4. Tектонски процеси на простору Србије

4

ТЕКТОНСКИ ПРОЦЕСИ НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ

Шта је тектоника? Како се зову главне литосферне плоче на Земљи? Контакт којих литосферних плоча је утицао на стварање рељефа наше земље? Шта је Тетис?

Кључни појмови: херцинска орогенеза, алпска орогенеза, квартарни наноси

Рељеф настаје приликом геотектонских процеса. Најкрупнији облици рељефа настају под дејством унутрашњих сила – ендогених. Облици настали под дејством ендогених сила даље су изложени утицајима спољашњих сила – егзогених. Крупни рељефни облици настали услед деловања ендогених сила, потом обликовани под дејством егзогених сила, јесу морфоструктуре. Поред тога, постоје облици рељефа настали само под дејством егзогених сила, и то су морфоскулптуре.

Морфоструктуре и морфоскулптуре су настале под дејством унутрашњих и спољашњих сила и процеса који су се одвијали током геолошке историје, а неки се одвијају и данас. Тај процес се не може пратити само на простору наше земље него захвата много шири простор.

Рељеф настао услед херцинске орогенезе Пре око 530 милиона година нашу земљу и њене суседе прекривао је океан – Тетис. У периоду од око 390 милиона година до пре око 250 милиона година, дошло је до покрета, такозванe херцинскe орогеназe. Услед тих покрета настале су најстарије планине наше земље – Српско-македонска маса. Ова група планина је у основи изграђена од архајских и палеозојских кристаластих шкриљаца, али има и метаморфних стена. Ово копно се издигло у виду полуострва у

океану Тетису и захватало је простор око данашње Јужне и Велике Мораве. Тетис је био океан између северног копна (Лауразије) и јужног копна (Гондване). Источно и западно од Српско-македонске масе простирало се море. Значи, простор данашњих Динарида, Вардарске зоне и Карпатско-балканских планина био је под морем и даље, након издизања Српско-македонске масе.

У односу на данашњи распоред копна и мора, шта је захватао Тетис? Које данашње континенте је обухватала

Лауразија, а које Гондвана?

Простирање океана Тетиса између Лауразије и Гондване

Рељеф настао услед алпске орогенезе

На дну простора где су биле морске површине таложили су се остатаци морских организама, љуштура и скелета. Пре око 250 милиона година дошло је до тектонских

покрета на подручју Тетиса. Ти покрети представљају почетке нове орогенезе, алпске, која траје и данас. Покрети алпске орогенезе настали су услед сучељавања Афричке и Евроазијске тектонске плоче. Афричка тектонска плоча подилази под Евроазијску, што је утицало и дан-данас утиче на издизање веначних планина Динарида и њиховог дела Вардарске зоне и Шарских планина.

У процесима хоризонталних покрета, набирањем, настале су и планине источно од Српско-македонске масе – Карпатско-балканске. Алпска орогенеза је из основе изменила планету, тако да су велике промене настале и на подручју наше земље. Приликом тектонских покрета дошло је до издизања крупних структура, набраних планина,

Геотектонске целине Србије Динарида, Шарских и Карпатско-балканских планина, али и до преобликовања ранијих структура. Услед бочног потиска на новонасталим планинама (Динариди, Шарске и Карпатско-балканске планине) образовали су се венци, а на простору старијих планина (Српско-македонска маса) долазило је до раседања и разламања, те формирања громада. Дуж раседа се спуштало тло и формирале су се котлине, или се тло издизало и формирале су се планине.

Панонски басен

Северно од Српско-македонске масе спуштено је копно и формиран је Панонски басен, у који је продрла вода из Тетиса. Тако је формирано Панонско море пре око 27 милиона година. Панонско море је било део Паратетиса, мора насталог северније од Тетиса. Оно је отекло пре око 600.000 година. Када је оно нестало, формирана је речна мрежа на простору Панонског басена. Док је постојало, ниво Панонског мора се мењао. Када је ниво био највиши, Панонско море се простирало све до Грделичке клисуре. Значи, захватало је долину Велике Мораве, доњи и део средњег тока Јужне Мораве те долину Западне Мораве. То су били заливи тадашњег Панонског мора, као и долина Колубаре. Планине на простору данашње Шумадије биле су острва у том мору. У највишој фази ово море је достизало дубину и до 900 m и било је повезано са језерима на простору данашњег Косова и Метохије, а она су опет имала везу са Егејским морем. Захваљујући Панонском мору имамо басене угља јужно од Саве и Дунава, у ободу Панонског басена (Колубарски, Костолачки, Алексиначки), али и у котлинама на Косову и Метохији. У исто време када се формирао Панонски басен на северу, формиран је Дакијски басен у источном делу наше земље, у коме се данас налази Влашка низија (Мезијска или Дакијска низија).

Простирање Тетиса и Паратетиса

Вулканска активност

У периоду од пре 140 до 60 милиона година, на територији Србије је била присутна вулканска активност. Пре око два милиона година престале су и последње активности вулкана.

Вулкани су повезани са раседима. Њихови остаци су у источној Србији (средишњи део Карпатско-балканских планина – Црноречка област), на простору Српско-македонске масе (код Врања Облик и Грот), али и на простору Динарских планина (Рогозна), Вардарске зоне (Рудник – Островица, Котленик), око Косовске котлине (Звечан, Велетин, Мркоњски вис). Данас нема активних вулкана у нашој земљи. На постојање вулкана указују угашене вулканске купе обликоване под дејством егзогених сила. Да је постојала вулканска активност, указује и богатство руда чија су лежишта повезана са изливима магме. Са вулканима су повезани и термални и минерални извори.

Звечан Островица

Док се формирао рељеф под дејством ендогених сила, у исто време су деловале и егзогене силе, које вајају рељеф. Данашњи рељеф Србије је последица и рада падинских процеса, флувијалне, еолске, крашке, глацијалне ерозије и акумулације, као и деловања човека.

Вулкани у Србији

Стручњаци који се баве истраживањем вулкана називају се вулканолози. Према њиховим проценама, у наредних 100.000 година у Србији неће доћи до ерупције вулкана. Међутим, у геолошкој прошлости на простору Србије било је доста активних вулкана. Најинтензивнија вулканска активност догодила се пре око 40 милиона година. Тада се магма изливила на површину на више места на територији Србије. Тада је настао андензитски масив, који се протеже од Мајданпека до Књажевца у дужини од око 80 km ваздушном линијом. Тај простор источне Србије, због некадашње вулканске активности, има велико рудно богатство (бакар, олово, цинк, злато, сребро).

Некадашњи вулкани на територији данашње Србије

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Под дејством којих орогенеза је настао рељеф наше земље? Које је најстарије копно у нашој земљи и када је настало? Када и где су настале набране планине на тлу Србије? Када је настало Панонско море и до када је постојало?