Likovna kultura by Zavod za udžbenike

K OS TA BOGDANOVI] mr RAJKA BO[ KOVI]

LIKOVNA KULTURA za 6. razred osnovne {kole

ZAVOD ZA UXBENIKE • B E O G R A D

Лини ја Шрафура • Шрафура површине

Шрафура површине O liniji u~imo od prvog razreda. U svakom slede}em razredu saznavali smo uvek ne{to novo. U {estom razredu liniju }emo prou~avati na drugi na~in. Linije gusto postavqene mogu da stvore razli~ite vrste povr{ina. Linije moèmo da zapazimo i kada posmatramo obi~no platno. Ono se sastoji od gusto utkanih niti ‡ jedna uz drugu, koje ~ine osnovu. U osnovu se ukr{taju niti potke i to sve zajedno ~ini jedinstvenu povr{inu platna. Ako to isto uradimo i olovkom na papiru, dobi}emo osnovnu {rafuru. Re~ {rafura poti~e iz nema~kog jezika, a zna~i crtawe gustim, kra}im i ukr{tenim potezima, kojima nekom nacrtanom obliku na takav na~in dajemo senku. Zapamti}emo da se {rafura postiè gusto postavqenim linijama, koje zatim prekrivamo isto tako gustim nanosom ukr{tenih linija ali iz drugog pravca. Povr{ina dobijena {rafurom postaje gu{}a ako preko gusto postavqenih linija dodamo tre}i sloj po dijagonali. Iz ovoga nije te{ko razumeti da se postizavawem ve}e gustine nanesenih linija pribliàvamo po~etku volumena. Wega stvara pove}ani sloj nanesenog grafita olovke ili drugog materijala za crtawe. [rafirawem se stvara osen~ena povr{ina na papiru. Takva povr{ina moè se stvoriti {rafurom pomo}u gustog urezivawa linija u neki mek{i materijal, kao {to je plo~a od voska ili meke gline, ali i urezivawem posebnim alatom u tvr|i materijal, kao {to su kamen, kost i metal.

Konstrukcija na na~in ukr{tawa metalnih delova koji ~ine celinu, Ajfelova kula, visina 341 m, Pariz, Francuska

Stojan ]eli}, Dan i `ivota i smrti, grafika

NA [TA NAS LINIJA NAGOVARA I PODSE]A?

POLO@ENA stawe mirovawa

ISPUP^ENA napetost, energija

SAVIJENA PREMA DOLE stawe opu{tawa, odmarawa, rastere}ewe

USPRAVNA uzdizawe, polet, usavr{avawe, napredak

KRU@NA â&#x20AC;&#x201C; KRUG kretawe u krugu, za{titu, ali i zabranu. Zato su danas znaci u saobra}aju koji zna~e zabranu okrugli. Razli~ite vrste {rafura: jedan sloj paralelnih linija, dva sloja, tri sloja, preplet krivih linija, kombinacija pravih i krivih linija, kombinacija pravih linija razli~itih razmaka

Vinsent van Gog, ^empresi i zvezde, 1890. uqe na platnu, 91 x 71 cm

Detaq slike Vinsenta van Goga, ^empresi i zvezde, primer slikawa ukr{tenim potezima ~etke

Линија

вежбе

[rafura povr{ine

Rukom {to pravilnije nacrtaj krug veli~ine otvora {oqe za ~aj, zatim veoma pa`qivo {rafurom krug pretvori u lik lopte.

Iz xepa na kraju kwige izvadi list predvi|en za ovu ve`bu i {rafurom docrtaj delove koji }e posle toga dobiti izgled trodimenzionalnog oblika.

Nacrtaj ~etiri alke koje su me|usobno povezane, kao u lancu, pravilno jedna u drugoj, {to }e{ posti}i {rafurom.

Nacrtaj mobilni telefon i {rafurom do~araj wegove sve tri dimenzije, kao da se mo`e uzeti u ruku.

Iz xepa na kraju kwige izvadi ve`bu broj 5 i uradi je po uputstvu koje stoji ispod crte`a.

