Географија за 7. разред основне школе - 17320 by Zavod za udžbenike

ЗА ВО Д ЗА УЏ БЕ Н

И КЕ

ЗА ВО Д ЗА УЏ БЕ Н

И КЕ

Милутин Тадић

УЏ БЕ Н

ГЕОГРАФИЈА

ЗА ВО Д

ЗА

ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Завод за уџбенике Београд

И КЕ

Рецензенти проф. др Милка Бубало Живковић, ПМФ Нови Сад, Департман за географију, туризам и хотелијерство Марија Бркић, професор ОШ „Јелена Ћетковић“, Београд Коста Николић, професор ОШ „Слободан Бајић-Паја“, Нови Карловци

Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник др Милорад Марјановић

УЏ БЕ Н

Уредник мр Зоран Тошић

За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

ЗА

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника на српском језику и ћириличком писму за наставни предмет Географија у седмом разреду основног образовања и васпитања решењем број: 650-02-00611/2019-07 од 5. 2. 2020. године.

ЗА ВО Д

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.2)

ТАДИЋ, Милутин, 1955Географија 7 : [уџбеник] за седми разред основне школе / Милутин Тадић ; [табеле, скице, графикони Милутин Тадић] ; [фотографије Снежана Ђурђић ... [и др.]]. - 2. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2022 (Инђија : Комазец). - 198 стр. : илустр. ; 27 cm Текст штампан двостубачно. - Тираж 3.500. - Речник мање познатих речи: стр. 196-198. - Библиографија: стр. [199]. ISBN 978-86-17-20678-7 COBISS.SR-ID 55829513

И КЕ

Предговор

УЏ БЕ Н

Oслањајући се на знања стечена у петом и шестом разреду, ове школске године бавићеш се регионалном географијом Европе и ваневропских континената. У Уџбенику су у осам поглавља (наставних тема) изложена само основна географска знања о регијама и изабраним државама, а од тебе се очекује да додатне географске информације и податке потражиш на поузданим интернет адресама, при томе пазећи да се не удаљиш превише од теме. Уџбеник садржи сасвим поједностављене карте и због тога нека ти увек при руци буде географски атлас. Чим се у тексту помене неки географски објекат, земља или регија, одмах на одговарајућој карти погледај где се то налази и куда се простире. Скоро је свеједно да ли ћеш користити класичне карте штампане на папиру или електронске карте постављенe на интернету.

ЗА

У основном тексту налазе се питања и задаци који се односе на претходни пасус или пак на одређену илустрацију. Немој их прескакати. Oдговори на питања и реши задатке, па тек онда настави даље. Сваки пут замисли да уз њих стоји напомена Слободно/обавезно користи интернет и географски атлас! То се подразумева, па то у Уџбенику није посебно наглашавано. Подразумева се и да ћеш редом анализирати клима-дијаграме који су у Уџбенику дати за места у којима влада клима карактеристична за одређену регију. Ради поређења, скоро увек је преко основног дијаграма тачкастим линијама дат клима-дијаграм за Београд.

ЗА ВО Д

Наставне јединице завршавају се низом питања. Када у свесци одговориш на њих, редом, добићеш сажетак/резиме одређене наставне јединице. Знање провери помоћу једноставних једнообразних тестова који су дати на крају Уџбеника, за сваку наставну тему по један. Географска знања прошири ишчитавањем књига са спискова Географске лектире који су препоручени на крајевима наставних тема. Мање познати појмови и географска имена објашњени су у Речнику на крају Уџбеника. И на крају, очекујемо да уз овај уџбеник постигнеш врло добар успех. Зашто врло добар, а не одличан? И одличан успех, наравно, али тада треба додати: „...уз овај Уџбеник, географски атлас, географску лектиру, и сврсисходно коришћен интернет”. Аутор

СРЕДЊА ЕВРОПА

Прва страна поглавља

ЗАПАДНА ЕВРОПА

И КЕ

ШТА ЈЕ ШТА У УЏБЕНИКУ

Графички приказ одређене регије

Западна Европа обухвата најразвијеније европске државе: Белгију, Ирску, Луксембург, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске (скр. УК), Француску, Холандију (Низоземску) и другу најмању државу света, Монако. Низоземска, Белгија и Луксембург познате су као земље Бенелукса. Западноевропске државе заузимају кључни положај на атлантском прочељу Европе, због чега су дуго имале главну улогу у прекоморској трговини. Повезују их Атлантски океан, океанска клима, колонијална прошлост, високоразвијена привреда, висок животни стандард и припадност Европској унији.

УЏ БЕ Н

Уводни текст

Табела са основним статистичким подацима о државама одређене регије

Површина (хиљ. km²)

Лондон

67,0

241,9

277

Француска

Париз

65,5

547,6

120

46,9

Холандија

Амстердам

17,1

33,7

508

57,4

Брисел

Земља

Белгија

Главни град

Густина (ст./km²)

БДП по глави ст. (хиљ. $)

Број ст. (млн.)

УК

11,6

30,3

Ирска

Даблин

4,8

68,9

66,8

Луксембург

0,6

2,6

230

80,6

Монако

0,002

20.000

162,0

0,04

382

45,7

Европски просек

51,5

37,7

Напомена УК = Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске

Табела 1. – Западна Европа: основни статистички подаци (процене за 2019)

ЈУЖНА АЗИЈА

Последња страна лекције

ЗА ВО Д

ЗА

природни прираштај умањује успех привреде: показатељи су слаби када се прерачунају по глави становника. По укупном БДП, на пример, Индија спада међу првих двадесет земаља света, док по БДП по глави становника није ни међу првих сто. Захваљујући изванредној природној и културној разноликости, Јужна Азија привлачи бројне стране туристе. Најпосећенији су Индија, Непал, Бутан, Шри-Ланка и Малдиви. Развијен је и домаћи туризам, посебно ходочаснички туризам (сл. 5 на стр. 106). Слика 5. – Као хранитељица целих породица крава је у Индији света животиња и нико не сме да јој учини ништа нажао.

Помоћни текст

У Индији је традиционално развијена лака индустрија, пре свих текстилна (на бази памука и јуте), разноврсна прехрамбена (нпр. производња чаја) и хемијска индустрија (производња вештачких ђубрива). У новије време развијају се савремене индустријске гране као што су електронска (центар Бангалор), ваздухопловна, аутомобилска, фармацеутска и филмска индустрија. Индија је развила сопствену аеронаутичку индустрију и шеста је „космичка” држава, после Русије, САД, Кине, ЕУ и Јапана.

Теме презентација, есеја и дебата

Индија има дугу мрежу железничких пруга, а воз је главно превозно средство у путничком и теретном саобраћају. По броју превезених путника, Индија с Кином дели прво место у свету. Индија је у светском врху и по количини многих производа, али високи

Основни текст

Питања за резимирање одређене лекције

Одговоримадосажетка

Међу првих десет На светским листама „првих десет“ Индија се као велика земља често појављује. Убедљиво је прва по производњи банана (двоструко више од Бразила, који је на другом месту), лимуна и наранџи, по броју грла говеда (испред Бразила), млека и маслаца (испред САД) и огревног дрвета (испред Кине). На другом је месту по производњи пиринча, чаја, пшенице, шећера, дувана и цемента (све иза Кине). Од осталих земаља Јужне Азије, важну улогу на светском тржишту имају: Пакистан – по производњи памука, маслаца, дувана, шећера и вештачког ђубрива; Бангладеш – по производњи јуте и пиринча; Шри Ланка – по производњи чаја и кокоса, а мали Непал по производњи ђумбира, јуте и бивољег млека.  Културно-историјске знаменитости Индије на листи Светске баштине; Освајање Монт Еевереста  Британско наслеђе у Индији; Опис монсуна у роману „Кише долазе”, Луиса Бромфилда; Шри Ланка: „суза Индије”  Британци су у Индију пренели европске вредности

Наброј земље Јужне Азије према броју становника. Које су заједничке демографске одлике становништва Јужне Азије? Које су последице пренасељености у Јужној Азији? Какав је етнички и религиозни састав становништва Јужне Азије? Услед чега је у Јужној Азији тако нагло порастао број милионских градова? У коју групу земаља, с обзиром на структуру привреде, спадају јужноазијске земље? Која земља је изузетак? Које су карактеристике пољопривреде Јужне Азије? На које индустријске гране се преоријентисала Индија?

109

СЕВЕРНА ЕВРОПА

Тематски графички приказ Слика 3. – Распрострањење леденог покривача и морског леда у Европи пре 10.000 година

Многи географски објекти у Шведској, чији називи садрже реч обала или залив, налазе се данас далеко од обале. Како то објашњаваш?

Одговарајућа фотографија

Фјордовска обала. − За време леденог доба низ стрме падине Скандинавских планина спуштали су се ледници. После њиховог повлачења остале су ледничке долине у које се увукло море и створило је фјордове (сл. 4). Фјордови су карактеристични за западне и северне обале Скандинавије, док су источне и јужне обале ниске и стеновите, с мноштвом ситних стеновитих острва.

УЏ БЕ Н

Слика 4. – Геирангер фјорд – један од бројних норвешких фјордова

Клима-дијаграм

Скандинавско полуострво уздиже се око 1 cm годишње: израчунај за колико се метара издигло за последњих 10.000 година.

Ублажена клима. − На јужној полулопти простори око 60°S нису насељени. Изузетно слабо насељене су канадска и сибирска тундра на истој ширини северне полулопте, док дуж исте паралеле у Северној Европи леже три велика града: Осло, Стокхолм и Хелсинки. Разлог томе је знатно блажа клима, захваљујући утицају топле Северноатлантске морске струје (сл. 5). .

И КЕ

Једна страна лекције

површине око 5.000 km2. То је само делић леденог покривача из леденог доба. За време леденог доба ниво мора био је 120 m нижи од данашњег. Вода је била заробљена у великом леденом покривачу под којим су били северни делови Америке и Евроазије, укључујући ту и Северну Европу (сл. 3). Наравно, у то време на овом простору није било ни животиња, ни људи. Онда је, пре око 10.000 година, ледени покривач почео да се отапа, а ниво мора да расте. Ослобођено леденог терета дебелог више хиљада метара, Скандинавско полуострво почело је да се издиже. Као резултат дејства покретног леда остале су изглачане стене, огромне камене громаде, рељеф од ледничких наноса – моренски рељеф, слаповите реке, језерске котлине, ледничке долине и заливи.

