проф. др Славица Гароња Радованац, Филолошко-уметнички фа-
култет, Крагујевац
Јасмина Вукојевић, професорка српског језика, ОШ „1300 каплара”, Београд
Данијела Миладиновић, професорка српског језика,
ОШ „Трајко Стаменковић”, Лесковац
Уредница
др Слађана Илић
Одговорна уредница
Слободанка Ружичић
Главни уредник др Милорад Марјановић
За издавача др Милорад Марјановић, в.д. директора
Београд 37.016:821-82(075.2)
ЧИТАНКА : за српски језик за седми разред основне школе / [приредила]
Mаријана Милошевић ; [илустрације Борис Кузмановић]. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2020 (Београд : Планета принт). - 216 стр. : илустр. ; 27 cm
Тираж 2.000. - Регистар. -- Мала звучна читанка 7 [Електронски извор] : уз Уџбеник за седми разред основне школе / Маријана Милошевић. - 1 електронски оптички диск (CD-ROM) ; 12 cm
већи, још већи, највећи, – ћутећи, сасвим ћутећи, кроз неки тихи немир што се у теби створи, па гори,
гори,
никад не изгори. И нико не зна шта је,
Сунце се, ено, као вретено над градом врти и главом клима.
Све је у мени данас шарено.
И у теби је можда шарено.
У нама свима шареног има.
Била је зима.
Прошла је зима.
Ту негде, близу, ал’ не знам где је, ветар се топли
врти и смеје,
чупка нам косу
и крошње њише.
Биле су кише.
Прошле су кише.
Сад сунце, ено, као вретено
испреда градом
нешто шарено
и – мирише.
2.
Реци ми зашто с тобом у ходу
одједном данас
говорим тише
и зашто мисли
некуд оду,
па само трепћем
и – ништа више?
Кад испод липа
сенке се руше,
зашто сам тако
одједном смушен, па кад те кући
из школе пратим, све не бих хтео
да се вратим,
већ дуго стојим
и дуго ћутим
под ветром топлим
и сунцем жутим?
А у главу ми
небо стало.
И још по мало.
Чега по мало?
Свега по мало!
Ако се сетим, ја ћу ти рећи
и – утећи.
И ако себе целог дамо, тек тада и можемо бити цели.
да сретне.
НЕПОВРАТНА ПЕСМА
Никад немој да се враћаш кад већ једном у свет крећеш.
Немој да ми нешто петљаш.
Немој да ми хоћеш-нећеш.
ја бежим без повратка.
Никад нећу унатраг.
Шта ти значи старо сунце, старе стазе, стари праг?
да запара небо сјајем
и од друма – да се мучи
и вијуга за бескрајем.
Опасно је као змија,
опасно је као метак
кад у мени вечно клија и ћарлија мој почетак.
се дечак учи
куњати – заносити се у лак сан, дремати; фиг.
постојати притајено, успавано, као нешто што дрема.
тепати – нежно говорити или нежно се опходити.
Опасно је као муња.
Опасно је као метак
кад у мени вечно куња
и мучи ме мој почетак.
Зато бежим.
Трчим.
Тражим.
Стварам зору кад је вече.
Нек од мене живот учи
и да тепа и да тече.
Ја сам такво неко чудо
што не уме ништа мало,
па кад кренем – кренем лудо, нестрпљиво, радознало...
Не знам тамо шта ме чека у маглама издалека, ал’ ако се и позлатим, ил’
РАСЕЈАНА ПЕСМА
Поред мене могу ветрови да грме.
Поплаве да кипе.
Куће да се руше.
У мом оку расту необичне шуме.
Необичне птице вире ми из душе.
Поред мене могу бизони да ричу.
Возови да реже и ржу пожари.
Ја то и не чујем,
јер у мени ничу тог тренутка неке сасвим друге ствари.
Па видим кроз време.
Кроз зид.
И кроз снове.
Живим сто живота замишљен и тих.
И сам себе некуд из даљине зовем
да пожурим тамо и стигнем пре свих.
Ударе ми чвргу.
Подметну ми ногу.
Ја одмахнем само и смешкам се меко.
миља – мера за дужину,
првобитно је у римском
периоду износила 1000 двојних корака, а касније је различито одређивана (енглеска, географска итд.).
тршав – разбарушен, чупав.
Кумова Слама – светли појас који се види на ноћном небу (чини га
протутњати – пројурити, проћи уз тутњаву, галаму.
фењерџија – онај који пали и чисти фењере.
метагалаксија – назив за
свет галаксија
Видим те већ, истина – као у некој сребрној магли, али дивно те видим: на ногама ти чизме од седам миља, у руци Аладинова лампа; путујеш на оном чудотворном тепиху
светове и изаткај им небо,
им ваздух да могу
дишу и живе, али не заборави како се корача по земљи, јер морамо се сутра један другом приближити.
Четири улице тамо и три овамо, две чаше пива у ресторану крај реке и једне искрене
Rabindranat Tagore
PAPIRNI BRODOVI
Iz dana u dan puštam niz reku poneki mali papirni brod. Svaki od njih ukrasio sam krupnim, crnim slovima mog imena i sela u kojem živim.
Možda će neko preko sedam mora naići na moj brod i doznati kako se zovem i gde se nalazim. Cvetom iz očevog vrta zakitio sam sve svoje brodove: nadam se da će ovo jutros ubrano cveće prispeti do mraka nekome u ruke!
porinuti – spustiti se u more ili u reku s brodogradilišta.
flota (ital.) – svi brodovi jedne države, preduzeća, mornarica.
zakriliti – zakloniti, pokriti.
Porinuo sam svoj papirni brodić, a kad sam pogledao u nebo, spazio sam čitavu flotu oblačića gde žurno dižu svoja bela jedra. Koji ih to neznani drug u igri pušta niz reku da se celim putem utrkuju s mojim papirnim brodovima?
Kad padne noć, zakrilim rukom lice i snivam kako svi brodovi plove nekuda put dalekih zvezda...
(Preveo David S. Pijade)
Čime je lirski subjekt ukrasio svaki od papirnih brodića koje iz dana u dan pušta niz reku? Šta on u stvari želi, za čim čezne?
