ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
новонасталим планинама (Динариди и Карпатско-балканске планине) образовали су се венци, а на простору старијих планина (Српско-македонска маса) долазило је до раседања и разламања. Дуж раседа се спуштало тло и формирале су се котлине, или се тло издизало и формирале су се планине.
тектонске плоче. Афричка тектонска плоча подилази под Евроазијску, што је утицало и дан-данас утиче на издизање набраних планина Динарида и Вардарске зоне. У процесима хоризонталних покрета, набирањем, настале су и планине источно од Српско-македонске масе – Карпатско-балканске. Алпска орогенеза је из основе изменила планету, тако да су велике промене настале и на подручју наше земље. Приликом тектонских покрета дошло је до издизања крупних структура, набраних планина, Динарида, Шарских и Карпатско-балканских планина, али и до преобликовања ранијих структура. Услед бочног потиска на
Панонски басен Северно од Српско-македонске масе спуштено је копно и формиран је Панонски басен, у који је продрла вода из Тетиса. Тако је формирано Панонско море пре око 27 милиона година. Панонско море је било део Паратетиса, мора насталог северније од Тетиса. Оно је отекло пре око 600.000 година. Када је оно нестало, формирана је речна мрежа на простору Панонског басена. Док је постојало, ниво Панонског мора се мењао. Када је ниво био највиши, Панонско море се простирало све до Грделичке клисуре. Значи, захватало је долину Велике Мораве, доњи и део средњег тока Јужне Мораве те долину Западне Мораве. То су били заливи тадашњег Панонског мора, као и долина Колубаре. Планине на простору данашње Шумадије биле су острва у том мору. У највишој фази ово море је било повезано са језерима на простору данашњег Косова и Метохије, а
Геотектонске јединице Србије
Панонски басен између Динарида, Алпа и Карпата
21
