1. Југоисточна Европа – мост између Европе и Азије

ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА – МОСТ ИЗМЕЂУ ЕВРОПЕ И АЗИЈЕ

Које су регије Европе? Које су европске регије у суседству Југоисточне Европе?

Кључни појмови: Југоисточна Европа, Балканско полуострво, Југославија, Србија

Југоисточна Европа је географски и политички појам који се користи за један део Европе у њеној регионалној подели. Као регија, Југоисточна Европа обухвата следеће државе: Србију, Албанију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Грчку, Северну Македонију, Румунију, Хрватску и Црну Гору. На територији Југоисточне Европе је и један део Турске с европским делом Истанбула.

Овај, од давнина насељени простор одликује богата и бурна историја. Археолошка налазишта, од којих су нека и међу најстаријима у Европи (Лепенски Вир, Винча, Плочник), указују на присуство човека на овим просторима више хиљада година. Ту су се током протеклих миленијума смењивале разне државе, културе, цивилизације, краљевства и царства. Преко њега се протезала и граница између Источног и Западног римског царстава, као и Османског и Аустроугарског, која је, на овом простору, оставила трајне последице на многа дешавања током историје, па и на она савремена.

Које су старе културе и које државе постојале и нестајале на овом простору?

Од Првог светског рата Југоисточну Европу дели 6 државa – Југославија (од 1918. до 1929. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца; од 1929. до 1945. Краљевина Југославија), Румунија, Бугарска, Албанија, Грчка и Турска. Овај број држава се није променио ни након Другог светског рата, све до деведесетих година 20. века. Тада долази до процеса дезинтеграције дела Југоисточне Европе кроз разбијање једне државе – Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Услед тог процеса, уз ратна разарања, промениле су се границе и формирало се још 5 држава на простору Југоисточне Европе (као и Словеније, која не припада Југоисточној Европи).

Које су две државе међу њима биле међународно признате и пре Првог светског рата?

Других пет држава Југоисточне Европе нису биле захваћене дезинтеграционим процесима и остале су целовите.

Поучан је пример једне друге дезинтеграције, која се десила у Средњој Европи. Од Чехословачке су настале две нове државе Чешка и Словачка. Овај процес мирне дезинтеграције протекао је без људских жртава и материјалних разарања.

Простор Југоисточне Европе највећим делом обухвата Балканско полуострво. Средишњи део Југоисточне Европе, као и Балканског полуострва припада држави Србији. Управо због тога најважнији путни правци који повезују Југоисточну Европу и Југозападну Азију пружају се преко територије наше земље.

Који део Југоисточне Европе не припада Балканском полуострву? Шта одваја Балканско полуострво од Мале Азије?

Преко Балканског полуострва су се одвијала историјски важна кретања ка Централној (Средњој) и Западној Европи, али и из Централне и Западне Европе ка Малој Азији и даље на исток. Због тога је овај простор, током историје, често био поприште великих миграција и ратова.

Дезинтеграција на простору

Југоисточне Европе – случај

Југославија

Крајем осамдесетих година 20. века у Румунији, Мађарској и Бугарској срушен је комунистички режим. Процесу разбијања некадашње Југославије управо су претходиле ове промене код наших суседа. Такође, том процесу допринела је и унутрашња економска и посебно политичка криза коју републике СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) нису успеле да реше договором. Због тога је најпре дошло до сукоба у Словенији између Југословенске народне армије, која је бранила територијалну целовитост државе и Територијалне одбране Словеније. Овај сукоб је кратко трајао („Десетодневни рат”), а потом су уследили сукоби на простору Хрватске између Срба који су ту живели и Хрвата. Словенија и Хрватска су прогласиле независност 25.

Простор Југоисточне Европе

јуна 1991. године. На простору Босне и Херцеговине одвијао се грађански рат од 1992. године до Дејтонског споразума (склопљен у новембару у Дејтону, САД, а званично потписан 14. 12. 1995. у Паризу), на основу којег је Босна и Херцеговина подељена на два дела: Републику Српску и Федерацију Босну и Херцеговину. Македонија је једина република бивше Југославије која се отцепила мирним путем (у новембру 1991). Међутим, због спора са Грчком у вези са именом, њен назив је гласио Бивша Југословенска Република Македонија, који је у фебруару 2019. промењен у Северна Македонија. Након одвајања и Македоније, Србија и Црна Гора су новој држави дале назив – Савезна Република Југославија. Године 2003. та држава се трансформише у државну заједницу Србија и Црна Гора. Оне су у унутрашњој политици имале висок степен самосталности и функционисале су као савез двеју држава, док су у спољној политици наступале као једна држава. Црна Гора је иступила на основу референдума из државне заједнице Србија и Црна Гора маја 2006. године.