Šta je dečak spazio na nebu puštajući svoje papirne brodove?
Zašto on onoga koji je stvorio i pustio flotu oblačića naziva neznanim drugom?
Šta predstavlja utrkivanje oblačića neznanog druga s papirnim brodovima lirskog subjekta?
O čemu sniva lirski subjekt kada padne noć?
Navedi poruke ove pesme.
PESMA U PROZI je kratki sastav. To je prelazna forma između stiha i proze. Tekst u njoj pisan je u kontinuitetu, kao proza, ali sadrži lirske elemente. Njen ritam je brižljivo planiran, kao i upotreba stilskih figura.
Prema Rečniku književnih termina, Romanov, Banjaluka 2001, str. 590.
Uradi nešto slično – na velikom listu papira napiši stvari koje bi bilo zanimljivo uraditi. Na primer: 1. Pojesti celu lubenicu namigujući levim okom; 2. Saznati koja je najkraća, a koja najduža reka u Evropi; 3. Kupiti najboljem prijatelju za rođendan dve knjige Rabindranata Tagore (ili Dušana Radovića) – jednu prijatelju, a drugu sebi; 4. Jahati konja naopačke; 5. Trčati ceo dan levo-desno; 6. Učlaniti se u biblioteku i pročitati sve knjige
čiji naslov počinje slovom „A”; 7. Biti blesav na svakih osam sati po jednom.
A zatim, napravi od ispisanog lista papirni brod, pusti ga niz obližnju reku i počni da ostvaruješ svoje planove...
Igor Kolarov, pisac za decu
Novembra 1926. godine Rabindranat Tagore je posetio Beograd. Tokom posete publici je, između ostalog, rekao: [...] Kako je to prijatna stvar biti toliko voljen i poznat u jednom svetu u koji nisi nikad očekivao da dođeš! Ja se osećam kao ptica koja ima dva gnezda na dve suprotne obale. Ja sam srećan što se nalazim u zemlji prebogatoj ljubavlju
Slobodan Kljakić, iz teksta Kad je Tagore recitovao na bengalskom u Beogradu, Politika, 8. avgust 2011. godine
Заводзауџбенике
Rabindranat Tagore (1861–1941), indijski književnik i filozof, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. godine. Napisao je više od 1.000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2.000 pesama, najmanje osam tomova pripovedaka i veliki broj eseja i drugih vrsta proze. Pisao je na govornom bengalskom jeziku, ali je sam prevodio svoju lirsku poeziju na engleski. Najpoznatiji je po zbirci pesama Gradinar
вршалица – пољопривредна машина за вршење жита.
чедан – фиг. морално чист, частан, невин.
нагон – јака жеља, снажна тежња.
вираж – нагли заокрет услед којег се праве кругови (нпр. авионом).
халва = алва тур. – источњачки слаткиш од пшеничног брашна, масла и меда (шећера).
суџук – кобасица од
овчијег или говеђег
меса; слаткиш у облику кобасице.
шалваре тур. – доњи део женске обично муслиманске одеће, широ-
ких ногавица скупљених око чланка.
фереџа тур. – дугачак
огртач који се носи с
тамним велом, као део женске муслиманске
ношње.
долап – ормар с полицом, плакар, сандук за одећу.
(одломак) Пред
и Овчара. Пењемо се, с напором, уз голу гломазну планину.
Чувајте се отровних стрела. Ено града у камену у
се крију
сунцу које се тек родило. Једну девојку са витким ногама и белим зу-
бима још нико није отео. Усуђује
кад има
воде. Место на коме не бисте лежали. Виде се најмање њиве на свету. И људи који их обрађују. И лење змије које леже на сунцу, скоро на сваком камену. Да ли змије
фантом – сабласт, ут-
вара.
авет – приказа, сабласт, утвара.
присан – близак, сродан.
одуховљен, -а, -о –
испуњен духом.
пут – боја коже.
Локрум – острво у
Јадрану близу Дубровника.
смарагд – драги камен сјајнозелене боје.
акварел – слика израђена воденим бојама. Заводзауџбенике
плам – врелина, топлота, пламен.
модар – модар, -дра, -дро – који је морске, небеске нијансе плаве боје.
гранитан, -тна, -тно – који је од гранита (врсте стене).
зрцалити се – огледати се.
целивати – фиг. љубити.
свод – небо које одаје
утисак да има лучни
изглед.
хрид – гребен, стена.
вресак – ниска
дрвенаста биљка
која има љубичасте цветове.
Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама
Слан и модар мирис пролетњега мора.
Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене, Свод се светли топал, стаклен, изнад вода. Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба
телеграфска станица – установа за хитно
форинта – сребрни или златни новац (користио се и у Аустроугарској).
хитња – журба, брзина.
гајдаш – онај који свира гајде.
досетка – духовита реч или опаска, шала.
антикварница – трговина старим и половним књигама. трактат – расправа, спис о неком питању, проблему.
Заокружи
1. Слободни стихови:
2. Метафора је:
3.
4. Путопис:
5.
6.
2. Заводзауџбенике
2. Горки смех
O kojim Zmajevim pesmama ste učili u prethodnim razredima?
Jovan Jovanović Zmaj
JUTUTUNSKA JUHAHAHA
U kraljevstvu Jutututu
Kralj trinajsti Balakaha
Obećao svom narodu
Da će dati juhahaha.
Samo neka budu verni, Nek vojuju o svom kruhu, Neka ćute i nek žmure, Nek plaćaju juhuhuhu.
Poslušni su Jututunci, Plaćali su juhuhuhu, Ćutali su, žmurili su, Vojevali o svom kruhu.
A prolećem svakog goda
Popne s’ na breg Balakaha, Pa poviče gromoglasno: Dobićete juhahaha!
U kralja su jake prsi, Grlat li je Balakaha, Kad poviče, brda s’ oreJuhahaha, haha, haha!
Svi se grotom smejat stanu, Sve se trese brat do brata, A od smeha, teška smeha, Za trbuh se i kralj hvata.
A šta im je tako smešno?
