Географија за 8. разред основне школе — 18325

Милка Бубало Живковић • Драгица Гатарић

ГЕОГРАФИЈА

УЏБЕНИК ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Завод за уџбенике Београд

Рецензенти проф. др Јован Плавша, ПМФ Нови Сад, Департман за географију, туризам и хотелијерство Марија Бркић, професор ОШ „Јелена Ћетковић”, Београд Коста Николић, професор ОШ „Слободан Бајић Паја”, Нови Карловци

Уредник мр Зоран Тошић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја, решењем број 650-02-00391/2020-07 од 1. фебруара 2021. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.2) БУБАЛО-Живковић, Милка, 1971Географија 8 : уџбеник за осми разред основне школе / Милка Бубало Живковић, Драгица Гатарић ; [фотографије Милкa Бубало Живковић ... [и др.]]. - 2. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2021 (Београд : Планета принт). - 183 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 4.000. - Библиографија: стр. 182-183.

ISBN 978-86-17-20692-3 1. Гатарић, Драгица Р., 1975- [аутор] [фотограф] COBISS.SR-ID 55473161

ISBN 978-86-17-20692-3 © Завод за уџбенике, Београд, 2021. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Предговор Поштовани ученици и наставници, Пред вама је уџбеник географије Србије. Драги ученици, с обзиром на то да ћете учити из овог уџбеника, значи да сте стекли основна географска знања из физичке и друштвене географије. Пошто сте упознали Европу, као и све ваневропске континенте, сада у осмом разреду је остало да боље упознате државу у којој живите. Уџбеник се састоји из шест поглавља (наставних тема), кроз која су обрађене 45 наставне јединице (лекције). Поглавља су: Географски положај, границе и величина територије Србије; Физичко-географске одлике Србије; Друштвено-географске одлике Србије; Природна и културна баштина Србије; Срби у региону и дијаспори и Географија завичаја. У свакој наставној јединици су издвојени кључни појмови који јасно упућују ученика шта та лекција обрађује. Лекције почињу питањима чије одговоре знате из географије за претходне разреде, са ранијих часова у овој школској години или неких других предмета, који су на неки начин повезани с оним што се обрађује у лекцији. Потом следи основни текст, који такође садржи питања чија је улога да ученика подсете на нека битна знања стечена раније. Поред основног текста у боксовима је и додатни текст, који треба ученицима да пружи додатне занимљиве информације о нашој земљи. На крају лекције су издвојене непознате речи, оне са којима се већина ученика сусреће први пут кроз градиво географије. Свака лекција се завршава питањима и задацима произишлим из њиховог садржаја, на која, када одговорите, долазите до корисних закључака, али и резимеа саме лекције. После наставних тема су дати предлози за есеје  и дискусије  . Наравно, у оквиру сваког часа, у зависности од интересовања ученика, могу се развити различите дискусије. Слике, табеле, графикони, карте поткрепљују основни текст лекције и помажу лакшем и бољем разумевању садржаја. Табеле са разноврсним подацима, па и бројчаним, не треба учити напамет. Треба их пажљиво анализирати и упоређивати да би се дошло до свеобухватног сагледавања лекције. Да бисте што лакше и боље савладали градиво, учећи лекције, користите атлас и преклопну карту Србије. Топоними се не уче напамет. Када их пронађете на карти и визуелно запамтите њихов положај, брже, лакше и трајно ћете их запамтити. У исто време пронаћи ћете и неке друге топониме, који се и не помињу у уџбенику, а они ће вас подстаћи да даље истражујете. Аутори захваљују рецензентима на конструктувним сугестијама које су допринеле квалитету уџбеника. Квалитет уџбеника се увек може побољшати. Према томе, аутори ће бити захвални колегама географима, као и свим корисницима овог уџбеника који буду имали сугестије или савете за побољшање садржаја наредног издања. Ау­тори

Садржај Предговор 3

I – ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ 7 1. Југоисточна Европа – мост између Европе и Азије 2. Географски положај Србије и његове промене током историје 3. Границе Србије и њени државни симболи

8 12 16

II – ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 19 4. Tектонски процеси на простору Србије 5. Сеизмизам Србије 6. Тектонски облици рељефа 7. Падински процеси 8. Рељеф настао услед рада вода 9. Крашки процеси 10. Рељеф настао услед рада леда и ветра 11. Узајамни однос човека и рељефа 12. Климатски елементи 13. Климатски фактори 14. Климатске области у Србији 15. Подземне воде Србије 16. Минералне и термоминералне воде 17. Реке Србије 18. Језера Србије 19. Земљишта на простору Србије 20. Распрострањеност биљног и животињског света 21. Загађење ваздуха, воде и земљишта 22. Природне непогоде

20 24 28 32 36 39 43 47 50 54 57 60 63 66 71 74 77 81 83

Географија за осми разред основне школе

III – ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 87 23. Кретање броја становника, његов територијални размештај и природно кретање 24. Механичко кретање становништва (миграције) 25. Структуре становништва 26. Демографски проблеми и популациона политика 27. Насеља у Србији 28. Основне одлике села и рурални процеси 29. Основне карактеристике градова и проблеми урбаног развоја 30. Београд – главни град (капија Балкана и Средње Европе) 31. Природни потенцијали и главне одлике развоја привреде 32. Пољопривреда – природни и друштвени услови развоја пољопривреде 33. Гране пољопривреде 34. Шумарство, лов и риболов 35. Рударство и енергетика 36. Индустрија (развој и подела индустрије) 37. Саобраћај 38. Трговина и туризам 39. Ванпривредне делатности

88 93 97 101 104 108 111 115 119 122 125 130 133 137 141 146 151

IV – ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ 155 40. Природна баштина Србије 41. Културна баштина Србије

156 160

V – СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ 165 42. Срби у региону 43. Срби у дијаспори

166 169

VI – ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА 173 44. Појам и географски положај завичаја 45. Природне и друштвене карактеристике завичаја

174 178

Литература

182

6

I

Географија заТЕРИТОРИЈЕ осми разред основне школе ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA СРБИЈЕ

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ 1. ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА – МОСТ ИЗМЕЂУ ЕВРОПЕ И АЗИЈЕ 2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ И ЊЕГОВЕ ПРОМЕНЕ ТОКОМ ИСТОРИЈЕ 3. ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ И ЊЕНИ ДРЖАВНИ СИМБОЛИ

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

1

ЈУГОИСТОЧНА ЕВРОПА – МОСТ ИЗМЕЂУ ЕВРОПЕ И АЗИЈЕ

Које су регије Европе? Које су европске регије у суседству Југоисточне Европе?

Југоисточна Европа је географски и политички појам који обухвата следеће државе: Србију, Албанију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Грчку, Северну Македонију, Румунију, Хрватску и Црну Гору. На територији Југоисточне Европе је и један део Турске с европским делом Истанбула.

Кључни појмови: Југоисточна Европа, Балканско полуострво, Југославија, Србија

разбијање једне државе – Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Услед тог процеса, уз ратна разарања, промениле су се границе и формирало се још 5 држава на простору Југоисточне Европе (као и Словеније, која не припада Југоисточној Европи). Које су две државе међу њима биле међународно признате и пре Првог светског рата?

Овај, од давнина насељени простор одликује богата и бурна историја. Археолошка налазишта, од којих су нека и међу најстаријима у Европи (Лепенски Вир, Винча, Плочник), указују на присуство човека на овим просторима више хиљада година. Ту су се током протеклих миленијума смењивале разне државе, културе, цивилизације, краљевства и царства. Преко њега се протезала и граница између Источног и Западног римског царстава, као и Османског и Аустроугарског, која је, на овом простору, оставила трајне последице на многа дешавања током историје, па и на она савремена.

Других пет држава Југоисточне Европе нису биле захваћене дезинтеграционим процесима и остале су целовите. Поучан је пример једне друге дезинтеграције, која се десила у Средњој Европи. Од Чехословачке су настале две нове државе Чешка и Словачка. Овај процес мирне дезинтеграције протекао је без људских жртава и материјалних разарања. Простор Југоисточне Европе највећим делом обухвата Балканско полуострво. Средишњи део Југоисточне Европе, као и Балканског полуострва припада држави Србији. Управо због тога најважнији путни правци који повезују Југоисточну Европу и Југозападну Азију пружају се преко територије наше земље.

Које су старе културе и које државе постојале и нестајале на овом простору?

Од Првог светског рата Југоисточну Европу дели 6 државa – Југославија (од 1918. до 1929. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца; од 1929. до 1945. Краљевина Југославија), Румунија, Бугарска, Албанија, Грчка и Турска. Овај број држава се није променио ни након Другог светског рата, све до деведесетих година 20. века. Тада долази до процеса дезинтеграције дела Југоисточне Европе кроз

Који део Југоисточне Европе не припада Балканском полуострву? Шта одваја Балканско полуострво од Мале Азије?

8

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

целовитост државе и Територијалне одбране Словеније. Овај сукоб је кратко трајао („Десетодневни рат”), а потом су уследили сукоби на простору Хрватске између Срба који су ту живели и Хрвата. Словенија и Хрватска су прогласиле независност 25. јуна 1991. године. На простору Босне и Херцеговине одвијао се грађански рат од 1992. године до Дејтонског споразума (склопљен у новембару у Дејтону, САД, а званично потписан 14. 12.

1995. у Паризу), на основу којег је Босна и Херцеговина подељена на два ентитета: Републику Српску и Федерацију Босну и Херцеговину. Македонија је једина република бивше Југославије која се отцепила мирним путем (у септембру 1991). Међутим, због спора са Грчком у вези са именом, њен назив је гласио Бивша Југословенска Република Македонија, који је у фебруару 2019. промењен у Северна Македонија. Након одвајања и Македоније, Србија и Црна Гора су новој држави дале назив – Савезна Република Југославија. Године 2003. та држава се трансформише у Државну заједницу Србија и Црна Гора. Оне су у унутрашњој политици имале висок степен самосталности и функционисале су као савез двеју држава, док су у спољној политици наступале као једна држава. Црна Гора је иступила на основу референдума из Државне заједнице Србија и Црна Гора маја 2006. године.

Простор Југоисточне Европе

Преко Балканског полуострва су се одвијала историјски важна кретања ка Централној (Средњој) и Западној Европи, али и из Централне и Западне Европе ка Малој Азији и даље на исток. Због тога је овај простор, током историје, често био поприште великих миграција и ратова.

Дезинтеграција СФР Југославије Крајем осамдесетих година 20. века у Румунији, Мађарској и Бугарској срушен је комунистички режим. Процесу разбијања некадашње Југославије управо су претходиле ове промене код наших суседа. Такође, том процесу допринела је и унутрашња економска и посебно политичка криза коју републике СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) нису успеле да реше договором. Најпре је дошло до сукоба у Словенији између Југословенске народне армије, која је бранила територијалну

Године 1999. на Косову и Метохији, јужној аутономној покрајини Србије, избили су оружани сукоби између Војске Југославије и полиције с једне стране и албанских сепаратиста с друге. Тада је НАТО извршио агресију и бомбардовао Југославију. Приморао је југословенску власт да повуче војне и полицијске снаге са Косова и Метохије. Контролу на Косову и Метохији преузеле су снаге НАТО-а и Мировне снаге Уједињених нација. Године 2008. Косово је прогласило 9

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Албанија. Када ће, и да ли ће ући у Европску унију, то је још неизвесно. Све земље које нас окружују, сем Босне и Херцеговине, чланице су НАТО-а. Србија се определила за војну неутралност, а чланица је већег броја међународних организација: Уједињених нација (UN), Светске банке (WB), Међународног монетарног фонда (MMF), Организације УН за индустријски развој (UNIDO), Организације УН за образовање и културу (UNESCO), Међународне организације рада (ILO), Светске здравствене организације (WHO), Организације УН за храну и пољопривреду (FAO), Светске метеоролошке организације (WMO), као и других.

независност од државе Србије, али ту независност Србија није признала. Известан број држава у свету, признао је Косово као независну државу, али велики број држава није. Последњих година све више земаља повлачи признање те такозване државе. Сви ови процеси утицали су на стабилност региона, као и на његову економију. Данашњи ниво економског развоја и стандард становништва у извесној мери последица су и наведених дешавања у овом делу Европе. Од свих држава Југоисточне Европе у Европској унији нису Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија и

Новоформиране државе на простору СФР Југославије

10

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Срби у Хрватској на крају 20. века Распад Југославије је био посебно тежак за Србе који су живели на простору тадашње Хрватске. Још увек је било присутно сећање на геноцид који је током Другог светског рата над њима извршила фашистичко-усташка творевина, такозвана Независна Држава Хрватска. Током 1990. нова власт у Хрватској променила је назив језика (уместо хрватско-српског уведен је хрватски), тражила је издвајање из Југославије, из званичне употребе је избацила ћирилицу, наоружавала је паравојне јединице итд. Та дешавања, а посебно промена Устава Хрватске крајем 1990. године, по коме је Србима одузет статус сувереног (конститутивног) народа, затим отпуштање са посла и све веће узнемиравање, главни су разлози који током 1990. доводе до територијалног организовања Срба. У децембру исте године формирана је Српска аутономна област Крајина (од 19. 12. 1991. Република Српска Крајина). Први сукоб је избио крајем марта 1991. године, а рат је завршен почетком августа 1995, када је током „Олује”, војно-полицијске акције хрватских снага, уз помоћ западних сила, из РС Крајине протерано (избегло) више од 200.000 Срба. Ова дејства су за циљ имала етничко чишћење територије на којој су Срби вековима чинили већинско становништво. Српско становништво је избегло у Републику Српску и Србију.

Косово и Метохија или само Косово? Простор Косова и Метохије се данас у свету помиње само под називом Косово, према називу такозване самопроглашене државе, што је погрешно. Наиме, та аутономна покрајина Србије састављена је из два дела, односно две највеће котлине – Косовске и Метохијске, тако да је и пун правилан назив тог простора Косово и Метохија. Као скраћени назив користи се термин Космет. Реч Метохија води порекло од речи „метох”, што означава црквени или манастирски посед. То, у суштини, означава чији је простор Метохија била и коме је припадала током историје, што, наравно, није у интересу онима који теже да отму тај део Србије.

Непознате речи Дезинтеграција – нарушавање целине, потпуности, уништавање везе и јединства и нарушавање равнотеже.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Када је био најмирнији период у новијој историји на простору Југоисточне Европе?  Које су демографске последице ратних дешавања на простору бивше Југославије? Према вашем мишљењу, да ли се у будућности може поново формирати држава у којој ће се окупити Јужни Словени? У којим међународним организацијама је Србија члан? Истражите да ли је Србија члан још неких међународних организација које нису наведене у уџбенику.

11

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

2

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ И ЊЕГОВЕ ПРОМЕНЕ ТОКОМ ИСТОРИЈЕ

Шта одређује географски положај једне земље или неког географског простора? На основу тога, по вашем мишљењу, да ли је положај Србије добар или лош? Објасните зашто мислите да је добар или лош.

Значење речи „Срби”

Кључни појмови: географски положај, балканска, средњоевропска, паневропски коридори

за време Немањића се називала Рашка, а њене становнике су неки суседи називали Расцима, Рашанима, Расцијанима. Како би се утврдило право значење речи „Срби”, неопходно је истраживати и проучавти још писаних извора.

Назив наше државе је настао од доминантног народа који насељава њен простор, а то су Срби. До данашњих дана није, са сигурношћу, одгонетнуто порекло речи „Срби”. Има много претпоставки. Према неким мишљењима, ова реч води порекло од хунских Сабира. Неки извори указују на порекло од Сармата, народа који je некад насељаваo ове просторе. Има и оних који ову реч повезују с реком Сербица, која тече између Тигра и Еуфрата. Постоји сличност и с индијском речи „Серим”, што значи „народ”. Српска држава

Географски положај Србије Географски положај државе може бити: – апсолутан и – релативан. Апсолутан географски положај је математичко-географски и регионално-географски сгш игд

игд

сгш

Европа са Србијом, одатле увећан приказ Србије с крајњим тачкама и географским центром (Драча)

12

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

положај. На основу математичко-географског положаја одређујемо координате, односно одређујемо географску дужину и ширину државе.

Србија је претежно планинска земља. Према п ланинским венцима који се протежу кроз њу може се рећи да је карпатско-балканска и динарска земља. Долине Јужне и Велике Мораве вековима су омогућавале лак пролаз преко наше територије, тако да је и поморавска земља.

Република Србија се налази у средишњем делу северне полулопте. Простире се између 18°49’ и 23°00’ ИГД и 41°53’ и 46°11’ СГШ. Паралела од 45° СГШ пролази јужним делом АП Војводине, кроз град Руму у Срему и јужним делом Баната. Према томе, Србија је већим делом на јужној половини северне хемисфере, а мањим делом на њеној северној половини.

Релативни географски положај је променљив и одређује се у односу на економско-географски, саобраћајно-географски и културно-географски положај. Економско-географски положај зависи од политичких и економских промена, како у региону тако и у свету. Економско-географски положај Србије је деведесетих година протеклог века као и почетком овог века био много лошији, због веома тешких економских прилика у земљи. Последње деценије економско-географски положај се поправља захваљујући многим страним улагањима и развоју малих и средњих предузећа.

Географско средиште Србије налази се у атару насеља Драча, западно од Крагујевца.

Крајње тачке

Општина

Место

Најсевернија

Суботица

10 km северно од Суботице

Најјужнија

Гора

Рестелица

Најзападнија

Сомбор

Бачки Брег

Најисточнија

Димитровград

Врх Сребрна глава (Стара планина)

Очекује се да ће се економско-географски положај побољшати и због доброг саобраћајно-географског положаја. Кроз Србију протиче Дунав, важна европска саобраћајница (Коридор 7) која преко канала Рајна–Мајна–Дунав повезује Црно море са Северним морем и Атлантским океаном. Од друмских саобраћајница важан је Коридор 10. Један његов крак долази из Будимпеште, а други из Загреба. Састају се у Београду. Коридор је трасиран до Ниша, а потом се поново рачва према Софији и ка Солуну.

Крајње тачке Републике Србије

Регионално-географски положај одређујемо у односу на битне географске елементе, рељеф, реке, полуострва и мора. Србија се налази на простору Југоисточне Европе. Две трећине Србије је на простору Балканског полуострва.

У току је изградња Коридора 11 (ауто-пут Е763), чија траса иде од Ватина, преко Београда, Прељине (код Чачка), Ивањице, ка граници са Црном Гором (Бољаре). У исто време Коридор 11 се гради и у Црној Гори и тиме би се први пут ауто-путем повезала Србија са црногорским приморјем. Велики значај има и железнички саобраћај. Највећи промет у нашој земљи, када је реч о

Готово четвртина територије Србије је у Средњој Европи, тако да је она средњо-европска земља. Пошто је то уједно и простор Панонске низије, можемо рећи да је панонска земља. Међународна река Дунав протиче кроз нашу земљу дужином од 588 km, тако да је и подунавска земља.

13

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

овом виду саобраћаја, одвија се на линији Будимпешта–Београд– Солун.

ауто пут (изграђен) траса Kоридора 7 траса Kоридора 10

Културно-географски положај није најповољнији јер се Србија налази између истока и запада, између култура које су се кроз историју различито развијале. Н а та к в о м м е с т у, С р б иј а ј е успела да изгради и кроз векове развија свој културни идентитет. На северни део Србије велики утицај је оставило Аустроугарско царство, док је Османско царство значајно утицало на централни и јужни део Србије.

траса Kоридора 11 (Е 763)

Све су то важне одлике наше земље које су утицале на њен географски положај. Као што је речено у претходној лекцији, Србија је била поприште ратних дешавања, али било је и мирних периода, што је доприносило њеном економском и културном развоју. Географски положај и веза између Европе и Азије имале су добре и лоше стране кроз векове. Србија се налази на утабаној стази великих сила којe су тежиле да прошире своја царства ка истоку и оних других, ка западу. То јој је одређивало судбину, омогућавало да живи у миру или је увлачило у рат. Сви ти сукоби одражавали су се на географски положај Србије током историје.

њеној територији. Како је Османско царство слабило, тако је Аустроугарско царство све више тежило да освоји територију Србије, што је потврђено избијањем Првог светског рата.

Модерна Србија, која се развијала након Првог и Другог српског устанка, била је у изузетно тешком положају. Суседне државе су тада, иако је независност Србије призната 1878. године, имале претензије ка

Након Првог и Другог светског рата Србија је егзистирала у саставу Југославија све до деведесетих година двадесетог века. Тадашња држава је имала добар географски положај. Развијала се скоро пола века у

Положај Србије у мрежи саобраћајних коридора ЈИ Европе

14

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Србија у доба Немањића, Србија у време Првог српског устанка и Србија данас

мирнодопским условима. Политички положај је био добар због опредељености ка покрету несврстаних, што значи да се није приклонила ни Западном ни Источном блоку.

Суседи СФРЈ СФР Југославија се граничила с Италијом, Аустријом, Мађарском, Румунијом, Бугарском, Грчком и Албанијом. Ако се узму само почетна слова назива ових држава, лако ће се добити реч „бригама”. Колико год односи између тадашње Југославије и њених суседа били добри, с обзиром на сукобе током историје, она је морала стално да води рачуна да ти односи и остану добри.

Како се називао Западни, а како Источни блок?

Када се распала Југославија, Србија је добила нове суседе, некадашње републике у склопу некад јединствене државе (Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија). Положај Србије је додатно погоршан због нерешених спорова са неким од тих република. Србија тежи да води добросуседску политику упркос свим недаћама на овим просторима.

Непознате речи Паневропски коридори – саобраћајни коридори који повезују земље Средње Европе са земљама Источне и Југоисточне Европе.

Наведите суседне државе с којима Србија није никад ратовала.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Какав је математичко-географски положај Србије? Какав је регионални положај Србије? Како се географски положај Србије мењао кроз историју? Какав је релативни географски положај Србије? Које су саобраћајнице битне за одређивање саобраћајно-географског положаја?

15

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

3

ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ И ЊЕНИ ДРЖАВНИ СИМБОЛИ

Какве границе могу бити? Каквих граница Србија нема? Ако посматрате историјска дешавања на простору Србије, које су границе најстарије, а које најмлађе?

Основна обележја државе су: њена територија, становништво које насељава тај простор и власт. Поред тога, веома битна обележја државе су и њена застава, грб и химна.

Кључни појмови: природна и вештачка граница, осам суседа, застава, грб и химна

Од укупне дужине границе, 1.567,3 km (66,4 %) граница је сувоземна, а 794,4 km (33,6 %) границе прати ток реке или је дуж акумулација на тим рекама. Најдужа граница је према Румунији, а најкраћа према Албанији. Граница Србије јужно од Саве и Дунава великим делом иде преко планинских венаца. Северно од ових река граница се преко планина протеже само на простору Вршачких планина. Граница је низијска највећим делом на северу Србије, према Босни и Херцеговини (простор Мачве) и у источној Србији на простору Неготинске Крајине.

Границе државе Србија се простире на површини од 88.499 km2. То је површина Републике Србије настала након отцепљења Републике Црне Горе 2006. године. Србија се граничи са осам држава, а укупна дужина границе је 2.361,7 km. Границе наше земље су природне и вештачке, отворене и неетничке. Природне границе су оне које прате токове река и иду гребеном планина, или преко језера. Вештачке границе су оне које нису повучене планинским гребеном, дуж реке или када су повучене слободно преко низија. Отворене границе су између држава које имају добре односе, у супротном, државе затварају границе. Неетничке границе су оне које не раздвајају два народа. Граница није само линија на копну или воденој површини. Копнену границу између држава треба схватити као завесу окачену у ваздушном простору с висине од 20 до 25 km. У копненом делу граница је као темељ укопан до дубине од 4 до 5 km. На воденим површинама она је као мрежа до дубине од 4 до 5 km.

Суседна држава

Дужина границе (у km)

Мађарска

174,7

Румунија

547,9

Бугарска

360,5

Северна Македонија

282,9

Албанија

113,6

Босна и Херцеговина

370,9

Хрватска

261,7

Црна Гора

249,5

Укупна дужина границе

2.361,7

Дужина граница према суседним државама

Где је наша граница вештачка, а где је природна?

16

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Најдужа речна граница је према Румунији (289,3 km). Највећи део те речне границе са Румунијом иде реком Дунав. Према Босни и Херцеговини речна граница је 217,7 km, и то највећом дужином прати реку Дрину. Према Хрватској речна граница такође највећим делом (150,6 km) иде реком Дунав. Граница на језерима пружа се према Румунији и Босни и Херцеговини. То су Ђердапско језеро на Дунаву и на Дрини Зворничко и Перућачко језеро (Бајина Башта).

Границе према Мађарској, Румунији, Бугарској и Албанији утврђене су и међународно признате после Првог светског рата. Према републикама бивше Југославије пружају се републичке границе утврђене након Другог светског рата. Граница ка Северној Македонији утврђена је на основу Скопског уговора 2001. године. Границе наше земље према суседним државама нису етничке. То значи да граница не раздваја народе у суседним државама. У Србији живи велик број припадника народа суседних држава и обрнуто. У суседним државама живи известан број српског становништва. Етничко прожимање и суживот припадника различитих етничких група представља велико богатство за државу.

Према којој суседној држави је формирана последња међународна граница?

Саобраћајна веза између две суседне државе одвија се преко граничних прелаза. Преко прелаза означенених у прилогу обавља се извоз и увоз робе, царински надзор и контрола, као и промет и контрола путника. Које етничке групе доминирају према суседним државама?

Погранични делови Србије изразито су депопулацијски, посебно према Бугарској, Румунији и Северној Македонији. Та подручја одликује изразито демографско пражњење насеља. Велики је број села која су остала без иједног становника. Затварају се школе, привредни објекти, тако да у насељима нема установа и активности које би задржале становнике. Становништво емигрира у веће градске центре (Београд, Нови Сад), али и у иностранство.

Границе и важнији гранични прелази Србије

17

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНA ТЕРИТОРИЈЕ СРБИЈЕ

Државни симболи Важни симболи који одликују сваку државу на свету јесу њена застава, грб и химна. Застава Србије је тробојка и код ње боје стоје водоравно у следећем распореду – црвена, плава и бела. На застави Србије је мали грб, који стоји у средишњем делу, али ближе левом рубу.

Грб и застава Републике Србије

Грб Србије садржи двоглавог орла Немањића са црвеним штитом, крстом и четири оцила, круном Немањића и плаштом од хермелина. Испод ногу двоглавог орла налазе се два љиљана. Велики грб представља јединство народа, државности и вере. Химна Србије је „Боже правде”. То је свечана песма из 19. века за коју је текст написао Јован Ђорђевић, а музику компоновао Даворин Јенко.

На основу запажања у месту где живите, наведите где се вијори државна застава. Пронађите грбове и других европских држава и уочите које још државе имају двоглавог орла на грбу.

Када се изводи химна? Године 2009. прописан је Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Према том Закону, химна се изводи приликом полагања заклетве председника републике, испраћају и дочеку председника Србије и страних државника, потом на прослави Дана државности, као и приликом одавања поште Незнаном јунаку на Авали и полагању венаца. Химна се може интонирати на државним манифестацијама, сахранама заслужних грађана, међународним спортским такмичењима, културно-уметничким, научним и политичким скуповима у којима учествују представници наше државе. Текст и мелодија се не смеју мењати. Према том закону, у изузетним случајевима могу се изводити само прве две строфе. Када се химна интонира, стоји се мирно и може се певати.  Како је настала химна „Боже правде”; Значајни научници заслужни за формирање граница Краљевине СХС; Спорни делови границе између Србије и неке њене суседне државе.

 Добре и лоше стране географског положаја Србије; Западни Балкан – да ли постоји географско оправдање за настанак овог термина?; Балкан – полуострво или не?

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ У поређењу са другим европским државама, у какве државе се по величини убраја Србија? Према којим државама су најдуже границе? А према којим су најдуже речне границе? Који су државни симболи Републике Србије? Научити напамет химну наше земље.

18

II

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ Географија за осми разред основнеСРБИЈЕ школе

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 4. ТЕКТОНСКИ ПРОЦЕСИ НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ 5. СЕИЗМИЗАМ СРБИЈЕ 6. ТЕКТОНСКИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА 7. ПАДИНСКИ ПРОЦЕСИ 8. РЕЉЕФ НАСТАО УСЛЕД РАДА ВОДА 9. КРАШКИ ПРОЦЕСИ 10. РЕЉЕФ НАСТАО УСЛЕД РАДА ЛЕДА И ВЕТРА 11. УЗАЈАМНИ ОДНОС ЧОВЕКА И РЕЉЕФА 12. КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ 13. КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ 14. КЛИМАТСКЕ ОБЛАСТИ У СРБИЈИ 15. ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ СРБИЈЕ 16. МИНЕРАЛНЕ И ТЕРМОМИНЕРАЛНЕ ВОДЕ 17. РЕКЕ СРБИЈЕ 18. ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ 19. ЗЕМЉИШТА НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ 20. РАСПРОСТРАЊЕНОСТ БИЉНОГ И ЖИВОТИЊСКОГ СВЕТА 21. ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗЕМЉИШТА 22. ПРИРОДНЕ НЕПОГОДЕ

19

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

4

ТЕКТОНСКИ ПРОЦЕСИ НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ

Шта је тектоника? Како се зову главне литосферне плоче на Земљи? Контакт којих литосферних плоча је утицао на стварање рељефа наше земље? Шта је Тетис?

Кључни појмови: херцинска орогенеза, алпска орогенеза, квартарни наноси

масе простирало се море. Значи, простор данашњих Динарида, Вардарске зоне и Карпатско-балканских планина био је под морем и даље, након издизања Српско-македонске масе.

Рељеф настаје радом унутрашњих и спољашњих сила. Најкрупнији облици рељефа настају под дејством унутрашњих сила – ендогених. Облици настали под дејством ендогених сила даље су изложени утицајима спољашњих сила – егзогених. Крупни рељефни облици настали услед деловања ендогених сила, потом обликовани под дејством егзогених сила, јесу морфоструктуре.

У односу на данашњи распоред копна и мора, шта је захватао Тетис? Које данашње континенте је обухватала Лауразија, а које Гондвана?

Морфоструктуре су највеће рељефне јединице на некој територији. Могу бити облици континенталних размера (мегаморфоструктуре), али и знатно мање, појединачни облици (микроморфоструктуре), као на пример речне долине формиране дуж раседа.

Рељеф настао услед херцинске орогенезе Пре око 530 милиона година нашу земљу и њене суседе прекривао је океан – Тетис. У периоду од око 390 милиона година до пре око 250 милиона година, дошло је до покрета, такозванe херцинскe орогеназe. Услед тих покрета настале су најстарије планине наше земље – Српско-македонска маса. Ова група планина је у основи изграђена од кристаластих шкриљаца, али има и метаморфних стена. Ово копно се издигло у виду полуострва у океану Тетису и захватало је простор око данашње Јужне и Велике Мораве. Тетис је био океан између северног копна (Лауразије) и јужног копна (Гондване). Источно и западно од Српско-македонске

Простирање океана Тетиса између Лауразије и Гондване

Рељеф настао услед алпске орогенезе На просторима где су биле морске површине таложили су се остатаци морских организама, љуштура и скелета. Пре око 250 милиона година дошло је до тектонских покрета на подручју Тетиса. Ти покрети представљају почетке нове орогенезе, алпске, која траје и данас. Покрети алпске орогенезе настали су услед сучељавања Афричке и Евроазијске 20

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

новонасталим планинама (Динариди и Карпатско-балканске планине) образовали су се венци, а на простору старијих планина (Српско-македонска маса) долазило је до раседања и разламања. Дуж раседа се спуштало тло и формирале су се котлине, или се тло издизало и формирале су се планине.

тектонске плоче. Афричка тектонска плоча подилази под Евроазијску, што је утицало и дан-данас утиче на издизање набраних планина Динарида и Вардарске зоне. У процесима хоризонталних покрета, набирањем, настале су и планине источно од Српско-македонске масе – Карпатско-балканске. Алпска орогенеза је из основе изменила планету, тако да су велике промене настале и на подручју наше земље. Приликом тектонских покрета дошло је до издизања крупних структура, набраних планина, Динарида, Шарских и Карпатско-балканских планина, али и до преобликовања ранијих структура. Услед бочног потиска на

Панонски басен Северно од Српско-македонске масе спуштено је копно и формиран је Панонски басен, у који је продрла вода из Тетиса. Тако је формирано Панонско море пре око 27 милиона година. Панонско море је било део Паратетиса, мора насталог северније од Тетиса. Оно је отекло пре око 600.000 година. Када је оно нестало, формирана је речна мрежа на простору Панонског басена. Док је постојало, ниво Панонског мора се мењао. Када је ниво био највиши, Панонско море се простирало све до Грделичке клисуре. Значи, захватало је долину Велике Мораве, доњи и део средњег тока Јужне Мораве те долину Западне Мораве. То су били заливи тадашњег Панонског мора, као и долина Колубаре. Планине на простору данашње Шумадије биле су острва у том мору. У највишој фази ово море је било повезано са језерима на простору данашњег Косова и Метохије, а

Геотектонске јединице Србије

Панонски басен између Динарида, Алпа и Карпата

21

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

– Островица, Котленик), око Косовске котлине (Звечан, Велетин, Мркоњски вис). Данас нема активних вулкана у нашој земљи. На постојање вулкана указују угашене вулканске купе обликоване под дејством егзогених сила. Да је постојала вулканска активност, указује и богатство руда чија су лежишта повезана са изливима магме. Са вулканима су повезани и термални и минерални извори.

она су опет имала везу са Егејским морем. Захваљујући Панонском мору имамо басене угља јужно од Саве и Дунава, у ободу Панонског басена (Колубарски, Костолачки, Алексиначки), али и у котлинама на Косову и Метохији. У исто време када се формирао Панонски басен на северу, формиран је Понтијски басен у источном делу наше земље, у коме се данас налази Влашка низија (Мезијска или Понтијска).

Вулканска активност Од најстаријег геолошког времена до пре шест милиона година, на територији Србије је била присутна вулканска активност. Пре око шест милиона година престале су и последње активности вулкана. Вулкани су повезани са раседима. Њихови остаци су у источној Србији (средишњи део Карпатско-балканских планина – Црноречка област), на простору Српско-македонске масе (код Врања Облик и Грот), али и на простору Динарских планина (код Новог Пазара Мутол врх), Вардарске зоне (Рудник

Островица

Док се формирао рељеф под дејством ендогених сила, у исто време су деловале и егзогене силе. Данашњи рељеф Србије је последица и рада падинских процеса, флувијалне, еолске, крашке, глацијалне ерозије и акумулације, као и деловања човека. Звечан

22

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Вулкани у Србији Стручњаци који се баве истраживањем вулкана називају се вулканолози. Према њиховим проценама, у наредних 100.000 година у Србији неће доћи до ерупције вулкана. Међутим, у геолошкој прошлости на простору Србије било је доста активних вулкана. Најинтензивнија вулканска активност догодила се пре око 80 милиона година. Тада се магма изливила на површину на више места на територији Србије. Тада је настао андензитски масив, који се протеже од Мајданпека до Књажевца у дужини од око 80 km ваздушном линијом. Тај простор источне Србије, због некадашње вулканске активности, има велико рудно богатство (бакар, олово, цинк, злато, сребро).

Некадашњи вулкани на територији данашње Србије

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Под дејством којих орогенеза је настао рељеф наше земље? Које је најстарије копно у нашој земљи и када је настало? Када и где су настале набране планине на тлу Србије? Када је настало Панонско море и до када је постојало?

23

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

5

СЕИЗМИЗАМ СРБИЈЕ

Како се зове место у Земљи где настаје земљотрес, а како место на површини Земље изнад места настанка земљотреса? Које су скале за одређивање јачине земљотреса?

Настанак и подела земљотреса

Кључни појмови: земљотреси, сеизмограф, природни земљотреси, вештачки земљотреси

У свету су најчешћи плитки земљотреси – око три четвртине свих земљотреса. Око једне петине земљотреса је средње дубине, док остали спадају у дубоке земљотресе.

Земљотреси, потреси или трусеви, нагли су, изненадни и краткотрајни покрети слојева Земљине коре. Најчешће су изазвани унутрашњим силама. Земљотреси могу настати – природним и – вештачким путем.

Земљотреси у Србији На територији Србије, као и целом Балканском полуострву, не јављају се тако снажни земљотреси. У Србији су се јављали земљотреси магнитуде око 5,8 јединица Рихтерове скале. А према проценама сеизмолога, земљотреси не би требало да буду јачи од 6,2 до 6,3 јединица по Рихтеру. Међутим, много је битно на којој дубини је земљотрес. Није иста разорна снага земљотреса на површини, код два земљотреса исте магнитуде по Рихтеру, на различитим дубинама. Земљотреси на мањој дубини имају већу разорну снагу на површини него они на већим дубинама.

Природним путем потресе углавном изазивају активни тектонски покрети дуж уздужних и попречних раседних линија, ерупција вулкана, обрушавање стена у подземним каналима, услед одроњавања велике масе земљишта и друго. Земљотреси настају и услед људских активности. Са напретком технике и технологије све је већа опасност изазивања земљотреса вештачким путем. Пошто их изазива човек, ови земљотреси се називају и антропогени. Земљотреси се могу поделити и према месту где се јављају на: – копнене и – подморске.

Размислите и закључите – зашто је тако?

Жаришта земљотреса у Србији налазе се на дубини од једног до 45 km. Најчешћи земљотреси у Србији почињу на дубини од око 20 km испод површине.

Које су последице подморских земљотреса? Које су последице копнених земљотреса?

Република Србија, са сеизмолошког становишта, припада подручју медитеранске трусне области, која је повезана са Евроазијском и Афричком тектонском плочом.

Према положају хипоцентра земљотреси се деле на: – плитке (од 0 до 70 km), – средњих дубина (од 70 до 300 km) и – дубоке земљотресе (дубљи од 300 km).

24

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

У Србији се издваја десет трусних области: – Копаоничка, – Рудничка, – Крупањска, – Маљенска, – Лазаревачка, – Свилајначка, – Голубачка, – Краљевачка, – Урошевачко-гњиланска и – Врањска. Највећи број ових трусних области се налазе у Вардарској зони или у њеној непосредној близини. Најбројнији и најјачи земљотреси јављају се дуж раседа. На јужном ободу Панонског басена постоји низ раседа, најизраженијих код Београда. Дуж тих раседа се спуштало дно Панонског басена. Чести и јаки трусеви јављају се на просторима где се налази мрежа раседа. И управо су такве котлине на простору Српско-македонске масе. Ту се издваја Врањска котлина. У ову групу спадају и земљотреси у Жупи, дуж раседа који пролазе северном страном Копаоника. Земљотрес

Магнитуда по Рихтеру

Година

Голубац

5,0

1874.

Свилајнац

5,8

1893.

Урошевац

5,7

1921.

Лазаревац

6,1

1922.

Рудник

6,0

1927.

Копаоник

5,8

1980.

Мионица

5,7

1998.

Трусне области Србије

скале. Приликом потреса погинуло је двоје људи а повређено око 200, и причињена је велика материјална штета. Земљотреси представљају једну од највећих природних непогода. Велики проблем је што их човек не може предвидети и поред напретка технологије. Човек не може да га спречи. Али зато настоји да ублажи његове катастрофалне последице. На више начина може смањити последице земљотреса, између осталог, обуком становништва како да се понаша приликом земљотреса. Посебно је нужно прилагодити градњу објеката трусном подручју.

Земљотреси у Србији крајем 19. и током 20. века

У 21. веку најјачи земљотрес који је погодио Србију догодио се код Краљева у ноћи између 2. и 3. новембра 2010. године. Овај земљотрес је био магнитуде 5,4 јединица Рихтерове 25

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Приликом градње на трусним подручјима треба избегавати градњу вишеспратница. А када се и граде објекти са више спратова, треба: – користити чврсте конструкције од армираног бетона, гвожђа и дрвета, – повезати међусобно зидове гвозденим шипкама, – укопати темеље, – мешати малтер са вуном, – све чешће користити и нове еластичније материјале (легура никла и титанијума – нитинол).

Како човек може изазвати земљотрес? Човек својим активностима доводи у опасност и самог себе. Рударске активности, подизање огромних брана, примена технике за добијање нафте и гаса из шкриљаца приликом убризгавања течности под притиском, бушења за експлоатацију топлоте из Земље, изградња солитера и експлозија нуклеарних бомби – само су неке од човекових активности које могу да проузрокују земљотрес. Научници са британског Универзитета „Дарам” саставили су базу података „HIQuake” о земљотресима које је изазвао човек. У ову базу се бележе подаци које су све људске активности до сада изазвале земљотресе.

Републички сеизмолошки завод Након разорног земљотреса 7. априла 1893. године са епицентром код Свилајнца учињени су први кораци у развоју сеизмологије у Србији. Тада је Геолошки завод Велике школе у Београду почео да прикупља податке о земљотресима. Године 1906. Филозофски факултет Универзитета у Београду донео је одлуку о изградњи објекта Сеизмолошког завода. Први сеизмографи су инсталирани 1909. године, а у јуну 1910. године на инструментима су регистровани први земљотреси. Све до 1980. године кориштени су механички инструменти за регистровање земљотреса. Данас Завод аутоматски прикупља податке са 23 сеизмолошке станице: Београд, Барје–Лесковац, Ђердап–Кладово, Селова–Куршумлија, Бајина Башта – Лазићи, Фрушка гора, Свилајнац, Дивчибаре, Гружа, Сјеница, Бор, Завој–Пирот, Трудељ, Ивањица, Текериш–Шабац, Кучево–Буковска, Бован – Сокобања, Босилеград, Зајечар–Грлиште, Суботица, Авала, Вршачки брег, Гоч–Краљево. Аутоматска и ручна обрада сеизмолошких података одвија се у централној сеизмолошкој станици у Београду и на централној мерној сеизмолошкој станици на Дивчибарама, која је истовремено и систем за чување података.

Објекти после земљотреса код Краљева 2010. године

Сеизмограм сеизмолошке станице у Гружи приликом земљотреса код Краљева 2010. године – изглед амплитуда

26

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ SJ_Subotica

SJ_Bosilegrad

Амплитуде земљотреса на дан 15. априла 2020. на станицама Суботица и Босилеград

Земљотреси слабе јачине су готово стално присутни. Такви земљотреси се не осете свугде на простору наше земље, што показују и сеизмограми за Суботицу, на дан 15. априла 2020. године. На овај начин можемо стално у протеклих десет дана пратити подрхтавања земљишта, као и присуство потреса у Републици Србији на сајту Републичког сеизмолошког завода: http://www.seismo.gov.rs/Seizmogrami.htm.

Сеизмолошке станице у Србији

Поред тога у реалном времену се размењују подаци са 37 сеизмолошких станица из земаља у окружењу и шире – Албанија, Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Северна Македонија, Румунија, Словачка и Словенија.

Непознате речи Сеизмолози – стручњаци који се баве проучавањем земљотреса.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ У поређењу са трусним подручјем у Пацифичком појасу, каква је јачина земљотреса у Србији? Које су трусне области у Србији и који део Србије оне захватају? Који су најјачи земљотреси у Србији од почетка прошлог века? Какви су земљотреси у Србији по дубини? Истражите – ко може предвидети земљотрес и пре него што га идентификује сеизмограф. Истражите на сајту Републичког сеизмолошког завода где је у протеклих десет дана било највише подрхтавања терена на простору Србије.

27

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

6

ТЕКТОНСКИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА

Који облици рељефа настају приликом тектонских процеса? Како се зову облици у рељефу настали под дејством ендогених сила?

На простору Србије три типа морфоструктура чине основу њеног рељефа. На северу и крајњем североистоку централне Србије простиру се низије. Јужније од Саве и Дунава пружа се обод низије, који се долинама река дубоко увлачи у трећи облик, а то је планинско-котлински простор.

Кључни појмови: низије, обод низије, планинско-котлински рељеф

На простору Влашке низије, на ушћу Тимока у Дунав, налази се најнижа тачка Србије, свега 28 m н. в. Јужна граница Панонске низије пружа се од Дрине (од Лознице) и дуж западног и северног обода Поцерине. Обухвата доњи ток Колубаре и доњи ток Велике Мораве и Млаве и код насеља Рам се везује за државну границу Србије према Румунији.

Низије и обод низија

Обод Панонске низије се простире јужније од Саве и Дунава и најнижих низијских делова Србије. Обод је нешто виши од низије и ту су присутни падински процеси и флувијална ерозија, за разлику од низија где се одвијају еолски процеси и флувијалнa акумулацијa. Обод Влашке низије захвата западни руб ове низије. Обод и једне и друге низије представља прелаз у рељефу између низија и планинско-котлинског рељефа.

Шта је низија? До које надморске висине су низије?

Низије у Србији захватају значајан део пространства наше земље. У северном делу је део Панонске низије, а у североисточном делу централне Србије је део Влашке низије (у новијој литератури се често среће појам Мезијска или Понтијска низија). Панонска низија се простире између Алпа, Карпата и Динарида. Она захвата делове Аустрије, Словачке, Украјине, Румуније, Србије, Хрватске, Словеније и Мађарске. Дно Панонског басена, у којем је настала Панонска низија, лежи највећим делом на простору Мађарске. Југоисточни део тог дна је на простору наше земље. На крајњем југоистоку Панонске низије у Србији, на ушћу реке Нере у Дунав налази се најнижа тачка Војводине 68 m н. в.

Планинско-котлински рељеф Која је разлика у изгледу набраних и раседних планина?

Јужно од обода Панонске низије је планинско-котлински рељеф. То је планински део Србије који се простире до надморске висине од 2.660 m, што је највиша тачка Србије (Велика Рудока на Шар-планини). Планинско-котлински рељеф чине планине

Влашка низија је источније од Карпатско-балканског лука и захвата простор дунавског Кључа и доњи део тока Великог Тимока.

28

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

пружају у правцу северозапад–југоисток. Издвајају се Старовлашке, Проклетијске и Шарске планине. Најзначајније Старовлашке планине су: Тара, Златибор, Златар, Голија, Јавор и др. Највиша је планина Голија (Јанков камен 1.833 m). На том подручју је и највиша висораван у Европи – Пештер. Ка југоистоку су Проклетије, које се пружају у правцу североисток–југозапад. Овај планински венац је подељен између Србије, Албаније и Црне Горе. На југоистоку су две пограничне планине између Албаније и Србије – Паштрик и Коритник. Између ове две планине пружа се долина реке Бели Дрим. Даље ка југоистоку је Шар-планина, погранична планина између Србије и Северне Македоније. Највиши врх Шар-планине (Титов врх 2.748 m) налази се на територији Северне Македоније.

настале услед набирања или раседања. Поред поменуте две групе планина, у оквиру ове зоне су и вулканске планине настале за време активног вулканизма на простору Србије. Вулканска активност на простору Србије је завршена пре око шест милиона година. Планинско-котлински рељеф Србије чине: – Динариди, – Вардарска зона, – Српско-македонска маса и – Карпатско-балкански лук. Динариди се налазе у југозападном делу Србије. У Динарском систему планине се

Котлине на простору Динарске планинско-котлинске зоне су: Сјеничка, Пријепољска, Прибојска, Ивањичка и друге. На географској карти пронађите групе планина, као и појединачне планине и котлине.

Вардарска зона обухвата следеће групе планина: Копаоничке, Шумадијске и Ваљевско-подрињске (Јадарски блок). У Копаоничке планине спадају: Копаоник, Гоч, Жељин, Столови, Рогозна, Јелица и друге. Код Шумадијских планина истиче се Шумадијска греда, која почиње од Калемегданског рта. На тој греди су планине: Авала, Космај, Букуља, Венчац и Рудник. Авала и Космај се налазе у ободном делу Панонског басена, али припадају планинско-котлинском рељефу. Како се иде од севера ка југу, повећава се висина планина на Шумадијској греди. Тако је Авала са 511 m најнижа, док је Рудник са 1.132 m највиши. Ваљевско-подрињске планине (Јадарски блок) су Гучево, Борања, Јагодња, Соколска планина, Повлен, Маљен,

Тектонске рељефне целине Србије

29

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Сувобор, Цер и Влашић. У овој планинској групи највиши је Повлен са 1.347 m. Поред ових планинских група Вардарској зони припада у Панонској низији и планина Фрушка гора. Између Вардарске зоне и Динарида простиру се Косовска и Метохијска котлина. Ове котлине су одвојене планином Дреницом и Језерском планином и Црнољевом. Косовска котлина се налази на надморској висини од око 550 m, док је Метохијска котлина на око 350 m. На географској карти пронађите групе планина, као и појединачне планине у оквиру њих и котлине.

Српско-македонска маса обухвата планинско-котлинску зону са западне и источне стране Јужне и Велике Мораве. Налази се између Вардарске зоне на западу и Карпатско-балканских планина на истоку. Са западне стране веће планине су Кукавица, Радан, Јастребац, Јухор. Источно од долине Јужне и Велике Мораве уздижу се планине Рујан, Бесна кобила, Дукат, Чемерник, Бабичка гора и др. Појединачне планине Српско-македонске масе јављају се и на ободу Панонског басена. Међу њима су поменуте планине са западне стране Јухор и крагујевачки Црни врх. На северу су Вршачке планине, које такође припадају Српско-македонској маси.

Сићевачка клисура између Сврљишких планина и Суве планине

Долине Јужне и Велике Мораве су композитне. Композитност ових долина се огледа у смени котлина и клисура. Веће котлине на простору који обухвата Српско-македонска маса су: Врањска, Лесковачка, Нишко-алексиначка, Горњевеликоморавска и Доњевеликоморавска. Највећа клисура је Грделичка, која спаја Врањску и Лесковачку котлину.

Карпатско-балканске планине представљају планински лук на истоку Србије. Оне се пружају од Дунава на северу до Руј планине на југоистоку, Српско-македонске масе на западу, а на истоку се настављају на простор Бугарске. Највеће планине овог лука су Хомољске планине, Кучајске планине, Мали Крш, Велики крш, Дели Јован, Озрен, Девица, Тупижница, Сврљишке планине, Сува планина и Стара планина. Највиши врх Карпатско-балканског лука је Миџор на Старој планини (2.169 m). Између планинских узвишења налазе се котлине. Међу већим су: Жагубичка, Сврљишка, Сокобањска, Зајечарска, Белопаланачка и Пиротска.