Питања и задаци

Слика 5. – Упореди клима-дијаграме Бергена и Хелсинкија (сл. 6), који се налазе на приближно истој паралели. а) Где су веће средње температуре ваздуха у зимским месецима? б) Где је већа просечна годишња количина падавина? в) Који климатски чиниоци узрокују уочене разлике?

Потпис илустрације

ЗА

СЕВЕРНА ЕВРОПА

Последња страна поглавља Графикон

ЗА ВО Д

Слика 5. – Анализирај кретање цене нафте од 1975. до 2000. године и вишак (све преко црвене линије) који је у том периоду у спољној трговини остварила Норвешка. Цена нафте је врло променљива и зато Норвешка зараду од нафте плански улаже у развој других индустријских грана.

Слика 4. – Нафтна платформа уз јужну обалу Норвешке

Седамдесетих година XX века откривена је нафта у Северном мору (сл. 4). Тиме је означен почетак нафтне ере Норвешке и преокрет у економском развоју те земље. Данас су нафта и природни гас највеће богатство и најзначајнија ставка (2/3 вредности) у извозу Норвешке (сл. 5). По извозу

нафте и природног гаса, Норвешка се налази међу првих десет земаља света, што јој доноси огромну добит и Норвежанима обезбеђује један од највиших стандарда у свету. Норвешка много издваја за помоћ земљама у развоју.

Основни текст

Одговорима до сажетка

Који народи Северне Европе припадају германској групи народа, и ком северноевропском народу су сродни Сами? Шта су на светско тржиште износиле северноевропске земље некада, а шта износе данас? Које све погодности уживају становници Северне Европе, посебно деца и мајке? Које су традиционалне привредне гране Норвешке? На чему се заснива норвешка индустрија? На које се две „ере” сликовито дели новија историја Норвешке, на пре и после...? Када се ради о Норвешкој, које би три речи изостале у игри асоцијација: морепловство, Балтичко море, Викинзи, нафта, риболов, земљорадња, скије, низије?

Питања за резимирање одређене лекције

ГЕОлектира

Златар, П. (2006). Откључани глобус: путописне цртице са свих континената. Београд: Завод за уџбенике. Имбри, Џ., Имбри, К. П. (1980). Ледена доба. Београд: Нолит. Московљевић, О. (1966). У земљи залазећег Сунца. Београд: Вук Караџић. Раденковић, Ђ. (1974). Пустиња и људи. Нови Сад: Матица српска. Секулић, И. (2001). Писма из Норвешка и други путописи. Нови Сад: Stylos.

Географска лектира

ПРЕЗЕНТАЦИЈА

И КЕ

Презентација Есеј Дебата

• Планирај највише 10 минута за излагање, и највише 15 слајдова. • Садржај слајда: крупно и читко – највише 6 редова текста са по шест речи. • Не читај текст, говори гласно, гледај присутне. • Излажи кратко и јасно, али не и брзо. • Немој прекорачити време.

УЏ БЕ Н

У више лекција налазе се одељци под насловом „Достигнућа у области културе, уметности и науке”. Ти одељци садрже имена личности које су прославиле одређену регију у разним областима стваралаштва. Наведена су, не да их памтиш, него да ти послуже као кључна имена за теме одговарајућих презентација и географских есеја који се налазе на крају лекција. Теме су предвиђене за појединачни или групни рад у сарадњи с наставником географије. Понуђеним темама додај нове, занимљиве и провокативне. (Исто важи и за теме дебата.)

ЕСЕЈ

• Структура есеја, стандардна: увод, разрада, закључак. • Прво добро проучи предмет о коме ћеш писати. • Састави план рада. • Пиши својим речима, кратко, јасно, тачно и логично. • Не уноси у рад ништа што није у непосредној вези са темом. • Не објашњавај оно што је само по себи разумљиво. • Пажљиво прегледај и исправи оно што је написано.

ЗА

Током прикупљања информација, уз књиге и часописе које ће вам препоручити наставник, обавезно користите рачунаре и мобилне телефоне (апликације које раде на њима). Тако ћете истовремено развијати академску (научну) и информацијску писменост. А информацијски је писмен онај који зна да нађе, вреднује и разумно користи информације.

ЗА ВО Д

Да избегнеш неконтролисане садржаје на интернету, имаш две могућности. Прва је да у претраживаче уносиш само кључне речи/фразе повезане с лекцијом које је препоручио наставник. Друга је да се ограничиш само на одређене сајтове. На пример, ако у Google унесеш srbija site : аc.rs, добићеш све српске академске сајтове који спомињу Србију на својим страницама.

ДЕБАТА • Поделите се у три групе. Једна група нека износи аргументе „за”, а друга аргументе „против”. Трећа група нека буде „арбитражна”, то јест нека се брине да се дебата води на коректан начин, а то значи: • да се друга страна не прекида у излагању, • да се поштује туђе мишљење, • да се истинитост судова доказује ваљаним аргументима, • да се властито становиште не доказује надвикивањем.

За све троје – презентације, есеје и дебате, десно су наведена начелна правила којих се треба придржавати при раду.

ИСТОЧНА ЕВРОПА

УЏ БЕ Н

И КЕ

ИСТОЧНА ЕВРОПА

Држава

ЗА

Источна Европа је највећа европска регија. Захвата скоро половину површине Европе, с више од четвртине укупног становништва континента. До 1991. године цела регија била је у склопу једне државе – Савеза Совјетских Социјалистичких Република (скраћено СССР). Те године СССР се рашчланио на петнаест независних држава, од којих њих шест у целини (Украјина, Белорусија, Молдавија, Литванија, Летонија, Естонија) и једна делимично (Русија) чине Источну Европу (таб. 1). Литванија, Летонија и Естонија излазе на Балтичко море, па чине посебну подрегију под називом Балтичке републике.

Главни град

Број ст. (млн.)

Површина (хиљ. km²)

143,9

17.100

Густина (ст./km²)

БДП по глави ст. (хиљ. $)

26,5

Москва

Украјина

Кијев

43,8

579,3

9,0

Белорусија

Минск

9,4

202,9

19,2

Молдавија

Кишињев

4,0

32,9

123

7,7

Литванија

Виљнус

2,9

62,7

31,9

Летонија

Рига

1,9

62,2

28,2

Естонија

Талин

1,3

42,4

35,1

37,7

ЗА ВО Д

Русија

Европски просек

Табела 1. – Источна Европа: основни статистички подаци (процене за 2019)

Значење географских имена Молдавија (Молдова) и Летонија (Латвија) су назване по истоименим рекама, а Литванија и Русија по истоименим племенима. Име Украјине значи „крајина” („погранична област”), а име Естонија – „источни пут”. Белорусија значи „бела Русија” („чиста Русија”).

ИСТОЧНА ЕВРОПА

И КЕ

НЕПРЕГЛЕДНЕ РАВНИЦЕ

УЏ БЕ Н

Источна Европа претежно је смештена у северном умереном појасу. Простире се између „остатка” Европе на западу и Азије на истоку, од Црног мора на југу до Северног леденог океана. Источна граница поклапа се с границом европског континента. На које океане и на која мора излази Источна Европа? Наведи бар један град Источне Европе из ког се може посматрати поноћно Сунце?

Рељеф: заталасана равница. − Највећи део Источне Европе заузима пространа Источноевропска низија (Руска равница). Равницу прекида неколико побрђа, која представљају главна речна развођа Источне Европе. На пример, Приволошко побрђе пружа се дуж десне обале Волге, а Подолско уз леву обалу Дњестра.

ЗА

Слика 1. – Промена амплитуда температуре у Евроазији идући од запада према истоку: како се амплитута мења идући од запада према истоку?

Које се низије настављају западно од Источноевропске низије?

ЗА ВО Д

Клима: далеко од океана. − Источноевропска климатска област пружа се источно од линије која спаја Ботнички залив и црноморску обалу Бугарске, и обухвата европски део Русије и све државе Источне Европе. Највећи део регије далеко је од морских обала, па је клима континентална у пуном смислу те речи (сл. 1, сл. 2). Годишње амплитуде температура су високе, лета су врућа, а зиме дуге и оштре, с постојаним снежним покривачем. Идући ка северу, клима постаје све оштрија. Слика 2. – Упореди клима-дијаграме Москве и Волгограда: Москва се налази у централном, а Волгоград у југоисточном делу Руске равнице. (Преко клима-дијаграма Волгограда, ради поређења, уцртан је и клима-дијаграм Београда.)

„Мајка” Волга и остале реке. − Најбитније реке Источне Европе су Волга, Дон, Дњепар, Северна Двина и Печора. 67

ИСТОЧНА ЕВРОПА

И КЕ

Волга, највећа река регије и целе Европе дуга је 3.530 km. Извире на Валдајској гори, а улива се у Каспијско језеро. На Волги су преграђивањем створена бројна вештачка језера, што је омогућило да се регулише речни ток, покрећу хидроелектране и наводњавају поља. Волга је каналима повезана с пет мора. На северу регије налази се много мочвара и језера. Највеће руско и европско језеро је Ладошко (Ладога), које је каналима повезано с Баренцовим и Балтичким морем.

Тепање рекама

УЏ БЕ Н

Којим правцем претежно теку источноевропске реке и којим сливовима припадају? Зашто су мочваре и језера најбројнији на северу Источноевропске низије? С којим је морима повезана Волга?

Слика 3. – Природне зоне на простору Источне Европе: опиши распрострањење тундре, тајге и листопадне шуме.

плодан је и лако се обрађује. Степа сеже све до обала Црног мора, а уз Каспијско језеро прелази у зону сувих степа и полупустиња. У приобаљу Црног мора јавља се суптропска вегетација.

Руси овако тепају својим рекама: Волга – мајчица (матушка), Јенисеј – див, Ангара – лепотица, Амур – баћушка (благородни отац), Нева – дојиља, Об – бабушка.

Упореди природну зону тундре и степе. Које су разлике?

ЗА

Природне зоне: изражена географска зоналност. − Источна Европа захвата неколико природних зона које су због равничарског рељефа јасно изражене (сл. 3). Јужно од Москве постепено нестаје дрвеће и почиње широк појас степе који се простире преко југа Украјине, европског дела Русије и Сибира. Степски појас је скоро потпуно претворен у оранице (културна степа) захваљујући чернозему који садржи много хумуса,

ЗА ВО Д

Природни ресурси земаља Источне Европе (осим Русије). − Главни природни ресурс регије је плодно земљиште, посебно у Украјини, у којој обрадиво земљиште покрива више од половине територије. Осим плодног земљишта, природни ресурси регије су шума (Белорусија, Естоније, Летонија), угаљ и руда гвожђа и мангана (Украјина), риба и ћилибар (Балтичке републике).

