Историја 6 - уџбеник са одабраним историјским изворима за шести разред основне школе - 16310

И

РАДЕ МИХАЉЧИЋ

СТОРИЈA

К.Б. 16310

www.zavod.co.rs

8 600262 062970

уџбеник са оабраним исоријским изворима за шеси разре основне школе

РАДЕ МИХАЉЧИЋ

И

СТОРИЈA –

уџбеник са одабраним историјским изворима за шести разред основне школе

Завод за уџбенике – Београд

Рецензенти Проф. др Андрија Веселиновић, редовни професор Филозофског факултета у Београду Марија Векић Кочић, професор историје у Основној школи „Иво Андрић” у Београду Љиљана Дукић Рајковић, професор историје у Основној школи „Бранислав Нушић” у Београду Уредник др Небојша Јовановић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрило је објављивање и употребу овог уџбеника у шестом разреду основне школе својим решењем број 650–02–00450/2018–07 од 09. 05. 2019. године.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:94(075.2) МИХАЉЧИЋ, Раде, 1937-2020 Историја 6 : уџбеник са одабраним историјским изворима : за шести разред основне школе / Раде Михаљчић ; [аутор родослова Раде Михаљчић, Марко Шуица] ; [аутори карата Раде Михаљчић, Марко Шуица].

- 9. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2023 (Београд : Планета принт). - 171 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 4.000.

ISBN 978-86-17-20876-7 COBISS.SR-ID 115138057

© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2019–2023. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

САДРЖАЈ I ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ 5 1. Основне одлике средњег века 2. Историјски извори о историји средњег века 3. Наслеђе средњег века

6 8 10

II ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

13

1. Византија до VII века 2. Успон Византијског царства 3. Велика сеоба народа 4. Франачка држава 5. Хришћанска црква у раном средњем веку 6. Исламски свет у средњем веку 7. За радознале

14 16 19 22 24 26 32

III СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

37

1. Насељавање Словена на Балканско полуострво 2. Јужни Словени и староседеоци 3. Јужни Словени и околни народи 4. Јужни Словени у раном средњем веку 5. Српске земље од VII до XII века 6. Покрштавање Срба и других Јужних Словена 7. Рана култура Јужних Словена 8. За радознале

38 41 43 45 48 51 53 58

IV ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

61

1. Успон средњовековних монархија 62 2. Крсташки ратови 64 3. Настанак средњовековних градова 67 4. Средњовековни градови као привредна и културна средишта 70 5. Свакодневни живот у средњем веку 73 6. Средњовековна култура у Европи 76 7. За радознале 82

V СРПСКИ НАРОД И ЊЕГОВИ СУСЕДИ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 85 1. Србија у XII и почетком XIII века 2. Успон српске државе 3. Српско царство и Византија 4. Уређење и друштво у држави Немањића

86 89 92 94

Посуда у облику витеза 5. Крај српског царства 6. Постанак и развој босанске државе 7. Дубровник у средњем веку 8. Средњовековна култура Срба 9. За радознале

97 99 102 104 110

VI СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ДОБА ОСМАНЛИЈСКИХ ОСВАЈАЊА

115

1. Продор Турака на Балканско полуострво 2. Моравска Србија у борби против Турака 3. Држава српских деспота 4. Отпор Османлијама и пад хришћанских држава 5. Сеобе Срба крајем средњег века 6. Историја и легенда 7. За радознале

116 118 121 124 127 129 136

VII ЕВРОПА И СВЕТ У РАНОМ НОВОМ ВЕКУ

141

1. Велика географска открића и успон градова 2. Хуманизам и ренесанса 3. Реформација и противреформација 4. Апсолутистичке монархије 5. За радознале

142 146 148 150 153

VIII СРПСКИ НАРОД У РАНОМ НОВОМ ВЕКУ

155

1. Срби под турском влашћу 2. Срби у Хабзбуршкој монархији 3. Срби у Млетачкој републици 4. За радознале

156 160 165 168

ЗАНИМЉИВЕ ЛИЧНОСТИ

171

ПРЕДГОВОР Новим програмом за наставу историје у 6. разреду основног образовања и васпитања извршене су измене у гради­ ву које ученици треба да савладају. Оно је проширено лекцијама о Европи, свету и Србији у раном новом веку тако да се у овом уџбенику прате и историјски процеси до средине XVIII века. Обим градива је повећан па је пред ауторима уџбеника и наставницима историје сложен и захтеван посао. Наставници би требало да га, стваралачким приступом, у току одређеног броја часова реализују, а ученици савладају и усвоје. Ученици треба да усвоје појмове „средњи” и „рани нови век” и стекну знања о основним одликама тих историјских периода; да се упознају са историјом најзначајнијих европских држава; да стекну знања о положају српског народа; да упознају културна и научна достигнућа Срба, али и Европе и света и да стекну знања о знаменитим личностима. Циљ овако конципираног програма јесте да наставни садржаји буду представљени као нарација богата инфор­ мацијама и детаљима која не треба да оптерети памћење ученика, већ да им историјске догађаје предоче што јасније и динамичније. У овом уџбенику извршен је строжи одабир чињеница које су на разумљив и приступачан начин уобличене текстом. Број хронолошких одредница знатно је ограничен, односно наведене су само оне које представљају прекретницу у прошлости. Године које ученицима треба да буду само временска оријентација наведене су у заградама, као и мање значајне чињенице. Да би се осетио дух времена, основни текст, када је то било могуће, обогаћен је изворним текстом. С обзиром на то да се водило рачуна о узрасту ученика, неки извори су дати у слободном преводу. Из истог разлога примењен је биограф­ ски ток излагања. На тај начин ученици могу детаљније да се обавесте о животу истакнутих личности и да преко њихових биографија лакше усвајају градиво. Приликом оцењивања број наведених чињеница не би требало да буде одлучујући, јер се од ученика овог узраста очекује да усвоје градиво о кључним догађајима, схвате промене у развоју друштва, заинтересују се за далеку прошлост и заволе историју. Аутор

КАКО КОРИСТИТИ УЏБЕНИК Број и наслов наставне теме

II

Наслов наставне јединице

Кључне речи

Уводна питања и задаци

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. ВИЗАНТИЈА ДО VII ВЕКА

тим језиком али их је повезивала заједничка хеленистичка баштина. Хеленистичко културно наслеђе брижно се неговало у Византијском царству.

Покушај обнове Римског царства

Кључне речи: Константинопољ, Јустинијан

Покажи на карти на 30. страни, границе између Западног и Источног римског царства.

IV

V

VI

VII VIII

IX

X

XI XII

XIII XIV

XV

Захваљујући привредној моћи, снажној централној власти и повољном географском положају Источно римско царство, Византија, одолело је нападима варварских племена. За време цара Јустинијана I (527–565) Византија је била снажна држава. Обухватала је земље око источног дела Средоземног мора, Малу Азију и већи део Балканског полуострва. Византинци су веровали да ће са некадашњих територија Западног римског царства протерати варваре и обновити Римско царство. Освајања на Западу почела су у доба цара Јустинијана I. Византинци су настојали да Средоземно море претворе у римско језеро. Они су успели да успоставе власт у Италији. Али ови ратови изискивали су знатна материјална средства, а успеси на западу нису били трајни. Византинци су са западног дела Средоземног мора постепено потискивани.

Губитак територија Царства

Цар Константин

Римско наслеђе Западно римско царство варвари су срушили 476. године, а Источно римско царство, односно Византија одржало се још десет векова. Историја Византије почиње пре пада Западног римског царства. Римски цар Константин (324–337) преместио је престоницу из Рима у Константинопољ, који су Словени назвали Цариград. Источном делу Царства и новој престоници дата је предност. Константинопољ је изграђен 330. године, на месту старог града Византиона. По имену града Византиона Источно римско царство названо је Византија. Константинопољ је постао Нови или Други Рим. Цареви у новој престоници сматрали су се наследницима римских владара. Занимљиво је да се и разнородно византијско становништво називало Ромејима или Римљанима. Византијска држава уређена је на начелима римског права. Исто тако, римско право важило је у јавном и приватном животу. Све до VII века службени језик у Византији био је латински.

Остала обележја Византије

Константин са моделом  Цар Константинопоља

Док је Византија водила ратове на западу, са истока су јој претили Персијанци. Истовремено, њена одбрамбена моћ слабила је и на Балканском полуострву. Истина, цар Јустинијан I подигао је више утврђења на Балканском полуострву. Међутим, та утврђења слабо су брањена, те нису могла да зауставе бујицу Словена који су током VI и почетком VII века преплавили Балканско полуострво. Раније су Византинци успешно одолевали нападима варвара. Међутим, Словени и Авари порушили су многе градове и угрозили чак Солун и Цариград. Византијском царству је ускоро запретила нова опасност с истока. Били су то Арабљани који су се брзином природне непогоде ширили и убрзо уништили византијску власт у северној Африци. Тако је некадашње пространо Царство, чије су територије окружавале Средоземно море, сведено на Малу Азију и приморске крајеве Балканског полуострва. Од некадашњег Римског царства настало је Византијско царство које је све више губило римска а попримало грчка обележја. Уместо латинског од VII века званични језик постаје грчки. Иако осетно смањено, Византијско царство успело је да преброди кризу. Централна власт је на суженој државној територији деловала одлучније и снажније. ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА:

Иако је Византија преузела римско државно уређење, она није носила само римско обележје. Византија се развијала на основама хеленистичке културе. Историја Византије почиње победом хришћанства. Византија је прва хришћанска држава. Хришћанство се постепено уграђивало у све поре византијског друштва. Држава и црква су се прожимале и стапале у нераздвојну целину. Византија је постала тврђава хришћанства.

Становништво Становништво Византије било је разнородно. Састојало се од Грка, Трачана, Илира, Јермена, Јевреја, Египћана и других народа. Они нису говорили ис-

Римско право, држава, Константинопољ. Византија је прва хришћанска ........................... . Престоница Византије постао је ............................................................ који су Словени назвали Цариград. Овај град назван је Нови или Други Рим. Византијски цареви сматрали су се наследницима римских владара, а држава је била уређена на начелима ............................................................... . Византија се развијала и на хеленистичкој баштини.

14

Илустрација и легенда

Јустинијан I као победник

Црква Света Софија у Цариграду подигнута је за време владавине цара Јустинијана I. Један писац из VI века био је очаран овом грађевином: „То је сјајно, неупоредиво дело које се толико истиче лепотом да превазилази моћ описивања“.

15

Основни текст

Поднаслов Подсетник наставне јединице

Закључак лекције Уводно питање и задаци

TEMA

I

OСНОВИ

ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

I

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

1. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА Кључне речи: средњи век, владар, витез

Покажи на карти границе Римског царства. Како се делило друштво у старом веку?

Време и простор

V

Средњи век обухвата раздобље од V до XV столећа. Ово раздобље у исто­ рији људског друштва и културе представља заокружену целину. Ратнички народ Хуна је 375. године из Азије продро у Европу. Они су покренули варварска племе­ на. Почела је Велика сеоба народа. У V веку варварски народи срушили су Запад­ но римско царство. Међутим, још непуних десет векова, одржало се Источно римско царство, односно Византија. На згаришту Западног римског царства у V веку почеле су да ничу нове државе. Током VII и VIII века створена је снажна држава Арабљана. У развоју друштва и XV век се сматра прекретницом. Средином XV века, тачније 1453. године, Турци су освојили Цариград и уништили остатке Визан­ тијског царства. Крајем XV века поморци су открили нови свет – амерички кон­ тинент. На почетку средњег века, док Европу потреса сеоба народа, на америч­ ком континенту се развија цивилизација Маја. У исто време у Азији настаје ци­ вилизација Танг, у Кини.

Колосеум 476.

VI VII VIII IX X

Антички роб и средњовековни кмет

XI

Током средњег века усталио се нов начин производње. Античке робове у средњем веку замењују зависни сељаци или кметови. За разлику од потпуно обесправљеног роба, зависни сељак или кмет био је заинтересованији за рад. За­ висни сељак је поседовао оруђе за рад. Иако је зависни сељак или кмет био пот­ чињен феудалном господару или властелину, његов положај је био бољи него положај роба. Кмет није радио само за властелина, већ и за своју породицу.

XII XIII

Подела друштва

XIV

Из старих текстова сазнајемо да је свет у средњем веку почивао на свештенику, ратару и војнику. Свештеник моли Бога за цео свет, а ратар храни и свештеника и војника, а војник брани и свештеника и ратара. Ратари су у ствари били зависни сељаци или кметови. Као знатно најбројнији друштвени слој, зависни сељаци радили су за властелу или феудалце. Властела се, опет, дели­ ла на ситне ратнике, који су се називали витези или ритери, и малобројне моћ­ нике – велможе. Велможе су држали крупне земљишне поседе. Крупан земљишни посед обично се састојао од утврђеног замка, рибњака, баште, обрадивих поља и шума

XV Колумбо 1492.