Облик Текстура • Текстура облика

Ритам • Слободно ритмичко изражавање бојеним мрљама, линијама, светлинама, облицима и волуменом

Светлина • Илузија заобљености волумена • Тонске разлике • Градација светлости у односу на одређеност извора

Боја • Хроматске и ахроматске боје • Комплементарне боје

Текстура облика Kao i sa linijom, i sa oblikom se susre}emo od samog polaska u {kolu. Sada, u {estom razredu za oblik moèmo re}i da se pomiwe u istom zna~ewu kao i re~ forma, koja je latinskog porekla. Od re~i oblik nastalo je i zna~ewe re~i oblikovawe i oblikovati. To zna~i na~in da se po na{oj èqi dobije neki oblik. Sli~no tome, u gr~kom jeziku re~ morfe zna~i oblik, neko gra|ewe, osmi{qavawe, gra|u. Prema tome, moèmo re}i da je oblik odnos prema materijalu, odnosno kako materijal moè biti oblikovan. Tako }e za zidawe ku}e od zemqe biti najboqe ako se od zemqe oblikuje mno{tvo istih ~etvrtastih oblika, koji se peku na visokoj temperaturi. Takve oblike nazivamo opeka ili cigla. Zna~ewe re~i oblik prati re~ kako ‡ kako se ne{to stvara ili odnosi prema ne~emu drugom. Sve oblike moèmo podeliti na prirodno nastale i ve{ta~ki stvorene. Oblike raspoznajemo po liku ili izgledu.

Mikelan|elo Buonaroti, Oplakivawe Hrista, 1555–64. mermer, visina 195 cm

Xef Kuns, Ku~e, 1992. ~elik, cve}e, zemqa, 12 x 5 x 6,6 m

Prirodni oblici su svi zaobqeni u svom volumenu, osim kristala, a ve{ta~ki stvoreni su razli~ito oblikovani i zaobqeno i ugaono, o{trih ivica. Kada znamo kako se ne{to stvara ve{ta~kim putem ili nastaje u prirodi, onda znamo kako ono kona~no izgleda i kakve su sve razli~itosti na spoqnim povr{inama. Po tome ih i razlikujemo. Takva razlikovawa oblika zovemo tekstura, prema latinskoj re~i teksere, {to zna~i plesti, tkati. To nas upu}uje na spoqni izgled povr{ine nekog pletewa â&#x20AC;Ą tkawa. Ako takav komad uzmemo u ruke i pod prstima osetimo svojstva tog materijala, boqe }emo ga upoznati. Tekstura je svojstvo materijala o kojem saznajemo posmatrawem i dodirom.

Frota` sa drvene daske (levo) i frota` sa nov~i}a od 20 dinara

Tekstura tesanog drveta sekirom

Detaq skulpture u kovanom gvo`|u

Слободно ритмичко изражавање бојеним мрљама, линијама, светлинама, облицима и волуменом U svakodnevnom ìvotu, radu, kretawu ìvih organizama i pokretima delova nekih mehanizama, poput klatna na zidnom satu, zapaàmo wihov ritam. Ritmi~ko izraàvawe je ~esto i namera da bi se postigao odre|eni sklad ili lak{e savladao neki rad. U umetni~kom izraàvawu ritmi~ki postupci ukazuju na skladnost i lepotu oblikovawa forme ili pokreta tela. Ovakav raspored stabala nalazi se i u prirodi – u {umi. Raspored delova stabala ovde je postavqen sa namerom da se time najboqe istakne wihovo ve{ta~ko razme{tawe i volumen wihove drvene mase. Isti~e se i razlika izme|u prirodnog rasporeda ìvih stabala u {umi, i ve{ta~kog rasporeda.

Prirodni oblici u ve{ta~kom ritmu

Ostaci kru`nog hrama u Delfima, Gr~ka, oko 390. godine pre nove ere

Ostaci kru`no postavqenih stubova jo{ uvek ukazuju na stalne promene osvetqenih i zatamwenih delova pojedinih stubova u toku osun~anog dana.

