YélénaY.Dimitriyévitch
poème
Belgrade,2016.
YélénaY. Dimitriyévitch
UNEVISION poème
JelenaJ.Dimitrijević
PRIVIĐENJE poema
Izdavač AnaStjelja
Prevodpredgovora BojanSavićOstojić
Dizajnkorica,lektura Ana Stjelja
Kolažnakoricama Ljiljana Stjelja
Fotografije
TataCentral Archives
Tiraž 200
Štampa
DigitalArtCompany
Autorkinaposvetauzizdanjeiz1936.
Ovapublikacija,objavljujesepovodomjubileja–80godinaodobjavljivanjapoeme„Unevision“.
Naslovnastranaizdanjaiz1936.
PREFACE
Lepoème«UneVision»,luàParisàlaRéunionmensuellede„NotrePetitCercle International“,àlaSociétédesGensdeLeuresetau„Jourderéception“deMadame Salabert,estdédiéàl’Ombred’unedemesnoblesrelationsenOrient,machèreamie disparue,–LadyDorabTata,épousedubaronSirDorabTata,àBombay.
LadyDorabTataappartenaitauxsectateursetdisciplesdeZoroastrequi sontd’originepersane,ets’appellentParsis,cequiveutdirePersans.
Depuisdouzesiècles,lesParsiss’étaientretirésdelaPerseauxIndesafinde nepasdevenirtraîtresàlareligiondeleursancêtresenacceptant,parforce,celle desvainqueursdeleurpays:lareligionmahométane.QuoiquehabitantlesIndes depuisdessièclesetdessiècles,ilsrestèrenttoutdemêmestrictementfidèlesà leurreligionetàleurscoutumesanciennes.Néanmoins,ilssontlesplusavancésà Bombayparlesidéesetparlesméthodesmodernesdanslesaffairescommerciales, aussibienqueparl’éducationd’Occident.ABombay,villed’unmilliond’habitants,iln’yaplusquecinquantemilleParsis;cependant,cesonteuxquiysontles plusimportantsetlesplusriches,mêmeplusquelesAnglais...Leurspalaisavec „lesjardinssuspendusdeSémiramis“,reinelégendaired’AssyrieetdeBabylone, parseméssurlacollineMalabarHill,sontdevraispalaisdeMilleetuneNuits.Ce sontlesParsisdeBombay–plusparticulièrementSirDorabTataetSirRauan Tata,deuxfrères–qui,parleurbienfaisance,ontélevédesécolesnombreuses,des institutsdivers,deshôpitaux,desasiles,desfontainesd’eaupotable,etquiontembellilabellevilledeBombaydemerveilleuxjardinspublics,deluxueuxclubs,etc. Ilssontlesdirecteursdesplusimportantesbanquesetdesplusgrandesmaisons commerciales.Ilsparlentl’anglaisparfaitementetsansaucunaccentétranger.Et, enfin,ilsnesontpascontrelesAnglais,maispourlesAnglais...
Quantauxfemmes-Parsies,ellessontaussiremarquablementéduquées, etreconnuescommetrèsjoliesfemmes.Riend’étonnant.Carellessontd’origine persane,del’originedecesfemmesdontSaadi,lepluscélèbrepoètepersand’autrefois,avaitimmortalisélabeautédanssonlivredepoésiesintituléGulistan(Le jardindesroses).Aucunefemmedecevastepaysnedrapesonsari,c’estàdiresa tuniquesemblableaupéplumdelafemmedel’antiquité,avectantdegoût,même
decoqueuerie,commeunefemme-Parsie.Al’occasiondesfêtesdeleursnoces,par leurssarisdesoiedetoutescouleursvives,ornésdeperlesetdepierresprécieuses ondevineleluxedesfemmesindiennesetlarichessedesIndes.
Unsoir,lesfemmesd’Occidentétaientsimplementstupéfiéesdelarichesse etduluxedel’Orient.C’étaitàVienneen1930,àl’occasionduCongrèsinternationaldel’AssociationdesFemmes,àl’HôteldeVille,oùlesdéléguéesétaientinvitées parleprésidentdelaMunicipalitéaudînerdegala,etoùuneIndienne,quireprésentaitlesfemmesindiennes,apparutensousaridesoierougeornédeperleset depierresprécieuses,paréedebijouxquiéblouissaientlesyeux.
CeueIndienneétaitmoninoubliableamie,ladistinguéeLadyDorabTata,qui décéda,quoiquejeune,exactementunauaprèsceCongrèsféminin,àVienne.
LesdisciplesdeZoroastregardenttouteslescoutumesdeleursancêtres, etmêmecelle-ci,qu’aprèslamort,lecadavredudécédéestexposéauxoiseaux deproie,auxvautours.Cesoiseauxférocesysontapportés,danscebut,d’une lointainerégiondesIndes.Danscebutaussisontélevéescinqtours,quis’appellentles«ToursduSilence».TroistourssontréservéesauxParsisengénéral,la quatrièmeauxsuicidésetauxcriminels,lacinquième,laplusvieilledetoutes,qui futconstruiteen1672parunricheParsi,n’estquepoursesdescendants.Sousle sol,dansunpuitstrèslargeetprofond,lescendresdetouteslesclassessocialesse mêlent,puisque«devantlamortnoussommestouségaux»...
CesfameusestourssontsituéessurlesommetdelacollineMalabarHill,au milieudevastesetdélicieuxjardinsdefleursetd’arbresdestropiques,d’oùlavue, d’uncôtésurBombay,del’autresurlamer,ravitlesvisiteursétrangers.
Maisquipourraitêtreravidelabeautéaprèslesentimentlourd,pénible, toutàfaitétrange,dontonestsaisiàl’entréedéjàdecesjardinsenvoyantces oiseauxterriblesperchéssurlesbranchesd’unarbresansfeuillesoùilsauendent leurfestin–lecadavrehumain?...