6

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

у којима се ловило. Поседи ситније властеле – витеза или ритера – били cу знатно мањи. Уз властеоске поседе налазиле су се скромне куће и окућнице кметова. У несигурна времена ситнија властела тражила је заштиту од велможа. Ситнија властела ступала је у службу крупне властеле. Крупни властелин – сениор (ста­ рији) – обећавао је заштиту ситнијој властели – вазалима (слугама). Успоставље­ ни вазалски односи обавезивали су обе стране. Вазали су се обавезивали на верну службу сениору, а овај им је за награду најчешће давао мањи земљишни посед, који се називао феуд. Друштво у средњем веку названо је по феуду – феу­ дално друштво.

Владар Као што је ситнија властела ступала у вазални однос према велможама, тако су велможе постајали вазали врховног господара – владара. Владар је упра­ вљао државом. Он је био господар целокупне земље и заповедник војске. У слу­ чају рата крупна властела окупљала је своје вазале – ситнију властелу. Сви зајед­ но под оружјем одлазили су на саборно место које је одредио владар.

Витез

варварин – Грци и Римљани су варва­ рима називали странце. Данас овај израз означава необразованог и суро­­ вог човека. вазал – лице које је положило заклет­ ву на верност господару. феуд – посед који је господар уступао вазалу као награду за верну службу.

Средњовековни ратник на коњу називао се витез. Припадао је нижој властели. На двору господара, будући витез се обучавао од младих дана, од де­ тињства. До четрнаесте године служио је господара као штитоноша, а онда је по­ стајао коњушар. Тек у двадесет првој години свечано се проглашавао за витеза. Обучен у витешко рухо, са оружјем, клекнуо би пред господара. Господар би га три пута ударио пљоштимице мачем и изговорио уобичајене речи: „Буди витез”. Витез је тада постајао ратник одан господару. За верност и ратне заслуге витез је од господара добијао посед. Оновременици су сматрали да су витези јунаци без мане и страха. Њима се приписују и друге врлине. Они су часни, великодушни, побожни, заштитници нејачи и сиротиње. Витешке врлине ушле су у легенду.

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: кметови, велможе, вазални односи, верна служба, феудално друштво. Античке робове у средњем веку замењују зависни сељаци или ....................... . Зависни сељак био је потчињен властелину, али је поседовао оруђе за рад и није производио само за властелина него и за своју породицу. Властела се делила на моћне ................................ који су држали крупне земљишне поседе и витезе-ратнике у служби велможа. Из­ међу њих су успостављени ........................................... . Витези-ратници обавезивали су се на .......................................... господару. Као награду витези су добијали мањи земљишни посед који се називао феуд, а по феуду се друштво у средњем веку називало ............................................ .

Средњовековни витез 7

I

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

2. ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ О ИСТОРИЈИ СРЕДЊЕГ ВЕКА Кључне речи: житија, летописи, повеље

Које врсте историјских извора сте помињали у петом разреду? Које су њихове основне одлике?

Житија, летописи, записи О средњовековној прошлости сазнаје се на основу материјалних остата­ ка и писаних извора. Материјални остаци поуздани су извори, али повезану сли­ ку збивања пружају писани извори као што су житија, летописи, записи, натписи, повеље. Житија су списи посвећени животу светитеља. Ове списе црква је пре­ поручивала као званичну литературу. Она су читана за време богослужења у цркви, или у манастирској трпезарији за време обеда. Житија су састављана по утврђеним правилима с намером да поуче и подстакну вернике на религиозан живот. Зато је за писце житија поука важнија од чињенице. Поред обиља биб­ лијских цитата, ови списи садрже истоветне описе који се понављају у сваком житију (општа места). Из житија је неопходно издвојити стварне, историјске тек­ стове који имају вредност историјског извора. Житија посвећена српским влада­ рима садрже значајне податке о нашој средњовековној прошлости. Летописи су претежно историјски списи. Они су састављени од низа кратких, једноставних бележака. Догађаји се у летопис уносе временским редо­ следом, по годинама. На пример, уз 1386. годину летописац је записао: „Исходи цар Мурат на Плочник и прими Ниш”. Летописци нас обавештавају о значајним догађајима, ратним походима, пустошењима, непогодама, болестима. Српски ле­ тописи садрже податке и о догађајима у околним земљама. Записи су кратке белешке на белинама старих рукописа. Записи садрже податке о ратовима, пустошењима, невољама, гладним годинама, личним судби­ нама, дирљивим исповестима. „Колика ми је тужица, проса немамо, а за пшеницу не говорим”, записао ја на белини једног рукописа по имену непознати преписи­ вач. Чувен је запис монаха Исаије који описује слом краља Вукашина и деспота Угљеше на Марици 1371. године: „И толика нужда и зло љуто обли све градове и крајеве западене, колико ни уши слушаше ни очи видеше... Оста земља од свих добара пуста: и људи и стоке и свих плодова... И уистину тада живи оглашаваху за блажене оне који су раније умрли”.

Летописац

Натписи, повеље За разлику од бележака на рукописима, натписи су кратки текстови сачу­ вани на тврдом материјалу. Они су клесани на камену, урезивани на металу, или

8

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

писани на свежем малтеру (фреско-техника). Натписе налазимо у црквама, ут­ врђењима, надгробним споменицима, на новцу, прстеновима, посуђу. Слова нат­ писа правила су се и од опеке која се уграђивала у зидове. Тако су на пример, слова од опеке узидана у зидине средњовековног утврђења Смедерева. Овај нат­ пис говори да је Смедерево сазидано 1430. године заповешћу деспота Ђурђа. Дра­ гоцене податке пружају нам натписи уклесани на надгробним споменицима. До значајних сазнања долазимо захваљујући натписима на новцу. Цар Урош и краљ Вукашин издавали су заједно новац с натписима који су истовреме­ но писани ћирилицом и на латинском језику. То значи да је новац с двојезичким натписима важио као средство плаћања не само у средњовековној Србији већ и у околним земљама. Ћириличке натписе налазимо на територији средњовековне српске др­ жаве, Босне, Херцеговине, Далмације, а натписи на латинском језику сачувани су у приморским крајевима. Повеље су особена правна документа састављена у одређеном облику и потврђена печатом. Повеље су својим поданицима издавали владари. Саставља­ ли су их дијаци (писари) у владарским канцеларијама. Корисник повеље оства­ рује право на посед под одређеним условима. Назив повеља изведен је од речи повеленије (наредба, заповест). Повеље нису речити извори као житија или летописи, али оне пружају поуздане податке о привреди и друштву. Повеље садрже одредбе за повлашћене друштвене групе и зависно становништво. Обавезе зависног становништва у не­ ким повељама детаљно су описане. Повеље представљају праву ризницу оба­ вештења о насељима, напуштеним насељима, жупама, планинама, пашњацима, међама. На основу ових података могуће је поуздано утврдити границе села, мањих или већих поседа, па и границе држава.

Новац Манојла I Комнина

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: житија, белешке, црква, натписи, повеље. Списи посвећени животу светитеља називају се ..................... . Ови списи читани су у ................................... за време богослужења. Ле­ тописи су састављени од низа кратких ........................................ које се у летописе уносе по годинама. За разлику од бележака на рукописима, ............................................... су сачувани на тврдом материјалу. Иако нису речити извори као житија и летописи, ............................................. пружају драгоцене податке о привреди и друштву.

Повеља краља Милутина са висећим печатом

 9

I

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

3. НАСЛЕЂЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА Кључне речи: споменици, манастир, замак

Који историјски извори спадају у материјалне остатке прошлости? Где се они чувају?

Споменици средњег века Наслеђе средњег века је ту, око нас. Потребно је само да га препознамо. То су, пре свега, споменици материјалне културе као што су цркве, манастири, утврђења, надгробни споменици, затим оруђе, оружје, металне посуде, грнчарија, накит, новац. Средњовековни споменици културе сачувани су у већем броју у насељима и крајевима који су били мање разарани ратовима. За доба средњег века посебно је занимљива Света гора. То је заједница монаха који се држе старих обичаја. На Светој гори сачувано је више црквених споменика, међу њима и срп­ ски манастир Хиландар.

Хиландар

 Манастир Место где живе монаси или монахиње назива се манастир. Он се састоји од цркве која је окружена зградама, утврђеним бедемима и кулама. Зато је мана­ стир често личио на мањи средњовековни град. Главни улаз налазио се на страни главног улаза у цркву, а помоћни улаз водио је ка поседима манастира. Црква је намењена молитви и богослужењу. Молитва се обављала и у манастирској трпе­ зарији која је служила за заједничке оброке монаха. Становало се у монашким келијама, а постојале су и зграде за свакодневне послове као што су пекара, кухи­ ња, оставе, радионица и библиотека. Живело се према строгим монашким пра­ вилима. Старешина монаха звао се игуман. Манастири су били средишта писме­ ности. При манастирима су се отварале школе, преписивали црквени списи, а монаси су писали и оригинална књижевна и историјска дела.

10

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Утврђења Градско становништво осећало се безбедно само између утврђених беде­ ма града, а велика властела између утврђених бедема свога замка. Зато је током средњег века изграђено толико утврђења. На Балканском полуострву порушена су многа утврђења тако да није остао ни камен на камену. Међутим, и данас моћ­ но делују зидине Дубровника и Смедерева које су изграђене у XV веку.

Замак

Смедеревска тврђава (детаљ)

Током раног средњег века замак је био једноставна грађевина. Подизан је од дрвета, углавном на брежуљцима. Касније се замак градио од камена, тако да је постао тешко освојиво утврђење. Делови замка били су намењени становању властелина и његове породице. Утврђени замак био је средиште властелиновог поседа. Замак је властелину и његовим поданицима служио као склониште у слу­ чају напада. Замак су штитили високи бедеми и куле, а око бедема је ископан ров или шанац с водом. У замак се улазило преко покретног моста, који се ноћу и у случају опасности подизао. Покретни мост штитиле су куле с којих су даноноћно осматрали стражари. Између бедема изграђиване су колибе за слуге, ковачка ра­ дионица, пекара и живинарник. Природно, сваки замак имао је бунар.

Замак

Главна кула

Улаз у главну кулу

Капела

Пекара

Одбрамбене куле

Башта

Рибњак

Штала

Бунари Живинарник

Ковач Стражари

Колибе за слуге

Шанац са водом Покретни мост

11

I

ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ

Новац Средњовековни новац најчешће се налази приликом археолошких иско­ павања. Понекад се налази случајно орањем или копањем за темеље кућа или других грађевина. Стари новац се чува у музејима. Богату збирку старог новца поседује Народни музеј у Београду.

Чување средњовековних споменика Део збирке старог новца који се налази у Народном музеју у Београду



Поред новца музеји прикупљају и чувају оружје, уметничке предмете, накит, грнчарију. Средњовековни рукописи и разноврсна документа чувају се у манастирским ризницама и библиотекама. Разноврсна изворна грађа чува се у архивима. Млетачки архив је највећи, а Дубровачки архив за нас је најзначајнији. Он садржи веома богату изворну грађу о прошлости средњовековне Србије и Босне.

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: црква, манастир, архиви, школе, музеји. Место где живе монаси или монахиње назива се...................... . Он се састоји од ........................ која је окружена утврђеним бедемима и кулама. При манастирима су се отварале ........................., преписива­ ли црквени списи, а монаси cу писали оригинална књижевна и исто­ ријска дела. Поред новца ...................... прикупљају и чувају оружје, уметничке предмете, накит, грнчарију. У ........................... се чува ра­ зноврсна изворна грађа.

12

TEMA

II ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ

У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

II

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

1. ВИЗАНТИЈА ДО VII ВЕКА Кључне речи: Константинопољ, Јустинијан

Покажи на карти на 30. страни, границе између Западног и Источног римског царства.

IV

V

VI

Цар Константин

VII VIII

IX

X

XI XII

XIII XIV

XV

Римско наслеђе Западно римско царство варвари су срушили 476. године, а Источно римско царство, односно Византија одржало се још десет векова. Историја Ви­ зантије почиње пре пада Западног римског царства. Римски цар Константин (324–337) преместио је престоницу из Рима у Константинопољ, који су Словени назвали Цариград. Источном делу Царства и новој престоници дата је предност. Константинопољ је изграђен 330. године, на месту старог града Византиона. По имену града Византиона Источно римско царство названо је Византија. Константинопољ је постао Нови или Други Рим. Цареви у новој престо­ ници сматрали су се наследницима римских владара. Занимљиво је да се и разно­ родно византијско становништво називало Ромејима или Римљанима. Визан­ тијска држава уређена је на начелима римског права. Исто тако, римско право важило је у јавном и приватном животу. Све до VII века службени језик у Визан­ тији био је латински.

Остала обележја Византије

Константин са моделом  Цар Константинопоља

Иако је Византија преузела римско државно уређење, она није носила само римско обележје. Византија се развијала на основама хеленистичке културе. Историја Византије почиње победом хришћанства. Византија је прва хришћан­ ска држава. Хришћанство се постепено уграђивало у све поре византијског друштва. Држава и црква су се прожимале и стапале у нераздвојну целину. Ви­ зантија је постала тврђава хришћанства.

Становништво Становништво Византије било је разнородно. Састојало се од Грка, Тра­ чана, Илира, Јермена, Јевреја, Египћана и других народа. Они нису говорили ис­

14

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

тим језиком али их је повезивала заједничка хеленистичка баштина. Хеленистич­ ко културно наслеђе брижно се неговало у Византијском царству.