Il’ je smešan Balakaha?
Il’ su smešni Jututunci?
Il’ je smešno ”juhahaha”?
Sve troje je dosta smešno, Ponajviše Balakaha,
Kad ozbiljno, milostivo, Progovori: Juhahaha!
Srećni su ti Jututunci, Srećan li je Balakaha, Kad ih tako razveseli Prazna rečca: Juhahaha!
god – godina. grot – grohot, glasan smeh.
Po čemu se razlikuju Zmajeve pesme koje si do sada čitao/čitala od ove pesme?
Zašto kralj Balakaha traži da njegov narod žmuri i ćuti, da plaća juhuhuhu (porez) i da bude poslušan?
Šta misliš o narodu koji slepo sluša vladare?
Kakve osobine nedostaju narodu koji se raduje praznim obećanjima svog vladara?
U pesmi se kaže da su Jutuntunci srećni. Da li je ovo značenje reči preneseno? Obrazloži svoj odgovor.
Zašto je Zmaj izabrao reči koje zvuče kao da su šaljive i koje liče na dečju igru? Kakav se efekat postiže ponavljanjem reči juhuhuhu, juhahaha, jutututu i sl.? Da li se čitaoci zaista mogu smejati od srca čitajući ove stihove?
Zašto neki pesnici preuzimaju ulogu kritičara društva? Šta je njihov cilj?
Smisli i ti reči kojima bi imenovao/imenovala: samovoljnog vladara, porez koji se ubira za njegovu kasu i ugnjeteni narod.
SATIRA je književno delo u kojem je na podrugljiv i duhovit način iskazana oštra osuda jednog društva ili ljudskih mana. Njen cilj je da ukaže na moralne slabosti jednog društva ili čoveka, da ih izvrgne ruglu i podsmehu i da na taj način doprinese njihovom otklanjanju. SATIRA može označavati različite vrste književnih dela – pesmu, satiričnu priču, dramu, komediju, satirični roman itd.
Prema Rečniku književnih termina, Romanov, Banjaluka 2001, str. 744.
Jututunska juhahaha Jovana Jovanovića Zmaja je SATIRIČNA PESMA. U njoj je kritikovana apsolutistička vlast Mihaila Obrenovića.
Ove godine čitaćeš i SATIRIČNU PRIČU Radoja Domanovića Vođa (Pogledaj u Čitanci, str. 58).
Prve Zmajeve pesme su iz gimnazijskih dana. To su rodoljubive pesme. U Novom Sadu, 1861. godine, pokrenuo je satirični list Komarac. Godine 1864. pokrеnuo je satirični list Zmaj, čiji je naziv, u stvari, igra rečima. Pošto je 3. maј, po Julijanskom kalendaru, bio datum održavanja Majske skupštine iz 1848. godine, na kojој su Srbi sastavili zahteve o autonomiji kojе su podneli vlastima u Beču.
министар – највиши
државни службеник
који управља неком
и сл.
министарство –
највиши орган
државне управе за
неку област којим
облашћу, делатношћу
Тоза, министар
ВЛАСТ
(одломци)
руководи министар.
таст – супругин, женин
отац.
бадава тур. – узалуд.
дабогме – наравно, дабоме.
унутрашњост – део
државе који је даље од
главног града.
АРСА
АРСА: Која?
МИЛОЈЕ: Па власт.
АРСА: Па лепа, дабогме!
МИЛОЈЕ: Знаш, пре, док сам живео у унутрашњости, нисам никад ни
да ти кажем, и избегавао сам је. Сад, кад сам овако близу
АРСА:
брате, ето, дошао си сад да старост проживиш у Београду. Па
ето и кћер си срећно удао за министра.
МИЛОЈЕ (заусти нешто да каже).
АРСА: Хоћеш да кажеш: није онда био министар. Па није, ал’ ето, видиш,
био си срећне руке, постао је министар.
МИЛОЈЕ: Не жалим се ја на судбину. Хвала богу на свему, не жалим се ја.
XIII
(Министар, праћен Лепосавом, надмена и крута држања, клања се одмерено.)
МИЦА (прилази му срдачно, пружајући му руку): Добар дан, господин-Тозо,
па како је, господин-Тозо?
МИЛОЈЕ (за њом, вуче је за хаљину): Господин-Светозаре!
МИЦА (наставља): Па не видим вас, госпо’н-Тозо, тако често као пре. Па јест, куд ћу да вас видим; ви сте сад
великом сте послу, а ја се још једнако заварам, па тако ујутру кад
МИНИСТАР
МИНИСТАР: Хвала! (Хоће да пође.)
КУМ: И хтео сам да те замолим, куме, да ме примиш у канцеларији да ти честитам.
МИНИСТАР: Па није потребно да се трудите, па ето већ сте ми честитали.
КУМ: Хтео бих том приликом и да ти скренем пажњу на једну ствар која се тиче твога угледа.
КУМА: А што је главно, куме, у руци ти је; можеш, ако хоћеш, учинити.
МИНИСТАР: Изволте дакле, господин-Саво, у канцеларију. (Окрене им леђа и пође. Лепосава и Мара прате га до врата, а Милоје се опет дубоко клања. На вратима он ће се задржати тренутак-два опраштајући се с Лепосавом.)
КУМ (куми): Чу ли ти,
XIV
ЛЕПОСАВА:
КУМ: Па јест, и то би могли.
ЛЕПОСАВА: Нити је то мој посао, нити ме се тичу такве ствари. (Мари, полазећи у своју собу.) Бога ти, мама, прими
МИЛОЈЕ: Куц, куц, куц!
МИЦА: Па куц, куц, куц, дабоме. А сад?
МИЛОЈЕ: Извол’те ви, прија-Мицо, тамо у собу с Маром, па њој испричајте све испочетка. Изволте, молим вас!
МИЦА (идући): И он сад мени да окрене леђа и да ми каже: „Госпођо, извол’те у канцеларију”, а моја сестра Ленка сирота верује... (Зађе у собу још увек говорећи.)
XVI
МИЛОЈЕ (пошто сви оду): Виде ли?
АРСА: Шта?
МИЛОЈЕ: Њега.