На географској карти пронађите планине и котлине у оквиру Српско-македонске масе.

На географској карти пронађите наведене планине и котлине.

30

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Вулканске планине у Србији Планине настале приликом вулканске активности налазе се широм наше земље. У Шумадији је јака вулканска активност била на Руднику, Авали, Космају, Котленику. У западној Србији, у Подрињу код Љубовије, било је вулканске активности, као и код Новог Пазара. У јужној Србији, Рогозна, затим Звечан, Мркоњски вис и Велетин на Косову и Метохији, потом Радан планина, као и код Врања Облик и Грот, остаци су некадашње вулканске активности. Некадашње вулканске купе налазе се у источној Србији, у Подунављу (Бољетин), на потезу од Мајданпека до Књажевца, и на југоистоку око Сурдулице. Захваљујући некадашњој вулканској активности ова подручја су веома богата рудом. Због великих резерви руда неке планине и носе назив по њима (Рудник, Копаоник).

Рудно богатство Рудника Рударење на планини Рудник је старо и више од 6.000 година. Наиме, на археолошком локалитету Прљуша на Руднику приликом ископавања и истраживања утврђено је да експлоатација руде бакра потиче из раног бакарног доба. На самој површини је откривено више од двадесет праисторијских окана. Утврђено је да су праисторијски рудари копали од дна према врху брда. Идући ка врху, јаловином су засипали доња, стара окна. Откривени су и праисторијски камени рударски батови кориштени у рударењу. Археолошко налазиште Прљуша највећи је познати праисторијски рудник бакра у Европи, што је утврђено на основу површине коју захвата, видљивих окана и налаза рударских алатки.

Облик и Грот код Врања

Рударска окна на Руднику

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Како се смењују тектонски облици рељефа Србије од севера ка југу? Које су и где се налазе највеће котлине Србије? Докле допиру на север планине Вардарске зоне и Српско-македонске масе? Како су Динариди и Вардарска зона подељени? Шта одликује долину Велике и Јужне Мораве? Која планина је највиша на простору Карпатско-балканских планина?

31

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

7

ПАДИНСКИ ПРОЦЕСИ

Који агенси утичу на спољашње обликовање рељефа?

Кључни појмови: јаруге, клизишта, одрони, сипари

Егзогени процеси се одвијају на површини Земље или у горњим слојевима Земљине коре. Изазвани су различитим агенсима и у њих спадају: падински, крашки, флувијални, глацијални и еолски.

– одрони, – сипари. Приликом делувијалних процеса настају јаруге. Ако се на великом простору јави већи број јаруга, настаје крајњи облик делувијалних процеса, а то је рђава земља (badlands). На више места у Србији имамо бедлендс: на Старој планини, у Грделичкој клисури, код Ваљева и др. Екстремни пример јаружања је Ђавоља варош код Куршумлије.

Падински процеси Падински процеси се одвијају у садејству воде и гравитације. То је процес преображавања падине премештањем растреситог покривача или блокова стена низ падину, и њиховог даљег транспорта и акумулације. На настанак падинских процеса утиче геолошки састав као и нагиб терена. Али поред ових фактора утичу и земљотреси, дневне амплитуде температуре, интензитет падавина, као и људске активности.

Ђавоља варош Ђавоља варош се налази у сливу реке Топлице, на обронцима Радан планине. То је екстремни пример јаружања у нашој земљи. На локалитету се налазе бројне „земљане пирамиде”. „Пирамиде” су настале услед деловања селективне ерозије на земљиште састављено од растреситијег материјала, док су врхови „пирамида” од чвршћег материјала, андензита. Простор данашње Ђавоље вароши некад је био место снажне вулканске активности. Настанку Ђавоље вароши допринео је и човек крчећи шуме.

Ови процеси се деле на делувијалне и колувијалне. Делувијални процеси представљају површинско спирање растреситог материјала, док колувијални процеси представљају покретање стенске масе под утицајем гравитације. Гравитација утиче на стабилност терена који су под одређеним нагибом. Последица тих промена је формирање нових ерозивних и акумулативних облика. На простору Србије присутни су следећи облици падинског рељефа: – јаруге, – клизишта, 32

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Приликом колувијалних процеса настају клизишта, одрони и сипари.

општина Жабари, Сремски Карловци, Сокобања, Коцељева и друге.

Клизишта настају када растресити слој земљишта клизи низ падину преко глиновитог слоја. Клизишта се активирају најчешће после великих количина падавина које се излучују у кратком периоду или после топљења снега. Клизишта у нашој земљи су претежно малих димензија, испод једног хектара, док су врло ретка она преко 100 хектара. На простору Панонске низије клизишта су веома ретка, јер нема геолошких и рељефних предиспозиција за њих. Спорадично се јављају са источне стране Тителског брега и са северне и источне стране Фрушке горе. Клизишта су најчешћа у перипанонском и планинско-котлинском делу Србије. Највећа клизишта су на појединим секторима река где оне нападају обалу. Такво је Черевићко, Чортановaчко, Крчединско, Ритопечко клизиште на Дунаву, затим Умка и Дубоко на Сави, потом Мрамор и Свети Спас на Јужној Морави. Општине с највећим процентом земљишта под клизиштима јесу београдске општине Звездара, Гроцка, Барајево и Чукарица, затим

Зашто је велики број активираних клизишта на територији београдских општина?

Клизишта у Србији најчешће настају између фебруара и маја (око 85 % свих клизишта наше земље). У том периоду, а посебно током маја излучи се и највећа количина падавина, што је и главни разлог активирања више клизишта. Клизишта се јављају након земљотреса. У Мионици 1998. године појавило се неколико клизишта. Услед излучивања велике количине падавина долази до активирања клизишта, као што су Завојско, Берковачко, Јовачко и друга. Клизишта настају често услед рада човека, изградње насеља, путева, крчења шума. Приликом градње Коридора 10 активирало се више клизишта, која су уништила оно што је направљено и продужило рок за завршетак радова.

В A

Б Тело клизишта (А) клизи преко глиновите подлоге (Б), одвојено од круне клизишта (В)

33

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Одрони настају приликом падања стенске масе с природних и вештачких одсека тамо где је нагиб већи од 70°. Када је задовољен услов нагиба терена на настанак одрона утиче осцилација дневне и годишње температуре ваздуха, што се преноси на стенску масу, затим настају услед бочног рада река, земљотреса, а може да их изазове и човек.

У Србији је велики број кућа па и читавих насеља изграђен на клизиштима, што представља велики проблем. То је главни узрок оштећења објеката у којима је ризично живети. Да би се спречила даља градња на теренима где су активна и потенцијална клизишта, неопходно је урадити катастар клизишта. Клизиште Нека од клизишта у Србији

Насеље

Општина

P (km2)

Ритопек

Ритопек

Гроцка

4,0

Јовачко клизиште

Островица Јовац

Владичин Хан

3,0

Клизиште Рамадан

Палилула

Београд

2,0

Алушко клизиште

Растиште

Бајина Башта

0,7

Клизиште Умка

Умка

Чукарица (Београд)

0,8

Мост слободе

Сремска Каменица

Нови Сад

0,7

Завојско клизиште

Завој

Пирот

0,3

Клизиште Свети Спас

Манојловац

Лесковац

0,2

Берковачко клизиште

Берковац

Мионица

0,1

Како човек изазива одроне? Како су путеви у планинском делу заштићени од одрона?

Одрони се најчешће јављају у клисурама и кањонима и на лесним одсецима. Одрони који настају у лесу су „земљани” одрони. Они се јављају на десној обали Дунава од ушћа Тисе до Земуна. То је источни део Сремске лесне заравни. А јављају се и на десној обали Тисе испод Тителског брега (Тителске лесне заравни). Зашто се на тим деловима тока Дунава и Тисе јављају лесни одрони?

За клисуре и кањоне су везани каменити одрони и они чине већину одрона у Србији. Клисуре са честом појавом одрона су Ђердапска (Дунав), Сићевачка (Нишава), Куманичка (Лим), Мојстирска или Рибарићка (Ибар), Овчарско-кабларска (Западна Морава), Горњачка (Млава) и клисура Јерме. Одрони се најчешће јављају током и после обилних падавина.

Kлизишта у Србији

34

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Сипари представљају акумулиран ситан и крупан стеновити материјал који се налази у подножју стрмих одсека. Најчешће настају на кречњачким теренима. Саставни део сипара је и точило – удубљење кроз које се материјал осипа низ падину. Сипарских зона има на многим планинама Србије и на странама клисура.

Сипар у клисури реке Пањице

Завојско језеро Завојско језеро се налази на реци Височици на око 15 km од Пирота. Настало је фебруара 1963. године када је велика количина расквашене земље склизнула и препречила ток реке. Тако је створена природна брана, коју је касније уредио човек. Вода из акумулације данас служи за производњу струје у ХЕ „Пирот”.

Одрон Јоц Одрон Јоц је највећи одрон забележен у Србији. Догодио се 1974. године у Голубачкој клисури на десној страни Дунава. Тело одрона је имало запремину од 400.000 m3, а кренуо је са висине од 250 m. Стенску масу која се одронила чинили су кречњаци. Том приликом румунску обалу је погодио талас висине од 30 m, ширина Ђердапског језера у том делу смањена је за трећину и знатно је оштећен пут кроз клисуру.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Како настају падински процеси и како се деле? Како настају клизишта? Шта све може да буде узрок клизишта и где су највећа у Србији? Како настају одрони и сипари и где их има у Србији?

35

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

8

РЕЉЕФ НАСТАО УСЛЕД РАДА ВОДА

Шта је речно корито, а шта речна долина?

Кључни појмови: речне терасе, клисуре, кањони, мртваје, спрудови, аде, алувијалне равни, плавине

Облици и процеси који настају услед рада вода називају се и флувијални. Услед рада вода настају различити ерозивни и акумулативни облици.

су старије терасе, а млађе су на 60 m, 30 m и 10 m. Терасе указују на мирне фазе у развоју рељефа. Присетите се шта су кањони а шта клисуре.

Ерозивни флувијални облици

Клисуре представљају један од најчешћих облика флувијалне ерозије у Србији. Оне су најчешће усечене у седиментним стенама, и то кречњацима, а ретко у магматским и метаморфним стенама. Код клисура се јавља и композитност – смена сужења и проширења. Такав је Ђердап, који се састоји од четири клисуре и три проширења (котлине): Котлине Клисуре Љупковска Голубачка Доњомилановачка Госпођин вир Оршавска Казан Сипска

Услед ерозивног рада река настају речне терасе, клисуре, кањони и мртваје. Речне терасе настају приликом усецања река и налазе се на већим надморским висинама. Већина тераса видљива је само у неким сегментима. Њихов систематски приказ указује на ток усецања реке. На току Дунава кроз Ђердапску клисуру утврђене су терасе на 370 m изнад Дунава, затим на 260 m. Приликом даљег усецања Дунава изграђене су терасе на 210 m, на 150 m и на око 100 m. То

Ду

на

в

Композитна долина Дунава на простору Ђердапа

36

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Ђердап је и најдужа клисура у Србији. Пресеца Карпате, а спаја два низијска дела: Панонску и Влашку низију. Укупна дужина Ђердапске клисуре износи 98 km. Ђердап припада групи антецедентних клисура. То су клисуре у којима се реке усецају у планински систем у исто време док се он издиже. Композитне клисуре настају због усецања речног тока у седиментима различите чврстине. У стенама веће отпорности настају сужења, а у стенама мање отпорности настају проширења.

Кањон Дрине – Котлијевачки

Највећа мртваја је Обедска бара. Мртваје су настале и у току Дунава, Тисе, Велике Мораве и других река. Једна од познатих мртваја у току Тисе је Русанда.

У Србији су значајне и друге клисуре: – Руговска клисура (на Пећкој Бистрици), – Овчарско-кабларска клисура (на Западној Морави), – Горњачка клисура (на Млави), – Клисура Трешњице, – Качаничка клисура (на Лепенцу), – Грделичка клисура (на Јужној Морави), – Бованска клисура (на Сокобањској Моравици), – Кончуљска клисура (на Биначкој Морави), – Сталаћка клисура (на Јужној Морави), – Багрданска клисура (на Великој Морави), – клисура Сврљишког Тимока, – Сићевачка клисура (на Нишави) и бројне друге.

Обедска бара

Знатно су ређи кањонски делови тока појединих река. Издвајају се кањонске долине Лазареве реке, Дрине (Кањон Звијезда или Котлијевачки), Увца. Најдужи је Кањон Звијезда (око 16 km), а и један од дубљих (око 950 m).

Акумулативни флувијални облици Акумулативни облици настали услед рада река јесу спрудови, аде, алувијалне равни и плавине. Акумулативни облици најчешће настају на низијском простору јер ту ослаби

Приликом меандрирања река у алувијалној равни и напуштања појединих њених меандара услед речне ерозије настају мртваје.

37

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

имају алувијалну раван само у котлинским проширењима. У појединим деловима тока изузетно широку алувијалну раван имају Дунав, Тиса, Сава и Велика Морава.

кинетичка енергија река па долази до таложења материјала. Најпре се таложи крупнији материјал, а потом све ситнији.

Плавине настају од наносног речног материјала у подножју долинских страна, на местима где стрма речна корита бочних притока излазе на долинску раван главне реке. Излазећи на долинску раван главне реке, њихова транспортна снага опада, а наносни материјал се акумулира у облику плавине. Највећа плавина у Србији је она коју је створила река Дрина на изласку из планинског подручја свог тока. То је двојна плавина. Са источне стране је равница Мачва, а са западне стране равница Семберија. Након формирања плавине Дрина је померила и ток Саве ка северу.

Крчединска ада Крчединска ада је део Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит”. Површине је 9 km2 и једна је од већих ада на Дунаву. Дужине је око 5 km, а ширине око 3 km. Ова ада представља рај за љубитеље природе, екологије и фото-сафарија. Овде стока живи слободно, а међу њима су мангулице, краве, степско говече, дивљи коњи, магарци, овце. У овом резервату има 172 врсте птица. Простор око аде је највеће мрестилиште шарана, кечиге и штуке на Дунаву.

Спрудови се формирају у плитком делу речног корита. Када се формирају спрудови, може доћи и до дељења речног тока. Приликом даље акумулације материјала спрудови могу еволуирати у аде – речна острва. На току Дунава су аде: Нештинска, Черевићка, Букинска ада (настала услед рада човека), Грочанска, Крчединска. На ушћу Саве у Дунав налази се ада Велико ратно острво. Алувијалне равни настају услед таложења материјала који река носи приликом изливања и плављења. На тај начин се речни материјал преноси и ван корита реке. Низијске реке имају широке алувијалне равни, док реке у планинским областима

Велико ратно острво на ушћу Саве у Дунав

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ На којим рекама су највеће клисуре у Србији? Наведите неке од њих. На којим рекама су највећи кањони у Србији? Шта је композитна речна долина и која је најдужа у Србији? У ком делу Србије има највише ада и мртваја?

38

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

9

КРАШКИ ПРОЦЕС

У којим стенама се јављају крашки процеси? Наведите бар један облик у рељефу који се јавља услед крашког процеса.

Кључни појмови: вртаче, увале, крашка поља, пећине, јаме

Крашки процес је хемијски процес деловања воде и угљен-диоксида на седиментне стене – кречњак и доломит. Вода делује тако да хемијски раствара наведене стене. Крашки процес се разликује од осталих процеса јер вода раствара кречњак, а не премешта материјал с једног на друго место. Управо због растварања стена, вода не тече по површини него понире, тако да су крашки терени богати подземним водама, које мењају своје токове у унутрашњости стенске масе због сталних хемијских процеса у кречњацима. Крашки терени су најзаступљенији у југозападној и источној Србији, то јест у Динаридима и Карпатско-балканским планинама. На простору Динарида крашки терени су заступљени на Тари и Звијезди, Златибору, Пештерској висоравни, Мокрој гори и Жљебу, на Паштрику и Коритнику. На простору Карпатско-балканских планина, крашких терена има на Мирочу, Великом Гребену, у сливу реке Вратне, на Хомољским и Кучајским планинама, Озрену, Девици, Тресибаби, Тупижници, Сврљишким планинама, Старој планини са Видличем и на Сувој планини. Крашки процеси, на мањим површинама заступљени су и на простору Вардарске зоне, и то највише јужно од Ваљева – Лелићки и Бачевачки крас. Крашки простори захватају око 9,5% територије Србије.

Крашки рељеф у Србији

Површински крашки облици Површински крашки облици су: – шкрапе, – вртаче, – увале, – слепе долине, – крашка поља и – прерасти.

Услед крашких процеса настају различити површински и подземни облици рељефа.

39

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Увале су издужена удубљења која најчешће настају услед срастања вртача. Најизразитије су на истоку, на Карпатско-балканским планинама, али их има у мањем броју. Најизраженије увале су на планини Видличу.

Шкрапе су мањи површински крашки облици. То су бразде или жлебови усечени у кречњацима. Могу бити од неколико центиметара до неколико метара. Дубина жлеба зависи од моћности кречњака. У Србији се шкрапе најчешће јављају на већим надморским висинама. Присутне су на високој крашкој површи Валожје на Сувој планини, на Сврљишким планинама, на планини Девици, на Кучајским планинама и Мирочу.

Слепе долине су настале услед рада токова који долазе са терена који нису крашки. Када дођу до крашких терена, услед хемијских процеса ови токови пониру и ту се завршавају њихове долине. Такве долине су на планини Бељаници – Речке и Бусовате, на Кучају и Мирочу.

Шкрапе на Девици

Вртаче су удубљења у крашким теренима. Према облику удубљења деле се на левкасте, тањирасте, карличасте и бунарасте. Вртаче су најбројније на површи Мирочу. Истраживања су показала да их има око 25 на једном квадратном километру. Има их на Сувој планини, на Кучајским планинама, Бељаници, у крашким теренима јужно од Ваљева. Вртаче су присутне и у рељефу југозападне Србије, на Златибору и Пештерској висоравни.

Слепа долина – Бусовата

Крашка поља у Србији су мањих димензија. У југозападној Србији одлике крашког поља има Коштам поље (код Новог Пазара) и Пештерско поље, а у источној Србији Одоровско поље код Пирота. Прерасти су природни камени мостови. Настају услед урушавања пећинског свода или селективне ерозије. Ови облици су најзаступљенији у крашким теренима северног дела Карпатско-балканског лука. У долини реке Вратне постоје три таква моста – Велика, Мала и Сува прераст, Рајска прераст код Неготина, Ваља прераст код Мајданпека и Осаничка прераст код Жагубице. У западној Србији, на Златибору је прераст у селу Доброселица.

Вртача на Бељаници

40

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Пронађите на карти планине на којима се јављају поједини површински крашки облици. На Google Earth-у лоцирајте наведена крашка поља.

Подземни крашки облици У ерозивне подземне крашке облике спадају пећине и јаме. Пећине су претежно хоризонтални ходници и дворане, док су јаме претежно вертикални канали.

Ивков понор на Бељаници

Према досадашњим истраживањима спелеолога, најдужа пећина у Србији је Лазарева пећина (12.175 m). Пећина Велика клисура код Пећи дуга је око 7.300 m, Ушачки пећински систем је дужине око 6.200 m, док је Церјанска пећина код Ниша дужине око 6.000 m. Међу дужим пећинама је и Боговинска на Кучају код Бољевца (5.850 m).

Пећински украси

Најдубљи спелеолошки објекат је Ракин понор код Доњег Милановца на Мирочу (–303 m). Међу дубљим јамама су и Јама на Дубашници (–276 m) код Злота на Кучају, Јама на Ланишту (–266 m) и Фаца Шора (–266 m), обе такође на Мирочу, Ивков понор на Бељаници (–156 m) и други. Приликом акумулативних крашких процеса настаје пећински накит. Њега чине различити облици који се стварају унутар пећина. Сталактити су украси у виду леденица који висе с пећинске таванице. Ситни сталактити се називају коралима. Сталагмити су творевине у виду купе, које услед капања воде у крашким пећинама расту с пода пећине у сусрет сталактитима. Често се спајају и формирају стубове. Поред тога, у пећинама се формирају и драперије на некој пукотини или раседу где пролази вода. Бигрене каде у пећинама настају услед процеса крашке акумулације.

Бигрене каде у Стопића пећини

Драперија

41

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

У нашој земљи су бројне богато украшене пећине. Међу пећинама са најлепшим украсима су: Боговинска, Лазарева, Рајкова, Ресавска пећина, Церемошња, Верњикица и друге.

Сталагмити у Леденој пећини у Ушачком пећинском систему

Пронађите у близини ког насеља и у којој општини се налазе поменуте пећине.

Прерасти Вратне Река Вратна се улива у Дунав. Дужине је свега 30 km. Има изузетно живописну долину, која у појединим деловима има одлике клисуре и кањона. Али њена лепота није само у томе. Оно што је чини још занимљивијом јесу прерасти. Има их три: Мала, Велика и Сува прераст. Иако носи такво име, Мала прераст је највиша. Достиже 34 m висине, док јој је дужина 30 m а ширина 15 m. Нешто мање димензије има Велика прераст. Ове две прерасти, пошто се налазе у близини манастира Вратна, називају се и „Манастирска капија”. Око 3 km даље је Сува прераст, висине 20 m. Она је најнеприступачнија, али и најлепша.

Значајније пећине у Србији

Непознате речи Спелеолог – научник који се бави истраживањем и проучавањем пећина.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Како се деле крашки процеси? Зашто су крашки процеси другачији од других површинских процеса који обликују рељеф? Који су површински крашки облици и где их има највише? Који су подземни крашки облици и како настају? Где се налазе најдуже пећине и најдубље јаме у Србији?

42

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

10

РЕЉЕФ НАСТАО УСЛЕД РАДА ЛЕДА И ВЕТРА

Где се данас одвијају процеси приликом којих настају различити облици рељефа услед рада леда и ветра? Како лед и ветар утичу на стварање различитих облика рељефа?

Рељеф настао услед рада леда

Кључни појмови: циркови, валови, морене, пешчаре, лесне заравни

територије Србије. Планински врхови преко 2.000 m надморске висине били су под плеистоценим ледницима. Ледници су били најраспрострањенији на Проклетијама и Шар-планини.

Рад леда, односно рад ледника назива се и глацијални процес. Током овог процеса одвија се деловање леда на стенску масу. Том приликом се еродирана стенска маса транспортује на површину ледника, у његову унутрашњост, на бочним странама или испред самог ледника.

Трагови глацијације на Проклетијама крећу од Мокре горе, најсеверније Проклетијске планине. Ка југу, трагови су присутни на планини Жљеб и Хајли, у изворишним деловима Пећке Бистрице. Трагови глацијације на Проклетијама у Србији најраспрострањенији су у зони врха Ђеравице (2.656 m), окруженог цирковима и моренама. Јуничка планина, која припада Проклетијском венцу, најјужнији је део под глацијалним рељефом. Изразити су трагови глацијације у изворишним деловима Дечанске Бистрице. Сува планина (2.154 m) код Истока најнижа је планина Проклетијског венца на којој су забележени трагови глацијације.

Како се назива материјал који транспортују ледници?

Услед ерозивног рада ледника настају циркови и валови. Циркови су удубљења у којима настају ледници, а валов или ледничка долина је корито којим се ледник креће. У попречном профилу валови имају облик латиничног слова „U”. У цирковима, најчешће, након отапања ледника настају језера. Овај глацијални тип језера се још назива и „горске очи”.

Некадашње ледничке валове наследиле су реке које су наставиле да усецају своје токове и продубљују клисуре. Такве су клисуре Пећке Бистрице (Руговска клисура) и Дечанске Бистрице. Спуштајући се из виших делова ка нижим, ка Метохијској котлини ови ледници су носили велику количину моренског материјала. Приликом отапања ледника реке су наставиле да носе тај материјал и таложиле га у нижим деловима. На изласку из Руговске клисуре ка Метохијској котлини налазе се велике количине моренског материјала. У цирковима су настала језера, „горске очи”.

Размислите или потражите одговор у енциклопедијама или на интернету зашто се ова језера називају и „горске очи”.

Током плеистоцене глацијације високе планине на простору Србије биле су изложене утицају глацијалних процеса, јер је снежна граница била на око 1.950 m надморске висине. На тим планинама су и данас у одређеној мери сачувани трагови ерозивног и акумулативног рада ледника. Површине са траговима плеистоцене глацијације данас захватају мање од једног процента 43

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Рељеф настао услед рада ветра

Ђеравичка језера Ђеравичка језера (Велико и Мало) налазе се испод истоименог врха на Проклетијама, на висини од око 2.200 m надморске висине. Из Великог Ђеравичког језера истиче река Ереник, десна притока Белог Дрима. Велико Ђеравичко језеро има облик зуба, те се још назива и Језеро зуб. Дубина Великог Ђеравичког језера при средњем водостају је 3,8 m.

Рељеф који настаје под дејством рада ветра назива се еолски рељеф. Еолски рељеф Србије је представљен песковитим и лесним покривачем. Најзаступљенији је на простору Панонске низије. У перипанонском делу Србије и на простору Влашке низије јавља се само у фрагментима. Помоћу интернета или знања из историје и митологије откриј зашто се рељеф настао под дејством ветра назива еолски рељеф.

Трагови глацијације су забележени на Коритнику и Паштрику, планинама између којих је Бели Дрим усекао долину.

Услед еолских процеса у нашој земљи настале су пешчаре и наслаге лесних седимената – лесне заравни. Приликом таложења лесних седимената настала је растресита жућкаста стена – лес.

Још јужније је Шар-планина, која је, такође, била под плеистоценом глацијацијом. Велика Рудока, Љуботен, Пескови, као и десетак других планинских врхова у планинском венцу Шар-планине у Србији, имају висину преко или око 2.500 m, што указује да је под глацијацијом било око 600 m релативне висине. Са шарпланинских врхова су се спуштали ледници чије су долине такође наследиле реке, као што су Призренска Бистрица и Лепенац. Србији припада и 12 шарпланинских ледничких језера (Шутманско, Големо, Ливадичко и друга).

Пешчаре су настале у низијском делу Србије. Формиране су на крајњем северу Бачке (Бајско-суботичка пешчара), на југоистоку Баната (Банатска или Делиблатска пешчара), на улазу, као и на изласку Дунава из Ђердапске клисуре. На улазу су формиране и пешчаре пожаревачко-браничевског Подунавља (Рамско-затоњска, Градиштанска и Пожеженска). На изласку из Ђердапске клисуре, на простору Влашке низије су, формиране пешчаре (Кладовска, Радујевачка и Неготинска).

1

1 2 3 4

Бајско-суботичка пешчара Делиблатска пешчара Пешчаре на уласку Дунава у Ђердапску клисуру Пешчаре на изласку Дунава из Ђердапске клисуре

2 3

4 Пешчаре у Србији

44

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Најизраженије и најчистије наслаге леса налазе се на лесним заравнима, које су најпространије у Војводини, али их у сегментима има и јужно од Саве и Дунава. У Срему се простиру Сремска или Фрушкогорска лесна зараван и Земунски плато. У Банату се налазе Тамишки лесни плато и Јужнобанатска лесна зараван, која окружује Банатску пешчару. И на простору Бачке се налазе Бачка лесна зараван и Тителски брег (плато). Све лесне заравни су формиране за време ледених (глацијала) и међуледених (интерглацијала) доба. За време ледених доба било је мање падавина и хладније, тако да је вегетација била оскуднија. Тада су формирани светлији хоризонти лесних заравни. За време међуледених доба је било више падавина и топлије, тако да се формирала бујнија вегетација и у тим периодима су настали тамнији слојеви лесних заравни. Највише тамних и светлих зона имају Тителски брег и Сремска лесна зараван (седам светлих и шест тамних).

Профил дине у Градиштанској пешчари

Од рељефних облика који се јављају на пешчарама су дине и међудинске депресије. Песак на пешчарама је био покретан и стварао је недаће становништву све до почетка 19. века, када је захваљујући раду човека заустављено његово кретање. Тада се приступило пошумљавању ових простора. У највећој мери је пошумљена Банатска пешчара.

Геоморфолошки облици који се јављају на лесним заравнима јесу лесне вртаче, настале услед присуства калцијум-карбоната. Ова стена је због тога слична кречњаку. Потом, на лесним заравнима има долина, лесних одсека, сурдука, одрона и друго.

Бајско-суботичка пешчара се само малим делом налази на простору наше земље. Простире се на север све до Будимпеште. Настала је под дејством северозападног и северног ветра који су доносили песак из речних наноса Дунава и Тисе и њихових притока. Пешчаре су навејаване крајем плеистоцена и током холоцена, што значи да су почеци навејавања пешчара били пре око милион година. Банатска пешчара, пешчаре у пожаревачко-браничевском делу Подунавља и оне настале у Кључу и Тимочкој Крајини настале су услед деловања југоисточног ветра, односно кошаве. Банатска пешчара се налази између река Дунава, Тамиша и Караша. Пешчаре пожаревачко-браничевског Подунавља настале су уз десну обалу Дунава од Рама до Голупца.

Сурдуци

45

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

1

2

1 2 3 4 5 6 7

5

3 4

Бачка лесна зараван Тителски плато Сремска (фрушкогорска) лесна зараван Земунски плато Тамишки лесни плато Јужнобанатска лесна зараван Пожаревачка лесна греда

6 7 Простирање леса у Србији

Сурдуци у лесним заравнима Сурдуци настају на местима где површина лесног платоа прелази ка нижим геоморфолошким облицима. Настају природним путем, али се неки од њих услед рада човека продубљују и проширују. Људи оголе површински слој леса приликом чишћења од вегетације, тако да су површински слојеви леса више изложени дејству вода. Поред тога проширује се пролаз због изградње путева, и све то утиче на измене величине сурдука. Сурдуци су најбројнији на источној страни Сремске лесне заравни и на Тителском брегу.

У лесу формиран сурдук

Непознате речи Плеистоцен – једна од епоха током периоде квартар која је трајала од пре 2,58 милиона година до пре 11.700 година. Холоцен – последња епоха квартара која је почела крајем плеистоцена и траје до данас.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Где је данас присутан глацијални рељеф? Који су ерозивни, а који акумулативни облици настали услед рада леда и где су заступљени у Србији? Које су пешчаре у Србији и где се налазе? Где су лесни наноси и које просторе захватају? Који облици настају на површини лесних заравни?

46

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

11

УЗАЈАМНИ ОДНОС ЧОВЕКА И РЕЉЕФА

Да ли у вашој околини примећујете измене рељефа под утицајем човека? Да ли те измене могу да проузрокују проблеме за насеља и људе?

Кључни појмови: човек, ерозија, акумулација, непогоде

басен, Косовски басен. Рудник бакра у Бору такође представља површински коп. Дужине канала у подземним коповима свих рудника све су веће. Има и напуштених рудника, који са отвореним каналима нису безбедни за околину без добре заштите.

Свесни смо да је човек немоћан у односу на природне процесе и силе под којима се они одвијају. Али и поред тога, у дужем периоду човек може да узрокује извесне промене у рељефу. С напретком технологије, као и експлозивних средстава, моћ човека је знатно повећана. Међутим, човек мора бити свестан границе до које може да делује на природу. Када је пређе, тежња природе да врати своју равнотежу може бити изузетно бурна и донети велике катастрофе.

Експлоатишући глину и лес за производњу цигле, црепа и другог грађевинског материјала, човек такође мења рељеф. Са експлоатацијом камена мења се изглед планинских страна, па чак и висина појединих планинских врхова. Велики проблем представљају каменоломи који су активни унутар заштићених подручја. Чак и у националним парковима постоје каменоломи, што је такође велики проблем.

Утицај човека на рељеф Човек је још пре нове ере, у бронзаном и гвозденом добу, почео да утиче на рељеф и преобликује га копајући тунеле и подземне канале у потрази за рудом. Затим је наставио и у римском периоду, током средњег века, па све до данас. Археолози су открили трагове рударења старе неколико хиљада година на Копаонику, Руднику, Радан планини. Човек је у прошлости користио ручно прављено оруђе па су и начини рударења било много примитивнији од данашњих. Са усавршавањем технике и технологије рада у рудницима, и површинским и подземним коповима, утицај човека на преобликовање рељефа је све интензивнији. Копају се све дужи подземни ходници, односно све су веће дубине површинских копова.

Са изградњом путева, услед минирања за пробијање тунела, човек утиче на рељеф и преобликује га. Ови процеси могу проузроковати клизишта. Човек може изазвати клизишта копањем темеља и подрума приликом градње кућа, зграда. Копањем може доћи до отварања контакта водонепропусног и растреситог слоја земље, што је потенцијално клизиште ако дође до веће количине падавина пре градње објекта. Где је у Србији човек изазвао највећа клизишта?

Крчећи шуме човек изазива појачану ерозију земљишта. Изливање бујичних токова у планинским крајевима такође је повезано с експлоатацијом шума.

Површински копови у Србији у којима је човек преобликовао рељеф представљају рудници угља – Костолачки басен, Колубарски 47

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Ако се шуме крче у равничарским областима, појачава се разношење површинских лесних и песковитих слојева. Тај процес ерозије услед рада ветра и вода мења површински изглед равничарских терена, а ствара проблеме и становништву због преношења леса и песка.

Најнижа тачка Србије Најнижа тачка Србије налази се на ушћу Тимока у Дунав на 28 m надморске висине. Међутим, ако посматрамо утицај човека на рељеф, можемо утврдити да је најнижа тачка у Србији на висини од 21 m и она се налази на дну површинског копа Дрмно у оквиру Костолачког површинског копа лигнита.

Изградњом брана на рекама формира се акумулационо језеро, што утиче на интензивно таложење наноса. То узрокује успоравање речног тока и формирање бројних ада у речном кориту, као и оплићавање речног тока. Изградња канала утиче на измене у рељефу. Јадан од великих грађевинских подухвата био је крајем 18. и почетком 19. века, када је изграђен Велики бачки канал. Након Другог светског рата, изведени су обимни радови на комплетној изградњи Хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, што је изменило рељеф Панонске низије.

Површински коп Дрмно – најнижа тачка у Србији, настала услед антропогеног процеса

Клизишта приликом градње Коридора 10

Човек, тежећи да себи олакша живот, изводи бројне грађевинске подухвате, и мења лице Земље. Није реткост да се ове промене лоше одражавају на човека јер је природу тешко укротити. Поред лоших ефеката, извесне човекове активности повољно утичу на рељеф. Изузетно велик значај има пошумљавање, чиме се земљиште штити од ерозије.

Процес изградње ауто-путева у планинским крајевима подразумева обезбеђивање косина. И поред тога, често долази до одрона, клизишта, урушавања тунела, појаве подземних вода и сличних проблема. Овакви проблеми су били чести током изградње појединих деоница Коридора 10.

Утицај рељефа на човека Ерозивни и акумулативни процеси могу се одразити на човека. Лош утицај зависи од тога колико је човек спреман да их предвиди или обезбеди себе и читава насеља. Приликом акумулативног рада река формирају се алувијалне равни. То је плодно земљиште јер га реке стално обогаћују минералима и хранљивим материјама. На том

Потпорни зид на Коридору 10

48

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

На таваницама пећина могу постојати отвори – вигледи. Ови отвори представљају опасност за становништво и стоку која се креће у њиховој близини, јер могу упасти у пећински канал или дворану. У већини случајева исход је био кобан.

подручју су близу и подземне воде, па су та земљишта добра за повртњаке. Приликом поплава, реке могу да напусте свој некадашњи ток, пресеку меандар и формирају ново корито. Тај процес се везује за равничарске реке, које су се током историје изливале и ерозивним радом често негативно утицале на насеља. Обезбедивши обале и изградивши насипе, човек је свео поплаве на најмању меру. Међутим, када је водостај река екстремно висок, човек тешко може чак и насипима да заштити насеља. То се догодило 2014. године, када је за 24 часа пало више од 100 литара кише по квадратном метру, а за три дана (од 13. до 16. маја) више од 200 литара кише по квадратном метру. Велике количине падавина узроковале су поплаве бујичних токова, као и неких других река, али су покренуле и клизишта.

За човека је најважније да очува природну равнотежу и поштује законе природе. У супротном, природа настоји да све врати у равнотежу. Тај процес често за човека има катастрофалне последице, не само у Србији него у целом свету.

Крупањ 2014. године Од 13. маја 2014. године мештани, ватрогасци и полиција били су спремни да се боре са воденом стихијом. Иако су поставили напуњене џакове, камен и друго, у неким моментима све је било узалудно. Излило се пет река које теку долинским општинским подручјем. Тада је водена бујица мењала рељеф корита река, али је променила и живот мештана. Оно што река није уништила – уништили су одрони и клизишта преграђујући реке, које су се донекле повлачиле у своја корита. И наредних година Крупањ су погађале елементарне непогоде.

Због велике количине падавина и поплаве 2014. године, покренута су бројна клизишта и одрони у Србији. Клизишта су се појавила у општинама Бајина Башта, Пожега, Чачак, Краљево, Ваљево, Љиг, Крупањ, Медвеђа, Бојник и Лебане. Одрона је било у Подрињу, као и у општинама Косјерић и Горњи Милановац. Крашки ерозивни процес који се одвија непрекидно узрокује промене кретања воде у подземним каналима. То може имати за последицу пресушивање неког извора или напуштање неких подземних базена воде. Зато је становништво принуђено да тражи нове изворе воде.

Кућа у Крупњу 2014. године после поплава

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Како човек делује на рељеф? Који је повољан ефекат човека на рељеф? Који је неповољан ефекат човека на земљиште? Који су повољни утицаји рељефа на човека? Који су неповољни утицаји рељефа на човека?

49

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

12

КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ

У ком климатском појасу се налази наша земља? Између којих упоредника је климатски појас наше земље?

Клима или поднебље је просечно стање времена у некој области на Земљи условљено одређеним географским факторима. Време је тренутно стање атмосфере изнад неког подручја. То значи, да бисмо знали каква нам је клима, морамо дужи период да посматрамо време и бележимо податке с мерних инструмената. Након тога, радимо просек на дневном, месечном, годишњем нивоу и за дужи период. За одређивање климе и давање општих карактеристика климе неког подручја потребно је посматрати климатске елементе бар 30 година. Посматрање може трајати и 10 и 20 година, али се најбољи резултати добију ако се просек ради за 30 и више година. Наука која се бави проучавањем физичких својстава, стања атмосфере и процесима који условљавају промену времена назива се метеорологија, док климатологија проучава типове климе на Земљи.

Кључни појмови: температура ваздуха, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, облачност, инсолација, падавине

урбанизације и тако даље. Што се више иде ка северу, то је мањи угао под којим падају Сунчеви зраци. То је један од разлога што су јужнији предели Србије топлији од севернијих. Предели с нижом надморском висином имају вишу температуру него они са већом надморском висином. За колико опадне температура ваздуха на сваких 100 метара надморске висине? Како се зове инструмент за мерење температуре?

Мерни инструмент за мерење температуре се налази у метеоролошком заклону на висини од два метра. Инструмент је у заклону да не би био изложен директном сунчевом загревању. Температура се очитава три пута у току дана, у 7, 14 и 21 час. Добијене вредности се изражавају у °С. Приликом израчунавања средње дневне температуре сабирају се очитане вредности (с тим да се мерење које је читано у 21 час множи са два) и деле са четири. Ово је формула за израчунавање средње дневне температуре:

Климатски елементи Климатски или метеоролошки елементи су: температура ваздуха, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, облачност, инсолација и падавине. Вредности за све климатске елементе су дате за период од 1961–2010. године.

На основу добијених вредности израђују се карте средњих температура одређене територије. Линије које повезују места с истим температурама на месечном или годишњем нивоу зову се изотерме.

Температура ваздуха зависи од загревања топографске површине. То загревање зависи од географске ширине, рељефа, надморске висине, вегетације, земљишта,

Како ћете израчунати средње месечне и средње годишње температуре?

50

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

притисак ка југозападу постепено опада. Планински делови имају знатно нижи притисак. Годишња разлика у притиску између највиших и најнижих делова Србије износи око 270 mb.

Највиша средња годишња температура у периоду 1961–2010. утврђена је за метеоролошку станицу Београд (12,3°С). Станице које су на приближно истим надморским висинама, као што су Шабац, Лозница и Смедеревска Паланка, имају средњу годишњу температуру 11,3°С. Београд има већу просечну годишњу температуру, што је последица његове урбанизације, те се за такве градове каже да представљају урбано острво топлоте.

Зашто је у планинским пределима ваздушни притисак нижи него у низијским областима?

Ветар представља хоризонтално кретање ваздуха у односу на Земљину површину, изазвано неравномерним распоредом атмосферских притисака. Кретање ваздуха је усмерено од поља са високим притиском ка пољу са ниским притиском. Ветар се одређује према правцу из ког дува и по томе носи назив (западни, северац, југо, југоисточни и други). Међутим, локално становништво на мањем или већем простору ветровима даје и локална имена.

Колики је утицај мора долином Дрима и Белог Дрима, показују подаци средње годишње температуре за Призрен, чија је средња температура у истом периоду 12,1° С. Средња годишња температура за метеоролошку станицу Пећ, која се налази на 500 m надморске висине, изности 11,3° С. Најнижа средња годишња температура ваздуха је на највишој метеоролошкој станици у Србији, Копаонику (1.710 m н. в.) 3,2° С.

Брзина ветра се мери анемометром, а изражава се у m/s. Међутим, може се наићи и на податак да ветар има јачину. Његова јачина се изражава у бофорима. Брзину или јачину ветра можемо представити ружом ветрова. Поред тога, из метеоролошких годишњака се узимају подаци о честини ветрова. Честине се такође могу графички представити на ружи ветрова. Изражавају се у процентима или промилима.

Ваздушни или атмосферски притисак представља тежину којом ваздух делује на Земљину површину. Мери се барометром, а изражава се у милибарима (mb). Ваздушни притисак може бити – нормалан (на нивоу мора на 45° географске ширине и на температури од 0°С износи 1.013 mb), – низак или циклон (нижи од 1.013 mb) и – висок или антициклон (виши од 1.013 mb). У нашој земљи се издвајају три области с различитим атмосферским притиском: – области с ваздушним притиском вишим од 1.000 mb, – области с ваздушним притиском нижим од 1.000 mb и – планинске области.

Најдоминантнији ветрови у Србији су кошава и западни ветар. Кошава дува у хладнијем делу године. Њено дејство се осећа највише у Војводини, источној Србији, Поморављу и Шумадији. То је слаповит ветар који дува један, три или седам дана. Међутим, забележено је да је кошава дувала и 21 дан. Њена брзина је од 5 до 10 m/s, али може бити и од 25 до 30 m/s. Најјачи удари су на простору између Беле Цркве, Вршца, Великог Градишта и Београда. Западни ветрови су стални ветрови карактеристични за умерене ширине.

Првој области припадају северни низијски делови, нижи терени перипанонске Србије, Велико Помораље, Тимочка и Неготинска Крајина. У другу област спадају нижи терени у осталим деловима Србије, где ваздушни 51

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

W

N

NE

Е

SW

SE W

јачина у бофорима

Облачност

Ружа ветрова за метеоролошку станицу Сремска Митровица у периоду 1991–2012. године

Влажност ваздуха је количина водене паре у ваздуху. Мери се хигрометром. Може бити апсолутна и релативна. Апсолутна влажност ваздуха показује колико грама водене паре садржи 1m3 ваздуха. Релативна влажност је степен засићености ваздуха воденом паром и изражава се у процентима (%). У Србији је највећа годишња релативна влажност ваздуха у Љубовији (81,4%), а најмања у Призрену (68,5%) и Београду (68,8%).

потпуно ведро, онда је облачност 0. Када је небо потпуно прекривено облацима, облачност је 10/10 или 100%. Најмању годишњу облачност у Србији имају Смедерево и Нови Пазар (4,8/10), а највећу Пожега (6,4/10) и Текија на Дунаву (6,5/10). Инсолација или осунчавање представља обасјавање Земљине површине Сунчевом радијацијом – директном и расутом. Мери се хелиографом, а изражава се у часовима. Најмање осунчавање је у Пожеги – 1.535 часова, а највеће у Кикинди – 2.143 часа годишње.

Облачност је покривеност неба облацима. То је једини метеоролошки елеменат за чије се мерење не користи мерни инструмент. Одређивање облачности је субјективно и одређује се осматрањем или одока. Изражава се у десетинама или процентима. Ако је

Падавине су сви облици излучене водене паре који доспеју на Земљину површину. У њих спадају високе падавине – киша, снег и

140

30

mm

˚C 120

25

Падавине

100

20

80 15 60 10

40

Климадијаграм за метеoролошку станицу Београд, 2018. године

5

20 0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Падавине

39,3

58,1

64,8

39,7

56,2

121,6

53

44,8

11,2

18,6

35,3

60,7

Температура

5,3

2,3

6,9

18,2

21,5

22,3

23,2

25,5

20,3

16,4

8,8

3,3

Месеци

52

0

Температура

NW

3.00 2.80 2.60 2.40 2.20 2.00 1.80 1.60 1.40 1.20 1.00

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

град, и ниске – роса, слана, иње и поледица. Падавине се мере кишомером, а добијена сума се изражава у mm. Рачунају се суме на месечном, а потом годишњем нивоу. У Србији је годишња количина падавина различита. Наравно, с повећањем надморске висине повећава се и количина падавина. Већа је у западном делу него у источном. У Србији се просечно излучи око 670 mm годишње. Најкишовитији су мај и јун, а најмање падавина има у фебруару и октобру.

Прва метеоролошка осматрања у Србији „Владимир Јакшић (1824–1899) започео је метеоролошка осматрања у Србији. Може се сматрати да је он први српски метеоролог. Своја осматрања је вршио у кући на Сењаку, у Београду, пуне 52 године. Метеоролошка осматрања започео је 1. јануара 1848. године. У почетку је мерио минималну и максималну температуру ваздуха, а бележио је и временске појаве. Од децембра 1850. године почео је да мери падавине, а од октобра 1855. и релативну влажност ваздуха. Захваљујући Јакшићевом труду 1856. године радила је мрежа од 20 метеоролошких станица, а 1857. године чак 27 станица, што је вероватно представљало најгушћу такву мрежу на свету у том периоду.” В. Дуцић и М. Радовановић, 2005.

Падавине у Србији у периоду 1961–2010.

Данас подаци о свим климатским елементима на дневном, месечном или годишњем нивоу могу се наћи на сајту Републичког хидрометеоролошког завода.

http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/ klimatologija_godisnjaci.php

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Наведите климатске елементе. Којим инструментима се мере поједини климатски елементи? На сајту Републичког хидрометеоролошког завода из метеоролошких годишњака извуците податке за метеоролошку станицу најближу месту у којем живите, као и за метеоролошку станицу која се налази у неком другом делу Србије, за период од десет година, и нацртајте климатске дијаграме за температуру и падавине. Потом, анализирајте добијене климатске дијаграме и утврдите разлике. За исте метеоролошке станице урадите честину и брзину ветра, а потом нацртајте ружу ветровa.

53

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

13

КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ

На којој географској ширини се налази Србија? Да ли наша земља излази на море?

Кључни појмови: географска ширина, рељеф, удаљеност од мора, ваздушне масе различитих особина, земљиште, вегетација

Климатски фактори Фактори који утичу на климу Србије су: – географска ширина, – рељеф, – удаљеност од мора, – ваздушне масе различитих особина, – земљиште и – вегетација.

30°

45°

Када Сунчеви зраци падају под мањим углом загревају већу површину тако да је интензитет и количина Сунчеве енергије мања него када Сунчеви зраци падају под већим углом. Највећи интензитет и количина Сунчеве енергије је када Сунчеви зраци падају под углом од 90˚.

У зависности од географске ширине различит је упадни угао под којим падају сунчеви зраци на Земљину површину. Што се више иде ка екватору, то је упадни угао већи, тако да и Сунце јаче обасјава простор на који пада. Што се више иде ка половима, упадни угао је мањи, тако да исти зраци обасјавају већу површину па је загревање слабије. Наша земља се протеже око 500 km у правцу север–југ. У северном делу Војводине упадни угао сунчевих зрака је мањи него у јужном делу Србије. Зато је количина сунчевог зрачења у јужном делу већа него у северном делу наше земље.

ваздушних маса дубље у копно. Кроз долину Вардара долази утицај Егејског мора, који се осећа у јужним деловима Србије. А кроз долину Белог Дрима долази утицај Јадранског мора, који се осећа у Метохијској котлини. Преко Панонске низије, наша земља је широко отворена за континенталне климатске утицаје са севера и истока. Удаљеност од мора, као главног извора влажности, веома је важна због количине падавина која доспе до наше земље. Атлантски океан је главни извор влажности у нашим географским ширинама. Удаљен је од наше земље око 1.800 km. На путу до наше земље ваздушне масе прелазе планинске системе, што у извесној мери смањује количину влаге коју донесу до наше земље. Али и на простору наше земље, западни крајеви добијају нешто више падавина него источни.

Кроз које насеље у Срему пролази 45 паралела?

Рељеф на климу утиче надморском висином, правцем пружања планинских венаца у односу на ваздушне масе, рашчлањеношћу и експозицијом. Динариди, који се пружају паралелно са јадранском обалом, у извесној мери спречавају продирање маритимних утицаја дубље у унутрашњост. С друге стране, речне долине омогућавају продирање

Ка нашој земљи се крећу ваздушне масе из различитих удаљених праваца, али и различитих физичких особина. На климу Србије утичу ваздушне масе формиране 54

90°

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Преовлађујуће ваздушне масе које утичу на климу наше земље

За време у нашој земљи важан је антициклон који се формира око Азорских острва. Зими је изразит исландски циклон, али и сибирски антициклон.

