћи
подсећају те да одлазиш далеко и да се с њима више нећеш срести.
На станичној чекаоници треће класе
лежи босоного дете са црном марамом на глави...
Ноћ и снег по прозорима.
Унутра песму певају!
ЖЕЛИМ ЗЕМЉУ Желим земљу,
да небо плаво, грана зелена, а поље плодно буде; да земља птица и цвеће буде.
Желим земљу,
да не буде ни патње ума, ни жудње срца и да братској свађи дође крај.
Желим земљу, да не буде богаташа ни сиромаха,
да не буде разлике између тебе и мене
да у кишним данима свако свој дом нађе.
Желим земљу,
да се живи као кад се из срца воли, а ако има невоље неке, нека то буде од смрти.
мојој ноћи, једна жена! Очи њене, месеца сјај тело њено, белина снега коса њена, ризница злата.
Нити се из заноса мога даје до знања
ПЕСМА ЈЕ ПТИЦА НА ВРХУ
ПРАЗНИК
Гаврани, нипошто немојте рећи мојој мајци! Данас док се будем спремао на пут, из куће ћу побећи и у Министарство војно отићи. Ако јој не кажете, слад ћу вам купити ђеврек ћу купити и ушећерене бомбоне, на љуљашке ћу вас попети, све своје кликере ћу вам дати, гаврани, молим вас, немојте рећи мојој мајци!
Избор из савремене турске поезије
ПОРТРЕТ ОСВАЈАЧА
На куполи Аја Софије, један бели облак је погледах га нестаде. Бројанице моје боје меда
дани боје ћилибара, опало лишће и наде
јесења киша на стаклу, у млазевима лије.
Кафтани који њишу се моји били су и гриве коња моје биле су повољни ветрови дували су, камене бедеме рукама померио сам тврђаве на мене личе Истанбул освојио сам.
Из златне чиније јео сам, воду пио сам у златној кочији с муком Дунав прешао сам
султан Мехмед Освајач ја сам, с тугром и плаштом узвишеним.
На слици једној мали остао сам то ја нисам, турбан свој, крзно за зиму и ружу своју без мириса
на земљи, као луд, тражио сам.
из савремене турске поезије
ПЕСМА
ПРОЗОР
Жути је љиљан процветао. Прозор мој у врту таме ноћ из собе моје преводи док дрво једно у стакло удара.
Зар си се смрзло, нежно дрво или си се од лопова уплашило?
Узалуд су им давно приступиле руке моје четрдесет хајдука.
И немарни мој пас на капији мојој незнаној, зец један у сну свом бежи, облаци се сад на недра људска ушуњавају с димњака, изјутра.
Избор из савремене турске поезије
ПОГУБНА ЖЕЉА МОГА СРЦА
У мирису листа осећам вече
које приближава ме месту што непостојање се зове.
У мирису листа осећам вече
које на мом лицу из вода, из песама доноси зоре.
Тишина брод неки постаје, ноћ сада море је
које жал младости на пут односи
као кад се једро подигне.
Тишина брод неки постаје, ноћ сада море је
које таласе хладне из мене односи.
За руже срца мога ветар тражим, да у трену једном живи, у мени, у мојим сновима.
За руже срца мога ветар тражим, да појури, да се расплине, да машта моја не ишчезне.
ШТА ВИШЕ?
Дао је све што је могао, све своје непроживљено, за тебе је живео
али ти си вечна, савршена, незасита...
Није свака љубав заувек.
Рај искушава, срећа је одблесак муње.
Како се време на слици замрзне!
Срећа је постојаност времена, подсећање на бесмртност.
Све што није могао да проживи, због тебе је доживео, чак и смрт, шта више?
НА СИЛУ
Песму о себи нисам написао, она се сама на силу написала.
Ниједну љубав нисам напустио, она је саму себе, на силу напустила.
Не гледајте ме како бежим, говорећи да сам частан од рођења!
Ниједну свађу нисам изазвао, већ су ме на њу приморали. Нисам сâм ушао у ову окрутну трку, задихан, у њој сам се нашао. Никоме се нисам својевољно прикључио, хтео не хтео, на силу су ме тој трци прикључили.