АРСА: Тозу?
МИЛОЈЕ: Њега јест, виде ли шта је власт?
АРСА: Видех, ал’ само нешто не разумем. Гледам те па не разумем, пријатељу, шта ти би те се ти онолико клањаш твоме рођеном зету?
МИЛОЈЕ: Не клањам се ја зету; шта имам зету
се
Али власт је, брате! И мислиш ти да ја хоћу да се клањам? Не, брате, него тако, кад наиђе власт, а мене нешто штрецне, и сама ми се леђа превију. Свакога понешто штрецне. Тебе, на пример, штрецне кад ти неко помене сто хиљада динара, је ли?
Заводзауџбенике
ђенерал – генерал.
званично – уздржано, хладно, без присности.
шамлица нем. – столичица без наслона, клупица.
срески начелник –
руководилац, старешина среза (територијалне
области која је обухватала више општина).
среска варош – град који је
био центар среза.
окружни начелник –старешина, руководилац округа.
народни посланик –
представник изабран
од народа да заступа
интересе народа у
државним органима
власти.
АРСА: Па, штрецне!
МИЛОЈЕ: Е, видиш, тако мене штрецне у кичму чим се помене власт.
АРСА: А јеси ли га видео, а, како уме да буде власт! Испрсио се као да је ђенерал, а не Тоза. Такви смо, видиш, сви ми у фамилији по мушкој лози.
МИЛОЈЕ: И како званично говори.
АРСА: С висине. У томе се, видиш, и састоји власт; да умеш с висине говорити, да би ови доле осетили колико су нижи.
МИЛОЈЕ: Како то с висине? То не разумем!
АРСА (приђе му): Ето, видиш, нас смо двојица равни; не можеш ти
мени ни ја теби с висине говорити, али... (Узме једну шамлицу и метне је пред Милоја.) Попни се, молим те!
МИЛОЈЕ: Ама...
АРСА: Попни се, кад ти кажем! (Пошто се Милоје
МИЛОЈЕ: Па, осећам. АРСА: Е, видиш, то је, рецимо, први степен власти: срески начелник, или
МИЛОЈЕ: Видим!
АРСА: Е, па то толико!
је, тако рећи, први степен; а сад, попни се на ову столицу.
МИЛОЈЕ (брани се): Ама, човече
АРСА: Пењи се, молим те, пењи се!
МИЛОЈЕ (невољно, али се попне).
АРСА: А сад, је л’ осећаш да си још на већој висини?
МИЛОЈЕ: Осећам.
АРСА: То је, рецимо, висина окружног начелника или народног посланика. Ја, народ, гледам тебе у трбух, а ти мене?
МИЛОЈЕ: У теме!
АРСА: Тако је! Али сад, пријатељу мој, сад тек имаш да видиш...
МИЛОЈЕ: Шта сад, побогу брате?!
АРСА: Сад ћеш тек
па се погрбим? (Сагне се.) Погледај!
МИЛОЈЕ: Изгледаш ми још мањи!
АРСА (усправи се и стане уз њега): А ја, видиш, кад погледам тебе, не видим ти главу, јер си на великој висини; зато, видиш, народу и
изгледа да власти немају главе, јер је не виде.
МИЛОЈЕ: Море да сиђем ја, мени се врти у глави.
АРСА: Хоће и то; на министарској висини хоће који пут да се врти
у глави.
МАРА (наилази испред гостију из своје собе и, кад спази Милоја на столу, она цикне): Ју! Ју! (Сви остали такође се запрепасте и
2.
3.
4.
https://www.youtube.com/watch?v=8Mi6YJd4BqE
https://www.youtube.com/watch?v=nrZGK8rrm4U.
усука, шћаше га раскројити. Док Фурлан махну другом, Кањош га уграби и проби мачем с лијеве сисе на десну лопатицу.
свод – део грађевине
сведеног (цилиндричног,
сферног и сл.) облика који
прекрива неки простор
и ослања се на ивичне
зидове или стубове.
извести – украсити,
ишарати.
ступ – стуб.
мраморан – који је од
мрамора, мермера.
опточен – обавијен.
кадифа – фина мека тканина
од свиле или вуне са
густим, сјајним длачицама
по површини, сомот.
престоље – престо.
ловорје – ловорово лишће.
тумач – преводилац.
удушен – сабијен, без
имало простора.
тобоц – мања кожна кеса.
осватити се – ородити се
удајом или женидбом.
царина – државни приход
од увезене или извезене робе.
мрнар – морнар.
погодба – сагласност, договор о међусобним
обавезама.
јамство – гаранција.
сенат – највише државно веће.
ђумрук тур. – царина, порез, такса.
трајати колико мачки муж
– веома кратко.
задати – дати обећање, обећати.
спонашати се – преносити
Како је текао разговор
Кањошу?
Како је Кањош савладао Фурлана у двобоју? Коју особину показује у двобоју?
Како се Млечани понашају после двобоја према Кањошу? Шта ти мислиш о њиховом понашању?
Како је Кањош изненадио Млечане и дужда? Зашто је ставио дукат у шкрињу?
Шта Кањош тражи као награду? Коју особину тим поступком
показује?
Шта ти мислиш о промени назива трга? Зашто се та промена догодила?
Заводзауџбенике
bedem – veoma debeo zaštitni zid. pjaca – pijaca. konak – prenoćište. poćukati – kljucati sve redom, jednog po jednog.
Kako su se Latini poneli prema caru Dušanu i Milošu Vojinoviću u pesmi Ženidba Dušanova?
zuknuti – kratko zazujati. kukavac – onaj koji zaslužuje prezir, nitkov. mučižaba – pogrdan naziv za nekarakternu i nesposobnu osobu. mastiti mačeve – boriti se. podušiti – udaviti.
Mlečić – stanovnik Mletačke republike. litonja – pogrdan naziv za plašljivca.
grdan, -na, -no – ružan. smreškan – naboran. zasukan – nastran, čudan. zamilježa (ijek.)– pogrdan naziv za nekarakternu osobu, koja se ulaguje. ćora – fig. onaj koji ne vidi. splačinasta kavurina – kafa koja ima gadan ukus.