Ondit,qu’ilslesententdeloinetqu’ilssedonnentlesignail’unàl’autre parleursvoix.Etaprèscela,ilsserassemblent,ilss’envolentetilss’abauentau borddelatourdanslaquelleonvaposerlecorpsdudécédé...Dèsquelesvautours
entendentlaserruregrincer,ilssaventqueles«impurs»,c’estàdireceshommes quis’occupentducadavre,sontsortis,ilsdescendentaudedansdelatour,(les toursn’ontpasdetoit)etenunedemi-heureouunpeuplus,ducorpsdumort,il nerestequ’unsqueleue...
J’avaisdéjàentenduparlerdeceuecoutumeeffrayanteetjenepouvais m’imaginerl’impressionquej’aiéprouvéeenvoyantcesoiseauxrapacesetces tours.Surtoutcesoiseaux!Aleurvue,j’étaissurlepointdem’évanouir.
«Quoiquejeune,ellepeutmouriraujourd’huioudemain,puisqu’elleest mortelle,etquelesvautoursluibecquèterontsesyeux,sesbeauxyeuxnoirs?» Quellourdsentimentetquellesstupidespensées!Etauretourdecelieuterrible, toutépuisée,j’emballaimesbagagesetjem’enfuisdeBombaylemêmejoursans revoirsesyeux,lesbeauxyeuxnoirsdeLadyDorabTata...
Enparcourantunegrandepartiedel’Indedel’Ouest,jem’arrêtaisàCalcuua oùjetrouvais,àl’AgenceCook,saleureavecladatedujourdemafuitedeBombay. Ellem’invitaitàprendreunetassedethéchezelle,poutcauserensemble...
C’étaitleplusétrangesentimentdemavie,cesentiment-ci,quej’éprouvais danscepayslointainetmystérieux.
JeleluiaiditàViennequandellemedemanda:«Pourquoiavez-vousquiué Bombayàl’improvistesansauendremaréponse?»
Et,voilà,elleestmorte!...
EllemourutenAngleterre.Commesiellesavaitqu’elleallaitmourirbientôt,elles’enfuitpourquelamortnelatrouvâtpasàBombay...
Unenuit,elleapparutdevantmoitellequ’elleestdanslepoème«UneVision»...
Jenesuispasmystique,maiselleétaitd’unpaysmystérieux…
Ravissante,inoubliableàjamaisLadyDorabTata!
Paris,1931.
Al’OmbredelanobleIndienne–Parsie
LADYDORABTATA
Hiersoirj’avaisunevisite, Inauendue.
Ah,non!
Cen’étaitpaslesoir,maisminuit, CarleclocherdelaCathédrale
Sonnait:ding!ding!ding!...,douzefois
Justementquandellem’apparut.
Machambre–oùj’étaiscouchée
Sanssommeil,lesyeuxouvertsetmouillés–
Quiétaitsombre,
Toutd’uncoup
Commeparlalumièreéblouissantedusoleil
D’unezonetorride–
FutilluminéeparsonOmbre.
Oui,c’étaitElle,
Jel’aireconnue
CommesiElleavaitétélesoleilbrûlant,
Oulesoir,sanscrépuscule,ou,sansaube,l’aurore
Desonmystérieuxpays,tantaimédemoi!...
Maisceuelumièrecéleste,d’oùvint-elle?
DelaVieoudelaMort
Cen’étaitpasdesesbouclesd’oreilles,
Nidesoncollieroudesondiadème;
Nonplusdesbraceletsautourdesesbrasnus;
Mêmepasdesaceinturequienlaçaitsataille:
Desesbijouxmerveilleux,dontElleétaitparée
Unenuit,
Maispasceminuit.
Cen’étaitpasdesonsarirouge, Desoie, Ornédeperlesdeleurseauxbénies
Etdespierresprécieusesdeleursmontagnessacrées, Caràminuitpassé Ilétaitremplacé
Parunmorceaudetoileblanche,–sonsuaire.
Sonfront,autrefoissiserein,
Etaitpâlecommelaflammed’uncierge
Oudufeuduboisdesantal, Dufeusacré,danssontemple,quines’éteintpas; Sesyeuxnoirsethumidescommedesolivesmûres, PurscommeceuxdelaMèredeNotreSeigneur, Etaientvoilésduvoiledutrépas.
Impassible,mueue,immobile,
Sanslesourirequim’enchantaitautrefois,
Sanslavoixquim’enivraitauparavant,
Sansladémarchequimeravissaitalors,–
ElleétaithumbledevantCelleparlaquelle
Ellefutdépouilléedetout,–
DevantlaMort.
Dansmachambrebrillanterégnaitlesilencedutombeau,
J’étaissansvoix,Elledemeuraitmueue;
J’étaiscommeclouée,Ellerestaitimmobile;
Jetentaisdecroisermesmains
DevantElle
CommedevantlaSainteVierge, Mais,hélas,envain!
Quoiquedépourvuedeparoleset;demouvements,
Jenel’étaispasdesentiments:
J’aimaistout–mêmedequoi,alors,j’avaisledégoût!–
Jecherchaisàrevoirserefléter
Danssesyeuxexpressifscommedansunlaclimpide
Toutcequedéjàj’avaisvu:
Dansmesrêves,enréalitéetdanssesyeux.
Jecherchaisàyrevoirencoreunefois:
Lesaintfleuveavecundesesrivages
Ornédebûchersenflammesauleverdusoleil;
Destemples,despagodesdontlesclochessonnent
Ausouffleduvent;
Desenfantsnusquis’amusentdanslarue
Avecdesserpents...
Arevoirdescampagnesavecdesarbresénormes
Ressemblantàdestentesdesoieverte;
Desvachessacréesflânantdanslesrues;
Dessingesdivinsdanslestemplesprèsdesprêtres,
Et,enfin,undesgolfes,beauàmerveille,
Qui,j’ensuissûre,conservedanssesprofondeurs
Lescendresdemesancêtres.
Etregagnantmaforcetoutd’uncoup,–
JefusdevantElled’unseulbrusquepas,
Etenlevantsonvoiledutrépas–
Jepoussaiuncrieffrayant:
Aulieudesesbeauxyeux,jevis–deuxtrous,
OùapparurentlesToursduSilence
Ornéesaubordd’oiseauxdeproie...
