7. Падински процеси

ПАДИНСКИ ПРОЦЕСИ

Који агенси утичу на спољашње обликовање рељефа?

Кључни појмови: јаруге, клизишта, одрони, сипари

Егзогени процеси обликују терен настао приликом ендогених процеса. У зависности од агенаса који врше процес ерозије и акумулације, постоји више процеса. Сви су подједнако важни за обликовање рељефа.

Падински процеси

Падински процеси настају под утицајем гравитације, али и уз садејство воде. Еродирани материјал на планинским странама налази се у равнотежи. Када се равнотежа наруши, услед природних или антропогених процеса, долази до падинских процеса. На настанак падинских процеса утиче геолошки састав као и нагиб терена. Али поред ових фактора утичу и земљотреси, дневне амплитуде температуре, интензитет падавина, као и људске активности.

Ови процеси се деле на делувијалне и колувијалне.

Делувијални процеси представљају површинско спирање растреситог материјала, док колувијални процеси представљају покретање стенске масе под утицајем гравитације. Гравитација утиче на стабилност терена који су под одређеним нагибом. Последица тих промена је формирање нових ерозивних и акумулативних облика. На простору Србије присутни су следећи падински процеси: – јаруге, – клизишта, – одрони, – сипари.

Приликом делувијалних процеса настају јаруге. Ако се на великом простору јави већи број јаруга, настаје крајњи облик делувијалних процеса, а то је рђава земља (badlands). На више места у Србији имамо бедлендс: на Старој планини, у Грделичкој клисури, код Ваљева и др. Екстремни пример јаружања је

Ђавоља варош

Ђавоља варош се налази у сливу реке Топлице, на обронцима Радан планине. То је екстремни пример јаружања у нашој земљи. На локалитету се налазе бројне „земљане пирамиде”. „Пирамиде” су настале услед деловања селективне ерозије на земљиште састављено од растреситијег материјала, док су врхови „пирамида” од чвршћег материјала, андензита. Простор данашње Ђавоље вароши некад је био место снажне вулканске активности. Настанку Ђавоље вароши допринео је и човек крчећи шуме.

Ђавоља варош код Куршумлије.

Приликом колувијалних процеса настају клизишта, одрони и сипари.

Клизишта настају када растресити слој земљишта клизи низ падину преко глиновитог слоја. Клизишта се активирају најчешће после великих количина падавина које се излучују у кратком периоду или после топљења снега. Број клизишта у Србији није познат, а трагови клизања терена у Србији утврђени су на око 1,8 % територије. Клизишта у нашој земљи су претежно малих димензија, испод једног хектара, док су врло ретка она преко 100 хектара. На простору Панонске низије клизишта су веома ретка, јер нема геолошких и рељефних предиспозиција за њих. Спорадично се јављају са источне стране Тителског брега и са северне и источне стране Фрушке горе. Клизишта су најчешћа у перипанонском и планинско-котлинском делу Србије. Највећа клизишта су на појединим секторима река где оне нападају обалу. Такво је Черевићко, Чортановчко, Крчединско, Ритопечко клизиште на Дунаву, затим Умка и Дубоко на Сави, потом Мрамор и Свети Спас на Јужној Морави. Општине с највећим процентом земљишта под клизиштима јесу београдске општине

A В

Звездара, Гроцка, Барајево и Чукарица, затим општина Жабари, Сремски Карловци, Сокобања, Коцељева и друге.

Зашто је велики број активираних клизишта на територији београдских општина?

Клизишта у Србији најчешће настају између фебруара и маја (око 85 % свих клизишта наше земље). У том периоду, а посебно током маја излучи се и највећа количина падавина, што је и главни разлог активирања више клизишта.

Клизишта се јављају након земљотреса, затим услед поплава. Након земљотреса у Мионици 1998. године појавило се неколико клизишта. Поплаве у Србији 2014. године изазвале су бројна клизишта.

Поплаве су активирале клизишта Завој, Берковачко, Јовачко и друга. Она настају често услед рада човека, изградње насеља, путева, крчења шума. Приликом градње Коридора 10 активирало се више клизишта, која су уништила оно што је направљено и продужило рок за завршетак радова.

Б

Тело клизишта (А) клизи преко глиновите подлоге (Б), одвојено од круне клизишта (В)

У Србији је велики број кућа па и читавих насеља изграђен на клизиштима, што представља велики проблем. То је главни узрок оштећења објеката у којима је ризично живети. Да би се спречила даља градња на теренима где су активна и потенцијална клизишта, неопходно је урадити катастар клизишта. Клизиште Ритопек Нека од клизишта у Србији Клизиште Умка Мост слободе Одрони настају приликом падања стенске масе с природних и вештачких одсека тамо где је нагиб већи од 70°. Одсеци настају услед осцилације дневне и годишње температуре ваздуха, што се преноси на стенску масу, затим услед бочног рада река, услед

Насеље Ритопек

Општина P (km2) Гроцка 4,0

Јовачко клизиште Островица Јовац Владичин Хан

Клизиште Рамадан Палилула Београд 2,0

Алушко клизиште Растиште Бајина Башта 0,7

земљотреса, а може да их изазове и човек. 3,0

Умка Чукарица (Београд) 0,8 Сремска Каменица Нови Сад 0,7 Завојско клизиште Завој Пирот Клизиште Свети Спас Манојловац Лесковац Берковачко клизиште Берковац Мионица 0,3

0,2

0,1

Kлизишта у Србији Како човек изазива одроне? Како су путеви у планинском делу заштићени од одрона?

Одрони се најчешће јављају у клисурама и кањонима и на лесним одсецима. Одрони који настају у ласу су „земљани” одрони. Они се јављају на десној обали Дунава од ушћа Тисе до Земуна. То је источни део Сремске лесне заравни. А јављају се и на десној обали Тисе испод Тителског брега (Тителске лесне заравни).

Зашто се на тим деловима тока Дунава и Тисе јављају лесни одрони?

За клисуре и кањоне су везани каменити одрони и они чине већину одрона у Србији. Клисуре са честом појавом одрона су Ђердапска (Дунав), Сићевачка (Нишава), Куманичка (Лим), Мојстирска или Рибарићка (Ибар), Овчарско-кабларска (Западна Морава), Горњачка (Млава) и клисура Јерме. Одрони се најчешће јављају током и после обилних падавина.

Сипари представљају акумулиран ситан и крупан стеновити материјал који се налази у подножју стрмих одсека. Најчешће настају на кречњачким теренима. Саставни део сипара је и точило – удубљење кроз које се материјал осипа низ падину. Сипарских зона има на многим планинама Србије и на странама клисура.

Сипар у клисури реке Пањице

Завојско језеро

Завојско језео се налази на реци Височици на око 15 km од Пирота. Настало је фебруара 1963. године када је велика количина расквашене земље склизнула и препречила ток реке. Тако је створена природна брана, коју је касније уредио човек. Вода из акумулације данас служи за производњу струје у ХЕ „Пирот”.

Одрон Јоц

Одрон Јоц је највећи одрон забележен у Србији. Догодио се 1974. године у Голубачкој клисури на десној страни Дунава. Тело одрона је имало запремину од 400.000 m3, а кренуо је са висине од 250 m. Стенску масу која се одронила чинили су кречњаци. Том приликом румунску обалу је погодио талас висине од 30 m, ширина Ђердапског језера у том делу смањена је за трећину и знатно је оштећен пут кроз клисуру.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Како настају падински процеси и како се деле? Како настају клизишта? Шта све може да буде узрок клизишта и где су највећа у Србији? Како настају одрони и сипари и где их има у Србији?