изнад Атлантског океана, Средоземног мора и Африке, Арктика и Сибира. Атлантски океан је велики извор влажности за просторе умерених ширина, па тако и за нашу земљу. И поред велике удаљености, стални западни ветрови доносе падавине у Србију.

На климу у извесној мери утичу земљиште и вегетација. Огољено, стеновито и песковито тло се током летњег периода брже загреје, а током хладнијег брже хлади, што утиче на климу. Боја земљишта, поред растреситости, одражава се на климатске одлике. Тамнија земљишта привлаче и упијају више топлоте него светлија. Шумски покривач, ниске траве, култивисане биљке

Са простора Средоземља и северног дела Африке долазе нам топле ваздушне масе, које, када пређу Динариде, донесу извесну количину влажности и нашим просторима. Падавине које долазе из јужног правца, из северног дела Африке, носе са собом честице сахарског песка. Током зимског периода у источној Европи, Сибиру и на простору Арктика формира се поље високог ваздушног притиска. Те ваздушне масе се крећу ка Средоземљу, где је нижи ваздушни притисак. У таквим условима долази до продора хладних ваздушних маса. Због велике удаљености, све ове ваздушне масе се крећу преко различитих географских области, које им мењају особине, и тако измењене долазе до наших простора.

Чернозем – земљиште тамне боје

55

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

на различите начине модификују климу на локалном нивоу. Бујнија вегетација је бољи регулатор топлоте, док се због слабије вегетације ваздух брже загрева и хлади. Температура и влажност ваздуха у приземним слојевима зависе од инсолације током обданице и хлађења током ноћи. Зависе и од способности провођења топлоте у дубље слојеве земљишта, као и од влажности земљишта. Способност провођења топлоте је већа уколико су гушћи и чвршћи његови слојеви. Растресита земљишта, чије су шупљине напуњене ваздухом, лош су проводник топлоте и због тога се његова површина у току обданице доста загреје, а у току ноћи расхлади. Глиновито земљиште је бољи проводник топлоте од сувог растреситог земљишта, те се зато у току обданице површина глине мање загреје него површина песка, а у току ноћи се мање расхлади од песка. Међутим, како се пешчана површина у току топлог летњег дана знатно загреје, на дубини од само неколико центиметара температура је доста ниска. Услед тога долази до јаког хлађења површинског слоја песка у току ноћи, јер је провођење топлоте из дубљих слојева слабо.

Песковито земљиште у Банатској пешчари

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Како географска ширина утиче на климу Србије? Како рељеф утиче на климу Србије? Колико је Србија удаљена од извора влажности и како се то одражава на падавине код нас? Које ваздушне масе долазе до наше земље? Како вегетација и земљиште могу да утичу на климу?

56

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

14

КЛИМАТСКЕ ОБЛАСТИ У СРБИЈИ

Размислите каква је клима на простору где живите. Које су њене одлике? У којим је областима клима слич­ на оној где живите?

Кључни појмови: климатске области, климатски типови, температура, падавине

У различитим деловима Србије постоје веће или мање разлике у климатским одликама. Издвајају се области са доста сличним климатским обележјима, што помаже у одређивању климатских области, али и климатских типова. Климатске области су заокружене природногеографске целине у оквиру којих су заступљени одређени климатски типови. Климатски типови представљају врсте климе са специфичним одликама које су последица конкретних услова географског простора. У Србији се могу издвојити три климатске области: – Климатска област А, – Климатска област Б и – Климатска област В. Средње температуре и количине падавина за метеоролошке станице по климатским областима дате су за период од 1961. до 2010. године.

Климатске области Србије

Прва климатска област (А) обухвата Војводину, перипанонски део Србије до Западне Мораве, Велико Поморавље, источну Србију до Нишаве и доњи део Јужног Поморавља. Ова климатска област у највећем делу има одлике континенталне климе. Међутим, на вишим планинама источне Србије влада планинска клима, а највиши делови Старе планине имају одлике субалпске климе.

Чему погодују ниске температуре и снежни покривач на Старој планини?

Средње годишње температуре у овој области су нешто изнад 11,0° С. Највиша температура је у Београду 12,3° С. На планинама у овој области средња годишња температура је нижа и спушта се и до 7,0° С (Шумадијске планине, Јадарски блок, као и набране планине источне Србије). Стара планина се 57

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

котлине, на исток и запад до државне границе с Бугарском, Северном Македонијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором. Ова климатска област великим делом има одлике умереноконтинталне климе, али и планинске. Због рашчлањености рељефа, средње годишње температуре у овој области веома су различите. Речне долине су композитне. Котлине и клисуре су усечене између планина, које су често прекривене густим шумама. Правци речних долина су различити, а кроз долину Јужне Мораве јужни део Србије је отворен ка Повардарју и Егејском мору. Средња годишња температура у Врању је 11,0° С, у Босилеграду 8,5° С, на Златибору 7,5° С, Кукавици 6,3° С, Власини 5,9° С, а на Копаонику 3,2° С. Средње годишње количине падавина се крећу од 500 до 600 mm у околини Врања, а на планинама у источном делу ове области од 900 до 1.000 mm. На планинама у западном делу ове области је нешто већа количина падавина и креће се до 1.350 mm (на планини Побијеник). Снежни покривач на Копаонику просечно се задржава око 160 дана годишње.

Правци доминантних ветрова

издваја са најнижом средњом годишњом температуром, која се креће око 4° С. Средња јануарска температура је између –1,0 и 1,5° С , на вишим планинама и знатно нижа, а у Београду је 2,1° С. Средње јулске температуре крећу од 18,5° С до 22,0° С. Средња годишња сума падавина креће се од 500 до 700 mm у нижим деловима, а на планинама прелази и 800 mm. Доминантни ветрови су кошава, западни и северни.

Варијанта умереноконтиненталне климе је жупна клима. Она се јавља у котлинама које су окружене планинама и на тај начин заштићене од северног хладног ветра. Најбољи пример жупне климе у Србији је на простору Александровачке жупе.

На овом простору се налази и Неготинска Крајина, која има највећи степен континенталности на територији целе Србије. Овде се често дуже задржава хладан ваздух током зимског периода, или топао током летњег периода, због чега се јављају екстремне температуре. Управо зато се овде јављају и највеће годишње амплитуде температура ваздуха (Неготин 23,3° С).

Најниже температуре на простору друге области, а и на простору Србије, измерене су на Пештерској висоравни. Најнижа измерена температура на метеоролошкој станици Карајукића Бунари забележена је 13. јануара 1985. године (–39,5° С). Због екстремно ниских температура, Пештерска висораван се још назива и „Српски Сибир”. Највиша измерена температура забележена је

Друга климатска област (Б) налази се јужније од прве и простире се до Метохијске 58

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

јануар има негативну температуру (–0,5° С). На висинама од 1.000 до 1.100 m негативну температуру имају два зимска месеца (јануар и фебруар), а на висинама од 1.700 до 1.800 m четири месеца су са негативном температуром (од децембра до марта). Изнад 2.300 m шест месеци је са негативним средњим месечним температурама. У овим областима средња годишња температура се спушта и испод 3˚ С. На Шар-планини се просечно излучи око 1.300 mm падавина.

23. августа 2007. године 36,2° С. Средња годишња температура у Сјеници је око 8,0° С. Годишње се овде излучи око 800 mm падавина. На простору Сјенице снежни покривач се задржава око 100 дана. Најјужнији део ове области обухвата северни део Косовске котлине. Средње годишње температуре су више и крећу се преко 10,0° С (Приштина 10,2° С). Годишње се излучи нешто преко 600 mm падавина. Трећа климатска област (В) oбухвата Метохијску котлину и северни део Косовске котлине. У североисточном делу, побрђе Дренице омогућава продирање топлијих маритимних ваздушних струјања ка северном и средњем делу Косовске котлине. Највећи део ове области, услед утицаја с Јадранског мора, има одлике измењеносредоземне климе. У овој области се издвајају високе планине, Шара и Проклетије, које имају одлике планинске, па и субалпске климе.

Пошто нема метеоролошких података за те­м пературе на Проклетијама, тешко је утврдити тачне вредности. Врше се мерења падавина. На Јуничкој планини, која припада проклетијском систему, измерена је највећа годишња количина падавина, 1.417 mm у периоду од 1961. до 1990. године.

Урбано острво топлоте

Ово подручје има највише температуре у Србији, ако се изузме урбано острво топлоте у Београду. Температура у Пећи и Призрену је као у Београду иако се они налазе на већим надморским висинама. У западном делу Метохијске котлине излучи се око 800 mm падавина, док у источном делу око 600 mm.

У великим градовима, посебно у Београду, и зими и лети је топлије него у сеоском подручју, где има много више вегетације. Градови су много топлији због већег броја становника, индустрије, аутомобила, густе градње високих зграда, бетонских и асфалтних површина. Ту је емисија угљен-диоксида много већа него ван градских подручја. Због свега тога градови имају снажан ефекат стаклене баште, због чега су градови много топлији од околине. Према истраживањима, у Београду је данас топлије за један степен него пре 100 година.

Најјужнији део ове области, Шар-планина има ниже температуре, посебно у вишим деловима. У Средској котлини, до подручја на висини од око 700 m, само

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Наведите климатске области у Србији и где се простиру. Који су климатски типови издвојени у оквиру наведених климатских области? Како се мења температура са променом надморске висине? Како се мења количина падавина са променом надморске висине, а како од запада ка истоку? Где су најниже температуре у Србији и како се то подручје још назива?

59

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

15

ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ СРБИЈЕ

Ако живите у селу у низијским деловима Србије, распитајте се на којој дубини је вода у бунарима. Ако живите у планинским подручјима, распитајте се да ли има извора у близини вашег насеља или у њему.

Кључни појмови: фреатска издан, артешка издан, крашки извори

најраспрострањенија у низијским деловима. Ова издан се назива и слободна издан јер се налази изнад првог вододржљивог слоја. На нижим подручјима, након велике количине падавина, или у пролеће након отапања снега, дешава се да се ова издан појави и на самој површини. Према томе, падавине највише утичу на ниво фреатске издани. Фреатска издан у близини река храни се и водама из тих река, али се одвија и обрнут процес, реке се хране фреатским изданима.

Воде једне земље представљају њено природно и национално богатство. Ако је нешто национално богатство, то значи да је неотуђиво и да само та држава може да буде власник свих изворишта воде на том простору. То је веома важно, јер је познато да је у свету већ деценијама почела „борба” за изворишта чисте и питке воде. Велики број држава има проблем са несташицом квалитетне воде за пиће. Воде Србије су представљене подземним и површинским водама. Подземне воде обухватају издани, изворе, врела и минералне и термоминералне воде. Површинске воде у Србији, пошто је континентална земља, обухватају реке, канале и језера.

Ниво фреатских издани у Србији је највиши (максимум) у марту (као последица отапања снега), а потом у априлу и мају (као последица падавина). Најнижи ниво или минимум је у јануару, када се падавине у виду снега задржавају на површини.

У Србији су подземне воде неравномерно распрострањене. Најзначајније резерве подземних вода се налазе у алувијалним наслагама и у красу. Следећи типови издани су заступљени у Србији: – издан са слободним нивоом (фреатска издан), – издан између два вододржљива слоја (артешка и субартешка издан) и – крашке издани.

Становништво је некад копало бунаре до фреатске издани и та вода им је служила у домаћинствима за личне потребе, али и за напајање стоке. Фреатска издан је важна и у пољопривреди. Воде фреатске издани данас се не препоручују за пиће ако нису прерађене. То је отворена издан у коју се са кишницом сливају и различите хемијске супстанце које се користе у пољопривреди. До фреатске издани доспевају и различити отпади са депонија, из домаћинстава, индустрије, река, што смањује квалитет тих вода. Уз физичку, хемијску и бактериолошку прераду фреатске воде се

Фреатска издан Фреатска издан је присутна у алувијалним наслагама Дунава, Саве, Тисе, Тамиша, Велике Мораве, Колубаре, Тимока, као и њихових притока. Према томе, фреатска издан је 60

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

могу користити за пиће, као и у прехрамбеној индустрији.

да избије на површину, већ дође до одређене дубине, потребно ју је извлачити пумпама, то су субартешки бунари. Артешки и субартешки бунари су некад били једини извор снабдевања питком водом у насељима Војводине. Артешке воде су много чистије него фреатске, јер загађења са површине не допиру до њих. Налазе се на већим дубинама и могу бити у више хоризоната.

Рени бунари Рени бунари су пумпна постројења која обезбеђују сирову бунарску воду за прераду и добијање питке воде за снабдевање насеља. То су грађевине које имају бетонску цев укопану од 20 до 30 m и пречника 6 m. Цела конструкција рени бунара је бетонирана. У његовом дну су дренажне цеви. Све воде које се скупе у дренажним цевима долазе у рени бунар, који представља основни сабирни бунар. Одатле вода даље иде на прераду.

Артешки бунар у Меленцима

Површина храњења артешке издани Горњи ниво артешке издани

Рени бунар у Новом Саду – бунари који црпе воду за водовод у Новом Саду

Ниво самоизлажења артешке воде Бунар са фреатском Субартешки бунар водом

Артешки бунар

Ниво фреатске издани

Артешка издан Артешке издани распрострањене су у оквиру неогених седимената. Артешка издан је између два вододржива слоја. Ове издани се хране водом из удаљених планинских подручја која окружују басене. Области храњења артешких вода у Панонском басену налазе се на падинама Алпа, Динарида и Карпата. У артешким изданима је вода под великим притиском. Када се избуши горњи вододрживи слој, ова вода под притиском избија на површину (артешки бунари). Међутим, ако вода нема довољно јак притисак

Фреатска издан Прв и Други водонепропусни слој

водон епропусн и слој

Артешка издан

Артешка издан

Количина воде и притисак у овим изданима зависи од количине падавина у областима које су далеко од артешких и субартешких бунара.

61

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Подземне воде у крашким теренима

два периода. Од октобра до маја је веће храњење ових издани, али су и честе осцилације. Од маја до октобра су блаже промене, али и стално снижавање и пражњење издани. Крашка врела су бројна на свим планинама где се јављају крашке издани, и у Карпато-балканидима и у Динаридима, али и у Вардарској зони.

Крашке изданске воде су распрострањене у Карпатско-балканским и Динарским планинама. Јављају се на подручјима у чијем су геолошком саставу присутни кречњаци. Подземне воде у крашким теренима хране се понирањем површинских вода. Количина воде у подземним каналима у крашким теренима зависи од падавина и понирања површинских токова. Највећи понори у Србији су на Бељаници (Речке – Ивков понор и Бусовате), затим понор Брезовице, Дубашнице и Микуља на Кучају, на Сврљишким планинама, понор Одоровачке реке на Видличу и други.

Где се у Вардарској зони налазе крашки терени?

Крашка врела су једини извори снабдевања водом у таквим теренима, поред површинских река. Они су често каптирани, па се та вода користи за водоснабдевање, наводњавање или за неке друге потребе. Често је случај да се на крашким врелима изграде рибњаци. Вода реке Рашке, након што избије из врела, усмеравала се на турбине Хидроелектране „Рас”. Међутим, данас се она не користи.

Извори и врела Места на којима се вода јавља на површини називају се извори или врела. Извори су места где подземне воде избијају на Земљину површину, а настају када топографска површина пресече вододрживе хоризонте. Најчешће је то случај у речним долинама, јаругама или на планинским странама. Врела су крашки извори који настају на местима где топографска површина пресеца пукотине и подземне канале којима се креће подземна вода.

Панонски басен, због геолошке структуре и низијског терена, нема значајних природних извора. Изузетак су Фрушка гора и Вршачке планине, као и ободни делови лесних заравни и пешчара, где су извори релативно чести. Ови извори имају знатно мању издашност па се слабо и користе.

Крашка врела имају велику издашност. Највећу издашност (52 m3/s) има врело Белог Дрима из Радавачке пећине на северу Метохије. Велику издашност има врело Млаве (и до 15 m3/s). Издашност крашких врела има

Непознате речи Каптажа – затварања врела или извора системом цеви и других уређаја због њиховог рационалног коришћења за водоснабдевање или наводњавање.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Како се другачије назива слободна издан и како се она храни? Који су проблеми фреатске издани и да ли је та вода за пиће? Како се назива издан између два вододржива хоризонта? Какав је квалитет ове воде и зашто? Где има највише крашких врела и која су специфична?

62

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

16

МИНЕРАЛНЕ И ТЕРМОМИНЕРАЛНЕ ВОДЕ

Да ли знате неку бању у вашој средини? Које се болести лече у њој?

Кључни појмови: хладне воде, хипотерме, хомеотерме, хипертерме, коришћење вода

– хомеотерме и – хипертерме.

Србија је међу првим државама у Европи по броју извора термоминералних вода и њиховим карактеристикама. Богатство термоминералним водама у Србији је последица палеовулканске активности, тектонских покрета и раседања, као и рада човека на истраживању нафте. У нашој земљи има око 300 места с изворима минералне и термоминералне воде. Нека места су туристички уређена и имају добар годишњи промет. Међутим, има места познатих само локалном становништву. У појединим бањама температуре воде су међу највишим у Европи, али оне нису уређене. Све то упућује да треба још много улагања да би се оне развиле, али и адекватно користиле за различите потребе.

Хладне минералне воде имају температуру до 20° С. Такве су воде Паланачког кисељака, Приличког кисељака, извор „Снежник” у Врњачкој Бањи, Буковичка бања, Стари Сланкамен. Хипотерме имају температуру вишу од хладних минералних вода, али нижу од температуре људског тела, од 20 до 34° С. Ову температуру воде имају Рибарска Бања, Сокобања, Бања Ковиљача, Новосадска (Јодна) бања, Врдник и друге. Хомеотерме одликује температура од 34 до 38°С. Овакву температуру воде имају Нишка Бања, неки извори у Врњачкој Бањи, Рибарској и Луковској бањи.

Воде које из велике дубине избијају на површину Земље могу бити минералне и термоминералне. Минералне воде имају лековита својства јер садрже више од једног грама растворених минералних материја у једном литру воде. Још се називају и лековите воде. Садрже различите минерале, сумпор, гвожђе, јод, натријум, калијум, магнезијум и друге. Ако им је температура повишена, називају се термоминералне воде.

Зашто су хомеотерме добиле такав назив?

Хипертерме имају температуру вишу од 38° С. У ову групу спадају бање са изузетно високом температуром воде, после термалних извора на Исланду, најтоплију у Европи. Таква је Врањска Бања са температуром воде 96° С, а има извора у овој бањи који прелазе и 110° С. И поред тога, вода ове бање је слабо искоришћена. Изузетно високу температуру имају Јошаничка Бања (78° С), Сијаринска бања (75° С), Куршумлијска Бања (68°С), Луковска бања (61° С), Новопазарска бања (54° С) и друге бање.

Подела минералних вода Према температури минералне воде се деле у четири групе: – хладне, – хипотерме, 63

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Један од извора у Јошаничкој Бањи

Бања Ковиљача

Врњачка Бања

Бање Србије

Нишка Бања

Коришћење минералних и термоминералних вода

искоришћеност хидрогеотермалне енергије је велика, и то за: – производњу струје, – загревање насеља, – производњу пољопривредних култура у стакленицима и пластеницима, – лечење – флаширање и – изградњу аква-паркова (забавних паркова) и друге сврхе.

Воде које имају високу температуру и долазе из велике дубине могу се користити на различите начине. Ове воде спадају у обновљиве изворе енергије, а таква енергија се назива хидрогеотермална енергија. У развијеним земљама света, као што су Исланд, Јапан, САД, Мађарска, Италија, 64

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Термоминерални извори у Србији се само делимично користе. Највише се користе за лечење, али ни то није у довољној мери. У том погледу су најзначајније бање: Сокобања, Врњачка, Нишка, Ковиљача, Сијаринска и Луковска.

Топла вода – благо Мачве Хидротермална истраживања Мачве су почела још 1982. године. Из осам бушотина деценијама је свакодневно отицала енергија, која, када се прерачуна, кошта као 63 тоне течног горива. Након скоро четири деценије урађен је пројекат да се том енергијом загрева осам јавних објеката у општини Богатић. За то ће се користити тек половина енергије једне бушотине. Има и бушотина са водом веће температуре, тако да су њихови потенцијали већи, и чекају пројекте за реализацију њихове примене.

Мало простора се загрева овим водама, иако је велики потенцијал. За загревање различитих простора користи се вода само Врањске, Јошаничке, Сијаринске и Луковске бање и неке термоминералне воде на простору Војводине и Мачве. Изузетно је мали проценат искоришћености ових вода у пољопривредне сврхе (у Врањској Бањи и на простору Мачве). За флаширање се користе извори Буковичке, Врњачке, Бујановачке, Пролом бање, Бање Врујци, Паланачког кисељака и других. Коришћење хидрогеотермалне енергије је у плановима и у повоју. Највећи потенцијали су у Мачви, Срему и северном делу Баната. У Војводини и Мачви температура воде достиже 80°С. До ових вода се дошло приликом истраживања и тражења нафте. Да ли у вашој средини има неискоришћених термоминералних вода? Размислите за шта би могле да се користе.

Топле и минералне воде Србије представљају велики али слабо искоришћени потенцијал. Посебан проблем је што њихов квалитет и количина нису довољно истражени.

Термалне воде Мачве

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Који су узроци појаве великог броја минералних и термоминералних извора у Србији? Како се деле минералне и термоминералне воде? За шта се користи термоминерална вода у Србији? На основу знања из хемије, какав мирис имају сумпоровите воде? Истражите како се некад називала Бања Ковиљача.

65

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

17

РЕКЕ СРБИЈЕ

Шта је речна мрежа? Шта је речни систем?

Кључни појмови: реке Црноморског слива, реке Егејског слива, реке Јадранског слива

Хидрографски чвор, место где се састају Црноморски, Јадрански и Егејски слив, налази се на Косову и Метохији на Језерској планини (Дрманска глава 1.367 m). На Косову и Метохији постоји и необична хидрографска појава, која није честа у свету, а то је бифуркација. Реч је о томе да једна река одводи воду у два слива. Река Неродимка одводи воду у реку Лепенац, који отиче ка Вардару и Егејском сливу и одводи воду у Ситницу, која се улива у Ибар, дакле, отиче у Црноморски слив.

Србија има густу речну мрежу. Све њене реке отичу у три морска слива: Црноморски, Егејски и Јадрански. С нестајањем Панонског језера пре око 600.000 година (током плеистоцена) Дунав је са својим притокама преузео одвођење вода ка Црном мору. Крајем плеистоцена је нестало и језеро на простору Метохијске котлине. С нестајањем језара формирао се речни ток, а Бели Дрим је главна река која одводи воде ка Јадранском мору. Крајем плеистоцена, са отицањем језера, ка Егејском мору воде се одводњавају преко река Лепенац, Пчиња и Драговиштица.

Где још у свету постоји бифуркација?

Бифуркација реке Неродимке Бифуркација Неродимке је једна од малог броја таквих реткости у свету. У народу се ова појава назива и рачвање, гранање или дељење једне реке. Неродимка настаје спајањем Мале и Големе реке, које извиру на Неродимској планини. У селу Доње Неродимље река се рачва у два слива. Ова појава је забележена у Грачаничкој повељи краља Милутина 1321. године. То је вештачка бифуркација јер је још тада, у средњем веку, извршено прокопавање канала у замочвареном делу баре Сазлије. Средствима Европске уније место бифуркације је уређено и 20 m пре и после рачвања корито реке је озидано. На краку Неродимке који одводи воду ка Лепенцу, на двадесетак метара од рачвања налази се камени млин за који се верује да је стар око 600 година. Млин и данас

Бифуркација реке Неродимке

66

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ради. Бифуркација Неродимке је привлачна посетиоцима, али и научницима. Од 1979. године је заштићена по закону Србије као специјални природни резерват. Заштићено подручје обухвата 12,7 хектара.

Где извире Дунав, а где се улива? Кроз које државе протиче?

Веће леве притоке Дунава у нашој земљи су Тиса и Тамиш, а десне притоке су Сава, Велика Морава, Млава, Пек и Тимок.

Црноморски слив

Тиса протиче кроз Србију дужином од 164 km. Улази у нашу земљу из Мађарске код села Ђала у северном Банату. У Дунав се улива код Старог Сланкамена. Њена најзначајнија притока са банатске стране јесте Бегеј, а са бачке Јегричка.

Од укупне површине Србије 92,6% (81.959 km2) територије се одводњава Дунавом и његовим притокама ка Црном мору. Пре свега, ту су велике равничарске реке које дотичу из суседних држава, као и многе реке које долазе из планинских предела. Оне су у горњем делу тока брзе и богате водом. Неке од њих се користе и за добијање хидроенергије.

Тамиш дотиче у нашу земљу из Румуније код Јаше Томића и тече дужином од 118 km. Улива се у Дунав код Панчева. Тамиш, као и Тиса, у нашој земљи су праве равничарске реке с великим бројем меандара и спорим током.

Дунав је најдужа река Црноморског слива. Она је друга река по дужини у Европи, после Волге. Од укупне дужине 2.863 km, петина њеног тока је на територији наше земље, као погранична река или као река која тече преко наше територије (588 km).

Река Сава тече кроз нашу земљу од сремског села Јамена до ушћа у Дунав код Београда. Настаје у Словенији од Саве Бохињке

Ушће Саве у Дунав

67

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

у појединим деловима висине и 1.000 m. На територији Босне и Херцеговине у Дрину се улива Лим, који дотиче из Црне Горе, у Србију улази код Бродарева, а низводно од Прибоја напушта нашу земљу. Значајна притока Лима је река Увац, док је значајна притока Дрине у перипанонском делу река Јадар.

и Саве Долињке. Дужина њеног тока кроз Србију износи 207 km. Дрина и Колубара су најзначајније притоке Саве у нашој земљи.

Која је најдужа речна граница између Србије и њених суседа?

Колубара настаје спајањем Обнице и Јабланице код Ваљева. У Саву се улива код Обреновца. Њене највеће притоке су Градац, Љиг и Тамнава. Велика Морава је дуга 185 km. Настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа. Велика Морава има плитко корито због велике количине материјала који доносе њене притоке. Зато се, током пролећа, Велика Морава излива из корита и плави равничарски простор. Највеће притоке Велике Мораве су Лепеница, Јасеница, Црница и Ресава.

Дрина

Дрина је дуга 346 km. Настаје од Пиве и Таре код Шћепан Поља у Црној Гори. Чини једну од дужих природних речних граница Србије према њеним суседима. У пограничном делу је и један од дубљих кањона Србије, Котлијевачки, код кога су долинске стране

Велика Морава

68

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Јужна Морава (246 km) настаје спајањем Биначке Мораве и Прешевске Моравице код Бујановца. Значајне десне притоке су Врла и Нишава, а Топлица лева. Нишава дотиче из Бугарске. У нашу земљу улази код Димитровграда. Западна Морава (210 km) настаје спајањем Ђетиње, Скрапежа и Голијске Моравице. Код Краљева Западна Морава прима своју највећу притоку Ибар. Ибар извире у Црној Гори, на Хајли. Значајна лева притока Западне Мораве је Гружа. Млава извире из јаког врела код Жагубице, а улива се у Дунав код Костолца. Пек извире подно Црног врха, а улива се у Дунав код Великог Градишта.

Ибар код Матарушке Бање

Јадрански слив

Тимок настаје од Белог и Црног Тимока код Зајечара. У доњем делу тока је погранична река према Бугарској. Ушће Тимока у Дунав је најнижа тачка Србије (28 m н. в.). Тимок је последња притока Дунава у Србији.

Јадрански слив захвата свега 5,2% територије Србије (4.602 km2). Обухвата Метохијску котлину, планине на њеном ободу и део Дреничке котлине. Бели Дрим је река која одводи воду са овог простора ка Јадранском мору. Кроз Србију протиче дужином од 156 km, а укупна дужина му је 175 km. Најзначајније притоке су му Пећка Бистрица, Дечанска Бистрица, Клина, Мируша и Призренска Бистрица.

Јерма – река без пасоша Јерма је дуга 74 km, а од тога у дужини од 50 km тече кроз Србију. Јерма извире на власинској висоравни, у близини Власинског језера. У близини села Стразимирци, Јерма прелази у Бугарску, кроз коју тече једним делом, а потом се код Звоначке Бање поново враћа у нашу земљу. Клисура Јерме између села Трнски Одоровци и Власи 2014. године проглашена је Специјалним резерватом природе. То је импозантна кањонска долина са стрмим литицама висине од 600 до 700 m. У клисури је манастир Поганово. То је један од ретких манастира у Србији који није паљен и уништаван, управо зато што је изграђен на изузетно тешко приступачном терену. У клисури су и спелеолошки објекти, Ветрена дупка, јама Пештерица, Орлова дупка и друге.

Егејски слив Егејски слив захвата површину од 1.947 km2, односно 2,2 % територије Србије. Овај слив није јединствен, иако има изузетно малу површину. Захвата крајње јужне делове Србије. Ка Егејском мору воду одводе Лепенац, Пчиња и Драговиштица. Лепенац извире на северним падинама Шар-планине и одводњава јужни део Великокосовске котлине ка Вардару у Северној Македонији. Ка Вардару отиче и Пчиња, која извире на планини Дукат. Драговиштица настаје од Божичке и Љубатске реке, које се састају код 69

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Босилеграда. Одводњава крајњи југоисточни део Србије према Струми у Бугарској.

у Панонску низију, највише воде добија од киша.

Протицај на рекама Србије

Тиса има максимум водостаја и протицаја у априлу, а минимум од септембра до октобра. На Сави је максимум у априлу, а минимум у августу. Сличан је водостај и на Дрини и њеним притокама, као и на Лиму.

На годишњи протицај и водостај на рекама утичу падавине и температура ваздуха. Велики део Србије је током зимског периода прекривен снегом, међутим, јављају се и падавине у облику кише у низијским деловима. Пролеће доноси више падавина у облику кише, али и топљење снега услед пораста температуре. То се огледа у порасту водостаја и протицаја на рекама. Током лета температура ваздуха расте, а количине падавина су мање, што се одражава на смањење водостаја и протицаја.

На рекама централне и источне Србије максимум воде на рекама је у периоду од фебруара до маја, а минимуми су од августа до септембра. Код ових река водостај највише зависи од кишних падавина. Реке Велика Морава, Колубара, Тимок, Нишава и њихове притоке имају максимум воде у априлу и мају, а минимум у августу и септембру. Максималан протицај на Драговиштици и Пчињи је у априлу, а минимум у августу.

Дунав има највише воде од априла до јуна. Максимум достиже у јуну, а минимум у октобру. Такво кретање количине воде у Дунаву је последица храњења од снежних падавина у Алпима и преко притока, а када се спусти

Због утицаја с Јадранског мора, протицај на Белом Дриму је уједначен од децембра до маја. Максимум је у мају, а минимум у августу.

Тиса

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Које су хидрографске одлике Косова и Метохије? Која европска река је дужа од Дунава? Које су најважније реке Црноморског слива? Које су најважније реке Егејског и Јадранског слива? Током ког годишњег доба реке, најчешће, имају максимум, а током ког минимум и зашто?

70

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

18

ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ

Шта је језеро? Како се језера деле по постанку?

Кључни појмови: еолска, речна, крашка, урвинска, глацијална, вештачка језера

Србија нема много природних језера. Природна језера су мања по површини. Према начину постанка се деле на еолска (настала услед рада ветра), флувијална или речна (настала услед рада река), крашка (настала услед рада крашких процеса), урвинска (настала услед клизања терена) и глацијална (настала услед рада ледника). Поред природних језера, велики је број вештачких језера, која су по површини већа.

Обрасла су барском вегетацијом и насељавају их бројне врсте птица мочварица. Из тих разлога су нека од њих проглашена за орнитолошке станице. У долини Тисе оваква језера се називају „тисишта”, а најпознатије језеро је Русанда код Меленаца, у Банату. Вода Русанде има изузетно висок салинитет, који се креће од 40 до 60 промила, што је много више него салинитет светског мора. Колико износи просечан салинитет светског мора? У ком периоду године је салинитет мора већи, а када је мањи?

Природна језера Еолска језера се налазе на северу Аутономне Покрајине Војводине. Има их више, а највећа су Палићко и Лудошко. Остала су мања. Нека од њих пресуше током лета због мање количине воде коју имају у свом басену. У том случају, дешава се да се на дну језера, односно на површини дна басена ухвати беличаста покорица. То су соли које остају након испаравања. Зато се једно од таквих језера и назива Слано.

„Моравишта” су речна језера у долини Велике Мораве. „Дрињаче” су језера у долини реке Дрине. У долини реке Саве је напуштени меандар, Обедска бара, која се налази између Обрежа и Купинова. Царска бара је на ушћу Бегеја у Тису. Истражите која су од поменутих језера орнитолошке станице.

Крашка језера имају малу површину и нема их много у Србији. Настају у вртачама приликом ерозивних процеса, или акумулације на токовима река. Ерозивна су Врмџанско језеро код Сокобање и језеро у Сремчици код Београда. Акумулативна крашка језера су формирана на Мируши у Метохији. Настала су приликом акумулације бигра. Називају се још и „Метохијске Плитвице”. Крашко језеро, које се јавља у Одоровском пољу, није стално већ се периодично јавља.

Највеће еолско језеро је Палићко. Заузима површину од око 6 km2. Налази се код Суботице. Источније од Палићког је Лудошко језеро. Флувијална или речна језера су настала услед рада река. Највише оваквих језера је формирано поред великих река Дунава, Саве, Тисе и Велике Мораве. Ова језера су настала у напуштеним речним коритима и многа су претворена у баре или мочваре.

71

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Метохијске Плитвице На реци Мируши, у Метохији, у јужном делу планине Гремник налази се кањон реке Мируше на надморској висини од 572 m. Река Мируша, са својим стрмим литицама висине 200 m, представља предео изузетне лепоте. Мируша је усекла кањон дуг десетак километара. Формирала је 13 крашких језера и 12 водопада, који се преливају преко бигрених наслага. Предео подсећа на Плитивчка језера у Хрватској тако да су језера названа „Метохијске Плитвице”. Језеро и водопад на Мируши

Урвинска језера настају нагло услед клижења терена и преграђивања речног тока већом количином земљишта које је склизнуло. Овој групи језера припадају Јовачко језеро на Јовачкој реци код Владичиног Хана, Семетешко на Копаонику, Облачинско код Прокупља, као и Завојско језеро на Височици код Пирота. Завојско језеро је највеће међу урвинским језерима. Настало је 1963. године када је услед отапања снега дошло до појаве клизишта на јужним падинама Старе планине. Велика количина земљишта је преградила реку Височицу, десну притоку Нишаве. Вода је потопила село Завој, а његови становници су пресељени у новоосновано насеље Нови Завој.

Вештачка језера у Србији су углавном већа по површини и бројнија су. Настају због различитих потреба: – производња хидроенергије, – водоснабдевање насеља и привреде, – наводњавање и одводњавање пољопривредних површина, – рибњаци, – туризам и слично.

Глацијална (ледничка) језера имају малу површину. Налазе се на великим надморским висинама на Проклетијама и Шар-планини. Настала су у цирковима некадашњих ледника на висини од 2.200 до 2.360 m. Због чисте, модрозелене воде, носе назив и „горске очи”. Таква су Мало и Велико Ђеравичко језеро на Проклетијама, Језеро без дна, Травно и Црвено језеро. Мало (на 2.360 m) и Велико (на 2.320 m) Ђеравичко су највиша језера у овој групи.

Вештачка језера Србије су грађена након Другог светског рата, у време индустријског развоја наше земље. Вештачка језера настају у котлинским проширењима речних долина. Највеће вештачко језеро, Ђердапско (253 km2), настало је на Дунаву са изградњом бране за потребе хидроенергије. Радови на брани су почели 1964. године, а хидроелектрана је почела да ради 1970. године. Пошто су брану и хидроелектрану изградиле Србија и Румунија, ове две земље

На Шар-планини је највеће Ливадичко језеро. Ово језеро се још назива и Штрбачко (по насељу Штрпце), Љуботенско (по врху Љуботен) и Језеро.

Вештачка језера

72

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

деле произведену струју. Са изградњом бране ниво Дунава је подигнут око десет метара. Подручје долине Дунава са обронцима околних планина проглашено је за национални парк 1974. године и представља највећи национални парк у Србији (636 km2).

У Банату су и Баранда и Сутјеска, међу већим рибњацима. У Војводини је формирано око 70 таквих језера.

У долини река Увац, Западна Морава, Лим, Ибар и Дрина настала су вештачка језера за производњу хидроенергије. На Увцу су изграђена три језера: Сјеничко, Златарско и Радоињско. На Западној Морави су Овчар Бања и Међувршје. У долини Лима је Потпећко, на Ибру Газиводе, а на Дрини Перућачко и Зворничко. Власинско језеро, у југоисточном делу Србије, највише је вештачко језеро у нашој земљи. Налази се на 1.213 m н. в. Изграђено је за производњу струје, али има и туристички и рекреативни значај. За снабдевање хидроелектране водом изграђено је и Лисинско језеро.

У селу Горња и Доња Лисина, код Босилеграда, у Крајишту, налази се Лисинско језеро. Изграђено је 1978. године на месту познатом у народу као „Две реке”, где се река Лисина уливала у Божичку реку, једну од саставница реке Драговиштице. Из Лисинског језера вода се пумпама диже 340 m изнад нивоа језера, а потом каналима одводи до Власинског језера. Значи, вода се пребацује из Егејског у Црноморски слив.

Лисинско језеро

За водоснабдевање насеља и привреде изграђена су следећа језера: Грачаничко код Приштине, Бованско код Алексинца, Ћелије код Крушевца, Грошничко и Гружанско језеро код Крагујевца, Борско језеро код Бора, као и велики број језера на Фрушкој гори насталих на потоцима који се спуштају са ове планине. Како би се направили рибњаци, формирана су бројна језера у Војводини, као и у изворишним деловима планинских река. Језеро Ечка, јужно од Зрењанина, једно је од највећих вештачких језера у Србији изграђених за потребе гајења рибе.

Лисинско језеро

Непознате речи Орнитолошка станица – место које настањује велики број птица, а орнитологија је наука која се бави проучавањем птица.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Како се по постанку деле природна језера у нашој земљи? Пронађите на карти природна језера у Србији. Зашто се граде вештачка језера и које је највеће? Преко ког језера се одвија вештачка бифуркација и између којих сливова?

73

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

19

ЗЕМЉИШТА НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ

У којим деловима света су најповољнији услови за развој плодног земљишта?

Кључни појмови: типови земљишта, деградација земљишта, плодност земљишта

Земљиште, продуктивно тло или педолошки покривач настаје приликом распадања стенске масе од које се састоји Земљина кора. У процесу формирања земљишта учествују и биљни и животињски остаци, који се под утицајем климатских елемената распадају и тако формирају плодан слој – хумус. Из њега биљке добијају неопходне састојке за раст и развој до завршетка њиховог вегетационог периода и тај циклус се стално понавља. Приликом распадања биљних и животињских остатака земљиште се обогаћује, и нове биљке добијају хранљиве материје за развој.

Зашто су на планинским странама са већим нагибом земљишта плића?

Типови земљишта Под утицајем различитих природних фактора и човека створени су различити типови земљишта у Србији. Највеће површине заузимају следећи типови земљишта: – чернозем, – смоница, – гајњача, – алувијално земљиште, – подзол, – црвеница, – слатине, – скелетна и – антропогена земљишта.

Настанак, састав и особине земљишта зависе од педогенетских фактора, а они су: – геолошки састав или матична стена, – време распадања стена, – нагиб терена, – климатски фактори, – површинске и подземне воде, – биљни и животињски организми и микроорганизми и – човеков утицај.

Чернозем је најплодније земљиште у Србији. Захвата десетину укупне површине Србије. Најраспрострањенији је у Војводини, Стигу и Мачви. То је земљиште чија је природна вегетација степа разорана услед рада човека. Данас има веома мало природних степа на чернозему. Углавном су све површине где је чернозем разоране и засејане различитим ратарским културама. Ово земљиште је богато хумусом. Порозно је и растресито. Пропушта вишак воде, а задржава онолико колико му је потребно. Таква земљишта се развијају на просторима где нема велике количине падавина, до 600 mm, као што је случај на поменутим подручјима где је

С обзиром на разлике у геолошком саставу, рељефним и климатским одликама, у површинским и подземним водама, велике површине земљишта у Србији су веома плодне. У Панонској низији, у котлинама, речним долинама и на благим брдским и планинским странама дубока земљишта су и погодна за ратарство. На планинским странама, где су већи нагиби, земљишта су плића и на њима се претежно налазе шуме и пашњаци.

74

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Подзол (пепељуша) спада у најнеплодније земљиште. Распрострањено је у планинским крајевима, где је клима хладнија, а количина падавина већа. Пошто већа количина падавина односи хранљиве материје из земљишта, оно је мање плодно. На површини остаје уситњена стенска маса у виду песка. То даје сивкасту боју земљишту, одакле и назив – пепељуша. Док је назив подзол од руске речи „зола” за „пепео”. То је земљиште шумске вегетације.

овакво земљиште заступљено у Србији. Тамо где има веће количине падавина хранљиве материје се спирају и формира се деградирани чернозем. И поред тога што је богато хранљивим материјама, културе засађене на њему с временом га исцрпљују, те је неопходно додавати стајско и вештачко ђубриво. Шта спада у ратарске културе?

Смонице су глиновита и збијена земљишта. Црне су боје и богате су хумусом, тако да и оне спадају у плодна земљишта. Проблем код ових земљишта је то што задржавају вишак влаге и постају лепљива. У супротном, када дужи период влада суша, смонице испуцају. Лакше се обрађују само у време кратке влажности. Нису погодне за житарице, али на њима успевају крмно биље, а може и воће. Смонице су распрострањене у нижим деловима Шумадије, деловима Мачве, у долини Тимока, Јужне и Западне Мораве.

Црвеница (terra rossa) настала је од нераствореног дела кречњака. Главни састојак је глина, која садржи оксиде гвожђа, што даје црвену боју. Црвенице су доста испране и ограничене плодности. Најпогодније су за узгој дувана, винове лозе и воћњака. Највише су заступљене на Старовлашко-рашкој висоравни, у Метохијској котлини и источној Србији. У крашким теренима је највише има на дну вртача, увала, крашких поља. И то су једине области које се обрађују на крашким теренима.

Гајњаче су средње плодна земљишта. Формирају се у условима умереноконтиненталне климе. Настају на подручјима где има више влаге него у зони чернозема. То је земљиште храстових шума. Боје варирају од црвенкасте до руменкасте, што зависи од примеса гвожђа и алуминијума. Ако имају већи проценат хумуса, онда им је боја нешто тамнија. Погодне су за ратарство, воћарство и виноградарство. Распрострањене су на ниским планинама на ободу Панонског басена.

Обрађено дно вртаче на крашком терену

Алувијално земљиште се јавља дуж река. Настаје приликом таложења речних наноса шљунка, песка и муља. Најшири простори под алувијалним земљиштем се налазе код великих река: Дунава, Саве, Тисе, Мораве и других. Услед честих плављења матичних река, ова земљишта су богата хранљивим материјама и лака за обраду. На овим земљиштима успева кукуруз, поврће, крмно биље и друге културе.

Слатине су слана земљишта. Настају на подручјима где подземне воде износе на површину растворене соли, које, након испаравања воде, остају у виду беличастих флека. Биљне културе не подносе соли, тако да је на оваквом земљишту вегетација оскудна, посебно тамо где је веће присуство соли. Тамо где је земљиште мање слано успевају 75

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

поједине културе, као што је сунцокрет или дуван. Аутохтона биљка оваквих земљишта је камилица. Највеће пространство под слатинама у нашој земљи налази се у Банату. Слатине су распрострањене још и у Бачкој.

вегетације, како за формирање тако и за очување и заштиту земљишта, треба правилно изабрати биљке, како би се процес пошумљавања и ревитализације земљишта успешно обавио.

Скелетна или каменита земљишта веома су плитка тла. Има их у планинским деловима Србије. Код ових земљишта процес распадања стенске масе са биљним и животињским остацима није завршен.

Човек спроводи следеће мере за очување и побољшање плодности земљишта: – благовремена и правилна обрада земљишта, – увођење правилног система ђубрења, с применом органских и минералних ђубрива, – наводњавање и одводњавање, – борба против ерозије, – незбијање земљишта приликом обраде тешким машинама и друго.

Антропогена земљишта настају под утицајем човека. Услед човекове активности могу настати високопродуктивна, тзв. културна земљишта. Тако на пример, ако се мешају масе земљишта из разних хоризоната, уноси глина, песак, калцијум-карбонат и други састојци, стварају се жељене промене у саставу и особинама тла и настају нови типови антропогених земљишта. С друге стране, човек механичким радом, као и убацивањем непотребних или сувишних хемијских супстанци може нарушити плодност земљишта.

Институт за земљишта бави се проучавањем земљишта у нашој земљи и на овој интернет страници можете више сазнати о њему https://www.soilinst.rs/stranice/pedologija.htm Хумус

Како човек механичким радом деградира земљиште?

Хумус (лат. humus значи „земља црница”) органски је састојак земљишта. Ствара се приликом распадања изумрлих биљних и животињских остатака при ограниченом присуству ваздуха у земљи помоћу бактерија. Због тога земљиште има тамну до црну боју и растресито је и плодно. Разликују се две врсте хумуса: благи или неутрални, повољан за земљиште, и кисели, који изазива јако распадање. Хумус је веома важан. Служи као главна хранљива материја за биљке и утиче на физичке, хемијске и биолошке особине земљишта.

Утицај човека на земљиште Човек својим радом може утицати на правац и интензитет педогенетских процеса, као и плодност земљишта. Нерационално коришћење земљишта, прекомерна експлоатација шума, контаминација тешким металима, пестицидима – може умногоме да смањи потенцијал земљишта за дужи период и деградира га. Ако се има у виду велики значај

Непознате речи Педологија – наука о земљишту.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Који фактори утичу на формирање педолошког покривача? Наведите најважније типове земљишта у Србији. Које је најплодније земљиште у Србији и где је најраспрострањеније? Како човек повољно утиче на земљиште? Како човек деградира земљиште?

76

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

20

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ БИЉНОГ И ЖИВОТИЊСКОГ СВЕТА Кључни појмови: панонска флористичка и фаунистичка област, планинска флористичка и фаунистичка област

Живи свет Србије је веома разноврстан. Одликује га неколико хиљада биљних и животињских врста. На разноврсност су утицали бројни фактори: географски положај, геолошка еволуција, геолошки састав, надморска висина, експозиција, рашчлањеност и нагиб рељефа, климатске одлике, подземне воде, површински токови, различити типови земљишта, човек и други фактори.

је степа, или ниска трава. Жбунаста вегетација се јавља уз путеве или на необрађеним површинама, по ободним деловима Фрушке горе и Вршачких планина. Шуме се јављају поред река. То су шуме врбе, тополе, јове, багрема. Багрема има и на нешто вишим теренима. Багремом је пошумљена Банатска пешчара током 18. и 19. века. Како се иде ка ободу Панонског басена, повећава се количина падавина, због чега се мењају типови земљишта, што утиче и на вегетацију.

Који од поменутих фактора све више утичу на распрострањеност биљног и животињског света?

Биљни свет Србије Човек је својим активностима, у прошлости, деловао на биљни покривач. Међутим, та људска активност је присутна и данас. Човек је на великим површинама уништио природни биљни покривач. Искрчио је шуме, жбунасту вегетацију, а травне површине разорао. Зато је данас све мање природног биљног покривача и самониклих биљака. Ти простори су данас засађени различитим културним биљем. Постоје разлике између биљног света у низијском и планинском подручју. Могу се издвојити панонска и планинска флористичка област. Панонска флористичка област има различите одлике на дну и ободу басена. Вегетација која је доминирала дном панонске флористичке области пре разоравања била

Багрем

77

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Повећавају се површине под шумама храста. Храстове шуме су се одржале на Вршачким планинама и Фрушкој гори. Међутим, поред храста, Фрушка гора је позната по већим површинама под липом. Шумадија је добила назив по храстовим шумама. Међутим, шуме су тада захватале много веће површине у Шумадији него данас. Храстове шуме се простиру и у областима Северозападне Србије. Поједина подручја поред река су под засадима тополе, која се сади за производњу целулозе. Панонска низија је данас позната као житница Србије због највећих површина под различитим житарицама. Поред њих гаји се индустријско биље, поврће и воће.

Вертикална биљна зоналност

такође реликт и ендемит, Панчићева оморика. Четинарске шуме се простиру од око 1.700 до 2.000 m н. м. На Шар-планини су пашњаци изнад 1.700 m, док су на Проклетијама на висини преко 2.000 m.

Које се индустријске биљке гаје на нашим њивама?

Планинска флористичка област обухвата планинске просторе изнад 800 m надморске висине. Највећи део тих области покривен је шумама. Шумске заједнице које су некад покривале највећи део тог подручја данас су сведене на знатно мање површине, услед сталне сече. У тим областима има местимично храстове шуме, а највише букове. Букове шуме постепено прелазе у четинарске на висинама од 1.500 до 1.800 m. Овај прелаз између листопадних и четинарских шума није исти на свим планинама. Од чега зависи на којој ће надморској висини бити границе између листопадних и четинарских шума на планинама?

Од четинара заступљени су јела, смрека, бели и црни бор. У јужном делу Златибора, на Проклетијама, Шар-планини и Паштрику јављају се реликтне и ендемске врсте четинара, молика и муника. На Тари расте,

Четинарска шума

78

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Панчићева оморика Панчићеве оморике. Данас су његови посмртни остаци на највишем врху Копаоника, који носи име по њему – Панчићев врх.