Ettoutépuisée,
Jeretombaisurlelit
Poussantencoreunefoisuncri,
Tandisquelesténébresenveloppèrentmachambre
Soudain,
Denouveau:
Avantlechantducoq–sonOmbredisparut.
„OmonAme!
Enferméedansmoncorpscommeunoiseaudanssacage:
Connais-tucetéclair,quiauraitpuéclairer
Cemystère?“
MaismonAmen’enavaitriendit.
„OsonAme!
Envoléedesoncorpscommeunoiseaudesacage:
Pourrais-tudire:était-ceElle,àminuitpassé.
Quimevisitaenamiefidèle?“
EtsonAmerépondit:
„Cen’étaitpasEllemorte,maissonEspritvivant
Sousformedesadépouillemortelle:
Pourterappelervosgrandeurssurlaterre;
Pourtedemander:
PourquoiLapleures-tu?
Elleestmortehier,tumourrasdemain;
Ellefutunfestinpourlesoiseaux,tuleseraspourlesvers…
Memento,homo,quiapulvises Etinpulveremreverteris.“
Crtežizoriginalnogizdanja kojiprikazujeKuleTišine uMumbaju
JelenaJ.Dimitrijević
PRIVIĐENJE
poema
prevodsfrancuskog:AnaStjelja
Beograd,2016.
PREDGOVOR
Poema„Priviđenje“,kojajepročitanauParizunamesečnomsastanku„Našegmalogmeđunarodnogkružooka“,uDruštvuknjiževnikaipovodom„Dana prijema“GospođeSalaber,posvećenajesenimajednemojeplemenitepreminule prijateljicesaIstoka–LediDorabTata,supruzibaronaSerDorabTatauBombaju.
LediDorabTatapripadalajesledbenicimaiučenicimaZaratustre,kojisu poreklomizPersije,izovuseParsi,štoznači„Persijanci“.
Predvanaestvekova,ParsisuprebegliizPersijeuIndijudanebiizdali religiju svojih predaka time što će, silom, prihvatiti religiju zavojevača svoje zemlje:muhamedansku.IakosuvekovimaživeliuIndiji,ostalisuodanisvojoj religijiidrevnimobičajima.Iporedtoga,onisu,sudećipoidejamaimodernim metodamautrgovačkimposlovima,najnaprednijiuBombaju,kaoipoobrazovanju sa Zapada. U Bombaju, gradu od milion stanovnika, živi jedva pedeset hiljadaParsa;paipak,onisuutomgradunajznačajnijiinajbogatiji,čaksubogatijiodEngleza...Njihovepalatesa„visećimvrtovimaSemiramide“,legendarne asirskeivavilonskekraljice,kojesuposejanepobrduMalabar,pravesupalate izHiljaduijednenoći.ParsiizBombaja–presvegaSerDorabTatainjegovbrat SerRatanTata–kaodobročiniteljipodiglisuvelikibrojškola,instituta,bolnica,azila,fontanaspijaćomvodom,iulepšaliBombajdivnimjavnimparkovima, luksuznimklubovimaitd.Onisudirektorinajvažnijihbanakainajvećihtrgovačkihkuća.Engleskigovore savršeno,bezikakvog stranog akcenta.Na kraju krajeva,nisuprotivEngleza,negosuzanjih...
ŠtosetičeParsijanki,onesutakođeizuzetnoobrazovaneivažezaveoma lepežene.Ništautomenetrebadačudi.Jeronesupersijskogporekla,potičuod onihžena kojejeSaadi,najslavnijipersijski pesnik,učiniobesmrtnimusvojoj knjiziĐulistan(Ružičnjak).Nijednaženaizoveogromnezemljeneoblačisvoj sari, tuniku sličnu peplumu antičkih žena, sa toliko ukusa, čak i koketerije, kako to čini Parsijanka. Kad svetkuju svadbu, po njihovim svilenim sarijima u svim živim bojama, ukrašenim biserima i dragim kamenjem, prepoznaje se raskošindijskihženaibogatstvoIndije.
Jednevečeri,ženesaZapadabilesujednostavnoprijatnoiznenađenebogat-
stvomiraskošiIstoka.BilojetouBeču1930,povodomMeđunarodnogkongresa Savezažena,uGradskojkući,gdejeposlanicepozvaogradonačelniknagalavečeru, igdesepredstavnicaIndijkipojavilausvomcrvenomsvilenomsariju,ukrašenom biserimaidragimkamenjem,ulepšanomnakitomkojijezaslepljivaooči.
TaIndijankabilajemojanezaboravnaprijateljica,uglednaLediDorabTata, kojajepreminula,iakomlada,tačnogodinudanaposleŽenskogkongresauBeču.
Zaratustriniučenicičuvajusveobičajesvojihpredakapameđuinjimai jedankojinalažedaseposlesmrtilešpreminulogizložipticamagrabljivicama. Raditogasetekrvožednepticedovodeizjednedalekeindijskeoblasti.Raditoga jepodignutopetkula,kojesenazivaju„Kulamatišine“.TrisunamenjeneParsima uopšte,četvrtasamoubicamaizločincima,apeta,najstarija,kojuje1672.podigao jedanbogatiPars,namenjenajesamonjegovimpotomcima.Podzemljom,uveomaširokomidubokombunaru,pepeosvihdruštvenihklasasemeša,jer„suočeni sasmrću,svismojednaki“...
OvečuvenekulenalazesenavrhubrdaMalabarHil,usredvelikihidivnih cvetnihvrtovaitropskogdrveća,odaklepogled,kojisjednestranepucanaBombaj,asdrugenamore,oduševljavastraneposetioce.
Ali koga bi mogla da zaseni lepota posle teškog i mučnog, potpuno čudnogosećanjakojenas ophrva nasamomulazuutevrtove,kada ugledamo teužasnepticenagranamanekogdrvetabezlišća,gde čekajusvojugozbu –čovekovotruplo?...
