GENI SRPSKE LOZE

Prokupac, sorta vinove loze na kojoj Srbija gradi svoj vinski identitet, definitivno je autohtona sorta ovog podneblja, kao i začinak i bagrina! Takođe, u našim starim vinogradima otkriveno je čak 11 sorti vinove loze koje nauka do sada nije poznavala, što je otvorilo perspektive za još veća otkrića u budućnosti. Ovaj veliki korak u nauci, napravljen tokom ambicioznog međunarodnog istraživačkog projekta u kome su učestvovali renomirani stručnjaci iz Srbije i sveta, još je jedan deo velikog napora na pozicioniranju Srbije kao ozbiljne vinske zemlje koja ima da ponudi autohtone sorte od kojih je moguće praviti autentična vina

Genetske analize 163 uzorka vinove loze iz Župe, Toplice, Šumadije i Vojvodine, zatim 60 identifikovanih različitih genetskih profila, odnosno 49 različitih sorti, te analiza 103 uzorka vinove loze sa početka 19. veka iz herbarijuma Andreja Volnog – bilans je studije o genomskoj karakterizaciji starih sorti vinove loze u okviru velikog projekta Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka, predstavljenog krajem septembra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Rezultate ovog istraživanja predstavili su prof. dr Slavica Todić, šef katedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, prof. dr Miodrag Grbić, profesor genomike na Univerzitetu Western u Kanadi i prof. dr Hoze Martinez Zapater, direktor Instituta za vino i vinovu lozu u Logronju u Riohi i jedan od najuglednijih evropskih stručnjaka. Ovi stručnjaci obelodanili su nalaze koji su utvrdili i ojačali saznanja o sortama koje čine integralni deo vinskog „pejzaža“ Srbije. Slavica Todić je, u predstavljanju rezultata studije, navela da su oni izuzetno važan korak u mapiranju našeg vinskog blaga.

- Srbija u poslednje dve decenije intenzivno radi na stvaranju svog vinskog identiteta. Potpuno nam je jasno da taj identitet ne možemo graditi na osnovu kabernea, šardonea i merloa, i da je naša glavna šansa u autohtonim sortama. Moramo da znamo kakvim fondom autohtonih sorti raspolažemo, moramo da izvršimo molekularnu karakterizaciju sorti, ispitamo genetski odnos između sorti, odredimo njihove roditelje i na taj način vidimo istoriju sortimenta današnje Srbije. Na taj način dobićemo ozbiljnu naučnu potporu za kvalitetnu marketinšku promociju Srbije kao vinske zemlje - rekla je Slavica Todić na početku izlaganja. Govoreći o značaju genetskih analiza vinove loze, rekla je da su one nezamenljivi alat u promociji zemalja kao vinskih destinacija.

Obelodanjeni rezultati dokazaju mnogo toga o istoriji uzgoja loze u Srbiji, ali i otvaraju mnoge dileme i pitanja za budućnost. Dobili smo i zvanične potvrde za ono što smo odavno znali. Na primer, studija je nepobitno pokazala da se kod nas, pod imenom tamjanika, gaje sorte muscat blanc à petits grains i, u manjoj meri, moscato gialo. Profesor Zapater je detaljno predstavio rezultate i metodologiju istraživanja. Interesantan je podatak da je od 163 analiziranih uzorka, 18 procenata pokazalo nepoznat genotip. Analiza ukazuje na kompleksnu istoriju vinogradarstva u Srbiji koja je u tesnoj vezi sa istorijom naše zemlje. Kada je u pitanju Volnijev herbarijum, Zapater je rekao da oko 40 procenata uzoraka u njemu ne može da se dovede u vezu sa današnjim sortama, što ga čini izvanrednim alatom za proučavanje vinogradarstva iz vremena pre pojave filoksere, posebno akcentirajući činjenicu da je postupak ekstrakcije i amplifikacije genetskog materijala bio vrlo izazovan usled propadanja materijala tokom dva veka čuvanja.

Studiju o genomskoj karakterizaciji starih sorti vinove loze u Srbiji i utvrđivanje njihove autohtonosti je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, a institucija koordinator je Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu uz učešće Instituta za vino i vinovu lozu, Univerziteta u La Riohi, Instituta za multidisciplinarna istraživanja, Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U istraživanjima je učestvovala i Milica Rat sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Govoreći o rezultatima studije, Dr Slavica Todić je navela je da je sekvencioniranjem DNK četiri uzorka sorte vinove loze kod nas poznate pod imenom jagoda utvrđeno da se radi o sorti ferdinand de lesseps. - U međunarodnoj bazi podataka za sorte vinove loze za ovu sortu se navode sinonimi: ananas, muskatni ferdinand, a naš predlog je da se u bazu podataka doda i jagoda kao zvaničan sinonim za ovu sortu.