Јосиф Панчић је шишарку Панчићеве оморике видео још 1855. године. Након тога је покушавао да открије који четинар има такву шишарку. Иако је долазио на Тару и близу њеног станишта, није је пронашао. Десет година касније, 1865. је за потребе Велике школе тражио да се доставе гранчице са шишаркама четинара. Том приликом добио је две гранчице оморике, али није било забележено одакле су те гранчице. Још је прошло десет година док Панчић није, 1875. на Тари, на Заовинама, пронашао оморику. Иако је светску научну јавност обавестио о новој врсти четинара, која је добила име по њему, Picea omorica, требало је да прође још неко време да она буде и прихваћена. Јосиф Панчић је умро 1888. године и сахрањен је у сандуку направљеном од

Панчићева оморика

79

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Животињски свет Србије Велика дропља

Животињски свет Србије је богат и разноврстан. Под утицајем човека, услед преоравања аутохтоне вегетације, крчења шума, употребе различитих хемикалија у пољопривреди, уништавамо неке животињске врсте. Нестанком било које врсте у ланцу исхране долази до поремећаја у природи. Из тих разлога, треба да радимо на очувању животињских врста у нашем окружењу.

Велика дропља је најтежа птица летачица на свету. Мужјаци су тешки између 10 и 16 kg, а забележени су примерци и до 21 kg. У нашој земљи настањује северне делове Баната, у резервату Пашњаци велике дропље (околина села Јазово). Насељава степске пределе, слатине и пашњаке са високим травама.

Постоје извесне фаунистичке разлике између низијског и планинског подручја, иако је тешко ограничити кретање животиња. Оне, у потрази за храном, прелазе те замишљене границе које је човек увео издвајајући фаунистичке области. Као и код биљног света, издвојене су две области: панонска и планинска фаунистичка област. Панонска фаунистичка област се одликује степским животињским врстама, зец, лисица, вук, дивља свиња, јелен, срна, бројне птице (препелице, фазани, јаребице, патке, гуске, грлице, велике дропље и друге), водоземци, гмизавци, глодари, инсекти и други. У рекама живе бројне врсте риба. Само у Дунаву живи 56 врста риба (шаран, смуђ, сом, кечига, штука, караш и бројне друге).

Велика дропља

Планинску фаунистичку област одликују следеће врсте: медвед, дивокоза, вук, лисица, јелен, срна. На подручју Косова и Метохије у планинским деловима живи рис, бројне врсте птица, соко, орао, јастреб. Белоглави суп је врста лешинара која је заштићена. Насељава тешко приступачне пределе кањона Увца, Трешњице (десна притока Дрине) и Милешевке (десне притоке Лима). Поред белоглавог супа, заштићени су и орао брадан, бела кања, суп старешинар. У планинским рекама живе рибе – поточна пастрмка, мрена, клен, смуђ, кркуш и друге.

Белоглави суп

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Које су флористичке и фаунистичке области у Србији? Шта утиче на разноврсност биљног и животињског света? Наведите неке ендемске и реликтне биљне врсте. Каква су подручја где су неке биљке дуго опстале и успеле да преживе и ледено доба?

80

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

21

ЗАГАЂЕЊЕ ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗЕМЉИШТА

Има ли загађења природе у вашем крају и каквог?

Загађење ваздуха, воде и земљишта

Кључни појмови: загађење ваздуха, загађење воде, загађење земљишта

што више користити градски превоз, бицикле, тротинете и друга превозна средства која не загађују. Треба сва домаћинства у градовима повезати на градско централно грејање. У фабрикама је неопходно користити филтере за издувне гасове. То су све неопходне мере како би се побољшао квалитет ваздуха који удишемо.

Развој науке, технике и технологије олакшава човеку живот. Али последица тог напретка је све загађенија околина и планета Земља. Отпад и загађивачи у течном, чврстом и гасовитом стању загађују ваздух, воду и земљиште, што утиче на живи свет наше планете. Сведоци смо постепеног нестајања неких животињских и биљних врста услед људске немарности према животној средини. А све су веће последице и по човека услед загађења ваздуха, воде и земљишта и све чешћих природних катастрофа које праве велике материјалне штете и односе бројне жртве.

Који су обновљиви извори енергије?

Чиста и питка вода на планети је све ређа. Највећи загађивачи површинских и подземних вода јесу индустрија, пољопривреда, отпадне воде из индивидуалних домаћинстава, септичке јаме. Најзагађенији у Србији је канал Дунав–Тиса–Дунав, затим Борска река, Бегеј и Бегејски канал.

Највећи загађивачи ваздуха су издувни гасови из моторних возила, фабричких димњака, топлана, као и из димњака индивидуалних или колективних породичних кућа. Ваздух је веома загађен у Панчеву, Бору, Београду, Ужицу, посебно током зиме, када нема ветра. Великa концентрација загађујућих честица у ваздуху настаје услед лоше локације индустријских постројења у односу на доминантне ветрове, али и када је насеље смештено у котлини.

Загађеност вода се може смањити уз употребу филтера у фабрикама које испуштају отпадне воде у водотоке, уз мању употребу

Да би се загађење ваздуха свело на разумну меру, треба што мање користити фосилна горива, а повећавати производњу енергије из обновљивих извора; смањити употребу аутомобила у градовима на најмању меру;

Велики бачки канал, део хидросистема Дунав–Тиса–Дунав

81

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

хемијских средстава у пољопривреди и повезивање свих домаћинстава на канализациону мрежу. Међутим, велике реке које дотичу у нашу земљу загађене су већ по доласку. Против загађења треба да се боре све државе. Једино тако се може решити загађеност вода као светски и локални проблем. Највећи загађивачи земљишта могу бити механички и хемијски. Механичко загађење чине отпадни материјали који опстају вековима. Хемијско загађење је последица прекомерне употребе хемијских средстава у пољопривреди. Загађење земљишта – депонија

Неопходно је одвајати отпад још у домаћинствима. Треба одвојити пластику, картон, стакло, метал и органски отпад. Тако одвојен отпад односи се на рециклажу. Органски отпад би требало да се скупља и односи у биоелектране за производњу струје.

Биоелектране Биомаса је обновљив извор енергије који је константан и доступан у екосистемима. У биомасу спадају отпаци из пољопривреде, делови дрвета који се не искористе у дрвној индустрији, као и индустријски и комунални отпад. Највеће количине биомасе су у пољопривреди. То су остаци у ратарству, сточарству, воћарству, виноградарству. Приликом сагоревања биомасе добија се топлотна енергија, али може да се произведе електрична енергија, процес који добија све већи значај. Прва таква електрана је почела ради 2016. године у Ботошу, селу у општини Зрењанин.

Када свега овога постанемо свесни, наша животна средина ће бити здравија и лепша. Да бисмо то остварили, треба сви да учествујемо и размишљамо где завршава сваки отпадак који бацимо и какве то последице има по наш животни простор. Будимо свесни да наш животни простор није само наша кућа, наше двориште, већ и наша планета Земља. Треба да се побринемо да и наши потомци уживају у њеној лепоти.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Наведите главне изазиваче загађења ваздуха и како се може смањити загађење. Који су главни загађивачи воде и како се може смањити њено загађење? Који су највећи загађивачи земљишта и како се може сачувати земљиште од даљег загађења? По вашем мишљењу, како се можемо изборити са немарним бацањем смећа?

82

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

22

ПРИРОДНЕ НЕПОГОДЕ

Да ли сте доживели неку непогоду? Како сте се понашали у таквим околностима?

Кључни појмови: поплаве, клизишта, земљотреси, пожари, суше, олуја, град, снег, мраз

Због неодговорног понашања према планети на којој живимо, сведоци смо непогода с катастрофалним последицама. Непогоде наносе огромну материјалну штету, али односе и људске жртве.

Природне непогоде у Србији Неке од природних непогода могу имати размере катастрофа: поплаве, клизишта, земљотреси, пожари, суше, олуја, град, снег и мраз. У природне непогоде спадају и земљотреси и клизишта. Ове теме су обрађене у оквиру рељефа. Поплаве су честе у Србији, и то у подручјима поред река. Највише погађају речна подручја у низијском делу Србије иако је 88% територије Србије заштићено од поплава насипима поред река. Када су воде у рекама екстремно високе, становништво се штити од високих вода постављајући вреће са песком.

Џакови са песком – заштита од поплаве; приобаље Саве, Београд 2006.

Поплаве се догађају и у планинским деловима Србије. Углавном их изазивају бујични токови. Таквих токова има много у нашој земљи: у доњем делу Подриња (слив Јадра, Ликодре, Лешнице), Јужном, Западном и Великом Поморављу. Бујични водотоци су водотоци који имају малу количину воде све до момента када се изручи велика количина падавина на једном простору. Тада те реке у свом плитком кориту не могу да приме сву воду и нагло се изливају плавећи велике површине.

Велика поплава у Србији се догодила 1965. године када се излио Дунав и поплавио око 150.000 ha земље и око 16.000 кућа. Године 2005. и централни Банат је погодила поплава. Али највећа поплава се догодила у мају 2014. године, када је поплављено подручје у долини река Колубаре, Саве, Западне Мораве, Млаве, Велике Мораве, Ликодре. Те године је у мају пало преко 200 mm падавина, што је три пута више од вишегодишњег просека за мај. Посебан проблем који се јавља приликом поплава јесте нарушавање 83

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

квалитета вода и земљишта, што захтева посебне мере дезинфекције после повлачења вода. Србија би требало до краја 2020. године да добије софтвер који сигнализира подизање нивоа воде у рекама. Прво је у плану да се софтвер постави у сливу Колубаре због поплава које су се догодиле у сливу ове реке 2014. године. До краја 2027. године планирано је да све реке буду покривене овим системом. Којим активностима човек проузрокује све чешће бујичне поплаве?

250

Број догађаја бујичних поплава Број људских жртава

200 150 100

50 0

Јан. Феб. Мар. Апр. Мај

Јун

Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец.

Дистрибуција поплава у Србији од бујичних токова по месецима у периоду 1915–2013.

Просторни размештај бујичних поплава у Србији у периоду 1915–2013.

Поплављен Обреновац, мај 2014. године

84

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Пожаре може да изазове човек, али и високе температуре током лета које дуго трају. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, у Србији су измерене највише температуре 24. јула 2007. године. Тада су највише температуре измерене у Великом Поморављу и на истоку Србије. У Смедеревској Паланци је забележена температура од 44,9° С, у Ћуприји 44,6° С. У Зајечару је било 44,7° С, у Краљеву 44,3° С и у Нишу 44,2° С. Тог дана је на више од половине метеоролошких станица у Србији забележена температура од преко 40° С.

Шумски пожари

Велика суша је погодила Србију 2012. године и преполовила је пољопривредне приносе. Исте године је избио највећи број пожара у нашој земљи. У тим пожарима је нестало преко 10.000 ha шуме. У овом веку су све чешћи летњи месеци са високим температурама које трају дуго, што је узрок и пожара. Олује су све чешће, посебно лети. Било је година када су у нашој земљи забележене и пијавице или торнада. Снага тих торнада је знатно слабија него снага оних у САД. Забележене су олује праћене градом величине песнице у Крушевцу и околини 2011, а потом у Инђији 2013. Готово сваке године неки део Србије погоди град, који уништи известан део пољопривредних усева.

Изглед земљишта у време суше

Ниске температуре током зиме су очекиване на нашим просторима, посебно у планинском подручју. Међутим, било је зима са екстремно ниским температурама (–39° С), што је забележено 26. јануара 2006. у метеоролошкој станици Карајукића Бунари на Пештерској висоравни. Апсолутни минимум у последњих педесет година забележен је у истој метеоролошкој станици 13. јануара 1985. године и износио је –39,5° С. Године 2012. ледом су били оковани многи делови Србије, због чега су били покидани далеководи и отежано кретање путевима.

Лед на Дунаву у Новом Саду јануара 2017. године

Формирања леда на рекама, који ако се не разбије ледоломцима, може да представља велики проблем. Овакве елементарне непогоде, услед изузетно ниских температура ваздуха, могу да проузрокују велику материјалну штету, али и да однесу много жртава.

85

ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Како да се понашамо током природне непогоде?

– Ако прети опасност од поплава, треба пратити информације преко радија, телевизије и интернета; потребно је прећи на више спратове или делове куће; држати се даље од електричних каблова; избегавати подручја позната по клизиштима и одронима; не треба ометати спасилачке екипе.

– Уколико уочите пожар, позовите ватрогасну јединицу на број 193 и пружите информације о локацији пожара, каква је вегетација захваћена пожаром и који је правац његовог ширења.

– Ако живите у областима подложним клизиштима и одронима, важно је да обратите пажњу на звуке који могу бити показатељ покретања клизишта или одрона – попут ломљења дрвећа и слично; уколико сте близу потока или канала, будите на опрезу због повећања или смањења протока воде или замућења воде.

– Ако се налазите у кући за време земљотреса, пронађите заклон на безбедним местима, као што су довратници, носећи зидови, испод стола, или се склоните у угао унутрашњих зидова; удаљите се од стакла, прозора, спољних зидова и врата; уколико сте у кревету, спустите се поред њега; избегавајте степениште и лифтове, терасе; искључите све изворе струје, гаса и воде.

– Уколико се нађете у снежној олуји, неопходно је да заштитите осетљиве делове тела (лице и екстремитете); треба да обратите пажњу на знакове хипотермије (дрхтање, исцрпљеност, поспаност, губитак памћења, дезоријентисаност и отежан говор); уколико возите, треба да избегавате високе конструкције, дрвеће, ограде, телефонске каблове и електричне водове.

– У периодима с високим температурама прети опасност од топлотног удара, чији су симптоми: телесна температура око 40° С, врућа и сува кожа, отежано дисање, убрзан рад срца (160–180 откуцаја у минуту), низак крвни притисак, главобоља, вртоглавица, умор, мучнина и повраћање, губитак свести и одсуство знојења.

Да ли су Проклетије стварно проклете планине?; Најлепше и најзанимљивије планине Србије; Клизишта у Србији; Дунав – међународна река; Најтоплије термоминералне воде у Србији и њихов значај.

 Шта највише утиче на ерозију земљишта?; Човекова активност и утицај на земљотресе и клизишта; Човекова активност и деловање на екстремне температуре ваздуха; Загађеност вода Србије и како да их вратимо у живот.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Наведите непогоде које се догађају услед климатских промена. Наведите непогоде које узрокују хидрографски објекти. Које геоморфолошке промене изазивају непогоде? Како бисте се понашали током појединих непогода?

86

III

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ Географија за осми разред основнеСРБИЈЕ школе

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 23. КРЕТАЊЕ БРОЈА СТАНОВНИКА, ЊЕГОВ ТЕРИТОРИЈАЛНИ РАЗМЕШТАЈ И ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ 24. МЕХАНИЧКО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА (МИГРАЦИЈЕ) 25. СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА 26. ДЕМОГРАФСКИ ПРОБЛЕМИ И ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА 27. НАСЕЉА У СРБИЈИ 28. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СЕЛА И РУРАЛНИ ПРОЦЕСИ 29. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАДОВА И ПРОБЛЕМИ УРБАНОГ РАЗВОЈА 30. БЕОГРАД – ГЛАВНИ ГРАД (КАПИЈА БАЛКАНА И СРЕДЊЕ ЕВРОПЕ) 31. ПРИРОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ И ГЛАВНЕ ОДЛИКЕ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ 32. ПОЉОПРИВРЕДА – ПРИРОДНИ И ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ 33. ГРАНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ 34. ШУМАРСТВО, ЛОВ И РИБОЛОВ 35. РУДАРСТВО И ЕНЕРГЕТИКА 36. ИНДУСТРИЈА (РАЗВОЈ И ПОДЕЛА ИНДУСТРИЈЕ) 37. САОБРАЋАЈ 38. ТРГОВИНА И ТУРИЗАМ 39. ВАНПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

87

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

23

КРЕТАЊЕ БРОЈА СТАНОВНИКА, ЊЕГОВ ТЕРИТОРИЈАЛНИ РАЗМЕШТАЈ И ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ

Шта је попис становништва? Где је највећа концентрација становништва у Србији?

Кључни појмови: кретање броја становника, пописи становништва, густина насељености, природно кретање становништва

Материјални трагови људског живота на територији Србије су многобројни и досежу до праисторије.

Кнежевине, а затим и Краљевине Србије, број становника је у сталном порасту. Од 1834. до 1910. године у Кнежевини и Краљевини Србији, која је обухвата ла знатан део данашње територије централне Србије, изузимајући јужне крајеве који су били у са ста ву Тур ске, оба вље но је 16 по пи са становништва. У Војводини, која је до 1918. била у саставу Аустроугарске, од 1754. до 1910. године, извршено је 10 пописа становништва.

Кретање броја становника Кретање броја становника једне земље зависи од природне али и од механичке компоненте (миграција). Од тога зависи да ли ће се укупан број становника повећавати или смањивати. Пораст броја становника последица је већег броја рођених него умрлих и већег броја досељених од броја исељених. Прве поуздане писане податке о становништву и насељима појединих делова Србије налазимо у српским средњовековним изворима и турским пописи ма (дефтерима).

Први милион становника (1.078.281) у Србији евидентиран је према попису 1859. године. Скоро три милиона становника Србија је имала 1910. године. Велики број становника наша земља је изгубила у Првом и Другом светском рату. У периоду између два светска рата број становника је увећан за више од 900.000. Зашто?

Основни извори података о демографском стању (грчки dёmos – народ, gráphö – пишем) и на се љи ма јесу по пи си ста нов ништва. Попис становништва, обраду података са пописа и публиковање података обавља Републички завод за статистику у Београду. У појединим деловима Србије попис становништва обављен је у различитим историјским периодима и годинама. Зашто?

Од Другог светског рата до 2011. у Србији је обављено осам пописа становништва. Два последња пописа нису извршена на територији АП Косова и Метохије. У саставу којих држава је била Србија од 1918. до 2006. године?

Број ста нов ни ка у нашој земљи у последњих шест и по деценија повећан је за 2.459.000. Највећи број становника Србија је имала 1991. године.

Први званични попис становништва у Кнежевини Србији је обављен 1834. године. Тада је у Србији живело 678.192 становника. Од тада па кроз цео период постојања 88

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

евидентиран је само у 25 од 169 општина (без података за територију АП КиМ). Највећи апсолутни пораст броја становника од 83.316 забележен је у Београдском региону, затим у Новом Саду (39.693) и Новом Пазару (14.414).

Од 2002. до 2011. године број становника у Србији је смањен за око 411.000. Смањење броја становника је знатно веће на југу него на северу земље. Пораст броја становника

Највећи пораст броја становника Нови Пазар Нови Сад Звездара Сурчин Палилула (Београд) Највећи пад броја становника Црна Трава Бабушница Мајданпек Трговиште Гаџин Хан

Смањење/повећање становништва Смањење преко 20% Смањење од 10 до 20% Смањење испод 10% Повећање до 10% Повећање преко 10% Непотпун попис Без података Граница региона

Смањење/повећање становништва Смањење преко 20% Смањење од 10 до 20% Смањење испод 10% Повећање до 10% Повећање преко 10% Непотпун попис Без података Граница региона

Општине у Србији према порасту-паду броја становника 2002–2011. године (без података за АП Косово и Метохију)

89

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Сви остали региони у Србији имају смањење броја становника. Највећи пад броја становника имају општине Црна Трава, Бабушница, Мајданпек и Трговиште. Основни разлози су негативан природни прираштај и емиграција становништва. Кре­та­ње броја ста­нов­ни­ка Ср­би­је (у хиљадама) Територија

1948.

1953.

1961.

1971.

1981.

1991.

2002.

2011.

СР­БИ­ЈА

6.528

6.978

7.642

8.447

9.314

9.777*

9.398*

8.987*

Вој­во­ди­на

1.641

1.699

1.855

1.953

2.035

2.014

2.032

1.932

Централна Ср­би­ја

4.154

4.463

4.823

5.250

5.694

5.809

5.466

5.255

733

816

964

1.244

1.584

1.955*

1.900*

1.800*

Ко­со­во и Ме­то­хи­ја

*Процена (извор дат у литератури)

Према резултатима пописа 2011. године највећа концентрација становништва у Србији била је у градским насељима. У њима је живело више од 4 милиона становника (59,4%).

Израчунајте густину насељености становништва 2011. године у нашој земљи.

Територијални размештај становништва 2011. године у Србији (без података за територију АП КиМ) је неравномеран, тј. велике су разлике у густини насељености по km2. Зоне најслабије насељености углавном се налазе у пограничним деловима Јужне и Источне Србије. Најмању густину насељености у 2011. години имала је општина Црна Трава (5 ст/ km2). Најгушће су насељене територије великих градова, посебно Београд (514 ст/km2), Но­ви Са­д (477 ст/km2), Ниш (428 ст/km2) итд. Зашто?

Густина насељености Територијални размештај или гу­сти­на на­ се­ље­но­с ти по­к а­зу­је кон­цен­тра­ци­ју и раз­ме­штај ста­нов­ни­штва, као и сте­пен ис­ко­ ри­шће­но­сти про­сто­ра. Мо­же би­ти оп­шта и по­себ­на. Оп­шта или про­сеч­на по­ка­зу­је ко­ ли­ко ста­нов­ни­ка жи­ви на km2 не­ке те­ри­то­ ри­је. По­себ­на густина насељености показује ко­ли­ко ста­нов­ни­ка жи­ви, на при­мер, на не­кој спе­ци­фич­ној те­ри­то­ри­ји – у град­ском на­се­љу, у се­о­ском на­се­љу, у по­љо­при­вред­ ном под­руч­ју итд. Она мо­же би­ти град­ска, се­о­ска, пољопривредна итд.

Де­мо­гра­фи­ја Де­мо­гра­фи­ја је наука о становништву. Спа­да у мла­де на­у­ке. На­ста­ла је у 20. ве­ку. По­јам „де­мо­ гра­фи­ја” пр­ви пут се у научној литератури помиње 1855. го­ди­не. Ге­о­гра­фи­ја и де­мо­гра­фи­ја су међусобно по­ ве­за­не на­у­ке. У про­у­ча­ва­њу ста­нов­ни­штва оне се ме­ђу­соб­но пре­пли­ћу, до­ди­ру­ју и до­пу­њу­ју. Де­м о­гра­ф и­ј а се у Ср­б и­ј и мо­же сту­д и­р а­ти од 1999. на Ге­о­граф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.

Густина насељености зависи како од броја становника, тако и од географских и историјских, друштвених, економских и политичких промена на одређеној територији. У Србији се па­ра­лел­но са по­ра­с том броја ста­нов­ника по­ве­ћа­вала и ње­на оп­шта гу­сти­ на на­се­ље­но­сти. По­чет­ком 19. ве­ка, у вре­ме уста­нич­ке Ср­би­је, из­но­си­ла је 13,2 ст/km2.

90

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Општине са највећом густином Медијана (Ниш) Врачар Стари град Звездара Нови Београд Општине са најмањом густином Црна Трава Трговиште Босилеград Бољевац Жагубица

Густина насељености у Србији (без података за АП Косово и Метохију) 2011.

Природно кретање становништва

се узима општа стопа наталитета, која се добија из односа између броја живорођених и броја становника у једној години. Изражава се у промилима (‰), тј., на 1.000 становника. Морталитет (смртност) је број умрлих у одрђеном временском периоду на одређеној територији. Општа стопа морталитета се израчунава на основу података о броју умрлих лица током једне године у односу

При­род­но кре­та­ње ста­нов­ни­штва пред­ ста­в ља стал­н е про­м е­н е ко­ј е на­с та­ј у под ути­ца­јем ра­ђа­ња и уми­ра­ња ста­нов­ни­ка. Наталитет (рађање) је број живорођених у одрђеном временском периоду на одређеној територији. За мерење наталитета обично 91

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

25 20 15 10 5 0

1 96 -5 1

.

71 19

.

81 19

.

91 19

.

20

02

.

20

11

.

20

19

.

-10 Стопе наталитета

Стопе морталитета

Стопе природног прираштаја

Сто­пе на­та­ли­те­та, мор­та­ли­те­та и при­род­ног при­ра­шта­ја ста­нов­ни­штва Ср­би­је од 1961. до 2019. го­ди­не у ‰ (без података за АП КиМ)

или 10 но­вих ста­нов­ни­ка на 1.000 го­ди­шње). Негативан природни прираштај 2011. године био је у скоро свим општинама у Републици Србији.

на просечан број становника у години посматрања. Изражава се у промилима (‰) – број умрлих на 1.000 становника. Раз­ли­ка из­ме­ђу укупног бро­ја живоро­ђе­них и укупног броја умр­лих на 1.000 лица у од­ре­ђе­ном ­ у јесте сто­па при­род­ног вре­мен­ском пе­ри­од при­ра­шта­ја ста­нов­ни­штва. Она се из­ра­жа­ ва у про­ми­ли­ма (‰). Природни прираштај може бити позитиван и негативан.

Када је природни прираштај дуже време негативан долази до смањења броја становника или депопулације. Основни разлози велике депопулације јесу низак фертилитет и изузетно висока стопа смртности по старости. Ниво фертилитета 2011. године у нашој земљи био је 35% нижи од потребног за просту репродукцију.

Када је природни прираштај позитиван, а када негативан?

У Србији је 1961. године стопа наталитета износила 20,4‰ а стопа морталитета 9,1‰. (Колики је био природни прираштај?). То­ком по­с лед­њих де­це­ни­ја при­род­ни при­ра­штај ста­нов­ни­штва у Ср­би­ји и по­је­ди­ним ње­ним де­ло­ви­ма углав­ном се сма­њу­је, из­у­зи­ма­ју­ћи град­ска насеља. Од 1998. године он је стално негативан.

Непознате речи Дефтер или тефтер – пописне књиге које је уредно водило Османско царство. Садрже податке о селима, домаћинствима, броју становника, етничким групама итд. Депопулација је смањење броја становника у неком насељу или држави услед ниског природног прираштаја или исељавања становништва.

За­јед­но са ве­ћи­ном европ­ских др­жа­ва, као и Ру­си­јом, Ка­на­дом, Аустра­ли­јом и Ја­па­ном, Ср­би­ја спа­да у гру­пу зе­ма­ља са ни­скoм стопом при­род­ног при­ра­штаја (ма­ње од 10‰

Фертилитет – плодност, рађање. Број живорођене деце у фертилном (репродуктивном) периоду живота жене (од 15 до 49 година), на одређеној територији у одређеном временском периоду.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Ко­ли­ко пу­та је од 1948. до 2011. го­ди­не уве­ћа­но ста­нов­ни­штво по­је­ди­них де­ло­ва Ср­би­је? Зашто је највећа концентрација становништва у градским насељима? Зашто је најмања густина насељености у пограничним и планинским пределима, а највећа у градовима? Шта је депопулација?

92

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

24

МЕХАНИЧКО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА (МИГРАЦИЈЕ)

Шта знате о миграцијама? Када су се догодила масовна кретања становништва на територији наше земље?

Кључни појмови: механичко кретање становништва, мигрант, миграционе струје

Механичко кретање становништва Миграције становништва (просторна покретљивост), за разлику од природног кретања, представљају механичко кретање становништва. Ми гра ци је ста нов ни штва као појава стара су колико и људска цивилизација. Оне су на нашим просторима биле присутне како у прошлости, тако и данас. Свако лице које учествује у пресељавању или промени места сталног боравка ради задовољавања различитих потреба (бољих услова за живот и рад, запослења, школовања итд.) назива се мигрант. Становништво које се преселило назива се мигрантско, а оно које од рођења живи у истом месту назива се староседелачко или аутохтоно. Према попису 2011. године у Србији је 55% становништва аутохтоно, а 45% становништва је досељено.

Подела миграција Миграције се могу поделити на основу различитих критеријума. Основна подела миграција је на унутрашње и спољне. Унутрашње миграције представљају пресељавања становништва унутар неке омеђене територије (општине, региона, државе). Спољне миграције подразумевају пресељење између држава и континената.

Које становништво је емигрантско, а које имигрантско?

Свако пресељавање становништва има своје узроке и последице. Узроци миграција на територији наше земље су се кроз историју мењали, као и њихове последице. Прва и највећа миграциона кретања становништва настала су услед освајачких похода и ратова. У савремено доба узроци пресељавањa становништва углавном су економске природе.

Пресељавање становништва може бити организовано или планско и стихијско или спонтано. Наше становништво учествовало је и у масовним принудним миграцијама, када се, на пример, склањало од надмоћнијег непријатеља и слично.

Које су последице миграција?

93

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Ди­нар­ском стру­јом об­у­хва­ће­но је пре­се­ ља­ва­ње ста­нов­ни­штва из Цр­не Го­ре, ви­со­ке Хер­це­го­ви­не и ју­го­за­пад­не Ср­би­је углав­ном у Шу­ма­ди­ју, али и да­ље пре­ма ис­то­ку из­ме­ђу Мо­ра­ве и Ти­мо­ка.

На­ве­ди­те не­ке при­ме­ре но­ви­јих при­нуд­них ми­гра­ци­ја у ко­ји­ма је уче­ство­ва­ло на­ше ста­нов­ни­штво.

Ста­нов­ни­штво Ср­би­је се од дав­ни­на пре­се­ ља­ва­ло у ве­ли­ком оби­му. Оту­да је ге­о­граф­ ско пре­ме­шта­ње и ме­ша­ње појединих на­ци­ о­нал­них за­јед­ни­ца има­ло пре­су­дан ути­цај на да­на­шњу етничку сли­ку. Она по­чи­ње да се фор­ми­ра с досе­ља­ва­њем Сло­ве­на. Ка­сни­ је ми­гра­ци­је – ста­ре и са­вре­ме­не, до­при­не­ ле су сада­шњем раз­ме­шта­ју срп­ског и оста­ лог ста­нов­ни­штва ко­је на­се­ља­ва Ср­би­ју.

Ко­сов­ско-ме­то­хиј­ска стру­ја об­у­хва­ти­ла је пре­се­ља­ва­ње Ср­ба са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је и из ју­го­и­сточ­не Ср­би­је у се­вер­не кра­је­ве. Највише су се досељавали у око­ли­ну Ни­ша, Шу­ ма­ди­ју, Ис­точ­ну и За­пад­ну Ср­би­ју, па и ван гра­ни­ца да­на­шње Ср­би­је. У тим сеобама Ср­ би су се на­се­ли­ли се­вер­но од Са­ве и Ду­на­ва до Бу­ди­ма и Сент Ан­дре­је и још се­вер­ни­је до ма­ђар­ско-сло­вач­ке гра­ни­це. Нај­ма­сов­ни­ ја пре­се­ља­ва­ња ове вр­сте јесу Ве­ли­ке се­о­бе Ср­ба под па­три­јар­си­ма: 1690. под вођ­ством Ар­се­ни­ја III Чар­но­је­ви­ћа и 1739. го­ди­не под Ар­се­ни­јем IV Јо­ва­но­ви­ћем Ша­ка­бен­том.

Од историјских ми­гра­ц и­ј а нај­в е­ћ и зна­ чај има­ју оне ко­је су се од­ви­ја­ле од тур­ских осва­ја­ња сре­ди­ном 15. до 19. ве­к а. То су: динарска, косовско-метохијска, вардарско-моравска струја и аустријска планска колонизација Војводине.

Сеоба Срба под вођством Арсенија III Чарнојевића (аутор: Паја Јовановић)

94

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Вар­дар­ско-мо­рав­ска стру­ја об­у­хва­ти­ла је исе­ље­ни­ке из По­вар­дар­ја се­вер­но од Де­мир Ка­пи­је, за­пад­не Ма­ке­до­ни­је, По­ло­га и Ср­бе из Ал­ба­ни­је. Они су се на­се­ли­ли до Бе­о­гра­ да, Гроц­ке, Сме­де­ре­ва и Ве­ли­ког Гра­ди­шта.

до­би­ли зе­мљу од­у­зе­ту од ве­ли­ко­по­сед­ни­ка и на­пу­ште­не не­мач­ке ку­ће и зе­мљи­ште. После Дру­гог свет­ског ра­та, у нашој земљи су доминантно заступљене сти­хиј­ске ми­гра­ ци­је, на­ро­чи­то из се­ла у гра­до­ве, као и из пла­нин­ских кра­је­ва у ни­зиј­ске. За­што?

По­се­б ан ути­ц ај на ет­н ич­ке при­л и­ке у Ју­ жном По­мо­ра­вљу и на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји има­ло је до­се­ља­ва­ње Ал­ба­на­ца из под­го­ ри­не Про­кле­ти­ја, око­ли­не Ска­дра и кра­је­ва око Дри­ма. Под тур­ском вла­шћу они су се до­се­ли­ли пре­те­жно кра­јем 18. и у 19. ве­ку.

Од средине шездесетих година 20. века, уследиле су миграције из економских разлога. Тада је забележен одлазак великог броја нашег становништва на привремени рад у иностранство. Од деведесетих година 20. века велики број нашег становништва, посебно високообразованог, емигрирао је у државе Западне Европе и Северне Америке („одлив мозгова”).

Аустриј­ском план­ском ко­ло­ни­за­ци­јом Вој­ во­ди­не у 18. и 19. ве­ку, из вој­них, по­ли­тич­ких и еко­ном­ских раз­ло­га, та област на­се­љена је Не­м­цима, Ма­ђа­рима, Сло­ва­цима, Че­сима и припадницима других етничких група.

Србија је крајем 20. и почетком 21. века била суочена са бурним миграционим кретањима. Осим мирнодопских миграција, на простору наше земље десиле су се и присилне миграције. Разлог за то су долазак избеглица из бивших Југословенских република и интерно расељена лица из Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Након почетка ратних сукоба на простору бивше Југославије исељено је српско становништво, и то највише из Хрватске и Босне и Херцеговине. Највећи број избеглица дошао је након ратних акција „Бљесак” и „Олуја”. То је било

Историјске миграције „По­чев­ши од кра­ја XIV в­ека, па кроз тур­ско вре­ ме до на­ших да­на, ис­пре­ме­шта­но је ско­ро све ста­нов­ни­штво од Ве­ле­шке кли­су­ре на Вар­да­ру, па до За­гре­бач­ке го­ре. А глав­ну ма­су тих што се кре­ћу и на­се­ља­ва­ју чи­ни ди­нар­ско ста­нов­ни­ штво, чи­ји су глав­ни део ста­ри Ра­ша­ни, на­род срп­ске сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве.” (Ј. Цвијић)

Да ли постоје географске препреке за савремене миграције?

Са­вре­ме­не ми­гра­ци­је, на­ро­чи­то од сре­ ди­не 20. ве­к а, има­ју ве­ли­ки де­мо­граф­ски обим. Нај­ве­ће план­ско на­се­ља­ва­ње оба­вље­ но је у Вој­во­ди­ни по­с ле до­но­ше­ња За­ко­на о аграр­н ој ре­ф ор­м и (1945) и исе­љ а­в а­њ а Не­ма­ца. Кра­јем Дру­гог свет­ског ра­та, ви­ше од 300.000 Не­ма­ца, за­јед­но са оку­па­то­ром, вра­ти­ло се у ма­тич­ну зе­мљу. Та­да су досе­ље­ ни­ци из пла­нин­ских и не­раз­ви­је­них пре­де­ла Цр­не Го­ре, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Хр­ват­ске, Ма­ке­до­ни­је, Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, jу­го­и­сточ­ не Ср­би­је, Ра­шке обла­сти и дру­гих кра­је­ва

Колоне избеглица из Хрватске

95

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ра­да или шко­ло­ва­ња. Углав­ном су за­сту­пље­ не на ре­ла­ци­ји се­ло–град.

највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. Према попису избеглица у Србији је 1996. године било 646.066 избеглих лица.

По­вре­ме­не днев­не ми­гра­ци­је становништва оба­вља­ју се с вре­ме­на на вре­ме (не­дељ­но, ме­сеч­но и сл.) ра­ди за­до­во­љава­ња не­ких по­тре­ба. Та­кви су, на при­мер, од­ла­сци се­о­ ских жи­те­ља пи­јач­ним (па­зар­ним) да­ном у су­сед­ни град или дру­го ве­ће на­се­ље ра­ди про­да­је по­љо­при­вред­них про­из­во­да, ку­по­ ви­не не­ких ро­ба и слич­но.

Расељавање српског становништва с Косова и Метохије одвијало се 1999. и 2000. године. Тада је расељено око 190.000 Срба. Расељавање нашег становништва уследило је и касније, али званични подаци о броју расељених нису објављивани. Присилне миграције не морају бити изазване само ратним сукобима. До њих може доћи и услед природних непогода (поплаве, суше, земљотреси и др.).

У цен­трал­ној Ср­би­ји и Вој­во­ди­ни 2011. го­ ди­не би­ло је више од 900.000 дневних миграната (радника, уче­ни­ка и сту­де­на­та). Од на­ших гра­до­ва нај­ве­ћи број днев­них ми­гра­ на­та има Бе­о­град.

Балканска миграциона рута

Миграције могу бити и се­зон­ске, када становништво при­вре­ме­но борави у другом насељу ра­ди оба­вља­ња се­зон­ских по­сло­ва у по­љо­при­вре­ди и гра­ђе­ви­нар­ству. Се­зон­ске ми­гра­ци­је ста­нов­ни­штва оства­ру­ју се углав­ ном из­ме­ђу не­раз­ви­је­них и раз­ви­је­них под­ руч­ја у Ср­би­ји. У про­шло­сти су би­ле ве­о­ма из­ра­же­не, а има их и да­нас.

Од почетка мигрантске кризе јула 2015. године до данас кроз Србију је прошло више од 1,5 милиона људи. Њихова крајња дестинација су земље Западне Европе. Највећи број миграната је из Авганистана, Сирије, Пакистана, Ирака и Бангледеша. Крајем 2019. године мигранти су били смештени у 17 колективних центара у Србији.

У вре­ме се­зон­ских по­љо­при­вред­них по­сло­ва (то­ком се­тве, же­тве, бер­бе гро­жђа, бер­бе во­ ћа итд.), ове ми­гра­ци­је усме­ре­не су ка Вој­во­ ди­ни, Ма­чви, По­мо­ра­вљу, Сти­гу, Бра­ни­че­ву, Не­го­тин­ској кра­ји­ни и дру­гим под­руч­ји­ма. На на­шим ве­ћим пла­ни­на­ма (Шар-пла­ни­на, Ко­ па­о­ник, Бе­сна ко­би­ла и др.) ра­ни­је је би­ло до­ста „се­зо­на­ца ко­са­ча”.

Осим трајног пресељења велику за­сту­пље­ ност у Србији има­ју и днев­не ми­гра­ци­је ста­нов­ни­штва. Оне се ­де­ле на стал­не и по­ вре­ме­не. Стал­не днев­не ми­гра­ци­је су ви­ше­де­це­ниј­ске или ви­ше­го­ди­шње. Од­ви­ја­ју се сва­ко­днев­ но од до­ми­ци­ла (ла­тин­ски do­mus – стал­но ме­сто ста­но­ва­ња, пре­би­ва­ли­ште) до ме­ста

Нај­п о­з на­ти­ј и се­з он­с ки гра­ђ е­в ин­с ки рад­ ни­ци („дун­ђе­ри пе­чал­ба­ри”) ши­ром Ср­би­је јесу Цр­но­трав­ци, Вла­синци, Бо­си­ле­гра­ђа­ни и „мај­с то­ри зи­да­ри” из Оса­та у Републици Српској (БиХ).

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Шта су унутрашње, а шта спољашње миграције? Наведите миграционе струје које су пресудно утицале на демографску ситуацију у Србији. Које миграције су најзаступљеније из села ка граду и зашто?

96

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

25

СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

Шта је демографија? Зашто је битно радити анализе струкура становништва?

Кључни појмови: биолошке структуре, економско-социјална структура, образовна структура

Становништво Србије, као и других држава, има различита демографска обележја: пол, ста рост, обра зо ва ње, за по сле ност, на ционалност и друга. Та обележја се називају структуре становништва и најчешће се деле у три групе: биолошке, економско-социјалну и образовну структуру. Све структуре становништва се током времена мењају.

У Србији се просечно на 100 живорођене женске деце роди 106 дечака. У полном саставу нашег становништва ипак је веће учешће жена (51,3%). На то утиче већа смртност му шка ра ца по сле 34. годи не жи вота и то што жене просечно дуже живе. Жене живе просечно до пет година дуже од мушкараца. Полни састав становништа мења се под утицајем миграционих кретања. Зашто?

Код којих структура су промене брже, а код којих спорије?

Према старости становништво се дели на: младо (0–14), зрело (15–64) и старо становништво (више од 65 година). На старосну структуру становништва највише утичу наталитет, морталитет и миграције. У по след њим де це ни ја ма Ср бија убрза но де мо граф ски ста ри. То сли ко ви то по ка зу ју ста ро сне пи ра ми де ње ног становништва. Најстарије становништво у Србији је у општини Црна Трава (53,7 година).

Биолошке структуре становништва Биолошка структура обухвата полни (однос броја мушкараца и жена) и старосни састав становништва (по годинама старости и животним добима).

Старосне пирамиде становништва Србије (без података за АП Косово и Метохију 2011)

97

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Најмлађе становништво је у Тутину (32,1 година). Повећање броја старог становништва у укупном становништву назива се демографско старење или сенилизација. Велики број општина у Србији (без података за АП Косово и Метохију) се налази у стадијуму дубоке демографске старости. Зашто? Према старости становништва Србија спада у групу најстаријих земаља у Европи, поред Немачке, Италије, Бугарске, Грчке и Финске. У Србији је 2011. године старих лица (65 или више година) било 1.250.316. Највећи проценат (25%) старог становништва је у јужној и источној Србији. Про­с еч­н а ста­р ост ста­н ов­н и­ш тва Ср­би­је (без података за АП Косово и Метохију) 2011. године износила је 42,2 го­ди­не (му­шка­ра­ца 40,9 го­ди­на, а же­на 43,5 го­ди­на). Становништво у градским срединама (41,3 година) млађе је него у сеоским (43,6 година). Зашто? Очекиван животни век у Србији је 73,7 година (71,6 за мушкарце, а 76,8 за жене). Највећа просечна старост Црна Трава 53,7 Гаџин Хан 52,5 Сврљиг 50,6 Најмања просечна старост

Просечна старост становништва по насељима 2011. године (без података за АП Косово и Метохију)

45 40

40.2 37.2

35 30 25 20

Тутин 32,1 Нови Пазар 33,5 Сјеница 37,0

42.2

28.9

29.3

1948.

1953.

30.4

1961.

32.3

1971.

33.7

1981.

1991.

2002.

2011.

Просечна старост становништва Србије (без података за АП Косово и Метохију 1991, 2002. и 2011)

98

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Економско-социјална структура Економско-социјална структура обухвата неколико мањих категорија становништва, од којих су важнији: струк тура становништва према активности, структура по делатностима, национална или етничка и верска или конфесионална структура.

Економски активно становништво

Економски неактивно становништво

Лица која обављају занимање

Деца млађа од 15 година

Незапослени

Лица са приходима од имовине

Пензионери

Ученици/студенти – стари 15 и више година Лица која обављају само кућне послове у свом домаћинству – домаћице и остала лица

Економска структура становништва је важна за сваку државу и њен привредни и друштвени развој. Према економској активности становништво се до 2002. године делило на: активно, лица са личним приходима и издржавано становништво. Данас се становништво према економској структури дели на економски активно и економски неактивно. Однос економски активног и неактивног је 41% : 59%.

У националном саставу становништва Србије највећу заступљеност имају Срби, Мађари, Бошњаци и Роми. За етнички састав становништва важне су и језичка и верска структура. У Србији, по последњем попису, око 88% становништва користи српски језик, а око 86% становништва је православне вероисповести.

Најважнији део економски активног становништва чине лица која обављају неко занимање, тј. запослена лица. У нашој земљи 2011. години било је око 2,3 милиона запослених. Београдски регион има највишу стопу запослености (51,1%). Највише запослених, више од 445.000, ангажовано је у прерађивачкој индустрији. На другом месту по броју запослених јесте област трговине и угоститељства (око 400.000). Друга категорија економски активног становништва су незапослени. Њих је у нашој земљи било 2011. године око 667.000. Нешто је већа стопа незапослености мушког (55%) него женског становништва. Број економски неактивног становништва у Србији има тенденцију раста. Томе је највише допринео пораст броја пензионера, којих је 2011. године било нешто више од 1,6 милиона. Друга група економски неактивног становништва јесу лица млађа од 15 година (1.025.278).

Национална или етничка припадност

Број становника у 000

% од укупног броја становника

Срби Мађари Роми Бошњаци Хрвати Словаци Црногорци Власи Румуни Југословени Македонци Муслимани Остали, неизјашњени и непознати

5.988 254 148 145 58 53 39 35 29 23 23 22

83,3 3,5 2,1 2,0 0,8 0,7 0,5 0,5 0,4 0,3 0,3 0,3

370

5,3

Срби 83,3%

Национални састав становништва Србије (без података за АП Косово и Метохију) 2011. године

Срби су најзаступљенија етничка заједница. У највећем броју општина у Србији (161 општина) у укупном становништву учествују са више од 90%. Просечна старост Срба је 42,6 година.

99

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Ал­бан­ци пре­о­вла­ђу­ју на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ ји и у оп­шти­н ама Пре­ш е­в о и Бу­ј а­н о­в ац у Југоисточној Србији. Већином су исламске вероисповести, мада има и мали број римокатолика.

Ско­ро сви Бо­шња­ци жи­ве у цен­трал­ној Ср­ би­ји. Нај­за­с ту­пље­ни­ји су на те­ри­то­ри­ја­ма оп­шти­не Но­ви Па­зар, Сје­ни­ца, Ту­тин и При­ је­по­ље. Исламске су вероисповести. Про­ сеч­на ста­рост Бо­шња­ка из­но­си 33,5 го­ди­на.

Ма­ђа­ри жи­ве у Вој­во­ди­ни. Ве­ћин­ско ста­нов­ ни­штво чи­не у оп­шти­на­ма Суботица, Ада, Бечеј, Чо­к а, Сен­та, Ка­њи­ж а, Ма­ли Иђош и Бач­к а То­по­ла. Већином су римокатолици. Про­сеч­на ста­рост Ма­ђа­ра је 45 го­ди­на.

Образовна структура

Ро­ми углав­ном жи­ве у гра­до­ви­ма. Нај­ви­ше их има у Бе­о­гра­ду, Пожаревцу, Ле­сков­цу, Ни­шу и Вра­њу. Већином су православне и исламске вероисповести. Про­сеч­на ста­рост Ро­ма је 28,3 го­ди­на. Главни миграциони правци Рома По­стој­би­на Ро­ма је Ин­ди­ја. Ми­гра­ци­је Ро­ма пре­ ма дру­гим де­ло­ви­ма Ази­је, Афри­ке и Евро­пе по­ чи­њу у сред­њем ве­ку и тра­ју до кра­ја 19. ве­ка. У Ср­би­ју и су­сед­не зе­мље до­шли су пре­ко Пер­си­је, Јер­ме­ни­је, Ана­до­ли­је и Ис­тан­бу­ла.

2002.

2011.

5,66

2,68

Непотпуно основно образовање

16,18

11,00

Основно образовање

23,88

20,76

Средње образовање

41,07

48,93

Више образовање

4,51

5,65

Високо образовање

6,52

10,59

Непознато

2,18

0,39

Без школске спреме

Становништво старо 15 и више година према школској спреми (без података за АП Косово и Метохију) 2002. и 2011. године (у %)

Образовање је једно од основних обележја становништва. Састав становништва по образовним карактеристикама се релативно споро мења. Образовање зависи од општег друштвеног развоја. Образовна структура има два показатеља: писменост и степен завршеног образовања (школска спрема). Раз­во­ј при­вреде ­и ши­ре­ње мре­же шко­ла проузроковали су позитивне промене у кул­ тур­но-про­свет­ном профилу нашег ста­нов­ни­ штва. Од за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та број не­пи­сме­них се стално смањује, а образовни ниво ста­нов­ни­штва по­бољ­ша­ва. Зашто? У цен­трал­ној Ср­би­ји и Вој­во­ди­ни без школске спреме ста­нов­ни­штва ста­рог 15 и ви­ше година 2011. било је 2,7% (без података за АП Косово и Метохију). Највећи број становника у Србији има завршену основну и средњу школу, око 70%. У нашој земљи су приликом пописа 2011. први пут прикупљени подаци о „компјутерској” писмености. Она обухвата способност обраде текста, израђивање табела, слање и примање електронске поште, као и коришћење интернета. Око 49% лица старости 15 и више година зна да обавља неку од наведених активности на рачунару.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ За­што у Ср­би­ји има више­жен­а него му­шкараца? У којим деловима Србије је најстарије становништво и зашто? Наведите разлоге који су допринели побољшању културно-просветних прилика становништва Србије. Који народи у Србији нису словенског порекла?

100

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

26

ДЕМОГРАФСКИ ПРОБЛЕМИ И ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА

Који су највећи демографски проблеми у Србији? Шта је популациона политика?

Кључни појмови: демографски проблеми, популациона политика

Демографски проблеми Демографски проблеми су све чешћи у нашој земљи. Узроковани су низом историјских, економских, друштвених и културних фактора. Зато се каже да је демографско питање национални проблем. Највећи демографски проблеми у нашој земљи су: 1) Негативан природни прираштај, присутан деценијама уназад у скоро свим деловима наше земље. Као последица ове појаве број становника Србије смањује се за око 35.000−40.000 годишње. На негативан природни прираштај утиче ниска стопа наталитета и висока стопа морталитета. Смањење наталитета у нашој земљи последица је опадања фертилитета, пораста средње старости приликом склапања првог брака и код мушкараца и код жена, пораста средње старости приликом рађања првог детета и велики број абортуса. Стопе морталитета у нашој земљи од 1961. до 2011. порасла је са 9,1‰ на 14,3‰.

2) Одлазак из земље великог броја радно способних становника, међу њима и жена које су у фертилном добу. У последње време појачава се нови облик миграције – одлазак висококвалификоване и образоване радне снаге у иностранство, такозвани „одлив мозгова“. Процењено је да је од 1990. године из земље отишло око 200.000 стручњака 101

различитих профила (инжењера, лекара, научних истраживача). Ови кадрови данас чине нови слој српске интелектуалне дијаспоре.