Kažudaoneizdalekaosetemesoidasemeđusobnodozovukliktanjem. Ondaseokupe,poleteiobrušenaivicukuleukojojihčekatelopreminulog...Čim grabljivicečujukakobravaškljoca,znajudasu„nečisti“,ljudikojispremajuleš, izašli,pasespuštajuukulu(inače,kulesubezkrova)izapolasatailineštoviše, odtelamrtvacaostajesamokostur...
Jasamvećčulazatajužasniobičajinisammogladazamislimkakoću seosetitikadvidimtegrabljiviceikule.Alipticepresvega!Kadsamihvidela, umalosenisamonesvestila.
„Iako jemlada,možeumretisvakogčasa,pošto jesmrtna,poštoće joj
grabljiviceiskljucatioči,lepecrneoči?“Kakvogroznoosećanje,kakveglupemisli!Popovratkusatogužasnogmesta,iscrpljena,spakovalasamkofereipobeglaizBombajaistogdana,čakseineoprostivšisatimočima,salepimcrnim očimaLediDorabTata...
PutovalasamvelikimdelomZapadneIndijeizastalauKalkuti,gdemejeu AgencijiKukčekalonjenopismo,datiranonadanmogbekstvaizBombaja.Zvala mejedasvratimnašoljučajairazgovor...
To osećanje bilo je nešto najčudnije što sam doživela u toj dalekoj i tajanstvenojzemlji.
ReklasamjojtouBečukadmejepitala:„ZaštosteotišlitakonagloizBombaja,nesačekavšimojodgovor?“
Asadajemrtva!...
UmrlajeuEngleskoj.Kaodajeznaladaćeubrzoumreti,pobeglajedaje smrtnezatekneuBombaju...
Jednenoćimiseukazalaonakvakakvajeopisanaupoemi„Priviđenje“...
Nisammistik,alionajebilaiztajanstvenezemlje...
OčaravajućainezaboravnaLediDorabTata!
Pariz,1931.
Sfrancuskogpreveo:BojanSavićOstojić
SenimaplemeniteParsijanke
LEDIDORABTATA
Prošlesamvečerineočekivanuposetuimala. Ah,ne!
Tonebeševeče,većponoć, jerjezvonoKatedrale „ding,ding,ding...”odzvonilodvanaestputa, upravokadamiseOnaprikazala.
Mojasoba–gdesamležala očijuotvorenihivlažnih,besana–kojabešemračna odjednom, kaozaslepljujućomsvetlošćusunca nekogžarkogpredela–njenomsenombešeosvetljena.
JelenaJ.Dimitrijević
Da,tobešeOna, jasamjeprepoznala.
KaodaOnabešetožarkosunce, iliveče,bezsumrakaisvitanja,bezzore njenemističnezemljekojutolikovolim.
Ali,odakletanebeskasvetlostdolazi, izživotailiSmrti?
Nedolaziodnjenihminđuša nitiogrliceidijademe, nitiodnarukvicenagolojmišici, nitiodpojasaštojojstrukgrli, čakniodnjenogdivnognakitakojimse jednenoći, alineoveponoći,ukrasila.
JelenaJ.Dimitrijević
Nijezasijaloodnjenogcrvenogsarijaodsvile, odbiseranjihovihvodablagoslovenih idragogkamenjanjihovihsvetihplanina, jerposleponoći smenjujegakomadbelogplatna–pokrovnjen.
Njenočelo,nekadatakospokojno bešebledopoputplamenasvećevoštane, ilidrvetasandalovine, svetevatreunjenomhramuštojeneugasiva;
njeneočitamneivlažnepoputzrelihmaslina, poputmajkenašegGospodanevine, velomsmrtibehupokrivene.
JelenaJ.Dimitrijević
Skamenjena,nepomična,nema, bezosmehakojimejenekadveselio bezglasakojimejenekadopijao bezhodaukojemsamondauživala bilajeponiznapredonim predčimsesvegališila–predSmrću.
Umojojosvetljenojsobi vladalajegrobnatišina; ostahbezreči,aOnaidaljenema; bejahkaoprikovana,Onaidaljenepomična; pokušahdaprednjom,kaopredSvetomDevicom sklopimrukesvoje ali,nažalost,uzaludnobiloje!
JelenaJ.Dimitrijević
Iakolišenarečiipokreta
jošsamosećanjaimala, volelasamionočegasamseranijegnušala tražilasamdaseunjenimočima
kaoukristalnočistomjezeru odrazisveštosamvećvidela usvojimsnovima,najaviiunjenimočima.
Pokušalasamponovodavidim
sveturekusajednomodsvojihobala usvitanjeukrašenuplamenimlomačama hramovepagodegdeudaškuvetra zvonezvona, goludecuštosenauliciigraju sazmijama.
JelenaJ.Dimitrijević
Ponovodavidimselasavelikimdrvećem
štoličenaonešatoreodzelenesvile, svetekravekakotumarajuulicama
svetemajmuneuhramovimakrajsveštenika inakrajujedanodpredivnihzaliva koji,sigurnasam,udubinamasvojim čuvapepeomojihpredaka.
Iponovomisesnagavratila; nađohseprednjomujednomnaglomkoraku; njensamrtničkiveosampodigla izastrašujućeuskliknula; umestonjenihprelepihočijuvidehdverupe ukojimasuseogledaleKuleTišine salešinarimanarubovima.
Ipotpunoiscrpljena, nakrevetsestropoštah iponovozajecah.
Dokjemojusobuprekrivalatama, prenoštopetlovizakukurikaše, odjednom, njenasenaponovonestade.
Omojadušo!
Umomtelu,k’opticaukavezuzaključana, dalipoznaješovumunju kojabimoglaovumisterijudaosvetli?
Ali,mojadušaništanereče.
JelenaJ.Dimitrijević
Onjenadušo!
kojasiiznjenogtelaizletela,kaopticaizkaveza!
DalimimožešrećidamejeOna, mojaprijateljicaverna, uponoćposetila?
Injenadušaodgovori:
„TonebešeOnamrtva,većnjenduhživi štoobliksmrtnipoprimi
datenavaševeličinezemaljskepodseti, datepita zaštojeoplakuješ;
Onajeumrlajuče,tićešsutraumreti, Onajebilagozbapticama,tićeštocrvimabiti...