Покушај обнове Римског царства Захваљујући привредној моћи, снажној централној власти и повољном географском положају Источно римско царство, Византија, одолело је нападима варварских племена. За време цара Јустинијана I (527–565) Византија је била снажна држава. Обухватала је земље око источног дела Средоземног мора, Малу Азију и већи део Балканског полуострва. Византинци су веровали да ће са некадашњих терито­ рија Западног римског царства протерати варваре и обновити Римско царство. Освајања на Западу почела су у доба цара Јустинијана I. Византинци су настојали да Средоземно море претворе у римско језеро. Они су успели да успоставе власт у Италији. Али ови ратови изискивали су знатна материјална средства, а успеси на западу нису били трајни. Византинци су са западног дела Средоземног мора постепено потискивани.

Губитак територија Царства Док је Византија водила ратове на западу, са истока су јој претили Пер­ сијанци. Истовремено, њена одбрамбена моћ слабила је и на Балканском полу­ острву. Истина, цар Јустинијан I подигао је више утврђења на Балканском полу­ острву. Међутим, та утврђења слабо су брањена, те нису могла да зауставе бујицу Словена који су током VI и почетком VII века преплавили Балканско полуострво. Раније су Византинци успешно одолевали нападима варвара. Међутим, Словени и Авари порушили су многе градове и угрозили чак Солун и Цариград. Визан­ тијском царству је ускоро запретила нова опасност с истока. Били су то Арабља­ ни који су се брзином природне непогоде ширили и убрзо уништили византијску власт у северној Африци. Тако је некадашње пространо Царство, чије су терито­ рије окружавале Средоземно море, сведено на Малу Азију и приморске крајеве Балканског полуострва. Од некадашњег Римског царства настало је Византијско царство које је све више губило римска а попримало грчка обележја. Уместо ла­ тинског од VII века званични језик постаје грчки. Иако осетно смањено, Визан­ тијско царство успело је да преброди кризу. Централна власт је на суженој др­ жавној територији деловала одлучније и снажније.

Јустинијан I као победник

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: Римско право, држава, Константинопољ. Византија је прва хришћанска ........................... . Престоница Византије постао је ............................................................ који су Словени назвали Цариград. Овај град назван је Нови или Други Рим. Визан­ тијски цареви сматрали су се наследницима римских владара, а др­ жава је била уређена на начелима ............................................................... . Византија се развијала и на хеленистичкој баштини.

Црква Света Софија у Цариграду подигнута је за време владавине цара Јустинијана I. Један писац из VI века био је очаран овом грађеви­ ном: „То је сјајно, неупоредиво дело које се толико истиче лепотом да превазилази моћ описивања”.

15

II

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

2. УСПОН ВИЗАНТИЈСКОГ ЦАРСТВА Кључне речи: Византија, Кијевска Русија

Када почиње историја Византије? Која су основна обележја Византијског царства?

Одбрана и ширење Византијског царства

IV

Током раног средњег века Византија је одолела нападима многих народа и држава. Преживела је Сеобу народа и разарања варварских племена. Заустави­ ла је нападе Персијанаца, а затим Арабљана. На смањеној територији почео је унутрашњи преображај и препород. Наступило је раздобље успона и цветања. Држава је преуређена. Цела њена територија подељена је на војне области, које су се називале теме. Темом је управљао војни заповедник – стратег. Војном заповед­ нику била је поверена власт и над цивилним становништвом. Увођењем војне управе ојачала је одбрана земље. Организована је снажна држава која је постепе­ но враћала изгубљене територије.

V VI VII

 Византијски коњаници

VIII IX X XI XII

Византијска војска је против Арабљана дуго водила одбрамбени рат, а онда је царска армија кренула у победоносне походе на исток. Освојен је чак и Дамаск, некадашња престоница Арабљана. Поред других крајева на истоку, Ви­ зантија је успела да поврати и Сирију. Византија је постепено успостављала власт и на Балканском полуострву. Још од VII века поступно је оснивала теме, тј. војне области у приморским краје­ вима и градовима. Из приморских тема царска војска често је продирала у унутрашњост Балканског полуострва настојећи да наметне власт јужнословен­ ским државама. Свој врхунац Византија је достигла за владавине цара Василија II (976–1025), који је основао више тема у унутрашњости Балканског полуострва. Граница Царства опет је била на Дунаву.

XIII Свети ратник

XIV XV 16

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Пронија За владарског рода Комнина (крај XI – крај XII века) почео је нови успон Византијског царства. Ојачале су војне снаге. Цар је феудалне поседе који су се називали проније уступио домаћим ратницима – пронијарима. Пронијари су, у ствари, византијски витези. Они су за уступљени посед били дужни да ратују на позив цара. Пронија није била наследна. Уживали су је ратници само док су били у стању да обављају војну службу. Према томе, пронијарски поседи обезбеђивали су цару сталан број војника. Владари из династије Комнина задржали су најам­ ничке трупе. Али, увођењем проније, све више се ослањају на домаће ратнике.

Царска власт Прошлост Византије често се оцењивала и приказивала у неповољном светлу. Истицани су међусобни немилосрдни обрачуни дворана, страначки и ди­ настички сукоби. Било је раширено учење да су само византијски владари имали право на царску титулу и да је царска власт неограничена. Све је било подређено цару. Веровало се да су цареви божји намесници на земљи, а сходно томе сматра­ ло се да су њихови поступци знаци божје воље. Цареви су управљали не само државом, већ и црквом. Они су се чак мешали у верска учења. Поданици су пред ца­ревима ничице падали на земљу. Оваква владавина названа је византи­низмом. Израз византинизам и данас има погрдан призвук. Не може се о прошло­сти Ви­ зантије судити само на основу немилосрдних дворских обрачуна и неограничене царске власти. Византија је доживљавала падове али је имала и раздобља блиста­ вог успона и величине. Она је сачувала многе тековине античке културе.

Византијски златни новац звао се номизма. Његова вредност била је непроменљива. Важио је као средство плаћања од Индије и Русије до западне Европе.

Привредни утицај Пред нападима варвара одржало се више великих византијских градова. У богатим градовима цветали су занатство и трговина. Док је у западној Европи преовладавала примитивна натурална привреда, у византијским градовима про­ изводила се разноврсна луксузна роба. Мајстори занатлије вешто су израђивали предмете који су привлачили пажњу купаца. Трговало се са суседним и удаљеним државама. Искуства византијских мајстора, грађевинара и уметника усвајали су околни народи.

Верски и културни утицај Византија је настала као прва хришћанска држава. Природно је онда што је црква у тој држави имала знатну улогу. Рим и Цариград, две царске престонице, постали су главна средишта хришћанства. У Риму је столовао папа, који је тежио да се наметне као старешина читавом хришћанском свету, а у Цариграду је сто­ ловао патријарх, који се називао екуменски, односно васељенски (екумена значи васиона). Између два хришћанска средишта често су избијали сукоби који су 1054. године довели до коначног расцепа цркава. Тада се хришћанство поделило на православни исток и католички запад. Црквени врхови у Цариграду и Риму настојали су да придобију нове вернике. Из ових црквених средишта одлазили су мисионари међу паганске народе. Мисионари су пагане преобраћали у хришћане. Хришћанство из Византије примили су словенски народи – Срби, Македонски

17

II

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Словени, Бугари и Руси. С источним хришћанством словенски народи усвајали су и тековине византијске културе.

Ширење хришћанства међу Источним Словенима Источни Словени живели су на широком простору од Карпата на западу до Волге на истоку. Средишта двеју најпознатијих руских кнежевина налазила су се у Кијеву и Новгороду. Кијевска Русија достигла је највећи успон за владавине кнеза Владимира (978–1015). Он је одржавао присне везе с Византијом. Цару Василију II слао је војну помоћ. Цар је као награду руском кнезу дао своју сестру за жену. Једини услов је био – примање хришћанства. Руски кнез Владимир и његова дружина колективно су примили хриш­ ћанство. Као пагани ушли су у реку Дњепар, где су их покрстили византијски мисионари. Претходно су уништена паганска светилишта, а затим су подизани хришћански храмови. Покрштавање је помогло кнезу да учврсти власт. Примањем хришћанства руски народ је почео да прима тековине визан­ тијске културе. По византијским узорима градиле су се и украшавале цркве. Нова вера донела је Источним Словенима писменост. Из Бугарске је примљена ћири­ лица. Покрштавањем је руски народ ушао у византијски круг духовног деловања. Створена је црквена организација којом је управљао кијевски митрополит, а кијевског митрополита постављао је цариградски патријарх.

Јустинијан I. Мозаик из цркве Цар Сан Витале у Равени

пронија – земљишни посед пронијар – византијски витез тема – војна област

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: власт, хришћанство, Владимир, држава, црква, култура. На челу ....................................... био је цар, који је имао неогра­ ничену ....................................... . Цар је управљао и .................................... . Византијски мисионари ширили су ............................................................ међу околним народима. С прихватањем хришћанства околни наро­ ди усвајали су тековине византијске .......................................................... . Кијевска Русија достигла је највећи успон за владавине кнеза ......................................................... . Кнез и његови поданици колективно су примили хришћанство од византијских мисионара.

Црква Свете Софије у Кијеву

18

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

3. ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА Кључне речи: Хуни, Германи

Покажи на карти границе Западног римског царства.

IV

V

VI

VII VIII

IX

X

XI

XII

XIII XIV

Хуни 375.

Хуни Од IV до половине VII века пресељавала су се германска, монголска, сло­ венска и друга племена. Због вишевековних великих померања варварских пле­ мена тај период људске прошлости назван је добом Велике сеобе народа. Варварска племена у Европи усталасали су Хуни, ратнички народ из Азије. Хуни су 375. године продрли из Азије у Европу. Они су прошли између планине Урала и Каспијског мора, раван пролаз који се назива врата народа. Тада је почела Велика сеоба народа. Настали су тешки дани за Римско царство. Вични рату, Хуни су брзином олује продирали према западу. Њихова лака коњица без тешкоћа сламала је отпор осталих варварских племена која би им се нашла на путу. Хуни су покорили многа германска, словенска и друга пле­ мена. Населили су Панонску равницу одакле су пљачкашким упадима узнемира­ вали Римско царство. Долазак Хуна изазвао је пометњу, страх и ужас међу Римљанима. И сам заплашен, али и задојен мржњом, један римски писац, забо­ рављајући окрутност римских војника, представио је Хуне изразито црном бојом. Чак их је недолично упоређивао са двоножним животињама: „У својој раној мла­ дости утискују им се гвожђем дубоке ране по лицу да би ожиљци спречили ра­ стење браде. Необичног су изгледа и тако погрбљени личе на двоножне живо­ тиње. На коњу једу, пију и, спуштајући главе на његов узани врат, спавају”. Највећи успон Хуни су достигли за време краља Атиле (434–453). Војно надмоћни, Хуни су подељеном Римском царству диктирали услове мира. У ства­ ри, римски цареви били су принуђени да од Атиле, кога су противници назвали бич божји, купују мир. После Атилине смрти хунски племенски савез се распао а Хунима се ускоро губи траг у историји.

Хунски коњаник

19

XV

II

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Германске државе

 Источноготски украс у облику орла

Победе Хуна створиле су још повољније услове за нападе германских племена на територију Западног римског царства. Варвари су населили Пири­ нејско полуострво, Галију, Апенинско и Балканско полуострво и Африку. Готи, Франци, Вандали, Англи, Саси и друга германска племена образовали су више варварских држава на територији Западног римског царства. Западни Готи, од­ носно Визиготи створили су државу на Пиринејском полуострву, а Источни Готи, односно Остроготи образовали су државу на Апенинском полуострву. Англи и Саси населили су Британска острва, где је касније настала Енглеска. Малобројно германско племе Вандали образовало је државу у северној Африци. Њихова држава одржала се око сто година. Срушили су је Византинци. После тога, малобројни Вандали стопили су се са другим народима. Као и Хуни­ ма, и Вандалима се затро траг. Вандали су успели да заузму и опљачкају Рим, па се и данас успомена на њих одржава у изразу вандализам. Вандализам означава свако дивљачко и безумно разарање, посебно споменика културе. На северу Европе живели су Викинзи, које су остали европски народи звали Нормани. У VIII веку кренули су прво у пљачку, а затим и освајање западне Европе.



Варварски коњаник

Освајачи и староседеоци У варварским државама које су настале на тлу Западног римског царства становништво је било разнородно. Досељена германска племена затекла су рома­ низовано становништво. Претежан део становништва варварских држава чини­ ли су староседеоци. Ипак, варварским државама управљали су владари из гер­ манских племена. Досељени Германи и староседеоци у почетку се нису мешали. Германи су живели одвојено у слободним сеоским општинама. Германе и Романе

20

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

делили су различити обичаји и култура. Међутим, када су Германи примили хришћанство из Рима, почело је при­ ближавање досељеника и староседелаца и њихово посте­ пено стапање. Германи су напуштали своје обичаје и при­ хватали језик и културу Романа. Истовремено, германско друштво се раслојавало. Предводници, односно аристо­ кратија германских племена, приближавали су се затече­ ним земљопоседницима, а слободни германски сељаци постепено су губили слободу и изједначавали се са зави­ сним становништвом. Германи су допринели уништавању робовласничких односа у варварским државама. Уместо робовласничког поретка, изграђивало се ново, феудално друштво.