(Druško je zamakao za bedem. Pjaca je prazna. Nigde nikog. Kanjoš se osvrće i vidi čoveka koji je uprаvo zavezao čamac, pa gleda šta se događa sa njim i sa Druškom. Kanjoš skrene pogled i stoji bespomoćan na sredini obale. Onda se okrene moru i gleda niz pučinu.)
FURLAN: Imaš li konaka u gradu?
KANJOŠ: Ne znam ni sam. Niti znam kud ću, ni kako ću! A moglo mi je lijepo biti da sjedim doma ko gospodin, da trošim ono para od trgovine, do nove... No, evo, ne dade mi nekakav grijeh, no me doćera ođe da uludo poginem...
FURLAN: E, tako ti je. [...]
KANJOŠ: Ja.
FURLAN: E.
[...]
KANJOŠ: Ma oni se ovije tičurina više boje no one njih. Gledao sam kako oni tobož idu strogijem korakom, a ovi golubovi ništa, koliko da mušica zukne...
FURLAN: Kukavci!
KANJOŠ: Babe, mučižabe! E, ne može mi u glavu da su oni neka sila u svijetu i da se njiovije brodova neko boji...
FURLAN: Kakvi njihovi brodovi! Šta pričaš! Mene za to pitaj! Njihovi su brodovi krcati tuđije mornara. To njih drži, ljute zmije pomorci! Drugi za njih mačeve masti. Kad bi boj spao na njihove mišice, njih bi kroz ove kanale ribe podušile. Ma, ja da ti kažem! Svaka je riba jača od Mlečića. Jes ozbiljno! (Kanjoš se smeje glasno.) Evo, ova ođe najmanja girica mogla bi proždrijeti koga oćeš Mlečića. On bi svaki prosto premro od straha kad mu ona priđe...
KANJOŠ: Ha, ha, ha... Baš bi... A neka što su strašive litonje, no kako su grdni. Smreškani, zasukani, niđe oka ni zuba! Zamliježe, a ćore. [...]
FURLAN: Što od vodurine, kakve vodurine... Da smeta voda, vidre bi bile rugobe, a lijepo znaš kakve su – da ljepše životnje nema. No je to sve od njihove gnjecave prirode, a i od one splačinaste kavurine što ždrokaju na burad! Ha, ha, ha... Jesi li ikad vidio da neko može polipati onoliko cukrane suvodice, a da nije krava, ili bivolica...
KANJOŠ (uživa u svemu što Furlan govori. Vadi demižanu sa rakijom i nosi Furlanu): Na, otri usta.
(Furlan pije dugim gutljajima, držeći demižanu jednom rukom na mornarski način. Kanjoš to gleda sa divljenjem. Onda se malo okrene, pa reši da mu se poveri.)
KANJOŠ: Da ti ispričam jade, ha, ha, ha... I ja sam jednu kavu popio u njih. Pio sam je uru i po. [...]
FURLAN: Ha, ha, ha... Pa jesi li? Imao si đe, u ove kanalčine. Neće se zamutiti...
KANJOŠ: JOŠ mi je ođe u grlu ona kava, evo ođe, tačno tu mi je zastala tada i evo je i danas...
FURLAN (dobacuje mu demižanu): Pljuni, pljuni dobro, pa nagni ovom bocom. Dako ti prođe...
prozukao -kla, -klo –pokvaren, mlak. damar – živac koji poigrava; puls. preguljenica – ona koja je namučena, okilavljena od neumerenog rada. dronjak – bezvredna osoba, ništarija, krpa. mrvuljast – koji je poput mrve, sitan. vidrast – okretan, vešt. plaminjati – svetlucati, bleskati. pendeljati – gegati se (pendelj je osoba koja ima kratke noge), nezgrapno hodati sapi – deo tela iznad zadnjih nogu, zadnjica. načomrditi se –namrgoditi se. direk – stub. oglobiti – kazniti novčanom kaznom.
FURLAN: A kakve su oni samo sluzave varalice, ne znam jesi li to iskusio? [...] Balegu će ti za kolač prodati, sve kunući se u Svetoga Marka i duždevo zdravlje... A isto će tako kokošinjak izjesti samo da ne potroši paru...
KANJOŠ: Pi!
FURLAN: Tvrdice i mizeri kakve svijet nema. Prosto im bije smrad iz onije trbušina od ovije splačina što truljaju, jer im žao dati za dobar zalogaj.
KANJOŠ: Pi po stotinu puta...
FURLAN: Dako se najposlije svi potruju crvima iz trule ribe...
KANJOŠ: Ma meni je najviše začudo što ovo njima brci ne rastu ko drugijem ljudima? [...] (Demižana ide iz ruke u ruku.) I svi su nekako stari, skukumačeni! Nijesam ođe vidio zorna mlada čoeka da ono biju varnice iz kaldrme kad prođe, no sve nekakve uleknute uskogaće...
FURLAN: Ma i to što vidiš, to su priganice, ne mladići... Mekušni, svilenkasti, isto ko drugo ženskinje...
KANJOŠ: Ma i žene su im nekako mlake i prozukle... Živa damara u njima nema, no su sve ko nekakve preguljenice.
FURLAN: A nije, nije... Žene su im lijepe.
KANJOŠ: Ma jesu dronjak...
FURLAN: Jesu! Jedino što u njih valja, to su žene. Pitome, mirišljave, glatke... (Pije dugim gutljajima. Briše bradu, pa ponovo pije. Kanjoš gleda. Ne slaže se, ali mu nezgodno da protivreči...)
KANJOŠ: Ma jes, ali su isto tako nekako mrvuljaste!
FURLAN: Ne, no vidraste, a plaminjaju pogledom...
KANJOŠ: A, iscice one vratove, a pendeljaju kad idu. Uske sapi, a žute, ma nijedna mi nije oko ponijela...
FURLAN: Nemoj, nemoj... Kad ti ja kažem. Ima jedna, nalik je na rajsku ticu... Nema joj oko struka no ovoliko! A meke, duge ruke...