Mementohomo,quiapelvis Etpulveremreverteris.”
JelenaJ.Dimitrijević
LediTata(MeherbaiBaba),1931.
KojemisterioznaIndijkaJeleneJ.Dimitrijević?
LediDorabđiTata,1 rođenajeuBombaju,10.oktobra1879.godinekaoMeherbai(Mehri)Baba.Kadajeimalatrigodine,porodicajojsepreselilauBengalor. Njenotac,H.Dđ.Baba(H.J.Bhabha)biojeprofesorizamenikdirektorajednog koledža.Meherbaiseobrazovalakodkuće,učećinagudžeratiiengleskomjeziku.
PotomseupisalanakatoličkiinternatBishopCouonSchool,najstarijiinternatu Aziji,osnovan1865.godine.LediMeherbaipripadaParsima,etničko-verskojzajedniciporeklomizIranakojisusejošusrednjemvekunastaniliuIndijuido danassačuvalisvojuzoroastrijanskureligiju.
Godine1884.otacLediMeherbai,postaojeupravnikMaharadžakoledžau indijskojdržaviMizoramgdesepreselilaicelanjegovaporodicakojajeskratkim prekidimatuproveladvedecenije.
LediMeherbai,steklajezavidnoznanjeizmnogihoblasti.Govorilajeengleskijezikisviralaklavir,neretkoodržavajućikoncerte.Njenotac,imaojebogatu bibliotekuukojojjejoškaomlada,LediMeherbai2 provodiladostavremenaučeći iusavršavajućise.ZanimljivojedaseporodicaBaba,živećiuMizoramu,jednako kretalaiuengleskomiuindijskomdruštvu,kaocenjeniipoštovanifaktorobe društveneeliteinjihovihvisokihkrugova.KljučnidogađajzaporodicuBabaalii zaLediMeherbaidogodiose1890.godinekadajeuMizoramstigaočuveniindijskiindustrijalacĐamsetđiTata(JamsetjiTata),snameromdaistražiindustrijske potencijaleoveindijskedržave.Tokomteposete,uvaženiTata,susreoseisaocem LediMeherbaikojijeizmeđuostalogbioipokretačbrojnihobrazovnihreformii ključničoveknaučno-obrazovnogprogresaoveindijskedržave.Jednomprilikom, čuveniindijskibogatašsusreoseisaLediMeherbaikojamusedopalanaprvi poglediučinilapogodnomsuprugomzanjegovogsinainaslednikaimperijeTata. TakoseLediMeherbai,14.februara1898.godineudalazaDorabaTatuiodtada sujeuglavnompredstavljalikaoLediDorabjiTata.
1 ImeLediMeherbai seuglavnompisalokaoLadyDorabjiTataštosezapravoodnosilonaimenjenogsupruga, DorabaTate,dakletimeseželelonaglasitidajeona„lediDorabjiTate“.Prim.prir.
2 IliMerikakojujezvaonjenotackadajekaojedanodprvihParsa,otišaouEngleskudabiseobrazovaoi usavršavaopozapadnjačkommodelustudiranja.Prim.prir.
PrvegodinebrakasaserDorabom,LediMeherbaijeprovelaputujućiEvropomisvetom.Bilaječestgostviđenihličnosti,diplomataiambasadora.Bilaje poznatakaovelikiljubiteljumetnosti,muzike,pozorištaisporta.Naročitojevolela tenis,kojimjetolikobilaokupiranadaječakiučestvovalanabrojnimturnirima uIndiji,osvajajućitrofeje.Zanimljivojedajeuvekigralausariju,kojijesvakako otežavaonjenokretanjepoterenu,alitonijesprečiloLediMeherbaidasebavi svojimomiljenimsportomidatrijumfujenamnogimindijskimteniskimturnirima.Osimljubavipremasportu,LediMeherbaijevoleladajašekonjealiida vozikola.Bilajenaročitoposvećenaborbizapravaženaanaročitodevojakai poboljšanjunjihovepozicijeudruštvu.Pobunilaseprotivobičajadasedevojčice udaju,nastojalajedaunapredinivoobrazovanjaženausvojojzemlji,odigralaje značajnuuloguuprikupljanjunovčanogprilogatokomPrvogsvetskograta,abila jeičlanicaindijskogCrvenogkrsta.
LediMeherbaiinjensuprugdelilisuposvećenostpremafilantropijiihumanitarnomradu.Upravonatomtragu,LediMeherbai,našlajezajedničkointeresovanjesasrpskomknjiževnicomJelenomJ.Dimitrijević.Obesubileposvećene svomnaroduanaročitoženamaiunapređenjunjihovogobrazovanja.Obesuučestvovalenabrojnimkongresimaidržalepredavanjaasvekakobisvojaznanjai iskustvaprenelenamladegeneracije,naročitoženskupopulaciju.Zanimljivojeda jednevnilistPolitika,pisaooInternacionalnomkongresuženauBečunakomesu učešćeuzeleLediDorabiJelenaJ.Dimitrijević.OsimnaglašavanjalepoteibogatstvaplemeniteIndijke,autorteksta,AnđaBunuševac,osvrnulaseinavrloblizak odnosdveprijateljiceiaktivistkinje.NapitanjepostavljenoLediDorabotkuda tolikaradostprisusretusasrpskomknjiževnicom,ovaplemenitaParsijankaje odgovorila:„Samoonapoznajemojukuću,samoonaovdemenezna.“3 Jelena J.Dimitrijevićsetakođeujednomsvomtekstuosvrnulanaovajkongres,nanovo seprisetivširaskošnelepote,elegancijeiplemenitostiLediDorab.Utekstupod naslovomSakongresa,zapisalaje:„Alinijednametolikoneobradovaineožalosti kaolediDorabTata.Onakaodajeponelausvojimcrnimekspresivnimočima čitavuIndiju,svunjenutropskuvegetacijuinjeneširokeidubokevodesasvetim Gangomukomeseogledajunebrojenihinduskihramovi,iakoonanijehindu-
3 AnđaBunuševac:Ženaindijskognaboba,prijateljicanašeknjiževniceg-đeDimitrijević,Politikabr.7946,god.XXVII (22.Jun),Beograd,1930,str.9.