3) Старење становништва. Србија се на основу демографске старости може сврстати у групу изразито старих популација, и то не само у европским већ и у светским оквирима. По Попису 2011. године, сваки шести становник Републике Србије старији је од 65 година (17,4%), док је сваки седми млађи од 15 година (14,3%). Демографске анализе показују да ће индекс старења и депопулације становништва у Србији расти и у наредним годинама. Смањење броја становника посебно је изражено у сеоским насељима, а последица тога је гашење великог броја села.

4) Незапосленост је данас у нашој земљи крупан економски и социјални проблем. Проблем незапослености нарочито се испољио током деведесетих година 20. века. Зашто? У Србији је 2019. године било око 485.000 незапослених лица. Највише општина са стопом незапослености већом од 30% налази се у југоисточном и југозападном делу наше земље.

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Демографија Србије у бројкама 2011. године (без података за АП КиМ): – 42,2 године просечна је старост грађана Србије, – у 1.014 сеоских насеља у Србији у последњих 10 година није забележено рађање деце, – више од 220 насеља у Србији има мање од двадесет житеља, – 250.000 старих више него деце, – 27,5 просечна старост прворотке у Србији, – 25% жена старијих од 14 година није рађало, – 34,2 године просечна је старост мушкарца када ступа у брак, – 31,1 година просечна је старост жене када ступа у брак, – 5,2 број је склопљених бракова у Србији на 1.000 становника.

Популациона политика Демографски проблеми могу се предупредити или ублажити помоћу популационе политике. Популациона (демографска) политика стара је колико и људско друштво. Она је саставни део културног, економског и социјалног развоја. То је скуп мера, акција и програма које спроводи једна држава како би бринула о свом становништву. Циљ популационе политике требало би усмерити на раст броја становника и стабилан фертилитет. Популациона политика у свету различито се спроводи, у зависности од проблема са којима се сусреће. На проблем недовољног рађања у Србији демографи су указивали још педесетих година 20. века. Залагали су се за утврђивање стратешког приступа државе фертилитету становништва у оквиру популационе политике. Најпре је 2004. године у Војводини донет „Програм демографског развоја АП Војводине са мерама за његово спровођење”, док је на нивоу Републике, 2008. године донета „Стратегија подстицања рађања”. Мере које предвиђају ова два документа врло су сличне, а могле би се груписати у неколико категорија: финансијско растерећење родитеља, могућа решења проблема

недовољног рађања, очување и унапређење репродуктивног здравља адолесцената, борба против стерилитета, усклађивање рада и родитељства, популациона едукација, активирање локалне самоуправе. Највећи број живорођене деце 2011. године, у просеку, родиле су жене у општинама Тутин (3,4), Сјеница (3,0), Нови Пазар (2,7), Трговиште (2,6) и Пријепоље (2,6), док су најмањи број живорођене деце родиле, у просеку, жене у општини Књажевац (1,6). Зашто?

Једно од породилишта у Београду

У Србији данас постоје две економске мере популационе политике: родитељски додатак и исплата зараде запосленој мајци за време породиљског одсуства у трајању од годину

102

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

дана. Родитељски додатак исплаћује се за прво, друго, треће и четврто дете у породици.

Осим проблема ниског наталитета у Србији, велики проблем је и пораст броја умрлих, без обзира на то што у Србији постоји дуга традиција организовања здравствене заштите. Још 1838. године у Кнежевини Србији, на основу првог српског устава формирано је Санитетско одељење са задатком да предузме „све мере за заштиту здравља”. Прва законска решења у вези са здравственом заштитом становништва потичу из 1889. године. За смањење морталитета потребно је ангажовање државе на свим нивоима, од економског, здравственог, социјалног, политичког и др.

стратегија о старењу. Стратешки циљеви су: уважавање старења као природног процеса у свим аспектима политике развоја; подстицање укључивања старијих људи у друштво; прилагођавање система социјалне и здравствене заштите потребама старих, омогућавање радне активности у старости; обезбеђивање подршке породицама са старијим члановима итд. Свесна бројних изазова везаних за миграције Влада Србије је 2009. године усвојила Стратегију за управљање миграцијама. Међутим, није довољно само смањити одлазак из земље и олакшати повратак, неопходно је и привући имигранте. Према садашњем тренду кретања природног прираштаја и миграција, Србија би за пола века могла да има мање од пет милиона становника, али у случају побољшања мера популационе политике и њиховог успешног спровођења, број становника у Србији би могао да се повећа.

Наведите неке факторе који утичу на смртност становништва.

Посебан проблем у Србији представља брига о сиромашним старим лицима. Крајем 2006. године донета је и Национална

Друштвени живот у старачким домовима

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Непознате речи Фертилни контингент обухвата женску популацију способну за рађање, а која је старости између 15 и 49 година.

Наведите демографске проблеме у вашој околини. Које мере популационе политике постoје у Србији? Који су економски и социјални проблеми у Србији? Како миграције могу да утичу на побољшање демографске слике Србије?

103

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

27

НАСЕЉА У СРБИЈИ

Када су настала прва насеља у нашој земљи? Које типове насеља знате?

Кључни појмови: настанак првих насеља, подела насеља, сеоска насеља, градска насеља

Под насељем се подразумева свако стално или привремено настањено место с посебним именом, без обзира на број кућа.

Постанак и развој насеља Територија наше земље била је насељена још од праисторије. О томе сведоче бројна археолошка налазишта. Први трагови људских насеља откривени су у пећини Рисовачи код Аранђеловца. Једно од најстаријих насеља на територији наше земље је Лепенски Вир у близини Доњег Милановца. Настајање првих насеља на територији наше земље зависио је у великој мери од историјских околности. У доба Илира постојала су стална насеља на данашњој територији Србије. Насеља из илирског доба карактеришу сеоске куће од дрвета и утврђени градови. Са доласком Римљана мења

Пећина Рисовача

се изглед насеља, посебно градова. Градови римског доба делили су се у две основне групе – колоније и муниципије. Колоније су били градови од највећег значаја. Овој групи градова припадали су Сирмијум – Сремска Митровица, Сингидунум – Београд, Виминацијум – Костолац. Муниципије су мањи градови. У средњовековној Србији постојала су села, засеоци и селишта као стална насеља и катуни као привремена. Положај сваког насеља у српско средњовековно доба у највећој мери зависио је од географских предуслова, затим од близине саобраћајница и рудног богатства. Нека од тих насеља основаних на стратешки важним положајима, с временом су прерасла у градове. Доласком Стефана Немање на власт отпочела је нова фаза урбанизације српске државе. Подизани су утврђени градови заштићени зидинама као што су: Стари Рас, Голубац, Маглич, Звечан, Београдска тврђава, Смедеревска тврђава, Лазарев град у Крушевцу и други. Подизани су и рударски градови, као што су Ново Брдо, Трепча, Брвеник. Ново Брдо је у своје време било једно од већих насеља у Европи. За време турске владавине постојале су две врсте насеља: села и градови. Градови су били сврстани у три групе: трг или пазар, касаба и шехер. Највећи градови били су шехери, док су касабе имале мању улогу и значај. Статус пазара имала су она насеља која су плаћала извесну таксу (порез) и

104

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

представљали су прелазну групу између села и градова. Сеоска насеља у том периоду су била мала. Интензивна обнова насеља и становништва Србије наступила је након 1738. године. Зашто? Након тога насељавана су многа опустошена насеља и оснивана су нова.

На­се­љ а Ср­б и­ј е по по­с тан­к у су ве­о­м а ра­ зно­вр­сна. Ве­ћи­на њих ду­го по­с то­ји и има бо­га­то кул­тур­но-исто­риј­ско на­с ле­ђе. Мо­гу се по­де­ли­ти на спон­та­но фор­ми­ра­на на­ се­ља, на­се­ља на­ста­ла под не­ком ин­тер­ вен­ци­јом вла­сти и план­ски осно­ва­на на­ се­ља.

Развој и изглед насеља у Србији током 19. и у првој половини 20. века показује особине типичне за аграрну средину.

Нај­ве­ћи број на­ших на­се­ља је спон­та­но на­ стао у раз­ли­чи­тим фа­за­ма раз­во­ја људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је. Пресудан утицај на њихово формирање имале су природне одлике терена битне за живот и рад становника. Налазе се јужно од Саве и Дунава.

Према подацима Републичког завода за статистику 2011. године у Србији је било 6.158 насеља од којих су 193 градска насеља.

Под неком ин­тер­вен­ци­јом вла­с ти настала су ушо­р е­н а се­л а у Срему, Ма­чви и не­ким де­ло­ви­ма Ве­ли­ког Поморавља. Истог су порекла и чи­тлуч­к а се­ла ства­ра­на у мно­гим де­ло­ви­ма Ср­би­је у вре­ме тур­ске вла­да­ви­ не, као што су: Чи­тлук код Љу­бо­ви­је, Кру­ шев­ц а и Со­ко­б а­њ е, Чи­ф лак код Ви­ти­н е и друга. По престанку те власти она су се даље спонтано развијала.

Број насеља

Територија

укупно

градска

– Војводина – Централна Србија – Косово и Метохија

467 4.242 1.449

52 115 26

СРБИЈА

6.158

193

Укупан број насеља у Србији

Подела насеља На­се­ља у нашој земљи се раз­ли­ку­ју по ге­не­ зи (постанку), тра­ја­њу на­се­ље­но­с ти, бро­ју ста­нов­ни­ка, из­гле­ду, функцијама и дру­гим од­ли­ка­ма.

Пример спонтано насталог насеља

Планска насеља се налазе у Војводини (Банат и Бачка). Фор­ми­ра­на су у вре­ме аустриј­ ске ко­ло­ни­за­ци­је, а развијала су се у складу са одређеним врстама планова. Насеља је могуће разврстати и према различитим географским критеријумима.

Ушорено сремско насеље

105

Планско насеље

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Подела насеља према Размештају Скупинска Усамљена

Економској снази Самостална Издржавана

Изгледу, распореду кућа

Трајању насељености

Збијена Разбијена

Стална Привремена

Скупинска насеља се јављају у већим или мањим групама. Усамљена су она у чијој околини или на већој удаљености нема других насеља. Самостална насеља, за разлику од издржаваних, јесу она чији становници захваљујући сопственим активностима обезбеђују материјална добра. Издржавана насеља су научноистраживачке станице, војностратегијски пунктови итд. Села збијеног типа карактерише гу­ста кон­ цен­трација ку­ћа за ста­но­ва­ње и објек­ата се­ о­ске еко­но­ми­је. Та­ква су вој­во­ђан­ска се­ла, се­ла у Ма­чви, По­мо­ра­вљу и друга. Се­ла раз­би­је­ног ти­па об­у­хва­та­ју ви­ше ме­ ђу­соб­но одво­је­них де­ло­ва, из­ме­ђу ко­јих се на­ла­зе ора­ни­це, воћ­ња­ци, шу­ме, па­шња­ци, ли­ва­де и дру­ге по­љо­при­вред­не по­вр­ши­не. У по­је­ди­ним кра­је­ви­ма Ср­би­је де­ло­ви се­ла раз­би­је­ног ти­па, али и се­ла зби­је­ног ти­па, има­ју раз­ли­чи­те на­зи­ве, као што су: ма­ла

Збијени тип насеља

Демографској величини Патуљаста Мала Средња Велика

Функцији Пољопривредна Специјализована (рударска, бањска, туристичка итд.) Мешовита

(ма­ха­ла), крај, за­се­лак, кулмја (код Влаха у Источној Србији) и слична. Се­ла раз­би­је­ног ти­па углавном су распрострањена у брд­ ским и планин­ским пре­де­ли­ма Ср­би­је. Наведите неке при­ме­ре по­де­ле се­ла на за­се­о­ке.

Патуљастих (до 100 становника) и малих села (од 101 до 500 становника) највише има у нишкој, јужноморавској и краљевачкој области. Средња села (од 501 до 2.000 становника) најравномерније су распоређена у централној Србији, а има их и у Војводини и на Косову и Метохији. Великих насеља (више од 2.001 становника) има највише у Војводини, а има их и на Косову и Метохији, у београдском, мачванском, подунавском и поморавском региону. Стал­на на­се­ља су на­се­ље­на то­ком це­ле го­ ди­не, ви­ше го­ди­на, де­це­ни­ја и ве­ко­ва. Она се по бро­ју ста­нов­ни­ка, из­гле­ду и функ­ци­ ја­ма де­ле на се­о­ска или рурална (ла­тин­ски ru­ris – се­ло, по­ље), ме­шо­ви­та и град­ска или

Разбијени тип насеља

106

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

урбана (ла­тин­ски urbs – град) на­се­ља. Захваљујући законској регулативи, данас се стална насеља у Србији сврстана у две категорије: градска и остала (сеоска) насеља. Нај­ви­ше стал­но на­се­ље у Ср­би­ји је Ко­па­о­ник, по­зна­ти ту­ри­стич­ки цен­тар. На­ла­зи се на над­мор­ској ви­си­ни од 1.680 до 1.770 m. Се­о­ска на­се­ља су нај­ста­ри­ја и нај­број­ни­ја вр­ста стал­них на­се­ља у Ср­би­ји. То су мања и слабије уређена насеља са претежно пољопривредном функцијом. Пре­су­дан ути­цај на њи­хо­во фор­ми­ра­ње има­ле су при­род­не одли­ке те­ре­на (плод­но зе­мљи­ште, по­го­дан те­рен за из­град­њу на­се­ља, во­да и др.), бит­не за жи­вот и рад ста­нов­ни­ка. Сеоско насеље код Врања

Градско насеље Крагујевац

градова. Тако нека села имају и по 10.000, а мањи градови свега 2.000 до 5.000 становника. Та­ко, град­ским на­се­љи­ма при­па­да Бо­ си­ле­град, ко­ји има око 2.600 жи­те­ља и Бе­о­ град са око 1. 120. 000 ста­нов­ни­ка. Набројте градове у широј околини насеља у којем се налази школа.

Осим сталних, постоје и при­вре­ме­на или се­зон­ска на­се­ља, ко­ја се ко­ри­сте са­мо у од­ ре­ђе­ном де­лу го­ди­не. На­ста­ње­на су у вре­ме оба­вља­ња ра­тар­ских и ви­но­гра­дар­ских по­ сло­ва, то­ком се­зо­не ис­па­ше, у ту­ри­стич­кој се­зо­ни, ви­кен­дом итд. Има их у свим деловима Србије и њихов број се ни приближно не може одредити. Најпознатија привремена насеља су салаши у Војводини, колебе у Мачви, катуни или бачије у планинском делу Србије. У привремена насеља спадају и викенд-насеља у близини атрактивних природних локалитета (реке, језера, шуме), као и рибарска и виноградарска насеља. Ви­но­гра­дар­ска на­се­ља у Алек­сан­дро­вач­кој жу­пи на­зи­ва­ју се „по­ља­не”, а у Не­го­тин­ској кра­ји­ни „пив­ни­це/пимнице”. На којим местима има највише викенди­ца?

Град­ска на­се­ља су по пра­ви­лу нај­ве­ћа и нај­зна­чај­ни­ја људ­ска на­се­ља. На­ши гра­до­ви се раз­ли­ку­ју по бро­ју ста­нов­ни­ка, сте­пе­ну раз­ви­је­но­сти, функцијама, морфолошким и дру­гим обе­леж­ји­ма. Међутим, постоје и села која су по броју становника већа од многих

Салаш у Војводини

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Пивнице/пимнице у селу Рајац код Неготина

Непознате речи Чи­тлук или чи­ф лук – ве­л и­ко тур­с ко има­њ е на којем су ра­ди­ле чиф­чи­је (зависни сељак у Османском царству).

Када су настала прва насеља у нашој земљи? Како се деле насеља по начину постанка? Наведите разлику између сталних и привремених насеља. Како се деле насеља на основу демографске величине?

107

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

28

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СЕЛА И РУРАЛНИ ПРОЦЕСИ

Шта је депопулација? Наведите основне карактери­ стике сеоских насеља јужне и источне Србије.

Основне одлике села Основне карактеристике највећег броја сеоских насеља у нашој земљи су: ретка насељеност, депопулација са изразитим трендом демографског изумирања, као и висока старост становништва, знатна заступљеност дневних миграција непољопривредног и младог становништва, затим слаба опремљеност саобраћајним, комуналним и другим објектима животног стандарда и сл. Према првом попису становништва у Кнежевини Србији 1834. године, око 94% становништва је живело у сеоским насељима. Почетком 20. века број сеоског становништва се незнатно смањио на око 87%, и то обележје се задржало у централној Србији и на Косову и Метохији до средине 20. века. Опадање удела руралног становништва у укупној популацији Србије било је најизраженије у периоду 1961–1971. године. Зашто? Према последњем попису у сеоским насељима Србије не рачунајући сеоска насеља на територији АП КиМ, живело је око 2,9 милиона становника (40%). Мно га сеоска на се ља у нашој земљи бележе дуговремено континуирано смањење укупне популације и уопште негативан демографски развој. Негативан природни прираштај у руралним насељима бележи се још од 1989. године. У протеклих 10 година у 1.014 сеоских насеља није забележено рађање деце. То су углавном насеља

Кључни појмови: рурална популација, демографско пражњење, расељена села

удаљенија од локалних, субрегионалних и регионалних центара, као и она у брдско-планинским пределима.

Процеси у сеоским насељима Суштинске промене у развоју, изгледу и функцијама наших сеоских насеља десиле су се након Другог светског рата. Од шездесетих година 20. века долази до процеса индустријализације, урбанизације и деаграризације. Подсетите се на шта указују ови процеси.

Ови процеси одвијали су се у свим земљама, различитим темпом, на различите начине и с различитим последицама. У Србији су се одвијали стихијски и неконтролисано. То је условило интензивне унутрашње миграције из села ка граду и ка неколико највећих градова (Београд, Нови Сад, Ниш...). Такво масовно пресељавање становништва из села у градове, неки истраживачи су назвали „егзодусом сељака”. Као последица тога, на једној страни се јавља демографско пражњење сеоских насеља, а на другој концентрација становништва у градовима и приградским насељима. Услед миграција исцрпљени су демографски потенцијали највећег дела сеоских насеља наше земље. То је допринело и убрзаном старењу и одразило се на природни прираштај становништва. Осим тога, изазвало је и дуготрајну кризу у пољопривреди.

108

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

село остало без радне снаге, а пољопривреда је постала запостављена привредна грана. Попис пољопривреде 2012. године показао је да у Србији постоји више од 400.000 ha некоришћеног пољопривредног земљишта.

Басара, село код Пирота са 2 становника, 2007. године

Процес деаграризације (напуштања пољопривреде као главног занимања) проузроковао је озбиљне поремећаје и неравнотеже, како у погледу структуре активности становништва, тако и у погледу трансформације руралног подручја. Масовни прелазак становништва из села у градове, односно из пољопривредних у непољопривредне делатности, имао је низ негативних демографских, економских, социолошких, културних и других последица. Један од разлога због којих млади напуштају пољопривреду и село су: опадање пољопривредне производње, тежак рад у пољопривреди, несигурност индивидуалног сектора у пољопривреди итд. Од 1953. године до данас број становника који се баве пољопривредом у нашој земљи смањио се за око три милиона. Смањивање броја становника који се баве пољопривредом једна је од најважнијих промена у социо-економским структурама становништва Србије. С обзиром на то да је у миграцијама село–град учествовало млађе радно способно мушко становништво, дошло је до поремећаја у старосно-полној стуктури пољопривредног становништва. Резултат тога је било повећање удела жена (фемизација) и старијих генерација (сенилизација) у структури пољопривредног становништва. Тако је

Ниске и негативне стопе природног прираштаја, као и висока просечна старост становништва изазивају интензивну депопулацију у свим деловима земље. Због тога се депопулација може окарактерисати као основни демографски, али и економски и социјални проблем у нашој земљи. Посебно je израженa у оним селима која су удаљена од главних саобраћајница, од већих градова и општинских центара, без индустријских погона, комуналне и социјалне инфраструктуре и без могућности развоја. За степен депопулације сеоских насеља значајан је показатељ број села са мање од 100 становника. Године 1961. таквих села је било 72, а данас чак 1.034. Њи­хо­ва по­пу­ ла­ци­ја по­ка­зу­је зна­ке ду­го­вре­ме­ног де­мо­ граф­ског ста­ре­ња. То су насеља из којих се већ одселило много младих, репродуктивно способних, а у њима су остали старији и они који нису могли никуда да оду. Процес старења сеоских насеља условљен је падом стопе наталитета, већом смртношћу и имиграцијама. Сваки пети становник у селима Србије старији је од 65 година. Територија

Број насеља са мање од 100 становника

СРБИЈА Београдски регион Војводина

1 12

Шумадија и Западна Србија

328

Јужна и Источна Србија

693

Број насеља са мање од 100 становника у Србији (без података за територију АП КиМ)

109

1.034

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Демографски најстарије општине су концентрисане у источној и јужној Србији. Најстарија села су у Пиротској и Зајечарској области. У пиротским селима око 43% становништва чине они са 65 и више година, а у селима Зајечарске области око 37% становника има 65 и више година. Више од 30% старог становништва имају и села у Топличкој и Борској области. Због тога је у овим насељима дошло до опадања значаја и гашења појединих или свих функција. Осим тога, многа сеоска насеља у нашој земљи су у по­с лед­њим де­це­ни­ја­ма 20. ве­ ка де­мо­граф­ски од­у­мр­ла или су расељена. Расељавање мо­же би­ти план­ско, спон­та­но и на­сил­но. Мно­га насеља су у по­с лед­њим де­ц е­н и­ј а­м а спон­та­н о расељена. Та­к вих насеља има у ско­ро свим де­ло­ви­ма Ср­би­је (13 насеља). Насеља са мање од 20 становника Посебан проблем у нашој земљи представљају на­се­ља са 20 и ма­ње ста­нов­ни­ка. Њих у Србији има више од 220. Нај­рас­про­стра­њенија су у око­ ли­ни Но­вог Па­за­ра (23 на­се­ља), Про­ку­пља (20 насеља), Ди­ми­тров­гра­да (19 на­се­ља), Кур­шу­мли­ је (17 на­се­ља), Сјенице (16 насеља) итд.

Мно­га на­се­ља на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји у ко­ји­ма су ве­ко­ви­ма жи­ве­ли Ср­би на­сил­но су или принудно ра­се­љена кра­јем 20. и по­чет­ком 21. ве­ка. Принудно расаљавање умногоме се појачало од сре­ди­не 1999. го­ди­не, по­ сле до­ла­ска ме­ђу­на­род­них ми­ров­них сна­ га Ује­ди­ње­них на­ци­ја и укидања државних

Репушница село без становника у општини Књажевац, 2006. године

институција Републике Србије. Ср­би да­нас у Ко­сов­ско-ме­то­хиј­ској обла­сти жи­ве са­мо у изо­ло­ва­ним на­се­љи­ма (окру­женим ал­бан­ ским), као што су, на при­мер, Го­ра­ж де­вац код Пе­ћи, При­луж­је код Ву­чи­тр­на, Гра­ча­ни­ ца код При­шти­не и др., као и у одређеним де­ло­ви­ма неких на­се­ља (се­вер­ни део Ко­сов­ ске Ми­тро­ви­це и др.). Популациона политика у неразвијеним сеоским крајевима морала би да се темељи на одговарајућој економској, аграрној, развојној и културној политици. У том погледу је важно да се што пре поправи изразито неповољан положај пољопривреде у односу на индустрију; да се што више улаже у села и у неразвијене општине; да се много више инвестира у саобраћајну и комуналну инфраструктуру села; да се обезбеди боље социјално (здравствено, пензионо, инвалидско) осигурање сеоског становништва итд. Непознате речи Егзодус – добровољни или присилни одлазак већег броја људи из неке средине.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Зашто се млади селе из руралних насеља? Наведите последице депопулације. У којим деловима Србије живи најстарије становништво? Која је разлика између спонтано расељених и принудно расељених насеља?

110

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

29

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАДОВА И ПРОБЛЕМИ УРБАНОГ РАЗВОЈА

Који су највећи градови у Србији? Наведите основне карактеристике градских насеља.

Кључни појмови: урбанизација, градска насеља, типови градских насеља

Основне карактеристике Процес настанка и развоја градова назива се урбанизација. Тај појам обухвата и распрострањење градског начина живота и градске културе. Интензивна урбанизација и индустријализација у нашој земљи започети су тек у другој половини 20. века. Ти процеси су довели до убрзаног економског развоја и демографског пораста градских насеља с једне стране, и интензивног демографског пражњења далеко веће групе – сеоских насеља. Све до шездесетих година Србија је по привредној структури била искључиво пољопривредна земља, док је по структури насељености била рурална. У поређењу са селом, град пружа много боље услове за запошљавање, образовање, здравстену заштиту и друго. Градови су претежно већа и вишефункционална насеља. Главни су носиоци привредног, културног и општег развоја сваке државе и иницијатори преображаја већих или мањих насеља и територија у својој околини. Савремену мрежу градских насеља Србије издвојених по методологији Репу бличког завода за статистику, чине 193 градска насеља. Градови имају различит значај у регионалној организацији Републике Србије и њених делова. Разликују се и по броју становника. Највећи градови у Србији су Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац. У Србији

Ниш

је 1953. урбано становништво чинило нешто више од петине укупног становништва (22,5%), а данас у градским насељима Србије живи 4.271.872 становника (59,4% од укупног броја становника без података за територију АП КиМ). Од 1991. године до данас број урбаног становништва растао је спорије него што се сеоска популација смањивала. Зашто? У 25 општина Србије (без података за територију АП КиМ) нема градских насеља нити градског становништва. Број становника

Број градских насеља

до 5.000

50

Од 5.001–10.000

41

Од 10.001–50.000

58

Од 50.001–100.000

14

Више од 100.001

4

Популациона величина и број градских насеља у Србији (без података за АП Косово и Метохију) – 2011. године

111

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Град Београд

2002.

Типови градских насеља

2011.

1.120

1.167

Нови Сад

191

232

Ниш

174

183

Крагујевац

146

151

Суботица

100

98

Зрењанин

80

77

Панчево

77

76

Смедерево

63

64

Лесковац

63

60

Ваљево

61

59

У нашој земљи постоје различити типови градских насеља.

Број становника у највећим градовима централне Србије и Војводине (у хиљадама)

Колико је пута главни град Србије већи од Новог Сада?

На основу Закона о територијалној организацији Србије, неке општине су стекле статус града. Град је економски, административни, географски и културни центар ширег подручја, који има више од 100.000 становника, а мање само у изузетним случајевима. Данас у Србији имамо 29 градова, укључујући и Град Београд (видите 44. лекцију и карту са градовима).

Панонски или средњоевропски тип градова заступљен је у Војводини. Углавном су подигнути на обалама великих пловних река или у њиховој близини, или на лесним платоима. Градови у Војводини релативно су млади. За ове градове је карактеристична планска изградња са широким улицама које се секу под правим углом. Турско-источњачки или балкански тип градова се развио у крајевима јужно од Саве и Дунава који су дуго били под Турцима. Њихова физиономија је још увек делимично очувана са уским и калдрмисаним улицама и кућама које су груписане по махалама (Пећ, Призрен, Нови Пазар). Патријархални тип градова среће се у свим деловима Србије. Настао је трансформацијом села у вароши. То су градови у којима се преплићу различити историјски,

Панонски тип града

Турско-источњачки тип града

112

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

друштвено-економски, културни, социјални, религиозни и природни услови. Савремени или европски тип градова карактеришу пространи булевари, паркови, тргови и вишеспратнице (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац и др.).

средине. Све веће загађење ваздуха и воде проблем је са којим се сусрећу сви градови света. Уз загађење ваздуха и вода ваља истаћи и буку као проблем градске средине. На загађење и буку утичу и возила, посебно она која имају моторе са унутрашњим сагоревањем. Бука и саобраћајна гужва коју стварају возила умногоме утичу на живот људи у граду. Проблеми су и обезбеђење стамбеног простора, смањење зелених и других јавних површина, снабдевање водом, недостатак простора за паркирање и сл. Најмањи поремећај и сметње у снабдевању водом, намирницама или енергијом лако изазову застој у функционисању града. Поред тога, неконтролисан раст градова значајно утиче на микроклиматске промене, а доводи и до дехуманизације живота и других социолошких и психолошких проблема.

Нови Београд

Проблеми урбаног развоја На раст градова, на њихово ширење и унутрашње промене највише утичу концентрација становништва, радних места, стамбених зграда и других урбаних садржаја. Неконтролисана миграција становништва из села у градове посебно је подстакла демографски и просторни раст урбаних и приградских зона. Градови се шире тако што им се припајају околна насеља. Такав је случај са Земуном, Раковицом и Железником, некада посебним насељима која су данас саставни део Београда. Осим тога, од 1991. до 2002. године у наше веће градове дошао је велики број избеглица из бивших република СФРЈ, као и интерно расељених лица са Косова и Метохије. Нагло повећање броја становника у великим градовима доводи до низа проблема. У урбаним срединама проблем су, између осталог, и последице физичке деградације. У ту групу проблема спада и загађење урбане

Пример загађења ваздуха

Влада Србије донела је 2018. године Стратегију одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године. Полазећи од кључних проблема утврђени су следећи стратешки правци урбаног развоја: економски развој и запошљавање, уређење урбаних насеља, друштвено благостање, укључујући

113

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

и проблем урбаног сиромаштва, заштита животне средине, укључујући и прилагођавање на климатске промене и управљање урбаним развојем.

Микроклима градова Утицај климе на здравље човека био је познат још у старом веку. Грци су водили рачуна о микроклиматским условима. Бирали су најповољнији положај за изградњу својих градова с обзиром на осунчаност и правац ветрова. Исто тако, у старом Риму водило се рачуна о климатским факторима. И кинеска и јапанска урбана цивилизација посвећивале су посебну пажњу еколошким условима и климатским факторима у градовима. Пре више од хиљаду година у градовима су постојале посебне службе и државни службеници за праћење квалитета живота. Данас су се градови демографски и просторно увећали, а њихове функције усложиле, те су се мењала и њихова микроклиматска обележја.

Непознате речи Деградација – потиче од латинске речи degradatio и значи постепено смањивање или губљење неког позитивног својства; кварење, пропадање. Категорије квалитета ваздуха 2019. године

Дехуманизација – значи лишавање хуманости, нестајање, губљење људских особина; отуђење.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Када је започет процес урбанизације у нашој земљи? Зашто се највећи број градских насеља налази у централној Србији? Наведите разлику између сеоских и градских насеља. Који су највећи проблеми у градским срединама?

114

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

30

БЕОГРАД – ГЛАВНИ ГРАД (КАПИЈА БАЛКАНА И СРЕДЊЕ ЕВРОПЕ)

Зашто кажемо да је Београд капија Балкана и средње Европе? Зашто су се током историје бројни освајачи борили да заузму Београд?

Кључни појмови: положај Београда, историја Београда, становништво, знаменитости

Београд на води, на обали Саве

Опште географске одлике Београд је главни и највећи град Србије. Смештен на додиру Панонске низије и Јужног обода Панонског басена. Лежи на Шумадијској греди која се од планине Авале спушта ка Калемегданском брегу и тврђави и оба лама Саве и Дунава. Простире се на географски разноврсном терену. Отуда је Београд шумадијски, панонски (сремски и банатски), подунавски и посавски град. Простире се на 3.226 km2. Смештен на међународном пловном дунавском путу, главни град Србије има повољан саобраћајно-географски положај. У њему се

укрштају важније копнене саобраћајнице које из северне, средње и западне Европе воде према ис точном Средоземљу, западном приобаљу Црног мора и Азији. Београд је и важна раскрсница интернационалних ваздушних путева. Београд је административно подељен на 17 општина. Територију Града Београда или Београдску област чине два дела: Београд у ужем и Београд у ширем смислу. Београд у ужем смислу повезује 10 градских општина. Обухвата територију шест потпуно градских оп шти на (Ста ри град, Сав ски ве нац, Врачар, Звездара, Раковица и Нови Београд) и четири градске општине са мешовитим

115

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

град­ским и се­о­ским од­ли­ка­ма (Во­ж до­вац, Чу­ка­ри­ца, Па­ли­лу­ла и Зе­мун). У пе­ри­фе­риј­ ским де­ло­ви­ма дру­ге гру­пе општи­на на­ла­зи се ви­ше се­о­ских на­се­ља са по­љо­при­вред­ ним зе­мљи­штем. Бе­о­град у ши­рем сми­с лу или Град Бе­о­град чини 17 оп­шти­на. То су: 10 бе­о­град­ских град­ских општи­на и још се­ дам оп­шти­на у њи­хо­вом окру­же­њу: Гроц­ка, Со­пот, Мла­де­но­вац, Бара­је­во, Ла­за­ре­вац, Обре­но­вац и Сур­чин.

168.170

214.506 48.450 56.333 39.122

173.521

Историја града Исто­р и­ј а Бе­о­г ра­д а по­ч и­њ е пре ви­ш е од 5.000 го­ди­на пре но­ве ере. Најзначајнији су трагови винчанске културе. Нај­с та­р и­ ји траг на­се­ље­н о­с ти пред­с та­в ља ло­ба­ња пра­чо­ве­ка из ле­де­ног до­ба про­на­ђе­на при­ ли­ком ко­па­ња те­ме­ља за Бај­ло­није­ву пи­ва­ ру. Кроз исто­ри­ју осва­ја­ју га и на­се­ља­ва­ју Или­ри, Тра­ча­ни, Да­ча­ни, Кел­ти, Ри­м ља­ни, Ма­ђ а­р и, Аустри­ј ан­ц и, Тур­ц и и други. Из пред­сло­вен­ског до­ба по­ти­че и ње­го­во име Сингидунум (од дач­ког пле­ме­на – Sin­gi, и келт­ске ре­чи du­num – град, утвр­ђе­ње). После поделе Римске империје Сингидунум припада Византији. Сло­ве­ни га на­се­ља­ва­ју у 7. ве­ку. Под да­на­шњим име­ном, за ко­је се верује да по­ти­че од бе­лих та­шмај­дан­ских креч­њач­ ких сте­на, пр­ви пут се по­ми­ње 878. го­ди­не у Жи­ти­ју све­тог Кли­мен­та Охрид­ског. Године 1071. заузели су га Мађари. У по­сед Ср­ ба до­ла­зи 1284. го­ди­не. Пре­сто­ни­ца срп­ске др­жа­ва по­ста­је 1403. го­ди­не. Та­да је де­спот Сте­фан Ла­за­ре­вић сво­ју пре­сто­ни­цу пре­ме­ стио из Кру­шев­ца у Бе­о­град. Исте го­ди­не од­ ре­дио је и град­ску сла­ву: Спа­сов­дан.

151.808 108.641

43.819

у индустрији, трговини, саобраћају, грађевинарству, здравству, државној администрацији и образовању.

181.231 158.213 83.907 72.524 27.110 20.367 53.096

Када су Турци освојили Београд?

58.622

Од 1817. Београд је био престоница Кнежевине Србије (сем у периоду 1818–1841). Престоницу је из Крагујевца у Београд преместио кнез Михаило Обреновић.

Површине општина и број становника на територији Града Београда

У Граду Београду је 2011. године живело 1.659.440 становника, ве­ћи­ном Срба, а има и припадника оста­лих ет­нич­ких група: Цр­но­го­ ра­ца, Ро­ма, Хр­ва­та, Ма­ке­до­на­ца, Го­ра­на­ца и других. Највећи број становника је запослен

Током исто­ри­је Бе­о­град је 40 пу­та до те­ме­ ља ру­шен и па­љен, па по­том об­на­вљан. Да­ нас је во­де­ћи град Ср­би­је, у ад­ми­ни­стра­тив­ ном, при­вред­ном, про­свет­ном и кул­тур­ном по­гле­д у, и европ­с ка ме­тро­п о­л а свет­с ког

116

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

зна­ча­ја. У ње­му су сме­ште­ни и ра­де др­жав­ ни ор­га­ни Ср­би­је (пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке, Вла­да, На­род­на скуп­шти­на и др.).

Знаменитости Београда Београ­д има више спо­ме­ни­ка и дру­гих обје­ ка­та ко­ј и све­до­ч е о његовој за­н и­м љи­в ој исто­ри­ји и богатој садашњости. Зна­чај­ни­ји са­крал­ни објек­ти су: Храм Све­ тог Са­ве, цр­ква Ру­жи­ца (ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це), Са­бор­на цр­ква, Цр­ква Све­тог Алек­сан­дра Нев­ског, Цр­ква Све­тог Мар­ка, Бај­ра­кли џа­ми­ја и други.

Зграда Народне скупштине

Храм Све­тог Са­ве на Вра­ча­ру, ко­ји се гради од 1939. го­ди­не и про­с тор око ње­га има­ју велики зна­чај у исто­ри­ји Ср­ба. Од 10. ма­ја 1595. го­ди­не, ка­да су по на­ред­би тур­ског па­ш е из ма­н а­с ти­р а Милешеве пре­н е­те и на Вра­ч а­ру спа­љ е­н е мо­ш ти Све­тог Са­в е, Вра­чар је по­стао „за све Ср­бе све­то ме­сто”. Све­ти Са­ва је 1840. про­гла­шен за школ­ског заштитника. Ва­жни­ји му­зе­ји су: Му­зеј Срп­ске православне цркве, На­род­ни му­зеј, Ет­но­граф­ски му­зеј, Вој­ни му­зеј, Музеј Ву­ка и До­си­те­ја, Музеј Јована Цви­ји­ћа, Му­зеј гра­да Бе­о­гра­да, Педагошки музеј, Музеј Николе Тесле, Јеврејски историјски музеј и други.

Храм Светог Саве

Најзначајнији тр­го­ви су Те­ра­зи­је, Трг Ре­пу­ бли­ке, Сту­дент­ски трг, Трг Ни­ко­ле Па­ши­ћа и др., као и ули­це Кнез Ми­ха­и­ло­ва, Кра­ља Ми­ла­на, Не­ма­њи­на, Кне­за Ми­ло­ша и др., затим по­пу­лар­на бо­ем­ска че­тврт и ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја Ска­дар­ли­ја и остало. Ва­жни­ скулптурни спо­ме­ни­ци су: Спо­м е­ ник осло­бо­ди­о­ци­ма Бе­о­гра­да, Спо­ме­н ик за­х вал­н о­с ти Фран­ц у­с кој, спо­м е­н ици До­ си­те­ју Об­ра­до­ви­ћу, Ву­ку Ка­ра­џи­ћу, Јо­ва­ну Цви­ји­ћу, кнезу Михаилу и други.

Скадарлија – боемска четврт

117

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

По­зна­та бе­о­град­ска из­ле­ти­шта и ме­ста ко­ја при­вла­че велики број туриста су: Ава­ла, Ко­ шу­тњак, Топ­чи­дер, Ада Ци­ган­ли­ја на Са­ви, Парк-шу­ма Звездара код Астро­ном­ске оп­ сер­ва­то­ри­је, ушће Са­ве у Ду­нав, Бо­та­нич­ка ба­шта, Зоо-врт и друга. Град има и ви­ше уре­ђе­них пар­ко­ва: Ка­ле­ме­ г­дански, Та­шмај­дански, Пи­о­нир­ски, Ма­њеж, Ка­ра­ђор­ђев и други. Сво­је кул­тур­но-про­свет­не по­тре­бе житељи Бе­о­гра­да, али и ста­нов­ни­ци дру­гих де­ло­ва Ср­би­је, оства­ру­ју у ра­зно­вр­сним кул­тур­ним (по­зо­ри­шти­ма, га­ле­ри­ја­ма и др.) и про­свет­ ним уста­но­вама. Ве­ћа по­зо­ри­шта у Београду су: На­род­но по­ зо­ри­ште, Ју­го­с ло­вен­ско драм­ско по­зо­ри­ ште, Бе­о­град­ско драм­ско по­зо­ри­ште, Ате­ље 212, Битеф театар, По­зо­ри­ште на Те­ра­зи­ја­ма, Зве­зда­ра те­а­тар и друга. Бе­о­град је уни­вер­зи­тет­ски цен­тар са око 90.000 сту­де­на­та. Са 31 факултетом, Уни­вер­ зи­тет у Бе­о­гра­ду нај­ве­ћи је у Ср­би­ји. На факултетима се одвија обра­зо­ва­ње мла­дих и на­уч­но-истраживачки ра­д. Од оснивања до данас, на Универзитету у Београду студије је завршило више од 400.000 студената.

Авалски торањ – симбол трајања, страдања и поновног рађања Авалски торањ је један од заштитних знакова Београда. Удаљен је око 16 km од града. Грађен је од 1961. до 1964, а 1965. је пуштен у рад. Био је висок 202,8 m. и један од најлепших ТВ предајника у Европи. Срушен је у НАТО бомбардовању 29. априла 1999. године. Градња новог торња је почела крајем 2006, а завршена 2009. године. Нови торањ је висок 204,5 m. Торањ је затворен за посете кад је брзина ветра већа од 13 m/s. Има два лифта и ресторан на 119 m и видиковац на 122 m.

Највиша научна институција у Београду и Ср­би­ји је Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­ сти (САНУ).

Непознате речи Ин­тер­на­ци­о­нал­ни – потиче од ла­тин­ске речи interna­tio што значи међународни. Метропола – потиче од грч­ке речи meter у значењу мајка и polis што значи град-матица, пре­ сто­ни­ца. Метрополама су стари Грци називали првобитне градове у грчким колонијама. Данас се под метрополом подразумева град са више од милион становника.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Зашто кажемо да је Београд панонски и шумадијски град? Када је Београд постао престоница Србије? Које су туристичке знаменитости Београда? Наведите важне културне и просветне установе у Београду.

118

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Шта је привреда? Наведите основне карактеристике наше привреде.

Основне одлике привреде При вре да је скуп ме ђусоб но по ве за них радних делатности у производњи, расподели, размени и потрошњи материјалних добара и услуга намењених задовољавању различитих људских потреба. Делатности које чине привреду деле се на привредне (пољопривреда, индустрија, саобраћај, трговина и др.) и ванпривредне (просвета, здравство и др.), односно производне и услужне. Оне су подељене на већи или мањи број грана. Тако се пољопривреда дели на земљорадњу и сточарство. Једно време је и пчеларство било посебна

Кључни појмови: привреда, делатности, природни и друштвени фактори развоја привреде, фазе развоја привреде

грана пољопривреде. Екстрактивна индустрија се дели на производњу руда угља, нафте, гаса и уљаних (битуминозних) шкриљаца. Саобраћај се дели на друмски, железнички, речни, поморски, ваздушни и други. По сродности делатности се могу сврстати у групе или секторе: примарни, секундарни, терцијарни и квартарни сектор. У при вре ди сва ке зе мље, па и Ср бије, по значају се истичу неке привредне делатности. Оне одређују степен развоја (развијена, неразвијена, недовољно развијена земља и сл.) и главно економско-географско обележје државе (пољопривредна, индустријска, индустријско-пољопривредна земља итд.).

Примарни

Секундарни

Терцијарни Сектори делатности

Подела привреде на групе делатности

119

Здравствена

Стамбена и комунална

Трговина, угоститељство и туризам

Промет

Саобраћај

Услужно

Производно

Грађевинска

Прерађивачка индустрија

Екстрактивна индустрија

Шумарство

Пољопривреда са ловом и риболовом

Занатство

Квартарни

Остале

ВАНПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ Административно-политичке

ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Културно-просветна

31

ПРИРОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ И ГЛАВНЕ ОДЛИКЕ РАЗВОЈА ПРИВРЕДЕ

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Во­де­ће ме­сто у при­вре­ди Ср­би­је има­ју ин­ ду­стри­ја и по­љо­при­вре­да. На раз­в ој при­в ре­де Ср­б и­ј е ути­чу мно­го­ број­ни фак­то­ри. Они се мо­гу по­де­ли­ти у две основ­не гру­пе: при­род­не и дру­штве­не. При­род­ни фак­то­ри су рас­по­ло­жи­ва при­ род­на богатства, ко­ја се посредством људ­ ског ра­да мо­г у пре­ра­ди­ти и ис­ко­ри­с ти­ти у раз­ли­чи­тим при­вред­ним де­лат­но­с ти­ма. Наша земља има зна­чај­не при­род­не ресурсе (ру­де, енер­гет­ске из­во­ре, те­ку­ће во­де, тер­ мо­ми­не­рал­не из­во­ре, зе­мљи­ште, шу­ме и др.), ко­ји су осно­ва ње­ног при­вред­ног раз­во­ја. На­ве­ди­те нај­ва­жни­ја при­род­на бо­гат­ства Ср­би­је.

Дру­штве­ни фак­то­ри су ­број­ни и ра­зно­вр­ сни. Мо­г у би­ти еко­ном­ско-по­ли­тич­ки (ме­ ре ко­је др­жа­ва пред­у­зи­ма на уна­пре­ђе­њу раз­в о­ј а при­в ре­д е), по­л и­т ич­к и (про­м е­н е др­жав­ног по­ли­тич­ког си­с те­ма и сл.), на­уч­ но-тех­но­ло­шки (при­ме­на на­уч­них и тех­но­ ло­шких до­с тиг­ну­ћа у при­вре­ди) и људски потенцијал. Њи­хов ути­цај се мењао кроз историју. На негативан развој привреде у Србији утичу депопулација, старење становништва и исељавање.

Фазе развоја привреде Србија се одликује неравномерним привредним развојем. У са­вре­ме­ном при­вред­ ном раз­во­ју Ср­би­је из­два­јају се три основне фа­зе: пред­рат­на, со­ци­ја­ли­стич­ка и тран­ зи­ци­о­на фа­за. Пред­рат­на фа­за раз­во­ја при­вре­де об­у­хва­ та дуг пе­ри­од пре Дру­гог свет­ског ра­та. У то до­ба Ср­би­ја је била ти­пич­на по­љо­при­вред­ на зе­мља. Ње­но ста­нов­ни­штво углав­ном се ба­ви­ло зе­м љо­рад­њом, сто­чар­с твом и во­ ћар­ством.

Осим по­љо­при­вре­де, у сред­њем ­ве­ку у Ср­ би­ји је било раз­ви­је­но и ру­дар­ство. Ва­жни­ ји цен­три и тр­жи­шта ру­дар­ских про­из­во­ да у то вре­ме били су: Но­во Бр­до и Треп­ча на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, Ко­па­о­ник и Кру­пањ у цен­трал­ној Ср­би­ји и дру­га. Срп­ско сред­ њо­ве­ков­но ру­дар­ство с вре­ме­ном је за­мр­ ло. Зна­чај­ни­је об­на­вља­ње ру­дар­ства и ме­ та­лур­ги­је по­чи­ње пр­вих де­це­ни­ја 20. ве­ка под ути­ца­јем стра­ног ка­пи­та­ла, фран­цу­ског, ен­гле­ског и не­мач­ког. Та­да за­по­чи­ње раз­вој мо­дер­не ин­ду­стриј­ске про­из­вод­ње и ус­по­ ста­вља­ње ка­пи­та­ли­с тич­ких од­но­са у при­ вре­ди Ср­би­је. Со­ци­ја­ли­стич­ка фа­за тра­је од за­вр­шет­ка Дру­гог свет­ског ра­та до пред крај 20. ве­ка. У том пе­ри­о­ду из­вр­ше­н је тзв. социјалистички преображај при­вре­де. По­с ле Дру­гог свет­ ског ра­та, у складу са за­ко­ни­ма и од­лу­ка­ма со­ци­ја­ли­стич­ке вла­сти сва при­вред­на пред­у­зе­ћа, дру­штва, бан­ке и дру­ге установе од­ у­зе­ти су од при­ват­них вла­сни­ка. Ра­ни­ја при­ ват­на сво­ји­на по­ста­ла је нај­пре др­жав­на (од 1945. до 1950), по­том дру­штве­на. Др­жав­на сво­ји­на по­сто­ји у пе­ри­о­ду цен­тра­ли­зо­ва­ног упра­вља­ња при­вре­дом, а дру­штве­на у вре­ ме са­мо­у­пра­вља­ња. На­кон за­в р­ш ет­к а Дру­гог свет­с ког ра­та, у пе­ри­о­ду об­но­ве (1945–1947), из­вр­ше­на је обнова у ра­т у ра­з о­р е­н их и опу­с то­ш е­н их пред­у ­з е­ћ а. Обновљена је и саобраћајна инфраструктура. Извршена је аграрна реформа и национализација имовине страних држављана и велепоседника. По­с ле то­га при­сту­пи­ло се цен­тра­ли­зо­ва­ном план­ском раз­во­ју при­вре­де. Пр­ви пе­то­го­ди­шњи план („пр­ва пе­то­лет­ка”) об­ух­ ва­та пе­ри­од од 1947. до 1951. го­ди­не. Био је усме­рен ка раз­во­ју кључ­них обла­сти при­вре­де: ин­ду­стри­ја­ли­ за­ци­ји и елек­три­фи­ка­ци­ји зе­мље, као и по­ бољ­ша­њу обра­зов­не струк­ту­ре и жи­вот­ног стан­дар­да ста­нов­ни­штва итд.

120

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

„Привредне сеобе“ У вре­ме цен­тра­ли­зо­ва­ног упра­вља­ња при­вре­ дом, ка­да је Ср­би­ја би­ла у са­ста­ву СФРЈ, до­ла­зи до тзв. „при­вред­не се­о­бе”, пре­ме­шта­ња фа­бри­ка из ис­точ­них у за­пад­не де­ло­ве зе­мље. Та­да је, на при­мер, из бе­о­град­ске Ра­ко­ви­це у ма­ри­бор­ску Твор­ни­цу ауто­мо­бил­ских мо­то­ра (ТАМ) пре­се­ ље­на фа­бри­ка ка­ми­о­на (тип „Пра­га”). Од 1946. до 1949. го­ди­не из Вој­во­ди­не су премештена 24 нај­ве­ћа мли­на, две фа­бри­ке уља, јед­на ше­ће­ра­ на, јед­на елек­трич­на цен­тра­ла итд. Године 1949. Фе­де­ра­ци­ја је до­не­ла од­лу­ку о за­бра­ни ин­ве­сти­ра­ња се­вер­но од ли­ни­је Ло­зни­ ца–Аран­ђе­ло­вац–Мла­де­но­вац и у ју­го­и­сточ­не и ис­точ­не де­ло­ве зе­мље.

