ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ
Најдужа речна граница је према Румунији (289,3 km). Највећи део те речне границе са Румунијом иде реком Дунав. Према Босни и Херцеговини речна граница је 217,7 km, и то највећом дужином прати реку Дрину. Према Хрватској речна граница такође највећим делом (150,6 km) иде реком Дунав. Граница на језерима пружа се према Румунији и Босни и Херцеговини. То су Ђердапско језеро на Дунаву и на Дрини Зворничко и Перућачко језеро (Бајина Башта).
Границе према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији утврђене су и међународно признате после Првог светског рата. Према републикама бивше Југославије пружају се републичке границе утврђене након Другог светског рата. Граница ка Северној Македонији утврђена је на основу Скопског уговора 2001. године. Границе наше земље према суседним државама нису етничке. То значи да граница не раздваја народе у суседним државама. У Србији живи велик број припадника народа суседних држава и обрнуто. У суседним државама живи известан број српског становништва. Етничко прожимање и суживот припадника различитих етничких група представља велико богатство за државу.
Према којој суседној држави је формирана последња међународна граница?
Саобраћајна веза између две суседне државе одвија се преко граничних прелаза. Преко прелаза означенених у прилогу обавља се извоз и увоз робе, царински надзор и контрола, као и промет и контрола путника. Које етничке групе доминирају према суседним државама?
Погранични делови Србије изразито су депопулацијски, посебно према Бугарској, Румунији и Северној Македонији. Та подручја одликује изразито демографско пражњење насеља. Велики је број села која су остала без иједног становника. Затварају се школе, привредни објекти, тако да у насељима нема установа и активности које би задржале становнике. Становништво емигрира у веће градске центре (Београд, Нови Сад), али и у иностранство.
Границе и важнији гранични прелази Србије
17