знам да се више не живи од написаног. Нисам желео да пишем, желео сам да живим, своју љубав сам желео, сами су себе, на силу, да пишу натерали.
из савремене турске поезије
Свакако да је од тебе требало да буде лепша слика коју насликао си ти, скулптура коју направио си ти, од тебе је требало да буде већа, од тебе привлачнија.
Свакако да је од тебе требало истинитије да збори песма коју написао си ти.
Свакако да је од тебе више требало да осети туркија коју отпевао си ти.
Ти си велики због оног што јеси.
Ти си добар због оног што јеси. Ти си леп због оног што јеси.
ПЕСМА ЈЕ ПТИЦА НА
Крагну твоје кошуље, зелене, свилене, време прегазило је.
Превише свега, погубно је, а Едип Џансевер од превише песама, умро је. 1 Турски песник, рођен 1928. године у Истанбулу, а умро 1986. године, такође у Истанбулу. (Прим. прев.)
ОДГОВОРИ ЗА ПЕСМУ
1. Песма је брат ноћи мајка дану.
Песма је деда у срцу.
2.
Песма је глас паука мелодија зида.
Песма је зидарева туркија.
3.
Песма је поток кише зној косе корена.
Песма је барке нова палуба.
4.
Песма је рам плаката обележје слова.
Песма је метал у звончића.
ПЕСМА ЈЕ ПТИЦА НА ВРХУ ВУЛКАНА
5. Песма је плаветнило камионета храброст камиона.
Песма је ненаписана историја фаетона.
6. Песма је чесма бакрача путник бунара.
Песма је чувар извора.
7.
Песма је равнотежа акробата посматрач мађионичара.
Песма је сан чаробњака.
8. Песма је грожђа сунце црв јабуке.
Песма је прах малина.
9.
Песма је жиг сребра конструкција челична.
Песма је пробој метка.
10.
11.
12.
вео живота.
13.
ТВОРАЦ
Џемалу Суреји
Хиљаду и прве ноћи, створи песника, хиљаду и друге, створи Џемала, хиљаду и треће, Творац песму прочита, потом се на почетак врати, те створи жену изнова.
из савремене турске поезије
ТЕБИ ХВАЛА
Ти си ме пољубила, теби хвала;
док сам спавао, чело си ми целивала; свежина је гајеве ударала, врапце моје оживела;
ти си била плава лисица, плавог си коња узјахала;
можда јуче, а можда недеље прошле умро сам ја.
Лепа си ми била, као и твоја стопала.
ПЕСМА ЈЕ ПТИЦА НА ВРХУ ВУЛКАНА
Јахја Кемал Бејатли је рођен у Скопљу 1884. године. Школовао се у Цариграду, радио као дипломата због чега
је пропутовао Европу. Сматра се једним од најзначајнијих
турских песника и интелектуалаца 20. века. Посебно је неговао класичну турску књижевност, писао о природи и Истанбулу којим је био опчињен. Његова поезија која је инспирисана музиком има високе уметничке домете. За собом је оставио бројна прозна и поетска дела. Умро је у Истанбулу 1958. године. Ахмед Хамди Танпинар је рођен у Истанбулу 1901. године. Један је од најзначајнијих модерних писаца турске књижевности. На његов поетски рад највећи утицај је оставио турски песник Јахја Кемал Бејатли. Радио је као професор књижевности, a био је и члан турског парламента. У његову част, установљен је књижевни фестивал у Истанбулу који носи његово име. Умро је у Истанбулу 1962. годинe. Назим Хикмет је рођен 1902. године у Солуну.
Сматра се првим турским модерним песником, али и једним
од најзначајнијих светских песника 20. века. Писао је прозу, поезију и драме. Студирао је у Москви где се упознао са многим значајним писцима и уметницима. Стварао је под утицајем руских футуриста, а због његовог песничког стила поредили су га са Лорком, Мајаковским и Нерудом.