KANJOŠ: Ođe se ženske nikad ne smiju! Načomrge se, a ublenu neđe u daljinu, sad će, reko bi ćoek, ljosnuti u direk...
FURLAN: Ma nema tu priče! Žene su ođe sve što valja! Ništa drugo nema da paru vrijedi!
(Kanjoš je očigledno izgubio u raspravi. Hoće malo ponovo da uspostavi raniji ton u razgovoru, pa pokušava da se našali.)
KANJOŠ: Vrijedi i Sveti Marko... Ha, ha, ha...
FURLAN: Ha, ha, ha... Ko zna, možda je i Sveti Marko bio žena, onako zlaćan i nakićen...
KANJOŠ: U, hu, hu, huuu... Znaš da bi nas za ovo mogli oglobiti...
FURLAN: AUUU! Neka dođu! (Viče.) Eeeej! Stražaaaa! Đe ste da nas globitee! Ej, straža! Je li Sveti Marko muškooo?
KANJOŠ (uživa u svemu što Furlan radi. Divi mu se.): E, moraš se ti oženiti iz moga kraja. Naše su žene oštre, ali vruće.
FURLAN: Je li?
KANJOŠ: E. Kaži mi, zbilja, okle si?
FURLAN: Kazo sam ti s broda!
KANJOŠ: S kojega?
FURLAN: Oćeš li baš da znaš?
KANJOŠ: OĆU!
FURLAN: A što?
KANJOŠ: Eto.
KANJOŠ: Orkan vjetar... Ha, ha, haa... A kako se kukavac zatrese kad mu se pomene Furlan. Eco, eco, eco... [...] Заводзауџбенике
FURLAN: Dosta ti je da znaš da sam s broda. Mornar.
KANJOŠ: Ma okle?
FURLAN: Iz njihove najamne mornarice! Odmetnik! Deset godina sam se tuko sa njihovih paluba u najljućim bitkama. Tuko sam ugarskoga kralja Žigmunda kad smo zauzimali Kotor. Naticali smo mjesecima gradove na topove, da se ne otvori trg soli u Budvi, da Mleci ne izgube na tome primat! Okrvavili smo ušće Bojane za Bar i Ulcinj. I eno, na njihovim utvrdama reži danas krilati lav... A mi smo to na koplja izbili...
KANJOŠ: Zato ti tako dobro znaš naški...
FURLAN: Znam ja dobro i naški i vaški, ali mi to ništa nije pomoglo. Opanjkali me, špijali i lično duždevijem ukazom bacili s broda na suvo. Kao staro rasušeno korito što se ćušne u stranu... [...]
KANJOŠ: Uzmi popij!
FURLAN (pije): Eto, to mi je nagrada. Tako Dužd nagrađuje svoje verne najamnike. Fino te iskrcaju, zabrane ti da se vratiš na brod i skapaj na suvom! Kuga vas dabogda sve počistila! [...]
KANJOŠ: Pa zašto su te bacili s broda!
FURLAN: Zato što sam reko da neću zimi da vodim galiju na Angoru. Oni moramo, ja da ne smijemo! Neka, velim, dođe taj vaš sipljivi dužd, pa neka vodi brodovlje usred zime kroz vjetrove i valove na Anadoliju! Nijesam to čestito ni rekao, kad stiže naredba. Svezaše, iskrcaše, i... evo me... (Furlan okrene glavu na drugu stranu. Kanjošu ga je žao, pa pokušava da mu ugura demižanu u ruku. Furlan krije suze.)
KANJOŠ: Pa, jesu li ti rekli zašto, nije moglo samo tako da...
FURLAN: Jesu, jesu... našli su oni meni manu, ne boj se... Nijesam dobar plivač, kažu, pa zato. Nije im to smetalo deset godina, a sad odjednom iznenada zasmeta! Ko da je trebalo da plivam do Bosfora... (Kanjoš pokušava da ga malo razveseli.)
KANJOŠ: Ma, evo, ni ja ne umijem da plivam, pa živim!
FURLAN: Ama, ti nijesi mornar...
KANJOŠ: A znaš li ti da sam ja vidio Dužda ko što sad gledam tebe? (Furlan ga gleda, pa se odjednom zasmeje, jer je Kanjoš napravio grimasu kojom imituje Duždev karakterističan izraz.)
FURLAN: Pojava ljudska, šta kažeš! Ko da je napravljen od blata! Ha, ha, ha... Jazavac mu je rođeni brat. Žustar u hodu, lak, čio... pravi pingvin... A?
odmetnik – otpadnik, buntovnik. paluba – gornji deo trupa broda. naticati – namicati, navlačiti. primat – prvo mesto, prvenstvo. utvrda – tvrđava, utvrđenje. opanjkati – oklevetati, ocrniti.
špijati – špijunirati. ukaz – odluka, rešenje. galija – starinski veliki brod na vesla. sipljiv – nezdrav, neprirodan, bolestan. brodovlje – ukupan broj brodova, flota.
čestito (ovde) – valjano, kako treba. podažditi – zasuti udarcima.
čun – mali plitki čamac.
čepukati – polako hodati, gaziti.
zatočnik – zaštitnik, zastupnik.
FURLAN: Bada! Bada! Attenzione! Posa piano, ecolo il Furlanooo!
KANJOŠ: Čim ga pomeneš, zacijuču k’o miševi... Furlan, Furlan, Furlan... Ciju, ciju, ciju...
FURLAN: E, za ovo bi nas mogli globiti dubokom tamnicom, da nas čuju? (Kanjoš se okrene prema njemu sa nevericom. Boji se da nije prevaren. Gleda ga, gotov da pobegne. Furlan se smeje, pa pođe prema njemu.)
FURLAN: Kod mene ćeš na konak!
KANJOŠ: Eco, eco, eco...
FURLAN: Ciju, ciju, ciju...
(Smeju se. Furlan ide prema čunu, a Kanjoš skuplja svoje stvari da pođe sa njim na konak. Furlan ga gleda izdaleka dok odvezuje čamac.)
FURLAN: A što ti, reci mi, oćeš da ubiješ toga Furlana?