Године 1999. на Косову и Метохији, јужној аутономној покрајини Србије, избили су оружани сукоби између Војске Југославије и полиције с једне стране и албанских сепаратиста с друге. Тада је НАТО извршио агресију и бомбардовао Југославију. Приморао је југословенску власт да повуче војне и полицијске снаге са Косова и Метохије. Управу на Косову и Метохији преузеле су снаге НАТО-а и Мировне снаге Уједињених нација. Године

2008. Косово је прогласило независност од државе Србије, али ту независност Србија није признала. Известан број држава у свету, под великим утицајем западних сила, признао је Косово као независну државу, али велики број држава није, и последњих година све више земаља повлачи признање те такозване државе.

Сви ови процеси утицали су на стабилност региона, као и на његову економију. Данашњи ниво економског развоја и стандард становништва у извесној мери последица су и наведених дешавања у овом делу Европе. Од свих држава Југоисточне Европе у Европској унији нису Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Албанија. Када ће, и да ли ће ући у Европску унију, то је још неизвесно. Све земље које нас окружују, сем Босне и Херцеговине, чланице су НАТО-а. Србија се определила за војну неутралност, а чланица је већег броја међународних организација: Уједињених нација (UN), Светске банке (WB), Међународног монетарног фонда (MMF), Организације УН за индустријски развој (UNIDO), Организације УН за образовање и културу (UNESCO), Међународне организације рада (ILO), Светске здравствене организације (WHO), Организације УН за храну и пољопривреду (FAO), Светске метеоролошке организације (WMO), као и других.

Новоформиране државе на простору бивше Југославије и њихова државна обележја у бојама застава и са грбовима

Срби у Хрватској на крају 20. века

Разбијање Југославије је било посебно тешко и трауматично за Србе који су живели на простору тадашње Хрватске. Још увек је било присутно сећање на геноцид који је током Другог светског рата над њима извршила фашистичко-усташка творевина, такозвана Независна Држава Хрватска. Током 1990. нова власт у Хрватској променила је назив језика (уместо хрватско-српског уведен је хрватски), тражила је издвајање из Југославије, из званичне употребе је избацила ћирилицу, наоружавала је паравојне јединице итд. Та дешавања, а посебно промена Устава Хрватске крајем 1990. године, по коме је Србима одузет статус сувереног (конститутативног) народа, затим отпуштање са посла и све веће узнемиравање, главни су разлози који током 1990. доводе до територијалног организовања Срба, а у децембру исте године и до формирања Српске аутономне области Крајина (од 19. XII 1991. Република Српска Крајина). Први сукоб је избио крајем марта 1991. године, а рат је завршен почетком августа 1995, када је током „Олује”, војно-полицијске акције хрватских снага, уз помоћ западних сила, из РС Крајине протерано (избегло) више од 200.000 Срба. Ова дејства су за циљ имала етничко чишћење територије на којој су Срби вековима чинили већинско становништво. Српско становништво је избегло у Републику Српску и Србију.

Косово и Метохија или само Косово?

Простор Косова и Метохије се данас у свету помиње само под називом Косово, према називу такозване самопроглашене државе, што је погрешно. Наиме, та аутономна покрајина Србије састављена је из два дела, односно две највеће котлине – Косовске и Метохијске, тако да је и пун правилан назив тог простора Косово и Метохија. Као скраћени назив користи се термин Космет. Зашто Албанци инсистирају да се избегне термин Метохија? Реч Метохија води порекло од речи „метох”, што означава црквени или манастирски посед. То, у суштини, означава чији је простор Метохија била и коме је припадала током историје, што, наравно, није у интересу онима који теже да отму тај део Србије.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Непознате речи: Дезинтеграција – нарушавање целине, потпуности, уништавање везе и јединства и нарушавање равнотеже

Када је био најмирнији период у новијој историји на простору Југоисточне Европе? Које су демографске последице ратних дешавања на простору бивше Југославије? Према твом мишљењу, да ли се у будућности може поново формирати држава у којој ће се окупити Јужни Словени? У којим међународним организацијама је Србија члан? Истражи да ли је Србија члан још неких међународних организација које нису наведене у уџбенику.