Одговорима до сажетка Где се простире и које земље обухвата географска регија Источна Европа? Какав је рељеф Источне Европе? Која клима влада у Источној Европи? Каква је сврха стварање бројних вештачких језера на Волги? Зашто су природне зоне у Источној Европи јасно изражене? Куда се простире појас чернозема у Источној Европи?

ИСТОЧНА ЕВРОПА

И КЕ

ПРИВРЕДЕ У ПРОМЕНАМА ...

УЏ БЕ Н

Демографски пад. − У Источној Европи живи приближно четвртина европског становништва. Најбројнији су припадници словенске језичке групе: Руси, Украјинци и Белоруси. Несловенско становништво претежно живи у балтичким земљама и у Молдавији. Озбиљан проблем за земље Источне Европе представља непрестано смањење броја становника. Распад СССР-а донео је погоршање материјалног и здравственог стања становништва. Наталитет је опао, морталитет порастао и премашио наталитет, а исељавање је постало масовно, што је резултовало сталним смањењем броја становника (сл. 1). Последњих година ситуација се стабилизовала, али се последице и даље осећају. То се најбоље види по облику пирамиде старости Источне Европе (сл. 2).

ЗА

Слика 2. – Упореди облик пирамиде старости Источне Европе за 2017. и пројектовани облик за 2050. годину (тачкаста црвена линија). Како објашњаваш зашто је график попримио такав облик?

ЗА ВО Д

У Источној Европи као целини природни прираштај је негативан. Шта то значи?

Масовне миграције. − Двадесети век у Источној Европи обележиле су масовне миграције становништва. Пре Другог светског рата људи су се селили у правцу истока: на Урал, Сибир и на Далеки исток. После рата, у доба великог замаха индустријализације, много људи се преселило из Русије у друге републике СССР-а. Тако је 1989. године ван Русије живело око 25 милиона Руса. После распада СССР-а миграције су добиле обрнут смер. Из некадашњих совјетских република и с Далеког истока ка европском делу Русије слило се око три милиона Руса.

Слика 1. – Упореди кретање броја становника 1990–2012. у Русији и Немачкој.

ИСТОЧНА ЕВРОПА Привреда: тешко престројавање. − Привреда СССР-а била је државна. Привреде појединачних република плански су развијане да допуњавају једна другу. Распад СССР-а донео је независност некадашњим републикама, али и велике тешкоће због наглог прекида тесних и многоструких веза. Деведесетих година XX века земље Источне Европе започеле су прелазак с државне на тржишну привреду. Почело је слободно формирање цена у зависности од понуде и потражње, и стално смањење улоге државе у управљању. Покренута је приватизација – продаја државне имовине (фабрика, установа, земљишта) појединцима или групама појединаца. Очекивало се да нови власници, заинтересовани за сопствену добит, уложе средства и оживе привреду.

УЏ БЕ Н

И КЕ

највише производе возила (камиони, трактори, мотоцикли), разне алатне машине, апарати за домаћинство, а у Балтичким републикама развијена је и електроника.

Слика 3. – Предео у Молдавији, северно од Кишињева, познат по производњи дувана и грожђа

ЗА

Тај прелазак није био безболан и узроковао је пад производње. Пропале су фабрике са застарелом технологијом и производима који се нису могли продати на новом тржишту. Истовремено је много радника остало без посла, а млади стручњаци су напустили земљу. Привреде земаља Источне Европе још увек се нису потпуно опоравиле од тих потреса.

ЗА ВО Д

Главни пољопривредни производи регије су житарице, кромпир и шећерна репа, а у Молдавији још и грожђе и дуван (сл. 3). По производњи житарица (сл. 4), кромпира и шећерне репе, Украјина се налази међу првих десет земаља света, као и по производњи гвожђа и мангана. У индустрији се

Слика 4. – Жетва у Украјини. По производњи пшенице Украјина се налази на трећем месту у Европи, иза Русије и Француске.

Одговорима до сажетка Које је демографске проблеме Источној Европи донео распад СССР-а? У ком смеру су се одвијале миграције становништва за време СССР-а и после његовог распада? Шта је то приватизација? Које привредне тешкоће је донео прелазак с државне привреде на тржишну привреду?

ИСТОЧНА ЕВРОПА

И КЕ

РУСИЈА: ЕВРОАЗИЈСКА ЗЕМЉА

Достигнућа у области културе, уметности и науке. − Русија има многовековну историју и у складу с тим богату и разноврсну духовну и материјалну културу. До наших дана сачувана су драгоцена дела староруске књижевности. У целом свету позната су имена руских писаца и песника као што су Пушкин, Гогољ, Достојевски, Тургењев, Толстој, Чехов, Горки, Булгаков, Јесењин, Мајаковски, Шолохов, Цветајева и многи други. Међу највећа достигнућа руске музичке културе спадају дела Чајковског, Рахмањинова, Прокофјева и Шостаковича. Један од главних чинилаца у развоју руске културе јесте православље, па је у складу с тим сликарство у Русији почело и развијало се сликањем икона. Руски иконописци су наследили традицију византијских мајстора при томе створивши јединствен стил, чији су главни представници Андреј Рубљов и Теофан Грк. Руска наука дала је велики допринос светској науци у свим областима. Имена Ломоносова, Лобачевског, Мендељејева, Циолковског и др.

УЏ БЕ Н

незаобилазна су у историји светске науке. На Листи светске баштине Унеска налази се 29 места/објеката из Русије, и то почевши од московског Кремља и историјског језгра Санкт Петербурга па до Бајкалског језера и вулкана на полуострву Камчатка.

Европска земља с огромним азијским залеђем

ЗА ВО Д

ЗА

Русија (сл. 1) је евроазијска земља: једна четвртина територије лежи у Европи, а преостале три четвртине на северу Азије. Тако Русија заузима огроман простор између Балтичког мора на западу и Тихог океана на истоку, односно Црног мора на југу и Северног леденог океана на северу. Тај простор је већи од чак три континента, па Русију сликовито називају „земља−континент”.

 Објекти и места на листи Светске баштине у Русији  Транссибирском магистралом од Москве до Владивостока  Космонаутици је Русија дала већи допринос од САД

По површини, Русија је највећа земља света, док по броју становника заузима девето место. По државном уређењу, Русија је Слика 1. – Главне физичкогеографске целине Русије Западносибирска низија

Средњосибирска висораван

Чукотско полуострво

Верхојанске планине

Анадир Мурманск

Урал

Калињинград

Петербург Јакутск МОСКВА

Перм

Камчатка Сахалин

Ростов

Омск Новосибирск

Каваказ

Руска равница (Источноевропска низија)

Иркутск

Бајкалско језеро

Владивосток

ИСТОЧНА ЕВРОПА федерација или савезна држава, у чијем саставу се налази укупно 85 територијалних јединица различитог ранга. Међу њима су и 21 републикa и три града федералног значаја. Свака република има своје законодавне, судске и друге органе, али постоје и јединствени органи државне власти, који одређују спољну политику, одбрану и др.

И КЕ

Где је лакше извући нафту из дубина Земље, у пустињским областима Африке и Азије или на руском северу, где је тло замрзнуто до велике дубине? Која ће нафта бити јефтинија?

Природне регије Русије

Сурови природни услови

У најопштијим цртама, територија Русије може се поделити на западни (европски) и источни (азијски) део, а унутар тих огромних целина разликује се неколико природних регија (сл. 2).

Државни простор Русије је огроман, али већина територије није пољопривредно искоришћена због неповољних природних услова. Северни положај Русије и сурови природни услови наметнули су додатне напоре руском човеку. Да би постигао исте радне резултате као људи који живе у јужнијим поднебљима, он мора да улаже много више енергије и да се излаже много већим трошковима.

Руска равница (Источноевропска низија). − Скоро цео западни део заузима Руска равница, средње надморске висине 170 m. Кумо-маничком удолином одвојена је од планинског венца Кавказа, чији је највиши врх Елбрус (5.642 m) уједно и највиши врх Русије и целе Европе. У Руској равници живи око 60% становника Русије. У њој су сви већи руски градови, укључујући ту и престоницу Москву (сл. 3). Природне

ЗА ВО Д

ЗА

УЏ БЕ Н

Од која три континента је већа Русија? Русија се граничи са 16 земаља, више него било која друга земља. Које су то земље? Којих 13 мора запљускује обале Русије?

Слика 2. – Природне регије Русије

ИСТОЧНА ЕВРОПА

И КЕ

ресурсе Руске равнице чине чернозем у степском појасу (сл. 4), шуме на северу (Архангелска област, басен Северне Двине), руда гвожђа (Курски басен, Мурманска област, Карелија), те нафта и природни гас (Поволожје). Планински појас Урала. − Руску равницу на истоку затвара Урал, планински појас који се меридијанским правцем протеже на више од 2.000 km, од леденог Карског мора на северу до топлих и сувих степа на југу (сл. 4). Уралске планине су раседне планине познате по разноврсном рудном богатству. Руде метала распоређене су у источном делу планинског појаса. На Уралу се остварује скоро половина укупне руске производње гвожђа и челика, и четвртина производње обојених метала. Највећи градови су Јекатеринбург и Перм, између којих је пространи превој преко ког пролазе главне саобраћајнице које повезују европски и азијски део Русије.

УЏ БЕ Н

Слика 3. – Москва, језгро Московске агломерације у којој живи 17 милиона људи

Урал није само природна источна граница Руске равни це. Шта још Урал условно дели?

ЗА

Слика 4. – Пејзаж из Руске равнице: површина руског чернозема чини половину укупне светске површине чернозема.

Западни Сибир (Западносибирска низија). − Сибир заузима огромну површину између Урала и руског Далеког истока. Река Јенисеј дели га на Западни и Источни Сибир (сл. 2). Западни Сибир представља једну од највећих равница на свету, чија надморска висина ретко прелази 100 m. Кључна природна обележја су једноличан рељеф, неповољна континентална клима, непрегледне шуме и мочваре, хиљаде језера, као и водом богате равничарске реке које меандрирају. Највеће реке су Об, Иртиш и Јенисеј. Западни Сибир је главна област експлоатације нафте, природног гаса и каменог угља. Највећи град (трећи по величини у Русији) је Новосибирск. Центар црне металургије је град Новокузњецк.