KANJOŠ: Imam jedan razlog tamo doma, a drugi ođe. Ođe ću da dokažem da moje pleme nije malo za junaštvo, a tamo, doma, oću da dokažem tome mojemu plemenu da ja nijesam mali za junaštvo...
FURLAN: Dumbara, bumbara, dum, bum!
KANJOŠ: A?
FURLAN: A šta ćeš ako te sreća ne posluži?
KANJOŠ: EVO me već poslužila. Našao sam pratioca. Da znaš da imam brata, milo bi mi bilo da mi je ko ti.
(Zaleti se do njega, pa ga poljubi u obraz.)
FURLAN: Ajde, ajde...
KANJOŠ: Koje si ti vjere?
FURLAN: Mornarske.
KANJOŠ: Oćeš li mi kazati, ako znaš, đe je Furlan, pa da pođeš sa mnom i da mi budeš na strani u dvoboju?
FURLAN: OVO prvo oću, ovo drugo neću!
KANJOŠ: Bojiš li se i ti?
FURLAN: Ne!
KANJOŠ: Pa što onda nećeš?
FURLAN: Tako nešto.
KANJOŠ: Pa đe je Furlan, kaži mi. Idem sam! Svi ste redom kukavice [...]! (Pauza.)
FURLAN: Ja sam Furlan.
(Kanjoš gleda u daljinu. Onda hoće da uskoči u čamac, ali mu se čini daleko. Onda se naglo osvrne na Furlana.)
FURLAN: Jesi li me čuo, ja sam Furlan!
(Kanjoš malo izađe, čepuka okolo, pa odmahne rukom.)
KANJOŠ: Onda sam ja Dužd!
FURLAN: Nijesi, nego njegov plaćenik, što je još gore! Dužd je za dužda rođen, a ti hoćeš da si mu zatočnik...
KANJOŠ: Jesi li ti stvarno Furlan?
FURLAN: Jesam.
KANJOŠ: Ma bježi!
FURLAN: A jesi li ti vidio kako se straža razbježala kad sam izašao iz čuna. Jesi li vidio kako je pridao vatru petama tvoj pratilac i tumač...
KANJOŠ: Pa moraću te onda ubiti!
FURLAN: Eto što ti je najamnička kazna. Dužd je podjednako neprijatelj i tebi i meni, pa umjesto da kidišemo zajedno na njega, ja ću tebi morati da puštim tu čestitu krv...
KANJOŠ: Nemoj mi ništa prijetiti, znaš! Ubiću ja tebe!
FURLAN: Makanjice, đavo ti dao maha! Ja sam zubima zaklao tri Arnauta da nijesu ni jao rekli. Preklo sam Madžara koliko si ti smokava izijo, a ljuti su Madžari, kidišu ko lasice! A vaši se biju deračinom. Aj, daj dupa – de!
Ma isto nijeste neki jurišnici, koliko bi htjeli da ste...
KANJOŠ: Ne kokoti se tu na mene! Ne bojim se ja nimalo! Duribabo!
FURLAN: Idi kući, dobra prznice! Mio si mi. Malen jesi, ali jesi žiška. A i pobratili smo se!
KANJOŠ: Nijesmo!
FURLAN: Evo jesmo sad!
KANJOŠ: Isto te moram ubiti!
FURLAN: Ajde de. Odoh ja na ostrvicu (odvezuje čamac), a ti njima reci da sam mrtav. Neću se vraćati dok tebi daju sve počasti, a posle ću im sve naplatiti što su me ovako srozali! Dužd mi mora glavom platiti! Šta ćeš mi ti!
KANJOŠ (tužno): Ne smijem lagati. Da sam od svoje volje došao, išao bih s tobom! Svetoga mi Dimitrija! Milij si mi iljadu puta od onoga zbog koga ću se s tobom biti. Ali kad moram! Evo, vidiš, obrukah se! Ubiću te sa suzama u očima, a đe si vidio junaka da slini! Pi!
FURLAN: Ma bježi, ludo luda! Bježi i ne dolazi više amo!
KANJOŠ: Bježi ti! I nemoj tu više da pričaš! Pušti me barem da te ubijem muški! Ako si Furlan, no nijesi!
FURLAN: Dođi sjutra na ono ostrvo. Vidiš ono tamo! Čekaću te, pa ćemo se biti. Noću se ne valja, niti se vidi...
KANJOŠ: Neću no sad!
FURLAN: Vidi ti zlice skakavice! Vidi tića kolibrića! Vidi sina ajkulina, kako se on okrvio!
KANJOŠ: Ma prekini tu! Kome se ti to rugaš! Nijesi ti Furlan, ne! Okle! [...]
FURLAN: I da nijesam Furlan, za tebe bih bio, ježu morski, kostrešni!
KANJOŠ: A đe su ti našarane zmije na prsima kad jesi Furlan? A? Đe su ti zmijske glave sastavljene u zvijezdu? Aha? Jesi Furlan, ali djetinji! Mak se tamo varalice varava...
FURLAN (skida sa sebe dolamicu i pancir): Evo zmija! Evo zmija, a eno ostrva! Dođi ujutru da se pobijemo ko junaci, da nam se ne rugaju ovi Mlečani iz tmuše...
(Kanjoš se zablenuo u tetovirane zmije na njegovim prsima, a Furlan se zaleti da skoči u čamac. Promaši čun i pljusne u more. Nestane ispod talasa. Kanjoš potrči prema njemu. Furlana nema da se pojavi nad vodom. Kanjoš viče.)
KANJOŠ: Đe si, daj rukuuuu! Daj rukuuuu!
pridati vatru petama –početi bežati. kidisati – žestoko napasti, nasrnuti. pustiti krv – povrediti u tuči. makanjica – nezrela osoba. deračina – pljačka, otimačina. jurišnik – onaj koji juriša, napada. kokotiti se – rogušiti se, ljutiti se. duribaba – gadan, odvratan čovek. prznica – prgav čovek, svađalica. ostrvica – malo ostrvo. zlica skakavica – prgav i zloban čovek. okrviti se – oprobati se u krvavom sukobu. varav – koji vara, zavarava, lažljiv.
omjera = omera –konopac ili drvo koje služi kao jedinica merenja. grcati – daviti se. obreti se – naći se, dospeti.
riva – obala. buljuk – gomila, mnoštvo.
karnevalski – kao za karneval (bučna svetkovina praćena maskaradama).