Тонске разлике Re~ ton je gr~kog porekla, a zna~i zateèm ìce na liri. Iz ovoga se vidi da se ova re~ prvobitno odnosila na muziku, jer je lira jedan od najstarijih muzi~kih instrumenata. Kasnije se re~ ton prenela i u re~nik slikarstva, u zna~ewu ja~ina i sjaj boje. U svakodnevnom govoru se ~esto kaè da je neko povisio ton, {to zna~i da je ne{to qutito ili u pretwi rekao. U svakom slu~aju zna~ewe re~i ton u vizuelnim umetnostima, prvenstveno u slikarstvu, odnosi se na svojstvo po kome svaka boja dobija naziv, oznaku, kao {to su: plava, crvena, ùta, zelena i druge. Kada kaèmo tonske razlike u boji, tada mislimo na dve stvari: 1) svaka boja se po tonu razlikuje od one druge, na primer plava od crvene, 2) svaka boja u samoj sebi ima mno{tvo razli~itih tonova, ali koji u tom slu~aju pripadaju samo toj boji, na primer svi tonovi plave boje. Mi znamo da je u slikarstvu naj~e{}e samo na jednoj slici upotrebqeno mnogo boja, pa, ipak, na mnogim slikama moè da preovlada jedna boja. Tada kaèmo da je ta slika u zelenom ili plavom tonu, {to zna~i da i pored svih drugih dominira jedna boja, po ~ijem se tonu moè nazvati obojenost cele slike. Ako sve tonove koji se mogu dobiti u jednoj boji poredimo sa {rafirawem i sen~ewem da bismo pomo}u wih stekli utisak da stvaramo i senku i volumen, onda je to mogu}e

Tawir oslikan sa sedam kerami~kih boja koje su se na visokoj temperaturi stopile u skoro jedinstven zeleni ton, persijska umetnost, izme|u 12. i 13. veka, Muzej u Teheranu.

Tonske skale boja

sa tonskim razlikama svake pojedina~ne boje. Kao {to u muzici imamo tonsku skalu ili lestvicu, tako je i u likovnim umetnostima, prvenstveno u slikarstvu, mogu}e nizati tonove jedne boje od najtamnijeg do najsvetlijeg. I kao {to znamo da se pomo}u grizaja, kori{}ewem svih tonova sive boje, moè posti}i utisak da je u dvodimenzionalnoj povr{ini predstavqen savr{en utisak slikawa nekog volumena, tako se i pomo}u tonova jedne boje moè posti}i utisak predstavqenog volumena, u vi{e tonova samo jedne boje. Kada se u obi~nom govoru kaè dati ton ne~emu, to zna~i niz razli~itosti usmeriti u jednom pravcu, kao {to su razli~itosti tonova jedne boje, ali svi nose bitna svojstva osnovnog tona te boje. Niz tonova jedne boje u umetnosti se ~esto primewivao, naro~ito u starijem slikarstvu, ali su sasvim retke slike koje su slikane samo jednim tonom. Ikona sa likom Arhan|ela Mihaila, detaq, slikana temperom na dasci, vizantijska umetnost, 14. vek, Vizantijski muzej u Atini

Занимљивост Poku{ajte da prona|ete na Mondrijanovoj slici elemente – delove drveta koji su bili povod za ovakav izgled slike. Pit Mondrian, Kompozicija s drve}em broj 3, 1913. uqe na platnu, Muzej u Hagu

Градација светлости у односу на одређеност извора Koli~ina svetla je uslov za opaàwe svakog vidqivog oblika. To najboqe pokazuje na{a mogu}nost opaàwa oblika u toku dana i u toku no}i. Da bi ~ovek mogao neprestano da koristi svetlo, on je vekovima poboq{avao uslove za dobijawe ja~ine i mogu}nost trajawa svetla, tako da danas mi koristimo svetlo u svako doba dana i no}i. Iz ovoga znamo da postoji prirodno svetlo, koje daju nebeska tela, prvenstveno sunce, i ve{ta~ko, za koje postoje mnogi poznati svetlosni izvori. Utisak postojawa razli~itih vrsta i izvora svetla u slikarstvu se dobija bojama. Taj utisak zapaà oko, ~ulo vida, koje vidi vrste i promene ja~ine svetla. Po pravilu, {to je gledalac bliì izvoru svetla, boqe vidi oblike osvetqene u najbliòj sredini. Tako|e, najboqe se opaà ono {to izvor svetla direktno osvetqava. Svetlo se rasprostire radijalno, odnosno kru`no oko izvora svetla. To se mnogo koristi u slikarstvu. Udaqeni prostor od izvora svetla zatamwuje se i tako se na slici dobija utisak dubine. Iz ovoga zakqu~ujemo da je sve {to je udaqenije od izvora svetla tamnije, i izgleda po dimenzijama sve mawe. Svetlina je osvetqeno mesto u odnosu na zatamweno na nekoj povr{ini. Krajwe granice u rasponu svetlo-tamnih povr{ina nalaze se izme|u bele i crne boje.