ska,negoženaParsi.Oh,da,lediTatajeParsi,štoćerećiPersijanka,alikojane verujeMuhamedu,negoZoroastra(Zaratustru).Previševekova,mnogiPersijanci, nehtevšiprimitiIslam,idabiostaliverniverisvojihpredaka,napustilisusvoju otadžbinuPersijuiprešliuIndiju.UnjenimočimavidelasamčitavBombaj,grad ukomeseonarodila,iukomeživi;videlasamgasMalabar-Hilomgdesupalate bombajskihbogataša,EnglezaiParsa(iliParsaiEngleza,poštosuuBombaju ParsibogatijičakiodEngleza),inačijemsunajvišemvrhuKuleTišine)...Oh,da!
UnjenimočimavidehistrašneKuleTišine,istresavšise–zatvorihoči...Alikada samotvorilaočiipogledalauLediTatu,nasmejalasamsesvojojludosti...Zarte kuleiovdedaminedadumira.Dalekosuone,takodaleko,aonajeovde,došla dapredforumomprosvećenihislobodnihženazastupaneprosvećene,potlačene svojesunarodnice,indijskežene.Iposleprvoguzbuđenja,posleprveradostiižalosti,kadsesasvimrasvestihipogledahje,onamiseučinistoputvećanegoštomi sečinilatamo,uIndiji,gdesuminjenizemljaci,aiEnglezi,govorilidatrebada vidiminjenulepotuinjenobogatstvo...“4
Nažalost,godinudanakasnije,LediMeherbaiseteškorazbolelaodleukemijeiubrzopreminula.SahranjenajeuEngleskoj,nagrobljuBrukvud5 (BrookwoodCemetery)udelugrobljakogsujoš1862.godineustanoviliParsi.6 Natom mestusenalaziimauzolejporodiceTatakojijeizgrađenustilumauzolejaodnosnogrobnicečuvenogpersijskogvladaraKiraVelikog.7
4 JelenaJ.Dimitrijević:SaKongresa, (ur.)V.Živojinović,Misao,sv.br.252−256, Beograd,1930,str.348.
5 PoznatoipodimenomLondonskiNekropolis,predstavljanajvećegorbljeuVelikojBritanijiijednoodnajvećihu Evropi.Nanjemususahranjenibrojniznamenitiizaslužnigrađani.Prim.prir.
6 Ujedno,tojeijedinosačuvanozoroastrijanskogrobljeuEvropi.Prim.prir.
7 hup://www.spheretekk.com/tata/id/84/Sir%20Dorabji%20Tata%20A%20Life%20in%20PIctures/
PorodičnagrobnicaTataukomesusahranjeniDorabđiTata injegovasuprugaMeherbai
JELENA J. DIMITRIJEVIĆ (KRUŠEVAC, 1862 BEOGRAD, 1945)
-„Jelena,ženakojenema“
Akoseveličinapiscaogledaubrojunapisanihiobjavljenihdela,uraznovrsnostiioriginalnostinjegovogknjiževnogopusa,kolikojezaživotabiocenjen kakoodsvojihsavremenika,takoiodčitalaca,kaoiutomekolikonjegovodeloživi nakonnjegovesmrti,ondasejunakinjaovepričespravommoženazvativelikim piscem.Velikipiscinikadnebivajuzaboravljeni,alijunakinjaovepričejeste.Njenoimeskoronečujnoodzvanjanepreglednimpoljimasrpskeknjiževnosti.Njeno imejeJelenaJ.Dimitrijević,alisenjenojpriči,zbogneobičnesudbine,možedati andrićevskinaslov„Jelena,ženakojenema“.
Rođenaje1862.godine,uzlatnomdobuzasrpskukulturu,književnostiumetnost,azrelodobaproživelauburnom20.veku,obeleženomratovima,razaranjima, progonimaisveopštojdekadenciji.Sudbinajehteladasejošudetinjstvuotisnenaput, selećiseizjednogudrugigrad,inajavilaonoštoćebitinjenaživotnaopsesija–putovanja.Kruševac,njenrodnigradprvijeunizuukomjeJelenaostavilatrag.Nakonsmrti oca,samajkomStamenkom,ćerkomknezaMilojka,preselilaseuAleksinac,dabiseu 19.godiniudalazapotporučnika(kasnijemajorakraljevskevojske)JovanaDimitrijevića inastanilauNišu.Ovajživopisnigrad,jošuvekzaodenutuorijentalnoruho,odisaoje mirisimadalekihprostora,istočnjačkekultureitradicije.Upočetkuzbunjenainenaviknutanasvetkojijujeokruživao,junakinjaovepričesesvevišeinteresovalazaživot iobičajeturskihžena,kodkojihjesteklavelikopoverenjeizaslužilačastdabudegost niškihharema.SvojeiskustvoprenelajenapapiriobjavilauknjiziPismaizNišaoHaremima(1897)kojaujednopredstavljaprvuproznuknjigunasrpskomjezikučijijeautor bilažena.ZahvaljujućiovojknjiziidoprinosuzaprikazstarogNiša,dobilajeepitet “niškaknjiževnica”.Ovajgradjojsedostojnoodužio,presvegatakoštojojjepodigaobistukojakrasiNiškuTvrđavuijednuulicunazvaonjenimimenom.Takođe,zahvaljujući poklonicimanjenogdela,knjigaPismaizNišaoHaremima doživelajesvojereizdanje 2003.godinekojejeobjavilaniškaProsveta. Jelena,danasgotovozaboravljenasrpskaknjiževnica,pomnogočemuserazlikovalaodsvojihsavremenika.Većnakonprvezbirkepoezijenazvanaje„srpskaSapfo”, a1912.godineuizdanjuSrpskeknjiževnezadrugeobjavljenjenjenromanNove,ujedno
iprviženskiromankojije2012.godine,dakleugodinidvajubileja(vekipoodrođenja književniceivekodprvogizdanjaromana)doživeoreizdanjekojejeobjavilaizdavačka kućaSrpskiknjiževniglasnik.