Камион типа „Прага”

Пе­ри­од дру­штве­ног са­мо­у­пра­вља­ња по­чи­ ње 1950. го­ди­не. Та­да је глав­ни дру­штве­ни прин­цип био „власт и фа­бри­ке рад­ни­ци­ма”. У овој фа­зи Ср­би­ја је сред­ње раз­ви­је­на ин­ ду­стриј­ско-по­љо­при­вред­на зе­мља. Тран­зи­ци­о­на фа­за по­чи­ње 1989. го­ди­не. Заустављена је с рас­па­дом СФРЈ, ра­то­ви­ма у су­сед­с тву и еко­ном­ском бло­ка­дом на­ше зе­мље. НАТО бомбардовање (1999), додатно је привредно уназадило нашу земљу. Дру­ги та­лас тран­зи­ци­је по­чи­ње 2001. го­ди­не. (За­ што?) Обе­ле­же­н је про­ме­на­ма у свим де­ ло­ви­ма др­жав­ног жи­во­та. Пред­ста­вља пре­ ла­зак са не­до­вољ­но тр­жи­шне привреде на тр­жи­шну. По­сте­пе­но се уки­да­ју ра­ни­ја со­ци­ ја­ли­стич­ка обе­леж­ја и вред­но­сти. Ства­ра се тр­жи­шна при­вре­да за­сно­ва­на на при­ват­ној сво­ји­ни. Започета је приватизација државних предузећа и њихова продаја великим мултинационалним компанијама. По Уста­ ву Ср­би­је, ко­ји је усво­јен на ре­фе­рен­ду­му 28. и 29. ок­то­бра 2006. го­ди­не, уки­ну­та је дру­штве­на сво­ји­на и ус­по­ста­вље­ни су сле­ де­ћи об­ли­ци сво­ји­не: при­ват­на, за­дру­жна и јав­на или др­жав­на. Те­жи се уре­ђе­њу свих обла­сти дру­штва по пре­по­ру­ка­ма Европ­ске уни­је. Пред­у­зи­ма­ју се ме­ре за укљу­чи­ва­ње Ср­би­је у са­вре­ме­не ин­те­гра­ци­о­не про­це­се у Евро­пи и све­ту, пре све­га у Европ­ску уни­ју. Шта је Европ­ска уни­ја?

Непознате речи Транзиција – потиче од ла­тин­ске речи tran­si­ti­vus, што значи пре­ла­зан.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Анализирајте поделу привреде на делатности (привредне и ванпривредне, производне и услужне) и секторе. Објасните утицај природних фактора на развој привреде Србије. Објасните утицај друштвених фактора на развој привреде Србије. Које су главне одлике појединих фаза у привредном развоју Србије?

121

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

32

ПОЉОПРИВРЕДА – ПРИРОДНИ И ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ

Које су основне одлике пољопривреде у нашој земљи? Зашто природни услови за развој пољопривреде у Србији нису свуда исти?

Кључни појмови: пољопривреда, подела пољопривреде, природни услови, друштвени услови

Појам и подела пољопривреде

Услови развоја

Пољопривреда или аграрна привреда најстарија је привредна делатност. Обухвата гајење и искоришћавање биљака и животиња корисних човеку. Људе снабдева животним намирницама, а индустрију сировинама.

Развој пољопривреде у Србији зависи од де ло ва ња при род них и ан тро по ге них (друштвених) услова. Они утичу на врсту, приносе и обим производње.

Према врсти производа, пољопривредна производња се дели на биљну и сточарску. Биљну производњу чине земљорадња (ратарство), воћарство и виноградарство. У сточарство, које се дели по врстама стоке (говедарство, овчарство, свињогојство, коњарство итд.), убраја се још и живинарство, пчеларство, свиларство, лов и риболов. Обично се у пољопривреду убраја и шумарство.

8,7%

Пољопривредно земљиште Шумско земљиште Остало

19,1%

72,2%

Пољопривредно земљиште у Србији заузима 2/3 укупне површине.

У природне услове спадају геолошка под лога, рељеф, климатске прилике, воде и расположив аграрни простор (земљиште). У поређењу са осталим људским делатностима, по љопривре да највише зависи од природних одлика средине. У Србији постоје повољни и разноврсни услови за развој биљне и сточарске производње. Међутим, природни услови за развој пољопривреде у Србији нису свуда исти. Равничарски терени у нашој земљи погодни су за производњу житарица и поврћа. Са повећањем надморске висине смањују се обрадиве површине, пољопривредне културе и приноси. Земљиште на вишим надморским висинама погодно је за сточарство, воћарство и виноградарство. Квалитет пољопривредног земљишта у нашој земљи условљава избор биљних култура које ће се узгајати. Климатски услови (осунчаност, падавине, ветрови итд.) утичу на избор усева који ће се узгајати као и на висину прихода.

122

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Објасните како клима у Србији утиче на развој пољопривреде.

Ан­тро­по­ге­ни усло­ви раз­во­ја су мно­го­број­ ни. Њи­хов ути­цај се с временом мењао и усло­вљен је дру­штве­но-еко­ном­ским и по­ ли­тич­ким при­ли­ка­ма. Де­ле се у две гру­пе: a) дру­штве­но-ге­о­граф­ске од­ли­ке ва­жне за раз­вој по­љо­при­вре­де и б) аграр­ну по­ли­ти­ку. У дру­штве­но-ге­о­граф­ске од­ли­ке зна­чај­не за раз­в ој по­љ о­п ри­в ре­де спа­д а­ј у: укуп­н о ста­нов­ни­штво, аграр­на гу­сти­на на­се­ље­но­ сти, при­р од­н и при­р а­ш тај ста­н ов­н и­ш тва, обим пресељавања из се­ла у град, ста­ро­ сна и обра­зов­на струк­т у­ра ста­нов­ни­штва, тржиште (понуда и тражња), струч­ни ка­дар (агро­но­ми, ве­те­ри­на­ри и др.), на­чи­ни об­ра­ де зе­мљи­шта и га­је­ња сто­ке и други. Ко­ја је раз­ли­ка из­ме­ђу оп­ште и аграр­не гу­сти­не на­се­ље­ но­сти?

Аграр­на по­ли­ти­ка је скуп ме­ра ко­је др­жа­ва пред­у­зи­ма ради раз­во­ја и уна­пре­ђе­ња по­ љо­при­вре­де.

Типови производње У Ср­би­ји се мо­гу из­дво­ји­ти два основ­на ти­ па про­из­вод­ње: екс­тен­зив­ан и ин­тен­зив­ ан. Издвојени су узимајући у обзир сред­ства ко­ја се ко­ри­сте у пољопривредној произ­вод­њи, оства­ре­не при­хо­де по хек­та­ру и гр­лу сто­ке и утро­шак људ­ске рад­не сна­ге по је­ ди­ни­ци про­из­во­да. Екс­тен­зив­ан или за­о­ста­ли тип по­љо­при­ вре­де на те­ри­то­ри­ји на­ше зе­мље при­су­тан је од по­чет­ка раз­во­ја аграр­не производње. Од­ли­ку­је се пре­те­жно на­ту­рал­ном про­из­вод­ њом, ко­ри­шће­њем при­ми­тив­них сред­ства за рад, ма­лим при­но­си­ма по хек­та­ру и гр­лу сто­ ке и ве­ли­ким утро­шком људ­ске рад­не сна­ге.

Традиционално орање

Овај тип про­из­вод­ње и да­нас је за­сту­пљен у не­раз­ви­је­ним де­ло­ви­ма Ср­би­је: у мно­гим де­ло­ви­ма Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, пла­нин­ским кра­је­ви­ма цен­трал­не Ср­би­је, по­гра­нич­ном пла­н ин­с ком под­руч­ј у пре­м а Бу­гар­с кој и дру­гим. Ту се на ма­лим зе­м љи­шним по­се­ ди­ма га­је ни­ско­при­но­сне сор­те биља­к а и вр­с те жи­во­ти­ња. Ови предели су погодни за производњу воћа и поврћа, њихову индустријску прераду, развој пчеларства и екстензивно сточарство. Производња еколошке (органске) хране, како у свету, тако и код нас данас је све актуелнија, а чини свега један одсто светског тржишта хране. То су производи добијени без употребе хемијских средстава и имају високу тржишну цену. Ин­тен­зива­н или на­пред­ан (мо­дер­ан) тип по­љо­при­вре­де ка­рак­те­ри­шу спе­ци­ја­ли­за­ ци­ја и тр­жи­шни ка­рак­тер про­из­вод­ње, ви­ со­к а при­ме­на са­вре­ме­них агро­тех­нич­ких ме­ра (ме­ли­о­ра­ци­ја, хе­ми­за­ци­је, ме­ха­ни­за­ ци­је и се­лек­ци­је и укр­шта­ња би­ља), ви­со­ ки при­но­си по хек­та­ру и гр­лу сто­ке и ма­ли утро­шак људ­ске рад­не сна­ге у про­из­вод­њи. Са­вре­мена по­љо­при­вред­на про­из­вод­ња за­ сту­пље­на је у Вој­во­ди­ни, Ма­чви, По­мо­ра­вљу

123

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Применом науке и агротехничких мера могуће је ублажити или свести на најмању меру штетно дејство природних фактора. Под агротехничким мерама подразумевамо: мелиорацију, хемизацију, механизацију, селекцију и укрштање. Територија наше земље изложена је честим поплавама и сушама, те наводњавање и одводњавање имају посебан значај. Који су делови наше земље подложни поплавама?

Пољопривредно земљиште на југу Баната

и дру­гим кра­је­ви­ма, као и у ве­ли­ким по­љо­ при­в ред­н о-ин­ду­с триј­с ким ком­б и­н а­ти­м а. Неки од њих су крајем 20. века престали да раде. Зашто? Ти комбинати су има­ли за­о­кру­жен про­цес про­из­вод­ње (од про­из­вод­ ње аграр­н их про­и з­в о­д а до ин­ду­с триј­с ке пре­ра­де). У Ср­би­ји је по­с лед­њих де­це­ни­ја по­ве­ћа­на при­ме­на агро­тех­нич­ких ме­ра, па су и при­ но­си по хек­та­ру и гр­лу сто­ке у стал­ном по­ ра­сту. Раз­вој по­љо­при­вре­де у Ср­би­ји усме­ рен је пре­ма по­ве­ћа­њу при­но­са по хек­та­ру и гр­лу сто­ке, ши­рој при­ме­ни агро­тех­нич­ких ме­р а, све­с тра­н и­ј ем укљу­ч и­в а­њу на­у ке и струч­них слу­жби итд.

Пољопривреда Србије усмерава се ка: – сма­ње­њу укуп­ног по­љо­при­вред­ног земљишта, јер су у про­шло­сти у оранице (кр­че­њем шу­ма и пре­о­ра­ва­њем па­шња­ ка) пре­тва­ра­ни обронци пла­ни­на и бр­ да под­ло­жни еро­зи­ји, – сма­ње­њу по­вр­шина под пше­ни­цом и ку­ку­ру­зом и по­ве­ћа­њу по­вр­ши­на под ин­д у­с триј­с ким, крм­н им и по­в рт­н им би­љем, – сма­ње­њу бро­ја ста­ба­ла во­ћа­ка и чо­ко­ та ви­но­ве ло­зе и њи­хо­вом план­та­жном га­је­њу, – по­ве­ћа­њу бро­ја гр­ла и по­бољ­ша­њу ра­ сног са­ста­ва сто­ке (нпр. те­жи се по­ве­ ћа­њу млеч­но­сти кра­ва на око 3.000 l по гр­лу го­ди­шње), – по­ве­ћа­њу про­из­вод­ње сточ­не хра­не и по­бољ­ша­њу ис­хра­не и сме­шта­ја сто­ке итд.

Непознате речи Аграрна – потиче од ла­тин­ске речи agra­ri­us – по­љо­при­вред­ни, и ager – по­ље, зе­мља).

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Ком при­в ре­д ном сек­тору припа­д а по­љ о­п ри­в ре­д а?  Шта пољопривреда треба да обезбеди? Објасните типове пољопривредне производње у Србији. Наведите и образложите мере које се предузимају ради унапређења пољопривредне производње у Србији.

124

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

33

ГРАНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

Објасните значај биљне и сточарске производње. У којим деловима Србије су најпогоднији услови за развој пољопривреде и зашто?

Кључни појмови: ратарство, воћарство и виноградарство, сточарство

Пољопривредна производња се према врсти производа дели на биљну и сточарску.

Ратарство Ратарство обухвата производњу жита, индустријског, повртног и крмног биља. Оно даје намирнице за исхрану људи, сточну храну и сировине за прехрамбену и текстилну индустрију. Главни ратарски производи у Србији су жита. Под житима је више од 60% обрадивог земљишта. Пшеница се гаји у свим деловима наше земље. Користи се за исхрану становништва, стоке и као сировина у индустрији. Успева на терену до 800 m надморске висине. Највише се производи и највеће приносе даје у Војводини, Поморављу, Мачви и Косовској котлини. Кукуруз успева на земљишту до 900 m надморске висине. Углавном се производи у Војводини, која даје више од 55% укупне производње Србије. Углавном се користи за исхрану стоке (80%). Велики значај у производњи високоприносног хибридног кукуруза има Институт за кукуруз у Земуну.

храна. Јечам се користи и као сировина у индустрији пива. Гаји се у Војводини.

Раж, јечам и овас (зоб) највише се гаје у планинским пределима до 1.500 m, где је лошије земљиште. Раж се највише користи као хлебно жито, а јечам и овас као сточна

У нашој земљи успевају разне врсте индустријских биљака. Највише се гаје сунцокрет, шећерна репа и дуван. Претежно се користе као сировине у индустрији.

Размештај гајења кукуруза и пшенице

125

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Сунцокрет је наша најважнија сировина за индустрију уља. Највише се гаји у Војводини, Мачви, Поморављу и на Косову и Метохији. Ше­ћер­на ре­па се претежно га­ји у Вој­во­ди­ни, По­мо­ра­вљу, Ма­чви и на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Ду­ван се највише гаји у Ју­жном По­мо­ра­вљу (око­ли­на Гњи­ла­на, Пре­ше­ва, Бу­ја­нов­ц а и Вра­ња), Ко­сов­ској ко­тли­ни, Под­ри­њу и Вој­ во­ди­ни. Лан и конопља се највише употребљавају у текстилној индустрији. Лан се гаји у цен­ трал­ној Ср­би­ји, ко­но­пља у око­ли­ни Оџа­ка, Ни­ша, Ле­сков­ца и Вра­ња. Хмељ се користи у индустрији пива. Гаји се у Вој­во­ди­ни, на­ро­чи­то у око­ли­ни Бач­ког Пе­ тров­ца. Га­је­ње по­вр­ћа зах­те­ва плод­но зе­мљи­ште, до­ста вла­ге и ве­ли­ки утро­шак рад­не сна­ге. У нашој земљи највише се га­је кром­пир, ку­ пус, па­при­ка, па­ра­дајз, лук, гра­шак и па­суљ. Кром­пир успева у свим де­ло­ви­ма Србије. Заузима значајно место у исхрани становништва, али и као индустријска сировина (скроб, шпиритус). Глав­н о под­руч­ј е произ­в од­њ е је Дра­г а­ч ево. У Гу­ч и се на­л а­з и Ин­ститут за про­из­вод­њу кром­пи­ра. Па­суљ се пре­те­жно га­ји као ме­ђу­у­сев. На­ше нај­по­зна­ти­је сор­те су тре­шњар (ча­чан­ски и ужич­ки) и гра­ди­шта­нац (гра­ди­штан­ски). Купус успева широм наше земље. Захтева доста влаге и обилно заливање. Најпознатији је футошки купус. Паприка и парадајз се гаје на плоднијем земљишту са доста влаге и топлоте. Па­при­ ка се нај­ви­ше производи у око­ли­ни Хор­го­ ша, Тр­с те­ни­к а, Алек­син­ца и Ле­сков­ца. По

Размештај гајења индустријског биља

про­из­вод­њи па­при­ке, просторни троугао Хор­гош, Но­ви Кне­жев­ац и Ка­њи­жа шаљиво се на­зи­ва „љу­то ћо­ше”, а ме­шта­ни Ле­сков­ца и око­ли­не „па­при­ка­ри”. Остало поврће (грашак, шаргарепа, ротква, карфиол, краставци, лук и др.) гаји се у мањим количинама, и то више у близини градских насеља. Крм­н о би­љ е (цр­в е­н а и пла­в а де­те­л и­н а, гра­хо­ри­ца, сточ­ни гра­шак и сточ­на ре­па) осно­ва је раз­во­ја са­вре­ме­не сто­чар­ске про­ из­вод­ње. Ње­го­во га­је­ње, на­ро­чи­то цр­ве­не и пла­ве де­те­ли­не, ва­жно је и због по­бољ­ша­ ња плод­но­сти зе­мљи­шта („зе­ле­но ђу­бри­во”).

126

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Воћарство и виноградарство Ре­љеф, кли­ма и зе­мљи­ште Ср­би­је пру­жа­ју из­у­зет­но по­вољ­не усло­ве за раз­вој во­ћар­ ства и ви­но­гра­дар­ства. Сма­тра се да су нај­ по­вољ­ни­ји усло­ви за га­је­ње сред­њо­е­вроп­ ског во­ћа (шљи­ве, ја­бу­ке, кру­шке, ви­шње, кај­си­је, тре­шње, ора­си, ма­ли­не, ку­пи­не и др.) и ви­но­ве ло­зе на при­сој­ним стра­нама бр­да и ни­ских пла­ни­на, од 300 до 700 m висине. За­што? Од дав­ни­на Ср­би­ја је ве­ли­ки про­из­во­ђач и из­во­зник во­ћа и воћ­них пре­ра­ђе­ви­на. У нашој земљи је за­с ту­п ље­н о окућ­н ич­ко и план­та­жно во­ћар­ство. Нај­ве­ћи део во­ћар­ ских план­та­жа (ви­ше од 40%) у не­ка­да­шњој СФРЈ на­ла­зио се на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је. Про­из­вод­ња во­ћа је уско по­ве­за­на са пче­ лар­с твом, ко­је се у но­ви­је вре­ме убр­за­но раз­ви­ја у нашој земљи. Про­це­њу­је се да је око 50% про­из­вод­ње во­ћа ре­зул­тат опра­ ши­ва­ња по­сред­ством пче­ла. Данас у Србији има око 30.000 пчелара и око 320.000 кошница. Годишња производња меда износи од 3.000 до 5.000 t.

Размештај гајења воћа

У при­ро­ди Ср­би­је расте 100 ди­вљих вр­с та во­ћа­ка. Шљи­ва је на­ша нај­ра­спро­стра­ње­ни­ја воћ­ ка. Успе­ва и на ви­си­на­ма пре­ко 700 m. У Ср­ би­ји („земљи шљива”) има ви­ше од 41 ми­ ли­о­н род­них ста­ба­ла шљи­ва. Нај­по­зна­ти­ји шљи­вар­ски кра­је­ви су: Шу­ма­ди­ја, Ча­чан­ска и По­же­шка ко­тли­на, Ва­љев­ска Под­го­ри­на и Под­ри­ње. На другом месту по производњи су јабуке. Гаје се у Војводини, Шумадији, Подунављу, на Косову и Метохији. Наша земља остварује велике приходе и од извоза малина. Оне се највише гаје у околини Ариља и Ивањице.

Шљива – српски бренд Шљи­ва је по­ре­клом из Ма­ле Ази­је и Си­ри­је. По­ сто­ји ви­ше од 2.000 сор­ти шљи­ва. Наша земља се убра­ја у ве­ли­ке про­из­во­ђа­че шљи­ва. Око 50% на­ше во­ћар­ске про­из­вод­ње от­па­да на шљи­ву. Ко­ри­сти се свежа за ис­хра­ну љу­ди и као си­ро­ ви­н а у ин­ду­с три­ј и. Србија спа­д а у ред ве­ћ их про­из­во­ђа­ча су­вих шљи­ва за из­воз. Сма­тра се да је „по ква­ли­те­ту и уку­су, на­ша шљи­ва бо­ља од аме­рич­ке”.

127

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ВИНСКЕ РЕГИЈЕ У СРБИЈИ

Винске манифестације У Србији се одржава више манифестација у част грожђа и вина. У Сремским Карловцима и Вршцу назива се Грожђебал, Жупска берба у Александровцу, Смедеревска јесен у Смедереву, Бербански дани у Суботици, Опленовачка берба у Тополи итд. Манифестација у Вршцу има дугу традицију. Одржава се од 1957. године. Прва изложба вина у Вршцу одржана је 1857. године, а први писани документ је из 1494, када је за буре вршачког вина, двор мађарског краља Владислава II платио 10,5 дуката. Током манифестације Вршац посети око 100.000 љубитеља вина.

Ви­но­гра­дар­ство је ста­ра гра­на по­љо­при­ вре­де. Пр­ви чо­ко­ти ви­но­ве ло­зе за­са­ђе­ни су у 4. и 3. ве­ку пре но­ве ере у око­ли­ни Сме­ де­ре­ва и на Фру­шкој го­ри. Да­нас у Србији има више од 300.000 род­них чо­ко­та ви­но­ве ло­зе.

Палић, Фру­ш ка го­р а и Вр­ш ач­ке пла­н и­н е. Грожђе се користи у људској исхрани али и као сировина за производњу алкохолних и безалкохолних пића. На­ша по­зна­та ви­на су: фру­шко­гор­ски би­сер, кар­ло­вач­ки и ба­нат­ ски ри­злинг, сме­де­рев­ка, про­ку­пац и дру­га.

На­ве­ди­те ви­но­гра­дар­ске про­из­во­де.

Ви­но­гра­дар­ски кра­је­ви у Ср­би­ји су: Жу­па александровачка, Ме­то­хи­ја, врањски крај, Ти­моч­ка и Не­го­тин­ска кра­ји­на, Сме­де­рев­ско виногорје, Топлички виногради, Опленац,

Сточарство У Србији постоје повољни природни услови за развој сточарства. У но­ви­је вре­ме ста­ри на­чин гајења стоке (ка­т ун­ско сто­ча­рство,

128

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ба­ч и­ј а­њ е и сл.) иш­ч е­з а­в а и усту­п а ме­с то ин­тен­зив­ном (фар­мер­ском, штал­ском) сто­ чар­ству.

коњ­ске ву­че у оба­вља­њу по­љо­при­вред­них и дру­гих ра­до­ва због упо­тре­бе ма­ши­на и б) ви­со­ке це­не и из­во­з коњ­ског ме­са (нај­ви­ ше у Ита­ли­ју).

Шта је интензивно сточарство?

Сра­змер­но по­љо­при­вред­ној по­вр­ши­ни и бро­ју ста­нов­ни­ка, у Ср­би­ји има ма­ло сто­ке. Уку­пан сточ­ни фонд из­но­си ви­ше од 30 ми­ ли­о­на гр­ла сто­ке. Глав­не гра­не сто­чар­ства, по уче­шћу у укуп­ном сточ­ном фон­ду, јесу: жи­ви­нар­с тво, сви­њо­гој­с тво, ов­чар­с тво и го­ве­дар­ство. Говедарство је гајење и искоришћавање различитих врста говеда. Преовлађујуће домаће говече – буша – постепено уступа место племенитим расама: сименталском говечету, црно-белом холандском говечету и др.

У на­шим ер­ге­ла­ма Ка­ра­ђор­ђе­во и Зоб­на­ти­ ца код Бач­ке То­по­ле, Љу­би­че­во код По­жа­ рев­ца, Ли­ва­де код Чач­ка и дру­гим, узгајају се пле­ме­ни­те ра­се коња (ли­пи­ца­нер, ен­гле­ ски по­лу­крв­ни коњ, бел­гиј­ски коњ и др.). Раз­во­јем фар­мер­ског жи­ви­нар­ства по­ве­ћан је број жи­ви­не (ко­ко­ши, ћур­ки, гу­ски и др.), а самим тим и по­тро­шња ме­са и ја­ја, као и ин­ ду­стриј­ска пре­ра­да жи­вин­ског ме­са и пер­ја. Живинарских фарми има у око­ли­ни скоро свих на­ших гра­до­ва.

Свињогојство или свињарство обухвата гајење и искоришћавање свиња. Данас се највише гаје јоркшир, беркшир, шведски ландрас и др. Овчарство представља најзначајнију грану сточарства. Има дугу традицију и доминира у планинским деловима Србије. У расном саставу преовлађују домаће расе оваца: праменка, сјеничка, пештерска, шарпланинска, сврљишка и др. Од расних оваца највише се гаји мерино овца.

а

Вид­но ме­сто у сто­чар­ству Ср­би­је ра­ни­је је има­ло ко­њар­ство. Од седамдесетих го­ди­на 20. ве­ка знат­но се сма­њу­је број ко­ња. Основни разлози су: а) по­с те­пе­но ис­к љу­чи­ва­ње

б Фарма говеда (а) и живине (б)

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Објасните значај ратарских производа у пољопривреди Србије. У новије време постепено се смањује број стабала воћака и чокота винове лозе у Србији. Зашто? Која је разлика између катунског и шталског сточарства? Набројте главне овчарске и говедарске производе.

129

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

34

ШУМАРСТВО, ЛОВ И РИБОЛОВ

У чему се огледа значај шума? У којим деловима Србије има највише шума?

Значај шума Шуме су најсложенији копнени екосистем. Оне представљају веома важно природно богатство наше земље. Имају вишеструки значај као сировинска база за развој многих грана производње. Представљају традиционални извор енергије битан у биолошком и економском животу људског друштва. Због тога се шумарство убраја у наше најважније привредне делатности. Шумарство обухвата негу, подизање и искоришћавање шума. Највеће површине под шумама уништио је човек. Негативне последице тог деловања огледају се у многим нашим крајевима. Нерационалном сечом шума у прошлости измењен је географски пејзаж многих делова Србије. Осим нерационалне сече, шуме у нашој земљи уништавају и шумски пожари и друго.

Кључни појмови: шумарство, лов, риболов

животиња, гљива и микроорганизама. По саставу дрвећа, наше шуме су претежно мешовите, састављене од разних лишћара (буква, храст, цер и др.) или лишћара и четинара (бор, смрча, јела и др). У последња два века велике површине шума су искрчене или је измењен њихов састав. Често се не води рачуна о подмлађивању и заштити шумског богатства. Дрво је пре употребе угља, нафте, гаса и електричне енергије представљало једину сировину за добијање топлотне енергије. У Србији се и данас троше велике количине дрвета за огрев и друге сврхе, нарочито у селима. Из године у годину потребе за дрветом као сировином у индустрији се повећавају. Која индустријска грана користи дрво као сировинску базу?

Србија се сматра средње шумовитом земљом. Укупна површина под шумама износи око 2,4 милиона хектара. Процењује се да дрвне залихе у њима износе 235 милиона m3, а годишњи прираст дрвне масе 6,2 милиона m3. Највеће пространство шуме заузимају у централној Србији – Подрињу, Колубари, Горњем Ибру, на Кучају, Голији итд. Шумским фондом газдује Јавно предузеће „Србијашуме”. У шумама Србије заступљено је више од 200 врста дрвећа и жбуња. У њима осим дрвећа, живи много других врста биљака,

Бор на Тари

130

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

на атмосферу, хидролошке и педолошке одлике и главни су заштитник њене животне средине.

Црвени храст

Шуме су драгоцен извор енергије који се непрекидно обнавља. Последњих деценија је засађено више десетина хиљада хектара нових шума. Претежно се саде оне врсте које брзо расту. У Србији се годишње пошуми око 6.000 хектара, док се мере неге шума предузимају на око 60.000 хектара. Запажени резултати у унапређењу шумарства и промени структуре и квалитета наших шума остварује се захваљујући раду специјализованих институција у овој области. То су Шумарски факултет у Београду и Институт за шумарство у Београду и Новом Саду. Центар за шумско семе у Пожеги представља најсавременију и најквалитетнију фабрику за дораду и складиштење шумског семена у Србији и југоисточној Европи. Шуме имају велики значај за опстанак планете, природну равнотежу и живот на Земљи. Непосредна и највећа корист од шума јесте производња кисеоника. Зато се с правом називају „зеленим плућима”. Један хектар шума годишње произведе око 800 kg кисеоника, с тим што количина кисеоника зависи од врсте шума. Један хектар четинарске шуме за годину дана филтрира 30 до 35 тона прашине, а хектар листопадне 50 до 76 тона прашине. Шуме имају велики утицај

Посебан значај имају шумске простирке (лишће, гранчице, иглице и слично). Оне знатно смањују површинско отицање воде, јер се понашају као сунђер. Моћ упијања овог слоја зависи од врсте шума. Тако један кубни метар овог слоја у храстовим шумама може упити количину воде девет пута већу од своје тежине. У буковим шумама тај слој има осам пута већу, а у боровим шумама пет пута већу моћ упијања. Крошње дрвећа утичу на количину кише која доспева на тло. Коренски систем дрвећа у шуми повећава порозност земљишта, а тиме и капацитет ерозије земљишта, али и заштиту од поплава.

Распрострањеност шума у Србији

131

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Шуме угрожавају разне болести, штеточине и корови, шумски пожари, дивље и домаће животиње и абиотички штетни утицаји (ветар, снег, град). Загађење ваздуха је узрок киселих киша које су уништиле читаве шуме у високо индустријализованим областима, нарочито у Европи. Због свих тих лоших утицаја Србија би требало да има бољу стратегију као и едукацију становништва о значају и заштити шумских комплекса. Шуме неких наших планина, као што су Голија и Тара, сврставају се у очуване шумске састојине, а Проклетије, Шар-планина и Копаоник у високопланинске области са очуваним екосистемима. Светски дан шума се обележава 21. марта. Установљен је 1971. године.

Лов и риболов Објасните природне услове за развој риболова у Србији.

Лов и риболов су веома старе привредне гране. У Србији има 44 ловишта, укупне површине 488.020 ha. Њима газдује Јавно предузеће „Србијашуме”. Најважнија ловишта у Србији су: Карађорђево, Моровић и Делиблатска пешчара. Од птица се највише лове јаребице и фазани, а од сисара зечеви, срне, јелени и дивље свиње и, у малом броју, дивокозе. Лов се обавља из забаве и представља грану спорта, али има и привредни значај. Србију посећује и велики број страних ловаца. Све то доприноси развоју ловног туризма.

У нашој земљи је заступљен слатководни (речни и језерски) риболов. Риболов је веома популаран и омиљен спорт и значајна привредна грана. У Србији се риболовом бави око 400 организација и клубова спортских риболоваца. Речни риболов се одвија на Дунаву, Сави, Дрини, Тиси, Великој Морави и другим рекама. Највише се лове: шаран, штука, кечига, јесетра и смуђ. Најмасовније Светско првенство у лову шарана, одржано је 2007. године на Савском језеру (Ада Циганлија). На том првенству учествовало је 17 земаља. Највећи центри за прераду речне рибе су: Бездан, Апатин, Кладово и Текија. Језерски риболов се одвија на вештачким језерима – рибњацима. Највећи рибњаци су у Ечкој код Зрењанина, Мостонга код Бача, Перућац код Бајине Баште и други. У рибњацима се највише гаје шаран и пастрмка. Велико загађење река негативно је утицало на богатство рибљег фонда. Површина наших вештачких рибњака износи од 13.000 до 15.000 ha.

Перућац

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Зашто шуме спадају у обновљиве изворе енергије? Објасните утицај шума на животну средину. Зашто су лов и риболов под контролом државе? Наведите наше највеће рибњаке.

132

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

35

РУДАРСТВО И ЕНЕРГЕТИКА

Зашто је енергија важна за развој индустрије? Којим енергетским изворима располаже Србија?

Кључни појмови: рударство, црна металургија, обојена металургија, енергетика

Опште одлике

Црна металургија

Рудно богатство наше земље је разноврсно и неравномерно распоређено. Велика разноврсност у рудама последица је бурне геолошке прошлости. Ис ко ри шћа ва ње и прерада рудног богатства има дугу традицију. Експлоатисали су га још Илири, Келти, Римљани и други. Велики значај има и у српско средњовековно доба. Тада су се по рударско-металуршком значају истицали Ново Брдо и Јањево на Косову и Метохији.

Црна металургија подразумева употребу угља при преради руде гвожђа и добијање сировог гвожђа и челика. На ла зи шта руде гвожђа има на Златибору, Копаонику и у околини Врања и Бујановца. Многи наши стари рудници су затворени (два на Копаонику: Сува Глава и Суво Рудиште и др.). Руда гвожђа која се прерађује у железари у Смедереву увози се.

Након турске владавине у нашој земљи је нагло заустављена експлоатација руда. Између два светска рата, под утицајем страног капитала, рударство у нашој земљи се интензивније развија. Тада је владало велико интересовање за обојене метале. У последњих неколико деценија највећи број рудника у нашој земљи затворено је због исцрпљености лежишта и осиромашене руде.

У црне метале, поред гвожђа, спадају оплемењивачи челика: хром, никл, молибден, кобалт, волфрам и други. Ови метали се углавном увозе јер су наша налазишта дотрајала.

Обојена металургија Обојена металургија се заснива на преради руда обојених метала (бакра, олова, цинка, антимона и боксита). Бакар је, после гвожђа, најважнији и најкориснији метал. Главни рудници бакра су у

Наука која се бави металима и поступцима помоћу којих се метали добијају из руде и других сировина назива се металургија. Она се дели на црну и обојену. Наведите индустријске гране у којима се користе црни метали. Рударско-топионичарски басен у Бору

133

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Бо­ру, Мај­дан­пе­ку и Кри­ве­љу. Наш нај­ста­ри­ ји руд­ник је Бор (отво­рен 1904), а ру­да ба­кра се пре­ра­ђу­је од 1936. го­ди­не. У Севојну се налази ваљаоница бакра.

пре­р а­д е ба­к ар­н е ру­д е у Бо­ру и у ма­њ ем оби­му из олов­но-цин­к а­не ру­де у Треп­чи. Ма­ње на­ла­зи­ште пла­ти­не от­кри­ве­но је у око­ли­ни Тр­сте­ни­ка.

Оло­во и цинк се по­ја­вљу­ју у за­јед­нич­кој ру­ ди. Најважнија налазишта су на јужним падинама Копаоника, затим у Треп­чи, Но­вом Бр­ду, Ки­ш ни­ц и (Кижница) и Ај­в а­л и­ј и код Приштине, затим у Лецу близу Медвеђе и Руднику код Горњег Милановца.

Жи­ва је је­ди­ни теч­ни ме­тал. Ње­них на­ла­зи­ шта има на Ава­ли код Бе­о­гра­да и Де­ли Јо­ва­ ну у ис­точ­ној Ср­би­ји.

Ново Брдо У 14. и 15. ве­ку Но­во Бр­до је било је­дан од нај­ве­ ћих гра­до­ва Евро­пе и нај­ве­ћи град Ср­би­је. Има­ло је 40.000 ста­нов­ни­ка, по­пло­ча­не ули­це и улич­но осве­тље­ње, град­ски во­до­вод и ка­на­ли­за­ци­ју. Моћ Но­вог Бр­да за­сни­ва­ла се на екс­пло­ат­ а­ци­ји ру­да: у Но­вом Бр­ду је „зла­та и сре­бра као во­де у из­во­ри­ ма”, ту је „срп­ски де­спот имао два злат­на и че­ти­ри сре­бр­на руд­ни­ка, од ко­јих ву­че го­ди­шње чи­сти при­ход од 200.000 ду­ка­та”. Да­нас је Но­во Бр­до ма­ ло ру­дар­ско на­се­ље са око 300 жи­те­ља.

Ру­де ан­ти­мо­на нај­ви­ше има у за­пад­ној Ср­ би­ји. У Зајачи се налази и то­пи­о­ни­ца антимона. Овај рудник данас није у функцији. На­ла­зи­шта ру­де бок­си­та има на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Експлоатација боксита из рудника Гребник код Клине престала је 1990. године. У пле­ме­ни­те ме­та­ле спа­да­ју: зла­то, сре­бро, пла­ти­на и жи­ва. Зла­то се ја­в ља у при­мар­ним и се­к ун­дар­ ним на­ла­зи­шти­ма. При­мар­но зла­то се ја­вља упр­ска­но у сте­на­ма: ру­да­ма ба­кра, оло­ва и цин­ка. Се­кун­дар­них на­ла­зи­шта зла­та има у на­но­си­ма мно­гих на­ших ре­ка (Пе­ка, Мла­ве, По­реч­ке ре­ке, Ти­мо­ка, Ре­са­ве и др.). Зла­то се, као и сре­бро, да­нас до­би­ја приликом

У индустрији гра­ђе­ви­н­ског материјала, као си­р о­в и­н а највише се користе не­ме­та­ли: азбест, ба­рит, ла­по­рац, гли­на, кварц, гра­ђе­ вин­ски ка­мен, пе­сак, шљу­нак и дру­ги. Азбе­ ста има у Стра­га­ри­ма код Кра­гу­јев­ца, у до­ли­ ни Ибра код Бр­ве­ни­ка и у око­ли­ни Ђа­ко­ви­це и Ора­хов­ца у Ме­то­хи­ји. Ба­ри­та има код Не­ го­ти­на, а це­мент­ног ла­пор­ца у По­мо­ра­вљу, Ка­ча­нич­кој кли­су­ри и на Фру­шкој го­ри. Ци­ глар­ске гли­не има у Вој­во­ди­ни, око­ли­ни Ле­сков­ца, Вла­со­тин­ца, Бу­ја­нов­ца, Ко­сов­ске Ка­ме­ни­це и дру­гим ме­сти­ма, а ватросталне, између осталог, и у околини Аранђеловца, итд. Квар­ца има у око­ли­ни Аран­ђе­лов­ца и За­је­ча­ра. Код Лознице је 2004. године откривен минерал јадарит, који ће се при технолошком поступку претварати у литијум и бор. Имаће широку примену у аутомобилској, авио-индустрији и информационим технологијама.

Енергетика Ср­би­ја је бо­га­та енер­гет­ским из­во­ри­ма. Они омо­г у­ћава­ју про­из­вод­њу јеф­ти­не по­ гон­ске сна­ге и пред­с та­вља­ју не­ис­цр­пан и не­пре­су­шив из­вор енер­ги­је. Деле се на необновљиве (угаљ, наф­та, зем­ни гас, уља­ни шкриљ­ц и) и обновљиве изворе енергије (водне снаге, соларна енергија, енергија ветра и геотермална енергија и дрвна биомаса). Рас­по­ред енер­гет­ских из­во­ра у Ср­би­ји је не­рав­но­ме­ран. Вод­не сна­ге су не­ис­цр­пан из­вор енер­ги­ је. Користе се за производњу електричне

134

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

енергије. Хи­дро­е­нер­гет­ска сна­га на­ших ре­ ка је ве­ли­ка, али није у потпуности искоришћена. Нај­ве­ћи хи­дро­е­нер­гет­ски по­тен­ци­јал има­ју Дри­на, Ду­нав и Велика Мо­ра­ва са са­ став­ни­ца­ма и њи­хо­вим при­то­ка­ма. Прва хидроелектрана је подигнута на реци Ђетињи код Ужица. Пуштена је у рад 1900. године.

а данас се користи у термоелектранама, црној металургији и хемијској индустрији и за за­гре­ва­ње стам­бе­них, при­вред­них и дру­гих објек­ата. На територији Србије угаљ се експлоатише од 1804. године. Тада је отворен рудник у Врднику на Фрушкој гори. Наши главни угљени басени су: Ко­сов­ско-ме­то­хиј­ски, Ко­лу­бар­ски, Ко­сто­лач­ки, Ковински, Ресавско-моравски, Тимочки и Ибарски.

Врсте угља Резерве угља у Србији су процењене на око 22 милијарде тона. Највећи део резерви чине нискокалорични лигнит (око 97%), а мањи део средњокалорични мрки угаљ. Резерве висококалоричног каменог угља

Важније термоелектране и хидроелектране

На мно­гим на­шим ре­ка­ма по­диг­ну­те су хи­ дро­е­лек­тра­не: Ђер­дап I и Ђер­дап II на Ду­на­ву, Ба­ји­на Ба­шта и Звор­ник на Дри­ни, Би­стри­ца и Пот­пећ на Ли­му, Ко­кин Брод на Ув­цу, Ов­чар Ба­ња и Ме­ђу­врш­је на За­пад­ној Мо­ра­ви, Вр­ла I, II, III и IV на исто­и­ме­ној ре­ци и дру­ге. Др­во је пре упо­тре­бе угља, наф­те и елек­ трич­не енер­ги­је пред­ста­вља­ло го­то­во је­ди­ ну ма­те­ри­ју за до­би­ја­ње то­плот­не енер­ги­је. С вре­ме­ном оно је по­ти­сну­то ко­ри­шће­њем дру­гих из­во­ра енер­ги­је. Угаљ је најстарији (фосилни) извор енергије. У прошлости се ложио у парним машинама,

Размештај енергетских извора у Србији

135

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

су мале. Укупна производња угља у Србији износи око 36 милиона тона. На Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји се на­ла­зи ви­ше од 80% ре­зер­ви. Нај­ве­ћа на­ла­зи­шта лиг­ни­та су у Ко­сов­ско-ме­то­хиј­ском, Ко­лу­бар­ском и Ко­сто­лач­ком ба­се­ну. По­ред ових ба­се­на по­диг­ну­те су тер­ мо­е­лек­тра­не: Никола Тесла А и Б, „Ко­со­во” I, II, III и IV код Обилића, Ко­лу­ба­ра, Ко­с то­лац и дру­ге. Мр­ки угаљ се на­ла­зи на ду­би­на­ма до 250 m. Гла­вни ба­сен мр­ког угља је Ре­сав­ско-мо­рав­ ски, и у мањој количини Сокобањски и Боговински рудник. На­ла­зи­шта мр­ког угља има и на Фру­шкој го­ри. У Алексиначком басену експлоатација је престала 1990. године.

је по­че­ло 1942, а екс­пло­а­та­ци­ја 1956. го­ди­ не. Нај­ве­ћа на­ла­зи­шта наф­те су у Ба­на­ту. То су: Јерменовци, Ве­ли­ка Гре­да, Ло­кве, Ба­нат­ ско Ка­ра­ђор­ђе­во, Ки­кин­да, Мо­крин, Ве­ле­ бит и дру­га. Прет­по­ста­вља се да на­ла­зи­шта наф­те има у Сре­му, Сти­гу и по ко­тли­нама у цен­трал­ној Ср­би­ји и на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Процењене резерве сирове нафте су око 78 милиона тона. Око 4/5 својих потреба за нафтом Србија подмирује увозећи је из Русије, Кине, Румуније. Наф­та се пре­ра­ђу­је у ра­фи­не­ри­ја­ма у Но­вом Са­ду и Пан­че­ву које су наф­то­во­дом дужине 735 km, по­ве­за­не са ра­фи­не­ри­ја­ма у Ре­пу­ бли­ци Срп­ској и Хр­ват­ској. Нафте има и у уљаним или битуминозним шкриљцима (са­др­же 8–13% нафте). Спадају у значајан извор енергије. Истражене резерве налазе се у околини Алексинца, Ниша, Ћићевца и Пирота.

Термоелектрана Костолац

Ре­зер­ве ка­ме­ног угља су ма­ле и углав­ном се на­ла­зе на ве­ли­ким ду­би­на­ма, од сто до ви­ше сто­ти­на ме­та­ра. Ка­ме­ног угља има у ис­точ­носр­би­јан­ском или Ти­моч­ком ба­се­ну (Тре­си­ба­ба, Под­вис, Ртањ, Вр­шка чу­ка, Бо­го­ ви­на и др.) и Ибар­ском ба­се­ну (Ја­ран­до и Ба­ ље­вац). Због исцрпљености лежишта многи ови рудници каменог угља су затворени. Наф­та („црно злато”) ва­ж ан је са­вре­ме­ни из­вор енер­ги­је. Ње­но ис­тра­жи­ва­ње код нас

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Зем­ни гас (плин) пра­ти­лац је наф­те. Ја­вља се у гор­њим наф­то­но­сним сло­је­ви­ма. При­ли­ком нафт­них бу­ше­ња пр­во се до­ла­зи до зем­ног га­са. Наше глав­но под­руч­је про­из­вод­ње га­са је из­ме­ђу Срп­ске Цр­ње, Ки­кин­де, Мо­кри­на и Аде и по­ве­за­но је са га­со­во­дом из Ма­ђар­ске, пре­ко ко­га се Ср­би­ја снаб­де­ва га­сом из Ру­ си­је. Прерада гаса се врши у Елемиру, а складиште гаса је у Банатском Двору. По­след­њих го­ди­на у мно­гом де­ло­ви­ма на­ше зе­мље ши­ ри се мре­жа га­со­во­да. Годишња производња гаса износи око 500 милиона m3. У енергетском смислу наша земља би требало више пажње да посвети обновљивим изворима енергије.

Об­ја­сни­те по­де­лу и значај ме­та­лур­ги­је. Који метали се користе у црној, а који у обојеној металургији? Објасните коришћење неметала у индустрији грађевинског материјала и грађевинарству. Наведите обновљиве и необновљиве изворе енергије.

136

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

36

ИНДУСТРИЈА (РАЗВОЈ И ПОДЕЛА ИНДУСТРИЈЕ)

Шта је индустрија? Зашто је индустрија водећа привредна делатност у Србији?

Појам, значај и размештај индустрије Индустрија се бави производњом енергије, вађењем минералних сировина и машинском и хемијском прерадом сировина биљног, животињског и минералног порекла у готове производе тржишног карактера, употребом стручне радне снаге. Обично се каже да је индустрија „мотор” развоја привреде и кључни фактор преображаја света. Она подстиче и убрзава развој осталих производних и непроизводних делатности. На развој индустрије у нашој земљи утицали су како природни, тако и друштвени фактори. Прво индустријско предузеће у Србији почело је да ради 1851. године. Била је то Тополивница у Крагујевцу у којој је први топ изливен 1853. године.

Кључни појмови: индустријализација, развој индустрије, подела индустрије

Након Другог светског рата, индустрија је постала покретач развоја привреде у Србији. У многим насељима Србије изграђена су нова и савремена индустријска предузећа. Нека од тих насе ља поста ла су мањи или већи индустријски центри. Таква су, на пример, Врање, Бујановац, Гњилане, Приштина, Пећ, Ђаковица, Нови Пазар и друга. На територији Србије, као и у многим другим земљама, заступљена су три типа територијалног размештаја индустрије: моноцентричан, моноцентрично-дисперзиван и полицентричан тип. Моноцентричан (грчки mónos – сам, један) тип индустријског развоја имају они крајеви у којима се налази само један индустријски центар. За која насеља кажемо да су неиндустријска?

Како индустрија утиче на развој привредних делатности?

Између поје диних де лова Србије постоје велике разлике у нивоу развијености и размештају индустрије. Пре Другог светског рата, највећи број индустријских предузећа налазио се у Војводини. Најслабије развијену индустрију имали су Косово и Метохија и други јужни делови Србије.

Моноцентрични тип

Моноцентрично дисперзиван

Полицентрични тип Типови територијалног размештаја индустрије

137

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Мо­но­цен­трич­но-дис­пер­зи­ван (ла­тин­ски dis­p er­s io – расипање, рас­п р­ш и­в ање) тип има­ј у они кра­ј е­в и у ко­ј и­м а је ин­ду­с три­ј а сме­ште­на у јед­ном цен­тру и дру­гим на­се­ љи­ма у ње­го­вој бли­жој око­ли­ни. По­ли­цен­три­чан (гр­чки polý – мно­го, ви­ше) тип је за­сту­пљен у кра­је­ви­ма ко­ји има­ју ви­ше ме­ђу­соб­но уда­ље­них ин­ду­стриј­ских цен­та­ра. У транзиционој фази развоја, наша индустрија претрпела је крупне промене. Последица тих промена је заостајање у односу на индустријски ниво високо развијених земаља Европе и света. Многа индустријска предузећа у Србији су крајем 20. и почетком 21. века делимично или потпуно обуставила производњу, а нека су и приватизована.

Подела индустрије Пре­ма пред­ме­ту ра­да, ин­ду­стри­ја се де­ли на екс­трак­тив­ну и пре­ра­ђи­вач­ку. Екс­трак­тив­на ин­ду­стри­ја об­у­хва­та вађење и прераду ру­да, ми­не­ра­ла и производњу енер­ги­је. Пре­ра­ђи­вач­ка ин­ду­стри­ја се ба­ ви пре­ра­дом си­ро­ви­на ми­не­рал­ног, биљ­ног и жи­во­тињ­ског по­ре­кла.

Према врсти производа индустрија се дели на те­шку и ла­ку ин­ду­стри­ју. Те­шка (ба­зич­на) ин­ду­с три­ја обез­бе­ђу­је сред­ства за про­из­вод­њу. Ла­ка ин­ду­стри­ја производи сред­ства за ши­ро­ку по­тро­шњу. Металска индустрија прерађује метале у готове производе намењене даљој производњи. Спада у младе индустријске гране у Србији. Према врсти производа дели се на металопрерађивачку, машинску, аутомобилску, бродоградилишну. Најважнији центри за производњу алатних машина налазе се у Београду и Новом Саду. Трактори се производе у Београду. Аутомобилска индустрија у нашој земљи претрпела је велике успоне и падове. Аутомобили се производе у Крагујевцу, у фабрици која је приватизована. Други центар аутомобилске индустрије је Прибој, где су се производили камиони, а планира се поново покретање производње. Аутобуси се производе у Земуну. Почетком 2020. године почела је производња трамваја у Крагујевцу. Речне бродове, који су већином намењени страним тржиштима, производе

ИНДУСТРИЈА ТЕШКА ИНДУСТРИЈА

ЛАКА ИНДУСТРИЈА

Енергетика

Лака хемијска индустрија

Рударство

Прехрамбена индустрија

Црна и обојена металургија

Текстилна индустрија

Металска индустрија

Дрвна индустрија

Индустрија неметала и грађевинског материјала

Дуванска индустрија

Електроиндустрија

Индустрија коже, галантерије и обуће

Тешка хемијска индустрија

Индустрија гуме

Подела индустрије

138

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Фабрика аутомобила у Крагујевцу

Фабрика сумпорне киселине у Бору

бродоградилишта у Београду, Апатину, Панчеву и Кладову.