Састав феудалног друштва. Покажите „оне који се боре” – витезове и „оне који раде” – кметове.

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: Европа, Франци, хришћанство, Западно римско царство, ропство. Хуни су 375. године прешли из Азије у .................................. и усталасали варварска пле­ мена. Тада је почела Велика сеоба народа. Готи, ................................, Англи и Саси образовали су више варварских држава на територији ............ ..................................................................................... . Досељени Германи били су малобројнији од за­ течених романизованих староседелаца. Германе и Романе делили су различити обичаји и кул­ тура, али примањем ................................................. из Рима, почело је приближавање досељеника и староседелаца и њихово постепено стапање. Германи су допринели уништењу ........................ ............................. . Од тада се изграђивало ново, феудално друштво.

21

II

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

4. ФРАНАЧКА ДРЖАВА Кључне речи: Франачка држава, властела, кметови

Које су варварске државе образоване на територији Западног римског царства? Шта је вандализам?

IV

V

VI

Хуни 375.

VII VIII

IX

X

XI

XII

XIII XIV

XV

Карло Велики 768–814

Франачка држава

Црква Карла Великог у Ахену, франачкој престоници. – Црква је подигнута по узо­ ру на Цркву Сан Витале у Равени, коју је својевремено изградио византијски цар Јустинијан I (527–565). Стубови од мерме­ ра пренети су из Равене и Рима.

Најзначајнија варварска држава настала је крајем V века на територији римске Галије. Образовали су је Франци. Франци су у Галији уништили римску власт, али су примили хришћанство из Рима. Примање хришћанства ојачало је власт франачких владара. Франачка држава одржала се дуже од осталих варвар­ ских држава. Уз Византијско царство, Франачка је постала најмоћнија држава на Средоземљу. Врхунац моћи достигла је за време Карла Великог (768–814), нај­ истакнутијег владара из династије (владарског рода) Каролинга. Готово читав живот Карло је провео ратујући. Франачка држава ширила се према Пиринеј­ ском и Апенинском полуострву. Карло Велики је настојао да свим германским племенима наметне власт Франака. Покорио је Баварце, а на истоку је дуго рато­ вао против Саксонаца, који су још увек били пагани. Карлова освајања одговара­ ла су интересима римског папе јер се ширењем Франачке државе ширила и гра­ ница хришћанског света. Римски папа сматрао је Карла Великог за наследника римских царева. Зато га је 800. године у Риму крунисао за цара. Јединство моћне Франачке државе није се дуго очувало после смрти Карла Великог. Његови наследници отимали су се о царство. Најзад, 843. године, поделили су га на три дела. Током времена, од тих делова настале су Француска, Италија и Немачка.

Властела и кметови Из редова земљопоседника и германске аристократије настајала је власте­ ла или феудалци. За њих су радили зависни људи, односно кметови. Кметови су настајали од бивших робова, колона и слободних германских сељака. Повлашћени феудалци и потчињени кметови били су два основна друштвена слоја, тј. две ­основне класе у средњем веку. Својим радом кметови су издржавали феудалце, вла­стелу. Иако зависни од феудалног господара, кметови су били у бољем положају

22

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

него бивши робови. За разлику од некадашњих робова, кметови су поседовали оруђа за рад. Они нису радили само за феудалне господаре, већ и за своје породице.



Плуг с две воловске запреге. Орање је веома напоран посао. Уколико је земљиште било тешко за обрађивање, орало се са више воловских запрега.

Привреда Германи су у Западном римском царству порушили градове. У запуште­ ним градовима замрли су занатство и трговина. Нови рудници нису отварани. Живело се од пољопривреде. Међутим, земља се дуго времена обрађивала на примитиван начин. Дрвеном ралицом орало се плитко. Због тога су приноси били недовољни. Уз земљорадњу, људи су се бавили и ловом. Ловом су животне потребе задовољавали и зависни сељаци и земљопоседници. Пошто су занатство и трговина замрли, све што је становништву било неопходно производило се на малом простору. Таква привреда назива се натурална или затворена привреда. У време натуралне привреде ретко се куповало за новац. Размена добара вршена је углавном без посредства новца.

 Феудални посед

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: Франачка, кметови, трговина, властела, Карло Велики. Готи, Франци, Вандали, Англи и Саси образовали су више варварских држава на територији Западног римског царства. Нај­ дуже се одржала ................................... држава, која је врхунац моћи достигла за време .................................................. (768–814). Из редова земљо­поседника и германске аристократије настајала је .................... ........................, тj. феудалци. У феудалном друштву повлашћену властелу својим радом издржавали су зависни сељаци – кметови. Изграђивање феудалних односа значи напредак у односу на робо­ власнички поредак. Положај ........................................ био је бољи него положај некадашњих робова. Пошто су Германи у Западном римском царству порушили градове, замрли су занатство и ................................................. . Зато је новца било све мање у оптицају. Тада се на малом простору про­ изводило све што је становништву било неопходно. Таква привреда назива се натурална или затворена привреда.

 Карло Велики 23

II

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

5. ХРИШЋАНСКА ЦРКВА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Кључне речи: хришћанство, велики раскол

Покажи на карти Границе Византијског царства у време цара Јустинијана I. Која се држава сматра бедемом хришћанства?

Црквена организација Пошто је држава признала хришћанство и оно стекло слободу, хришћан­ ска црква је израсла у снажну организацију. Црква се учврстила пре него што су варварски народи срушили Западно римско царство. Црквени поседи су се увећавали поклонима и завештањима. Црквено уређење било је слично уређењу државе. Парохија са свештеником на челу најмања је црквена јединица. Шира област, обично са седиштем у граду, називала се епископија. Епископијом је уп­ рављао епископ, односно бискуп. Више епископија сачињавало је архиеписко­ пију на челу са архиепископом или надбискупом. Епископ града Рима постепе­ но је стицао све већи углед. Он је наметао власт осталим епископима. Епископ града Рима почео је да се назива папа. Црквени старешина у источном делу Рим­ ског царства називао се патријарх. Било их је четири. Они су столовали у Цари­ граду, Јерусалиму, Антиохији и Александрији.

Монаштво и манастири Мањи део хришћанских верника који су тежили сиромашној цркви, по­ влачио се у пустињу. Одвојени од света, усамљени пустињаци, проводили су тего­ бан и суров живот, пун искушења и одрицања. Од усамљених пустињака настали су монаси. Монаси су се удруживали у монашке заједнице. Они су живели у ма­ настирима. Манастирска правила била су строга, али су се разликовала од прете­ раних искушења пустињака. Манастирска правила налагала су монаху да дан проводи у молитви, читању црквених списа и физичком раду. Манастири су с временом постајали моћна привредна средишта. Поседи манастира ширили су се поклонима, а обрадива земљишна површина повећавала се крчењем шума, шипражја и корова, затим исушивањем мочвара. За потребе манастира градили су се путеви и мостови. Током средњег века уз манастире су се одржавали повре­ мени сајмови, развијали тргови, а с временом су ницала стална насеља. Манастири су позната културна средишта са школама и библиотекама. Уз црквене списе монаси су преписивали и античка дела. Тако су сачувана многа остварења античке културе. Старешина манастира на Истоку звао се игуман, а на Западу опат. Опат је обично биран доживотно, а био је одговоран папи.

заједница у  Монашка пећинама Сирије

24

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Покрштавање варварских народа Варварски народи основали су више држава на територији некадашњег Западног римског царства. За разлику од староседелаца хришћана, варвари су били пагани. Пагани су пљачкали и палили хришћанске храмове. И Хлодовех, оснивач Франачке државе, дуго се „давио у заблудама паганства”. Он је дозвоља­ вао својим војницима да пљачкају цркве и заједно са њима делио је плен. Међу­ тим, када се покрстио, власт Хлодовеха је ојачала јер је на његову страну стала Црква. Франачки владари пружали су помоћ римском папи и помогли му да се оснује папска држава на Апенинском полуострву. То је, у ствари, била црквена држава. Папа се одужио франачким владарима. Додељивао им је титуле краља, а моћног Карла Великог (768–814) крунисао је за цара.



Велики раскол

Слика приказује покрштавање Хлодовеха, оснивача Франачке државе. Приликом по­ крштавања свештеник је рекао владару; „Погни смирено главу... поштуј оно што си спаљивао и спаљуј оно што си поштовао”.

Настанком папске, односно црквене државе, слабила је византијска власт на Апенинском полуострву. Истовремено су расле несугласице и трвења између римског папе и цариградског патријарха. Вековне међусобице и оптужбе довеле су 1054. године до великог раскола у хришћанској цркви. Папа и патријарх су један другог проклели и искључили из цркве. Оновременици нису обраћали пажњу на овај догађај, јер нису ни слутили његове последице. Последице великог раскола осетиле су касније генерације. Велики раскол који је довео до више суко­ ба и ратова на верској основи ни до данас није превазиђен. ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА:

архиепископ, папа, епископ, бискуп, надбискуп, хришћани, патријарх, црква, раскол, парохија, монаси. Хришћанска црква је израсла у снажну организацију пре пада Западног римског царства. Њено уређење било је слично уређењу државе. Црквена служба у .................................................... била је поверена свештенику. Епископијом је управљао .............................................................. или ........................................., док је архиепископијом управљао ........................................................... или ........................................................... . Епископ града Рима који је стицао све већи углед називао се ............................., а највиши црквени великодостојник у Источном римском царству био је ....................................................... . Манастири су посебне црквене установе у којима су живели ...................................................... . Као привредна и културна средишта, манастири су утицали на привредни и културни живот околине. На територији порушеног Западног римског царства староседеоци су били.................... ..................................., а варвари пагани. Франачки владари помагали су римском ............................ да се оснује папска или црквена држава на Апенинском полуострву. Оснивањем папске држа­ ве јачале су несугласице између римског папе и цариградског .................................................. .То је довело до великог ......................................................... у хришћанској цркви, који ни до данас није превазиђен.

25

II

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

6. ИСЛАМСКИ СВЕТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ Кључне речи: Арабљани, ислам

Koju су народи окружавали Византијско царство?

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

XIII XIV

XV

Куран

Арабљани Арабљани су првобитно насељавали Арабијско полуострво. На овој пре­ тежно пустињској земљи бавили су се номадским сточарењем. Живели су у родов­ ско-племенским заједницама. Родовско-племенске заједнице номада сточара биле су засноване на крвном сродству. Саплеменици су се између себе називали браћом. Веровали су да потичу од заједничког претка. Ипак, арабљанска номадска племена међусобно су ратовала. Номади су се често селили из оазе у оазу и у потрази за пашњацима долазили у сукобе. Из номадских племена постепено су се по богатству издвајали шеици – племенске старешине. Они су на рачун саплеменика увећавали стада и захватали боље пашњаке. Родовско-племенска аристократија богатила се и радом робова. Део робова довођен је из Африке, али јавило се и ропство за дуг.

 Најстарији исламски новац



Каба (Ћаба) – арапско свето место у Меки. То је камена грађевина у облику коцке без прозора. У спољашњем зиду узидан је црни камен коме се верници од најстаријих времена клањају.

26

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

У већим насељима раслојавање друштва почело је пре раслојавања у ро­ довско-племенским заједницама. У већим насељима трговци су се богатили и зе­ ленашењем. Тако су се све више продубљивале супротности између богатих и сиромашних. Током VI века Арабљани су запали у економску и друштвену кризу.

Ислам Економска криза и продубљивање јаза између богатих и сиромашних погодовали су прихватању и ширењу нове вере – ислама. Оснивач ислама био је Мухамед (570–632), трговац из Меке. Мухамед је проповедао веру у бога Алaxa, наводно господара свега што постоји. Мухамед је, исто тако, тврдио дa je он Ала­ хов пророк. Новој вери пружала је отпор владајућа аристократија. Зато је 622. године оснивач ислама морао да напусти Меку. Прибежиште је нашао у Јатрибу који се од тада називао Медина, што значи пророков град. Годину Мухамедовог исељења, односно преласка из Меке у Медину његови следбеници узели су за по­ четак исламске ере. Мухамедово учење сабрано је у Курану – светој исламској књизи. Куран је зборник верских обреда и законик за нове вернике који су названи муслимани. Муслимани су, поред осталог, дужни да се Алаху моле пет пута дневно и да посте уочи празника Бајрама. Препоручују им се давање милостиње и хаџилук, однос­ но посета светом месту Каби. Каба је камен метеорит који се чува у згради четвр­ тастог облика у Меки. Ислам је забрањивао зеленашење, али није осуђивао неједнакост међу људима и ропство. Према томе, с појавом ислама није заустављена подела дру­ штва.

Текст Курана с арабескама (шарама) којима се одликује исламска уметност



 Арапски караван. – Трговачки послови водили су арапске пословне људе од северне Африке до далеких азијских зе­ маља.

