5 minute read
3. Границе Србије и њени државни симболи
ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ И ЊЕНИ ДРЖАВНИ СИМБОЛИ
Какве границе могу бити? Каквих граница Србија нема? Ако посматрате историјска дешавања на простору Србије, које су границе најстарије, а које најмлађе?
Advertisement
Кључни појмови: природна и вештачка граница, осам суседа, застава, грб и химна
Основна обележја државе су: њена територија, становништво које насељава тај простор и власт. Поред тога, веома битна обележја државе су и њена застава, грб и химна.
Границе државе
Србија се простире на површини од 88.409 km2 . То је површина Републике Србије настала након отцепљења Републике Црне Горе 2006. године. Србија се граничи са осам држава, а укупна дужина границе је 2.361,7 km. Границе наше земље су природне и вештачке, отворене и неетничке. Природне границе су оне које прате токове река и иду гребеном планина, или преко језера. Вештачке границе су оне које нису повучене планинским гребеном, дуж реке или када су повучене слободно преко низија. Отворене границе су између држава које имају добре односе, у супротном, државе затварају границе. Неетничке границе су оне које не раздвајају два народа.
Граница није само линија на копну или воденој површини. Копнену границу између држава треба схватити као завесу окачену у ваздушном простору с висине од 20 до 25 km. У копненом делу граница је као темељ укопан до дубине од 4 до 5 km. На воденим површинама она је као мрежа до дубине од 4 до 5 km.
Где је наша граница вештачка, а где је природна? Од укупне дужине границе, 1.567,3 km (66,4 %) граница је сувоземна, 751,1 km (31,8 %) речна граница, а 43,3 km (1,8 %) граница формирана преко језерске површине. Најдужа граница је према Румунији, а најкраћа према Албанији. Граница Србије јужно од Саве и Дунава великим делом иде преко планинских венаца. Северно од ових река граница се преко планина протеже само на простору Вршачких планина. Граница је низијска највећим делом на северу Србије, у северозападном делу централне Србије према Босни и Херцеговини (простор Мачве) и у источној Србији на простору Неготинске Крајине.
Суседна држава Дужина границе (у km)
Мађарска
Румунија
Бугарска
С. Македонија
Албанија 174,7
547,9
360,5
282,9
113,6
Босна и Херцеговина 370,9
Хрватска 261,7
Црна Гора 249,5
Укупна дужина границе 2.361,7
Дужина граница према суседним државама
Најдужа речна граница је према Румунији (289,3 km). Највећи део те речне границе са Румунијом иде реком Дунав. Према Босни и Херцеговини речна граница је 217,7 km, и то највећом дужином прати реку Дрину. Према Хрватској речна граница такође највећим делом (150,6 km) иде реком Дунав. Граница на језерима пружа се само према Босни и Херцеговини. То су вештачка језера на реци Дрини, Зворничко и Перућачко (Бајина Башта).
Према којој суседној држави је формирана последња међународна граница? Границе према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији утврђене су и међународно признате после Првог светског рата. Према републикама бивше Југославије пружају се републичке границе утврђене након Другог светског рата. Граница ка Северној Македонији утврђена је на основу Скопског уговора 2001. године.
Границе наше земље према суседним државама нису етничке. То значи да граница не раздваја народе у суседним државама. У Србији живи велик број припадника народа суседних држава и обрнуто. У суседним државама живи известан број српског становништва. Етничко прожимање и суживот припадника различитих етничких група представља велико богатство за државу.
Саобраћајна веза између две суседне државе одвија се преко граничних прелаза. Преко прелаза означенених на приложеној карти обавља се извоз и увоз робе, царински надзор и контрола, као и промет и контрола путника.
Које етничке групе доминирају према суседним државама?
Границе и важнији гранични прелази Србије Погранични делови Србије изразито су депопулацијски, посебно према Бугарској, Румунији и Северној Македонији. Та подручја одликује изразито демографско пражњење насеља. Велики је број села која су остала без иједног становника. Затварају се школе, привредни објекти, тако да у насељима нема установа и активности које би задржале становнике. Становништво емигрира у веће градске центре (Београд, Нови Сад), али и у иностранство.
Државни симболи
Важни симболи који одликују сваку државу на свету јесу њена застава, грб и химна. Застава Србије је тробојка и код ње боје стоје водоравно у следећем распореду – црвена, плава и бела. На застави Србије је мали грб, који стоји у средишњем делу, али ближе левом рубу.
Грб Србије садржи двоглавог орла Немањића са црвеним штитом, крстом и четири оцила, круном Немањића и плаштом од хермелина. Испод ногу двоглавог орла налазе се два љиљана. Грб представља јединство народа, државности и вере.
На основу запажања у месту где живите, наведите где се вијори државна застава. Пронађите грбове и других европских држава и уочите које још државе имају двоглавог орла на грбу.
Грб и застава Републике Србије
Химна Србије је „Боже правде”. То је свечана песма из 19. века за коју је текст написао Јован Ђорђевић, а музику компоновао Даворин Јенко.
Када се изводи химна?
Године 2009. прописан је Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Према том Закону, химна се изводи приликом полагања заклетве председника републике, испраћају и дочеку председника Србије и страних државника, потом на прослави Дана државности, као и приликом одавања поште Незнаном јунаку на Авали и полагању венаца. Химна се може интонирати на државним манифестацијама, сахранама заслужних грађана, међународним спортским такмичењима, културно-уметничким, научним и политичким скуповима у којима учествују представници наше државе. Текст и мелодија се не смеју мењати. Према том закону, у изузетним случајевима могу се изводити само прве две строфе. Када се химна интонира, стоји се мирно и може се певати.
Како је настала химна „Боже правде”; Значајни научници заслужни за формирање граница
Краљевине СХС; Спорни делови границе између
Србије и неке њене суседне државе Добре и лоше стране географског положаја Србије; Западни Балкан – да ли постоји географско оправдање за настанак овог термина?; Балкан – полуострво или не?
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ
У поређењу са другим европским државама, у какве државе се по величини убраја Србија? Према којим државама су најдуже границе? А према којим су најдуже речне границе? Који су државни симболи Републике Србије? Научити напамет химну наше земље.
II ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
4. ТЕКТОНСКИ ПРОЦЕСИ НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ 5. СЕИЗМИЗАМ СРБИЈЕ 6. ТЕКТОНСКИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА 7. ПАДИНСКИ ПРОЦЕСИ 8. РЕЉЕФ НАСТАО УСЛЕД РАДА ВОДА 9. КРАШКИ ПРОЦЕСИ 10. РЕЉЕФ НАСТАО УСЛЕД РАДА ЛЕДА И ВЕТРА 11. УЗАЈАМНИ ОДНОС ЧОВЕКА И РЕЉЕФА 12. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ 13. КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ 14. КЛИМАТСКЕ ОБЛАСТИ У СРБИЈИ 15. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ СРБИЈЕ 16. МИНЕРАЛНЕ И ТЕРМОМИНЕРАЛНЕ ВОДЕ 17. РЕКЕ СРБИЈЕ 18. ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ 19. ЗЕМЉИШТА НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ 20. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ БИЉНОГ И ЖИВОТИЊСКОГ СВЕТА 21. ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗЕМЉИШТА 22. ПРИРОДНЕ НЕПОГОДЕ