10. Рељеф настао услед рада леда и ветра

Где се данас одвијају процеси приликом којих настају различити облици рељефа услед рада леда и ветра? Како лед и ветар утичу на стварање различитих облика рељефа?

Кључни појмови: циркови, валови, морене, пешчаре, лесне заравни

Рељеф настао услед рада леда

Рад леда, односно рад ледника назива се и глацијални процес. Током овог процеса одвија се деловање леда на стенску масу. Том приликом се еродирана стенска маса транспортује на површину ледника, у његову унутрашњост, на бочним странама или испред самог ледника.

Како се назива материјал који транспортују ледници?

Услед ерозивног рада ледника настају циркови и валови. Циркови су удубљења у којима настају ледници, а валов или ледничка долина је корито којим се ледник креће. У попречном профилу валови имају облик латиничног слова „U”. У цирковима, најчешће, након отапања ледника настају језера. Овај глацијални тип језера се још назива и „горске очи”.

Размислите или потражите одговор у енциклопедијама или на интернету зашто се ова језера називају и „горске очи”.

Током плеистоцене глацијације високе планине на простору Србије биле су изложене утицају глацијалних процеса, јер је снежна граница била на око 1.950 m надморске висине. На тим планинама су и данас у одређеној мери сачувани трагови ерозивног и акумулативног рада ледника. Површине са траговима плеистоцене глацијације данас захватају мање од једног процента територије Србије. Планински врхови преко 2.000 m надморске висине били су под плеистоценим ледницима. Ледници су били најраспрострањенији на Проклетијама и Шар-планини.

Трагови глацијације на Проклетијама крећу од Мокре горе, најсеверније Проклетијске планине. Ка југу, трагови су присутни на планини Жљеб и Хајли, у изворишним деловима Пећке Бистрице. Трагови глацијације на Проклетијама у Србији најраспрострањенији су у зони највишег врха Ђеравице (2.656 m), окруженој цирковима и моренама. Јуничка планина, која припада Проклетијском венцу, најјужнији је део под глацијалним рељефом. Изразити су трагови глацијације у изворишним деловима Дечанске Бистрице. Сува планина (2.154 m) код Истока најнижа је планина Проклетијског венца на којој су забележени трагови глацијације.

Некадашње ледничке валове наследиле су реке које су наставиле да усецају своје токове и продубљују клисуре. Такве су клисуре Пећке Бистрице (Руговска клисура) и Дечанске Бистрице. Спуштајући се из виших делова ка нижим, ка Метохијској котлини ови ледници су носили велику количину моренског материјала. Приликом отапања ледника реке су наставиле да носе тај материјал и таложиле га у нижим деловима. На изласку из Руговске клисуре ка Метохијској котлини налазе се велике количине моренског материјала. У цирковима су настала језера, „горске очи”.

Ђеравичка језера

Ђеравичка језера (Велико и Мало) налазе се испод истоименог врха на Проклетијама, на висини од око 2.200 m надморске висине. Из овог језера истиче река Ереник, десна притока Белог Дрима. Велико Ђеравичко језеро има облик зуба, те се још назива и Језеро зуб. Дубина Великог Ђеравичког језера при средњем водостају је 3,8 m.

Трагови глацијације су забележени на Коритнику и Паштрику, планинама између којих је Бели Дрим усекао долину.

Још јужније је Шар-планина, која је, такође, била под плеистоценом глацијацијом. Највиши врх Љуботен у Србији, као и десетак других планинских врхова у планинском венцу Шар-планине, имају висину око 2.500 m, што указује да је под глацијацијом било око 600 m релативне висине. Са шарпланинских врхова су се спуштали ледници чије су долине такође наследиле реке, као што су Призренска Бистрица и Лепенац. Србији припада и 12 шарпланинских ледничких језера (Шутманско, Големо, Ливадичко и друга).

1 2 3

Рељеф настао услед рада ветра

Рељеф који настаје под дејством рада ветра назива се еолски рељеф. Еолски рељеф Србије је представљен песковитим и лесним покривачем. Најзаступљенији је на простору Панонске низије. У перипанонском делу Србије и на простору Влашке низије јавља се само у фрагментима.

Помоћу интернета или знања из историје и митологије откриј зашто се рељеф настао под дејством ветра назива еолски рељеф.

Услед еолских процеса у нашој земљи настале су пешчаре и наслаге лесних седимената – лесне заравни. Приликом таложења лесних седимената настала је растресита жућкаста стена – лес.

Пешчаре су настале у низијском делу Србије и оне представљају заравњене површине. Формиране су на крајњем северу Бачке (Бајско-суботичка пешчара), на југоистоку Баната (Банатска или Делиблатска пешчара), односно на улазу Дунава у Ђердапску клисуру. На том простору су формиране и пешчаре пожаревачко-браничевског Подунавља (Рамско-затоњска, Градиштанска и Пожеженска). На изласку из Ђердапске клисуре, на простору Влашке низије су, такође, формиране пешчаре (Кладовска, Радујевач-

1 Бајско-суботичка пешчара 2 Делиблатска пешчара 3 Пешчаре на уласку Дунава у Ђердапску клисуру 4 Пешчаре на изласку Дунава из Ђердапске клисуре

ка и Неготинска).

4

Пешчаре у Србији

Од рељефних облика на пешчарама јављају се дине и међудинске депресије. Песак на пешчарама је био покретан и стварао је недаће становништву све до почетка 19. века, када је захваљујући раду човека заустављено његово кретање. Тада се приступило пошумљавању ових простора. У највећој мери је пошумљена Банатска пешчара. Бајско-суботичка пешчара се само малим делом налази на простору наше земље. Простире се на север све до Будимпеште. Настала је под дејством северозападног и северног ветра који су доносили песак из речних наноса Дунава и Тисе и њихових притока. Пешчаре су навејаване крајем плеистоцена и током холоцена, што значи да су почеци навејавања пешчара били пре око милион година. Банатска пешчара, пешчаре у пожаревачко-браничевском делу Подунавља и оне настале у Кључу и Тимочкој Крајини настале су услед деловања југоисточног ветра, односно кошаве. Банатска пешчара се налази између река Дунава, Тамиша и Караша. Пешчаре пожаревачко-браничевског Подунавља настале су уз десну обалу Дунава од Рама до Голупца. Најизраженије и најчистије наслаге леса налазе се на лесним заравнима, које су најпространије у Војводини, али их у сегментима има и јужно од Саве и Дунава. У Срему се простиру Сремска или Фрушкогорска лесна зараван и Земунски плато. У Банату се налазе Тамишки лесни плато и Јужнобанатска лесна зараван, која окружује Банатску пешчару. И на простору Бачке се налазе Бачка

Профил дине у Градиштанској пешчари

лесна зараван и Тителски брег (плато). Све лесне заравни су формиране за време ледених (глацијала) и међуледених (интерстадијала) доба. За време ледених доба било је мање падавина и хладније, тако да је вегетација била оскуднија. Тада су формирани светлији хоризонти лесних заравни. За време међуледених доба је било више падавина и топлије, тако да се формирала бујнија вегетација и у тим периодима су настали тамнији слојеви лесних зарани. Највише тамних и светлих зона имају Тителски брег и Сремска лесна зараван (седам светлих и шест тамних).

Геоморфолошки облици који се јављају на лесним заравнима јесу лесне вртаче, настале услед присуства калцијум-карбоната. Ова стена је због тога слична кречњаку. Потом, на лесним заравнима има долина, лесних

одсека, сурдука, одрона и друго.

Сурдуци