Albreht Direr, Krilo, 1512. akvarelisani crte`, Albertina, Be~

Svetlo u odnosu na wegov izvor

Ja~inu osvetqenog mesta uslovqavaju tri ~inioca: 1. ja~ina izvora svetla 2. ugao usmerewa svetla 3. rastojawe izme|u izvora svetla i osvetqenog predmeta.

Stepen ili ja~inu svetline odre|uje valer, {to prema francuskoj re~i zna~i vrednost. U ovom slu~aju ta vrednost zna~i ja~ina svetline, kao {to u muzici valer ozna~ava trajawe note. Valer je stepen osvetqenosti tona jedne boje. Svetlina pro{iruje vidqivi prostor, zatamwenost ga smawuje. Prelaz iz svetline u zatamwewe stvara, tako|e, utisak zaobqavawa oblika, pa se pomo}u zatamwewa na dvodimenzionalnoj ravni mo`e stvarati utisak sen~ewa, odnosno zakrivqenosti povr{ine.

Jan Vermer, Mlekarica, 1660. uqe na platnu

Viktor Vazareli, Arkturus II, 1966. uqe na platnu

Комплементарне боје Komplementarni kontrast boja je odnos jedne osnovne i jedne izvedene boje, koja je nastala me{awem druge dve osnovne boje.

To zna~i da je komplementarna (nadopuwuju}a) boja jednoj osnovnoj boji, na primer `utoj ‡ boja nastala me{awem druge dve osnovne boje (plave i crvene), a to je qubi~asta.

Boje u komplementarnom odnosu jedna drugu me|usobno dopuwuju, isti~u, ~ine izrazitijim.

Komplementarne boje Osnovna boja

izvedena boja (nastala me{awem druge dve osnosvne boje)

`uta ‡ qubi~asta

plava ‡ naranxasta

crvena ‡ zelena

Облик

вежбе

Tekstura oblika

Tehnikom frota`a napravi nekoliko razli~itih tekstura. U~enici po grupama razmewuju iskustva u posmatrawu odakle je koji frota` nastao.

Slobodno ritmi~ko izra`avawe bojenim mrqama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenom

Na papiru iz bloka {irokom ~etkom (u tri boje) povla~i linearno ritmovane poteze koji prate tvoje pevu{ewe omiqene pesme. Ritam pesme sugeri{e ti oblik linija.

Na papiru iz bloka ~etkom nanesi u jednoj boji odozgo nadole dvadesetak krupnih mrqa `mure}i. Pogledaj {ta je nastalo. Pove`i te mrqe u novi oblik.

Iluzija zaobqenosti volumena

Na listu iz xepa Uxbenika nijansama jedne boje postigni utisak zaobqenosti volumena ovog oblika.

Tonske razlike

Na listu iz bloka olovkom nacrtaj mre`u od kvadrata u jednom smeru s desna nalevo. U tu mre`u unesi tonove plave boje, od najble|eg do najtamnijeg. Kvadrate toniraj olovkom u boji ili akvarelom, po dogovoru sa nastavnikom.

Gradacija svetlosti u odnosu na odre|enost izvora

Na listu iz bloka nacrtaj konture za ~etiri oblika: krompir, jabuku, fla{u i mawu kutiju koja je vi{e podu`nog oblika, kao oblik kutije za {ibice. Zatim ih oslikaj temperom vode}i ra~una o osvetqenim i zatamwenim mestima, ako je izvor svetla s leve strane.