ЗА ВО Д

Источни Сибир. − За разлику од једноличног рељефа Западног Сибира, рељеф Источног Сибира претежно је планински. Шуме покривају огромне површине, посебно у централном делу. Клима је сурова, континентална, уз коју иде широкораспрострањено вечно смрзнуто земљиште. Највеће реке – Лена, Јана, Индигирка и Колима, дугог су тока и богате водом. Река Лена дели Источни Сибир на два дела, на Средњи и Североисточни Сибир. У Средњем Сибиру налази се око 70% руских резерви каменог и мрког угља, док је Североисточни Сибир најважнија златоносна област Русије. Осим злата, ту су лежишта дијаманата (Русија је највећи светски произвођач), као и више 73

ИСТОЧНА ЕВРОПА ретких метала, на пример никла. Највећи градови су Краснојарск и Иркутск.

Далеки исток. − Далеки исток заузима најисточније делове Русије. То је претежно планински простор који се протеже од Чукотског полуострва на северу до државне границе према Кореји и Јапану. Обухвата полуострво Камчатку, острво Сахалин, Курилска и друга острва. Камчатку и Курилска острва потресају чести земљотреси и вулканске ерупције. На Камчатки се налази и Кључевскаја сопка (4.750 m), највиши вулкан Евроазије. Природа је веома разноврсна: крајњи север је целе године под снежним покривачем, док су најјужнији делови покривени суптропским шумама. Речна мрежа је густа, а највећа река је Амур. Приморски положај ублажава климу Далеког истока и смањује разлике између севера и југа. Северна ивична мора Тихог океана богата су рибом. Шуме дају обиље квалитетног дрвета. Злата има на Камчатки и по притокама Амура, а угља, нафте и гаса на Сахалину. Највећи град је Владивосток (сл. 5), главна руска лука на Тихом океану.

И КЕ

Зашто се највећи део електричне енергије у Западном Сибиру производи у термоелектранама? Објасни, како то да Источни Сибир прима мало падавина, а реке су богате водом. Зашто је Источни Сибир ретко насељен? Нађи на карти Нориљск – центар обојене металургије и један од најсевернијих градова света (оријентири: пара лела 70°N и меридијан 120°Е).

ЗА ВО Д

ЗА

УЏ БЕ Н

Јужносибирске планине. − Јужни Сибир заузимају планине Алтај, Сајан, Прибајкалске планине и др. На њима се налазе изворишта највећих руских река: Оба и Јенисеја. Ту је и Бајкалско језеро, најдубље на свету, које се налази под заштитом УНЕСКА као део светског природног наслеђа. Јужносибирске планине богате су рудама (злато, гвожђе, уран и др.), али су неприступачне, што отежава експлоатацију. И водни ресурси су изузетни. У Бајкалском језеру налази се петина од укупних резерви слатке воде у свету, а на реци Ангари налази се највеће вештачко језеро у Азији. Највећи град регије је Иркутск.

Слика 5. – Владивосток, главна руска лука на Тихом океану

Одговорима до сажетка Зашто је Русија евроазијска земља? Које тешкоће руском човеку стварају сурови природни услови? Наведите природне регије у Русији. У којој природној регији Русије је концентрисана већина: 1) становништва; 2) производње гвожђа, челика и обојених метала; 3) резерви угља; 4) нафте и природног гаса?

ИСТОЧНА ЕВРОПА

И КЕ

РУСИЈА: ОД ЕКОНОМИЈЕ СИРОВИНА КА ЕКОНОМИЈИ УСЛУГА Становништво Русије

Москва је индустријски, саобраћајни, културни и научни центар Русије.

Неравномеран размештај. – У Русији живи око 130 народа (од којих су Руси 80%) . Становништво Русије неравномерно је распоређено (сл. 1) У северној зони, на коју отпада две трећине територије и у којој су концентрисана највећа природна богатства, живи само 5% становништва.

УЏ БЕ Н

Демографска криза. – Од распада СССР-а у Русији се број становника почео смањивати (сл. 2) због негативног природног прираштаја и миграција. У том периоду Русију је напустило скоро 400.000 људи (100.000 људи само 1992. године). Број исељеника данас је у опадању, а природни прираштај је 2013, после много година, био позитиван. То је резултат мера које је држава 2007. предузела ради подстицања рађања. Једна од мера је увођење тзв. материнског капитала у износу од 10.000 долара које родитељи добијају када им дете наврши три године. Тачно је прописано на шта се матерински капитал једино може трошити.

ЗА ВО Д

ЗА

Крајем XIX века у Русији су била само два милионска града: Москва и Санкт Петербург. И данас су то две највеће руске агломерације (само московска има око 20 милиона становника). Од тада се број милионских градова повећао на петнаест, с тим де се њих дванаест налази у европском делу Русије.

Слика 2. – Упоредни приказ кретања стопе фертилитета од 1950. до 2018. године и пројекције до краја XXI века у Русији, развијеним земљама света, и целом свету

Слика 1. – Просторни размештај становништва Русије. Који су градови означени бројевима 1-7?

ИСТОЧНА ЕВРОПА

Индустрија Русије: тешко престројавање

Производња природних горива. – По резервама и производњи и извозу нафте, Русија је на другом, а по резервама, производњи и извозу природног гаса, на првом месту у свету. Од њиховог извоза остварује 65% вредности укупног извоза. Највише нафте, природног гаса и угља добија се у Западном Сибиру (сл. 4). Процењује се да је до данас извучена само једна десетина тамошње нафте. Половина недирнутих резерви нафте налази се испод дна мора која окружују Русију.

УЏ БЕ Н

И КЕ

Неповољна структура. – У привреди Русије и даље преовладава тешка индустрија – металургија и машиноградња, засноване на огромном рудном богатству (сл. 3). Русија спада међу највеће светске произвођаче гвожђа, челика, злата, платине, сребра, алуминијума, бакра, никла и др. Машиноградња је концентрисана у Централној Русији и својим производима снабдева целу земљу. У новије време предност се даје електроници и рачунарској техници, а посебан значај има аерокосмичка индустрија, концентрисана у Москви и око ње.

Русија поседује четвртину укупних светских резерви угља. Главна лежишта угља налазе се у Сибиру, посебно у Кузњецком басену (Кузбас, сл. 3). Руске резерве угља су толике да се могу експлоатисати још стотинама година. Цену угља удвостручује велика удаљеност главних лежишта угља од највећих потрошача.

ЗА ВО Д

ЗА

Које индустријске гране чине тешку индустрију? Упореди тешку и лаку индустрију према потребној енергији, раду и опреми.

Слика 4. Кретање производње нафте у Русији 1990–2018. године. Које се године производња вратила на ниво који је имала у години распада СССР-а?

Слика 3. – Размештај природних ресурса и индустријских регија Русије

ИСТОЧНА ЕВРОПА

И КЕ

Дрвна индустрија: непрегледне и здраве шуме. – Скоро половина територије Русије обрасла је шумом. За разлику од европских, које су угрожене и начете киселим кишама, руске шуме су скоро недирнуте. Највеће резерве шума налазе се источно од Урала. Дрвна индустрија има обезбеђену будућност јер је годишња сеча дрвећа неколико пута мања од годишњег прираста. Највећи део производње се извози.

Пољопривреда: велика површина – мала производња

УЏ БЕ Н

Слика 5. – Транссибирска железничка магистрала дуга је 9.270 km. Од Москве до Владивостока путује се шест дана. На карти Русије испрати Транссибирску магистралу идући од града до града: Москва–Чељабинск–Новосибирск–Иркутск–Владивосток.

Од свих привредних грана, пољопривреда највише зависи од природних услова, који су у Русији често неповољни (сл. 2, стр. 72). За пољопривреду се користи само седмина руске територије. Од укупног пољопривредног земљишта, на оранице отпада 60%. Више од половине засејаних површина заузимају житарице, а од тога половину пшеница. На другом месту по засејаности је јечам, а затим следе овас, раж, шећерна репа итд.

Поморски саобраћај: земља на три океана. – Морске границе чине више од половине укупне државне границе Русије. Тај огромни саобраћајни потенцијал ограничавају сурови природни услови и мали број лука. По обиму превезене робе, на првом месту су луке на Далеком истоку. Веза са земљама Европе и САД остварује се преко лука на Балтику, а извоз нафте иде преко лука на Црном мору. Ивичним морима Северног леденог океана пролази тзв. Северни морски пут, који је од животног значаја када се ради о снабдевању области на крајњем северу Русије (сл. 6).

ЗА

Саобраћај: огромно пространство

ЗА ВО Д

Копнени саобраћај: железница на првом месту. – Унутрашњи саобраћај условљен је географским особеностима Русије. Посебан значај има железнички саобраћај, јер се железничке пруге могу градити свуда, па и у најсуровијим природним условима. Најгушћа мрежа пруга је у европском делу Русије. Најзначајнија је чувена Транссибирска железничка магистрала (сл. 5), која спаја Москву и Владивосток. Географија друмског саобраћаја слична је географији железничког саобраћаја: број и квалитет путева смањују се идући ка истоку земље. За аутомобилски саобраћај још не постоји магистрала која би се могла мерити с Транссибирском железничком магистралом.

Слика 6. – У зимској половини године ледоломци крче пролаз трговачким бродовима који плове Северним морским путем.

ИСТОЧНА ЕВРОПА

Руска привреда у XXI веку

Речни саобраћај Русије има најважнију улогу у северним областима, где теку велике реке и где је тешко или немогуће просецати путеве. Првенствено се превози некварљива роба (дрво, житарице, нафта и др.). Највећи саобраћајни значај има Волга.

И КЕ

Распад СССР-а и прелазак с државне на тржишну привреду тешко су погодили Русију: индустрија је ослабљена, повећана је незапосленост, становништво се поделило на богате и сиромашне. До краја XX века, земља је од светске силе која располаже петином природних ресурса целе планете пала не економски ниво земље у развоју. Русија се у међувремену опоравила извршивши неопходне привредне реформе. Циљ реформи јесте да се „економија сировина” замени „иновативном економијом” која се не заснива на снабдевању развијених земаља сировинама (нафта, природни гас, дрво, метал), него на планским улагањима у науку, истраживање и развој.