U ekskluzivnom intervjuu za Vino & Fino, Hoze Martinez Zapater, jedan od vodećih stručnjaka za genetiku vinove loze, kaže da je potrebno da kroz istraživanje i razvoj sorti nastavimo da razvijamo svoje vinsko lice

Prof. dr Hoze Martinez Zapater, direktor Instituta za vino i vinovu lozu u Logronju u Riohi u Španiji, i jedan od vodećih evropskih stručnjaka za genetiku vinove loze, tokom septembra bio je gost Beograda, gde je učestvovao na predstavljanju studije o genomskoj karakterizaciji starih sorti vinove loze u okviru projekta Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka.

Kada će uslediti druga faza projekta u kojoj je potrebno prikupiti i analizirati mnogo veći broj uzoraka – od 2.000 do 2.500 – Zapater još uvek ne zna.

- Berbu uzoraka obavili smo prošle jeseni, a analiza uzoraka počela je u novembru. To je vrlo kratak vremenski opseg. Faza dva zavisi od finansiranja. Trenutno smo posvećeni dovršavanju nekih analiza i posvećeni smo tom važnom i zanimljivom delu posla - kaže Zapater za Vino & Fino.

Da li ste zadovoljni načinom na koji su naše institucije, akademske i državne, pristupile ovom velikom poslu?

Do sada, saradnja i sa državom i sa akademskim ustanovama bila je odlična. Zadovoljan sam zbog toga što je ministarstvo opredelilo sredstva za projekat, i načinom na koji su naši partneri, Beogradski univerzitet, Novosadski univerzitet, Institut za multidisciplinarna istraživanja i drugi, obavili svoj deo posla.

Šta vas je u najvećoj meri iznenadilo u srpskim vinogradima?

Posetili smo vinogradarske oblasti u Istočnoj Srbiji – Rajačke pivnice, Rogljevske pivnice... Video sam da je mnogo vinograda prepušteno propadanju. Trebalo bi zaštititi lozu koja tamo raste i veoma bih voleo da uzmem uzorke sa tih čokota. Radi se o kraju sa bogatom istorijom vinarstva, a za taj kraj, i uopšte za razvoj ruralnih oblasti, bilo bi izuzetno dobro da se u njemu razviju savremeno vinarstvo i vinogradarstvo. Vidim da se tamo već radi, i verujem da će stvari za deset ili dvadeset godina izgledati potpuno drugačije.

Kakav je utisak na vas ostavio Volnijev herbarijum u Sremskim Karlovcima?

Volnijev herbarijum je izuzetan naučni resurs. Želim da bude potpuno jasno da se ovakvi herbarijumi ne nalaze svakog dana. O Volnijevom herbarijumu postoji veoma mali broj pisanih tragova i smatram da je posredi jedinstveni izvor koji iziskuje još mnogo rada.

Na skupu u SANU bilo je reči i o tome da klimatske promene zahtevaju ubrzanu adaptaciju vinogradara i vinara, kao i brižljiv naučni rad koji će pomoći u očuvanju sadašnjih sorti i prilagođavanju sortimenta. Da li među vinarima danas postoji konsenzus o ovome?

Za vašu zemlju ne znam, ali u Španiji se apsolutno svi slažu da moramo da reagujemo. Upravo ovih dana, kada se vratim u Španiju, imaću sastanak na kome će biti dogovorena strategija za saradnju vinarija i naučnih instituta u vezi sa prilagođavanjem klimatskim promenama putem korišćenja genetičkih resursa. Potrebno je birati sorte i klonove koji će moći da se nose sa vremenskim prilikama u budućnosti. U protivnom, za deceniju ili dve možemo biti u velikom problemu.

Koji je vaš savet državama kao što je naša kada su u pitanju prioriteti u zaštiti i razvoju vinogradarstva?

Vi imate odlične kolekcije vinove loze, kao što je ona u Sremskim Karlovcima. Treba podržavati rad takvih kolekcija, obavljati karakterizaciju sorti, i u sledećoj fazi razvijati sorte, utvrđivati njihov enološki domet i praviti dobra vina sa specifičnim srpskim izrazom. Potencijal je svakako tu. Kroz razgovore sa kolegama u Srbiji shvatio sam da ovde postoji veliko interesovanje za razvoj vinarstva. A razvoj vinarstva podrazumeva i pomoć lokalnim zajednicama, od ruralnih sredina do gradova. Uz zajednički napor, uspećete.