INTERVJU: DRAŽEN ĐURĐIĆ

Fruškogorski vinar Dražen Đurđić kaže da je odlučan u nameri da dokaže da je jedna od najpoznatijih francuskih sorti kao stvorena za fruškogorski teroar. Ipak, u njegovoj vinariji jednako su posvećeni drugim vinima, belom sovinjonu, merlou i bermetu, a od nedavno i probusu i neoplanti. Sledeći je grašac – poručuje Đurđić u razgovoru za Vino & Fino.

Čim se popnete na vinogradarske padine iznad Sremskih Karlovaca, na njihovoj severozapadnoj strani, već po reljefu i stalnom laganom vetru koji ovde na momente zanjiše travu i lišće shvatićete zašto je ovaj ćošak Fruške gore vekovima bio posvećen vinu i uzgoju vinove loze. Smeštena na potezu zvanom Raša, vinarija Đurđić okružena je vinogradima koji se, posle par decenija, ponovo zelene na ovom mestu, uporno se šireći. Dražen Đurđić nije iz stare vinarske, niti karlovačke porodice, ali u vinskom poslu odlično se snašao, donoseći na fruškogorsku scenu osveženje i neke nove principe u poslu.

- Za sve što ne znam, ja pitam profesionalce – sažima Đurđić svoj odnos prema vinarskom zanatu, i kaže: - Za vinograde smo pitali profesore i vinogradare, u podrumu imamo enologe, etiketama nam se bave profesionalni dizajneri. Mi smo tu da svemu tome damo naš lični pečat, odnos prema prirodi i lozi i veru u dobro vino.

Vinarija Đurđić spada u red manjih vinarija u Srbiji, a njihov beli sovinjon, merlo, kaberne fran, neoplanta ili bermet prodaju se kroz restorane, nekoliko vinoteka, kao i na pragu samog podruma.

- Čuo sam par puta komentare da mi kao vinarija nismo sačekali svoja najbolja vina, uvek bi se rasprodala pre nego što dosegnu vrhunac razvoja. To verovatno jeste istina, jer mi proizvodimo male količine vina – kaže Dražen Đurđić u razgovoru za Vino & Fino.

- Trenutno imamo jedanaest i po hektara zemljišta, od čega je četiri hektara vinograda u rodu, a četiri i po smo posadili ove godine. Ostalo je neposađeno još nekih tri hektara, kao i još neke parcele koje planiramo za sadnju. Deo grožđa nabavljamo i u kooperaciji, ovde iz okoline – navodi on.

Vinarija Đurđić najpoznatija je po kaberne franu. Ta sorta u vašim vinogradima očito daje odlične rezultate, iako nije česta na Fruškoj gori. Kako je došlo do toga da zasadite baš kaberne fran i da li si zadovoljan rezultatima koje postižete s njim?

Ukratko i najiskrenije: posadili smo ga iz neznanja. Naš tadašnji konsultant se odlučio na to 2002. godine, a mnogi su nam tada govorili da nije dobra sorta za naš teroar, pitali su šta će nam i komentarisali to vrlo negativno. Međutim, vreme je pokazalo da je to bila veoma dobra odluka. Sa jedne strane, kaberne fran daje odlične rezultate i dobra vina kod nas, ali dodatni benefit je što smo mi mala vinarija koja je našla način da nađe svoju nišu i da se sa tom sortom probije na tržište zasićeno morem šardonea i kaberne sovinjona.

U vinogradima imamo i malo kaberne sovinjona i možemo da merimo razlike između te dve sorte na našem teroaru i one su očigledne i jasne. Kaberne fran je fantastična sorta za Frušku goru, ranije sazreva u odnosu na kaberne sovinjon, bolje nakuplja šećer, mnogo je otpornija na bolesti, nekako mu prija ovaj teren. Naš položaj je svežiji i dobro provetren, ali vinograd je na padini okrenutoj Dunavu, što zbog efekta „dva sunca“ kaberne franu daje mogućnost da savršeno sazreva. Tako postižemo lagano zrenje i potpunu aromatsku i fenolnu zrelost, uz očuvanu svežinu. Sa druge strane, kaberne sovinjon sazreva dve sedmice kasnije i kod nas vrlo retko dođe u priliku da sazri do kraja. Zato pravimo dobar roze!

Dugo smo sa kaberne franom bili sami na tržištu, ali u poslednjih par godina u centralnoj Srbiji sa njim je počelo da radi nekoliko vinara. Sada i na Fruškoj gori kaberne fran imaju Deurić, Mrđanin, Zeremski… Zajedno dokazujemo da je fruškogorski teorar dobar za tu sortu.

Kako bi opisao kaberne fran sa Fruške gore, čemu je najsličniji?

Za taj opis najbolje je da upotrebim poređenje našeg prijatelja Mirze Azlića, nekada najboljeg turističkog vodiča u Jugoslaviji. Od njega sam to čuo bezbroj puta. Kaže Mirza kako je kaberne sovinjon jedan uglađeni gospodin, sa frakom, leptir mašnom, belom košuljom, zlatnim dugmadima na manžetnama, sa štapom, koji šarmantno ulazi u neki salon, sav zategnut. Sa druge strane, kaberne fran je jedan drvoseča, u majici bez rukava koji sav oznojen izlazi sa ručnom testerom iz šume (smeh). Dakle, zaista jedna sirova sorta, ali daje dobra vina. Kao laik, ali ipak sa nekim iskustvom, mislim da zaista nudi ogroman potencijal, a za Frušku goru je Bogom dana. Toliko malo rada za toliko dobro vino! I u najgorim godinama bude grožđa za preradu, a kad se završi fermentacija, razmišljaš da li će vino ličiti na nešto, kad ono… Otvoriš bure posle godinu dana i bude odlično!