Које су предности водног саобраћаја у односу на копнени? Како поморски саобраћај Русије зависи од природних услова?

Северни ледени океан

ЗА

УЏ БЕ Н

Остале врсте саобраћаја. – Осим међународног, у Русији је развијен и унутрашњи ваздушни саобраћај јер је земља огромна, па постоје чак и насеља до којих се може стићи само авионом. Међу више од 200 цивилних аеродрома, највећи су они у Москви и Сан Петербургу. Цевоводни саобраћај (нафтоводи и гасоводи) спада у нови вид саобраћаја, који се брзо развија. Градња нафтовода и гасовода је и до пет пута јефтинија од градње железничких пруга, а транспорт је пет пута бржи. Зато је у Русији изграђено десетине хиљада километара нафтовода и гасовода, међу којима су најзначајнији подводни „Северни ток” (према Немачкој и Западној Европи), делимично подводни „Турски ток”, чији један крак треба да пређе преко Србије, и најдужи на свету, „Снага Сибира” (према Кини; сл. 7).

ЗА ВО Д

Између којих делова Русије се протежу нафтоводи и га соводи и у ком смеру протичу нафта и гас? Слика 7. – Мрежа руских гасовода

Одговорима до сажетка

Које је све тешкоће Русији донео распад СССР-а? Какав је просторни распоред становништва Русије? Где се у Русији налазе главна лежишта угља, нафте и природног гаса? По којим се производима Русија налази у светском врху? Због чега су руске шуме посебно вредне? Зашто су грађевински радови и експлоатација природних ресурса тежи и скупљи у Сибиру него у европском делу Русије? Зашто за Русију железнички саобраћај има посебну важност? Како се назива главна руска железничка магистрала и које су њене крајње станице? Где се налазе главне руске морске луке? Која су три најважнија руска гасовода? На чему се заснива развој Русије у XXI веку?

ЕВРОПСКА УНИЈА

И КЕ

ЕВРОПСКА УНИЈА Симболи ЕУ

УЏ БЕ Н

Eропска унија (EУ) организација је која обухвата 27 европских држава. Иако није држава, ЕУ има бројне карактеристике типичне за савремене државе, укључујући ту и симболе: заставу и химну. Застава је плава с дванаест златних звездица равномерно распоређених укруг. Химна је инструментална верзија Оде радости Лудвига ван Бетовена. Застава и химна симболизују јединство и солидарност свих народа.

Слика 1. – Европска унија: чланице (плава боја)

ЗА

ЕКОНОМСКИ И ПОЛИТИЧКИ САВЕЗ 27 ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА

Европска унија (ЕУ) простире се од Средоземног мора на југу до Северног леденог океана, и од Атлантског океана на западу до Црног мора на истоку. Чини је група од 27 тесно повезаних европских држава (сл. 1), с укупнo 447 милиона становника (2020. г.) и густином насељености од 106 ст./km2. Међу њима су велике и многољудне државе као што су Немачка и Француска, али и сасвим мале фржаве као што су Луксембург и Малта.

ЗА ВО Д

петина светске трговине, а вредност њеног извоза већа је него вредност извоза САД и Кине. ЕУ је етнички и културно разнолика, о чему сведоче 24 службена језика. Најзаступљенији су немачки (16%), енглески и италијански (13%) и француски језик (12%). У званичној употреби најчешћи су енглески и француски.

Европски савет

Европска унија је економска сила. Њен укупан БДП на истом је нивоу као и БДП економски најјаче државе света, Сједињених Америчких Држава (САД). На ЕУ отпада око

Главно политичко тело ЕУ је Европски савет, који заседа најмање четири пута годишње. Друго законодавно телу ЕУ је 79

ЕВРОПСКА УНИЈА Европски парламент, за који се непосредни избори спроводе сваких пет година. Свака земља је заступљена бројем посланика пропорционалним њеном броју становника. Мада ЕУ званично нема престоницу, већина институција налази се у Бриселу (Белгија). Осим тога, неке институције ЕУ налазе се у Луксембургу, Стразбуру, Франкфурту на Мајни и другим градовима. Чланице ЕУ се сваких пола године абецедним редом смењују на месту председавајуће државе.

И КЕ

Једна од „слобода” и циљева због којих је створена ЕУ јесте слободно кретање људи. У том смислу земље чланице ЕУ су се сложиле да заједнички заштите спољашње границе и укину граничну контролу на унутрашњим границама. Споразум је склопљен 1985. године у малом месту Шенген (Луксембург), па се по томе данас простор на коме важи назива Шенгенска зона (сл. 2). У Шенгенској зони су данас 22 државе ЕУ и четири државе које нису чланице ЕУ (Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Швајцарска) али су од раније међусобно повезане сличним споразумом. У Шенгенској зони нису Ирска, Румунија, Кипар, Бугарска и Хрватска. Страни држављанин може слободно путовати у све земље Шенгенске зоне тек када добије тзв. шенгенску визу.

УЏ БЕ Н

Четири слободе

омогућава повећање економске ефикасности и разноврсности робе.

Јединствено унутрашње тржиште једно је од кључних квалитета ЕУ. Оно подразумева „четири слободе” – да се роба, услуге, новац и људи могу слободно кретати између земаља чланица ЕУ без икаквих ограничења. Осим тога, јединствено унутрашње тржиште

Еврозона

ЗА ВО Д

ЗА

Еврозона је монетарна унија која обухвата 19 држава ЕУ које на својој територији имају исту валуту, евро (сл. 3). Еврозона основана је 1999. године, када је уведена нова валута за плаћања преко рачуна, да би 2002. биле издате кованице и новчанице. Еврозону и валутну регулацију води Европска централна банка. Од осам држава које нису увеле заједничку валуту (сл. 3), седам би требало то да учине, док је Данска изузетак, њена валута остаје данска круна. Стабилност заједничке валуте, евра, регулише и одржава Европска централна банка са седиштем у Франкфурту на

Слика 2. – Шенгенска зона ЕУ

ЕВРОПСКА УНИЈА пакта (НАТО), па тако постоје два паралелна система одбране. Одлуке о заједничкој спољној и одбрамбеној политици углавном се доносе једногласно.

Заједничка спољна политика

Улагање у развој

Заједничка спољна и безбедносна политика јесу главни принципи на којима се заснива ЕУ. Суштински, државе чланице задржавају независну спољну политику, али заједнички делују по одређеним питањима под условом да о томе могу донети једногласну одлуку. Циљеве и задатке заједничке спољне политике одређује Европски савет. ЕУ нема заједничку одбрамбену политику, нити заједничку војску (свака земља чланица има своју). Посебна околност је та што je 21 државa од 27 држава чланица ЕУ, истовремено чланицa Северноатлантског

Главни извор финансија ЕУ су издвајања из БДП-а држава чланица у износу од око 0,7%. Највећи део буџета ЕУ троши се на развој и запошљавање, подстицање конкурентности, уклањање неуравнотежености у регионалном развоју и спровођење пољопривредних политика. Када се каже „на развој”, мисли се на образовање, истраживање и иновације, побољшање инфраструктуре и подршку за мала и средња предузећа. Улагање у развој почива на сазнању да напредне економије нема без висококвалификоване радне снаге и да динамично тржиште рада заузврат доноси директне друштвене користи свим грађанима Европе. Знатан део буџета ЕУ одваја се за пољопривреду, укључујући ту и рибарство, рурални развој и за заштиту животне средине, чиме се осигурава производња довољне количине висококвалитетне хране без прекомерног исцрпљивања природних ресурса.

ЗА

УЏ БЕ Н

И КЕ

Мајни, у Немачкој. Она не зависи од других институција ЕУ, а њен главни задатак је да координира рад централних банака земаља чланица ЕУ.

ЗА ВО Д

Чланство у ЕУ Четири државе – Норвешка, Исланд, Швајцарска и Лихтенштајн, својевремено су прво поднеле, а онда повукле захтев за чланство у ЕУ. У реду за приступање ЕУ налазе се Србија, Црна Гора, Турска и Северна Македонија. Све су добиле формалан статус кандидата и постепено спроводе реформе које су услов за приступање. Турска, међутим, још 1987. године била је стављена на листу чекања, да би 2017. године

Слика 3. – Еврозона

ЕВРОПСКА УНИЈА Земљама попут Србије, кандидатима за чланство, ЕУ на различите начине и из разних фондова обезбеђује знатну бесповратну новчану помоћ као подршку реформама које те земље морају спровести.

И КЕ

преговори с ЕУ били у потпуности прекинути. До сада су ЕУ напустили Гренланд као део Данске (1985. године) и Велика Британија (2020. године), након 47 година чланства.

Србија и пријем у ЕУ Србија је 2009. године поднела захтев за пријем у ЕУ. Да би била примљена у ЕУ, свака држава–кандидат треба да усклади своје законодавство са законодавством ЕУ, то јест треба да с ЕУ испреговара 35 поглавља. С тог списка, Србија је отворила 18, а затворила је два поглавља. Занимљиво је напоменути да су то поглавља која се односе на науку, образовање и културу: затворена су истог дана када су отворена, што значи да су у складу са законодавством ЕУ. Када се затворе сва поглавља, преговори ће се завршити и Европски савет треба да дâ оцену да је Србија спремна за чланство. Коначан Уговор о чланству Србија треба да потпише након референдума на ком грађани Србије треба да се изјасне у вези са чланством у ЕУ.

Границе ЕУ нису коначне

УЏ БЕ Н

ЕУ нема једном за свагда утврђене границе нити су њене границе одређене по географским критеријумима. Начелно, свака држава има право да затражи пријем за чланство ако је у стању да усвоји законодавство ЕУ. Држећи се својих економских и политичких интереса, неке државе ЕУ подржавају пријем нових чланица и ширење ЕУ, а друге не. Пријем сваке нове државе појединачно отвара расправу о низу питања везаних за њене суседе. Такав је случај, на пример, с балканским државама, Турском и Украјином.

ЗА

 Ширење ЕУ од оснивања до данас  Уједињено Краљевство и Европска унија  Зашто би Србија улазила у ЕУ?

ЗА ВО Д

Одговоримадосажетка

На основу чега се тврди да је ЕУ светска сила? Које је главно политичко тело ЕУ? На које четири слободе почива ЕУ? Како се финансира ЕУ и како расподељује средства из буџета? Шта је Еврозона? Шта је Шенгенска зона? Које европске државе нису чланице ЕУ? Које европске државе су кандидати за пријем у ЕУ? Који пут треба да пређе држава која жели да постане чланица ЕУ?