Hromatske i ahromatske boje

Koriste}i samo ahromatske boje naslikaj rad na temu Predeo u magli u tehnici tempere.

Komplementarne boje

8 24

Napravi rad na temu Morsko dno tako {to }e sve ribe biti obojene iskqu~ivo komplementarnim parovima boja.

Визуелно спора зу мева њ е Представљање и споразумевање • Представа

• Знак

• Симбол

Знак Znak je sve ono {to je dostupno saznawu i razumevawu, na{im ~ulima, {to upu}uje na ne{to ili na nekoga, {to dobija naziv da bi svojim materijalom, oblikom i namenom bilo izdvojeno od ostalog. Znak je time ~inilac komunikacije, sporazumevawa, za{tite i upu}ivawe. Znak je uvek vezan za smisao wegovog ta~no odre|enog zna~ewa. Tako jedan znak mo`e da ozna~ava i tuma~i samo jedno odre|eno zna~ewe, na primer znak Crkvenog krsta svojim oblikom i bojom ozna~ava pomo} onima kojima je ona potrebna. Danas postoji nauka o znacima koja se prema gr~koj re~i zove semiotika. Znak uvek ozna~ava ne{to i nema znaka bez zna~ewa.

Milo{ ]iri}, znak za Lov, {umarstvo i vinogradarstvo, 1963.

Znak za zabranu pu{ewa

Znak Olimpijskih igara, pet me|usobno povezanih krugova ozna~ava mir, prijateqstvo i jedinstvo svih naroda sveta. Ovaj znak je nastao 1913. godine. Preuzet je s olimpijske zastave. Krugovi ozna~avaju kontinente, a boje rase, narode, podnebqa cele planete Zemqe.

Визуелно споразумевање

вежбе

Predstava

Na listu iz bloka temperom iz se}awa predstavi drag trenutak.

Znak

Oblikuj znak u zna~ewu Moja tajna. Materijal, sam izaberi.

Simbol

Oblikuj simbol koji simbolizuje Napredak. Materijal sam izaberi.

Д А ПОНОВИМО

LINIJA [rafura je niz ukr{tenih kratkih linija, koje daju utisak senke.

OBLIK Tekstura je svojstvo stawa povr{ine nekog materijala Grizaj je tehnika slikawa u nizu tonova sive boje, u ciqu stvarawa utiska o postignutom izgledu volumena. Tonske razlike su postizavawe utiska volumena slikawem nizom tonova koji se nalaze u samo jednoj boji. Hromatske boje su boje sun~evog spektra ‡ crvena, naranxasta, `uta, zelena, plava, indigo, qubi~asta. Ahromatske (neutralne) boje su bela i crna, i sve nijanse sive boje. Komplementarne boje su: `uta i qubi~asta, plava i naranxasta, crvena i zelena.

VIZUELNO SPORAZUMEVAWE Predstava je lik predstavqen u dve ili tri dimenzije, koji je na takav na~in povezao sa ne~im {to postoji u stvarnosti i u ma{ti. Znak je sve ono {to nas upu}uje na ne{to, {to se svojim imenom i namenom odvaja od ostalog. Simbol je pro{ireno zna~ewe znaka.

ВИЗАНТИЈА (330–1453) изантијско царство трајало je више од једног миленијума. На врхунцу моћи простирало се на територије средоземног подручја Мале Азије и Европе, на Италију, Северну Африку и део Шпаније. Главни град и средиште хришћанства био је Константинопољ (стари грчки град Бизантион, по коме је касније и Византијско царство добило име). У Византији се говорио грчки језик, а све народе које је обухватало ово царство уједињавала је вера источног хришћанства (православље). Византијску уметност одликује јединствена тежња да се кроз слику, рељеф или грађевину постигне израз духовног живота.

