6. Тектонски облици рељефа

ТЕКТОНСКИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА

Који облици рељефа настају приликом тектонских процеса? Како се зову облици у рељефу настали под дејством ендогених сила?

Кључни појмови: низије, обод низије, планинско-котлински рељеф

На простору Србије три типа морфоструктура чине основу њеног рељефа. На северу и крајњем североистоку централне Србије простиру се низије. Јужније од Саве и Дунава пружа се обод низије, који се долинама река дубоко увлачи у трећи облик, а то је планинско-котлински простор.

Низије и обод низија

Шта је низија? До које надморске висине су низије?

Низије у Србији захватају око једне четвртине територије. У северном делу је део Панонске низије, а у североисточном делу централне Србије је део Влашке низије (у новијој литератури се често среће појам Мезијска низија). Панонска низија се простире између Алпа, Карпата и Динарида. Она захвата делове Аустрије, Словачке, Украјине, Румуније, Србије, Хрватске, Словеније и Мађарске. Дно Панонског басена, у којем је настала Панонска низија, лежи највећим делом на простору Мађарске. Југоисточни део тог дна је на простору наше земље. На крајњем југоистоку Панонске низије у Србији, на ушћу реке Нере у Дунав налази се најнижа тачка Војводине – 68 m н. в. Влашка низија је источније од Карпатско-балканског лука и захвата простор дунавског Кључа и доњи део тока Великог Тимока. На простору Влашке низије, на ушћу Тимока у Дунав, налази се најнижа тачка Србије, свега 28 m н. в.

Обод Панонске низије се простире јужније од Саве и Дунава и најнижих низијских делова Србије. Обод је нешто виши од низије и ту су присутни падински процеси и флувијална ерозија, за разлику од низија где се одвијају еолски процеси и флувијалнa акумулацијa. Обод Влашке низије захвата западни руб ове низије. Обод и једне и друге низије представља прелаз у рељефу између низија и планинско-котлинског рељефа.

Планинско-котлински

рељеф

Која је разлика у изгледу набраних и раседних планина?

Јужно од обода Панонске низије је планинско-котлински рељеф. То је планински део Србије који се простире до надморске висине од 2.656 m, што је највиша тачка Србије на Ђеравици – једном од врхова планинског венца Проклетије. Планинско-котлински рељеф чине планине настале услед набирања или раседања. Поред поменуте две групе планина, у оквиру ове зоне су и вулканске планине настале за време активног вулканизма на простору Србије. Вулканска активност на простору Србије је завршена пре око два милиона година.

Планинско-котлински рељеф Србије чине: – Динариди, – Вардарска зона, – Српско-македонска маса и – Карпатско-балкански лук.

Динариди се налазе у југозападном делу Србије. У Динарском систему планине се пружају у правцу северозапад–југоисток. Издвајају се Старовлашке, Проклетијске и Шарске планине. Најзначајније Старовлашке планине су: Тара, Златибор, Златар, Голија, Јавор, Рогозна и др. Највиша је планина Голија (Јанков камен 1.833 m). На том подручју је и највиша висораван у Европи – Пештер. Ка југоистоку су Проклетије, које се пружају у правцу североисток–југозапад. Овај планински венац је подељен између Србије, Албаније и Црне Горе. На југоистоку су две пограничне планине између Албаније и Србије – Паштрик и Коритник. Између ове две планине пружа се долина реке Бели Дрим. Даље ка југоистоку је Шар-планина, погранична планина између Србије и Северне Македоније. Највиши врх Шар-планине (Титов врх 2.748 m) налази се на територији Северне Македоније. Виши врхови Шар-планине на простору Србије су Бистра (2.651 m), Пескови, Црни врх, Љуботен и други.

Тектонски облици рељефа на територији Србије Котлине на простору Динарске планинско-котлинске зоне су: Сјеничка, Пријепољска, Прибојска, Ивањичка и друге.

На географској карти пронађите групе планина, као и појединачне планине и котлине.

Вардарска зона обухвата следеће групе планина: Копаоничке, Шумадијске и Ваљевско-подрињске. У Копаоничке планине спадају: Копаоник, Гоч, Жељин и Столови. Код Шумадијских планина истиче се Шумадијска греда, која почиње од Калемегданског рта. На тој греди су планине: Авала, Космај, Букуља, Венчац и Рудник. Авала и Космај се налазе у ободном делу Панонског басена, али припадају планинско-котлинском рељефу. Како се иде од севера ка југу, повећава се висина планина на Шумадијској греди. Тако је Авала са 511 m најнижа, док је Рудник са 1.132 m највиши. Ваљевско-подрињске планине су Гучево, Борања, Јагодња, Соколска планина, Повлен, Маљен и Сувобор. У овој планинској групи највиши је Маљен са 1.103 m. Поред ових планинских група Вардарској зони припадају и издвојене планине на ободу Панонског басена, па и у самој Панонској низији: Цер, Влашић и Фрушка гора.