ГЕОлектира

Арсењев, В. (2011). Дерсу Узала. Београд: Утопија. Маркес, Г. Г. (2018). С пута по Источној Европи. Београд: Sezam Book. Нарочницка, Н. (2008). Русија и руси у светској историји. Београд: СКЗ Рид, Џ. (2017). Десет дана који су потресли свет. Београд: Плато. Тадић, М. (2004). Географски лавиринти: Европа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Фернандес, Д. (2011). Речник заљубљеника у Русију. Београд: Службени гласник.

Географија за седми ЕВРОПСКА разред основне УНИЈА школе

АЗИЈА

ЗА

УЏ БЕ Н

И КЕ

Евроазија је највећа копнена целина на Земљи. Дели се на два дела – Азију и Европу – који се посматрају као засебни континенти. Азија је највећи од свих континената (таб. 1). Заузима скоро 80% површине Евроазије и скоро трећину копнене површине целе Земље.

ЗА ВО Д

III

Континент

Азија Африка Северна Америка Јужна Америка Антарктик Европа Аустралија и Океанија

Свет

Површина (хиљ. km2)

% од површине светског копна

Број ст. 2019. (млн.)

% од укупног светског ст.

44.501 30.213 24.213 17.861 13.293 10.299 8.541

29,9% 20,3% 16,3% 12,0% 8,9% 6,9% 5,7%

4.601 1.308 544 471 744 42

59,6% 17,0% 7,1% 6,1%

148.921

100%

7.713

100%

Табела 1. – Континенти: површина и процена броја становника

9,7% 0,5%

АЗИЈА

УЏ БЕ Н

И КЕ

ОД ТУНДРЕ ДО ТРОПСКИХ КИШНИХ ШУМА

Слика 1. – Најкрупније рељефне целине Азије

Северног леденог океана. У Индијски океан залазе велика полуострва – Арабијско, Индијско и Индокина – између којих су Арабијско море и Бенгалски залив.

ЗА

Готово цела Азија смештена је на северној и источној полулопти: на јужну полулопту прелази само Малајски архипелаг, а на западну полулопту, Чукотско полуострво. Континент се простире у три топлотна појаса (жарки, северни умерени и северни поларни) и кроз 11 часовних зона.

На свету нема већег залива од Бенгалског, већег архипелага од Малајског, нити већег полуострва од Арабијског. Сви они припадају највећем континенту, Азији.

Азија није потпуно окружена морем. С Европом чини јединствено копно, а на југозападу је спојена с Африком преко Суецке превлаке. На југоистоку, преко Малајског архипелага, има посредну везу с Аустралијом, док се на североистоку, преко Беринговог мореуза, највише приближава Северној Америци.

ЗА ВО Д

Рељеф: разноликост и контрасти Захваљујући огромном пространству, Азија се одликује разноликошћу рељефа и природних услова. Не рачунајући Антарктик, Азија је континент с највећом просечном надморском висином (915 m). Планине и висоравни заузимају више од 3/4 површине континента (сл. 1).

Обале Азије запљускују четири океана: Атлантски на западу (посредно преко Средоземног и Црног мора), Северни ледени на северу, Тихи на истоку и Индијски на југу. Мора уз источне и југоисточне обале одвојена су од пучине Тихог океана низовима архипелага, међу којима је највећи Малајски. На северу су плитка ивична мора

Геолошко језгро сваког континента чини древна стабилна платформа. Азија је посебна по томе што је прави мозаик платформи које су спојене венцима набраних 84

АЗИЈА

УЏ БЕ Н

И КЕ

Планински венци уоквирују простране висоравни, које достижу највећу висину на Тибету, највећој висоравни на свету (просечна надморска висина је око 4.000 m). Тибет и Хималаји настали су пре око 65 милиона година као последица сучељавања Индоаустралијске и Евроазијске плоче. Други појас младих набраних планина протеже се меридијанским правцем на крајњем истоку континента, паралелно острвским низовима и дубокоморским рововима у Пацифику. Настао је као последицa подвлачења Пацифичке литосферне плоче под азијски континент. Појас од Камчатке до Малајског архипелага је врло нестабилан – врхови многих планинских венаца представљају активне или угашене вулкане, а земљотреси су скоро свакодневна појава.

Слика 2. – Највиши врх Хималаја и целог света, Монт Еверест или Чомолунгма (8.850 m), и Драган Јаћимовић, први Србин који га је освојио.

планина. По јужном ободу Азије (на граници са суседним литосферним плочама) правцем запад–исток пружа се дугачак појас набраних планина, у склопу ког су и Хималаји, највећи планински систем на свету (сл. 2). Хималаји се настављају на набране планине Европе, с којима их спајају Кавказ, Иранске планине, Хиндукуш, Памир и Каракорум. Северније се простиру раседне планине – Тјен Шан, Алтај и Сајан.

ЗА ВО Д

ЗА

У областима где велике азијске реке таложе материјал с високих планина налазе се простране низијске равнице као што су Велика кинеска низија, Месопотамија и Индогангска низија.

Слика 3. – Распрострањеност климатских типова у Азији; наведи типове климе који се смењују дуж меридијана 90° идући од севера према југу.

АЗИЈА

Клима: сви типови

боју и главне одлике у легенди: „Тропска кишна клима влада на Малајском полуострву и у Малајском архипелагу. Током целе године је жарко, влажно и спарно, без смене годишњих доба. Типичан представник је Сингапур”. И онда редом: „Клима савана, коју одликује два годишња доба, топло кишовито и вруће сушно доба, влада на простору... итд.”

И КЕ

Азија се протеже од екватора до северног леденог појаса и залази у све климатске појасеве (сл. 4). На југу и истоку пружају се планински венци као климатске препреке, а у унутрашњости су затворене котлине далеко од утицаја океана. На климу континента значајније утиче Северни ледени океан, с ког струје хладне арктичке ваздушне масе, које продиру све до повратника. Утицај Индијског и Тихог океана ограничен је на ју-жни и источни обод континента. На климу источних обала Јапанског архипелага битан утицај имају морске струје, топла Курошио и хладна Ојашио, које се ту сусрећу на око 35°N и формирају Северну тихоокеанску струју.

Воде: неравномеран распоред

УЏ БЕ Н

Копнене воде Азије неравномерно су распоређене, што је последица разноликости климе и рељефа. За разлику од безводне унутрашњости, ободне делове континента, с изузетком југозапада, одликују густе речне мреже сачињене од великих река које припадају сливовима сва четири океана (сл. 4). Горњи токови највећих река тихоокеанског слива, као што су Јангцекјанг, Хоангхо и Меконг (сл. 5), налазе се у планинским

ЗА ВО Д

ЗА

О клими Азије биће више говора у наредним поглављима у оквиру обраде сваке од главних регија. За почетак, помоћу слике 3 опиши просторни размештај климатских типова на целом континенту. Почни, на пример, од тропске кишне климе погледавши

Слика 5. – Свакодневни призор из делте Меконга (Вијетнам), највеће реке Индокине; мали дрвени чамци служе за превоз робе до пијаце и за риболов.

Слика 4. – Највеће реке Азије

АЗИЈА најсланијих језера на свету (и највећа светска депресија). Површина Мртвог мора налази се 430,5 m испод нивоа мора. Осим у језерима, вода се налази „ускладиштена” и у бројним ледницима високих азијских планина. Најдужи Хималајски ледници пружају се и до 60 km.

пределима Тибета. Носе огромне количине наноса, које таложе у низијама источне и јужне Азије.

И КЕ

Азијске реке слива Индијског океана такође спадају међу највеће на свету. То су Меконг, Ганг с Брамапутром, Инд, Тигар и Еуфрат, Иравади. Све оне граде простране и плодне делте (Ганг и Брамапутра граде заједничку делту). Азија је изузетна по томе што воде с око 40% њене територије не припадају ниједном океанском сливу. У пространим областима средње и југозападне Азије, већи део текућих вода завршава у језерима којa немају отока. Мање реке нестају у песку сушних котлина и равница. Све оне припадају унутрашњем сливу Азије. Највеће међу њима су Аму Дарја и Тарим. Слично рекама, и језера Азије су неравномерно распоређена. У унутрашњим котлинама Азије, у области топле и суве климе, језера су малобројна и најчешће слана. Међу њима су и највећа слана језера на свету – Каспијско и Аралско (види стр. 102). У Азији су и Бајкалско језеро, најдубље језеро на свету, и Мртво море (сл. 6), једно од

Природне зоне: јасно изражене и разнолике

УЏ БЕ Н

Рекорди Азије

Азија је континент многих „физичкогеографских” рекорда. Највећи је и највиши континент. На њему се налазе највећи планински систем (Хималаји) и највиши врх (Монт Еверест, 8.850 m), највећа висораван (Тибет, 4.000–6.000 m), највећа низија, која се налази испод нивоа мора (Прикаспијска), најниже удубљење (депресија) на Земљи (Мртво море), највеће језеро (Каспијско) и најдубље језеро (Бајкалско).

ЗА ВО Д

ЗА

На простору Азије јасно се разликују природне зоне. На северу континента природне зоне се простиру у непрекинутим појасевима, док се јужније уочава смена и правцем запад–исток (сл. 7). Ширинску зоналност прекидају високе планине и висоравни на којима је, међутим, изражена висинска зоналност, посебно на Хималајима и Тибету. Природне зоне биће детаљније разматране у наредним поглављима, у оквиру обраде сваке од главних регија Азије. Основне карактеристике природних зона већ су ти довољно познате да можеш сам/а помоћу слике 7 описати просторни размештај природних зона на целом континенту. Можеш, на пример, кренути од севера према југу: „Крајњи север континента заузимају арктичке пустиње и тундра, које идући ка југу смењује појас тајге, који се простире преко целе Евроазије, од Атлантика до Пацифика.

Слика 6. – Вода Мртвог мора је скоро десет пута сланија од воде Светског океана, па купач, плутајући на води, може читати новине опружен као на лежају. Језеро је названо „море” због своје величине, а „мртво” због одсуства живих бића.