Бор, Косовска Митровица, Шабац; вештачких ђубрива Прахово и Панчево; средстава за заштиту биља и пластичне масе Вршац и Нова Варош.

Индустрија неметала и грађевинског материјала обухвата производњу: цигле, црепа, креча, цемента, грађевинског камена, стакла, керамике, ватросталног материјала. Најважнији центри за производњу грађевинског материјала су: Кикинда, Кањижа, Аранђеловац, Младеновац, Беочин, Поповац, Раља, Косјерић, Параћин и др. Електроиндустрија се у Србији после Другог светског рата нагло развија. Најважнији центри су: Београд (електричне машине и апарати, комуникациона опрема, прецизни и оптички инструменти), Ниш (информатичка опрема, фискалне касе, уређаји за грејање и климатизацију), Нови Сад и Јагодина (каблови), Смедерево и Врање (електрични шпорети), Чачак и Ваљево (уређаји за домаћинства). Хемијска индустрија се дели на тешку и лаку. Пре Другог светског рата у Србији су постојале само три мање фабрике хемијске индустрије, у Суботици, Шапцу и Крушевцу. Ка­сни­је су хе­миј­ска пред­уз­ е­ћа фор­ми­ра­на и у ма­њим на­се­љи­ма. Зах­те­ва са­вре­ме­на сред­ ст­ва за рад и струч­ну рад­ну сна­гу. Прерађује сировине биљног, минералног и животињског порекла, али и вештачке сировине. Центри за производњу сумпорне киселине су

Лака хемијска индустрија обухвата производњу сапуна, детерџената, козметике (Нови Сад, Зрењанин, Крушевац, Лесковац), затим боја и лакова (Београд, Шабац, Горњи Милановац, Лучани) и лекова (Земун, Лесковац, Вршац, Шабац, Зрењанин, Београд). Прехрамбена индустрија спада у најразвијеније гране наше привреде. Заступљена је у подручјима интензивне пољопривредне производње, као и у великим градовима и њиховој околини. С обзиром на разноврсност сировина дели се на више грана. Млинска и индустрија тестенина најразвијенија је у Војводини и Поморављу. Фабрике индустрије шећера налазе се у: Врбасу, Црвенки, Зрењанину, Сремској Митровици, Београду, Ћуприји, Пећи. Уз производњу шећера развила се и индустрија бомбона и чоколаде у Београду, Вршцу, Пожаревцу, Параћину, Горњем Милановцу. Индустрија уља заступљена је у Зрењанину, Врбасу, Сомбору, Шиду. Постројења индустрије за прера­ ду воћа и поврћа налазе се у рејонима производње или у већим потрошачким центрима (Суботица, Шабац, Пожега, Горњи Милановац, Прокупље). Производња и прерада

139

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

млека обављају се у већим потрошачким центрима (Београд, Нови Сад, Шабац, Суботица, Ниш). Кланична и индустрија сухоме­ снатих производа заступљена је у Београду, Новом Саду, Шиду, Врбасу, Јагодини. Инду­ стрија алкохолних и безалкохолних пића у Београду, Неготину, Александровцу, Вршцу, Бачкој Паланци. Развијена је и индустрија пива, и то у Београду, Апатину, Челареву, Зрењанину, Јагодини, Ваљеву. Текстилна индустрија у Србији има дугу традицију. За разлику од других грана, сировинска база текстилне индустрије Србије је скромна. Тек после Другог светског рата подигнути су нови објекти текстилне индустрије. Зашто? Познатији центри текстилне идустрије су: Врање, Лесковац, Приштина, Призрен, Пирот, Ниш, Нови Пазар, Ариље, Београд. За који град се каже да је град производње џинса?

Дрв­на и ин­ду­с три­ја це­лу­ло­зе и хар­ти­је тех­но­ло­шки су по­ве­за­не. Дрв­на ин­ду­стри­ја об­у­хва­та ме­ха­нич­ку пре­ра­ду др­ве­та и про­ из­вод­њу го­то­вих про­из­во­да ком­би­на­ци­јом др­в е­та и дру­гих при­р од­н их и ве­ш тач­к их ма­те­ри­ја­ла. Ин­ду­стри­ја це­лу­ло­зе и хар­ти­је спе­ци­ја­ли­зо­ва­на је гра­на хе­миј­ске пре­ра­де др­ве­та. Сво­је про­дук­те, осим од др­ве­та, про­ из­во­ди и од се­кун­дар­них си­ро­ви­на, ста­бљи­ ке ку­ку­ру­за, сла­ме, ко­но­пље, ду­ва­на, тр­ске и дру­гих јед­но­го­ди­шњих би­ља­ка. Ве­ћа пред­у­зе­ћа дрв­не ин­ду­с три­је по­с то­је у: Вра­њу, Кру­шев­цу, Новом Пазару, Урошевцу, Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Вр­шцу, Ку­че­ву итд.

Традиционално занатство у Сирогојну У селу Сирогојно на Златибору ручно се израђују уникатни одевни и употребни предмети од вуне. Традиционално занатство је започето 1963. године. Тада је формиран погон домаће радиности у оквиру Земљорадничке задруге. Ови предмети су убрзо постали препознатљиви на домаћем и иностраном тржишту и награђивани су више пута. Уникатни предмети од вуне су излагани у свим републикама бивше СФРЈ, али и у Паризу, Бриселу, Копенхагену, Диселдорфу, Москви, Риму, на Сајму моде у Лиону и у Минхену. Познате џемпере из Сирогојна носиле су и Јованка Броз, Ненси Реган, Раиса Горбачова.

Постројења и­ду­стри­ја це­лу­ло­зе и хар­ти­је налазе се у Бе­о­гра­ду, Срем­ској Ми­тро­ви­ци, Кру­ шев­цу, Чач­ку, При­шти­ни и другим градовима. Индустрија дувана заступљена је на просторима где ова култура успева – долина Јужне Мораве, западна Србија, Војводина. Фабрике дуванске индустрије су у Нишу, Врању, Инђији, Гњилану и Сенти. Индустрија коже, галантерије и обуће настала је на основама традиционалне занатске производње. Капацитети за прераду сирове коже су у Књажевцу, Ужицу и Крагујевцу, а важнији центри за производњу обуће су Врање, Књажевац и Београд. Неке од поменутих фабрика су обуставиле производњу, а друге су приватизоване. Индустрија гуме заснива се на увозу сировина. Важнији центри за производњу гуме су Пирот, Ниш, Београд и Крушевац.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Зашто се каже да је индустрија мо­тор развоја привреде?  Објасните утицај природних и друштвених фактора на развој појединих индустријских грана. Војводина је привредно најразвијенији део Србије. Зашто? Шта је допринело брзом развоју појединих грана индустрије у нашој земљи?

140

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

37

САОБРАЋАЈ

Које врсте саобраћаја знате? Објасните значај саобраћаја у свакодневном животу људи.

Појам и подела саобраћаја Саобраћај је привредна делатност која има важну улогу у животу људи у свим фазама развоја цивилизације, а нарочито од настанка робне производње. Отад је саобраћај у функцији производње и развија се паралелно с њом. Саобраћај обухвата кретање и превоз људи и робе, пренос вести и размену мисли и информација. Сходно томе разликујемо путнички, теретни, информациони и поштански саобраћај. Према средини у којој се обавља, саобраћај може бити копнени или сувоземни (друмски, железнички и цевоводни), водни (поморски, речни, каналски и језерски) и ваздушни. Саобраћај који се одвија уну тар једне државе назива се унутрашњи саобраћај. Ако прелази државне границе онда је то међународни саобраћај. Транзитни саобраћај одвија се преко територија страних држава. Због значаја и повезаности са другим деловима привреде, саобраћај представља једну од приоритетних делатности у будућем развоју наше земље. У њему је запослено око 118.000 радника. На развој саобраћаја и размештај саобраћајних линија утицали су разни природни и друштвени фактори. Пловним рекама Дунавом, Тисом и Савом,

Кључни појмови: саобраћај, подела саобраћаја

у чијим долинама су изграђене важне саобраћајнице, наша земља је повезана са средњом, западном и северном Европом. Долином Велике и Јужне Мораве воде значајне друмске и железничке саобраћајнице између Панонске низије и Егејског мора. Зашто је транзитни саобраћај развијен у Србији?

Копнени саобраћај Друмски саобраћај има велики значај у превозу робе и путника. Савремени друмски саобраћај у Србији почиње да се развија почетком 20. века. По ослобођењу од Турака, у 19. веку претежно се путовало воловским колима. Коњска запрега се само донекле користила у Мачви и околини Пожаревца. У то време, од Београда до Крагујевца путовало се недељу дана воловским колима. Другог превозног средства није било. Важан датум у развоју модерног друмској саобраћаја у Србији је 3. април 1903. године. Тог дана улицама Београда први пут је провозан аутомобил, са регистарским бројем један. Пола века после тога, 1955. године, у Заводима „Црвена застава” у Крагујевцу почела је производња домаћег путничког аутомобила фијат 750, популарног „фиће”. Пут ну мре жу на ше зе мље чи не са о браћајнице раз личитог значаја: ауто-пу теви, ма ги страл ни, ре ги о нал ни и ло кал ни путеви. Дужина путне мреже у нашој земљи

141

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

износи око 43.000 km. Најзначајније друмске саобраћајнице у Србији делови су паневропске мреже. То је друмски и железнички Коридор 10: Београд – Нови Сад – Суботица (ка Мађарској); Београд–Шид (ка Хрватској); Београд–Ниш–Пирот (ка Бугарској); Београд– Ниш–Врање–Прешево (ка Северној Македонији). На њих се ослањају попречни путни правци који повезују и најудаљеније планинске и пограничне делове земље.

Железнички саобраћај Железнички саобраћај у Србији се развија од прве половине 19. века. Пр­ва же­ле­знич­ ка пруга из­гра­ђе­на је 1857. године. Траса пруге је водила од др­ж ав­н е гра­н и­ц е (ка Ма­ђар­ској), преко Ба­нат­ског Аран­ђе­ло­ва и Ки­кин­де, до др­жав­не гра­ни­це пре­ма Ру­му­ ни­ји. Ка­сни­је су из­гра­ђе­не пру­ге: Ко­сов­ска Ми­тро­ви­ца – Уро­ше­вац – Ско­пље (1873) и Су­бо­ти­ца – Но­ви Сад – Зе­мун (1883).

СЕВЕРНА

Коридор 10 кроз Србију и повезаност са суседним земљама

Пола века после тога, у Заводима „Црвена застава“ у Крагујевцу почела је производња до- 142 маћег путничког аутомобила, познатог под именом „фића“. Прве, 1953. године, произведено је 162 „фиће“.

Коридор 10 кроз Србију и повезаност са суседним земљама

ских

ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Изградња првих железница у Србији везана је за интересе Немачке и Аустроугарске. Оне су у склопу своје политике продора на исток (Drang nach Osten) нaстојале да са тим де лом света имају најкраћу ве зу. На Берлинском конгресу 1878. године, Србија је, уз самосталност, добила и обавезу да за три године изгради на својој територији пругу која би повезивала аустроугарску са османском железницом. Непосредно након тога, као и знатно касније, изграђено је више железница.

Трамвај у Београду Трам вај ски са о браћај у Бе о гра ду по стоји од 1892. године. Тада је Београд, од Калемегдана скоро до Славије, имао трамвај са коњском вучом. Електрични трамвај „топчидерском пругом”, од Не ма њи не ули це до Топчи дер ског пар ка, уведен је 1894. године. Касније се елек трични трамвајски саобраћај развио у Суботици (1897) и Нишу (1930), да би након извесног времена био укинут.

Мрежа железница у Србији

143

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Укупна дужина колосека у Србији износи више од 4.000 km. Главна железничка магистрала кроз нашу земљу је пруга Хоргош – Суботица – Нови Сад – Београд – Ниш, где се рачва у два крака. Један води преко Пирота и Димитровграда за Софију и Истанбул, а други долином Јужне Мораве за Скопље и Атину. Наше најважније железничке раскрснице су: Београд, Ниш, Мала Крсна, Лапово, Сталаћ, Пожега, Косово Поље, Нови Сад, Суботица, Сомбор, Рума. По­с ле Дру­гог свет­ског ра­та железница је мо­дер­ни­зована (уво­ди се са­вре­ме­ни во­зни парк, по­ве­ћа­ва се ду­жи­на дво­ко­ло­сеч­них и елек­три­фи­ци­ра­них пру­га итд.) и ­грађени су нови же­ле­знички правци. Најзначајнија железничка туристичка атракција у нашој земљи је Шарганска осмица на Мокрој гори.

Цевоводни саобраћај Гасовод кроз Србију

У нашој земљи је последњих година убрзана изградња објеката за транспорт и складиштење природног гаса. Захваљујући томе свакодневно се врши дистрибуција гаса до крајњих потрошача. У зимском периоду, када је потрошња природног гаса повећана, кроз Србију се дневно транспортује више од 12 милиона m3 овог енергента. У Банатском Двору код Житишта у Војводини налази се наше највеће подземно складиште природног гаса. Укупна дужина гасовода у Србији износи 2.800 km: 1.900 km у Војводини и 900 km у централној Србији.

Водни саобраћај Речно-каналски саобраћај При­р од­н и усло­в и за раз­в ој реч­н ог и ка­ нал­ског са­о­бра­ћа­ја у Ср­би­ји су просторно не­рав­но­мер­ни. Све плов­не ре­ке и ка­на­ли

на­ла­зе се у северном де­лу на­ше зе­м ље и при­па­да­ју ду­нав­ској мре­жи плов­них пу­те­ ва. Оне су Ду­на­вом по­ве­за­не са европ­ским плов­ним пу­те­вима. Бр­жи раз­вој реч­ног са­о­бра­ћа­ја у Србији по­ чи­ње кра­јем 19. ве­ка. Та­да се Ср­би­ја са сво­ јим бро­до­ви­ма по­ја­вљу­је на Ду­на­ву. Ко­ли­ка је ду­жи­на Дунава кроз на­шу зе­мљу?

Ду­нав је плован це­лим то­ком кроз Ср­би­ју. Он повезује нашу земљу са земљама западне и средње Европе (канал Рајна–Мајна– Дунав) и са Црним морем. Целом дужином тока кроз нашу земљу пловни су: Сава од се­ла Ја­ме­не код Ши­да до ушћа у Ду­нав (207 km), Тиса (164 km), Бегеј (77 km) и Тамиш (118 km). Велика Морава је пловна при ушћу

144

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

у Дунав на дужини од 3 km. Целом дужином плован је и канал Дунав–Тиса–Дунав, који је са Великим и Малим каналом, Бегејским и другим каналима дуг 604 km. У Србији, на реци Дунав има осам лука од међународног значаја, и то: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево и Прахово. Највеће луке на Сави су Шабац и Сремска Митровица, а на реци Тиси Сента. По капацитетима и обиму промета, најважније луке су Београд, Панчево, Смедерево и Прахово, а само Београд и Панчево имају контејнерске терминале. Језерски саобраћај у нашој земљи није довољно развијен. Углавном се одвија на Ђердапском језеру на Дунаву.

Авион Ер Србије

ваздушном саобраћају имају аеродроми у Нишу, Краљеву и Приштини. Војни аеродроми се налазе у Београду (Батајници) и Ужицу (Поникве).

ПТТ саобраћај и интернет

Зашто реч­ни и ка­нал­ски са­об­ ра­ћај спа­да­ у пер­спек­тив­не гра­не при­вре­де Ср­би­је?

Ваздушни саобраћај У ваздушном саобраћају Србије важно место има аеродром „Никола Тесла” у Београду. Налази се на раскрсници највећих ваздушних путева и модерно је опремљен за слетање и узлетање најмодернијих и највећих авиона. Ер Србија (Air Serbia) српска је национална авио-компанија у сувласништву (49%) Етихад ервејза (Etihad Airways), националног авио-превозника Уједињених Арапских Емирата. Авиони Ер Србије лете на више од 40 дестинација, а наш највећи аеродром има авионске везе са преко 20 светских компанија. Важно место у унутрашњем

Поштански саобраћај у Србији је почео да се развија након ослобођења од Турака. Тада су отворене прве поште и успостављене поштанске линије. Овај вид саобраћаја служи за брз пренос поштанских пошиљки, вести, порука и саопштења. За обављање ових задатака користе се телеграф, телефон и сателитске станице. Једна сателитска станица налази се у селу Прилике код Ивањице. Велики значај за пренос информација данас има интернет. Он повезује мноштво рачунара широм света и друге рачунарске мреже у једну целину с наменом размене података и употребе разних садржаја, услуга и сервиса. Интернет је производ споја медија, рачунара и телекомуникација.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Када саобраћај постаје уско грло производње? Наведите природне услове за развој појединих видова саобраћаја. Које су сличности и разлике између железничког и трамвајског саобраћаја? Објасните значај цевоводног саобраћаја у Србији.

145

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

38

ТРГОВИНА И ТУРИЗАМ

Утврдите повезаност саобраћаја и трговине. Која су туристички најпривлачнија подручја у нашој земљи?

Кључни појмови: унутрашња трговина, спољна трговина, подела туризма, туристичке вредности

Појам и подела трговине Трговина спада у терцијарни сектор привреде. Омогућује повезивање производње и потрошње. Обу хвата купопродају ро бе или размену добара. Према простору на којем се обавља трговина се дели на: унутрашњу и спољну. Ако се размена добара одвија у оквиру једне државе, онда је то унутрашња трговина. Уколико се купопродаја робе обавља између појединих држава, онда је то спољна трговина. Према обиму пословања, дели се на трговину на велико и трговину на мало. Наведите које производе Србија мора да увози и зашто?

Поједини делови Србије међусобно се разликују по врсти преовлађујуће производње и степену развијености. Те разлике, као и потребе привреде и становништва, умногоме су допринеле развоју унутрашње трговине. Носиоци развоја наше уну трашње и спољне трговине јесу многобројна приватна и државна предузећа на велико и мало. У Србији има око 90.000 малопродајних објеката. Важну улогу у повезивању домаће и стране понуде разноврсне робе и потражње за робом имају наши сајмови: Београдски, Новосадски и Лесковачки. Београдски сајам сваке године организује међународне сајмове ауто моби ла, књи га, оде ва ња, на ме штаја, туризма итд.

Новосадски сајам

Први међународни сајам текстила Међународни сајам текстила и текстилних машина у Лесковцу одржан је први пут 1953. године. Те године на Сајму се у својству излагача појављује 11 домаћих произвођача текстила и текстилних машина. Изложене експонате разгледало је 7.000 посетилаца. Касније је на Сајму из лагало и до 300 домаћих и више од 100 страних произвођача, са више од милион посетилаца.

У унутрашњој трговини велики значај има и пијачна трговина. Продаја животних намирница и друге робе обавља се у многим нашим већим насељима – градским и сеоским (на пијацама). По правилу, највећи обим пијачне купопродаје је пијачним или пазарним даном. Том приликом, разноврсна роба за свакодневну потрошњу и даљу производњу циркулише из околине тих насеља ка њима и обратно.

146

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Туризам

Ве­ли­ки гра­до­ви­ као што су Бе­о­град, Но­ви Сад, Ниш и Су­бо­ти­ца, имају ви­ше пи­ја­ца и оне ра­де сва­ко­днев­но. Спољна трговина означава економске односе наше земље са иностранством. Може би­ти екс­п орт­н а (из­в оз ро­б е), им­п орт­н а (увоз ро­бе), тран­зит­на (пре­лаз ро­бе пре­ко стра­них зе­ма­ља) и ре­ек­спорт­на (из­воз уве­ зе­не ро­бе). Од не­ка­да­шњег из­во­зни­ка при­мар­них про­ из­во­да, по­лу­пре­ра­ђе­ви­на и си­ро­ви­на, Ср­ би­ја је, с вре­ме­ном, по­с ле Дру­гог свет­ског ра­та, по­с та­ла из­во­зник мно­гих фи­нал­них про­из­во­да. Само не­ких го­ди­на је, због по­ ве­ћа­них по­тре­ба и по­тро­шње, као и су­ша, на­ша зе­мља уво­зи­ла одређене пре­храм­бе­ не про­из­во­де. Ср­би­ја има раз­гра­на­те спољ­но­тр­го­вин­ске ве­зе. Нај­ве­ћи обим роб­не раз­ме­не је са не­ ким европ­ским зе­мља­ма (Не­мач­ком, Ита­ли­ јом и Фран­цу­ском) и Ру­си­јом. Зна­ча­јан је и тр­го­вин­ски про­мет са су­сед­ним др­жа­ва­ма (Северном Ма­ке­до­ни­јом, БиХ [Ре­пу­бли­ком Срп­ском] и Цр­ном Го­ром). Нај­ве­ћу раз­ме­ ну последњих година бележи с Европ­ском уни­јом.

Како саобраћај утиче на развој туризма?

Ту­ри­зам пред­с та­вља пу­то­ва­ња и бо­ра­вак љу­ди ван ме­с та стал­н ог ста­н о­в а­њ а, ра­д и од­мо­ра, ле­че­ња и оби­ла­за­ка при­род­них и кул­тур­них знаменитости. Ту­ри­зам је важна де­лат­ност и са по­љо­при­вре­дом спа­да у на­ ше нај­пер­спек­тив­ни­је привредне де­лат­но­ сти. До­п ри­н о­с и уна­п ре­ђ е­њу са­о­б ра­ћ а­ј а, уго­сти­тељ­ства, тр­го­ви­не, за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не итд. Ту­ри­зам се де­ли на ло­кал­ни, до­ма­ћи, стра­ни и тран­зит­ни. Ло­кал­ни или из­лет­нич­ки ту­ри­зам се оба­ вља на кра­ћим ра­сто­ја­њи­ма од ме­ста стал­ ног бо­рав­ка. Пра­знич­ним да­ни­ма и ви­кен­ дом, по пра­в и­л у, град­с ко ста­н ов­н и­ш тво од­ла­зи ван гра­да ра­ди од­мо­ра и ра­зо­но­де. До­ма­ћи или уну­тра­шњи ту­ри­зам об­у­хва­та ту­ри­стич­ка кре­та­ња у гра­ни­ца­ма јед­не др­ жа­ве. Стра­ни или ме­ђу­на­род­ни ту­ри­зам обухвата ту­ри­стич­ка пу­то­ва­ња и бо­ра­вак у ино­стран­ству. Тран­зит­ни ту­ри­зам пред­ста­вља пу­то­ва­ња ту­ри­ста пре­ко те­ри­то­ри­ја стра­них зе­ма­ља. Према мотивима који туристе подстичу на путовање, туризам се дели на планински, језерски, речни, спелеолошки, ловни, риболовни, градски, бањски, сеоски, спортско-манифестациони, културно-манифестациони итд. Посеба врста туризма је наутички туризам, то јест пловидба и боравак на рекама, природним и вештачким језерима. У савремене врсте туризма убраја се екотуризам. Об­ја­сни­те по­ве­за­ност ту­ри­зма и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не.

Речни туризам - Београдско пристаниште

147

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Туристичке вредности Ср­би­ја рас­по­ла­же ве­ли­ким мо­г ућ­но­с ти­ма за раз­вој свих видова ту­ри­зма, које су са­мо де­ли­мич­но ис­ко­ри­шће­не. Ту­ри­стич­ки по­тен­ци­јал Ср­би­је чи­не при­ род­не и ан­тро­по­ге­не ту­ри­стич­ке вред­но­сти. При­род­не ту­ри­стич­ке вред­но­сти су: пла­ ни­не, пе­ћи­не, ка­њо­ни, кли­су­ре, ре­ке, је­зе­ра, тер­мо­ми­не­рал­ни из­во­ри, на­ци­о­нал­ни пар­ ко­ви и дру­ги за­ни­мљи­ви при­род­ни објек­ти, по­ја­ве и процеси. У зна­чај­не ан­тро­по­ге­не ту­ри­стич­ке вред­ но­сти спа­да­ју: бо­га­то и ра­зно­вр­сно кул­тур­ но-спо­ме­нич­ко на­с ле­ђе, фол­к лор, на­се­ља у це­л и­н и или по­ј е­д и­н и њи­х о­в и де­л о­в и, кул­тур­но-умет­нич­ке, спорт­ске, при­вред­не, тра­ди­ци­о­нал­не ма­ни­фе­ста­ци­је (ва­ша­ри, на­ род­ни са­бо­ри, град­ске и се­о­ске сла­ве и сл.) и друго. На­ве­ди­те не­ке при­род­не и антропогене ту­ри­с тич­ке вред­но­сти у на­шој зе­мљи.

Водопад Рипаљка на Озрену, Сокобања

Ма­те­ри­јал­ну ба­зу ту­ри­зма чи­не сме­штај­ни ка­па­ци­те­ти (хо­те­ли, мо­те­ли, од­ма­ра­ли­шта и др.), уго­сти­тељ­ски ка­па­ци­те­ти и са­о­бра­ћај. Ту­ри­стич­ки по­тен­ци­јал наше земље је оби­ ман, а ма­те­ри­јал­на ба­за ту­ри­зма се из го­ди­ не у го­ди­ну уна­пре­ђу­је. Године 2017. у Србији је регистровано више од три милиона туриста (домаћих и страних).

Традиционалне манифестације у Србији У Србији се при­р е­ђу­ј у мно­ге тра­д и­ц и­о­н ал­н е ма­ни­фе­ста­ци­је ко­је има­ју или мо­гу има­ти ту­ри­ стич­ки зна­чај. Та­кве су: „Ко­ба­си­ци­ја­да” у Ту­ри­ји код Ср­бо­бра­на, по­зна­та по из­ра­ди џи­нов­ске ко­ ба­си­це, „нај­ве­ће на све­т у”; „Сла­ни­ни­ја­да” у Ка­ ча­ре­ву код Пан­че­ва; „Си­ри­ја­да” у Штит­ко­ву код Но­ве Ва­ро­ши; „Ро­шти­љи­ја­да” у Ле­сков­цу; „Ку­пу­ си­ја­да” у Мр­ча­јев­ци­ма код Чач­ка; „Свет­ско пр­ вен­ство у ту­ца­њу ус­кр­шњим ја­јима” и „Свет­ско пр­вен­ство у бор­би гу­ско­ва” у Мо­кри­ну и дру­ге.

148

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Туристичка места у Србији У нашој земљи издвајају се бањска, планинска, градска и сеоска туристичка места. Ту­ри­стич­ка ме­ста су од­ре­ди­шта пре­ма ко­ ји­ма пу­ту­ју и у којима бо­ра­ве ту­ри­сти. На­зи­ ва­ју се и ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је. Бањ­ска ту­ри­стич­ка ме­ста умногоме су за­ сту­пље­на у свим де­ло­ви­ма Србије. На­ше нај­ у­ре­ђе­ни­је и нај­по­се­ће­ни­је ба­ње су Вр­њач­ка Ба­ња и Со­ко­ба­ња. Ка­ко смо по­де­ли­ли ба­ње у Ср­би­ји?

Ме­ђу пла­нин­ским туристичким ме­стима ве­ћи зна­чај има­ју Ко­па­о­ник, Бр­зе­ће, Див­чи­ ба­ре, Зла­ти­бор, Ча­је­ти­на, Си­ро­гој­но, Та­ра, Бре­зо­ви­ца, Ба­бин Зуб и дру­га. Град­ска ту­ри­стич­ка ме­ста има­ју кра­так ту­ ри­стич­ки бо­ра­вак и за њих су ве­ћи­ном ве­ за­на тран­зит­на ту­ри­с тич­ка кре­та­ња. Ме­ђу њи­ма нај­ве­ћи зна­чај има­ју Бе­о­град и глав­ни

Етно село Сирогојно

по­кра­јин­ски цен­три – Но­ви Сад и При­шти­на. Зна­ча­јан про­мет има­ју и дру­га град­ска насеља по­ред тран­зит­них ту­ри­стич­ких пра­ва­ца ка Средоземљу (Ја­дран­ском, Егеј­ском и Цр­ ном мо­ру), нај­ва­жни­јој ту­ри­стич­кој ре­ги­ји у Евро­пи.

Калемегданска тврђава, Београд

149

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Дрвенград на Мокрој гори

Се­о­с ка ту­р и­с тич­к а на­се­љ а су на­ш а нај­ мла­ђ а ту­р и­с тич­к а ме­с та. Се­о­с ки ту­р и­з ам се раз­ви­ја у по­с лед­њим де­це­ни­ја­ма. Ве­ћи зна­чај има у око­ли­ни Ива­њи­це и Ча­је­ти­не. У пла­но­ви­ма раз­во­ја се­о­ског ту­ри­зма у скоро свим де­ло­ви­ма Ср­би­је пред­ви­ђа се афир­ма­ ци­ја овог ви­да ту­ри­зма посредством ства­ра­ ња ет­но­се­ла (Бабина Река), еко­се­ла (Коштунићи), салаша у Војводини и слич­них фор­ми ор­га­ни­зо­ва­ња и уређења се­о­ских на­се­ља. На основу природних и антропогених туристичких вредности у Србији се могу издвојити две туристичке регије: Планинска и Панонска. Ту­ри­стич­ка ре­ги­ја је про­стор­на це­ли­на са већом кон­цен­тра­ци­јом ту­ри­стич­ ких по­тен­ци­ја­ла или ви­со­ким сте­пе­ном раз­ви­је­но­сти ту­ри­зма. Пла­нин­ску ту­ри­с тич­к у ре­ги­ју чи­не изо­ ло­ва­на под­руч­ја као што су: Зла­ти­бор, Та­ра, Зла­тар, Ко­па­о­ник, Ја­стре­бац, Гоч, Шар-пла­ ни­на, Вла­си­на, Ста­ра пла­ни­на и дру­ге. За­хва­ љу­ју­ћи сво­јим по­тен­ци­ја­ли­ма ове пла­ни­не су по­зна­те на до­ма­ћем и стра­ном ту­ри­стич­ ком тр­жи­шту.

Па­нон­ска ту­ри­стич­ка ре­ги­ја об­у­хва­та те­ ри­то­ри­је и на­се­ља у ко­ји­ма је раз­ви­јен из­ лет­нич­ки (Национални парк Фру­шка го­ра, Па­л ић­к о је­з е­р о, Де­л и­б лат­с ка пе­шча­р а и др.) и лов­ни ту­ри­зам (Обед­ска ба­ра – лов­но и ри­бо­лов­но под­руч­је, ло­ви­шта Ка­ра­ђор­ђе­ во у Бач­кој, Би­сер­но остр­во на Ти­си и др.). У ову ре­ги­ју спа­да­ју и ве­ћи па­нон­ски гра­до­ ви, цен­три тран­зит­ног (Но­ви Сад, Су­бо­ти­ца, Сом­бор, Срем­ска Ми­тро­ви­ца и др.) и дру­гих ви­до­ва ту­ри­зма (Срем­ски Кар­лов­ци, Пе­тро­ ва­ра­дин и др.).

Златибор

Петроварадин

Непознате речи: Ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја – потиче од ла­тин­ске речи de­sti­na­tio – од­ре­ди­ште, циљ. То је туристичко место у којем туриста може задовољити већину својих потреба.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Како се дели трговина? Наведите главне одлике наше унутрашње и спољне трговине. Како туризам утиче на развој осталих привредних делатности? Наведите главне карактеристике туристичких места у Србији.

150

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

39

ВАНПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Шта су ванпривредне делатности? Шта се од квартарног сектора налази у близини ваше школе?

Кључни појмови: квартарни сектор, образовање, наука, здравство

У ванпривредну делатност спада квартарни сектор привреде. Он није директно повезан с производњом и спада у услужне делатности. Обухвата образовање, науку и културу, здравство, социјалну заштиту, државну управу, војску, полицију и судство. У квартарном сектору 2011. године било је запослено око 4% укупне популације Србије. Објасните значај квартарног сектора привреде.

Образовање има велики значај за развој привреде и целог друштва. Обухвата образовање на свим нивоима и за све професије. У образовне установе спадају обданишта, основне и средње школе, факултети, библиотеке и сл. Такође обухвата војне школе и академије, затворске школе итд. У образовање спада и специјално образовање за ученике са посебним потребама. Осим тога образовање обухвата и подучавање у оквиру спортских и рекреативних активности (тенис, голф итд). Почеци образовања у Србији датирају још од 11. и 12. века. Тада су основане прве школе при католичким манастирима у Тителу и Бачу у данашњој Војводини. Образовање се спроводило и у многим манастирима Српске православне цркве попут Сопоћана, Студенице и у Пећкој патријаршији. Најстарија основна школа у Србији је београдска Основна школа „Краљ Петар Први”. Основана је 1718. године. У Сомбору је 1778.

Први српски министар просвете Доситеј Обрадовић је био први српски министар просвете. Иако је био црквени човек, схватио је значај модерне школе и образовања. Он је тада поручивао Србима: „Школе, браћо, школе, а не звона и прапорце”. Мрежа школа се споро ширила у сиромашној земљи, а ни учитеља у неписменом народу није било довољно, али је, ипак, у независној Србији још 1882. године (уз настојања министра просвете Стојана Новаковића), међу првима у свету, прокламовано бесплатно и општеобавезно основно образовање.

основана прва српска основна школа „Норма” за образовање учитеља. Карловачки митрополит Стеван Стратимировић је 1791. у Сремским Карловцима основао Карловачку гимназију. У нашој земљи, почетком школске 2019/20. године, око 2,3% ученика похађало је приватну средњу школу, а највећи део ученика уписао је и похађао државне школе (97,7%). Опште средње образовање – гимназију похађало је нешто мање од трећине ученика.

151

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

Средње стручно образовање похађало је скоро 73,3% ученика, а најпопуларнији су били образовни профили из подручја „економија, право и администрација”, „електротехника”, „здравство и социјална заштита”, „машинство и обрада метала” и „трговина, угоститељство и туризам”. Предшколске установе

У последње две-три деценије у нашој земљи долази до опадање броја уписаних ђака и гашења школа. Угашено је неколико стотина школа, нарочито у брдско-планинским селима јужноморавског, нишког, зајечарског, краљевачког, ужичког и подрињског региона. Зашто?

Основне школе

Средње школе

Број установа

Уписана деца

Број школа

Уписана деца

Број школа

Број ученика

466 установа (2.842 објекта)

224.563

3.268

517.826

517 (453 државне и 64 приватне)

249.855

Број предшколских установа, основних и средњих школа и број уписане деце школске 2019/20. године

Током Првог српског устанка, у Београду је 1808. основана Велика школа, заслугом Ивана Југовића и Доситеја Обрадовића. У Крагујевцу је октобра 1838. основан Лицеј, прва виша школа у Србији. Она је 1841. премештена у Београд. Лицеј је постојао до 1863. када прераста у Велику школу, која је имала три факултета: Филозофски, Технички и Правни. Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији, него и у европским размерама. Универзитет у Београду је основан 1905. (Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет). После Другог светског рата из Универзитета у Београду су се издвојили Универзитет у Новом Саду, Нишу, Приштини и Крагујевцу. Данас на Универзитету у Београду ради више од 2.500 професора. У календарској 2018. години у Републици Србији на свим високошколским установама и на свим нивоима студија дипломирао је 45.221 студент. У нашем образовању и култури 2018. године било је запослено више од 140.000 становника.

Зграда Ректората Универзитета у Београду

Школа у Власини Стојковићева У селу Власина Стојковићева на Власинском језеру, у школи која је изграђена 1928. године било је тада 100 ђака. Пре 45 година подигнута је нова школска зграда за још 200 ђака. Данас та школа има само девет ђака у четири разреда основне школе. Слично је и у насељу Клисура у општини Сурдулица. У овој школи је пре четири деценије било око 800 ђака, а 2012. само осам њих.

152

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

земљама појединачно, може се говорити на основу разних показатеља (према броју запослених у научним истраживањима, по обиму улагања у та истраживања, према броју научних часописа и сл.) Данас у свету има око осам милиона запослених у области научноистраживачког рада, што представља скоро 1% укупног светског становништва. У научноистраживачкој делатности у Србији запослено је око 23.000 лица. Које земље у свету највише улажу у науку?

Здравство

Савремена лабораторија

Научноистраживачка делатност је саставни део међународног, научног, образовног и културног простора. Научноистраживачка делатност има посебан значај за свеукупан развој Републике Србије. Заснована је на знању, а заједно са високим образовањем главни је покретач економског и друштвеног развоја. О науци као ванпривредној делатности, у свету као целини или по

Делатности из области здравства се остварују у здравственим установама (амбуланте, домови здравља, болнице, клинике, институти и заводи за јавно здравље и др.). Здравство обухвата активности из области здравственог и социјалног рада, које обезбеђује стучно медицинско особље у здравственим установама и приватној пракси. Исто тако, о пацијентима се води брига и

Војномедицинска академија у Београду

153

ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

пружа им се здравстена нега у установама за трајни смештај. Изучавање медицине у Србији датира још од 12. века. Прве српске болнице оснивао је Свети Сава при манастиру Хиландар (1191) и манастиру Студеница (1208). Једна од најзначајнијих здравствених установа у Србији је Војномедицинска академија у Београду. Основана је указом кнеза Александра Карађорђевића 1844. године. У то време је важила за најмодернију здравствену установу на Балкану. Код нас је у здравственој и социјалној заштити запослено више од 160.000 људи. Године 2018. у нашој земљи је било око 20.000 лекара. Просечно, на једног лекара долази 349 становника. У последње време присутан је тренд одласка наших лекара у иностранство. Зашто? Претпоставке су да ће се то још више испољити када се Србија прикључи Европској унији. Најважније здравствене установе се налазе у градовима. Здравствене услуге су у многим нашим селима недоступне. Највећи број сеоских насеља у Србији нема здравствену амбуланту, па је становништво приморано

 Основне одлике становништва краја у којем се налази школа; Утицај савремених миграција на демографску слику Србије; Основне карактеристике насеља Србије; Привредне одлике општине у којој се налази твоја школа; Значај појединих видова саобраћаја за привреду наше земље; Природне и антропогене туристичке вредности Србије.

Здравствена заштита деце

да одлази у оближње градове. То за неке од њих може да представља проблем (било из финансијских, било из здравствених разлога). Државна управа врши управне послове у оквиру права и дужности Републике. Она је део управне власти која спада у ширу извршну власт, чији је носилац Влада. Услуге безбедности становништву пружа војска и полиција. Они обезбеђују мир, безбедност и ред.

Који су узроци и последице смањивања броја становника у Србији?; Који су главн­и узроци и по­ сле­ди­це са­вре­ме­них ми­гра­ци­ја на­шег ста­нов­ни­ штва?; Који су демографски проблеми у Србији?; Који су највећи проблеми урбаног развоја?; Да ли природни или антропогени фактори имају већи утицај на развој привреде?; Зашто су многа индустријска предузећа затворена у нашој земљи?; Који су недостаци у развоју појединих грана саобраћаја у нашој земљи?

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Шта обухвата квартарни сектор? Зашто се у средње школе уписује све мање ученика? Наведите неку научноистраживачку установу у твом крају.

154

IV

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА Географија за осми разред основнеСРБИЈЕ школе

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ 40. ПРИРОДНА БАШТИНА СРБИЈЕ 41. КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

155

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

40

ПРИРОДНА БАШТИНА СРБИЈЕ

Шта се подразумева под природним лепотама и културним богатством једне земље или краја?

Нашу земљу одликује богата и разноврсна природна баштина. Природна баштина Србије „чува се и штити” више од пола века. Заштитом природе руководи Завод за заштиту природе Србије. Завод је основан 1948. године са седиштем у Београду, и одељењима у Новом Саду, Нишу и Приштини. Прво подручје које је 1874. године стављено под заштиту државе јесте Обедска бара у Срему. Заштићена природна добра уписана су у Регистар заштићених природних добара. Природна добра у нашој земљи су према степену заштићености груписана у: – националне паркове, – паркове природе, – пределе изузетних одлика, – строги резерват природе, – специјални резерват природе, – споменике природе и – заштићена станишта.

Кључни појмови: природна баштина, национални паркови, природна баштина под заштитом Унеска

Колико процената наше територије захватају национални паркови?

Површина Националног парка Фрушка гора ма ња је од по вр ши не исто и ме не планине. Проглашена је националним парком 1960. године. Заузима површину од 25.525 ha. Око 90% површине парка покривају шуме. У парку на планини, која је до пре 50 милиона година била панонско острво, има више од 1.500 биљних врста (преко 40 међу њима има статус природних реткости Србије), 200 врста птица проглашених за природне реткости (орлова крсташа, патуљастих орлова, сивих сеница и др.) и ретке дивљачи (дивљих мачака, јазаваца, куне златице, сивог пуха и др.).

Национални паркови су веће це лине са особеним природним и културним обележјима, добрим саобраћајним везама са суседним и даљим областима и великом посећеношћу. Због својих специфичних одлика називају се „чуда природе”. Националне паркове у свакој држави проглашава одговарајући државни орган. Народна скупштина Србије прогласила је пет националних паркова: Фрушку гору, Ђердап, Тару, Копаоник и Шар-планину. Они заузимају око 1.591 km2 површине Србије.

Најстарији национални парк у Србији – Фрушка гора

156

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

Ђер­дап је нај­ве­ћи на­ци­о­нал­ни парк у Ср­би­ ји. За национални парк проглашен је 1974. године. Заузима површину од 63.608 ha. Је­згро На­ци­о­нал­ног пар­ка Ђер­дап чи­ни Ђер­дап­ска кли­с у­ра. Она пред­с та­вља ве­зу из­ме­ћу Па­нон­ске и Вла­шке ни­зи­је. У гра­ни­ца­ма пар­ка се на­ла­зи 1.100 биљ­них вр­ста. Мно­ге од њих пред­ста­вља­ју оста­так биљ­ног све­та у Евро­пи ко­ји је иш­че­зао то­ком ле­де­ног до­ба. Од пти­ца при­с ут­не су: су­ри орао, орао зми­јар, орао бе­ло­ре­пан, цр­на ро­ да, пла­нин­ски ша­ре­ни де­тлић и дру­ге вр­сте.

На Тари има ви­ше од 1.000 биљ­них вр­ста, 100 вр­ста пти­ца и 24 вр­сте си­са­ра. Сим­бол Та­ре у биљ­ном све­ту је Пан­чи­ће­ва омо­ри­ка (реликт терцијара и балкански ендемит), ко­је има и око сред­њег то­ка Дри­не у Бо­сни и Херцеговини, а у жи­во­тињ­ском Пан­чи­ћев ска­ка­вац, ко­ји жи­ви са­мо на Та­ри. Под по­себ­ним ме­ра­ ма за­шти­те су ста­ни­шта Пан­чи­ће­ве омо­ри­ке: Љу­ти брег, Цр­ве­ни по­ток и Би­ло. Међу пти­цама, као по­себ­но ин­те­ре­сант­не, из­два­јају се­ су­ри орао, бе­ло­гла­ви суп и си­ви со­ко. Од жи­во­ти­ња при­род­не рет­ко­сти Та­ре чи­не мр­ки ме­двед, ди­во­ко­за, ср­на и дру­ге. По по­вр­ши­ни, На­ци­о­нал­ни парк Ко­па­о­ник је нај­ма­њи у Ср­би­ји. Заузима површину од 11.810 ha. Проглашен је националним парком 1981. године. Об­у­хва­та нај­ви­ше де­ло­ве пла­ни­не Ко­па­о­ник. Због сво­је ви­си­не и по­ ло­жа­ја на­зван је „не­бе­ска сто­ли­ца Ср­би­је”.

Ђердапска клисура

На Ко­па­о­ни­ку има 1.500 биљ­них вр­ста (ко­ па­о­нич­ка чу­вар­ку­ћа, ко­па­о­нич­ка љу­би­чи­ца, пан­чи­ће­ва ре­жу­ха и др.). Зна­чај­не су и број­ не жи­во­тињ­ске вр­с те (днев­ни леп­тир, жи­ во­род­ни гу­штер и др.) и пти­це (су­ри орао, пла­нин­ска ше­ва, кр­сто­кљун и др.).

Видиковац на Тари

На­ци­о­нал­ни парк Та­ра за­хва­та површину од 19.200 ha. Проглашен је националним парком 1981. године. Обухвата нај­ве­ћи део исто­и­ме­не пла­ни­не. Подручје Националног парка простире се на територији општине Бајина Башта. На се­ве­ру и се­ве­ро­за­па­ду парк је оиви­чен ка­њо­ном Дри­не ду­бо­ким ви­ше од 1.000 m. Тара је ти­пи­чан шум­ски пре­део. Убра­ја се у наше нај­бо­ље очу­ва­не и уре­ђе­не пла­нин­е и нај­вред­ни­ја шум­ска под­руч­ја у Евро­пи.

Национални парк Копаоник

На­ц и­о­н ал­н и парк Шар-пла­н и­н а је смештен у ју­ж ном делу Ср­б и­је. Заузима површину од 39.000 ha. Проглашен је националним парком 1986. године. Об­у ­х ва­та

157

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

проглашен пределом изузетних одлика. Најзначајнији су: клисура реке Градац, долина Пчиње, Овчарско-кабларска клисура, Власина, Мируша, Суботичка пешчара, Вршачке планине, Велико ратно острво на Дунаву код Београда, Космај, Авала.

Специјални резерват Увац

ви­со­ко­пла­нин­ски про­с тор са ви­ше од 100 вр­хо­ва из­над 2.000 m над­мор­ске ви­си­не, од ко­јих 30 њих пре­ла­зи ви­си­ну од 2.500 m. Ле­ по­та Ша­ре обо­га­ћена је „гор­ским очи­ма”. Шар-планину одликује велико богатство и разноврсност живог света, и велики број реликтних и ендемичних врста. На Шари постоји око 2.500 биљ­них вр­ста, 147 вр­ста леп­ти­ра, по че­му пред­с та­в ља нај­бо­га­ти­је под­руч­је у Евро­пи, 200 вр­с та пти­ца (орао бра­дан, бе­ло­гла­ви суп, су­ри орао, си­ви соко и др.), мно­штво ди­вља­чи (рис, ме­двед, ви­ дра, ди­вља мач­ка, је­лен, ср­на, дивокоза). Парк природе је подручје са претежно очуваним природним екосистемима и живописним пејзажима. Намењен је очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба. У нашој земљи је у складу са законом 18 локалитета проглашено парковима природе. Најзначајнији су: Стара планина, Голија, Сићевачка клисура, Радан, Златибор, Палићко језеро, клисура Милешевка, пруга Шарган – Мокра гора. Предели изузетних одлика су подручја препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима. У нашој земљи је, у складу са законом, 21 локалитет

Строги резерват природе је подручје неизмењених природних одлика. Препознатљив је по природним екосистемима, намењен искључиво за очување изворне природе, еколошке равнотеже, праћење природних појава и процеса, научна истраживања којима се не нарушавају природна обележја, вредности, појаве и процеси. У строгом резервату природе забрањене су привредне и друге активности. Најзначајнији је Мустафа на подручју општине Мајданпек. Специјални резервати природе јесу они у којима је изражена једна или више природних вредности које треба посебно штитити. У нашој земљи је, у складу са законом, 69 локалитета проглашено специјалним резерватом природе. Најзначајнији су: Увац, Слано Копово, Делиблатска пешчара, Лудошко језеро, Засавица, Тителски брег, Ковиљско-петроварадински рит, Царска бара, бифуркација реке Неродимке итд. Заштићено станиште је подручје које обухвата један или више типова природних станишта значајних за очување једне или више популација дивљих врста и њихових заједница. У нашој земљи је, у складу са законом, 6 локација проглашено заштићеним стаништима. Најпознатија су Мали вршачки рит и Гљиве Аде Циганлије. Споменик природе је мања неизмењена или делимично измењена природна просторна целина, објекат или појава. Препознатљив је и/или јединствен по репрезентативним геоморфолошким, геолошким, хидрографским, ботаничким и/или другим

158

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

обележјима. У нашој земљи је, у складу са законом, 325 локалитета проглашено споменицима природе (253 споменика природе ботаничког карактера и 72 геолошког и хидролошког карактера). Најпознатији су: Миљаковачка шума и шума Кошутњак у Београду, прерасти у кањону Вратне, стабло црног бора у клисури реке Ибар код Краљева итд. Укупна површина заштићених природних подручја износи 677.950 ha (7,7% територије Србије).

подручја заузимају површину од 63.919 ha. Најпознатија су: Обедска бара, Слано копово, Лудошко језеро, Пештерско поље, Власина и др. Завод за заштиту природе Србије саставио је прелиминарну листу од 68 потенцијалних рамсарских подручја у нашој земљи. Резервати биосфере су Голија–Студеница, проглашена резерватом 2001. године, и Бачко Подунавље, проглашено 2017. године.

Подручја од међународног значаја Подручја од међународног значаја на територији наше земље представљају 5 природних добара, 10 рамсарских подручја и два резервата биосфере. У природна добра која испуњавају критеријуме прописане по Унесковом програму Светске баштине, у Србији спадају: Специјални резерват природе Делиблатска пешчара, Споменик природе Ђавоља варош, Национални парк Тара са кањоном реке Дрине, Национални парк Ђердап и Парк природе Стара планина. Подручје Ђердапа прво је природно добро уписано 2020. године на Унескову листу као први геопарк у Србији. На основу конвениције потписане у Рамсару (град у Ирану), у нашој земљи је досад проглашено 10 подручја од међународног значаја. Реч је о мочварним подручјима међународног значаја – нарочито стаништима птица мочварица – која треба заштитити. Ова

Власина – предео изузетних одлика Власина обухвата већи део Власинске висоравни у југоисточној Србији. На висоравни се налази вештачко језеро чија надморска висина прелази 1.000 m. Власинско језеро је најпознатије по пловећим тресетним острвима. Укупна површина тресетних острва на језеру износи око 10 ha. Флора тресетишта Власине одликује се присуством 956 врста биљака, од којих је најпознатија росуља, позната као биљка месождерка. На Власини је очуван и српски каћунак, бореални реликт из периода глацијација и интерглацијалних фаза на Балканском полуострву. На Власини има 125 регистрованих врста птица, од којих је око 60 врста заштићено. Фауна сисара је представљена са 27 врста.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Зашто се каже да су национални паркови чуда природе? Наведите разлике између заштићених природних подручја у Србији. Набројте неке карактеристичне биљке и животиње у нашим националним парковима. Која су подручја од међународног значаја?

