Београд 37.016:91(075.2)
ТАДИЋ, Милутин, 1955Географија 7 : [уџбеник] за седми разред основне школе / Милутин Тадић ; [табеле, скице, графикони Милутин Тадић] ; [фотографије Снежана Ђурђић ... [и др.]]. - 2. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2022 (Инђија : Комазец). - 198 стр. : илустр. ; 27 cm
Текст штампан двостубачно. - Тираж 3.500. - Речник мање познатих речи: стр. 196-198. - Библиографија: стр. [199].
ISBN 978-86-17-20678-7
COBISS.SR-ID 55829513
Атина 11,1128, 98629,6
ПортугалијаЛисабон 10,391, 611233,2
Софија 7,0108,66421,2 Хрватска*Загреб 4,156,07414,7
БиХ* Сарајево 3,551,06915,8 АлбанијаТирана 2,927,410713,0 Сев. Македонија*Скопље 2,125,28314,7 Словенија*Љубљана 2,120,110338,0
Црна Гора*Подгорица0,6313,54719,8
Географски
Заводзауџбенике
Афричке и Евроазијске тектонске плоче. То сучељавање не престаје, тако да је поменути појас најактивнији (најнемирнији) део Земљине коре у Европи (сл. 1).
Низије заузимају тек једну четвртину површине Јужне Европе,
обухвата острва, обалу и приобаље (залеђе) Средоземног
припадају романској групи народа и већином су католици. С изузетком Грка и Албанаца, народи Балканског полуострва
НемачкаБерлин 82,4348, 623755,8 Аустрија Беч 8,882, 410656,0 ШвајцарскаБерн 8,639, 521869,2 ЛихтенштајнВадуц 38,40,160240165,0
ПољскаВаршава 38,0306, 212431,1
РумунијаБукурешт 19,5230, 28525,9
ЧешкаПраг 10,677, 213837,9
МађарскаБудимпешта9,690, 510729,8 СловачкаБратислава5,548, 111333,6 Европски просек7137,7
западу континента (сл. 3).
Регија повезана рекама.− Од девет земаља
Достигнућа у области културе, уметности
и науке. Немачка је имала важну улогу у
историји савременог света. Богато култур-
но-историјско наслеђе – катедрале, дворци, тврђаве и друга прелепа здања, равномерно је распоређено широм земље. Немачка је Европи и свету дала много знаменитих
научника, као што су Ајнштајн, Планк, Хегел, Ниче, Маркс, Хумболт и др. Сликари Дирер,
Кранах и Кирхнер, књижевници Гете, Шилер, Хајне, Хофман, Ман и др. припадају и Немачкој
(Швајцарска). Још су познатији музичари:
народа. Око половине становништва припада германској групи (Немци, Аустријанци), близу једне трећине, словенској групи (Пољаци, Чеси, Словаци), а затим следи романска група (Румуни, Реторомани) и угро-финска група (Мађари). У Румунији, Словачкој и Чешкој живи немали број припадника ромске националне
Средње Европе имају низак природни прираштај, ниску стопу фертилитета (у просеку 1,5) и низак проценат младог становништва.
Међу десет земаља које су 2004. и 2007. го-
дине укључене у ЕУ налазиле су се Пољска, Чешка, Словачка, Мађарска и Румунија.
Те земље су прошле кроз тежак период
транзиције који су пратили таласи масовне
економске миграције у старе чланице ЕУ, којима је добродошла јефтина
РусијаМосква143,917.100 926,5
УкрајинаКијев43,8579,3769,0
БелорусијаМинск9,4202,94619,2
МолдавијаКишињев4,032,91237,7
ЛитванијаВиљнус2,962,74631,9
Летонија Рига 1,962,23128,2
ЕстонијаТалин1,342,43135,1
Европски просек7137,7
Значење географских имена
Молдавија
у
обрадиво земљиште покрива више од половине територије. Осим плодног земљишта, природни ресурси регије су шума (Белорусија, Естоније, Летонија), угаљ и руда гвожђа и мангана (Украјина), риба и ћилибар (Балтичке републике).