27

II

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Освајања Ислам је потпомогао уједињење Арабљана. Они су створили снажну др­ жаву и започели освајања. Нови верници, названи муслимани, показали су се као одлични ратници. Ислам их је учио да су припадници других вера неверници. Против припадника других вера муслимани су водили свети рат. Убрзо после Мухамедове смрти арапска држава почела је нагло да се шири. Арабљани су зау­ зели Сирију и Палестину, затим Персијско царство и северну Африку. Исте, 711. године, освојили су од Визигота Шпанију, а на истоку су продрли до реке Инда. Упоредо са арабљанским освајањем ширио се и ислам. Даље напредовање Арабљана у Европи зауставили су Византинци и Франци. Али, арабљанска држава већ је захватала три континента. Она се про­ стирала од Инда, на истоку, до Атлантика, на западу. Огромна али разнородна држава показивала је знаке слабости. Била је састављена од земаља које су имале различит економски, друштвени и културни развој. Зато се није дуго одржала као јединствена целина. Деоба огромне државе почела је већ у VIII веку. Од једне образоване су три исламске државе, са престоницама у Багдаду (Азија), Каиру (Египат) и Кордови (Шпанија).

Арабљани су дали допринос медицини. Стекли су велико искуство у лечењу људи леко­ витим биљем. На слици је приказан апотекар који справља лекове.



Привредни и културни развитак

 Арапски коњаник

У источним земљама Арабљани су затекли веома развијену привреду и културу. Успостављене су трговачке и привредне везе између удаљених крајева исламске државе. Цветала је како поморска, тако и караванска трговина. Трговци су остваривали велике зараде, а трговина је подстицала остале привредне гране, посебно занатство. Упоредо са разменом робе, пословни људи из различитих крајева исламске државе упознавали су и размењивали техничка и културна до­ стигнућа. Од Арабљана европски народи упознали су нове пољопривредне култу­

28

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ре – пиринач, шећерну трску, дуд, конопљу. Исто тако, Арабљани су сазнали за кинеска открића – хартију, бусолу и барут и пренели их у европске земље. Арабљани су преводили дела античких филозофа и научника. Они су приближи­ ли културна достигнућа разних удаљених земаља. На арапском језику маштови­ то су написана многа оригинална књижевна дела. Арабљани су дали допринос развитку математике. Многи изрази у математици и географији преузети су из арапског језика. Међу грађевинским споменицима посебно место заузимају дворци и богомоље с витким минаретима – џамије. Пошто Куран забрањује пред­ стављање људских ликова, није се развило сликарство и вајарство. Грађевине су украшавале арабеске.

Мухамедово име, калиграфија

Џамија Ал Најаф, Ирак ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: континент, Мухамед, ислам, полуострво. Арабљани су живели на Арабијском ........................................... где су се претежно бавили номадским сточарењем. Арабљани су прихватили нову веру, ........................................, коју је проповедао ....................................... . Ислам је допринео уједињењу Арабљана. Они су током VII и VIII века образовали огромну државу која је захвата­ ла три ....................................................... . Арабљани су приближили културне тековине азијских и европских народа, али су развили и сопствену културу.

арабеска – арапски орнамент (украс) у облику геометријских шара или у облику биљака Куран – исламски зборник верских обреда и закона минарет – висока обла грађевина уз џамију џамија – место молитве и јавних ску­ пова

29



ВИЗАНТИЈСКО ЦАРСТВО ПОЛОВИНОМ VI ВЕКА

В

Крст који je византијски цар у VI веку поклонио римском папи. Тада хришћанство није било подељено, иако су се јављали први знаци зло­ кобних несугласица. До коначне поделе на источ­ ну и западну хришћанску цркву дошло је много касније (1054. године).



ЈУСТИНИЈАН I

изантијски цар Јустинијан I (527–565) поти­ че са Балканског полуострва. Taчније, рођен је на простору данашње Србије, у месту Таврисион, код данашњег Лесковца. Доба Јусти­ нијана I описао је царев савременик Прокопије. Он је цара јавно претерано уздизао, а тајно неумерено оптуживао. Многи државни подухвати приписују се лично Јустинијану I, а зна се да су они дело царе­ вих сарадника. Међутим, цар је умео да бира спо­ собне сараднике и да подстиче њихову делатност. Поред тога, за цара се, истовремено, говорило и да је несталан, превртљив, неодлучан и претерано подложан утицају своје властољубиве жене, цари­ це Теодоре, која је раније била циркуска играчица. Али неспорна је чињеница да је Јустинијан I за вре­ ме своје дуге владавине све подредио обнови Рим­ ског царства. У том погледу остао је доследан. Ца­ реве војсковође Велизар и Нарсес прославили су се ратујући на западу против варварских држава. Царска власт овог пута из Цариграда, поново је контролисала крајеве око Средоземног мора. Из византијске престонице Јустинијан I је владао као римски цар. Као хришћански владар, Јустинијан I је по­ истоветио појам Римског царства и хришћанске васељене, тј. хришћанског света. Веровао је да је он божји намесник на земљи и да је царска власт је­ дина и божанског порекла. Настојао је као заштит­ ник хришћанства да уништи остатке паганства, па је зато затворио Атинску академију – последње уто­ чиште паганског учења у Византији. Јустинијан је бранио хришћанску цркву али је њоме и неогра­ ничено управљао. Председавао је црквеним сабо­ рима, решавао верска питања, а из његовог пера потичу чак и црквени списи. Јустинијан је подсти­ цао делатност у области права. Овај посао пове­

32

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

рио је свом сараднику Трибонијану, који је саку­ пио све раније законске одредбе у Јустинијанов кодекс (зборник закона). Ранији закони писани су на латинском а нови прописи – на грчком језику. Сакупљени и сређени, законски прописи прила­ гођени су новој хришћанској држави. То законо­ давство истиче неограничену власт цара. Док је законодавна делатност имала трај­ ну вредност, освајања у време Јустинијана нису донела велике користи. Јустинијан је својим на­ следницима оставио огромну државу чији темељи нису били чврсти.

Катапулт je спадао у тешку артиљерију византијске војске. Он се затезао помоћу вијкова. Након што би се камен ставио у удубљење стабла за избацивање, војник би откочио обарач ката­ пулта.



33

Византијски ратни бродови дромони има­ л­ и су око 230 веслача и 70 морнара. Из дрвене куле кроз три цеви избацивала се грчка ватра (запаљи­ ва мешавина нафте и сумпора). Смеша се избаци­ вала из бакарних цеви. Није могла да се гаси во­ дом.



Цртеж дела Цариграда с хиподромом

ЗА РАДОЗНАЛЕ...

К

Царица Теодора, жена цара Јустинијана I. Била је способна, енергична, неустрашива, али и властољубива. Утицала је на политичке одлуке и поступке цара Јустинијана.



КОНСТАНТИНОПОЉ

онстантинопољ, који су Словени назвали Цариград, силно се обогатио захваљујући изузетном географском положају. У Цари­ граду су се укрштали трговачки путеви из дале­ ких источних земаља – Кине и Индије и земаља око Средоземног мора. Град је био опасан бедеми­ ма који су одолели многим нападима. Унутар градских бедема налазила су се јавна купатила, дворци. цркве, тргови. У граду је изграђен водовод за снабдевање свежом водом и подземна канали­ зација за одвођење отпадних вода. Људи са Запада дивили су се Цариграду и његовим велелепним здањима. Цариград је оста­ вио снажан утисак на једног варварског писца: „То су те ствари о којима су ми често причали, а ја у њих нисам хтео да верујем. То је тај славни град”. Он се дивио чврстим зидинама и непрекидно по­ нављао: „Збиља, тај цар је прави бог, бог на земљи. Онај који дигне на њега руку сам постаје кривац за сопствену пропаст”.

Константинопољ, план града

34

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Х

АТИЛА – БИЧ БОЖЈИ

унски племенски савез достигао је врхунац моћи за време чувеног хунског војсковође Атиле (434–453). Један римски историчар пише да је Атила „дошао на свет у судару раса”, од­ носно у време сукоба народа. Власт над хунским племенским савезом Атила је у почетку делио с братом. Брата се ослободио убиством и завладао је сам. Постао је најмоћнији владар у европским земљама. И владари подељеног Римског царства доспели су у подређен положај према хунском вој­ сковођи.

 Хунски ратник

Атила је био приступачан за молиоце. Држао се задате речи. Показао се и као разуман и способан војсковођа. Премда је волео ратовање и био одва­ жан војсковођа, није улазио у битку по сваку цену. Знао је да штеди своје снаге. Ширила се легенда да је Атила од једног чобанина добио мач бога рата, Марса. Верујући да је заиста у питању „свети мач” бога рата, одважни војсковођа постао је још храбрији и предузимљи­ вији. Хуни су под Атилом деценијама нападали и пљачкали подељено Римско царство. Опљачкано благо Хуни су довлачили у средиште своје државе у Панонији. У народу и данас живи предање о Атилином закопаном благу. После његове смрти хунски племенски савез се распао, а Хуни су се стопили с другим народима.

Изглед и обичаји Хуна, према опису историчара Амијана Марцелина (IV век н.е.) „Хуни су здепасти, јаких удова и дебелих вратова, ужасно ружни, да помислиш двоножне зве­ ри... Главе покривају шиљатим шубарама, длакаве ноге штите козјим кожама... Они су готово срасли уз своје коње. На тим коњима, било дању било ноћу, тр­ гују, једу и пију, спавају ослоњени уз танки врат жи­ вотиње... Нико од њих не оре, нити се прихвата ручи­ це плуга... Нико од њих, ако га упитају, не уме да одговори одакле је, где је рођен или одгајан...”

Још у детињству усвојио је ратну вештину својих сународника – номада сточара. Али, Атила је рано упознао и начин ратовања Римљана. Као младић био је талац на двору Источног римског царства, односно Византије. Тада је служио у рим­ ској војсци. Иако је имао прилику да од Римљана много научи, Атила је остао типичан представник Хуна. Противници су га назвали „бич божји”. Међутим, и противници су му признавали здрав разум и разборите поступке. Иако охол моћник,

35

К

КАРЛО ВЕЛИКИ

арло Велики (768–814) син је и наследник франачког краља Пипина Малог. Легенда Карла Великог представља као човека јака и висока стаса, а у ствари Карло је био ниска раста и здепаст. „Тело је вежбао честим пливањем”. Ње­ гов биограф пише да је Карло у пливању надма­ шивао своје савременике. Вичан телесном вежба­ њу, „непрестано се бавио јахањем и ловом. То му је било прирођено, јер тешко ћеш на свету наћи ије­ дан народ, који би се у том умећу могао поредити са Францима”. Карло Велики је наследио простра­ но франачко краљевство. Владао је готово пола столећа. Велики део своје дуге владавине провео је

ЗА РАДОЗНАЛЕ... у рату. Настојао је да под влашћу Франака уједини сва германска племена. Крајем VIII века франачко краљевство се простирало од Шпаније до реке Лабе и од Север­ ног мора до средње Италије. Карловим освајањем шириле су се границе хришћанског света. У Карлу, тада најмоћнијем владару на Западу, папа је видео наследника римских царева. Зато га је 800. године у Риму крунисао за цара. Крунисање је обављено уз клицање: „Нека бог благослови и чува Карла Августа, богом крунисаног и миротворног цара Рим­љана”. Веровало се тада да се западни свет враћа четири столећа уназад, у време постојања Римског царства. Царска титула Карла Великог продубила је разлике између Запада и Истока и чак довела до рата с Византијом. Јер, усталило се веровање да су византијски цареви једини наследници Римског царства. За доба у коме је живео, Карло Велики је био образован владар. „Латински је тако научио, те је тим језиком редовно говорио баш као својим материнским. Грчки је више разумео него гово­ рио”. Настојао је да научи граматику, рачунање, а много труда уложио је и да сазна нешто о кретању звезда. „Покушавао је и да пише, али му је слабо ишло од руке, јер је прекасно почео”. Карло Велики је окупљао учене људе са разних страна. Веома их је ценио и указивао им почасти. У његово време почео је препород културе на Западу.

М

Карло Велики оставио је снажан утисак на своје савременике. Брзо је ушао у легенду. Опеван је у епским песмама. Славили су га као „светог цара” који је објединио велики део земаља западне Европе. О слави Карла Великог сведочи ово попрсје израђено пет векова после његове смрти.



КУРАН

ухамедово учење изложено је у Курану – исламској светој књизи. Куран је за муслиманске вернике истовремено и зборник верских обреда и закона. Мухамед је про­ поведао „свети рат” против „неверника”. „Закли­ њем се оним у чијим се рукама налази Мухамедо­ ва душа, сваки који крене против непријатеља и из љубави према Алаху погине у борби, ући ће у рај”, проповедао је Мухамед. Куран прописује борбу све док „не буде друге вере осим ове у Алаха”. Држе­ћи се ових порука, Арабљани су после Мухамедове смрти кренули у освајања.

Куран (детаљ) 36

TEMA

III СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

III

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

1. НАСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО Кључне речи: Словени, Балкан

Kaдa je отпочела Велика сеоба народа? Шта си научио о Хунима?