DIZAJN ETIKETA ZA BUDUĆNOST

Ako ništa drugo niste primetili do sada oko vinarije Đurđić, morali ste da primetite, i zapamtite, njihove etikete. Autorski rad čuvene agencije Piter Gregson podelio je ljubitelje vina na one koji su bili oduševljeni novim izgledom Đurđićevih boca i one kojima je je on bio previše smeo u svakom smislu. U svakom slučaju, niko nije ostao ravnodušan. Dražen Đurđić na to iskreno kaže: - Još imamo kupaca kojima su naše etikete katastrofa, imamo jednog stalnog kupca koji kaže da je ovo najbolje vino sa najgorom etiketom. Profesionalci su napravili dizajn za budućnost i ja danas stojim 100 posto na njihovoj strani. Iskreno, u početku nisam bio do kraja siguran, ali angažovao sam dobre dizajnere i verovao sam im. Posle početnog prijema, stvari su se ipak promenile, sada kupci mnogo bolje reaguju, većini se etikete baš dopadaju.

U vinariji imate ograničen broj sasvim posebnog kaberne frana iz 2015, to je neka vrsta rezerve. Na poslednjem BIWC takmičenju to vino osvojilo je zlato. Kako je došlo do toga da napravite rezervu i šta se na tržištu dešava sa tim vinom?

Do tog vina došli smo, na neki način, slučajno. Deseto barik bure bilo nam je višak kad smo pravili finalnu kupažu za bocu i ostalo je sa strane, napunjeno i dobro zatvoreno, ispostavilo se, nekoliko godina. Kada smo ga probali i ponudili nekolicini u čiji sud verujemo, ispostavilo se da imamo nešto posebno. To je potpuno sazrelo, zaokruženo i kompleksno vino, koje je sačuvalo tipičnu svežinu. Flaširali smo ga, ali bez posebne oznake i prodajemo ga samo kod nas u podrumu, jer je u pitanju jako mala količina od svega tri stotine boca.

Od nedavno ste na tržištu prisutni i sa probusom, kako ga je publika prihvatila?

Pored naših vinograda, imamo i dva hektara u kooperaciji, taj vinograd se nalazi između manastira Krušedol i Grgeteg i tamo imamo po pola hektara probusa i neoplante. Taj vinograd smo uzeli sa idejom da napravimo vina baš od tih sorti i vidimo kako tržište reaguje. Prošlo je odlično, pa smo na osnovu tih informacija i sami zasadili dva hektara probusa. Neoplantu nismo, zato što smo dali prednost grašcu, ali planiramo i nju da sadimo. Probus je vrlo dobar za tržište, sličan kaberneu, daje robustno crveno vino na koje publika dobro reaguje. Pritom, ima status lokalne, naše sorte, sa dobrom reputacijom i usled toga ima još bolju prolaznost na tržištu.

Znači li to da publika trenutno više preferira lokalne sorte?

Stvari se menjaju brzo danas, a vinograd je ostao isti u tom smislu da se u njemu radi kao što se radilo i pre hiljadu godina. Nije lako pomiriti te dve stvari. Situacija na tržištu se menja na godinu dana. Na primer, naš traminac smo prilično teško prodavali, publika ga je sporo prihvatala. Onda izbacimo neoplantu, kad krenuše da zovu Madera, Kalemegdanska terasa, najbolji restorani, privatni kupci… Bio sam frapiran. To vino jeste karakterom slično tramincu, ali aromatika je lakša i svežije je. Sad polako sadimo i neoplantu, ali ne brzamo. Mnogo je bolje putovati lagano, za sad imamo dve parcele.

Hoćete li probati i sa nekim drugim sortama?

Kad smo sadili vinograd probusa, ostalo nam je jedno prazno parče i tu smo posadili oko dve hiljade čokota grašca.

U kom će se pravcu vinarija Đurđić razvijati u budućnosti?

Očekujemo sredstva za koja smo aplicirali u IPARD programu, sa idejom da razvijemo i turistički deo u vinariji. Iznad podruma želimo da opremimo sedam apartmana, kao i da obnovimo objekat spolja. Mi se primarno ne bavimo vinskim turizmom, ali nudimo smeštaj, zimsku degustacionu salu, imamo četiri apartmana sa četiri zvezdice, namenski za goste koji žele da ostanu i provedu malo više vremena ovde, ali nema nas na sajtovima za rezervacije. Kupili smo i jednu parcelu od pola hektara u kojoj nećemo saditi vinograd, zovemo je rajska bašta. Sad se radi urbanistički projekat i na njoj će biti tri zasebne kuće, a svaka će imati svoj mali bazen, pogled na vinograd i Dunav. Smeštajne jedinice nisu naša primarna delatnost, ali to jeste fini detalj u celoj ponudi. Vinarija je naš glavni posao, a ovo samo dopuna. Ne želimo da postanemo turistički objekat koji uz smeštaj i hranu, eto, nudi i neko vino. Ne bavimo se ugostiteljstvom, već vinom.

Uvoznik i distributer za Srbiju

COMP COMERC DOO

www.comp-comerc.com