Uprkospovrediokakojajujeomelaudaljemškolovanju,JelenaJ.Dimitrijevićse,samaseobrazujući,izgradilaujednuodnajobrazovanijihženaskraja19.i prvepolovine20.veka.Govorilajenekolikostranihjezika,kaoštosufrancuski,grčki, engleski,turskianjenadelaprevođenasunačeški,ruskiinemačkijezik.Putovala jepoEvropi,Americi,SevernojAfriciiAziji,takodanečudidakadpripominjanju njenogimena,nekiantikvarknjigaprokomentriše:„JelenaJ.Dimitrijević?Znam,to jeonaštojeproputovalaceosvet!”Imalaječastdasenatimputovanjimasusretne saznamenitimličnostima.Tridesetihgodina20.vekasusrelasesaegipatskomfeministkinjomHudomŠaravi,pionirkomfeminističkogpokreta,prilikomposeteIndiji 1927.godinesusrelasesačuvenimindijskimpesnikomRabindranatomTagoroma uAmericijeintervjuisaladolarskemagnate.Zahvaljujućitimputovanjima,nastali sunjenizanimljiviputopisiPismaizSoluna(1918),PismaizIndije(1928),Pismaiz Misira(1929),NovisvetiliuAmericigodinudana(1934)iSedammoraitriokeana. Putemokosveta(1940),ujednoinjenoposlednjedelokojeu2016.godinidobijasvoje reizdanje,zaštajezaslužnaizdavačkakućaLaguna.
JelenaJ.Dimitrijević,bilaječlanupraveniškogpododboraŽenskogdruštva,članknjiževnogodborabeogradskoglistaDomaćica,kaoisaradnikbrojnih domaćihknjiževnihčasopisa.ZavremeBalkanskogratabilajemilosrdnasestra, čimejepotvrdilasvojeizuzetnoizraženorodoljubivoosećanje.UprilogtomegovoriičinjenicadajenjenapesmaSuncejarkodobilamelodijuidasujepevalisrpski vojnicinaSolunskomfrontu.
Iakoječestoputovala,većideoživotaprovelajeuBeograduukojisepreselila1898.godine.Njenakuća,kojaidanasmamidahprolaznikanalaziseuulici Francuskabr.29.Srećom,nijedoživelasudbinustarihgrađevinakojesuuslednemarnostioronuleiizgubilenekadašnjisjaj.ZanimljivjepodatakdajeJelena,koja jebilaveomaimućna,ikojajeuposeduporedrukopisaimalaivećibrojpredmeta odvrednosti,želeladasvojuimovinuzaveštaSrpskojAkademijiNaukaiUmetnosti,alidajeiznepoznatihrazlogabilaodbijena.Danassedeonjenerukopisne zaostavštinenalaziuNarodnojbiblioteciSrbije.
Iakoupoznimgodinama,JelenaJ.Dimitrijevićseotisnulanadalekput,
želećidajošjednomosetižarputovanja.Umrlajeuaprilu1945.godine.SahranjenajenaNovomgroblju.
Zanimljivojetodasahraninijeprisutvovaoniko,jerjeobavljenadvasata ranijenegoštojetoobjavljenounovinama.
DrAnaStjelja
FotografijaJeleneJ.Dimitrijevićizputopisa
„Sedammoraitriokeana:putemokosveta“
OPOEMI„UNEVISION“
Poema„Unevision“predstavljaveomazanimljivknjiževno-jezičkiproplamsaj
JeleneJ.Dimitrijević.Njenasklonostkaknjiževnimeksperimentimanijenovina,posebnoukolikoseuobziruzmenjenstvaralačkiopus.Prviunizutakvihostvarenja, bilajepesmauprozi„BabaKrasa“kojujeJelenanapisalananiškomdijalektu,štoje predstavljalopravu,kakoknjiževnu,takoilingvističkuretkostkojaposmatranosa današnjedistance,imaveomavelikietnološkiznačaj.Potomjetobilaproznaknjiga „PismaizNišaoharemima“,kaovrlosmelipokušajžene-piscadaseotisneuprozne vode,azatiminovela„Amerikanka“ukojojseJelenaodlučilanapripovedanjeu muškomrodu.Upoznijojživotnojdobi,Jelenajeponovoodlučiladasvojutadašnju čitalačkupublikualiiknjiževnujavnostiznenadijednimpoetskimostvarenjem,ovogaputanafrancuskomjeziku.OpštejepoznatodajeJelenabilapoliglotaiznalac višesvetskihjezika,izmeđuostalogifrancuskog.Skulturološkogaspekta,pak,ova poemaimamnogovećiznačajiusebikrijejednumnogodubljuizanimljivijupriču. Naime,većusamompredgovoruzaovupoemukojajeprviputobjavljena 1936.godine,Jelenanavodipovodzanastajanjeovogpoetskogdela,napominjućida svojestihoveposvećujesvojojpreminulojprijateljici,IndijkiLediDorabTata. PričaodružbovanjusaLediDorabnijepovršnaličnapričakojaostajesamonanivou njihovogprijateljstvaizajedničkihženskihhumanitarnihaktivnosti.ZaJelenuJ. DimitrijevićLediDorabjeotelotvorenjeIndije,zemljekojujeposetila1927.godinei kojajenanjuostavilaveomasnažanutisak.PričaoLediDorabjeipričaoParsima, etničko-religijskojgrupiporeklomizIranakojasledizoroastrijanskoverskoučenjei čijisuobičaji,anaročitoritualsahranjivanjaposebnozanimljiviivrednipažnje.Toje takođeipričaočuvenojindijskojporodiciTata,kojaidandanaspredstavljasâmuelituindijskogdruštva.Ujednomopštemsmislu,presvegafilozofskomiontološkom, tojepričaoprolaznostiživota,bezobziranadruštvoizkognekopotiče,tradicije kojomjezaodenutireligijskogverovanjakojesledi.Svakičovekjesmrtananjegovo prisustvonazemljijeprivremeno,dokjedušavečna.Idejomdajedušavečnaadasu telasamozapravonjenasmrtnaobličja,Jelenanaglašavaelementzorostrijanizmao komeje,posvemusudeći,joštada,punotogaznala.