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

XIII XIV

XV

Прапостојбина Словена Стари Словени дуго су живели далеко од Средоземља, колевке античких држава. Преци словенских народа дуго времена остали су непознати античким писцима. Зато је о Старим Словенима и њиховој прапостојбини сачувано мало података. Живот и развој Старих Словена, као и границе њихове прапостојбине углавном се сазнају на основу пронађених предмета материјалне културе, оруђа, оружја, остатака насеља и начина сахрањивања. Тражећи плоднију земљу и пашњаке, Стари Словени су мењали насеља. Селећи се непрекидно, словенска племена дуго времена су се задржала између Карпата и реке Дњепра, на југу, и Балтичког мора, на северу. То је прапостојбина Словена.

Узроци сеобе Словени су на врло примитиван начин обрађивали земљу. Орали су ра­ лом које је секло само површински слој земље. Ралом се није превртала бразда. Тако обрађена земља доносила је мали принос. Примитивном обрадом земљишта брзо су исцрпене плодне површине. Зато се принос ионако недовољан, смањивао. Истовремено повећавао се број становника. То је узроковало сеобу Словена. Словенска племена кретала су се углавном у три правца: према истоку, западу и југу. Таквим насељавањем дошло је до поделе на Источне Словене, За­ падне Словене и Јужне Словене. Племена која су кренула на југ заустављена су на доњем току Дунава, на граници Источног римског царства или Византије. Визан­ тинци су их ускоро боље упознали. Податке о њима налазимо у једном византиј­ ском војном спису: „Словенска племена су слободна и никако не дозвољавају да буду поробљена. Многољудна су и издржљива. Љубазни су према странцима и проводе их као госте од места до места, где год зажеле. Своје заробљенике не за­ државају читаво време као други народи”.

 Словенски ратник

38

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Западни Словени

Источни Словени

Јужни Словени

Живот, обичаји и веровања Словена Уз особену материјалну културу, Стари Словени су се од других племена издвајали и заједничким језиком и обичајима. Описује их један византијски ­историчар, савременик цара Јустинијана I: „Словенским племенима не влада је­ дан човек, него они од давнина живе у демократији и зато увек на заједничком скупу обављају све послове, повољне и неповољне. Нису ни најмање рђави нити злотвори”. Пре него што су примили хришћанство, Словени су поштовали и слави­ ли више богова који су оличавали природне појаве и силе чије порекло нису мо­ гли да објасне. Словени су веровали да је громовник Перун „господар света”. Дажбог је поштован као оличење Сунца. Словени су, исто тако, веровали у духо­ ве извора, река, мора, шума и планина. Добрим и злим боговима приносили су жртве. Ретко су подизали храмове тако да су верске обреде обављали у природи.

 Словенско старо божанство – Световид

Насељавање Словена на Балканско полуострво Словени су више од једног века остали на граници Византије. С леве оба­ ле доњег тока Дунава Словени су предузимали нападе и стизали чак до зидина Драча, Солуна и Цариграда. На територију Византијског царства они су у почет­ ку упадали због пљачке. С пленом су се враћали на леву обалу доњег Дунава. Тек од средине VI века словенска племена почињу трајно да насељавају Балканско полуострво. Византијски цар Јустинијан I (527–565) наредио је да се изграде многобројна утврђења на граници и у унутрашњости Балканског полу­ острва. Међутим, ова утврђења била су слабо брањена јер су Византинци исто­ времено ратовали и на западу, против варварских држава, и на истоку, против Персијанаца.

 Словенска рала 39

III

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Византију су заједно са Словенима нападали ратоборни Авари. Више пута Авари и Словени опседали су Солун, а 626. године напали су и Цариград, где су доживели пораз. За разлику од Авара који су се, после пљачкашких упада, с богатим пле­ ном враћали у Панонију, Словени су остајали на територији Византијског царства. До почетка VII века они су преплавили Балканско полуострво. Насели­ ли су чак и најјужнији део Балканског полуострва – Пелопонез. Словени и Авари порушили су многе градове. Одржала су се само нека острва и велики приморски градови, као што су Цариград, Солун, Драч, Скадар, Трогир, Задар.

Насељавање источних Алпа Словени су населили цело Балканско по­ луострво. Порушили су многе градове у унутрашњости. Нападали су чак Цариград и Солун. Моћне зидине чувале су Цари­ град. Ради успешније одбране, куле сред­ њег и унутрашњег зида постављане су на­изменично.



Пре него што се завршило насељавање Балканског полуострва, део сло­ венских племена запосео је пределе источних Алпа. На северу Словени су насе­ лили крајеве све до Дунава код данашњег Беча. Западна граница није се мењала. Словени су запосели крашке пределе, а Романи су задржали равницу. Међутим, у северним крајевима велики део Словена стопио се с Германима.

Привреда и друштво Приликом насељавања, словенска племена су запоседала зиратну земљу, односно жупне пределе уз реке. У плодним жупама затекли су површине које су раније биле обрађиване. Уз земљорадњу, Словени су се бавили и сточарством. Словенска насеља у жупама често су била удаљена једна од других. На челу сваког племена налазио се родовско-племенски старешина. На заједничким скуповима сви саплеменици доносили су одлуке. Словенска племена живела су у демократији, слободно. Слободу су давали и ратним заробљеницима.

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: Цариград, Дњепар, Карпати, Јужни Словени.

Византијски пешак. Пешак је као оружје имао буздован, кратак мач, лук, стреле, праћку и копље. Штит пешака био је већи од штита коњаника.

40

Прадомовина Словена налазила се између ............................., реке ............................... и Балтичког мора. Из прадомовине словенска племена селила су се на исток, запад и југ. Овим расељавањем наста­ ли су Источни, Западни и .................................................................. . Они су населили Балканско полуострво и источне Алпе. Пред налетом Словена одржали су се само највећи приморски градови на Балкан­ ском полуострву, као што су ................................, Солун, Драч, Скадар, Трогир и Задар.

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2. ЈУЖНИ СЛОВЕНИ И СТАРОСЕДЕОЦИ Кључне речи: Срби, Хрвати, Власи

Koju се народи данас налазе у суседству Јужних Словена?

Распоред и називи словенских племена До почетка VII века многољудна словенска племена запосела су простра­ ну територију између Црног мора и источних Алпа и од реке Дунава до Јадран­ ског, Јонског и Егејског мора. На овој територији током раног средњег века наста­ ле су јужнословенске државе. Насељавајући источне Алпе и Балканско полуострво, Словени су се кре­ тали римским путевима и долинама река. Тражили су жупне пределе погодне за земљорадњу и сточарство, пределе који су пружали повољне услове за живот. Запоседали су раније обрађиване крајеве које су напустили староседеоци. Сло­ венска насеља ницала су у жупним долинама уз реке, на благим узвишењима и у котлинама. Словенска племена избегавала су планинске, тешко приступачне крајеве. Управо у такве крајеве, пред налетом Словена, повлачило се староседе­ лачко становништво. Словени су често добијали имена према географским називима. По ан­ тичком граду Доклеји (код данашње Подгорице) добили су име Дукљани, а по Крнском граду (Карантана) названи су Карантанци. Словенска племена насеље­ на око река Тимок, Струма и Неретва названа су Тимочани, Струмљани и Не­ ретљани. Из заједничке прапостојбине своје име донели су Срби и Хрвати, и то им се име и одржало.

Староседеоци

Словенске куће. – Зидови су били од на­ боја, а кров покривен сламом. Већи део зидова укопавао се у земљу. У зид куће угра­ђивала се пећ са каменом подлогом. Ове скице урађене су према налазиштима који су сачувани код Панчева.



На Балканском полуострву и у источним Алпима Словени су затекли Грке, поромањене Илире, Трачане и Келте. Словенска племена су се мешала и ста­ пала са староседеоцима и суседним народима. Негде су преовладали досељеници, а негде староседеоци. Притом, они малобројнији губили су своје народно, одно­ сно етничко обележје. Староседеоце је погодила Велика сеоба народа. Балканско полуострво и источне Алпе најпре су пустошила германска и хунска племена а затим Словени и Авари. Зато су староседеоци променили начин живота. Многи су мењали и за­ нимања. Пошто је због честих пустошења обрађивање земље постало несигурно и опасно, староседеоци постепено напуштају земљорадњу и све више се опре­ дељују за сточарство. Сточарство је омогућавало безбеднији живот и сигурнији опстанак. Пред опасношћу сточари су се с покретном имовином склањали у пла­ нинске, тешко приступачне пределе. Када су Словени запосели напуштене краје­

41

III

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

ве, погодне за земљорадњу, сточари староседеоци остали су у тешко приступач­ ним пределима. О староседеоцима се мало зна јер су били одсечени од путева и културних жаришта. Словени су староседеоце називали Власима. У почетку, између Влаха и Словена долазило је до сукоба. Међутим, због размене добара и искустава. они су били упућени једни на друге. Тако је почела међусобна сарадња и мешање земљо­ радника и сточара, односно Словена и Влаха. Вишевековни заједнички живот довео је до њиховог стапања. Део Влаха примио је словенски језик и губио народ­ на обележја. Израз Влах постепено је почео да означава сточара-пастира.

Још од времена досељења Словена на Балканско полуострво, сточарство је по­ стало основно занимање Влаха, старосе­ делаца. Током времена реч влах почела је да означава сточара, пастира, а не припадника друге етничке скупине. Иако су се сточарством претежно бавили Вла­ си, стоку су гајили и земљорадници у жупним пределима.

 Пред налетом Словена одржали су се већи градови на јадранској обали, као што су Скадар, Трогир и Задар. Те градове насељавали су Романи. Пошто је становништво градова из привредних разлога било упућено на залеђе, градови су отварали капије. Романске градове почели су да насељавају Словени из залеђа. Током средњег века, малобројни романски живаљ у приморским насељима сто­ пио се са Словенима.

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: Власи, Романи, Словени. У источним Алпима и на Балканском полуострву .................. ................... су затекли староседеоце, који су почели да се повлаче у тешко приступачне планинске пределе, или су се склањали у ут­ врђене приморске градове. Словени су староседеоце називали ........ ............................. . Део староседелаца стопио се са Словенима. Градо­ ве на јадранској обали насељавали су ...................................................... . Они су се током средњег века стопили са знатно бројнијим Слове­ нима.

42

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

3. ЈУЖНИ СЛОВЕНИ И ОКОЛНИ НАРОДИ Кључне речи: Грци, Авари, Мађари

Какви су били односи између Словена и староседелаца?

Словенска племена мешала су се и стапала не само са староседеоцима већ и са околним народима. Суседи Јужних Словена били су Баварци, Франци, Лангобарди, Румуни и византијско, односно грчко становништво. Касније су се међу Јужне Словене, или у њихову непосредну близину, доселили Авари, Бугари и Мађари. Народи у окружењу Јужних Словена који нису примили хришћанство нису се одржали.

Грчко становништво Део Словена дошао је у додир с грчким становништвом и прихватио гр­ чки језик и грчку културу. Хеленизација, тј. грецизација убрзана је када су сло­ венска племена примила хришћанство. Понекад су византијски цареви масовно пресељавали Словене у Малу Азију. Хеленизацијом и масовним пресељењем, словенски живаљ је нестајао из јужних и југоисточних делова Балканског полу­ острва.

 Стари словенски накит

Румуни Данашња Румунија налази се на територији античке Дакије. Становници Дакије у старом веку називали су се Дачани. Преко Дакије су пролазила многа азијска, германска и словенска племена. Нека племена су се дуже или краће време задржавала на територији Дакије. Мешањем и стапањем староседелаца Дачана са овим племенима настао је румунски народ.

Авари Авари су номадско племе турског порекла. Средином VI века прешли су из Азије у Европу. Њихов вођа носио је титулу кагана. Авари су у Панонској низији основали Аварски каганат. Из Паноније Авари су, као и пре њих Хуни, на све стране предузимали пљачкашке војне походе. Заједно са Аварима у војне по­ ходе одлазили су и Словени. Али највећи део ратног плена узимали су Авари јер је њихова коњица била у предности у односу на словенску пешадију. Авари су своју власт наметнули околним Словенима. Истовремено, Авари су угрожавали и друге народе. Одлучан рат против Авара повео је франачки владар Карло Вели­ ки (768–814). Савременик Карла Великог пише: „Од свих ратова које је водио Кар­ ло један од највећих био је онај који је предузео против Авара. Колико је бојева



Аварски коњаник

43

III

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

вођено и колико је крви проливено, најбоље сведочи сама Панонија: сада је то крај без иједног становника. А у кагановом двору нашло се толико злата и сребра да се с правом може рећи: Франци су правично одузели Аварима оно што су Авари раније опљачкали од других народа”. После рата с Францима Аварима се губи траг у историји. И њих је, као и њихове претходнике Хуне, задесила иста судбина. Њихов крај укратко је забележио летописац: „Погибоше као Авари”.

Лангобарди, Баварци и Франци Продор Словена на запад, у италијанску равницу, спречили су Лангобар­ ди. Романизовани Лангобарди повремено су се сукобљавали са Словенима, али граница на западу се усталила. Крашке пределе трајно су запосели Словени, а у равници су остали Романи. Међутим, северна граница се мењала у корист гер­ манских племена.