АЗИЈА Јужно од тајге простиру се мешовите четинарско-лишћарске, а затим само лишћарске шуме. Идући ка централним деловима континента, шуме смењују степе.” А онда даље: „Централне делове Азије заузимају полупустиње и пустиње (Гоби, Такла Макан), које се од афричких разликују по хладнијој зими с мразевима. Праве тропске пустиње, сличне афричким, простиру се у Арабији, на Иранској висоравни и у басену реке Инд.” Даље настави сам/а.

Гоби: највећа пустиња Азије

ЗА ВО Д

ЗА

УЏ БЕ Н

И КЕ

Гоби у преводу са монголског језика значи „безводно место”. Простире се на југу Монголије и на северу Кине. Клима је сурова: лети температуре могу достићи 58° C, док се зими спуштају и до –55° C. Испод песка су пронађена цела гробља диносауруса што значи да је пре стотињак милиона година простор данашње пустиње заузимала замочварена низија са разноврсним живим светом.

Слика 7. – Природне зоне Азије. Које природне зоне илуструју фотографије 1, 2 и 3?

Одговорима до сажетка Опиши копнену границу између Азије и Европе. Присети се наставе географије у 6. разреду. Које се земље налазе на оба континента, у Азији и у Европи? На карти Азије нађи највеће на свету: море, залив, архипелаг и полуострво. Наброј главне целине рељефа Азије. Наведи главне чиниоце који обликују климу Азије. Именуј бар по две велике реке које припадају сливовима Азије. Пронађи на карти Азије пустињу Такла Макан и Таримску котлину. Где се уливају реке које притичу с околних планина, тј. ком сливу припадају? Шта је карактеристично за смену природних зона у Азији?

АЗИЈА

И КЕ

СУЖИВОТ МНОШТВА РАЗЛИЧИТИХ КУЛТУРА

Становништво: најмногољуднији континент

У Азији су настале древне цивилизације с високом материјалном и духовном културом. Ту су настале све највеће религије, укључујући и будизам, хришћанство, хиндуизам и ислам. Неке од њих рашириле су се у друге делове света (хришћанство, ислам), док су друге остале првенствено азијске (будизам, хиндуизам, конфучијанство). Највише поклоника имају хиндуизам и ислам. У Азији је у употреби много различитих писама. У Кини, Кореји и Јапану користи се сложено знаковно писмо, у Југозападној Азији арапско, у Индонезији, Малезији, Турској и другим земљама латинично, а у Израелу хебрејско писмо. Становништво Азије је неравномерно распоређено: најгушће су насељена подручја погодна за земљорадњу, и то она у којима се гаји пиринач. По густини насељености, Азија је на првом месту у свету. У пренасељеним деловима континента (делта Ганга и Брамапутре, делови Кине, обални појас јапанских острва, острво Јава) густина насељености износи 700–1.000 ст./km2. Истовремено, постоје скоро ненасељене области као што су Тибет, Гоби, Арабијско полуострво, и високе планине. С изузетком Јапана, Кине и неколико других земаља, азијске земље одликује висок природни прираштај. Највећи природни прираштај и најмлађе становништво имају земље Југозападне и Јужне Азије. Будући да висок природни прираштај ствара бројне друштвене проблеме, многе азијске земље настоје да га смање предузимајући

ЗА ВО Д

ЗА

УЏ БЕ Н

Азија је најмногољуднији континент. У њој живи више од четири милијарде становника, што је око 60% укупног светског становништва (таб. 1, стр. 83). Становништво Азије је разноврсног расног и националног састава (сл. 1). Нешто више од половине становништва чине припадници монголоидне расе. Остало становништво припада европеидној раси и прелазним групама. У Азији живи много народа, међу којима већину (40%) чине припадници кинеско-тибетанске језичке породице, који насељавају Источну Азију. На другом месту су народи индоевропске породице, који насељавају Југозападну Азију и северне делове Јужне Азије. Једнородан национални састав углавном имају земље Источне и Средње Азије, док скоро у свакој земљи Југоисточне Азије живе бројни народи. Међу азијским народима најбројнији су Кинези и Индуси, оба с више од милијарду припадника.

Слика 1. – Деца из Непала, у коме живи преко стотину етничких заједница

АЗИЈА првенствено у Јапану и Кини, тај део Азије постао је један од најперспективнијих центара светске привреде. Након што су Које друштвене проблеме ствара висок природни при преузели водећу улогу у традиционалним раштај? производњама (нпр. металургија, бродоградња), поменуте земље почеле су доминирати на светском тржишту и по проПрисилне миграције изводима високе технологије (компјутери, роботи, електроника). С ретким изузецима Према подацима Уједињених нација, од 26 ми(Јапан, Израел), већина земаља Азије спалиона избеглица регистрованих 2018. године, највише их је из Азије (само из Сирије скоро да у групу земаља у развоју. Најскромнији седам милиона). привредни развој имају земље на југу континента јер га „потире” брзи пораст броја становника. У тим земљама пољопривПривреда: брз привредни раст реда преовлађује над индустријом, док у пољопривреди доминира ратарство. Азија располаже великим природним бо- гатствима. То је пре свега рудно богатство (сл. 2). Највећа лежишта нафте налазе се у Разноврсност природних услова континенобласти Персијског залива, Каспијског језе- та огледа се и у различитој специјализара, Месопотамије и на острвима Малајског цији пољопривреде. На истоку, југоистоку архипелага. и југу континента преовлађује земљорадња. На Азију отпада 9/10 светске производње Посматране заједно, земље Азије имају пиринча, који се углавном и употребљава важну улогу у савременој светској прив- у Азији. Осим пиринча, Азија даје већину реди. Захваљујући брзом развоју инду- светске производње каучука, свиле, чаја, стрије у азијскоп ацифичким земљама, кикирикија, дувана, памука, разних зачина и

ЗА ВО Д

ЗА

УЏ БЕ Н

И КЕ

различите мере. У томе је највише успеха имала Кина.

Слика 2. – Рудне резерве Азије (без азијског дела Русије): удео у укупним светским резервама

АЗИЈА Територију Азије дели 47 земаља различитих по површини, броју становника, природним одликама и друштвеном уређењу. Међу њима су „џиновске” земље као што су Индија и Кина, „минијатурне” земље као што су Малдивска Република и Сингапур, богате земље као што је Јапан и сиромашне као Авганистан, древне као Кина и недавно формиране као што је Источни Тимор (2002. године).

И КЕ

тропских и суптропских плодова. На југозападу и у централним деловима континента, услед оскудице воде и плодног земљишта, главну улогу има сточарство (овце, камиле, коњи).

Регионална и политичка подела

Огромно пространство Азије дели се на шест великих регија, које су назване према странама света: Југозападна Азија, Јужна Азија, Југоисточна Азија, Средња Азија, Источна Азија и Северна Азија (азијски део Русије, сл. 3).

УЏ БЕ Н

ЗА

ЗА ВО Д

Слика 3. – Главне регије Азије (Северну Азију сте проучавали у склопу географије Русије).

 Природни објекти и места на листи Светске баштине у Азији; Географски рекорди Азије  Значења имена азијских држава; Географија на заставама азијских држава  Путем свиле нико више не пролази

Одговорима до сажетка Које место међу континентима заузима Азија по површини и броју становника? Који су делови Азије најгушће насељени? У Азији је просечан природни прираштај 11‰ (промила). Да ли је то висок или низак природни прираштај? Које су највеће регије Азије? Наведи њихове главне одлике. Које су главне одлике азијске привреде?

РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ

И КЕ

Д дебата – расправа, дискусија на одређену тему дијаспора – знатнији део народа који живи ван матичне земље (нпр. српска дијаспора у Канади, САД и сл.) депресија – део Земљине површине спуштен испод нивоа мора дистрикт – округ, подручје

УЏ БЕ Н

А агруми – заједничко име за род биљака из тропских и суптропских области у које спадају и лимун, наранџа, мандарина и грејпфрут Аљаска струја – топла морска струја у североисточном делу Тихог океана Арапи – велика заједница народа који су се с Арабијског полуострва раширили по Југозападној Азији и Северној Африци арбитража – решавање спорова међу странкама преко изабраних судија афирмативно – потврдно, позитивно

ЗА

Б басен – улегнуће у земљиној кори у ком је пад слојева стена усмерен према центру (нпр. басен Конга) биогорива – горива која су, за разлику од фосилних горива, обновљива и мање штетна по природну средину бренд – фабричка марка, заштитни знак буџет – списак планираних прихода и расхода за одређени период

ЗА ВО Д

В Ватрени појас Пацифика – ободни појас Тихог океана, који одликују бројни активни вулкани и земљотреси (поклапа се с границама литосферних плоча) висинска појасност (вертикална зоналност) – промена климе, тла и биљног покривача у планинама с повећањем надморске висине

Г геноцид – злочин чији је циљ истребљење неке заједнице (расне, националне, верске) гомољача – биљка која има гомољасто подземно стабло (стабло у облику грудве) грабен – удолина настала спуштањем средишњег стенског блока између два упоредна раседа

Е екваторијални појас – географски појас између паралела 14°S и 8°N; одликују се стално високим температурама и обилним падавинама екстензивна пољопривреда – пољопривреда у коју се по јединици површине улаже мало рада и средстава, због чега се остварује ниска производња ентитет – део територије неке државе без обележја међународне државне независности есеј – краћа расправа о неком књижевном, уметничком или научном питању, писана негованим стилом И избеглица – расељено лице које је због оружаних сукоба, природних катастрофа и сл. напустило своју земљу и не сме или неће да се врати у њу инвестиција – улагање капитала у неки посао инсектицид – хемијско средство за уништење инсеката интерно расељени – лица принуђена да напусте своје домове и раселе се унутар граница своје земље инфраструктура – делови неког ширег система без којих он не би могао нормално да функционише

196

М, Н мангрова – увек зелене шуме с ниским стаблима на ниским муљевитим обалама тропских мора маниок(а) – брашном богат корен који даје укусан и здрав хлеб масив – планина без одређеног правца пружања монетарни – који се односи на новац неоколонијализам – наметање економске и политичке зависности бившим колонијама које врше бивши господари, без освајања њихове територије