Врхунски домети остварени су како у архитектури и вајарству (пре свега у рељефима у слоновачи), монументалном зидном (на мозаицима и фрескама) и минијатурном сликарству (у рукописним књигама), тако и у домену примењене уметности. У архитектури је створен тип грађевине са куполом која се уздиже над средишњим простором. Прозори су били застакљени полупровидним плочама од алабастера, које су наглашавале сву раскош и лепоту разноврсних боја мозаика и фресака у цркви. Слике су, као и у античкој Грчкој, биле штиво којим су се преко знака и симбола преносиле основне поруке вере.

Цар Јустинијан, Црква Сан Витале, Равена, Италија (2–6) О богатству и невероватној раскоши Византијског царства сведоче сачувани мозаици на којима су приказане церемоније у богато украшеним одорама. Ликови на мозаицима представљају историјске личности у царској одећи из тог доба. У личности цара биле су сједињене моћи државе, вере и етике. Цар има огртач пурпурне боје (намењена само највишем рангу) и круну, а ореолом се издваја од „обичних“ смртника. Мозаик са крстом, Маузолеј Гала Плацидије, Равена, око 425. (4–60) Сјајан пример византијске уметности – уметности у којој је остварено осећање узвишеног, небеског, божјег склада, представља свод украшен мозаиком који блиста у тами капеле. Тамноплава боја звезданом небу даје нестварну дубину, а звезде, савршено усклађене у задати оквир, стварају привид ширења у бескрај. Анђео (2–64) Византинци су за мозаике употребљавали скупоцен тврд камен, комадиће седефа, који се прелива у дугиним бојама, и плочице од обојене стаклене смесе на златној подлози.

Света Софија, Цариград (6–58) Унутрашњост ове цркве и данас ствара задивљујући доживљај склада у свој својој разноврсности и богатству архитектуре и светлости која се „просијава“ кроз отворе на куполи чинећи да читав простор изгледа као обасјан „божанском светлошћу“.

Света Софија, Цариград (данашњи Истанбул) (3–25) Света Мудрост и њене ћерке Вера, Нада и Љубав основне су категорије византијског духа, духа Источног хришћанства (православља). Анемије из Трала и Исидор из Милета, знаменити математичари свога доба, саградили су ово здање – тип грађевине која смелошћу свог архитектонског решења, лепотом и савршенством технике представља недостижан узор до данас. Огромна средишња купола просто „лако“ стоји на савршено усклађеном велелепном здању.

Напомена: Поред сваке репродукције уметничког дела назначен је разред у којем је репродуковано дело и број стране у уџбенику (на пример, 6-19 односи се на уџбеник за 6 разред - странa 19).

Јединствена појава у Византији јесте икона – самостална покретна слика. То је потпуно нова типично византијска творевина, коју су касније преузели други народи (с тим што се временом подлога од дрвета замењује платном). Византијска уметност не тежи да прикаже свет чулног, већ свет духовног. Због тога је позадина слика плава или златна (плава као симбол несагледиве дубине и златна као симбол нестворене, божанске светлости). У намери да се уздигне изнад дословног приказивања реалности и „овоземаљског” света телесности и чулности, у византијској уметности је створен тип фигуре која је приказана стилизовано и плошно, што упућује на окренутост духовном а не телесном. Та окренутост духовном животу огледа се и

у приказивању главе – која је са изузетно високим челом и крупним наглашеним очима. Такође, облици и простори се приказују тако као да су у исто време виђени из више углова, што упућује на виђење „духовним оком”. То је иконографска перспектива, која превазилази овоземљске законе и ограничености људског виђења (само из једног угла). Након што су Турци освојили Византију, византијски уметници и научници су избегли у Италију (Фиренцу и Венецију) и пренели многа античка знања која су негована, чувана и развијана у Византији. Управо је то, између осталог, допринело настанку ренесансе у Италији и враћању западне Европе универзалним вредностима античке Грчке.