Мађари Крајем IX века номадска племена Мађара или Угара доселила су се с ис­ тока у Панонску низију. Они припадају угрофинској групи народа. Као и њихови претходници у Панонској низији Хуни и Авари, и Мађари су били добри коњани­ ци. Међутим, у Панонској низији нису затекли Хуне и Аваре, који су били уништени, већ Словене. Слично Хунима и Аварима, и мађарска коњица угрожа­ вала је и пустошила државе у Европи. Сузбио их је немачки краљ средином X века. Од тада је тај номадски народ прихватио седелачки начин живота и почео да се бави земљорадњом. Мађари су примили хришћанство и тако избегли суд­ бину Авара, који су уништени као пагани. Словени у Панонској низији научили су номаде да се баве земљорадњом, али су прихватили мађарски језик и изгубили своја народна обележја. У Панонској низији Мађари су образовали своју државу. Они су одвојили Јужне Словене од Западних Словена.

 Франачки ратник

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: Мађари, Франци, Авари, Јужни Словени. У доба насељавања Словена у источне Алпе и на Балканско полуострво у Панонску низију доселили су се ...................................... . Њих су уништили ................................................... у доба Карла Великог. Јужне Словене окружавали су Лангобарди, Баварци, Франци, Да­ чани (преци данашњег румунског народа) и грчко становништво. Кра­јем IX века у Панонску низију доселили су се .................................. ............. који су раздвојили ............................................................................ од Западних Словена.

 Мађарски коњаник

44

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

4. ЈУЖНИ СЛОВЕНИ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Кључне речи: Карантанија, Хрватска, Бугарска

Које се племе доселило међу Јужне Словене? Која су се племена доселила у непосредну близину Јужних Словена? Рани средњи век

V

VI

VII VIII

Позни средњи век

IX

X

XI

XII

XIII XIV

XV

Оснивање самосталних држава Током раног средњег века Јужни Словени су се налазили између две ве­ лике силе – Византије и Франачке. Ипак, Јужни Словени су успели да образују самосталне државе. Међутим, ове јужнословенске државе нису биле дугог века.

Кнежевина Карантанија

 Рељеф из Добравине, VI век

Још док се налазила у оквиру Самовог племенског савеза (623–658) Ка­ рантанија је представљала посебну целину. Она је имала свога кнеза. Њено сре­ диште налазило се у Крнском граду, на Госпосветском пољу. Мање јединице Ка­ рантаније биле су жупе којима су управљали жупани. Карантанију су највише угрожавали Авари. Карантанци су уз помоћ Бавараца сузбили нападе Авара, али карантански кнез био је принуђен да призна власт франачког краља. Ипак, Ка­ рантанци су још извесно време задржали унутрашњу самоуправу. Самосталност су изгубили 820. године пошто су пришли устанку Људевита Посавског. Франци су сломили отпор устаника и Карантанију претворили у своју грофовију.

 Рељеф из Задра, XI век

Хрватска Између реке Цетине и планине Велебита налазило се језгро Хрватске др­ жаве. Из овог језгра Хрватска држава постепено се ширила, нарочито према се­ веру, према Посавини. Власт Авара признавала су хрватска племена насељена ближе Панонској низији. Када је Карло Велики уништио Аваре, хрватски кнезови признали су власт Франака. Против самовоље франачких намесника букнуо је устанак јужнословенских племена под вођством Људевита Посавског (819–821). Устаницима су се придружили Карантанци, Крањци и Тимочани.

45

III

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Власт Византије и Франака постепено је слабила у пограничним крајеви­ ма. Управо у пограничним крајевима налазила се Приморска Хрватска која је стекла самосталност током друге половине IX века. Почетком X века почиње на­ гли успон Хрватске која је располагала знатним војним снагама, како копненим, тако и поморским. Врхунац моћи достигла је за владавине кнеза Томислава (910– 930) који је сузбио нападе Мађара и Приморској Хрватској присајединио Панон­ ску Хрватску, све до реке Драве. Успешно је ратовао и против Бугара. Успеси су подигли углед кнеза Томислава па се он 925. године крунисао за краља. Хрватска се одржала као самостална држава све до 1102. године, када је ушла у државну заједницу с Угарском. Она је изгубила државну самосталност али је у оквиру Мађарске сачувала посебан положај.

Бугарска Бугари су номадско племе турског порекла. Живели су на планини Кав­ каз. Они су 680. године населили крајеве између доњег Дунава и планине Балкан. У тим крајевима Бугари су затекли Словене, којима су наметнули власт. Убрзо је образована Бугарска држава, која се знатно проширила. На широком простору, малобројни Бугари потпуно су се стопили са Словенима и прихватили словенски језик. Ипак, по њима се називају народ и држава.

 Цар Симеон I Покрштавање Бугара, мотив са рукописа из XIV века

Око превласти над словенским племенима у Македонији сукобљавали су се Бугари и Византијско царство. Из ових сукоба Бугари су изашли као побед­ ници. Они су формирали моћну државу која је претила и Византији. Највећи ус­ пон Бугарска је доживела за време Симеона (893–927) који се прогласио за цара. Смрт цара Симеона значила је прекретницу у развитку Бугарске. Она почиње нагло да слаби тако да је Византија срушила Бугарско царство (971. године).

46

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Словенска племена у Вардарској и Егејској Македонији После слома Бугарске и над словенским племенима око Вардара ус­ постављена је византијска власт. Нова управа изазвала је незадовољство које је прерасло у војни отпор. Устанике је предводио Самуило који се прогласио за цара. Његова држава заузимала је велики део Балканског полуострва. Самуило се одржао до 1014. године када је његова војска поражена на Беласици. Византија је успела да обнови власт у унутрашњости Балканског полуострва. Први пут после досељења Словена, границе Византијског царства поново су померене до Саве и Дунава.

 Портрет цара Самуила

Смрт цара Самуила, мотив са рукописа

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: Велебит, Карантанија, Бугари, устанак, народ, Томислав. Током раног средњег века Јужни Словени су образовали са­ мосталне државе. Међутим, ове јужнословенске државе нису биле дугог века .................................................. је изгубила самосталност већ за време ............................................. Људевита Посавског (819–821). Између реке Цетине и планине ................................................... налази­ ло се језгро Хрватске државе. Хрватска је врхунац моћи достигла за владавине кнеза ........................................................... (910–930) који је сузбио нападе Мађара. Међу Словене између Дунава и планине Балкан, 680. године населили су се ............................................................. .... који су се стопили са знатно бројнијим словенским живљем и прихватили словенски језик. Ипак, по њима се назива и ..................... ..................... и држава.

 Византијски пешак, рељеф 47

III

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

5. СРПСКЕ ЗЕМЉЕ ОД VII ДО XII ВЕКА Кључне речи: Дукља, Рашка

Koju су се називи словенских племена одржали до данас?

Koju су народи били суседи Јужних Словена после њиховог досељавања?

Српске земље Прве вести о српским земљама забележене су касно, тек у IX и X веку. У вези са устанком Људевита Посавског (819–822) говори се о Србима као „народу који држи велики део Далмације”. Један византијски спис из X века набраја срп­ ске земље у приморским крајевима и у унутрашњости Балканског полуострва. Најзначајнија је Србија, касније названа Рашка. Србија је захватала планинске пределе између Ибра, Западне Мораве и горњег тока реке Босне и област Соли, око данашње Тузле. Исти спис набраја српске земље у Приморју: Дукљу, Травуни­ ју, Захумље и Паганију.

Срби између Бугарске и Византије Средином IX века Србијом је владао кнез Властимир. Кнежеву власт признавали су жупани, који су управљали жупама. У саставу државе кнеза Вла­стимира налазила се и Травунија. Углед кнеза Властимира порастао је после ­успешног трогодишњег рата са Бугарском. Спољни успеси ојачали су кнежеву власт. Сукобе међу Властимировим потомцима настојали су да искористе Бу­ гари и Византинци. Већа опасност претила је од Бугарске, посебно у време влада­ вине цара Симеона (893–927). Његова војска је опустошила а затим и покорила српску кнежевину. Пред налетом бугарске војске становништво Србије се разбе­ жало у околне земље. Смрт бугарског цара искористио је српски кнез Часлав. Он је из Бугар­ ске, где је живео као заточеник, побегао у Србију. У опустошеној Србији обновио је власт, окупио разбежало становништво и „населио земљу”. За време Часлава српска држава се знатно проширила. Око 950. године Часлав је погинуо у борби против Мађара. После његове смрти Србија је почела да слаби.

краљ Михаило са моделом  Зетски цркве. Фреска у цркви Св. Михаила у Стону (детаљ)

 Црква Св. Михаила у Стону, XI век 48

Борба Дукље за самосталност Област између Боке Которске и реке Бојане, коју су населили Срби, назва­ на је Дукља. Име је добила по античком граду Доклеји, чији се остаци налазе код данашње Подгорице. Од XI века та област се назива и Зетом, по имену реке Зете.

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Доклеја, остаци античког града у близини Подгорице

Дукља је постала кнежевина у X веку, али је брзо потпала под византиј­ ску власт. Владар Срба у Дукљи, кнез Стефан Војислав, настојао је да се ослободи византијске власти. Он је 1035. године дигао устанак. Византијска војска угушила је устанак а Стефана Војислава одвела у заточеништво. Пошто је побегао из роп­ ства, Војислав је поново дошао у сукоб са Византинцима. Показао се као мудар и спретан војсковођа. Пустио је византијске трупе да пљачкају равничарске преде­ ле, а затим их је, у јесен 1042. године, дочекао у планинским кланцима. Мало се византијских војника спасло бекством. Био је то, како пише византијски хрони­ чар, „тужан и суза достојан пример”. После ове сјајне победе Дукља се ослободила византијске власти и стекла независност. Створена је самостална држава која се простирала од Бојане до Не­ ретве.

Успон Дукље Оснажени дукљански владари окупљали су под својом влашћу околне српске земље. Током XI века Дукљи су придружене Рашка и Босна. Независност Дукље потврђена је на Западу. Дукљански владар Михаило је 1077. добио од папе из Рима краљевску круну. Дукља је постала краљевина и на тај начин добила међународно признање. Краља Михаила наследио је син, краљ Бодин. За време његове владавине створена је пространа држава која је, поред Зете, односно Дукље, обухватала об­ ласти Требиње и Захумље, а затим Рашку и Босну.

 Црква Св. Трипуна у Котору, XII век 49

III

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Осамостаљивање Рашке и Босне После Бодинове смрти, почетком XII века снага Дукље или Зете почиње да опада због сукоба међу члановима владарског рода. Водећу улогу у борби про­ тив Византије преузела је Србија или Рашка. Уместо Дукље Рашка је постала сре­ диште окупљања српских земаља. После Бодинове смрти из Дукљанске краљевине издвојила се Босна. Бо­ сна је дуго била позната само као географски појам, област у оквирима Србије. Током раног средњег века Босна се налазила у саставу околних јужнословенских држава. Као самостална држава образована је касно. После издвајања из Дукљан­ ске краљевине њену самосталност угрожавале су Византија и Угарска.

 Остаци средњовековног града у Рашкој

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: Рашка, Бугарска, Босна, Часлав. Срби су населили планинске пределе у унутрашњости Бал­ канског полуострва и део приморских крајева. Србија је успешно одолевала нападима ......................................................... до 924. године. После смрти цара Симеона (927) кнез ....................................... је обно­ вио власт у Србији. Дукљанска кнежевина настала је у X веку, али се Дукља као снажна држава уздиже у XI веку. Дукљи су придружене Травунија, Захумље, ..................................... и Босна. Од 1077. године дукљански владари носили су краљевску титулу.

50

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

6. ПОКРШТАВАЊЕ СРБА И ДРУГИХ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА Кључне речи: покрштавање, Ћирило и Методије

Haвeдu државе Јужних Словена у раном средњем веку. Које су стране државе највише утицале на развитак Јужних Словена?

Почеци покрштавања Јужни Словени примили су хришћанство из суседних држава. С хришћан­ ством ширио се и страни културни утицај. И не само то. Преко хришћанства околне државе покушавале су да Јужним Словенима наметну своје установе, свој начин управљања и, на крају, своју власт. Зато је покрштавање наилазило на ­отпор који је често прелазио у оружани сукоб. Преци данашњих Словенаца примили су хришћанство из западних црквених средишта. У неким крајевима примање хришћанства се подударало с постепеним губитком самосталности. Након владавине Борута, последњег само­ сталног кнеза Карантаније, његови син и синовац су као таоци у Баварској „ва­ спитавани у хришћанском духу”. Дакле, они су у Баварској примили хришћан­ ство. Борутови наследници враћени су у Карантанију где су као кнезови по­ магали делатност хришћанских проповедника са Запада. Међутим, некрштено, паганско становништво два пута је дизало устанак против хришћанских пропо­ ведника и стране власти. Да би убрзао покрштавање словенског становништва, баварски војвода је на граници према Карантанији подизао манастире. Извесну улогу у ширењу хришћанства међу Јужним Словенима имали су приморски градови који су се налазили под влашћу Византије. Приморски градови су уједно били и црквена средишта. Међутим, у залеђу хришћанских приморских градова Словени су дуго времена несметано живели као пагани. Када су успо­ стављене привредне везе између градова и залеђа, зближили су се хришћански Рома­ни у градовима с паганским словенским становништвом у залеђу. Тада су створени услови за ширење хришћанства у залеђу приморских градова. Масовније примање хришћанства у хрватској држави почело је успо­ стављањем стране, франачке власти почетком IX века. У Нину, где се налазило седиште хрватског кнеза, папа је основао посебну бискупију (епископију).

