VODIČ KROZ VINORODNU SRBIJU

VODIČ KROZ VINORODNU SRBIJU 5

Peti deo: Banatski, Južnobanatski, Mlavski i Pocersko – Valjevski rejon

Vinorodna Srbija svakim danom raste, razvija se i širi, u svim svojim rejonima i vinogorjima. Od samog početka obnove vinske tradicije i industrije, svake godine sve je više novih čokota, vinograda i vinarija, od obnovljenih malih porodičnih podruma do modernih i impresivnih vinskih kuća. Zahvaljujući upornosti i kreativnosti srpskih vinogradara i vinara, za samo dve decenije, Srbija je svoju vinsku tradiciju uzdigla iz pepela i svojim vinima stala uz rame sa slavnskim vinskim regijama sveta. Srpska vina vratila su se na vinske karte, ponosno se guraju na policama vinoteka, a čini se i da polako stižu u svaki kutak planete. Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se krije na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Priča o vinorodnoj Srbiji tek je na početku, a Savez vinogradara i vinara Srbije u svakom broju magazina Vino & Fino, predstavlja vinske rejone i upoznaje nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima. U ovom broju, pričamo priču o Banatskom, Južnobanatskom, Mlavskom i Pocersko – Valjevskom rejonu.

Južnobanatski rejon

IZMEĐU PLANINE I PEŠČARE

Na obodu Vršačkih planina i u Deliblatskoj peščari prostire se Južnobanatski rejon, u kome, pretežno na smonici i mešavini peska i crnice koja se u ovom kraju zove "crni pesak", rađaju čokoti grašca, muskat otonela, frankovke, kreace, merloa, pino noara, rkacitelija, župljanke, smederevke, rajnskog rizlinga... Vinarstvom se ovde bavi 786 gazdinstava, sa najvećom koncentracijom u opštini Vršac, u Gudurici i Velikom Središtu.

Vino ima dugu tradiciju u Južnom Banatu. Ovde je pronađena džinovska amfora za vino koja datira iz 2. veka nove ere, a prvi pisani pomen vinarstva u ovom kraju potiče iz 1494. godine. U rekordnoj berbi 1875. godine vršački vinari napravili su čak 56 miliona litara vina. Ovaj rejon nekada je bio poznat i po furmintu, ovde poznatijem pod imenom muzler, sorti koja u Banatu daje dobre rezultate, ali nažalost, u današnje vreme tu se više ne proizvodi u komercijalne svrhe. Kreaca je autohtona sorta nastala u ovom rejonu, sa potencijalom za stvaranje odličnih vina. Duga vinarska istorija, rodna zemlja, dobra klima - sve ovo je ozbiljan zalog za budućnost ovog vinskog rejona.

Mlavski rejon

BLAGA KLIMA I VRHUNSKA VINA

Odlični klimatski uslovi, sortiment koji je u skladu sa savremenim vinskim trendovima, i vinarije koje u kontinuitetu ostvaruju odlične rezultate - sve ovo čini Mlavski rejon oblašću koja može, uz prava ulaganja u vinograde, opremu i ljude, da postane još važniji deo našeg vinskog identiteta.

Braničevsko, Požarevačko i Resavsko vinogorje, sa svojih 815 hektara vinograda čine Mlavski rejon u kome se vinova loza gaji na nadmorskim visinama od 100 do 270 metara. Rejon obuhvata vinogradarske terene na desnoj strani donjeg toka Velike Morave i u slivovima reke Resave, Mlave i Peka. Požarevačko vinogorje je najznačajnije vinogorje u okviru Mlavskog rejona po površinama vinograda i broju proizvođača grožđa.

U veoma blagoj klimi koja se odlikuje zimama bez ekstremnog mraza, i izuzetno retkom pojavom grada, gaje se sovinjon blan, traminac, pino griđo, pino noar, marselan, prokupac i kaberne sovinjon, a alternativni nazivi sorte skadarka, braničevka i četereška - svedoče da se ovde ranije uveliko gajila ova istorijska sorta.

Rejon Pocerina-Valjevo

VINA SA PITOMIH OBRONAKA CERA

Poznate međunarodne, kao i naše autohtone sorte zajedno rastu u vinogradima rejona Pocerje-Valjevo koji obuhvata prostor južno od reke Save i istočno od Drine. Rejon se prostire na padinama Cer i Vlašić, sa plodnom zemljom koju presecaju Tamnava, Kolubara, Ub, Ljig i Jadar. U tri rejona, Podgorskom, Pocerskom i Kolubarsko-ljiškom, ukupno se nalazi oko 190 hektara vinograda, u kojima se gaje pino noar, kaberne sovinjon, merlo, kameničarka (prokupac), morava, traminac, sovinjon blan i šardone. Rejon se odlikuje većim brojem (1153 ukupno) gazdinstava sa vinogradima i još uvek malim brojem komercijalnih vinarija, čiji se vinogradi nalaze na nadmorskim visinama od 150 do 310 metara. Blago brdoviti tereni, pitome planine Suvobor, Cer i Maljen koje ublažavaju lokalnu klimu, velike prirodne lepote - sve ovo čini rejon Pocerje-Valjevo još uvek gotovo netaknutim potencijalom za razvoj vina i vinskog turizma.