По повратку из Русије постао је водећи песник турске авангарде. Један део свог живота је провео у затвору због својих политичких ставова који су му донели сукоб с турским властима. Његова поезија је преведена на више од педесет светских језика. Последње године свог живота провео је у егзилу. Умро је у 1963. године у Москви, где је и сахрањен. Џахит Ситки Таранџи је рођен у Дијарбакиру 1910. године. Након завршене основне и средње школе уписао се
Белешке о песницима
на факултет за политичке науке у Истанбулу. Школовање
је наставио у Паризу, али га није довршио. Радио је као
преводилац. Познати су његови преводи песама Шарла
Бодлера и Пола Верлена на турски језик. Његове песме су
први пут објављене у часопису „Сервети фунун“ и од тада је
постао водећи песник републиканске ере. У његовој поезији
се може приметити француски и уопште западни утицај. У својој поезији он велича лепоту љубави и радост живљења, али неретко наглашава и страх од смрти. Објавио је неколико
збирки поезије и добитник је неколико награда. Умро је у Бечу 1956. године. Након смрти, 1957. године, на основу анкете
коју је спровео један турски часопис („Варлик“), изабран је
за најомиљенијег песника.
Орхан Вели Каник је рођен 1914. године у Истанбулу.
Матурирао је у истанбулској
гимназији „Галатасарај“
студирао филозофију на Истанбулском универзитету који никада није завршио. Незадовољан пословима које је једно
време обављао, у потпуности се окреће књижевности. Своја дела је објављивао под разним псеудонимима попут Мехмед Али Сел и Адил Ханли. Био је уредник часописа
„Јапрак“ („Yaprak“) али је своју поезију и прозу објављивао у тада водећим турским књижевним часописима. Аутор је манифеста књижевне групе „Гарип“ коју је покренуо са
Мелихом Џевдетом Андајем и Октајем Рифатом. Каник се побунио против традиционалне песничке форме, те се може сматрати авангардним песником. Умро је 1950. године и сахрањен у Истанбулу. Октај Рифат Хорозџу је рођен 1914. године у граду Трабзону у северо-источној Турској. Дипломирао је право на Универзитету у Анкари. Био је послат у Француску ради стицања звања доктора наука, али га је у томе спречио Други
Белешке о песницима
ПЕСМА
ЈЕ ПТИЦА НА ВРХУ ВУЛКАНА
светски рат. По повратку у Турску настанио се у Истанбулу, где је живео већи део живота. Умро је у Истанбулу 1988. године.
Октај Рифат се сматра претечом модерног песништва, остајући
изван граница традиционалног певања, формирајући потпуно
нови књижевни покрет. Извршио је велики утицај на модерну
турску поезију. С пријатељима, песницима Мелихом Џевдет
Андајом и Орханом Вели Каником основао је песничку групу „Гарип“. Они су објављивали песме у заједничким збиркама
и бројним часописима све док Орхан Вели није преминуо.
Њихов заједнички књижевни рад био је обележен врло модерним приступом поезији с израженим суреалистичким
елементом. Поред поезије, Октај Рифат је писао романе, драме и неколико превода старих латинских и грчких дела на турски језик. У својој поезији је користио богатство
турског језика. Добитник је више националних награда како
за поезију и прозу, тако и за драмско стваралаштво.
Фазил Хусну Дагларџа је рођен 1914. године у
Истанбулу. Један је од најзначајнијих песника модерне Турске, са преко 60 објављених збирки поезије. Био је заговорник језичког пуризма, чиме је унео нову димензију у савремену турску књижевност. Избор из Дагларџине поезије је преведен на енглески језик, за шта је заслужан Талат Саит Халман, чувени турски песник, преводилац и први министар културе Републике Турске. Дагларџа је добитник бројних турских и међународних награда. Умро је 2008. године у Истанбулу, где је и сахрањен.
Мелих Џевдет Андај је рођен 1915. године у Истанбулу.
Песник и писац који представља једног од покретача
књижевног покрета „Гарип“. Радио је у Министарству за
образовање, али и као новинар који је писао чланке за турске
новине „Акшам“ и „Џумхуријет“. Од 1954.