Између Вардаске зоне и Динарида простиру се Косовска и Метохијска котлина. Ове котлине су одвојене планином Дреницом и Језерском планином и Црнољевом. Косовска котлина се налази на надморској висини од око 550 m, док је Метохијска котлина на око 350 m.

На географској карти пронађите групе планина, као и појединачне планине у оквиру њих и котлине.

Српско-македонска маса обухвата планинско-котлинску зону са западне и источне стране Јужне и Велике Мораве. Налази се између Вардарске зоне на западу и Карпатско-балканских планина на истоку. Са западне стране веће планине су Кукавица, Радан, Јастребац, Јухор. Источно од долине Јужне и Велике Мораве уздижу се планине Рујен, Бесна кобила, Дукат, Чемерник, Руј, Бабичка гора и др. Појединачне планине Српско-македонске масе јављају се и на ободу Панонског басена. Међу њима су поменуте планине са западне стране Јухор и крагујевачки Црни врх. На северу су Вршачке планине, које такође припадају Српско-македонској маси.

Долине Јужне и Велике Мораве су композитне. Композитност ових долина се огледа у смени котлина и клисура. Веће котлине на простору који обухвата Српско-македонска маса су: Врањска, Лесковачка, Нишко-алексиначка, Горњевеликоморавска и Доњевеликоморавска. Највећа клисура је Грделичка, која спаја Врањску и Лесковачку котлину.

На географској карти пронађите планине и котлине у оквиру Српско-македонске масе.

Карпатско-балканске планине представљају планински лук на истоку Србије. Оне се пружају од Дунава на северу до Руј планине на југоистоку, Српско-македонске масе на западу, а на истоку се настављају

Сићевачка клисура између Сврљишких планина и Суве планине

на простор Бугарске. Највеће планине овог лука су Хомољске планине, Кучајске планине, Мали Крш, Велики крш, Дели Јован, Озрен, Девица, Тупижница, Сврљишке планине, Сува планина и Стара планина. Највиши врх Карпатско-балканског лука је Миџор на Старој планини (2.169 m). Између планинских узвишења налазе се котлине. Међу већим су: Жагубичка, Сврљишка, Сокобањска, Зајечарска, Белопаланачка и Пиротска.

На географској карти пронађите наведене планине и котлине.

Вулканске планине у Србији

Планине настале приликом вулканске активности налазе се широм наше земље. У Шумадији је јака вулканска активност била на Руднику, Авали, Космају, Котленику. У западној Србији, у Подрињу код Љубовије, било је вулканске активности, као и код Новог Пазара. У јужној Србији, Рогозна, затим Звечан, Мркоњски вис и Велетин на Косову и Метохији, потом Радан планина, као и код Врања Облик и Грот, остаци су некадашње вулканске активности. Некадашње вулканске купе налазе се у источној Србији, у Подунављу (Бољетин), на потезу од Мајданпека до Књажевца, и на југоистоку око Сурдулице. Захваљујући некадашњој вулканској активности ова подручја су веома богата рудом. Због великих резерви руда неке планине и носе назив по њима (Рудник, Копаоник).

Рудно богатство Рудника

Рударење на планини Рудник је старо и више од 6.000 година. Наиме, на археолошком локалитету Прљуша на Руднику приликом ископавања и истраживања утврђено је да експлоатација руде бакра потиче из раног бакарног доба. На самој површини је откривено више од двадесет праисторијских окана. Утврђено је да су праисторијски рудари копали од дна према врху брда. Идући ка врху, јаловином су засипали доња, стара окна. Откривени су и праисторијски камени рударски батови кориштени у рударењу. Археолошко налазиште Прљуша највећи је познати праисторијски рудник бакра у Европи, што је утврђено на основу површине коју захвата, видљивих окана и налаза рударских алатки.

Облик и Грот код Врања Рударска окна на Руднику

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Како се смењују тектонски облици рељефа Србије од севера ка југу? Које су и где се налазе највеће котлине Србије? Докле допиру на север планине Вардарске зоне и Српско-македонске масе? Како су Динариди и Вардарска зона подељени? Шта одликује долину Велике и Јужне Мораве? Која планина је највиша на простору Карпатско-балканских планина?