159

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

41

КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

Шта спада у културну баштину? Наведите нека културна добра наше земље која су под заштитом Унеска.

Културну баштину наше земље чине материјално и нематеријално културно наслеђе и природна баштина која се налази у њиховом непосредном окружењу. Материјално и нематеријално културно наслеђе обухватају различита културна добра. Културна добра представљају ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса на локалном, националном и глобалном нивоу. Материјално културно наслеђе обухвата сакралне грађевине, споменике и материјална уметничка дела (слике, скулптуре). Нематеријално културно наслеђе обухвата: језик, обичаје, традицију, музику, старе занате итд. Оно чини културни идентитет једног народа. Године 2014. у листу нематеријалног културног наслеђа у Србији уврштена је крсна слава, а 2017. и коло (традиционални српски народни плес). У зависности од физичких, уметничких, културних и историјских карактеристика културна добра се деле на покретна и непокретна.

Кључни појмови: материјално културно наслеђе, нематеријално културно наслеђе, културна добра, културна баштина под заштитом Унеска у Србији

Свети Сава и крсна слава Једна од главних одлика српског православља јесте крсна слава. Сам појам крсна слава први пут је забележен у Охриду 1018. године. Свети Сава је у праксу увео обред крсне славе на литургијској основи. Данашњу форму тог обреда уобличио је 1862. године митрополит Србије Михаило. Црква је, имајући у виду практичне разлоге, саветовала и препоручивала породицама које светитеље да узимају за своју крсну славу. Бирани су велики светитељи који се празнују у јесен, зиму и пролеће, када је мање радова у њиви. Много је тога промењено у народном животу и обичајима, али се крсна слава сачувала као највећа светиња нашег народа током целе његове историје.

НЕПОКРЕТНА

ПОКРЕТНА

Споменици културе

Уметничко-историјска дела

Просторне културно-историјске целине

Архивска грађа

Археолошка налазишта

Филмска грађа

Знаменита места

Старе и ретке књиге

Подела културних добара

160

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

Непокретна културна добра Србија има велики број археолошких локалитета, споменика културе и средњовековних манастира и утврђења. У централни регистар непокретних културних добара уписано је више од 2.500 непокретних добара, између осталог око 2.200 споменика културе, 87 просторних културно-историјских целина, 194 археолошка налазишта и 79 знаменитих места. Од задивљујућег броја културних добара, 582 је проглашено за добрo од великог значаја, 200 има највиши степен заштите по домаћем законодавству, а 11 споменика културе налази се на листи Унеска као део светске културне баштине.

селу Винча, 14 km југоисточно од Београда. Праисторијски људи из периода старчевачке и винчанске културе за собом су оставили земунице, камене статуе, оруђа и оружја, али и керамичко посуђе изузетне лепоте. На територији наше земље налазе се многобројни археолошки локалитети из римског периода. Сирмијум је један од најважнијих римских градова, чији се остаци налазе у Сремској Митровици.

Која врста туризма се везује за културну баштину Србије?

Најстарија културна добра на територији Србије су праисторијска археолошка налазишта. Код До­њег Ми­ла­нов­ца на­ла­зи се пра­и­с то­р иј­с ко на­с е­љ е Ле­п ен­с ки вир. На том локалитету пронађени су материјални трагови датирани од 6.500 до 5.500 године пре нове ере. Трагови старчевачке културе, која датира из периода старијег неолита, пронађени су на локалитету Старчево на левој обали реке Дунав, код Панчева. Остаци нешто млађе винчанске културе налазе у

Феликс Ромулијана

На истоку Србије, надомак Зајечара, налази се Феликс Ромулијана, археолошко налазиште с остацима римске архитектуре, уписано у Унескову светску листу културне баштине.

Трајанова табла

Камена скулптура винчанске културе

Остаци Трајанове табле и тврђаве Дијана и Понтес налазе се у Ђердапској клисури. У близини данашњег Костолца налази се Виминацијум. Некада је то био војни логор, 161

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

а данас је важно археолошко налазиште са остацима монументалних зграда, римских терми и градске инфраструктуре. Антички град Виминацијум Виминацијум је између 1. и 5. века био један од најзначајнијих римских градова и војних логора на овим просторима. Подигнут је на стратешки важном месту, на ушћу Млаве у Дунав. У Виминацијуму су пронађени остаци више од 14.000 гробова, као и фреске у гробницама. Осим тога, пронађен је и велик број стаклених предмета: пехари, чаше, боце и крчази из којих су стари Римљани пили, затим керамичко посуђе, предмети од теракоте и опеке, као и водоводне и подне плочице. Пронађени накит, поред декоративне имао је и магијску функцију, јер се веровало да пружа заштиту од злих сила. Посуђе, накит и други пронађени предмети из Виминацијума налазе се у Народном музеју у Пожаревцу.

Посебну вредност имају средњовековни српски манастири, по којима је наша земља препознатљива. На па­ди­н а­ма и по обо­ду Фру­шке го­ре сме­ште­но је 17 срп­ских ма­на­ сти­ра („ду­хов­них вре­ла на­ци­о­нал­ног иден­ ти­те­та”). Због тога се она че­сто на­зи­ва Срп­ ском Све­том го­ром. Ле­по­том и зна­ча­јем се истичу и манастири у Овчарско-кабларској клисури (10 манастира) и сред­њо­ве­ков­ни српски ма­на­стир Ра­ча. Кул­тур­но бо­гат­ство Шар планине об­у­х ва­та 34 сред­њ о­в е­к ов­ не цр­кве и ма­на­с ти­ра. По сакралној архитектури и фреском сликарства издвајају се манастири: Жича, Милешева, Сопоћани, Пећка патријаршија, Манасија, Љубостиња и други. Изузетну амбијенталну вредност у нашој земљи имају средњовековни градови и утврђења: Београдска тврђава, Нишка тврђава, Рас, Смедеревска тврђава, Голубачка тврђава, Петроварадинска тврђава, Рам, Фетислам и др.

Културна баштина под заштитом Унеска у Србији Од свих споменика културе у нашој земљи, 11 споменика културе је уврштено у Унескову листу светске баштине. То су: осам средњовековних српских манастира и цркава, један средњовековни град, једно археолошко налазиште и средњовековни стећци.

Виминацијум

На југу Србије, код Ниша, налази се Медијана – локалитет са остацима урбаног предграђа из 4. века, затим Царичин град (код Лебана) изграђен у време владавине цара Јустинијана, као и Улпијана (код Липљана) – остаци римског града из 2. века.

Од категорисаних непокретних културних добара у Листу светске културне и природне баштине Унеска први је уписан споменички комплекс Стари Рас са Сопоћанима 1979. године. Стари Рас је заједнички назив за комплекс споменика који чине: манастири Сопоћани и Ђурђеви Ступови, црква Светих апостола Петра и Павла и средњовековни град Стари Рас.

162

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

Феликс Ромулијана Краљево Студеница

Зајечар

Стари Рас са комплексом споменика Нови Пазар Пећка Патријаршија

Приштина

Високи Дечани Богородица Љевишка Призрен

Грачаница

Слике појединих културних добара Србије на Унесковој листи

У Унескову листу, 1986. године уписан је и манастир Студеница јужно од Краљева. Манастир је задужбина великог жупана Стефана Немање, утемељивача независне српске државе. Манастир је изграђен 1190. године и његова архитектура сачувана је у целини. Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа.

покрајини. То су: Високи Дечани, уписани 2004. године, а две године касније на Унесковој листи нашли су се и манастири Грачаница и Пећка патријаршија, као и Црква Богородице Љевишке у Призрену.

Због високог степена угрожености у Листу светске баштине Унеско је уврстио и четири средњовековна споменика на Косову и Метохији. Сврстани су у угрожене због нестабилне безбедносне ситуације у тој

Од 2016. године три локалитета стећака у нашој земљи уписано је у Листу светске баштине. Налазе се код Пријепоља и Бајине Баште (слика на 170. стр.).

Од 2007. године на Листи се налази и антички споменик Царска палата – Феликс Ромулијана. Подигао ју је цар Галерије крајем 3. и почетком 4. века.

163

ПРИРОДНА И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ

У Светски регистар културне документационе баштине у Србији, 2003. године уписана је Архивска грађа Николе Тесле у Београду, 2005. године Мирослављево јеванђеље које се чува у Народном музеју у Београду, а 2015. године и Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији (1914). Стећак

Мирослављево јеванђеље – рукописна књига „Мирослављево јеванђеље је најстарији српски, илустровани ћирилични рукопис, који је у складу с актом Народне скупштине 1979. године проглашен за културно добро од изузетног значаја. Мирослављево јеванђеље је јуна 2005. године уписано у листу Памћење света, о чему је Народни музеј у Београду добио је сертификат Унеска. Народна библиотека Србије, која је матична установа за заштиту старе и ретке књиге, прописала је посебан режим по којем Мирослављево јеванђеље, уз одобрење Министарства културе и информисања и сагласност Народне библиотеке, може бити излагано само десет дана током једне године”.  Природна и културна баштина Србије; Природна и културна баштина у Србији под заштитом Унеска.  Да ли у Србији треба ставити под заштиту још неке природне и културне вредности и зашто?; Који је национални парк најпосећенији и зашто?

Непознате речи Стећак – средњовековни надгробни споменик у облику камена, различитог облика, понекад са уклесаним сликовним украсима или натписима.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Шта је културна баштина? Како се деле културна добра у Србији? Наведите материјално културно наслеђе у нашој земљи. Који се манастири у Србији налазе на Листи светске културне баштине?

164

V

СРБИ УзаРЕГИОНУ ДИЈАСПОРИ Географија осми разредИ основне школе

СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ 42. СРБИ У РЕГИОНУ 43. СРБИ У ДИЈАСПОРИ

165

СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ

42

СРБИ У РЕГИОНУ

Који су разлози великог броја Срба у суседним земљама? Шта се подразумева под етничком границом?

Србија је од давнина била емиграционо подручје. Главни разлози напуштања наше земље су социо-економске или политичке природе. Срба има у суседним земљама и многим деловима света. Данас у дијаспори или расејању, ван граница матичне државе, живи 3,5 до 4 милиона Срба. Под појмом ди ја спо ра под ра зу ме ва ју се држављани Републике Србије који живе у иностранству и припадници српског народа, исељеници са територије Републике Србије и из региона, као и њихови потомци. Процењује се да данас у свету постоји више од 1.300 организација и удружења, чија је делатност у највећој мери усмерена на очување националног и културног идентитета српског народа у иностранству. Појам „Срби у региону” обухвата припаднике српског народа који живе у Републици Словенији, Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији, Румунији, Бугарској, Албанији и Мађарској.

Срби у региону

Срби у суседним државама Српско становништво има компактну, оазну или појединачну насељеност у многим државама са којима се Србија граничи (у Мађарској, Румунији, Бугарској, Албанији),

Кључни појмови: емиграција, дијаспора, регион, Срби

као и бившим југословенским републикама (у садашњим државама Северној Македонији, Црној Гори, Босни и Херцеговини [Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине], Хрватској и Словенији). Срби у региону живе на тим просторима вековима. У неким државама су били, или су још увек, конститутивни народ. Срби који живе на територији Бањалуке, Требиња, Книна, Вуковара, Никшића, Скадра или Куманова нису дијаспора јер тамо живе вековима. Границе Србије према суседним државама нису етничке. Известан број припадника народа суседних држава живи на простору Србије, али и одређен број Срба живи у суседним државама. У Мађарској, Срби су населили области поред саме границе, а има их и у Будимпешти. Живе на простору од Сегедина, Баје и Мохача до Печуја. Територију Мађарске Срби су насељавали још за време Велике сеобе. По последњем попису, у Мађарској има око 3.800 Срба, а процењује се да је тај број и већи (око 10.000 становника). Срби у Румунији живе у Темишвару и Араду и околини тих градова, као и у Ђердапској клисури. Још у 18. веку румунски Банат, који се тада називао Новом Србијом, био је насељен Србима. Они су се ту населили раније. У Румунији данас има око 22.500 Срба, а пре 10 година у тој земљи је било скоро 30.000 припадника српске националности.

166

СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ

Објасните значење појма етничка оаза.

Мађарска 3.816

У Бугарској живи око 20.000 Срба. Углавном живе у Софији и поред саме границе са нашом земљом. Од деведесетих година 20. века број Срба у Бугарској се повећао.

Словенија 38.964

Румунија 22.568

Хрватска 201.631 БиХ 1.056.000

Ма­ло је по­у­зда­них по­да­та­ка о Ср­би­ма у Ал­ ба­ни­ји. На по­след­њем по­пи­су ста­нов­ни­штво Ал­ба­ни­је се ни­је из­ја­шња­ва­ло о на­ци­о­нал­ но­сти. Про­це­њу­је се да у Албанији жи­ви око 30.000 Ср­ба, углав­ном у Ска­дру и ње­го­вој око­ли­ни.

Бугарска 20.000 Црна Гора 200.000

Северна Македонија 35.939

Албанија 30.000

Број Срба у региону

Париска мировна конференција У вре­ме одр­ж а­ва­ња Па­ри­ске ми­ров­не кон­фе­ рен­ци­је 1919. го­ди­не и утвр­ђи­ва­ња гра­ни­це из­ ме­ђу Ср­би­је и Ру­му­ни­је, срп­ско ста­нов­ни­штво у ру­мун­ском Ба­на­ту и По­мо­риш­ју зах­те­ва­ло је да се при­кљу­чи ма­тич­ној др­жа­ви – Ср­би­ји. На осно­ву од­ре­да­ба Па­ри­ске ми­ров­не кон­ фе­рен­ци­је, око 50.000 Ср­ба ко­ји су жи­ве­ли у ше­ зде­се­так на­се­ља оста­ло је у са­ста­ву Ру­му­ни­је.

Срби у бившим југословенским републикама Велики проценат српског становништва које живи ван Србије, настањен је у бившим југословенским републикама. Зна­тан део њих је ра­се­љен деведесетих го­ди­на XX ве­ка из по­ је­ди­них де­ло­ва не­ка­да­шње СФРЈ: из Фе­де­ра­ ци­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не (око 330.000), Хр­ ват­ске (око 370.000) и са дру­гих те­ри­то­ри­ја. Кад је реч о бившим југословенским републикама, највећи број Срба живи на територији Босне и Херцеговине (коју чине Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине). Највише их има у Републици Српској, док мањи број Срба живи у Федерацији Босне и Херцеговине.

У Ре­пу­бли­ци Срп­ској живи око ми­ли­он при­ пад­ни­к а срп­ске на­ци­о­нал­но­с ти, који су у њој ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво и гаје веома присне везе са матицом Србијом. Највећи град Републике Српске је Бањалука са око 200.000 становника. Око 56.000 Ср­ба жи­ви у Фе­де­ра­ци­ји Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Кра­јем осамдесетих и по­чет­ ком деведесетих го­ди­на 20. ве­ка тај број је био далеко ве­ћи, на­ро­чи­то у под­руч­ју Са­ра­ је­ва, Ту­зле, Зе­ни­це, Мо­ста­ра и Би­ха­ћа. Мно­ги од њих су при­нуд­но ра­се­ље­ни у вре­ме гра­ ђан­ског ра­та деведесетих го­ди­на 20. ве­ка. Већином су се на­се­лили у Ре­пу­блици Срп­ској и Ср­би­ји.

Бански двор – културни центар у Бања Луци

167

СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ

По Деј­тон­с ком спо­р а­зу­му (1995), ка­д а су фор­ми­ра­не Ре­пу­бли­ка Срп­ска и Фе­де­ра­ци­ ја Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, Ср­би су до­би­ли ма­ ње од ½ те­ри­то­ри­је не­ка­да­шње СР Бо­сне и Хер­це­го­ви­не (49%).

аутохтон народ. Скопље је још у средњовековној Србији било престоница српским краљевима Милутину и Стефану Дечанском, као и цару Душану и Урошу. Данас су Срби у Северној Македонији национална мањина.

На територији Хрватске данас живи око 200.000 Срба. По по­пи­су ста­нов­ни­штва 1991. го­ди­не, у Хрватској је жи­ве­ло око 600.000 Ср­ба. Не­ки ње­ни де­ло­ви, као што су се­вер­ ни де­ло­ви Дал­ма­ци­је, ју­жна и ис­точ­на Ли­ка, Кор­дун, Ба­ни­ја, Сла­во­ни­ја и Ба­ра­ња, сма­тра­ ју се аутох­то­ним срп­ским те­ри­то­ри­ја­ма. По­ сле хр­ват­ске вој­не опе­ра­ци­је „Олу­ја” 1995. године, Ср­би су ско­ро у пот­пу­но­с ти ра­се­ ље­ни из За­пад­не Сла­во­ни­је, Ли­ке, Кор­ду­на и дру­гих кра­је­ва. Године 1991. српском народу је одузет статус конститутивног народа у Хрватској и данас je најбројнијa националнa мањинa у тој земљи.

У Сло­ве­ни­ји су Ср­би по­с ле Сло­ве­на­ца нај­ број­ни­ја ет­нич­ка за­јед­ни­ца. По по­след­њем по­пи­су, у тој земљи живи око 39.000 Ср­ба. Пре рата 90-их година прошлог века, их је било око 47.000. Данас Срби у Словенији немају статус националне мањине, за који се боре у оквиру универзалних људских права. Бе­ла кра­ји­на је срп­ска ет­нич­ка оаза у ју­го­ и­сточ­ном де­лу Сло­ве­ни­је. Ту је ра­ни­је би­ло ви­ше срп­ских се­ла, као што су: Ма­рин Дол, Бо­јан­ци, Па­у­но­ви­ћи, Ми­лић Се­ло и друга. У њи­ма жи­ве­ по­том­ци дав­них срп­ских до­се­ ље­ни­ка.

Шта се подразумева под аутохтоним српским територијама?

Зашто је формирана Бела крајина?

У Цр­ној Го­ри живи око 200.000 Ср­ба, што је око 30% од укупног броја ста­нов­ника те земље. Ср­би има­ју ве­ли­ку за­сту­пље­ност у оп­ шти­на­ма: Ан­дри­је­ви­ца, Плу­жи­не, Пље­вља, Хер­цег Но­ви, Жа­бљак, Шав­ник, Бе­ра­не, Би­ је­ло По­ље и Ти­ват. По по­след­њем по­пи­су ста­нов­ни­штва, у Северној Ма­ке­до­ни­ји жи­ви око 36.000 Ср­ба. Про­це­њу­је се да је тај број знат­но ве­ћи. Нај­ за­с ту­пље­нији су у гра­до­ви­ма, на­ро­чи­то у Ско­пљу и Ку­ма­но­ву, и насељима у до­ли­ни Пчи­њ е (оп­ш ти­н и Ста­р о На­го­р и­ч а­н е). Важно је знати и да су Срби на том простору

Непознате речи Дијаспора – потиче од грч­ке речи diaspeírō – ра­ си­па­ње, ра­су­тост, ра­се­јање, а назив је за припаднике одређеног народа (етничке заједнице), који живе изван земље свог порекла. Конститутивни народ – један од више народа или нација који деле заједничку територијалну целину једне државе. Аутох­то­н – потиче од грчке речи autó-chtōn – староседелац; народ који је насељавао своју земљу и пре доласка досељеника из других крајева.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Шта се подразумева под српском дијаспором? Наведите територије у суседним државама где живе Срби. У којој бившој југословенској републици живи највише Срба? Зашто је непознат број Срба у Албанији?

168

СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ

43

СРБИ У ДИЈАСПОРИ

Шта је дијаспора? У којим земљама света је највећа концентрација Срба и зашто?

Срби су током своје историје у више наврата емигрирали у иностранство. Највећи број наших становника иселио се у 20. веку. Дијаспора има посебан значај у спољној и унутрашњој политици Србије. Њени односи са матичном државом су значајни за унутрашњи развој и положај државе у свету.

Срби у европским земљама У време економских миграција од средине шездесетих година 20. века Срби су у највећем броју одлазили на привремени рад у Немачку, Аустрију, Француску и Швајцарску. Миграције радне снаге у Европи веома су

Кључни појмови: исељавање, дијаспора, Срби, Европа, свет

изражене из недовољно развијених земаља Јужне и Југоисточне Европе ка развијеним земљама Западне и Средње Европе. Одлазак на привремени рад у иностранство подстакнут је већом ценом рада на тржишту радне снаге развијених земаља и високом незапосленошћу у нашој земљи. Многи су с временом добили држављанство земаља у којима су радили и имају статус исељеника. Мали број њих планира да се врати у отаџбину. Кад је реч о европским земљама, највећи број Срба, око 500.000, живи и ради у Немачкој (Диселдорфу, Штутгарту, Минхену, Франкфурту и др.). У Аустрији (Бечу, Салцбургу,

Процена броја Срба у свету

169

СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ

Гра­цу и др.), живи око 300.000 Срба. Само у Бечу има око 200.000 Срба, тако да тај град представља престоницу српске дијаспоре. Процењује се да у Швајцарској данас живи око 120.000 Срба. Највише их је у Цириху, Сен Галену и Берну. У Фран­цу­ској (Па­ри­зу, Стра­ збу­ру, Ли­о­ну и др.) данас живи око 120.000 Срба. Срба има и у другим европским државама, мада у далеко мањем броју него у ове четири државе. Велики број Срба живи и у Италији, Грчкој, Великој Британији (Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске), Шведској, Норвешкој, као и у земљама Бенелукса. И у Русији има значајан број Срба који су у тој држави или на привременом раду или су се иселили.

Срби у прекоокеанским земљама Исе­ља­ва­ње срп­ског ста­нов­ни­штва у пре­ко­о­ке­ан­ске зе­мље: САД, Ка­на­ду, Ју­жну Аме­ри­ ку, Аустра­ли­ју и дру­ге, од­ви­ја­ло се кроз че­ти­ ри фа­зе. Пр­ва је тра­ја­ла до пред крај 19. ве­ка. Дру­га об­у­хва­та по­след­ње го­ди­не 19. и пр­ве де­це­ни­је 20. ве­ка. Тре­ћу чи­ни вре­ме из­ме­ђу Пр­вог и Дру­гог свет­ског ра­та, а че­твр­ту раздобље по­сле Дру­гог свет­ског ра­та. У пр­вој фа­зи се­о­бе су усме­ре­не пре­ма САД. Сеобама су обухваћени срп­ски исе­ље­ници из кра­је­ва у са­ста­ву Аустро­у­гар­ске, на­ро­чи­ то Дал­ма­ци­је и Вој­во­ди­не. Глав­ни пе­ри­од исељавања на­шег ста­нов­ни­ штва траје од 1899. до 1923. го­ди­не. И у овој фа­зи исе­ље­ни­ци се углавном кре­ћу пре­ма САД. То је вре­ме бр­зог ин­ду­с триј­ског ра­ зво­ја и по­ве­ћа­них по­тре­ба за рад­ном сна­ гом у САД. Из­ме­ђу два свет­ска ра­та САД је сво­ју до­та­ да­шњу по­ли­ти­ку „отво­ре­них вра­та” за до­се-

љ ­ е­ни­ке за­ме­ни­о огра­ни­ча­ва­њем до­се­ља­ва­ ња. Тада се наше становништво исе­ља­ва­ло у Ка­на­ду, а по­том и у Ју­жну Аме­ри­ку, Аустра­ ли­ју и дру­га под­руч­ја. Не­по­сред­но по­сле Дру­гог свет­ског ра­та број на­ших исе­ље­ни­ка у пре­ко­о­ке­ан­ске зе­мље по­ве­ћан је услед ми­гра­ци­је из­бе­гли­ца и чла­ но­ва њи­хо­вих по­ро­ди­ца. То су углав­ном би­ли противници новоуспостављеног со­ци­ја­ли­ стич­ког си­стема у Ср­би­ји. Ме­ђу њи­ма је би­ ло и оних ко­ји су прог­на­ни као „иде­о­ло­шки не­при­ја­те­љи”. Миграцијама је касније обухваћен и велики број струч­ња­ка. До 1965. године у САД се иселило око 250.000 Срба. Око ми­ли­он на­ших исе­ље­ни­ка жи­ви у САД. У пе­ри­о­ди­ма највећег на­се­ља­ва­ња сти­за­ли су у Њу­јорк. Не­ки од њих ту су се на­ста­ни­ли, а оста­ли су се ода­тле кре­та­ли у раз­ли­чи­тим прав­ци­ма. Највише Срба да­нас је у ве­ли­ким град­ским и ин­ду­с триј­ским цен­три­ма: Пит­ сбур­гу, Кли­влен­ду, Чи­ка­гу, Сан Фран­ци­ску, Лос Ан­ђ е­л е­с у, Вашингтону и Де­т ро­и­т у. У Чикагу живи око 200.000 Срба. Зато се врло често каже да је Чикаго највећи српски град ван Србије. Највише Срба данас живи у државама Илиноис, Индијана, Мичиген, Њујорк и Пенсилванија, а потом у Охају, Калифорнији, Флориди, Тексасу и Колораду. За­што су Сједињене Америчке Државе биле при­влачне за на­ше исе­ље­ни­ке?

Ве­ли­ке миграције Срба у пре­ко­о­ке­ан­ске зе­ мље, као и у европ­ске др­жа­ве, одвијале су се и то­ком деведесетих го­ди­на 20. ве­ка. То је вре­ме ору­жа­них су­ко­ба на те­ри­то­ри­јама бив­ших ју­го­сло­вен­ских ре­пу­бли­ка и еко­ном­ ске кри­зе. У Ср­би­ји се тај пе­ри­од попу­ларно на­з и­в а периодом „од­л ива мо­з го­в а”. Та­д а је велики број ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них љу­ди и стручњака, на­ро­чи­то мла­дих, отишао у раз­ли­чи­те де­ло­ве све­та.

170

СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ

Неке занимљивости о дијаспори У свету постоји више од 500 различитих медија који емитују програме на српском језику. За дијаспору се од 2010. емитује сателитски програм националне телевизије у САД, Канади, Аустралији итд. У свету постоји знатан број српских православних цркава. Највише их је у Северној Америци, чак 46. Српска дијаспора је током 2013. године послала у Србију око 5,5 милијарди америчких долара, што чини 10–15% бруто домаћег производа.

Најмасовније заједнице наших исељеника су у САД, Канади, Аустралији и Средњој и Јужној Америци. По­с ле огра­ни­че­ња усе­ља­ва­ња у САД исе­ ље­нич­ке стру­је су прeусме­ре­не ка Кана­ди. Данас око 200.000 Срба на­се­љава раз­ли­чи­ те де­ло­ве Ка­на­де (уз ре­ку Сент Ло­ренс, Ве­ ли­ка је­зе­ра и да­ље ка за­па­ду дуж гра­ни­це пре­ма САД до Ван­ку­ве­ра). Глав­ни миграциони пе­ри­од пре­ма Канади био је од 1919. до 1930. го­ди­не. Нај­ви­ше Ср­ба има у То­рон­ту, Ота­ви и по­кра­ји­ни Он­та­рио. У Сред­њој и Ју­жној Аме­ри­ци је на­с та­ње­но око 45.000 на­ших исе­ље­ни­ка. Нај­ве­ћим де­ лом жи­ве у Бра­зи­лу, Чи­леу, До­ми­ни­кан­ској Ре­пу­бли­ци, Уругвају, Бо­ли­ви­ји, Ар­ген­ти­ни и Мек­си­ку. Ши­ром Аустра­ли­је, нај­ре­ђе на­се­ље­ног кон­ ти­нен­та, жи­ви око 200.000 Срба. Први Србин се одселио у Аустралију 1858. године. Срби

Саборна црква Св. Николе у Вашингтону

долазе масовно у Аустралију непосредно после Другог светског рата. По распаду СФРЈ и избијању грађанског рата, у Аустралију пристиже велики број Срба. Данас их највише има у Сид­не­ју, Кам­бе­ри, Пер­ту, Мел­бур­ ну, Бри­збеј­ну и дру­гим гра­до­ви­ма. На Новом Зеланду живи око 7.000 наших исељеника. Срби су, углавном појединачно, почели да насељавају Нови Зеланд већ крајем 19. века. У већем броју досељавају се тек након Другог светског рата, а највише после избијања кризе и грађанског рата на простору бивше Југославије. То су били углавном висококвалификовани и стручни радници. Најбројнији су у градовима Окланд и Велингтон. На­ших исе­ље­ни­ка има и у Ју­жно­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци (око 20.000). На простор Јужноафричке Републике Срби су почели да долазе још у 18. веку. Највише их живи у Јоханесбургу, потом у Преторији, Дурбану и Кејптауну. На азијском континенту данас живи веома мало Срба. Исељавали су се углавном у Јапан и Кину. У Кини данас постоји велика српска колонија, коју чине пословни људи, али и спортисти.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Које наше становништво учествује у економским миграцијама? Набројте главне фазе исељавања нашег становништва у прекоокеанске земље. У које европске државе се иселило највише Срба? Наведите државе, пределе и веће градове у прекоокеанским земљама у којима живе Срби.

171

СРБИ У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ

172

VI

ЗАВИЧАЈА Географија заГЕОГРАФИЈА осми разред основне школе

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА 44. ПОЈАМ И ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЗАВИЧАЈА 45. ПРИРОДНЕ И ДРУШТВЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗАВИЧАЈА

173

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

44

ПОЈАМ И ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЗАВИЧАЈА

Који је ваш завичај? Ако сте у једном месту рођени, а у другом се школујете, које место за вас представља завичај?

Географија завичаја, географија локалне средине или географија родног краја јесте географија која проучава мањи простор: простор на ком живимо, школујемо се или она на којем привређујемо, односно остварујемо своје животне потребе. Тај простор може бити различитих димензија, те је неопходно, на почетку истраживања завичаја, дефинисати границе завичаја који истражујете. Завичајем се може сматрати насеље у ком живите, али и неки шири простор, цела општина којој припада то насеље, или чак нека регија (Банат, Бачка или Срем у Војводини, Мачва у северозападној Србији, Гружа у Шумадији и слично). Да бисмо се упустили у истраживање свог завичаја треба да знамо територијалну поделу Републике Србије, како бисмо утврдили којој општини или граду припада наше насеље, као и која је то мања и већа регионална целина у којој се налази општина или град. Територијална подела Србије може бити административна, али и географска. Географске регије се често не поклапају с административним, те је тешко обавити статистичку обраду података по географским регијама. Ако, на пример, посматрате географске границе Војводине, она обухвата цео простор северно од Саве и Дунава. Међутим, ако посматрате административно, простору Војводине не припада територија у саставу Београдског региона. Управо стога се чешће прибегава административним поделама.

Кључни појмови: завичај, насељено место, град, општина, географски положај завичаја

Административна подела Србије У административном погледу Србија је подељена на округе (области), општине, градове и Град Београд. Територију општине, града и Града Београда чине насељена места. Насељено место је део територије општине који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру (струју, воду, канализацију, путеве) и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. У Србији има 6.158 насељених места. Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа. Има органе преко којих се спроводе права и обављају дужности за које је општина надлежна. Општине основане пре 2007. године, пре доношења Закона о територијалној организацији Србије, могу имати мање од 10.000 становника. Међутим, након доношења овог Закона, насеља могу да стекну статус општине ако имају 10.000 становника. Србија има 198 општина. Општине у свом саставу могу имати само једно насељено место (општина Сремски Карловци), а може да буде састављена од великог броја насељених места (Град Лесковац 144 насељена места). Округ (област) представља већу територијално-административну целину која у свом

174

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

Управни окрузи (области) у Србији

175

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

саставу има град и више општина или заједница општина. У нашој земљи је издвојено 29 округа, од којих је 7 у Војводини, 17 у централној Србији и 5 на простору Косова и Метохије, и Београдска област. Регион је већа територија која обухвата више округа (области). Територија Републике Србије је подељена на пет региона: Регион Војводине, Београдски регион, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косова и Метохије. Град је територијална јединица која представља економски, административни, географски и културни центар подручја и има више од 100.000 становника. Неке територијалне јединице у Србији су проглашене градовима иако имају мање од 100.000 становника. Да би се насеље са мање од 100.000 становника прогласило градом, неопходно је да постоје посебни економски, географски или историјски разлози за то. Један град у свом саставу може имати више општина. У Србији је, у складу са законом, утврђено 29 градова: Београд

Краљево

Пирот

Нови Сад

Нови Пазар

Зајечар

Ниш

Смедерево

Кикинда

Крагујевац

Лесковац

Сремска Митровица

Приштина

Ужице

Јагодина

Суботица

Врање

Вршац

Зрењанин

Ваљево

Бор

Панчево

Шабац

Прокупље

Чачак

Сомбор

Лозница

Крушевац

Пожаревац

Међу наведеним градовима, Град Београд представља посебну територијалну јединицу и обухвата 17 општина. У оквиру општина су издвојене мање територијалне јединице – месне канцеларије и месне заједнице. Месне канцеларије обједињују више насеља. Месне заједнице могу да обухватају више насеља, једно насеље или да буду део једног насеља. Односно, у оквиру једног насеља може бити више месних заједница. То зависи од величине територије насеља и броја становника.

Нови Сад

На карти Србије пронађите насељено место у којем живите или оно у којем се налази ваша школа. Користећи стечено знање о држави у којој живите и у којој се школујете, затим помоћу литературе коју ћете пронаћи у школској или градској библиотеци, као и помоћу упутстава наставника, наведених у овој књизи, упознајте главне географске одлике свог завичаја. У истраживању завичаја помоћи ће вам и интернет.

Географски положај, границе и величина завичаја За одређивање и анализирање географског положаја узмите географску карту и утврдите где се налази ваше место и општина.

176

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

Можете користити и доступне карте на интернету (https://www.google.com/maps/ place). Коју год карту да користите, утврдите границе вашег насеља и општине. Географски положај – Користећи литературу, али и уз помоћ житеља свог насеља, посебно оних старијих који добро познају тај крај, утврдите по чему је насеље или крај добило име.

– Утврдите у ком округу и општини се налази ваше насеље.

– С којим насељима унутар исте општине се граничи насеље у којем живите?

– Користећи географску карту, одредите географске координате насеља у којем живите.

– Анализирајте географски положај у зависности од важних рељефних карактеристика.

– Анализирајте географски положај у односу на саобраћајнице регионалног и међународног карактера.

– На основу тога, утврдите да ли је положај добар или лош. Ослањајући се на стечено знање, размислите шта доприноси добром, а шта лошем положају. Границе – Свако насеље има границе свог атара. Утврдите које су границе атара насеља и који проценат површине атара насеља заузима само насељено место.

– Одредите упореднички и меридијански правац пружања граница.

– Утврдите правац пружања граница у односу на рељефне целине.

Атар општине Инђија са атарима насеља

– Анализирајте границе и утврди да ли су природне, да ли су етничке, да ли пресецају неке важне саобраћајнице. Величина – Користећи литературу, пронађите податке о површини округа и општине којима припада ваше насеље.

– Податак о површини можете пронаћи и у канцеларији катастра у вашој општини. Тамо ћете добити и најпоузданије податке о површини.

– Површину можете и сами израчунати помоћу милиметарског папира на којем ћете нацртати границе општине или насеља.

Непознате речи Атар – територија која припада неком насељу и има своје границе.

ПИТАЊА Ком округу и општини припада насеље у којем живите? Какав је географски и саобраћајни положај вашег завичаја? Колика је површина насеља у којем живите? Колики је број становника и каква је структура становништва?

177

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

45

ПРИРОДНЕ И ДРУШТВЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗАВИЧАЈА Кључни појмови: природне карактеристике завичаја, друштвене карактеристике завичаја

Природним карактеристикама завичаја утврђујемо одлике рељефа, климе, вода, земљишта и биљног и животињског света. Трудите се да овом задатку приступите са критичким ставом, да податке прикупљате од становника, у различитим установама, с терена и с интернета. Држите се познате Цвијићеве изреке „Карту читај, сељака питај”. Проверите да ли у вашем крају има неког ко одувек ту живи и добро га познаје. Прикупите податке од њега и запишите их. То су важне информације, које с годинама постају све вредније. Каже се да оно што није забележено као да није ни било. Зато забележите све вредне информације.

Природне карактеристике завичаја Приликом обраде природних карактеристика завичаја, истражујте: рељеф, климу, воде, земљиште и биљни и животињски свет.

Рељеф – Користећи карту, утврдите којој геотектонској целини припада ваш завичај.

– Утврдите које се низије, или различити мањи геоморфолошки облици у низији, а које планине налазе у вашем округу, општини, насељу. Утврдите и опишите главне елементе рељефа вашег завичаја.

– Утврдите апсолутну висину највишe и најнижe тачкe, а потом и релативну висину.

– Распитајући се код суграђана, помоћу литературе, откријте да ли у рељефу вашег завичаја има елемената за које нисте знали.

– На платформи Google Earth можете да видите и рељеф ваше околине и да помоћу ње направите профил терена вашег краја. Клима – Којој климатској области припада насеље и општина у којем живите?

– Утврдите који је климатски тип вашег завичаја.

– Распитајте се да ли у вашем насељу или општини постоји метеоролошка станица.

– Користећи податке метеоролошке станице или оне са сајта Републичког хидрометеоролошког завода, обрадите климатске елементе најближе метеоролошке станице за дужи период (температуру, ваздушни притисак, ветрове,

Пазимо на околину

178

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

атласу одредите који су типови земљишта заступљени.

– Опишите особине тих земљишта.

– У разговору са пољопривредницима и на основу података из канцеларије катастра, утврдите које се пољопривредне културе гаје на тим земљиштима.

– Посматрајте околину и разговарајте са житељима како бисте открили повољан и неповољан утицај човека на земљиште. Да ли постоје загађивачи и који су? Како спасти земљиште од даљег загађења?

влажност ваздуха, облачност, инсолацију и падавине).

– Све добијене податке графички представите и анализирајте добијене вредности.

– Утврдите како клима утиче на пољопривредну производњу у вашем завичају, али и како утиче на биљни и животињски свет. Воде – Користећи податке о дубини воде у бунарима, утврдите на којој дубини су подземне воде у вашем насељу. Ако у вашем крају нема бунара, утврдите да ли има извора и како они раде, када је максимум њихове издашности, када је минимум.

– Да ли кроз ваше насеље или општину протиче нека река? Које су њене притоке? На сајту Републичког хидрометеоролошког завода пронађите податке о протицају и водостају река у вашем крају.

– Да ли има језера? Каква су она по постанку? Наведите њихове одлике.

– Распитајте се у локалној самоуправи како се насеље снабдева водом.

– Посматрајте околину и анализирајте загађење вода. На основу сазнања, одредите највеће загађиваче вода. Како се може смањити загађење? Земљиште – Изађите на терен и утврдите боју земљишта.

– Посаветујте се с искусним људима у пољопривредним задругама, као и с неким у локалној самоуправи, и утврдите који су типови земљишта заступљени у околини вашег насеља.

– Покушајте да пронађете и педолошки атлас краја и веће регионалне целине, као и Републике Србије, па према

Делатност становништва

Биљни и животињски свет – Посматрајте и анализирајте размештај биљног света. Уз помоћ познавалаца биљака утврдите које су биљне врсте најзаступљеније у вашем окружењу.

– Који проценат површине насеља и општине заузима аутохтона вегетација?

– Да ли има шума и који проценат заузимају?

– У ловачком друштву се распитајте које су животињске врсте заступљене.

– Које су биљне и животињске врсте угрожене?

179

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

Друштвене карактеристике завичаја Да откријете друштвене карактеристике завичаја, треба да анализирате становништво, привреду и насеље. Становништво – Користећи податке са сајта Републичког завода за статистику и податке из локалне самоуправе, анализирајте стање популације у вашем завичају.

– Помоћу тих података утврдите промене броја становника насеља и општине у периоду после Другог светског рата. Утврдите када је и зашто долазило до промена.

– На основу површине насеља и општине и броја становника, израчунајте густину насељености становништва.

– У вашој локалној самоуправи дођите до података о броју рођених и умрлих у дужем периоду и на основу тих података израчунајте природни прираштај. Помоћу податка о броју становника израчунајте стопу наталитета, морталитета и природног прираштаја.

– На сајту Републичког завода за статистику пронађите податке о пореклу становништва (колики је проценат досељеног, а колики староседелачког становништва).

– Утврдите миграциона кретања данас.

– Утврдите кретање миграната на дневном нивоу: колико ученика и запослених дневно путује у друго место због школе, односно рада?

– На основу података о полу и старости, утврдите однос броја мушкараца и жена.

– Нацртајте старосну пирамиду.

– На основу података неколико пописа, пронађите податке о средњој старости становништва и утврдите какав је ток средње старости.

– Каква је образовна структура становништва?

– Покушајте да сазнате колики је број активног, колики издржаваног, а колики лица са личним приходом?

– Колико има запослених по привредним делатностима? Насеља – Наведите број насеља у вашој општини и њихове називе. Какво је ваше насеље у поређењу с другима у општини?

– Ако живите у великом граду, утврдите мање целине на које се град дели (градске општине, месне заједнице и сл.).

– Распитајте се или пронађите у литератури порекло имена вашег насеља и његово значење.

– Утврдите када је насеље у којем живите основано.

– Анализирајте како се насеље развијало.

– Који су најстарији објекти у насељу? Када су изграђени црква, школа, културни центар, зграда општине или месне канцеларије и други важни објекти?

– Какве су куће у насељу? Од ког материјала су грађене старије куће, а како се праве оне савремене?

– Какав је размештај улица? Како се те улице секу? У овоме вам могу помоћи сателитски снимци са платформе Google Earth.

180

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

– Истражите школство (колико је школа, колико ђака у њима и колико запослених), здравство (да ли у вашем насељу постоји само дом здравља или има и болница), спорт (који спортски клубови раде у вашем насељу) и културу (наведите објекте културе).

– Наведите паркове у вашем насељу. Да ли је то довољно зелених површине за простор који обухвата ваше насеље? Привреда – Утврдите које су привредне гране најзначајнији носиоци привредног развоја вашег краја.

– У каквом је стању пољопривреда? Које аграрне културе се највише гаје? Какви су приноси тих култура? На основу података за целу земљу утврдите да ли је ваше насеље или општина боље од републичког просека у пољопривредној производњи. На основу утврђених података анализирајте зашто је то тако.

– Да ли у вашем крају има рудника? Ако има, утврдите шта се у њима експлоатише? Колико радника запошљавају? Колики је обим производње? За шта се користи добијен енергент или руда?

– Да ли је индустрија развијена? Које фабрике су главни носиоци индустријске производње? Шта производе? Колико радника запошљавају? Где пласирају своје производе?

– Који су главни саобраћајни правци (друмски, железнички, водни)? Да ли у близини вашег насеља постоји аеродром?

– Који су најважнији трговински објекти? Да ли у вашем насељу постоји пијаца? Који су пазарни дани? Да ли се у вашем крају одржава вашар?

– Да ли је у вашем крају развијен туризам? Шта је најатрактивније за туристе у вашем завичају?

Закључак – Дати свој суд о основним карактеристикама насеља.

– Да ли има повољан положај?

– Како физичко-географске и друштвено-географске карактеристике утичу на основне одлике насеља?

– Како карактеристике становништва и привреде утичу на основне одлике насеља?

– Да ли се оно шири или не? Извори и литература – Неопходно је навести све књиге, радове или неку другу литературу коју сте користили приликом анализирања свог завичаја.

– Неопходно је навести и све електронске изворе које сте користили, односно потребно је навести пуну адресу сајта, као и датум када сте приступили сајту и преузели неопходни материјал.

– Неопходно је наводити свугде литературу и изворе у тексту који пишете, а који сте преузимали, односно нису ваше речи, идеје, претпоставке. Ако преузимате текст истоветан „од речи до речи“ неопходно је ставити преузети текст под наводнике.

ЗАДАЦИ На основу стеченог знања, наведите природне карактеристике насеља у којем живите. Наведите друштвене карактеристике насеља у којем живите.

181

Литература

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

Географија за осми разред основне школе

Група аутора: Дрина, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2005. Букуров, Б., Геоморфолошки приказ Војводине, Зборник Матице српске, за природне науке, свеска 3, Нови Сад, 1953. Група аутора: Морава, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006. Гавриловић, Љ., Дукић, Д., Реке Србије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002. Група аутора: Географија Србије, САНУ, Географски институт „Јован Цвијић”, Београд, 2017. Група аутора: Ге­о­граф­ска ен­ци­к ло­пе­ди­ја на­се­ља Ср­би­је, књ. I (А–Ђ), II (Ж–Љ), III (М–П) и IV (С–Ш), Ге­о­граф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Аге­на и Стручна књи­га, Бе­о­град, 2001. и 2002. Група аутора: Ге­о­граф­ска ен­ци­кло­пе­ди­ја на­се­ља Ср­би­је – Вој­во­ди­на, књ. 1, Ге­о­граф­ски фа­кул­ тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Бе­о­град, 2005. Група аутора: Фрушка гора, Завод за уџбенике, Београд, 2007. Дуцић, В., Радовановић, М., Клима Србије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006. Мастило, Н., Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2001. Митровић, М. М., Села у Србији, Републички завод за статистику, Београд, 2015. Јо­ви­чић, Ж., Јо­ви­чић, Д., Ива­но­вић, В., Осно­ве ту­ри­зма, Ту­ри­стич­ка штам­па, Бе­о­град, 2005. Квалитет ваздуха у Републици Србији 2019. године, Министарство заштите животне средине, Агенција за заштиту животне средине, Београд, 2020. Павловић, М., Географија Србије I, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2018. Павловић, М., Географске регије Србије 1 – Панонска макрорегија, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2019. Павловић, М., Географске регије Србије 2 – Планинско-котлинско-долинска макрорегија, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 2019. Пе­тро­вић, Ј., За­ни­мљи­ва ге­о­гра­фи­ја, За­вод за из­да­ва­ње уџ­бе­ни­ка СР Ср­би­је, Бе­о­град, 1971. Пе­тро­вић, А., Фактори настанка бујичних поплава у Србији, докторска дисертација, Универзитет у Београду, Шумарски факултет, 2014.

182

ГЕОГРАФИЈА ЗАВИЧАЈА

Српска Академија наука, Византијски извори за историју народа Југославије, том II, књига 7, Београд, 1959. Ста­мен­ко­вић, Ђ. С., Ба­че­вић, М., Ге­о­гра­фи­ја на­се­ља, Ге­о­граф­ски фа­кул­тет, Бе­о­град, 1992. Стаменковић Ђ. С., Гатарић Д., Географија за 8. разред основне школе, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град, 2017. Станковић, С., Бање Србије, Завод за уџбенике, Београд, 2010. Станковић, С., Језера Србије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. Тошић, Б., Матијевић, Д., Лукић, В., Дунавско-моравски коридор, Насеља САНУ, Географски институт „Јован Цвијић”, Београд, 2004. Цвијић, Ј., Балканско полуострво, Сабрана дела Јована Цвијића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1987. Ста­ти­стич­ке пу­бли­ка­ци­је и до­ку­мен­та­ци­ја (о по­пи­си­ма ста­нов­ни­штва 1948, 1991, 2002. и 2011. го­ди­не; Оп­шти­не у Ср­би­ји и Ста­ти­стич­ки го­ди­шњак Ср­би­је – ра­зни бро­је­ви) Ре­ пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку Ср­би­је у Бе­о­гра­ду

http://www.seismo.gov.rs/Seizmogrami.htm http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_godisnjaci.php https://www.soilinst.rs/stranice/pedologija.htm Извор: https://www.poljoprivrednik.net/2068-otvorena-elektrana-na-biomasu http://www.velikadroplja.rs/rs/droplja

https://beogradskonasledje.rs/ http://www.zzps.rs/wp/ https://www.dijaspora.gov.rs/ https://www.minrzs.gov.rs/srb-lat/projekti/migracije https://ec.europa.eu/eurostat/news/themes-in-the-spotlight/western-balkans-2019 (Подаци за становништво АП Косово и Метохију)

183

Београд

Петроварадин

Водопад на Мируши

Драгутин Матић (1888–1970), српски војник – учесник оба балканска рата и Првог светског рата

ГЕОГРАФИЈА

Милка Бубало Живковић • Драгица Гатарић

Мотив из jужног Баната Златибор

Белоглави суп

Увац

УЏБЕНИК ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Проф. др Милкa Бубало Живковић, проф. др Драгица Гатарић • ГЕОГРАФИЈА уџбеник за 8. разред основне школе • Друго издање, 2021. година • Издавач: Завод за уџбенике Београд, Обилићев венац 5 • www.zavod.co.rs • Лектор: Александра Шуловић • Ликовни уредник: мр Бранислав Николић • Графички уредник: Драган Тадировић • Коректор: Ковиљка Жугић • Корице: Александар Прибићевић • Фотографије: depositphotos.com, pixabay.com, Милкa Бубало Живковић, Драгица Гатарић, Милован Миливојевић, Милорад Шакић • Графички прикази: Републички завод за статистику 89, 91, 98, 122, 173; Марко Милашиновић, Милка Бубало Живковић, Иван Новковић • Дизајн и техничка припрема: Александар Прибићевић • Обим: 23 штампарска табака • Формат: 20,5 х 26,5 cm • Тираж: 4000 • Рукопис предат у штампу децембра 2021. године. • Штампање завршено јануара 2022. године. • Штампа „Планета принт”, Београд