(Furlan se pojavljuje nad vodom, grca i klepeće rukama, ali ne može da se održi.)
FURLAN: Dodaj mi veslo... Primakni... Dodaj... Mi... Ve...
KANJOŠ: Stani, drži se da donesem jednu omjeru...
(Trči do svojih stvari traži uže koje mu je na rastanku dao Mitar. Nalazi ga i juri nazad. Baca uže prema mestu gde grca u vodi Furlan. Ovaj pokušava da se uhvati za uže, ali uzalud. Potone ponovo.)
KANJOŠ: Drži se, na uzicu... Stani da ti dodam veslo... Amo, do obale... (Sve je uzalud. Furlan se ponovo pojavljuje i Kanjoš ga nekako skoro uhvati, ali se vukući ga i sam obre u vodi. Onda pokušava, držeći se za ivicu čamca da pogura Furlana prema čamcu, ali uzalud.
Onda ga nekako dovuče do obale. Dugo ga izvlači iz vode i najzad kad se obojica nađu na obali, Kanjoš shvati da Furlan više nije živ. Pipa mu lice, prsa, ruke. Mrtav. Svom snagom ga drmusa, prevrće ga, podiže mu glavu, lupa ga po obrazima, ali sve je uzalud.
Furlan je mrtav.
Kanjoš sedne pored njega i gorko zaplače.
U njegov se plač umeša muzika, koja postaje sve jača i jača.
Započinje sveopšte veselje. Na rivu najpre izađu stražari sa nosilima. Stavljaju Furlana na nosila, podižu i kreću ka bedemu. Na pjacu izlaze buljuci karnevalski obučenih ljudi, žena, dece.)
Gde se susreću Kanjoš i Furlan? Zašto su sami na trgu?
Zašto Kanjoš nije prepoznao Furlana kada su započeli razgovor?
Šta sve Furlan kritukuje kod Mlečana? Da li Kanjoš veruje njegovim rečima? Obrazloži svoj odgovor.
Navedi sve reči i izraze kojima Furlan karakteriše Mletke.
Navedi reči kojima Furlan karakteriše mletačkog dužda. Šta u toj karakterizaciji izaziva smeh?
Zbog čega Furlan kaže da je dužd obojici neprijatelj?
Zašto je Furlan ipak otkrio Kanjošu ko je on zapravo?
Zašto Kanjoš kaže da ipak mora da ubije Furlana?
Kako strada Furlan? Zašto Kanjoš plače?
Razmisli o suprotnostima koje postoje između sveta Mletaka i ostalih ljudi. Zbog čega sve postoji suprotnost i nerazumevanje između Mletaka i Kanjoša?
KARAKTERIZACIJA je način na koji se prikazuju osobine lika iz književnog dela.
FIZIČKA KARAKTERIZACIJA je opis spoljašnjeg, fizičkog lika junaka, njegove fizionomije, kao i njegovog odevanja.
Kada na osnovu postupaka lika iz književnog dela zaključimo o tome da li je hrabar ili je kukavica, da li je pravedan ili nije, da li je dobar ili nije, onda govorimo o njegovoj ETIČKOJ (MORALNOJ) KARAKTERIZACIJI.
Kada na osnovu govora lika iz književnog dela zaključimo odakle je taj lik, da li je obrazovan ili nije, da li je mlad i moderan ili je star i sl., onda govorimo o JEZIČKOJ KARAKTERIZACIJI.
Pogledaj insert iz predstave Kanjoš Macedonović u režiji Vide Ognjenović, premijerno izvedene u Budvi 2011. godine u okviru manifestacije Budva – Grad teatar. Insert je iz izvođenja 2012. godine https://www.youtube.com/watch?v=LldG5yBXoi8.
Pišući o Stefanu Mitrovu Ljubiši, Vida Ognjenović zabeležila je i ovo: „Po sopstevnom priznanju, okrenuo se knjizi tek kao zreo čovek i to pod uticajem jedne mlade Rišnjanke, svoje žene Sofije, kćeri Joka Petrisavova Ćelovića, koja će mu, u prvim godinama braka, ukazati na lepotu maternjeg jezika, i književnosti pisanе na njemu.”
Vida Ognjenović, Nasuprot proročanastvu, Arhipelag, Beograd, 2007, str. 39.
Smisli drugačiji završetak dramskog teksta Kanjoš Macedonović. Заводзауџбенике
Vida Ognjenović (1941), književnica i rediteljka. Rođena je u okolini Nikšića, školovala se u Srbiji, Francuskoj i SAD. Radila je kao direktor drame Narodnog pozorišta u Beogradu i kao predavač na nekoliko svetskih univerziteta. Režirala je više od 100 pozorišnih drama, radio-drama i TV drama, mnoge po sopstvenim tekstovima, od kojih su najpoznatije Mileva Ajnštajn, Maj nejm iz Mitar, Je li bilo kneževe večere i dr. Napisala je knjige: Otrovno mleko maslačka, Stari sat, Prava adresa, Kuća mrtvih mirisa i druge.
предузеће – дело, посао који је неко предузео да оствари.
дек, у
саме ситније препоне: стропоштају се у јен-
њих ногу, или руку, разбије понеко
Неки су старци пропали, али су стари
куражан – храбар, одважан.
манути (некњижевни облик од махнути) – оканити се некога, пустити, оставити некога на миру.
плот – ограда од летава, дасака, сплетеног прућа, тараба.
се. Гегају тако на штакама, док тек погледаше, а вође нема пред њима. Још по један корак, па сви опет у јаругу. – А јаој, нога!... А јаој, мајко моја, рука!... А јаој! – разлеже се кукњава, а затим само кркљање, јечање и стењање. Један је потмуо глас псовао чак и дичног вођу, па умуче. Кад се свануло, а вођа седи онако исто као и
за
се око себе, онако нагрђени и крвави, да виде колико