Демографски пад . − У Источној Европи
живи приближно четвртина европског становништва. Најбројнији су припадници
словенске језичке групе: Руси, Украјинци
и Белоруси . Несловенско становништво
претежно живи у балтичким земљама
О збиљан проблем за земље Источне Европе представља непрестано смањење
с државне на тржишну привреду. Почело је слободно формирање цена у зависности од понуде и
потражње, и стално смањење улоге државе у управљању. Покренута је приватизација – продаја државне имовине (фабрика, установа, земљишта) појединцима или групама
појединаца. Очекивало се да нови власници, заинтересовани за сопствену добит, уложе средства и оживе привреду. Тај прелазак није био безболан
Достигнућа у области културе, уметности
и науке .− Русија има многовековну историју и у складу с тим богату и разноврсну духовну и материјалну културу. До наших дана
сачувана су драгоцена дела староруске књижевности. У целом свету позната су имена руских писаца и песника као што су Пушкин, Гогољ, Достојевски, Тургењев, Толстој, Чехов,
Горки, Булгаков, Јесењин, Мајаковски, Шолохов, Цветајева и многи други. Међу највећа
Рахмањинова, Прокофјева
Шостаковича. Један од главних
изворишта највећих руских река: Оба и Јенисеја. Ту је и Бајкалско језеро, најдубље на свету, које се налази
Заводзауџбенике
Становништво Русије
Неравномеран размештај. – У Русији живи
око 130 народа (од којих су Руси 80%) . Ста-
новништво Русије неравномерно је рас -
поређено (сл. 1) У северној зони,
бакра, никла и др. Машиноградња
концентрисана у Централној Русији и својим производима снабдева целу земљу. У новије
Дрвна индустрија има обезбеђену будућност јер је годишња сеча дрвећа неколико
мања од годишњег прираста. Највећи
део производње се извози.
Пољопривреда: велика површина –мала производња
Од свих привредних грана, пољопривреда
највише зависи од природних услова, који
су у Русији често неповољни (сл. 2, стр. 72).
За пољопривреду се користи само седмина
руске територије. Од укупног пољоприв -
редног земљишта, на оранице отпада 60%.
Више од половине
, јер
се железничке пруге могу градити свуда, па и у
Рељеф: једнолика смена
висоравни и басена
Афрички континент је најстарији и најста -
билнији део светског копна. Супротно Азији, најниже области Африке заузимају средишње, а највиши ободне делове. Највећи
део континента заузимају висоравни (Ети-
опска висораван, Језерска висораван) и
пространи басени (нпр. басени Конга, Чада, Судана, Калахарија; сл. 1).
По просечној надморској висини, Африка је други највиши континент (750 m), после Азије. С изузетком
(2.000–3.000 mm), посебно на падинама Камерунских планина (и до 9.000 mm). Највећи део Африке прима мало падавина, које или испаравају услед високих температура или их упија растресита
Воде: трећина територије без отицања у океан
После Аустралије, Африка је континент с најмање копнених вода. Две трећине територије припада сливовима Атлантског (укључујући и Средоземно море) и Индијског океана. Остатак припада унутрашњем сливу – реке се уливају у језера
који немају везу с океаном, или нестају у
врелом песку.
Копнене воде Африке неравномерно су
распоређене (сл. 4, лево). Најгушћа је речна мрежа
делове конти -
нента (Сахара, Намиб) карактеристичне су
ро Африке (и треће у свету), лежи у пространој котлини, као и језеро Чад (у Сахари). На Етиопској висоравни су језера вулканског порекла, на пример језеро Тана, док су
Висинска зоналност изражена је на планинама. Изнад 1.400 m постаје свежије, што је повољно за развој сточарства. Највиши
врхови покривени су снегом чак и на екваторским ширинама (Килиманџаро, Кенија).
Африка је све до XIX века била континент
недирнуте природе. Велику штету нанели су јој Европљани, који су неконтролисаним ловом истребљивали
КОНТИНЕНТ
Становништво:
најмлађи континент
Африка има више од милијарду становника (16% укупног становништва света) и заузи-
ма друго место по броју становника, после Азије.
Африка (Источна Африка) је колевка чове-
чанства, из које су се људи проширили по целом Старом свету. Данас је насељена припадницима различитих раса, који спадају у староседеоце или досељенике. Већину чине припадници негроидне расе (судански и Банту црнци), који насељавају Подсахарску Африку. Припадници европеидне расе (Арапи, Бербери, потомци Европљана, Ин -
век најкраћи у односу на
друге континенте. Око 40% становништва
Африке је неписмено.
Становништво Африке непрестано се суо -
чава с разним природним катастрофама,
заразним болестима као што су маларија,
болест спавања, речна грозница, сида. Нису
ретка ни ратна страдања и периодичне појаве масовне глади.
Привреда: тешко бреме колонијалне прошлости
Африка је богата сировинама (сл. 3), посебно рудама.
Европске колонијалне силе (УК, Француска,
Белгија, Немачка, Португалија, Италија) извлачиле су из афричких колонија
вредне производе и сировине. Индустрија
Африка је данас привредно најнеразвијенији континент Међу најсиромашнијим („најгладнијим”) земљама света
припадници
различитих заједница, од којих ниједна не
чини већину. Због тога су језици бивших колонизатора (енглески, француски, португалски), уз матерње језике, постали службени језици многих афричких држава. Вештачки повучене границе узрок су и честих локалних