Белешке о песницима
ПЕСМА ЈЕ ПТИЦА НА ВРХУ ВУЛКАНА
године, радио је као професор на Државном конзерваторију
у Истанбулу. Током своје књижевне каријере, Мелих Џевдет
Андај је објавио збирке поезије, драме, романе, есеје, мемоаре,
а неколико књига је превео и на турски језик. Године 1971.
Унеско га је сврстао уз Шекспира, Толстоја, Достојевског.
Његове књиге, су преведене на енглески, румунски, немачки
и мађарски језик. Умро је 2002. године у Истанбулу.
Азиз Несин је псеудоним турског писца и хумористе,
који се сматра једним од најомиљенијих и најчитанијих
турских писаца 20. века. Рођен је као Мехмед Нусрет 1915. године у Истанбулу. Због свог специфичног хумора, често се наводи и као „савремени Насредин Хоџа“. Азиз Несин је био веома плодан писац. Објавио је преко сто књига, међу којима се налазе: збирке песама и приповедака, романи, бајке, сатире, анегдоте, мемоари, путописи и позоришни комади. Добитник
је низа како домаћих, тако и страних награда и признања. Посебно се истакао као велики хуманиста, што потврђује чињеница да је своју имовину завештао „Задужбини Несин“.
Умро је 1995. године у Измиру, у који је отишао како би својим читаоцима потписао књиге. Нико осим његовог сина
Алија не зна где је сахрањен.
Булент Еџевит је турски политичар, песник и
новинар. Рођен је 1925. године у Истанбулу. Дипломирао
је на Роберт колеџу у Истанбулу. Мајка (једна од првих
жена сликарки у Турској) му је бошњачког, а отац курдског
порекла. Био је премијер Турске и лидер Републиканске народне странке. Како је једно време студирао санскрит и
бенгалски језик, преводио је поезију Тагора, али и Елиота на турски језик. Објавио је две збирке поезије и више књига из области политике. Умро је у Анкари 2006. године. Џемал Суреја је турски писац и песник. Представља
Белешке о песницима
врло необичну и занимљиву личност модерне турске књижевности. У његовим венама тече крв Заза (ирански
народ из источне Анадолије) и Курда. Рођен је 1931. године, у градићу Пулумур, на истоку Анадолије, који претежно
насељавају Курди. Право име му је Џемалетин Себер.
Књижевни псеудоним почиње први пут да користи 1956.
године. Дипломирао је политичке науке на Универзитету
у Анкари. Једно време је радио као уредник књижевног
часописа „Папирус“. Џемал Суреја спада у групу друге нове
генерације турских песника постмодернистичког покрета.
Тема већине његових песама је љубав, а неретко су његове
песме прожете и еротским набојем. Објављивао је поезију и
чланке у часописима. Умро је у Истанбулу 1990. године.
Улку Тамер је рођен 1937. године у граду Газиантеп, на југоистоку Турске. Матурирао је на америчком Роберт
колеџу у Истанбулу. Студирао је новинарство да би се потом посветио позоришту и писању позоришних комада. Писао је поезију и бавио се преводилаштвом. Прву песму је објавио 1954. године. Приредио је „Антологију савремене латиноамеричке поезије“ (1982). Умро је у Бодруму 2018. године.
Белешке о песницима
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
821.512.161-1(082.2)
821.512.161.09-1
ПЕСМА је птица на врху вулкана = [Yanardağin üstündeki kuştur şiir] : избор из савремене турске поезије : [seçilmiş şiirler] / избор и превод с турског Ана Стјеља. - Београд : А. Стјеља, 2018 (Београд : Digital Аrt Company). - 71 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Porta Mundi)
Тираж 500. - Реч приређивача: стр. 5. - Стр 6-8: Врла нова потрага / Талат Саит Халман. - Белешке о песницима: стр. 63-67.
ISBN 978-86-900334-0-9
1. Up. stv. nasl. 2. Стјеља, Ана [приређивач, сакупљач] [преводилац] [аутор додатног текста]
a) Турска поезија COBISS.SR-ID 259306252
Избор из савремене турске поезије