III

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

У источном делу Балканског полуострва хришћанство се ширило из Ви­ зантије. Византијски проповедници имали су више успеха у околини примор­ ских градова где је постојала стварна византијска власт. Нова вера спорије је про­ дирала у унутрашњост Балканског полуострва. Ипак, у другој половини IX века неки чланови српског владарског рода имају хришћанска имена, што значи да је почело покрштавање и у Србији. Исто као и у Карантанији, нову веру најпре је примао владајући слој па тек онда широки круг поданика.

Мисија Ћирила и Методија Верски мисионари из Византије проповедали су хришћанство међу Јуж­ ним Словенима, Русима (Источни Словени), а краткотрајно и међу Западним Словенима. Кнез Велике Моравске затражио је од византијског цара мисионаре који би на народном језику проповедали хришћанску веру. У Велику Моравску упућена су 863. године учена браћа Константин (у монаштву Ћирило) и Мето­ дије, родом из Солуна. Као Солуњани, браћа су знала језик словенских племена око реке Вардар. Пре него што су кренули у Моравску, млађи брат – Константин – саставио је глагољицу, прву словенску азбуку, а с грчког на словенски језик превео је најпотребније обредне књиге. Мисионарска делатност Константина (Ћирила) и Методија наишла је на отпор немачког свештенства. Браћа су била приморана да се пред римским па­ пом бране од оптужби. Константин се убрзо замонашио и добио име Ћирило, а Методије је, и поред сметњи, прогона и затвора, наставио рад у словенској кнеже­ вини Доњој Панонији и у Великој Моравској све до смрти 885. године.

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: хришћанство, Византија, бискупија, Методије, градови.

Ћирило и Методије, руска икона епископија (бискупија) – црквена област под управом епископа или бискупа мисионар – проповедник који међу паганима проповеда хришћанство

52

Јужни Словени примали су хришћанство из суседних држа­ ва. Са ширењем ............................................. ширио се страни утицај. Током раног средњег века Јужни Словени били су изложени верском, културном и политичком утицају ...................................................... и западно-европских држава. Извесну улогу у ширењу хришћанства међу Јужним Словенима имали су приморски ....................................... ...................... који су се налазили под влашћу Византије. У Нину, где се налазило седиште хрватског кнеза, папа је основао посебну ................................................... . У источном делу Балканског полуостр­ ва хришћанство се ширило из ........................................... . Мисионар­ ска делатност Константина (Ћирила) и ................................................ наишла је на отпор немачког свештенства.

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

7. РАНА КУЛТУРА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА Кључне речи: старословенски језик, Мирослављево јеванђеље

Из којих су земаља долазили проповедници међу Јужне Словене? Где су проповедали хришћанство Константин (Ћирило) и Методије?

Рад ученика Ћирила и Методија Плодну делатност солунске браће наставили су њихови ученици, који су морали побећи на југ, на Балканско полуострво, где су са успехом ширили сло­ венску писменост. Охрид је постао значајно културно средиште Јужних Словена. Просветитељским радом у Охриду истицали су се Климент и Наум. Они су поди­ зали школе и манастире и наставили да шире писменост међу Словенима. У то време, највероватније у бугарској престоници Преславу, настало је ново једно­ ставније словенско писмо – ћирилица.

Глагољаши Глагољица се одржала у северним приморским крајевима и на острвима. Хрвати су је вековима чували и неговали као своје посебно писмо. Свештеници који су користили књиге писане глагољицом и имали црквени обред на народ­ ном језику називали су се глагољаши. Римска црква забрањивала је рад глагоља­ ша и онемогућила је постављање свештеника који нису знали латински језик. Иако је с временом у западним крајевима преовладала латиница, глагољица и глагољаши постали су симбол хрватске народне или етничке посебности.

Писмо и књижевност Писмо је трајна и најзначајнија културна тековина нашег раног средњег века. С појавом писма створена је основа за развој културе Јужних Словена. Најстарије књиге написане су на старом словенском, односно старословенском језику. Основа старословенском језику био је говор Словена северно од Солуна који су Константин (Ћирило) и Методије добро познавали. Језик на коме су пи­ сане прве књиге глагољицом и ћирилицом био је разумљив осталим словенским народима јер су разлике међу језицима словенских народа тада биле незнатне. Током времена писци и учени људи у старословенски језик уносили су и неке особености говора свога народа. Тако су настале основе за развој различитих словенских језика, на пример српског, бугарског, руског језика.

Климент Охридски, најпознатији ученик Константина (Ћирила) и Методија, про­ светитељ Словена. Оснивао је школе из којих је, према његовом животопису, иза­ шло око 3.500 ученика. Писао је и прево­ дио са грчког језика, те је веома заслужан за ширење словенске писмености. У Ох­ риду, где је деловао као просветитељ, посвећена мује једна црква. Ова статуа с његовим ликом израђена је од дрвета у XIV веку.



53

III

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

 1.

Св. Наум изграђена на обали  Црква Охридског језера. Посвећена је Науму, ученику Ћирила и Методија.

2.

3.

Писма која су употребљавана у нашим земљама у средњем веку: 1. обла глагољица, 2. угласта глагољица, 3. ћирилица, 4. латиница.

4.

Глагољица и ћирилица омогућиле су развој књижевности на народним, словенским језицима. Текстови писани латиницом на народном језику, као што су Брижински споменици из 1000. године, представљају изузетак. „Брижински споменици” су најстарији текст на словеначком језику писан латиницом. Ћири­ лицом је писано Мирослављево јеванђеље, један од најзначајнијих споменика културе тога доба. Намењено је хумском кнезу Мирославу. Веома лепим и круп­ ним словима исписано је на кожи (пергаменту). Рукопис је украшен почетним словима која су израђена у боји и злату. Књижевна делатност почела је превођењем црквених списа с грчког и латинског језика. С временом се уз преведена појављују и оригинална књижевна дела.

Уметност

Донат у Задру. Црква кружног  Свети облика изграђена у IX веку када је За­ дар био средиште византијске покра­ јине Далмације.

54

У поређењу са античким споменицима, споменици изграђени у раном средњем веку делују скромно и упрошћено. Цркве су најзначајнији уметнички споменици тог доба. Више их је сачувано у приморским крајевима него у унутрашњости Балканског полуострва. Уосталом, византијски и западноевроп­ ски културни утицај био је делотворнији и непосреднији у Приморју него у дубо­ ком залеђу. Град Задар красила је црква Светог Доната, Котор црква Светог Три­ пуна, а Охрид црква Свете Софије. Крајем IX и почетком X века подигнута је црква Светих апостола Петра и Павла у Расу, код данашњег Новог Пазара. Зидове цркава украшавале су фреско-слике, али зидно фреско-сликар­ ство из овог доба није одолело зубу времена. Многе цркве остале су оголелих зидова. Део живописа сачуван је у цркви Светог Михаила код Стона и у цркви Свете Софије у Охриду. Сликама које се називају минијатуре украшаване су црквене књиге.

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

У домаћим радионицама израђивали су се уметнички предмети, који су налазили примену у свакодневном животу. Ипак, културно стваралаштво раног средњег века у вези је, пре свега, са црквом и црквеним потребама. Прве књиге служиле су хришћанским проповедницима. С грчког и латинског језика прево­ дили су се текстови црквеног садржаја, а најзначајнији уметнички споменици тог доба управо су цркве. На зидовима храмова живописани cу, тј. представљени, призори из црквеног живота и осликани црквени ликови. Књижевност и умет­ ност раног средњег века носе изразито црквено обележје.

Светих апостола Петра и Павла у Црква Расу, X век

Мирослављево јеванђеље (детаљ)

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: глагољица, латиница, глагољаши. Писмо и ширење писмености међу Јужним Словенима нај­ важније су културне тековине раног средњег века. У западним кра­ јевима усвојена је .......................................................................................... Глагољица и ................................................. постали су симбол хрватске народне или етничке посебности. Културно стваралаштво раног средњег века било је подређе­ но цркви и црквеним потребама.

фреске у цркви Светих Остаци апостола Петра и Павла у Расу

55

СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА

С

тарословенску митологију карактеришу обо­ жавање шума, планина и планинских врхо­ ва, вода, извора, река и језера, као и кућних божанстава. Вера и култови старих Словена на­ стали су из природе, природних појава и промена. Они су, као и већина паганских народа, обожа­ вали Сунце, Месец, звезде, муње, облаке, ватру. Често су приносили жртве својим божанствима. Божанства су се некада јављала у људском облику, мада ретко. Није јасно ко је врховни бог словен­ ског пантеона: Сварог, Перун или Световид. Све­ товида, бога који зна и види све на свету, пошто­ вала су сва словенска племена и слала су данак његовом храму пророчишту. Сварог је праотац светлости и топлоте, створитељ неба. Перун је бог-громовник.

Триглав  Стрибог

Стрибог је бог речних токова и потока на­ бујалих од кише, бог водених и ваздушних стру­ јања. Доноси хладне ветрове, буре и невреме, али је и бог леда и мраза. Триглав је бог који влада пло­ довима земље, прекрива поља травом и шуме ли­

58

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

АДОЗНАЛЕ... шћем. Представљан је као божанство које има три главе. Једно од најпознатијих словенских божан­ ства је Весна или Девана, богиња пролећа, младо­ сти и плодности. Волос је бог плодности, подзем­ ног света и заштитник животиња, стада, стоке, али у исто време и бог-ратник.

Тесалију, Дукљу, Рашку, Босну, Травунију, Срем, данашњу Албанију и Подунавску Бугарску. Про­ гласио се за цара Бугара и Охридску архиеписко­ пију је уздигао у ранг патријаршије. Престоницу је из Преспе преместио у Охрид. Иако велико, ово царство није дуго опстало. Византијски цар Василије II је 1014. године у бици на Беласици потукао Самуилову војску. Самуило је успео да се спасе, али је заробљено 15.000 његових војни­ ка који су по наређењу византијског цара ос­ лепљени. Сваком стотом је остављено по једно око, како би могли да воде остале. Видевши своју ослепљену војску, Самуило је умро од ср­ чане капи. Василије II је 1018. године упао у Ох­ рид и тако коначно срушио Самуилово царство.

Из Летописа попа Дукљанина

Морана Словенска митологија је препуна злих божанстава каква је Мокош, која симболише све човекове страсти, муке и невоље. Веровало се да она обилази куће и надгледа преље. Мора­ на, Морена или Мора је богиња зиме и смрти, а представља мртву природу, хладни ветар и снег. Сећање на Морану или Мору очувало се у на­ родним веровањима до данас: поистовећује се с вештицом која ноћу притиска људе и не да им да дишу. Русалке су по веровању зла женска митска бића које постају од утопљених младих жена и девојака. Оне, углавном ноћу, излазе из воде и наносе зло. Тројан је бог или демон који живи у старим и напуштеним насељима, а боји се сунчевих зрака који су могли да га спрже.

„...Пошто је Косара молила оца да је уда за Владимира, Самуило јој је дао благослов... Одмах (цар) пошаље по Владимира (зетског кнеза) и нареди да га окупају и обуку у краљевску одећу и приведу к њему. Мило га гледајући и љубећи пред великашима државе своје даде му кћер своју за жену. Пошто се прослави свадба кћери његове на краљевски начин, постави цар Владимира за краља и даде му земљу и краљевство отаца његових и целу земљу Драчку...”

САМУИЛОВО ЦАРСТВО

С

ловен Самуило (976–1014) успео је да се ослободи византијске власти и да створи самосталну државу која је обухватала Епир,

59

Византијски коњаници у нападу

ЗА РАДОЗНАЛЕ...

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

М

ирослављево јеванђеље је најважнији споменик српске ћириличне писме­ ности. Настало је крајем XII века (око 1192) године. Писано је српскословенским јези­ ком, на пергаменту. Јеванђеље је писано по на­ руџбини хумског кнеза Мирослава, брата вели­ ког жупана Стефана Немање. Писала су га два или више писара, од којих је један чије је име сачувано – Глигорије имао удела и у изради жи­ вописних иницијала и минијатура. Јеванђеље је вероватно настало за потребе Цркве Светог

Петра и Павла у Бијелом Пољу. Рукопис је имао веома бурну и тешку историју, као и сам српски народ. Чуван је у Хиландару до 1896. године када је поклоњен краљу Александру Обрено­ вићу. Током Првог светског рата тајно је пренет на Крф по наређењу Николе Пашића. Војник који га је носио није ни знао шта му је поверено у замотаном и запечаћеном пакету, уз наређење да га по цену живота пренесе преко врлети ­Албаније. Данас се чува у Народном музеју у Београду. Од 2005. године налази се на Унеско­ вој листи заштићене светске интелектуалне баштине.

Мирослављево јеванђеље (детаљ) 60

И

РАДЕ МИХАЉЧИЋ

СТОРИЈA

К.Б. 16310

www.zavod.co.rs

8 600262 062970

уџбеник са оабраним исоријским изворима за шеси разре основне школе