Основна одлика византијске уметности је израз духовности, а не дословно представљање и имитација реалности. Свако дело уметности, било да је грађевина, рељеф било слика, у Византији представља симбол, односно подстицај за досезање виших, духовних сфера. Теодора, Црква Сан Витале, Равена (2–17) О изузетном значају и далекосежном утицају не само уметничког него и културног домена Византијског царства сведоче и чињенице да је виљушку (која је постала најкарактеристичнији део прибора за јело у Европи) увела у венецијанско друштво једна византијска принцеза. Такође, оргуље, које су постале главни инструмент у црквама Западне Европе (католичанству), донесене су из Византије у 9. веку (као поклон). Христово вазнесење, минијатура (6–41) На минијатури је приказана Црква Светих Апостола у Цариграду, која је била узор за цркву Светог Марка у Венецији. Тип грађевине у виду крста са куполом је јединствен модел грађевине византијске архитектуре. Појављује се у бројним богатим варијацијама током више од хиљаду година непрекинутог трајања и развијања овог типа грађевине (са једном или пет купола). Црква Светог Марка, Венеција, отпочета 1063. (6–59) Византинци су широм Италије (која је била од 4. до 7. века део Византијског царства) саградили многе цркве, као оне у Риму, Равени, Милану, Напуљу, па су чак саградили и целе византијске градове који су сачувани до данас – Венецију и Равену. Црква Светог Марка у Венецији, саграђена у виду крста са куполом, типично је византијска грађевина.

Куће (детаљ), мозаик (4–48) По начелима иконографске перспективе, у којој се примењује виђење „свега одједном”, скупина грађевина на овом мозаику је приказана као да се виде са више страна и из више различитих углова (стајалишних тачака).

Рог, Италија, 11. век (4–28) Достигнућа примењене уметности, непревазиђена у каснијим временима, остварена су пре свега у рељефима у слоновачи, емајлу и у тканинама. Највећи број драгоцености и раскошних дела опљачкали су крсташи и пренели у европске градове, где се и данас налазе (као што су Плашт Карла Великог из Меца или Пала д’Оро који се налази у цркви Св. Марка у Венецији).

Напомена: Периоди и године дате су оквирно, јер се у уметности не могу поставити строге границе, ни у временском трајању одређене уметности, ни у простору у којем је та уметност била заступљена.

Sadr`aj

LIKOVNI ELEMENTI LINIJA

[RAFURA

[rafura povr{ine . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Ve`be . . . . 8

TEKSTURA

Tekstura oblika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

RITAM

Slobodno ritmi~ko izra`avawe bojenim mrqama, linijama, svetlinama, oblicima i volumenom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

SVETLINA

Iluzija zaobqenosti volumena . . . . . . . 14 Tonske razlike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Gradacija svetlosti u odnosu na odre|enost izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

OBLIK

BOJA

VIZUELNO SPORAZUMEVAWE

PREDSTAVQAWE I OZNA^AVAWE

Hromatske i ahromatske boje . . . . . . . . . 20 Komplementarne boje . . . . . . . . . . . . . . . 22 Ve`be . . . . 24 Predstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Simbol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ve`be . . . .

26 27 28 29

Da ponovimo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

UMETNOST SLIKARSTVO

VRSTE SLIKE

VAJARSTVO

VRSTE VAJARSKOG DELA

Zidna slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Prenosiva slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Svitak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Minijatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Ve`be . . . . 42 Puna plastika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Reqef . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Medaqoni i nov~i}i . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Ve`be . . . . 50 Piramidalne gra|evine . . . . . . . . . . . . . 52 Kru`ne gra|evine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Pravougaone gra|evine . . . . . . . . . . . . . 56 Gra|evine sa kupolom . . . . . . . . . . . . . . 58 Gra|evine neuobi~ajenog oblika . . . . . . . . 60 Ve`be . . . . 62

ARHITEKTURA

VRSTE GRA\EVINA

GRAFIKA

VRSTE IZRADE GRAFIKE

Crno-bela grafika . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Grafika u boji . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Ve`be . . . . 66

DIZAJN

VRSTE DIZAJNA

Grafi~ki dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Dizajn upotrebnih predmeta . . . . . . . . . . . 70 Ve`be . . . . 71 Da ponovimo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

VIZUELNA K ULT URA UOBRAZIQNO VI\EWE

Mitolo{ka stvorewa . . . . . . . . . . . . . . 76 Fantastika u umetnosti . . . . . . . . . . . . . . 82 Ve`be . . . . 84 Da ponovimo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

UMETNI^KO NASLE\E . . . . . . . . . . 87