ЗА ВО Д

ЗА

УЏ БЕ Н

Ј, К једнонационална земља – земља у којојприпадници једног народа чине преко 90% укупног становништва јута – индијска кудеља која се користи за израду ужади и платна за једра кавијар – свежа рибља икра, са хлебом и маслацем традиционално је руско предјело Калифорнијска струја – хладна морска струја Тихог океана уз обале Калифорније кампоси – локални назив за саване на Бразилској висоравни капитал – основни новац који се улаже у неки посао климатска граница – природна граница дуж које се климатски услови оштро мењају колонија – подручје у прекоморској земљи које је приграбила нека развијена земља ради економске користи колонијализам – потчињавање једних земаља од стране других коридор – саобраћајница која неку земљу или регију повезују с морем корупција – злоупотреба повереног јавног овлашћења ради стицања личне користи креоли – становници Латинске Америке чији су родитељи Европљани романског порекла, углавном Шпанци крмно биље – производи биљног порекла намењени за исхрану животиња култура – у најопштијем значењу: све што није природа (све што је човек створио, све што је научено)

лес – порозна седиментна стена жућкасте боје која се јавља у слојевима велике дебљине; распрострањена је и на северу Србије, у Војводини љаноси – тип савана на левој обали реке Ориноко

И КЕ

Ирокези - група изворних америчких народа који су насељавали североисточни део Северне Америке

Л, Љ Лабрадорска струја – хладна морска струја Атлантског океана уз североисточне обале Северне Америке

П пакт – међународни споразум пампа (пампаси) – локални назив за степе на југу Јужне Америке планински систем – скуп планинских венаца који су настали и развијали се на сличан начин плато – висока равница која је оштрим одсецима издвојена од ниже равничарске околине платформа – пространи стабилни део Земљине коре који одликује равничарски рељеф разних надморских висина презентација – представљање, приказивање превлака или земљоуз – уска површина копна која спаја два значајнија дела копна или два континента (нпр. Панамска превлака, Суецка превлака) прогнаник – расељено лице које је под директном претњом/наредбом морало напустити свој завичај или своју земљу провакативно – изазовно прочеље – фасада, фронт, предња страна

197

Ф фертилитет – родност; изражава се бројем деце коју у просеку роди једна жена у доби када је способна за рађање (15–49 година) фонд – новчана средства издвојена за одређену сврху

УЏ БЕ Н

С Сан – група сродних племена ловаца-сакупљача настањених на југозападу Африке селваси (селва) – бразилски назив за тропске кишне шуме у Амазонији сива економија – економска активност праћена избегавањем закона и опорезивања с циљем да се оствари корист, а на штету државе и свих грађана Силицијумска долина – сликовит назив за долину која је седиште бројних компанија које се баве производњом елемената за компјутере (у којој је силицијум најважнија сировина) смртност одојчади – учесталост умирања деце у првој години живота суптропски појасеви – појасеви на обе Земљине полулопте приближно између 30° и 40° географске ширине

У унија – савез држава унутрашња делта – врста речне делте којом река завршава ток у котлини из које не истиче ни једна друга река унутрашњи слив – површина с које копнене воде не отичу у мора или океане

И КЕ

Р расед – дубока пукотина у Земљиној кори настала услед напрезања стенских маса референдум – одлучивање грађана о питањима врло битним за целу заједницу

ЗА

Х, Ц Хајнхојн – група сродних племена номадских сточара настањених на југозападу Африке ходочаснички туризам – грана туризма повезана с путовањем верника у света места цивилизација – друштвена усклађеност, тј. степен културе у којем су људи писмени и живе складно у заједници са својим ближњима

ЗА ВО Д

Т тајфун – преведено с кинеског језика – „велики ветар”, назив за тропске циклоне (снажне атмосферске вихоре) у Југоисточној и Источној Азији Таџ Махал – палата и маузолеј из XVII века у граду Агра (Индија), која се убраја у једно од савремених светских чуда terra incognita – непозната земља торнадо – амерички назив за атмосферски вртлог облика стуба са левком на оба краја, који ротира брзином од око 100 m/s. транзиција – постепени прелазак с државне привреде на тржишну привреду тржиште – подручје на ком се води трговина

198

Литература

Географија за седми разред основне школе

УЏ БЕ Н

И КЕ

Борстин, Џ. Д. (2001). Свет открића: приповест о човековој потрази за спознајом света и себе самог. Београд: Геопоетика. Дукић, Д. (1998). Климатологија. Београд: Географски факултет. Дукић, Д., Гавриловић, Љ. (2008). Хидрологија. Београд: Завод за уџбенике. Дуцић, В., Радовановић, М. (2005). Клима Србије. Београд: Завод за уџбенике. Максаковский В.П. (2005). Географическая картина мира, Книга 2, Региональная характеристика мира. Москва: ДРОФА. Максаковский В.П. (2008). Географическая картина мира, Книга 1, Общая характеристика мира. Москва: ДРОФА. Манић, Е. (2013). Економска географија. Београд: Центар за издавачку делатност Економскоги факултета. Манић, Е. (2018). Географија туризма. Београд: Центар за издавачку делатност Економскоги факултета. Марковић, М., Павловић, Р., Чупковић, Т. (2003). Геоморфологија. Београд: ЗУНС. Натек К. И Натек М. (2000). Државе света. Љубљана: Младинска књига. Пешић Л. (2002). Општа геологија. Београд: Рударско-геолошки факултет. Ситарица, Р. и Тадић, М. (2018). Географија за 6. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике. Ситарица, Р. и Тадић, М. (2018). Географија за 7. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике. Тадић, М. (2019). Географија за 6. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике. Тадић, М. (2021). Увод у академско писање. Београд: Академска мисао ***

ЗА ВО Д

ЗА

Baerwald, T. J. & Fraser, C. (2005). World Geography: Building a Global Perspective. Prentice Hall. Henson, R. (2002). The Rough Guide to Weather. Robert Henson. Hobbs, J. J. (2009). World Regional Geography. Brooks/Cole, Cengage Learning. Marston, S. A., Knox, P. L. & Liverman, D. M. (2005). World Regions in Global Context. Pearson Prentice Hall. Mihelič-Pulsipher, L., Pulsipher, A. & Johansson, О. (2017). World Regional Geography: global patterns, local lives. New York: W.H. Freeman, Macmillan Learning. Nijman, J., Blij, H. J. & Muller. P. O. (2017). Geography: Realms, Regions, and Concepts. Wiley. Ostergren. R. C. & Le Bossé, M. (2011). The Europeans: A Geography of People, Culture, and Environment. New York / London: The Guilford Press.

Статистички подаци за Србију Републички савез за статистику: https://www.stat.gov.rs/ Свет – демографски подаци Pison, G. (2019). The Population of the World (2019). Population & Societies, 8 (569), p. 1 – 8. Доступно на интернету: https://www.ined.fr/en/publications/editions/population-and-societies/the-population-of-the-world-2019/ United nations – Department of Economic and Social Affairs Population: https://www.un.org/en/development/desa/population/index.asp Подаци о државама Европске уније https://europa.eu/european-union/about-eu/countries_hr Подлоге за графиконе https://population.un.org/wpp/Graphs/

Садржај

И КЕ

Предговор 3 7 8

11 12 13 17 20 23 27 30

УЏ БЕ Н

I – УВОД У РЕГИОНАЛНУ ГЕОГРАФИЈУ СВЕТА 1. Свет регија II – ЕВРОПА ЈУЖНА ЕВРОПА 1. Приморска и планинска регија 2. Оријентација ка туризму 3. Балканске државе: Србија 4. Балканске државе: БиХ и Црна Гора 5. Балканске државе: Северна Македонија, Хрватска и Словенија 6. Језгро Јужне Европе: Грчка, Италија, Шпанија

35 36 38 41

ЗАПАДНА ЕВРОПА 1. Атлантска регија 2. Висок степен привредног развоја 3. Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске 4. Француска: „шестоугао” између Атлантика и Средоземног мора

44 45 48 51 54

ЗА

СРЕДЊА ЕВРОПА 1. По свему „средња” 2. Друштвеногеографске разлике запад – исток 3. Немачка: европска „радионица”

57 58 62

ИСТОЧНА ЕВРОПА 1. Непрегледне равнице 2. Привреде у променама 3. Русија: евроазијска земља 4. Русија: од економије сировина ка економији услуга

66 67 69 71 75

ЕВРОПСКА УНИЈА 1. Економски и политички савез 28 европских држава

79 79

ЗА ВО Д

СЕВЕРНА ЕВРОПА 1. У суседству Арктика 2. Регија социјалне сигурности

III – АЗИЈА 1. Од тундре до тропских кишних шума 2. Суживот мноштва различитих култура ЈУГОЗАПАДНА АЗИЈА 1. Мозаична регија 2. Југозападна Азија: висоравни и Закавказје СРЕДЊА (ЦЕНТРАЛНА) АЗИЈА 1. Најконтиненталнија регија света

83 84 89 92 93 96 99 100

Географија за седми разред основне школе

103 104 107

ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА 1. Тропска регија

110 111

ИСТОЧНА АЗИЈА 1. Регија природних контраста 2. Најдинамичнија привреда на свету

115 116 119

123 124 128

УЏ БЕ Н

IV – АФРИКА 1. Жарки континент 2. Привредно најнеразвијенији континент

И КЕ

ЈУЖНА АЗИЈА 1. Монсунска регија 2. Привредни развој успорен пренасељеношћу

САХАРСКА АФРИКА 1. Сахара и „обала Сахаре” 2. Друштвеногеографске разлике север – југ

131 132 134

РЕГИЈЕ ПОДСАХАРСКЕ АФРИКЕ 1. Западна Африка: Гвинејска Африка 2. Централна Африка: „срце Африке” 3. Источна Африка: „кров Африке” 4. Јужна Африка: између Атлантика и Индијског океана

136 137 140 143 147

151 152

АНГЛОАМЕРИКА 1. Англоамерика: САД и Канада

157 157

СРЕДЊА АМЕРИКА 1. Истовремено и Северна и Латинска

161 162

ЗА

V – СЕВЕРНА АМЕРИКА 1. Широм отворена ка Арктику

166 167 172

VII – АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА АУСТРАЛИЈА 1. Земља–континент

175 176 176

ОКЕАНИЈА 1. Царство архипелага

180 181

ЗА ВО Д

VI – ЈУЖНА АМЕРИКА 1. Зелени континент 2. Земље у развоју

VIII – ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ 1. Арктик и насупрот њему – Антарктик

184 185

Тест 189 Речник мање познатих речи 196 Литература 199

ЗА ВО Д ЗА УЏ БЕ Н

И КЕ

ЗА ВО Д ЗА УЏ БЕ Н

И КЕ