Pesnikinjaseodlučiladasvojufilozofsko-mističkuidejusažmeujednu,za
tutematiku,vrloprikladnulatinskusentencu„Memento,homoquiapulviseset pulveremreverteris“(„Setisečoveče,dasiprahidaćešseuprahivratiti”).
JelenaJ.Dimitrijevićjepoemu„Unevision“napisala1931.godine,nakon što je do nje stigla vest da je njena plemenita indijska prijateljica Ledi Dorab Tata,preminulaodleukemije.Tatužnavest,veomajepotreslasrpskuknjiževnicu te ona 1931. godine, u Parizu, u svojoj sobi, pred ponoć, doživljava jedno veoma neobično, gotovo mističko iskustvo. Priviđenje koje je imala Jelena
J. Dimitrijević, snažno je uticalo na nju kao na jedno duboko emotivno i vrlo senzibilnopesničkobiće.ZanimljivojetodaseJelenaodlučiladasvojeneobično iskustvo,sa svojim čitaocimapodelikrozpoetsku formu. U trenutku kada se profilisala kao prozni pisac, te renomirani putopisac, Jelena odlučuje da u formi duže poeme, izrazi svu bol i patnju zbog gubitka drage joj prijateljice. OpissmrtiiritualsahranjivanjakodnarodaParsa,posebnosudirnulisrpsku književnicukojajeiličnomogladaseuveri,tokomsvogaboravkuutadašnjem Bombaju,kakoizgledajučuveneKuleTišine.Onesudotemerezastrašujućeda čakopisaneuipesmi,imajuprizvuknečeggotovonestvarnookrutnog.Zapravo,radiseoritualukojisetemeljinazoroastrijanskomučenjukojejesamopo sebiveomazanimljivo.
Naime, Parsi se, sledeći svoju zoroastrijansku religiju, sahranjuju tako štosetelapreminulihodnoseutakozvaneKuleTišine(kružneuzdignutegrađevine) na rubu čijih bedema se okupljaju orlušine koje se, nakon što osete prisustvo ljudskih trupala, obruše na njih i kljucajući ljudsko meso, pojedu svedokostiju.Još jeHerodotovojistoriji,u5.vekuprenove ere,zabeležno da su zoroastrijanci tela mrtvih izlagali na ovaj način, dok je prvi ritual sahranjivanja ove vrste, zabeležen u 9. veku. Osnovni razlog zašto Parsi veruju da telonetrebapokopatiuzemljuilidaganetrebaspalitijetajštoverujudasu zemlja ivatra sveti elementi i kao takvi ne smeju biti narušeni.Takođe,verovalisu da su nakon smrtiljudska trupla „nečista“ te da ihodmahzaposedne zao duh ili demon. Jedini način purifikacije od zlih sila je da se tela izlože i kaožrtva prinesu pticama. Opis koji jedala Jelena J.Dimitrijević u predgovoruovepoemealiiu samojpoemiveomajeslikovitipotresan.Uoriginalnom izdanju ove poeme iz 1936. godine nalazi se i crtež koji ilustruje Kule Tišine.
On je gotovo identičan jednoj ilustraciji Kule Tišine s početka 20. veka 8 koji je Jelena po svemu sudeći imala prilike da vidi, te je iz tog razloga poželela da poseduje crtež nalik toj ilustraciji objavljenoj u čuvenom putopisu koji je zasigurno imala prilike da pročita, budući da je i sama putopisac.
Ugodinijubilejaovogveomazanimljivogikulturološkiveomaznačajnog poetskogdela,prisećamoseJeleneJ.Dimitrijević,ženeodperairadoznalogduha, injenebliskeprijateljice,plemeniteParsijankeLediDorabTata.
8 Radiseoilustracijikojajeobjavljena1907.godine,uknjiziIstočnoodSueca:Cejlon,Indija,KinaiJapan,autora FrederikaK.Penfilda,dugogodišnjegameričkogdiplomateigeneralnogkonzulaAmerikeuEgiptu. Prim.prir.
nakojojjeprikazanredakdijamant,jedanodnajvećihinajvrednijih nasvetu,poklonsuprugaDorabđiTate
FotografijaLediDorabTataiz1925.
REČZAHVALNOSTI
PosebnosezahvaljujemCentralnomarhivuTata(Puna,Maharaštra)koji mijeobezbediokorisneinformacije,dokumentacijuifotografijeoLediMeherbaii kojimijedaodozvoluzaobjavljivanjesvogarhivskogmaterijala.
SpecialthankstoTataCentralArchives(Pune,Maharashtra)forproviding mewithusefulinformationas(documentsandphotographs)onLadyMeherbai andforgivingmethepermissiontopublishitsarchivalmaterial.
DrAnaStjelja
CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека
Србије, Београд
821.133.1-1
821.133.1.09-1 Димитријевић Ј. 821.163.41:929Димитријевић Ј.
DIMITRIJEVIĆ,JelenaJ.,1862-1945
Une Vision : poème / Yéléna Y. Dimitriyévitch. - Fototipsko izd.iz1936.- Beograd: A.Stjelja,2016(Beograd : DigitalArt Company). - 47 str. : ilustr. ; 21 cm
Autorkina slika. -Tiraž200. -Ko je misterioznaIndijka Jelene J. Dimitrijević: str. 33-35. - Str. 37-39: Jelena J. Dimitrijević : (Kruševac, 1862-Beograd, 1945) : “Jelena, žena koje nema” / Ana Stjelja. - O poemi
“Unevision”:str.41-43.-Sadržii: Priviđenje:poema/ Jelena J. Dimitrijević; prevod s francuskog Ana Stjelja.
ISBN 978-86-918903-4-6 a) Димитријевић, Јелена Ј. (1862-1945)
COBISS.SR-ID 225237516
