ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
Приликом колувијалних процеса настају клизишта, одрони и сипари.
општина Жабари, Сремски Карловци, Сокобања, Коцељева и друге.
Клизишта настају када растресити слој земљишта клизи низ падину преко глиновитог слоја. Клизишта се активирају најчешће после великих количина падавина које се излучују у кратком периоду или после топљења снега. Клизишта у нашој земљи су претежно малих димензија, испод једног хектара, док су врло ретка она преко 100 хектара. На простору Панонске низије клизишта су веома ретка, јер нема геолошких и рељефних предиспозиција за њих. Спорадично се јављају са источне стране Тителског брега и са северне и источне стране Фрушке горе. Клизишта су најчешћа у перипанонском и планинско-котлинском делу Србије. Највећа клизишта су на појединим секторима река где оне нападају обалу. Такво је Черевићко, Чортановaчко, Крчединско, Ритопечко клизиште на Дунаву, затим Умка и Дубоко на Сави, потом Мрамор и Свети Спас на Јужној Морави. Општине с највећим процентом земљишта под клизиштима јесу београдске општине Звездара, Гроцка, Барајево и Чукарица, затим
Зашто је велики број активираних клизишта на територији београдских општина?
Клизишта у Србији најчешће настају између фебруара и маја (око 85 % свих клизишта наше земље). У том периоду, а посебно током маја излучи се и највећа количина падавина, што је и главни разлог активирања више клизишта. Клизишта се јављају након земљотреса. У Мионици 1998. године појавило се неколико клизишта. Услед излучивања велике количине падавина долази до активирања клизишта, као што су Завојско, Берковачко, Јовачко и друга. Клизишта настају често услед рада човека, изградње насеља, путева, крчења шума. Приликом градње Коридора 10 активирало се више клизишта, која су уништила оно што је направљено и продужило рок за завршетак радова.
В A
Б Тело клизишта (А) клизи преко глиновите подлоге (Б), одвојено од круне клизишта (В)
33
